AutoCAD 2011 Poglavlja u PDF-u 13-17

viivii

POGLAVLJE 1: Upoznavanje sa AutoCAD-om. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

POGLAVLJE 2: Osnovne komande . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

POGLAVLJE 3: Podešavanje crteža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

POGLAVLJE 4: Strategije za crtanje: Prvi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

POGLAVLJE 5: Strategije za crtanje: Drugi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

POGLAVLJE 6: Organizacija crteža pomoću nivoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

POGLAVLJE 7: Kombinovanje objekata pomoću blokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307

POGLAVLJE 8: Kontrola teksta na crtežu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367

POGLAVLJE 9: Dinamički blokovi i tabele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439

Kratak sadržaj

viii Kratak sadržaj

POGLAVLJE 10: Elevacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505

POGLAVLJE 11: Šrafure, gradijenti i palete sa alatima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555

POGLAVLJE 12: Dimenzionisanje crteža. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593

POGLAVLJE 13: Upravljanje spoljašnjim referencama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 657

POGLAVLJE 14: Podešavanje crteža za štampanje pomoću radnih listova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 699

POGLAVLJE 15: Štampanje crteža iz AutoCAD-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 781

POGLAVLJE 16: Crtanje geometrije u tri dimenzije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 831

POGLAVLJE 17: Renderovanje i materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 911

REČNIK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 945

INDEKS. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 961

ix

POGLAVLJE 1Upoznavanje sa AutoCAD-om. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

Pokretanje AutoCAD-a.............................................................................................................................. 2Ekran dobrodošlice ........................................................................................................................... 2Upoznavanje sa novim mogućnostima (New Features Workshop) .............................................................................................................. 3Opcija Customer Involvement Program (uključivanje kupaca) ........................................................................................................................ 4Upoznavanje sa korisničkim interfejsom AutoCAD-a ........................................................... 4

Standardni radni prostori AutoCAD-a ............................................................................... 5Prelaz iz jednog u drugi radni prostor ............................................................................... 6

Upoznavanje sa prozorom aplikacije AutoCAD-a ........................................................................... 9Upotreba prozora za unos komandi ..................................................................................................17Traka ..............................................................................................................................................................18

Prikazivanje alata trake ..................................................................................................................20Skupljanje, premeštanje i skrivanje trake .......................................................................20

Alati na traci .......................................................................................................................................21Prilagođavanje trake .......................................................................................................................23Okvir za dijalog Initial Setup ........................................................................................................24

Meni Aplikacije .........................................................................................................................................25Otvaranje crteža pomoću menija aplikacije ...........................................................................26Prelaz iz jednog u drugi otvoreni crtež ....................................................................................29

Padajući meniji ..........................................................................................................................................30Palete ............................................................................................................................................................32

Radni prostori ....................................................................................................................................33Upotreba tastature ...................................................................................................................................34Upotreba miša ...........................................................................................................................................34Da li ste naučili? .........................................................................................................................................35

Sadržaj

x Sadržaj

POGLAVLJE 2Osnovne komande . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Komanda LINE............................................................................................................................................38Koordinate ..........................................................................................................................................44Relativne koordinate.......................................................................................................................48

Relativne dekartove koordinate .........................................................................................49Relativne polarne koordinate .............................................................................................49

Režim direktnog unosa rastojanja .............................................................................................50Crtanje oblika .............................................................................................................................................50

Crtanje pomoću relativnih dekartovih koordinata ..............................................................51Brisanje linija ......................................................................................................................................52Kontrolisanje načina na koji se prikazuju alati za izbor ...................................................................................................................52Upotreba relativnih polarnih koordinata ................................................................................53Upotreba režima direktnog unosa rastojanja ........................................................................54Komanda Offset ................................................................................................................................55Komanda FILLET ...............................................................................................................................58

Kompletiranje slike ..................................................................................................................................63Kopiranje linija pomoću komande OFFSET radi markiranja pozicije otvora ...................................................................................................63Produžavanje linija ..........................................................................................................................64Odsecanje linija ................................................................................................................................66

Ako vam je potrebno još vežbe ...........................................................................................................70Da li ste naučili? .........................................................................................................................................71

POGLAVLJE 3Podešavanje crteža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Podešavanje jedinica crteža ................................................................................................................74Podešavanje veličine crteža ..................................................................................................................78

Mreža ....................................................................................................................................................79Podešavanje granica crteža ..........................................................................................................83

Crtanje uz pomoć opcija Grid i Snap .................................................................................................87Bliže upoznavanje sa opcijom Dynamic Input ......................................................................90

Zapisivanje onog što ste uradili ..........................................................................................................92Jedinice u AutoCAD-u – rezime ...........................................................................................................95

Dužinske jedinice .............................................................................................................................95Jedinice koje se koriste za uglove ..............................................................................................96

Da li ste naučili? .........................................................................................................................................96

POGLAVLJE 4Strategije za crtanje: Prvi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Raspoređivanje zidova ......................................................................................................................... 100Polilinije ............................................................................................................................................ 101Uređivanje polilinije ..................................................................................................................... 105Crtanje linija spoljašnjeg zida ................................................................................................... 107Crtanje unutrašnjih zidova ........................................................................................................ 109

xiSadržaj

Čišćenje linija zidova ........................................................................................................... 112Komanda Zoom .................................................................................................................... 115Završetak unutrašnjih zidova ........................................................................................... 119

Odsecanje otvora na zidovima ................................................................................................ 121Kreiranje otvora od 3'-0" (915 mm) ................................................................................ 122Kreiranje otvora od 7'-0" (2134 mm) ............................................................................. 124Kreiranje unutrašnjeg otvora za vrata od 2'-6" (762 mm) ...................................... 125Otvor za vrata plakara ......................................................................................................... 127

Kreiranje otvora ...................................................................................................................................... 130Crtanje vrata koja se polukružno otvaraju ........................................................................... 130

Rotacija vrata ......................................................................................................................... 135Crtanje luka za vrata ............................................................................................................ 136

Kopiranje objekata ....................................................................................................................... 140Preslikavanje objekata poput slike u ogledalu ................................................................... 142Promena veličine vrata kupatila .............................................................................................. 145Crtanje kliznih, staklenih vrata ................................................................................................. 147Crtanje dvostrukih vrata ............................................................................................................ 156

Ako Vam je potrebno još vežbe ....................................................................................................... 162Alternativna staklena, klizna vrata .......................................................................................... 162Dodatak brvnari ............................................................................................................................. 163Crtanje tri pogleda na blok ........................................................................................................ 164

Da li ste naučili? ...................................................................................................................................... 166

POGLAVLJE 5Strategije za crtanje: Drugi deo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

Crtanje pragova ...................................................................................................................................... 170Crtanje prednjeg praga .............................................................................................................. 170Crtanje zadnjeg praga ................................................................................................................. 176

Crtanje verande i stepenica ............................................................................................................... 177Crtanje prednje verande ........................................................................................................... 178

Crtanje stubova verande ................................................................................................... 182Crtanje stepenica .................................................................................................................. 186Crtanje zadnje verande i stepeništa .............................................................................. 191Završetak verande pomoću filtera za tačke ................................................................ 195

Uređaji u kuhinji ..................................................................................................................................... 198Crtanje sudopere........................................................................................................................... 199

Opcija Object Snap Tracking i direktan unos rastojanja ........................................ 199Komande OFFSET i FILLET ................................................................................................. 201

Crtanje štednjaka i frižidera ....................................................................................................... 203Kompletiranje štednjaka pomoću parametara .................................................................. 205

Geometrijska ograničenja ................................................................................................. 207Crtanje ringli štednjaka ...................................................................................................... 209Primena dodatnih geometrijskih ograničenja ........................................................... 210Primena dimenzionih ograničenja ................................................................................. 213

Crtanje sudopere........................................................................................................................... 216Crtanje kupatila ...................................................................................................................................... 220

Uključivanje fiksnih kriterijuma za hvatanje karakterističnih tačaka objekata ....... 220Crtanje tuša ..................................................................................................................................... 221

xii Sadržaj

Crtanje umivaonika i ogledala u kupatilu ............................................................................ 224Postavljanje WC šolje i polica ................................................................................................... 227Crtanje jakuzi kade ....................................................................................................................... 230

Ako vam je potrebno još vežbe ........................................................................................................ 234Ponovno crtanje brvnare ........................................................................................................... 234Crtanje nečeg drugog ................................................................................................................. 234Crtanje nameštaja u brvnari ...................................................................................................... 234Crtanje zaptivača ........................................................................................................................... 235Crtanje parkinga ............................................................................................................................ 237

Da li ste naučili? ...................................................................................................................................... 238

POGLAVLJE 6Organizacija crteža pomoću nivoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

Upotreba nivoa kao alata za organizaciju .................................................................................... 242Podešavanje nivoa ........................................................................................................................ 243

Lista Layer List ....................................................................................................................... 247Kreiranje novih nivoa i dodeljivanje boja .................................................................... 248Ostale kartice u okviru za dijalog Select Color ........................................................... 252

Dodeljivanje tipova linija nivoima ................................................................................................... 256Još malo o debljini linije..................................................................................................... 258Pomoću editora Notepad .................................................................................................. 259Komanda LINETYPE ............................................................................................................. 259Postojeći tipovi linija ........................................................................................................... 259Alat Express Tools ................................................................................................................. 260Upotreba tekućeg nivoa kao alata za crtanje ............................................................. 260

Dodeljivanje objekata nivoima ......................................................................................................... 261Izbor objekata pomoću prozora za izbor ..................................................................... 264

Pano Quick Properties ................................................................................................................. 266Izbor vrata i njihovih lukova ...................................................................................................... 268

Izbor uređaja u kuhinji i kupatilu .................................................................................... 271Izbor zidova pomoću komande Select Similar .......................................................... 273Automatski izbor prozorom ............................................................................................. 275Uklanjanje objekata iz skupa izabranih objekata .................................................... 276

Isključivanje i zamrzavanje nivoa ............................................................................................ 276Crtanje veznika .............................................................................................................................. 280Crtanje krova .................................................................................................................................. 283

Kreiranje nadstrešnice ........................................................................................................ 283Podešavanje faktora razmere tipova linija............................................................................................................................................... 289

Crtanje linije slemena krova ...................................................................................................... 291Alat Layer Walk .............................................................................................................................. 292

Podešavanje osobina nivoa i objekata .......................................................................................... 295Izbor boja za nivoe i objekte ..................................................................................................... 295Dodeljivanje boje i tipa linije objektu umesto nivou.................................................................................................................................. 295Kako da boju ili tip linije proglasite tekućim ....................................................................... 296

Alat ActionRecorder.............................................................................................................................. 297Kreiranje stanja nivoa ........................................................................................................................... 300

xiiiSadržaj

Ako vam je potrebno još vežbanja .................................................................................................. 304Eksperimentisanje sa tipovima linija i razmerama za tipove linja .......................................................................................................... 304Podešavanje nivoa prema onome što se radi u vašoj grani ili profesiji .................... 305

Da li ste naučili? ...................................................................................................................................... 305

POGLAVLJE 7Kombinovanje objekata pomoću blokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307

Kreiranje bloka za vrata ....................................................................................................................... 308Umetanje bloka za vrata ............................................................................................................. 314

Kreiranje bloka i umetanje unutrašnjih vrata ............................................................. 317Dinamički blokovi ......................................................................................................................... 319

Pronalaženje blokova na crtežu ....................................................................................................... 321Detekcija blokova pomoću čvorova ...................................................................................... 321Detekcija bloka pomoću komande LIST ............................323Ispitivanje bloka pomoću palete Properties ....................................................................... 325Kreiranje bloka za prozor ........................................................................................................... 326

Umetanje bloka za prozor .................................................................................................................. 331Rotacija bloka tokom umetanja ............................................................................................... 333Definisanje tačke umetanja pomoću opcije Snap Tracking ................................................................................................................................. 335Promena faktora razmere bloka pomoću osobina objekata ........................................................................................................................... 337Završetak prozora ......................................................................................................................... 338

Popravljanje bloka ................................................................................................................................. 343Deoba informacija između crteža .................................................................................................... 346

Prevlačenje između dva otvorena crteža ............................................................................. 346Kopiranje objekata sa jednog na drugi crtež ............................................................. 349

Alat DesignCenter ......................................................................................................................... 350Drugi način da se informacije dele između crteža ................................................................................................................................. 356

Komanda WBLOCK .............................................................................................................. 356Umetanje jednog crteža u drugi ..................................................................................... 359Istraživanje paleta AutoCAD-a ......................................................................................... 359

Ako vam je potrebno još malo prakse ........................................................................................... 363Da li ste naučili? ...................................................................................................................................... 365

POGLAVLJE 8Kontrola teksta na crtežu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367

Podešavanje stilova teksta ................................................................................................................. 369Definisanje veličine teksta i razmere crteža ........................................................................ 370Definisanje stila teksta za naslove pogleda ......................................................................... 371Postavljanje naslova pogleda na crtež .................................................................................. 375

Tekst Tipa Annotative .......................................................................................................................... 378Definisanje stila teksta za komentare .................................................................................... 379Postavljanje natpisa sa imenima prostorija na plan sprata ................................................................................................................................. 381

xiv Sadržaj

Premeštanje teksta i faktori razmere komentara ...................................................... 384Sinhronizacija položaja teksta komentara sa različitim razmerama ..................................................................................................... 387Prekidanje linije pomoću komande BREAK .......................389Prekid linija pomoću komande TRIM ............................................................................ 390

Tekst i mreža ................................................................................................................................... 391Ravnanje teksta ..................................................................................................................... 398Završavanje mreže ............................................................................................................... 399

Crtanje okvira i bloka sa zaglavljem ....................................................................................... 401Crtanje okvira ......................................................................................................................... 402Crtanje zaglavlja ................................................................................................................... 405Postavljanje teksta u zaglavlje ......................................................................................... 408Zaglavlja koja postoje u AutoCAD-u ............................................................................. 415

Tekst u više redova ................................................................................................................................ 417Ubacivanje linka .................................................................................................................... 424

Provera pravopisa ......................................................................................................................... 427Provera pravopisa na celom crtežu ............................................................................... 430

Još neki aspekti teksta u više redova ..................................................................................... 431Tačke ravnanja ....................................................................................................................... 431Ubacivanje specijalnih karaktera .................................................................................... 435

Ako vam je potrebno još prakse....................................................................................................... 436Da li ste naučili? ...................................................................................................................................... 437

POGLAVLJE 9Dinamički blokovi i tabele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439

Atributi mreže ......................................................................................................................................... 440Definisanje blokova sa atributima .......................................................................................... 445Umetanje blokova sa atributima ............................................................................................. 446Uređivanje teksta atributa ......................................................................................................... 449

Podešavanje više atributa za blok ................................................................................................... 450Definisanje bloka sa više atributa............................................................................................ 454

Izračunavanje površine ...................................................................................................... 456Ubacivanje bloka sa informacijama o prostorijama ................................................................................................................................ 459Uređivanje atributa ...................................................................................................................... 464Kontrola vidljivosti atributa ....................................................................................................... 467Još neki načini za upotrebu atributa ...................................................................................... 471

Kreiranje dinamičkog bloka ............................................................................................................... 472Podešavanje parametara i akcija ............................................................................................. 473Fino podešavanje dinamičkih blokova pomoću palete Properties ......................................................................................................... 477Umetanje dinamičkog bloka .................................................................................................... 480

Kreiranje tabela ...................................................................................................................................... 485Definisanje stila za tabelu .......................................................................................................... 485

Crtanje tabele .......................................................................................................................................... 489Ubacivanje formula ............................................................................................................. 493

Kreiranje tabela na osnovu atributa ....................................................................................... 497Promena prikaza tabele ..................................................................................................... 502

xvSadržaj

Ako vam je potrebno još prakse....................................................................................................... 504Da li ste naučili? ...................................................................................................................................... 504

POGLAVLJE 10Elevacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 505

Crtanje južne elevacije ......................................................................................................................... 506Crtanje južne elevacije ................................................................................................................ 506Podešavanje linija koje definišu visinu .................................................................................. 509Projektovanje tačaka elevacije pomoću konstrukcionih linija ................................................................................................... 510

Kopiranje objekata pomoću čvorova ............................................................................ 512Skraćivanje linija na elevaciji ..................................................................................................... 515Dodela nivoa elevaciji ................................................................................................................. 520Crtanje stepenica na elevaciji ................................................................................................... 521

Crtanje prednje verande .................................................................................................... 521Crtanje stubova ograde ..................................................................................................... 525Crtanje stepenika ................................................................................................................. 527Crtanje oslonca i osnove .................................................................................................... 530Preslikavanje verande ......................................................................................................... 532

Crtanje ostalih elevacija ...................................................................................................................... 534Kreiranje suprotne elevacije ..................................................................................................... 534Fino podešavanje nove južne elevacije ................................................................................ 537Kreiranje prednje i zadnje elevacije ....................................................................................... 542

Razmera crteža i unutrašnje elevacije ............................................................................................ 552Crtanje unutrašnje elevacije .............................................................................................................. 553Ako vam je potrebno još vežbanja .................................................................................................. 553Da li ste naučili? .............................................................................................................................................

POGLAVLJE 11Šrafure, gradijenti i palete sa alatima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555

Šrafiranje elevacije sa juga ................................................................................................................. 557Pregled raspoloživih obrazaca ................................................................................................. 560Šrafiranje ostatka elevacije sa juga ......................................................................................... 562

Primena šrafure za beton na temelju ............................................................................ 562Šrafiranje zida ........................................................................................................................ 564Šrafiranje ispupčenog dela ............................................................................................... 565Šrafiranje nekom bojom .................................................................................................... 566

Dodavanje specijalnih efekata ................................................................................................ 568Senčenje sa gradijentom ................................................................................................... 568

Šrafure na planu sprata ....................................................................................................................... 573Šrafiranje poda ............................................................................................................................... 573

Kreiranje korisnički definisanog obrasca za šrafure ................................................. 573Kontrola početka šrafure ................................................................................................... 575

Završetak šrafiranja podova ...................................................................................................... 576Promena šrafirane površine ............................................................................................................... 580Kreiranje i rukovanje paletama sa alatima .................................................................................................................................................. 581

xvi Sadržaj

Kreiranje nove palete sa alatima ............................................................................................. 582Podešavanje palete sa šrafurama ............................................................................................ 584Kreiranje palete sa komandama .............................................................................................. 586

Ako vam je potrebno još malo prakse ........................................................................................... 588Kreiranje obrazaca za šrafiranja ostalih elevacija ............................................................................................................................. 588Kreiranje palete sa šrafurama ................................................................................................... 591

Da li ste naučili? ...................................................................................................................................... 592

POGLAVLJE 12Dimenzionisanje crteža. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593

Uvod u stilove kotiranja ...................................................................................................................... 594Kreiranje novog stila kotiranja ................................................................................................. 596

Ime stila kotiranja ................................................................................................................. 596Kartica Lines ........................................................................................................................... 598Podešavanja na kartici Symbols and Arrows .............................................................. 599Promene na kartici Text ..................................................................................................... 599Podešavanja na kartici Fit .................................................................................................. 601Podešavanje kartice Primary UNITS (arhitektonske jedinice) ..................................................................................................... 602Podešavanje kartice Primary UNITS (za metričke jedinice) .................................. 604Završno podešavanje stila kotiranja .............................................................................. 605Upoznavanje sa karticom Alternate UNITS .......................608Upoznavanje sa karticom Tolerances ........................................................................... 609

Postavljanje kota na crtež ................................................................................................................... 614Postavljanje horizontalnih kota ............................................................................................... 614

Comanda Dimension Continue....................................................................................... 616Komanda Dimension Baseline ......................................................................................... 618Podešavanje vertikalnih kota ........................................................................................... 619Završetak kotiranja .............................................................................................................. 621

Drugi tipovi kota .................................................................................................................................... 622Radijalne kote ................................................................................................................................. 623

Ubacivanje radijalne kote .................................................................................................. 623Kotiranje prečnika ................................................................................................................ 624Dužina luka ............................................................................................................................. 625Podešavanje osnovnih i izvedenih stilova .................................................................. 626

Poravnate i dimenzije uglova ................................................................................................... 628Poravnate kote ...................................................................................................................... 629Kotiranje uglova .................................................................................................................... 629Kotiranje koordinata ........................................................................................................... 631

Vodeće linije ................................................................................................................................... 634Ubacivanje vodećih linija .................................................................................................. 637

Promena kota .......................................................................................................................................... 639Promena kotnog teksta .............................................................................................................. 640

Promena sadržaja kotnog teksta .................................................................................... 640Premeštanje kota .................................................................................................................. 642Podešavanje razmaka između paralelnih kota .......................................................... 644

Preklapanje kota ............................................................................................................................ 645

xviiSadržaj

Kotiranje kratkih rastojanja ....................................................................................................... 647Ako vam je potrebno još prakse....................................................................................................... 650

Kotiranje garaže .................................................................................................................... 651Kotiranje osne linije ............................................................................................................. 651

Dalja vežbanja ................................................................................................................................ 654Da li ste naučili? ..................................................................................................................................... 655

POGLAVLJE 13Upravljanje spoljašnjim referencama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 657

Crtanje plana gradilišta ....................................................................................................................... 658Geodetske jedinice (Surveyor) ................................................................................................. 658

Uvod u geodetske jedinice ............................................................................................... 659Raspoređivanje linija međe .............................................................................................. 660

Crtanje prilaznog puta ................................................................................................................ 663Završetak automobilskog prilaza ................................................................................... 665Dodavanje strelice za sever .............................................................................................. 668

Podešavanje spoljašnje reference ................................................................................................... 670Paleta sa spoljašnjim referencama ......................................................................................... 670

Organizacija nacrtanih objekata ..................................................................................... 676Premeštanje i rotacija spoljašnjih referenci ......................................................................... 678

Promena crteža koji se koristi kao spoljašnja referenca .......................................................... 679Promena spoljašnje reference proglašavanjem te reference za tekući crtež ........................................................................................................ 679Promena spoljašnje reference iz crteža domaćina ........................................................... 682Ubacivanje slike na crtež ............................................................................................................ 686

Upotreba spoljašnji referenci ............................................................................................................ 690Dodatne karakteristike spoljašnjih referenci ............................................................................... 691

Podešavanje putanje spoljašnje reference .......................................................................... 692Ugrađivanje spoljašnjih referenci ........................................................................................... 694

Dalje istraživanje .................................................................................................................................... 696Ako vam je potrebno još malo prakse ........................................................................................... 697

Poređenje tipova referenci ........................................................................................................ 697Da li ste naučili? ...................................................................................................................................... 698

POGLAVLJE 14Podešavanje crteža za štampanje pomoću radnih listova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 699

Spremite se .............................................................................................................................................. 701Priprema bloka sa zaglavljem ........................................................................................................... 702

Kreiranje reference bloka zaglavlja ........................................................................................ 702Podešavanje veličine i postavljanje zaglavlja u anglosaksonskim jedinicama 706Podešavanje veličine i postavljanje zaglavlja u metričkim jedinicama ..................................................................................................... 707Definisanje atributa ............................................................................................................. 709Kreiranje bloka sa informacijama o listovima ............................................................ 713

Podešavanje šablona za listove ........................................................................................................ 714Podešavanje parametara radnog lista ................................................................................... 716

xviii Sadržaj

Završetak šablona za listove ..................................................................................................... 721Kreiranje prvog lista iz skupa listova............................................................................................... 725Sheet Set Manager ................................................................................................................................ 727

Kreiranje novog skupa listova .................................................................................................. 728Dodavanje postojećeg crteža u skup listova ...................................................................... 733Kreiranje crteža pomoću Sheet Set Managera ................................................................... 737

Podešavanje radnih listova ................................................................................................................ 741Referenciranje modela ................................................................................................................ 741Kreiranje prikaza u prostoru modela ..................................................................................... 744Podešavanje razmere prikaza ................................................................................................... 746Kopiranje radnih listova .............................................................................................................. 749

Ubacivanje sadržaja iz DesignCenter-a ........................................................................ 749Kreiranje dodatnih radnih listova ................................................................................... 753Ubacivanje novog radnog lista u Sheet Set Manager ............................................ 756Promena imena i broja lista u Sheet Set Manageru ................................................. 756

Podešavanje sadržaja prikaza ........................................................................................................... 759Podešavanje razmere tipa linije ............................................................................................... 760Upravljanje datotekom u kojoj je list za plan sprata ........................................................ 761

Lista sa planom sprata ........................................................................................................ 762Lista sa planom materijala za plan sprata.................................................................... 764List sa vratima ........................................................................................................................ 765

Upravljanje datotekom u kojoj je list sa elevacijama ....................................................... 768Podešavanje ostalih radnih listova za elevacije ........................................................ 769

Podešavanje lista sa planom gradilišta ................................................................................. 771Definisanje razmere novog prikaza ............................................................................... 774

Zaključavanje i isključivanje prikaza ...................................................................................... 776Isključivanje prikaza ............................................................................................................. 777

Ako vam je potrebno još prakse....................................................................................................... 779Da liste naučili? ....................................................................................................................................... 780

POGLAVLJE 15Štampanje crteža iz AutoCAD-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 781

Upotreba okvira za dijalog Plot ........................................................................................................ 783Printer/Plotter ............................................................................................................................... 785Veličina papira i broj kopija ...................................................................................................... 785Grupa Plot Area (oblast koja se štampa) ............................................................................... 786

Opcija Display ........................................................................................................................ 786Opcija Extents ........................................................................................................................ 787Opcija Limits ........................................................................................................................... 787Opcija View ............................................................................................................................. 789Opcija Window ...................................................................................................................... 790Opcija Layout ......................................................................................................................... 791

Grupa Plot Scale ............................................................................................................................ 791Opcije Plot Offset i Plot ............................................................................................................... 792Prošireni okvir za dijalog Plot ................................................................................................... 794

Primena tabela sa stilovima za štampanje ................................................................................... 796Uvod u datoteke sa tabelama sa stilovima za štampanje .......................................................................................................... 796

xixSadržaj

Kako su organizovane datoteke sa tabelama sa stilovima za štampanje ................................................................................................. 797Pridruživanje tabela sa stilovima za štampanje crtežu ........................................... 801

Štampanje crteža ................................................................................................................................... 806Definisanje debljina linija za crtež .......................................................................................... 806

Dodela debljina linija nivoima ......................................................................................... 809Podešavanje ostalih osobina nivoa ........................................................................................ 812Podešavanje ostalih parametara za štampanje ................................................................. 812Prethodni pregled pre štampanja........................................................................................... 814

Pregled odštampanih datoteka u programu Design Review ................................................ 816Štampanje crteža pomoću radnih listova ..................................................................................... 818

Ažuriranje osobina nivoa u datoteci modela ..................................................................... 818Štampanje jednog radnog lista ............................................................................................... 820Štampanje crteža sa više prikaza ............................................................................................. 822

Štampanje na štampaču velikih dimenzija ................................................................. 822Publikovanje više radnih listova .............................................................................................. 824Publikovanje pomoću Sheet Set Managera ........................................................................ 826

Rezime ....................................................................................................................................................... 829Da li ste naučili? ...................................................................................................................................... 830

POGLAVLJE 16Crtanje geometrije u tri dimenzije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 831

Modeliranje u tri dimenzije ................................................................................................................ 833Podešavanje radnog prostora za rad u tri dimenzije ....................................................... 833

Podešavanje vizuelnog stila ............................................................................................. 838Kreiranje zidova ............................................................................................................................. 839

Ubacivanje unutrašnjih zidova ........................................................................................ 841Kreiranje otvora za prozore i vrata .......................................................................................... 842

Kreiranje kvadra za prozor ................................................................................................ 846Pomeranje i rotacija u tri dimenzije ....................................................................................... 847

Prvo pravilo desne ruke ..................................................................................................... 847Odsecanje otvora .......................................................................................................................... 850

Kreiranje poda, temelja i pragova.................................................................................................... 852Kreiranje temelja i potpore ........................................................................................................ 854Kreiranje prozora ........................................................................................................................... 855

Rotacija u tri dimenzije (drugo pravilo desne ruke) ................................................. 861Završavanje prozora ............................................................................................................ 862Ubacivanje obrtnih vrata i dvokrilnih vrata ................................................................ 867

Navigacija pomoću kocke sa pogledom .............................................................................. 869Ubacivanje kliznih vrata ..................................................................................................... 871

Kreiranje verandi ........................................................................................................................... 874Crtanje stepenika ................................................................................................................. 879Crtanje ograde stepeništa ................................................................................................. 882Crtanje pokrivača za verandu .......................................................................................... 884Preslikavanje prednje verande ........................................................................................ 886

Postavljanje krova na brvnaru .................................................................................................. 889Podešavanje zidova brvnare ............................................................................................ 894Doterivanje zidova i krova ................................................................................................ 898

xx Sadržaj

Smernice za rad u tri dimenzije ........................................................................................................ 901Ostali alati za zapreminsko modeliranje ............................................................................... 903Alati za modeliranje pomoću mreža ...................................................................................... 906Alati za površinsko modeliranje .............................................................................................. 907

Da li ste naučili? ...................................................................................................................................... 909

POGLAVLJE 17Renderovanje i materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 911

Kreiranje kamera za reprodukciju pogleda .................................................................................. 912Alat Loft ............................................................................................................................................ 912Kreiranje kamera ........................................................................................................................... 916

Definisanje šeme osvetljavanja ........................................................................................................ 921Definisanje izvora svetlosti ........................................................................................................ 921Uključivanje senčenja .................................................................................................................. 925Prvo renderovanje ........................................................................................................................ 926Kontrola pozadine kod renderovanja .................................................................................... 930

Dodavanje materijala ........................................................................................................................... 932Podešavanje mapiranja materijala ......................................................................................... 937

Podešavanje veličine mape .............................................................................................. 937Ubacivanje teksture ............................................................................................................. 939

Renderovanje u datoteku .......................................................................................................... 940Da li ste naučili: ....................................................................................................................................... 944

Rečnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 945Brojevi i simboli ............................................................................................................................. 945

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 961

657657

Plan sprata neke složene zgrade može se sastojati od nekoliko datoteka AutoCAD-a koje su, kao spoljašnje reference, povezane sa tekućim crtežom. Na taj način je moguće da se razli-čiti delovi crteža rade na različitim radnim stanicama (ili u različitim kancelarijama), a da sve, ipak, ostane povezano sa centralnom datotekom. U mašinstvu se ovakav crtež može smatrati sklopom, koji je povezan sa crtežima na kojima su prikazani delovi sklopa.

Spoljašnje reference (koristi se i termin xref) su datoteke tipa .dwg, koje se privremeno pove-zuju sa tekućim crtežom i koje se koriste kao referentne informacije. Crtež koji je povezan kao spoljašnja referenca prikazan je u tekućem crtežu. Iz tekućeg crteža je moguće manipuli-sati njegovim nivoima, bojama, tipovima linija ili vidljivošću, ali taj crtež ipak nije stalan deo tekućeg. Promene, napravljene na spoljašnjoj referenci u tekućem crtežu, se ne primenjuju na osnovnu datoteku, koja je pridružena.

Spoljašnje reference su slične blokovima, po tome što se ponašaju kao zasebni objekti i što se na crtež ubacuju na isti način. Blokovi su, međutim, delovi tekućeg crteža, dok spoljašnje reference nisu.

Blokovi se mogu rastaviti na osnovne elemente, dok se sa spoljašnjim referencama to ne može učiniti. Spoljašnje reference se, međutim, mogu konvertovati u blokove, i na taj način postaju stalan deo tekućeg crteža. U sedmom poglavlju, „Kombinovanje objekata pomoću blokova“, ste videli kako se menja blok sa prozorom i da se time menjaju svi primerci tog bloka u tekućem crtežu. Blok, pritom, nije morao da se rastavlja. Isti mehanizam ažuriranja se može primeniti i kod spoljašnjih referenci. Moguće je menjati crtež koji je referenciran, dok ste u crtežu koji ga referencira. Upravljanje spoljašnjim referencama podrazumeva njihovo podešavanje, manipulisanje njihovim izgledom na crtežu domaćinu, kao i njihovo ažuriranje.

Pre nego što počnete sa podešavanjem spoljašnje reference, treba da napravite plan gradilišta brvnare. Nakon toga, na planu sprata ćete koristiti taj plan gradilišta. Na slici 13.1 se vide linije plana gradilišta, koje čine spoljašnju referencu, dok su ostali objekti deo crteža doma-ćina. Nakon ovih vežbanja, sagledaćete nekoliko načina koji se u projektnim biroima koriste kao spoljašnje reference.

f Upoznavanje sa spoljašnjim referencama

f Kreiranje spoljašnjih referenci

f Promena spoljašnjih referenci

f Konvertovanje spoljašnjih referenci u blokove

POGLAVLJE 13

Upravljanje spoljašnjim referencama

658 POGLAVLJE 13 Upravljanje spoljašnjim referencama

Crtanje plana gradilištaPlan sprata koji ćete koristiti je pojednostavljen, tako da ga možete nacrtati vrlo brzo, posle čega ćete preći na spoljašnje reference. Osnovni elementi su:

f Granične linije placa

f Pristupni put do gradilišta

f Strelica koja pokazuje sever

f Indikacija mesta gde se na gradilištu nalazi zgrada

Prvi korak je da nacrtate granične linije placa.

SLIKA 13 1 Brvnara sa planom gradilišta kao spoljašnjom referencom

Geodetske jedinice (Surveyor)Linije međe ćete nacrtati koristeći geodetske jedinice za uglove i decimalne stope za dužinske mere. Prilikom definisanja linija međe, koristićete relativne polarne koordinate. Koordinate se unose u formatu @rastojanje<ugao, gde se rastojanje zadaje u stopama i stotim delovima stopa, dok se ugao zadaje u minutima.

659Crtanje plana gradilišta

Uvod u geodetske jediniceGeodetske jedinice (u građevini se koristi i termin azimut) opisuju smer linije od početne tačke. Smer (azimut) se opisuje kao odstupanje od severa ili juga (naviše i naniže duž y ose), prema istoku ili zapadu (desno i levo duž x ose). Smer se daje kao ugao u stepenima, minu-tima i sekundima. Uglovi koji se ovde koriste nikad ne mogu biti veći od 90°, što znači da linije azimuta moraju da budu u jednom od četiri kvadranta: severoistočnom, severozapad-nom, jugoistočnom ili jugozapadnom. Ako se podesi da sever bude na vrhu plana sprata, onda je jug dole, istok sa desne strane i zapad sa leve. Prema tome, kad linija ide naviše i udesno, ona ima severoistočni smer, kad ide naniže i ulevo, ona ima jugozapadni smer itd. Linija koja ima severoistočni smer sa odstupanjem od severa za 30 stepeni i 30 minuta se, u notaciji koja se koristi u AutoCAD-u, prikazuje kao N30d30‘E. Na slici 13.2 možete da vidite nekoliko primera linija, koje su nacrtane pomoću geodetskih jedinica.

Druga tačka

Druga tačka

Druga tačka

Druga tačkaPrva tačka Prva tačka

Prva tačka Prva tačka

ugao ugao

ugao

ugao

SLIKA 13 2 Crtanje linije pomoću geodetskih jedinica

Kod geodetskih jedinica, kosa linija koja ide naviše i ulevo, ima smer naniže i udesno, ako krenete sa suprotnog kraja. To znači da kod crtanja linija međe treba da vodite računa da se, prilikom crtanja segmenata linija, krećete u istom smeru (smeru kazaljke na satu ili suprotnom od kazaljke na satu).

Važniji razlog zbog kojeg linije treba da se kreću u istom smeru je u načinu na koji se međa opisuje. Pored crteža (geodetski plan), svaki deo međe ima i nešto što se zove zakonski opis. Ovaj zakonski opis definiše jedan ugao kao početnu (kontrolnu) tačku, a onda se nastavlja sa tekstualnim opisom međe, pri čemu se koriste azimuti i rastojanja. Svaki azimut i rastojanje se zadaju na osnovu prethodnih, čime se dobija nešto što geometri zovu traverzama.

Konstruisanje, uravnotežavanje i zatvaranje traversi je tema za sebe. Razlog što sam ovo pomi-njao je da vam pomognem da shvatite kako je geometrija, koja leži iza graničnih linija, na mnogo načina bitnija nego sama ilustracija. Način na koji crtate graničnu liniju ima uticaj i na način na koji će se ta parcela definisati u zemljišnim knjigama i kako će se definisati njen vlasnik.

Raspoređivanje linija međeLinije međe se, generalno, dimenzionišu pomoću azimuta i natpisa sa rastojanjima. Ove kote se razlikuju od kota koje ste pravili u poslednjem poglavlju. One se obično definišu pomoću nekoliko delova teksta koji sadrži smer (ugao) i rastojanje (dužinu) linije. Na slici 13.3 je prikazano kako bi geometar nacrtao deo međe za parcelu na kojoj je brvnara. Podesićete novi


crtež, a zatim pomoću azimuta i rastojanja, koji su prikazani na slici 13.3, nacrtati liniju međe. Ići ćete u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu.

SLIKA 13 3 Linija parcele sa azimutima i natpisima sa rastojanjima

1. Sa palete Quick Access izaberite dugme New, a zatim otvorite novu datoteku. Kao šablon treba da se upotrebi datoteka acad.dwt.

U ovih prvih nekoliko odeljaka, sve jedinice su označene kao arhitektonske. Kasnije ću vam pokazati kako da se dobije crtež i sa drugom razmerom.

2. Iz menija aplikacije izaberite Drawing Utilities UNITS. Otvoriće se okvir za dijalog Drawing UNITS. Promenite vrednost za Precision u oblasti Length, na dva decimalna mesta (0.00).

S

Decimalne jedinice za dužinu se koriste tako što se smatra da jedna jedinica predstavlja jednu stopu. U AutoCAD-u i AutoCAD-u LT se oznaka stope (

‚) koristi samo kod arhitektonskih jedinica i jedinica tipa engineering.

3. U oblasti Angle, otvorite padajuću listu Type i izaberite opciju Surveyor‘s. Nakon toga, promenite vrednost za Precision na minute (N 0d00‘ E).

4. Crteži plana sprata na kojima ste do sada radili su crtani tako da jedna jedinica predstavlja jedan inč. Pošto je ovo crtež za geometre, promenićemo to, tako da jedna jedinica predstavlja jednu stopu.

Promenite razmeru umetanja crteža, tako što ćete iz liste UNITS To Scale Inserted Content izabrati opciju Feet. Okvir za dijalog Drawing UNITS bi kod vas trebalo da liči na onaj sa slike 13.4. Izaberite OK.


SLIKA 13 4 Okvir za dijalog Drawing UNITS je podešen na jedinice tipa surveryor

Za plan gradilišta vam treba prostor od 250‘ x 150‘.

5. Podesite granice crteža. To možete uraditi pomoću komande LIMITS↵, koju unosite na komandnoj liniji. Pritisnite ↵ da biste prihvatili podrazumevanu vrednost 0.00, 0.00 za donji levi ugao. Unesite 250, 150↵. Nemojte da koristite oznaku stope.

6. Unesite Z↵E↵ ili dva puta brzo kliknite srednji taster miša. Ovim se poziva opcija extents, komande Zoom.

S

Ako ste učitali liniju menija, granice crteža možete da podesite i pomoću opcije Drawing Limits, koja se nalazi u meniju Format.

7. Napravite novi nivo, po imenu C-PROP-LINE. Dodelite mu boju sa brojem 172 i proglasite ga tekućim.

8. Na statusnoj liniji uključite opciju Dynamic Input.

9. Pokrenite komandu LINE. Kao prvu tačku unesite 220, 130↵. Ovim se pokreće nova linija pored gornjeg desnog ugla mreže.

10. Proverite da li je isključeno skokovito kretanje kursora (režim Snap). Nakon toga, unesite sledeće:

@140<N90DW↵

@90<S42D30′W↵

@140<S67D30′E↵


@80<N52D49′E↵

@72<N6D9′30″E↵

↵

Komanda LINE se završava, a sada su nacrtane sve linije koje omeđuju parcelu (slika 13.5).

SLIKA 13 5 Linije koje omeđuju parcelu na planu gradilišta

11. Pomoću komande Zoom malo približite oblast gornjeg desnog ugla linija međe.

Primetićete da poslednja linija koju ste nacrtali prelazi preko početne tačke (slika 13.6). Ovo se dešava zbog malog zaobljenja koje postoji, kad se linijski segmenti crtaju sa uglovima koji se zaokružuju na sekundu. Ako ste od geometara čuli termin uravnoteženje ili zatvaranje traverze, onda treba da znate da se misli na ispravljanje ove male greške.

12. Sredite presek pomoću komande FILLET, sa poluprečnikom podešenim na 0. Pozovite komandu Zoom Extents, da bi se prikazala cela parcela.


SLIKA 13 6 Otvorena traverza u početnoj i krajnjoj tački linije parcele

Crtanje prilaznog putaPrilazni automobilski put je širok 8' i nalazi se na 5' od linije međe. Pristupni put je na 8' od paralelne granične linije. Presek pristupnog puta i pristupnog automobilskog puta formiraju uglove. U svakom od ovih preseka ćete napraviti ivičnjak sa poluprečnikom od 3'. Automobil-ski prilaz se prostire na 70' od gornjeg desnog ugla parcele.

Nastavićete sa crtanjem:

1. Ako se ne vidi cela granična linija parcele, pozovite Zoom Extents i smanjite malo faktor zumiranja.

2. Komandom Offset iskopirajte gornju horizontalnu liniju međe za 5' naniže. Iskopirajte i ovu novu liniju za 8' naniže.

UPOZORENJE Prilikom unosa rastojanja treba da imate na umu da je jedna jedinica jed-naka jednoj stopi, a ne inču kao što je bilo na planu sprata koji ste do sada crtali. U skladu sa tim, kao rastojanje za kopiranje komandom Offset, treba da se unese 5 i 8, a ne 5' i 8'. Pošto je jedna jedinica jednaka jednoj stopi, nema potrebe da iza broja stavljamo oznaku stope.

3. Komandom offset iskopirajte krajnju desnu graničnu liniju parcele za 8' udesno (pogledajte gornji deo slike 13.7). Ova linija pokazuje granicu pristupnog puta.

4. Napravite novi nivo po imenu C-ROAD. Dodelite mu belu boju (white) i proglasite ga tekućim.


5. Izaberite tri nove linije, otvorite padajuću listu Layer (pano Layers, na kartici Home), a zatim kliknite nivo C-ROAD. Ovim ste izabrane linije prebacili na nivo C-ROAD. Pritisnite Esc da biste poništili izbor linija.

6. Produžite linije automobilskog prilaza do preseka sa pristupnim putem. Skratite liniju pristupnog puta između dve linije automobilskog prilaza.

7. Zaoblite dva ugla, tamo gde se automobilski prilaz seče sa pristupnim putem. Poluprečnik zaobljenja treba da bude 3' (pogledajte donji deo slike 13.7).

SLIKA 13 7 Kopiranje graničnih linija parcele komandom offset (gore) i završen presek automobilskog prilaza i pristupnog puta (dole)


Završetak automobilskog prilazaOsnovni element na planu gradilišta je informacija koja pokazuje kako je zgrada postavljena na gradilištu, relativno u odnosu na granične linije parcele. Geometri kočićima označavaju međe. Nakon označavanja međe, geometar počinje da označava i granice građevine. Kočići se, generalno, postavljaju u kritičnim uglovima građevine i koriste kad građevinar počne da pravi zgradu. Na ovom gradilištu vam je potreban samo jedan ugao, pošto se pretpostavlja da su prednja vrata brvnare usmerena na istok. Ako malo detaljnije pogledate sliku 13.1, koju smo dali ranije u ovom poglavlju, videćete da je kraj automobilskog prilaza u ravni sa gornjim, zadnjim uglom brvnare. Od automobilskog prilaza se prostire trotoar, koji ide do prednjih i zadnjih stepenica. Ovim je na planu gradilišta postavljena i brvnara (slika 13.8).

SLIKA 13 8 Automobilski prilaz i dvorište su poravnati sa brvnarom

Kotiranje plana gradilištaGrađevinski inženjeri i geometri obično, za definisanje dužina linija i lukova, koriste nat-pise umesto kota. Pošto ne postoje pomoćne kotne linije koje pokazuju šta se kotira, to je vrlo bitno gde će se postaviti natpis. Osim ako nije drugačije naznačeno, natpis pred-stavlja dužinu linije ili krive do njenog kraja, ili do preseka sa drugim objektom.

Na primer, natpis 83' kod automobilskog prilaza govori da je taj prilaz dugačak 83 stope i da je to dužina od njegovog preseka sa međom, do tačke gde se prilaz završava, blizu brvnare. Pošto nema preseka, nije bitno da li se natpis stavlja ispod ili iznad linije. Postav-ljanje natpisa, međutim, postaje bitno ako pogledamo donju ivicu prilaza.

Gornja strana donje ivice prilaza se ne seče ni sa jednom drugom linijom. To znači da natpis 22' ukazuje na ukupnu dužinu linije (od jedne do druge krajnje tačke). Druga strana linije je druga priča, jer se seče sa trotoarom. To znači da natpis 18.5' ukazuje na dužinu od krajnje desne tačke, do preseka sa trotoarom.


Kotiranje plana gradilišta nastavakKonvencionalne kote, poput onih koje ste kreirali u poslednjem poglavlju, se koriste samo za označavanje rastojanja između dva objekta, a ne za definisanje dužine objekta. Pogledajmo, na primer, širinu automobilskog prilaza ili trotoara. Pošto se meri rastojanje između dva objekta, a ne rastojanje duž jednog objekta, to se koristi konvencionalna kota. Sećate se da je TYP skraćenica za typical (tipičan). To govori da su trotoari široki 3.5', dok ivičnjaci imaju poluprečnik od 3'.

Zamislite gradilište na litici, na nekom brdu, sa spektakularnim pogledom na jug i zapad. Da biste omogućili da se taj pogled vidi, treba da promenite orijentaciju crteža gradilišta kada ga, kao spoljašnju referencu, budete ubacivali u svoj crtež.

1. Na statusnoj liniji uključite Object Snap Tracking i proverite da li je uključen fiksni kriterijum Endpoint. Nakon toga, počnite liniju u tački 83', sa leve strane od preseka sa gornjom linijom automobilskog prilaza i međe.

2. Nacrtajte liniju pravo naniže za 24'. Nacrtajte još jednu liniju koja ide 22' udesno. Nakon toga, prekinite komandu LINE.

3. Komandom OFFSET iskopirajte vertikalnu liniju za 22' udesno. Ovim se označava kraj automobilskog prilaza.

4. Komandom Fillet zaoblite presek gornje linije automobilskog prilaza i leve vertikalne linije (poluprečnik zaobljenja 0), kao i presek donje linije automobilskog prilaza i desne vertikalne linije (poluprečnik zaobljenja 6') (slika 13.9).

5. Zadnji trotoar ćete nacrtati pomoću alata Object Snap Tracking. Liniju započnite na 3.333' (3'-4") od gornjeg, levog ugla automobilskog prilaza, do tačke koja je na 10.916' (10'-11") sa leve strane. Nastavite crtanjem prave linije naviše za 3.5' (3'-6"), zatim još 10.916' (10'-11") unazad udesno, a onda prekinite komandu LINE.

Pogledajte gornji deo slike 13.10. Ako je potrebno, dimenzije možete da pogledate na slici 13.8.


Ovaj ugao zaoblite sa poluprečnikom 0

Ovaj ugao zaoblite sa poluprečnikom 6‘

SLIKA 13 9 Završetak automobilskog prilaza

6. Da biste nacrtali trotoar sa prednje i zadnje strane, pokrenite ponovo komandu LINE. Nakon toga, kao prvu tačku, pokažite donji, levi ugao automobilskog prilaza.

7. Sledeća rastojanja možete da unesete pomoću direktnog unosa rastojanja i tako nacrtate preostale linije trotoara, a možete i da uglove i rastojanja unesete onako kako su prikazani:

43.333 <270↵

12.25<180↵

3.5<270↵

15.75<0↵

Dok je komanda LINE još uvek aktivna, pomoću kriterijuma Perpendicular završite trotoar, a zatim pritisnite ↵, da biste završili komandu LINE.

NAPOMENA Pošto je u pitanju crtež sa decimalnim stopama, inči se unose preko deci-malnog ekvivalenta. Na primer 4" je 0.333', pošto je 4"+12" = 0.33. Ako bi se koristile arhitektonske jedinice, rastojanja u koraku 7 bi bila 43'-4" (43.333), 12'-3" (12.25), 3'-62 (3.5) i 15'-9" (15.75).

8. Napravite novi nivo po imenu C-SWLK, dodelite mu boju White (bela), a zatim prednji i zadnji trotoar prebacite na novi nivo.

9. Na donjem delu slike 13.10, možete da vidite završen prednji i zadnji trotoar. Pritisnite ↵ da biste završili komandu.


SLIKA 13 10 Prvi trotoar (gore) i drugi trotoar (dole)

Dodavanje strelice za severZaključili ste da se istok nalazi sa desne strane brvnare, dok se sever nalazi na vrhu. Sada ćete ubaciti strelicu za oznaku severa, koja će smerove pokazati nekome ko gleda crtež. To možete uraditi na sledeći način:

1. Napravite nivo po imenu C-ANNO-NARW, sa belom bojom i proglasite ga tekućim.

2. Pokrenite komandu INSERT, a zatim pomoću dugmeta Browse, pronađite datoteku SITE-MISC-NARW.dwg, koja se nalazi u okviru materijala koji se može skinuti za trinaesto poglavlje.


Ako to već niste uradili, materijal za ovo poglavlje možete da preuzmete sa veb sajta ove knjige, na adresi www.sybex.com/go/autocad2011ner ili www.autocadner.com.

3. U okviru za dijalog Insert proverite da li je Insertion Point jedina opcija podešena sa Specify on Screen, a zatim kliknite OK. Postavite blok u gornji levi kvadrant plana, izvan međe, kao što je prikazano na slici 13.11.

4. Otvorite okvir za dijalog Layer Properties Manager i promenite tip linije sa C-PROP-LINE na PHANTOM2. (Moraćete da učitate ovaj tip linije. Pogledajte šesto poglavlje "Organizacija crteža pomoću nivoa", ako je potrebno.)

5. Proverite da li su sistemske promenljive LTSCALE, PSLTSCALE i MSLTSCALE podešene na 1, a zatim razmeru komentara (Annotation Scale) promenite na 1:20.

Sada je međa nacrtana linijom tipa PHANTOM2.

6. Na kraju, treba da podesite baznu tačku, odnosno lokaciju koja će biti zakačena za kursor, kad se crtež bude ubacivao kao blok ili spoljašnja referenca.

Unesite BASE↵, a zatim pokažite donji, levi ugao automobilskog prilaza. Ako je potrebno, pogledajte sliku 13.8. Crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 13.11.

7. Upamtite crtež pod imenom 13C-SPLAY1.dwg i smestite ga u fasciklu Training Data.

SLIKA 13 11 Završen plan gradilišta


SAVET Sada ste počeli da uviđate kako Američki nacionalni standard obezbeđuje izvesnu konzistentnost između disciplina. C je kôd discipline za građevinske planove (Civil), dok je SP skraćenica za Site Plan (Plan gradilišta). To znači da je u pitanju crtež za plan gradilišta u građevini.

Ovim ste završili plan gradilišta. Naredni korak je da se plan gradilišta, kao spoljašnja refe-renca, pridruži crtežu brvnare.

Podešavanje spoljašnje referenceKad se podešava spoljašnja referenca, prolazi se kroz proces koji je sličan sa umetanjem bloka na crtež, kao što ste radili u sedmom poglavlju. Prvo se bira crtež koji se referencira, a zatim se definiše položaj tačke umetanja. Postoje opcije i za faktore razmere u X i Y pravcu, kao i za ugao rotacije, što je sve isto kao kod umetanja blokova. I ovde, kao i kod umetanja blokova, možete da podesite komandu tako da se koriste podrazumevane opcije i da se ne postavljaju pitanja.

Paleta sa spoljašnjim referencamaOperacije vezane za spoljašnje reference možete da pokrenete preko palete External Referen-ces. Ova paleta se otvara ako izaberete karticu Insert, a zatim, na panou Reference, kliknete dugme External References (mala strelica u donjem desnom uglu). Možete i da unesete XR↵. Preko ove palete možete da pristupite različitim vrstama datoteka, uključujući i datoteke iz AutoCAD-a (DWG). Mogu se koristiti i popularni formati za rasterske slike, kao što su JPG ili TIF. Tu su i datoteke tipa DWF, DGN i PDF. DWF datoteke su vektorske datoteke sa slikama, koje se mogu dobiti u nekim proizvodima Autodeska i koje su slične sa PDF datotekama. Datoteke koje imaju ekstenziju .dgn su crteži napravljeni pomoću softvera MicroStation iz firme Bentley Systems.

Naredne dve serije koraka će vas voditi kroz proces pridruživanja datoteke 13C-SPLAY1.dwg, koja se kao spoljašnja referenca ubacuje u crtež 12A-FPLAY4.dwg:

1. Iz fascikle Training Data otvorite crtež 12A-FPLAY4 (ili sa mesta gde ste postavili datoteke koje ste preuzeli uz ovo poglavlje), zumirajte tako da se vidi sve što je nacrtano, a zatim napravite novi nivo po imenu A-ANNO-REFR. Dodelite mu boju broj 162, a zatim nivo C-SITE-REFR proglasite tekućim.

2. Izaberite karticu Insert, a zatim kliknite dugme External References (mala strelica u donjem desnom uglu panoa Reference). Ovim se otvara paleta

External References.

3. Izaberite dugme Attach DWG sa palete, kao što je prikazano na slici 13.12.

Otvoriće se okvir za dijalog Select Reference File.

671Podešavanje spoljašnje reference

SLIKA 13 12 Dugme Attach DWG na paleti External References

4. U okviru za dijalog Select Reference File koji se otvara, pronađite fasciklu Training Data (ili fasciklu u kojoj se nalaze datoteke iz ovog poglavlja) i izaberite crtež 13C-SPLAY1.dwg.

U prozoru za prethodni pregled će se prikazati mala sličica, kao što je prikazano na slici 13.13.

5. Izaberite Open, da biste otvorili okvir za dijalog Attach External reference, a zatim kliknite dugme Show Details, koje se nalazi u donjem levom uglu. Prikazaće se putanja reference (slika 13.14).

U padajućoj listi Name, na dnu okvira za dijalog, će se prikazati datoteka koja se ubacuje – 13C-SPLAY1. Tu je i puna putanja do mesta gde se nalazi datoteka. U sredini okvira za dijalog se nalaze tri opcije za proces umetanja, koje su slične onima koje se koriste kod okvira za dijalog Insert, prilikom umetanja blokova. Jedino što treba da se definiše na ekranu je tačka umetanja. Opcije Scale i Rotation treba da budu podešene na podrazumevane vrednosti. Ako to nije slučaj, kliknite odgovarajuća polja za potvrdu, tako da okvir za dijalog odgovara pret-hodnoj grafici. Nastavite na sledeći način:

1. Dok je okvir za dijalog Attach External reference još uvek otvoren, potvrdite polje Specify on Screen u delu Insertion Point. To polje nemojte potvrđivati u oblastima Scale i Rotation.


SLIKA 13 13 Izbor spoljašnje reference u okviru za dijalog Select Reference File

2. Proverite da li je u oblasti Reference Type potvrđena opcija Overlay. Tip putanje podesite na Relative Path.

Okvir za dijalog Attach External Reference bi trebalo da izgleda kao na slici 13.14.

SLIKA 13 14 Okvir za dijalog External Reference sa referencom 13C-SPLAY1


Obratite pažnju na razliku između stavki Found In i Saved Path, koje su prikazane na dnu okvira za dijalog. Različiti tipovi putanja su objašnjeni u odeljku pod naslovom „Različiti tipovi putanja“.

Različiti tipovi putanjaPodrazumevani tip putanje je Full Path (puna putanja). Ako je izabrana opcija Full Path, onda se referencirana datoteka nalazi na apsolutnoj putanji, koja uključuje i disk, fasciklu i podfascikle na kojima se datoteka nalazi. Ako se koristi ovakav tip putanje, onda i drugi korisnici moraju da imaju istu strukturu datoteka. To znači da prebacivanje reference sa njene originalne lokacije vodi ka raskidu veze, tako da se crtež više neće prikazivati, osim ako promenite putanju.

Druga mogućnost je Relative Path (relativna putanja). Ako je izabrana ova opcija, AutoCAD će putanju pamtiti relativno u odnosu na crtež domaćin. Osnovna prednost ovakvog načina rada se vidi ako su oba crteža na istom disku (C:\). Pošto su datoteke na istom disku, relativna putanja ne sadrži ime diska, kao što je slučaj kod pune putanje. To znači da možete da projekat prebacite na drugi disk ili ga smestite na CD ili DVD, a da spoljašnje reference i dalje rade, pod uslovom da struktura fascikli ostane nepromenjena.

Treća opcija se retko koristi pošto kod nje i crtež domaćin i spoljašnja referenca moraju da se nađu u istoj fascikli. U pitanju je opcija No Path, koja sadrži samo ime datoteke. U skladu sa tim, AutoCAD prilikom rešavanja reference pretražuje samo fasciklu u kojoj je i crtež domaćin.

Od tri ponuđene opcije najbolji izbor je opcija Relative Path. Ako se koristi ova opcija morate da pazite da, pre nego što napravite spoljašnju referencu, upamtite crtež. Pošto je putanja reference zasnovana na relativnoj poziciji dve datoteke, to je obavezno pam-ćenje crteža pre nego što se izabere.

3. Izaberite OK. Vratićete se na crtež, a crtež plana gradilišta će se pojaviti na ekranu i biće vezan za kursor.

4. Kao tačku umetanja pokažite gornji levi ugao stuba zadnje verande. Nakon toga, zumirajte sa opcijom Zoom Extents.

Na crtežu će se prikazati plan gradilišta (slika 13.15).


SLIKA 13 15 Crtež 13C-SPLAY1 je pridružen crtežu 12A-FPLAY4

SAVET Ako se crtež 13C-SPLAY1 nalazi u pozadini ili je providan, proširite karticu refer-ence na kartici Insert i poništite izbor dugmeta Xref Fading.

Obratite pažnju na razmeru crteža gradilišta. Uprkos razlici u jedinicama (crtež gradilišta kori-sti jedinice koje su jednake jednoj stopi, a crtež plana sprata jedinice jednake jednom inču), AutoCAD je automatski prilagodio veličinu plana gradilišta. Ova konverzija je urađena na osnovu vrednosti Insertion UNITS, koju ste podesili pomoću komande UNITS. Kao što se sećate, plan sprata je koristio inče, dok se na planu gradilišta koriste stope. Ako budete pažljivi kad podešavate svoje crteže, omogućićete da i ovakve male stvari za vas uradi AutoCAD.

Tipovi referenci Attachment i Overlay: U čemu je razlika?Spoljašnje reference su posebno popularne kod arhitektonskih i inženjerskih projekata. Delimično je razlog i u tome što se u obe grane radi u timovima. Podelom projekta na logičke celine pomoću spoljašnjih referenci, jedan član arhitektonskog tima može da radi na planu prvog sprata, dok u isto vreme drugi član tima može da radi na planu nameštaja. Dok arhitekte rade na svom projektu, elektronci mogu na svojim crtežima da rade na planu električnih instalacija. Spoljašnje reference su, takođe, način da projektni timovi kasnije sklope različite crteže u celinu.

Pošto su spoljašnje reference tako važan deo mnogih projekata, vrlo je bitno da pre nji-hovog uključivanja malo razmislite. Ako izaberete pogrešan tip reference, to se može negativno odraziti na ceo projekat.


Tipovi referenci Attachment i Overlay: U čemu je razlika? nastavak

Na ovoj slici su u crtežu SQUARE.DWG referencirane dve druge datoteke: PENTAGON.DWG i CIRCLE.DWG. Tip reference kod datoteke PENTAGON.DWG je Attachment, dok je tip za datoteku CIRCLE.DWG Overlay. Uprkos različitim tipovima referenci, ne postoji razlika u načinu njihovog prikazivanja u crtežu SQUARE.DWG. U toj datoteci se vide i petougao i krug i kvadrat.

Razlika između tipova Attachment i Overlay se ne može videti sve dok se crtež SQUARE.DWG ne uključi, kao spoljašnja referenca u neki drugi crtež. Pogledajte objekte koji su prikazani u datoteci TRIANGLE.DWG. Prikazani su petougao i kvadrat, ali krug nije.

Tip reference Overlay

Kad je tip reference podešen na Overlay, ta referenca se odbacuje prilikom ubacivanja crteža domaćina u drugi crtež. U ovom primeru se datoteka CIRCLE.DWG kao referenca pridružuje datoteci SQUARE.DWG. Tip je overlay. Rezultat je da se krug prikazuje u dato-teci Square.dwg, ali se ne prikazuje kad se ta datoteka kao referenca ubaci u drugi crtež (TRIANGLE.DWG).

Tip reference Attachment

Ako je tip reference podešena na Attachment, onda se referenca uvek prikazuje. Iako crtež PENTAGON.DWG nije direktno ubačen u crtež TRIANGLE.DWG, njegovi objekti se tamo ipak prikazuju. U ovom scenariju je crtež PENTAGON.DWG ugnežđena spoljašnja referenca. Može se reći da se u datoteci TRIANGLE.DWG prikazuje datoteka PENTAGON.DWG, pošto je ona pridružena datoteci SQUARE.DWG i da će ona biti ugnežđena refe-renca u svakoj datoteci u kojoj se referencira datoteka SQUARE.DWG.


Tipovi referenci Attachment i Overlay: U čemu je razlika? nastavakPazite na kružne reference

Kada se koristi tip reference Attachment, postoji opasnost i da se jave kružne reference. U prethodnom primeru je crtež PENTAGON.DWG pridružen datoteci SQUARE.DWG, dok je datoteka SQUARE.DWG pridružena datoteci TRIANGLE.DWG. To znači da je datoteka PENTAGON.DWG ugnežđena referenca u datoteci TRIANGLE.DWG. Pošto se koristi tip reference Attachment, crtež TRIANGLE.DWG se ne može referencirati u datotekama SQUARE.DWG ili PENTAGON.DWG, a da se pri tome ne dobiju kružne reference.

Kružna referenca se javlja kad crtež, koji sadrži niz ugnežđenih referenci, na kraju refe-rencira na samog sebe. Pošto je sve sa leve strane ugnežđena referenca, to niz referenci PENTAGON.DWG ® SQUARE.DWG ® TRIANGLE.DWG ® PENTAGON.DWG, predstavlja kružnu referencu.

Iz tog razloga preporučujem da uvek kao podrazumevanu vrednost koristite referencu tipa Overlay, osim ako imate specijalan razlog da koristite tip Attachment. Ako se koristi referenca tipa Overlay, onda mogu da se prave reference između bilo kojih crteža, a da pri tome ne mora da se vodi računa o kružnim referencama.

Organizacija nacrtanih objekataPridružene spoljašnje reference se prikazuju potpuno isto kao što izgledaju u osnovnom crtežu. Crtež sada izgleda pretrpano. Kada budete koristili ovu datoteku, kao deo plana gradilišta, ili deo crteža brvnare, nećete želeti da se vide sve informacije. Čak, suprotno, želećete da se većina informacija ne vidi. Ovo ćete uraditi zamrzavanjem nivoa, kao što ćemo objasniti u narednom poglavlju. Za sada ćete samo prebaciti elevacije i napomene izvan oblasti gradilišta. Koristićete stanje nivoa, pomoću kojeg se možete vratiti na trenutnu konfiguraciju nivoa. Evo kako se to radi:

1. Sa panoa Layers, na kartici Home, proširite padajuću listu Layer State i izaberite opciju Manage Layer States (slika 13.16).

SLIKA 13 16 Pristup okviru za dijalog Layer States Manager, sa trake

2. U okviru za dijalog Layer States Manager, izaberite dugme New, a zatim novom stanju dajte ime Plan and Elev No Hatch.

3. Izaberite OK da biste zatvorili okvir za dijalog New Layer States, a zatim izaberite Close, da biste upamtili stanje nivoa i vratili se na crtež.

4. Uključite i odmrznite sve nivoe.


SAVET Isprobajte kako rade komande LAYON (Turn All Alyers On) i LAYTHW (Thaw All Layers) koje se nalaze na proširenom panou Layers, na kartici Home.

5. Pažljivo premestite elevacije i napomene izvan linija međe. Na slici 13.17 su prikazane elevacije, koje su postavljene sa desne strane prostora za crtanje.

SLIKA 13 17 Elevacije i napomene su pomerene sa desne strane prostora za crtanje

6. Proširite još jednom padajuću listu Layer States i izaberite stanje Plan and Elev No Hatch.

Ovim se vraća izabrano stanje, a nivoi se vraćaju u stanja u kojima su bili u trenutku zapisivanja stanja.


Premeštanje i rotacija spoljašnjih referenciSada ćete da zarotirate plan gradilišta, da bi odgovarao orijentaciji brvnare.

1. Zamrznite nivo A-ANNO-DIMS.

2. Pokrenite komandu ROTATE, kliknite plan sprata, a zatim pritisnite ↵.

3. Da biste kao tačku rotacije pokazali tačku umetanja spoljašnje reference, aktivirajte kriterijum Insert, a zatim pokažite bilo koji objekat na planu gradilišta.

4. Kada se pojavi odziv Specify rotation angle or: unesite 90↵.

Ovim se plan gradilišta rotira za 90° u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu, što odgovara orijentaciji brvnare (slika 13.18).

SLIKA 13 18 Spoljašnja referenca plana gradilišta je sada zarotirana i pravilno postav-ljena u odnosu na crtež brvnare

5. Upamtite tekući crtež (12A-FPLAY4), pod imenom 13A-FPLAY1.dwg.

679Promena crteža koji se koristi kao spoljašnja referenca

U ovom crtežu ste definisali crtež 13C-SPLAY1, kao spoljašnju referencu. Naredni korak je da se promeni crtež 13C-SPLAY1 i da se vidi kako to utiče na crtež domaćin.

Promena crteža koji se koristi kao spoljašnja referencaSpoljašnja referenca se menja tako što se taj crtež proglasi tekućim, promeni se šta je potrebno, te promene se upamte, a zatim se crtež domaćin proglasi tekućim i ponovo se učita spoljašnja referenca. Korisnici koji koriste verziju AutoCAD, mogu i da menjaju spoljašnju referencu pomoću specijalnih komandi za modifikaciju, koje se pozivaju dok je aktivan crtež domaćin. U ovom odeljku ću demonstrirati oba metoda. Počećemo otvaranjem crteža 13C-SPLAY1.dwg i podešavanjem širine puta. Nakon toga ćemo preći u crtež 13A-FPLAY1 i pomoću AutoCAD-a promeniti plan gradilišta, kao spoljašnju referencu. U ovom slučaju ćemo promeniti liniju međe i strelicu koja označava sever.

Promena spoljašnje reference proglašavanjem te reference za tekući crtežNajduži deo automobilskog prilaza je širine 8‘-0“. Ovo želimo da povećamo na 10‘-0“. Pro-menu ćemo napraviti na planu gradilišta, a posle ćemo to učitati u crtež brvnare.

1. Dok je crtež 13C-SPLAY1 tekući, zumirajte oblast koja sadrži put i automobilski prilaz.

2. Komandom offset iskopirajte donju liniju puta za 2‘ naniže, kao što je prikazano na gornjem delu slike 13.19.

NAPOMENA Upamtite da jedna jedinica na planu gradilišta predstavlja jednu stopu, a ne inč, kao što je na crtežu brvnare. U skladu sa time, ovde kod unosa rastojanja nije potrebno unositi oznake stopa. Na primer, u koraku 2 treba uneti 2↵, a ne 2'↵.

3. Komandom Fillet zaoblite desnu stranu, sa poluprečnikom 3', a levu sa poluprečnikom 6'.

4. Obrišite originalnu liniju i poluprečnik.

Automobilski prilaz je sada širine 10', kao što je prikazano na donjem delu slike 13.19.

5. Upamtite crtež 13C-SPLAY1.

Iako ćemo kasnije menjati još neke stvari, ovim se završavaju promene koje se odnose na plan gradilišta u ovom vežbanju. Sada možete da se vratite na crtež brvnare.


SLIKA 13 19 Komandom Offset iskopirajte donju liniju automobilskog prilaza (gore), zao-blite nove linije i izbrišite postojeće poluprečnike (dole)

6. Pređite u datoteku 13A-FPLAY1. Na dnu prozora AutoCAD-a će se prikazati balon sa porukom (slika 13.20), koja ukazuje na ikonu Manage Xrefs.

SLIKA 13 20 Balon sa porukom koji ukazuje na to da je spoljašnja referenca promenjena

Ovo ukazuje na to da je crtež koji je ubačen kao spoljašnja referenca, zapisivan nakon pridruživanja tekućem crtežu. Mogli biste da kliknete link plave boje i da tako ažurirate datoteku, ali ćemo u ovom slučaju pogledati kako se to radi pomoću palete External reference.

7. Otvorite paletu External reference, kao što je prikazano na slici 13.21, a zatim je razvucite da bi se proširila.


Na paleti se prikazuju najvažnije informacije koje se odnose na datoteke koje su pridružene kao spoljašnje reference, uključujući i njihov status. Kad iznad reference postavite kursor, prikazaće se podsetnik sa slikom i dodatnim informacijama o toj datoteci. U ovom slučaju, paleta ukazuje na to da datoteka 13C-SPLAY1 treba da se ponovo učita.

SLIKA 13 21 Paleta External Reference sa prikazanim statusom spoljašnjih referenci

8. Sa palete izaberite spoljašnju referencu 13C-SPLAY1, kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju reload.

Ovim se AutoCAD-u nalaže da ponovo pročita spoljašnju referencu i da ažurira tekući crtež. Na crtežu brvnare je sada prikazan automobilski prilaz širine 10' (slika 13.22).

9. Zatvorite datoteku 13C-SPLAY1, ali neka crtež 13A-FPLAY1 ostane otvoren.

10. Crtež brvnare upamtite pod imenom 13A-FPLAY2.dwg.

U ovoj vežbi ste videli kako se crtež domaćin ažurira kad se pređe u crtež koji je ubačen kao spoljašnja referenca, koji se zatim promeni, upamti i ponovo učita. Kad se radi sa spoljaš-njim referencama nivoi dodatno dobijaju na značaju. Na jednom crtežu ih možete podesiti na jedan način, a na drugi način u spoljašnjoj referenci te iste datoteke u datoteci domaćinu. Isti crtež možete da kao spoljašnju referencu ubacite u veći broj drugih datoteka i da u svakoj od njih podesite drugačije karakteristike nivoa, kao što su vidljivost, boja ili tip linije. Te dato-teke se kao takve pamte sa datotekama domaćinima. Spoljašnje reference su vrlo moćan alat koji postoji u AutoCAD-u. O mogućim primenama ovog alata ćete više naučiti do kraja ovog poglavlja.


