VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD

SEMINARSKI RADPREDMET: KOMPJUTERSKO PROJEKTOVANJE TEMA: KOTIRANJE U AUTOCAD-U MENTOR: Prof. Danijela ivojinovi STUDENT: Damir Topi ___________________ Br. Indeksa: 249/2011 BEOGRAD 2011

SADRAJ

SADRAJ......................................................................................................................................................................1 UVOD ............................................................................................................................................................................3 OSNOVNI POJMOVI..................................................................................................................................................4 RAUNARSKA OPREMA.....................................................................................................................................................4 TUMAENJE CRTEA PO AUTOCAD-U...............................................................................................................................4 TIPOVI ELEMENATA KOJE POZNAJE AUTOCAD....................................................................................................................5 OSTALE MOGUNOSTI AUTOCAD-A.................................................................................................................................5 BOJE I TIPOVI LINIJA........................................................................................................................................................6 ORGANIZACIJA CRTEA U SLOJEVIMA (LAYER-I)..................................................................................................................6 TRETMAN CRTEA...........................................................................................................................................................6 INSTALACIJA I POKRETANJE PROGRAMA...............................................................................................................................7 Instalacioni cd.......................................................................................................................................................7 Instalacija programa.............................................................................................................................................7 Pokretanje programa............................................................................................................................................8 Podeavanje radnog okruenja.............................................................................................................................8 Komunikacija korisnika sa AutoCAD-om.............................................................................................................8 DELOVI RADNOG EKRANA.................................................................................................................................................8 Prostor za crtanje..................................................................................................................................................9 Komandna linija....................................................................................................................................................9 Statusna linija........................................................................................................................................................9 Padajui meniji...................................................................................................................................................10 Palete sa alatkama..............................................................................................................................................10 RAD SA MIEM.............................................................................................................................................................11

PRIPREMA PARAMETARA ZA KOTIRANJE....................................................................................................12 KOMANDA DDIM (DIMENSION STYLE)..........................................................................................................................12 Geometry.............................................................................................................................................................13 Arrowheads.........................................................................................................................................................13 Dimension Line...................................................................................................................................................13 Extension Line.....................................................................................................................................................14 Center..................................................................................................................................................................14 Scale....................................................................................................................................................................15 Format.................................................................................................................................................................15 User Defined.......................................................................................................................................................15 Force Line Inside................................................................................................................................................15 Fit........................................................................................................................................................................16 Text......................................................................................................................................................................16 Horizontal Justification.......................................................................................................................................16 Vertical Justification...........................................................................................................................................16 Annotation...........................................................................................................................................................17 Primary Units......................................................................................................................................................17 Units....................................................................................................................................................................17 Precision.............................................................................................................................................................17 Zero Suppression.................................................................................................................................................17 Angles..................................................................................................................................................................18 Scale Linear........................................................................................................................................................18 Alternate Units....................................................................................................................................................18 Text......................................................................................................................................................................19 Round Off............................................................................................................................................................19 KOTIRANJE...............................................................................................................................................................20 KOMANDA DIMLINEAR................................................................................................................................................20 Select...................................................................................................................................................................20 Line Origin..........................................................................................................................................................21 KOMANDA DIMCONTINUE............................................................................................................................................21 KOMANDA DIMALIGNED..............................................................................................................................................21 KOMANDA DIMRADIUS................................................................................................................................................22 KOMANDA DIMDIAMETER............................................................................................................................................22 KOMANDA DIMANGULAR............................................................................................................................................22 KOMANDA DIMBASELINE.............................................................................................................................................22 KOMANDA LEADER.......................................................................................................................................................23 KOMANDA DIMCENTER...............................................................................................................................................23 KOMANDA DIMTEDIT..................................................................................................................................................23 KOMANDA UPDATE.......................................................................................................................................................24 ZAKLJUAK..............................................................................................................................................................25 LITERATURA............................................................................................................................................................26

UVODAutoCAD moemo svrstati u grupu programskih paketa namenjenih crtanju, projektovanju i drugim vidovima primene raunara u inenjerskoj praksi. Kompjuterski podrano projektovanje (CAD) predstavlja monu alatku u rukama savremenog projektanta. Brzina i lakoa s kojom se crtei kreiraju ili modifikuju uz pomo raunara predstavljaju neizmerne prednosti u odnosu na klasian nain rada. Moe se rei da granice primene AutoCAD-a postavljaju sami korisnici, jer sve to se do jue moglo nacrtati na stari, dobro poznat nain takoe moemo generisati uz pomo AutoCADa. Evo nekoliko oblasti primene u kojima je AutoCAD ve pronaao svoje mesto: Arhitektonski crtei svih vrsta Dijagrami toka i organizacione eme Ponude i prezentacije Grafikoni svih vrsta Crtei iz oblasi elektrotehnike, graevinarstva, mainstva i aeronautike Izrada topografskih i geografskih karata Grafovi i druge vrste predstava matematikih funkcija Izrada logotipa, estitki i drugih vrsta umetnikih crtea Pri crtanju uz pomo AutoCAD-a vi stvarate neto mnogo sloenije od samog crtea. Raunar moe primati informacije o elementima crtea na nain koji e kasnije omoguiti njihovu laku dopunu, izmenu ili razliitu prezentaciju, sve u cilju izvlaenja maksimuma iz svake od unetih informacija. Uz sve ovo korienje AutoCAD-a ne podrazumeva prethodno poznavanje elektronike ni programiranja, ve je njegova upotreba prilagoena potrebama savremenog korisnika.

