Uvodna napomena: Pravila za Atletska takmienja Meunarodne asocijacije atletskih federacija (IAAF) reguliu pre svega uslove odravanja najveih svetskih takmienja. Preporuka je meutim da se ona primenjuju, u meri u kojoj postoje mogunosti i uz potrebna prilagoavanja, i na takmienjima nacionalnog nivoa svih zemalja lanica IAAF. U lanu 12.1 statuta Meunarodne asocijacije atletskih federacija (IAAF) data je klasifikacija meunarodnih takmienja na kojima je obavezna primena Pravila za atletska takmienja IAAF. Takmienja su podeljena u grupe na sledei nain: (a) Olimpijske igre, svetska prvenstva i svetski kupovi. (b) Kontinentalna, regionalna i zonska prvenstva, otvorena za sve lanice IAAF sa datog podruja. (c) Igre (svetske, kontinentalne ili regionalne), koja podrazumevaju takmienja u vie sportova, tako da nad njima IAAF nema iskljuivu kontrolu. (d) Kontinentalni, regionalni i zonski kupovi i takmienja odreenih starosnih kategorija. (e) Takmienja izmeu dve ili vie lanica IAAF, ili ekipa kombinovanih od lanica IAAF, klubski kupovi. (f) Meunarodni pozivni mitinzi, pod posebnom autorizacijom IAAF. (g) Meunarodni pozivni mitinzi, pod posebnom autorizacijom kontinentalnih asocijacija. (h) Ostala takmienja, pod autorizacijom nacionalnih federacije, na kojima inostrani takmiari imaju pravo nastupa. U tekstu pravila esta su pozivanja na pojedinu grupu takmienja, navoenjem lana i take statuta koja ih definie.

PRAVILA ZA ATLETSKA TAKMIENJA MEUNARODNE ASOCIJACIJE ATLETSKIH FEDERACIJA (IAAF)LAN 101

Meunarodna takmienjaSva meunarodna takmienja navedena u lanu 12 statuta IAAF odravaju se prema Pravilima Meunarodne asocijacije atletskih federacija. Ovo mora biti jasno naznaeno u svim najavama, saoptenjima, programima i drugim pisanim materijalima u vezi sa takmienjem. Napomena: Preporuuje se nacionalnim federacijama, lanicama IAAF, da svoja nacionalna pravila za takmienja usklade sa pravilima IAAF.

GLAVA PRVA SLUBENA LICA I NJIHOVE DUNOSTI

LAN 110

Meunarodna slubena licaNa takmienjima iz lana 12.1 (a) i (b) statuta IAAF odreuje se, na meunarodnom nivou, sledei sastav slubenih lica: a) Organizacioni delegat(i) b) Tehniki delegat(i) c) Medicinski delegat d) Delegat za doping kontrolu e) Kontrolori IAAF/ Kontrolori kontinentalnih asocijacija f) Sudije za hodanje IAAF/ Sudije za hodanje kontinentalnih asocijacija g) Meunarodni sudija za foto-fini h) Vrhovna sudijska komisija Broj slubenih lica u svakoj od navedenih kategorija bie naznaen u vaeim Propozicijama za takmienja IAAF. Za takmienja iz lana 12.1 (a) statuta, izbor lica pod a), b), c), d) i h) vri Savet IAAF. Izbor lica pod e) vri Savet IAAF sa liste Kontrolora IAAF, a izbor lica pod f) vri Savet IAAF sa liste Sudija za hodanje IAAF. Izbor lica pod g) vri Tehniki delegat takmienja. Savet IAAF odreuje kriterijume za izbor, nephodnu strunost i obaveze gorenavedenih slubenih lica. Nacionalne federacije, lanice IAAF, imaju pravo da predlau za navedene dunosti osobe sa odgovarajuim kvalifikacijama. Za takmienja iz lana 12.1 (b) statuta izbor slubenih lica vre odgovarajue kontinentalne/regionalne asocijacije. Kontrolori i sudije za hodanje biraju se sa odgovarajue liste kontinentalne asocijacije. Za takmienja iz lana 12.1 (a) i (f) statuta, IAAF moe odrediti za takmienje i svog ovlaenog predstavnika za kontrolu oglaavanja (reklamiranja) na takmienju. Za takmienja iz lana 12.1 (b), (d) i (g) statuta predstavnika za ovakve poslove odreuje odgovarajua kontinentalna asocijacija, a za takmienja iz lana 12.1 (c) odgovarajue rukovodee telo takmienja. Za takmienja iz lana 12.1 (e) i (h) predstavnika odreuje nacionalna federacija. Napomena: Meunarodna slubena lica na takmienju treba da nose odgovarajue uniforme ili oznake. LAN 111

Organizacioni delegatOrganizacioni delegat je sve vreme tokom pripreme takmienja u kontaktu sa organizacionim komitetom takmienja, i redovno obavetava Savet IAAF o toku priprema. Bavi se, prema potrebama, svim pitanjima iz domena dunosti i finansijskih obaveza federacije lanice koja organizuje takmienje i organizacionog komiteta takmienja. Sarauje sa tehnikim delegatom. LAN 112

Tehniki delegatTehniki delegat je duan da, u saradnji sa organizacionim komitetom, koji je obavezan da mu prui svu potrebnu pomo, obezbedi da sva tehnika reenja na takmienju budu u potpunosti u skladu sa Pravilima IAAF. Tehniki delegat podnosi odgovarajuem telu predlog satnice takmienja, predlog normi za uee na takmienju i predlog liste sprava koje e biti koriene. On odreuje norme u

kvalifikacionim takmienjima u disciplinama skokova i bacanja, kao i ceo sistem kvalifikovanja za naredni krug takmienja u disciplinama tranja. On je duan da obezbedi da sve federacije lanice budu na vreme obavetene o Propozicijama takmienja. Tehniki delegat je odgovoran i za sva druga pitanja iz oblasti tehnike pripreme takmienja. On kontrolie prijave takmiara i ima pravo da odbije prijavu na osnovu tehnikih nepravilnosti. (Odbijanje prijave iz drugih razloga osim tehmikih moe biti samo rezultat odluke Saveta IAAF ili Saveta odgovarajue kontinentalne asocijacije.) Tehniki delegat odreuje broj i sastav grupa u kvalifikacionim takmienjima, kao i grupe u disciplinama vieboja. Tehniki delegat podnosi pismeni izvetaj odgovarajuem rukovodeem telu o toku priprema za takmienje. On radi u saradnji sa Organizacionim delegatom. Na takmienja iz lana 12.1 (a), (b) i (c) statuta IAAF tehniki delegat predsedava tehnikim sastankom i daje uputstva kontrolorima takmienja. LAN 113

Medicinski delegatMedicinski delegat odluuje o svim pitanjima vezanim za pruanje medicinske pomoi i usluga uesnicima takmienja. On obezbeuje neophodne uslove za lekarski pregled, tretman i hitne intervencije na stadionu u toku takmienja, kao i odgovarajuu lekarsku negu na mestu gde su takmiari smeteni tokom trajanja takmienja. Medicinski delegat ima sva ovlaenja u vezi sa postupkom kontrole pola takmiara, ako zakljui da postoje razlozi za takvu kontrolu. LAN 114

Delegat za doping kontroluDelegat za doping kontrolu, u saradnji sa Organizacionim komitetom, kontrolie da li su ispunjeni svi neophodni uslovi za sprovoenje doping kontrole. On je odgovoran za sva pitanja u vezi sa doping kontrolom. LAN 115

Kontrolori IAAF (ITO)Ukoliko ef kontrolora IAAF na takmienju nije odreen ranije tehniki delegat e, meu kontrolorima, imenovati jednog za efa kontrolora. Kad god je to mogue ef kontrolora IAAF odreuje najmanje po jednog kontrolora za svaku disciplinu koja je na programu. Kontrolor IAAF prua svu potrebnu pomo glavnom sudiji na disciplini. Kontrolor IAAF mora biti prisutan na borilitu za sve vreme trajanja discipline za koju je odreen. On kontrolie da se takmienje odvija potpuno u skladu sa Pravilima IAAF, Propozicijama takmienja i odlukama tehnikog delegata. Ako se tokom takmienja pojavi bilo kakav problem, ili kontrolor zakljui da postoji razlog za intervenciju, on, u prvom koraku skree panju efu sudija i, ako je potrebno, predloa reenje. Ako njegov predlog ne bude prihvaen, a u pitanju je jasna povreda Pravila IAAF, Propozicija takmienja ili odluke tehnikog delegata, kontrolor IAAF ima pravo konane odluke. Ako problem ne moe biti reen na ovaj nain, sa njim e odmah biti upoznat tehniki delegat. Po zavretku takmienja u disciplini skokova i bacanja kontrolor kontrolie i potpisuje zapisnik.

Napomena 1: Na takmienja iz lana 12.1 (b) i (d) statuta IAAF istu funkciju obavljaju kontrolori kontinentalnih asocijacija. Napomena 2: Ako na takmienju ne postoji glavni sudija kontrolor sarauje sa efom sudija. LAN 116

Sudije za hodanje IAAFNa osnovu kriterijuma odobrenih od strane Saveta IAAF, Komisija za hodanje IAAF obrazuje Listu sudija za hodanje IAAF. Za suenje u disciplinama hodanja na takmienjima iz lana 12.1 (a) statuta IAAF mogu biti odreene samo sudije sa Liste sudija za hodanje IAAF. Napomena: Na takmienjima iz lana 12.1 (b) do (d) statuta, funkciju sudija za hodanje obavljaju sudije sa Liste sudija za hodanje IAAF ili sudije sa Liste sudija za hodanje odgovarajue kontinentalne asocijacije. LAN 117

Meunarodni sudija za foto-finiNa takmienjima iz lana 12.1 (a) i (b) statuta, IAAF ili odgovarajua kontinentalna asocijacija odreuje meunarodnog sudiju za foto-fini. On nadgleda i kontrolie sve aktivnosti vezane za rad i korienje foto-fini ureaja. LAN 118

Vrhovna sudijska komisijaNa takmienjima iz lana 12.1 (a), (b) i (c) statuta, odreuje se Vrhovna sudijska komisija, koju ine tri, pet ili sedam lanova. Jedan od lanova Komisije se odreuje za njenog predsednika, drugi za sekretara komisije. U sluaju potrebe za sekretara komisije moe biti odreeno lice koje nije lan komisije. Vrhovna sudijska komisija moe biti odreena i za druga takmienja ako organizator zakljui da je je njeno obrazovanje u interesu potreba takmienja. Osnovna funkcija Komisije je da reava sve vrste albi iz lana 146. pravila, kao i sva ostala pitanja koja se pojave tokom takmienja, a koja joj budu podneta na odluivanje. Odluka Vrhovne sudijske komisije je konana. Komisija meutim, moe da preispita sopstvenu odluku u sluaju podnoenja novih, vanih injenica i dokaza, a u sluaju kada eventualna nova odluka moe biti primenjena. O odlukama Vrhovne sudijske komisije koje se bave materijom koja nije obuhvaena Pravilima IAAF, predsednik Komisije e pravovremeno obavestiti Generalnog sekretara IAAF. LAN 119

Slubena lica na takmienjuOrganizacioni komitet takmienja odreuje sva slubena lica na takmienju u skladu sa Pravilima nacionalne federacije zemlje lanice u kojoj se takmienje odrava, a u sluaju takmienjima iz lana 12.1 (a), (b) i (c) statuta, prema pravilima i proceduri odgovarajuih meunarodnih organizacija. Slubena lica sa liste koja sledi se smatraju neophodnim za velika meunarodna takmienja. Organizacioni komitet takmienja meutim moe vriti izmene u listi prema lokalnim prilikama i nivou takmienja.

Rukovodstvo takmienja Direktor takmienja Rukovodilac takmienja Tehniki rukovodilac takmienja Rukovodilac prijemnog centra

Slubena lica na takmienju Jedan (ili vie) glavnih sudija za discipline tranja (i hodanja) na stadionu Jedan (ili vie) glavnih sudija za discipline skokova i bacanja Jedan (ili vie) glavnih sudija za discipline vieboja Jedan (ili vie) glavnih sudija za discipline koje se odravaju van stadiona Jedan ef sudija i odgovarajui broj sudija za discipline tranja na stadionu Jedan ef sudija i odgovarajui broj sudija za svaku od disciplina skokova i bacanja Jedan ef sudija i petoro sudija za discipline hodanja na stadionu Jedan ef sudija i osmoro sudija za discipline hodanja na van stadiona Ostala slubena lica za discipline hodanja, prema potrebama, ukljuujui evidentiare, operatere table za opomene itd. Jedan ef sudija i odgovarajui broj sudija na stazi za discipline tranja (i hodanja) Jedan ef merilaca vremena i odgovarajui broj merilaca vremena Jedan starter i odgovarajui broj kontrolora na startu Jedan (ili vie) pomonika startera Jedan ef brojaa krugova i odgovarajui broj brojaa krugova Jedan (ili vie) sekretara takmienja Jedan (ili vie) nadzornika terena Jedan (ili vie) merioca brzine vetra Jedan ef sudija i odgovarajui broj sudija pomonika za foto-fini Jedan (ili vie) sudija za elektronsko merenje duina skokova i bacanja Jedan (ili vie) sudija u prijemnom centru

Ostala slubena lica Jedan (ili vie) spikera Jedan (ili vie) statistiara Jedan kontrolor za oglaavanje na takmienju Slubeni merilac staze i borilita Jedan (ili vie) lekara Kuriri za takmiare, slubena lica i predstavnike tampe

Glavne sudije i efovi sudija treba da nose jasne oznake, trake oko ruke ili bedeve. U sluaju potrebe mogu biti odreeni dodatni pomonici za svaku funkciju. Mora se meutim voditi rauna da na terenu ne bude vie slubenih lica nego to je neophodno. Na takmienjima koja na programu imaju i enske discipline treba, ako je mogue, obezbediti i enu lekara. LAN 120

Direktor takmienjaDirektor takmienja, u saradnji sa Tehnikim delegatom ako je to mogue, planira tehniku organizaciju takmienja, obezbeuje da se ona sprovodi prema predvienom planu i reava, zajedno sa tehnikim delegatom, sve tehnike probleme u vezi sa takmienjem. On koordinira rad uesnika u pripremi i sprovoenju takmienja, a tokom takmienja je, preko sistema veza, u kontaktu sa svim slubenim licima.