SLIKA 13 22 Crtež brvnare sa ažuriranim planom gradilišta, koji je ubačen kao spoljašnja referenca

Promena spoljašnje reference iz crteža domaćinaPonekad su potrebne samo male promene na crtežu koji je ubačen kao spoljašnja referenca. Komanda Edit reference in Place (REFEDIT) je sjajan alat da se to uradi, a da se pri tome ne napušta crtež. Pomoću ovog alata ne možete da radite takve stvari, kao što je kreiranje novog nivoa, ali su na raspolaganju mnoge uobičajene komande. Ovo ćemo demonstrirati tako što ćemo na planu gradilišta promeniti nekoliko stvari.

1. U datoteci 13A-FPLAY2 proglasite nivo 0 tekućim.

2. Zumirajte tako da se vidi brvnara i donji deo linije međe (slika 13.23).

3. Izaberite liniju međe, ili neki drugi objekat koji se nalazi na crtežu 13C-SPLAY1.

Otvoriće se kontekstna kartica External reference (slika 13.24), na kojoj se nalaze mnoge od komandi koje se koriste sa spoljašnjim referencama.

S

Komanda REFEDIT se odnosi i na blokove i na spoljašnje reference. Tehničkim žargonom, u AutoCAD-u se i blokovi i spoljašnje reference označavaju kao reference.


SLIKA 13 23 Brvnara i donji deo linije međe

SLIKA 13 24 Kontekstna kartica External reference koja se otvara nakon što se izabere spoljašnja referenca

4. Na panou Edit, kontekstne kartice External reference, izaberite komandu Edit reference in Place (REFEDIT).

Komandu REFEDIT možete i da izaberete sa panoa Reference, koji se nalazi na kartici Insert, ili ako izaberete spoljašnju referencu i iz kontekstnog menija koji se otvara desnim tasterom miša izaberete opciju Edit Xref In Place. Otvoriće se okvir za dijalog Reference Edit (slika 13.25). Na kartici Identify Reference je, kao izabrana referenca, prikazan crtež 13C-SPLAY1, dok je kao ugnežđena referenca prikazan blok sa strelicom koja označava sever. U prozoru za prethodni pregled se vidi kako ovaj crtež izgleda.

5. Izaberite OK. Na desnom kraju trake će se otvoriti kontekstni pano Edit Reference.


SLIKA 13 25 Okvir za dijalog Reference Edit

UPOZORENJE Čak i ako ste alat Auto Save podesili tako da se crtež automatski zapisuje u određenim vremenskim intervalima (Meni aplikacije Options Open and Save File Safety Precautions Automatic Save, ili SAVETIME↵), tokom promene reference se zapisivanje ne obavlja.

Sada na planu gradilišta, koji ste izabrali, možete da koristite mnoge od komandi za crtanje ili promenu crteža.

6. Otvorite Layer Properties Manager. Primetićete da se tu pojavilo nekoliko novih nivoa.

Na vrhu su nivoi $0$ C-PROP-LINE i $0$ C-ROAD, dok su niže u listi opcije 0-REfEdit0, 13C-SPLAY1|C-PROp-LINE i 13C-SPLAY1|C-ROAD. Imena nivoa koja su odvojena uspravnom crtom ukazuju da su ti nivoi sa crteža koji je ubačen kao spoljašnja referenca (C-SPLAY1). Za njih se kaže da su zavisni od spoljašnje reference. Nivoi 13C-SPLAY1|C-PROp-LINE i 13C-SPLAY1|C-ROAD se u okviru za dijalog Layer Properties Manager prikazuju čak i ako tog trenutka ne radite sa spoljašnjom referencom.

Jedno od ograničenja koja postoje kod rada sa nivoima, je da nivo koji dolazi iz crteža koji je ubačen kao spoljašnja referenca, ne možete da, u crtežu domaćinu, proglasite tekućim. Nivoi na vrhu okvira za dijalog (oni koji imaju znak $ u imenu) su privremeni i sadrže objekte koji se kreiraju tokom sesije u kojoj se menja spoljašnja referenca. Kad se ta sesija završi objekti se prebacuju na odgovarajući nivo iz spoljašnje reference.

7. Proglasite nivo $0$C-PROP-LINE tekućim, a zatim komandom offset iskopirajte donju, desnu dijagonalnu liniju međe za 10'-0" (3048) udesno (slika 13.26).


UPOZORENJE Kada se pomoću komande REFEDIT menja crtež koji ima drugačije jedinice od tekućeg crteža, tekući crtež uvek ima prioritet. To važi i za ovaj primer. Iako je referenca koju ste menjali podešena da koristi decimalne stope, tekući crtež je podešen sa arhitektonskim jedinicama, pa se zbog toga, prilikom unosa stopa, mora koristiti oznaka stope ('). Zbog toga ste, kod unosa rastojanja za koje se linija međe kopira kom-andom offset (10'), morali da postavite oznaku stope.

Zaoblite ovaj ugao

Zaoblite ovaj ugao

Komandom o�set iskopirajte, a zatim

obrišite ovu liniju

SLIKA 13 26 Nova linija međe kreirana u crtežu koji je referenciran

Zaoblite ovaj ugao

Komandom offset iskopirajte, a zatim obrišite ovu liniju

Zaoblite ovaj ugao

8. Zaoblite dve linije koje se seku sa linijom koju ste upravo iskopirali komandom offset, sa poluprečnikom 0. Obrišite originalnu liniju (slika 13.26).

9. Izaberite dugme Save Changes na kontekstnom panou Edit Reference na traci, koja je dodata na kraj svake kartice na traci.

Kada se otvori okvir za dijalog Warning, kliknite OK. Promene koje ste napravili na planu gradilišta su sada zapisane u datoteci 13C-SPLAY1, a alat Edit In-Place završava svoj posao.


10. Pozovite komandu Zoom Extents, a zatim malo smanjite faktor zumiranja, tako da se vidi celo gradilište (slika 13.27). Upamtite ovu datoteku. Ime je i dalje 13A-FPLAY2.dwg.

SLIKA 13 27 Crtež 13C-SPLAY2 sa promenjenom referencom plana gradilišta

U ovoj vežbi ste videli kako se crtež domaćin ažurira, kad se promeni spoljašnja referenca. Videli ste i kako, pomoću zavisnih nivoa, možete da kontrolišete izgled objekata na spoljašnjoj referenci iz crteža domaćina. Crtež može da posluži kao spoljašnja referenca na više crteža u isto vreme i da u svakom od njih izgleda drugačije, uključujući položaj, rotaciju i razmeru. Rezultat promene spoljašnje reference na licu mesta se, međutim, mora da upiše u originalni crtež, da bi se videlo i u referenci. Promena spoljašnje reference na licu mesta se obično vrši kad rezultat vodi ka stalnim promenama originalnog crteža.

Ubacivanje slike na crtežKao spoljašnje reference ne moraju da se ubacuju samo crteži, već je to moguće uraditi i sa datotekama u kojima se nalaze slike. Na ovaj način možete da na crtež ubacite digitalne foto-grafije ili skenirane slike, kao i umetničke slike ili građevinske oblike. Procedura je slična sa ubacivanjem crteža kao spoljašnje reference. Samo pratite sledeće korake:


Napravite novi nivo po imenu A-ANNO-REFR-IAMG, proglasite ga tekućim, a zatim otvorite paletu External References (pano Palettes, na kartici View).

2. Desnim tasterom miša kliknite u praznom delu oblasti File References, ispod postojećih imena datoteka i iz kontekstnog menija izaberite opciju Attach Image (slika 13.28). Otvoriće se okvir za dijalog Select Image File.

Možete i da kliknete strelicu usmerenu naniže, koja se nalazi pored dugmeta Attach DWG i da iz kontekstnog menija izaberete opciju Attach Image.

SLIKA 13 28 Pridruživanje slike pomoću palete External References

3. Većina formata datoteka u kojima se nalaze slike je kompatibilno sa AutoCAD-om 2011. Pronađite datoteku CabinLand.jpg koja se nalazi u materijalu koji ste preuzeli uz ovo poglavlje, a zatim izaberite dugme Open (slika 13.29).

Datoteku CabinLand.jpg možete da preuzmete sa veb sajta ove knjige, sa adrese www.sybex.com/go/autocad2011ner, ili www.autocadner.com.

SAVET Pomoću programa AutoCAD Raster Design možete da proširite listu kompatibil-nih formata, tako da se tu nađu i drugi popularni formati za slike, kao što su USGS Digital Elevation Model (DEM) ili MrSID (SID) datoteke. I DEM i SID datoteke su posebno popu-larne u građevini i u oblasti geografskih informacionih sistema (GIS).


SLIKA 13 29 Izbor slike koja će se referencirati u okviru za dijalog Select Reference File

SAVET Kad birate datoteku sa slikom u okviru za dijalog Select Reference File se prika-zuje prethodni pregled. Pomoću strelica sa tastature možete da promenite izabranu sliku i pridruženi prethodni pregled.

4. Okvir za dijalog Attach Image, koji se otvara, je sličan sa okvirom za dijalog External reference, koji ste već videli u ovom poglavlju. Kao tip putanje izaberite opciju Relative Path. Potvrdite opcije Specify on Screen i za Scale i za Insertion Point (slika 13.30), a zatim kliknite OK.

SLIKA 13 30 Izbor opcije Relative Path i tipa putanje u okviru za dijalog Attach Image


5. Kliknite jednom u prostoru za crtanje, da biste definisali donji levi ugao slike, a zatim pomerite kursor i kliknite ponovo da biste definisali pravougaonik u kome se nalazi slika.

Slika će se prikazati unutar pokazanog okvira (slika 13.31). Tačna veličina i lokacija okvira u ovoj vežbi nije bitna, tako da to možete da zanemarite. U narednom poglavlju ćete odlučiti kako da se slika prikaže u kontekstu ostatka crteža.

SLIKA 13 31 Postavljanje referencirane slike na crtež

Promenljiva IMAGEFRAME određuje vidljivost okvira slike, kao i njegovo ponašanje kad se klikne. Ako se promenljiva podesi na nula, onda se okvir ne vidi, a ni slika ne može da se bira ili menja. Ako se vrednost promenljive podesi na 1, onda se okvir prikazuje, a slika se može birati. Okvir se prikazuje i kad se slika štampa (štampanje je objašnjeno u petnaestom poglavlju „Štampanje crteža iz AutoCAD-a“). Ako se IMAGEFRAME podesi na 2, onda se okvir prikazuje u prikazu i može se birati, ali se okvir ne prikazuje tokom štampanja. Ova promenljiva se odnosi na sve slike na crtežu.

6. Unesite IMAGEFRAME ↵ 2↵, da biste promenljivu podesili na 2.

7. Upamtite crtež pod imenom 13A-FPLAY3.dwg i zatvorite datoteku.


Ovo je sve što se tiče ubacivanja slika na crteže u AutoCAD-u. Sliku možete da rotirate i da joj menjate veličinu pomoću istih alata, koje biste koristili za druge objekte. Veličinu slike možete da menjate tako što izaberete sliku i pomerate čvorove. Ako dva puta brzo kliknete sliku, možete da dođete do nekih osnovnih alata za uređivanje slike. Slobodno isprobajte ove alate, ali se nemojte brinuti o samoj slici. Ono što promenite odnosi se samo na AutoCAD.

Upotreba spoljašnji referenciSpoljašnje reference se mogu koristiti na više načina. Opisaću dva načina primene koji se često koriste.

Pretpostavimo da na projektu radite kao projektant enterijera i da vas je angažovao vodeći arhi-tekta. Arhitekta vam je dao crtež sa planom sprata, koji se još uvek menja. Vi ste tu datoteku prebacili na svoj disk, u fasciklu koju ste specijalno pripremili za to. Nakon toga ste taj crtež kao spoljašnju referencu ubacili u svoj crtež i postavili to kao pozadinu (preko ovog crteža ćete crtati). Nakon toga možete da nastavite da raspoređujete nameštaj, pregrade i ostalo, dok arhitekta i dalje radi na svom planu sprata.

U ugovoreno vreme vam arhitekta daje novu verziju plana sprata. Novi plan stavljate preko starog. Nakon toga, ponovo učitavate spoljašnju referencu u svoj crtež i sada je nova verzija plana sprata pozadina vašeg crteža. U ovom primeru bi vodeći arhitekta mogao da istu verziju plana sprata pošalje i konstruktorima i mašincima, kao i arhitekti odgovornom za eksterijer, odnosno svima koji rade na projektu i koriste njegov plan sprata kao spoljašnju referencu na svojim crtežima (slika 13.32).

Spoljašnje reference se često koriste kada se delovi crteža rade u kancelarijama koje su umre-žene. Pretpostavimo da projekat obuhvata rad na nekoliko zgrada, koje se nalaze na istom gra-dilištu. Ako projekat koristi spoljašnje reference, onda se svaka zgrada može zasebno ubaciti na plan gradilišta. Na taj način plan gradilišta neće postati suviše velik, a time se omogućava i da se posao deli na različite radne stanice. Pored toga, menadžer projekta može da otvori plan gradilišta i da prati napredak celog projekta (slika 12.33).

Ovakav način upotrebe spoljašnjih referenci u odnosu na crtež domaćin se može primeniti u skoro svim profesijama i granama u kojima se koristi AutoCAD.

691Dodatne karakteristike spoljašnjih referenci

Enterijer Struktura Zemljište

Arhitekta

SLIKA 13 32 Plan sprata koji se referencira kod tri podizvođača

Zgrada A Zgrada B Zgrada C

Plan gradilišta

SLIKA 13 33 Tri zgrade kao spoljašnje reference u jednom planu gradilišta

Dodatne karakteristike spoljašnjih referenciDo sada ste videli kako da promenite spoljašnju referencu u crtežu domaćinu i kako da ubacite slike. Postoje još neke karakteristike spoljašnjih referenci koje zaslužuju da budu pomenute.


Podešavanje putanje spoljašnje referenceKad se spoljašnja referenca pridružuje crtežu domaćinu, AutoCAD čuva ime te reference i putanju do nje.

Svaki put kad otvorite crtež domaćin, AutoCAD pretražuje spoljašnje reference koje su upam-ćene sa tom datotekom i prikazuje ih na crtežu. Ako je crtež koji je ubačen kao spoljašnja refe-renca prebačen u novu fasciklu, nakon ubacivanje reference AutoCAD neće biti u stanju da pronađe referencu, pa ni da je prikaže. Da bi se izbegle takve situacije, crtež domaćin mora da se ažurira, odnosno mora da se ubaci nova putanja do datoteke sa referencom. Naredna vežba će vam pokazati kako se to radi:

1. Pomoću Windows Explorera napravite novu podfasciklu po imenu Xref. Ona treba da se nađe u fascikli Training Data, koju ste prethodno napravili. U tu fasciklu prebacite datoteku 13C-SPLAY1.dwg.

2. Vratite se u AutoCAD i ponovo otvorite crtež 13A-FPLAY3.dwg.

Referenca se neće prikazati. Otvoriće se okvir za dijalog References – Unresolved Reference Files (slika 13.34).

SLIKA 13 34 Okvir za dijalog References – Unresolved Reference Files

Pošto je putanja promenjena, AutoCAD nije u stanju da pronađe datoteku.

3. Izaberite opciju Update The Location Of The Reference Files. Otvoriće se paleta External references.

4. U oblasti File references gde su prikazane putanje do spoljašnjih referenci, ispod naslova Saved Path se prikazuje putanja za svaku referencu (slika 13.35). Tačka i kosa crta (.\) koji stoje ispred imena datoteke ukazuju na to da je putanja relativna i da se datoteka nalazi u istoj fascikli sa tekućim crtežom. Možete da povećate širinu prikaza, tako da se vidi cela paleta. Obratite pažnju na to da u koloni Status za ovu referencu stoji „Not Found“.


SLIKA 13 35 Spoljašnja referenca koja nedostaje se identifikuje na paleti External references

5. Kliknite referencu 13C-SPLAY1, da biste je istakli. Pređite u oblast details, a zatim kliknite u prazan prostor sa desne strane stavke Found At.

Na desnom kraju praznog prostora će se pojaviti dugme sa tri tačke.

6. Kliknite to dugme. Otvoriće se okvir za dijalog Select New Path. Pronađite crtež 13C-SPLAY1, koji se nalazi u novoj fascikli Xref. Istaknite tu datoteku, a zatim izaberite Open.

7. Kad se vratite na paletu External References, putanja je ažurirana i prikazuje se trenutna lokacija datoteke 13C-SPLAY1. Pomerite ili smanjite paletu, a zatim pozovite komandu Zoom Extents. Na crtežu će se prikazati spoljašnja referenca.

UPOZORENJE Pri radu sa spoljašnjim referencama, treba da pazite gde smeštate datoteke koje se kao reference pridružuju drugim datotekama. Sve putanje datoteka moraju biti u redu, da bi referenca mogla da se pronađe.


Ugrađivanje spoljašnjih referenciPonekad ćete poželeti da spoljašnju referencu trajno ubacite u drugi crtež. Ako svoje crteže šaljete na štampanje, onda uključivanje skupa datoteka koje se referenciraju može biti kompli-kovano. Ukoliko je potrebno arhivirati urađeno, bolje je da se smanji broj datoteka. Može se desiti i da je spoljašna referenca promenjena i da više nije potrebno da bude posebna datoteka. U takvim situacijama možete da upotrebite komandu BIND i da spoljašnju referencu konvertu-jete u blok, koji se trajno smešta na crtež domaćin.

1. Na paleti External References, u listi File references, desnim tasterom miša kliknite opciju 13C-SPLAY1.

2. Iz kontekstnog menija koji se otvara izaberite opciju Bind. Otvoriće se okvir za dijalog Bind Xrefs (slika 13.36).

SLIKA 13 36 Okvir za dijalog Bind Xrefs

Dve opcije koje se nalaze u oblasti Bind Type definišu način na koji se posle ubacivanja reference u crtež domaćin tretiraju nivoi. Podrazumevana opcija je Bind. Ova opcija vodi ka tome da se nivoi iz referencirane datoteke zadržavaju i u crtežu domaćinu. Ako se izabere opcija Insert, nivoi koji imaju isto ime na oba crteža se kombinuju u jedan. Nijedan od nivoa u datoteci 13C-SPLAY1 nema isto ime kao neki nivo u datoteci 13A-FPLAY3. Upotrebićemo opciju Insert.

3. Promenite opciju Bind type na Insert, a zatim kliknite OK.

Iz liste File References će nestati ova referenca.

4. Zatvorite paletu External references. Izgleda kao da crtež nije promenjen.

5. Izaberite plan gradilišta, a zatim otvorite paletu Properties. Polja na vrhu palete identifikuju plan gradilišta kao blok (slika 13.37).

6. Otvorite okvir za dijalog Layer Properties Manager. Na slici 13.38 možete da vidite da su nivoi sa plana gradilišta postali nivoi crteža 13A-FPLAY3 i da više nema prefiksa 13C-SPLAY1 |.


SLIKA 13 37 Gornji deo palete Properties sa izabranom bivšom referencom

SLIKA 13 38 Okvir za dijalog Layer Properties Manager sa prikazanim novim nivoima

7. Izaberite dugme Insert na panou Block, na kartici Insert. U okviru za dijalog Insert, otvorite padajuću listu Name.

Pored blokova za prozore i vrata koje ste napravili u sedmom poglavlju, kao i blokova mreže i strelice za označavanje severa, sada je i stavka 13C-SPLAY1 prikazana kao blok. Može se desiti da u listi postoje i neki dodatni blokovi. Ti blokovi su nastali prilikom kotiranja.

8. Zatvorite padajuću listu, tako što ćete kliknuti u prazan deo okvira za dijalog. Nakon toga kliknite Cancel, da biste se vratili na crtež.

Plan gradilišta je sada stalan deo crteža 13A-FPLAY3. Ako želite da menjate plan gradilišta, možete da ga rastavite i da onda menjate. Ako želite da plan gradilišta menjate dok je blok, možete da koristite komandu REFEDIT (Edit Reference in Place) ili alat BEDIT (Block Edit), koje ste u sedmom poglavlju koristili za promenu bloka sa prozorom.

9. Na ovom crtežu ne želite da upamtite promene. Izaberite dugme Close u gornjem desnom uglu prostora za crtanje, a zatim u okviru za dijalog koji se otvara izaberite dugme No.

10. Prebacite datoteku 13-SPLAY1 nazad u fasciklu Training Data, gde se nalazila pre početka odeljka „Dodatne karakteristike spoljašnjih referenci“.


Ovo je bilo kratko upoznavanje sa osnovnim operacijama koje se koriste za podešavanje i kon-trolu spoljašnjih referenci. Za rad sa spoljašnjim referencama postoje i druge komande, ali vi sada znate dovoljno, da biste mogli da se samostalno upoznate sa njima.

Dalje istraživanjeOno što sledi je još nekoliko dodatnih operacija i karakteristika koje bi mogle biti od koristi kad se budete detaljnije pozabavili spoljašnjim referencama. Pogledajte malo okolo i videćete da je moguće i:

f Spoljašnje reference mogu takođe biti crteži domaćini, odnosno mogu da imaju crteže koji su u njih ubačeni kao spoljašnje reference. Ovo su tzv. ugnežđene spoljašnje reference. Nema ograničenja u broju ugnežđenih nivoa koje neki crtež može da ima.

f Spoljašnju referencu ne možete da rastavite, ali možete da je odvojite od domaćina. Komanda DETACH se nalazi u kontekstnom meniju, koji se otvara kad na paleti External references, desnim tasterom miša, kliknete spoljašnju referencu.

f Kod velikih i složenih crteža se prilikom umetanja spoljašnjih referenci kao tačka umetanja obično koristi tačka 0,0 crteža domaćina. Na taj način crteži ostaju poravnati kako treba. Podrazumevana opcija je da se crtež koji se ubacuje kao spoljašnja referenca, ubacuje u tačku 0,0. Koordinate tačke umetanja, međutim, možete da promenite pomoću komande BASE. Pređite u crtež koji želite da promenite, unesite BASE↵ i unesite koordinate nove tačke umetanja.

f Pomoću indeksiranja i učitavanja na zahtev možete da ograničite koji će se nivoi i u određenoj meri i koji objekti, referencirati u novom crtežu.

f Crtež domaćin može da bude ubačen kao spoljašnja referenca u crtež koji je spoljašnja referenca u crtežu domaćinu, čime nastaje kružna referenca. Jedna od opcija da se izbegne takav scenario je da se u okviru za dijalog Attach Xref koristi opcija overlay. Na taj način se zanemaruju kružne reference.

f Ako zamrznete nivo koji je bio tekući kada je spoljašnja referenca ubacivana, onda i cela referenca ostaje zamrznuta. Isključivanje istog nivoa ne utiče na vidljivost spoljašnje reference.

f Opcija Unload, koja je dostupna kad se desnim tasterom miša na paleti External Reference klikne referenca, omogućava da deaktivirate spoljašnje reference, a da ih pri tome ne odvajate od crteža domaćina. One ostaju u listi spoljašnjih referenci i mogu se ponovo ubaciti pomoću opcije Reload. Ova opcija može biti od koristi kada budete radili sa složenim crtežima kod kojih ima mnogo spoljašnjih referenci.

697Ako vam je potrebno još malo prakse

Ako vam je potrebno još malo prakseU ovom poglavlju ste na crtež brvnare ubacivali plan gradilišta kao spoljašnju referencu. Isto bi tako uradio i arhitekta koji radi na projektu. Ako ste arhitekta, onda biste mogli da imate nekoliko dodatnih crteža. Probajte da uradite sledeće:

1. Napravite nekoliko novih crteža nameštaja i šupe. Svaki objekat treba da ima svoj nivo. Napravite više od jednog crteža za neke objekte, kao što su dva kreveta ili stolovi.

2. Ubacite digitalnu sliku koja prikazuje nameštaj, onako kako izgleda u prirodi. Ova slika treba da bude na svom nivou.

3. U crtež brvnare ubacite sve crteže nameštaja i šupe, kao spoljašnje reference.

4. Pomoću Layer States Managera, koji smo objasnili u šestom poglavlju, napravite stanja nivoa za svaku kombinaciju nameštaja.

Poređenje tipova referenciIsprobajte tipove referenci Attachment i Overlay. Za to ćete upotrebiti datoteke koje se nalaze u fascikli refTypes, koja je preuzeta uz materijal za ovo poglavlje. Pogledajte šta se dešava ako probate da na sledeći način, napravite kružnu referencu:

1. Otvorite datoteku SQUARE.DWG i PENTAGON.DWG i ubacite ih kao reference tipa Attachment. Ubacite i datoteku CIRCLE.DWG, ali kao referencu tipa Overlay.

Za sve crteže je tačka umetanja 0,0, a razmera 1.

2. Upamtite datoteku SQUARE.DWG i otvorite datoteku PENTAGON.DWG.

3. Pomoću komande XREF ubacite datoteku SQUARE.DWG.

4. Upamtite i zatvorite datoteku SQUARE.DWG, a zatim otvorite datoteku TRIANGLE.DWG.

5. U datoteku TRIANGLE.DWG ubacite datoteku SQUARE.DWG, bilo sa tipom Attachment bilo sa tipom Overlay.


Da li ste naučili?Sada ste u stanju da

; Nacrtate osnovni plan sprata

; Koristite geodetske jedinice za definisanje linije međe

; Pridružujete spoljašnje reference

; Menjate crtež koji je ubačen kao spoljašnja referenca

; Menjate spoljašnju referencu iz crteža domaćina

; Ubacujete slike na crteže AutoCAD-a

; Ažurirate putanje spoljašnjih referenci

; Ugrađujete spoljašnju referencu u crtež domaćin

699699

Projekat je onoliko dobar koliko je u mogućnosti da komunicira sa ljudima koji će ga koristiti. Štampanje, ili crtanje, kako se ponekad naziva ovaj proces u AutoCAD-u, se smatra završnom fazom tog procesa komunikacije. Priprema dokumenata može predstavljati isti izazov kao i njihovo štampanje. U ovom poglavlju ćete podesiti niz datoteka na takav način da se maksimalno iskoriste mogućnosti nivoa i spoljašnjih referenci. Korisnici AutoCAD-a će još naučiti kako da automatizuju upravljanje listo-vima crteža uz pomoć Sheet Set Managera.

Prilikom proučavanja ovog i narednog poglavlja, brzo ćete uočiti da možete ostva-riti neverovatnu kontrolu u procesu štampanja. Na kraju, te mnogobrojne mogućnosti vode vas ka tome da možete da navedete AutoCAD da crtež odštampa baš onako kako želite. Sa druge strane, pamćenje svih ovih podešavanja može predstavljati problem. U skladu sa tim, da biste štampali na konzistentan način, najvažnije je da pronađete način da se sva podešavanja obrade, tako da ih možete kasnije ponovo upotrebiti na novim crtežima.

Iako je štampanje interesantno za skoro svakog korisnika AutoCAD-a, različiti načini na koje se ono može obavljati predstavlja temu o kojoj profesionalci najčešće rasprav-ljaju. Ovo poglavlje teži da vam ukaže na tehnike koje se najviše koriste, a najviše pažnje je posvećeno podešavanjima koja možete kasnije ponovo upotrebiti. Pošto na tržištu postoji mnogo različitih štampača i crtača, verovatno ćete podešavanja morati da prilagođavate svojim uređajima, da biste se prilagodili konkretnim uslovima. Zbog toga, da biste bili sigurni da možete da radite potpuno isto kao i ja u knjizi, konfiguri-saćete crtež tako da se štampa u datoteku tipa .dwf.

Štampanje u datoteku tipa .dwf je isto kao štampanje na realnom štampaču. Jedina razlika je u izlazu. Umesto fizički odštampanog crteža dobićete datoteku tipa .dwf, koju možete da vidite na ekranu, slično kao datoteku tipa PDF. Da biste stekli osećaj u kom trenutku možete da počnete sa štampanjem, primenićete znanje koje ste priku-pili tokom prethodnih poglavlja, uključujući ono što ste naučili u šestom poglavlju „Organizacija crteža pomoću nivoa“, devetom poglavlju „Dinamički blokovi i tabele“ i trinaestom poglavlju „Upravljanje spoljašnjim referencama“.

POGLAVLJE 14

Podešavanje crteža za štampanje pomoću radnih listova

700 POGLAVLJE 14 Podešavanje crteža za štampanje pomoću radnih listova

f Postavljanje zaglavlja u radni list

f Podešavanja prikaza u radnim listovima

f Zaključavanje izgleda prikaza

f Kontrola vidljivosti prikaza

f Ubacivanje teksta u radne listove

701Spremite se

Spremite seDo sada ste radili u prostoru modela. Brvnaru ste u tom prostoru nacrtali sa realnim jedini-cama, što znači da, ako je zid debljine 6“, vi ste crtali zid debljine 6“. Sasvim sigurno, brvnaru nije moguće odštampati korišćenjem realnih jedinica. Umesto toga, potrebno je da redukujete veličinu. To je trenutak kad u igru ulaze standardne razmere, kao što su 3/16“ ili 1/4“ = 1‘-0“ (ili 1 = 60), koje koriste arhitekte i inženjeri.

Ovo se uobičajeno radi pomoću kartica radnih listova (Layout), mada se ponekad koristi i staro ime – prostor papira. Svakom radnom listu je dodeljen štampač i veličina papira, a vi možete da podešavate položaj crteža kao i razmeru štampanja. Teže je razumeti način na koji se dve razmere postavljaju jedna uz drugu u istoj datoteci. Tu je razmera crteža na odštampanom papiru (obično standardna razmera koju koriste arhitekte kao što je 3/16“ ili 1/4“ = 1‘-0“ ili 1=60), kao i razmera radnog lista, koja je skoro uvek 1:1, odnosno u pitanju je veličina papira. I druge profesije, kao što su mašinski ili građevinski inženjeri na isti način podešavaju svoje razmere. Oni mogu da koriste drugačije standardne razmere, kao što je 1“=30‘, za svoje crteže, ali razmera radnog lista skoro uvek ostaje 1:1.

Jedan od načina da shvatite kako funkcionišu radni listovi, odnosno prikazi, je da razmislite o gledanju kroz dvogled. Podešavanjem jednog dugmeta možete da podesite koliko su veliki ili mali objekti. Ovo se odnosi na promenu uvećanja, odnosno razmere tekućeg pogleda. Drugim dugmetom možete da podešavate fokus pogleda, odnosno u kontekstu AutoCAD-a, način na koji se vide nivoi i crteži, kao i koji se ne vide. Na kraju se, pomeranjem ulevo ili udesno u potpunosti menja sve što se nalazi u trenutnom pogledu.

Drugi način da zamislite radne listove, jeste da ih shvatite kao drugi crtež ili specijalizovani nivo, koji je postavljen iznad tekućeg crteža. Svaki radni list koji napravite ima jedan ili više prikaza. Prikazi su specijalni prozori kroz koje gledate crtež u razmeri u kojoj će se štampati. Radni listovi su obično u razmeri 1:1 (stvarna veličina) i sadrže neke od informacija koje ste originalno ubacivali zajedno sa objektima, kao što su okvir ili blok sa zaglavljem, napomene, razmera, strelica za označavanje severa itd.

Razmislite na trenutak o crtežu plana sprata na tradicionalnoj tabli za crtanje. Prvo biste zgradu nacrtali sa razmerom, na primer 3/16“=1‘-0“ (1=60). Nakon toga biste, na istom listu papira, odštampali napomene, pri čemu bi veličina slova bila, na primer 3/16“ (5 mm). Ako biste ta slova pogledali u istoj razmeri koju ste primenili na zgradu, onda bi njihova veličina bila 1‘ (300 mm) i to je ono što smo do sada radili na crtežu brvnare. U tradicionalnom crtanju se ne razmišlja na taj način. Umesto toga, radi se sa dve razmere, a da se o tome i ne razmišlja. Prema tome, slovo je veličine 3/16“ (5 mm) (stvarna veličina), dok se za deo crteža koji je na papiru veličine 3/16“ (5 mm) smatra da je veličine 1‘ (300 mm), sa razmerom 3/16“ = 1‘-0“ (1:60). Radni listovi su i napravljeni da bi vam omogućili da baratate sa dve ili više razmera na crtežu i tako podesite crtež za štampanje.


Priprema bloka sa zaglavljemU osmom poglavlju „Kontrola teksta na crtežu“ ste napravili zaglavlje, odnosno okvir vaše brvnare. Sećate se, verovatno, da ste zaglavlje morali da nacrtate mnogo veće nego što će ono biti kad se odštampa na papiru veličine 8 1/2“ x 11“ (treba da stane cela brvnara). Pošto je rad-nim listovima uvek dodeljena standardna veličina papira, kao što je veličina 8 1/2“ x 11“ (A4 – 210 mm x 297 mm), onda morate da napravite verziju zaglavlja koja bi bila u razmeri 1:1. Na taj način imate referentni crtež koji će se koristiti kao osnova za sve listove plana.

Kreiranje reference bloka zaglavljaSigurno ne želite da „bacite“ vreme koje ste u osmom poglavlju proveli na kreiranju bloka sa zaglavljem. Zbog toga će u ovom odeljku biti osnovno da napravite referencu bloka sa zaglav-ljem koju ćete moći da koristite, ali ćemo pritom pokušati da upotrebimo što više onog što smo već uradili. To ćemo postići pomoću komandi sa kojima ste se već upoznali.

Da biste definisali referencu bloka sa zaglavljem, pratite sledeće korake:

1. Otvorite crtež 13A-FPLAY3.dwg, koji ste napravili u prethodnom poglavlju, ili iz materijala koji ste preuzeli za ovo poglavlje, sa adrese www.sybex.com/go/autocad2011ner ili www.autocadner.com.

2. Uključite nivoe sa zaglavljem A-ANNO-TTLB i A-ANNO-TTLB-TEXT. Za to upotrebite komandu Layer. Kada završite, zatvorite ili smanjite paletu Layer Properties Manager.

3. Pomoću alata Create, koji se nalazi na panou Block, na kartici Insert, pokrenite komandu BLOCK.

4. U okviru za dijalog Block Definition, kao ime bloka, unesite TTLB-8H11. Izaberite dugme Pick Insertion Base Point, a zatim pokažite krajnju tačku

donjeg, levog ugla unutrašnje granice, kao što je prikazano na slici 14.1.

Do sada ste već pomoću komande BLOCK manuelno birali objekte na crtežu. Drugi način za izbor objekata je da se upotrebi opcija Quick Selection. Objekti se tada biraju na osnovu zajedničkih osobina.

5. Izaberite dugme Quick Select koje se nalazi sa desne strane okvira za dijalog Write Block. Otvoriće se okvir za dijalog Quick Select, koji je prikazan na

slici 14.2.

703Priprema bloka sa zaglavljem

SLIKA 14 1 Izbor bazne tačke kod bloka zaglavlja

Okvir za dijalog Quick Select se može upotrebiti za izbor objekata koji imaju neku zajedničku osobinu. Osobina može biti bilo šta, počev od tipa objekta, do svih krugova sa određenim tipom linije. Mi ćemo ovaj okvir za dijalog koristiti za pronalaženje svih objekata koji se nalaze na nivoima A-ANNO-TTLB.

6. Uz sliku 14.2 kao vodič, proverite da li je opcija Apply To podešena na Entire Drawing, kao i da li je opcija Object Type podešena na Multiple. U listi Properties su prikazane sve osobine koje su na raspolaganju. Obratite pažnju na to da opcije koje se nalaze u listi Properties zavise od tipa objekta koji ste izabrali.

SLIKA 14 2 Filtriranje nivoa bloka sa zaglavljem pomoću okvira za dijalog Quick Select


7. Izaberite Layer Property i proverite da li je opcija Operator podešena na Equals, a zatim pomoću padajuće liste Value izaberite nivo A-ANNO-TTLB. Izaberite OK da biste se vratili u okvir za dijalog Write Block.

Nakon povratka u okvir za dijalog Block Definition, videćete da je broj objekata koji su izabrani sada promenjen i u skladu sa objektima koji se nalaze na nivou A-ANNO-TTLB.

8. Ponovite korake 5 do 8, ali ovog puta iz liste Values izaberite opciju A-ANNO-TTLB-TEXT. Proverite da li je, u okviru za dijalog Quick Select, izabrana opcija Append To Current Seelction Set.

Broj izabranih objekata će se još jednom ažurirati. Ovog puta je to vrednost koja predstavlja kombinaciju objekata na nivoima A-ANNO-TTLB i T-ANNO-TTLB-TEXT.

9. Ispod naslova Objects, izaberite opciju Delete, a zatim potvrdite opciju Open in Block Editor, koja se nalazi u donjem levom uglu. Nakon toga, kliknite dugme OK.

Otvoriće se Block Editor i u njemu novi blok TTLB-8H11. U njemu ćete promeniti veličinu zaglavlja, tako da dimenzije budu 8 1/2“ x 11“ (210 mm x 297 mm).

10. Pokrenite komandu SCALE i izaberite celo zaglavlje, a zatim, kao baznu tačku, pokažite donji desni ugao unutrašnje granice.

11. Umesto da unosite faktor razmere, pritisnite R↵ da biste izabrali opciju reference. Nakon toga, pokažite donji desni ugao spoljašnje granice, a zatim pokažite gornji desni ugao spoljašnje granice (slika 14.3).

Bazna tačka

Prva tačkareferentne dužine

Druga tačkareferentne dužine

SLIKA 14 3 Definisanje referentne dužine pomoću komande SCALE

12. Nakon što izaberete tačke koje definišu referentnu dužinu, unesite 8.5↵ (210↵). Ovim ste promenili veličinu zaglavlja na tačno 8.5" (210 mm).


Da bi se videlo celo zaglavlje možda ćete morati da pozovete komandu Zoom Extents. Na panou Open/Save, na kartici Block Editor, izaberite dugme Save Block. Nakon toga, izaberite dugme Close Block Editor, koje se nalazi na panou Close. Ovim ste napustili Block Editor.

13. Na komandnoj liniji unesite WBLOCK. Otvoriće se okvir za dijalog Write Block, koji je prikazan na slici 14.4. Kao izvor (source) izaberite Block, a zatim iz padajuće liste izaberite blok TTLB-8H11.

14. Na kraju, izaberite dugme sa tri tačke na kraju polja za unos teksta File Name And Path, da biste datoteku 14A-BD8H11 postavili u fasciklu Training Data za četrnaesto poglavlje.

SLIKA 14 4 Okvir za dijalog Write Block

Proverite da li okvir za dijalog Write Block izgleda kao na slici 14.4, a zatim izaberite OK da biste završili komandu.

15. Crtež 13A-FPLAY3.dwg upamtite pod imenom 14A-FPLAY1.dwg, a zatim ga zatvorite.

S

Nema zvanične preporuke Američkog nacionalnog standarda koja se odnosi na imena zaglavlja. Pošto će se zaglavlje koristiti u modelu, ime ćete odrediti na isti način kao što ste radili ranije. Kôd BD označava datoteku kao Border (okvir), a kôd tipa modela je u WWHH formatu. Prva dva karaktera definišu širinu (8-1/2” inča, pa je to 8H), dok druga dva karaktera definišu visinu (11”). Na taj način dobijamo ime 14A-BD8H11.

Upravo ste „izvadili“ zaglavlje sa crteža plana sprata i napravili novi crtež u kome nema ničeg osim zaglavlja. Konstrukcioni dokument, koji se ponekad naziva CD dokumentom, će koristiti list papira veličine 8 1/2" x 11" (A4 – 210 mm x 297 mm). Kada se u AutoCAD-u, koristi štam-pač tipa DWF, onda je površina na kojoj se može štampati veličine 7.65" x 10.54" (285.4 mm x 188.4 mm). Trenutno je veličina oblasti koju zahvata zaglavlje veličine 7-3/4" (7.75") x 10-3/16"


(10.1875") (190 mm x 277 mm). Da bi blok odgovarao maksimalnom prostoru na kome je moguće štampanje, za izabranu veličinu papira, moraćete da podesite njegovu širinu i visinu.

Anglosaksonska veličina papira Letter i metrička A4 imaju različite odnose. Rezultat je da smo naredno vežbanje dali u obe verzije. Čitaoci koji koriste anglosaksonske jedinice mogu da preskoče vežbu sa metričkim jedinicama i obrnuto, oni koji koriste metričke jedinice mogu da preskoče vežbu u kojoj se koriste anglosaksonske jedinice.

Podešavanje veličine i postavljanje zaglavlja u anglosaksonskim jedinicamaAko koristite metričke jedinice, pređite na odeljak „Podešavanje veličine i postavljanje zaglav-lja u metričkim jedinicama“. Ako radite sa anglosaksonskim jedinicama, zaglavlje ćete pode-siti na sledeći način:

1. Pomoću komande MOVE premestite celo zaglavlje (uključujući i tekst) na desno za 3/10“ i naviše za 1/16“.

2. Pokrenite komandu STRETCH, a zatim, pomoću presečnog prozora, izaberite gornji deo zaglavlja, kao što je prikazano na slici 14.5.

SLIKA 14 5 Razvlačenje gornje ivice zaglavlja

3. Pokažite baznu tačku, a zatim pomoću polarnog praćenja pomerite kursor pravo naniže i unesite .2↵. Ovim se veličina zaglavlja smanjuje za 0.2".

4. Obrišite spoljašnju granicu zaglavlja i upamtite ga (zadržite ime 14A-BD8H11.dwg).

Zaglavlje bi trebalo da izgleda kao na slici 14.6.


SLIKA 14 6 Podešeno zaglavlje sa obrisanom granicom

Podešavanje veličine i postavljanje zaglavlja u metričkim jedinicamaDa bi veličinu zaglavlja podesili na pravi način, čitaoci koji koriste metrički sistem trebalo bi da urade sledeću vežbu. Ako ste brvnaru završili u arhitektonskim jedinicama, možete da preskočite ovu vežbu.

1. Pomoću komande MOVE premestite celo zaglavlje (uključujući i tekst) ulevo za 3 mm i naviše za 1 mm.

2. Pokrenite komandu STRETCH i pomoću presečnog prozora izaberite gornji deo zaglavlja, kao što je prikazano na slici 14.7.

3. Pokažite baznu tačku. Pomoću opcije polarnog praćenja postavite kursor pravo naviše i unesite 6↵. Ovim se visina zaglavlja povećava za 6 mm.

SLIKA 4 7 Razvlačenje gornje ivice zaglavlja


4. Pokrenite ponovo komandu STRETCH, ali ovog puta pokažite presečni prozor koji ide duž leve ivice zaglavlja, kao što je prikazano na slici 14.8.

SLIKA 14 8 Razvlačenje leve ivice zaglavlja

5. Pokažite baznu tačku, a zatim pomoću polarnog praćenja pomerite kursor udesno i unesite 11↵. Ovim se širina zaglavlja smanjuje za 11 mm.

6. Obrišite spoljašnju granicu zaglavlja i upamtite crtež (neka ime ostane 14A-BD8H11.dwg).

Zaglavlje bi trebalo da izgleda kao na slici 14.9.

SLIKA 14 9 Podešeno zaglavlje sa obrisanom spoljašnjom granicom


Definisanje atributaUmesto da počnete od početka, za blok sa informacijama o listovima ćete upotrebiti referencu bloka koju već imate. Naredna vežba vas vodi kroz proces kreiranja atributa na osnovu posto-jećeg teksta u zaglavlju.

1. Ako već nije otvoren, otvorite crtež 14A-BD8H11.dwg. Ovaj crtež se nalazi u fascikli Training Data.

2. Sa panoa Attribute, na kartici Insert, izaberite dugme Define Attributes. Otvoriće se okvir za dijalog Attribute Definition.

Definicije atributa ćete napraviti na isti način kao u devetom poglavlju, osim što ćete se ovog puta fokusirati na ravnanje teksta, a ne na stil teksta. Nakon što definišete atribute, naučićete kako da upotrebite postojeći tekst kao podlogu za stil. Koristićete komandu MATCHPROP (Match Properties).

3. Za prvi atribut, u polje tag unesite PROJECT, a kao Prompt unesite Enter Project Name (unesite ime projekta).

4. Sheet Set Manager je skup karakteristika koje pomažu da upravljate crtežima koji čine projekat. Ovu opciju ću objasniti malo kasnije u ovom poglavlju, dok ćemo u ovom trenutku samo podesiti blok sa informacijama o listu, tako da mogu da se koriste neke od naprednih karakteristika.

Izaberite dugme Insert Field, koje se, u okviru za dijalog Attribute Definition, nalazi pored polja za unos teksta Default.

5. Otvorite padajuću listu Field Category i iz nje izaberite opciju SheetSet.

Ovim se filtriraju imena polja koja stoje na raspolaganju (Field Names), tako da su sada tu samo one opcije koje se odnose na Sheet Set Manager.

6. Iz liste Field Names izaberite opciju CurrentSheetSetProjectName, a zatim iz liste Format, sa desne strane izaberite opciju Uppercase. Okvir za dijalog Field bi trebalo da izgleda kao na slici 14.10. Izaberite OK da biste napustili ovaj okvir za dijalog.

NAPOMENA U crtežima koji se odnose na projektovanje se obično koriste velika slova, posebno kada su u pitanju bitne stvari.

U okviru za dijalog Attribute Definition, u polju Default sada stoji #### i pozadina je sive boje, kao što je prikazano na slici 14.11.


SLIKA 14 10 Izbor imena projekta Sheet Set Manager iz okvira za dijalog Field

7. U grupi opcija Text Settings, podesite opciju Justification na Middle Center, Text Style na Standard i unesite proizvoljnu visinu teksta, kao što je 1/8" (3 mm). Ako vaše opcije odgovaraju onima sa slike 14.11, izaberite OK.

SLIKA 14 11 Okvir za dijalog Attribute Definition sa podešenim podrazumevanim vrednostima


8. Pomoću kriterijuma Insertion postavite atribut PROJECT na vrh postojećeg teksta MY CABIN.

9. Sa panoa Clipboard, na kartici Home, izaberite dugme Match Properties, da biste pokrenuli komandu MATCHPROP. Možete i da na komandnoj liniji

unesete MP↵.

10. Dok je uključena komanda Match Properties, izaberite tekst MY CABIN. Ovo je izvorni objekat (levi deo slike 14.12). Nakon toga, kao odredišni objekat, izaberite atribut PROJECT (desni deo slike 14.12).

SLIKA 14 12 Uparivanje osobina teksta MY CABIN sa definicijom atributa PROJECT

11. Obrišite tekst MY CABIN. Definicija atributa PROJECT je sada na svom mestu.

12. Ponovite korake 2 do 11 za kreiranje definicija atributa za blokove DRAWN BY (nacrtao) i DATE (datum). Parametre atributa PROJECT zamenite sledećim vrednostima:


f DRAWB BY (nacrtao)

Tag: DRAWN_BY

Prompt: Enter Drafter‘s Initials (unesite inicijale onog ko je crtao)

Default: Izaberite polje Uppercase Author iz kategorije Document Field.

Justification: Bottom Right (dole desno)

f DATE (datum)

Tag: DATE

Prompt: Enter Date Drawn (unesite datum crtanja)

Default: Iz liste SheetSet Field Category izaberite CurrentSheetRevisionDate

Justification: Bottom Right (dole desno)

f SHEET (list)

Tag: SHEET_NO (broj lista)

Prompt: Enter Sheet number (unesite broj lista)

Default: Iz liste SheetSet Field Category izaberite Uppercase CurrentSheetNumber

Justification: Top Center (gore u sredini)

Podesite položaj atributa DRAWN_BY i DATE, ako je potrebno. Zaglavlje bi trebalo da izgleda kao na slici 14.13.

SLIKA 14 13 tekst koji je zamenjen atributima

Umesto statičkog teksta u zaglavlju se sada nalazi niz atributa koji omogućavaju lakše pro-mene i što je još važnije, lakše upravljanje podacima u zaglavlju. Kasnije u ovom poglavlju ćete napraviti listove plana, tako da se komandom Xref može ubaciti zaglavlje u svaki list.


Kreiranje bloka sa informacijama o listovimaIako se blokovi i spoljašnje reference ponašaju slično, spoljašnje reference se ne mogu koristiti za upravljanje atributima. U skladu sa tim, pored crteža 14-BD8H11.dwg, koji ste već napra-vili, potrebno je da se napravi i blok sa informacijama o listu, koji bi sadržao definicije atributa i koji potom može da se ubacuje na svaki crtež iz ukupnog skupa. Iz crteža sa zaglavljem ćete, pomoću komande WBLOCK, izvaditi atribute:

1. Ako već nije otvoren, otvorite crtež 14A-BD8H11.dwg iz fascikle Training Data.

2. Izaberite svaku od definicija atributa i promenite nivo na 0, a boju na ByBlock.

3. Na komandnoj liniji unesite WBLOCK. Otvoriće se okvir za dijalog Write Block.

4. U okviru za dijalog Write Block, opcija Source treba da bude podešena na Objects, Base Point na 0,0,0, a Objects na Delete From Drawing.

5. Unutar grupe Objects izaberite dugme Select Objects, da biste se vratili na crtež.

6. Kad pravite blokove sa atributima, redosled po kojem birate atribute diktira redosled koji će AutoCAD koristiti za postavljanje pitanja, kad se blok ubacuje. To znači da je bitno da atribute birate pojedinačno, a ne pomoću nekog od metoda za grupni izbor objekata.

Atribute izaberite sledećim redosledom: SHEET-NO, PROJECT, DRAWN_BY, DATE. Kad završite sa izborom pritisnite ↵.

7. U okviru za dijalog Write Block izaberite dugme sa tri tačke, pored polja za unos teksta File Name And Path i blok upamtite pod imenom TTLB-INFO. Smestite ga u fasciklu Training Data, za četrnaesto poglavlje.

8. Kad završite, okvir za dijalog Write Block bi trebalo da izgleda kao na slici 14.14. Izaberite dugme OK, da biste napravili datoteku TTLB-INFO.dwg.

Kad se okvir za dijalog Write Block zatvori i vi se vratite na crtež, videćete da atributi bloka više nisu na crtežu.


SLIKA 14 14 Definisanje bloka TTLB-INFO u okviru za dijalog Write Block

Primetili ste da su natpisi PROJECT i DRAWN BY ostali na crtežu. U primeru koji smo radili je ime kompanije THE CAD GEEK. Ovo može i da ostane u referenci bloka, pošto se ime kompanije verovatno neće menjati. Čak i ako se promeni ono će opet biti isto na svim listo-vima. Ako niste planirali da koristite Sheet Set Manager, onda biste mogli i ime projekta da ostavite u referenci bloka.

Podešavanje šablona za listoveKao što je pomenuto u uvodnom delu ovog poglavlja, način štampanja crteža se može kontro-lisati. Posledica ovog nivoa granularnosti je da postoji veliki broj podešavanja, kojima treba rukovati. Održavanje konzistentnosti svih ovih vrednosti na više crteža može biti prilično pro-blematično. Jedan od najboljih načina da se osigura da je ceo skup crteža konfigurisan na isti način, je da se počne sa šablonom. Kreiranjem šablona za jedan list, sve listove možete da napravite na osnovu tog šablona, čime se prave kopije i svih podešavanja za štampanje.

U ovom odeljku ćemo se fokusirati na kreiranje šablona za listove, koji ćemo kasnije, kad budemo pravili listove, koristiti.

1. Napravite novu fasciklu po imenu Sheets i smestite je ispod fascikle Chapter 14. U ovu fasciklu će se smeštati listovi koje ćete crtati.

2. Otvorite novi crtež (meni aplikacije New Drawing). Pomoću strelice usmerene naniže koja se nalazi pored dugmeta Open, izaberite opciju Open With No Template – Imperial (Open With No Template – Metric).

715Podešavanje šablona za listove

3. Pre nego što napravite novi radni list, trebalo bi interfejs AutoCAD-a podesiti tako da se radni listovi lako prikazuju. Desnim tasterom miša kliknite prazan deo statusne linije i potvrdite opcije Paper/Model, Quick View Layouts i Quick View Drawings, kao što je prikazano na slici 14.15.

SLIKA 14 15 Uključivanje opcija Paper/Model i Quick View iz kontekstnog menija

Na sredini statusne linije će se pojaviti dugmad Model ili Paper Space, Quick View Layouts i Quick View Drawings. Ova dugmad

omogućavaju brz prelaz iz prikaza sa radnim listom u prostora modela (kako smo do sada koristili AutoCAD).

Svaki radni list ima podešavanja koja definišu koji će se uređaj koristiti za štampanje i kako će odštampani crtež izgledati. Ova podešavanja se definišu putem opcija za podešavanje strane, koja se, zatim, pridružuju radnom listu.

NAPOMENA Termine štampanje i crtanje ću koristiti kao sinonime, isto kao i termine štampač i crtač. U prošlosti su termini crtanje i crtač ukazivali na uređaje velikih dimen-zija, ali to danas nije obavezno. Štampanje i štampač se danas mnogo više koriste, jer je došlo do promena u tehnologiji, koja se koristi za izradu uređaja za štampanje crteža velikih dimenzija.

4. Na statusnoj liniji izaberite dugme Model. Ovim se prelazi iz prostora modela u prostor papira, sa radnim listovima. Izgled prostora za crtanje se

menja. Prikazaće se pogled na prostor modela, koji se nalazi unutar pravougaonika bele boje, koji se nalazi ispred sive pozadine.


Crtež po obimu ima dva okvira (jedan je iscrtan isprekidanim linijama, a drugi punim). Ako se UCS ikona sastoji od dve strelice unutar pune granice (levi deo slike 14.16), onda se trenutno nalazite u prostoru modela. Ako je UCS ikona u obliku trougla i ako se nalazi u delu prostora za crtanje (desni deo slike 14.16), onda ste trenutno u prostoru papira. Puna linija je granica prikaza, dok je isprekidana linija granica prostora na kome se može štampati.

SLIKA 14 16 Radni list u prostoru modela (levo) i u prostoru papira (desno)

SAVET Ako dva puta brzo kliknete kursorom u trenutku dok ste izvan unutrašnjeg, punog pravougaonika, preći ćete u prostor papira. Isto se dešava i ako unesete ps↵.

Podešavanje parametara radnog listaPapir koji je prikazan (pravougaonik bele boje) ima podrazumevanu veličinu i orijentaciju, koji dolaze iz šablona ACAD.DWT. Da biste iskoristili štampač DWFx ePlot (koji je instaliran sa AutoCAD-om) treba da podesite parametre.

1. Izaberite dugme Quick View Layouts, koje se nalazi na statusnoj liniji, pored dugmeta Layout. Ovim se ta opcija uključuje. Na dnu prostora za crtanje će se

pojaviti male ikonice koje predstavljaju postojeće radne listove (slika 14.17).


SLIKA 14 17 Radni listovi na crtežu prikazani pomoću alata Quick View Layouts

2. Postavite kursor iznad ikonice Layout1. Ta ikonica će postati plave boje, a unutar nje će se pojaviti dve ikonice, koje ukazuju na to da će se promene odnositi samo na taj radni list.

3. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Page Setup Manager. Otvoriće se okvir za dijalog Page Setup Manager (gornji deo slike 14.18). Ovo je mesto gde ćete napraviti novo podešavanje strane ili dodeliti neko od postojećih. Ona se pridružuju novom ili izabranom radnom listu.

4. Izaberite New. Otvoriće se okvir za dijalog New Page Setup. U polju za unos teksta New Page Setup Name, unesite DWFX-8H11, a zatim izaberite OK.

5. Otvoriće se okvir za dijalog Page Setup u kome je u naslovu i tekst Layout1 (donji deo slike 14.18). Ime DWFX-8H11 će se prikazati na vrhu okvira za dijalog u delu Page Setup. U ovom okviru za dijalog postoji 10 grupa za podešavanje, koja kontrolišu način na koji se papir postavlja na stranu i koji deo crteža će se štampati.

6. Ako ranije niste napravili podešavanje strane, biće izabrana opcija None. Podrazumevano se u listi Printer/Plotter Name prikazuju svi štampači (crtači) koji su instalirani na računaru.

Iz padajuće liste Printer/Plotter Name izaberite opciju DWFX ePlot (XPS Compatible).pc3.

S

Ovo poglavlje je tako osmišljeno da možete da ga pratite, čak i kad nemate štampač. Štampač koji ćemo koristiti u knjizi se instalira sa AutoCAD-om i kreira elektronske datoteke sa ekstenzijom .dwfx. DWF je format sličan PDF for-matu. Njega je napravio Autodesk u cilju elektronskog skladištenja, deobe i ilustrovanja crteža.

7. U grupi Printer/Plotter je izabran štampač DWFX ePlot (XPS Compatible).pc3. Nakon izbora štampača iz padajuće liste, u grupi Paper Size izaberite ANSI expand A (11.00x8.50 Inches) (ISO expand A4 (210.00x297.00 MM).

Pošto svaki štampač verovatno ima različite veličine strana, najbolje je da prvo izaberete štampač, a tek onda i veličinu papira.


SLIKA 14 18 Okvir za dijalog Page Setup Manager (gore) i okvir za dijalog Page Setup (dole)

Da biste otvorili okvir za dijalog Plotter Configuration Editor (slika 14.19) izaberite dugme Properties, koje se nalazi pored padajuće liste Name. Izaberite karticu Device And Document Settings. U gornjoj grupi istaknite opciju Modify Standard Paper Sizes (Printable Area). U grupi Modify Standard Paper Sizes koja se nalazi ispod, idite naniže do opcije ANSI expand A (11.00x8.50 Inches) (ISO expand A4


(210.00x297.00 MM) i istaknite je. Na dnu ove oblasti se prikazuju podaci o veličini papira ANSI expand A, uključujući i Printable Area: 10.54"x7.65" (275.4 mm x 188.4 mm) u ovom slučaju. Ovo je maksimalna površina na kojoj vaš štampač može da štampa, ako je papir veličine 11"x8.5" (297 mm x 210 mm). Odavde možete da dobijete ideju koliko će se blizu ivice papira štampati. Zabeležite raspoloživu površinu za štampanje.

SLIKA 14 19 Okvir za dijalog Plotter Configuration

Izabeite Cancel da biste zatvorili okvir za dijalog.

8. U okviru za dijalog Page Setup, pređite u grupu Drawing Orientation (donji levi ugao) i izaberite Landscape.

9. U grupi Plot Area ćete videti padajuću listu sa četiri opcije koje se odnose na izbor dela crteža koji će se štampati. Tu treba da bude izabrana opcija Layout.

10. U grupi Plot Scale, treba da bude izabrana razmera 1:1, dok jedinice treba da budu podešene na inče (mm). Ako već nije izabrana, otvorite padajući listu Scale i iz liste unapred podešenih razmera izaberite 1:1. Proverite i da li je u padajućoj listi UNITS podešena opcija inches (mm).

S

U padajućoj listi Scale postoji nekoliko razmera koje su unapred podešene, kao i opcija Custom. Ako želite da obrišete razmere koje nisu potrebne, da dodate nove ili promenite postojeće, izaberite alat Scale List, koji se nalazi na panou Annotation Scaling, na kartici Annotate. Možete i da iz menija izaberete Format Scale List ili da na komandnoj liniji unesete scalelistedit↵. Ovim se otvara okvir za dijalog Edit Drawing Scales.


11. Izaberite OK. Vratićete se u okvir za dijalog Page Setup Manager. U listi Page Setups je sada prikazana opcija WFX-8H11.

12. Izaberite opciju DWFX-8H11, a zatim izaberite dugme Set Current.

Površina radnog lista iza okvira za dijalog će se promeniti u skladu sa podešavanjima koja ste promenili u okviru za dijalog Page Setup. Izaberite Close, da biste zatvorili okvir za dijalog Page Setup Manager. Vratićete se na crtež i pojaviće se radni list Layout1 (slika 14.20).

SLIKA 14 20 Podešavanje strane sa zadatim imenom, koje je primenjeno na radni list Layout1 u brvnari

Ne želite ovakav prikaz (prozor kroz koji gledate crtež iz rasporeda). Ubrzo ćete napraviti svoj prikaz.

13. Proverite da li se nalazite u prostoru papira, a zatim unesite E↵ALL↵ da biste izabrali sve objekte u radnom listu. U prozoru za unos komandi možete da vidite da je izabran samo prikaz. Pritisnite ↵ da biste obrisali prikaz.

14. Izaberite još jednom dugme Quick Views Layout, ali ovog puta desnim tasterom miša kliknite Layout 2. Da biste ovaj radni list obrisali sa tekućeg crteža, iz kontekstnog menija izaberite opciju delete.

15. Upamtite tekući crtež kao šablon AutoCAD-a (izaberite meni aplikacije Save As AutoCAD Drawing template). Pronađite koren svoje fascikle za četrnaesto poglavlje i upamtite crtež pod imenom 14A-BDTPLT.dwt.

Kad se otvori okvir za dijalog Template Options, unesite Title block layout template, a zatim kliknite OK.


Osnovni list je sada podešen, ali na njemu trenutno ništa nije nacrtano. U narednih nekoliko vežbanja ćete nastaviti sa sklapanjem komadića, da biste dobili uobičajeno zaglavlje.

Završetak šablona za listoveIako trenutno u vašem šablonu za listove ništa nije nacrtano, podesili ste mnoge vrednosti koje se ne vide na prvi pogled. Sada je ostalo da referencirate zaglavlje i ubacite blok sa infor-macijama o listovima. I jedno i drugo ste već napravili, tako da će ovaj odeljak predstavljati podsetnik na komande XREF i INSERT.

1. Proverite da li je otvorena datoteka 14A-BD8H11.dwt koju ste napravili u poslednjem poglavlju.

Datoteke sa ekstenzijom .dwt se otvaraju malo drugačije od uobičajenih datoteka sa ekstenzijom .dwg. Ovog puta morate da iz liste Files Of Type izaberete opciju Drawing Template (*.dwt) i da pronađete odgovarajuću datoteku.

2. Pomoću Layer Properties Managera napravite novi nivo po imenu A-ANNO-NPLT i dodelite mu crvenu boju (1).

3. Izaberite ikonu štampača koja se nalazi u koloni Plot. Ovim ste nivo A-ANNO-NPLT proglasili za nivo koji se ne štampa.

Pored ikone će se prikazati crveni krug sa linijom preko njega. Ovo ukazuje na to da se nivo neće štampati.

NAPOMENA Nivo A-ANNO-NPLT će se koristiti za kreiranje prikaza u ovom poglavlju. Prikazi omogućavaju da model papira gledate kroz svoj radni list. Svaki prikaz ima granicu koja omogućava da njime upravljate. Podesili ste da se nivo A-ANNO-NPLT ne štampa, zato što želite da se granica na crtežu vidi, ali ne želite da se štampa.

4. Dok je Layer Properties Manager još uvek otvoren, napravite još jedan nivo, po imenu A-ANNO-REFR. Ostavite mu podrazumevanu belu boju i proglasite ga tekućim.

Nakon kreiranja nivoa A-ANNO-REFR možete da zatvorite, vežete ili smanjite paletu Layer Properties Manager.

5. Otvorite paletu External References (kartica View, Pano Palettes, paleta External References).

6. Desnim tasterom kliknite negde u grupi File References i izaberite opciju Attach DWG. Nakon toga, pronađite datoteku 14A-BD8H11.dwg, koju ste napravili ranije u ovom poglavlju.

Otvoriće se okvir za dijalog Attach External Reference. Tu možete da podesite kako će se referencirati zaglavlje.


7. Uz sliku 14.21 kao vodič, podesite Path type na Relative Path, a Reference Type na Overlay. Opcije Specify On-Screen za Scale, Insertion Point i Rotation ne treba da budu potvrđene. Na kraju, proverite da li su opcije X, Y i Z za razmeru (Scale) podešene na 1, da li je Insertion Point podešena na 0,0,0, a Rotation Angle na 0. Ako je sve podešeno na ovaj način, kliknite OK.

Zaglavlje će se referencirati na kartici radnog lista DWFX-8H11.

SLIKA 14 21 Pridruživanje zaglavlja kao spoljašnje reference

8. Upamtite tekući šablon (ime datoteke treba da ostane 14A-BDTPLT.dwt). Šablon bi trebalo da izgleda isto kao na slici 14.22.

Nakon što je zaglavlje ubačeno u šablon, ostalo je još da se ubaci blok sa informacijama o listovima. Sećate se, verovatno, da je ovaj blok napravljen sa nekoliko ugrađenih polja, koja su podrazumevane vrednosti atributa bloka. Većina od njih su vezana za Sheet Set Manager, sa kojim ćete se upoznati kasnije u ovom poglavlju, ali atribut Drawn By (nacrtao) svoju vrednost vadi iz samog crteža. Pored toga što ćete ubaciti blok sa informacijama o listovima, naučićete i kako da, promenom crteža, podesite vrednost ovog atributa.


SLIKA 14 22 Šablon lista sa ubačenom referencom zaglavlja

1. Nastavite sa crtežom 14A-BDTLPT.dwt, ili ga otvorite ako već nije otvoren.

2. Napravite nivo po imenu A-ANNO-TTLB-TEXT, dodelite mu boju 5 i proglasite ga tekućim.

3. Sa panoa Block, na kartici Insert izaberite dugme Insert. Otvoriće se okvir za dijalog Insert.

4. U okviru za dijalog Insert izaberite dugme Browse i pronađite datoteku TTLB-INFO.dwg koju ste kreirali ranije u ovom poglavlju.

5. Pošto je blok TTLB-INFO, kao i zaglavlje, napravljen sa opštom tačkom umetanja, to ćete koristiti podrazumevanu vrednost za tačku umetanja 0,0,0, razmeru 1 i rotaciju 0. Proverite da li okvir za dijalog Insert kod vas izgleda kao na slici 14.23, a zatim kliknite OK.

6. Pošto blok TTLB-INFO sadrži atribute, nakon njegovog umetanja na crtež otvoriće se okvir za dijalog Edit Attributes. Za popunjavanje ovih atributa ćete koristiti Sheet Set Manager, tako da možete da izaberete OK i time prihvatite podrazumevane vrednosti.

Sa izuzetkom atributa DRAWN_BY (nacrtao), podrazumevana vrednost svakog od atributa bloka TTLB-INFO dolazi iz Sheet Set Managera. Vrednost atributa DRAWN_BY se dobija na osnovu osobina crteža.


SLIKA 14 23 Umetanje bloka TTLB-INFO

7. Otvorite okvir za dijalog Properties (meni aplikacije Drawing Utilities Drawing Properties).

8. U okviru za dijalog Properties za crtež 14A-BDTLPT.dwt, pređite na karticu Summary. Na ovoj kartici promenite vrednost u polju Author na vaše inicijale (slika 14.24). Izaberite OK da biste se vratili na crtež.

SLIKA 14 24 Promena osobine crteža Author

9. Atribut DRAWN_BY se neće ažurirati čim se vratite na crtež. Umesto toga, na komandnoj liniji treba da unesete REA↵, čime se vrši regeneracija celog crteža.

725Kreiranje prvog lista iz skupa listova

Kao što je prikazano na slici 14.25, atribut DRAWN_BY sada prikazuje vaše inicijale.

SLIKA 14 25 Osobina crteža Author je prikazana kao polje u zaglavlju

10. Zapamtite ovaj crtež pod istim imenom (14A-BDTLPT.dwt).

Ovim se završava podešavanje šablonskog crteža. Sada ste spremni za kreiranje listova na osnovu tog šablona. Prvi list koji ćete napraviti, i verovatno najjednostavniji, je poveznica.

Kreiranje prvog lista iz skupa listovaZaglavlje ste ubacili u šablon za listove da ne biste morali da ga manuelno ubacujete na svaki list. Kad ga jednom referencirate u šablonu, AutoCAD automatski ubacuje tu referencu u svaki novi list. Referenca je na odgovarajućem nivou. Sheet Set Manager omogućava da taj proces teče glatko, ali je u slučajevima kada ne želite da koristite Sheet Set Manager, ovo proces koji se najviše koristi. Ne morate u početku da odlučite da li ćete koristiti Sheet Set Manager. Sada ćete u skup listova ubaciti poveznicu.

Ograničenje koje postoji u verziji AutoCAD LT je da ne postoji Sheet Set Manager. Korisnici koji koriste ovu verziju će morati da prave listove na sledeći način:

1. Napravite novi crtež pomoću menija aplikacije ili palete za brzi pristup. U okviru za dijalog Select Template ćete, pomoću strelice pored dugmeta Open, izabrati opciju Open With No Template – Imperial (Open With No template – Metric).

2. Kliknite desnim tasterom miša na dugme Quick View Layout, na statusnoj liniji i izaberite opciju From Template (slika 14.26).


SLIKA 14 26 Izbor opcije From Template iz kontekstnog menija Quick View Layouts.

3. U okviru za dijalog Select Template From File pronađite datoteku 14A-BDTLPT.dwt, koju ste napravili u poslednjem odeljku i izaberite Open.

4. Otvoriće se okvir za dijalog Insert Layout(s). U njemu će se prikazati kartice za svaki od radnih listova, koji postoje u šablonskoj datoteci. Izaberite opciju DWFX-8H11, kao što je prikazano na slici 14.27, a zatim kliknite OK.

U tekućem crtežu će se kreirati nova kartica sa radnim listom. Njeno ime je DWFX-8H11. Ova kartica je potpuna kopija kartice radnog lista sa istim imenom iz datoteke 14A-BDTLPT.dwt.

SLIKA 14 27 Izbor radnog lista koji će se koristiti kao šablon

5. Slično sa standardnima koji postoje kod definisanja imena nivoa i datoteka, Američki nacionalni standard ima i preporuke koje se odnose na numerisanje listova. Standardni broj poveznice u arhitekturi je A-000.

Sa statusne linije izaberite dugme Quick View Layouts. Prikazaće se kartice sa radnim listovima u vašem crtežu (slika 14.28). Desnim tasterom miša kliknite karticu DWFX-8H11 i iz kontekstnog menija izaberite opciju rename.

727Sheet Set Manager

6. Ime nove kartice je A-000. Nakon unosa imena pritisnite ↵ (slika 14.28).

Pošto se kartice sa radnim listovima koriste na puno različitih načina, vrlo je važno definisati konvenciju kod definisanja njihovih imena. Jedan od najpopularnijih načina za to je da se ime da prema broju lista koji predstavlja.

SLIKA 14 28 Promena imena kartice radnog lista, tako da odgovara broju radnog lista

7. Za crtež poveznice vam treba samo jedna kartica sa radnim listom. Ako na crtežu imate suviše radnih listova, to može dramatično da smanji performanse, tako da ukupan broj treba da bude što manji. Iz tog razloga ćete obrisati nepotrebne listove Layout 1 i Layout 2.