OSNOVNI POJMOVIRaunarska opremaRaunarska oprema neophodna za rad sa AutoCAD-om sastoji se od IBM PC ili njemu kompatibilnog raunara, i perifernih ureaja kao to su razni crtai, tampai, digitalizatori itd. Za razliku od drugih vidova upotrebe raunara (npr. u obradi teksta, bazama podataka i sl.) primena u projektovanju postavlja pred kompjuter znatno vee zahteve, kako u pogledu procesorske snage tako i u specifinostima pojedinih elemenata konfiguracije. Neophodno je pre svega obezbediti kvalitetan prikaz crtea na ekranu da bi se omoguilo praenje procesa rada bez zamora oiju operatera. Osim toga sporo procesiranje podataka naruava koncentraciju i oteava efikasan rad, a nedostatak odgovarajue periferne opreme onemoguava materijalizaciju projekta, to sve prethodne napore ini uzaludnim. Kompletno grafiko radno mesto podrazumeva: PC raunar sa brzim procesorom (Pentium ili Pentium II klase) Dovoljno raspoloive radne memorije (32-64Mb) Medijum za arhiviranje crtea - hard disk, dovoljnog kapaciteta (3-5Gb) Grafiki podsistem visoke rezolucije i palete boja (minimum 1024x768 taaka u 256 boja) Digitalizator za unoenje podataka i izbor komandi (digitalna tabla ili mi) Periferne ureaje za tampanje crtea (ploteri ili tampai do formata A0) Programsku podrku za povezivanje prethodno nabrojanih elemenata sistema Iz iroke palete ponude na tritu, uvek je najbolje izabrati optimizovane konfiguracije koje e u najveoj meri odgovarati vrsti i obimu predvienih zadataka.

Tumaenje crtea po AutoCAD-uAutoCAD za oznaavanje pozicija taaka i drugih elemanata na crteu koristi Dekartov pravougli koordinatni sistem. Taka u ravni je definisana parom koordinata razdvojenih zarezom (npr. 12,6 - predstavlja taku na rastojanju od 12 jedinica u pozitivnom pravcu X-ose i 6 jedinica

u pravcu Y- ose). Treba napomenuti da u AutoCAD-u zarez koristimo za odvajanje X od Y dela koordinate dok se taka upotrebljava kao oznaka decimalnog mesta. Rastojanje izmeu dve take se izraava u "AutoCAD jedinicama". To je merna jedinica internog karaktera i moe se tretirati kao bilo koja stvarna mera. Uobiajno je da se AutoCAD jedinice tretiraju kao milimetri stvarnog sveta, ali ne postoji ogranienje da to ne budu santimetri, metri, ini ili neka druga mera. U praksi to znai da se sve duine u AutoCAD-u crtaju u stvarnoj veliini bez upotrebe bilo kakve razmere, jer se i inae konana razmera odreuje u trenutku iscrtavanja crtea na papiru. Preciznost crtanja koju postiemo u AutoCAD-u je apsolutna jer se za opis poloaja svakog elementa koristi i do 14 cifara.

Tipovi elemenata koje poznaje AutoCADIzrada crtea u AutoCAD-u se najveim delom sastoji od postavljanja tzv. entiteta elemenata na odgovarajua mesta na crteu. Entiteti predstavljaju osnovne geometijske forme koje odabiramo i crtamo primenom odgovarajuih komandi. Najee upotrebljavani entiteti su linije, krugovi, kruni luci, ali pored njih AutoCAD entitetima smatra i tekst, simbole i kotne linije. Za crtanje novog entiteta neophodno je AutoCAD-u prvo izdati odgovarajuu komandu (unosom preko tastature ili izborom iz menija). Dalje, u skladu sa tokom funkcije treba uneti odreene parametre koji blie odreuju poloaj, veliinu i druge karakteristike novog elementa. Po zavrenom unosu svih potrebnih vrednosti novi element e se pojaviti na ekranu, odnosno u crteu. Nastavak rada moe biti unos neke druge komande i crtanje novog elementa ili neka od drugih funkcija AutoCAD-a kojom se ve nacrtani elementi mogu menjati ili koristiti za dalje konstruisanje crtea. AutoCAD poznaje vie desetina komandi koje moemo po tipu svrstati u komande za unos novih i izmene ve ucrtanih elemenata, upravljanje prikazom crtea na ekranu, oitavanje vrednosti sa crtea, pomo pri tanom pozicioniranju i tampanje na ploteru ili tampau.

Ostale mogunosti AutoCAD-aVrlo je teko ukratko nabrojati sve mogunosti tako sloenog programskog paketa kakav je AutoCAD, jer one esto nisu vidljive same po sebi ve proizilaze iz mnotva moguih

kombinacija pojedinih funkcija. Ipak., ovde e biti rei o najosnovnijim funkcijama koje prate rad u AutoCAD-u i karakteriu njegovu primenu.

Boje i tipovi linijaSvaki element moe biti iscrtan odreenom bojom i tipom linije. Boje su izraene numerikom kodovima od 1 do 255 i predstavljaju boju kojom e element biti prikazan na ekranu. Inae osnovna svrha dodeljivanja razliitih boja elementima je u tome da se postigne bolja preglednost na ekranu i da pri tampanju moemo definisati da se za razliite boje koriste odovarajue debljine linija.

Organizacija crtea u slojevima (Layer-i)Najvea razlika u koncepciji izrade crtea u AutoCAD-u u odnosu na klasian nain crtanja krije se u mogunosti "raslojavanja" crtea na neogranien broj slojeva - nivoa. Taj koncept najvie podsea na crtanje pojedinih delova crtea na nizu providnih folija koje se meusobno preklapaju i ine celinu. Svaki od slojeva (Layer-a u terminologiji AutoCAD-a) se moe koristiti sa smetaj odreenog dela crtea (npr. posebni slojevi za zidove, otvore, nametaj, kote, instalacije, opise, itd). To znai da svaki AutoCAD crte u stvari moe predstavljati celokupnu bazu podataka o svim elementima projekta, pa da se onda po potrebi odreeni slojevi prikazuju i mogu tampati ili ostaju skriveni (nevidljivi) do momenta kada ponovo poelimo da sa njima radimo.