LAN 121

Rukovodilac takmienjaRukovodilac takmienja je odgovoran za pravilno odvijanje takmienja. On kontrolie da li su sva slubena lica na svojim mestima, odreuje zamene kada je to potrebno i ima ovlaenje da smeni svako slubeno lice koje ne vri svoju dunost u skladu sa pravilima. U saradnji sa nadzornikom terena obezbeuje da samo ovlaena lica budu na terenu i borilitima tokom takmienja. Napomena: Preporuuje se da, na takminjeima koja traju due od etiri sata, kao i na viednevnim takmienjima, rukovodilac takmienja ima odgovarajui broj pomonika. LAN 122

Tehniki rukovodilacTehniki rukovodilac je odgovoran da obezbedi da staza i borilita, ukljuujui zaletita, doskoita, krugove i sektore za bacanja, kao i sva oprema i sprave na takmienju budu u skladu sa Pravilima IAAF. LAN 123

Rukovodilac prijemnog centraRukovodilac prijemnog centra, u saradnji sa sudijom u prijemnom centru, kontrolie prolaz takmiara izmeu prostora za zagrevanje i prostora za takmienje. On osigurava da takmiari, poto budu registrovani u prijemnom centru, budu u predvieno vreme na borilitu, spremni za poetak discipline. LAN 124

Glavne sudije1. Glavne sudije se odreuju posebno za discipline tranja (i hodanja) na stadionu, za discipline skokova i bacanja, za vieboje i za discipline tranja i hodanja van stadiona. Glavni sudija za discipline tranja (i hodanja) na stadionu i za discipline hodanja van stadiona ne odluuje po pitanjima iz nadlenosti efa sudija za hodanje. 2. Glavne sudije obezbeuju da se takmienje na disciplini odvija u skladu sa pravilima, i donose odluke u svim sluajevima koji pravilima nisu regulisani. Glavni sudija za discipline tranja (i hodanja) odreuje redosled takmiara u trci samo u sluaju kada sudije na disciplini nisu u stanju da donesu jedinstvenu odluku. Glavni sudija ne deluje kao sudija ili sudija na stazi. 3. Nadleni glavni sudija kontrolie krajnje rezultate discipline, reava sve sporne sluajeve i, u odsustvu sudije za elektronsko merenje duina skokova i bacanja, nadgleda merenje rekordnih rezultata. 4. Nadleni glavni sudija reava primedbe i prigovore podnete tokom odvijanja discipline. On ima pravo da opomene i/ili iskljui sa takmienja takmiara zbog neprimernog ponaanja. Napomene o opomenami i/ili iskljuenju takmiara se unose u zapisnik takmienja. Opomena moe biti izreena takmiaru pokazivanjem utog kartona, iskljuenje sa takmienja pokazivanjem crvenog kartona. 5. Ako, po miljenju nadlenog glavnog sudije tokom takmienja nastane situacija koja zahteva ponovno odravanje discipline, on moe proglasiti do tada postignute rezultate

nevaeim. On ima pravo da odredi da li e se disciplina ponovo odrati kasnije istog dana ili nekom drugom prilikom. 6. Odmah po zavretku discipline sudije popunjavaju zapisnik, koji svojim potpisom overava nadleni glavni sudiji, a zapisnik zatim biva prosleen sekretaru takmienja. 7. Glavni sudija za discipline vieboja ima punu nadlenost nad takmienjem u vieboju u celini, kao i nad svakom pojedinanom disciplinom u okviru vieboja. Napomena: Uvodi se funkcija Sudije koordinatora starta, koji koordinira aktivnosti vezane za start trke. Koordinator starta je odgovoran glavnom sudiji za discipline tranja na stadionu. Vidi Dodatak 1 pravila. LAN 125

SudijeOpte odredbe 1. ef sudija za discipline tranja na stadionu i ef sudija za svaku od disciplina skokova i bacanja koordinira rad sudija na disciplini. On rasporeuje sudije po dunostima unutar discipline, ako to nije uraeno ranije od strane odgovarajueg tela. Discipline tranja na stadionu i discipline tranja van stadiona sa ciljem na stadionu 2. Sudije, sve postavljene sa iste strane staze, odreuju redosled takmiara na cilju. U sluaju kada oni ne mogu da donesu jedinstvenu odluku sluaj se prosleuje glavnom sudiji koji donosi odluku. Napomena: Sudije treba da budu postavljene u liniji cilja, udaljene najmanje pet metara od ivice staze. Preporuuje se upotreba uzdignutog sudijskog postolja. Discipline skokova i bacanja 3. U disciplinama skokova i bacanja sudije ocenjuju ispravnost i belee u zapisnik svaki pokuaj takmiara, a mere duinu svakog ispravno izvedenog pokuaja. U skoku uvis i skoku motkom sudije precizno mere novu visinu posle svakog dizanja letvice, naroito u sluaju pokuaja obaranja rekorda. Najmanje dvoje sudija treba da vode nezavisno evidenciju pokuaja takmiara, uporeujui ih posle svake serije skokova. Za to odreeni sudija objavljuje da li je pokuaj ispravan ili ne, podizanjem bele ili crvene zastavice. LAN 126

Sudije na stazi za discipline tranja (i hodanja)1. Sudije na stazi imaju ulogu pomonika glavnog sudije, bez prava da donose konane odluke. 2. Glavni sudija rasporeuje sudije na stazi tako da oni imaju dobar pregled zbivanja tokom trke. U sluaju povrede Pravila (osim lana 230.1) od strane uesnika trke ili drugih lica oni odmah podnose pismenu prijavu glavnom sudiji. 3. Svaku uoenu povredu Pravila tokom trke sudija na stazi oglaava dizanjem ute zastavice. 4. Odgovarajui broj sudija na stazi se odreuje za kontrolu primopredaje palica u trkama tafeta. Napomena: Kada sudija na stazi uoi da takmiar ne tri svojom stazom, ili da je primopredaja tafetne palice izvrena van zone za izmenu, on odmah, na odgovarajui nain, obeleava mesto gde je prekraj uinjen.

LAN 127

Merioci vremena i sudije za foto-fini1. U sluajevima runog merenja vremena mora biti odreen dovoljan broj merilaca u odnosu na broj takmiara u trci. Jedan od merilaca, prethodno odreen za efa merilaca, rasporeuje merioce po dunostima. U sluaju kada se koristi ureaj za automatsko merenje vremena, merioci vremena imaju ulogu pomonog i rezervnog aparata za merenja rezultata. Napomena: U ovom sluaju najozbiljnije se preporuuje uporeivanje automatski i runo merenih rezultata pre konanog unoenja rezultata u zapisnik. 2. Merioci vremena rade u skladu sa lanom 165. Pravila. 3. U sluaju korienja ureaja za automatsko merenje vremena odreuje se ef sudija za foto-fini i najmanje dva pomonika. LAN 128

Starter i kontrolori starta1. Starter ima potpunu kontrolu nad takmiarima na startu. U sluaju upotrebe aparata za kontrolu starta starter i/ili, za to odreeni kontrolor starta, moraju da koriste slualice kako bi uli zvuni signal koji oznaava pogrean start takmiara (vidi pravilo 161.2). Pre starta starter proverava da li su spremni merioci vremena, sudije, ef sudija za fotofini i merilac brzine vetra. 2. Starter se postavlja u poloaj u kome ima punu vizuelnu kontrolu nad takmiarima tokom procedure starta. Preporuuje se, naroito kada je u pitanju stepenasti start, da u staze budu postavljeni zvunici za istovremeno prenoenje komandi startera. Napomena: Starter treba da se postavi tako da svi takmiari budu u to uem uglu njegovog vidnog polja. Za trke sa niskim startom potrebno je takoe da se starter postavi tako da jasno vidi da li su svi takmiari potpuno mirni posle komande "pozor", a pre pucnja startnog pitolja ili drugog odobrenog ureaja za start. Kod trka sa stepenastim startom, u sluaju da ne postoje zvunici po stazama, starter se postavlja tako da svi takmiari na startu budu priblino podjednako udaljeni od njega. U sluaju da ne postoji mogunost da se on sam postavi u takav poloaj, pitolj, ili drugi odobreni ureaj za start, treba postaviti u taj poloaj, uz aktiviranje iz daljine, elektronskim kontaktom. 3. Kao pomo starteru odreuje se jedan ili vie kontrolora na startu. Napomena: Za trke na 200 m, 400 m, 400 m prepone, i trke tafeta 4x100 m, 4x200 m i 4x400 m treba da bude najmanje dva kontrolora starta. 4. Svaki kontrolor se postavlja tako da jasno vidi takmiare koji su mu dodeljeni. 5. Pravo na izricanje opomena i diskvalifikacija po lanu 162.7 i 162.8 pravila ima samo starter. 6. Starter odreuje raspored i posebne dunost kontrolora na startu. Ovi su obavezni da opozovu (vrate) trku u sluaju da primete bilo kakvu nepravilnost (vidi lan 161.2 i 162.8 pravila). Posle opozvane (vraene) trke ili prekinutog starta kontrolor iznosi razloge za to starteru koji odluuje da li e, i kome od takmiara, biti izreena opomena. 7. Za trke sa niskim startom, kao pomo pri kontroli starta, preporuuje se upotreba aparata za kontrolu pogrenog starta, prema lanu 161.2 pravila. LAN 129

Pomonici startera

1. Pomonici startera kontroliu da li takmiar nastupa u odgovarajuoj grupi, i sa odgovarajuim startnim brojem. U svim trkama startna mesta se broje sa leva na desno, posmatrano u smeru tranja. 2. Pomonici startera postavljaju svakog takmiara u odgovarajuu stazu, ili mesto, u liniji oko tri metra iza linije starta (u sluaju stepenastog starta na isti nain iza svake od linija starta). Kada su takmiari propisno postavljeni pomonici daju znak starteru da su takmiari spremni za start. U sluaju ponovljenog starta pomonici startera ponovo rasporeuju takmiare na isti nain. 3. Pomonici startera su odgovorni da tafetne palice budu na raspolaganju takmiarima prve deonice u trkama tafeta. 4. Posle komande startera "Na mesta", pomonici startera kontroliu da se takmiari postave u skladu sa lanom 162.4 pravila. LAN 130

Brojai krugova1. Brojai krugova vode evidenciju o preenim krugovima svakog takmiara u trkama duim od 1500 metara. Za trke na 5000 m i due, kao i za discipline hodanja, odreuje se vei broj brojaa krugova koji, pod kontrolom glavnog sudije, upisuju u poseban zapisnik vremena u svakom krugu takmiara za koje su odgovorni, a koja dobijaju od slubenog merioca vremena. U tom sluaju jedan broja krugova ne treba da vodi evidenciju o vie od etiri takmiara (est u disciplinama hodanja). Umesto rune evidencije moe biti koriena i elektronska kontrola, koja podrazumeva postavljanje kompjuterskog odailjaa (ipa) na opremu takmiara. 2. Jedan broja krugova upravlja semaforom, postavljenim u blizini cilja, kojim se takmiarima pokazuje broj preostalih krugova u trci. Broj na semaforu se menja najkasnije kada vodei takmiar ue u ravni deo staze prema cilju. Takmiarima koji su od strane vodeeg u trci obieni za krug ili vie, ili su u situaciji da budu obieni, obavetenje o broju preostalih krugova daje se runo, na odgovarajui nain. Ulazak u poslednji krug objavljuje se svakom takmiaru, najee zvukom zvona. LAN 131