Kliknite dugme Quick View Layouts, na statusnoj liniji, da biste prikazali ikone sa radnim listovima na crtežu. Desnim tasterom miša kliknite list Layout 1 i iz kontekstnog menija izaberite opciju Delete. Isto uradite i za list Layout 2.

Kad završite i izaberete dugme Quick View Layouts, prikazaće se samo dve ikone. Jedna se odnosi na model, a druga na radni list A-000.

8. Upamtite crtež pod imenom A-000. Smestite ga u fasciklu Sheet, koju ste ranije napravili.

Sheet Set ManagerACAD

ONLY

Sheet Set Manager je snažan skup alata koji u AutoCAD-u pomažu kod kreiranja i upravljanja listovima nekog projekta. Ovi alati su dostupni samo u punoj verziji AutoCAD-a i ne postoje u verziji AutoCAD LT. Iako se većina karakteristika može

naći samo u Sheet Set Manageru, ipak su mnoge od karakteristika, vezane za štampanje, slične sa onima koje postoje kod komande PUBLISH, koja postoji i u verziji AutoCAD i u verziji AutoCAD LT. U narednom poglavlju ću detaljnije objasniti komandu PUBLISH. Za sada ćemo ostati na podešavanju i kreiranju listova. Čitaoci koji koriste verziju AutoCAD LT mogu da pređu na odeljak "Podešavanje radnih listova".


Za mnoge Sheet Set Manager nije ništa drugo do poboljšana komanda PLOT. Iako se sigurno može koristiti i na taj način, njegova uloga je da pomogne da se upravlja listovima u projektu, od momenta kad se list napravi, pa do trenutka kad se odštampa. U ovom odeljku ćemo se fokusirati na upotrebu Sheet Set Managera za kreiranje i upravljanje listovima. Da biste mogli da počnete da ga koristite, morate prvo da napravite skup listova.

Kreiranje novog skupa listovaKada se koristi Sheet Set Manager, svaki od listova (radnih listova) na crtežu je deo nečeg što se zove skup listova. Skup listova skladišti linkove do svakog od crteža, a čuva i informacije o crtežima, kao i o tome kako će se kreirati novi crteži. Svi ovi podaci se čuvaju u datoteci skupa listova, sa ekstenzijom (.dst). Ova datoteka se kreira nakon završetka čarobnjaka u kome pra-vite skup listova od početka ili na osnovu šablona.

Da biste napravili datoteku sa podacima o skupu listova za projekat brvnare, treba da uradite sledeće:

1. Dok je otvoren bilo koji crtež, izaberite alat Sheet Set Manager, koji se nalazi na panou Palettes, na kartici View. Ovim se otvara skup paleta Sheet Set Manager.

NAPOMENA Za skup paleta Sheet Set Manager se obično koristi termin Sheet Set Manager. Ponekad se koristi i skraćenica SSM.

2. Sa otvorenim skupom paleta Sheet Set Manager, izaberite padajuću listu na paleti Sheet List i izaberite opciju New Sheet Set, kao što je prikazano na slici 14.29. Otvoriće se okvir za dijalog Create Sheet Set.

SLIKA 14 29 Kreiranje skupa listova pomoću palete Sheet List

3. Okvir za dijalog Create Sheet Set je podeljen na četiri segmenta: Begin, Sheet Set Example, Sheet Set Details i Confirm. U koraku Begin izaberite An Example Sheet Set, a zatim izaberite dugme Next.

4. Preći ćete na drugi korak, Sheet Set Example. Kao što je moguće napraviti šablone za crteže, tako je moguće napraviti i šablone za skup listova. Ako ste skup listova napravili na osnovu šablona, onda se ovde definiše skup listova koji se koristi kao primer.


Skup listova ćete praviti od početka, tako da treba da izaberete radio dugme, A Sheet Set to Use As An Example. Nakon toga, iz liste koja se nalazi ispod, izaberite Architectural Imperial Sheet Set (Architectural Metric Sheet set). Izaberite Next, da biste prešli na naredni korak.

5. Sada treba da date ime svom skupu listova. Iako se ime neće koristiti kod štampanja i dalje je važno da se unese ime koje ima smisla. Pored toga što treba dati ime skupu listova, treba da naložite AutoCAD-u i gde da smesti taj skup listova.

U polju Name Of New Sheet Set unesite My Cabin. U polju Description možete da unesete i dodatni opis. Na kraju, a možda i najvažnije, izaberite dugme sa tri tačke, koje se nalazi pored polja za unos teksta Create Sheet Set – Sheet Set Details. Tu treba da izaberete fasciklu Sheet koju ste napravili ranije u ovom poglavlju. Kad završite, okvir za dijalog Create Sheet Set – Sheet Set Details bi trebalo da izgleda kao na slici 14.30.

SLIKA 14 30 Izbor imena i lokacije skupa listova


6. Izaberite dugme Sheet Set Properties, koje se nalazi na dnu okvira za dijalog Create Sheet Set – Sheet Set Details. Otvoriće se okvir za dijalog Sheet Set Properties My Cabin.

Pošto ste izabrali jedan od šablona koji dolaze sa AutoCAD-om, većina podešavanja vezana za skup listova imaju generičke vrednosti. Neke od vrednosti ćete promeniti da bi odgovarale projektu, kao i šablonu za listove koji ste ranije napravili.

7. Izaberite dugme Page Setup Overrides File, koje se nalazi u grupi Sheet Set Property. Nakon toga, izaberite dugme sa tri tačke. U okviru za dijalog Select Template koji se otvara izaberite datoteku 14A-BDTLPT.dwt, a zatim kliknite Open.

8. Proverite da li je osobina Sheet Set Location u grupi Sheet Creation, podešena tako da ukazuje na fasciklu Sheets, koju ste napravili u fascikli za četrnaesto poglavlje.

9. Izaberite osobinu Sheet Creation Template, koja se takođe nalazi u grupi Sheet Creation, a zatim pronađite datoteku 14A-BDTLPT.dwt, koju ste izabrali u koraku 7.

Kad jednom izaberete šablonsku datoteku, otvoriće se okvir za dijalog Select Layout A Sheet template, koji je prikazan na slici 14.31. Iz liste izaberite radni list DWFX-8H11, a zatim izaberite dugme OK, da biste napustili okvir za dijalog.

SLIKA 14 31 Izbor šablona za kreiranje radnih listova

10. Proverite da li okvir za dijalog Sheet Set Properties – May Cabin izgleda kao na slici 14.32, a zatim izaberite dugme OK, da biste upamtili podešavanja i napustili okvir za dijalog.

11. U okviru za dijalog Create Sheet izaberite dugme Next, da biste krenuli dalje sa čarobnjakom. Preći ćete na deo Confirm. U njemu izaberite Finish, da biste napravili skup listova i napustili čarobnjaka.


SLIKA 14 32 Okvir za dijalog Sheet Set Properties konfigurisan za projekat My Cabin

Nakon što se čarobnjak zatvori, na paleti Sheet List, unutar skupa paleta Sheet Set Manager, se prikazuje više grupa. Ove grupe su nastale na osnovu šablona za listove, koji ste izabrali kada ste pravili skup listova (slika 14.33).

SLIKA 14 33 Podešen list May Cabin


12. Tokom životnog ciklusa projekta, može se desiti da treba da promenite nešto što utiče na sve listove. Sheet Set Manager se sastoji iz dva dela. To su list i skup listova. Razlika je u tome što podešavanja skupa listova utiču na sve listove (svaki crtež koji postoji u listi Sheet Manager Set), dok osobine lista utiču samo na jedan list. Razlika će postati očigledna kad budete više radili sa Sheet Set Managerom.

Možda se sećate da se ime skupa listova ne štampa. Umesto toga će Sheet Set Manager za pojedinačne crteže koristiti različitu vrednost osobine Project Name. Ova osobina je vezana za skup listova, što znači da utiče na sve listove i biće ista za svaki crtež iz skupa.

Na paleti Sheet List u Sheet Set Manageru, desnim tasterom miša kliknite stavku My Cabin, na vrhu liste listova i izaberite opciju Properties (slika 14.34).

SLIKA 14 34 Promena osobina skupa listova

13. Otvoriće se okvir za dijalog Sheet Set Properties – May Cabin. U njemu se prikazuju osobine koje su zajedničke za sve listove. Primetićete da je osobina Project Name, u grupi Project Control trenutno prazna.

Kliknite osobinu Project Name, da biste je aktivirali i kao ime projekta unesite My Cabin (slika 14.35). Ovo je jedino što ćete trenutno da promenite, tako da nakon toga možete da izaberete OK.

Upravo ste napravili skup listova za projekat brvnare. Trenutno taj skup sadrži samo podeša-vanja koja AutoCAD-u govore da biste voleli da kreirate listove, kao i gde ti listovi treba da se smeste. Narednih nekoliko vežbanja će vam pokazati ne samo kako da pomoću Sheet Set Managera napravite novi list, već i kako da postojeći list dodate u skup listova.


SLIKA 14 35 Promena osobine Project Name u Sheet Set Manageru

Dodavanje postojećeg crteža u skup listovaU vežbi „Kreiranje prvog lista“ ste napravili poveznicu. Koristili ste šablon koji je napravljen u odeljku „Podešavanje šablona za listove“. Iako je datoteka zapisana u fascikli Sheets, crtež A-000.dwg još uvek nije deo skupa listova za projekat My Cabin. Pošto je ovaj crtež naprav-ljen nezavisno od Sheet Set Managera, treba da ga manuelno ubacite u skup.

1. Desnim tasterom miša kliknite grupu Architectural, na panou Sheet List u Sheet Set Manageru i izaberite opciju Import Layout As Sheet (slika 14.36). Otvoriće se okvir za dijalog Import Layouts As Sheets.

2. U ovom okviru za dijalog izaberite dugme Browse For Drawings, koje se nalazi na vrhu ekrana. Pronađite i izaberite crtež A-000.dwg, koji ste zapisali u fascikli Sheets.

3. Nakon što izaberete crtež A-000.dwg, radni listovi koji postoje u ovom crtežu će se prikazati u okviru za dijalog (slika 14.37). Pošto crtež koji ste izabrali ima samo jedan radni list, to je prikazan samo radni list A-000.

Kad uvozite postojeće radne listove, vrlo je važno da obratite pažnju na kolonu Status. Status radnog lista A-000 je „Available for import“ (može da se uveze). Na levoj strani okvira za dijalog treba da bude potvrđeno polje za potvrdu. Izaberite dugme Import Checked da biste ubacili radni list i vratili se na skup paleta Sheet Set Manager.


SLIKA 14 36 Uvoz postojećeg radnog lista u Sheet Set Manager

SLIKA 14 37 Uvoz kartice sa radnim listom A-000 u Sheet Set Manager

4. Radni list A-000 se u Sheet Set Manager uvozi sa opštim imenom A-000-A-000, koje je prikazano sa leve strane slike 14.38. Da bi radni listi bio koristan, treba da mu date broj koji nešto znači, kao i naslov.

Na paleti Sheet List, koja se nalazi na Sheet Set Manageru, desnim tasterom miša kliknite list A-000-A-000 i izaberite Properties, kao što je prikazano na desnoj strani slike 14.38.


SLIKA 14 38 Pristupanje osobinama pojedinačnog lista, da bi se zamenilo podra-zumevano ime. Sve ovo se dešava u Sheet Set Manageru

5. Otvoriće se okvir za dijalog Sheet Properties. U njemu su prikazana podešavanja koja su vezana za list A-000. Za stavku Sheet title (naslov) unesite Cover Sheet, za Sheet Number (broj lista), unesite A-000, za Revision Date (datum revizije) unesite današnji datum (slika 14.39). Izaberite OK da biste napustili Sheet Set Manager.

6. U listi sa listovima, u Sheet Set Manageru, dva puta brzo kliknite list A-000 – Cover Sheet da biste ga otvorili. Možda ćete morati da unesete REA↵ i da time regenerišete crtež, ali ćete videti da je zaglavlje uglavnom kompletno (slika 14.40). Sve ove informacije su dobijene iz osobina koje ste podesili u Sheet Set Manageru.

7. Primetićete da je polje Drawn By prazno. Sećate se da ovo nije polje iz Sheet Set Managera. Ovo polje dolazi iz osobina .dwg datoteke. Izaberite meni aplikacije Drawing Utilities Drawing Properties i promenite osobinu Author, na kartici Summary. Ubacite svoje inicijale, a zatim izaberite OK.

Okvir za dijalog Properties će se zatvoriti, a vi ćete se vratiti na crtež. Možda ćete opet morati da unesete REA↵ da bi se crtež regenerisao, ali nakon toga će se, na bloku sa informacijama o listu, prikazati ono što ste promenili kod osobina crteža.


SLIKA 14 39 Promena osobina lista A-000

SLIKA 14 40 Blok sa informacijama o listu je popunjen na osnovu vrednosti iz Sheet Set Managera

Uvoz postojećih radnih listova u Sheet Set Manager je dobar način da se napravi skup listova koji se sastoji od postojećih crteža. Ovaj proces se vrlo često koristi i kad se prave novi crteži. U narednom odeljku ćemo se fokusirati na kreiranje novih listova. Kasnije u ovom poglavlju, na radne listove ćete ubaciti i prikaze. Te listove ćemo nakon toga kopirati, i tako praviti nove radne listove na svakom od novih crteža. Nakon toga ćete u skup listova uvoziti dodatne radne listove, na isti način kao što ste to radili u ovom odeljku.


Kreiranje crteža pomoću Sheet Set ManageraUmesto da uvozite postojeće listove, pomoću Sheet Set Managera možete da pravite i nove listove. Možda se sećate podešavanja Sheet Storage Location i Sheet Creation Template, koja ste koristili dok ste pravili skup listova za projekat My Cabin. Ove vrednosti će se koristiti za određivanje šablona na osnovu kojeg će se praviti novi listovi. U skladu s tim, kad budete pravili listove, Sheet Set Manager će tražiti da unesete samo tri stavke: broj lista, ime lista i ime crteža.

Ako na jednom crtežu postoji mnogo radnih listova, to može dramatično da utiče na perfor-manse, tako da bi broj crteža trebalo da bude minimalan. (Ovo sam već pomenuo, ali sam do sada video da mnogi korisnici to ignorišu, tako da nije loše da ponovim.) Sheet Set Manager radi u skladu sa ovom preporukom i pravi crteže sa samo jednim radnim listom. Nakon pode-šavanja prikaza, ćete, u ovom poglavlju, naučiti kako da iskopirate radne listove. Kopirani radni listovi se mogu dodati u skup listova pomoću iste komande za uvoz radnog lista kao lista, koju ste koristili za ubacivanje poveznice u skup listova.

Za sada ćete Sheet Set Manager koristiti za kreiranje tri datoteke. Svaka će predstavljati razli-čit deo ukupnog skupa listova. Konkretno, napravićete list koji ilustruje plan sprata, drugi za elevacije i još jedan za plan gradilišta. Kopiraćete inicijalni radni list koji postoji u svakom od crteža koje ćete napraviti kasnije u ovom poglavlju. Nakon kopiranja radnih listova ćete ih uvoziti u skup listova.

Da biste kreirali crtež u svakoj od pomenutih grupa, pratite sledeće korake:

1. Dok je otvoren bilo koji crtež, desnim tasterom miša kliknite My Cabin na vrhu palete Sheet List u Sheet Set Manageru, a zatim izaberite New Sheet (slika 14.41).

SLIKA 14 41 Kreiranje novog lista pomoću Sheet Set Managera

Otvoriće se okvir za dijalog New Sheet, koji je prikazan na slici 14.42. U njemu možete da unesete osnovne informacije o crtežu koji ćete da napravite. Tu spadaju informacije o broju lista, njegovom imenu i imenu datoteke crteža.


Pre nego što unesete ove informacije, pogledajte podešavanja Folder Path i Sheet template. Obe opcije su sive boje i ne mogu se menjati. Pošto ste ove osobine podesili prilikom kreiranja skupa listova, Sheet Set Manager automatski koristi šablon i zapisuje crtež na pravoj lokaciji.

2. U polju Number unesite A-101, a u polju Sheet title unesite Floor Plan (plan sprata). Podrazumevano se ime datoteke generiše automatski na osnovu kombinacije onog što ste uneli u poljima Number i Sheet Title. Da biste ovo promenili, kliknite u polje za unos teksta i unesite A-100. Kad završite, okvir za dijalog New Sheet bi trebalo da izgleda kao na slici 14.42. Izaberite OK da biste napravili novi crtež.

SLIKA 14 42 Unos broja lista, imena lista i imena datoteke u okviru za dijalog New Sheet

3. Pogledajte gde se list A-101 nalazi u skupu listova. Za razliku od crteža A-000 koji ste ranije uvezli, A-101 ne pripada nijednoj grupi. Listovi se mogu premeštati u skupu listova, tako što se uhvate i prebace na novu lokaciju. Ovde treba da znate da možete da menjate samo mesto gde se list nalazi u Sheet Set Manageru, a ne i .dwg datoteku ili fasciklu u kojoj se on čuva.

Prevucite crtež A-101 – Floor Plan sa dna palete Sheet List u grupu Architectural, ispod crteža A-000 – Cover Sheet (levi deo slike 14.43). Kad završite, list A-101 će biti prikazan u grupi Architectural nakon lista A-000 (desni deo slike 14.43).

S

U ovom slučaju list A-101 će pripadati grupi crteža označenih sa A-100. To znači da umesto imena datoteke A-101.dwg, treba da date ime A-100.dwg i tako tačnije predstavite grupu radnih listova koju će on obavezno da sadrži.


SLIKA 14 43 Promena redosleda crteža u listi Sheet Set Managera

4. Desnim tasterom miša kliknite grupu Architectural i izaberite opciju New Sheet. Pogledajte ime radnog lista i putanju do šablona Sheet Template. Putanja Sheet Template se razlikuje od one koju ste videli na slici 14.42.

Svaka grupa (ili podskup, što je termin koji se koristi u Sheet Set Manageru) ima svoja podešavanja. Podskup Architectural treba da konfigurišete tako da se koristi šablon za listove i radni list DWFX-8H11. Izaberite dugme Cancel da biste napustili okvir za dijalog New Sheet.

5. Desnim tasterom miša kliknite podskup Architectural i izaberete Properties. Otvoriće se okvir za dijalog Subset Properties.

6. U okviru za dijalog Subset Properties izaberite osobinu Sheet Creation template i pronađite datoteku 14A-BD8H11.dwt i u njoj izaberite radni list DWFX.8H11, kao što je prikazano na slici 14.44.

7. Vratite se na podskup Architectural i kliknite ovaj podskup desnim tasterom miša. Iz kontekstnog menija izaberite opciju New Sheet.

Ponovo će se otvoriti okvir za dijalog New Sheet. Ovog puta putanja Sheet Template počinje sa DWFX.8H11 i u zagradama sadrži i putanju do fascikle u koju smeštate podatke za ovo poglavlje.

8. U okviru za dijalog New Sheet, u polju Number, unesite A-201, u polju Sheet Title unesite North Elevation, a u polju File Name, unesite A-200. Izaberite OK da biste napravili crtež.

9. Promenite opciju Sheet Creation Template za podskup Civil, tako da odgovara podskupu Architectural, a zatim napravite novi list sa brojem C-100, naslovom Site Plan i imenom datoteke C-100.


Sada bi trebalo da ukupno imate četiri lista, koji su prikazani u Sheet Set Manageru. Tri su u podskupu Architectural, a jedan u podskupu Civil (slika 14.45).

SLIKA 14 44 Izbor radnog lista DWFX-8H11 kao šablona za kreiranje listova u podskupu Architectural

SLIKA 14 45 Paleta Sheet List nakon uvoza poveznice i kreiranja tri nova lista

741Podešavanje radnih listova

Podešavanje radnih listovaPoslednji odeljak je posvećen procesu podešavanja niza praznih crteža i njihovom ubacivanju u Sheet Set Manager. Za sada je većina posla sa Sheet Set Managerom završena. Ovaj ode-ljak je posvećen ubacivanju sadržaja u radne listove koje ste do sada napravili. Sadržaj ćete u listove dodati odsecanjem prikaza.

Prikazi čine neku vrstu otvora, odnosno prozora u radnom listu, tako da se kroz taj otvor može pogledati crtež zgrade. Možete da smatrate da se građevina nalazi „ispod“ radnog lista. Prikaze ćete napraviti tako da prikazuju brvnaru u prostoru modela sa preciznom razmerom. Po zavr-šetku će se sve što se nađe unutar okvira nacrtanog isprekidanom linijom, štampati kao da je u pitanju jedan crtež.

Referenciranje modelaU trinaestom poglavlju ste se upoznali sa spoljašnjim referencama, koje su koristan i moćan alat za prikaz drugog crteža, unutar tekućeg. U ovom odeljku ćete naučiti kako da spoljašnje reference upotrebite u sklapanju listova projekta i da tako od njih izvučete dodatnu korist. Spoljašnje reference omogućavaju da kombinujete nekoliko crteža u jedan složeni crtež. Radni listovi omogućavaju da podesite i odštampate više pogleda na istu datoteku. Radni list je pogled na crtež, koji ga prikazuje onako kako će se odštampati.

Prvi korak u kreiranju prikaza je da osigurate da u prostoru modela koji gledate, postoji nešto nacrtano. To ćete uraditi tako što ćete referencirati radne listove sa planom sprata i planom gradilišta. Ovakva praksa je prilično česta u građevinskoj industriji, jer tipičan projekat sadrži veliki broj datoteka modela, koji predstavljaju različite elemente građevine.

Na primer, mašinski inženjer će verovatno kreirati više datoteka modela sa planom sistema za ventilaciju, planom instalacija grejanja, ako se za grejanje koristi prirodni gas ili topla voda, kao i plan tehničke opreme. Svaki od ovih planova će kao pozadinu koristiti arhitektonski plan sprata. U konkretnom slučaju pojedini arhitektonski elementi, kao što je plan nameštaja, nisu posebno bitni za mašinskog inženjera. Zbog toga će arhitekta, kao i stručnjaci drugih profila, koji rade na projektu, podeliti projekat na više datoteka.

Iako se projekat brvnare sastoji od samo nekoliko datoteka modela, vi ćete svoje crteže pode-siti da koriste isti okvir za saradnju. Koristićete spoljašnje reference i tako definisati koji će se delovi projekta prikazati na određenom listu. Sa izuzetkom poveznice, svaki od listova iz skupa listova će referencirati datoteku 14A-FPLAY1.dwg. Pored te datoteke, plan gradilišta će referencirati i datoteku 13C-SPLAY1.dwg.

Da biste ubacili reference na datoteke sa modelom u svoje listove, treba da uradite sledeće:

1. Otvorite datoteku A-100.dwg, tako što ćete u Sheet Set Manageru dva puta brzo kliknuti list A-101. Alternativno, korisnici koji koriste verziju AutoCAD LT, mogu da koriste komandu OPEN:

2. Dok je otvoren crtež A-100.dwg, pomoću dugmeta Quick View Layouts, pređite u prostor modela.

3. Podesite tekući nivo na A-ANNO-REFR.


4. Pomoću komande XREF pridružite tekućem crtežu datoteku 14A-FPLAY1.dwg. Podesite opcije u okviru za dijalog Attach External Reference na isti način kao na slici 14.46.

SLIKA 14 46 Okvir za dijalog Attach External Reference

5. Upamtite tekući crtež. Zadržite isto ime datoteke.

6. Ponovite korake 2 do 5 i za crteže A-200.dwg i C-101.dwg.

7. List sa planom gradilišta je jedini koji traži dve spoljašnje reference.

Otvorite datoteku C-101.dwg, ako već nije otvorena. Proverite da li je tekući nivo A-ANNO-REFR i da li je crtež 14A-FPLAY1.dwg već pridružen kao spoljašnja referenca. Podesite vrednosti kao na slici 14.47 i pridružite datoteku 13C-SPLAY1.dwg.


SLIKA 14 47 Pridruživanje crteža plana gradilišta

8. Kad se postavi pitanje o tački umetanja, pomoću kriterijuma Endpoint izaberite gornji, levi ugao verande, kao što je prikazano na slici 14.48.

SLIKA 14 48 Pokazivanje tačke umetanja za referencu plana gradilišta

9. Zadržite postojeća imena datoteka i upamtite i zatvorite sve datoteke sa listovima koje su još uvek otvorene (A-100.dwg, A-200.dwg, C-101.dwg).

Sada ste pridružili sve potrebne spoljašnje reference. Iako su reference pridružene, radni listovi i dalje ne sadrže ništa više osim zaglavlja, koje ste ubacili ranije u ovom poglavlju. Naredni korak je da se pomoću prikaza napravi pogled na crtež. Prikazi će omogućiti da na prostor modela gledate u tačno definisanoj razmeri.


Kreiranje prikaza u prostoru modelaNakon što ste napravili datoteke sa listovima i referencirali potrebne datoteke modela, treba da pogledate model koji je sakriven ispod radnih listova. Ovo ćete uraditi tako što ćete napraviti novi prikaz, koji se neće prikazati pri štampanju crteža. Evo kako se to radi:

1. Otvorite crtež A-100.dwg, a zatim pomoću liste Layer, sa panoa Layers, na kartici Home, promenite tekući nivo na A-ANNO-NPLT.

Prikaze ćete napraviti na ovom nivou, tako da se granice prikaza kasnije neće štampati.

SAVET Pogledajte koja je boja dodeljena nivou A-ANNO-NPLT. Pošto će se ovaj nivo koristiti za prikaze, korisno je da mu dodelite boju koja odudara od crteža, kako biste mogli brzo da identifikujete prikaz i da ga ne biste pomešali sa nekim drugim objektom AutoCAD-a, kao što su polilinije.

Jedan deo ovog odeljka je posvećen konfigurisanju vidljivosti nivoa unutar prikaza. Kad budete kreirali prikaze, najbolje je da se objekti koji se nalaze u njima vide od početka.

2. Proširite pano Layers, na kartici Home, a zatim izaberite dugme Turn All Layers On. Ovim ćete uključiti sve nivoe na tekućem crtežu i

crtežima koji su pridruženi kao spoljašnje reference. Ponovite isti proces, ali ovog puta izaberite dugme Thaw All Layers, da biste odmrzli sve nivoe.

3. Izaberite karticu View i u panou Viewports, izaberite dugme New.

4. U okviru za dijalog Viewports, koji se otvara, izaberite karticu New Viewports. U prozoru Standard Viewports, izaberite opciju Single (slika 14.49). Nakon toga, izaberite OK.

5. Kada se pojavi odziv Specify First Corner:, pokažite krajnju tačku u gornjem desnom uglu zaglavlja.

6. Kada se pojavi odziv Specify Opposite Corner, pokažite krajnju tačku donjeg levog ugla zaglavlja.

7. Otvorite datoteku A-200.dwg i ponovite korake 2 do 6. Pazite da nivo A-ANNO-NPLT bude tekući pre nego što napravite prikaz.


SLIKA 14 49 Okvir za dijalog Viewports

SLIKA 14 50 Brvnara koja je prikazana kroz novi prikaz


Veza između prostora papira i prostora modela je prilično interesantna. Prikazi omogućavaju da iz prostora papira virite u prostor modela. Krajnji rezultat je list, koji kad se odštampa prika-zuje sve što je nacrtano u prostoru papira, plus objekte iz prostora modela koji se nalaze unutar granica prikaza. Da biste istražili kako ova veza funkcioniše, probajte sledeće:

1. Postavite kursor iznad nekog objekta u brvnari, kliknite jednom i pomerite kursor.

Umesto da se izabere objekat, započeli ste prozor za izbor. Pokažite prozor oko nekih od objekata blizu brvnare i kliknite ponovo. Ništa se neće izabrati.

2. Pomerajte kursor iznad oblasti sive i bele boje u prostoru za crtanje i videćete da se končanice pojavljuju na oba mesta.

Ovo vam govori da trenutno radite u prostoru papira i da možete da birate samo objekte iz tog prostora, kao što su prikaz (kad ga jednom prebacite u prostor papira, što ćemo uraditi u narednom odeljku), zaglavlje i okvir. Da biste radili na brvnari morate da pređete u prostor modela. To možete da uradite na dva načina. Jedan je da izaberete dugme Model. Ovim se privremeno briše radni list, tako da ostajete sa samo jednim crtežom – modelom. Drugi način je da pređete u prostor modela, dok je radni list još uvek aktivan.

3. Postavite kursor unutar prikaza i ovog puta kliknite dva puta brzo.

Okvir prikaza će postati deblji i kad postavite kursor iznad prikaza, on menja oblik od končanice u strelicu. Sada ste u prostoru modela i možete da birate objekte iz tog prostora, ali ne možete da birate objekte koji se nalaze u prostoru papira.

S

Kad aktivirate prostor modela dok je radni list još uvek aktivan, to je slično kao da otvarate prozor i kroz njega gledate i dodirujete crtež koji se nalazi iza.

4. Dva puta brzo kliknite izvan prikaza. Vratiće se kursor u obliku končanica i vi ste ponovo u prostoru papira.

SAVET Prelaz iz prostora modela u prostor papira je moguće ostvariti i pomoću dug-meta MODEL, koje se nalazi na sredini statusne linije. Kad ste u prostoru papira, natpis na dugmetu postaje PAPER. U tom slučaju vas dugme vraća u prostor papira.

Podešavanje razmere prikazaRadni list treba da se štampa na papiru veličine 8.5“x11“ (201 mm x 297 mm), a želite i da se sadržaj prikaza odštampa u određenoj razmeri. U ovom odeljku ćete podesiti razmeru prikaza, tako da se objekti iz prostora modela prikažu u razmeri 3/16“=1‘ (1=70). Ovo se radi dodelji-vanjem razmere prikazu.

1. Izaberite prikaz. Znate da je izabran prikaz, a ne okvirna linija, ako se na statusnoj liniji pojavi dugme Viewport Scale.


SAVET Pošto su prikaz i zaglavlje nacrtani jedan preko drugog, možete da, u slučaju problema sa izborom, probate sa opcijom cikličnog izbora.

2. Ako koristite metričke jedinice, preskočite ovaj korak i pređite na korak 3. Ako koristite arhitektonske jedinice, izaberite 3/16“=1‘-0“ (slika 14.51).

Prikaz dobija razmeru 3/16“=1‘-0“, a ta razmera se vidi i na statusnoj liniji.

SLIKA 14 51 Podešavanje razmere prikaza

SAVET Razmeru prikaza možete da promenite i ako izaberete prikaz i promenite vred-nost Standard Scale, koja se nalazi na paleti Properties ili na panou Quick Properties.

3. Ako koristite metričke jedinice, dva puta brzo kliknite prikaz i unesite Z↵ 1/70XP↵.

Ovim ste AutoCAD-u naložili da promeni razmeru prikaza, tako da se svi objekti prikažu sa razmerom od jednog sedamdesetog dela razmere, relativno u odnosu na prostor papira. Ovo je bilo neophodno, pošto u listi Scale ne postoji razmera 1/70.

4. Dva puta brzo kliknite prikaz, da biste prešli u prostor modela. Nakon toga, pomoću alata Pan podesite pogled, tako da se brvnara prikaže sa planom sprata u

sredini (slika 14.52).


SAVET Preporučuje se da umesto srednjeg tastera miša koristite komandu PAN. Pošto srednji taster miša može da se koristi i za komandu Pan i za komandu Zoom, može se desiti da slučajno promenite razmeru crteža. Ako se koristi komanda PAN, ovo se ne može desiti.

SLIKA 14 52 Crtež brvnare sa faktorom zumiranja tako da se vidi plan sprata

5. Možda u ovom trenutku crtež izgleda malo pretrpano, ali će se to kasnije ispraviti. Dva puta brzo kliknite sivu površinu izvan zaglavlja, da biste prešli nazad u prostor papira.

SAVET Tabele i napomene mogu da se nalaze ili u prostoru modela, kao što je slučaj u ovoj vežbi, ili u prostoru papira. Kad se nalaze u prostoru papira, onda je lako da se napravi i održava konzistentan stil teksta ili tabele, koji isto izgleda na svim crtežima. Kad se napomene i tabele nalaze u prostoru modela, imate mogućnost da jednostavno men-jate njihovu veličinu, tako što ćete menjati faktor zumiranja prikaza. Objekti iz prostora modela se mogu prikazivati u većem broju radnih listova istog crteža. Vi ćete, za tabele i napomene, razviti svoj standard, ili usvojiti standard koji se koristi u vašem preduzeću.


6. Upamtite promene u crtežu A-100.dwg i otvorite crtež A-200.dwg.

7. Ponovite korake 1 do 5 i za datoteku A-200.dwg. Umesto da pomoću komande PAN prikažete plan sprata, prevucite elevaciju sa severa.

Elevacija sa severa je trenutno usmerena na suprotnu stranu u svetskom koordinatnom sistemu. U narednim vežbanjima ćete promeniti pogled na elevaciju.

Kopiranje radnih listovaRadni list koji ste napravili je odlična početna tačka. Prvo ćete dodati nekoliko stavki iz Desi-gnCenter-a, a zatim ćete podesiti informacije u zaglavlju i na kraju nekoliko puta kopirati radni list, tako da se prikažu različiti pogledi na brvnaru. Svaki put kad se radni list kopira, sa njim se kopira sav njegov sadržaj, uključujući i prikaze i njihova podešavanja. Kopije su međusobno nezavisne, tako da ako promenite jednu od njih, to ne utiče na druge.

NAPOMENA Možete da obrišete radne listove iz prostora papira, ali ne možete da obrišete prostor modela.

Ubacivanje sadržaja iz DesignCenter-aPre nego što budete kopirali radne listove, dodaćete blok koji se nalazi u DesignCenter-u, a zatim ćete promeniti njegove atribute.

1. Pomoću Sheet Set Managera otvorite radni list A-101, koji se nalazi u datoteci A-100.dwg. Korisnici koji koriste verziju AutoCAD LT treba da otvore crtež pomoću standardnih komandi AutoCAD-a, a zatim da pređu na radni list A-101.

2. Pomoću padajuće liste Layers, koja se nalazi na kartici Home, proglasite nivo A-ANNO-TTLB-TEXT tekućim.

3. Otvorite DesignCenter, izaberite karticu Folders i pronađite crtež C:\Program Files\AutoCAD 2011\Sample\Dynamic Blocks\ Annotation - Imperial.dwg. Nakon toga, izaberite Blocks.

Ako je vaš crtež u metričkim jedinicama, pronađite datoteku Annotation – Metric.dwg.

NAPOMENA Kopije ovih datoteka postoje u materijalu koji ste preuzeli uz četrnaesto poglavlje, sa sajta www.sybex.com/go/autocad2011ner ili www.autocadner.com.

4. Kliknite i prevucite blok Drawing Title – Imperial (Drawing Title – Metric) (slika 14.53) na svoj radni list, a zatim zatvorite DesignCenter.

5. Dva puta brzo kliknite blok i u okviru za dijalog Enhanced Attribute Editor promenite opcije Viewport Scale i View Number na 3/16" = 1'-0" (1:70) i 1, respektivno (slika 14.54).


6. Ime crteža je sada isto kao ime lista u Sheet Set Manageru. Korisnici koji koriste AutoCAD LT treba da u okviru za dijalog Enhanced Attribute Editor unesu Floor Plan. Korisnici koji koriste verziju AutoCAD treba da nastave sa sledećim:

a. U okviru za dijalog Enhanced Attribute Editor izaberite stavku VIEWNAME. Desnim tasterom miša kliknite polje Value i izaberite Insert Field.

b. Promenite stavku Field Category na SheetSet, a zatim iz okvira za dijalog Field, izaberite CurrentSheetTitle Field Name. Izaberite OK.

Nakon što u okviru za dijalog Enhanced Attribute Editor unesete Drawing Name (ime crteža) izaberite OK, da biste napustili okvir za dijalog i vratili se na crtež.

Novi blok će naslovu pogleda dodati razmeru, što je podatak koji uvek treba da postoji na crtežu. Nakon umetanja bloka više nije potreban statički tekst FLOOR PLAN, koji je zapisan u datoteci 14A-FPLAY1.dwg. Pomoću alata Edit Reference In-Place ovaj tekst ćete obrisati iz spoljašnje reference sa planom sprata.

1. Izaberite dugme Quick View Layouts, koje se nalazi na statusnoj liniji, da biste prešli u prostor modela.

2. Zumirajte tekst FLOOR PLAN, a zatim izaberite spoljašnju referencu 14A-FPLAY1.dwg.

Otvoriće se kontekstna kartica External Reference i na njoj će se prikazati neke komande, koje se odnose na rad sa spoljašnjim referencama.

SLIKA 14 53 Izbor bloka sa imenom u DesignCenter-u


SLIKA 14 54 Promena atributa bloka sa imenom

S

Korisnici koji koriste verziju AutoCAD će primetiti sivu pozadinu teksta FLOOR PLAN u polju Value, u okviru za dijalog Enhanced Attribute Editor, na slici 14.54. Siva pozadina ukazuje na to da se vrednost u ovom polju automatski ažurira na osnovu izabrane osobine.

3. Sa panoa Edit, na kontekstnoj kartici External reference, izaberite alat Edit Reference In-Place.

Alternativno možete da dva puta brzo kliknete spoljašnju referencu, ili da na komandnoj liniji unesete REFEDIT↵ i time pokrenete istu komandu.

4. U okviru za dijalog Reference Edit koji se otvara (slika 14.55) izaberite referencu 14A-FPLAY, a zatim izaberite OK.

Kontekstni pano Edit Reference će se dodati na svaku karticu trake.

5. Obrišite tekst FLOOR PLAN.

SLIKA 14 55 Otvaranje reference 14A-FPLAY1.dwg iz okvira za dijalog Reference Edit


6. Dok je u Reference Editoru otvorena referenca plana sprata, podesite dimenzije, ako je potrebno, tako da se crtež smesti na list bez problema.

7. Nakon što završite, izaberite dugme Save Changes (REFCLOSE), koje se nalazi na kontekstnoj kartici Edit References.

U okviru za dijalog koji vas upozorava da će se sve promene reference upamtiti, izaberite OK.

8. Pređite nazad na karticu radnog lista A-101 i ako je potrebno podesite položaj bloka sa naslovom crteža.

Radni list A-101 bi trebalo da izgleda kao na slici 14.56. Nakon promena upamtite crtež A-100.dwg.

9. Izaberite blok Drawing title, kliknite ga desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Clipboard Copy.

10. Otvorite datoteku A-200.dwg i pređite na radni list A-201, ako taj radni list već nije tekući.

11. Kliknite desnim tasterom miša bilo gde u prostoru za crtanje i izaberite opciju Clipboard ↵ Paste to Original Coordinates.

Obratite pažnju na to gde se, na kartici radnog lista, ubacuje blok Drawing title. Njegova lokacija je potpuno ista kao na kartici radnog lista A-101. Slično ovom, naslov u okviru bloka automatski se ažurira sa naslovom (ovo važi za korisnike koji koriste verziju AutoCAD, koji su datoteku A-200.dwg napravili pomoću Sheet Set Managera).

12. Korisnici koji koriste verziju AutoCAD LT treba dva puta brzo da kliknu blok Drawing title i da promene naslov na North Elevation.


SLIKA 14 56 List sa planom sprata sa ubačenim blokom naslova

Kreiranje dodatnih radnih listovaZavršni skup dokumenata bi trebalo da sadrži i Materijale za plan sprata i vrata na planu sprata. Radni list A-101 sada sadrži pogled na plan sprata sa odgovarajućom razmerom. Umesto da duplirate posao, koristićete postojeći radni list A-101 kao šablon, koji ćete kopirati. Evo kako se to radi:

1. Otvorite crtež A-100.dwg, tako što ćete dva puta brzo kliknuti list A-101 – Floor Plan sa palete Sheet List, u Sheet Set Manageru. Korisnici verzije AutoCAD LT bi trebalo da crtež A-100.dwg otvore pomoću ikone Open sa palete za brzi pristup.

Otvoriće se datoteka A-100.dwg i u njoj radni list A-101.

SAVET Primetićete mali katanac koji je prikazan pored lista A-101 u Sheet Set Manageru, nakon što ste ga otvorili. Ovaj katanac ukazuje na to da je crtež zaključan, što verovatno znači da ga je još neko otvorio. Ako zadržite kursor iznad stavke A-101, prikazaće se infor-macije o tom listu, uključujući i ko je trenutno otvorio crtež. Ovo je posebno korisno kad više ljudi u isto vreme radi na istom projektu.

2. Desnim tasterom miša kliknite dugme Quick View Layouts, na statusnoj liniji i iz kontekstnog menija izaberite opciju Move or Copy.


3. Otvoriće se okvir za dijalog Move or Copy. U oblasti Before Layout izaberite opciju (Move To End), a zatim potvrdite pole Create A Copy (slika 14.57). Izaberite OK da biste iskopirali radni list i napustili okvir za dijalog Move Or Copy.

SLIKA 14 57 Kopiranje radnog lista pomoću okvira za dijalog Move Or Copy

4. Izaberite dugme Quick View Layouts na statusnoj liniji, da bi se prikazale ikonice radnih listova na crtežu. Sada je tu prikazan i drugi radni list A-101 (2).

Desnim tasterom miša kliknite ikonu radnog lista A-101 (2) i izaberite opciju Rename. Promenite ime na A-102 i pritisnite ↵ (slika 14.58).

SLIKA 14 58 Promena imena iskopiranog radnog lista A-101

5. Ponovite korake 3 i 4 i napravite još jedan radni list po imenu A-103.

6. Upamtite tekući crtež A-100.dwg (ime ostaje isto), a zatim dva puta brzo kliknite list A-201 sa palete Sheet Set Managera, da biste otvorili datoteku A-200.dwg.

7. Ako odmah ispod prostora za crtanje nisu prikazane dve kartice (Model i A-201) (slika 14.59), pokrenite komandu OPTIONS i idite na karticu Display u okviru za dijalog Options.

Na kartici Display potvrdite polje Display Layout And Model Tabs, koje se nalazi u grupi Layout Elements u donjem levom delu okvira za dijalog. Izaberite OK da biste napustili okvir za dijalog Option i u prozoru aplikacije prikazali kartice Model i Layouts (slika 14.59).


8. Pritisnite i držite pritisnut levi taster miša, a zatim pritisnite taster Ctrl sa tastature. Pomerite miša udesno i kad se sa desne strane kartice A-201 prikaže mala strelica, otpustite taster miša (levi deo slike 14.60).

SLIKA 14 59 Kartice Layout I Model u prozoru aplikacije

SLIKA 14 60 Kopiranje radnog lista pomoću tastera Ctrl i levog tastera miša

(levo) i iskopirani radni list (desno)

SAVET Ako se radni list iskopira sa leve strane radnog lista A-201, mišem prevucite kop-iju (A-201 (2) do kraja, kao što je prikazano na desnom delu slike 14.60.

9. Ponavljajte korak 8 sve dok ne dobijete ukupno četiri kartice sa radnim listovima.

10. Izaberite karticu radnog lista A-201 (2), a zatim kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Rename. Promenite ime na A-202.

Ponovite ovu proceduru i za druge dve kartice. Promenite im imena na A-203 i A-204, respektivno. Kad završite, kartice Model i Layout bi trebalo da izgledaju kao na slici 14.61.

11. Upamtite tekući crtež A-200.dwg (ime ostaje isto).


SLIKA 14 61 Četiri kartice radnih listova označene redom. Svaka se koristi za po jednu elevaciju

SAVET Ako želite da brzo prelazite sa jednog na drugi radni list, pritisnite Ctrl+Page Up ili Ctrl+Page Down. Page Up vas ciklično vodi udesno, a Page Down ulevo. Ova prečica radi i sa radnim listovima u Microsoft Excelu.

Napravili ste sve radne listove koji su vam potrebni. Iako su ovi radni listovi smešteni u dato-tekama A-100.dwg i A-200.dwg, oni još uvek nisu deo skupa listova. Korisnici koji koriste verziju AutoCAD, treba da ubace nove radne listove u skup listova za projekat My Cabin. Korisnici koji koriste verziju AutoCAD LT mogu da preskoče narednu vežbu, pošto Sheet Set Manager postoji samo u punoj verziji.

Ubacivanje novog radnog lista u Sheet Set Manager

ACADONLY

Ako treba da se podsetite kako se ovo radi, pogledajte odeljak pod naslovom "Ubaci-vanje postojećih crteža u skup listova". Ukratko, procedura je sledeća:

1. Desnim tasterom miša kliknite podskup Architectural i izaberite opciju Import Layout As Sheets.

2. Pronađite datoteke A-100.dwg i A-200.dwg.

3. Proverite da li su svi radni listovi koji postoje u datotekama A-100.dwg i A-200.dwg potvrđeni (slika 14.62). Nakon toga, izaberite dugme Import Checked.

Radni listovi A-101 i A-201 bi trebalo da imaju status "This layout is already part of a sheet set – not available for import". Pošto je po jedan radni list na svakom crtežu već deo skupa listova, za četiri nova radna lista je prikazan status "Warning: this layout may belong to another sheet set" (Upozorenje: ovaj radni list možda pripada drugom skupu listova).

Promena imena i broja lista u Sheet Set Manageru

ACADONLY

Svaki od novih radnih listova je sada deo skupa listova My Cabin. Pošto ovi radni listovi nisu napravljeni pomoću Sheet Set Managera, već kopiranjem postojećih rad-nih listova, njihova imena su u skladu sa obrascem: ime crteža – ime radnog lista. U

vežbi koja sledi ćemo na brz način promeniti ime i broj svakog od ovih listova.


SLIKA 14 62 Uvoz novih kartica sa radnim listovima u skup listova My Cabin

1. Dok je otvoren bilo koji crtež, desnim tasterom miša kliknite prvi list koji predstavlja neki od listova sa novim radnim listovima (slika 14.63), a zatim iz menija koji se otvara izaberite opciju Rename & Renumber.

SLIKA 14 63 Izbor opcije Rename & Renumber sa panoa Sheet List u Sheet Set Manageru


Otvoriće se okvir za dijalog Rename & Renumber, koji je prikazan na slici 14.64. Ovaj okvir za dijalog je vrlo sličan sa okvirom za dijalog New Sheet. U njemu postoji nekoliko dodataka koji se odnose na rukovanje datotekama. Pomoću ovog okvira za dijalog možete i da promenite kartice sa radnim listovima unutar svakog crteža.

SLIKA 14 64 Promena imena i broja novih radnih listova

Redosled po kojem Sheet Set Manager uvozi nove radne listove u skup listova može biti različit, u zavisnosti od redosleda kojim ste ih birali prilikom uvoza. U poljima Number i Sheet Title, u okviru za dijalog Rename & Renumber Sheet, unesite vrednosti iz tabele 14.1.

TABELA 14 1 Brojevi listova i njihova imena

Datoteka sa crtežom Ime radnog lista Broj Ime lista

A-100.dwg A-102 A-102 Floor Plan Materials

A-103 A-103 Floor Plan Doors

A-200.dwg A-202 A-202 East Elevation

A-203 A-203 South Elevation

A-204 A-204 West Elevation

Uz tabelu 14.1 kao vodič, izaberite dugme Next i ponovite proces za svaki list.

3. Nakon promene imena i broja svih listova, sa novim radnim listovima, izaberite dugme OK, da biste napustili okvir za dijalog Rename & Renumber. Spisak listova u Sheet Set Manageru bi trebalo da izgleda kao na slici 14.65.

759Podešavanje sadržaja prikaza

SLIKA 14 65 Promenjena imena listova (levo) i uređeni listovi (desno)

Primetićete da listovi na paleti Sheet List nisu poređani po redu. Mišem prevucite svaki list na odgovarajuću poziciju. Kad završite, podskup Architectural bi trebalo da bude sortiran, kao na desnom delu slike 14.65.

Završili ste podešavanje skupa listova u Sheet Set Manageru. Dok ste pravili listove (radne listove), na njima nije postojali ništa osim zaglavlja. U narednim vežbanjima ćete naučiti kako se kreiraju i koriste prikazi, pomoću kojih kroz prostor papira (radne listove) gledate u prostor modela. Pri tome se koristi zadata razmera.

Podešavanje sadržaja prikazaKada se pomoću spoljašnjih referenci pridružuju samo datoteke koje su neophodne za odre-đeni list, onda se upravljanje nivoima prepušta komandi XREF. Iako ste koristili takav način rada, već prvi pogled na listove A-100 skupa otkriva da je skup listova pretrpan, da bi bio od


stvarne koristi. Crtež koji izgleda kao ovaj, u mnogim proizvodnim okruženjima nije prihvat-ljiv. Jedna od prednosti AutoCAD-a je mogućnost da se jednostavno podešavaju objekti koji postoje na crtežu.

Za kreiranje listova se obično koriste spoljašnje reference, zato što, u kombinaciji sa standar-dima za upravljanje datotekama, mogu značajno da smanje pretrpanost crteža. Grupisanjem sličnih listova u jednu datoteku, iz prostora modela možete da obavite veliki deo upravljanja nivoima. Pošto se karakteristikama kao što su stanja nivoa, mnogo lakše upravlja iz prostora modela, želećete da se nivoima što više upravlja iz tog prostora.

Ako to imate na umu, onda u trenutku kad dva lista počnu da se razlikuju imate mogućnost izbora. Da pogledamo, kao primer, nivo sa materijalima poda. On je prikazan samo na jednom listu od svih listova iz skupa. Pošto nivoi, koji su zamrznuti ili isključeni u prostoru modela, ostaju u tom stanju, ovim konkretnim nivoom, koji se nalazi u datoteci A-100.dwg, ne možete da upravljate iz prostora modela. Postoji nekoliko načina da se ovaj problem reši.

Prvi je da zaključite da su razlike između ovog i drugih crteža u skupu dovoljno velike, da je opravdano kreiranje posebne datoteke za taj list. Pošto se nivo koristi samo na jednom listu u celom skupu, možete odlučiti da dalje delite projekat, tako što ćete napraviti datoteku sa materijalima za podove. Na taj način ne morate da brinete o isključivanju tog nivoa na drugim listovima, ali i dalje možete jednostavno da ubacite tu referencu na listove kad vam bude bila potrebna.

Druga opcija je da napravite prikaz koji preklapa taj nivo. Pošto je ovo teško za praćenje i održavanje, upotreba prikaza za preklapanje nije optimalan pristup, ali ako se koristi štedljivo, u nekim situacijama može biti opravdan izbor. Kad pravite svoj skup listova, metod koji ćete izabrati zavisi najviše od vremena koje je potrebno za svaku od opcija. Na primer, preklapanje samo jednog nivoa u 10 prikaza će verovatno trajati mnogo duže nego da jednostavno napra-vite novu datoteku za specijalan slučaj.

U ovom odeljku ćemo objasniti oba pristupa, koja se koriste za upravljanje sadržajem prikaza. Niz crteža A-100 će tražiti da prikazi preklope neke nivoe, dok ćemo nizom crteža A-200 u potpunosti upravljati iz prostora modela.

Podešavanje razmere tipa linijePre nego što počnete sa podešavanjem nivoa u svakom prikazu, treba da budete sigurni da će se nivoi prikazati na pravi način. Možda ste primetili da linije krova, ni u prostoru modela ni u prostoru papira nisu isprekidane. Razlog je u tome što dve promenljive koje kontrolišu izgled tipa linija nisu podešene konzistentno na celom crtežu. Razmere tipova linija ćete podesiti na sledeći način:

1. Podesite faktor razmere za tipove linija na 1 (unesite LTSCALE ↵1↵, na komandnoj liniji).

2. Unesite PSLTSCALSE↵1↵. Ovim ste konfigurisali AutoCAD tako da se u svakom prikazu koristi faktor razmere tipa linija, koji je definisan razmerom prikaza. Na taj način će u svakom prikazu crtice biti iste dužine.


3. Na komandnoj liniji unesite MSLTSCALE↵1↵. Ovim ste AutoCAD konfigurisali tako, da se u prostoru modela, za prikaz isprekidanih linija, koristi trenutno podešena razmera za napomene. Kad završite, crtež bi trebalo da izgleda kao onaj sa slike 14.66.

SLIKA 14 66 Radni list sa planom sprata brvnare, nakon selektivnog zamrzavanja nivoa u prikazu

Upravljanje datotekom u kojoj je list za plan sprataOva datoteka sadrži tri radna lista i zbog toga je pomalo atipična. Svaki radni list, iako je sličan ima i elemente koji ga razlikuju od ostalih. Veliki deo upravljanja nivoima za ceo crtež je već urađen kroz spoljašnje reference. To znači da, pošto plan gradilišta nije ubačen u crtež A-100.dwg, to nema potrebe da brinemo o isključivanju nivoa koji se u njemu nalaze.

Čak i kad su izbačeni svi nivoi plana gradilišta i dalje postoji mnogo nivoa čiju vidljivost treba podesiti. Pošto se većina ovih podešavanja primenjuje samo na ovaj list, to ćemo veći deo upravljanja nivoima za ovu datoteku da uradimo putem preklapanja nivoa prikazima.

1. Proverite da li je otvoren crtež A-100.dwg, a zatim pređite u prostor modela.

2. Jedini nivo koji je trenutno prikazan, a koji treba da bude zamrznut u svim prikazima je nivo A-AREA-NPLT. Iako je moguće da je on već promenjen pomoću osobine Plot, ipak ćete ga i zamrznuti.


Otvorite Layer Properties Manager i zamrznite nivo 14A-FPLAY1|A-Area-NPLT. Primetićete da ispred imena stoji ime reference. Na taj način možete da lako odredite kojoj spoljašnjoj referenci nivo pripada. To dalje znači da nivoi sa prefiksom pripadaju trenutnom crtežu.

SAVET Probajte da u delu sa filterima u Layer Properties Manageru izaberete grupu Xreffs. Na taj način će se prikazati samo nivoi koji su referencirani u tekućem crtežu. Da biste videli samo nivoe koji postoje u tekućem crtežu, potvrdite polje Invert Filter, koje se nalazi u donjem levom uglu Layer Properties Managera. Ako uradite ovako, po završetku treba da budete sigurni da je grupa All izabrana i da polje Invert Filter nije potvrđeno.

Lista sa planom sprataNakon podešavanja vidljivosti nivoa za sve radne listove u tekućoj datoteci, možete da počnete sa podešavanjem vidljivosti nivoa za pojedinačne listove na planu. Prvi list je A-101. Na ovom planu ne želite da se vidi mreža, plan materijala i natpisi koji se odnose na vrata. U narednoj vežbi ćete to da promenite:

1. Proverite da li je otvorena datoteka A-100.dwg, a zatim pređite na radni list Floor Plan A-101.

2. Dva puta brzo kliknite negde unutar granica prikaza, da biste prešli u prostor modela.

3. Izaberite alat Freeze (LAYFRZ) koji se nalazi na panou Layers, na kartici Home, a zatim grafički izaberite jednu od šrafura poda, koje se nalaze na nivou

A-FLOR-PATT.

Nakon što izaberete objekat koji se nalazi na nivou A-FLOR-PATT, taj nivo se više ne vidi na ekranu. Pošto ste ovo promenili iz prikaza, promena se primenjuje samo na taj prikaz. To znači da je nivo A-FLOR-PATT i dalje vidljiv u ostalim prikazima u okviru istog crteža, ali se više ne prikazuje u prikazu na listu A-101.

NAPOMENA Prikazi u radnim listovima se opisuju kao pokretni, pošto se mogu pomer-ati. Oni se uvek nalaze u delu crteža sa radnim listovima. U AutoCAD-u postoji i druga vrsta prikaza. U pitanju su prikazi u prostoru modela, odnosno pločasti prikazi. Ako želite više informacija o tome, pogledajte sistem pomoći koji postoji u AutoCAD-u. Potražite stavku "set model space viewports". Da ne bi bilo zabune, u ovom poglavlju ću pod ter-minom prikaz podrazumevati prikaze u prostoru papira.

4. Pomoću alata Freeze izaberite jednu od oznaka vrata (krug sa brojem, blizu vrata).

5. Ostanite u okviru prikaza na listu A-101, otvorite Layer Properties Manager i pronađite nivo 14A-FPLAY|A-GRID. Ako je potrebno, pomerite se udesno dok

ne pronađete kolonu VP Freeze. Izaberite ikonu u toj koloni, da biste zamrzli nivo sa mrežom u tekućem prikazu.


6. Zatvorite paletu Layer Properties Manager, da biste se vratili na crtež. Nakon ovih promena crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 14.67.

SLIKA 14 67 Radni list A-101 Floor Plan, nakon što su zamrznuti pojedini nivoi u prikazu


Lista sa planom materijala za plan sprataSlično kao što ste uradili sa prethodnim listom i na list Floor Plan Materials ćete primeniti podešavanja prikaza koja će preklopiti prethodna podešavanja. Ovog puta ćete promeniti vid-ljivost nivoa sa mrežom, kotama i podacima o vratima.

1. Proverite da li je otvoren crtež A-100.dwg, a zatim pređite na radni list Floor Plan Materials A-102.

2. Dva puta brzo kliknite prikaz, a zatim pomoću alata Freeze (LAYFRZ) izaberite neku od kota.

Nivo 14A-FPLAY1|A-ANNO-DIMS je sada zamrznut samo u tekućem prikazu.

3. Pomoću alata Freeze izaberite neku od vertikalnih linija mreže, koje se nalaze iznad plana sprata. Izborom neke od ovih linija zamrzava se nivo 14A-FPLAY1|A-GRID.

4. Na kraju, pomoću alata Freeze izaberite neku od oznaka za vrata, da biste zamrzli i nivo 14A-FPLAY1|A-ANNO-TABL.

Za korisnike verzije AutoCAD LTDa biste ubacili naslov lista moraćete manuelno da ažurirate blok sa naslovom crteža. Razlog je u tome što u ovoj verziji ne postoji Sheet Set Manager.

1. Dva puta brzo kliknite blok Drawing title. Otvoriće se okvir za dijalog Enhanced Attribute Editor.

2. Promenite oznaku VIEWNAME na Floor Plan Materials, a zatim kliknite OK da biste se vratili na crtež.

3. Pomoću Enhanced Attribute Editora promenite Sheet Number (donji desni ugao) na A-102.

5. Blok Drawing title je dinamički. Kliknite ga i prevucite na desni kraj horizontalne linije, sve dok ne dođe ispod celog naslova. (Pogledajte sliku 14.68.)

SLIKA 14 68 Podešavanje dinamičkog bloka Drawing title


6. Pomoću komande PAN možete bolje da orijentišete plan sprata na listu sa materijalima. Kad završite, crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 14.69.

SLIKA 14 69 Radni list A-102 Floor Plan Materials, nakon što su u prikazu zamrznuti neki od nivoa

List sa vratimaList Floor Plan Doors je prvi radni list koji treba da ima više od jednog prikaza. Evo koraka koji su potrebni da bi se crtež sredio:

1. Proglasite radni list A-103 aktivnim.

2. Unutar prikaza, zamrznite nivoe A-ANNO-DIMS i A-FLOR-PATT.

3. Izaberite dugme Viewport Scale na statusnoj liniji i izaberite 1/8"=1'-0" (1:100). Faktor zumiranja se smanjuje u skladu sa novom razmerom.


Za korisnike verzije AutoCAD LTIako u ovoj verziji ne postoji Sheet Set Manager i ovde je moguće kreirati i upravljati sku-pom dokumenata. U ovoj vežbi ćete nastaviti sa podešavanjem listova, pomoću dina-mičkih atributa blokova.

1. Pređite u prostor papira i promenite SHEET number na A-103.

2. Dva puta brzo kliknite blok Drawing Title i promenite Drawing Name na Floor Plan Doors.

4. Dva puta brzo kliknite blok Drawing Title i promenite razmeru na 1/8"=1'-0" (1:100). Nakon toga, podesite dužinu horizontalne linije u bloku, dok ne dođe ispod celog naslova.

5. Izaberite prikaz i pomoću čvorova ga podesite tako da u potpunosti stane na plan sprata. Crtež bi trebalo da liči na onaj sa slike 14.70.

SLIKA 14 70 Radni list A-103 Floor Plan Doors nakon što su zamrznuti nivoi i podešen prikaz

6. Proglasite nivo A-ANNO-NPLT tekućim i napravite novi prikaz (pogledajte odeljak "Kreiranje prikaza u prostoru papira", ako je potrebno da se podsetite kako se to radi). Prikaz postavite u donji levi ugao radnog lista (pogledajte sliku 14.71).


7. U prikazu će se prikazati sav sadržaj prostora modela. Iako će pogled biti obeležen kao da nije u razmeri, trebalo bi da napravite prikaz sa razmerom 3/16"=1'-0" (1:70).

8. Izaberite spoljašnju referencu 14A-FPLAY1.dwg, kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Open Xref.

U novom prozoru za crtanje će se otvoriti crtež 14A-FPLAY1.dwg.

9. Promenite polje za unos teksta General Notes, tako da bude samo jedna kolona. Ovo možete da uradite ako kursor postavite odmah iza prve napomene u levoj koloni i pritisnete taster Delete.

10. Da biste na listu dobili više prostora, razvucite linije mreže 1, 2, 3 i 4 tako da budu bliže brvnari.

11. Upamtite i zatvorite crtež 14A-FPLAY1.dwg i vratite se na karticu radnog lista A-103 u datoteci A-100.dwg.

12. Iskopirajte ovaj prikaz, dva puta brzo kliknite unutar novog prikaza, a zatim komandama PAN i ZOOM podesite pogled tako da tekst General Notes ispuni prikaz.

13. Iskopirajte blok Drawing Title u nove prikaze i podesite atribute (slika 14.71).

NAPOMENA Većina listova traži određeno podešavanje kad se postavljaju zajedno. Da biste u tome bili efikasni, vrlo je bitno da naučite kako da brzo prelazite iz jedne u drugu spoljašnju referencu. Kad budete imali više iskustva sa ovim programom, sami ćete zaključiti da li je bolje da se spoljašnje reference menjaju na licu mesta ili treba da se otvaraju.

Crteži koji se odnose na plan sprata su skoro kompletni. U ovom odeljku ste naučili kako da napravite prikaze sa određenom razmerom, kako da upravljate nivoima u tim prikazima i kako da (samo za verziju AutoCAD) uvozite dodatne radne listove u Sheet Set Manager. U narednom odeljku ćete podešavati listove sa elevacijama, ali ćete uglavnom koristiti iste koncepte.


SLIKA 14 71 Prikazi sa napomenama i tabelom

Upravljanje datotekom u kojoj je list sa elevacijamaVeći deo poslednjeg odeljka bio je posvećen upravljanju nivoima u prikazima. Pošto je bilo puno nivoa koji su se videli samo u jednom ili dva prikaza, mnogo vremena ste potrošili na preklapanje tih nivoa od strane prikaza. Postojala je mogućnost da su ti listovi dovoljno razli-čiti, da bude opravdano kreiranje posebnih datoteka tipa .dwg za svaki od njih.

U datoteci u kojoj je list sa elevacijama nema potrebe da nivoe preklapate prikazima. Ele-vacije su savršen primer kako spoljašnje reference mogu da upravljaju nivoima kod listova. Nema nikakvog konflikta kod objekata ili nivoa, u bilo kom pogledu koji ćete praviti. U skladu sa tim, treba samo da proverite da li se u prostoru modela vide svi nivoi koji su vezani za elevacije.

Počećete sa južnom elevacijom, pošto je to jedina elevacija, koja je nacrtana bez rotacije UCS-a. U skladu sa tim se ova elevacija najbrže podešava. Evo kako se to radi:

1. Pomoću Sheet Set Managera otvorite list A-203 – South Elevation, koji se nalazi u datoteci A-200.dwg. Korisnici verzije AutoCAD LT, koji nemaju Sheet Set Manager, treba da otvore datoteku i pređu na karticu radnog lista A-203.

2. Uključite i odmrznite sve nivoe na tekućem crtežu (komande Turn All Layers On (LAYON) i thaw All Layers (LAYTHW). Ove komande se nalaze na proširenom panou Layers, na kartici Home.


3. Pomerite pogled tako da se južna elevacija postavi u centar prikaza.

4. Obrišite tekst SOUTH ELEVATION iz crteža 14A-FPLAY1.dwg.

5. Podesite granicu prikaza, tako da se na listu A-203 vidi samo južna elevacija.

Kad završite, list sa južnom elevacijom bi trebalo da izgleda kao na slici 14.72.

Korisnici verzije AutoCAD LT1. Pređite u prostor papira i promenite SHEET number na A-203.

2. Dva puta brzo kliknite blok Drawing Title i promenite Drawing Name na South Ele-vation (Južna elevacija). Nakon toga, podesite dužinu horizontalne linije u bloku, sve dok ne dođe ispod celog naslova. Pomerite blok Drawing Title bliže elevaciji.

SLIKA 14 72 Radni list sa južnom elevacijom nakon što su zamrznuti nivoi i podešen prikaz


Podešavanje ostalih radnih listova za elevacijePreostale elevacije su bile nacrtane sa zarotiranim korisničkim koordinatnim sistemom (UCS), tako da su bile dobro orijentisane kad ste ih crtali, ali su zarotirane kad crtež gledate u svet-skom koordinatnom sistemu (WCS). Na sličan način ćete, u prikazu, zarotirati UCS.

1. Proglasite aktivnim radni list A-202 (istočna elevacija), a zatim dva puta brzo kliknite unutar prikaza.

2. Da biste zarotirali UCS kliknite karticu View, a zatim i dugme Z na panou Coordinates. Kad se pojavi odziv Specify Rotation Angle About Z Axis, unesite 90↵.

3. Da biste pomoću komande PLAN zarotirali pogled tako da bude u skladu sa UCS-om, unesite PLAN↵↵.

4. Izaberite dugme Viewport Scale, a zatim izaberite 3/16“=1‘-0“, ako koristite arhitektonske jedinice, ili dva puta brzo kliknite prikaz i unesite Z↵1/70XP↵, da biste napustili prostor modela. Postavite prikaz tako da se istočna elevacija postavi u centru.

5. Podesite granice prikaza tako da se u radnom listu A-202 vidi samo istočna elevacija.

6. Obrišite tekst EAST ELEVATION.

Radni list bi trebalo da izgleda kao na slici 14.73.

7. Ponovite korake 1 do 6 i za preostala dva radna lista sa elevacijama. Zamenite odgovarajući tekst i vrednosti. Na primer, za prikaz A-201 – North Elevation, radni list mora da se zarotira za 180 stepeni, dok se prikaz A-204 – West Elevation treba da zarotira za 270 stepeni ili za 90 stepeni u negativnom smeru. Korisnici verzije AutoCAD LT treba da urade dodatnu vežbu i promene atribute bloka, jer to ne mogu da urade preko Sheet Set Managera.

Kad se završe elevacije, radni list A-201 – North Elevation bi trebalo da izgleda kao gornji deo slike 14.74, a radni list A-204 – West Elevation kao donji deo slike 14.74.

Za korisnike verzije AutoCAD LT1. Pređite u prostor papira i promenite SHEET number na A-202.

2. Dva puta brzo kliknite blok Drawing Title i promenite Drawing Name na East Ele-vation. Podesite dužinu horizontalne linije u bloku, tako da se proširi ispod celog naslova. Blok pomerite bliže elevaciji.


SLIKA 14 73 Radni list sa istočnom elevacijom nakon što su zamrznuti neki nivoi i podešen prikaz

Podešavanje lista sa planom gradilištaNa planu gradilišta bi trebalo da se vidi plan brvnare, pristupni put i slika, ali ne i elevacije, niti veći deo informacija koje su prikazane u prethodnim radnim listovima. Zbog čudnog oblika linije međe, moraćete da obrišete tekući prikaz, da nacrtate poliliniju i pretvorite je u prikaz. Evo kako se to radi:

1. Otvorite datoteku C-101.dwg i napravite radni list C-101.

2. Pređite u prostor modela (ikona Quick View Layouts, na statusnoj liniji, pa ikona modela).

3. Nivo A-ANNO_REFR proglasite za tekući i pridružite crtež 13C-SPLAY1.dwg. Ovo ćete uraditi pomoću okvira za dijalog Attach External Reference, koji je prikazan na slici 14.75.

4. Kao tačku umetanja za referencu plana gradilišta pokažite gornji levi ugao verande (slika 14.76).

5. Proglasite nivo A-ANNO-NPLT tekućim i napravite novi prikaz, koji se proteže od gornjeg levog ugla zaglavlja do donjeg desnog ugla zaglavlja.


SLIKA 14 74 List sa severnom elevacijom (gore) i list sa zapadnom elevacijom (dole)


SLIKA 14 75 Definisanje tačke umetanja plana gradilišta

SLIKA 14 76 Definisanje tačke umetanja plana gradilišta

6. Dva puta brzo kliknite unutar prikaza, zumirajte do granica crteža, a zatim dva puta brzo kliknite izvan prikaza, da biste se vratili u prostor papira.

7. Dok je nivo A-ANNO-NPLT još uvek tekući, pokrenite komandu PLINE (Polyline) i nacrtajte zatvorenu poliliniju, koja otprilike prati oblik linije međe, kao što je prikazano na slici 14.77. Tačan oblik nije bitan pošto još uvek nije definisana razmera prikaza.

8. Da biste poliliniju pretvorili u prikaz prvo izaberite karticu View. Nakon toga izaberite dugme Create From Object koje se nalazi na panou Viewports, a onda

pokažite poliliniju. Možda ćete morati da kliknete strelicu usmerenu naniže, koja se


nalazi pored dugmeta Create Polygonal i da onda dugme Create from Object izaberete iz pokretnog menija.

U novom prikazu će se prikazati sadržaj prostora modela, kao i u originalnom prikazu.

9. Obrišite pravougaoni prikaz.

SLIKA 14 77 Crtanje polilinije koja pratu među.

SAVET Dugme Create Polygonal se može koristiti i za direktno crtanje prikaza, ali alat Polyline daje više kontrole nad oblikom prikaza, jer omogućava i ubacivanje lučnih seg-menata, a omogućava i da prikaz ima debljinu, što je korisno u slučajevima kad se prikazi štampaju.

Definisanje razmere novog prikazaZa razmere koje koriste konvenciju razlomak=1‘-0“ kaže se da su arhitektonske. Na plano-vima spratova se generalno koriste inženjerske razmere, koje se prikazuju u obliku 1“=broj, gde je broj neki umnožak broja 10. Za ovaj plan gradilišta ćete definisati novu razmeru pri-kaza i dodati je u listu Viewport Scale.


1. Izaberite prikaz, kliknite dugme Viewport Scale i izaberite Custom. Otvoriće se okvir za dijalog Edit Scale List, koji je prikazan na slici 14.78.