Tretman crteaAutoCAD crte je datoteka u kojoj je sadran njegov grafiki opis. Svaka izvrena komanda automatski usklauje informacije o elementima crtea. Upotrebom komande za upis podataka u datoteku (Save) trenutno aktuelno stanje se prenosi na disk. Tako formirane datoteke moemo kopirati, prenositi, brisati, itd. ili ih moemo koristiti kao deo nekog drugog crtea. To znaI da nijedan arhivirani crte nije definitivno zavren niti neupotrebljiv u novim projektima jednostavno se moe izmeniti, dopuniti ili u celini preneti u novi - i ve pola posla moe biti gotovo! Datoteke crtea iz AutoCAD-a Release 14 se ne mogu koristiti sa prethodnim verzijama

(npr. R13 i R12) ali zato sve crtee kreirane nekom od starijih verzija programa, AutoCAD R14 e bez problema pretvoriti u novi oblik i omoguiti da se na njima nastavi rad. Ako je potrebno da se crtei razmenjuju izmeu razliitih verzija treba primeniti komandu Save As i izabrati oblik u kom treba snimiti podatke. Datoteke crtea AutoCAD-a su u potpunosti portabilne meu razliitim operativnim sistemima to znai da ih bez ikakve konverzije moemo koristiti na raunarima koji rade pod WINDOWS, UNIX, SunOS, VMS ili Apple Macintosh operativnim sistemom.

Instalacija i pokretanje programaInstalacioni cdProgramski paket AutoCAD se korisnicima isporuuje na jednom kompakt disku. Na njemu su sadrani svi elementi samog AutoCAD-a i jo mnotvo prateih sadraja kao to su primeri gotovih crtea, razni tipovi pisama i naravno, kompletna pratea dokumentacija. Za normalno korienje AutoCAD-a neophodno je da se podaci sa instalacionog CD-a prenesu na hard disk raunara. Taj postupak nazivamo instalacijom programa.

Instalacija programaProsec instalacije AutoCAD-a je u velikoj meri automatizovan tako da je uloga korisnika u njemu svedena na najmanju neophodnu meru, odnosno izbor izmeu nekoliko ponuenih opcija Za aktiviranje ove procedure potrebno je prvo staviti instalacioni CD u CD-ROM raunara a zatim izabrati Run komandu iz WINDOWS/START menija. U ponueno polje unesite sledeu komandu - X:setup (gde je X oznaka vaeg CD-ROM ureaja) i pritisnite taster ENTER. Posle nekoliko trenutaka na ekranu e se pojaviti pozdravna poruka a za nastavak rada je potrebno izabrati polje Next. U nastavku instalacije prvo je potrebno izborom polja Accept izraziti saglasnost sa uslovima pod kojim Autodesk predvia upotrebu programa a zatim u odgovarajua polja uneti serijski broj i klju za instalaciju Vae kopije AutoCAD-a. Posle unosa podataka o korisniku i prodavcu programa potrebno je potvrditi ponueni ili izabrati neki drugi folder u koji e AutoCAD biti instaliran. Sledei ekran nudi mogunost izbora izmeu etiri tipa instalacije koji se meusobno razlikuju po broju elementa programa koji e se preneti na hard disk. Preporuujemo izbor opcije

Typical. Po potvrdi kreiranja nove programske grupe i ikonica za sve instalirane komponente programa bie zapoet i sam proces instalacije AutoCAD-a na va raunar.

Pokretanje programaUspeno zavrena instalacija programa obuhvata i kreiranje nove programske grupe u okviru Start/Programs menija. Za pokretanje programa dovoljno je izabrati odgovarajue polje iz AutoCAD R14 menija. Jo jednostavniji put do AutoCAD-a je dvostruki pritisak na levi taster mia na ikonicu AutoCAD R14 koja se nalazi da Desktop-u.

Podeavanje radnog okruenjaPo pokretanju programa celu povrinu ekrana e zauzeti radni prostor AutoCAD-a. Kao i mnoge druge parametre i izgled radnog okruenja je mogue prilagoditi potrebama i ukusu korisnika. Standarni izgled ekrana u najveoj meri zadovoljava potrebe prosenog korisnika pa su promene koje bi trebalo izvriti minimalne. Konkretno, predlaemo da se umesto bele izabere tamna boja ekrana jer se na taj nain smanjuje bljesak a time i zamor pri radu. Promena boje ekrana se vri u okviru funkcije Preferences iz TOOLS menija. Ako iz grupe raspoloivih opcija odaberemo Display a zatim i polje Colors imaemo mogunost da za eljenu zonu radne povrine, u ovom sluaju "Graphics window background" odredimo crnu boju. Potvrda izborom tastera OK za oba dijaloga konano menja boju radne povrine u crnu.

Komunikacija korisnika sa AutoCAD-omAutoCAD je program koji e slediti svaku vau naredbu i precizno je izvravati. Vezu sa njim korisnik uspostavlja koristei padajue menije i palete sa alatkama. Preko njih se pokreu AutoCAD-ove komande. One predstavljaju naloge kojima se AutoCAD-u zadaje odreeni zadatak, recimo da nacrta liniju ili da obrie neki element crtea. Postoji mogunost da se komande unose i preko tastature ali je to za manje vete korisnike tei nain u poreenju sa jednostavnim izborom miem iz nekog od menija ili palete sa alatkama.