Sekretar takmienjaSekretar takmienja prikuplja kompletne podatke i rezultate svake discipline koje obezbeuju glavni sudija, ef merilaca vremena ili ef sudija za foto-fini i merilac brzine vetra. On odmah unosi neophodne podatke, prosleuje rezultate spikeru, a zapisnik sa rezultatima prosleuje direktoru takmienja. U sluaju korienja kompjuterizovanog sistema operater zapisniar na svakom borilitu kontrolie da se kompletni rezultati discipline unesu u sistem. Rezultati disciplina tranja se unose pod kontrolom efa sudija za foto-fini. U tom sluaju spiker i direktor takmienja imaju uvid u rezultate preko kompjutera. LAN 132

Nadzornik terenaNadzornik terena vri nadzor nad terenom na kome se odvija takmienje i obezbeuje da pristup terenu imaju samo ovlaena slubena lica i takmiari ija je disciplina u toku. LAN 133

Spiker

Spiker objavljuje gledaocima imena i startne brojeve takmiara koji uestvuju u svakoj disciplini, kao i sve ostale informacije, ukljuujui sastav kvalifikacionih grupa, raspored staza i redosled izvoenja pokuaja i prolazna vremena u disciplinama tranja. Rezultati postignuti tokom odvijanja svake discipline, kao i konani rezultati discipline objavljuju se odmah po prijemu odgovarajueg obavetenja. Na takmienjima iz lana 12.1 (a) statuta, IAAF odreuje slubenog spikera za engleski i francuski jezik. Spikeri su odgovorni za sve objave predviene protokolom, a na osnovu uputstava tehnikog delegata takmienja. LAN 134

Slubeni merilac staze i borilitaSlubeni merilac staze i borilita proverava tanost i ispravnost svih obeleja i ureaja i priprema pred takmienje odgovarajue sertifikate za tehnikog rukovodioca. Njemu je omoguen potpun uvid u planove i skice staze i borilita i u sve ostale odgovarajue materijale radi njihove verifikacije. LAN 135

Merilac brzine vetraMerilac brzine vetra obezbeuje da vetromer bude postavljen u skladu sa lanom 163.9 (discipline tranja) i 184.5 (discipline skokova) pravila. On utvruje brzinu vetra u smeru tranja u odgovarajuim disciplinama, upisuje i overava izmerene podatke i prosleuje ih sekretaru takmienja. LAN 136

Sudija za elektronsko merenje duina skokova i bacanjaSudija za elektronsko merenje duina skokova i bacanja se odreuje kada se na takmienju primenjuje ovaj nain merenja. Pre poetka takmienja on se upoznaje sa tehnikom ekipom, ureajem i postupkom merenja. Pre poetka discipline on nadgleda postavljanje mernih ureaja, imajui u vidu tehnike zahteve ekipe koja vri merenje. Da bi se potvrdila ispravnost ureaja, ovaj sudija, pre i posle discipline, nadgleda seriju probnih merenja iji rezultati moraju biti u skladu sa merenjem izvrenim overenom elinom pantljikom. Tokom takmienja on kontrolie ceo postupak merenja i potvruje glavnom sudiji da ureaj za elektronsko merenje radi u skladu sa propisima. LAN 137

Sudije u prijemnom centruSudije u prijemnom centru kontroliu da takmiari nastupaju u odgovarajuoj nacionalnoj ili klubskoj jednoobraznoj opremi, odobrenoj od strane nacionalne federacije, da takmiari nose brojeve u skladu sa startnom listom i da su ovi postavljeni u skladu sa pravilima, da su obua, broj i duina eksera, kao i reklamne oznake na odei i torbama takmiara u skladu sa Pravilima i propisima IAAF, i da oprema koja nije dozvoljena ne bude uneta na borilita.

LAN 138

Kontrolor za oglaavanje na takmienjuKontrolor za oglaavanje na takmienju kontrolie primenu vaeih Pravila i propisa za oglaavanje IAAF na takmienju.

GLAVA DRUGA OPTA PRAVILA ZA TAKMIENJALAN 140

Atletsko boriliteSvaka tvrda, jednoobrazna povrina, koja odgovara zahtevima navedenim u "Priruniku IAAF za atletska borilita", moe biti koriena za atletska takmienja. Takmienja iz lana 12.1 (a), (b), (c) i (d) statuta, kao i ostala takmienja pod direktnom kontrolom IAAF, mogu se odravati samo na borilitima sa sintetikom povrinom, izgraenim u skladu sa "Takmiarskim propisima IAAF za sintetika borilita", za koja postoji vaei sertifikat IAAF, klase 1. Preporuuje se da se, kada za to postoji mogunost, i takmienja iz lana statuta 12.1 (e), (f), (g) i (h) odravaju na borilitima sa sintetikom povrinom. Za sva borilita predviena za korienje za takmienja iz lana 12.1 (a) do (h) statuta potrebno je obezbediti detaljnu dokumentaciju sa opisom i potvrdom dimenzija pojedinih borilita, u skladu sa zahtevima Atestnih pravila IAAF. Napomena 1: Prirunik IAAF za atletska borilita objavljen 1999. godine, koji se moe dobiti u kancelariji IAAF, daje detaljna i precizna objanjenja i uslove za projektovanje i izgradnju atletskih borilita, ukljuujui i dijagrame za razmeravanje i obeleavanje atletskih staza i borilita. Napomena 2: Standardni formular sertifikata za atletska borilita se moe dobiti u kancelariji ili na sajtu IAAF. Napomena 3: Gore navedena pravila se ne primenjuju za takmienja u tranju i hodanju na putu i za takmienja u tranju u prirodi. LAN 141

Starosne kategorijePravila IAAF obuhvataju sledee starosne kategorije: Mlai juniori i juniorke: atletiari koji do 31. decembra godine u kojoj nastupaju ne navre 18 godina. Juniori i juniorke: atletiari koji do 31. decembra godine u kojoj nastupaju ne navre 20 godina. Veterani: atletiar postaje veteran na svoj 40. roendan. Veteranke: atletiarka postaje veteranka na svoj 35. roendan. Napomena : Sva ostala pitanja u vezi sa takmienjima veterana definie IAAF/WMA prirunik, odobren od strane Saveta IAAF i Saveta Svetske Asocijacije Veterana (WMA). LAN 142

Pravo nastupa1. Pravo nastupa na takmienjima organizovanim u skladu sa Pravilima IAAF imaju samo takmiari koji ispunjavaju vaee uslove IAAF. 2. Pravo nastupa u inostranstvu imaju samo takmiari koji imaju dozvolu za nastup svoje nacionalne federacije, lanice IAAF. Takva dozvola se prihvata za nastup na svim meunarodnim takmienjima, osim u sluaju kada je na status takmiara podnet prigovor IAAF-u. Isovremeni nastup 3. Ako je takmiar prijavljen za disciplinu tranja i disciplinu skokova ili bacanja, ili dve ili vie disciplina skokova ili bacanja, koje se odvijaju istovremeno, glavni sudija moe, za pojedinu seriju, ili pojedinano za svaki pokuaj u skoku uvis ili skoku motkom, dozvoliti takmiaru da svoj pokuaj izvede po redosledu drugaijem od onog odreenog rebom pre poetka discipline. Ako se meutim, takmiar kome je odobredana promena redosleda izvoenja pokuaja, ne odazove u trenutku poziva za izvoenje pokuaja, to e mu se, posle isteka predvienog vremena, raunati kao da je propustio pokuaj. Odustajanje od nastupa 4. Na takmienjima iz lana 12.1 (a), (b) i (c) statuta, osim u dolenavedenom sluaju, takmiar gubi pravo uea u svim narednim disciplinama, ukljuujui trke tafeta, ukoliko: (1) je data konana potvrda uea takmiara u disciplini, tako da vie nije mogue izbrisati njegovo ime iz startne liste, a takmiar ipak ne nastupi; (2) takmiar u kvalifikacijama izbori pravo za nastup u narednom krugu takmienja u odreenoj disciplini, a zatim odustane od nastupa. Takmiaru ipak moe biti dozvoljen nastup u narednim disciplinama uz podnoenje lekarskog uverenja, overenog od strane medicinskog lica, ovlaenog od strane IAAF (ili organizacionog komiteta takmienja), po kome takmiar koji je, iz zdravstvenih razloga, onesposobljen za nastup posle konane potvrde uea, ili posle nastupa u prethodnom krugu takmienja, moe biti sposoban za nastup u narednim danima takmienja. Napomena 1: Tano vreme za konanu potvrdu uea treba da bude unapred objavljeno. Napomena 2: Pod odustajanjem od nastupa podrazumeva se i nastup u kome se takmiar ne bori svim srcem (bona fide). O tome odluuje glavni sudija, koji u tom sluaju stavlja odgovarajuu primedbu u zapisnik. Ovo pravilo se ne primenjuje na pojedinane discipline takmienja u viebojima. LAN 143

Odea, obua i takmiarski brojeviOdea 1. Odea koju koriste takmiari mora biti ista, dizajnirana i noena tako da ne izaziva primedbe. Odea mora biti proizvedena od materijala koji nije providan ni kada je mokar. Takmiar ne sme nositi odeu koja moe da ometa pogled sudijama. U takmienjima iz lana statuta 12.1 (a) do (e) (meudravni susreti) takmiari nastupaju u jednoobraznoj odei koju odobrava nacionalna federacija. Na takmienjima iz lana 12.1 (e) (klubski kupovi) do (h) statuta takmiari nastupaju u jednoobraznoj odei reprezentacije ili kluba, koju odobrava nacionalna federacija. U pogledu odee takmiara poasni krug i ceremonija proglaenja pobednika se smatraju delom takmienja. Obua

2. Takmiar moe nastupati bos ili sa obuom na jednoj ili obe noge. Svrha takmiarske obue je da zatiti stopalo i da mu stabilan i vst oslonac o zemlju. Obua ne sme biti napravljena tako da prua takmiaru bilo kakvu dodatnu prednost, u nju ne smeju biti ugraene opruge niti bilo kakav drugi mehanizam. Kai preko risa stopala je dozvoljen. Broj eksera 3. on i peta sprinterica treba da budu izraeni tako da omoguavaju upotrebu navie 11 eksera. Dozvoljena je upotreba svih 11 ili manjeg broja eksera. Dimenzije eksera 4. Za takmienja koja se odravaju na sintetikim povrinama, duina dela eksera koji viri iz ona ili pete ne sme prelaziti 9 mm, osim kod skoka uvis i bacanja koplja gde je ta duina 12 mm. Najvei dozvoljeni prenik eksera je 4 mm. Kod sprinterica za ostale podloge najvea dozvoljena duina eksera je 25 mm, a prenik 4 mm. on i peta 5. on i/ili peta sprinterica mogu imati brazde, izboine ili zupce, pod uslovom da su one od istog ili slinog materijala kao i sam on. Kod skoka uvis i skoka udalj najvea dozvoljena debljina ona je 13 mm, a kod skoka uvis najvea dozvoljena debljina pete je 19 mm. Kod svih ostalih disciplina nema ogranienja u pogledu debljine ona i/ili pete. Dodaci obui 6. Takmiar ne sme koristiti nikakav dodatak sa spoljne ili unutranje strane obue kojim se poveava debljina ona preko dozvoljenog maksimuma, ili koji daje takmiaru bilo kakvu prednost u odnosu na tip obue opisane u prethodnoj taki. Takmiarski brojevi 7. Svaki takmiar dobija dva ista broja, koje tokom takmienja nosi, jasno vidljive, na grudima i leima, osim kod skoka uvis i skoka motkom gde je dozvoljena i upotreba samo jednog broja na grudima ili na leima takmiara. Takmiarski brojevi moraju odgovarati broju takmiara navedenom u startnoj listi i programu takmienja. Ako takmiar nosi trenerku tokom takmienja takmiarski brojevi moraju biti noeni na trenerci na isti nain. 8. Takmiarski brojevi se nose kako su dobijeni, ne smeju se sei, savijati ili pokrivati na bilo koji nain. Kod disciplina dugih tranja takmiarski brojevi mogu biti perforirani da bi se omoguio protok vazduha, ali prorezi ne smeju biti na ciframa ili slovima koji se na njima nalaze. 9. U sluaju korienja opreme za foto-fini, organizator moe zahtevati od takmiara da nose dodatne samolepljive brojeve na bonoj strani orca. Takmiaru bez odgovarajueg, propisno postavljenog broja (i dodatnog broja) nee biti dozvoljen nastup na takmienju. LAN 144

Pomo takmiarimaSaoptavanje prolaznih vremena 1. Prolazna vremena i neslubena vremena pobednika mogu biti objavljena preko razglasa ili na semaforu. Ova vremena takmiarima ne smeju saoptavati lica unutar borilita koja za to nisu ovlaena od strane glavnog sudije.