SLIKA 14 78 Okvir za dijalog Edit Scale List

2. Izaberite dugme Add, da biste otvorili okvir za dijalog Add Scale.

3. Najbolja inženjerska razmera za plan gradilišta, koja je pronađena nakon eksperimentisanja je 1“=30‘-0“ (1=400). Ovim se dobija odnos 1“=360“ (1=400). U polje Name Appearing in The Scale unesite 1‘=30“ (1:400), ali nemojte još da pritiskate ↵.

4. U donjem delu okvira za dijalog podesite Paper UNITS na 1 (1) i Drawing UNITS na 360 (400), kao što je prikazano na slici 14.79.

SLIKA 14 79 Okvir za dijalog Add Scale

5. Izaberite OK u svim okvirima za dijalog da biste prihvatili promene i zatvorili ih.

6. Izaberite ponovo prikaz, kliknite dugme Viewport Save i izaberite opciju 1'=30" (1:400). Razmera prikaza će se promeniti u skladu sa razmerom koju ste izabrali.


7. Pomerite prikaz ili ga izaberite u prostoru papira i podesite mu krajnje tačke, tako da se vide samo informacije vezane za gradilište.

8. Pomoću dugmeta Freeze u Layer Properties Manageru zamrznite sledeće nivoe: A-AREA-NPLT, A-ANNO-DIMS, A-DOOR, A-FLOR-FIXT, A-GRID, A-FLOR-PATT, A-ROOF, A-ANNOTABL, A-ANNO-TEXT i A-GLAZ.

9. Iskopirajte blok Drawing title sa nekog drugog lista i promenite opciju Viewport Scale (razmera) na 1“=30‘ (1:400).

Za korisnike verzije AutoCAD LTUmesto da koristite Sheet Set Manager koji se ne isporučuje u ovoj verziji, vi ćete pomoću atributa bloka podesiti informacije koje se nalaze unutar bloka sa naslovom. Blok sa naslovom ćete u verziji LT ažurirati na sledeći način:

1. Pređite u prostor papira i promenite SHEET number na C-101.

2. Dva puta brzo kliknite blok Drawing Title i promenite Drawing Name na Site Plan (plan gradilišta).

10. Napravite novi prikaz i povećajte faktor zumiranja, tako da se vidi datoteka sa slikom koja se referencira. Nakon toga, iskopirajte i sredite blok Drawing title. Radni list bi trebalo da bude sličan onom sa slike 14.80.

11. Upamtite tekući crtež C-101.dwg (ime ostaje isto).

Napravili ste skup od osam crteža, zajedno sa prikazima koji su u određenoj razmeri i sa želje-nim sadržajem. U narednom odeljku ćete se upoznati sa nekoliko načina da se crtež zaštiti od slučajnih grešaka.

Zaključavanje i isključivanje prikazaJedna od čestih grešaka, koje se prave kad se radi sa prikazima, je zumiranje i pomeranje dok se nalazite u prikazu, nakon čega se zaboravi da se prikaz vrati u prvobitno stanje. Promena prikaza se može zabraniti ako se on zaključa. Ova opcija ne sprečava da menjate sadržaj pri-kaza, već se odnosi na način na koji mu pristupate i na koji ga vidite. Kad u zaključanom pri-kazu izvršavate komande PAN i ZOOM, AutoCAD privremeno napušta prikaz, primenjuje te komande u prostoru papira i onda se vraća u prostor modela. Ovo vodi ka malom vremenskom zaostajanju kad se radi sa ovim komandama, ali je to vreme sigurno kraće od vremena koje biste proveli na ispravljanju, ponovnom crtanju i popravkama skupa crteža u kojima postoje prikazi sa pogrešnim faktorom razmere. Prikaz se zaključava na sledeći način:


SLIKA 14 80 Završen radni list sa planom gradilišta

1. Otvorite crtež A-100.dwg i aktivirajte radni list A-101.

2. Izaberite prikaz, a zatim izaberite dugme Lock/Unlock Viewport, koje se nalazi na statusnoj liniji, pored dugmeta Viewport Scale.

Ikona otvorenog katanca će postati zatvoreni katanac. Prikaz je sada zaključan.

3. Ponovite korak 2 za sve prikaze koji prikazuju brvnaru i u preostalim radnim listovima.

Isključivanje prikazaPored kontrolisanja vidljivosti nivoa u svakom prikazu, moguće je i isključivanje prikaza, tako da se objekti iz prostora modela koji se nalaze u njemu, ne vide.

1. Proglasite radni list A-103 – Floor Plan Doors aktivnim i izaberite prikaz koji prikazuje tabelu.


Šta se radi u prostoru modela i prostoru papira (radnim listovima)

Evo rezimea nekih stvari koje se rade u svakom od ova dva okruženja:

Prostor modela

U prostoru modela možete da radite sledeće:

f Zumiranje do razmere prikaza

f Rad na građevini (ili projektu koji crtate)

f Proglašavanje prikaza tekućim

f Globalna kontrolna vidljivosti nivoa

Prostor papira (radni listovi)

U prostoru papira možete da radite sledeće:

f Kreiranje prikaza

f Promena veličine i položaja prikaza

f Podešavanje razmere prikaza pomoću palete Viewports

f Zaključavanje i otključavanje razmere prikazivanja prikaza

f Isključivanje i uključivanje prikaza

2. Kliknite desnim tasterom miša i izaberite Display Viewport Object, a nakon toga kliknite No. Sadržaj prikaza će nestati (slika 14.81). Isti rezultat možete da dobijete i pomoću palete Properties, ako otvorite padajuću listu pored dugmeta On, u delu Misc, a zatim izaberete opciju No.

3. Uključite ponovo prikaz.

4. Upamtite ovaj crtež, pod istim imenom A-100.dwg.

Mogućnost isključivanja prikaza može biti prednost kod složenih crteža sa mnogo prikaza, ili ako u svakom prikazu ima mnogo informacija. Upamtite da, iako su svi radni listovi zasno-vani na jednom crtežu, AutoCAD crta najmanje jedan deo tog crteža u svakom prikazu. Kod složenih crteža to može da uspori računar, tako da je korisno da se privremeno isključe prikazi na kojima se ne radi. To je, takođe, jednostavan način da se proveri koji su objekti u prostoru modela, a koji u radnom listu (prostoru papira).

779Ako vam je potrebno još prakse

SLIKA 14 81 Radni list Plan Notes, sa isključenim prikazom u kome je tabela

Sa prikazima i radnim listovima ćete ponovo raditi u narednom poglavlju, kad ćemo zaokru-žiti vaše znanje o crtanju u AutoCAD-u u dve dimenzije. Tada ćete se upoznati sa principima štampanja crteža.

Ako vam je potrebno još prakseNapravite novi crtež od početka, pridružite mu spoljašnje reference i napravite još jedan radni list za crtež brvnare, koji ima orijentaciju landscape i koji treba da stane na papir veličine 30“x42“. Napravite četiri ili više prikaza: jedan za plan sprata i ostale za različite poglede na crtež. Novi radni list bi mogao da bude nalik slici 14.82.

Upamtite crtež pod imenom A-100-extra.dwg.


SLIKA 14 82 Dodatni radni list za projekat brvnare

Da liste naučili?Sada ste u stanju da

; Napravite radni list i povežete ga sa podešavanjem strane

; Prebacujete objekte iz prostora papira u prostor modela

; Napravite i upravljate listovima pomoću Sheet Set Managera (samo u verziji AutoCAD)

; Podešavate prikaze u radnim listovima

; Kontrolišete vidljivost nivoa u pojedinačnim prikazima

; Zumirate i time menjate razmeru prikaza

; Zaključate ono što se vidi u prikazu

; Isključujete i uključujete prikaze

781781

Uz opremu koja danas postoji nema razlike između štampanja i crtanja. Termin štampanje se nekad koristio da ukaže na štampanje na uređajima malih dimenzija, dok je termin crtanje ukazivao na crtače sa perima, od kojih je većina štampala na papiru velikih dimenzija. Danas se, međutim, oba termina koriste kao sinonimi. Crtači sa perima su skoro zamenjeni inkjet i laserskim štampačima velikih dimenzija, koji imaju i neke dodatne mogućnosti koje se ne mogu pronaći na drugim uređajima za štampa-nje. U svemu ostalom, bar što se tiče AutoCAD-a, razlika između crtača i lasera, inkjet i elektrostatičkih štampača je minimalna. U ovoj knjizi se termini štampanje i crtanje koriste kao sinonimi.

Štampanje crteža može biti jednostavno, čak i kad računar nije direktno povezan sa štampačem. Najčešći oblik štampanja je kad je uređaj povezan sa računarom, ali se može štampati i u nekom od elektronskih formata. Bilo da štampate na stvarnom ure-đaju ili u nekom od elektronskih formata, pomoću alata sa kojima ćete se upoznati u ovom poglavlju možete lako da upravljate štampanjem.

Iako neki od vas možda imaju velike ili male štampače povezane sa računarom, mi ćemo u ovom poglavlju pretpostaviti da postoji standardni DWFx ePlot (XPS compati-ble).pc3 štampač. Pošto je svaki štampač specifičan, izborom ovog štampača ćemo biti sigurni da svako može da prati korake koje ćemo objasniti u ovom poglavlju.

Štampaćete iz crteža A-100.dwg, A-200.dwg i C-101.dwg, odnosno iz njihovih radnih listova sa podrazumevanom veličinom lista Letter, od 8 1/2“x11“ (A4 – 210 mm x 297 mm) i drugim listom veličine 24“x36“ (A1 – 594 mm x 841 mm).

Pored toga što treba osigurati da se može štampati u svakom od ovih formata, štam-panje u formatima, kao što su .dwf ili .dwfx nije ništa neobično u industriji. Često je potrebno da postoji elektronski trag svega što projekat isporučuje, a format .dwf je jedna od mogućnosti. Neke od elektronskih formata ću pomenuti malo kasnije u ovom poglavlju, ali je za sada važno da napomenem da je svrha upotrebe DWF štampača da vas upozna sa osnovnim principima štampanja, bez obzira na to da li imate pristup do nekog štampača.

POGLAVLJE 15

Štampanje crteža iz AutoCAD-a

782 POGLAVLJE 15 Štampanje crteža iz AutoCAD-a

f Podešavanje crteža koji će se štampati

f Upotreba okvira za dijalog Plot

f Zaključavanje stilova za štampanje

f Dodela debljina linija nivoima na crtežu

f Izbor dela crteža koji će se štampati

f Pregled pre štampe

f Štampanje radnog lista

f Publikovanje više radnih listova

f Publikovanje pomoću Sheet Set Managera

783Upotreba okvira za dijalog Plot

Upotreba okvira za dijalog PlotŠtampanje datoteke iz AutoCAD-a (elektronski ili u čvrstom formatu) je posao koji se može podeliti na pet celina. AutoCAD-u treba da saopštite sledeće:

f Uređaj za štampanje koji će se koristiti

f Debljina linije koja je dodeljena svakom objektu na crtežu

f Deo crteža koji će se štampati

f Veličina papira na kome će se štampati

f Razmera, orijentacija i položaj odštampanog dela na papiru

f Većina ovih zadataka se obavlja pomoću okvira za dijalog Plot:

1. Otvorite datoteku A-100.dwg (slika 15.1). Izaberite radni list A-101 da biste ga aktivirali i osigurali da se nalazite u prostoru papira.

SLIKA 15 1 Crtež A-100 sa prikazanim planom sprata

2. Izaberite karticu Output, a zatim kliknite dugme Plot, koje se nalazi na panou Plot. Otvoriće se okvir za dijalog Plot.


Na naslovnoj liniji je prikazano ime radnog lista, pošto u ovom slučaju štampate iz prostora papira (radni list). Ako štampate iz prostora modela, na naslovnoj liniji će stajati reč „Model“. Ovaj okvir za dijalog je sličan okviru za dijalog Page Setup, sa kojim ste radili u četrnaestom poglavlju „Podešavanje crteža za štampanje pomoću radnih listova“, kada ste podešavali radne listove (slika 15.2).

SLIKA 15 2 Okvir za dijalog Plot

S

Okvir za dijalog Plot možete da otvorite i ako pritisnete Ctrl+P ili ako unesete PLOT↵ ili PRINT↵.

Nerešeni nivoi Ako se prikaže okvir za dijalog Layer Notification Warning, sa upozorenjem da postoje nivoi koji nisu rešeni, to treba rešiti pre nego što se počne sa štampanjem. Nerešeni nivoi su novi nivoi, koji su dodati na crtež od trenutka kad je crtež poslednji put upamćen, kad je korišćena komanda PLOT ili kad je upamćeno stanje nivoa. Svrha ovog upozorenja je da vam signalizira da treba da pogledate ove nove nivoe i odredite šta sa njima treba uraditi. Otvorite Layer Properties Manager i izaberite opciju Unreconciled New Layers u levom panou. U desnom panou će se prikazati lista tih nivoa. Izaberite sve nivoe koji su prikazani, kliknite ih desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Reconcile Layer. Nakon toga, zatvorite okvir za dijalog Layer Properties Manager. Svi nivoi su sada rešeni, a upozorenje će nestati dok ne dodate nove nivoe.


Upoznaćemo se, najpre, sa ovim okvirom za dijalog. Nakon toga ćete početi sa podešavanjem za štampanje.

U verziji okvira za dijalog koja nije proširena, postoji sedam oblasti sa podešavanjima. Neka od dugmadi i polja se neće aktivirati. Neke opcije ću pomenuti samo usput, pošto su name-njene za stvari koje su naprednije od onih kojima se mi bavimo u ovoj knjizi. Te funkcije postoje i u prostoru modela.

Printer/Plotter U ovoj grupi postoji padajuća lista Name, koja sadrži različite uređaje za štampanje koji su konfigurisani za rad sa AutoCAD-om. Na slici 15.2 je prikazan jedan od njih – DWFx ePlot (XPS Compatible).pc3. Odmah ispod liste je prikazano ime drajvera, kao i dodeljeni port ili mrežna putanja. Ovo se odnosi na izabrani štampač.

Ako izaberete dugme Properties, koje se nalazi sa desne strane, otvoriće se okvir za dijalog Plotter Configuration Editor. U njemu postoje tri kartice, sa podacima koji su specifični za tre-nutni štampač. Da bi dugme Properties bilo na raspolaganju, mora da postoji podrazumevani štampač. To je, uglavnom, podešeno od strane Windowsa.

U okviru za dijalog Plot postoji i polje za potvrdu Plot To File, koje je u ovom slučaju potvr-đeno i sive je boje. DWF štampač koji ste izabrali je virtuelan uređaj, što znači da ne možete da napravite fizički otisak na papiru i da možete da napravite samo datoteku. U ovom slučaju će nastati datoteka sa ekstenzijom .dwfx, koja se, zatim, može pregledati i štampati iz besplatnog programa Autodesk Design Review.

Ako je u okviru za dijalog Plot izabran neki fizički uređaj koji je priključen na računar, polje Plot To File neće biti sive boje. Ako se izabere to polje, onda se AutoCAD-u nalaže da odštam-panu datoteku upamti kao datoteku sa ekstenzijom .plt i da ne koristi izabrani štampač. Ako crtež treba da odštampate u nekoj štampariji, oni više vole da im ga pošaljete u nekom od elek-tronskih formata, kao što su .plt, .dwf, .dwfx ili čak i .pdf, nego da im šaljete AutoCAD-ove datoteke. Za razliku od .dwg datoteka, ovi elektronski formati ne traže da šaljete i datoteke koje su ubačene kao spoljašnje reference, ili datoteke za podršku (fontovi, slike itd.).

S

Autodesk Design Review je deo standardne instalacije AutoCAD-a, a može se i besplatno preuzeti sa Autodeskovog veb sajta, na adresi www.autodesk.com/designreview.

Veličina papira i broj kopija U grupi Paper Size, postoji padajuća lista koja sadrži veličine papira, koje uređaj za štampanje može da prepozna. Sa desne strane se nalazi grupa Number Of Copies, koja je, u slučaju da štampate u datoteku, sive boje. Ovde možete da definišete broj kopija koje treba da se odštam-paju. Kad je potrebno da se odštampa veliki broj kopija, bolje je odštampati jednu kopiju, pogledati da li postoje greške, a zatim odštampati više kopija svake strane.


Grupa Plot Area (oblast koja se štampa)U ovoj grupi postoji padajuća lista koja sadrži opcije za definisanje dela crteža koji se štampa. Zamrzavanjem nivoa čiji objekti ne treba da se štampaju, u pojedinim prikazima, već ste defi-nisali koji će se nivoi videti. Sada treba da odlučite koji deo crteža će se štampati. Dok prola-zite kroz ove opcije nije loše da razmišljate sa dva aspekta. Jedan se odnosi na štampanje celog crteža, a drugi samo na štampanje plana sprata. Radni listovi eliminišu potrebu za nagađanjem u procesu štampanja.

Da biste videli kako ove opcije rade, uzećemo u obzir nekoliko pretpostavki. Prvo ćemo pret-postaviti da je u delu Plot Scale izabrana opcija razmera 1:1, tako da će AutoCAD probati da crtež štampa u punoj veličini. Druga pretpostavka je da se crtež štampa sa orijentacijom landscape.

1. U delu Plot Scale, proširite padajuću listu Scale i izaberite opciju 1:1. Proverite da li je u padajućoj listi Plot Scale UNITS izabrana opcija inches (mm) (slika 15.2).

O razmeri štampanja ćete više naučiti u odeljku „Razmera štampanja“, kasnije u ovom poglavlju.

2. Da biste proširili okvir za dijalog, kliknite strelicu usmerenu udesno, koja se nalazi u donjem, desnom uglu.

Proverite da li je u grupi Drawing Orientation izabrana opcija Landscape, a zatim kliknite strelicu usmerenu ulevo, da biste ponovo smanjili okvir za

dijalog.

Opcija DisplayAko iz padajuće liste What to Plot izaberete opciju Display, štampaće se sve što je trenutno na ekranu, uključujući i prazan prostor oko crteža. Ako je list orijentisan kao Landscape i ako je koordinatni početak u donjem levom uglu prostora za crtanje, izaberite ovu opciju. Izaberite dugme Preview, koje se nalazi u donjem levom uglu okvira za dijalog Plot. Prethodni pregled bi trebalo da liči na onaj sa slike 15.3. Ako je izabrana ova opcija, onda se crtež ne uklapa dobro na papir. Orijentacija i veličina su dobri, ali ako se štampanje počne od donjeg levog ugla papira, onda se crtež štampa suviše naviše i udesno od onog kako bi trebalo. Tu ima i odsecanja, pa veliki deo crteža nije prikazan. Štampanje sa opcijom Display je brz način da se odštampa sve što je prikazano na radnom listu, ali je retko najbolje rešenje, posebno ako se štampa u prostoru modela. Kliknite desnim tasterom miša i izaberite Exit, ili pritisnite taster Esc, da biste napustili režim prethodnog pregleda.


SLIKA 15 3 Crtež brvnare odštampan sa opcijom Display

Opcija ExtentsAko izaberete ovu opciju, AutoCAD pokušava da na list stavi sve objekte koji se na crtežu vide. Izaberite opciju Extents, a zatim kliknite dugme Preview. Rezultat bi trebalo da liči na sliku 15.4.

Ovo se skoro može prihvatiti, ali još uvek nije dovoljno dobro. Okvir nije centriran, pošto granice crteža počinju u donjem levom uglu bele površine u prostoru papira, koji predstavlja stvarni papir. Ovo je način štampanja koji se može koristiti ako se okvir ne štampa ili ako uop-šte nema okvira. Treba da imate na umu da, u slučaju da postoji neki objekat koji se nalazi sa leve strane, ili ispod prostora za crtanje, taj objekat pomera početak granica i smanjuje stvarnu površinu crteža koja se vidi. Pritisnite taster Esc da biste se vratili u okvir za dijalog Plot.

Opcija LimitsDa li se sećate granica crteža koje ste podešavali u trećem poglavlju, pod naslovom „Podeša-vanje crteža“? Da biste se podsetili, uradite sledeće:

1. Otvorite datoteku sa modelom plana sprata – 14A-FPLAY1.dwg iz poslednjeg poglavlja ili iz materijala koji ste preuzeli za petnaesto poglavlje.


SLIKA 15 4 Crtež odštampan sa opcijom Extents

2. Izaberite dugme Quick View Layouts sa statusne linije, da biste prešli u prostor modela. Ova opcija nije dostupna ako se nalazite u radnom listu.

3. Zumirajte plan sprata i ponovo pokrenite komandu PLOT i dodelite isti štampač DWFx. Kad je izabran štampač, iz padajuće liste What to Plot izaberite opciju Limits. U delu Plot Scale izaberite opciju Fit To Paper. Štampanje sa razmerom 1:1 u prostoru modela dovodi do gubitka samo malog dela prostora za crtanje. Kad štampate sa opcijom Limits, AutoCAD štampa samo ono što leži unutar definisanih granica i to stavlja u ugao gde je koordinatni početak.

4. Izaberite strelicu usmerenu udesno u donjem desnom uglu i proverite da li je u grupi Drawing Orientation izabrana opcija Landscape. Nakon toga, izaberite dugme Preview, koje se nalazi u donjem levom uglu (slika 15.5). Ovo štampanje neće raditi pošto granice crteža ne pokrivaju sve što je nacrtano, a i zaglavlje je već prebačeno u prostor papira. Štampanje sa opcijom Limits može biti dobar alat za podešavanje štampanja, ali se pre toga obično menjaju granice crteža od originalnih koordinata, na nove koje odgovaraju onom što se štampa.

5. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Exit.


SLIKA 15 5 Prethodni pregled crteža koji se štampa sa opcijom Limits

NAPOMENA Ako ste u radnom listu neke .dwg datoteke, onda se, u padajućoj listi What to Plot, u delu Plot Area, opcija Limits menja opcijom Layout.

Opcija ViewKad se štampa sa opcijom View, AutoCAD štampa pogled koji je prethodno definisan i upam-ćen uz crtež. Kad se štampa iz prostora modela, opcija View nije ni prikazana u listi What To Plot, ako niste definisali i upamtili neki pogled. Ako štampate iz prostora papira (radni list), ova opcija ne postoji.

1. Otvorite crtež 14A-FPLAY1.dwg iz materijala za petnaesto poglavlje ili ažurirajte poglede sa imenima za svoje elevacije, a zatim pozovite datoteku modela za plan sprata, koju ste napravili u poslednjem poglavlju.

NAPOMENA Pošto ste u prethodnim poglavljima pomerali svoje elevacije, možda ćete morati da promenite definicije pogleda da bi ovo radilo. Pogledi sa imenima, koji se nalaze u datoteci 14A-FPLAY1.dwg, u materijalu za petnaesto poglavlje, su ažurirani.


2. Pokrenite još jednom komandu PLOT, proširite padajuću listu What to Plot i izaberite View. Sa desne strane će se prikazati nova padajuća lista.

3. Proširite novu padajuću listu i izaberite East_elev.

4. Izaberite dugme Preview. Pregled bi trebalo da liči na onaj sa slike 15.6. Pogled se uvek uzima sa iste, fiksne lokacije. U prethodnom poglavlju ste premeštali neke komponente na crtežu brvnare, tako da ćete možda morati da ažurirate poglede u skladu sa tim. Opcija View za grupu What To Plot je dobar alat ako želite da odštampate samo deo crteža.

SLIKA 15 6 Štampanje prostora modela u pogledu sa imenom (East_elev)

5. Pritisnite Esc da biste napustili prethodni pregled, a zatim izaberite Cancel da biste zatvorili okvir za dijalog Plot.

Opcija WindowOznačavanje dela koji se štampa, pomoću prozora, je najfleksibilniji od pet metoda koje smo do sada pomenuli. Ovo je kao da na crtežu koristite prozor zumiranja. Kad izaberete ovu opciju, vraćate se na crtež, gde treba pokazati prozor oko oblasti koja se štampa. Kad se vratite u okvir za dijalog Plot, sa desne strane dela Plot Area će se pojaviti i dugme Window (slika 15.7). Ono se koristi u slučajevima kada treba da promenite prozor.


SLIKA 15 7 Grupa Plot Area u okviru za dijalog Plot sa otvorenom padajućom listom i prikazanim dugmetom Window pored nje

AutoCAD će štampati samo ono što je u prozoru, bez obzira kako se to uklapa na crtež. Ovo je slično sa metodom View, koji smo već objasnili. Razlika je u tome što se pomoću metoda View štampa samo ono što je u pogledu koji je ranije definisan (koji je mogao biti definisan i preko prozora, ali i na neki drugi način), dok se pomoću metoda Window štampa ono što je u prozoru koji definišete tokom pripreme za štampanje. Prozor koji koristite u ovom drugom slučaju se ne može pamtiti i kasnije povratiti.

Pokazali smo pet načina za definisanje onog što se štampa, bilo u prostoru papira, bilo u pro-storu modela. Opciju Window ćete koristiti kasnije u vežbanju za štampanje dela crteža iz prostora modela. U ovom poglavlju ćete štampati, uglavnom, iz radnih listova.

Opcija LayoutNajveća prednost radnih listova je mogućnost da se na ekranu vidi tačno ono što će se odštam-pati. To je i namena opcije Layout u okviru za dijalog Plot. Ako se koristi razmera 1:1 i ako se koristi veličina papira koja je označena u okviru za dijalog Page Setup, odštampani crtež će izgledati isto kao u radnom listu. Opcija layout je detaljnije objašnjena u odeljku „Štampanje crteža pomoću radnih listova“, kasnije u ovom poglavlju. Kad god ne želite da samo nešto odštampate na brzinu iz prostora modela, preporučuje se da koristite opciju Layout.

Grupa Plot ScaleSa desne strane okvira za dijalog Plot se nalazi grupa Plot Scale, pomoću koje kontrolišete razmeru štampanja. Ako je potvrđeno polje Fit To Paper, AutoCAD uzima oblast koju ste izabrali za štampanje i automatski podešava razmeru tako da sve stane na izabranu veličinu papira. Ako ova opcija nije potvrđena, može se koristiti padajuća lista Scale. U ovoj listi se nalaze neke razmere koje su unapred podešene, a tu je i opcija Custom, koja omogućava da sami dodate neku razmeru. Neke od razmera u listi su prikazane kao odnosi, na primer, 1:50. Druge razmere su prikazane u standardnom formatu, kao što je 1/4“=1‘-0“. Ispod padajuće liste je par polja za unos teksta, u kojima se unosi korisnički definisana razmera. Ako koristite razmeru koja je unapred podešena, onda se u ovim poljima za unos teksta prikazuje odnos za tu razmeru.


Za podešavanje korisnički definisane razmere birate jedinice koje ste koristili na crtežu (inči ili milimetri), a u poljima za unos teksta, odmah ispod padajuće liste Scale, unosite rastojanje koje se štampa. Nakon toga se u polju za unos teksta UNITS, koje se nalazi odmah ispod, unosi broj jedinica na crtežu, koji će biti predstavljen rastojanjem koje ste uneli u polju za unos teksta iznad. Rastojanje u inčima (ili milimetrima) je rastojanje na odštampanom crtežu, a rastojanje u polju UNITS je rastojanje koje odštampane jedinice predstavljaju. Za razmeru 1/4“ (1/4“=1‘0“) možete da unesete nekoliko kombinacija:

Polje za unos teksta = Polje za unos teksta UNITS

1/4 inč 1‘

1 inč 4‘

1 inč 48 inča

S

U AutoCAD-u postoji i mogućnost štampanja u formatima koji se koriste za rasterske slike, kao što je .jpg. Ako se izabere neki od ovih štampača, onda se u delu Plot Scale, u okviru za dijalog Plot, kao jedinice koriste pikseli.

Radni listovi se skoro uvek štampaju sa razmerom 1:1. Skupovi sa polovinom veličine su čest slučaj u mnogim projektnim biroima. Ovi skupovi se mogu dobiti promenom razmere štam-panja u okviru za dijalog Plot. Na ovo ću se vratiti kad budem govorio o pripremi crteža za štampu.

Opcije Plot Offset i PlotIspod grupe Plot Area se nalazi grupa Plot Offset (Origin Set to Printable Area), u kojoj postoje dva polja za unos teksta i jedno polje za potvrdu. Ako želite da crtež centrirate na papiru, iza-berite opciju Center The Plot. Ako ovo polje za potvrdu nije potvrđeno, AutoCAD podrazu-mevano postavlja donji levi ugao crteža (koordinatni početak) u donji levi ugao prostora za štampanje na papiru. Promenom vrednosti u poljima za unos teksta X i Y, možete da pomerate crtež po horizontali i vertikali. Ako je izabrana opcija Center The Plot, u polja X i Y ne može se ništa unositi, ali se tu prikazuje rastojanje od donjeg levog ugla lista, koje je potrebno za centriranje crteža.

Kao što svaki crtež ima koordinatni početak (0,0), tako i svaki štampač pravi početak za štam-panje. Obično je ovaj početak u donjem levom ili gornjem levom uglu, ali ne mora uvek biti tako. Prilikom štampanja, štampač prvo pronalazi koordinatni početak i odatle počinje sa štam-pom, pomerajući se bočno u suprotnom smeru od ulaska papira. Ako je početak u donjem levom uglu, odštampani crtež bi izgledao kao na gornjem delu slike 15.8. Ako bi početak bio u gornjem levom uglu, crtež bi izgledao kao u sredini slike 15.8.

Pomoću vrednosti X i Y u delu Plot Offset možete da podesite da jedna od margina bude šira, radi kasnijeg povezivanja. Ako želite da crtež postavite u centru papira, potvrdite polje Center The Plot (donji deo slike 15.8). Ako postoje radni listovi i ako se oni koriste za štampanje, oni određuju te vrednosti, tako da opcija Center The Plot nije na raspolaganju.


SLIKA 15 8 Odštampani crtež sa početkom u donjem levom uglu (gore), u gornjem levom uglu (sredina) i centrirani crtež (dole)


SAVET Štampači koji koriste format 8.5“x11“ (210 mm x 297 mm) su obično podešeni za orijentaciju Portrait. Ako je i crtež podešen sa tom orijentacijom, početak štampanja će biti u donjem levom uglu. Ako je crtež podešen sa orijentacijom landscape, kao što je u ovom primeru, početak štampanja prelazi u gornji levi ugao strane, pošto se crtež rotira da bi se uklopio na stranu. Ova rotacija je razlog zašto postoje uočljive razlike između crteža u gornjem i središnjem delu slika 15.8.

Tačno postavljanje materijala koji se štampa na papiru je rezultat proba i grešaka. Zato treba dobro da poznajete i štampač koji koristite. Vratiću se na ovu temu vrlo brzo, kad budete učili kako da pripremite crtež za štampanje. Ako radite u nekom preduzeću, trebalo bi da proučite standarde koji se koriste u vašem preduzeću da biste sagledali koja se podešavanja koriste za štampanje.

Prošireni okvir za dijalog PlotAko okvir za dijalog Plot još uvek nije proširen, izaberite strelicu usmerenu udesno, koja se nalazi u donjem desnom uglu. Prikazaće se četiri dodatne grupe opcija. Za sada nas interesuje grupa na dnu, Drawing Orientation (slika 15.9).

SLIKA 15 9 Prošireni okvir za dijalog Plot

Drawing Orientation Podešavanja u ovoj grupi su sama po sebi jasna. Radio dugmad služe kao prekidač, koji prebacuje sa orijentacije portrait na orijentaciju landscape i obrnuto. Polje Plot Upside-Down, takođe, radi kao prekidač. Ova opcija je ponekad korisna, kada kod nekih štampača treba tačno podesiti ivicu koja služi za povezivanje. Pošto se neke stavke, kao što su OLE objekti, ne mogu štampati na ovaj način, ne preporučuje se upotreba opcije Plot Upside Down. Bolja alternativa je da se koriste opcije X i Y Plot Offset u glavnom delu okvira za dijalog Plot.


Plot Option U ovoj grupi postoji osam polja za potvrdu koja definišu kako se štampa. Sa većinom vrednosti ćete se, kasnije u ovom poglavlju, detaljnije upoznati. Ovde ćemo dati samo kratak opis svake od opcija:

Plot in Background Ako je ovo polje potvrđeno, štampanje se odvija iza scene, tako da možete da nastavite da radite na svom crtežu. Ako štampate veće i kom-plikovanije crteže, možda će biti potrebno da isključite ovu opciju, jer je tada potrebno više memorije za štampanje.

Plot Object Lineweights Umesto da se koristi tabela sa stilovima za štam-panje, može se koristiti osobina Lineweight, koja je dodeljena nivoima i poje-dinačnim objektima. Na taj način se može obezbediti dodatni vizuelni pregled različitih objekata na crtežu.

Plot Transparency Ova opcija je slična sa opcijom transparency koja postoji na statusnoj liniji. Ovo polje ne bi trebalo da bude potvrđeno, osim ako na crtežu specijalno koristite transparentnost. Razlog je što je, u tom slučaju, potrebno više memorije, čak i ako na crtežu nemate transparentne objekte.

Plot with Plot Styles Uključuje tabele sa stilovima za štampanje umesto dode-ljene vrednosti za Lineweight. Debljina linija se, u tom slučaju, određuje na osnovu boje objekta, ako se koriste tabele tipa .ctb, odnosno na osnovu stila štam-panja, ako se koriste tabele .stb.

Plot Paperspace Last Prostor papira je drugo ime za radne listove, pa ova opcija vodi ka tome da se prvo štampaju objekti koji postoje u prikazu, a nakon toga se štampaju objekti koji su nacrtani na kartici Layout.

Hide Paperspace objects Kad se radi sa trodimenzionalnim modelima, ova opcija kontroliše da se na objekte iz prostora papira primenjuje komanda HIDE.

Plot Stamp On Pečati se na crtežima koriste za ubacivanje informacija kao što su datum štampanja, vreme štampanja i ime osobe koja je štampala. Ako uključite ovu opciju, te informacije se ubacuju na crtež.

Save Changes to Layout Promene napravljene u okviru komande PLOT se pri-menjuju i na podešavanje strane za taj radni list.

Shaded Viewport Options Ova grupa opcija kontroliše štampanje renderovanja i osenčenih pogleda (ne postoji u verziji AutoCAD LT) i biće detaljnije objašnjena kasnije.

Plot Style Table (Pen Assignments) Ovo je mesto gde se definišu boje i debljine linija. Sti-lovi za štampanje i dodela pera su detaljnije objašnjeni u narednom odeljku, u ovom poglavlju.

Upoznali ste se sa okvirom za dijalog Plot. Još uvek su tu crteži A-100.dwg, A-200.dwg i C-101.dwg, koje treba odštampati. Kada malo kasnije budete podešavali crteže za štampu, možete da se vratite na ovaj odeljak, ako su vam potrebna objašnjenja pojedinih alata.


Primena tabela sa stilovima za štampanjeŠtampanje u boji je obično rezervisano za crteže koji idu na izložbe ili neke druge prezentacije. Razlog je cena. Velika je verovatnoća da će vaš crtež biti deo većeg skupa dokumenata, koji se pripremaju u crno beloj tehnici. Pogledajmo na trenutak nivoe koji postoje na crtežu. Svaki nivo ima dodeljenu boju, koja se koristila za prikaz objekata koji su na tom nivou. Ako mu ne date nikakve instrukcije, AutoCAD će prilikom štampanja u crno beloj tehnici, prikazati sve-tlije i tamnije nijanse. To obično nije ono što želite. Tabele sa stilovima za štampanje vam daju kontrolu nad načinom na koji AutoCAD, prilikom štampanja, interpretira boje.

Kao što ćete u ovom odeljku naučiti, tabele sa stilovima za štampanje rade i mnogo više od pukog definisanja boja prilikom štampanja. Ove tabele kontrolišu i način na koji se dodeljuju debljine linija, a određuju i da li se primenjuje skeniranje. Kod većine profesionalaca je vrlo popularno da se tabele sa stilovima za štampanje koriste za kontrolu boja, skeniranja i debljine linija. U ovom poglavlju će se koristiti tabela monochrome.stb. Ova tabela određuje debljinu linija koje se štampaju na osnovu osobine Lineweight kod nivoa. O ovoj osobini nivoa ćete više naučiti kasnije, u toku ovog poglavlja.

Uvod u datoteke sa tabelama sa stilovima za štampanjeStil za štampanje je grupa vrednosti koje se dodeljuju nivou, boji i objektu. Stil definiše kako se taj nivo, boja ili objekat štampaju. Stilovi za štampanje su grupisani u tabele sa stilovima, koje se kao datoteke smeštaju na disk. Postoje dve vrste stilova za štampanje:

Stilovi vezani za boje Ove stilove ćete prepoznati po ekstenziji datoteke .ctb. Oni povezuju svaku od 255 boja. Stilovi za štampanje su definisani na osnovu boje objekta.

Stilovi sa imenima Prepoznaćete ih po ekstenziji .stb. Oni omogućavaju da stilu date ime koje ima smisla. Možete kreirati koliko god hoćete stilova. Ovi stilovi se dodeljuju nivoima na isti način kao što se to radi sa bojama.

Ostavite na trenutak AutoCAD i pomoću Windows Explorera pronađite fasciklu C:\Docu-ments and Settings\your name\Application Data\Autodesk\AutoCAD 2011\R18.1\enu\Plotters (na operativnim sistemima Windows Vista ili Windows 7 idite na C:\Users\your name\appdata\roaming\Autodesk\AutoCAD 2011\r18.1\enu\plotters). Otvorite podfasciklu Plot Styles. Na slici 15.10 je prikazan sadržaj ove fascikle. Tu postoji trinaest datoteka sa podešenim stilovima za štampanje. Devet od njih su datoteke za stilove sa bojama, odnosno ekstenzija datoteka je .ctb. Četiri datoteke su sa stilovima koji imaju imena. Ove datoteke imaju ekstenziju .stb. (Ako ne možete da vidite ove ekstenzije, izaberite Tools Folder Options View ili u Windowsu 7, Organize Folder and Search Options View i kliknite polje Hide Extensions For Known File Types. Ovo polje ne treba da bude potvrđeno.) Na kraju ćete videti i prečicu do čarobnjaka Add-A-Plot Style table, koji se koristi za podešavanje korisničkih tabela sa stilovima. Zatvo-rite Windows Explorer i vratite se u AutoCAD.

S

U verziji LT je putanja do datoteka sa stilovima slična, ali se koristi fascikla AutoCAD LT 2010 i R16 umesto R18.1.

797Primena tabela sa stilovima za štampanje

SLIKA 15 10 Sadržaj fascikle Plot Styles

Kako su organizovane datoteke sa tabelama sa stilovima za štampanjeOve datoteke se dodeljuju crtežu i sadrže sve stilove koji kontrolišu način na koji se crtež štampa. Stilovi za štampanje zasnovani na bojama kontrolišu parametre štampanja pomoću boja. U svakoj tabeli postoji 255 parametara, po jedan za svaku boju. Tabele sa stilovima koje imaju imena, sa druge strane, imaju onoliko stilova za štampanje koliko je potrebno, moguće i dva ili tri. Sada ćete videti kako ove tabele izgledaju i kako su organizovane:

1. Pokrenite komandu PLOT, da biste otvorili okvir za dijalog Plot.

2. Proširite ovaj okvir za dijalog, ako je potrebno i iz padajuće liste Plot Style Table, koja se nalazi u gornjem desnom uglu, izaberite acad.ctb (slika 15.11).

SLIKA 15 11 Pridruživanje crtežu stila za štampu zasnovanog na bojama


3. Izaberite dugme Edit koje se nalazi pored padajuće liste. Otvoriće se okvir za dijalog Plot Style table Editor, kod kojeg u naslovnoj liniji stoji acad.ctb (slika

15.12). U ovom okviru za dijalog postoje tri kartice. Na kartici General su prikazane neke informacije, a tu je i polje za unos teksta Description u koje možete nešto da unesete.

SLIKA 15 12 Kartica General u okviru za dijalog Plot Style Table Editor, za datoteku acad.ctb

4. Izaberite karticu View (slika 15.13). Tu postoje stilovi za štampanje na vrhu i osobine stila koje su prikazane sa leve strane. Informacije su na ovoj kartici organizovane kao unakrsna tabela. Pomoću klizača možete da proverite da li stvarno ima 255 stilova. Primetićete da svaki stil za štampanje ima 12 osobina i jedno polje za unos opisa. Na ovoj kartici su informacije o stilu prikazane tako da se vidi tabela kao celina.


SLIKA 15 13 Kartica Table View u okviru za dijalog Plot Style Table Editor, za datoteku acad.ctb

5. Izaberite karticu Form View (slika 15.14). Iste informacije su sada organizovane na malo drugačiji način. Ovde su stilovi za štampanje prikazani u polju sa leve strane. U istom trenutku možete da istaknete više stilova. Osobine stilova koji su istaknuti, su prikazane sa desne strane. Ovaj pogled se koristi za promenu osobina izabranih stilova. Primetićete da prva osobina, Color, za sve stilove ima vrednost Use Object Color. To znači da će se objekti crvene boje štampati tom bojom, plavi plavom itd. Ovo možete da izmenite ako proširite padajuću listu i izaberete drugu boju.

6. Izaberite dugme Cancel da biste napustili Plot Style table Editor, dodelite crtežu datoteku monoschrome.ctb (stil sa bojama) i otvorite datoteku da biste je promenili. Izaberite karticu Table View. Pogledajte sada osobinu Color. Svi stilovi za štampanje imaju dodeljenu crnu boju (Black) (slika 15.15).

7. Izaberite Cancel da biste napustili okvir za dijalog Plot Style Table Editor i zatvorite okvir za dijalog Plot Styles.


SLIKA 15 14 Kartica Form View u okviru za dijalog Plot Style Table Editor za datoteku acad.ctb

SLIKA 15 15 Kartica Table View okvira za dijalog Plot Style table Editor za datoteku monochrome.ctb


Kad se koristi datoteka monochrome.ctb sve boje će se na crtežu štampati kao crne, ali se neće menjati u datoteci AutoCAD-a. Ovo je tabela sa stilovima za štampanje koju ćete koristiti u projektu My Cabin.

Pridruživanje tabela sa stilovima za štampanje crtežuJednom crtežu može biti pridružena samo jedna vrsta datoteke sa stilovima za štampanje. Ili će se pridružiti datoteka sa bojama ili sa imenima. Ovo se definiše kada se crtež prvi put napravi.

NAPOMENA Iako je tip stila za štampanje u novom crtežu određen podešavanjima u okviru za dijalog Plot Style Table Settings, ipak postoje dve pomoćne komande koje omogućavaju da promenite stil za štampanje. To su komande CONVERTPSTYLES i CONVERTCTB.

Pratite sledeće korake:

1. Otvorite meni aplikacije i izaberite dugme Options, koje se nalazi u donjem desnom uglu.

2. Otvoriće se okvir za dijalog Options. U njemu izaberite karticu Plot and Publish. Nakon toga, izaberite dugme Plot Style Table Setting koje se nalazi u donjem desnom uglu okvira za dijalog. Otvoriće se okvir za dijalog Plot Style table Settings.

U grupi na vrhu se nalaze dva radio dugmeta koja kontrolišu koji će se tip stila za štampanje prihvatiti, da li onaj sa bojama ili sa imenima (slika 15.16). Novi crteži će prihvatiti samo onaj tip stila za štampanje koji ste ovde izabrali.

SLIKA 15 16 Okvir za dijalog Plot Style Table Settings


3. Ispod radio dugmadi se nalazi padajuća lista Default Plot Style Table. Ovde možete da izaberete datoteku sa tabelom stila za štampanje (onog tipa koji je podešen preko radio dugmadi), koja će se automatski pridružiti novim crtežima. Jedna od opcija je i None.

4. Zatvorite okvir za dijalog Plot Style Table Settings. Nakon toga, zatvorite i okvir za dijalog Options.

Svi crteži na kojima ćemo raditi u ovoj knjizi su podešeni tako da se koriste stilovi za štam-panje sa bojama, tako da bi ovaj tip stila trebalo dodeliti vašem crtežu. Ovo se obično radi pridruživanjem konkretne datoteke sa tabelom stilova za štampanja radnom listu ili u prostoru modela. Da biste završili ovo upoznavanje, dodelićete crtežima A-100.dwg, A-200.dwg i C-101.dwg jednu od datoteka sa tabelama stilova za štampanje, koje stoje na raspolaganju. Pomoću opcije Preview možete da pogledate kako izgleda rezultat:

1. Proglasite crtež A-100.dwg tekućim, ako to već nije slučaj.

2. Izaberite radni list A-101 da biste ga aktivirali.

3. Desnim tasterom miša izaberite dugme Quick View Layouts na statusnoj liniji i izaberite opciju Page Setup Manager. Otvoriće se okvir za dijalog Page Setup Manager, koji je prikazan na slici 15.17.

4. Izaberite opciju DWFX-8H11, a zatim izaberite i dugme Modify.

SLIKA 15 17 Izbor opcije DWFX-8H11 u okviru za dijalog Page Setup Manager


5. Nakon što u okviru za dijalog Page Setup Manager izaberete dugme Modify, otvara se okvir za dijalog Page Setup – DWFX-8H11, koji je prikazan na slici 15.18. Ovaj okvir za dijalog je skoro identičan sa proširenim okvirom za dijalog Plot, koji ste koristili sa komandom PLOT.

6. Promenite Plot Style Table na monochrome.ctb, a zatim izaberite OK, da biste napustili ovaj okvir za dijalog (slika 15.18) .

SLIKA 15 18 Promena podešavanja DWFX-8H11 tako da se koristi tabela sa stilovima za štampanje monochrome.ctb.

7. Pošto ste promenili podešavanje strane koje je pridruženo radnom listu, otvara se okvir za dijalog Question, koji je prikazan na slici 15.19. U njemu se postavlja pitanje o tome kako da se primene promene koje ste napravili. Ako izaberete opciju Yes, promene se primenjuju na sve radne listove koji koriste ovo podešavanje strane. Izaberite Yes.

SLIKA 15 19 Okvir za dijalog Questions se otvara kada se podešavanje strane primenjuje na više radnih listova


8. Pokrenite komandu PLOT i pomoću strelice u donjem desnom uglu proširite okvir za dijalog (osim ako već nije proširen). U gornjem desnom uglu treba da budete sigurni da je u padajućoj listi Plot Style Table izabrana opcija monochrome.ctb. Nakon toga, izaberite dugme Preview.

AutoCAD će boje koje ste koristili na crtežu zameniti crnom bojom, a nakon toga će prikazati kako bi izgledao odštampani crtež (slika 15.20).

SLIKA 15 20 Prikaz kako izgleda radni list A-100 sa pridruženom tabelom sa stilovima za štampanje

9. Prekinite komandu PLOT i upamtite datoteku A-100.dwg (pod istim imenom).

Upravo ste primenili promenjeno podešavanje strane DWFX-8H11 na sve radne listove unutar datoteke A-100.dwg. Ove promene se ne primenjuju na druge radne listove u skupu crteža. Umesto da ponovo manuelno menjate tabelu sa stilovima za štampanje u svakom crtežu, vi ćete da uvezete promenjeno podešavanje strane, koje postoji u datoteci A-100.dwg.

1. Otvorite datoteku A-200.dwg, a zatim otvorite Page Setup Manager (desnim tasterom izaberite dugme Quick View Layouts na statusnoj liniji).

2. U okviru za dijalog Page Setup Manager, izaberite dugme Import i pronađite datoteku A-100.dwg, koja se nalazi u fascikli sa materijalom koji ste preuzeli za petnaesto poglavlje.


3. Nakon što izaberete datoteku A-100.dwg, otvoriće se okvir za dijalog Import Page Setups, koji je prikazan na slici 15.21. Tu su prikazana sva podešavanja strane za izabrane crteže. Izaberite opciju DWFX-8H11, a zatim izaberite dugme OK.

SLIKA 15 21 Izbor podešavanja strane koje se uvozi pomoću okvira za dijalog Import Page Setups

4. Otvoriće se okvir za dijalog Options u kome se postavlja pitanje: „A layout page setup named DWFX-8H11 has already been defined. Would you like to redefine it?“ (Podešavanje strane DWFX-8H11 je već definisano. Da li želite da ga promenite?). Izaberite Yes, da biste promenili postojeće podešavanje strane.

5. Otvoriće se druga verzija okvira za dijalog Question, ovog puta sa tekstom: „The page setup you just edited is referenced by additional layouts in the current drawing. Would you like to update all layouts that reference this page setup?” (Podešavanje strane koje ste promenili se koristi i u drugim radnim listovima na tekućem crtežu. Da li želite da ažurirate sve radne listove koji koriste ovo podešavanje?). Izaberite Yes, da biste promene primenili i na ostale radne listove u crtežu A-200.dwg. Zatvorite okvir za dijalog Page Setup Manager da biste se vratili na crtež.

6. Podešavanje strane DWFX-8H11 će se ažurirati unutar crteža elevacije, tako da se uključe promene tabele monochrome.ctb. Upamtite datoteku A-200.dwg (pod istim imenom) i ponovite korake 1 do 5 i za datoteku C-101.dwg.


Štampanje crtežaVrlo brzo ćete videti kako se štampaju pojedini listovi, ali ćete prvo da odštampate crtež 14A-FPLAY1.dwg i to iz prostora modela. Razmera je 3/16“=1‘-0“ (1=70), a format papira je 8.5“x11“ (210 mm x 297 mm). U ovoj vežbi ćete koristiti štampač DWFx ePlot (XPS Com-patible).pc3. Pošto se na ovaj način štampa u datoteku, možete da izaberete bilo koju veličinu papira. Da bismo ostali konzistentni sa radnim listovima koje ste već napravili, koristićemo standardnu veličinu lista Letter (A4).

Prvi korak je konfigurisanje nivoa, tako što ćete im dodeliti debljine linija.

Definisanje debljina linija za crtežIzaberite Cancel da biste zatvorili okvir za dijalog Plot i pogledajte crtež 14A-FPLAY1 kao celinu. Treba da odlučite koja će biti debljina linija različitih objekata. Plan sprata je nacrtan kao da je zgrada presečena ispod vrha prozora i otvora za vrata. Sve to bi trebalo da bude nacr-tano debljom linijom. Objekti iznad i ispod tog preseka bi trebalo da budu sa tanjim linijama, čija debljina zavisi od toga koliko su daleko od preseka.

U ovom sistemu bi zidovi, prozori i vrata trebalo da budu sa najdebljim linijama. Krov, veznici, nameštaj, veranda i stepenice bi trebalo da budu sa tanjim linijama. Da bi se istakli, zidovi bi mogli da budu malo deblji od prozora i vrata. Šrafura bi trebalo da se nacrta vrlo tankim lini-jama, dok bi ono što ograničava šrafirane površine trebalo da bude sa debljim linijama. Tekst i informacije u zaglavlju bi trebalo da budu sa srednjim debljinama linija. Generalno se može reći da je debljina linija različita za svaki crtež.

NAPOMENA Standardi, vezani za debljine linija, su različiti za različite profesije koje koriste AutoCAD. Detalji obično prate sistem koji je nezavisan od onog koji se koristi na drugim crtežima u istom skupu. Linije preseka, isprekidane linije, osne linije, linije ravni odsecanja, linije prekida, itd. bi trebalo da budu sa određenim debljinama linija.

U ovom projektu ćemo koristiti četiri debljine linija. One su prikazane u tabeli 15.1.

TABELA 15 1 Četiri debljine linija koje će se koristiti u projektu My Cabin

Debljina Debljina u inčima

Vrlo tanke 0.005 (0.13 mm)

Tanke 0.008 (0.20 mm)

Srednja 0.010 (0.25 mm)

Debele 0.014 (0.35 mm)

807Štampanje crteža

U datoteci 14A-FPLAY1, postoji 30 nivoa koji se vide na planu sprata, planu gradilišta, kao i radnim listovima sa elevacijama. Ovim nivoima će se debljine linija dodeliti u skladu sa tabe-lom 15.2.

TABELA 15 2 Debljine linija dodeljene nivoima u datoteci 14A-FPLAY1

Nivo Debljina linije

A-ANNO-DIMS Vrlo tanka

A-ANNO-TABL Srednja

A-ANNO-TEXT Srednja

A-ANNO-TTLB Srednja

A-ANNO-TTLB-TEXT Srednja

A-DECK Srednja

A-DECK-STRS Tanka

A-DOOR Srednja

A-ELEV-DECK Srednja

A-ELEV-DECK-STRS Srednja

A-ELEV-DOOR Srednja

A-ELEV-DOOR-PATT Srednja

A-ELEV-FNDN Tanka

A-ELEV-FNDN-PATT Vrlo tanka

A-ELEV-GLAZ Srednja

A-ELEV-GLAZ-PATT Srednja

A-ELEV-ROOF Srednja

A-ELEV-ROOF-PATT Vrlo tanka

A-ELEV-SHAD-PATT Vrlo tanka

A-ELEV-TEXT Srednja

A-ELEV-WALL Srednja

A-ELEV-WALL-PATT Vrlo tanka

A-FLOR-FIXT Tanka

A-FLOR-PATT Vrlo tanka

A-GLAZ Srednja

A-GRID Srednja

A-ROOF Vrlo tanka


TABELA 15 2 Debljine linija dodeljene nivoima u datoteci 14A-FPLAY1 nastavak


A-TTLB-LABL Srednja

A-WALL Debela

A-WALL-HEAD Tanka

Datoteka modela sa planom gradilišta 13C-SPLAY1.dwg ima pet nivoa. Otvorite ovu dato-teku i nivoima dodelite debljine koje su prikazane u tabeli 15.3.

TABELA 15 3 Debljine linija pridružene nivoima u datoteci 13C-SPLAY1


C-ANNO-NARW Vrlo tanka

C-PROP-LINE Srednja

C-ROAD Srednja

C-SITE-REFR Srednja

C-SWLK Vrlo tanka

Ako pogledate debljine linija koje su trenutno pridružene nivoima u dve datoteke, možete da napravite tabelu koja pokazuje koje se debljine linija dodeljuju pojedinim grupama nivoa (tabela 15.4).

TABELA 15 4 Vrednost za svaku debljinu linije i nivoi kojima je dodeljena

Debljina Nivoi

Vrlo tanka: 0.005 (0.13) A-ANNO-DIMS, A-ELEV-FNDN-PATT, A-ELEV-ROOF-PATT,

A-ELEV-SHAD-PATT, A-ELEV-WALL-PATT, A-FLOR-PATT, A-ROOF

Tanka: 0.008 (0.20) A-DECK-STRS, A-ELEV-FNDN, A-FLOR-FIXT,A-WALL-HEAD, C-ANNO-NARW, C-SWLK

Srednja: 0.010 (0.25) A-ANNO-TABL, A-ANNO-TEXT, A-ANNO-TTLB,A-ANNO-TTLB-TEXT, A-DECK, A-DOOR, A-ELEV-DECK,A-ELEV-DECK-STRS, A-ELEV-DOOR, A-ELEV-DOOR- PATT,A-ELEV-GLAZ, A-ELEV-GLAZ-PATT, A-ELEV-ROOF, A-ELEVTEXT,A-ELEV- WALL, A-GLAZ, A-GRID, A-TTLB-LABL,C-PROP-LINE, C-ROAD, C-SITE-REFR

Debela: 0.014 (0.35) A-WALL


Dodela debljina linija nivoimaZa dodelu debljina linija nivoima ćete, kao vodič, koristiti tabele 15.1 i 15.2. Tabela 15.1 se koristi za crtež 14A-FPLAY1, a tabela 15.2 za 13C-SPLAY1. Procedura je sledeća:

1. Otvorite datoteku 14A-FPLAY1.dwg iz fascikle za petnaesto poglavlje i pokrenite komandu Layer. Otvoriće se okvir za dijalog Layer Properties Manager. Proglasite nivo 0 tekućim.

2. Nivoi A-AREA i Defpoints ne treba da se štampaju, tako da ih u ovom trenutku nećemo razmatrati. Proverite da li su oni podešeni tako da se ne štampaju. Nivoi E-POWR i L-PLNT su prazni.

S

Stanje nivoa 15-FPLineweight.las se, takođe, može preuzeti iz materijala koji ste preuzeli za petnaesto poglavlje. Pomoću njega se automatski dodeljuju debljine linija koje su objašnjene u narednoj vežbi.

3. Izaberite nivo A-ANNO-DIMS da biste ga istakli. Držite pritisnut taster Ctrl i izaberite nivoe A-ELEV-FNDN-PATT, A-ELEV-ROOF-PATT, A-ELEV-SHAD-PATT, A-ELEV-WALL-PATT, A-FLOR-PATT, A-ROOF. Nakon toga, otpustite taster Ctrl.

4. U koloni Lineweight u okviru za dijalog Layer Properties Manager, izaberite jednu od istaknutih reči default u koloni Lineweight. Otvoriće se okvir za dijalog Lineweight (slika 15.22).

SLIKA 15 22 Dodeljivanje debljine linija nivoima u okviru za dijalog Lineweight


NAPOMENA Ako su jedinice za debljine linija prikazane u milimetrima, umesto u inčima, izaberite Cancel, unesite LWUNITS↵ 0↵, a zatim ponovo otvorite okvir za dijalog Lineweight.

5. Izaberite opciju 0.005“ (0.13 mm). Nakon toga, izaberite OK da biste dodelili debljinu linije i napustili okvir za dijalog Lineweight.

U okviru za dijalog Layer Properties Manager, istaknuti nivoi imaju debljinu linije 0.005“ (0.13 mm) (slika 15.23).

6. Ponovite korake 3 do 5 još tri puta, da biste i ostalim nivoima u crtežu 14A-FPALY1.dwg dodelili debljine linija.

a. Debljinu 0.008“ (0.20 mm) dodelite nivoima A-DECK-STRS, A-ELEV-FNDN, A-FLOR-FIXT i A-WALL-HEAD.

b. Debljinu 0.010“ (0.25 mm) dodelite nivoima A-ANNO-TABL, A-ANNO-TEXT, A-ANNO-TTLB, A-ANNO-TTLB-TEXT, A-DECK, A-DOOR, A-ELEV-DECK, A-ELEV-DECK-STRS, A-ELEV-DOOR, A-ELEV-DOOR-PATT, A-ELEV-GLAZ, A-ELEV-GLAZ-PATT, A-ELEV-ROOF, A-ELEV-TEXT, A-ELEV-WALL, A-GLAZ i A-GRID.

c. Nivou A-WALL dodelite debljinu linije 0.014“ (0.35 mm).


SLIKA 15 23 Nove debljine linija u Layer Properties Manageru

7. Upamtite datoteku 14A-FPLAY1.dwg i otvorite datoteku 13C-SPLAY1.dwg. Ponovite prethodnu vežu sa dodeljivanjem debljina linija, na sledeći način:

a. Debljinu od 0.008“ (0.20 mm) dodelite nivoima A-ANNO-NARW i C-SWLK.

b Debljinu od 0.10“ (0.25 mm) dodelite nivoima C-PROP-LINE, C-ROAD i C-SITE-REFR.

8. Upamtite crtež 13C-SPLAY1.dwg (pod istim imenom).

S

Stanje nivoa 15-SP Lineweight.las je, takođe, u okviru materijala za petnaesto poglavlje. Ono automatski dodeljuje debljine linija svim nivoima na planu gradilišta.

Dodelili ste debljine linija. Nakon što se crtež odštampa možete da prosudite da li su ove debljine odgovarajuće ili treba da se dalje prilagođavaju. U biroima se puno vremena posve-ćuje razvoju standarda koji su vezani za debljine linija. To je obično posao CAD menadžera, a odluku donosi CAD komitet, koji čine ključni korisnici CAD programa u preduzeću.


Podešavanje ostalih osobina nivoaJoš dve osobine nivoa zaslužuju pažnju. To su osobine Plot i Description. Obe kolone se nalaze na desnom kraju u okviru za dijalog Layer Properties Manager.

Osobina Plot uključuje i isključuje štampanje objekata koji se nalaze na nekom nivou. Podra-zumevana vrednost je uključeno. Ako se isključi, za konkretan nivo, objekti koji se nalaze na tom nivou se neće štampati, ali ostaju vidljivi na ekranu. Ovu osobinu ste koristili kad ste želeli da se nivoi sa sufiksom NPLT ne štampaju, a možete je koristiti i da označite nivo koji se neće štampati, a na kome se nalaze interni podaci, koje oni koji gledaju crteže ne treba da vide.

Kolona Description je na kraju prozora Layer List. Ako izaberete ovu kolonu za istaknuti nivo, otvoriće se polje za unos teksta u kome možete da unesete opis nivoa. Imena nivoa obično sadrže neke kodove ili skraćenice, iz kojih se ne može uvek zaključiti koji se objekti nalaze na tom nivou. Ovo je mesto na kome se može dati taj opis.

Podešavanje ostalih parametara za štampanjeNakon što ste podesili debljine linija, vreme je da pređete u okvir za dijalog Plot i da završite podešavanje crteža za štampu. Deo koji će se štampati izabraćete pomoću opcije Window.

1. Ako to već nije slučaj, otvorite crtež 14A-FPLAY1.dwg i pređite u prostor modela.

2. U Layer Properties Manageru, izaberite nivoe A-ANNO-TABL, A-FLOR-PATT, A-GRID i tri nivoa Site. Nakon toga, kliknite ikonu upaljene sijalice da biste isključili ove nivoe.

3. Pokrenite komandu PLOT.

4. U okviru za dijalog Plot, u oblasti Printer/Plotter proverite da li je u padajućoj listi izabrana opcija DWFx ePlot (XPS Compatible).pc3. U delu Paper Size proverite da li je izabrana veličina papira ANSI Expand A (11.00 x 8.50 Inches) (A4). Nakon toga, pređite u oblast Plot Area, otvorite padajuću listu What To Plot i izaberite opciju Window.

5. Na crtežu isključite opciju Object Snap. Prozor započnite u tački iznad i sa desne strane od krajnje gornje i desne kote.

6. Kao drugu tačku prozora pokažite tačku ispod i sa leve strane krajnje donje i leve kote. Kad se vratite u okvir za dijalog Plot, u padajućoj listi What To Plot je izabrana opcija Window, a sa desne strane oblasti Plot Area je prikazano novo dugme Window. Izaberite ovo dugme ako, nakon pregleda, zaključite da želite da promenite prozor.

7. Ako to već niste uradili, kliknite strelicu usmerenu udesno u donjem desnom uglu okvira za dijalog Plot, da bi se prikazale i ostale kolone. U delu Drawing Orientation u donjem desnom uglu treba da bude potvrđena opcija Landscape.

8. Dodelite tabelu stilova monochrome.ctb. Ovo se radi pomoću padajuće liste Plot Style Table, koja se nalazi u proširenom delu okvira za dijalog Plot.


9. U oblasti Plot Scale, polje Fit To Paper ne treba da bude potvrđeno i ako koristite arhitektonske jedinice otvorite padajuću listu Scale i izaberite 3/16“=1‘-0“.

Primetićete da u poljima za unos teksta, koja se nalaze ispod, stoji 0.1875 i 12, što je odnos za razmeru od 3/16“. Ako koristite decimalne jedinice, iz padajuće liste Scale izaberite Custom, a zatim u gornjem polju za unos teksta unesite 1, a u donjem 70.

10. U oblasti Plot Offset izaberite polje Center The Plot. Okvir za dijalog bi trebalo da liči na onaj sa slike 15.24.

SLIKA 15 24 Okvir za dijalog Plot sa podešenim vrednostima

Ovim se završava podešavanje prvog crteža za štampanje. Nije loše da pogledate kako izgleda rezultat, pre nego što crtež i odštampate.


Prethodni pregled pre štampanjaOpcija Preview omogućava da pogledate kako će crtež izgledati kad se odštampa.

1. Izaberite dugme Preview koje se nalazi u donjem levom uglu okvira za dijalog Plot.

Računaru će trebati koji trenutak da proračuna sve što je potrebno, a nakon toga će se prikazati crtež onako kako se smešta na strani za štampanje (slika 15.25). Ako se otvori okvir za dijalog Plot Scale Confirm, izaberite Continue.

SLIKA 15 25 Prethodni pregled crteža brvnare, spremnog za štampanje

2. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Zoom Window.

3. Pokažite prozor koji uokviruje kupatilo, prostoriju sa kadom i nekoliko kota. Morate da kliknete i držite pritisnut taster miša, da pokažete prozor, a zatim otpustite taster miša. U novom pogledu će se prikazati debljine linija koje ste podesili (slika 15.26).

4. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Zoom Original, da biste se vratili na prvi pogled.


SLIKA 15 26 Zumirani pogled na brvnaru sa prikazanim debljinama linija

5. Kliknite ponovo desnim tasterom miša i izaberite opciju Exit. Vratićete se u okvir za dijalog Plot. Ako je crtež na papiru postavljen kako treba, spremni ste za štampanje. Ako nije, morate da proverite podešavanje i pronađete gde ste pogrešili.

6. Na dnu okvira za dijalog Plot, izaberite dugme Apply To Layout, a nakon toga izaberite OK.

7. U okviru za dijalog Browse For Plot File, pronađite fasciklu sa materijalom iz petnaestog poglavlja, prihvatite podrazumevano ime datoteke, a zatim izaberite dugme Save.

Računar će početi da izračunava sve što je potrebno za štampanje, nakon čega će to eventualno poslati i na štampač.

8. Nakon završenog štampanja će se, u donjem desnom uglu prozora AutoCAD-a (slika 15.27), prikazati balon sa obaveštenjem. Ovo obaveštavanje možete da

uključujete i isključujete, ako desnim tasterom miša kliknete ikonu Plot/Publish Detail, koja se nalazi na traci AutoCAD-a i izaberete odgovarajuću opciju.

SLIKA 15 27 Balon sa obaveštenjem da je štampanje završeno

9. Upamtite i zatvorite crtež 14A-FPLAY1.dwg.


Odštampani crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 15.25. Proverite debljine linija različi-tih komponenti. Kada budete koristili štampač koji je priključen na vaš računar, možda ćete morati da menjate debljine koje smo preporučili.

S

Na desnoj strani oblasti Printer/Plotter, u okviru za dijalog Plot, AutoCAD prikazuje delimičan izgled odštampanog crteža u formi dijagrama. Ako postoji neki problem, on se prikazuje crvenim linijama, kao upozorenje. Ponekad taj dijagram ne prikazuje baš potpuno verno ono što će se odštampati. Bolje je da koristite opciju Preview, pomoću koje možete da vidite crtež baš onakav kakav će biti posle štampanja.

Pošto je izabran štampač DWFx, umesto odštampanog crteža dobićete datoteku sa ekstenzijom .dwfx. U narednom vežbanju ćemo vas upoznati sa programom Autodesk Design Review. Ovo je besplatan program koji je napravio Autodesk i koji se koristi za prikazivanje ovakvih datoteka.

NAPOMENA U okviru za dijalog Lineweithg možete da promenite podešavanja da biste videli debljine linija pre štampanja, ali to nije baš potpuno verno, osim ako se ne koriste radni listovi. Kad štampate iz prostora modela, morate da koristite opciju Preview iz okvira za dijalog Plot, da biste videli kolike su debljine linija.

Pregled odštampanih datoteka u programu Design ReviewAutodesk Design Review je proizvod koji dolazi zajedno sa podrazumevanom instalacijom AutoCAD-a, a može se i besplatno preuzeti, bez instalacije AutoCAD-a. Verziju koja se preu-zima sa interneta možete pronaći na adresi http://autodesk.com/designreview.

Uz pomoć ovog programa možete da pogledate, odštampate i markirate puno različitih tipova datoteka, uključujući i .dwg, .dwfx, .pdf i različite formate za rasterske slike. Ono što se mar-kira u ovom programu, može se učitati u AutoCAD, tako da se dobija ciklus pripreme u kome nema utroška papira, već je sve digitalno. Iako program Design Review može i mnogo više, mi ćemo ga koristiti za pregled datoteke sa ekstenzijom .dwfx, koju smo odštampali u poslednjem vežbanju.

SAVET Više informacija o mogućnostima programa Autodesk Design Review možete naći na veb sajtu ove knjige, na adresi www.autocadner.com ili blogu autora, na adresi www.thecadgeek.com.

1. Pokrenite Autodesk Design Review (izaberite Start Program Autodesk Autodesk Design Review 2011).

2. Nakon što ste otvorili Design Review, pomoću palete za brzi pristup ili pomoću menija aplikacije i njegovih opcija Open, odnosno Open File, otvorite datoteku .dwfx, koju ste upamtili u fascikli za petnaesto poglavlje, u poslednjem vežbanju.

817Pregled odštampanih datoteka u programu Design Review

3. Crtež koji ste odštampali se prikazuje u tzv. Design Review Canvasu, koji je prikazan na slici 15.28. Ovo je u potpunosti ekvivalentno sa izgledom crteža na papiru, koji bi se odštampao na fizičkom uređaju za štampanje.

SLIKA 15 28 Pregled crteža odštampanog iz prostora modela u programu Autodesk Design Review

4. Nakon što ste pogledali elektronsku verziju odštampanog crteža, zatvorite program Autodesk Design Review.

Mogućnosti upotrebe datoteka sa ekstenzijom .dwfx daleko prevazilaze ono što možemo da ovde izložimo. Ukratko, ovaj format predstavlja besplatan način za komunikaciju sa dru-gim članovima projektnog tima, bez obzira da li oni, na svojim računarima, imaju instaliran AutoCAD. Korisnici AutoCAD-a mogu, dalje, da koriste mogućnosti ovog formata i upo-trebe ga za publikovanje njihovih projekata u trodimezionalnu DWF datoteku. Bez obzira da li publikujete u dvodimenzionalnu ili trodimenzionalnu datoteku, format .dwf je posebno napravljen za komunikaciju sa drugim proizvodima Autodeska, tako da je u pitanju izvrsna alternativa formatu .pdf, koji često daje datoteke koje su mnogo veće.


Štampanje crteža pomoću radnih listovaŠtampanje crteža pomoću radnih listova je vrlo slično sa štampanjem iz prostora modela. Osnovna razlika je u načinu na koji se definiše razmera crteža. Kad se štampa iz prostora modela, u okviru za dijalog Plot morate da izaberete razmeru, a ako štampate iz radnih listova taj parametar je već podešen. Iako se povremeno javlja potreba da se crteži publikuju sa polo-vinom razmere, razmera u okviru za dijalog je skoro uvek 1:1.