Delovi radnog ekranaRadni ekran AutoCAD-a je podeljen na ukupno pet zona i to su: prostor za crtanje komandna linija

statusna linija zona padajuih menija i palete sa alatkama tj, komandama.

Prostor za crtanjeProstor za crtanje predstavlja vau radnu povrinu, ekvivalent crtae table i logino, zauzima najvei deo ekrana. Sve to crtate prikazuje se na tom mestu. Osim toga, na radnoj povrini e biti vidljiv i kursor, element u obliku krsta sa malim kvadratom na mestu preseka vertikalne i horizontalne linije. Njegova uloga je da pokazuje trenutni poloaj "alata" kojim sa sluite (npr. vrha olovke pri crtanju). Pomeranje mia van prostora za crtanje menja oblik kursora u strelicu i time sugerie da je i njegova funkcija u tom momentu izmenjena i svedena na mogunost izbora neke od funkcija iz menija.

Komandna linijaPri dnu ekrana nalazi se horizontalna povrina koja slui za ispisivanje tekstualnih poruka vanih za rad i praenje izvravanja komandi. Zato tu zonu i nazivamo komandnom linijom. U situaciji kada je na njoj ispisano samo Command: znai da je AutoCAD spreman da prihvati vau komandu, odnosnu neku od instrukcija. U toku izvravanja neke od funkcija za crtanje ili neku drugu namenu na komandnoj liniji e se pojavljivati zahtevi za unos odgovarajuih parametara vezanih za izvravanje eljenog zadatka. Zato je veoma bitno da od samog poetka posebnu panju posvetite ovoj zoni ekrana jer preko nje AutoCAD u stvari komunicira sa vama. Pored toga to vam prenosi poruke komandna linija slui i za beleenje toka prethodno izvrenih komandi pa zato postoji mogunost da pritiskom na funkcijski taster F2 otvorimo novi okvir u kome moemo preglednije sagledati ta smo do tog trenutka uradili.

Statusna linijaStatusnom linijom nazivamo horizontalnu traku koja se nalazi u samom dnu ekrana. Na njoj se vri prikaz trenutnog stanja - statusa pojedinih pomonih aktivnosti kao to su vidljivost pomone mree, ortogonalno crtanje, korak kursora itd. Detaljnije objanjenje ovih funkcija je sadrano u okviru este lekcije.

Pored toga na levom kraju statusne linije moemo proitati koordinate trenutnog poloaja kursora. Pratite kako se te koordinate menjaju pri pomeranju mia. Ako je to potrebno pritiskom na funkcijski taster F6 moete iskljuiti i ponovo ukljuiti praenje koordinata.

Padajui menijiKao i kod mnogih drugih programa orijentisanih na Windows okruenje, padajui meniji omoguavaju bri pristup mnogim komandama i kontrolama AutoCAD-a. One su tu svrstane po tipu i svojoj osnovnoj nameni a sve radi lakeg pronalaenja eljene funkcije. Kod stavki koje na desnoj strani imaju trougao, izbor ima za posledicu otvaranje nove grupe funkcija pa je tada za konani izbor neophodno strelicu kusora dovesti do neke od dodatno ponuenih opcija i pritiskom na levi taster izvriti njen odabir. Stavke koje imaju na svom kraju tri takice slue za aktiviranje odgovarajueg okvira za dijalog. Kroz ovakve dijaloge se vri detaljnije podeavenje kod funkcija koje imaju vei broj parametara.

Palete sa alatkamaNamena paleta sa alatkama je slina onoj koju imaju i padajui meniji - lak i brz odabir eljene komande ili okvira za dijalog. Njih sainjavaju ikonice grupisane po nameni funkcija koje njihovim izborom moemo pokrenuti.. Na osnovnoj postavci radnog ekrana su vidljive etiri palete: STANDARD, PROPERTIES, DRAW i MODIFY. Pored njih postoji jo niz pripremljenih paleta, ali je za njihovo prikazivanje potrebno pokrenuti funkciju Toolbars iz View menija i markirati polje koje se nalazi levo od naziva eljene palete. AutoCAD e istovremeno prikazati izabrane palete, a po zatvaranju dijaloga za izbor im moemo promeniti poloaj na ekranu. Izuzetak od standardnog naina izbora komande jednim kratkim pritiskom na levi taster mia predstavljaju ikonice koje u svom donjem levom uglu imaju mali crni trougao. One u stvari kriju itav niz novih ikona kojem moemo pristupiti tako to prvo osnovnu ikonu odabiramo pritiskom na levi taster mia i pri tome ga zadravamo pritisnutim. Zatim, strelicu dovedemo do eljene komande i tek tada otputamo levi taster mia.

Rad sa miemI pored mogunosti da se za rad u AutoCAD-u koriste razliiti tipovi specijalizovanih ureaja kao to su digitalna tabla, trackbool ili slino, najee na raspolaganju za rad imamo samo standardni mi. U takvoj situaciji je poeljno da to bude mi opremljen sa tri tastera, jer AutoCAD ima mogunosti da svaki taster iskoristi za odreenu namenu. Konkretno, namena levog tastera je viestruka jer njime odabiramo komande iz menija ili paleta sa alatkama, zatim odreujemo poloaj elemenata koje crtamo i tree, vrimo odabir elemenata koje elimo da menjamo. Desno dugme mia zamenjuje ENTER sa tastature. Njegovom upotrebom tedimo vreme jer je esto bre jednostavno pritisnuti desni taster mia nego pogoditi ENTER na tastaturi. Za razliku od levog i desnog tastera ija je namena fiksna, srednji taster moe imati razliite funkcije. Ipak se najvei broj korisnika odluuje da zadri onu podrazumevanu namenu a to je aktiviranje inae esto potrebnog menija sa pomonim funkcijama.