Pruanje pomoi 2. Sledei sluajevi se nee smatrati kao pruanje nedozvoljene pomoi: (1) Komunikacija izmeu takmiara i njihovih trenera koji se ne nalaze unutar borilita. Da bi se omoguila ovakva komunikacija, a da se pri tome ne ometa odvijanje takmienja, deo gledalita, najblii mestu odravanja discipline bie rezervisan za trenere takmiara. (2) Struna lica, posebno ovlaena za to od strane medicinskog i/ili tehnikog delegata mogu pruati medicinsku ili fizioterapeutsku pomo takmiarima unutar borilita, kako bi im se omoguio nastup ili nastavak takmienja, a pod uslovom da to ne dovodi do produenja trajanja takmienja ili odlaganja pokuaja takmiara. Ovakva pomo pruena takmiaru od strane bilo kog drugog lica, tokom ili neposredno pre poetka takmienja, a poto takmiari prou kroz prijemni centar, se smatra nedozvoljenom pomoi. U duhu ovih pravila sledei postupci se smatraju pruanjem nedozvoljene pomoi takmiarima: (1) vuenje takmiara u toku trke od strane lica koja ne uestvuju u trci ili od strane takmiara dostignutih za krug, ili prestignutih za krug ili vie, ili korienjem bilo kave tehnike naprave u tu svrhu. (2) korienje na borilitu video rekordera, kasetofona, radio aparata, CD plejera, radio stanica, mobilnih telefona ili slinih ureaja. Takmiar koji tokom takmienja prua ili prima nedozvoljenu pomo unutar borilita e biti opomenut od strane glavnog sudije i upozoren da e biti diskvalifikovan u sluaju ponovljenog prekraja. Obavetenja o vetru 3. Pokaziva smera i jaine vetra (arapa) treba da bude postavljen u blizini mesta odraza u disciplinama skokova i mesta izbaaja u disciplini bacanja koplja i diska, kako bi takmiari mogli da procene smer i jaini vetra. Osveenje 4. U disciplinama tranja na stadionu na 5000 m i duim organizator moe omoguiti takmiarima upotrebu vode za osveenje i sunera, ako smatra da vremenski uslovi tako neto zahtevaju. LAN 145

Diskvalifikacija takmiaraU sluaju diskvalifikacije takmiara zbog naruavanja odredbi Pravila za atletska takmienja IAAF, u napomeni u zapisniku sa rezultatima e biti naveden lan Pravila koji definie uinjeni prekraj. Takmiar koji je po ovoj osnovi diskvalifikovan na jednoj disciplini takmienja ima pravo nastupa u ostalim disciplinama za koje je prijavljen. Takmiaru koji se nesportski i nedolino ponaa moe biti oduzeto pravo nastupa u svim narednim disciplinama. U zapisnik sa rezultatima u tom sluaju bie uneta napomena koja objanjava razloge za ovu vrstu diskvalifikacije. U sluaju prekraja koji se smatra ozbiljnim direktor takmienja o tome izvetava odgovarajui Savez, zbog eventualnog preduzimanja daljih disciplinskih mera. LAN 146

Prigovori i albe

1. Prigovor koji se odnosi na pravo uea na takmienju se podnosi, pre poetka takmienja, tehnikom delegatu. Na odluku tehnikog delegata postoji pravo albe Vrhovnoj sudijskoj komisiji. U sluaju da problem ne moe biti reen na zadovoljavajui nain do poetka takmienja takmiaru e biti dozvoljen nastup pod albom, a sluaj e biti prosleen na odluku Savetu IAAF (ili drugom odgovarajuem telu). 2. Prigovor koji se odnosi na rezultat ili na nain odvijanja discipline ulae se u roku od 30 minuta od trenutka objavljivanja slubenih rezultata discipline. Organizator takmienja mora obezbetiti da bude zabeleeno vreme slubenog objavljivanja rezultata svake discipline. 3. U prvom stepenu svaki prigovor takmiar sam, ili preko drugog odgovornog lica koje zastupa njegove interese, podnosi usmeno glavnom sudiji. Reavajui po prigovoru glavni sudija uzima u obzir sve dostupne injenice koje smatra bitnim, ukljuujui i fotografije ili film snimljen slubenom kamerom. Glavni sudija moe doneti odluku po prigovoru ili proslediti sluaj Vrhovnoj sudijskoj komisiji. Na odluku glavnog sudije postoji pravo albe Vrhovnoj sudijskoj komisiji. 4. U sluaju da takmiar, u disciplini skokova ili bacanja, podnese odmah usmeni prigovor na odluku sudije koji je njegov pokuaj ocenio neispravnim, glavni sudija, ako smatra da za to postoje razlozi, moe naloiti da se duina izvedenog pokuaja izmeri i zabelei, da bi se tako zatitila prava svih na koje se odluka odnosi. 5. alba Vrhovnoj sudijskoj komisiji se podnosi u roku od 30 minuta od trenutka slubenog obavetenja o odluci glavnog sudije po prigovoru. alba se podnosi u pismenoj formi, potpisana od strane odgovornog lica koji zastupa interese takmiara. Uz albu se prilae i depozit u vrednosti od 100 US dolara, koji se vraa ako alba bude usvojena. 6. Reavajui albu Vrhovna sudijska komisija uzima u obzir izjave svih lica ukljuenih u sluaj, ukljuujui sudije i glavnog sudiju. Ako postoji bilo kakva nedoumica razmatraju se i svi ostali dostupni podaci. Ako prikupljeni podaci, ukljuujui i eventualni video zapis, ipak ne omoguavaju donoenje konane odluke, Vrhovna sudijska komisija podrava prethodnu odluka glavnog sudije. LAN 147

Meovita takmienjaU disciplinama koje se odvijaju potpuno unutar stadiona nije dozvoljen zajedniki nastup mukaraca i ena u istoj taki programa. LAN 148

MerenjaNa takmienjima iz lana 12.1 (a) do (c) statuta IAAF merenja se vre overenom elinom pantljikom ili metrom, ili odgovarajuim ureajem za merenje. Na ostalim takmienjima mogu se koristiti i pantljike od fiberglasa. Tanost svih mernih ureaja i sredstava mora biti povrena atestom odgovarajue institucije za kontrolu mera. LAN 149

Priznavanje rezultataPriznaju se samo rezultati postignuti tokom zvaninog takmienja organizovanog potpuno u skladu sa Pravilima IAAF. LAN 150

Video snimanjeNa takmienjima iz lana 12.1 (a) i (b) statuta IAAF, kao i na ostalim takmienjima kada za to postoje tehnike mogunosti, preporuuje se izrada slubenog video snimka svih disciplina, koji slui kao potvrda ispravnosti rezultata ili eventualne povrede pravila, a koji postaje sastavni deo dokumentacije takmienja. LAN 151

BodovanjeNa takmienjima u kojima se konani plasman odreuje na osnovu broja osvojenih bodova, nain bodovanja se odreuje, uz saglasnost svih zemalja uesnica, pre poetka takmienja.

GLAVA TREA DISCIPLINE TRANJA NA STADIONU(lan 162.2, 162.3 (drugi pasus), 163.2, 164.3 i 165 odnose se i na Glavu sedam, osam i devet) LAN 160

Merenje atletske staze1. Standardna duina atletske staze je 400 m. Stazu ine dva paralelna prava dela i dve krivine istog poluprenika. Osim kod travnatih staza, atletska staza je sa unutranje strane oiviena ivinjakom od pogodnog materijala, visine priblino 5 cm i irine od najmanje 5 cm. U sluaju da deo ivinjaka mora biti privremeno uklonjen zbog odravanja drugih disciplina, njegovo mesto se oznaava belom linijom irine 5 cm, i kupama ili zastavicama visine najmanje 20 cm, postavljenim na belu liniju tako da se ivica osnove kupe ili drka zastavice poklapa sa ivicom bele linije blie stazi, a na meusobnom rastojanju od najvie 4 metra. Ovakvo obeleavanje se primenjuje i u trci sa preprekama na delu staze ispred i iza vodene prepreke. Kod travnatih staza bez ivinjaka unutranja ivica staze se obeleava belom linijom irine 5 cm, na kojoj su postavljene zastavice na rastojanju od 5 metara. Zastavice se postavljaju na unutranju ivicu linije, pod uglom od 60 prema povrini terena van staze, tako da onemogue takmiarima tranje po liniji. Najpovoljnije dimenzije zastavica su 25 cm x 20 cm, sa drkom duine 45 cm. 2. Atletska staza se meri na 30 cm od ivinjaka, ili, ako nema ivinjaka, na 20 cm od unutranje ivice staze. crte: termini: EMA STAZE cilj sve linije su bele, irine 5 cm start linija du koje se meri za sve ostale staze linija du koje se meri za unutranju stazu merenje duine staze unutranja ivica ivinjaka minimalne irine 5 cm

3. Duina staze se meri od ivice linije starta udaljenije od cilja do ivice linije cilja blie startu. 4. U svim trkama zakljuno sa 400 metara svaki takmiar tri u odvojenoj stazi, irine najmanje 1.22 m, a najvie 1.25 m, oivienoj linijama irine 5 cm. Sve staze su iste irine. Unutranja, prva, staza se meri kako je naznaeno u taki 2 ovog lana, ostale staze 20 cm od blie ivice linije koja, sa leve strane, oiviava svaku stazu. Napomena: Linija koja oiviava stazu sa desne strane uraunata je u irinu svake staze (vidi lan 163.3 i 163.4 pravila). 5. Takmienja iz lana 12.1 (a), (b) i (c) statuta IAAF, odravaju se na stadionima sa osam odvojenih staza. 6. Najvei dozvoljeni popreni nagib staze je 1:100, najvei dozvoljeni pad staze u smeru tranja je 1:1000. Napomena: Preporuuje se da na novim stadionima poporeni pad staze bude prema unutranjoj ivici staze. 7. Detaljna uputstva za projektovanje, postavljanje i obeleavanje atletskih staza su data u Priruniku IAAF za atletska borilita. Ovaj prirunik daje osnovna uputstva koja se moraju potovati. LAN 161

Startni blokovi1. Upotreba startnih blokova je obavezna u svim trkama zakljuno sa 400 m, kao i za trkae prve deonice tafeta 4x200 m i 4x400 m, a zabranjena u svim ostalim trkama. Nijedan deo startnog bloka postavljenog na stazi ne sme da prelazi startnu liniju niti da prelazi u susednu stazu. Startni blokovi moraju biti konstruisani tako da odgovaraju sledeim zahtevima: (a) Blokovi moraju biti vrste konstrukcije i ne smeju davati takmiaru nikakvu nedozvoljenu prednost. (b) Blokovi su privreni za stazu ekserima ili iljcima, izraenim tako da izazivaju najmanje mogue oteenje staze. Konstrukcija mora biti takva da omogui brzo i lako premetanje blokova. Broj, debljina i duina eksera zavisi od tipa atletske staze. Blokovi moraju biti uvreni za podlogu tako da se onemogui svako pomeranje bloka tokom starta. (c) Ako takmiar koristi sopstvene startne blokove, oni moraju odgovarati zahtevima iz prethodnog stava (a) i (b). Dozvoljen je svaki dizajn i konstrukcija blokova, pod uslovom da oni ne predstavljaju smetnju drugim takmiarima. (d) Kada organizator takmienja obezbeuje startne blokove oni moraju odgovarati sledeim zahtevima: Startni blok ine dve povrine uporita za noge o koje takmiar upire svoja stopala tokom starta. Uporita za noge su montirana na krut ram tako konstruisan da ne ometa pokrete nogu takmiara pri naputanju bloka. Nagib uporita za noge treba da bude prilagoen poloaju takmiara na startu, a povrina uporita moe biti ravna ili blago udubljena. Ona mora biti izvedena tako da omoguava upotrebu sprinterica sa ekserima, tako to ima proreze ili ljebove ili tako to je prevuena odgovarajuim materijalom koji omoguava korienje sprinterica. Uporita za noge su montirana na krut ram tako da se mogu premetati i podeavati tokom pripreme starta, ali bez mogunosti pomeranje tokom samog starta. Oba uporita se mogu pomerati napred i nazad du rama nezavisno jedno od drugog. Jednom podeen startni blok mora biti fiksiran zavrtnjima, klinom ili drugim mehanizmom tako konstruisanim da takmiar moe njime lako i brzo rukovati. 2. Na takmienjima iz lana 12.1 (a), (b) i (c) statuta IAAF, startni blokovi moraju biti povezani sa ureajem za kontrolu starta, odobrenim od strane IAAF. Starter i/ili za to odreeni kontrolor starta nose slualice koje im omoguavaju da jasno uju zvuni signal koji se emituje u sluaju pogrenog starta (tj. kada je vreme reakcije takmiara manje od 100/1000 delova sekunde). Kada starter i/ili za to odreeni kontrolor starta uje zvuni signal, a u sluaju da je prethodno dat znak za start pomou pitolja ili drugog odobrenog ureaja, start e odmah biti

vraen, a starter e na aparatu za kontrolu starta prekontrolisati vremena reagovanja takmiara, da bi se potvrdilo koji od takmiara je/su odgovorni za pogrean start. Ovakav sistem kontrole starta se preporuuje i za sva ostala takmienja. 3. Na takmienjima iz lana 12.1 (a) do (e) statuta IAAF, takmiari koriste samo startne blokove koje stavlja na raspolaganje organizator takmienja, a na ostalim takmienjima koja se odravaju na sintetikoj podlozi organizator takoe moe dozvoliti samo upotrebu startnih blokova koje on ponudi na korienje. LAN 162