Ažuriranje osobina nivoa u datoteci modela U odeljku „Štampanje crteža“ smo, između ostalog, objasnili kako da se nivoima dodele debljine linija. Ove debljine linija se trenutno primenjuju samo u prostorima modela odgova-rajućih datoteka, kao što je 14A-FPLAY1.dwg. Podrazumevano se promene osobina nivoa u spoljašnjoj referenci ne odražavaju na crtež domaćin, odnosno, u ovom slučaju, datoteku sa listovima. U ovom odeljku ćete se upoznati sa promenljivom VISRETAIN i načinom na koji se ona zajedno sa stanjima nivoa koristi za ažuriranje debljina linija u datotekama sa listovima. Da počnemo:

1. Otvorite datoteku A-100.dwg i pređite u prostor modela.

2. Pokrenite komandu LAYER da biste otvorili Layer States Manager.

3. Izaberite dugme Layer States Manager, koje se nalazi na paleti Layer Properties Managera.

4. U okviru za dijalog Layer States Manager napravite novo stanje nivoa. Ovo se radi tako što se izabere dugme New, koje se nalazi na desnoj strani okvira za dijalog Layer States Manager.

5. Novom stanju nivoa dajte ime 15-LayerBackup, a zatim izaberite OK, da biste se vratili u Layer States Manager. Izaberite dugme Close, da biste napustili Layer States Manager. Neka Layer Properties Manager ostane na ekranu.

6. Promenljiva VISRETAIN kontroliše način na koji se nivoi u spoljašnjim referencama čuvaju u okviru vašeg crteža. Podrazumevana vrednost je 1, u kom slučaju se stanja nivoa čuvaju u okviru crteža domaćina, a promene u referenciranom crtežu ne utiču na tekući crtež. U skladu sa tim, vrednost 0 vodi ka tome da se promene u spoljašnjim referencama odražavaju i na tekući crtež.

Na komandnoj liniji unesite VISRETAIN i promenite vrednost na 0.

7. Pokrenite komandu XREF, da biste otvorili paletu External References. Desnim tasterom miša izaberite referencu 14A-FPLAY1 i izaberite opciju reload.

Crtež 14A-FPLAY1.dwg će se ponovo učitati u tekući crtež. Pogledajte kolonu lineweight u Layer Properties Manageru. Debljine linija su ažurirane.

819Štampanje crteža pomoću radnih listova

8. Vratite vrednost promenljive VISRETAIN nazad na 1 i otvorite ponovo Layer States Manager.

9. Pomoću strelice u donjem desnom uglu proširite okvir za dijalog Layer States Manager. Prikazaće se oblast Layer Properties To Restore. Polje Lineweight ne treba da bude potvrđeno, kao što se vidi na slici 15.29. Nakon toga, izaberite Restore.

SLIKA 15 29 Preuzimanje svih osobina, osim osobine Lineweight, iz stanja nivoa 15-LayerBackup

10. Ponovite korake 2 do 9 i za crteže A-200.dwg i C-101.dwg.

Da biste izbegli preklapanje debljina linija koje ste upravo učitali u datoteku A-100, ne treba da iz stanja nivoa 15_LayerBackup preuzimate osobinu Lineweight. Ako biste preuzeli i ovu osobinu, debljine linija bi se vratite na podrazumevane vrednosti. Nedostatak ovog načina rada je u tome da će svi nivoi u prikazima biti vraćeni na osobine tog nivoa iz prostora modela.

Pomenuti nedostatak je i jedan od glavnih razloga zašto većina preduzeća izbegava da koristi preklapanja prikaza, kad god je to moguće i svojim nivoima upravljaju iz prostora modela. Pošto je projekat My Cabin vrlo mali, to ponovno kreiranje preklapanja prikaza nije tako teško. Da zaključim, treba da ponovo napravimo sledeća preklapanja prikaza:

Radni list A-101 Zamrzavanje u prikazu: A-FLOR-PATT i A-ANNO-TABL iz reference 14A-FPLAY1

Radni list A-102 Zamrzavanje u prikazu: A-GRID, A-ANNO-TABL i A-ANNO-DIMS iz reference 14A-FPLAY


Radni list A-103 Zamrzavanje u prikazu: A-FLOR-PATT i A-ANNO-DIMS iz reference 14A-FPLAY1

NAPOMENA Pošto se u crtežima A-200.dwg i C-101.dwg svim nivoima upravlja iz pro-stora modela, kod njih nema potrebe za kreiranjem preklapanja prikaza.

Štampanje jednog radnog listaNakon što su podešene debljine linija, spremni ste za štampanje radnih listova. Ostatak ovog poglavlja je posvećen različitim načinima za štampanje radnih listova iz AutoCAD-a. Svaki metod ima svoje prednosti i nedostatke. Metod koji ćete koristiti će verovatno zavisiti od onog što se konkretno radi. Za početak ćemo pogledati kako se štampa jedan radni list.

Da zaključimo. Kad je radni list pravilno podešen i kad je aktivan, štampate u razmeri 1:1. Elementi crteža u radnom listu se onda štampaju sa stvarnom veličinom, dok se deo iz prostora modela štampa sa razmerom koja je podešena na nivou prikaza. Pratite sledeće korake:

1. Dok je otvoren crtež A-100.dwg, pređite na radni list A-101 (pomoću alata Quick View Layouts). Ako je potrebno da se podsetite kako se radi sa radnim listovima i prikazima, pogledajte četrnaesto poglavlje. Radni list bi trebalo da izgleda kao na slici 15.30.

2. Proverite da li ste u prostoru papira, da biste mogli da pokrenete komandu PLOT.

3. Koristićete podešavanje strane DWFX-8H11. Proverite da li štampač, veličina papira i orijentacija odgovaraju prethodnim vrednostima.

4. U oblasti Plot Area proverite da je u listi What To Plot izabrana opcija Layout.


SLIKA 15 30 Crtež brvnare spreman za štampu iz radnog lista

5. U oblasti Plot Scale je razmera podešena na 1:1. To je ono što želimo.

6. U grupi Plot Offset je polje Center The Plot sive boje. Ono nije potrebno kad se štampa iz radnog lista.

7. Proširite okvir za dijalog Plot, ako je potrebno i proverite da li je tabela sa stilovima monochrome.ctb.

Ovde ne treba ništa menjati. Pošto je radni list podešen za štampanje još prilikom kreiranja, sva podešavanja u okviru za dijalog Plot su automatski podešena kako treba.

8. Izaberite Preview u donjem levom uglu. Pregled bi trebalo da liči na sliku 15.31. Primetićete da pogled izgleda potpuno isto kao radni list, ali nema okvira sa isprekidanim linijama.

9. Kliknite desnim tasterom miša i izaberite Exit da biste zatvorili prozor sa prethodnim pregledom. Izaberite OK da biste započeli štampanje. Datoteku koja se dobija kao rezultat, upamtite pod imenom 15-A-100.dwfx.

Ova vežba je pokazala da je, kad se jednom napravi radni list, većina podešavanja za štampu već urađena. Ovo znatno pojednostavljuje štampanje, pošto su parametri štampanja određeni pre nego što komanda PLOT i počne.


SLIKA 15 31 Prethodni pregled trenutnog radnog lista

Štampanje crteža sa više prikazaVišestruki prikazi u radnom listu ne traže ništa specijalno. Štampanje se vrši na osnovu aktiv-nog radnog lista, sa razmerom 1:1. I za naredno štampanje ćete koristiti štampač DWFx, ali sa većim papirom. Crteži sa velikim formatima, obično većim od 11“x17“, su vrlo česti kod velikih projekata, kao što su zgrade.

Štampanje na štampaču velikih dimenzijaOva procedura se malo razlikuje od one koju ste upravo koristili za štampanje radnog lista u razmeri 1:1. Ovde ćemo podesiti crtež tako da se uklopi u papir velikih dimenzija, u cilju prezentacije.

1. Otvorite datoteku C-101.dwg sa planom gradilišta i pređite na radni list C-101 (slika 15.32).

2. Pokrenite komandu PLOT da biste otvorili okvir za dijalog Plot. Proverite da li je još uvek tekući štampač DWFx, a u oblasti Paper Size izaberite neki od papira velikih dimenzija, koje ovaj štampač može da podrži. U ovom primeru sam koristio papir veličine 24“x36“ (A1-594 mm x 841 mm).


SLIKA 15 32 Datoteka sa listom za plan gradilišta (C-101.dwg) sa aktivnim radnim listom C-101

NAPOMENA U realnom okruženju bi možda bilo bolje da napravite radni list za veliki format.

3. U oblasti Plot Area izaberite Extents, a zatim izaberite opciju Center the Plot.

4. U oblasti Plot Scale potvrdite polje Fit To Paper, a zatim potvrdite i polje Scale Lineweights. Ova opcija vodi ka tome da AutoCAD promeni razmeru debljina linija u skladu sa time, koliko radni list treba da se promeni, da bi stao na ceo papir.

5. Izaberite dugme Preview. Bela površina oko okvira nije ravnomerna (slika 15.33). Razlog je u tome što je odnos za radni list različit od onog koji važi za papir veličine 24“x36“ (A1-594 mm x 841 mm).

6. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite Exit da biste prekinuli prethodni pregled. Izaberite OK da biste odštampali crtež. Smestite ga u datoteku 15-C-101-Enlarged.dwfx.

7. Zatvorite datoteku C-101.dwg, bez zapisivanja.


SLIKA 15 33 Prethodni pregled crteža sa gradilištem brvnare

Publikovanje više radnih listovaU terminologiji koja se koristi u AutoCAD-u se jedan radni list ili pogled štampaju jednom ili više puta. Termin publikovanje ili grupno štampanje ukazuje na to da se odjednom štampa više radnih listova ili pogleda. U ovoj vežbi ćete sve radne listove publikovati odjednom.

1. Otvorite crtež A-100.dwg, izaberite karticu Output, a zatim izaberite dugme Batch Plot, koje se nalazi na panou Plot. Možete i da iz menija aplikacije izaberete opciju Publish ili da unesete PUBLISH↵. Otvoriće se okvir za

dijalog Publish (slika 15.34). Tu su prikazani svi radni listovi, uključujući i prostor modela, za sve otvorene crteže.

2. Ne želite da štampate objekte iz prostora modela, tako da u listi Sheet Name treba da izaberete radni list Model i da onda izaberete dugme Remove Sheets.

3. Da biste sprečili da se radni list Model u budućnosti automatski dodaje, kliknite desnim tasterom miša i ostavite polje Include Model When Adding Sheets nepotvrđeno.

U koloni Page Setup možete videti da svi radni listovi imaju podešavanje strane <Defaults: DWFX-8H11>. To ukazuje da će svi radni listovi koristiti originalno podešavanje strane, koje je napravljeno za prvi radni list, a to je bio plan sprata za brvnaru. Sećate se da su ostali radni listovi iskopirani od ovog prvog.


SLIKA 15 34 Okvir za dijalog Publish

4. Da biste dodali i druge datoteke sa listovima u skup dokumenata, izaberite dugme Add Sheet. Izaberite datoteke A-000.dwg, A-200.dwg i C-101.dwg.

Ako je potrebno, podesite raspored listova.

5. Izaberite dugme Publish koje se nalazi na dnu okvira za dijalog. U okviru za dijalog Save Sheet List izaberite Yes.

Na ovaj način imate mogućnost da posao oko publikovanja upamtite u datoteku sa ekstenzijom .dsd (Drawing Sheet Description – Opis lista za štampanje), koja kasnije može da se učita pomoću dugmeta Load Sheet List. Nije uvek neophodno da se, pomoću alata Publish, štampaju svi radni listovi. Ako se napravi .dsd datoteka sa kombinacijama koje se često štampaju, možete da skratite vreme koje je potrebno za štampanje.

6. U okviru za dijalog Save List As, dajte ime datoteci i postavite je u fasciklu u kojoj trenutno radite. Nakon toga, izaberite Save.

7. Okvir za dijalog Publish će se zatvoriti i počeće štampanje. Ako se pojavi okvir za dijalog Processing Background Job, izaberite Close.

Pošto se štampa veći broj crteža, to može da potraje u zavisnosti od složenosti crteža i brzine štampača. Operacija publikovanja se odvija u pozadini, tako da možete da nastavite da radite na svojim crtežima.

8. Ako želite da pogledate informacije koje se odnose na prethodna ili tekuća štampanja, možete da izaberete dugme Plot And Publish Details, koje se nalazi

u donjem desnom uglu prozora AutoCAD-a.

U jednom trenutku se može obavljati samo jedna operacija publikovanja. Ako pokrenete novu operaciju pre nego što se završi prethodna, prikazaće se okvir za


dijalog Job Already In Progress, koji je prikazan na slici 15.35. On ukazuje na to da morate da sačekate pre nego što počnete ponovno publikovanje.

SLIKA 15 35 Okvir za dijalog Job Already In Progress

Kad ne bi bilo komande PUBLISH morali biste da otvarate svaku karticu radnog lista i pozi-vate komandu PLOT. Pored mogućnosti da se štampa više crteža odjednom, opcija zapisivanja Drawing Set Description (.dsd) datoteke pomaže kod automatizacije procesa štampanja. Ove datoteke su posebno korisne kod projekata kod kojih se očekuju višestruke isporuke.

Postoji još jedan način da se odjednom štampa više crteža, a to je pomoću Sheet Set Managera. Kao što se možda sećate Sheet Set Manager postoji samo u verziji AutoCAD-a, tako da je za korisnike koji koriste verziju LT i dalje najbolja opcija komanda PUBLISH. U narednom odeljku ćemo vam pokazati kako se koristi jedna od najboljih osobina Sheet Set Managera.

Publikovanje pomoću Sheet Set Managera

ACADONLY

U četrnaestom poglavlju ste naučili kako se Sheet Set Manager može upotrebiti za kreiranje i upravljanje listovima na crtežu. Ovog puta je vreme da se crteži štampaju, tako da ćete videti kako se pomoću Sheet Set Managera može odštampati bilo koja

kombinacija listova.

1. Ako nije prikazana, otvorite paletu Sheet Set Manager (izaberite alat Sheet Set Manager na panou Palettes, na kartici View, na traci).

2. Proširite padajuću listu na vrhu palete Sheet List i izaberite opciju Open. Pronađite datoteku My Cabin.dst u fascikli sa materijalom iz petnaestog poglavlja. Nakon što otvorite skup listova, na paletama Sheet Set Managera će se prikazati svi listovi u projektu (slika 15.36).


SLIKA 15 36 Listovi za projekat My Cabin

3. Desnim tasterom miša izaberite My Cabin Sheet Set Name, na vrhu palete Sheet List i iz kontekstnog menija izaberite Publish Publish To Plotter (slika 15.37).

SLIKA 15 37 Publikovanje skupa listova na podrazumevani štampač

Kad se u Sheet Set Manageru izabere opcija Publish To Plotter, onda se koristi štampač koji je pridružen pojedinačnim radnim listovima. To znači da, ako je na polovini radnih listova pridružen štampač A, a na drugoj polovini štampač B, polovina će se štampati na jednom, a polovina na drugom štampaču. To dalje znači da, ako želite da koristite Sheet Set Manager, crteže morate da podešavate na isti način. Sheet Set Manager nudi više načina za štampanje skupa listova:


Publish to DWF/DWFx Koristi se podešavanje strane koje je pridruženo pojedinačnim rad-nim listovima i nastaje .dwf ili .dwfx datoteka. Veličina papira i tabela sa stilovima za štampa-nje, koji se koriste, dolaze iz pridruženog podešavanja strane.

Publish to PDF Isto kao prethodna opcija, ali je promenjen tip izlazne datoteke. Kao što i ime ukazuje, opcija Publish to PDF će dovesti do kreiranja .pdf datoteke, koja je kompatibilna sa popularnim programom Adobe Acrobat.

Publish to Plotter Kao što je objašnjeno, ova opcija koristi podešavanje strane pridruženo pojedinačnim radnim listovima. Ako su radnim listovima dodeljeni različiti štampači, onda se oni i koriste.

Publish Using Page Setup Override Kad ste pravili list My Cabin podešavali ste i lokaciju za Page Setup Overrides. Ova opcija je bila podešena na isti šablon koji ste koristili za kre-iranje listova. To znači da se svako dodatno podešavanje strane, koje napravite u šablonskoj datoteci za listove, automatski pojavljuje i ovde. Opcija Page Setup Override nasleđuje sva podešavanja, koja postoje u tom podešavanju, uključujući i štampač.

Neće uvek biti potrebno da se štampaju svi listovi iz skupa. Recimo da iz skupa listova želite da štampate samo arhitektonske. Umesto da desnim tasterom miša pokazujete listove u pro-jektu My Cabin, mogli biste da desnim tasterom izaberite podskup Architectural. Prikazaće se meni sa slike 15.37. Umesto da se štampa svaki crtež iz skupa listova, Sheet Set Manager će štampati samo one listove koji pripadaju ovom podskupu.

Moguće je izabrati bilo koju kombinaciju listova i podskupova. Za to se koristi taster Ctrl. Štampaće se samo izabrani listovi. Iako podešavanje Sheet Set Managera traži više vremena nego komanda PUBLISH, ova prilagodljivost, zajedno sa osobinama vezanim za upravljanje koje smo objasnili u četrnaestom poglavlju, opravdava vreme koje se potroši, naravno ako je skup listova malo veći.

Koja je razlika između formata DWF i DWFX?Format DWF je napravljen 1995. godine, pre nego što su računari postali ono što su danas. Datoteke sa ekstenzijom .dwf koje se prave u verziji AutoCAD 2011 koriste verziju 6 ovog formata, koji je danas postao prilično pouzdan. Za razliku od njega, format DWFx je tehnički verzija 7 formata DWF. Osnovna razlika između ovih verzija je u mogućnosti komunikacije.

Jedini način da se pogledaju i otvore DWF datoteke je pomoću neke od Autodeskovih aplikacija, kao što je Design Review. DWFx datoteke se prave na osnovu Microsoftove XMP Paper Specifikacije. Iako vam je i dalje potreban Design Review da biste iskoristili prednosti elektronskog označavanja u samoj datoteci, DWFx datoteke su kompatibilne i sa programom XPS viewer. Postoji verzija ovog programa za Windows XP, a isporučuje se kao deo operativnog sistema Windows Vista i novijih verzija. Komponente ovog pro-grama za pregled moguće je preuzeti i sa interneta i ugraditi ih u Internet Explorer 7 ili novije verzije. Nakon toga se DWFx datoteke mogu pregledati i pomoću ovog programa.

829Rezime

RezimeOvo poglavlje predstavlja kratak uvod u stilove za štampanje, koji pomažu u kontroli štampa-nja. Da biste stalno iz AutoCAD-a dobijali pravi izlaz, potrebno je da uložite izvesno vreme, bilo vi, bilo menadžer zadužen za CAD sisteme, jer je potrebno pronaći prava podešavanja štampača i AutoCAD-a. Kao što ste videli, radni listovi su dobar alat za podešavanje štampa-nja, kad se jednom pronađe prava konfiguracija.

Naredna dva poglavlja se odnose na rad u tri dimenzije (samo kod verzije AutoCAD). Tu ćete naučiti kako da napravite trodimenzionalne modele, da ih renderujete i tako dobijete fotoreali-stičnu ilustraciju brvnare, nakon izgradnje. Postoji i rečnik termina koji su vezani za AutoCAD, AutoCAD LT, građevinarstvo i projektovanje. Na veb strani ove knjige (www.sybex.com/go/autocad/2011ner i www.autocadner.com) postoji kolekcija svih crteža u AutoCAD-u i pomoć-nih datoteka koje ste koristili ili generisali tokom rada sa ovom knjigom.

To što rad u tri dimenzije postoji u verziji AutoCAD, a ne i u verziji AutoCAD LT ne znači da vaše putovanje ovde završava. Posetite veb sajt ove knjige na adresi www.autocadner.com, na kojem možete naći dodatne resurse, koji će vam pomoću u upoznavanju sa AutoCAD-om, a tu možete i da dobijete odgovore na pitanja koja su se javila tokom čitanja knjige.



; Podesite crtež za štampu

; Dodelite debljine linija nivoima na crtežu

; Izaberete oblast na crtežu koja treba da se odštampa

; Izaberete veličinu papira na kojem će se štampati crtež

; Kontrolišete orijentaciju i početak štampanja

; Podesite razmeru štampanja

; Pogledate kako će izgledati odštampani crtež

; Odštampate radni list

; Pregledate elektronske datoteke nastale posle štampe, pomoću programa Autodesk Design Review

; Publikujete jedan ili više crteža pomoću Sheet Set Managera

; Publikujete više radnih listova

; Birate različite karakteristike vezane za stilove za štampanje

831831

Ništa u AutoCAD-u nije tako fascinantno kao crtanje u tri dimenzije. U poređenju sa tradicionalnim trodimenzionalnim renderovanjem zgrade na crtaćoj tabli, kada se koriste privremene tačke i ravni projekcije, trodimenzionalni računarski model, koji se može rotirati i pogledati iz bilo kojeg ugla, predstavlja svet za sebe. Pored toga što se trodimenzionalni model može koristiti za analizu, trodimenzionalni pogledi se mogu uvesti u druge proizvode kompanije Autodesk, kao što su Autodesk Impression i Autodesk Alias Sketch, u kojima se mogu dobiti trodimenzionalne ilustracije, koje izgledaju kao da su skicirane rukom.

S

U verziji AutoCAD LT postoje alati za pregled trodimenzionalnih modela, ali nema alata za modeliranje u tri dimenzije, koji postoje u AutoCAD-u. To znači da se ovo poglavlje ne primenjuje na verziju LT.

Ahitektonske firme sve više koriste trodimenzionalne mogućnosti AutoCAD-a za kreiranje složenih trodimenzionalnih modela, koji se renderuju i kod kojih se mogu izračunavati efekti osvetljavanja i materijala. Rezultat se može dobiti i u obliku dato-teke sa slikom. Poznavanje rada u tri dimenzije je postalo obavezno, a istovremeno je i zabavno. Ovo poglavlje se odnosi na modeliranje u tri dimenzije, dok se naredno odnosi na materijale i renderovanje.

Konstruisanje trodimenzionalnog modela građevine traži mnoge alate koje ste već koristili, ali i neke nove, koje ćete upoznati u ovom poglavlju. Da biste bili uspešni u radu u tri dimenzije, vrlo je važno da dobro poznajete osnovne komande za crtanje, promenu i prikazivanje. Dva su razloga za to. Prvi je što crtanje u tri dimenzije izgleda složenije i teže nego rad u dve dimenzije, tako da može biti frustracija dok time ne ovladate. Ako niste familijarni sa osnovnim komandama, bićete mnogo više frustri-rani. Drugo, za crtež u tri dimenzije je kritična tačnost. Efekat grešaka se uvećava, tako da morate da imate naviku upotrebe određenih alata, kao što su kriterijumi za hvatanje karakterističnih tačaka, da biste bili maksimalno precizni.

Nemojte se obeshrabriti. Ovo je samo upozorenje. Crtanje u tri dimenzije je fascinan-tan proces u kome se uživa, a rezultat može biti zaprepašćujući. Iskreno vam preporu-čujem da uložite trud i ovladate osnovnim veštinama potrebnim za rad u tri dimenzije, koje su ovde objašnjene.

POGLAVLJE 16

Crtanje geometrije u tri dimenzije

832 POGLAVLJE 16 Crtanje geometrije u tri dimenzije

Danas na tržištu postoji mnogo programa za rad u tri dimenzije. Neki su bolji za konstruisanje građevina od drugih. Često se dešava da se, zbog preciznosti koju nude, datoteke nastale u AutoCAD-u izvoze kao trodimenzionalne .dwg datoteke u specijalizovane pakete za rad u tri dimenzije. Postoje još dva proizvoda kompanije Autodesk, 3ds Max i 3ds Max Design, koji su namenjeni radu sa .dwg datotekama, koje dolaze iz AutoCAD-a. U ovim programima ostaje konstantna veza sa datotekama koje su nastale u AutoCAD-u. Ponekad se crteži nacrtaju u dve dimenzije, pa se konvertuju u tri dimenzije, nakon čega se dodaju senke, boje i teksture, sa zadatim osvetljenjem i senkama. U ovom poglavlju ćete se upoznati sa osnovnim tehnikama zapreminskog modeliranja, a pomenućemo i neke alate koji se koriste kod mreža i modeliranja površina. Tokom tog procesa ćete se upoznati i sa nekim tehnikama za pregled trodimenzio-nalnih modela.

f Podešavanje radnog prostora za rad u tri dimenzije

f Rad sa alatom Polysolid

f Rad bulovim funkcijama

f Izvlačenje dvodimenzionalnih objekata

f Kreiranje površina u tri dimenzije

f Kretanje kroz trodimenzionalno okruženje

833Modeliranje u tri dimenzije

Modeliranje u tri dimenzijePočećemo sa kreiranjem trodimenzionalnog modela brvnare. Koristićemo nekoliko tehnika za kreiranje trodimenzionalnih tela i površina. Kad se koriste alati za zapreminsko modeliranje, objekti koje dobijate su tela, kao grudvice od gline. Oni se mogu sabirati ili oduzimati čime se dobijaju složeniji oblici. Za razliku od toga trodimenzionalne površine se sastoje od dvodi-menzionalnih ravni, koje se postavljaju preko okvira, na sličan način kao što se šator postavlja preko konstrukcije.

Dok budete radili na konstruisanju trodimenzionalnih objekata, bolje ćete se upoznati sa kori-sničkim koordinatnim sistemom (UCS), naučićete kako se on koristi u tri dimenzije, a poče-ćete i da koristite neke osnovne metode za pregled modela u tri dimenzije.

Podešavanje radnog prostora za rad u tri dimenzijeDo sada ste za kreiranje crteža koristili radni prostor 2D Drafting & Annotation. Prvi zadatak u procesu prelaza na tri dimenzije je prelaz na novi radni prostor, za rad u tri dimenzije. Tu treba promeniti i način na koji AutoCAD prikazuje alate koji stoje na raspolaganju.

Da počnemo sa datotekom 15A-FLAY1.dwg. Ovo je verzija brvnare koju ste upamtili na kraju poslednjeg poglavlja. Ako niste pratili sve vežbe u knjizi, ovu datoteku možete da pre-uzmete sa veb sajta ove knjige, koji se nalazi na adresi www.sybex.com/go/autocad2011ner ili www.autocadner.com. Radni prostor ćete promeniti na sledeći način:

1. Ako prilikom otvaranja AutoCAD prikazuje okvir za dijalog Initial Setup, pređite na korak 2. Ako to nije slučaj, pokrenite komandu OPTIONS (meni aplikacije Options). U okviru za dijalog Options, koji se otvara, pređite na karticu User Preferences (slika 16.1) i izaberite dugme Initial Setup.

2. U čarobnjaku Initial Setup Wizard iz liste industrija u prvom prozoru izaberite Architectural, a zatim izaberite dugme Next (slika 16.2).

3. U drugom prozoru se nalazi lista sa kategorijama alata koji se mogu prikazati u radnom prostoru. Potvrdite opcije 3D Modeling i Photorealistic rendering, kao što je prikazano na slici 16.3, a zatim izaberite Next.


SLIKA 16 1 Kartica User preferences u okviru za dijalog Options

SLIKA 16 2 Izbor industrijske grane u prvom prozoru Initial Setupa


SLIKA 16 3 Izbor kategorije alata u drugom prozoru Initial Setupa

4. U trećem prozoru treba da izaberete opciju Use AutoCAD 2011‘s Default Drawing template File. Nakon toga, izaberite dugme Start AutoCAD 2011 (slika 16.4).

Ako ste čarobnjaka Initial Setup pokrenuli pomoću komande OPTIONS, onda je umesto dugmeta Start AutoCAD 2011 postavljeno dugme Finish.

5. Otvorite crtež 14A-FPLAY1.dwg. Nakon toga, pomoću dugmeta Quick View Layouts pređite u prostor modela.

6. Zumirajte plan sprata, proglasite nivo A-WALL tekućim i zamrznite sve ostale nivoe. Crtež i podešavanje AutoCAD-a bi trebalo da izgledaju isto kao na slici 16.5.

Probajte da počnete da razmišljate u tri dimenzije. Ceo crtež je u ravni paralelnoj sa ekranom monitora. Kad dodajete elemente u trećoj dimenziji, oni se projektuju od ekrana prema vama, ako se zadaje pozitivna dimenzija i od vas prema ekranu, ako je dimenzija negativna. Pravac je upravan na ravan ekrana i to je z osa. Već poznajete x i y ose, koje idu zdesna ulevo i odozdo naviše. Z osa je upravna na ekran.

7. Ako se na ekranu ne vidi ikona USC sistema, izaberite karticu View i kliknite dugme Show UCS Icon, koje se nalazi na panou Coordinates.


SLIKA 16 4 Podešavanje podrazumevane šablonske datoteke u trećem prozoru čarobnjaka Initial Setup

SLIKA 16 5 Crtež 14A-FPLAY1.dwg, kod kojeg su zamrznuti svi nivoi, osim nivoa A-WALL


UCS ikonu ćete vrlo brzo upotrebiti, ali za sada samo pratite kako ona izgleda kad se crtež menja. Sećate se da strelice ikone ukazuju na pozitivne smerove x, y i (u tri dimenzije) z ose.

8. Otvorite padajuću listu Workspace pored menija aplikacije, izaberite Save Current As i u okviru za dijalog Save Workspace, koji se otvara, unesite 3D

Architecture. Ako se radni prostor promeni, možete da se vratite na trenutno podešavanje, ako iz liste Workspace izaberete radni prostor koji ste ranije upamtili.

Sada možete da promenite pogled sa pogleda odozgo, na neki, koji na crtež gleda pod uglom. Postoji nekoliko unapred podešenih tačaka iz kojih se posmatra i mi ćemo ovde da upotrebimo neku od njih.

9. Sa panoa View, na kartici Home, proširite padajuću listu 3D Navigation i izaberite Southwest Isometric, kao što je prikazano na slici 16.6. Ime pogleda će možda biti odsečeno granicom liste.

SLIKA 16 6 Izbor pogleda Southwest Isometric iz padajuće liste 3D Navigation

Pogled će se promeniti i izgledaće kao na slici 16.7. Sa promenom pogleda se promenila i UCS ikona. Strelice X i Y su i dalje paralelne sa stranom i prednjim delom brvnare, ali su ikona i plan sprata sada pod uglom u odnosu na ekran, a vidi se i z osa. Končanice kursora su sada obojene i prikazana je i z osa.

10. Upamtite crtež pod imenom 16A-3DMOD1.dwg.


SLIKA 16 7 Izgled zidova sa pogledom Southwest Isometric

Podešavanje vizuelnog stilaKao što ste bili u mogućnosti da fino podešavate i prilagođavate radni prostor u dve dimen-zije, tako to možete da uradite i kad radite u tri dimenzije. Sada ćemo da promenimo nekoliko opcija. Ovo se radi promenom opcije Visual Style, koja definiše način na koji se objekti prika-zuju u prostoru za crtanje.

1. Proširite palete Tool, a zatim izaberite X u gornjem desnom uglu da biste ih za sada isključili. Na narednih nekoliko strana nećete mnogo koristiti ove palete, ali ih kasnije, kad vam budu trebale, možete lako ponovo da otvorite.

2. U prostoru za crtanje, zumirajte sa opcijom Extents, smanjite malo faktor zumiranja i pomerite se tako da se dobije malo prostora iznad plana sprata. Tu ćemo da stavimo trodimenzionalne zidove.

NAPOMENA Konvencija u trodimenzionalnoj grafici je da se vektori ili druge ose koje ukazuju na elemente oboje nekom bojom, pa tako crvena boja označava x osu, zelena y osu i plava z osu. Fraza koja se koristi da se ovo upamti je „RGB=XZY“. Na ovu konvenciju ćete u ovom i narednom poglavlju naići više puta.

3. Otvorite padajuću listu Visual Styles, koja se nalazi na panou View i izaberite X-Ray (slika 16.8).

Prostor za crtanje će postati sive boje, a UCS ikona će promeniti oblik i biće prikazana sa tri boje. Primetićete i da položaj kocke za poglede u gornjem desnom uglu odražava trenutnu orijentaciju crteža (slika 16.9). ViewCube (kocka za poglede) je alat za navigaciju koji ću objasniti malo kasnije u ovom poglavlju.


SLIKA 16 8 Izbor vizuelnog stila X-Ray

SLIKA 16 9 Crtež kod kojeg se koristi vizuelni stil X-Ray

Kreiranje zidovaOsnovni zadatak je kreiranje trodimenzionalnog modela brvnare. Za prozore, vrata, zidove brvnare, podove, verande i stepenice ćete koristiti zapreminske elemente. Naučićete nekoliko načina da tokom rada vidite ono što radite. Zidove ćete početi kreiranjem poligonalnih zapre-minskih objekata, nakon čega ćete, slično kao vajar, uklanjati sve što nisu zidovi. Elementi koji se izbacuju su praznine namenjene vratima i prozorima. Pratite sledeće korake:

S

Kad trodimenzionalnim nivoima dodeljujete boje, izbegavajte upotrebu sive i sličnih boja, jer je to boja pozadine u tri dimenzije.

1. Uključite fiksni kriterijum Endpoint. Napravite novi nivo po imenu A-WALL-EXTR-3DOB, dodelite mu boju 22 i proglasite ga tekućim.


2. Sa panoa Modeling izaberite alat Polysolid. Ovaj pano se nalazi na krajnjoj levoj strani kartice Home. Možda će AutoCAD-u trebati malo vremena dok

učita aplikacije, koje se koriste za rad u tri dimenzije.

3. Kada se pojavi odziv _Polysolid 0′-4″, Width = 0′-0 1/4″, Justification = Center Specify start point or [Object/ Height/Width/Justify] <Object>: unesite H↵7'7-1/4"↵ (2318↵), da biste visinu objekta podesili na 7'-71/4" (2318 mm). Ovo je visina na kojoj se seku stranice spoljašnjih zidova i krov.

Spoljašnji zidovi su debljine 6" (150 mm), tako da i objekat polysolid treba da ima istu debljinu.

4. Kada se pojavi odziv Specify width <0'-0 1/4">: unesite W↵, a zatim i 6↵ (150↵).

5. Opcija Justification definiše stranu tela na kome ćete pokazivati krajnje tačke. Pokazivaćete spoljašnje linije brvnare, u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu, tako da smer treba da bude podešen na Right. Unesite J↵ R↵.

6. Sada ste spremni da počnete sa kreiranjem zidova. Pomoću kriterijuma Endpoint pokažite ugao gde je spoljašnji zid brvnare najbliži dnu ekrana, a zatim pomerite kursor. Pojaviće se prvi zid, koji će biti zakačen za kursor, kao što je prikazano na slici 16.10.

SLIKA 16 10 Početak crtanja prvog zida

7. Pomerajte se u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu i pokazujte krajnje tačke duž obima brvnare, sve dok samo jedan segment ne bude odvajao prvi i poslednji. Crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 16.11.

8. Kliknite desnim tasterom miša i iz kontekstnog menija izaberite opciju Close. Ovim se zatvara telo koje crtate.


SLIKA 16 11 Spoljašnji zidovi koji su nacrtani kao tela

Ubacivanje unutrašnjih zidovaUnutrašnji zidovi brvnare su tanji nego spoljašnji i verovatno će se praviti od drugačijeg mate-rijala. Za ove zidove bi trebalo da napravite novi nivo. Treba i da promenite parametre tela koje se pravi.

1. Napravite novi nivo po imenu A-WALL-INTR-3DOB, dodelite mu boju 44 i proglasite ga tekućim.

2. Pokažite gornji ugao kocke za poglede da biste pogled promenili na severoistočnu orijentaciju ((North East) (slika 16.12), a zatim zumirajte donji levi ugao brvnare, tako da se vide zidovi kupatila.

SLIKA 16 12 Promena orijentacije pogleda pomoću kocke za poglede


3. Pokrenite ponovo komandu POLYSOLID.

4. Pritisnite strelicu usmerenu naniže na tastaturi, da biste otvorili kontekstni meni na mestu gde se nalazi kursor. Nakon toga, izaberite opciju Width, kao što je prikazano na slici 16.13.

S

Komandu Polysolid možete da pokrenete i ako na komandnoj liniji unesete PSOLID↵.

SLIKA 16 13 Izbor opcije Width iz kontekstnog menija

Unesite 4↵ (100↵), da biste širinu promenili na 4" (100 mm).

5. Počevši od unutrašnje krajnje tačke, unutrašnjeg zida, koji je najbliži zadnjim vratima, nacrtajte dva zida koji okružuju kupatilo. Kliknite desnim tasterom miša i izaberite Exit, da biste završili komandu.

Ako prilikom izbora tačaka imate poteškoća, možete privremeno da zamrznete nivo 3D-Walls-Ext, da napravite novi zid, a zatim odmrznete nivo.

6. Pritisnite razmaknicu da biste ponovo pokrenuli komandu, a zatim nacrtajte dva zida koji okružuju plakar, počevši od krajnje tačke koja je najviše udaljena od kliznih staklenih vrata. Pazite da sve poravnate kako treba, a zatim zumirajte sa opcijom Extents. Crtež bi trebalo da liči na onaj sa slike 16.14.

Kreiranje otvora za prozore i vrataPre nego što dodate geometriju za prozore i vrata, u zidovima morate da napravite otvore. Ovo ćete da uradite pomoću bulovih alata. U pitanju su alati koji omogućavaju da se objekat napravi na osnovu zapremina objekata koji se preklapaju. To su operandi. Postoje tri bulove funkcije: unija, presek i oduzimanje. Unija kombinuje dve zapremine, oduzimanje odbacuje jedan objekat kao i deo koji se preklapa sa drugim objektom, dok se kod preseka odbacuju oba objekta, a ostaje samo zapremina koja je zajednička. Kod prozora i vrata treba da napravite otvore, odnosno treba da napravite kvadre, koji su po veličini jednaki otvorima i da ih onda pomoću komande Subtract (oduzimanje) odbacite i tako dobijete praznine u zidovima. Kva-dri su te praznine, odnosno zapremine koje treba da se odbace. Jedina njihova funkcija je da pomognu da se odbaci deo zida.

1. Napravite novi nivo po imenu A-DOOR-3DOB i proglasite ga tekućim. Zamrznite nivoe A-WALL 3DOB, a odmrznite nivo A-GLAZ.


SLIKA 16 14 Brvnara sa zidovima koji su nacrtani komandom PSOLID.

NAPOMENA Na slici 10.1, u desetom poglavlju „Elevacije“, možete da pogledate kako izgledaju prozori.

2. Kliknite gornji ugao kocke za poglede, da biste promenili trenutni pogled sa severoistočnog na jugozapadni.

3. Zumirajte brvnaru, tako da se vide zadnja vrata i prozor u kuhinji.

4. Sa panoa Modify, na traci, izaberite dugme Box. Možete i da na komandnoj liniji unesete BOX↵.

Ako se alat Box ne vidi, izaberite strelicu usmerenu naniže ispod alata na krajnjoj levoj strani panoa i izaberite alat Box iz menija. Napravićete telo, koje će služiti kao operand, koji se oduzima od zida.

NAPOMENA Kvadri se, kao i cilindri i konusi i drugi trodimenzionalni objekti u ovom pokretnom meniju, nazivaju primitivama. U pitanju su blokovi koji se često koriste kod kreiranja složenijih objekata.


5. Da biste napravili dva kvadra, morate da unesete tri informacije. To su dve tačke koje definišu suprotne uglove osnove i vrednost za visinu.

Kad se pojave odgovarajući odzivi, pokažite dva suprotna ugla otvora zadnjih vrata, kao što je prikazano na slici 16.15.

SLIKA 16 15 Definisanje osnove zadnjih vrata

6. Kada se pojavi odziv Specify height or [2Point]: unesite 7'6↵ (2286↵). Pojaviće se kvadar.

SLIKA 16 16 Otvor za prva vrata na svom mestu

S

Kad kažem da pokažete objekat, a radite u tri dimenzije, treba da pokažete ivicu objekta, ili liniju koja pomaže da se taj objekat definiše. Ako probate da izaberete površinu, može se desiti da izbor ne uspe.

7. Ponovite korake 4 do 6, da biste napravili otvore i za dvoja unutrašnjih vrata, kao i za klizna staklena vrata.

8. Kada se koriste bulove operacije, najbolje je izbegavati situacije kad dva operanda imaju stranice koje su u istoj ravni. Izaberite kvadar kod zadnjih vrata. Pojaviće se čvorovi oko osnove i jedan čvor na vrhu.

Povlačenje trougaonih čvorova menja dužinu stranica kvadra, ali ne menja uglove između njih. Kvadratni čvorovi pomeraju uglove kvadra, dok čvor na vrhu menja visinu kvadra.


9. Izaberite trougaoni čvor na prednjoj strani kvadra i povucite ga napred, da biste odvojili prednji deo kvadra od prednjeg dela brvnare. To ne mora da bude veliko rastojanje, već samo toliko da kvadar i zamrznuto telo nemaju zajedničku ravan.

10. Povucite zadnji trougaoni čvor nazad i postavite ga izvan spoljašnjeg zida. Osnova vrata bi trebalo da izgleda kao na slici 16.17.

SLIKA 16 17 Osnova za vrata nakon prevlačenja čvorova

11. Ponovite proces i za ostala tri kvadra za vrata, tako da svaki od njih bude tanji od odgovarajućeg otvora. Ekran bi trebalo da izgleda kao onaj sa slike 16.18.

SLIKA 16 18 Kvadri za vrata na svom mestu


Kreiranje kvadra za prozorKao što možda očekujete, proces kreiranja kvadra za prozor, je sličan sa onim kod kreiranja kvadra za vrata. Jedina razlika je u tome, da se donji delovi otvora za prozore nalaze na različi-tim visinama iznad ravni sa planom sprata. Evo koraka koje treba slediti:

1. Uz pomoć iste procedure, kao u prethodnom odeljku, napravite kvadre za sve prozore. Visina svakog od njih treba da bude 3'6" (1067 mm).

SAVET Nakon što napravite prvi kvadar za prozor, podrazumevana visina kod komande BOX je ona koja je potrebna i za ostale prozore. Kad se postavi pitanje o visini, samo pri-tisnite razmaknicu ili ↵.

2. Promenite debljinu kvadara, tako da se preklopi debljina spoljašnjih zidova. Crtež bi trebalo da izgleda kao na slici 16.19.

SLIKA 16 19 Crtež sa postavljenim kvadrima



Pomeranje i rotacija u tri dimenzijeDok ste radili u dve dimenzije i pomerali objekte, termini kao što su "levo", "desno", "gore" ili "dole" su imali smisla, pošto je pomeranje bilo definisano na osnovu strane u prostoru za crtanje. Čak i kad ste u desetom poglavlju rotirali poglede, relativno je bilo lako definisati rota-ciju u odnosu na ekran. Kad se radi u tri dimenzije, ovi termini se više ne mogu lako povezati sa pomeranjem na ekranu. Ako kažem da se nešto pomeri napred, da li to znači da se pomeri prema brvnari, od brvnare ili prema dnu ekrana? Vidite u čemu je problem. Kad se tačka, odakle se posmatra, bitno razlikuje od onog što biste mogli da očekujete, recimo kad se gleda odozdo ili otpozadi, onda termini napred i nazad mogu da izazovu još veću konfuziju.

Prvo pravilo desne rukeBitnu ulogu prilikom orijentisanja u trodimenzionalnom prostoru ima UCS. Svaka od osa UCS ikone ima svoju boju i usmerena je u pozitivnom smeru određene ose. Da biste bolje shvatili pomeranje, posebno u smeru z ose, trebalo bi da poznajete prvo od dva pravila desne ruke. Ovo pravilo povezuje vašu ruku sa korisničkim koordinatnim sistemom i pomaže da se razjasne smerovi osa. Počnite tako što ćete raširiti palac i kažiprst desne ruke, tako da se dobije slovo "L". Nakon toga se srednji prst postavi upravno na dlan, kao što je prikazano na slici 16.20. Pravilo kaže: Kad palac ukazuje na pozitivan smer X ose, a kažiprst na pozitivan smer Y ose, onda srednji prst mora da ukazuje u pozitivnom smeru Z ose.

Da bismo ovo primenili na kvadre sa otvorima za prozore u primeru sa brvnarom, uporedite desnu ruku sa UCS ikonom u prostoru za crtanje. Kad palac pokazuje prema brvnari, a kažiprst od brvnare i ulevo, onda srednji prst pokazuje prema vrhu ekrana. To znači da se naši kvadri, koji se trenutno nalaze u ravni osnove, zajedno sa kvadrom za vrata, treba da pomere u pozi-tivnom smeru Z ose.

1. Sa panoa Modify, na kartici Home, izaberite alat 3D Move.

Kad se koristi ovaj alat, objekti se pomeraju pomoću čvorova, koji izgleda slično sa UCS ikonom.

2. Kada se pojavi odziv Select objects: izaberite kvadar za prozor kupatila, a zatim pritisnite ↵ da biste završili proces izbora.


SLIKA 16 20 Identifikacija x, y i z osa pomoću prvog pravila desne ruke

Alat Move grip se prikazuje u centru kvadra, kao što je prikazano na slici 16.21. Obratite pažnju na različite boje strelica koje čine alat za pomeranje u tri dimenzije. Boja strelica odgovara konvenciji RGB=XYZ, koju smo koristili kod trodimenzionalne UCS ikone.

3. Postavite kursor iznad svake od obojenih osa alata Move grip i primetićete da ose postaju žute, što ukazuje na to da su tekuće. U liniji sa osom se prikazuje i vektor, kao što se vidi na slici 16.22. U trenutku kad se vidi vektor, sva pomeranja, bilo ona definisana kursorom i mišem, ili definisana pomoću tastature, su ograničena na pomeranja u pravcu te ose.


SLIKA 16 21 Alat Move grip u centru kvadra

Z osa

Postavite kursor iznad z ose

SLIKA 16 22 Vektor z ose koji ukazuje da je pomeranje ograničeno na taj pravac

4. Postavite kursor iznad z ose, koja je plave boje. Nakon toga, u trenutku kad se pojavi vektor, kliknite i pomerite kvadar u pozitivnom smeru Z ose i unesite 2'11↵ (889↵). Ovim se kvadar pomera za 2'-11" (889 mm) iznad linija zida.

SAVET Možete da koristite i standardan alat Move i unesete @0,0,2'11 (@0,0, 889), da biste kvadar pomerili duž Z ose.

5. Pokrenite ponovo alat 3D Move, ali ovog puta pokažite četiri preostala kvadra za prozore.


6. Postavite kursor direktno iznad alata Move grip i kliknite i prevucite z osu. Primetićete da se pomeraju sva četiri kvadra i da od svakog od njih na originalnoj lokaciji, ostaje verzija iscrtana tačkastim linijama (slika 16.23).

Unesite 2'11↵ (889) da biste pomerili izabrane kvadre.

SLIKA 16 23 Pomeranje preostalih kvadara za prozore za 2'-11" (889 mm) u pozitivnom smeru z ose

7. Operacija pomeranja u trodimenzionalnom pogledu ponekad može da prevari. Izaberite tekst Top, koji se nalazi na vrhu kocke sa pogledom, da biste prešli na pogled odozgo i tako proverili da li su kvadri postavljeni kako treba. Ako jesu, pomoću kocke sa pogledom se vratite ponovo na pogled sa jugozapada. Ako nisu, poništite operaciju pomeranja i probajte ponovo.

Odsecanje otvoraSada ste spremni da počnete sa bulovim procesom i da odsečete otvore na zidovima. Kad se zatraži da izaberete objekat, pazite da pokažete ivice objekata u tri dimenzije, a ne njihove površine, pošto se može desiti da izbor ne bude odgovarajući.

1. Odmrznite nivoe A-WALL-EXTR-3DOB i A-WALL-INTR-3DOB i zamrznite nivo A-GLAZ.

2. Izaberite dugme Subtract na panou Solid Editing, koji se nalazi na kartici Home. Možete i da unesete SUBTRACT↵.


3. Kada se pojavi odziv Select solids and regions to subtract from.. Select objects:, izaberite spoljašnji zid, a zatim pritisnite ↵ da biste završili sa izborom.

Bulove operacije se mogu obavljati i nad više objekata, ali ćemo početi samo sa jednim.

4. Kad se pojavi odziv Select solids, surfaces and regions to subtract ↵ Select objects:, izaberite zadnja vrata i pritisnite ↵. Kvadar koji predstavlja vrata, kao i zapremina koja taj kvadar deli sa zidom će se oduzeti od spoljašnjeg zida (slika 16.24).

5. Pokrenite ponovo komandu SUBTRACT i ponovo izaberite spoljašnji zid.

SLIKA 16 24 Zadnja vrata su oduzeta od spoljašnjeg zida brvnare

SAVET Ako imate problema da vidite kvadre koji predstavljaju prozore, privremeno pređite na vizuelni stil 3D Wireframe, izvršite bulove operacije, a zatim se vratite na stil X-ray.

6. Kad se zatraži da se izaberu objekti koji se oduzimaju, izaberite preostala spoljašnja vrata i kvadre za prozore, a zatim pritisnite ↵.

Na spoljašnjim zidovima bi trebalo da se pojave otvori, kao što je prikazano na slici 16.25.


7. Ponovite proces oduzimanja i za dva unutrašnja zida, da biste oduzeli zapremine vrata kupatila i plakara.

SLIKA 16 25 Napravljeni su svi spoljašnji i unutrašnji otvori za brvnaru

Kreiranje poda, temelja i pragovaNa projektu brvnare niste crtali pod, ali se podrazumevalo da postoji. Kod spoljašnjih vrata postoje pragovi, koji ukazuju na promenu nivoa između poda brvnare i verande. Sada ćete napraviti dodatne objekte, koji će predstavljati pod, temelj, potporu i pragove. Pratite sledeće korake:

1. U nastavku prethodnog niza koraka, otvorite Layer Properties Manager i uradite sledeće:

a. Napravite nove nivoe po imenu A-DOOR-THRE-3DOB, A-FLOR-3DOB i A-FNDN-3DOB. Nivo A-DOOR-THRE-3DOB proglasite tekućim. Svakom nivou dodelite jedinstvenu boju.

b. Zamrznite nivoe A-WALL-EXTR-3DOB i A-WALL-INTR-3DOB.

c. Odmrznite nivo A-DECK-STRS.

Da biste videli kuda ste krenuli, pogledajte sliku 16.28. Pomoću komande EXTRUDE ćete napraviti niz tela, koja predstavljaju pragove, stepenice i pod.

853Kreiranje poda, temelja i pragova

SAVET Da biste u Layer Properties Manageru brzo pronašli nivoe sa trodimenzionalnim objektima, probajte da u polje za unos teksta u gornjem desnom uglu unesete *3DOB.

2. Zumirajte otvor zadnjih vrata i njihov prag.

3. Nacrtajte poliliniju oko obima praga. Poliliniju zatvorite pomoću opcije Close. Da bi crtež bio jasniji, polilinija je na slici 16.26 prikazana masnom linijom.

SLIKA 16 26 Oko obima praga je nacrtana polilinija

4. Alat Extrude izvlači dvodimenzionalni objekat u smeru Z ose, čime se dobija telo u tri dimenzije.

Sa panoa Modeling, izaberite alat Extrude, izaberite poliliniju praga, a zatim pritisnite ↵. Kad se pojavi odziv At the Specify height of extrusion or [Direction/Path/Taper angle] <-1′-0″>:, unesite 1.05↵ (27↵). Prvi prag je završen, kao što je prikazano na slici 16.27.

SLIKA 16 27 Izvučena polilinija


5. Na isti način, napravite i prag za klizna staklena vrata.

6. Proglasite nivo A-FLOR-3DOB tekućim. Da biste napravili pod, prvo nacrtajte poliliniju oko unutrašnjeg obima brvnare. Zanemarite unutrašnje zidove i pragove.

7. Pokrenite komandu EXTRUDE, izaberite poliliniju na planu sprata i izvucite je za 1" (25 mm) (slika 16.28).

SLIKA 16 28 Pod sa pragovima u tri dimenzije

Kreiranje temelja i potporeTemelj brvnare je betonska ploča debljine 18" (457 mm), koja se nalazi direktno na zemlji. Temelj se nalazi ispod cele brvnare, osim tamo gde postoji ispupčeni deo. Na svakom od spoljašnjih uglova verandi se nalaze betonski potporni stubovi. Svi objekti se nalaze na nivou 3D-Foundation.

1. Proglasite nivo A-FNDN-3DOB tekućim i odmrznite nivo A-DECK.

2. Zamrznite nivoe A-FLOR-3DOB i A-DOOR-THRE-3DOB.

3. Nacrtajte zatvorenu poliliniju oko spoljašnjeg obima brvnare i pazite da obuhvatite i deo sa ispupčenjem, kao da ono i ne postoji. Alternativno, možete da upotrebite i komandu RECTANGLE.

4. Izvucite poliliniju za 18" (457 mm) u smeru negativne Z ose. Ovo možete i da uradite pomoću opcije Dynamic Input, ako kursor postavite u negativnom smeru i unesete 18↵ (457↵), ili ako kursor postavite u pozitivnom smeru i unesete -18↵ (-457↵).


5. Pomoću komande RECTANGLE nacrtajte pravougaonik dimenzija 12"x12" (305 mm x 305 mm), na svakom od četiri spoljašnja ugla verandi. Spoljašnji ugao pravougaonika treba da odgovara spoljašnjem uglu stubova verande.

6. Pokrenite komandu EXTRUDE, izaberite četiri pravougaonika i izvucite ih za 2'-10" (864 mm) u smeru negativne Z ose. Kad završite, temelj i potporni stubovi bi trebalo da izgledaju kao na slici 16.29.

SAVET Slično kao što ste koristili opciju Quick Filter da biste napravili WBLOCK, možete da pomoću dugmeta Quick Select, sa palete Properties izaberete četiri stuba temelja.

SLIKA 16 29 Temelj i potporni stubovi


Kreiranje prozoraNakon što ste postavili otvore i završili temelj, treba da ubacite geometriju koja predstav-lja vrata i prozore. Možete da ubacite i prozorske pragove, žlebove za odvod vode, kutije za cveće, štitnike itd.

U narednim vežbanjima ćemo napraviti jednostavne okvire, panoe za vrata i stakla.

1. Napravite novi nivo po imenu A-GLAY-SILL-3DOB i proglasite ga tekućim. Zamrznite nivo A-FNDN-3DOB, odmrznite nivo A-WALL-EXTR-3DOB i zumirajte deo sa kuhinjskim prozorom, pored zadnjih vrata.


2. Izaberite dugme Allow/Disallow Dynamic UCS na statusnoj liniji da biste uključili režim Dynamic UCS.

Kad se nalazite u komandi, dinamički UCS dovodi do toga da se tekući UCS prilagođava orijentaciji površine iznad koje se nalazi kursor. Ovo je vrlo bitno, pošto se kod nekih komandi kao što je BOX, pravi projekcija u XY ravni, a zatim se zadaje visina u pravcu z ose. Kada je aktivna opcija Dynimc UCS, UCS ikona koja se prikazuje pored kursora preklapa standardni UCS.

3. Pokrenite komandu BOX i postavite kursor blizu ikone UCS.

Primetićete da ose (koje su u različitim bojama) menjaju boje u skladu sa osama UCS ikone. Postavite kursor iznad površina na zadnjem zidu brvnare i videćete da z osa, plave boje, ukazuje u istom smeru kao i y osa UCS-a. Ovim se identifikuje orijentacija konkretne površine zida.

4. Sa uključenim kriterijumom Endpoint, izaberite donji levi, spoljašnji ugao prozora u kuhinji, a zatim pomerite kursor od tog ugla. Započeće se kvadar čija je orijentacija paralelna sa spoljašnjim zidom, a UCS ikona će privremeno promeniti svoju orijentaciju (pogledajte gornji deo slike 16.30). Pokažite suprotan spoljašnji ugao prozora, da biste definisali osnovu kvadra (pogledajte donji deo slike 16.30).

5. Kad se pojavi odziv Specify height or [2Point]: pomerajte kursor sve dok ne vidite da se crta kvadar koji ide od zida. U tom trenutku unesite -4↵ (-100↵).

6. Isključite dinamički UCS, izaberite kvadar i pomerite ga za 1" (25 mm) u smeru pozitivne X ose, da biste ga centrirali u odnosu na zid.

7. Kvadar koji ste napravili će biti okvir prozora u kuhinji. Sada treba da napravite telo koje ćete oduzeti od ovog kvadra, da biste napravili otvor za stakla.

NAPOMENA Da bi crtež bio jasniji, ilustracije kuhinjskog prozora su nacrtane pomoću vizuelnog stila Conceptual.


SLIKA 16 30 Sa uključenim dinamičkim UCS-om, osnova kvadra se orijentiše paralelno sa zidom (gore) i završena je osnova kvadra (dole)


Iskopirajte kvadar koji ste upravo napravili i pomerite ga ispred zadnjeg zida. Nakon toga izaberite tu kopiju, da bi se prikazali čvorovi. Pomoću režima Ortho i tastature ili preko alata Move grip, osigurajte da se kvadar pomera samo u pravcu x ose.

8. Uključite opciju polarnog praćenja, a zatim izaberite svaki od četiri spoljašnja čvora, trouglastog oblika, duž obima. Pomerite ih za 1“ (25 mm) prema unutrašnjosti kvadra (pogledajte levi deo slike 16.32). Izaberite trougaoni čvor na zadnjem delu kvadra i prevlačite ga sve dok ne pređe spoljašnji zid (desni deo slike 16.31).

9. Pređite na vizuelni stil 3D Wireframe i uključite alat Selection Cycling na statusnoj liniji.

10. Pomoću bulove funkcije Subtract oduzmite kvadar od okvira. Vratite se nazad na vizuelni stil Conceptual ili X-Ray. Prozor bi trebalo da liči na onaj sa slike 16.32.

11. Napravite novi nivo po imenu A-GLAZ-3DOB, dodelite mu svetlo plavu boju, kao što je boja sa brojem 151 i proglasite ga tekućim.

12. Polilinija se može nacrtati samo u ravni XY, ali se trodimenzionalna polilinija može crtati duž bilo koje ose. Sa panoa Draw izaberite dugme 3D Polyline, ili

na komandnoj liniji unesite 3DPOLY↵, ili iz menija Draw izaberite stavku 3D Polyline.

13. Uključite fiksni kriterijum Midpoint, a zatim nacrtajte trodimenzionalnu poliliniju uz upotrebu središnjih tačaka okvira. Linija treba da bude debljine 4" (100 mm).

Pređite na vizuelni stil 3D Wireframe i zamrznite nivo A-WALL-EXTR-3DOB, ako imate problema da pronađete središnje tačke. Kad završite, treba da se vratite na vizuelni stil Conceptual ili X-Ray i da odmrznete nivo.

14. Pomoću alata Extrude izvucite staklo za 0.25" (6 mm). Ako imate problema da izaberete 3D poliliniju, unesite L↵, da biste pozvali opciju Last. Ovo treba uraditi u trenutku kad se pojavi odziv Select objects:. Prozor u kuhinji bi trebalo da izgleda kao na slici 16.33.


SLIKA 16 31 Premeštanje čvorova po obimu kvadra da bi se on malo smanjio (gore); povećana dubina kvadra (dole)


SLIKA 16 32 Završen okvir kuhinjskog prozora

SLIKA 16 33 Završen prozor u kuhinji


Rotacija u tri dimenzije (drugo pravilo desne ruke)Kad objekte rotirate u dvodimenzionalnom okruženju, sve rotacije su upravne na ekran i ne morate da razmišljate o osi rotacije. Pošto se rotacije u dve dimenzije dešavaju u ravni XY, to se objekti rotiraju oko z ose. Pozitivna rotacija je u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu, dok je negativna u smeru kazaljke. Kad se radi u tri dimenzije, rotacija se može odvijati oko bilo koje ose, a može se odvijati u pozitivnom i negativnom smeru. Da biste shvatili kako se u tri dimenzije odvija rotacija, koristićete drugo pravilo desne ruke. Ovo pravilo kaže da ako osu uhvatite desnom rukom, tako da palac pokazuje u pozitivnom smeru, ostali prsti će biti savijeni u pozitivnom smeru rotacije. Koncept je ilustrovan na slici 16.34.

SLIKA 16 34 Pravilo desne ruke koje se primenjuje na rotaciju

Za rotaciju objekta u tri dimenzije se koristi alat 3D Rotate, koji je prikazan na slici 16.35. On se sastoji od tri kruga koji se seku. Centar krugova je centar rotacije. Svaki krug je druge boje (RGB=XYZ), čime se identifikuju ose oko kojih se objekti rotiraju. Kad se postavi pitanje o osi rotacije, možete da izaberete neki krug, na primer zeleni i tako rotaciju ograničite na y osu.


SLIKA 16 35 Alat 3D Rotate

Završavanje prozoraKad se koriste bulove operacije, onda se objekti koji u tome učestvuju (operandi) ne zamenjuju novim objektom. Oni samo postaju njegovi podobjekti. Uvek postoji mogućnost da se ope-randi dalje menjaju, čime se menja i sam objekat. Evo kako se to radi:

1. Iskopirajte postojeći okvir prozora i staklo, a zatim pomerite kopiju ispred prozora na južnoj strani brvnare, za 5‘-0“ (1525 mm). Nakon toga, zumirajte taj prozor.

2. Dok su dva objekta izabrana, izaberite alat 3D Rotate koji se nalazi na panou Modify.

3. Kad se pojavi odziv Specify base point: izaberite krajnju tačku donjeg ugla okvira, koja je najbliža brvnari. Krugovi alata 3D Rotate će se postaviti u taj ugao.

4. Kad se pojavi odziv Pick a rotation axis: izaberite prsten z ose, koji je zelene boje. On će postati žut, što ukazuje da je to osa koja je trenutno izabrana. Prikazaće se i linija plave boje, koja ide iz alata 3D Rotate, a koja identifikuje osu rotacije.

5. Zamislite da ste ovu osu obuhvatili desnom rukom, pri čemu palac ide naviše, kao što je prikazano na slici 16.34. Videćete da je ovde potrebna rotacija u pozitivnom smeru, što znači da je rotacija u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu.

Kad se pojavi odziv Specify angle start point or type an angle: unesite 90↵ (slika 16.36). Prozor će se zarotirati za 90 stepeni.

Prozor trenutno ima širinu od 4'-0" (1220), dok je otvor širine 5'-0" (1525 mm). Ovu razliku možete da korigujete ako promenite podobjekte prozorskog okvira. Podobjekte ćete izabrati ako držite pritisnut taster Ctrl i izaberete objekat. Pratite sledeće korake:

1. Isključite fiksne kriterijume za hvatanje karakterističnih tačaka objekata i uključite opciju polarnog praćenja.


SLIKA 16 36 Rotacija prozora za 90 stepeni u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu

2. Izaberite prozorski okvir, kliknite desnim tasterom miša i izaberite Properties. U delu Solid History, kod opcije Show History izaberite Yes. Pogledajte sliku 16.37.

SLIKA 16 37 Podešavanje opcije Show History, na paleti Properties, na vrednost Yes

Pojaviće se obris kvadra, koji se koristio za oduzimanje zapremine od otvora, kao što je prikazano na slici 16.38.

3. Držite pritisnut taster Crtl i pokažite prozorski okvir. On će biti izabran, a prikazaće se i čvorovi.


SLIKA 16 38 Izbor kvadra koji se koristio kod bulove operacije oduzimanja

NAPOMENA Objekat koji menjate je prozorski okvir, a operand je podobjekat. Kad birate podobjekat morate da držite pritisnut taster Ctrl. Samo tako će se prikazati njegovi čvorovi.

4. Izaberite neki od trougaonih čvorova koji kontrolišu širinu kvadra i povucite ih da biste proširili kvadar. Nakon toga, unesite 12↵ (305↵) da biste kvadru povećali dimenziju za 12" (305 mm) u smeru X ose, kao što je prikazano na slici 16.39.

SLIKA 16 39 Podešavanje veličine prozorskog okvira

Stranica prozorskog okvira je sada mnogo šira od ostalih ivica okvira. Ovo možete da popra-vite podešavanjem veličine kvadra, koji je služio kao operand.


5. Držite pritisnut taster CTRL i izaberite kvadar da bi se prikazali njegovi čvorovi.

6. Izaberite trougaoni čvor na istoj strani, koju ste koristili kod izbora prozorskog okvira, povucite čvor da biste okvir povećali, a zatim unesite 12↵ (305↵), kao što je prikazano na slici 16.40. Operand će se povećati za 12" (305 mm).

SLIKA 16 40 Podešavanje veličine kvadra koji je korišćen kod bulove operacije oduzimanja

7. Izaberite prozor i pomoću palete Properties isključite opciju Show History. Promenite vizuelni stil na Wireframe.

8. Izaberite staklo, a zatim izaberite svaku od dve prikazane krajnje tačke. Pomoću kriterijuma Midpoint postavite te tačke tako da budu u skladu sa veličinom prozorskog okvira (slika 16.41).

9. Na kraju, treba i da pomerite novi prozor i postavite ga u otvor. Uključite fiksne kriterijume za hvatanje karakterističnih tačaka objekata, a zatim izaberite okvir i staklo.

Pomoću kriterijuma Endpoint, kao prvu tačku pomeranja, pokažite donji levi ugao okvira, a kao drugu donji levi, prednji ugao otvora. Prozor će se postaviti na svoje mesto (slika 16.42).

10. Okvir je u ravni sa spoljašnjim zidom. Pomoću alata 3D Move ga pomerite za 1" (25 mm) u pozitivnom smeru Y ose.

Ponovite proces iz ovog odeljka i za još dva, od preostala tri prozora. Ta dva prozora su širine 3'-0" (915 mm), tako da možete da napravite jedan i iskopirate ga i na drugu lokaciju. Kad završite, brvnara bi trebalo da izgleda kao na slici 16.43.


SLIKA 16 41 Podešavanje veličine stakla kod prozora

SLIKA 16 42 Novi prozor je postavljen u otvor


SLIKA 16 43 Brvnara, nakon što su završeni pravougaoni prozori i okviri

Ubacivanje obrtnih vrata i dvokrilnih vrataU ovoj vežbi ćemo obrtna vrata predstaviti kvadrima, dok će dvokrlina vrata biti dobijena izvlačenjem polilinija. Ako želite, kasnije možete da dodate i kvake i staklo.

1. Proglasite nivo A-DOOR-3DOB tekućim i odmrznite nivo A-DOOW-THRE-3DOB.

2. Zumirajte zadnja vrata. Umesto da pomerate primitive, kao što ste do sada radili, sada ćete za postavljanje početne tačke upotrebiti alat Object tracking.

3. Pređite na vizuelni stil 3D Wireframe i na statusnoj liniji uključite režim Object Snap Tracking. Polarno praćenje i fiksni kriterijum Intersection treba, takođe, da budu uključeni.

4. Pokrenite komandu BOX. Kad se pojavi odziv Specify first corner or [Center]: postavite kursor blizu donjeg, levog spoljašnjeg ugla prednjih vrata, tamo gde se ona seku sa pragom. Kad je kursor postavljen na pravo mesto pojaviće se crveni marker kriterijuma Intersection.


5. Pomerajte kursor u smeru X ose, sve dok se ne pojavi vektor za praćenje, a zatim unesite 2↵ (51↵). To je prvi ugao vrata, koji ste postavili 2" (51 mm) od ugla otvora (slika 16.44).

SLIKA 16 44 Postavljanje prvog ugla kvadra za vrata

6. Unesite @2, 36↵(@51, -915) da biste postavili drugu tačku vrata od 3'-0" (915 mm). Dajte vratima visinu od 7'-6" (2286), što je rastojanje od vrha praga do dna otvora za vrata.

7. Odmrznite nivo A-WALL-INTR-3DOB, a zatim na sličan način dodajte i vrata kupatila. Razlike su sledeće:

f Vrata su širine 2'-6" (762 mm)

f Debljina vrata je 1 1/2" (38 mm)

f Visina vrata je 7'-5" /2261 mm)

f Komandom Offset iskopirajte vrata za 1 1/4“ (32 mm).

f Vrata započnite u tački 1“ (25 mm) iznad donjeg ugla, da bi mogao da stane i pod debljine 1“ (25 mm) (možete i da ih nacrtate, a onda pomerite u ovu tačku).

8. Zumirajte dvokrilna vrata plakara.

9. Odmrznite nivo A-DOOW i promenite nivo dvokrilnih vrata na A-DOOR-3DOB.

10. Pomerite četiri polilinije za 1“ u smeru Z ose, tako da budu u nivou sa gornjom površinom poda.


11. Pokrenite alat Extrude i izvucite svaku poliliniju za 7‘-5“ (2260 mm).

12. Smanjite faktor zumiranja i pređite na vizuelni stil X-Ray. Brvnara bi trebalo da izgleda kao na slici 16.45.

13. Upamtite crtež, pod imenom 16A-3DMOD4.dwg.

SLIKA 16 45 Brvnara nakon postavljanja vrata

Navigacija pomoću kocke sa pogledomPromena tačke iz koje se posmatra crtež je posebno bitna kad se radi u tri dimenzije, pošto se često javljaju situacije da objekti zaklanjaju druge objekte. Kocka sa pogledom (ViewCube) je alat koji se nalazi u gornjem desnom uglu prostora za crtanje. On se koristi za brz pristup pogledima, za vraćanje na upamćeni pogled ili za navigaciju kroz prostor za crtanje.

Alat ViewCube (slika 16.46) se sastoji od kocke kod koje je svaka stranica tako označena da identifikuje ortogonalni pogled koji predstavlja. Ako kliknete neku od stranica koje su ozna-čene, menja se i tačka posmatranja na crtežu, tako da se objekti prikazuju kao da se posmatra iz te tačke. Sve ovo je bazirano na svetskom koordinatnom sistemu (WCS). Na primer, ako kliknete stranicu označenu sa TOP, prikazuje se pogled na brvnaru odozgo, gde x osa ide ude-sno, a y osa ka vrhu ekrana.


Kliknite i vucite da biste podesili neki pogled koji nije standardan

Kliknite slovo da biste prešli na pogled sa elevacijom iz tog smera

Kliknite ivicu da biste prešli na pogled koji je zarotiran za 45° u odnosu

na susedne ortogonalne poglede

Kliknite da biste podesili pogled. Kliknite desnim tasterom miša da biste prikazali kontekstni meniKliknite da biste podesili pogled. Kliknite desnim tasterom miša da biste prikazali kontekstni meni

Kliknite na uglu da biste prešli na izometrijski pogled

Siva površina ukazuje na to da je tekući pogled najsličniji pogledu koji je unapred de�nisan

Kliknite stranicu da biste prešli na ortogonalni pogledPrelaz na pogled home

SLIKA 16 46 Funkcije alata ViewCube

Ako se izabere stranica označena sa FRONT, brvnara se prikazuje spreda, što je pogled ozna-čen kao elevacija sa juga, kod koje x osa ide udesno, a z osa naviše. Ortogonalni pogledi nisu jedini koje možete dobiti pomoću ove kocke. Ako kliknete neki od uglova (pogledajte levi deo slike 16.47) prikazuje se izometrijski pogled, koji predstavlja kombinaciju tri označene stra-nice. Ako kliknete ugao koji je presek stranica TOP, FRONT i LEFT, dobija se izometrijski pogled koji je isti kao Southwest Isometric (pogled sa jugozapada), koji ste birali iz padajuće liste Viewpoint. Taj ugao je trenutno sive boje, što ukazuje da je u pitanju tačka posmatranja koja je najsličnija trenutnom pogledu.