PRIPREMA PARAMETARA ZA KOTIRANJEJo u uvodu smo naglasili da je AutoCAD kao program za projektovanje namenjen korisnicima svih profila bez obzira na njihovo ue stuno podruje rada. Meu njima naravno, postoje razlike u nainu izrade crtea, ali se zahvaljujui velikom broju funkcija tj. komandi za crtanje koje AutoCAD nudi mogu zadovoljiti sve specifinosti koje sa sobom nose arhitektonska, graevinska ili mainska praksa. Za mnoge korisnike najvea specifinost u radu je nain na koji se u crte unose kotne linije, to obuhvata i razlike njihovom izgledu. Upravo zato savlaivanje tehnike kojom moemo svojim potrebama prilagoditi oblik kotnih linija i spada u jednu od nezaobilaznih tema ovog kursa.

Komanda DDIM (Dimension Style)Odreivanje parametara za kotiranje spada u pripremne radnje koje je potrebno izvriti pre nego to pristupimo samom unosu kotnih linija. U tu svrhu AutoCAD predvia formiranje kotnih stilova (Dimension Style) koji predstavljaju skup parametara za blie odreivanje vrste, oblika i drugih karakteristika kotnih linija. Konkretno, stil kotiranja moemo odrediti primenom komande Ddim (ako je kucamo na tastaturi) ili izborom opcije Dimension Style iz Format menija. U oba sluaja e se na ekranu pojaviti Dimension Styles Dialog Box koji obuhvata vei broj funkcija namenjenih podeavanju parametara vezanih za kotiranje. Istini za volju AutoCAD ve ima nekoliko formiranih stilova za kotiranje u ta se moemo uveriti ako miem otvorimo listu iz okvira Current ali se meu njima naalost ne nalazi nijedan stil koji bi odgovarao potrebama arhitekata. Zato e na prvi korak biti kreiranje novog stila odnosno, unos njegovog imena u polje pod nazivom Name. Neka to bude "ARHITEKT" da bi potom izborom dugmeta Save novi stil i postao aktivan. Time smo napravili novi stil za kotiranje koji je istina, trenutno isti kao i Standard od koga je nastao, ali su nam zato na raspolaganju ostale opcije ijom primenom moemo dalje oblikovati neke od osnovnih elemenata kotnih linija, kao to su npr: glavna kotna linija (Dimesion Line) koja je paralelna sa duinom koja se kotira

pomone kotne linije (Extension Line) koje se seku sa glavnim i obeleavaju poetak i kraj duine koja se kotira simboli (Arrowheads) kojima se obeleavaju preseci glavne sa pomonim kotnim linijama kotni tekst (Text) kojim se izraava izmerena duina, itd.

GeometryIzborom dugmeta Geometry otvaramo novi okvir sa parametrima koje se odnose na izgled kotnih linja. U tu grupu spadaju karakteristike glavne i pomonih kotnih linija, kao i simboli kojima se oznaavaju mesta njihovog preseka i markira centar krunice.

ArrowheadsOva grupa parametara slui za odreivanje oblika i veliine simbola koji e biti korien na mestu preseka glavne i pomonih kotnih linija. Za izbor oblika je potrebno pritiskom na levi taster mia iznad polja 1st otvoriti listu raspoloivih simbola i izabrati opciju "Architectural Tick", odnosno kose crtice. To e za posedicu imati izbor istog simbola sa obe strane glavne kotne linije, mada je mogue da izborom iz 2nd polja na drugu stranu postavimo razliiti simbol. Za odreivanje veliine ovog simbola je potrebno da se u za to predvieno polje (Size) unese eljena vrednost. Obzirom da smo ve ranije odluili da se drimo odnosa 1 AutoCAD jedinica = 1 mm moemo i u ovom sluaju primeniti isti princip i za veliinu crtice uneti 3mm.

Dimension LineOvim okvirom su obuhvaeni parametri kojima odreujemo oblik glavne kotne linije. U prvom redu je data mogunost da se primenom funkcije Suppres odnosno markiranjem polja uz opcije 1st i 2nd, sprei iscrtavanje segmenta linije koji se nalazi levi ili desno od kotnog teksta. Ova mogunost se ne koristi esto pa je najbolje da je ni ovom prilikom ne aktiviramo. Sledee polje (Extension) slui za odreivanje veliine prepusta koji e glavna kotna linija imati preko mesta na kome se ukrta sa pomonom. Njegova duina se takoe moe odrediti u mm odnosno upisati npr. 5. Treba napomenuti da ovaj prepust nije mogue koristiti u sluajevima kada se kao simbol koriste strelice, jer se tada glavna kotna linija sa njima i zavrava. U polje "Spacing" moemo uneti veliinu za meusobno rastojanje izmeu vie redova kota. Naalost, uneta vrednost e biti koriena samo u jednom specifinom reimu kotiranja to

je ini slabo upotrebljivom, dok se u praksi ovo rastojanje najee odreuje runo. Ipak moemo kao vrednost za "Spacing" odrediti 8 mm. Poslednji parametar iz ove grupe se odnosi na mogunost da izborom dugmeta Color glavnoj kotnoj liniji dodelimo boju po izboru, ali za to nema posebnih razloga pa je zato najbolje zadrati ve postojee setovanje - "BYBLOCK", to znai da e se boja linije izjednaiti sa bojom ostalih elemenata kote.