Start1. Start se obeleava belom linijom irine 5 cm. U trkama koje se ne tre u odvojenim stazama startna linija je luno zakrivljena kako bi svi takmiari prelazili jednako rastojanje do cilja. 2. Znak za start svih trka daje starter pucnjem uvis iz pitolja, ili drugog odobrenog startnog ureaja, nakon to utvrdi da su se takmiari umirili u odgovarajuem pravilnom poloaju na startu. 3. Na svim meunarodnim takmienjima starter izdaje komande na jeziku domaina, ili na engleskom ili francuskom jeziku. U trkama zakljuno sa 400m, kao i u tafetama 4x200 m i 4x400 m komande su Na mesta, zatim Pozor. Kada se takmiari posle komande Pozor potpuno umire starter pucanjem pitolja ili drugog odobrenog startnog ureaja daje znak za poetak trke. U trkama duim od 400 m komanda je Na mesta, da bi, kada se takmiari potpuno umire, usledio pucanj pitolja ili drugog odobrenog startnog ureaja. U ovom sluaju takmiar ne sme dodirivati tle rukom ili rukama u trenutku starta. 4. U sluaju da starter iz bilo kog razloga oceni da nije sve spremno za start, a poto su takmiari zauzeli poloaj na startnim mestima, on e pozvati takmiare da se povuku, i pomonici startera e ih ponovo postaviti na liniju okupljana. U trkama zakljuno sa 400 m, kao i u trkama tafeta 4x200 m i 4x400 m, niski start uz upotrebu startnih blokova je obavezan. Na komandu Na mesta takmiar prilazi liniji starta i zauzima poloaj iza nje, potpuno unutar staze koja mu je dodeljena. Obe ake i koleno jedne noge moraju biti u kontaktu sa tlom, a oba stopala u kontaktu sa startnim blokom. Na komandu Pozor takmiar se odmah podie u konani poloaj pred start, zadravajui pri tom kontakt obe ake sa tlom i oba stopala sa uporitima za noge startnog bloka. Posle zauzimanja poloaja na startu takmiar ne sme dodirivati bilo kojim delom tela liniju starta ili tlo ispred nje. 5. Na komandu Na mesta ili Pozor, zavisno od discipline, svi takmiari odmah i bez oklevanja zauzimaju konani poloaj za start. Ukoliko takmiar u razumnom roku ne postupi po komandi to se smatra pogrenim startom. Ako takmiar, posle komande Na mesta ometa ostale takmiare, glasom ili na neki drugi nain, to takoe moe biti okvalifikovano kao pogrean start. 6. Ako takmiar pone sa startnom kretnjom, posle zauzimanja konanog poloaja za start, a pre pucnja startnog pitolja, ili drugog odobrenog startnog ureaja, to se smatra pogrenim startom. 7. Svaki takmiar koji napravi pogrean start bie opomenut. Takmiar koji je odgovoran za dva pogrena starta bie diskvalifikovan.

[Od 1. Januara 2003: svaki takmiar koji napravi pogrean start bie opomenut. Samo jedan pogrean start po trci je dozvoljen, a da to ne dovede do diskvalifikacije takmiara koji je za njega odgovoran. Takmiar odgovoran za svaki naredni pogrean start bie diskvalifikovan.] U disciplinama vieboja takmiar e biti diskvalifikovan kada je odgovoran za dva pogrena starta.Starter ili bilo koji od kontrolora na startu koji smatra da start nije bio ispravan opoziva (vraa) trku novim pucnjem pitolja. Napomena: U praksi, kada jedan ili vie takmiara naprave pogrean start ostali takmiari ih obino slede i tako, strogo govorei, i sami prave pogrean start. Starter e

meutim opomenuti samo onog takmiara ili vie njih, koji su po njegovom miljenu odgovorni za pogrean start. Na taj nain za isti pogrean start moe biti opomenuto vie takmiara. Ako je do pogrenog starta dolo iz drugih razloga, a ne krivicom takmiara, nijedan od njih nee biti opomenut. Trke na 1000 m, 2000 m, 3000 m, 5000 m, 10000 m 9. Kada na startu ima vie od 12 takmiara, oni mogu biti podeljeni u dve grupe, pri emu jedna grupa, koju ini priblino 65% takmiara startuje sa osnovne lune startne linije, a druga grupa sa dodatne lune startne linije obeleene preko spoljne polovine staze. Druga grupa e trati spoljnom polovinom staze do izlaska iz prve krivine. Dodatna startna linija se obeleava tako da svi takmiari tre istu duinu staze. Linija za ulazak takmiara u prvu stazu u trci na 800m, opisana u lanu 163.5 je istovremeno i mesto posle koga takmiari u spoljnoj grupi u trkama na 2000 m i 10000 m mogu ui u prvu stazu. Za trke na 1000 m, 3000 m i 5000 m oznaava se mesto na ulasku u pravi deo staze prema cilju posle koga takmiari koji su startovali u spoljnoj grupi mogu ui u prvu stazu. Na oznaku na liniji izmeu 4 i 5 staze (3 i 4 staze na stadionu sa est staza) koja je obino veliine 5 x 5 cm, postavlja se kupa ili zastavica, koja se uklanja poto se dve grupe takmiara spoje. LAN 163

Trke1. Smer tranja je takav da je unutranji teren stadiona takmiarima uvek sa leve strane. Staze se obeleavaju sa leva na desno tako da staza uz unutranji deo terena nosi broj jedan. Ometanje na stazi 2. Svaki trka ili hoda koji tokom odravanja discipline gura ili na drugi nain ometa drugog takmia moe biti diskvalifikovan u toj disciplini. Glavni sudija moe doneti odluku o ponavljanju trke, bez uea diskvalifikovanog/ih takmiara, ili u sluaju kvalifikacionih trka, moe dopustiti grubo ometenom takmiaru/ima nastup u sledeem krugu takmienja. Podrazumeva se da ometani takmiar zavri trku borei se svim srcem. Nezavisno od toga da li je dolo do diskvalifikacije, glavni sudija ima pravo da u izuzetnim okolnostima donese odluku o ponavljanju trke, ako smatra da za to postoje opravdani razlozi. Tranje u odvojenim stazama 3. U trkama koje se tre u odvojenim stazama, takmiar mora trati u stazi koja mu je dodeljena od starta do cilja trke. Ovo se odnosi i na one delove trka koje se jednim delom tre u odvojenim stazama. Kada je glavni sudija uveren, na osnovu prijave sudije ili sudije na stazi, ili na drugi nain da je takmiar trao van svoje staze, ovaj e biti diskvalifikovan. Izuzeci od ovog pravila navedeni su u narednoj taki 4. 4. Ako je takmiar gurnut ili na drugi nain nateran od strane drugog lica da tri van svoje staze, i ako pri tom nije ostvario nikakvu materijalnu prednost, on nee biti diskvalifikovan. Ako takmiar: (1) tri van svoje staze na ravnom delu staze, tako da ne stie nikakvu materijalnu prednost ili, (2) tri van spoljne (desne) ivice svoje staze u krivini, tako da ne stie nikakvu materijalnu prednost, a da pri tome ne ometa drugog takmiara, on nee biti diskvalifikovan. 5. Na takmienjima iz lana 12.1 (a), (b) i (c) statuta IAAF, u trci na 800 m takmiari tre u odvojenim stazama do linije obeleene preko staze na poetku pravog dela staze po izlazu iz prve krivine, posle koje mogu da napuste svoju stazu (i uu u prvu stazu).

Linija posle koje takmiari mogu da napuste svoju stazu, irine 5 cm, luno je povuena preko cele staze i obeleena na unutranjem i spoljnom kraju zastavicama visine 1.5 metra postavljenom van atletske staze. Napomena 1: Da bi takmiari lake uoili liniju posle koje je dozvoljeno naputanje odvojenih staza (i ulazak u prvu stazu), na preseku te linije i linija koje oiviavaju svaku stazu mogu se postaviti kupe ili prizme, iste boje kao i linija ulaska, sa osnovom veliine 5 cm x 5 cm, i ne vie od 15 cm. Napomena 2: U meudravnim susretima zemlje uesnice mogu se dogovoriti da se trka na 800 m ne tri ni delom u odvojenim stazama. Naputanje staze 6. Takmiaru koji po sopstvenoj volji napusti atletsku stazu tokom trke nije dozvoljeno da se vrati na stazu i nastavi trku. Oznake na stazi 7. Osim u sluaju trka tafeta koje se tre u odvojenim stazama, takmiari ne smeju, kao pomo, postavljati nikakve oznake ili predmete na ili uz stazu. Merenje brzine vetra 8. Vremenski period u kome se vri merenje brzine vetra, od pojave plamena startnog pitolja ili drugog odobrenog ureaja je: 100 m 10 sekundi 100 m prepone 13 sekundi 110 m prepone 13 sekundi U trci na 200 m brzina vetra se meri u periodu od 10 sekundi, poevi od trenutka kada prvi takmiar ue u pravi deo staze. 9. Ureaj za merenje brzine vetra se postavlja pored pravog dela staze, uz prvu stazu, 50 m od linije cilja. Postavlja se na visinu od 1,22 m, i ne vie od 2m udaljen od ivice staze. 10. Brzina vetra se objavljuje u metrima u sekundi, zaokreeno na sledeu veu desetinku u pozitivnom smeru (to znai, vrednost od +2.03 m/s se belei kao +2.1 m/s, a vrednost od -2.03 m/s se belei kao -2.0 m/s). Digitalni ureaji koji pokazuju vrednosti brzine vetra u desetinkama metra u sekundi konstruisani su tako da funkcioniu po ovom pravilu. Ureaj za merenje brzine vetra mora biti atestiran od strane odgovarajue institucije. 11. Mehaniki ureaj za merenje brzine vetra treba da ima odgovarajuu zatitu koja smanjuje uticaj bone komponente vetra. U sluaju kada se koristi ureaj koji se nalazi unutar cevi, duina cevi na obe strane ureaja mora biti najmanje dvostruko vea od prenika cevi. 12. Ureaj za merenje brzine vetra moe biti aktiviran i zaustavljen i automatski, daljinskom kontrolom, a podaci prosleeni direktno u kompjuterski centar. LAN 164

Cilj1. Cilj se obeleava belom linijom irine 5 cm. 2. Da bi se olakalo precizno postavljanje ureaja za foto-fini i da bi se omoguilo itanje foto-fini filma presek linije cilja i linija koje oiviavaju svaku stazu obeleava se oznakom crne boje odgovarajueg, najee kvadratnog oblika. 3. Takmiari se plasiraju po redosledu kojim bilo koji deo njihovog tela (to u ovom sluaju podrazumeva trup, a ne glavu, vrat, ruke i noge takmiara) dodirne ravan koja se prua vertikalno uvis od unutranje ivice linije cilja, koja je gore definisana. 4. U trkama u kojima se redosled odreuje na osnovu duine koje takmiari prelaze za odreeni vremenski period, starter daje znak pucnjem pitolja tano jedan minut pre zavretka

trke, upozoravajui tako takmiare i sudije da se trka blii kraju. Na osnovu uputstva glavnog merioca vremena, starter u trenutku isteka predvienog vremena oznaava kraj trke, novim pucnjem pitolja. U trenutku pucnja pitolja kojim je oznaen kraj trke sudije odreene za to obeleavaju na stazi tano mesto na kome je svaki takmiar dodirnuo tlo poslednji put pre ili u trenutku pucnja. Kao preena duina se rauna duina merena od starta do najblieg punog metra iza oznaenog mesta na stazi. Za obeleavanje preene razdaljine, pre poetka trke se odreuje najmanje po jedan sudija za svakog takmiara. LAN 165