SLIKA 16 47 Izbor ugla kocke (levo), izbor ivice kocke (desno)

Ako kliknete neku od ivica kocke (desni deo slike 16.47) prikazaće se pogled pod uglom od 45° u odnosu na susedne ortogonalne poglede. Kad se izabere nešto sa ove kocke, ne samo da se prikazuje pogled, već se obavlja i komanda Zoom Extents, tako da se prikazuju svi objekti koji se vide u prostoru za crtanje. Nakon upotrebe kocke se obično obavlja zumiranje. Kad se kocka klikne i prevlači, onda se tačka posmatranja menja proizvoljno, bez ograničenja.

Oko kocke se nalazi prsten sa označenim smerovima kompasa. Kad se klikne neko od slova, pogled se menja na pogled iz tog pravca. Na primer, ako izaberete slovo E na prstenu, prika-zuje se istočna elevacija brvnare. Ovo je pogled koji brvnaru prikazuje sa istoka i to nije dvo-dimenzionalna elevacija sa istoka, koju ste ranije crtali. Prsten može da se klikne i prevlači i da se tako pogled rotira bez ograničenja.


Pomoću alata ViewCube možete da pristupite i UCS sistemu kome ste ranije dali ime. USC sisteme ste naučili da pravite u desetom poglavlju. Kad je neki od UCS sistema sa imenom tekući, ili kad je WCS sistem tekući, ispod kompasa u prstenu se prikazuje ime tog sistema. Ako se kliknete pravougaonik ispod ovog alata otvara se kontekstni meni (pogledajte levi deo slike 16.48), u kojem možete da izaberete tekući pogled. Ako desnim tasterom miša izaberete ovaj pravougaonik, otvara se kontekstni meni u kojem, između ostalog, možete da podešavate opcije alata ViewCube i da tekući pogled označite kao podrazumevani (pogledajte desni deo slike 16.48).

SLIKA 16 48 Podešavanje tekućeg pogleda pomoću alata ViewCube (levo), pristup kontekstnom meniju koji se otvara desnim tasterom miša (desno)

Na podrazumevani pogled možete brzo da pređete ako izaberete ikonu kuće, koja se vidi kad je kursor iznad ove kocke.

Prelaz na poglede koji su unapred definisani je brz i često može da obezbedi tačku koja vam je potrebna, ali se može desiti da je potrebno da svoje objekte vidite i sa nekih pozicija koje nisu standardne.

SAVET Ako se prilikom prevlačenja točkića miša drži pritisnut taster Ctrl, dobija se efekat sličan sa prevlačenjem alata ViewCube.

Ubacivanje kliznih vrataPreostalo je još da dodamo klizna vrata, koja se nalaze na prednjem delu brvnare. Iako su u pitanju vrata, procedura je slična sa onom koju smo koristili kad smo pravili prozore. Evo šta treba da uradite:

1. Izaberite severoistočni ugao kocke sa pogledom, da bi se prikazao prednji deo brvnare. Pogled bi trebalo da liči na onaj sa slike 16.49.


SLIKA 16 49 Pogled spreda na brvnaru

2. Proglasite nivo A-GLAZ-SILL-3DOB tekućim.

3. Napravite kvadar od desne ivice dvorišta na vrhu praga, čija je širina 3‘-7“ (1092 mm), a debljina 2“ (51 mm). Visinu vrata podesite pomoću kriterijuma Perpendicular, kao što je prikazano na slici 16.50. Pokažite jednu od gornjih ivica okvira vrata.

SLIKA 16 50 Definisanje visine vrata pomoću kriterijuma Perpendicular


4. Nakon što ste postavili vrata, pomoću alata 3D Move postavite vrata za 1‘ (25 mm) unutar desne ivice otvora dvorišta.

5. Napravite odsečak koji za 4‘ (102 mm) manji od širine i visine okvira, koji ste upravo nacrtali, ali i bitno dublji. Nakon toga, centrirajte ga u prozorskom okviru, kao što je prikazano na slici 16.51.

Na mestu gde se sreću odsečak i okvir mogu se pojaviti nepravilnosti, ali je to posledica trenutnog vizuelnog stila i tankih stranica.

SLIKA 16 51 Okvir kliznih staklenih vrata i odsečak

NAPOMENA Na slici 16.51 smo koristili vizuelni stil Conceptual, da bi stvari bile jasnije. Često se dešava da je zbog neprozirnosti ovog stila lakše prepoznati objekte, mada je ponekad bolje koristiti providnost stila X-Ray. Izbor će zavisiti od onog što trenutno radite.

6. Oduzmite odsečak od prozorskog okvira.

7. Proglasite nivo A-GLAZ-3DOB tekućim. Pomoću alata 3D Polyline možete da napravite granicu stakla, da je izvučete za 0.25“ (6 mm) i onda je centrirate u okviru.

8. Iskopirajte okvir dok ne „udari“ u otvor sa leve strane, a zatim ga pomerite 2“ (51 mm) prema unutrašnjosti brvnare, tako da su dva okvira paralelna na određenom rastojanju (slika 16.52).


SLIKA 16 52 Završena klizna vrata sa dva paralelna okna

Kreiranje verandiSkoro ste završili sa modeliranjem brvnare. Naredni korak je da se naprave verande. Ovo se radi pomoću osnovnih oblika i kopiranja objekata koji se poklapaju. Prednju verandu ćete napraviti na sledeći način:

1. Napravite novi nivo A-DECK-3DOB, dodelite mu boju 240, proglasite ga tekućim, a zatim odmrznite nivo A-FNDN-3DOB i zamrznite druge 3DOB nivoe, osim nivoa A-DOOR-THRE-3DOB i A-WALL-ECTR-3DOB.

2. Izaberite alat Box i napravite kvadar koji će predstavljati pod verande. Pomoću kriterijuma Endpoint pokažite dva suprotna ugla verande. Visina treba da bude -1 5/8“ (-41 mm). Model bi trebalo da izgleda kao na slici 16.53.

3. Nacrtajte kvadar koji prati obim ograde na stepeništu, na levoj strani verande. Visina ovog kvadra treba da bude 2“ (51 mm). Pomerite kvadar za 4“(102 mm) u smeru Z ose, da biste predstavili donju ogradu. Nakon toga, iskopirajte taj objekat i pomerite kopiju za 3‘-2“ (965 mm) naviše, da biste predstavili gornju ogradu. Ograda bi trebalo da izgleda kao na slici 16.54.


SLIKA 16 53 Početak verande

SLIKA 16 54 Prva gornja i donja ograda


4. Ponovite proces da biste napravili i druge dve ograde, na prednjoj verandi, ali sada sa leve strane stepenica. Nakon toga, iskopirajte oba skupa na suprotnu stranu stepeništa. Pomoću kocke sa pogledom pređite na poglede sa desne strane i odozgo, da biste proverili šta ste uradili, a zatim podesite veličinu ograde na desnoj strani stepeništa. Pomoću komande Zoom Previous (Z↵P↵) se vratite na tekući pogled (slika 16.55).

SLIKA 16 55 Ograda je na mestu i sa pravom veličinom

5. Da biste nacrtali prvi stub ograde, kliknite strelicu usmerenu naniže pored dugmeta Box, koje se nalazi na panou Modeling i iz pokretnog menija izaberite Cylinder.

6. Kada se pojavi odziv Specify center point of base or: pokažite središnju tačku prve donje ograde, koju ste nacrtali. Pokažite je na mestu gde se sreće sa spoljašnjim zidom, a zatim unesite 3/8↵ (9.5↵). Ovo je poluprečnik (slika 16.56).

7. Kada se pojavi odziv Specify height or: postavite kursor iznad cilindrične osnove i unesite 3'↵ (914↵).

8. Da biste nacrtali i ostale stubove u vrsti, pomerite prvi stub za 3 5/8" (92 mm) u smeru X ose, a zatim ga iskopirajte 20 puta. Rastojanje treba da bude 4" (102 mm) u smeru X ose. Prvi niz stubova ograde bi trebalo da izgleda kao na slici 16.57.


SLIKA 16 56 Kreiranje prvog cilindra za stub ograde

SAVET Umesto da manuelno kopirate stubove ograde 20 puta, probajte da upotrebite komandu ARRAY. Ova komanda u broj redova i kolona ubraja i izvorni objekat. Ako želite da je upotrebite za ono što ste uradili u osmom koraku, treba da napravite niz sa 1 redom i 21 kolonom.

9. Ponovite korake 5 do 8 da biste nacrtali stubove duž prednje strane verande. Podesite broj i smer. Nakon toga, iskopirajte stubove sa leve strane stepeništa na desnu stranu. Ako je potrebno, dodajte i nove stubove. Završeni stubovi ograde bi trebalo da izgledaju kao na slici 16.58.

10. Zumirajte prednji levi ugao verande, tamo gde se nalazi potporni stub. Pomoću alata Box nacrtajte stub dimenzija 8"x8" (204 mm x 204 mm) i dajte mu visinu od 7'-8" (2237). Možda ćete morati kasnije, kad se ubaci i krov, da podesite visinu.

11. Iskopirajte stub na suprotnu stranu verande i podesite položaj, ako je potrebno. Na slici 16.59 se vidi kako izgledaju ova dva potporna stuba.


SLIKA 16 57 Prvi skup stubova ograde

SLIKA 16 58 Završeni stubovi ograde


SLIKA 16 59 Postavljeni su potporni stubovi

Crtanje stepenikaStepenice, ograda i stubovi idu od nivoa zemlje do vrha verande. U ovom odeljku ćete napra-viti i pomeriti stepenište, a zatim napraviti i zarotirati ogradu.

1. Napravite novi nivo po imenu A-DECK-STRS-3DOB i proglasite ga tekućim.

2. Zumirajte tako da se jasno vide stepenice. Nakon toga, pređite na vizuelni stil 3D Wireframe.

Kad ste u dve dimenzije crtali stepenice, linije koje su definisale njihovu širinu su skraćivane do ivice ograde. U stvarnosti, stepenice prelaze spoljašnje ivice ograde.

3. Pomoću alata Box i opcije Object Snap Tracking ili kriterijuma Apparent Intersection nacrtajte četiri stepenika. Svakom kvadru dajte visinu od -1 5/8" (-41 mm).

Vratite se na vizuelni stil Conceptual. Stepenice bi trebalo da izgledaju kao one sa slike 16.60.

4. Pomerite prvi stepenik najdalje od verande, za 24" (609 mm) u negativnom smeru z ose. Drugi pomerite za 16" (406 mm), a treći za 8" /203 mm). Gornji stepenik će ostati u ravni sa vrhom verande.


SLIKA 16 60 Stepenice prednje verande pre podešavanja elevacije

5. Poliliniju koju ćete koristiti kao osnovu za izvlačenje potpore stepenika, nacrtajte pomoću alata 3D Polyline (slika 16.61). Pratite sledeće korake:

a. Sa panoa Draw izaberite dugme 3D Polyline.

b. Pomoću alata Object Snap Tracking započnite poliliniju za 8" (203 mm) ispod pozadine gornjeg stepenika.

c. Pomoću kriterijuma Endpoint nastavite crtanje potpore stepenika u smeru kazaljke na satu. Uhvatite ugao gornjeg stepenika.

d. Pratite donje i zadnje ivice stepenika, sve dok ne stignete ispred donjeg stepenika.

e. Nastavite poliliniju u negativnom smeru Z ose za 8" (203 mm), a zatim i u negativnom smeru X ose za isto rastojanje.

f. Unesite c↵ da biste zatvorili poliliniju.

6. Izvucite osnovu stepenika za 2"(51 mm) i pomerite je za 2" (51 mm) u pozitivnom smeru y ose, tako da se malo podvuče ispod stepenika.

7. Iskopirajte ili preslikajte poput slike u ogledalu osnovu stepenika, na suprotnu stranu. Završene stepenice bi trebalo da izgledaju kao one sa slike 16.62.


Počnite ovde

Pratite ove ivice

8”

8”

8”

SLIKA 16 61 Crtanje osnove stepenica

SLIKA 16 62 Završene stepenice


Crtanje ograde stepeništaDa biste nacrtali ovu ogradu, prvo treba da nacrtate vertikalne stubove, da napravite kvadar na kraju jednog od njih i da ih zarotirate i postavite na mesto. Uz pomoć alata Dynamic UCS kvadar ćete orijentisati na pravi način.

1. Zumirajte gornji deo stepeništa i nacrtajte kvadar visine 3'-9" (1143 mm). Kvadar se crta pomoću pravougaonika na jednoj strani ograde. Ovaj pravougaonik definiše osnovu.

2. Na statusnoj liniji uključite dugme Allow/Disallow Dynamic UCS.

3. Pokrenite komandu BOX, pokažite tačku na prednjoj površini stuba, a zatim definišite osnovu veličine 2"x2" (51 mm x 51 mm). Visina kvadra je 4'-6" (1372 mm).

Nacrtaće se kvadar koji je upravan na prednju površinu stepeništa.

4. Pomerite ogradu tako da se centrira u odnosu na stub i da se nalazi 1" (25 mm) od vrha, kao što je prikazano na slici 16.6.3.

5. Pokrenite komandu 3D Rotate. Ona se nalazi na panou Modify, na kartici Home. Nakon toga, izaberite ogradu.

SLIKA 16 63 Upravno na stub je nacrtan kvadar

6. Kad se pojavi odziv Specify base point: pokažite središnju tačku ograde, tamo gde se ona seče sa stubom. Kad se pojavi odziv Pick rotation axis: kliknite zeleni prsten y ose. Kad se pojavi odziv Specify angle start point or type an


angle: unesite -39↵, kao što je prikazano na slici 16.64. Ograda će se zarotirati i postaviti na pravo mesto.

SLIKA 16 64 Rotacija ograde

7. Poslednja stavka koju treba nacrtati je stub od 1" (25 mm) koji drži ogradu.

Iskopirajte jedan od cilindričnih stubova koje ste već nacrtali i postavite ga na sredinu gornjeg stepenika, centralno u odnosu na ogradu. Pomoću čvorova podesite visinu svakog stuba

tako da se završavaju na ogradi.

SAVET Kad kopirate stub ograde, probajte da pomoću kriterijuma center uhvatite cen-tar donjeg kruga. Da biste bili sigurni da je stub centriran u odnosu na prvi, gornji stub u nizu, upotrebite kriterijum Mid Between 2 Points, a zatim pokažite prednji presek dvodi-menzionalne linije stuba i središnje tačke spoljašnje ivice trodimenzionalnog stepenika, kao što je ovde pokazano.

2. Pokažite ovu središnju tačku

1. Pokažite ovaj presek


8. Pomoću krajnjih tačaka stepenika kao reference, iskopirajte stubove na druge stepenike, a zatim iskopirajte i ogradu i stubove na suprotnu stranu stepeništa. Kad završite, kompletne stepenice bi trebalo da liče na one sa slike 16.65.

SLIKA 16 65 Završene stepenice

Crtanje pokrivača za veranduPoslednje što treba dodati je pokrivač, koji služi kao vezivna površina za strukturu, a i kao vizuelni štit, tako da stanovnici ne mogu da vide ispod verande. Sa onim što ste do sada naučili o modeliranju i iskustvom iz prethodnog poglavlja, ovo bi trebalo da bude jednostavan zada-tak. Samo treba dodati pokrivač oko tri otvorene strane verande, tako da se ne može videti šta je iza. Evo kako se to radi:

1. Pređite na vizuelni stil 3D Wireframe. Uključite fiksni kriterijum Endpoint.

2. Proglasite nivo A-DECK-3DOB tekućim.

3. Nacrtajte kvadar dimenzija 2"x6" (51 mm x 153 mm), na jednoj strani i ispred verande, odmah ispod površine, kao što je prikazano na slici 16.66.

Kvadar možete da nacrtate uz vizuelni stil koji vam najviše odgovara. Da bi stvari bile jasnije, mi smo na slici koristili stil Conceptual. Kvadri treba da obuhvate rastojanje od temelja do potpornih stubova i između potpornih stubova, respektivno.


Nacrtajte kvadar Nacrtajte kvadar

SLIKA 16 66 Pokrivač dimenzija 2" x 6" je dodat ispod verande

4. Iskopirajte kraći kvadar na suprotnu stranu verande.

5. Vratite vizuelni stil na Conceptual. Završeni pokrivač bi trebalo da izgleda kao na slici 16.67.

SLIKA 16 67 Završena prednja veranda


Preslikavanje prednje verandePošto je prednja veranda slična sa zadnjom, možete da preslikate sve objekte koje ste već nacrtali i tako napravite zadnji deo brvnare. Ovo je slično onom što ste radili ranije, kad smo se bavili crtanjem u dve dimenzije. Kad jednom objekti budu na svom mestu, možete da ih promenite, tako da odgovaraju projektu. Preslikavanje ćete obaviti na sledeći način:

1. Zamrznite sve nivoe osim nivoa A-DECK-3DOB i A-DECK-STRS-3DOB, a zatim odmrznite nivo A-WALL.

2. Izaberite stranu kocke sa pogledom označenu sa TOP. Ovim ste prešli na pogled na brvnaru odozgo.

3. U okviru za dijalog Layer Properties Manager, izaberite ikonu otvorenog katanca, koja se nalazi u koloni Lock, za nivo A-WALL. Na ovaj način se

objekti koji se nalaze na ovom nivou ne mogu birati niti menjati.

4. Izaberite sve objekte verande i stepenika. Nakon toga, izaberite alat Mirror, koji se nalazi na proširenom panou Modify.

5. Kao prvu tačku linije preslikavanja izaberite središnju tačku dužeg spoljašnjeg zida, na severnoj strani brvnare. To je zid na kojem se sa unutrašnje strane nalazi plakar.

Kao drugu tačku pokažite direktno sa desne strane. Pritisnite ↵ da biste prihvatili podrazumevanu opciju da se ne brišu originalni objekti. (Pogledajte sliku 16.68.)

SLIKA 16 68 Preslikavanje prednje verande


SAVET Ako je dužina brvnare prikazana vertikalno, a ne horizontalno, izaberite strelicu usmerenu u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu (slika), koja se nalazi u gornjem desnom uglu kocke sa pogledom. Na taj način ćete trenutni pogled zarotirati za 90° oko z ose, tako da se dobija orijentacija koja vam je poznata.

7. Promenite vizuelni stil na 3D Wireframe.

8. Obrišite stubove ograde koji se nalaze između stuba od 8“ (204 mm), koji ste nacrtali u tri dimenzije i stuba od 8“ (204 mm), koji ste nacrtali u dve dimenzije (pogledajte sliku 16.69). Ovo treba uraditi na obe strane verande.

Stub iz tri dimenzije Obrišite ove stubove na obe strane verande

Stub iz dve dimenzije

SLIKA 16 69 Brisanje prikazanih stubova

9. Sa palete Modify izaberite alat Move i pokažite presečni prozor. Prevlačite zdesna ulevo i obuhvatite prednji deo verande, kao i stepenište, kao što je

prikazano na slici 16.70.

10. Pomerite verandu za 4‘-0“ (1220 mm) u smeru X ose, tako da se uklopi u zadnju verandu na najužem mestu. Projektujte na brvnaru, pod, ogradu i pokrivač.

11. Izaberite pod brvnare, horizontalnu ogradu i horizontalni pokrivač, a zatim pomoću trougaonih čvorova, pomerite njihove desne krajeve za 4‘ (1220 mm) ulevo, tako da se protežu samo do zadnjeg zida brvnare. Na slici 16.71 se vidi kako, posle prilagođavanja, izgleda zadnji deo brvnare.

12. Obrišite stubove ograde od 3/4“ (20 mm) u vertikalnoj vrsti, na severnoj strani trodimenzionalnih stepenika, između trodimenzionalnog vertikalnog stepenika od 4“ (102 mm) i dvodimenzionalnog vertikalnog stepenika od 4“ (102 mm) (slika 16.72).

13. Da ne biste slučajno pomerili površinu verande, izaberite verandu, a zatim izabeirte ikonu upaljene sijalice, koja se nalazi u donjem desnom uglu prozora

aplikacije. Iz menija koji se otvara izaberite opciju Hide Objects.

Ikona upaljene sijalice će promeniti boju sa žute na crvenu. Ovo ukazuje na to je aktivna izolacija objekata.


Prozor za izbor

Ovde pokažite prvu tačku pomeranja

Ovde pokažite drugu tačku pomeranja

SLIKA 16 70 Premeštanje verande

SLIKA 16 71 Zadnja veranda nakon podešavanja ograde, pokrivača i poda verande


Obrišite ove stubove

Prozor za izbor

Ovde dodajte nove stubove

Ovde pokažite drugutačku pomeranja

Ovde pokažite prvu tačku pomeranja

SLIKA 16 72 Premeštanje verande

14. Pomoću komande MOVE postavite stepenice na njihovo mesto, kao što je prikazano na slici 16.72. Na južnoj strani stepenica dodajte nove stubove. Pomoću trougaonih čvorova podesite dužine ograde.

15. Izaberite crvenu ikonu sijalice u donjem desnom uglu prozora aplikacije i izaberite opciju End Object Isolation. Promenite vizuelni stil na Conceptual, a zatim pomoću kocke sa pogledom podesite pogled tako da se dobro vidi nova veranda. Crtež bi trebalo da liči na onaj sa slike 16.73.


Postavljanje krova na brvnaruTrodimenzionalni model brvnare ćete završiti postavljanjem krova. Površina krova treba da bude drugačije boje od strukture krova, tako da ćete da napravite dva posebna objekta, svaki na svom nivou. Oba objekta ćete nacrtati izvlačenjem objekata koji postoje na istočnoj elevaciji. Pomoću bulove operacije oduzimanja ćete odseći deo krova u oblastima u kojima krova nema, kao što je to slučaj kod ispupčenog dela. Pratite sledeće korake:

1. Napravite dva nova nivoa: A-ROOF-3DOB sa bojom 32 i A-ROOF-DECK-3DOB sa bojom 114. Proglasite nivo A-ROOF-3DOB tekućim.


SLIKA 16 73 Završena zadnja veranda

2. Odmrznite nivoe A-WALL-EXTR-3DOB i A-ROOF. Odmrznite i sve nivoe koji počinju sa A-ELEV, osim onih koji imaju sufiks –PATT i BNDY.

3. Kliknite mišem površinu TOP na kocki sa pogledom, da biste primenili orijentaciju crteža, a zatim zumirajte istočnu elevaciju (slika 16.74). Istočna elevacija je ona na kojoj se vide klizna staklena vrata. Ona se nalazi u gornjem desnom delu crteža, koji se nalazi u materijalu koji ste preuzeli uz ovo poglavlje.

4. Pomoću kriterijuma Endpoint pažljivo nacrtajte zatvorenu poliliniju oko tanke površine krova.

Pazite da polilinija prati i unutrašnje i spoljašnje površine krovnog pokrivača i da ide do granica ispupčenog dela. Ukupno bi trebalo pokazati šest tačaka, nakon čega treba izabrati opciju Close.

5. Proglasite nivo A-ROOF-DECK-3DOB tekućim, a zatim nacrtajte zatvorenu poliliniju oko obima krova verande na istočnoj elevaciji.

6. Pokažite jugoistočni ugao kocke sa pogledom da biste prikazali izometrijski pogled na crtež. Zumirajte istočnu elevaciju.


SLIKA 16 74 Istočna elevacija

7. Dve polilinije krova koje ste upravo nacrtali pomoću istočne elevacije i dalje se nalaze u ravni crteža u dve dimenzije. Pomoću komande 3DALIGN ćete

orijentisati ove polilinije prema trodimenzionalnom modelu brvnare.

Sa panoa Modify, na kartici Home, izaberite alat Align. Kad se pojavi odziv Select objects, izaberite dve polilinije koje ste nacrtali u koracima 4 i 5.

8. Komanda 3DALIGN će promeniti orijentaciju izabranih objekata od jedne na drugu ravan. Da bi to bilo moguće, morate da izaberete osu koja definiše originalnu ravan i na kraju i odredišnu ravan.

Originalnu ravan ćete definisati pomoću tri tačke. To su osnovna tačka, druga tačka i treća tačka. Izaberite tačke prema slici 16.75.

9. Nemojte da napuštate komandu 3DALIGN i zumirajte levi stub verande, na istočnoj strani brvnare, kao što je prikazano na slici 16.76.

11. Smanjite faktor zumiranja tako da se vidi istočna strana brvnare. Model bi trebalo da izgleda kao na slici 16.67.


Kao drugu tačku pokažite bilo koju tačku na ovoj liniji

Bazna tačka

Kao treću tačku izaberite bilo koju tačku na ovoj liniji.

SLIKA 16 75 Definisanje originalne ravni na istočnoj elevaciji

Bazna tačka

Druga tačka

Treća tačka

SLIKA 16 76 Definisanje odredišne ravni na trodimenzionalnom modelu

12. Pomoću alata Extrude izvucite dve polilinije, koje ste upravo nacrtali, za 43‘ (13110 mm). Pomerite izvučeni krov za 1‘6“ (457 mm) u pozitivnom smeru x ose. Kad završite, brvnara bi trebalo da liči na onu sa slike 16.78.


13. Alat Extrude kreira izvučeno telo na tekućem nivou, tako da treba da izaberete tanje od dva tela i da ga, preko palete Properties, prebacite na nivo A-ROOF-SURF-3DOB.

SLIKA 16 77 Istočna ivica trodimenzionalnog modela nakon ravnanja linija krova sa modelom

SLIKA 16 78 Istočna strana brvnare sa izvučenim polilinijama krova, koje su postavljene kako treba


Podešavanje zidova brvnareZidove brvnare smo nacrtali sa konstantnom visinom. U ovom odeljku ćete nacrtati vrhove na prednjem i zadnjem delu brvnare. Da bismo to mogli da uradimo, moraćemo da na vrhu zidova napravimo segmente. Ovo ćemo uraditi pomoću alata Slice, nakon čega ćemo nove ivice pomeriti u pravcu z ose. Evo kako se to radi:

1. Zamrznite nivoe A-DECK-3DOB, A-DECK-STRS-3DOB, A-ROOF-3DOB i A-ROOF-DECK-3DOB

2. Sa panoa Solid Editing na kartici Home izaberite dugme Slice. Ovim se pokreće komanda SLICE.

3. Kad se pojavi odziv Select objects to slice: pokažite spoljašnje zidove.

4. Alat Slice za odsecanje izabranih objekata koristi ravan beskonačne dubine. Zato su nam potrebne dve tačke koje će definisati ravan.

Kad se pojavi odziv Specify start point of slicing plane or: pomoću kriterijuma Midpoint pokažite središnju tačku na vrhu prednjeg zida, kao što je prikazano na gornjem delu slike 16.79.

5. Kad se pojavi odziv Specify second point on plane: pokažite središnju tačku na vrhu zadnjeg zida, kao što je pokazano na donjem delu slike 16.79.

6. Alat Slice može da prikaže obe strane odsečenog objekta, a može i da obriše jednu od strana. U ovom slučaju želimo da zadržimo obe strane. Kad se pojavi odziv Specify point on desired side or [keep Both sides]: pritisnite ↵ ili unesite B↵, da biste zadržali obe strane.

Na zidovima će se pojaviti nove ivice (slika 16.80). Sada postoje dva skupa spoljašnjih zidova. Jedan se nalazi na južnoj strani brvnare, a drugi na severnoj. Primetićete da je odsečak centriran na zidu, ali ne i iznad vrata.

Isto kao što ste bili u stanju da menjate veličinu kvadra, tako što ste prevlačili njegove čvorove, to možete da uradite i sa objektima koji nisu primitivi. Čvorovi se prikazuju na ivicama, stranicama i temenima (tačke u kojima se seku dve ili više ivica). Podobjektima možete da pristupite ako držite pritisnut taster Ctrl i kliknete čvor. Čvor se neće prikazati dok ne kliknete.

7. Zumirajte oblast sa odsečkom na prednjem zidu. Držite pritisnut taster Ctrl i kliknite sredinu gornje ivice. Pojaviće se mali pravougaoni čvor, crvene boje, kao što je prikazano na slici 16.81.


SLIKA 16 79 Izbor prve tačke odsecanja (gore) i izbor druge tačke odsecanja (dole)

8. Kliknite čvor i unesite @0,0,8‘2-1/4↵ (@0,0,2486), da biste ivicu pomerili u pravcu z ose za 8‘2 1/4“ (2496 mm). Stranice koje su ograničene tom ivicom će se poravnati i formiraće polovinu vrha, kao što je prikazano na slici 16.82.


SLIKA 16 80 Nove ivice, koje su napravljene pomoću alata Slice

Čvor na ivici

SLIKA 16 81 Prikazivanje čvora

9. Na isti način podesite i ivicu na drugoj strani prednjeg zida. Smanjite faktor zumiranja na jednom kraju odsečenog objekta i videćete da ste podešavanjem jednog kraja odsečenog objekta, podesili i drugi i da je na zadnjem delu brvnare već nacrtan vrh (slika 16.83).

10. Odmrznite sve nivoe A-ROOF: A-ROOF, A-ROOF-3DOB i A-ROOF-DECK-3DOB. Pomoću kocke sa pogledom pogledajte kako izgleda model. Možete da vidite da su najseverniji zidovi i krov uglavnom u redu, ali da zidovi štrče izvan južne ivice brvnare (slika 16.84).


SLIKA 16 82 Kreiranje polovine vrha

SLIKA 16 83 Završena su oba vrha


SLIKA 16 84 Model brvnare sa krovom i produženim zidovima

Doterivanje zidova i krovaKao što vidite, zidovi na južnoj strani prolaze kroz krov. Pored toga i dalje je potrebno prome-niti krov, tako da se projektuje samo iznad ispupčenog dela. Ovo ćete uraditi pomoću čvorova podobjekata i bulovih operacija.

1. Pomoću kocke sa pogledom zarotirajte pogled tako da možete da vidite krov koji pokriva ispupčeni deo.

2. Proverite da li je uključen alat Dynamic UCS i kriterijum Endpoint, a zatim pokrenite komandu BOX.

3. Nacrtajte kvadar, počev od jugoistočnog ugla krova, sa osnovom koja je širine 3‘-4“ i ide do tačke 1‘-62 (457 mm) od ispupčenog dela.

Dajte kvadru neku visinu, a zatim ponovite proces i na suprotnoj strani ispupčenog dela, kao što je prikazano na slici 16.85. Alat Dynamic UCS će kvadre poravnati sa krovom.

4. Pomoću čvorova produžite spoljašnje ivice kvadara, preko ivica krova (slika 16.86).


SLIKA 16 85 Kvadri koje ste koristili kod oduzimanja krova

SLIKA 16 86 Produžavanje spoljašnjih ivica kvadara

5. Pomerite kvadre tako da prođu kroz krov. Prva tačka rastojanja treba da bude krajnja tačka jedne ivice, a druga je središnja tačka iste ivice.

Kad završite, model bi trebalo da liči na onaj sa slike 16.87.


SLIKA 16 87 Pomeranje kvadara tako da prelaze preko krova.

6. Ako oba objekta krova oduzmete u isto vreme, rezultujući objekat će biti jedan entitet. Oduzimanje kvadara od krova ćete izvršiti na sledeći način:

a. Iskopirajte kvadre na istom mestu. Ista tačka treba da bude i bazna tačka i tačka pomeranja. Ovo se može uraditi ako su u trenutku kad se pojave odzivi Specify base point i Specify displacement pritisne ↵.

b. Izaberite površinu krova i oduzmite jedan skup kvadara od nje.

c. Izaberite krov verande i oduzmite drugi skup kvadara.

Kad završite, krov bi trebalo da izgleda kao na slici 16.88.

7. Držite pritisnu taster Ctrl i kliknite sredinu spoljašnjeg zida ispupčenog dela. Možda će biti problema prilikom izbora ivice, pošto se obe susedne ivice vide. Ako se javi takav problem, probajte da izaberete ivicu, dok se crtež gleda sa najsevernije strane.

8. Uključite režim Ortho. Nakon toga, pomerite ivicu naniže, ispod površine krova. Na slici 16.89 je prikazana ivica koja je pomerena, sa pogledom sa severa.

9. Zamrznite i otključajte sve nivoe iz dve dimenzije (uključujući i one koji imaju prefiks A-ELEV), a odmrznite sve nivoe koje ste crtali u tri dimenzije (sa sufiksom -3DOB).

10. Pomoću kocke sa pogledom promenite pogled na izometrijski, a zatim podesite visinu potpornih stubova krova, tako da idu preko verande, ali ne i preko površine krova (slika 16.90).

11. Završena brvnara bi trebalo da izgleda kao na slici 16.91.


901Smernice za rad u tri dimenzije

SLIKA 16 88 Krov nakon oduzimanja kvadara

SLIKA 16 89 Podešavanje zidova ispupčenog dela

Smernice za rad u tri dimenzijeKompletno objašnjenje rada u tri dimenzije nije u domenu ove knjige, ali ću pomenuti neko-liko alata i karakteristika, koje ćete istraživati sa uživanjem. Zbirno ću prikazati nekoliko alata za zapreminsko i površinsko modeliranje, koje nisam ranije pominjao. U narednom odeljku ćemo se upoznati sa procesom renderovanja u AutoCAD-u.


SLIKA 16 90 Podešavanje visine stubova koji drže krov

SLIKA 16 91 Završena brvnara


Ostali alati za zapreminsko modeliranjeZa kreiranje odsečaka na zidovima brvnare ste koristili primitiv Box (kvadar), dok ste za stu-bove ograde koristili primitiv Cylinder (cilindar). Postoje i nekoliko drugih primitivnih oblika. Svi oni se nalaze u pokretnom meniju uz levu ivicu panoa Modeling. Ovde je prikazano i opisano šest od njih. Ako zadržite kursor iznad neke od opcija, prikazaće se opis procedure upotrebe tog primitiva (slika 16.92).

SLIKA 16 92 Ostali trodimenzionalni primitivi, kao i prošireni savet za konus

Cone (konus) Definiše se centar osnove, poluprečnik osnove i visina vrha. Osnova je para-lelna sa ravni XY, a visina je upravna na nju. Možete da izaberete eliptični konus, a i vrh može biti ravan (zarubljena kupa).

Sphere (sfera) Definiše se centar i poluprečnik ili prečnik.

Pyramid (piramida) Piramida je slična sa konusom, ali može da ima do 32 ravne stranice, umesto krive površine koja je omotač konusa.

Wedge (klin) Klin ima osnovu pravougaonog oblika i poklopac koji je pod nagibom od jedne ivice do osnove. Osnova može da se definiše isto kao kod primitiva Box, nakon čega se unosi visina.


Torus Ovo je oblik krofne. Definiše se centar otvora, poluprečnik kruga koji čini torus, kao i poluprečnik kruga po kojem se kreće prethodni krug, da bi se dobio torus.

Ostali alati na panou Modeling se koriste za kreiranje dodatnih trodimenzionalnih tela, za manipulaciju postojećim trodimenzionalnim oblicima, kao i za dobijanje trodimenzionalnih oblika od dvodimenzionalnih. Neke od ovih alata ste već koristili, a ostale ću ovde opisati:

Planar Surface (ravna površina) Ovaj alat se nalazi isključivo na panou Create, na kartici Surface. Njime se kreira ravna površina, koja se prostire u oba smera. Sastoji se od segmenata koji se vide samo kad se objekat izabere ili kad je podešen vizuelni

stil Wireframe (slika 16.93).

SLIKA 16 93 Ravna površina

Revolve (obrtanje) Izabere se zatvoreni dvodimenzionalni oblik, a zatim se zadaju osa i ugao rotacije. Objekat ovog tipa je prikazan na levom delu slike 16.94.

SLIKA 16 94 Objekat tipa Revolve (levo) i objekat tipa Sweep (desno)

Sweep (prebrisavanje) Ovaj alat je sličan sa alatom Extrude, ali alat Sweet izvlači dvo-dimenzionalni oblik duž zadate putanje, čime se dobija trodimenzionalni oblik. Objekat

ovog tipa je prikazan na desnom delu slike 16.94.


Loft Ovaj alat je sličan sa alatima Extrude i Sweep, jer se trodimenzionalno telo dobija izvlačenjem dvodimenzionalnog oblika po nekoj putanji, ali je ovde moguće i menjati poprečne preseke duž te putanje.

Press/Pull Ovaj alat kreira trodimenzionalni objekat izvlačenjem obima neke povr-šine, koja je ograničena zatvorenom granicom. Na levom delu slike 16.95 je prikazana zatvorena površina, dok je na desnom delu slike prikazan objekat koji se dobija. Gra-

nica objekta ne mora da bude polilinija, već to može biti skup objekata koji definišu neku zatvorenu oblast.

SLIKA 16 95 Zatvorena površina (levo), rezultat primene alata Press/Pull (desno)

Helix (zavojnica) Ovaj alat se nalazi na panou Draw, na kartici Home. U pitanju je dvo-dimenzionalna ili trodimenzionalna zavojnica (slika 16.96). Kad je koristite zajedno sa

alatom Sweep, možete da napravite opruge, vadičepe, spirale itd.

SLIKA 16 96 Zavojnica koja se prostire u smeru z ose

Postoje još dva alata koja menjaju zapreminske objekte pomoću bulovih operacija. Kad ste pravili zidove brvnare, koristili ste alat Subtract i alat Slice. Druga dva alata za promenu zapre-minskih objekata su Union i Intersect (unija i presek). Primenom ovih alata se tela dobijaju preklapanjem objekata. Unija spaja dva objekta i eliminiše sve unutrašnje ivice. Presek prona-lazi zapreminu koja je zajednička za dve zapremine i zadržava tu zapreminu, dok ostale delove objekata briše.

Ovo je bio samo kratak uvod u alate za kreiranje i promenu zapremina, ali bi trebalo da bude dovoljno za početak.


Alati za modeliranje pomoću mrežaPored zapreminskih objekata koji postoje u AutoCAD-u, tu je i skup alata koji se koristi za kreiranje mrežnih modela. Za razliku od zapremina, mrežama se ne može lako manipulisati i one nemaju čistu zapreminu, već samo stranice koje okružuju praznu oblast. Zamislite na primer, ovu knjigu, pored omotača od celofana, koji je istih dimenzija. Knjiga bi predstavljala telo, a celofan mrežu.

Evo kratkog opisa nekoliko alata za rad sa mrežama, koji se nalaze na kartici Mesh Ribbon (slika 16.97).

Ivična mreža (edge)

Mreža nastala od dva oblika (ruled)

Tabelarna (tabular) mrežaObrtna (revolved) mreža

SLIKA 16 97 Alati za modeliranje mreža u AutoCAD-u

Revolved Mesh Trodimenzionalna površinska mreža nastaje rotacijom dvodimenzionalne krive oko ose rotacije.

Tabulated Mesh Trodimenzionalna površinska mreža nastaje izvlačenjem dvodimenzional-nog objekta u smeru određenom krajnjim tačkama linije, luka ili polilinije.

Ruled Mesh Kreira se trodimenzionalna površinska mreža između dva izabrana objekta.

Edge Mesh Kreira se trodimenzionalna površinska mreža između četiri linije koje su pove-zane u krajnjim tačkama. Svaka linija može biti dvodimenzionalna ili trodimenzionalna, a u originalnom obliku ne sme biti konflikta ili međusobnih preseka.

Danas se za izradu trodimenzionalnih modela, uglavnom, koriste alati za zapreminsko mode-liranje, pošto se alati za sabiranje, oduzimanje, odsecanje itd. lako koriste i omogućavaju brzo dobijanje složenih oblika. Ipak i površinski modeli, koji su preostali iz prethodnih verzija AutoCAD-a, imaju svoju upotrebu. Svako ko namerava da se ozbiljno bavi modeliranjem u tri dimenzije, mora da poznaje i jedne i druge alate.


Alati za površinsko modeliranjeU ovoj verziji AutoCAD-a se pojavio i novi alat za kreiranje složenijih oblika pomoću povr-šina. Alati za površinsko modeliranje su slični sa zapreminskim i alatima za modeliranje pomoću mreža, koje smo već pominjali. Površine su slične mrežama po tome da nemaju zapre-minu. Analogija sa celofanskim omotačem se primenjuje i na površine. Sa druge strane, prime-tićete da se određen broj alata pojavljuje i na kartici Solid i na kartici Surface.

Alati Loft, Sweep, Extrude i Revolve se nalaze na obe kartice i oni su skoro identični u oba konteksta. Osnovna razlika je u trodimenzionalnim objektima koji nastaju. Kad se koriste alati sa kartice Solid, nastaju zapreminski objekti, sa zapreminom i masom. Kad se koriste isti alati sa kartice Surface, nastaju objekti koji imaju skelet (omotač), ali nemaju ni zapreminu ni masu.

Na slici 16.98 su prikazana dva kvadra. Oba su kreirana pomoću alata Extrude. Kvadar sa leve strane je napravljen pomoću alata Extrude sa kartice Solid i u pitanju je zapremina koja ima gornji i donji deo, kao i stranice. Kvadar sa desne strane je napravljen pomoću alata Extrude, koji se nalazi na kartici Surface. Primetićete da nema gornje i donje površine, a da se svaka od četiri stranice sastoji od malih pravougaonika. Ovakvom mrežnom strukturom se lakše mani-puliše kod složenih objekata, što je ponekad mnogo teže uraditi sa zapreminskim objektima.

SLIKA 16 98 Pravougaonici izvučeni alatom Extrude sa kartice Solid (levo) i alatom Extrude sa kartice Surface (desno)


Površine se mogu dobiti pomoću alata koji su prikazani na slici 16.99.

SLIKA 16 99 Alati za površinsko modeliranje u AutoCAD-u

Network Kreira se trodimenzionalna površina između nekoliko krivih, drugih trodi-menzionalnih površina ili zapremina u U i V smerovima.

Loft Kreira se trodimenzionalna površina između nekoliko dvodimenzionalnih delova koji se seku.

Sweep Kreira se trodimenzionalna površina duž putanje, slično sa alatom Solid Sweep, koji je prikazan na slici 16.94.

Planar Kreira se ravna površina između nekoliko objekata koji se nalaze u istoj ravni.

Extrude Kreira se trodimenzionalna površina od dvodimenzionalne ili trodimenzio-nalne linije, krive ili polilinije.

Revolve Kreira se trodimenzionalna površina, koja nastaje rotacijom dvodimenzio-nalne linije ili krive, oko ose.

909Da li ste naučili?

Blend Kreira se kontinualna trodimenzionalna površina između dve postojeće površine.

Patch Kreira se trodimenzionalna površina koja zatvara, ili pokriva postojeću trodi-menzionalnu površinu.

Offset Kreira se trodimenzionalna površina koja je paralelna nekoj postojećoj trodi-menzionalnoj površini.


; Menjate vizuelne stilove

; Kreirate linijske trodimenzionalne objekte pomoću alata Polysolid

; Generišete trodimenzionalne modele pomoću alata za zapreminsko, površin-sko i modeliranje pomoću mreža

; Izvlačite dvodimenzionalne oblike u trodimenzionalne

; Pravite otvore u objektima pomoću bulove operacije oduzimanja

; Menjate veličinu objekata u tri dimenzije pomoću čvorova

; Kreirate površine u tri dimenzije

; Krećete se kroz trodimenzionalnu scenu

911911

Nakon razvoja trodimenzionalnog modela, na taj model se obično primenjuju materijali, nakon čega se on renderuje. Renderovanje omogućava da se oseti projekat, tako da klijentima možete da bolje objasnite svoje ideje.

U ovom poglavlju ćete se ukratko upoznati sa nekim od koraka u renderovanju, kao što je podešavanje pogleda na brvnaru i njegovo renderovanje. Potpuno renderovanje traži vreme i strpljenje, ali ako se dotaknemo nekih, od mnogobrojnih stvari, možete da steknete osećaj o tom procesu. Puno vremena ste proveli u upoznavanju sa gradivom iz ove knjige, tako da zaslužujete da dobijete i renderovani trodimenzionalni pogled na svoju brvnaru i tako zaokružite proces. Treba da budete svesni da je renderovanje pro-ces koji zauzima puno resursa računara i koji može da optereti računar. Pre pokušaja da napravite renderovani crtež, nije loše da tekući crtež upamtite.

f Alat Loft

f Kreiranje kamera koji reprodukuju poglede

f Kreiranje šeme osvetljenja

f Uključivanje i kontrola efekata senčenja

f Izbor pozadine

f Dodela materijala površinama

f Podešavanje mapiranja i obrade površine

f Zapisivanje podešenih pogleda i osvetljenja kao scena koje se kasnije mogu pozvati

f Renderovanje i slanje izlaza u datoteku

POGLAVLJE 17

Renderovanje i materijali

912 POGLAVLJE 17 Renderovanje i materijali

Kreiranje kamera za reprodukciju pogledaSlično sa pogledima sa imenima, koje ste pamtili u desetom poglavlju „Elevacije“, kamere su metod za vraćanje na zapisanu tačku posmatranja. Najvažnija prednost kamera je u tome da je moguće izabrati objekat kamere i menjati njegovu poziciju i orijentaciju. Ovo se koristi umesto komandi PAN i ZOOM. Pre nego što postavite kamere, međutim, morate da napravite zemljište na kome se brvnara nalazi, tako da brvnara više ne lebdi u vazduhu.

Alat LoftPostoje tri načina da se pomoću ovog alata dobije trodimenzionalna geometrija. Prvi je pove-zivanje niza dvodimenzionalnih oblika, koji se nazivaju konturnim linijama, sa trodimenzio-nalnim površinama. Drugi način je izvlačenje preseka po nekoj putanji, a treći kontrola prelaza između dva preseka sa dvodimenzionalnom krivom, kao vodiljom. Mi ćemo koristiti prvi metod da bismo napravili objekat koji će služiti kao zemljište. Nacrtaćemo koncentrične, tro-dimenzionalne polilinije, koje ćemo pretvoriti u splajnove, zatim ćemo im promeniti elevacije i na kraju izvući sa različitim poprečnim presecima. Pratite sledeće korake:

1. Tekući crtež treba da bude 16-3DMOD6.dwg. Podesite vizuelni stil 3D Wireframe i zumirajte brvnaru.

2. Napravite novi nivo po imenu C-TOPO-3DOB, dodelite mu boju 94 i proglasite ga tekućim. Zamrznite sve ostale nivoe, osim nivoa A-DECK-STRS-3DOB i A-FNDN-3DOB.

3. Pomoću komande INSERT ubacite datoteku PropBndy.dwg, koja se nalazi u materijalu koji ste preuzeli za sedamnaesto poglavlje.

4. Pokrenite komandu RECTANG i nacrtajte zatvorenu poliliniju po obimu temelja, kao što je prikazano na slici 17.1. Pomoću kriterijuma Endpoint

uhvatite suprotna temena na donjim uglovima temelja.

5. Pomoću komande PLINE nacrtajte još jednu zatvorenu poliliniju oko betonskih potpornih stubova, pri čemu treba da uhvatite spoljašnji ugao svakog

od njih, kao i spoljašnje uglove osnove stepenica (slika 17.1).

Možete da pokažete po jednu međutačku između svake dve duže strane brvnare, da biste podelili obim. Ovo su prve dve konturne linije.

6. Pređite na karticu Insert i izaberite alat Insert, koji se nalazi na panou Block. Ubacite datoteku PropBndy.dwg. Tačka umetanja treba da bude 0,0,0, a razmera 1. Ugao rotacije treba da bude 0 stepeni. Na kraju, treba da potvrdite polje Explode, koje se nalazi u donjem levom uglu okvira za dijalog Insert.

Ako to već niste uradili, posetite veb sajt ove knjige i preuzmite materijal za sedamnaesto poglavlje, u kojem se nalazi i datoteka PropBndy.dwg.

913Kreiranje kamera za reprodukciju pogleda

Prvu trodimenzionalnu poliliniju nacrtajte ovde

Drugu trodimenzionalnu poliliniju nacrtajte ovde

SLIKA 17 1 Crtanje prve dve trodimenzionalne polilinije oko brvnare

S

Pošto konture koje ćete crtati imaju konstantnu visinu, koristićete standardnu poliliniju, a ne trodimenzionalnu poli-liniju. Da vas podsetim, standardne polilinije imaju jednu visinu, dok trodimenzionalne polilinije mogu da imaju više različitih visina.

7. Isključite režim Ortho i Object Tracking, ako su uključeni. Nakon toga, izaberite stranicu TOP na kocki sa pogledom, da biste prešli na pogled odozgo.

Nastavite sa komandom PLINE, da biste nacrtali još dve zatvorene polilinije nepravilnog oblika, koje se nalaze između brvnare i linije međe, a zatim promenite nivo za ubačenu liniju međe. Novi nivo treba da bude C-TOPO-3DOB (slika 17.2).

8. Izaberite dugme Edit Polyline sa proširenog panoa Modify, koji se nalazi na kartici Home. Možete i da unesete PEDIT↵. Unesite M↵ da biste izabrali

opciju Multiple, a zatim izaberite dve polilinije između brvnare i linije međe.

9. Iz kontekstnog menija izaberite opciju Spline, kao što je prikazano na slici 17.3, da biste promenili polilinije u krivolinijske splajnove. Nakon toga, pritisnite ↵.

SAVET Splajn je kriva linija sa kontrolnim tačkama koje se koriste za podešavanje krivine.


SLIKA 17 2 Nacrtajte još dve polilinije između brvnare i linije međe

SLIKA 17 3 Iz kontekstnog menija izaberite Spline

Poslednje tri konturne linije, koje ste nacrtali, su na istom nivou kao vrh temelja. Da biste definisali nagib zemljišta od brvnare, treba da ih pomerite malo naniže.

1. Izaberite ugao kocke sa pogledom, da biste prešli na izometrijski pogled.

2. Pomoću alata 3D Move, koji se nalazi na panou Modify, na kartici Home, pomerite splajn koji je najbliži temelju brvnare za 3‘6“ (1070 mm) naniže, u negativnom smeru Z ose.

3. Ponovite komandu 3D Move i premestite splajn koji je najbliži liniji međe, naniže za 4‘-4“ (1320 mm), a zatim pomerite i poliliniju, koja prati liniju međe, naniže za 5‘-4“ (1625 mm). Ovim bi trebalo da se dobije mali nagib zemljišta.


4. Izaberite stranicu Front ili Left na kocki sa pogledom, da biste model pogledali sa strane i tako proverili da li je svaka kontura niža u odnosu na prethodnu (slika 17.4).

SLIKA 17 4 Pogled sa strane na konturne linije

5. Vratite se u izometrijski pogled i zamrznite sve nivoe osim nivoa C-TOPO-3DOB.

6. Sa panoa Modeling, na kartici Home, izaberite dugme Loft. Može se desiti da je ono sakriveno iza dugmeta Extrude.

7. Kad se pojavi odziv Select cross sections in lofting order or:, unesite MO↵. Ovim se podešava režim kreiranja. Unesite SU↵ da biste izabrali opciju Surface.

Režim kreiranja je promenjen na Surface, a na komandnoj liniji se prikazuje odziv Select cross sections in lofting order:.

8. Vrlo je važno da pravilnim redosledom prikažete preseke na osnovu kojih će nastati nova površina, ili se može desiti da ne nastane površina koju očekujete. Nakon što izaberete sve preseke, pritisnite ↵.

Izaberite spoljašnju poliliniju i svaki naredni splajn ili poliliniju, po redosledu od napolje prema unutra.

9. Ako unesete S↵ dok je komanda Loft još uvek aktivna, možete da podešavate kako se prave ove površine. U okviru za dijalog Loft Settings proverite da li je potvrđena opcija Smooth Fit (slika 17.5). Ovom opcijom se kreira glatki prelaz od jedne na drugu konturu.

10. Kad se pojavi odziv Enter an option:, unesite C↵ da biste izabrali opciju Cross Sections Only.

11. Izaberite OK, a zatim promenite vizuelni stil na Conceptual. Zemljišna parcela bi trebalo da izgleda kao na slici 17.6.

12. Odmrznite sve nivoe koji imaju sufiks 3DOB.



SLIKA 17 5 Okvir za dijalog Loft Settings

SLIKA 17 6 Završena parcela brvnare

Kreiranje kameraAutoCAD koristi kamere kao analogiju za poglede koji se mogu pozvati više puta. Kamere i odgovarajuće mete se postavljaju u prostoru modela i mogu se podešavati da pokriju željeni pogled. Ovo podešavanje se vrši pomoću nekoliko čvorova koji stoje na raspolaganju.


1. Izaberite karticu Render. Na panou Camera, izaberite dugme Create Camera i prebacite kursor u prostor za crtanje. Pored kursora će se pojaviti ikona

kamere.

SAVET Ako se pano Camera ne vidi, desnim tasterom miša izaberite naslovnu liniju bilo kojeg panoa i iz kontekstnog menija izaberite Panels ↵ Camera.

2. Kliknite blizu ivice parcele u jugoistočnom delu brvnare. Kao vodič može da posluži kocka sa pogledom. Nakon toga, ponovo pomerite kursor.

Kao što se vidi na slici 17.7, sada kamera ostaje na mestu, a sa kursorom se pomera meta. Položaj mete definiše orijentaciju kamere, a konus koji polazi od kamere pokazuje polje pogleda, odnosno ugao koji se vidi kroz sočiva kamere.

Kamera

Konus vidljivog polja

Meta

SLIKA 17 7 Postavljanje kamere na crtež

3. Isključite sve fiksne kriterijume za hvatanje karakterističnih tačaka objekata, a zatim kliknite na sredinu verande. Tu će se postaviti meta. Kamera će privremeno nestati, a AutoCAD čeka da pomoću kursora i sa komandne linije unesete sledeću vrednost.

4. Unesite N↵ ili izaberite Name. Ovim se aktivira opcija Name. Na komandnoj liniji unesite Cam Southeast↵↵. U prostoru za crtanje će se ponovo pojaviti kamera.

5. Napravite još jednu kameru koja brvnaru posmatra iz severozapadnog ugla parcele, a metu postavite na sredinu brvnare. Ime kamere treba da bude Cam Northwest.


SAVET Kameri bi uvek trebalo davati opisno ime, tako da se kasnije, ako na crtežu postoji više kamera, lakše može da pronađe traženi pogled. Ime kamere može da se promeni pomoću palete Properties.

6. Pomoću kocke sa pogledom promenite tekući pogled tako da se tačka posmatranja postavi na jugoistoku i malo iznad brvnare (slika 17.8).

SLIKA 17 8 Pogled na brvnaru sa jugoistoka i malo iznad

7. Izaberite kameru Cam Southeast. Prikazaće se konus vidljivog polja i čvorovi. Otvoriće se i okvir za dijalog Camera Preview.

U ovom okviru za dijalog se prikazuje pogled iz kamere sa jednim od raspoloživih vizuelnih stilova (slika 17.9). Podrazumevani vizuelni stil je 3D Wireframe i mi ćemo ga ovde koristiti.

8. Postavite kursor iznad čvora u centru kamere. Prikazaće se savet sa tekstom Camera Location. Kliknite čvor, a zatim pomerite kameru za 5‘ (1524 mm) naviše u smeru Z ose, otprilike do nivoa očiju. Možda ćete morati da još jednom kliknete čvor, da bi se okvir za dijalog Camera Preview osvežio.


SLIKA 17 9 Kada se izabere kamera prikazuju se njeni čvorovi i okvir za dijalog Camera Preview.

SAVET Da biste zadržali trenutnu lokaciju kamere po X i Y osi, unesite @0,0,5‘ da biste pomerili kameru za 5‘ u smeru Z ose.

9. Izaberite čvor Camera Target i pomerite ga za 7‘ (2130 mm) u smeru Z ose. Podizanje mete će u prozor za prethodni pregled ubaciti veći deo brvnare.

10. Pritisnite Esc da biste poništili izbor kamere, a zatim izaberite kameru Cam Northwest. Pomerite je za 30‘ (9150 mm) u smeru Z ose da biste dobili pogled na strukturu sa veće visine.

Nakon toga, podesite pogled kako god želite. Ovo možete da radite pomeranjem kvadratnog čvora Target Location, ili trougaonog čvora Lens Length/FOV.

11. Izaberite karticu View, a zatim kliknite dugme Named Views, da biste otvorili View Manager. U prozoru Views proširite stavku Model Views i primetićete

da se u listi sada prikazuju i dve kamere, kao što je prikazano na slici 17.10.


SLIKA 17 10 Okvir za dijalog View Manager sa prikazane dve nove kamere

12. Iz liste izaberite Cam Southeast, a zatim kliknite dugme Set Current. Nakon toga, izaberite OK. Prostor za crtanje će se promeniti tako da se prikaže scena koja potiče od izabrane kamere, kao što je prikazano na slici 17.11.


SLIKA 17 11 Brvnara kad se posmatra pomoću kamere Cam Southeast

921Definisanje šeme osvetljavanja

Definisanje šeme osvetljavanjaBez dobro osmišljene šeme osvetljavanja, scena će izgledati monotono i neće vam se svideti. U narednim odeljcima ćete dodati svetlo koje predstavlja sunce, a zatim i dodatno svetlo koje će sceni dati ambijentalno osvetljenje.

Definisanje izvora svetlostiU AutoCAD-u postoje četiri tipa osvetljenja. Svaki od njih ima svoj način distribuisanja sve-tlosnih zraka na scenu. Postoje sledeće vrste osvetljavanja:

Point Light (tačkasti izvor) Svetlosni zraci se emituju sa jedne lokacije i šire se prema dru-gom kraju. Primer tačkastog izvora svetlosti je sijalica, iako svetlost ne putuje u smeru svetlo-snog uređaja.

Spotlight (reflektor) Kod ovakvog načina osvetljavanja se zraci emituju iz jedne tačke, ali su ograničeni na konični deo svetlosti koju bi emitovao sličan tačkasti izvor svetlosti. Primeri ovakvih izvora svetlosti su baterijske lampe i automobilski farovi.

Distant Light (udaljeno svetlo) Kod ovog izvora svetlosti su svetlosni zraci paralelni. Iako je sunce, tehnički, tačkasti izvor svetlosti, zbog njegove ogromne udaljenosti od zemlje, nje-govi zraci su skoro paralelni.

Weblight Fotometrijsko svetlo sa realnom distribucijom svetlosti. Ovakvo osvetljenje se može koristiti zajedno sa distribucijom svetlosti koja dolazi od proizvođača svetlosnih uređaja. Upotreba podataka koji dolaze od proizvođača može da pomogne da se postigne tačnija pre-zentacija renderovanih svetlosnih uređaja, nego što se može dobiti tačkastim ili reflektorskim izvorima svetlosti.

Svaki tip svetlosti ima svoj skup parametara. Sunce je specijalno udaljeno svetlo koje ima svoja podešavanja, uključujući i definisanje pozicije svetla na bazi geografske lokacije scene, datuma i vremena, kao i mogućnosti ubacivanja ambijentalnog svetla.

Ovakav tip izvora svetlosti se dodaje pomoću kartice Vizualize, koja se nalazi na traci.

1. Izaberite karticu Render sa trake.

2. U proširenom panou Lights, proverite da li je isključena opcija Default Lighting.

Ako je ova opcija isključena, dugme nema plavu pozadinu kad se iznad njega postavi kursor. U tom slučaju ne postoji podrazumevano osvetljenje scene.

3. Na panou Sun & Location, na kartici render, proverite status dugmeta Sun Status. Ova opcija treba da bude uključena (dugme treba da ima plavu pozadinu).

4. Izaberite dugme Sun Properties, koje se nalazi na desnom kraju panoa Sun & Location. Otvoriće se paleta Sun Properties, koja je prikazana na slici 17.12.

(Paleta će možda biti vezana za neku od strana prozora AutoCAD-a.)


5. U delu Sun Angle Calculator, podesite Date na 9/25/2010, a Time na 3:00 PM (15 sati) (slika 17.12).

Datum se zadaje tako što se izabere dugme na desnom kraju polja sa datumom i izabere datum iz kalendara.

SLIKA 17 12 Podešavanje datuma u okviru za dijalog Sun Properties

6. Na panou Sun & Location, na kartici Render izaberite dugme Set Location. Kad se otvori okvir za dijalog Geographic Location – Define Geographic Location,

izaberite Enter The Location Values, kao metod za definisanje položaja brvnare (slika 17.13).


SLIKA 17 13 Okvir za dijalog Geographic Location – Define Geographic Location

Okvir za dijalog će se zatvoriti, a otvoriće se okvir za dijalog Geographic Location (slika 17.14). Ako imate instaliran program Google Earth, možete da izaberete da uvezete datoteku tipa .kml ili .kmz (datoteke ovog programa) ili da lokaciju uvezete direktno iz programa Google Earth.

7. Brvnaru možete da postavite na bilo koju lokaciju na svetu. Treba samo da, u ovom okviru za dijalog, unesete geografsku širinu i dužinu. Na mapi ćete izabrati grad u kome se nalazi vaša brvnara.

8. Izaberite dugme Use Map, koje se nalazi u gornjem desnom uglu okvira za dijalog. Otvoriće se okvir za dijalog Location Picker, koji je prikazan na slici 17.15.

9. U padajućoj listi Region, koja se nalazi ispod mape, izaberite region koji želite. Ispod toga je lista Nearest City, iz koje treba izabrati grad u tom regionu. U ovom primeru smo koristili region North America i Ričmond.

Na mapi će se iznad Ričmonda pojaviti crveni krstić (ili tamo gde ste vi izabrali). U padajućoj listi Time Zone se prikazuje tačna vremenska zona, na bazi lokacije koju ste izabrali (slika 17.15).

10. Izaberite OK da biste zatvorili ovaj okvir za dijalog. Ako se pojavi okvir za dijalog u kome se postavlja pitanje da li vremenska zona treba da se ažurira, izaberite opciju Accept Updated Time Zone. Izaberite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Geographic Location.

SAVET Ako vaš grad nije u listi, opciju Nearest Big City možete da ostavite nepotvrđenu i da onda direktno na mapi pokažete lokaciju ili da na levoj strani okvira za dijalog Geographic Location unesete geografsku širinu i dužinu.


SLIKA 17 14 Okvir za dijalog Geographic Location

SLIKA 17 15 Okvir za dijalog Location Picker


Uključivanje senčenjaSenčenje daje dubinu i realizam sceni i povezuje objekte sa površinama na kojima se nalaze ili kojima su blizu. Nad tipovima senki imate priličnu kontrolu. To se ostvaruje pomoću osvet-ljenja i izborom senki koje se pojavljuju u prikazima. Pomoću kartice Render ste u stanju da podešavate način na koji se senke prikazuju u prikazima, kao i način njihovog renderovanja.

Kad su senke uključene, AutoCAD ih renderuje pomoću tri različita metoda. To su metodi simple, sorted i segment. Metod simple je podrazumevani metod i on senke izračunava po slučajnom principu. Za razliku od njega, metodi sorted i segment izračunavaju senke po redo-sledu po kojem one padaju. Ova druga dva metoda daju renderovanja višeg kvaliteta, ali po cenu performansi. Senke tipa segment daju najviši kvalitet renderovanja, ali je za njih potrebno najviše vremena da se naprave.

Da bismo omogućili da vežbe u ovom poglavlju uradite u razumnom vremenu, mi ćemo se zadržati na metodu simple (jednostavno). Ne dajte da vas obmane ime ovog metoda. Iako se ne obavljaju složena izračunavanja, kao kod metoda sorted i segment, ipak se dobijaju renderova-nja koja su prilično detaljna, a da se pri tom ne narušavaju performanse.

1. Na panou Lights kliknite strelicu usmerenu naniže, koja se nalazi ispod ikone No Shadows i iz pokretnog menija izaberite opciju Full Shadows, kao što je prikazano na slici 17.16.

U prikazu će se prikazati aproksimacije senki.

SLIKA 17 16 Izbor opcije Full Shadows

UPOZORENJE Opcija Full Shadows traži da vaša video kartica podržava hardversko ubrzavanje. Pogledajte stranicu Display Backgrounds and Shadows u datoteci sa pomoći AutoCAD-a, da biste odredili da li u vašem sistemu postoji ovo ubrzavanje.

2. Izaberite dugme Advanced Render Settings na desnom kraju naslovne linije panoa Render.


3. Na paleti Advanced Render Settings koja se otvara, idite naniže do padajuće liste Shadows i proverite da li je opcija Mode podešena na Simple, a Shadow Map na On (slika 17.17).

4. Zatvorite paletu Advanced Render Settings.

SLIKA 17 17 Podešavanje senčenja na paleti Advanced Render Settings

Prvo renderovanjeRenderovanje je vizuelni rezultat izračunavanja efekata osvetljavanja i materijala, na površi-nama koje se nalaze na crtežu. Da pogledamo preliminarno renderovanje. Kasnije ćemo dodati materijale i pozadinu i ponovo renderovati crtež.

1. Sa panoa Render izaberite dugme Render.

Posle nekoliko trenutaka će se otvoriti prozor Render i renderovana slika će ispuniti prostor za crtanje (slika 17.18). Kao što možete da vidite, desni deo brvnare nije osvetljen i nalazi se u totalnom mraku.

2. Izaberite dugme Point, sa panoa Lights (možda je ovo dugme sakriveno ispod nekog drugog dugmeta), a zatim kliknite da biste pokazali mesto gde treba da se postavi svetlo. Ovo je na zemlji, oko 20‘ (6100 mm)

severoistočno od prednje verande.


SLIKA 17 18 Prvo renderovanje brvnare u prozoru Render

3. Iz kontekstnog menija, koji se prikazuje pored kursora, izaberite opciju Name. Novom svetlu dajte ime Northeast Ambient (severoistočni ambijent).

Kao i kod kamera, i svetlima bi trebalo da dajete opisna imena.

4. Dva puta brzo kliknite svetlo da biste otvorili paletu Properties. Na ovoj paleti treba da promenite sledeće:

f Position Z: 30‘ (9150)

f Shadows: Off

f Intensity Factor: 60.000

f Lamp Intensity: 15,000 Cd

5. Izaberite strelicu usmerenu naniže pored polja Filter Color, a zatim izaberite Select Color. U okviru za dijalog Select Color, koji se otvara, promenite model boja na RGB, a u polju Color unesite 252, 250, 212 (slika 17.19).

Ovim ste svetlu dali nijansu svetlo žute boje.

6. Izaberite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Select Color, a zatim zatvorite i paletu Properties.


SLIKA 17 19 Osobine tačkastog izvora svetlosti

7. Ako je potrebno, pređite nazad na pogled Cam Southeast i renderujte scenu još jednom.

Kao što možete da vidite na slici 17.20, ovog puta senke na desnoj strani brvnare nisu tako potpune kao što su bile, ali je ceo crtež i dalje prilično mračan. Treba da dodamo neko ambijentalno svetlo,

8. Otvorite ponovo paletu Advanced Render Settings, a zatim izaberite ikonu upaljene sijalice, pored opcije Global Ilumination, koja se nalazi u padajućoj listi Indirect Ilumination (slika 17.21).

Ovim ste na crtež dodali izvesnu količinu ambijentalnog svetla, a da pri tome to svetlo nije izbledelo.

9. Ovo renderovanje izgleda malo bolje nego prošlo.

Prozor Render zapisuje istoriju prošlih renderovanja, tako da možete da ih međusobno poredite. Prethodno renderovanje možete da izaberete iz panoa koji se nalazi na dnu prozora Render. Ako želite da izbrišete neko renderovanje, kliknite ga desnim tasterom miša i izaberite opciju Remove From The List.

Ako želite, možete da nastavite sa podešavanjem svetla. Za projekte unutrašnjosti, koji traže renderovanje, treba očekivati da se od ukupnog vremena provedenog u radu na projektu 15 do 20% potroši na kreiranje šeme osvetljavanja. Za spoljašnje scene taj procenat je 5 do 10%.


SLIKA 17 20 Renderovanje brvnare nakon ubacivanja drugog svetla

SLIKA 17 21 Uključivanje opcije Global Ilumination

Zgrada izgleda lepo, ali ne bi bilo loše da u pozadini imamo i nešto drugo, a ne samo prazan ekran. I svetlo bi trebalo još malo podesiti.


Kontrola pozadine kod renderovanjaEvo nekih opcija koje možete podešavati kad birate pozadinu renderovanja:

The AutoCAD background Ovo opcija se koristi kod preliminarnog renderovanja

Another Solid Color Pomoću klizača se može izabrati druga boja.

Gradient Možete koristiti prelaze između različitih boja.

Image Možete da zadate ili izaberete sliku sa bitmapom.

Sun & Sky Background Možete koristiti nebo koje napravi računar. Ova pozadina ima i opciju uvođenja dodatnog ambijentalnog osvetljenja na scenu.

Mi ćemo ovde da koristimo opciju Sun & Sky Background, zajedno sa opcijom Ilumination.

1. Izaberite karticu View, a zatim kliknite dugme Named Views, koje se nalazi u panou View. Otvoriće se okvir za dijalog View Manager.

2. Proširite stavku Model Views, a zatim izaberite opciju Cam Southeast.

3. Proširite padajuću listu za stavku Background Override u delu General i izaberite opciju Sun & Sky, kao što je prikazano na slici 17.22.

SLIKA 17 22 U okviru za dijalog View Manager je izabrana kamera Cam Southeast

Otvoriće se okvir za dijalog Adjust Sun & Sky Background, kao što je prikazano na slici 17.23.


SLIKA 17 23 Okvir za dijalog Adjust Sun & Sky Background

NAPOMENA Opcije sa pozadinom u vidu neba su dostupne samo ako jedinice osvetljenja nisu podešene na generičke. Ovo se kontroliše pomoću sistemske promen-ljive LIGHTINGUNITS. Unesite LIGHTINGUNITS↵2↵ da biste jedinice osvetljavanja podesili na International. Ako unesete vrednost 1, onda se jedinice podešavaju na American, a ako ostavite 0 to su generičke jedinice.

4. U delu Sky Properties, promenite opciju Intensity Factor na 3. Nakon toga, proširite padajuću listu Status i izaberite opciju Sky Background and Ilumination (slika 17.23).

5. Izaberite OK da biste zatvorili okvir za dijalog Adjust Sun & Sky Background.

6. U okviru za dijalog View Manager izaberite dugme Set Current, a zatim izaberite OK, da biste zatvorili ovaj okvir za dijalog.

7. Sa kartice Render, na panou Render, otvorite paletu Advanced Render Settings. Idite naniže do grupe Final Gather i proverite da li je opcija Mode podešena na Auto ili On. Ako je ova opcija podešena na Off, pozadinsko osvetljenje neće raditi.