Extension LineExtension Line okvirom su obuhvaeni parametri koji se odnose na izgled pomonih kotnih linija. I ovde postoji moguost da se primenom "Suppres" funkcije, odnosno markiranjem polja uz 1st i 2nd opcije sprei isctavanje jedne ili obe pomone kotne linije. Ako markiramo oba polja i ostali parametri e postati nedostupni (prikazani sivim tonom) to znai da se pomone kotne linije uopte nee iscrtavati. U ovom sluaju za tim ne postoji potreba pa emo zato ipak iskljuiti markirane opcije. Polje "Extension" slui za unos veliine prepusta koji e pomona kotna linija imati preko glavne. U ovom sluaju je zgodno da to iznosi 3 mm dok je vrednost za "Origin Offset" parametar mogue podesiti na 5 mm. Time se odreuje da pomona kotna linija poinje na 5 mm od elementa koji se kotira. Ovaj nain odreivanja duine pomone kotne linije (preko rastojanja od kotiranog elementa i veliine prepusta preko glavne kotne linije) je pomalo neobian, ali se za sada moramo njime zadovoljiti. Takoe postoji mogunost da se izborom dugmeta Color pomonim kotnim linijama dodeli boja po izboru ali se u praksi ipak najee zadrava podrazumevani parametar "BYBLOCK" tj. usklaivanje njihove boje sa ostatkom kotne linije.

CenterPri kotiranju elemenata kao to su krunica ili kruni luk postoji potreba da se na pogodan nain obelei mesto njihovog centra. U te svrhe je mogue izvriti izbor izmeu tri ponuene mogunosti: 1. Mark, pri emu se za obeleavanje centra koristi krsti 2. Line, kada se osim krstia u centru, krunica linijama podeli na kvadrante i 3. None, tj. ne vri se nikakvo obeleavanje centra.

Za nae potrebe je najbolje izabrati opciju Mark i zatim u polje Size za veliinu krstia uneti 3 mm.

ScaleZa elemente kao to su kotne linije se oekuje da na finalnoj, tapanoj verziji crtea imaju uvek iste dimenzije tj. da im veliina ostane nepromenjena bez obzira na razmeru u kojoj se prikazuje ostatak crtea. U tom cilju je na raspolaganju parametar razmere kotnih linija (Overall Scale) iju vrednost treba postaviti na faktor razmere u kome elimo da tampamo zavreni crte. To znai da ako imamo nameru da osnovu kue tampamo u razmeri jedan na pedeset (1:50), a da pri tome kotne linije zadre eljeni izgled, za Scale faktor moemo uneti vrednost pedeset (50). Unosom ovog parametra zavravamo odreivanje geometrije kotnih linija, pa se izborom dugmeta OK moemo vratiti na osnovni nivo komande Ddim.

FormatAktiviranjem dugmeta Format prikazuje se okvir za dijalog u kome se moe preciznije odrediti poloaj kotnog teksta u odnosu na glavnu i pomone kotne linije. U tu svrhu moemo koristiti sledee parametre:

User DefinedMarkiranje polja uz opciju User Defined omoguava da se budui poloaj kotnog teksta odredi runo. Time se ujedno gasi i polje predvieno za podeavanje parametra Horizontal Justification, jer je tada automatsko pozicioniranje teksta iskljueno. U praksi je ipak bolje pozicioniranje kotnog teksta prepustiti AutoCAD-u, a runo korigovati poloaj samo u sluajevima kada je preklapanje elemenata neizbeno.

Force Line InsideForce Line Inside je parametar ijim e aktiviranjem AutoCAD kotni tekst uvek postavljati izmeu pomonih kotnih linija. To znai da e se i u situaciji kao to je kotiranje manjih rastojanja kotni tekst upisivati u sredinu kote, uprkos tome to e tada doi do preklapanja sa pomonim kotnim linijama. Zato je bolje ovu opciju zadrati iskljuenom i dozvoliti da se u takvim situacijama kotni tekst ispisuje sa strane.

FitParametar Fit kontrolie poloaj teksta i kotnih strelica u odnosu na pomone kotne linije. U zavisnosti od odabranog reima i tekst i strelice se mogu postaviti sa spoljanje strane kote i na taj nain izbei njihovo preklapanje pri kotiranju manjih rastojanja. U ovom sluaju kada ne koristimo strelice kao simbole na krajevima glavne kotne linije (nego kose crtice) ovaj parametar je najbolje postaviti na vrednost "No Leader", jer se time obezbeuje vea fleksibilnost u pogledu runog pozicioniranja kotnog teksta.

TextText grupa obuhvata dva parametra koji slue za kontrolu poloaja kotnog teksta u odnosu na glavnu kotnu liniju. Ako elimo da tekst uvek zauzima horizontalan poloaj moemo markirati oba polja i na taj nain obezbediti da se to potuje u sluajevima kada je tekst unutar (Inside) ili izvan (Outside) pomonih kotnih linija. Za postavljanje teksta u poloaj koji je paralelan sa glavnom kotnom linijom, oba parametra treba iskljuiti.

Horizontal JustificationParametar Horizontal Justification omoguava izbor poloaja koji e kotni tekst zauzeti u odnosu na glavnui kotnu liniju. Iz ponuene liste moemo izabrati sledee poloaje: na sredini (Centered), zatim uz prvu (1 st Extension Line) i drugu (2nd Extension Line) pomonu kotnu liniju ili ak uspravno preko njih (Over 1st Extension i Over 2nd Extension). Za nae potrebe naravno najbolje je zadrati se na osnovnom - Centered reimu.

Vertical JustificationUz pomo Vertical Justification parametara moemo odrediti poloaj teksta u vertikalnom smislu. AutoCAD nudi mogunost da se kotni tekst postavi u sredinu (Centered), iznad (Above) i izvan (Outside) kotnih linija ili zahtevati da se pri tome primenjuje japanski industrijski standard (JIS). Nae potrebe najbolje moemo zadovoljiti izborom Above opcije. Ovim parametrom zavravamo sva potrebna podeavanja vezana za poloaj teksta u odnosu na ostatak kotne linije pa se zato izborom dugmeta OK moemo vratiti na osnovni nivo komande Ddim.