Merenje vremena i foto-fini1. Dva naina merenja vremena se priznaju kao zvanina: - runo merenje vremena; - potpuno automatsko merenje vremena pomou foto-fini ureaja. Runo merenje vremena 2. Merioci vremena se postavljaju u produetku linije cilja, kada je to mogue najmanje 5 m od ivice staze. Da bi svi merioci imali dobar pregled cilja trebalo bi koristiti uzdignuto sudijsko postolje. 3. Merioci vremena koriste rune mehanike toperice ili digitalne eletronske toperice kojima se runo rukuje. Prema Pravilima IAAF svi ovi ureaji za merenje vremena se nazivaju toperice. 4. Meri se vreme svakog takmiara koji zavre trku. Kada je to mogue mere se i prolazna vremena u svakom krugu u trkama na 800 m i duim, kao i prolazna vremena na svakih 1000 m u trkama na 3000 m i duim. Ovo merenje vre merioci vremena koristei toperice kojima je mogue meriti vie rezultata ili posebno za to odreeni merioci vremena. 5. Vreme se meri od trenutka pojave plamena/dima startnog pitolja ili drugog odobrenog startnog ureaja do trenutka kada bilo koji deo tela takmiara (to podrazumeva trup, a ne glavu, vrat, ruke i noge takmiara) dodirne ravan koja se prua vertikalno uvis od blie ivice linije cilja. 6. Tri slubena merioca vremena (od kojih je jedan ef merilaca vremena) i jedan ili dva pomona merioca mere vreme pobednika svake trke. Vremena izmerena od strane pomonih merilaca se uzimaju u obzir, po ranije odreenom redosledu, samo u sluaju kada jedan ili vie slubenih merilaca ne izmeri vreme pobednika, tako da vreme pobednika bude mereno uvek sa tri toperice. 7. Svaki merilac vremena deluje samostalno. Bez pokazivanja svoje toperice ili komentarisanja izmerenog rezultata sa drugim licima on unosi vreme u slubeni obrazac, koji potpisuje i predaje efu merilaca vremena. ef merilaca ima pravo da prekontroloe vreme na toperici svakog merioca i uporedi ga sa vremenom upisanim u obrazac. 8. Za trke na stadionu runo merena vremena se zaokruuju na narednu veu desetinku sekunde. Vremena u trkama koje se odravaju delom ili potpuno van stadiona se zaokruuju na narednu veu sekundu (npr. rezultat u maratonu 2:09:44.3 e biti objavljen kao 2:09:45). Ako se se kazaljka toperice zaustavi izmeu dve linije koje oznaavaju vreme u desetinkama ita se slabije vreme. Ako se koristi toperica koja pokazuje vreme u stotinkama sekunde sva vremena, osim onih koja se zavravaju nulom na drugoj decimali, se zaokruuju na narednu veu desetinku sekunde (npr. vreme 10.10 se ita kao 10.1, a vreme 10.11 kao 10.2). 9. Ako dve od tri toperice pokazuju isto vreme, a vreme tree toperice se razlikuje, kao slubeno vreme se uzima ono koje pokazuju dve toperice. Ako se vremena na sve tri toperice razlikuju, kao slubeno se uzima vreme toperice koja pokazuju srednje vreme. Ako se vreme meri sa samo dve toperice, a one pokazuju razliita vremena, slabije vreme se uzima kao slubeno. 10. Delujui prema gorenavedenim pravilima, ef merilaca odreuje zvanino vreme svakog takmiara i prosleuje rezultate sekretaru takmienja.

Potpuno automatsko merenje vremena (foto-fini) 11. Ureaj za potpuno automatsko merenje vremena (foto-fini), odobren od strane IAAF, bi trebalo koristiti na svim takmienjima. Opte odredbe 12. Ureaj za foto-fini, daje sliku (film) koja pokazuje vreme svakog takmiara. 13. Sistem za merenje vremena se aktivira automatski starterovim pitoljem ili drugim odobrenim ureajem za start, kao to se i vremena takmiara u cilju belee automatski odgovarajuim ureajem. 14. Sistem za merenje vremena koji radi automatski na startu ili cilju, ali ne istovremeno u oba sluaja, se ne smatra ni runim ni automatskim merenjem vremena i ne koristi se slubeno za merenje vremena. Vremena proitana sa ovakvog sistema se nee ni u kom sluaju koristiti kao zvanina, ali se slika (film) moe koristiti kao koristan dokaz u odreivanju redosleda i vremenskog razmaka izmeu takmiara na cilju. Napomena: Kada sistem za merenje vremena nije aktiviran pucnjem starterovog pitolja ili drugog odobrenog ureaja za start, to se automatski prikazuje na vremenskoj skali slike foto-finia. 15. Ureaj za potpuno automatsko merenje vremena mora biti odobren od strane IAAF, na osnovu testa tanosti, koji mora biti obavljen najvie 4 godine pre takmienja. Ureaj mora biti aktiviran automatski starterovim pitoljem ili drugim odobrenim ureajem za start, tako da vremenska razlika izmeu pojave plamena pitolja i aktiviranja ureaja za merenje vremena bude stalna i manja od 1/1000 dela sekunde. 16. Kod ureaja za potpuno automatsko merenje vremena, ukljuujui i sisteme na bazi video snimka, slika cilja i vremenska skala moraju biti sinhronizovane. Sistemi za merenje 17. Za potpuno automatsko merenje vremena moe biti korien sistem na bazi videosnimka pod uslovom da: (a) Zadovoljava sve prethodno navedene opte odredbe; (b) Koristi video kameru postavljenu u produetku linije cilja, koja daje najmanje 50 snimaka u sekundi; (c) Sadri ureaj za merenje vremena koji omoguava itanje do pedesetih (1/50) delova sekunde; (d) Vreme takmiara se ita sa snimka koji pokazuje trenutak kada bilo koji deo trupa takmiara dodiruje zamiljenu vertikalnu ravan koja se prua uvis kroz bliu ivicu linije cilja. Ako nijedan snimak ne pokazuje ovaj trenutak, vreme se ita sa snimka na kome je najblii deo trupa takmiara upravo preao ciljnu liniju. Napomena: Kada je u pitanju istovremen prolazak kroz cilj vie takmiara, a nijedan snimak ne pokazuje trenutak kada bilo koji deo trupa takmiara dodiruje zamiljenu vertikalnu ravan koja se prua uvis kroz bliu ivicu linije cilja, posmatraju se snimci koji pokazuje trenutak pre i trenutak posle prolaska takmiara kroz cilj. U sluaju da izmeu dva snimka postoji razlika u redosledu takmiara ef sudija za foto fini e proglasiti mrtvu trku navedenih takmiara. 18. Za potpuno automatsko merenje vremena moe biti korien sistem koji ne radi na bazi video-snimka pod uslovom da: (a) Zadovoljava sve prethodno navedene opte odredbe; (b) Snima cilj kamerom sa vertikalnim otvorom, postavljenom u produetku ciljne linije, koja daje kontinuiranu sliku (film). Snimak mora biti sinhronizovan sa jednoobraznom vremenskom skalom podeljenom na stote (1/100) delove sekunde; (c) Vremena i redosled se itaju sa slike (filma) pomou posebnog ureaja koji obezbeuje da vremenska skala i linija itanja budu pod uglom od 90.

Postupak merenja 19. Za rad ureaja za automatsko merenje vremena odgovoran je ef sudija za foto-fini. 20. Tehnika ekipa za merenje pre poetka takmienja upoznaje efa sudija za foto-fini sa opremom i nainom rada ureaja za merenje. ef sudija za foto-fini nadgleda postavljanje ureaja i vri njegovo testiranje. 21. Kada je to mogue trebalo bi koristiti bar dve kamere za foto-fini, po jedna sa svake strane atletske staze. Poeljno je da ova dva sistema budu tehniki nezavisna jedan od drugog, svaki sa sopstvenim sistemom napajanja i posebnom vezom sa startnim pitoljem ili drugim odobrenim ureajem za start. Napomena: Kada se koristi dve ili vie kamera za foto-fini, pre poetka takmienja tehniki delegat ili meunarodni sudija za foto-fini odreuju jednu kameru kao zvaninu. Vremena i redosledi oitani drugom kamerom se ne uzimaju u obzir, osim u sluaju opravdane sumnje u tanost rada zvanine kamere, ili kada postoji potreba za dopunskom slikom (filmom) kako bi se razreila nejasnoa u pogledu redosleda i vremena takmiara (npr. kada su takmiari snimljeni zvaninom kamerom delom ili potpuno zaklonjeni drugim takmiarem). 22. ef sudija za foto-fini, u saradnji sa glavnim sudijom i starterom, pre poetka prepodnevnog i poslepodnevnog dela programa svakog dana takmienja vri proveru da li se ureaj aktivira automatski starterovim pitoljem ili pomou drugog odobrenog ureaja za start, i da li je pravilno postavljen u nivou cilja. ef sudija za foto-fini takoe nadgleda obavljanje kontrole nultog starta ureaja. 23. Zajedno sa dva pomonika, ef sudija za foto-fini odreuje redosled i vremena takmiara. Podatke o redosledu i vremena takmiara on unosi u slubeni zapisnik, koji, poto ga je potpisao, prosleuje sekretaru takmienja. 24. Vremena proitana sa foto-finia se smatraju zvaninim, osim u sluaju kada odgovorno lice zakljui da su ona, iz bilo kog razloga, oigledno netana. U tom sluaju kao zvanina se uzimaju vremena merilaca vremena, ako je to potrebno, usaglaena sa podacima dobijenim sa slike foto-finia. Merioci vremena se obavezno odreuju kada postoji i najmanja sumnja u mogunost nepravilnog rada foto-fini ureaja. 25. Vreme proitano sa slike (filma) foto-finia se objavljuju: a) Za sve trke na stadionu zakljuno sa 10000 m vreme se ita i objavljuje u stotinkama (1/100) sekunde. Ako vreme nije tano stoti deo sekunde ono se ita kao naredna vea stotinka (1/100) sekunde. b) Za sve trke na stadionu due od 10000 m vreme se ita u stotinkama (1/100) sekunde. Sva vremena, koja se ne zavravaju nulom, se zaokruuju na narednu veu desetinku (1/10) sekunde i kao takva objavljuju (npr. u trci na 20000 m vreme 59:26.30 e biti objavljeno kao 59:26.3, a vreme 59:26.32 e biti objavljeno kao 59:26.4). c) Za sve trke koje se odravaju delom, ili u potpunosti van stadiona, vreme se ita u stotinkama (1/100) sekunde. Sva vremena koja se ne zavravaju sa dve nule se zaokruuju na narednu veu sekundu i kao takva objavljuju (npr. u maratonu vreme 2:09:44.00 e biti objavljeno kao 2:09:44, a vreme 2:09:44.01 e biti objavljeno kao 2:09:45). LAN 166

Kvalifikacione trke, formiranje grupa i rebKvalifikacione trke 1. Kvalifikacione trke se odravaju kada je broj takmiara suvie veliki da bi svi mogli nastupiti zajedno u jednoj, finalnoj trci. U sluaju kada se odravaju kvalifikacione trke, u njima moraju uestvovati i kroz njih se kvalifikovati za dalji nastup svi takmiari.

2. Tehniki delegat, ili, ako on nije odreen, organizator takmienja odreuje sistem kvalifikacija kroz kvalifikacione trke (predtrke), etvrtfinalne i polufinalne trke. Na takmienjima iz lana 12.1 (a), (b) i (c) statuta IAAF sledea ema se, osim u izuzetnim okolnostima, koristi za odreivanje broja krugova u kvalifikacijama, broja grupa u svakom krugu kvalifikacija, kao i za odreivanje naina napredovanja takmiara u sledei krug takmienja. 100 m, 200 m, 400 m, 100m prepone, 110 m prepone, 400 m prepone 1. krug kvalifikacija 2. krug kvalifikacija 3. krug kvalifikacija Prijavljeno po po po broj po broj po broj po takmiaragrupaplasmanu

vremenu

grupa

plasmanu

vremenu

grupa

plasmanu

vremenu

9-16 17-24 25-32 33-40 41-48 49-56 57-64 65-72 73-80 81-88 89-96 97-104 105-112

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

3 2 3 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3

2 2 4 4 8 4 8 5 2 7 4 9 6

2 3 4 4 4 4 4 5 5 6 6

4 4 4 4 4 4 4 3 3 2 2

4

1 1 4 4

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

800 m, 4x100 m, 4x400 m 1. krug kvalifikacija Prijavljeno po broj po takmiaragrupaplasmanu

2. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

3. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

vremenu

po vremenu

po vremenu

9-16 17-24 25-32 33-40 41-48 49-56 57-64 65-72 73-80 81-88 89-96 97-104 105-112 1500 m Prijavljeno takmiara 16-24 25-36 37-48 49-60 61-72

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

3 2 3 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3

2 2 4 6 4 2 8 5 2 7 4 9 6

2 2 2 2 3 4 4 5 5 6 6

3 3 3 3 2 3 3 3 3 2 2

2 2 2 2 2 4 4 1 1 4 4

2 2 2 2 2 2

4 4 4 4 4 4

1. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

2. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

3. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

po vremenu

po vremenu

po vremenu

2 3 4 5 6

4 6 5 4 3

4 6 4 4 6

2 2 2 2

5 5 5 5

2 2 2 2

3000 m, 3000 m sa preprekama

Prijavljeno takmiara 16-30 31-45 46-60 61-75 5000 m Prijavljeno takmiara 20-38 39-57 58-76 77-95 10000 m Prijavljeno takmiara 28-54 55-81 82-108

1. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

2. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

3. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

po vremenu

po vremenu

po vremenu

2 3 4 5

4 6 5 4

4 6 4 4

2 2 2

5 5 5

2 2 2

1. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

2. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

3. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

po vremenu

po vremenu

po vremenu

2 3 4 5

5 8 6 5

5 6 6 5

2 2 2

6 6 6

3 3 3

1. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

2. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

3. krug kvalifikacijabroj grupapo plasmanu

po vremenu

po vremenu

po vremenu

2 3 4

8 5 4

4 5 4

Kad god je to mogue takmiari iste zemlje se u kvalifikacijama rasporeuju u razliite grupe. Napomena: Pri formiranju grupa uzimaju se u obzir prethodno postignuti rezultati takmiara, kako bi formirane grupe bilo podjednake jaine tako da se najboljim takmiarima omogui ulazak u finale. 3. Posle prvog kruga kvalifikacija takmiari se rasporeuju u grupe za naredni krug po sledeem sistemu: (a) za trke od 100 m do zakljuno 400 m, kao i za trke tafeta do zakljuno 4x400 m takmiari ili ekipe se rasporeuju na osnovu plasmana i postignutog vremena u svakom prethodnom krugu takmienja. U tu svrhu takmiari se rangiraju na sledei nain: Najbri pobednik kvalifikacione grupe Drugi najbri pobednik kvalifikacione grupe Trei najbri pobednik kvalifikacione grupe itd. Najbri drugoplasirani u grupi Drugi najbri drugoplasirani u grupi Trei najbri drugoplasirani u grupi itd. . (zakljuno sa) Najbri koji se kvalifikovao na osnovu postignutog vremena Drugi najbri koji se kvalifikovao na osnovu postignutog vremena Trei najbri koji se kvalifikovao na osnovu postignutog vremena itd.