9. Renderujte scenu. Malo će potrajati dok se obradi ova slika. Primetićete da se prozor Render dva puta menja. Prvi put je to vrlo gruba slika brvnare, a drugi put je ta slika oštrija.

Kad se sve završi, ono što se prikazuje u okviru za dijalog render bi trebalo da izgleda kao na slici 17.24. Slika iz pozadine ne samo da se prikazuje iza brvnare i zemljišta, već učestvuje i u osvetljavanju scene.

SLIKA 17 24 Renderovana brvnara sa pozadinom tipa Sun &Sky Background i dodatim osvetljenjem

NAPOMENA Renderovanje je proces koji opterećuje procesor. Nije neuobičajeno da se tokom procesa renderovanja smanje performanse računara ili da se dodatno uključi ven-tilator. Da bi se proces renderovanja ubrzao, trebalo bi da AutoCAD uvek bude tekuća aplikacija i ne bi trebalo da tokom renderovanja računar radi nešto drugo.

Dodavanje materijalaUbacivanje odgovarajućeg materijala na scenu može bitno da poboljša izgled crteža i da utiče da osoba koja posmatra crtež bolje uoči veličinu i teksturu. Ovo poglavlje pretpostavlja da ste, zajedno sa ostalim delom paketa, instalirali i biblioteku materijala koja dolazi sa AutoCAD-om 2011.

933Dodavanje materijala

Svojim objektima možete da dodelite materijale iz nekoliko biblioteka koje su ranije naprav-ljene, a možete i da materijale napravite od početka. Možete i da menjate materijale koji postoje u pripremljenim bibliotekama. U narednoj vežbi ćete primeniti materijale koji se nalaze u pri-premljenim bibliotekama AutoCAD-a.

1. Izaberite karticu Render, a zatim kliknite dugme Material Browser, koje se nalazi na panou Materials. Otvoriće se paleta Materials Browser, koja je prikazana na slici 17.25.

SLIKA 17 25 Paleta Materials Browser

Paleta Materials Browser je podeljena na dve osnovne oblasti:

f Document Materials: U gornjem delu palete su prikazani materijali koji su učitani u tekući crtež. Iznad imena svakog materijala se nalazi i mala sličica koja pokazuje kako taj materijal izgleda.

f Libraries: Materijali u AutoCAD-u su podeljeni u niz biblioteka. Sa leve strane palete se, za svaku biblioteku, prikazuje lista kategorija materijala koje u njoj postoje. Izbor biblioteke ili kategorije sa leve strane prikazuje materijale koji pripadaju toj biblioteci ili kategoriji. Ovo se prikazuje kao niz sličica koje se nalaze sa desne strane palete. Podrazumevanom instalacijom se dobijaju dve biblioteke. To su biblioteke Autodesk Library i My Materials Library.


2. Materijali se na tekući crtež mogu ubaciti iz bilo koje od biblioteka koje su prikazane u donjem delu okvira za dijalog Materials Browser.

Ako već nije otvorena, proširite opciju Autodesk Library, koja se nalazi u delu Libraries. Prikazaće se lista kategorija sa različitim materijalima.

3. Pogledajte kategoriju Wood (drvo), pronađite i sa desne strane palete izaberite materijal Red Oak Wild Beries (crveni hrast sa divljim bobicama).

Ovaj materijal će biti ubačen u listu Document Materials, koja se nalazi na vrhu palete Material Browser.

4. Ponovite korake 2 i 3 i učitajte sve materijale koji su dati u tabeli 17.1.

TABELA 17 1 Materijali za brvnaru

Kategorija Ime materijala

Wood Hardwood

Pine Yellow Natural No Gloss

Brick Burgundy 12-inch Running

Glass Blue Reflective

Metal Aluminum Satin Brushed

Miscellaneous Grass Dark Bermuda

Shakes Weathered

Shingles - Asphalt 3-Tab Black

Paint Antique White Flat

Sada su u tekući crtež učitani svi materijali koji vam trebaju za brvnaru. Pre nego što ove materijale budete mogli da koristite za renderovanje, oni moraju da se dodele objektima na crtežu. Materijali se mogu pridružiti pojedinačnim objektima, stranicama ili nivoima. Kad god je moguće, najbolje je da se materijal dodeli nivou, a ne pojedinačnim objektima ili strani-cama. Ako se poštuje ovakva praksa, onda se modelom može upravljati.

Materijale ćete nivoima na crtežu dodeliti na sledeći način:

1. Ako to već niste uradili, otvorite karticu Render, a zatim proširite pano Materials da biste mogli da izaberete alat Attach By Layer.

Kad izaberete ovaj alat, otvoriće se okvir za dijalog Material Attachment Options. U njemu će se prikazati lista materijala i nivoa koji trenutno postoje na crtežu.

2. Okvir za dijalog Material Attachment, koji je prikazan na slici 17.26 je podeljen na dva dela. Na levoj strani je prikazana lista materijala koji su učitani u tekući crtež, a na desnoj je prikazana lista nivoa, koji postoje na crtežu. Podrazumevano se svakom nivou dodeljuje tip materijala Global.


U listi materijala sa leve strane pronađite materijal Red Oak Wild Berries, a u listi sa desne strane nivo A-DOOR-3DOB.

SLIKA 17 26 Okvir za dijalog Material Attachment Options

3. Prevucite materijal Red Oak Wild Berries sa leve strane, na nivo A-DOOR-3DOB, sa desne strane. Pogledajte kolonu Material u listi Layer na desnoj strani, da biste videli da li je taj materijal dodeljen tom nivou.

4. Ponovite ovu proceduru i dodelite materijale svakom od nivoa koji u imenu imaju 3DOB. Ovo treba uraditi u skladu sa tabelom 17.2.


6. Renderujte crtež još jednom. On bi trebalo da izgleda kao na slici 17.27. Primetićete da se krov odražava u prozoru dnevne sobe.


TABELA 17 2 Dodeljivanje materijala nivoima

Nivo Materijal

A-DECK-3DOB Pine Yellow Natural No Gloss

A-DECK-STRS-3DOB Pine Yellow Natural No Gloss

A-DOOR-THRE-3DOB Aluminum Satin Brushed

A-FLOR-3DOB Hardwood

A-FNDN-3DOB Burgundy 12-inch Running

A-GLAZ-3DOB Blue Reflective

A-GLAZ-SILL-3DOB Pine Yellow Natural No Gloss

A-ROOF-3DOB Shingles - Asphalt 3-Tab Black

A-ROOF-DECK-3DOB Antique White Flat

A-WALL-EXTR-3DOB Shakes Weathered

A-WALL-INTR-3DOB Antique White Flat

C-TOPO-3DOB Grass Dark Bermuda

Napravljen u ranijim vežbanjima

A-DOOR-3DOB Red Oak Wild Berries

SLIKA 17 27 Brvnara je renderovana sa materijalima koji su dodeljeni preostalim trodimenzionalnim objektima


NAPOMENA Verovatno ste tokom procesa renderovanja primetili male kvadratiće crne boje, koji su jedan po jedan zamenjeni renderovanim površinama. Ovo ukazuje na to da AutoCAD koristi renderovanje u nizu. Pre nego što proces renderovanja započne, AutoCAD određuje redosled obrade kvadrata (nizova). Ovo se radi u cilju maksimalnog iskorišćenja memorije i povećanja efikasnosti renderovanja.

Podešavanje mapiranja materijalaMape sa slikama su komponente materijala koje se sastoje od datoteka sa slikama, kao što su JPEG ili TIFF. Kada neki materijal koristi mapu sa slikama, onda se želi promena boje objekta (difuzne mape), stvaranje iluzije teksture (udarne mape) ili definisanje transparentnosti povr-šine (neprovidne mape).

Podešavanje veličine mapePojedinačne osobine svih materijala se kontrolišu pomoću palete Materials Browser. Tu se nalaze kontrole za podešavanje parametara veličine mape, definisanje mape koja se koristi, kao i nekih drugih karakteristika izabranog materijala.

1. Na kartici Render, izaberite ikonu Materials Browser. Ova ikona se nalazi na panou Materials.

2. U oblasti Document Materials, na paleti Materials Browser, desnim tasterom miša kliknite materijal Shakes Weathered i izaberite opciju Edit.

Otvoriće se paleta Materials Editor. U njoj su prikazani detalji izabranog materijala (slika 17.28).

3. Na paleti Materials Editor, u grupi Generis, kliknite opciju photographic image (slika 17.28).

4. Kada se na paleti Materials Editor izabere neka slika, otvara se paleta Texture Editor, koja je prikazana na slici 17.29. Proširite grupu Transforms i u grupi Scale pronađite opciju Sample Size.

U polju Height unesite 2‘4“ (710 mm). Primetićete da se u prozoru za prethodni pregled, na vrhu ove palete, ažuriraju dimenzije, u skladu sa onim što ste promenili.

5. Zatvorite Texture Editor, Materials Editor i Materials Browser i promenite vizuelni stil na Realistic.

Ovaj stil prikazuje materijale i mape, kao i promene koje ste izvršili na njima. Sve ovo se dešava na uštrb performansi sistema (slika 17.30). Ovaj vizuelni stil treba primeniti samo ako je neophodno.


SLIKA 17 28 Paleta Materials sa izabranim materijalom Shake

SLIKA 17 29 Promena razmere za materijal sa palete Texture Editor


SLIKA 17 30 Pogled na brvnaru sa podešenim vizuelnim stilom Realistic

Ubacivanje tekstureSpoljašnji zidovi brvnare se sastoje, uglavnom, od ravnih površina i nema drugih elemenata koji bi vodili ka pojavi senki. Opcija Bump Map dodaje vidljivu teksturu, tako što dodaje senke tamo gde bi se one pojavile ako bi površine imale teksturu. Na delu Maps možete da vidite da je potvrđena samo opcija Diffuse Maps, što znači da se ne koristi mapa koja bi definisala providnost i ispupčenja kod materijala. Ove mape ne koriste nikakve informacije o bojama sa mape sa slikama, ali to ne znači da se ne mogu koristiti mape sa bojama, već jedino da će AutoCAD koristiti nijanse sive boje, koje su ekvivalentne bojama.

1. Otvorite još jednom paletu Materials Editor (pronađite materijal Shakes Wathered na paleti Materials Browser).

2. Na paleti Materials Browser potvrdite polje pored grupe Bump.

3. U oblasti Bump izaberite dugme Select Image. Otvoriće se okvir za dijalog Select Image File. Trebalo bi da se otvori fascikla C:\Program Files\Common Files\Autodesk Shared\Materials2011\assetlibrary_base.fbm\3\ Mats. Ako to nije slučaj, pronađite tu fasciklu.

4. Izaberite datoteku Thermal – Mojsture.Shakes.Weathered.jpg. Ovo je ista datoteka koju smo koristili za difuznu mapu. Nakon toga, izaberite Open.

5. Postavite klizač Bump Ammount na 10 (slika 17.31).

Na slici 17.31 je prikazano kako izgleda renderovana brvnara sa novim parametrima materijala.

S

Slika Thermal – Mojsture.Shakes.Weathered.jpg se nalazi i u okviru materijala koji ste preuzeli uz sedamnaesto poglavlje.


6. Podesite mapiranje i materijale za preostale objekte, a zatim upamtite datoteku pod imenom 17A-3DMOD5.dwg.

Postoji dovoljno alata i opcija vezanih za materijale u AutoCAD-u da se mogu ispisati čitava poglavlja. Ovo je bio samo uvod. Neke od karakteristika koje nisu pominjane su kopiranje mapiranja sa jednog na drugi objekat, primena različitih mapa na različite površine istog objekta, kao i upotreba neprovidnih mapa. Preporučujem da se upoznate sa svim mogućnostima materijala u AutoCAD-u.

SLIKA 17 31 Promena količine ispupčenja primenjenih na materijal

Renderovanje u datotekuPodrazumevano, renderovanje se pravi samo u okviru za dijalog Render. Slika se ne pamti, osim ako eksplicitno ne saopštite AutoCAD-u da to uradi. Programu možete da prenesete koji nivo kvaliteta treba da ima ta slika, koja je njena veličina, kao i broj piksela. Pratite sledeće korake:

1. Vratite se na vizuelni stil Conceptual i pogled Cam Southeast.

2. Sa panoa Render na kartici Render, izaberite dugme Render Output File, a zatim i dugme Brose For File. Otvoriće se okvir za dijalog Render

Output File.


SLIKA 17 32 Brvnara sa novim parametrima vezanim za materijal

3. Pronađite fasciklu u koju želite da postavite novu datoteku sa slikom, a zatim iz liste Files Of Type izaberite neki od tipova datoteka koje su podržane. U ovoj vežbi ćemo izabrati tip TIF, a ime datoteke će biti Cabin Rendering Small.tif (slika 17.33). Izaberite dugme Save.

SLIKA 17 33 Zapisivanje završnog renderovanja brvnare


4. U zavisnosti od tipa datoteke koju ćete u budućnosti da birate, pojaviće se okvir za dijalog Options, koji je sličan onom sa slike 17.34. U okviru za dijalog TIFF Image Options, izaberite 24 bits (16.7 milion Colors), proverite da li je potvrđena opcija Compressed, a zatim izaberite OK.

Naredni put kad budete renderovali crtež, renderovanje će se zapisati na disku u obliku datoteke, a ime datoteke će se pojaviti u koloni Output File Name u prozoru Render. Datoteka će biti označena, a tu će biti i oznaka fascikle (slika 17.35). Datoteke sa satom i čajnikom se ne mogu pamtiti, ali ih možete otvoriti u prozoru Render, ako kliknete odgovarajuće ime datoteke.

SLIKA 17 34 Okvir za dijalog TIFF Image Options

SLIKA 17 35 Zapisana datoteka na dnu prozora Render

5. U prozoru AutoCAD-a proširite padajuću listu Render Presets i izaberite Presentation, kao što je prikazano na slici 17.36.

SLIKA 17 36 Izbor opcije Presentations od unapred podešenih renderovanja


6. Proširite pano Render, na njemu proširite padajuću listu Render Output Size i izaberite opciju Specify Image Size (slika 17.37). Otvoriće se okvir za dijalog Output Size.

7. U okviru za dijalog Output Size (slika 17.38) podesite širinu (width) na 2000 i visinu (Height) na 1600, a zatim izaberite OK.

Ovo je rezolucija koja je potrebna za štampanje slike veličine 10“x8“, sa 200 tačaka po inču (dpi).

SLIKA 17 37 Podešavanje veličine izlaza

SLIKA 17 38 Okvir za dijalog Output Size

8. Izaberite dugme Browse For File. Otvoriće se okvir za dijalog Render Output File. Datoteci dajte ime Cabin Rendering Large.tif. To treba da bude TIF datoteka sa 24 bita, sa 200 dpi. Izaberite OK.

9. Upamtite crtež, a zatim ponovo kliknite dugme Render i sačekajte dok se ne renderuje nova slika. Zbog visokog kvaliteta i veličine slike, može se desiti da ovaj proces prilično potraje.

10. Nakon što se završi renderovanje, u Windows Exploreru pogledajte veličinu datoteke i u nekom programu za prikaz slika uporedite ove dve slike. Veća datoteka je oštrija nego manja, ali po cenu povećanog vremena renderovanja.


Ovo je bio kratak uvod u trodimenzionalni svet i renderovanje u AutoCAD-u. Sada ste usme-reni u pravom smeru i imate dovoljno alata da možete dalje da eksperimentišete. Detaljniju diskusiju o procesu, uključujući i renderovanje, možete pronaći u knjizi Mastering AutoCAD 2011 and AutoCAD 2011 LT (Wiley, 2010), koju je napisao Džorž Omura. Možete i da posetite veb sajt ove knjige na adresi www.AutoCADNET.com.

Da li ste naučili:Sada ste u stanju da

; Napravite loft objekte pomoću konturnih linija

; Napravite i manipulišete kamerama

; Dodajete sunčevu svetlost na scenu

; Postavljate tačkaste izvore svetlosti

; Definišete položaj scene na realnim lokacijama

; Dodeljujete materijale objektima na crtežu

; Podešavate mapiranje i obradu površina

; Renderujete crtež i rezultat upamtite u datoteku, kao sliku

945945

BROJEVI I SIMBOLI

3D face

Ravna površina sa tri ili četiri stranice koja je osnovni deo trodimenzionalne površine.

3D mesh (3D mreža)

Skup susednih ravnih površina koje zajedno formiraju geometrijski opis povr-šine koja se prostire u tri dimenzije. Vidi još i 3D Površina.

3D model (3D model)

AutoCAD-ova datoteka koja sadrži objekte iz AutoCAD-a, koji se prostiru u tri dimenzije i predstavljaju komponente zgrada ili geometrijske objekte u realnom svetu. Vidi još i objekat.

3ds Max

Program koji se dopunjuje sa AutoCAD-om i koji je, takođe, delo firme Autodesk. Pomoću ovog programa možete da krei-rate i animirate trodimenzionalne scene.

3D surface (3D Površina)

Mreža susednih trodimenzionalnih stra-nica koje zajedno čine kontinualnu ravan.

Površine se mogu kreirati kao deo tro-dimenzionalne mreže ili kao procedu-ralne ili NURBS površine. Vidi još i 3D Mreža, Proceduralna površina i NURBS površina.

AAbsolute coordinates (Apsolutne koordinate)

Vrednosti kojima se određuje položaj tačke u prostoru i to preko njenog rasto-janja u odnosu na koordinatni početak (0,0,0) crteža.

Alias

Skraćenica za pokretanje komande. On se sastoji od jednog ili dva slova koja se mogu uneti na komandnoj liniji umesto pune komande.

Aligned dimension (Poravnate dimenzije)

Linearne kote koje prikazuju rastojanje između dve tačke. Kotna linija je, kod ovakvih kota, paralelna sa linijom koja spaja te dve tačke.

Rečnik

946 Rečnik

Annotation scale (Razmera komentara)

Funkcija koja postoji u prostoru modela i u pokretnim prikazima, koja predstavlja čist odnos razmere, koja se koristi kod određiva-nja veličine objekata komentara, kao što su tekst i blokovi. Kad su vrednosti LTSCALE i MSLDSCALE podešene na 1, razmera komentara se koristi i za tačno prikazivanje tipova linija.

Angular dimension (Kote za uglove)

Kote koje prikazuju ugao između dve linije ili ugao koji je obuhvaćen lučnim segmentom.

Angular unit (Ugaone jedinice)

Jedinice u kojima se prikazuju uglovi. Mogućnosti su decimalni stepeni, stepeni sa minutima i sekundama, gradijani, radijani ili azimut.

Application window (Prozor aplikacije)

Izgled ekrana kad je pokrenut AutoCAD. Sastoji se od prostora za crtanje i paleta, linije menija, prozora za unos komandi i statusne linije. Naziva se i grafičkim korisničkim interfejsom (GUI – Graphical User Inter-face). Vidi i linija menija.

Area (Oblast)

1. Dvodimenzionalni grafički region, omeđen granicom, kao što je polilinija.

2. Skup opcija u okviru za dijalog. Vidi još i grupa.

Associative dimensions (Asocijativne kote)

Kote koje se automatski ažuriraju kada se promeni veličina objekta koji je iskotiran.

Associative hatch pattern (Asocijativna šrafura)

Šrafura koja se automatski ažurira kada se promeni oblik površine koja je išrafirana. Vidi još i obrasci za šrafuru.

Attribute (Atribut)

Podatak koji je definisao korisnik, koji se u okviru definicije bloka čuva kao tekst i unosi se nakon umetanja bloka. Objekat AutoCAD-a. Vidi još i objekat.

AutoSnap

Osobina AutoCAD-a koja radi sa Object Snap alatima. Na crtežu se pojavljuju simboli kada se kursor približi mestu na koje se krite-rijum odnosi. Svaki od kriterijuma ima razli-čit simbol. Vidi i Object snap režim.

BBaseline dimension (Paralelno kotiranje)

Opcija prilikom kotiranja koja vam omogu-ćava da prikazujete više dimenzija u odnosu na istu pomoćnu kotnu liniju.

Base point (Bazna tačka)

1. Inicijalna referentna tačka za izvestan broj komandi koje služe za promenu objekata. Tu spadaju komande Copy, Move, Rotate, Stretch i Scale.

2. Tačka umetanja crteža, određena preko komande Base.

Batch plot (Štampanje u nizu)

Vidi publikovanje.

Bearings (Azimut)

Vidi geodetske jedinice

947Rečnik

Bind (Povezivanje)

Transformisanje datoteke spoljašnje refe-rence u stalan deo crteža domaćina, odno-sno pretvaranje u blok. Vidi još i spoljašnje reference.

Block (Blok)

Vidi referencu na blok.

Block definition (Definicija bloka)

Opis grupe objekata iz AutoCAD-a koji se čuvaju zajedno sa crtežom. Čuva se ime, tačka umetanja, kao i lista objekata sa crteža.

Block reference (Referenca na blok)

Primerak grupe objekata koji su ubačeni na crtež i koji se zasniva na definiciji bloka. Obično se koristi termin blok.

Boolean function (Bulove operacije)

Procedura koja koristi zapremine dva ili više objekata za kreiranje jednog objekta. Ovo se radi kombinovanjem ovih objekata, njihovim oduzimanjem, ili presekom.

ByLayer

Osobina da objektu može da se dodeli boja ili tip linije, tako da ta boja i tip linije zavise od nivoa kojem objekat pripada.

CCartesian coordinate sistem (Dekartov koordinatni sistem)

2D sistem za lociranje tačaka u ravni. Koriste se horizontalna (x) i vertikalna (y) kompo-nenta za lociranje tačke, relativno u odnosu na tačku 0,0 ili koordinatni početak.

Cascading menu (Kaskadni meni)

Podmeni koji se pojavljuje pored tekućeg menija, kada se izabere strelica na kraju opcije.

Coordinate filters (Filteri koordinata)

Vidi filteri tačaka.

Command line (Komandna linija)

Tekstualni prozor na dnu ekrana u kome se prikazuju odzivi komandi. To je mesto gde vidite šta unosite, ako podatke unosite sa tastature. Naziva se i prozorom za unos komandi. Ako je aktivna opcija Dynamic Input, unos na komandnoj liniji se prika-zuje pored kursora. Vidi još i prozor za unos komandi i dinamički unos.

Command prompt (Odziv komandi)

Odziv koji se prikazuje na komandnoj liniji kad nije aktivna nijedna komanda.

Command window (Prozor za unos komandi)

Prozor na dnu korisničkog interfejsa gde se prikazuje odziv i ono što korisnik unosi. Vidi još i komandna linija.

Context menu (Kontekstni meni)

Meni koji se prikazuje u prostoru za crtanje, obično kad se klikne desni taster miša. Tu se prikazuju opcije koje su relevantne za ono što korisnik u tom trenutku radi.

Contextual Ribbon tab/panel (Kontekstna kartica/pano na traci)

Kartica na traci ili pano na traci, koji se pojavljuju na traci kao rezultat izbora određe-nih tipova objekata ili pokretanja određenih komandi.

948 Rečnik

Continued dimensions (Redne kote)

Opcija prilikom kotiranja koja vam omogu-ćava da postavite redom kote koje su susedne jedna u odnosu na drugu. Glavne kotne linije tih kota su poravnate.

Crosshair cursor (Kursor u obliku končanice)

Oblik kursora koji se sastoji od horizontalne i vertikalne linije koje se presecaju u svojim središnjim tačkama. Ovo liči na končanicu kod nišana.

Crossing window (Presečni prozor za izbor)

Alat za izbor objekata, kojim se selek-tuje površina, koja je definisana preko dva suprotna ugla pravougaonika. Svi objekti koje taj pravougaonik preseca su izabrani. Vidi još i prozor za izbor.

Curb return (Zaobljeni ivičnjak)

Luk koji definiše radijalni prelaz na preseku između prilaznog puta i ulice.

Current UCS (Tekući UCS)

Korisnički koordinatni sistem koji je aktivan na crtežu. On određuje pozitivne smerove x, y i z ose.

Cursor (Kursor)

Simbol na ekranu računara, koji se pomera zajedno sa mišem. Između ostalog, on može da ima oblik strelice, kvadratića ili konča-nice. Vidi još i končanica.

Custom workspace (Korisnički radni prostor)

Vidi radni prostor.

Cutting edge (Granica odsecanja)

Uloga koju izvesni objekti mogu da imaju prilikom skraćivanja objekata. Ako je neki objekat označen kao granica odsecanja, linije ili drugi objekti koji se skraćuju će biti skra-ćeni do preseka sa tim objektom.

Cycling (Ciklično)

Vidi ciklično kretanje

DDefault (Podrazumevana vrednost)

Vrednost ili opcija na komandnoj liniji koja se koristi, ako se ništa drugo ne zada. Kod AutoCAD-a se podrazumevane vrednosti pišu u ugaonim zagradama (<>).

Dimension style (Stil kotiranja)

Skup podešenih vrednosti koje kontrolišu kotiranje. Ovaj skup ima svoje ime. Kote koje se postavljaju na crtež će pratiti vred-nosti koje su podešene u okviru tekućeg stila kotiranja.

Dimension text (Kotni tekst)

Tekst kod kote. On prikazuje vrednost na koju se kota odnosi.

Dimension variables (Kotne promenljive)

Grupa promenljivih koje kontrolišu izgled kote u AutoCAD-u.

Direct Entry (Direktan unos)

Opcija kod zadavanja naredne tačke u nizu, kada se kursor koristi za pokazivanje smera, a preko tastature se unosi rastojanje od posled-nje tačke.

949Rečnik

Docking (Pričvršćivanje)

Promena položaja palete, tako da se postavi izvan prostora za crtanje. U tom slučaju nema preseka sa crtežom ili nekom drugom stav-kom na ekranu.

Donut (Kružni prsten)

Zatvorena kružna polilinija, koja je naprav-ljena pomoću komande DONUT.

Drawing area (Prostor za crtanje)

Deo ekrana gde se crtaju objekti i prikazuje vaš crtež.

Drawing extents (Opseg crteža)

Minimalna pravougaona površina sa istim proporcijama, kao i prostor za crtanje, koja okružuje sve objekte koje ste nacrtali. Kada zumirate sa opcijom extents, ta pravougaona površina se širi po celom ekranu.

Drawing limits (Granice crteža)

Prostor na crtežu koji je pokriven mrežom. Može se definisati od strane korisnika. Čuva se kao koordinata donjeg levog i gornjeg desnog ugla pravougaone površine, koja je prekrivena mrežom. Ako je na kartici Snap and Grid, u okviru za dijalog Draf-ting Settings, potvrđena opcija Display Grid Beyond Limits, AutoCAD prikazuje mrežu na celom ekranu, bez obzira na granice.

Drawing units (Jedinice crteža)

Interval linearnih mera i mera za uglove koji se koristi na crtežu.

Drop-down list (Padajuća lista)

Lista koja se može proširivati i koja se obično nalazi u okviru za dijalog, na panou trake ili paleti. Omogućava da korisnik izabere neku stavku.

.dwg

Ekstenzija datoteka i format koji se koristi za standardne AutoCAD-ove crteže.

Dynamic block (Dinamički blok)

Blok koji se, posle umetanja, može menjati, tako da dobije neku od unapred podešenih veličina i oblika. Koristi se za ispunjavanje određenih uslova na crtežu, kao što su pro-zori sa različitim širinama i visinama. Može se podesiti i da se automatski ravna sa geo-metrijom na crtežu.

Dynamic input (Dinamički unos)

Opcija koja, kad je uključena, u prostoru za crtanje, pored kursora, prikazuje koordinate, rastojanje, ugao i odziv. Informacije koje se prikazuju zavise od komande koja se izvr-šava. Dugme Dynamic Input na statusnoj liniji kontroliše da li je ova opcija uključena ili ne.

EEasting (Istočno)

Precizna geografska tačka duž x ose, koja predstavlja mesto koje je najviše na istoku u odnosu na definisan podatak.

Edge (Ivica)

1. Ivica 3D površine, 3D stranice ili 3D mreže.

2. Ako se zada velikim slovima, onda je to komanda za kontrolisanje vidljivosti ivica 3D površina.

Elevation (Elevacija)

Pogled na zgradu koji se dobija ako se gleda upravno na neki spoljašnji ili unutrašnji zid.

950 Rečnik

Entity (Entitet)

Vidi objekat.

Explode (Rastavljanje)

Komanda kojom se rastavlja grupa objekata. Ona se može koristiti kod blokova, teksta u više linija, polilinija i kota. Rastavljeni tekst iz više linija postaje tekst u jednoj liniji. Rastavljeni blokovi postaju individualni objekti koji su činili blok.

External reference (Spoljašnje reference)

Datoteka sa crtežom koja je privremeno pove-zana sa drugim crtežom i koja može samo da se čita. Naziva se i Xref.

External reference host file (Datoteka domaćin za spoljašnju referencu)

Crtež sa kojim je povezana spoljašnja referenca.

Extrusion (Izvlačenje)

1. Dvodimenzionalan objekat koji ima određenu debljinu.

2. Trodimenzionalan zapreminski objekat (sa šest strana, prednjom, zadnjom, levom, desnom, gornjom i donjom) ili trodimenzionalan površinski objekat, koji je kreiran preko komande Extrude, izvlačenjem 2D oblika po nekoj putanji koja je obično upravna u odnosu na 2D oblik. Ako koristite opciju Path komande Extrude, izvlačenje ne mora da bude upravno u odnosu konturu.

FField of view (Polje pogleda)

Ugao koji polazi iz mesta gde je postavljena kamera, a koji se vidi kroz njena sočiva.

Fill (Ispuna)

Način prikazivanja koji može biti podešen na uključeno ili isključeno. Kada je uključen, kod oblika kao što su polilinije sa debljinom, 2D solid površine i šrafure tipa Solid, prika-zuju se pune ispune. Kada je isključen, ispu-njena površina se ne vidi i prikazuju se samo granice.

Floating toolbar (Pokretna paleta)

Paleta koja se nalazi u prostoru za crtanje. Može da se pomera prevlačenjem zaglavlja.

Floating viewports (Pokretni prikazi)

Pravougaoni prozori kreirani u prostoru papira, koji vam omogućavaju da vidite crtež u prostoru modela.

Font

Grupa slova, brojeva i drugih simbola koji imaju zajedničke karakteristike i izgled.

Freeze (Zamrzavanje)

Osobina nivoa po imenu Freeze/Thaw, koja kontroliše vidljivost objekata koji se nalaze na nekom nivou i određuje da li AutoCAD proračunava geometriju objekata za vreme regeneracije. Vidi još i nivo.

951Rečnik

GGeometric tolerancing (Geometrijske tolerancije)

Tip kotiranja kod kojeg se prikazuju varija-cije koje su moguće u proizvodnji, kao što su upravnost, koncentričnost ili cilindričnost.

Ghosting (Iscrtavanje tačkastim linijama)

Izgled objekta kada je izabran.

Glazing (Zastakljivanje)

Arhitektonski termin koji se koristi za pro-zore na zgradi.

graphical user interface (Grafički korisnički interfejs)

Vidi prozor aplikacije

Graphics window (Grafički prozor)

Vidi prozor aplikacije.

Grid (Mreža)

1. Alat za pomoć koji se sastoji od tačaka koje su ravnomerno raspoređene po prostoru za crtanje.

2. Niz horizontalnih i vertikalnih linija na planu sprata kojima se lociraju osnovni strukturni elementi zgrade, kao što su stubovi i zidovi. Naziva se i mreža stubova ili strukturna mreža.

Grips (Čvorovi)

Alat za uređivanje koji vam omogućava pozi-vanje pet različitih komandi za modifikaciju izabranih objekata. Pri selektovanju obje-kata, pre toga ne morate da pokrenete nijednu komandu. Kada su čvorovi uključeni, na izabranim objektima se prikazuju mali kva-dratići. Ako kliknete neki od tih kvadratića,

aktivirate prvu od komandi koje stoje na ras-polaganju. Kroz ostale komande se ciklično krećete uz pomoć razmaknice ili desnog tastera miša i pomoćnog menija.

Group (Grupa)

1. Skup objekata sa zajedničkim imenom, slično sa referencom bloka, osim što se ovi objekti mogu uključiti ili isključiti.

2. Grupa povezanih kontrola u okviru za dijalog, odvojenih okvirom.

HHatch (Šrafura)

Vidi obrazac za šrafiranje.

Hatch patterns (Obrasci za šrafiranje)

Skupovi linija, tačaka i drugih oblika koji popunjavaju neku zatvorenu površinu.

Hatch pattern origin (Početak šrafiranja)

Tačka na crtežu od koje počinje šrafura.

Header (Veznik)

Horizontalni potporni element koji se prostire iznad otvora za vrata ili prozor.

Host file (Crtež domaćin)

Vidi Crtež domaćin za spoljašnje reference.

Hiperlink

Elektronska veza između objekta u AutoCAD-u i nekih drugih mesta. To drugo mesto može biti drugi crtež, Word dokument, veb sajt itd.

952 Rečnik

IIcon (Ikona)

Jedna od malih sličica koje se nalaze na paleti ili traci. Kada se iznad nje postavi kursor, ona dobija izgled slike sa dugmetom.

Implied windowing (Implicitni prozor)

Početak izbora, tako što se izabere prazan prostor na crtežu i napravi običan ili presečni prozor.

Insertion point (Tačka umetanja)

Referentna tačka koja je deo bloka. Koristi se za postavljanje bloka prilikom njegovog umetanja na crtež. Prilikom umetanja je ova tačka vezana za kursor. Kada je blok jed-nom ubačen, tačka umetanja se može izabrati preko kriterijuma Insertion Point.

Isometric view (Izometrijski pogled)

Pogled na 3D objekat kod kojeg sve linije, koje su paralelne na objektu ostaju paralelne. Vidi još i prikaz u perspektivi.

JJamb (Dovratak)

Površina koja formira vrh ili stranu kod otvora za vrata i prozora na zidu.

Justification point (Tačka ravnanja)

Referentna tačka na liniji kod teksta u jednoj liniji ili kod tela teksta u više linija, koja se ponaša kao tačka umetanja kod bloka.

LLarge format (Veliki format)

Obično se definiše kao papir čija veličina pre-lazi 11“ x 17“.

Lateral tolerance (Lateralne tolerancije)

Prihvatljivo odstupanje od dimenzije i pozi-tivna ili negativna vrednost.

Layer (Nivo)

Alat za organizaciju crteža, koji se ponaša kao providni list papira kod klasičnog crtanja. Nivoi mogu da imaju dodeljene boje i tipove linija, a može im se podešavati i vidljivost. Svi objekti u AutoCAD-u se nalaze na nekom nivou.

Layout (Radni list)

Opcioni interfejs koji pomaže korisniku pri-likom podešavanja crteža za štampu. On se nalazi „iznad“ prostora modela, u kojem se crtež nalazi. Sadrži tablicu, napomene, razmeru kao i druge pomoćne informacije. Korisnik vidi svoj crtež kroz otvore koji se nazivaju prikazima. Jedan crtež može imati više radnih listova, po jedan za svako štam-panje tog crteža. Ovaj interfejs se ponekad naziva prostorom papira.

Leader (Vodeća linija)

Napomena kod kotiranja koja sadrži opis ili instrukcije, koje su tom linijom povezane sa nekim objektom sa crteža.

Limits (Granice)

Vidi granice crteža.

Linetype (Tip linije)

Stil za liniju. Postoje isprekidane, pune, tač-kaste linije i sl.

953Rečnik

Linetype scale (Razmera tipa linije)

Numerička vrednost koja se koristi kod linija koje nisu kontinualne, a kojom se podešava razmak između crtica, kao i veličina crtica. Kod AutoCAD-a postoje globalna razmera za tip linije, koja se odnosi na sve linije koje nisu kontinualne, dok se individualna raz-mera može primeniti na jednu ili više izabra-nih linija. Definiše se pomoću promenljivih LTSCALE, MSLTSCALE i PSLTSCALE.

Lineweight (Debljina linije)

1. Osobina nivoa koja se nalazi u Layer Properties Manageru. AutoCAD nudi 24 debljina linija, koje se kreću od 0.00” do 0.083”.

2. Osobina u tabeli sa stilovima u datotekama .ctb ili .stb, koja definiše debljinu linije na bazi boje ili osobine stila štampanja, koji su definisani u Layer Properties Manageru.

MMapping (Mapiranje)

Metod koji se koristi za projektovanje mape sa slikom na površinu nekog objekta.

Menu bar (Linija menija)

Skup padajućih menija koji se nalaze na vrhu prozora aplikacije. Ovi meniji su podrazu-mevano prikazani samo u klasičnom radnom prostoru AutoCAD-a. Vidi još i traka.

Mirror

Komanda kojom se kreira kopija izabranog objekta, koji je preslikan oko zadate linije, da bi se dobila slika u ogledalu tog objekta.

Mirror line (Linija preslikavanja)

Zamišljena linija oko koje se objekat presli-kava komandom Mirror.

Model space (Prostor modela)

Deo crteža koji sadrži linije i tekst, koji pred-stavljaju građevinu ili objekte koji su krei-rani, za razliku od napomena i tablica, koji se nalaze u radnim listovima.

Mtext

Vidi tekst u više redova.

Multileader (Višestruka vodeća linija)

Slično vodećoj linijom, sa dodatnom opcijom za kontrolu teksta i mogućnošću kreiranja dodatnih vodećih linija, koje funkcionišu kao jedan objekat. Vidi vodeća linija.

Multiline text (Tekst u više redova)

Tip teksta kod kojeg se celo telo teksta sma-tra jednim objektom. Obično se naziva Mtext, i može se menjati na isti način koji se kori-sti kod programa za obradu teksta. Pojedini karakteri i reči kod ovog teksta mogu da imaju različite visine slova, fontove kao i boje. Kotni tekst je ovog tipa. Kada se rastavi, Mtext postaje običan tekst u jednoj liniji.

NNamed view (Pogledi sa imenima)

Pogled na crtež koji je zapisan pod nekim imenom, tako da kasnije može brzo da se postavi na crtežu.

Northing (Najsevernije)

Precizna geografska tačka duž x ose, koja predstavlja mesto koje je najviše na severu u odnosu na definisan podatak.

954 Rečnik

NURBS površina

Trodimenzionalna površina, koja nije vezana za objekte od kojih je napravljena, već ima kontrolna temena, pomoću kojih se može menjati njen oblik. Vidi i trodimenzionalna površina.

OObject (Objekat)

Osnovi grafički element AutoCAD-a, koji je kreiran kao deo crteža. Objekti su, na primer, linije, lukovi, blokovi ili tekst. Nazivaju se i entitetima.

Object Snap mode (Režim Object Snap)

Alati za precizno definisanje položaja tačke koja je strategijska tačka nekog objekta. Tu spadaju krajnja tačka, srednja tačka, centar i sl. Obično se naziva Osnap.

Object Snap Tracking (Object Snap praćenje)

Proces tokom kojeg korisnik definiše privre-mene tačke ili uglove, koji služe kao vodilje kursora tokom crtanja. Object Snap Tracking definiše privremene tačke, a Polar Tracking (polarno praćenje) definiše uglove. Vidi i režim Object Snap.

Operand

Jedan od izabranih objekata čija se zapremina koristi kod bulovih operacija.

Origin (Koordinatni početak)

Tačka sa koordinatama 0,0,0 u kojoj se susreću ose.

Orthogonal drawing (Ortogonalni crtež)

Sistem napravljenih pogleda kod kojeg se u svakom pogledu prikazuje različita strana zgrade. Postoje, na primer, pogled odozgo, spreda, sleve i zdesne strane.

Ortho mode (Ortho režim)

Opcija koja može da se isključuje ili uklju-čuje. Kada je uključena, prilikom crtanja objekata mogu da nastaju samo horizontalne i vertikalne linije.

Osnap

Vidi režim Object Snap.

PPan

Komanda koja služi za pomeranje po crtežu, pri čemu se ne menja faktor zumiranja.

Panel (Pano)

Vidi panoi trake.

Paper space (Prostor papira)

Termin koji se ponekad koristi za interfejs crteža koji sadrži radne listove. Vidi još i radni list.

Path (Putanja)

Hijerarhijski prikaz diska, fascikle i podfas-cikli u kojima se čuva datoteka, zajedno sa imenom datoteke, kao što je, na primer: C:\Projects\12345\A-FPLAYO.dwg.

Perspective view (Prikaz u perspektivi)

Pogled na 3D objekat kod kojeg se linije, koje nisu paralelne sa ravni ekrana, vide kao da se

955Rečnik

seku u daljini, slično kao što se objekti prika-zuju u realnom svetu (autoput u daljini). Vidi još i izometrijski pogled.

Pickbox (Kvadratić za izbor)

Kursor u obliku malog kvadratića, koji se pojavljuje kada je AutoCAD u režimu za izbor objekata.

Pick button (Dugme za pokazivanje)

Taster miša (obično levi) koji se koristi za pokazivanje tačaka, dugmadi ili stavki iz menija, a koristi se i za izbor objekata na ekranu.

PLAN

Komanda koja se koristi za prikazivanje pogleda odozgo u odnosu na tekući UCS.

Plan view (Plan pogled)

Pogled na crtež kod kojeg se crtež vidi kao da je posmatrač u smeru z ose.

Plat

Crtež koji je pripremljen pomoću zakonskog opisa parcele ili komada zemlje.

Plot style (Stil za štampanje)

Grupa podešenih vrednosti koje se odnose na nivoe, boju ili objekat. Ove vrednosti određuju kako se taj nivo, boja ili objekat štampaju.

Plot style table (Tabela stilova za štampanje)

Skup stilova za štampanje koji kontrolišu način na koji se radni list ili crtež štampaju. Ako se nalaze u datoteci sa ekstenzijom .ctb, onda se vrednosti povezuju sa bojama, a ako se nalaze u datoteci sa ekstenzijom .stb, onda se u pitanju stilovi za štampanje sa imenima.

Point filters (Filteri za tačke)

Skup alata koji vam omogućavaju da zadate tačku na crtežu, tako što ćete upotrebiti x, y i z koordinate neke druge tačke.

Polar coordinates (Polarne koordinate)

Vrednosti za definisanje tačke u prostoru, koje njen položaj opisuju relativno u odnosu na poslednju pokazanu tačku. Definišu se pomoću ugla i rastojanja.

Polar tracking (Polarno praćenje)

Alat za privremeno ravnanje putanje kur-sora prema prethodno zadatom uglu. Vidi i praćenje.

Polyline (Polinija)

Specijalan tip linije koji, (a) tretira više segmenata kao jedan objekat, (b) može da sadrži lukove, (c) može da se pretvori u krivu liniju i (d) može da ima debljinu kod crtanja u dve dimenzije.

Polysolid

Trodimenzionalni objekat koji se crta, kao niz površina koje su međusobno povezane.

Precision of unit (Preciznost jedinica)

Izbor preciznosti sa kojom će se jedinice za merenje linija i uglova prikazivati u prozoru za unos komandi ili kod kotiranja.

Procedural surface (Proceduralna površina)

Trodimenzionalna površina koja zadržava veze sa drugim objektima, tako da se mogu menjati kao grupa. Vidi još i trodimenzio-nalna površina.

956 Rečnik

Prompt (Odziv)

Tekst na komandnoj liniji koji postavlja pita-nja ili vam govori koja akcija treba da se izvrši. Odziv Command: vam govori da tre-nutno nije pokrenuta nijedna komanda.

Purge (Čišćenje)

Praksa uklanjanja objekata koji više nisu potrebni na crtežu. Ovo se obično radi pomoću okvira za dijalog Purge.

Publish (Publikovanje)

Procedura i komanda koji se koriste za štam-panje više od jednog crteža ili radnog lista u isto vreme.

RRaster image (Rasterska slika)

Digitalna slika koja se sastoji od mreže kva-dratnih piksela, koji se čuvaju kao niz ver-tikalnih i horizontalnih linija. Pikselima se povećava veličina ako se slika uvećava, što može da dovede do smanjenja kvaliteta slike, tako da se u jednom trenutku mogu videti i pojedinačni pikseli.

Redraw

Komanda koja služi za osvežavanje prostora za crtanje ili nekog prikaza, pri čemu se ukla-njaju sva grafička iskrivljenja, koja monitor prikazuje prilikom rada.

Regeneration (Regeneracija)

Proces u kojem se geometrija za objekte, koji se trenutno nalaze na crtežu, ponovo izračunava.

Registration points (Tačke registracije)

Kod tradicionalnog crtanja na tabli, ove oznake se koriste za ravnanje providnih

listova sa osnovnim crtežom koji se nalazi ispod.

Regular window (Običan prozor)

Alat za izbor, kojim se preko dva dijagonalna temena pokazuje pravougaonik. Izabrani su svi objekti koji se u potpunosti nalaze u tom pravougaoniku. Vidi i presečni prozor.

Relative coordinates (Relativne koordinate)

Način zadavanja položaja tačke, kojim se njen položaj definiše u odnosu na posled-nju pokazanu tačku, umesto na koordinatni početak.

Rendering (Renderovanje)

Praksa izračunavanja površina, svetla, mate-rijala i okruženja koji se koriste kod kre-iranja slike. Komanda kojom se ovo radi je RENDER.

Rise (Uzvišenje)

Vertikalno rastojanje od jednog do drugog stepenika.

Ribbon (Traka)

Element korisničkog interfejsa na vrhu pro-stora za crtanje gde se nalazi većina alata AutoCAD-a. Traka sadrži panoe trake, kar-tice i alate trake.

Ribbon panel (Pano trake)

Jedan od podelemenata trake, koji sadrži povezane komande i alate.

Ribbon tab (Kartica trake)

Skup komandi organizovanih oko nekog posla, kao što komentari, upravljanje crtežom itd. Svaki skup predstavlja najviši nivo orga-nizacije na traci i prikazuje se kao kartica.

957Rečnik

Ribbon tools (Alati trake)

Pojedinačne ikone, koje se nalaze na pano-ima trake, koje pokreću komande i obavljaju druge funkcije, kao što su podešavanje trenut-nog stila za tekst ili stila kotiranja.

Rubberbanding (Efekat lastiša)

Prilikom pokazivanja tačaka prikazuje se linija koja spaja poslednju pokazanu tačku i končanicu kursora. Ovo prilikom pomeranja kursora izgleda kao lastiš.

Run (Staza)

Rastojanje koje definiše širinu stepenika.

Running Object Snap (Fiksni kriterijumi za izbor tačaka)

Object Snap režim koji je podešen da stalno radi.

SScale factor (Faktor razmere)

Broj koji predstavlja odnos razmere. Na pri-mer, 48 je faktor razmere za razmeru 1/4”=1’-0”. Vidi još i razmera komentara.

Screening (Ekranizacija)

Izražava se kao procenat crne boje. Osobina tabele stilova za štampanje koja simulira transparentnost, smanjenjem broja tačaka koje se koriste da ispune region. Vidi još i transparentnost.

Selection cycling (Cikličan izbor)

Procedura za izbor konkretnog objekta koji se poklapa sa drugim objektima. Da biste izabrali konkretan objekat, uključite režim Selection Cycling sa statusne linije i pokažite objekat koji želite da izaberete. Nakon toga, iz kontekstnog menija koji se prikazuje iza-

berite objekat. Ovo se radi izborom imena objekta u okviru za dijalog, koji se otvara. Možete i da držite pritisnut taster Shift i raz-maknicu i klikćete mišem dok se ne izabere objekat koji vam je potreban. Kad se to desi, otpustite taster Shift i razmaknicu, a zatim pritisnite taster ¿.

Selection mode (Režim za izbor)

Faza u nekoj komandi u kojoj se zahteva da korisnik izabere objekte i pri tome napravi skup izabranih objekata, koji će se dalje menjati ili će se sa njima raditi nešto drugo u zavisnosti od same komande.

Selection set (Izabrani skup)

Objekat ili grupa objekata koji su bili izabrani radi modifikacije ili koji su izabrani u toku procesa modifikacije.

Selection window (Prozor za izbor)

Alat za izbor objekata kojim korisnik kreira pravougaoni prozor u prostoru za crtanje. Objekti u njemu mogu da se biraju na dva načina, u zavisnosti od toga da li je u pitanju presečni prozor ili običan prozor.

Shakes (Drvene ploče)

Šindra koja se obično pravi odsecanjem rav-nih drvenih ploča na dužinu od nekoliko inča.

Sheet set (Skup listova)

Skup crteža, posebno kod kartica sa radnim listovima, zajedno sa informacijama kao što su zaglavlje, koji se čuvaju u okviru crteža sa ekstenzijom .dst. Koriste se u Sheet Set Manageru.

Sheet Set Manager

Poseban interfejs za kreiranje, upravljanje i štampanje crteža. Postoji samo u AutoCAD-u (ne i u verziji LT).

958 Rečnik

Single-line text (Tekst u jednoj liniji)

Tekstualni objekat kod kojeg se svaka linija teksta tretira kao zaseban objekat, sa svojom posebnom tačkom ravnanja, bez obzira da li je u pitanju rečenica, reč ili slovo.

Small format (Mali format)

Listovi papira veličine 11“x17“ i manji.

Snapbase

Komanda (i opcija) koja se koristi za reseto-vanje početka šrafure. Podrazumevana vred-nost je 0,0,0.

Snap mode (Snap režim)

Opcija koja može da se isključuje i uključuje, a kojom se kursor tera da ide po mreži, koja je obično poravnata sa mrežom na ekranu. Ovo vam omogućava da crtate rastojanja koja predstavljaju umnoške rastojanja mreže. Kada je rastojanje mreže podešeno na 0, mreža je poravnata sa vrednošću koja je podešena za Snap.

Soffit (Donja površina svoda)

Donja površina krova, koja ide od spoljašnje ivice krova nazad do zida.

Solid (Telo)

1. Ime šrafure koja površinu ispunjava nekom bojom.

2. Trodimenzionalni objekat u AutoCAD-u koji ima osobine slične onima koje ima pun blok od materijala. Te osobine su masa, centar gravitacije, gustina itd.

Stud (Klin)

Mali uspravni komad drveta ili metala koji se koristi kod učvršćivanja zidova. Obično se radi sa veličinom od 2“x4“ ili 2“x6“, dok mu dužina odgovara visini zida.

Surveyor’s units (Geodetske jedinice)

Jedinice za merenje uglova kod kojih vredno-sti uglova odstupaju od čistog severa ili juga, prema istoku ili zapadu.

TTable (Tabela)

Matrica sa informacijama koje su uređene kao radni list. Obično se daju na građevin-skim ili mašinskim crtežima i sadrže podatke koji su postavljeni u kolonama i vrstama, koji su odvojeni linijama.

Template drawing (Šablonska datoteka)

Crtež koji je podešen da služi kao format za novi crtež. Ovo korisniku omogućava da novi crtež počne sa unapred podešenim parametrima.

Temporary tracking points (Privremene tačke za praćenje)

Privremene tačke koje se koriste kod opcije Object Snap Tracking.

Text style (Stil za tekst)

Skup podešavanja koja kontrolišu izgled tek-sta, a koja su zapisana pod nekim imenom, u okviru crteža. Tekst koji se postavlja na crtež ima podešavanja koja odgovaraju tekućem stilu.

Thaw (Odmrzavanje)

Osobina nivoa po imenu Freeze/Thaw koja kontroliše vidljivost objekata koji se nalaze na nekom nivou i određuje da li AutoCAD proračunava geometriju objekata za vreme regeneracije. Vidi još i nivo.

959Rečnik

Thickness (Debljina)

Rastojanje za koje je 2D objekat izvučen u smeru, koji je upravan na ravan, u kojoj je objekat nacrtan. Ovo nije pravi trodimenzi-onalni objekat, već samo dvodimenzionalni objekat, koji je projektovan na z osu. Vidi još izvlačenje.

Tiling (Popločavanje)

Ponavljanje neke slike na površini nekog objekta.

Toolbar locking (Zaključavanje paleta)

Karakteristika kojom se paleta može privre-meno fiksirati na nekoj poziciji na ekranu, tako da ne može slučajno da se pomeri.

Tracking (Praćenje)

Vidi Object Snap Tracking

Transparency (Transparentnost)

Osobina koja se može dodeliti nivoima ili objektima, tako da se kroz njih mogu da vide drugi objekti. Podrazumevano svi objekti imaju transparentnost podešenu na 0, tako da su potpuno neprozirni. Što je veći broj, to se jasnije može videti objekat koji se nalazi ispod. Vidi još i ekranizacija.

Trasparent command (Transparentna komanda)

Komanda koja se može izvršiti u toku rada neke druge komande, bez preklapanja sa njom. Takve su, na primer, komande Zoom i Pan.

True ratio (Čisti odnos)

Količnik dva broja koji definiše razmeru, tj. broj jedinica koje su predstavljene jednom jedinicom. Vidi faktor razmere.

UUCS

Vidi korisnički koordinatni sistem.

UCS icon (UCS ikona)

Ikona sa dve strelice u donjem levom uglu prostora za crtanje, koja ukazuje na pozitivne smerove x i y osa. Kod 3D pogleda, na ikoni je prikazana i z osa.

User Coordinate system - UCS (Korisnički koordinatni sistem)

Definicija orijentacije x, y i z ose u prostoru, relativno u odnosu na 3D objekte ili u odnosu na svetski koordinatni sistem. UCS može da se upamti pod nekim imenom i da se kasnije ponovo postavi na crtež.

User-defined pattern (Obrazac koji je definisao korisnik)

Korisnički definisan obrazac, koji se definiše pomoću panoa Properties, koji se nalazi na kontekstnoj kartici Hatch Creation, na traci.

VVector image (Vektorska slika)

Grafika koja se skladišti pomoću geome-trijskih primitiva, kao što su linije i lukovi, koji se zasnivaju na matematičkoj poziciji i dužini. Pošto se linija čuva kao čista linija, sa početnom i krajnjom tačkom, nema gubitaka kad se menja razmera vektorskih slika.

Vertical product (Vertikalan proizvod)

Bilo koji proizvod Autodeska, kao što je AutoCAD Architecture i AutoCAD Civil 3D, koje pre svog imena imaju prefiks AutoCAD. Svaki od proizvoda sadrži sve alate iz

960 Rečnik

AutoCAD-a, koje proširuje dodatnim alatima i komandama, koji su specifični za određenu industrijsku granu.

View (Pogled)

Slika tekućeg crteža iz perspektive, koju je definisao korisnik, a koja se prikazuje na ekranu ili u prikazu. Pogledi mogu da imaju ime, mogu da se pamte i da se kasnije ponovo prikazuju.

ViewCube (Kocka sa pogledom)

Uređaj za navigaciju koji se koristi za prelaz između standardnog, izometrijskog i slobod-nog pogleda u trodimenzionalnom okruženju.

Viewport (Prikaz)

Prozor kroz koji korisnik može da vidi svoj crtež ili neki njegov deo. Obično su pra-vougaoni, ali ne moraju uvek biti. Postoje dve vrste prikaza: vezani i pokretni pro-zori. Vezani prozori se koriste kod prostora modela. Pokretni prozori se koriste u prostoru papira.

Visual style (Vizuelni stil)

Jedna od deset varijacija opcije koja kon-troliše izgled trodimenzionalnog pogleda. Moguće opcije su: 2D Wireframe, Concep-tual, 3D Hidden, Realistic, Shaded, Shaded with Wireframe, Shades of Gray, Sketchy, 3D Wireframe i X-Ray. Nalazi se na panou View na traci, kad se radi u tri dimenzije.

WWireframe (Kontura)

Način predstavljanja 3D objekta sa linijama koje predstavljaju preseke. Ravni koje su definisane pomoću ovih linija, koriste se za predstavljanje elemenata zgrada, mašinskih delova.

Workspace (Radni prostor)

Postavka paleta, menija i paleta sa alatima u grafičkom prozoru, koja može imati ime, može se zapisati i proglasiti tekućim, ako se izabere Tools † Workspaces.

World Coordinate Sistem (Svetski koordinatni sistem)

Podrazumevani korisnički koordinatni sistem za sve nove crteže, kod kojeg je pozitivan smer x i y ose udesno i naviše, respektivno, a pozitivan smer z ose ide prema korisniku i upravan je na ravan ekrana.

Wysiwyg

Akronim za “ono što vidiš je ono što dobi-jaš“. Ovaj opis se primenjuje na slike pret-hodnog pregleda, koje prikazuju tačno ono što se dobija i prilikom štampanja.

XXref

Vidi spoljašnja referenca

XY plane (XY ravan)

2D ravna površima, definisana preko x i y ose, koja je, kod novog crteža, paralelna sa ekranom.

ZZoom

Ime komande sa nekoliko opcija, koje omo-gućavaju korisniku da poveća ili smanji svoj pogled na tekući crtež, ili na prikaz.

961961

BROJEVI I SIMBOLI‚ (oznaka stope), 84, 113* (zvezdica), kao džoker znak, 440.dgn datoteke, kao spoljašnje reference, 670.dsd (Drawing Set Description) datoteka, 825, 826.dst datoteke, 728, 785, 817.dwf datoteke Kao spoljašnje reference, 670 Nasuprot datotekama tipa .dwfx, 828–829 Publikovanje, 828 Štampanje u, 699, 781.pdf datoteke Kao spoljašnje reference, 670.pdf datoteke Publikovanje u, 828.pdf datoteke, 785< (manje od), kod unosa uglova, 49<> kod preklapanja kota, 6413D polilinija, 858Simbol @ (at) kod unosa relativnih koordinata, 48, 226Simbol at (@) kod unosa relativnih koordinata, 48Simbol manje od (<), kod unosa uglova, 49Simbol munje na blokovima, 361Simbol upaljene sijalice u Layer Properties Manageru, 279

A Action Recorder, 298–301 Imena akcija, 299Adaptivna mreža, 81Akcije, nasuprot dinamičkim blokovima, 473–477Aktivan crtež, 347Alat 3D Rotate, 861, 862, 863Alat Blend, 909Alat Bring To Front, 22Alat Circle, 213–214Alat Copy, posetnica, 23Alat Edge Mesh, 906Alat Edit Reference In-Place , 750–751Alat Extrude, 908

Alat Favorites, 10Alat Helix, 905Alat Horizontal Contraint, 2Points, 215Alat Layer Walk, 293–296Alat Loft, 905, 908, 912–915Alat Network, 908Alat Object Snap Tracking, 12, 176Alat Off, 569Alat Offset, kod modeliranja u tri dimenzije, 909Alat Patch, 909Alat Planar, 908Alat Planar Surface, 904Alat Press/Pull, 905Alat Radius, 219Alat Revolve, 904, 908Alat Revolved Mesh, 906Alat Ruled Mesh, 906Alat Sweep, 905, 908Alat Tabulated Mesh, 906Alat Vertical constraint, 215–216Alat za rotaciju u tri dimenzije, 861, 862, 863Alati trake, 18, 21–23 Prikaz, 20Alati za izbor, kontrola prikazivanja, 52–53Alati za modeliranje mreža, 906–907Alati za površinsko modeliranje, 907–909, Alias komandi, 34Ambijentalno svetlo, 928Američki nacionalni CAD standard, kod numerisanja listova, 726Američki nacionalni institut za standarde, 561Američki nacionalni standard, 94Američki nacionalni standard za imena nivoa, 244ANSII obrasci, 561Apsolutne koordinate, nasuprot relativnim, 48Arhitektonske jedinice, 75, 95, 602 I direktan unos rastojanja, 114 Nivo preciznosti, 76

Indeks

962 Indeks

Oznaka stope (‚), 84 Podešavanje kota za uglove, 603 Podešavanje linearnih kota za, 603Arhitektonski crteži Blokovi u, 308 Razmera za, 77 Šabloni, 416Arhitektonski konstrukcioni dokumenti, tabele u, 485Asocijativna šrafura, 559, 580Atributi Blok sa informacijama o listovima za definicije, 713 Blokova, 439, 445–446 Podešavanje, 450–471 Umetanje, 446–448 Definicija, 443–444 Bloka zaglavlja, 709–713 Kod mreža, 440–450 Kreiranje tabela na osnovu, 497–503 Normalno stanje, 470 Potreba za regeneracijom, 468 Promena, 464–465 Alati za, 466–467 Režim Invisible za vrednosti, 453 Upotreba za, 471–472 Uređivanje teksta, 449–450 Vidljivost, 467–471 Višestruki kod blokova, 454–459Attachment i overlay, 674–676AutoCAD Deoba informacija između verzija, 29 Ekran Welcome, 2–3 Interfejs, nasuprot AutoCAD-u LT, 1 Pokretanje, 2–9 Programa za uključivanje kupaca, 4 Radionice New Features Workshop, 3, 4 Tradicionalne boje, 253–254 Zatvaranje, 25, 93AutoCAD Architecture, 2AutoCAD Civil 3D, 2AutoCAD LT Itnerfejs, nasuprot AutoCAD-u, 1 Kreiranje lista sa planom, 725–727 Manuelno ažuriranje bloka sa zaglavljem, 764 Odsustvo parametarskog crtanja, 210–211 Odsustvo Sheet Set Managera, 725 Upravljanje skupom dokumenata, 766AutoCAD Raster Design, 687Autodesk Design Review, pregled štampanih datoteka u, 816–817Autodesk Impression, 38Automatsko smanjivanje panoa, sprečavanje, 294Azimuti, 659

B Balon sa obaveštenjem, za završeno štampanje, 815Baze podataka, popuna na osnovu vrednosti atributa, 468Bazna tačka Kod bloka sa zaglavljem, 703 Kod komande STRETCH, 198Biblioteke materijala, 933Block Attribute Manager, 467Block Editor, 313, 314, 343, 345, 704Blok Drawing Title, izbor iz DesignCentera, 751Blok komentara, 440 Samopodešavanje, 447Blok sa informacijama o listu, 713–714, 721Blokovi, 296, 308; vidi još i dinamički blokovi Komanda EXPLODE za, 343 Konverzija u .dwg datoteke, 360 Kreiranje palete sa, 583 Opcije za objekte koji se koriste u, 320 Paleta Properties za, 325–326 Prevlačenje iz DesignCentera , 355 Promena faktora razmere, 338–339 Pronalaženje na crtežu, 322–324 Revizija, 343–346 Sa atributima, 439, 445–446 Podešavanje, 450–471, 453 Promena, 723 Umetanje, 446–448 Višestruki atributi, 454–459 Tačka umetanja za, 312 Umetanje, 315–319 Rotacija tokom, 333–335 Sa informacijama o prostoriji, 459–462 Za prozore, 332–343 Za prozore, 327–331, 329 Za vrata, 308–320 Unutrašnja, 317–319Boja Dodeljivanje nivou, 243, 249–252 Končanice kursora, 17 Kursora, 15–16 Objekata, pano Quick Properties za promenu, 267 osnap markera, 225 Pozadine crteža, 6 Proglašavanje tekuće, 297 Režimi, 250 Saveta, 91 Teksta, 432Boja pozadine I podešavanje boje linija, 248 Prostora za crtanje, promena, 557Brisanje linija, 51–52„Brisanje; vidi još i komanda ERASE (E)“

963Indeks

Nivoa, 256 objekata nakon definisanja bloka, 320 Objekata nakon kreiranja bloka, 312 Reference bloka, 482 Stanja nivoa, 305Broj kopija, podešavane štampanja, 785Brvnara Čišćenje crteža, 495 Debljine linija, 806, 807–808 Dodavanje garaže, 166–167 Dodela materijala, 936 Kada, 234–235, 236 Krov, 284–289, 293 Linije nadstrešnice, 292 Sleme , 292–293 Kuhinja, 202–223 Detalji šporeta, 210 Frižider i šporet, 207–220 Izbor uređaja, 272–274 Radni list, 203 Ringle šporeta, 213–214 Sudopera, 203–207 Umivaonik, 220–223 Kupatilo, 224–233, 234 Izbor uređaja, 272–274 Pozicija toaleta i ormarića, 231–234 Tuš, 225–227, 228 Umivaonik i ogledalo, 228–231 Plan sprata Datoteka sa listom, 761–767 Kompletan, 236 Linije mreže, 392–393, 395 List Doors, 765–767 List Materials, 764, 765 Natpisi sa imenima prostorija, 381–391 Osnovni, 102 Prozori, 327 Sa nameštajem, 239 Sa zamrznutim nivoima, 310 Šrafura u, 573–579 Štampanje samo, 786 Pragovi, 174–181, 185 Priprema crteža za štampanje iz radnog lista, 821 Prozori, 339–343 Veličina i položaj, 333 Renderovanje sa materijalima, 936 Sa planom gradilišta, 658 Sa verandama, stepeništem, pragovima, kuhinjom i kupatilom, 174 Stepenice, 190–195 U trodimenzionalnom modeliranju,902; vidi još i trodimenzionalno modeliranje Verande, 181–185, 195–199

Filteri tačaka za završetak, 199–202 Sa priručjem, 192 Veznici, 281–283 Vrata, 133–165 Dvokrilna, 159–165 Izbor, 269–272 Klizna staklena, 150–159 Obrtna, 133–142 Promena veličine, 148–150 Rotacija, 138, 139 Zidovi, 103–133 Čišćenje, 115–118 Kotiranje, 104 Linije spoljašnjih zidova, 110–112 Odsecanje otvora, 124–133 Polilinije za, 104–107 Unutrašnji zidovi, 112–124 Završetak unutrašnjih zidova, 122–124Bulova funkcija oduzimanja, 842Bulova funkcija preseka, 842Bulove funkcije, 842, 862

C Centimetri, kao alternativne kotne jedinice, 608Centralno ravnanje teksta, 376Cikličan izbor, 13, 221, 458, 548CIP (Customer Involvement Program) (Program za uključivanje kupaca), 4, 5Crtači sa perima, 781Crtanje, 699, 781; Vidi još štampanje nasuprot štampanju, 715Crtež domaćin Promena spoljašnje reference unutar, 682–686 Stalno pridruživanje spoljašnje reference, 694–695Crtež sa rasporedom nameštaja, spoljašnje reference za, 690, 691crteži Koraci kod čišćenja, 550 Naslov tekućeg, 9 Orijentacija, promena, 534 Otvaranje pomoću menija aplikacije, 26–30 Podešavanje veličine, 79–87 Linije mreže, 79–83 Prelaz iz jednog u drugi otvoreni, 29 Razmera, 551 Regenerisanje, 724 Sa mrežom i skokovitim kretanjem kursora, 87–92 Sheet Set Manager za kreiranje, 737–740 Tabela sa stilom za štampanje, dodeljivanje, 801–805 Ubacivanje postojećih u skup listova, 733–736 Velika slova u, 709 Višestruki, iz jedne datoteke, 243 Zapisivanje, 69, 109

964 Indeks

Zatvaranje, 38Crteži iz građevine Kotiranje koordinata za, 632, 634 Razmera za, 77, 79Crtice kod kotiranja, 599Crtice na kraju kote, 596Čarobnjak Data Extraction, 497–501Čvorovi, 107, 263, 265, 268, 514 Kod brisanja bloka, 322–323 Kod kopiranja objekata, 512–513 Kod teksta za komentare, 384–385 Za pomeranje krajnjih tačaka, 288, 289 Za razvlačenje linije iskopirane komandom offset, 508Ćelije u tabeli, stil za, 487, 492

D Datoteka acad.ctb, podešavanja za, 799Datoteka acad.lin, 260Datoteka Drawing Set Description (.dst), 825, 826Datoteka monochrome.ctb, 800, 801,803, 813Datoteka sa listom za elevaciju, 768–770Datoteke MrSID, 687Datoteke sa fontovima sa kompajliranim oblicima (.shx), 372, 374Datoteke sa fontovima tipa .shx (Compiled Shape), 372, 374Datoteke tipa .ctb, 259Datoteke tipa .dwfx, 785, 816, 817 Nasuprot datotekama tipa .dwf, 828–829 Publikovanje u, 828 Štampanje u, 781Datoteke tipa .dwg, 29 Konverzija blokova u, 360 Stil teksta Standard kao podrazumevani, 372 Za palete sa alatima, 584Datoteke tipa .dwt, 40, 417Datoteke tipa .jpg, kao spoljašnje reference, 670Datoteke tipa .las, 305Datoteke tipa .plt, 785Datoteke tipa .rtf, 434Datoteke tipa .stb, 259Datoteke tipa .tif Kao spoljašnje reference, 670 Kod zapisivanja renderovanja, 941Datoteke tipa .ttf (TrueType), 372, 374, 422Datoteke tipa .txt, 434Datoteke tipa SID, 687„Datoteke; vidi još i crteži“ Konverzija u prethodne formate, 29 Otvaranje, 28 Prikazivanje ikonica, 27, 28 Renderovanje u, 940–943 Zapisivanje, 69, 92–94Debljine linija, 259, 806–811

Primena kod nivoa, 809–811 Promena jedinica, 810 Za odštampani objekat, 795Decimalne jedinice, 75, 79, 95 Nivo preciznosti, 76 Za uglove, 96Dekart, Rene, 44Dekartove koordinate, 44 Relativne, 48, 49, 137 Za crtanje oblika, 50–51DEM datoteke, 687Deoba informacija između , 349–351 crteža, 346–364 Kopiranih objekata prevlačenja i puštanja, 346–351 Sa komandom WBLOCK, 358–359 Umetanje crteža u drugi, 359–360„Deoba; vidi još deoba informacija između crteža“ Crteža sa korisnicima prethodnih verzija, 29Design Review, 829 Pregled odštampanih crteža u, 816–817DesignCenter, 351–356, 582–583 Dugme Views, 354 Izbor bloka sa zaglavljem iz, 751 Kartica Folders, 482 Opcije, 357 Prevlačenje blokova sa, 355 Sa istaknutim nivoima, 354 Sa pogledom Large Icons, 583 Ubacivanje sadržaja iz, 749–752Desni taster miša, 34Dijagonalna referentna linija, 542Dimenziono ograničenje Linear, 218–219Dinamički blokovi, 320, 472–485 Fino podešavanje pomoću palete Properties, 477–480 Ikone, 361 Parametri koji se mogu podešavati, 321 Parametri za, 473–474 Podešavanje, 764 Promena imena, 480 Promena veličine, 484 Umetanje, 480–485Direci, 616Direktan unos, 203Direktan unos, crtanje figura sa, 54–55Dodavanje garaže, kote, 651Donja površina svoda, 509Dovratci, 125Dugme 3D Object Snap, 12Dugme Application Menu, 6, 10 Opcije, 14Dugme Bring To Front, 22Dugme Dynamic Input, 13