AnnotationGrupa parametara pod zajednikim nazivom Annotation slui za izbor mernog sistema i odreivanje samog izgleda kotnog teksta. Aktiviranjem ove opcije otvara se novi okvir koji sadri sledee oblasti: Primary Units Pod pojmom osnovnih jedinica (Primary Units) podrazumevamo izbor glavnog mernog sistema u kome e se vriti kotiranje. Ova grupa parametara omoguava detaljna podeavanja vezana za sve njegove karakteristike. Unosom teksta u polje pod nazivom Prefix: moemo postii da se ispred izmerene vrednosti pojavljuje odreeni pojam (npr. mera, rastojanje itd.), dok polje Sufix: moe da poslui u situacijama kada elimo da se iza kotnog broja pojavi mena jedinica (m, cm, itd). Ako elimo da se kotni broj ispisuje bez dodatnih napomena, ova polja treba da ostanu prazna. Units Izborom dugmeta Units otvaramo novi dialog koji nam prua mogunost da izvimo podeavanja dodatnih parametara vezanih za nain prikazivanja kotnog teksta. Prvi u nizu je izbor mernog sistema koji moemo izbrati iz ponuene liste. AutoCAD moe da izmerene vrednosti prikazuje na vie razliitih naina ali je najbolje da se zadrimo na metrikom sistemu, to emo obezbediti izborom opcije Decimal. Precision Parametar Precision slui za odreivanje broja decimalnih mesta pri ispisivanju kotnog broja. Obzirom da se kotiranje u arhitekturi najee vri u santimetrima, dovoljno je predvideti samo jedno decimalno mesto. Zero Suppression Parametar Zero Suppression se odnosi na mogunost da se izbegne prikazivanje decimalnih vrednosi koje bi bile jednake nuli. Drugim reima, ako aktiviramo opciju Trailing sve kote sa celobrojnim vrednostima e biti ispisivane bez dodatne decimalne take i nule, ali ako decimalna vrednost postoji i nije nula, kota e se pojaviti u svom kompletnom obliku.

Opciju Leading moemo aktivirati u sluajevima kada elimo da se i za vrednosi manje od nule kotni broj ne ispisuje u kompletnom obliku, ve samo sa poetnom takom i ostatkom za decimalnu vrednost. Angles Parametarom Angles moemo odrediti nain kotiranja uglova. Pri tome nam je na raspolaganju lista iz koje je najbolje izbrati opciju Deg/Min/Sec da bi sve vrednosti izmerenih uglova bile prikazivane u stepenima, minutima i sekundama. Takoe postoji mogunost da se parametrom Precision odredi oblik u kome e se izmerena vrednost prikazati, odnosno odrediti preciznost kotiranja. Predlaemo da to bude samo u stepenima, a da se minuti i sekundi zanemaruju. Scale Linear Poznato je da se kotiranje u AutoCAD-u bazira na veliinama koje su merene direktno sa crtea. To znai da e se usvojeni milimetarski odnos prema AutoCAD jedinici preneti i na kotiranje i da e sve duine biti merene u milimetrima, a to moe pretstavljati problem. Ako nam vie odgovara da se kote ispisuju izraene u nekim drugim jedinicama to moemo postii izmenom parametara Scale Linear. Vrednost ovog parametra se mnoi sa izmerenom veliinom i na taj nain odreuje konani kotni broj. To znai da je za pretvaranje izmerenih milimetraskih veliina u kotirane santimetre potrebno za Scale faktor uneti vrednost nula taka jedan (0.1). Poto smo na ovaj nain uskladili sve potrebne parametre, izborom dugmeta OK moemo zatvoriti Units Dialog Box. Alternate Units Osim osnovnih dimenzija kotne linije u AutoCAD-u moemo iskorisiti za prikaz izmerenih vrednosti i u nekom drugom mernom sistemu. To postiemo aktiviranjem opcije Enable iz Alternate Units okvira. Dalje podeavanje prateih parametara je isto kao i za osnovne jednince (Primary Units) tj. mogue je odrediti tekstove koji prethode ili prate kotni broj ili da se izborom dugmeta Units izvi podeavanje ostalih karakteristika alternativnog mernog sistema. U ovom sluaju nemamo potrebe za kotiranjem kroz dva merna sistema, pa emo stoga ovu funkciju iskljuiti.

Text U okviru Text grupe se nalaze parametri kojima moemo odrediti karateristike kotnog teksta. Tako je mogue da iz Style liste odaberemo stil ispisivanja teksta (naravno, samo ako je ranije definisan) i da u za to predviena polja unesemo vrednosti sa visinu (Height) i razmak izmeu glavne kotne linije i teksta (Gap). Neka to bude 2mm za visinu i 1mm za razmak. Izborom dugmeta kolor je mogue promeniti boju kotnog teksta ali je za preporuku da se postojee setovanje (BYBLOCK) zadri kao najpogodnije. Round Off Parametar Round Off slui za odreivanje vrednosti na koju treba vriti zaokruivanje izmerenih veliina. Poto smo se ve odluili da sve dimenzije izraavamo u santimetrima i da pri tome koristimo najvie jednu decimalnu vrednost, najpogodnije je da se za Round Off parametar odredi vrednost 0.5 (nula taka pet). Time se obezbeuje da se sve izmerene decimalne vrednosti zaokruuju na pola santimetra. Poto smo na ovaj nain uskladili sve potrebne parametre, izborom dugmeta OK moemo zatvoriti Annotation Dialog Box.