Takmiari se potom razvrstavaju u grupe po cik-cak sistemu. Npr. u sluaju kada imamo tri grupe one se obrazuju na sledei nain:

1 6 7 12 13 18 19 24 2 5 8 11 14 17 20 23 3 4 9 10 15 16 21 22 Redosled nastupa grupe A, B i C odreuje se rebom. (b) za ostale discipline se i dalje koristi prvobitna lista takmiara svrstanih po rezultatima postignutim do poetka takmienja, izmenjena samo eventualnim boljim rezultatima takmiara postignutim u prethodnim krugovima kvalifikacija. Isti nain rasporeivanja takmiara se primenjuje za prvi krug takmienja, pri emu kao osnov za rasporeivanje slui lista najboljih regularnih rezultata koje su takmiari postigli do poetka takmienja, a u prethodno naznaenom periodu. 4. za trke od 100 m do zakljuno 800 m, kao i za trke tafeta do zakljuno 4x400 m, kada se takmienje odvija kroz vie krugova, staze se dodeljuju po sledeem principu: (a) u prvom krugu raspored takmiara ili tafeta po stazama se odreuju rebom. (b) u nerednim krugovima takmienja takmiari ili ekipe e biti rangirani posle svakog kruga u skladu sa lanom 166.3 (a) pravila. Tada se vri dvostruko rebanje: - jedan reb za etvoro bolje rangiranih takmiara, ili ekipa u svakoj grupi, za podelu mesta u stazama 3, 4, 5 i 6. - drugi reb za etvoro nie rangiranih takmiara ili ekipa u svakoj grupi, za podelu mesta u stazama 1, 2, 7 i 8. Napomena 1: U sluaju kada ima manje od osam staza primenjuje se isti princip uz neohodne izmene. Napomena 2: Na takmienjima iz lana 12.1 (d) do (h), trka na 800 m moe se trati sa jednim ili dva takmiara u svakoj stazi, ili se moe primeniti grupni start sa lune linije. Napomena 3: Na takmienjima iz lana 12.1 (a), (b) i (c), ova mogunost se koristi samo u prvom krugu takmienja, osim u sluaju kada, zbog deobe mesta ili nastupanja u sledeem krugu po odluci glavnog sudije, u grupi ima vie takmiara nego to je predvieno. 5. Takmiar ne moe nastupati u drugoj grupi, osim one u koju je, po startnoj listi, odreen, osim u sluaju kada, po miljenju glavnog sudije, postoje razlozi za promenu. 6. U svakom krugu kvalifikacija, najmanje dvoje prvoplasiranih takmiara iz svake grupe, treba da se kvalifikuje za naredni krug. Preporuuje se da, kad god je to mogue, to bude najmanje troje prvoplasiranih takmiara iz svake grupe. Osim u sluaju primene lana 167 pravila, ostali takmiari mogu se kvalifikovati za sledei krug takmienja ili na osnovu plasmana ili na osnovu postignutog vremena. U ovom drugom sluaju moe biti korien samo jedan nain merenja vremena. Kada se odredi sastav kvalifikacionih grupa, redosled nastupa grupa odreuje se rebom. 7. Najmanje vreme izmeu zavretka poslednje trke u jednom krugu takmienja i poetka prve trke u narednom krugu, kada je to mogue, iznosi: za trke zakljuno sa 200 m 45 minuta za trke preko 200 m zakljuno sa 1000 m 90 minuta za trke due od 1000 m ne istog dana Direktna finala 8. Na takmienjima iz lana 12.1 (a), (b) i (c) statuta IAAF, za trke due od 800 m i tafetne trke due od 4x400 m, kao i za svaku disciplinu gde se odrava samo finalna trka raspored staza se odreuje rebom. LAN 167

A B C

Sluaj jednakih rezultata

Sluajevi jednakih rezultata reavaju se na sledei nain: Odreujui koji od dva ili vie takmiara sa istim vremenom, u bilo kom krugu kvalifikacija, treba da se plasira u naredni krug takmienja ef sudija za foto-fini uzima u obzir vreme takmiara mereno u hiljaditim delovima sekunde (1/1000). Ako se ni na taj nain ne moe odrediti koji je od takmiara bolje plasiran proglaava se mrtva trka, a takmiarima koji su u nju ukljueni omoguava se nastup u narednom krugu takmienja. Ako to praktino nije mogue izvesti odluka o nastupu u sledeem krugu donosi se rebom. U sluaju mrtve trke u borbi za prvo mesto u finalnoj trci, glavni sudija ima pravo da odlui da li postoje uslovi da takmiari koji su bili ukljueni u mrtvu trku tre ponovo. Ako to nije sluaj, takmiari dele prvo mesto. U sluaju mrtve trke za ostala mesta, takmiari dele mesta. LAN 168

Trke sa preponama1. Duina trke. Standardne duine trka sa preponama su sledee: Mukarci, juniori i mlai juniori: 110 m, 400 m ene, juniorke i mlae juniorke: 100 m, 400 m U svakoj disciplini ima 10 prepone postavljenih u skladu sa sledeom tablicom: Mukarci, juniori i mlai junioriDuina trke 110 m 400 m Rastojanje od starta do prve prepone 13.72 m 45 m Rastojanje izmeu prepona 9.14 m 35 m Rastojanje od poslednje prepone do cilja 14.02 m 40 m

ene, juniorke i mlae juniorkeDuina trke 100 m 400 m Rastojanje od starta do prve prepone 13 m 45 m Rastojanje izmeu prepona 8.5 m 35 m Rastojanje od poslednje prepone do cilja 10.5 m 40 m

SKICA: termini:

Izgled prepone (SA DETALJIMA) sa strane 128 visina najmanje 22.5 cm Gornja ivica mora biti zaobljena najvie 70 cm

Prepona se na stazi postavlja tako da nosai prepone bude okrenuta u smeru iz koga dolaze takmiari, a da je letva prepone tano iznad odgovarajue oznake na stazi. 2. Konstrukcija prepone. Prepone se izrauju od metala ili drugog pogodnog materijala, sa gornjom letvom od drveta ili drugog odgovarajueg materijala. Prepona se sastoji od dva paralelna horizontalna nosaa za koje je pod pravim uglom privren pravougaoni ram, koji moe biti ojaan sa jednom ili dve poprene ipke, a na ijem je gornjem delu privrena letva prepone. Konstrukcija prepone mora biti takva da je potrebno dejstvo sile jednako teini tega od najmanje 3.6 kg na sredini gornje ivice letve da bi se prepona oborila. Prepone mogu biti izraene tako da se njihova visina moe menjati zavisno od discipline. Poloaj kontrategova na nosaima prepone mora biti promenljiv, tako da za svaku predvienu visinu prepone sila potrebna za njeno obaranje bude jednaka teini tega od najmanje 3.6 kg a najvie 4 kg. 3. Dimenzije prepone. Standardne visine prepona su sledee: Mukarci i juniori mlai juniori ene i juniorke mlae juniorke

100 m / 110 m 400 m

1.067 m 0.914 m

0.914 m 0.84 m

0.84 m 0.762 m

0.762 m 0.762 m

irina prepone je od 1.18 m do 1.20 m. Najvea dozvoljena duina nosaa prepone je 70 cm. Ukupna teina prepone ne sme biti manja 10 kg. U svim sluajevima dozvoljava se odstupanje od +/- 3 mm zbog razlika u proizvodnji. 4. irina letve je 7 cm. Debljina letve je izmeu 1 cm i 2.5 cm, a gornje ivice letve moraju biti zaobljene. Letva mora bita vrsto privrena na krajevima za ram prepone. 5. Letva treba da bude uoljivo obojena, sa belim i crnim prugama, ili prugama drugih upadljivih boja, tako da se svetlije pruge, irine najmanje 22.5 cm, nalaze na krajevima. 6. Sve preponske trke se tre u odvojenim stazama i svaki takmiar mora trati svojom stazom tokom cele trke. 7. Takmiar koji u trenutku prelaska bilo koje od prepona vue nogu ili stopalo ispod produetka gornje ivice prepone, ili preskoi preponu van svoje staze, ili, po miljenju glavnog sudije namerno srui bilo koju od prepona rukom ili nogom, bie diskvalifikovan. 8. Ruenje prepone nije, osim u sluaju navedenom u taki 7, razlog za diskvalifikaciju takmiara ili za nepriznavanje rekorda. 9. Za priznavanje svetskog rekorda sve prepone moraju odgovarati uslovima navedenim u ovom lanu. LAN 169

Trke sa preprekama (stiplez)1. Duina trke. Standardne duine trka sa preprekama su 2000 m i 3000 m. 2. U trci na 3000 m takmiari prelaze 28 puta suvu i 7 puta vodenu prepreku, a u trci na 2000 m 18 puta suvu i 5 puta vodenu prepreku. 3. U trci na 3000 m ima 5 prepreka u svakom krugu, sa vodenom preprekom kao etvrtom po redu. Prepreke su ravnomerno rasporeene, tako da je rastojanje izmeu prepreka priblino jednako jednoj petini duine kruga. 4. U trci na 3000 m na delu staze od starta do poetka prvog kruga nema prepreka, one se postavljaju tek kada takmiari uu u prvi krug. 5. Visina prepreke je 0.914 m, za trke mukaraca, a 0.762 m za trke ena (+/- 3 mm u oba sluaja), a irina prepreke je najmanje 3.96 m. Gornja greda prepreke je kvadratnog preseka dimenzija 12.7 cm x 12.7 cm. Skica: Izgled prepreke (sa strane 130) Vodena prepreka je iroka 3.66 m (+/- 2 cm) i vrsto je privrena za podlogu tako da nije mogue njeno pomeranje u horizontalnoj ravni. Gornja greda treba da bude uoljivo obojena, sa belim i crnim prugama, ili prugama drugih upadljivih boja, tako da se svetlije pruge, irine najmanje 22.5 cm, nalaze na krajevima. Teina svake prepreke je izmeu 80 kg i 100 kg. Prepreka na oba kraja ima postolje duine izmeu 1.2 m i 1.4 m (vidi skicu). Prepreka se postavlja na stazu tako da se gornja greda prua u teren preko unutranje ivice prve staze u duini od 30 cm. Napomena: Preporuuje se da prva prepreka na koju nailaze takmiari tokom trke bude iroka najmanje 5 m. 6. Jama za vodu, ukljuujui i prepreku je duga je 3.66 m (+/- 2 cm) i iroka 3.66 m (+/- 2 cm). Dno jame je pokriveno sintetikim slojem ili asurom, debljine dovoljne da osigura bezbedan doskok i omogui vrst oslonac sprintericama takmiara. Na poetku trke nivo vode u jami ne

sme biti vie od 2 cm nii od nivoa staze. Dubina jame je 70 cm u delu uz prepreku u duini od oko 30 cm. Odatle, dno se ravnomerno die do novoa ivice daljeg kraja jame. Skica: izgled vodene prepreke (sa strane 131) termini: povrina staze nivo vode uvrena prepreka sintetika povrina staze se produava u jamu odvodni kanal Minimum with adequate strenght

izbaciti:

7. Takmiar mora uzduno preskoiti jamu sa vodom ili gaziti kroz vodu, a u sluaju da zakorai pored jame sa bilo koje strane, ili ako u trenutku prelaska bilo koje prepreke vue nogu ispod produetka gornje ivice prepreke, bie diskvalifikovan. Uz potovanje ovog pravila takmiar moe prei prepreku na bilo koji nain. LAN 170