965Indeks

Dugme Dynamic UCS, 13Dugme Grid Display, 9, 12, 104Dugme Help, 10Dugme Infer Constraints, 12, 212Dugme Minimize, za traku, 20Dugme Object Snap, 12Dugme Ortho Model, 12, 50Dugme Polar tracking, 12, 54, 858Dugme Quick Properties, 13Dugme Quick View (statusna linija), 74–75, 754, 802 Ikonice, 717 Pogled Model, 74–75 Prelaz na radni list, 715Dugme Quick View Drawings, zatvaranje crteža sa, 39Dugme Show/Hide Lineweight, 13Dugme Show/Hide transparency, 13Dugme Snap Mode, 12, 83, 104Dugme za uključivanje pogleda Tree View (DesignCenter), 351, 357Dvokrilna vrata, 159–165Džoker znaci, zvezdica (*) kao, 440

E Ekran Welcome, 2–3 Isključivanje, 3Ekranizacija šrafure, 555Elevacije, 102, 505, 550 Istočna, 548 Južna elevacija, 506–533, 519 Konstrukcione linije za projektovanje tačaka, 510–513 Kreiranje, 507 Linije za visinu, 509–510 Promena, 536–541, 537 Šrafure, 557–573, 560, 565 Nivoi za, 520–521, 546 Obrasci za šrafiranje, 590 Osnova i temelj, 530–531 Podešavanje radnih listova, 770, 772 Prednja i zadnja, 541–550 Prethodni pregled šrafure krova, 560 Severna elevacija, 534–535 Skraćivanje linija, 515–519 Stepenice, 527–530 Stepenište, verande, stubovi i ograda, 531 Unutrašnja, 552 Verande u, 521–533 Prednja veranda, 521–524 Preslikavanje poput slike u ogledalu, 532–533 Stubovi ograde, 525, 526 Zadnja, 549

F F tasteri, 34Faktor razmere u x pravcu, za bokove, 334Faktor razmere u y pravcu, za blokove, 334, 335Fascikla Home, za DesignCenter, 357Fascikla Plot Styles, 797Fascikla Support, za AutoCAD , 260Fascikle, kreiranje, 93Figure Brisanje linija, 51–52 Crtanje, 51 Relativne polarne koordinate, 53–54 Sa komandom Fillet, 58–62, Sa komandom Offset, 55–58 Sa opcijom Direct Input, 54–55 Sa relativnim dekartovim koordinatama, 50–51 Kopiranje linija pomoću komande offset, radi označavanja otvora, 62–64 Produžavanje linija, 64–65 Skraćivanje linija, 66–69Fiksni kriterijumi, 136, 224–225 Isključivanje, 410 Isključivanje, za jedno pokazivanje, 341Filter X point, 199, 201Filter Y point, 199Filteri koordinata, 199Filteri za tačke, 199–202Font Roman, 374Fontova, 413Fontovi, 372 Preporuke, 414 Prethodni pregled, 413 Za kote, 601Format datoteka u AutoCAD-u 2011, 29Formatiranje, brisanje iz teksta, 436Formule u tabelama, 493–496Full Path, kod spoljašnjih referenci, 673Funkcija unije (bulova), 842Funkcijski tasteri, 34

G „Gašenje; vidi zatvaranje“ Geodetske jedinice, 77, 658–662 Podešavanje, 661 Za uglove, 96Geografski informacioni sistemi (GIS), programi , 471Geometrijska ograničenja, 211–212, 214–217Geometrijske tolerancije, 611Geometrijsko ograničenje Equal (jednako), 217Glavna kotna linija, 596Globalno osvetljenje, 928, 929

966 Indeks

Google Earth, 923Gradijenti, 555, 561 Kod senčenja, 568–573 Okvir za dijalog Select Color za, 570 Za renderovanje, 930Grafički prozor, 4, 6; Vidi još i korisnički interfejs (UI)Granica prikaza, vidljivost, 721Granične ivice, 64, 119Greške, ispravljanje, 132Grupe, 331–332Grupno štampanje, 824

H Hiperlink, dodavanje, 424–426Horizontalne kote, 614–621HSV (Hue, Saturation i Value) model boja, 250, 254

I Ikona katanca, 13Ikone, 64Ikone sa sličicama Alat Quick View Layouts , 717 Prikaz za izabranu datoteku, 27, 28 Za otvorene crteže, 30Imena Akcija, 299 Dinamičkih blokova, 480 Kamera, 918 Kartica sa radnim listovima, 727 nivoa, 244–246, 245, 252 Referenci zaglavlja, 705 Skupa listova, 729 Stila za tekst, 370 Stilova kotiranja, 596–598 Svetla, 927Imena datoteka, Američki nacionalni standard za, 94Implicitni presek, 543Implicitni prozori, 276Indeks boja u AutoCAD-u, 250Indeksiranje, 696InfoCentar, 6, 10Informacije o prostorijama Izračunavanje površine, 456–459 Kod blokova, 450–451 Kod tabela sa informacijama, 497–501 Umetanje bloka, 459–462Inkrementalni ugao, kod polarnog ugla, 182Intenzitet boja, 255Internacionalna organizacija za standardizaciju (ISO), 561 Standard za nivoe, 252Iskošeni tekst, 432

ISO obrasci, 561Ispis teksta velikim slovima, 434Ispune, 555Isticanje kad se postavi kursor, 52Izabrani objekti, brisanje nakon kreiranja definicije bloka, 312Izabrani skup sa imenom, 331Izbor Brisanje iz skupa izabranih objekata, 196, 277 Ćelija tabele, 493 Linija, 52 Nvoa, 456 Objekata, 276–277 Metod Fence za, 66 Na bazi zajedničke osobine, 702 Za komandu FILLET, 59 Za komandu offset, 113 Teksta, 435 Uređaja u kuhinji i kupatilu, 272–274 Vrata i luka, 269–272Izbor objekata pokazivanjem, 276 Kod modeliranja u tri dimenzije, 844Izvedeni stil kotiranja, 626–628Izvorna ravan, 892Izvoz stanja nivoa, 305

J Jedinica tipa Grads, za uglove, 96Jedinice crteža, 95–96 Podešavanje, 74–78Jedinice Radian, za uglove, 96Jedinice sa razlomcima, 95Jedinice tipa Engineering, 95, 240Jedinice tipa Imperial (anglosaksonske jedinice), 73Jedinice tipa Scientific, 95„Jedinice; vidi jedinice crteža“

K Kartica Alternate Units, 608Kartica Annotate na traci Pano Dimensions, 606 Dugme Adjust Space, 644 Dugme Aligned, 629 Dugme Angular, 630 Dugme Continue, 616 Dugme Diameter, 625 Dugme Dimension Style, 596, 608 Dugme Linear Dimension, 614 Dugme ordinate, 632 Dugme Radius, 623 Pano Leaders, dugme Multileader Style Manager, 634 Pano Multileaders, dugme Multileader, 637 Pano Table, dugme Table, 489

967Indeks

Pano Text Padajuća lista Text Style, 375, 382, 409 Provera pravopisa, 429 Tekst u više redova, 418 Upravljanje stilom za tekst, 379Kartica Express Tools na traci, Prošireni pano Tools, alat Make Linetype, 261Kartica External Reference na traci, 682–683Kartica Hatch Creation na traci, 558 Dugme Close Hatch Creation, 563 Pano Boundaries, dugme Pick Points, 559 Pano Pattern, 560–561 Pano Properties, 574Kartica Home, na traci, 22 Pano Annotation, Manage Text Style, 371 Pano Block, dugme Create, 330 Pano Draw, 41 Alat Circle, 213–214 Alat Circle, opcija 2-Point, 395 Alat Circle, padajući meni, 213 Dugme Ellipse, 229 Dugme Hatch, 558 Dugme Line, 53, 87, 282 Dugme Polyline, 108, 405 Dugme rectangle, 136, 186, 208 Pano layers, 247, 279, 744 Alat Freeze, 282 Alat Layer On, 280 Alat Off, 569 Alat Thaw All Layers, 294 Dugme LayerWalk, 294 Make Object‘s Layer Current, 293 Padajuća lista Layer State, Manage Layer States, 676, 677 Padajuća lista Layers , 281 Turn All Layers On, 350 Pano Modeling Alat Polysolid, 840 Primitivi na, 903 Pano Modify, 21 Alat 3D Align, 891 Alat 3D Move, 847–849 Alat Copy, 22, 188, 189 Alat Extend, 64, 119, 515 Alat Extend, Trim, 66 Alat Join, 536 Alat Lengthen, 394 Alat Stretch, 580 Array, 191 Dugme Fillet, 59, 111, 285, 516 Dugme Fillet, opcija Multiple, 286, 287 Dugme Offset, 55, 110, 285 Dugme Scale, 188–189 Edit Polyline, 104, 109, 227, 408 Erase, 45

Explode, 343 Move, 385 Prikačinjanje otvorenog, 23 Trim, 390 Pano Properties, 247 Dugme List, 323 Pano Solid Editing Dugme Slice, 894 Dugme Subtract, 850 Pano Utilities Dugme Measure, 457 Point Style (stil tačke), 451 Pano View, 3D Navigation, 837Kartica Insert na traci Pano Attributes Define Attribtues, 442, 709 Edit Attribtues, 467 Pano Block Block Editor, 344 Dugme Create, 311, 455, 702 Dugme Insert, 315, 460 Pano Content, DesignCenter, 351 Pano Reference, dugme External references, 670Kartica Manage, na traci, pano Action Recorder Definisanje makroa, 300 Dugme Record, 298Kartica Mesh, 906Kartica Output, pano Plot, Batch Plot, 824Kartica Parametric na traci Pano Dimensional, dimenziono ograničenje Linear Alat Radius, 218–219 Pano Geometric Alat Horizontal constraint, 2Points, 215 Alat Vertical constraint, 215–216 Ograničenje Auto, 211Kartica Render, na traci, 921 Pano Camera, dugme Create Cameta, 916–918 Pano Lights, puno senčenje, 925 Pano Materials, 933, 937 Alat Attach By Layer, 935 Pano Render, dugme Render Output File, 940 Pano Sun & Location, dugme Sun Status, 922Kartica Table Cell, na traci, pano Cell Styles, 492Kartica Text Editor na traci, 419 Pano Formating, 420 Pano Insert, Insert Column Break, 642 Pano Paragraph, padajuća lista Bullets and Numbering, 420 Pano Style, 419Kartica View na traci Dugme Named Views, 919 Pano Coordiantes, 79, 80 Dugme Show UCS Icon, 835 Dugme UCS settings arrow, 538

968 Indeks

Dugme Z, 534, 545, 770 Pano Navigate, Zoom, 134; Vidi još i komanda ZOOM (Z) Pano Palettes, 360, 687 Alat Tool Palettes, 582 DesignCenter, 482 Dugme Properties, 325 Paleta External References, 722 Sheet Set Manager , 728 Pano Viewports, 744 Pano Views, pogledi sa imenima, 539 Pano Visual Styles, 8 Pano Windows, dugme Switch Windows, 350Kartica Vizualize na traci, 921Kartice Layout, 701 Prelaz sa jedne na drugu, 756Kartice trake, 6, 19Klizači, isključivanje, 14Klizna staklena vrata, 150–159 U trodimenzionalnom modeliranju, 871–873 874Kodovi za definisanje tipova linija, 260Kolone teksta, 435 Podešavanje rastojanja, 422 Promena veličine, 423 Umetanje prekida, 420, 422Kolone u tabelama Vrste za zaglavlje, 491Kolone u tabelama, 490Komanda 3DALIGN, 891Komanda 3DMOVE, 914Komanda AREA, 456Komanda ARRAY, 191, 877 Stepenice napravljene pomoću, 194Komanda ATTDEF, 442, 453Komanda –ATTEDIT, 467Komanda BASE, 696Komanda BASELINE, 618–619Komanda BEDIT, 344Komanda BIND, 694Komanda BLOCK, 309, 330Komanda BOX, 843, 846, 856Komanda BREAK, 388–389, 391Komanda CHAMFER, 60, 62Komanda CONVERCTE, 801Komanda CONVERTPSTYLES, 801Komanda COPY, 188Komanda DC, 351Komanda DDEDIT, 400, 411, 642Komanda DDTYPE, 451Komanda DETACH, 696Komanda DIMANGULAR, 630Komanda DIMARC, 625Komanda DIMCONTINUE, 616–618Komanda DIMLINEAR, 614, 621

Komanda DIMORDINATE, 632Komanda DIMRADIUS, 623Komanda DIMSPACE, 644Komanda DISTANCE, 76Komanda DRAWORDER, 572Komanda DS, 81Komanda EATTEDIT, 466Komanda EDIT POLYLINE, 105–107 Opcija Join, 227Komanda ELLIPSE (EL), 229–231, 233Komanda END, 136Komanda ERASE (E), 45, 51–52Komanda EXPLODE, 104, 112 Za blokove, 343 Za polilinije, 405Komanda Extend (E), 64–65 Greške sa, 132 Saveti za korišćenje, 519–520 Za unutrašnje otvore na zidu, 129–130Komanda Extrude, 852, 853, 907Komanda FILLET (F), 111, 116, 285, 516 Crtanje oblika sa , 58–62 Izbor objekata za, 59 Nasuprot komandi OFFSET, 62 Opcija Polyline, 235 Podešavanje poluprečnika koji nije 0, 206 Za sudoperu u kuhinji, 205–207Komanda GROUP, 331Komanda HATCH (H), 456, 558, 567Komanda HIDE, i izlged objekata, 795Komanda INSERT, 309, 912Komanda LAYER Odmrzavanje nivoa, 375 Pokretanje, 298Komanda –LAYER za upravljanje nivoima, 440Komanda LAYOFF, 569Komanda LAYON, 350, 677, 768Komanda LAYTHW, 677, 768Komanda LENGYTHEN (LEN), 394 Opcija Delta, 394Komanda LIMITS, 84, 661Komanda LINE, 34, 38–49, 87, 204–205, 282 Greške sa, 132 Kriterijum Nearest za pokretanje, 328 Sa koordinatama, 44–47 Relativnim, 48–49 Sa režimom direktnog unosa rastojanja, 49 Za pragove, 176, 180Komanda LINEATYPE, 260Komanda LIST (LI), za detekciju bloka, 323–325Komanda LWUNITS, 810Komanda MEASUREGEOM, 456Komanda MENUBAR, 31, 33

969Indeks

Komanda MIRROR Kod suprotne elevacije, 534–535 Određivanje središnje tačke, 191 Za blokove, 319 Za verandu Kod modeliranja u tri dimenzije, 886–889 Za verandu, 197, 532–533Komanda MKLTYPE, 261Komanda MLEADER (Multileader), 634Komanda Move, za tekst, 384–385Komanda OFFSET, 110, 113 Crtanje figura sa, 55–57 Definisanje rastojanja za, 58 Greške kod, 132 Kod kreiranja prozora, 329 Lavabo u kuhinji, 220–221 Nasuprot komandi FILLET, 62 Promena rastojanja, 113 Sudopera u kuhinji, 205–207 Za elipsu, 231 Za linije krova, 285 Za označavanje otvora, 62–64Komanda OOPS, 207Komanda OPTIONS, 14 Kod opcije Number Of recently Used Files, 28Komanda PAN, 748Komanda PEDIT (PE), 104, 105, 403, 408 Opcija Join, 106Komanda PL, 108Komanda PLAN, 540, 545Komanda PLINE, 405–406, 912Komanda PLOT, 797 Prostor papira za, 820Komanda POLYLINE, 185, 234–235„Komanda Polyline Edit; vidi komanda PEDIT“ Komanda POLYSOLID, 840, 841–842Komanda PUBLISH, 727Komanda PURGE, 359Komanda QSAVE, 92Komanda RECTANG, 530, 912Komanda RECTANGLE (REC), 136, 186, 208, 226, 232–233 Za okvir, 402–403Komanda REDO, 206, 207Komanda REFCLOSE, 752Komanda REFEDIT, 682, 683, 685Komanda REGENALL (REA), 292, 571, 735Komanda RIBBON, 21Komanda ROTATE, za blok, 319Komanda SAVE, 92Komanda SCALE, 188–189 Opcija Reference, 704–705Komanda Select Similar, 274–275, 276Komanda SETBYLAYER, 297

Komanda SLICE, 894Komanda STRETCH, 196–198, 512 Bazna tačka za, 198 Čvorovi i, 514 I tekst, 385 Za simbole mreže, 448, 449Komanda STYLE, 368, 371, 379Komanda SUBTRACT, 850–851Komanda Table, osobina Data Extraction, 497Komanda TEXT, 376, 383 Podrazumevana tačka ravnanja, 397–398Komanda TRIM (TR), 6, 66–69, 108–109, 116–117 Greške kod, 132 Na konstrukcionim linijama, 511 Opcija Fence, 126, 127, 128, 515, 516 Prekid linija sa, 390–391 Sa tasterom Shift, 120–121 Savet za upotrebu, 519–520 Za polilinije, 227Komanda TXT2MTXT, 418Komanda UCS, 535Komanda UCSICON, 80Komanda UCSICON, 631Komanda UNDO, 205–206 Opcije, 207Komanda UNITS, 674Komanda WBLOCK, 358–359, 705, 713Komanda WSCURRENT, 7Komanda XLINE (Construction Line), 511, 522Komanda XLINE (konstrukciona linija), 511, 522Komanda XREF, 742, 819Komanda ZOOM, 47, 118–122, 237 All, 83 Operacija realtime, 232 Smanjivanje i povećanje faktora zumiranja, 79 Zoom Extents ViewCube i, 870 Zoom Extents, 115, 179, 226 Zoom Out, 81 Zoom Previous, 266 Zoom Scale, 115 Zoom Window, 134Komande I blokovi, 344 Izbor metoda, 205 Kreiranje palete za, 586–588 Pokretanje, 18, 309 Poništavanje, 62, 179 Prekid, 57 Pristup preko tastature, 172 Restartovanje, 61, 110, 173 Taster Enter za napuštanje, 43 Taster Esc za završetak, 128 Velika i mala slova i, 44

970 Indeks

Komunikacioni centar, 10Konstrukcione linije, 512 Konverzija u zrake, 516 Za projektovanje tačaka elevacije, 510–513Konstrukcioni dokument (CS skup), 705Kontekstni meni, 173 Block Editor, 344 Kod ispravljanja grešaka u pravopisu, 428 Kod prevlačenja, Paste To Orig Coords, 349 Paleta Object Snap, 184 Razmera komentara, sinhronizacija, 387 Umetanje polja, 424, 425 Za čvorove, 514 Za poslednje i opšte komande, 282, 283 Za tekst u više redova, 434–436Konturne linije, 912, 914, 915Konverzija Blokova u .dwg datoteka, 360 Crtanje u formatima iz prethodnih verzija, 29 Milimetara u metre, 461–462Koordinatni početak Šrafura, 566, 575–576 U dekartovom koordinatnom sistemu, 44Koordinatni sistem, 44–47 Prikaz, 47 Relativni, 48–49Kopiranje objekata, 349–351 Čvorovi za, 512–513 Objekata sa imenima, 351 Prozora, 338 Radnih listova, 749–760 Teksta, 400, 435Korisnički definisani obrasci za šrafiranje Kreiranje, 573–575Korisnički interfejs, 4–9, 40 Meni aplikacije, 25–30; Vidi još Meni aplikacije Miš, 34–35 Padajući meniji, 30–32, 76 Palete, 32, 33 Zaključavanje lokacije za, 13 Prozor aplikacije, 9–17 Prozor za unos komandi, 17–18. Vidi još prozor za unos komandi Radni prostor, 33; Vidi još i radni prostor Sa radnim prostorom 2D Drafting & Annotation, 6 Tastatura, 34, 172 Traka, 18–25; Vidi još i traka„Korisnički koordinatni sistem (UCS); vidi UCS…“Korisnički tipovi linija, 260Kote, 593 Delovi, 596 Dužine luka, 625, 626 Kod garaže, 651

Kod kratkih rastojanja, 647–650 Kod plana gradilišta, 665–666 Kod stepenica prednje i zadnje verande, 522 Koordinata, 631–632, 633 Linije pokazivača, 634–639 Na osnim linijama, 651–654 Podešavanje rastojanja između paralelnih kota, 644, 645, 646 Poluprečnika, 623–624 Poravnate, 629, 629 Postavljanje na crtež Horizontalnih, 614–621 Vertikalnih, 619–621 Prečnika, 624–625 Preklapanje, 645–647 Premeštanje, 642–644 Promena, 639–650 Tekst u, 368 Tekst u više redova za, 418 Uglova, 629–630 Za prozore, 330 Završetak, 621, 622Kote za uglove, 629–630 Kod arhitektonskih jedinica, 603Kotiranje dužine luka, 625, 626Kotiranje koordinata, 631–632, 633Kotiranje prečnika, 624–625Kotni tekst, 596 Promena, 640–644Kratka rastojanja, dimenzije za, 647–650Kretanje sa jedne na drugu karticu radnog lista, 756Kriterijum Center kod teksta, 397Kriterijum Endpoint, 136kriterijum M2P (Mid Between 2 Points), 330Kriterijum Mid Between 2 Points (M2P), 330, 412Kriterijum Midpoint, 191Kriterijum Nearest, za pokretanje komande LINE, 328Kriterijum None, 410Kriterijum Perpendicular, 178, 235, 329 I postavljanje kota, 614, 615Kriterijum Snap To None, 410Kriterijumi Quadrant, 234Kriterijumi za hvatanje karakterističnih tačaka objekata, 136 Aktiviranje, 281, 286 Boja markera, 225 Endpoint, 136–137 Markeri, 137 Fiksni, 136, 224–225 Kontekstni meni, Perpendicular, 178 Perpendicular, 178, 235 Za lociranje tačaka, 179Kriva zaobljenog ugla, podešavanje poluprečnika, 58Krov brvnare, 284–289, 293Krov brvnare Kod modeliranja u tri dimenzije, 889–900

971Indeks

Promena, 898–900, 901 Linija nadstrešnice, 292 Linija slemena, 292–293 Prethodni pregled šrafure, 560Krov sa dve kosine, 284Kružne reference, 676, 697Kupatilo, 234 Postavljanje toaleta i ormarića, 231–234 Tuš, 225–227, 228 Umivaonik i ogledalo, 228–231Kursor, 6 Boja, 15–16 Končanica, 10 Promena dužina linija, 16 Ograničavanje na horizontalno i vertikalno pomeranje, 50 Pomeranje kod problema, alat Snap i, 83 Prikazivanje informacija pored, 11; Vidi još i diamički unos Promena, 11Kursor u obliku končanice, 10 Boja, 17 Promena dužina linija, 16Kvadranti, 44, 45Kvadratić za izbor, 11Kvadratić za izbor objekata, 42, 52

L Lenjir, 434Levo ravnanje, 383Linearne jedinice, 74Linija lastiša, 108Linija slemena, 284Linija za navigaciju, 6 Dugme Pan, 231–232, 237 Dugme Zoom Extents, 47 Opcije za zumiranje115; Vidi još i komanda ZOOM (Z)Linije Brisanje, 51–52 Kopiranje komandom offset, radi označavanja otvora, 62–64 Prekid, 388–389 Pomoću komande TRIM, 390–391 Produžavanje, 64–65 Skraćivanje, 66–69Linije međe, raspoređivanje na planu gradilišta, 660–662Linije mreže, 79–83 Crtanje sa, 87–92 Isključivanje, 9 Nakon smanjenja faktora zumiranja, 82 Podešavanje prilikom zumiranja, 85Linije nadstrešnice, 284–289Link Learning Path na ekranu Welcome, 2List Materials, kod plana sprata, 764, 765List sa planom gradilišta, podešavanje, 771–776Lista Recent Documents, 27, 28

Lista za vrata, kod plana brvnare, 765–767Listovi plana Kreiranje, 725–727 Spoljašnje reference za, 741 Vidljivost nivoa, 762–763 Za gradilište, podešavanje, 771–776Logičke boje, 253LSTSCALE (Linetype scale), 290–291, 761

M Makroi, 298–301mape, 471Mape sa slikama, 937Mapiranje materijala, 937–943Marker kriterijuma za hvatanje karakterističnih tačaka objekata, znak plus (+) u, 337Markeri, kod kriterijuma Endpoint, 136–137Maska, kod teksta u više redova, 391Materijali Dodavanje nivoima, 935 Dodavanje renderovanju, 932–943 Podešavanje mapiranja, 937–943Meni aplikacije, 25–30 Close All Drawings, 38, 39 Drawing Utilities Drawing Properties, 724 Purge, 481 Units, 75, 347, 660 Dugme Options, 52 Dugme Recent Documents, 28 New Drawing, 26, 27, 715 Open Drawing, 26, 27, 104 Open Documents, 29, 30 Sa opcijama za štampanje, 26 Save, 92 Save As AutoCAD Drawing, 29, 109, 124, 252 Save As AutoCAD Drawing Template, 720 Za otvaranje crteža, 26–30Meni Dimension, 32Meni Draw, 32 3D Polyline, 858Meni Edit, 31Meni Express, 32 Text Convert Text to Mtext, 418Meni File, 31Meni Format, 32 Text Style, 371Meni Help, 31Meni Insert, 32Meni Modify, 32 Attribute Global, 467 Object Text Edit, 400, 642Meni Open Drawings, 350Meni Osnap, 327

972 Indeks

Meni Parametric, 32Meni Tools, 32 Palettes Tol Palettes, 360 Toolbars, 33 Toolbars AutoCAD Object Snap, 176, 184Meni View, 32 Regen All, 469–470Meni Window, 32meniji, 172; Vidi još i meni Aplikacije Padajući, 30–32 Prikazivanje, 183, 184Merne jedinice, 69, 95–96; Vidi još i jedinice crtežaMetod Fence, kod izbora objekata, 66Metrička veličina strane A4, 706Metrička veličina strane A5 Definisanje veličine i postavljanje zaglavlja za, 707–708Metričke jedinice Nivo preciznosti, 75 Promena veličine prikaza za, 748Milimetri, konverzija u metre, 461–462Miš, 34–35Model boja Red, Green, Blue (RGB) (crveno, zeleno, plavo), 250, 254, 254–255Model boja RGB (red, green, blue), 250Modeliranje u tri dimenzije, 831, 833–851 Alati za modeliranje mreže, 906–907 Alati za površinsko modeliranje, 907–909 Brvnare, 902 Kliznih staklenih vrata, 871–873, 874 Krova brvnare, 889–900, 893, 898 Promena, 898–900, 901 Navigacija pomoću kocke sa pogledom, 869–873 Odsečaka za vrata i prozore brvnare, 842–846 Podešavanje radnog prostora, 833–839 Boje vektora, 838 Vizuelnog stila, 838–839 Pragova brvnare, 853–854 Premeštanje i rotacija u, 847–850 Primitiva, 903–904 Prozora brvnare, 855–869, 860, 866 Rotacija, 861 Temelja i potpornih stubova, 854–855 Unutrašnjih zidova brvnare, 841–842, 843 Verandi brvnare, 874–889, 890 Osnove stepenica, 884–885 Preslikavanje, 886–889 Priručje ograde, 882–884 Stepenika, 879–880, 881 Vrata brvnare, 867–869 Zidova brvnare, 839–842 Odsečaka za otvore, 850–851, 852 Podešavanje za krov, 894–896, 895–897Mreža Atribut za, 440–450

Komanda STRETCH za simbole, 448, 449 Tekst u, 392–400 Završetak, 399–400, 401MSLTSCALE (Model Space Linetype Scale), 290–291, 761Mtext Editor Promena veličine kolona sa, 423 Za umetanje prekida kolona, 422„Mtext; vidi tekst u više redova“

N Najistočnija lokacija, 632Napuštanje komandi, 43Naslovi pogleda, postavljanje na crteže, 374–377, 378Naslovi pogleda, stil teksta za, 370–374Naslovna linija, 9Natpisi sa imenima prostorija, 381–391Negativni faktor razmere u X pravcu, za blokove, 317Neprozirne mape, 939Nerešeni nivoi, 784New Features Workshop, 2, 3, 4Nijansa, 255Nivo 0 (podrazumevani nivo), 244 Boja i tip linije bloka, 309 Za definisanje blokova, 313Nivo preciznosti za merne jedinice, 76Nivoi, 242 Brisanje, 256 Dodavanje nakon zapisivanja pogleda, 589 Dodela materijala, 935 Dodela objekata, 262–281 Sa panoom Quick Properties, 267–268 Dodela tipa linije, 257–262 Dodeljivanje boja, 243, 296 I spoljašnje reference, 681 Imena, 252 Isključivanje, 277–280 Izbor, 456 Kreiranje i dodeljivanje boja, 249–252 Kreiranje makroa, 299–300 Osobine, 248–249, 812 Podešavanje, 244–256 Podešavanje da se spreči štampanje, 557 Prikazivanje liste, 281 Status, 278 Tekući, kao alat za crtanje, 261–262 Uključivanje svih, 350 Vidljivost, 243, 277 Na listovima plana, 762–763 Unutar prikaza, 744 Za elevacije, 506, 520–521, 546 Za organizaciju, 242–244 Za šrafure i ispune Isključivanje, 557, 569

973Indeks

Za tekst, 369 Zamrzavanje, 277–280, 310Nivoi zavisni od spoljašnje reference, 684Normalno stanje atributa, 470Notepad, za korisničke tipove linija, 260Numerisanje u tekstu, 433

O Objekat komentara, razmera prikazivanja, 385Objekti Boja, 296–297 Promena, 254 Čvorovi za kopiranje, 512–513 Dodeljivanje nivoima, 262–281 Pomoću panoa Quick Properties, 267–268 „Grupisanje; vidi blokovi“ Izabrani, 276–277 Brisanje nakon kreiranja definicije bloka, 312 Izbor za štampanje, 812 Koji se ne koriste na crtežima, čišćenje, 481 Kopiranje, 349–351 Opcije za one koji se koriste u blokovima, 320 Organizacija, 676–677 Preklapanje osobina, čišćenje, 297 Produžavanje ili skraćivanje, 196–198 Sa imenima, 346Objekti sa imenima, 346 Kopiranje, 351Obrada u pozadini kod štampanja, 795 Operacije publikovanja u, 825Obrasci AR, 561Obrtna vrata, 133–142Obrtna vrata, otvoreni panoi, 133Odmrzavanje nivoa, 375, 677, 768Odredišna ravan, u trodimenzionalnom modelu, 892Odsecanje Ivice, 66 Kod objekta Mtext, 435 Otvora kod modeliranja u tri dimenzije, 850–851, 852Odziv Select objects:, 64, 65Ograničenja dimenzija, 217–220 Reference na druga ograničenja dimenzija, 220okvir Crteža, 402–403, 405 Tabele, 489Okvir razvlačenja, definisanje, 476Okvir za dijalog Processing Background Job, 825Okvir za dijalog Action Macro, 299, 300Okvir za dijalog Add Scale, 775Okvir za dijalog Additional Format, 461, 463Okvir za dijalog Adjust Sun & Sky Background, 931Okvir za dijalog Array, 192–193Okvir za dijalog Attach External Reference, 671–672, 722, 742

Okvir za dijalog Attach Image, 688Okvir za dijalog Attribute Definition, 442–443, 454, 709, 710Okvir za dijalog bind Xrefs, 694Okvir za dijalog Block Changes – Not Saved, 314Okvir za dijalog Block Definition, 311,312, 313, 320, 330, 445, 455, 702, 704Okvir za dijalog Camera Preview, 919 Imena za, 918 Kreiranje, 912, 916–920Okvir za dijalog Check Spelling, 430Okvir za dijalog Child Dimension Style, 627Okvir za dijalog Create A New Cell Style, 487Okvir za dijalog Create New Dimension Style, 597, 626Okvir za dijalog Create new Table Style, 486Okvir za dijalog Create Sheet Set, 728–729Okvir za dijalog Create Sheet Set – Sheet Set Details, 729–730Okvir za dijalog Dimension Input Settigns, 90, 91Okvir za dijalog Dimension Style Manager, 596, 597, 606, 626, 648Okvir za dijalog Drafting Settings Kartica Dynamic Input, 90–91 Kartica Object Snap, 134, 136, 200, 224, 225, 310–311 Kartica Polar tracking, 182–183 Kartica Snap and Grid, 81, 82, 86–87 Prikazivanje, 81 Ugao inkrementa kod polarnog praćenja, 235Okvir za dijalog Drawing Units, 75–78, 347, 660, 661Okvir za dijalog Drawing Windows Colors, 15–16Okvir za dijalog Edit Attribtues, 460, 464, 466, 723Okvir za dijalog Edit Drawing Scales, 719Okvir za dijalog Edit Hyperlink, 424, 426Okvir za dijalog Edit Layer State, 304Okvir za dijalog Edit Scale List, 774, 775Okvir za dijalog Enhanced Attribute Editor, 449, 466Okvir za dijalog Expanded Plot, 794–796Okvir za dijalog Field, 424, 425, 435, 461, 462, 465Okvir za dijalog Find and Replace, 434Okvir za dijalog Geographic Location, 923, 924Okvir za dijalog Geographic Location – Define Geographic Location, 922, 923Okvir za dijalog Geometric Tolerance, 612, 613Okvir za dijalog Import Layout As Sheets, 733Okvir za dijalog Import Page Setups, 805Okvir za dijalog Initial Setup, 24–25, 833, 834–836Okvir za dijalog Insert, 315, 460, 723 Za crteže, 360Okvir za dijalog Insert (AutoCAD LT), 210, 211Okvir za dijalog Insert Layout, 726Okvir za dijalog Insert Table, 489–490 Opcija From Object Data In the Drawing, 497Okvir za dijalog Job Already In Progress, 826Okvir za dijalog Layer List, 248–249Okvir za dijalog Layer Notification Warning, 784

974 Indeks

Okvir za dijalog Layer Properties Manager, 247–248, 249, 277, 594–595, 852Okvir za dijalog Layer Properties Manager Dugme Auto-Hide, 262 Dugme Delete Layer, 256 Dugme New Layer, 251 I tip linije, 257, 258 Ikona štampača, 557 Kontekstni meni, opcija Invert Selection, 456 Polje Layer List, 252 Prikazivanje debljine linija u, 811 Sa dodeljenim bojama, 255 Sa nivoima nakon pridruživanja spoljašnje reference, 695 Unreconciled New Layers, 784 Za kreiranje nivoa, 249 Zelena oznaka potvrde, 261Okvir za dijalog Layer Settings, 278Okvir za dijalog Layer State – Successful Import, 595Okvir za dijalog Layer States Manager, 301,302, 304–305, 818–819 Sa opcijom restore, 304Okvir za dijalog LayerWalk, 294Okvir za dijalog Lineweight, 810Okvir za dijalog Lineweight Settings, 816Okvir za dijalog Load or Reload Linetypes, 257, 258Okvir za dijalog Load, kod DesignCentera, 357Okvir za dijalog Location Picker, 923, 924Okvir za dijalog Loft Settings, 916Okvir za dijalog Material Attachment Options, 935Okvir za dijalog Material Conditions, 613Okvir za dijalog Modify Dimension Style, 648–649Okvir za dijalog Modify Multileader Style, 635, 635, 636Okvir za dijalog New Dimension Style, 598 Kartica Alternate Units, 605, 608, 609 Kartica Fit, 601–602 Kartica Lines, 598 Kartica Primary Units (metričke jedinice), 604, 605 Kartica Symbols and Arrows, 599 Kartica Text, 599–601 Kartica Tolerances, 605, 609–613 Kartica Units (Architectural), 602–603Okvir za dijalog New Layer State to Save, 302–303Okvir za dijalog New Page Setup, 717Okvir za dijalog New Sheet , 738, 739Okvir za dijalog New Table Style, 486–487 Kartica General, 488Okvir za dijalog New Text Style, 372, 379,380Okvir za dijalog New View /Shot Properties, 539Okvir za dijalog Object grouping, 331–332Okvir za dijalog Options Kartica Display, 14, 15–16, 557 Kartica Files, 15 Kartica Plot And Publish, 801 Kartica Selection, 52, 53 Oblast Grips, 322–323

Kartica User Preferences, 24, 833, 834 Skriptovi Keyboard Entry Except, 226Okvir za dijalog Output Size, 943Okvir za dijalog Page Setup, 717, 718Okvir za dijalog Page Setup Manager, 717, 718, 802–803Okvir za dijalog Paragraph, 435Okvir za dijalog Plot, 783–796, 784, 813, 820–821 Grupa Plot Scale, 791–792 Kartica Output, 783 Opcija Display, 786 Opcija Extents, 787 Crteži štampani sa, 788 Opcija Layout, 791 Opcija Limits, 787–788 Prethodni pregled crteža, 789 Opcija View, 789–790 Opcija Window, 790–791 Otvaranje, 797 Plot Area, 786 Plot Options i Plot Offset, 792–794 Početak štampanja, 793 Printer/Plotter, 785, 816 Prošireni, 794–796 Veličina papira i broj kopija, 785Okvir za dijalog Plot Style Table Editor, 798 Kartica Form View, 799, 800 Kartica General, 798 Kartica Table View, 798–799 Datoteka acad.ctb, 799 Datoteka monochrome.ctb, 800Okvir za dijalog Plot Style Table Settings, 801–802Okvir za dijalog Plotter Configuration Editor, 718–719, 785Okvir za dijalog Point Style, 451Okvir za dijalog Pointer Input Settings, 90, 91Okvir za dijalog Properties, 724 Kartica Summary, 724Okvir za dijalog Publish, 824–825Okvir za dijalog Purge, 481, 482Okvir za dijalog Questions, 805Okvir za dijalog Quick Select, 702–704Okvir za dijalog Reference Edit, 683, 684, 751–752Okvir za dijalog References – Unresolved Reference Files, 692Okvir za dijalog rename, 480Okvir za dijalog Rename & Renumber Sheet, 758Okvir za dijalog Save Drawing As, 29, 92, 93Okvir za dijalog Save Sheet List, 825Okvir za dijalog Save Workspace, 33, 837Okvir za dijalog Select Color Kartica Color Books, 250, 255–256 Kartica index Color, 249–250 Kartica True Color, 250, 254–255 Za gradijent, 570 Za nivo, 334

975Indeks

Okvir za dijalog Select File, 27, 104Okvir za dijalog Select Layout As Sheet template, 730Okvir za dijalog Select Linetype, 257Okvir za dijalog Select New Path, 693Okvir za dijalog Select Reference File, 670, 671, 688Okvir za dijalog Select template, 26, 41, 74, 415, 730Okvir za dijalog Selection, 221, 222Okvir za dijalog Sheet Properties, 735Okvir za dijalog Sheet Set Properties, 731Okvir za dijalog Subset Properties, 739Okvir za dijalog Sun Properties, 922Okvir za dijalog Symbol, 612Okvir za dijalog Table Cell Format, 488, 493Okvir za dijalog Table Style, 486, 489Okvir za dijalog Template Options, 417, 721Okvir za dijalog Text Style, 371–373, 379, 381, 409, 410 Za kotiranje, 601 Za tabele, 487Okvir za dijalog TIFF Image Options, 942Okvir za dijalog Tool Properties, 584, 585 Za komande, 587 Za obrasce šrafure, 586Okvir za dijalog Tooltip Appearance, 91, 92Okvir za dijalog Transparency, 361–362Okvir za dijalog UCS, 80, 538–539Okvir za dijalog Viewports, 744, 745Okvir za dijalog Visual Effect Settings, 53Okvir za dijalog Write Block, 713–714 Dugme Quick Select, 702Onlajn pomoć, 2Opcija Auto-Hide U Layer Properties Manageru, 262 Za palete, 363, 588Opcija Bump Map, 939Opcija ByBlock Kod dodeljivanja boja, 253 Prednosti upotrebe, 309Opcija ByLayer Kod dodeljivanja boja, 253 Kod osobina objekata, 297 Kod tipova linija, 292, 293 Prednosti upotrebe, 309Opcija Convert To Block, 313Opcija Deg/Min/Sec, kod uglova, 77, 96Opcija Diffuse Map, 939Opcija Drawing Limits, 83–87Opcija Dynimc Input, 11, 17, 42, 51, 90–92, 103 I relativne koordinate, 48 Određivanje statusa, 134Opcija No Path, kod spoljašnjih referenci, 673Opcija Paper/Model, uključivanje, 715Opcija Plot Upside-Down, 794Opcija Quick View, uključivanje, 715Opcija Snap Tracking, za podešavanje tačke umetanja, 336–338Opcija spell-check, 427–431, 428

Alati, 433 Za ceo crtež, 429–431Opcija X i Y offset, 794Opcije Print, meni aplikacije, 26Operacija Write Block (WBLOCK), 358–359Operandi, 842, 862Organizacija objekata, 676–677Orijentacija Crteža, 534, 794 Trodimenzionalnih pogleda, 841Orijentacija landscape, 794 Za štampanje, 719Orijentacija portrait, 794Ortogonalne projekcije, 505, 553Osna linija, kote na, 651–654„Osnap; vidi kriterijumi za hvatanje karakterističnih tačaka objekata“Osnovni stil kotiranja, 626–628Osobina Description kod nivoa, 812Osobina nivoa Plot, 812Osobina Sheet Creation Template, 730Osobine Blokova, 309 Izbor objekata na osnovu zajedničkih, 702 Nivoa, 248–249 Objekata, 296 Nivoi i, 244 podešavanje tekućeg, 297Ostavljanje panoa na traci otvorenim, 23Otkačinjanje trake, 20, 21Otvaranje traverze, 662, 663Otvaranje, novih datoteka, 28Otvori u objektima, kopiranje linija komandom offset radi označavanja, 62–64Otvori u zidovima, 124–133 Spoljašnji otvori, 125–126Otvori za vrata, odsecanje, 124–133 Otvor za plakar, 130–132 Spoljašnji otvori, 125–126 T otvori, 127–128 Unutrašnji otvori, 128–130Overlay, nasuprot attachment, 674–676Oznaka discipline kod imena nivoa, 245–246Oznaka glavne discipline, kod imena nivoa, 246Oznaka sporedne discipline, kod imena nivoa, 246Oznaka stope (‚), 84, 113Oznake nabrajanja u tekstu, 433, 435

P Padajuća lista Workspace Switching, 33Padajući meniji, 30–32, 76 Isključivanje, 32Paleta Advanced Render Settings

976 Indeks

Opcija Global Ilumination, 928, 929 Podešavanje senčenja, 926Paleta Block Authoring, parametar Linear, 474Paleta Draw, 361Paleta External References, 670–674, 681, 687, 819 Dugme Attach DWG, 670, 671 Otvaranje, 722 Pridruživanje slika sa, 687Paleta hatches, 361Paleta Materials Browser, 933–934, 937Paleta Materials Editor, 937, 938Paleta Modify, 361Paleta Object Snap, 176, 183, 184 Dugme Snap From, 232 Dugme Snap to Midpoint, 187, 201 Dugme Snap To Perpendicular, 185 Dugme Temporary Track Point, 190Paleta Properties, 466 Osobina Show History, 863, 865 Za blokove, 325–326 Za fino podešavanje dinamičkih blokova, 477–480 Za promenu faktora razmere, 338–339 Za promenu teksta, 396–397, 400Paleta Sheet List, 731, 740Paleta Texture Editor, 937, 938Paleta za brzi pristup, 6, 10, 41 Dugme New, 40, 74, 415, 660 Dugme Open, 28, 261 Dugme Qnew, 28 Dugme Redo, 132, 206 Dugme Save, 69, 92, 275 Dugme Undo, 68, 112, 132, 206, 207 Hide Menu Bar, 33 Padajuća lista Workspace, 7 Show Menu Bar, 31, 183Palete, 32, 33 Vezivanje lokacije, 13Palete koje mogu da ostanu na ekranu tokom rada (modeless), 248Palete sa alatima, 8, 360–364, 581–588 Isključivanje, 8, 838 Kartica Architectural, 361 Kreiranje, 582–584 Za blokove, 583 Za komande, 586–588 Za šrafure, 584–586 Opcija Auto-Hide za, 363 Transparentni režim , 363„Palete; vidi palete sa alatima“„Pano Draw; vidi kartica Home, pano Draw“ Pano Options, Kreiranje zasebnih šrafura, 563Pano Quick Properties, 267–268 Isključivanje, 287 Objekti prikazani u, 270

Padajuća lista Layer, 270Panoi trake, 6, 19 Ostavljanje otvorenih, 23Paper Text Height, 381Parametar Distance, 475Parametar Linear, 473–474Parametarske kote, 218Parametarsko crtanje, 209 Dimenziona ograničenja, 217–220 Geometrijska ograničenja, 211–212, 214–217Parametri, za dinamičke blokove, 473–474Parkiralište, 241–242„Pasus; vidi i tekst u više redova, alati za modifikaciju“, 433Pečati kod štampanja, 795„Plan sprata; vidi brvnara, plan sprata“Planovi gradilišta, 658–670 Kote, 665–666 Prilazni put, 663–669 Raspoređivanje linija međe, 660–662 Strelica za sever, 668–669Ploča, 659Pločasti prikazi, 763Podešavanje linearnih kota za arhitektonske jedinice, 603Podobjekti, prikazivanje čvorova, 86, 864Podrazumevani nivo (nivo 0), 244 Boja i tip linije bloka, 309 Za definisanje blokova, 313Podrazumevani stil kotiranja Standard, 596Podrška stepenica, 528, 529Podvlačenje teksta, 432Podvučeni tekst, 422, 432Pogled Top, 8, 9Pogledi Postavljanje naslova na crtež, 374–377, 378 Zapisivanje, 539Pogledi sa imenima, 539 Nivoi dodati nakon zapisivanja, 589Pokretanje AutoCAD-a , 2–9 Customer Involvement Program (program za uključivanje kupaca), 4, 5 Ekran Welcome, 2–3 New Features Workshop, 3, 4 Komandi, 18Pokretna paleta, 360Pokretna traka, 20Pokretni prikazi, 763Polarne koordinate, relativne, 49, 50, 53–54Polarno praćenje, kod tačke za privremeno praćenje, 174Polilinije, 104–107 Alati za, 405–406 Izabrane, 107 Kao granice odsecanja, 193

977Indeks

Kod obima praga, 853 Odsecanje, 227 Uglovi za, 408 Uređivanje, 108–109 Zaobljeni uglovi, 111 Zatvorene, 289Polje pogleda kamere, 917Polje Text Override, kod kotiranja, 641Pomeranje po crtežu, 231–232, 237, 701Pomoć Iz InfoCentra, 10 Onlajn, 2 Saveti, za alate sa trake, 22Pomoćna kotna linija, 596, 598Pomoćni program Task Mask, 391Ponavljanje zadatka pomoću makroa, 298–301Poništavanje komandi, 62, 132, 179Ponovno pokretanje komandi, 61, 173Poravnate kote, 629Poređenje tipova referenci, 697Poruka sa balonom, kod promene spoljašnje reference, 680posetnice, 22 Za dugme Copy, 23Postavljanje teksta, 435Postavljanje zaglavlja Za metričku veličinu papira A4, 707–708 Za veličinu papira Letter, 706, 707Povezivanje spoljašnjih referenci, 694–695Površine, izračunavanje, 456–459Pozadina AutoCAD-a kod renderovanja, 930Pozadina kod renderovanja, 930–932Pozadina Sun & Sky, kod renderovanja, 930–931, 932Pozadinska maska, kod teksta, 432, 436Pragovi u brvnari, 174–181, 185 Kote, 175Praktična vežbanja Alternativna klizna staklena vrata, 166 Dimenzije garaže, 651 Dinamički blokovi na paletama, 365 Garaža, 166–167 Mtext, 436–437 Na veb strani knjige, 69 Obrasci za šrafiranje, 588–589, 590 Kreiranje palete, 591–592 Ortogonalne projekcije, 553 Parkiralište, 241–242 Plan sprata brvnare sa nameštajem, 239 Pogledi sa blokovima, 167–168 Ponavljanje vežbanja, 238 Spoljašnje elevacije, 552 Tipovi linija i razmere tipova linija, 305–306 Unutrašnje elevacije, 553 Zaptivač, 238, 239, 240–241

Pravila desne ruke, 847–850, 848, 861Pravougaoni prozor, taster Esc za zatvaranje, 78Prekid izvršenja komandi, 57, 132Preklapanja kota, 645–647Preklapanje podešavanja strane, 828Prelaz Iz jednog u drugi otvoreni crtež, 29 Iz jednog u drugi radni prostor, 6–9, 7Premeštanje Kod modeliranja u tri dimenzije, 847–850 Kota, 642–644, 643 Spoljašnjih referenci, 678Presečni prozor za izbor, 196, 265, 266 Kod vrata, 269Prevuci i pusti, za deobu informacija između crteža, 346–351Prikaz koordinata na statusnoj liniji, 6, 12Prikaz tolerancija sa odstupanjima, 609Prikazi, 30, 701, 721, 741 Brisanje, 720 Isključivanje, 777–779 Kreiranje, 744–746 Podešavanje sadržaja, 759–779 Preklapanje nivoa, 819–820 Razmera za, 746–749, 774–776 Senčenje, 795 Štampanje sa više, 822–823 Zaključavanje, 776–777Prikazivanje tolerancija sa graničnim odstupanjima, 610Prilagođavanje trake, 23–24Prilazni put, na planu gradilišta, 663–669, Primitiv Konus, 903Primitiv Pyramid (piramida), 903Primitiv Sphere (sfera), 903Primitiv Torus, 904Primitiv Wedge, 904Primitivi, 843Priraštaj od 90 stepeni, ograničavanje rotacije na, 319Priručje stepeništa, 190, 190Privremene tačke za praćenje, 176–177, 207, 228, 336–337 Brisanje, 338 Polarno praćenje za, 174Produžavanje linija, 64–65, 65Produžavanje objekata, 196–198Program MicroStation, 670Program uključivanja kupaca (CIP), 4, 5Promena veličine Dinamičkih blokova, 484 Zaglavlja Za metrički papir A4, 707–708 Za papir Letter, 706, 707Promena veličine vrata, 148–150„Promena veličine; vidi promena veličine“ Promenljiva ATTDIA, 446, 459

978 Indeks

Promenljiva IMAGEFRAME, 689Promenljiva LIGHTINGUNITS, 931Promenljiva MBUTTONPAN, 176, 232Promenljiva VISRETAIN, 818Pronalaženje blokova na crtežu, 322–324Prostor modela, 701, 716 UCS ikona i, 716 Upravljanje nivoima iz, 760 Zadaci u, 778Prostor papira, 701, 716, 795 Nasuprot prostoru modela, 746 Za komandu PLOT, 820 Zadaci u, 778Prostor za crtanje, 8, 10 Boja pozadine, 6Prozor aplikacije, 9–17Prozor za izbor, 263, 265–267, 271 Za prevlačenje između crteža, 348, 349Prozor za prethodni pregled, u DesignCenter-u, 357Prozor za unos komandi, 6, 11, 17–18 Istorija, 324 Nasuprot tekstualnom prozoru, 325 Promena veličine, 17, 18 Stavke u zagradama, 51 Za komandu FILLET, 59Prozor zumiranja, 118, 119, 135, 237, 318, 328Prozori Kod modeliranja u tri dimenzije, 842–846, 866 Kotiranje, 330 Kreiranje bloka za, 327–331 Puna ispuna za, 566–568 Umetanje bloka, 332–343 Zaključavanje lokacije za, 13 Završetak, 339–343PSLTSCALE (Paper Space Linetype Scale), 290–291, 761Publikovanje Pomoću Sheet Set Managera, 826–828 Višestrukih prikaza, 824–826Pune ispune, 566–568

R Radijalne kote, 623–624Radni listovi, 30, 369–370 Bez dodeljene tabele sa stilovima za štampanje, 804 Južna elevacija, 769 Kao šablon, 753–756 Kopiranje, 749–760 Parametri, 716–721 Podešavanje, 741–759 Referentnog modela, 741–743 Prethodni pregled, 822 Promena imena, 754 Smanjivanje ukupnog broja na crtežu, 737

Štampanje sa, 818–828 Ubacivanje u Sheet Set Manager , 756 Zadaci u, 778Radni listovi, slanje vrednosti atributa u, 468Radni prostor 2D Drafting & Annotation, 5, 6 Izbor, 7 Palete alata, 7–8Radni prostor 3D Basics, 5Radni prostor 3D Modeling Podešavanje radnog prostora, 5Radni prostor Clasic u AutoCAD-u, 5 Padajući meniji, 31Radni prostor Initial Setup, 5Radni prostori, 33 Kod modeliranja u tri dimenzije, 833–839 Prelaz, 6–9, 7 Standardni, 5Rastojanja između slova, 433Rastojanja, unos, 113 Sa podešenim arhitektonskim jedinicama, 114Rastojanje između paralelnih kota, podešavanje, 644, 645, 646Ravnanje Centra stepenica i centra vrata, 199 Kotnog teksta, 600–601Ravnanje ćelije u tabeli, 492Ravnanje teksta, 376, 397-398 Tipa Center, 376 Tipa Left, 383Ravni, u dekartovom koordinatnom sistemu, 44Razlomci, 433Razmaknica, kao taster Enter, 43Razmera, 701 Promena za blokove, 338–339 Standardna, sa odgovarajućim odnosom, 562 Za obrasce šrafure, 559 Za obrazac, 561–562 Za prikaze, 746–749, 747, 774–776 Za tekst, 369–370Razmera od četvrt inča, 562Razmera umetanja, 77 Promena, 661Razmere komentara, 291, 384–385 Listanje, 292 Promena, 441Realna razmera, 551Realne jedinice, 701Reč, ubacivanje u rečnik, 429Rečnik, ubacivanje reči u, 429Reference bloka, 315, 326 Brisanje, 482Reference, poređenje tipova, 697Referentna linija, dijagonalna, 542Referentna tačka kod kotiranja koordinata, 631Reflektor, 921

979Indeks

Regeneracija crteža, 724Registracione tačke, 242Registrovane aplikacije, 481Relativna putanja, 693Relativna putanja, kod spoljašnjih referenci, 673Relativne dekartove koordinate, 137 Kod crtanja figura, 50–51Relativne koordinate, 48–49Renderovanje Dodavanje materijala, 932–943 Tekstura, 939–940 Grupe, 937 Pozadina za, 930–932 Preliminarno, 926–928 Senke, 925–926 U datoteku, 940–943 Uticaj na procesor, 932Renderovanje grupe, 937Režim crtanja Transparency, 795Režim direktnog unosa rastojanja, komanda Line sa, 49Režim Dynamic UCS, 856, 857Režim Invisible, kod vrednosti atributa, 453Režim Ortho, 395 Kod procesa rotacije, 319Režim Transparent za palete, 363Režimi crtanja, dugmad za aktiviranje, 12–13Rotacija Blokova tokom umetanja, 333–335 Kod modeliranja u tri dimenzije, 847–850, 861 Spoljašnjih referenci, 678 Vrata, 138, 139

S Saveti, kod alata na traci, 22, 22Sekcije, 552Select object to offset, kao odziv na komandnoj liniji, 56, 56Senčenje prikaza, 795Senčenje, implicitno pomoću gradijenta, 568–573, 570, 572Senke, 925–926Sheet Set Manager , 709, 725, 727–740 Izbor imena projekta, 710 Kontekstni meni, 737 Kreiranje crteža sa, 737,737–740 Kreiranje novog skupa listova, 728–732 Paleta Sheet List, kontekstni meni, 733, 734, 735 Promena imena i brojeva listova, 756–759, 757 Publikovanje sa, 826–828, 827 Ubacivanje radnih listova u, 756Simboli, 433, 435 Komanda STRETCH za, 448, 449Simetrično prikazivanje tolerancija, 609Skraćivanje linija na elevacijama, 515–519, 517, 518Skraćivanje objekata, 196–198, 197, 198

Skup dokumenata, upravljanje u AutoCAD-u LT, 766Skup karaktera, 435Skup listova Kreiranje, 728 Postavljanje listova u, 738, 739 Promena osobina, 732, 733 Ubacivanje postojećih crteža, 733–736Skup paleta Block Authoring Palettes, kartica Actions, 475Slike, ubacivanje na crtež, 686–690Slova koja prelaze ispod drugih slova u tekstu, 398Složeni tipovi linija, 259Snap, crtanje sa, 87–92Spajanje linija, 106Specifikacija Microsoft XML Paper, 829Specify first fence Point, kao odziv na komandnoj liniji, 67Specify first point, kao odziv na komandnoj liniji, 41Specify next point, kao odziv na komandnoj liniji, 42, 43Specify offset distance, kao odziv na komandnoj liniji, 55, 56, 58Specify point on side to offset, kao odziv na komandnoj liniji, 56Specijalni karakteri, 432 Ubacivanje u kotni tekst, 641Splajn, 913Spoljašnje reference (xrefs), 242, 657,670–679 Attachment nasuprot overlay, 674–676 Datoteke sa slikama kao, 686–690 Kod generisanja listova, 760 Nivoi i, 681, 818 Odvajanje od crteža domaćina, 696 Poruka sa balonom koja ukazuje na promene, 680 Povezivanje, 694–695 Premeštanje i rotacija, 678 Promena crteža, 679–690 Kao tekućeg crteža, 679–681 Unutar crteža domaćina, 682–686 Tipovi putanja za, 673, 692–693 Ugnežđene, 696 Upotreba, 690, 691 Za listove plana, 741„Spoljašnje reference; vidi i spoljašnje reference (xrefs)“Spoljašnji zidovi, standardna debljina, 103Srednje dugme miša, 34–35Standardi Američki nacionalni standard, za imena nivoa, 244 Internacionalna organizacija za standardizaciju (ISO), standardi za nivoe, 252 Za debljine linija, 806Stanja nivoa, 301–303 Uvoz i obnavljanje, 594Statički stilovi teksta, 370Status nivoa, 278Statusna linija, 6, 12–13 Alat Object Snap Tracking, 203 Annotation Visibility, 384

980 Indeks

Automatically Add Annotative Scales, 441 Automatically Add Scales, 384 Dugme Dynamic Input, 174 Dugme Grid Display, 104 Dugme Infer Constraints, 212 Dugme Model, 716 Dugme Object Properties, 287 Dugme Object Snap, 134, 224, 281 Dugme Polar Tracking, 182–183, 234 Dugme Quick Properties, 268 Dugme Quick View Layouts, 716,754, 802 From Template, 726 Dugme Quick Views Drawings, 30 Dugme Selection Cycling, 221, 457, 548 Dugme Snap Mode, 83, 104 Efikasno podešavanje, 311 Sa tekstom ili sa ikonama, 13 Za promenu razmere komentara, 381–382Stepenice, 190–195, 527–530Stil teksta za komentare, 370, 379–381 Za natpise sa imenima soba, 381Stilovi kotiranja, 594–613 Imena za, 596–598 Kreiranje, 596–613 Osnovni i izvedeni, 626–628Stilovi teksta Definisanje kod naslova pogleda, 370–374 Imena za, 370 Podešavanje, 368–377 Veličina teksta i razmera crteža, 369–370Stilovi teksta Standard, 370 Kreiranje, 371Stilovi vodećih linija, kreiranje, 634–636Stilovi za štampanje, 259Stilovi, multileader, kreiranje, 634–636Strategije za crtanje, razvoj, 172Strelica za sever, ubacivanje na plan gradilišta, 668–669Stubovi ograde, 525, 526Subscription Center, 10Svetski koordinatni sistem (WCS), 534 Vraćanje kao koordinatnog sistema, 540Šablon Tutorial-iArch, 416Šabloni za listove Podešavanje, 714–725 Završetak, 721–725Šablonske datoteke Radni listovi kao, 753–756 Za listove plana, 714 Za skup listova, 729 Zaglavlje u, 415Šema boja, 16Šema osvetljavanja, 921–932 Imena za svetla, 927

Kreiranje izvora svetlosti, 921–923Širina slova, 433Šrafura u obliku betona, 562–563, 564Šrafure, 555, 560–562 Isključivanje nivoa sa, 569 Kod zida ispupčenog dela, 566, 567 Kreiranje palete za, 584–586 Kreiranje višestrukih entiteta, 564 Na planu sprata, 573–579 Početak, 575–576 Promena oblika, 580–581 Puna ispuna, 566–568 Za južnu elevaciju, 557–573 Za podove, 576–579, 580 Za zidove, 564–565Štampač DWFx ePLot (XPS Compatible).pc3, 781Štampači malih dimenzija, 781Štampači velikih dimenzija, 781, 822–823Štampani crteži, pregled u programu Design Review, 816–817Štampanje, 699, 781, 806–811 Nasuprot crtanju, 715 Pomoću radnih listova, 818–828 Jednog radnog lista, 820–821 Sa višestrukim prikazima, 822–823 Prethodni pregled, 814–816Štampanje u boji, 796Štamparije, elektronski formati za, 785

T Tabela monchrome.ctb, 796Tabele, 485–503 Definisanje stila, 485–489 Formule, 493–496 Kreiranje na osnovu atributa, 497–503 Projektovanje, 489–496, 491 Promena prikazivanja, 502–503 Vrste kao zaglavlja kolona, 491Tabele pera .stb, 795Tabele sa informacijama, 439 Informacije o prostorijama u, 497–501 Za vrata, 485–496, 495Tabele sa stilovima, 486Tabele sa stilovima za pera, .ctb, 795Tabele sa stilovima za štampanje, 795 Dodeljivanje crtežima, 801–805 Organizacija datoteka, 797–801 Primena, 796–805 Radni list bez dodele, 804Tabele sa stilovima za štampanje sa imenima, 796, 797Tabele stilova za štampanje sa bojama, 796, 797, 802 Ubacivanje na crtež, 798Tablica tolerancija, 611

981Indeks

Tačka, 451Tačka umetanja Čvorovi za blok, 322 Kod ubacivanja reference na crtež, 743 Skokovito kretanje kursora, podešavanje, 336–338 Za blok, 312, 316 Za spoljašnje reference, 696Tačka umetanja kod teksta, postavljanje, 412Tačkasta linija, 105, 263Tačkasti izvor svetlosti, 921 Osobine, 928Tačke ravnanja kod teksta u više redova, 431Tastatura, 34 Datoteke tipa .kml, 923 Datoteke tipa .kmz, 923 Kuhinja, 202–223 Detalji štednjaka, 210 Lavabo, 220–222, 223 Radni list, 203 Ringle štednjaka, 213–214 Sudopera, 203–207 Štednjak i frižider, 207–220 Za pristup komandama, 172Taster Alt, za navigaciju kroz traku, 172Taster Enter, za napuštanje komandi, 43Taster Esc, za prekidanje komandi, 57, 132Taster Shift i izbor objekata, 263, 264, 274Tekst ispisan masnim slovima, 372, 422, 432Tekst komentara, 378–417 Sinhronizovanje pozicija razmera, 386–388Tekst u jednom redu, 368, 375 Opcije za ravnanje, 377Tekst u više redova, 368, 375, 417–426 Alati za modifikaciju, 432–436 Maska za, 391 Podešavanje širine, 638 Prozor za, 419 Specijalni karakteri, 432 Tačke ravnanja, 431 Umetanje polja, 424, 425„Tekst; vidi još i tekst u više redova, tekst u jednom redu“ Brisanje sa spoljašnje reference plana sprata, 750–751 Kopiranje, 400 Na crtežu projekta, velika slova za, 709 Premeštanje, 384–385 Provera pravopisa, 427–431, 428 Za ceo crtež, 429–431 Ravnanje, 376, 377, 397–398 Razmera za, 701 U mreži, 392–400 Ubacivanje u zaglavlje, 409–415 Umetanje prekida kolona, 420, 422 Upotreba za, 368

Uređivanje zbog atributa, 449–450 Uvoz, 434 Visina slova, 369–370, 372 Preporuke, 413 Zamena definicijom atributa, 712Tekstualni prozor, 323–324 Nasuprot prozoru za unos komandi, 325Tekući nivo, kao alat za crtanje, 261–262Tekući stil teksta, 370 Visina, 374Temelj Na elevacijama, 530–531 Šrafura u obliku betona, 562–563, 564Temena, 48Text Editor, 419TheCADGeek.com, 25Tip jedinica decimalni sepeni, kod uglova, 77Tipovi linija, 247, 259–261 Dodeljivanje nivou, 257–262 Izbor više, 258 Praktična vežbanja, 305–306 Proglašavanje tekućih, 297 Razmera, 290–296, 760–761 Za objekte, 296–297 Pano Quick Properties za promenu, 267Tipovi linija Acad_ISO, 259Tipovi linija Standard ISO, 259Tipovi putanja, kod spoljašnjih referenci, 673Točkić miša, 176, 232Tolerancije oblika, 433Traka , 9, 10, 18–25, 19; Vidi još i pojedinačna imena kartica Isključivanje, 21 Lista stanja, 20 Navigacija pomoću tastera Alt, 172 Prilagođavanje, 23–24 Smanjivanje, premeštanje i sakrivanje, 20Traversa, 659 Otvaranje, 663 Zatvaranje, 662„Tri dimenzije; vidi modeliranje u tri dimenzije“Tutorijeli, 2

U UCS (User Coordinate System) (Korisnički koordinatni sistem), 534 Rotacija u prikazima, 770UCS ikona, 6, 7, 11, 837 Kod modeliranja u tri dimenzije, 847 Prikazivanje, 79–80, 835 Prostor modela i, 716, 716Učitavanje datoteka sa tipovima linija, 257Učitavanje na zahtev, 696Udaljeno svetlo, 921

982 Indeks

Ugao Kod relativnih polarnih koordinata, 49 Merne jedinice, 74, 77, 96 Nivo preciznosti, 77Ugao rotacije Ograničavanje na umnoške od 90 stepeni, 319 Za blokove, 316, 316Ugao zakošenja, kod teksta, 432Uglovi Kod polilinija, 408 Zaokruživanje, 58–62Ugnežđene spoljašnje reference, 696„UI; vidi korisnički interfejs (UI)“ Umetanje Bloka sa informacijama o prostorijama, 459–462 Bloka za prozor, 332–343 Blokova Sa atributima, 446–448 Blokova, 315–319, 316 Crteža, 359–360 Dinamičkih blokova, 480–485 Prekida kolone u tekstu, 420, 422Umetanje bloka, 326Unutrašnja vrata, kreiranje bloka i umetanje, 317–319Unutrašnje elevacije, 552Unutrašnji zidovi, standardna debljina, 103Upit za pretraživanje, lokacija, 10Uravnotežavanje traverze, 662Uređaj za štampanje Lista instaliranih, 717 Radnih listova, 715Uređivanje spoljašnjih referenci na licu mesta, 686USGS Digitalni Elevacioni Model (DEM), 687Uvoz Stanja nivoa, 305 Teksta, 434, 435

V Veb strana knjige, vežbe na, 69Veličina papira, kod štampanja, 785Veličina slova u tekstu, promena, 432Veličina strane Imperial Letter, 706 Promena veličine i postavljanje zaglavlja za, 706, 707Velika slova, na crtežima projekta, 709Verande Filteri tačaka za završetak, 199–202 Ispred brvnare, 182–194 Kod elevacija, 521–533 Preslikavanje kao lika u ogledalu, 532–533 Kod modeliranja u tri dimenzije, 874–889, 890 Osnova stepenica, 884–885 Preslikavanje kao lik u ogledalu, 886–889 Priručje ograde, 882–884 Stepenice, 879–880, 881

Pozadi brvnare, 195–199 Sa priručjem, 192 Stubovi verande, 186–189Vertikalne dimenzije, 619–621Veza sa internetom za program uključivanja kupaca, 4 Za postojeće tipove linija, 261Vezane palete, 360Veznici, 281–283, 283„Vežbanja; vidi praktična vežbanja“ Video tutorijeli, 2Vidljivi prostor, aproksimacija, 402Vidljivost Atributa, 467–471 Nivoa, 243, 277 Na listovima plana, 762–763 Povratak svih, 280View Cube (kocka sa pogledom), 6View Manager, 919, 930ViewCube, 841, 870 Za navigaciju u tri dimenzije, 869–873Virtuelni uređaj, DWF štampač kao, 785Visina slova Kod kota, 601 Linije vodilje, 413 Podešavanje, 369–370, 372Vizuelni stil, 2D Wireframe, 8, 8 Conceptual, 857 Realistic, 937, 939 X-Ray, 839 Za trodimenzionalni radni prostor, 838–839Vizuelni stil 2D Wireframe, izbor, 8, 8Vizuelni stil Conceptual, 857Vizuelni stil Realistic, 937, 939Vizuelni stil Y-Ray, 839Vodeće linije, 637–639Vrata, 133–165 Blok za, 308–320 Dinamički blokovi za, 472 Dvokrilna, 159–165 I lukovi, izbor, 269–272 Kategorije, 317 Klizna staklena, 150–159 Kod modeliranja u tri dimenzije, 842–846, 867–869 Kreiranje, 133–165 Obrtanje, ilustracija, 133 Obrtna, 133–142 Promena veličine, 148–150 Rotacija, 138, 139 Tabele za, 485–496Vrste u tabelama, za naslove kolona, 491

983Indeks

W Web resursi, 816 Vežbanja, 69Weblight, 921

X „X i Y ikona; vidi UCS ikona“ X koordinata Kotiranje koordinata, 631 Prikaz, 47, 47 Unos sa tastature, 45–46X osa, 44XY koordinatni sistem, 44; Vidi i Dekartove koordiante

Y Y koordinata Kotiranje koordinata, 631 Prikaz, 47 Unos sa tastature, 45–46Y osa, 44

Z Z osa, 44, 45, 835Zadržavanje objekata, u bloku, 320Zaglavlje, 404–408, 414 Bazna tačka za, 703 Definisanje atributa na osnovu, 709–713 Definisanje veličine i postavljanje kod papira Letter, 706, 707 I razmera, 551 Iz AutoCAD-a , 415–417 Priprema, 702–714 Referenca, 702–714 Definisanje, 702–705 Ubacivanje teksta u, 409–415 Za metrički papir A4, 707–708 Za šablon za listove, 721, 723 Završetak na osnovu osobina u SSM-u, 735Zagrade ([]) stavke u prozoru za unos komandi , 51Zaključavanje prikaza, 776–777Zakonski opis, 659Zamrzavanje nivoa, 310Zaobljavanje uglova, 58–62Zapisane tačke posmatranja, kamera za, 912Zapisivanje Crteža, 109 Datoteke, 69, 92–94 Pogleda, 539 Pogleda sa imenima, nivoi dodati nakon, 589 Promena radnog lista, 795

Zapisivanje makroa, 300Zaptivač, 239, 240–241Zastakljivanje, 329, 330Zatvaranje AutoCAD-a, 25, 93 Crteža, 38 Traverze, 662Zatvorene polilinije, 289Završetak komandi, taster Esc za, 128Zeleni krstić, kod privremene tačke za praćenje, 177Zero Suppression, 603Zid ispupčenog dela, šrafiranje, 566, 567Zidovi Modeliranje u tri dimenzije, 839–842 Šrafure za, 564–565Zraci, 510 Konstrukcione linije, konvertovane u, 516Zvezdica (*), kao džoker znak, 440