Trke tafeta1. Na stazi se povlae poprene linije iroke 5 cm koje oznaavaju poetnu i krajnju, kao i sredinju liniju prostora za izmenu palice. 2. Prostor za izmenu palice je dug 20 m, i prua se 10 m ispred i 10 m iza sredine linije. Prostor za izmenu se meri od prednje ivica poetne do prednje ivice krajnje linije prostora, u smeru tranja. 3. Sredinje linije prostora za prvu izmenu u tafeti 4x400 m (kao i za drugu izmenu u tafeti 4x200 m) su istovremeno i linije starta za trku na 800 m. 4. Prostor za izmenu palice za drugu i treu (poslednju) izmenu palica u tafeti 4x400 m ogranien je linijama 10 m pre i 10 m posle linije starta (cilja). 5. Luna linija, povuena preko staze, na poetku pravog dela staze, posle izlaska iz prve krivine oznaava mesto posle koga takmiari druge deonice trke 4x400 m (i tree deonice trke 4x200 m) mogu da napuste svoje staze (i uu u prvu stazu). Ta linija je istovremeno linija ulaska u prvu stazu trkaa na 800 m, kako je navedeno u lanu 163.5 pravila. 6. Trkai tafeta 4x100 m i, kada je to mogue tafeta 4x200 m, tre sve vreme u odvojenim stazama. U trci tafeta 4x200 m (kada se ova tafeta ne tri potpuno u odvojenim stazama) i tafeta 4x400 m takmiari tre prvi krug, kao i deo drugog kruga, do linije opisane u taki 5, u odvojenim stazama. Napomena: Preporuuje se da u trkama tafeta 4x200 m i 4x400 m, u kojima ne uestvuje vie od 4 ekipe, samo prva krivina tri u odvojenim stazama. 7. U trci tafeta 4x100 m i 4x200 m trkai druge, tree i etvrte deonice mogu poeti zalet ne vie od 10 m pre poetka prostora za izmenu. U svakoj stazi se jasno obeleava mesto od koga je dozvoljen poetak zaleta. 8. U trci tafeta 4x400 m u kojoj se prva predaja palice vri dok su takmiari jo u odvojenim stazama, takmiar druge deonice mora da zapone zalet unutar prostora za izmenu. Takmiari tree i etvrte deonice takoe poinju zalet unutar prostora za izmenu palice. Trkai druge deonice mogu napustiti svoje staze poto preu lunu liniju debljine 5 cm povuenu preko staze na poetku pravog dela staze, posle izlaska iz prve krivine (opisanu u taki 5). Ova linija je dodatno obeleena zastavicama visine 1.5 m postavljenim sa obe strane staze. Napomena: Da bi takmiari lake uoili liniju posle koje je dozvoljeno naputanje odvojenih staza (i ulazak u prvu stazu), na preseku te linije i linija koje oiviavaju svaku stazu mogu se postaviti kupe ili prizme, iste boje kao i linija ulaska, sa osnovom 5 cm x 5 cm, i ne vie od 15 cm.

9. Trkai tree i etvrte deonice u tafeti 4x400 m se, po instrukcijama za to odreenog lica, postavljaju u poziciju za prijem palice po istom redosledu (od unutranjeg ka spoljnom delu staze) kojim nailazei trkai njihovih ekipa zavravaju prvih 200 m svoje deonice. Poto su takmiari koji nailaze preli ovo mesto, takmiari koji primaju palicu ne smeju vie menjati svoj poloaj na poetku zone za izmenu palice. Nepotovanje ovog pravila ima za posledicu diskvalifikaciju ekipe. 10. U drugim tafetnim trkama, koje se ne tre u odvojenim stazama, takmiar koji prima palicu moe zauzeti poloaj uz unutranju ivicu staze oekujui prijem, pod uslovom da pri tome ne gura ili na drugi nain ne ometa ostale takmiare. 11. Oznake na stazi. Kod trka koje se celom duinom ili delom tre u odvojenim stazama, takmiar ima pravo da u svojoj stazi postavi jednu oznaku, koristei komad lepljive trake ne vei od 40 cm x 5 cm, takve boje da se ova ne moe pomeati sa ostalim stalnim oznakama na stazi. Na stazama od ljake ili trave znak se moe napraviti urezom na povrini staze. Drugaije i dodatne oznake nisu dozvoljene. 12. tafetna palica je glatka, uplja okrugla cev, napravljena od jednog komada metala, drveta ili drugog pogodnog vrstog materijala, duine najmanje 28 cm a najvie 30 cm. Obim palice je izmeu 12 cm i 13 cm, a teina palice ne sme biti manja od 50 grama. Boja palice mora biti takva da je ova jasno vidljiva tokom trke. 13. tafetna palica se nosi u ruci tokom cele trke. Ako se palica ispusti, moe je podii takmiar koji ju je ispustio. On moe pri tom napustiti svoju stazu, pod uslovom da pri tom ne skrauje predvienu duinu trke. Ako takmiar postupi na ovaj nain, ne ometajui pri tom druge takmiare, isputanje palice ne dovodi do diskvalifikacije ekipe. 14. U svim tafetnim trkama izmena palice mora biti izvrena unutar prostora za izmenu. Postupak predaja palice poinje u trenutku kada je prvi put dodirne takmiar koji je prima, a zavrava u trenutku kada je dri samo takmiar koji je prima. Pri oceni ispravnosti predaje, bitan je samo poloaj same palice, a ne poloaj tela ili udova takmiara. Predaja palice van prostora za izmenu dovodi do diskavlifikacije ekipe. Takmiari ne smeju nositi rukavice, niti posipati po aci bilo kakvo sredstvo koje omoguuje bolji hvat. 15. Takmiari moraju ostati u svojim stazama pre i posle izvrene predaje, i mogu ih napustiti tek kada vie ne postoji opasnost da time ometaju ostale takmiare. U ovom sluaju se ne primenjuju odredbe lana 163.3 i 4 pravila. U sluaju da takmiar po zavretku svoje deonice naputajui svoje mesto ili stazu, namerno ometa takmiara drugog tima, njegova ekipa e biti diskvalifikovana. 16. Pomo takmiaru guranjem ili na bilo koji drugi nain dovodi do diskvalifikacije ekipe. 17. Kada ekipa jednom zapone takmienje samo dva lana tafete mogu biti zamenjena u narednim krugovima takmienja. Zamena moe biti samo takmiar sa liste prijavljenih za trku tafeta ili za bilo koju drugu disciplinu takmienja. 18. Poimenini sastav tafete po redosledu tranja mora biti slubeno prijavljen najkasnije jedan sat pre objavljenog zvaninog vremena za okupljanje u prijemnom centru prve grupe odgovarajueg kruga takmienja. Naknadne izmene su dozvoljene samo iz zdravstvenih razloga (uz odobrenje medicinskog lica koje imenuje organizator takmienja) ali samo do trenutka poslednjeg poziva u prijemni centar za grupu u kojoj se navedena ekipa takmii. Takmiar koji je jednom nastupao, pa zatim u narednom krugu bio zamenjen drugim takmiarem, vie se ne moe vratiti u ekipu.

GLAVA ETVRTA DISCIPLINE SKOKOVA I BACANJALAN 180

Opte odredbe

Zagrevanje na borilitu 1. Pre poetka takmienja takmiari na borilitu imaju pravo na probne pokuaje. U disciplinama bacanja ovi se izvode po redu nastupa u takmienju i uvek pod kontrolom sudija. 2. Kada takmienje jednom pone takmiarima nije dozvoljeno da za vebu i zagrevanje koriste: a) zaletite; b) sprave; c) krugove ili teren unutar sektora za bacanje, sa ili bez sprave. Oznake 3. U svim disciplinama skokova i bacanja gde se koristi zaletite, takmiari mogu postavljati oznake uz spoljnu ivicu zaletita, osim kod skoka uvis gde se oznake mogu postavljati na samom zaletitu. Takmiari mogu koristiti jednu ili dve oznake (koje stavlja na raspolaganje ili odobrava organizator takmienja) kao pomo pri zaletu i odrazu. Ako organizator ne ponudi odgovarajue oznake dozvoljena je upotreba lepljive trake, ali ne i krede ili druge materije koja na tlu ostavlja trag koji se teko uklanja. Redosled izvoenja pokuaja 4. Redosled kojim takmiari izvode pokuaje odreuje se rebom. Ako je reb vren za kvalifikaciono takmienje, za finale se vri novi reb (vidi takoe narednu taku 5). Izvoenje pokuaja 5. U svim disciplinama skokova i bacanja, osim u skoku uvis i skoku motkom, u sluaju da ima vie od osam takmiara, svi takmiari imaju pravo na tri pokuaja, nakon ega osam takmiara sa najboljim rezultatima imaju pravo na po jo tri pokuaja. U sluaju jednakog rezultata dva ili vie takmiara kod poslednjeg mesta koje omoguava dalji nastup, primenjuje se pravilo iz take 20 ovog lana. Ako na takmienju uestvuje osam ili manje takmiara svi imaju pravo na po est pokuaja. U oba gorenavedena sluaja redosled izvoenja pokuaja u poslednje tri serije bie obrnut plasmanu takmiara posle prve tri serije. Napomena: Za skok uvis i skok motkom vidi lan 181.2 pravila. 6. Osim kod skoka uvis i skoka motkom takmiar ne moe imati vie od jednog pokuaja u svakoj seriji. 7. U takmienjima iz lana 12.1 (d) do (h) statuta IAAF, broj pokuaja u skoku udalj i troskoku i u disciplinama bacanja moe biti smanjen na osnovu odluke nacionalnog saveza ili meunarodne institucije koja organizuje takmienje. Kvalifikaciono takmienje 8. Kvalifikaciono takmienje u disciplinama skokova i bacanja, se organizuje kada je broj takmiara suvie veliki da bi svi mogli nastupiti na zadovoljavajui nain u jednom, finalnom takmienju. U sluaju organizovanja kvalifikacionog takmienja u njemu moraju uestvovati i kroz njega se kvalifikovati za dalji nastup svi takmiari. Rezultati postignuti u kvalifikacionom takmienju se ne uzimaju u obzir i ne utiu na plasman u finalnom takmienju. 9. U kvalifikacionom takmienju takmiari se dele u dve ili vie grupa. U sluaju da ne postoji mogunost da se takmienje po grupama izvodi istovremeno i pod istim uslovima, svaka naredna grupa treba da pone sa takmienjem odmah po zavretku takmienja prethodne grupe. 10. Preporuuje se da se u takmienjima koja traju due od tri dana takmiarima u skoku uvis i skoku motkom omogui dan odmora izmeu kvalifikacionog i finalnog takmienja. 11. Nain izvoenja kvalifikacija, kvalifikacionu normu i broj takmiara predvien za finale odreuje tehniki delegat takmienja. Ako tehniki delegat nije odreen odluku donosi

organizacioni odbor takmienja. U takmienjima iz lana 12.1 (a), (b) i (c) statuta IAAF u finalu treba da bude najmanje 12 takmiara. 12. U kvalifikacionim takmienjima, osim kod skoka uvis i skoka motkom, svaki takmiar ima pravo na najvie tri pokuaja. Kada takmiar jednom postigne kvalifikacionu normu, on ne nastavlja takmienje u kvalifikacijama. 13. U kvalifikacionim takmienjima u skoku uvis i skoku motkom, takmiari koji nisu eliminisani zbog tri uzastopna neuspela pokuaja, nastavljaju takmienje u skladu sa lanom 181.2 pravila do izvoenja poslednjeg pokuaja na visini odreenoj za kvalifikacionu normu. 14. U sluaju da niko od takmiara, ili manje od predvienog broja takmiara, postigne prethodno odreenu normu, grupa finalista se dopunjuje dodavanjem takmiara po redusledu rezultata u kvalifikacionom takmienju. U sluaju jednakog rezultata dva ili vie takmiara kod poslednjeg mesta koje omoguava nastup u finalu, primenjuje se pravilo iz take 20 ovog lana ili lan 181.8 pravila, zavisno od discipline. 15. Kada se kvalifikaciono takmienje u skoku uvis ili skoku motkom odvija istovremeno u dve grupe, preporuuje se da se letvica die na istu visinu priblino istovremeno u obe grupe. Takoe se preporuuje da grupe budu ujednaene u pogledu kvaliteta takmiara. Ometanja takmiara 16. Ako je takmiar na bilo koji nain ometen tokom izvoenja pokuaja, glavni sudija ima pravo da mu dozvoli ponavljanje pokuaja. Odugovlaenje sa nastupom 17. Takmiar koji u disciplinama skokova ili bacanja bez razloga odugovlai sa izvoenjem pokuaja moe doi u situaciju da mu ne bude dozvoljeno da izvede pokuaj i da njegov nastup bude proglaen neuspenim pokuajem. Odluku o tome, uzimajui u obzir sve okolnosti, donosi glavni sudija. Za to odreeni sudija daje znak takmiaru da moe poeti sa izvoenjem pokuaja, i od tog trenutka poinje da tee dozvoljeno vreme za izvoenje pokuaja. Ako takmiar posle toga odustane od izvoenja pokuaja to e mu se, po isteku dozvoljenog vremena, raunati kao neuspeo pokuaj. Ako dozvoljeno vreme istekne poto je takmiar zapoeo izvoenje pokuaja pokuaj mu se, samo zbog toga, nee smatrati neuspenim. Vreme za izvoenje pokuaja: (a) 1 minut za sve discipline. U skoku motkom vreme poinje da se meri tek kada su stalci postavljeni prema prethodno najavljenoj elji takmiara. Nije dozvoljeno dodatno vreme za naknadno podeavanja stalaka. (b) U zavrnoj fazi takmienja u skoku uvis i skoku motkom, kada jo samo dva ili t