Sva podeavanja vezana za nain kotiranja koja smo do sa izvrili bila su usmerena u optem pravcu, tj. odnosila su se istovremeno na sve podtipove kotnih linija koje AutoCAD poznaje. To moemo videti po izabranoj opciji iz Family grupe - Parent, to je kategorija koji objedinjene sve vrste kotnih linija. Ako elimo da se pri kotiranju uglova umesto kosih crtica koriste strelice moemo prvo izabrati Angular kategoriju, a zatim u Geometry grupi parametara zameniti tip simbola iz Architectural Tick u Open. Po zatvaranju dialoga izborom dugmeta OK i snimanju nainjenih izmena aktiviranjem funkcije Save nain kotiranja uglova e biti promenjen. Na slian nain je mogue izvriti izmene u nainu iscrtavanja i drugih katergorija kotnih linija kao to su to npr. duine (Linear), poluprenici (Radial), a da se pri tome ne poremeti nita od osnovnih parametara.

KOTIRANJEU inenjerskoj praksi nije dovoljno samo precizno nacrtati tehniki crte i odtampati ga u tanoj razmeri. Veliine nacrtanih elemenata i njihova meusobna rastojanja se moraju eksplicitno iskazati, pa je zato na crte neophodno dodati i kotne linije. Iako praktino pretstavljaju ravnopravne elemente crtea, kote se u AutoCAD-u ne unose runo (merenjem rastojanja izmeu elemenata i dodavanjem potrebnih linija i brojeva) ve se za to koriste posebne funkcije, ija je uloga da kotiranje uine jednostavnim i efikasnim postupkom. Zato se za kotiranje u AutoCAD-u kae da je automatsko, jer se najvei deo posla (merenje rastojanja, crtanje kote i upis izmerene vrednosti) obavlja bez direktnog uea korisnika, dok se runo vri samo izbor elementa koji treba kotirati. U ovoj lekciji emo se detaljniji upoznati sa svim komandama koje AutoCAD predvia u cilju to efikasnijeg rada na unosu kotnih linija.

Komanda DIMLinearKomanda DIMLinear omoguava kotiranje elemenata crtea, ali je za nju karakteristino da se pri odreivanju rastojanja merenje uvek vri iskljuivo po pravcima koordinatnih osa, tj. ortogonalno. Kao i sve druge komande namenjene kotiranju DIMLinear pokreemo je iz Dimension menija izborom stavke Linear, da bi potom za njeno izvravanje mogli da izaberemo jedan od sledea dva naina:

SelectUkoliko elimo da iskotiramo rastojanje koje se poklapa sa duinom nacrtanog elementa, najlaki nain za to je da ga odaberemo. Za primenu ovog metoda potrebno je da se po pokretanju komande DIMLinear pritiskom na desni taster mia aktivira reim za selekciju elementa i potom odabere eljena linija. AutoCAD e odmah izvriti merenje odabranog elementa i prikazati kompletnu kotnu liniju. Korisniku dalje preostaje samo odreivanje njene konane pozicije, a to je najbolje uraditi na sledei nain: pomeranjem mia u odgovarajuem pravcu (nrp. nagore), da bi se naznaio pravac na kome treba da se nalazi budua kota i unese numerika vrednost za njeno rastojanje od kotiranog elementa (npr. 500). Time je postupak zavren, a kota smetena na eljenu poziciju.

Line OriginU sluajevima da rastojanje koje je potrebno iskotirati obuhvata vie nacrtanih elemenata ili njihovih segmenata, moemo primeniti sedei postupak. Prvo je potrebno pokrenuti komandu za kotiranje duina - Linear, a potom pokazati taku od koje treba zapoeti meranje. Radi ouvanja preciznosti pri pogaanju taaka je najbolje koristiti Osnap kriterujume, kao to je npr. ENDpoint (pogaanje krajnje take) kojima najlake moemo pristupiti iz pomonog menija, koji se aktivira pritiskom na srednji taster mia. Zatim, na isti nain (uz precizno navoenje na eljenu taku) odredimo i mesto do koga je potrebno izmeriti rastojanje, a AutoCAD e zatim automatski iscrtati kotnu liniju. Njenu konanu poziciju moemo dalje odrediti pomeranjem mia u pravcu na budue kote i unosom numerike vrednosti njenog rastojanja od kotiranog elementa npr. 500 jedinica. Kotna linija je time nacrtana i zadatak uspeno zavren.

Komanda DIMContinueDIMContinue je komanda koju moemo koristiti za crtanje niza kotnih linija koje treba da budu u istom nivou. Prvi korak po izboru stavke Continue bi trebalo da bude odabir kotne linije na koju je potrebno nadovezati nove segmente. U tom cilju se pritiskom na desni taster mia pokree Select reim i pokazuje postojea kotna linija (pri tome treba voditi rauna da se odabir izvri na mestu koje je blie kraju za koji e se vezati novi segment). Dalje je potrebno pokazati taku do koje se vri kotiranje (uz odgovarajui Osnap) i time AutoCAD-u staviti na raspolaganje sve potrebne parametre na unos nove kotne linije. Komanda DIMContinue se time ne zavrava ve je mogue nastaviti dodavanje novih segmenata jednostavnim pokazivanjem na take za koje elimo da se izvri kotiranje. Za okonanje komande potrebno je dva puta pritisnuti desni taster mia.

Komanda DIMAlignedZa kotiranje rastojanja koja nisu paralelna sa pravcima koordinatnih osa koristimo komandu DIMAligned. Nain njene upotrebe je isti kao za linearno kotiranje, tj. moemo se posluiti selekcijom elementa ili pokazivanjem taaka na krajevima eljenog rastojanja. U oba sluaja e merenje i crtanje kotne linije biti pod uglom koji zaklapa odabrani pravac.

Komanda DIMRadiusZa kotiranje poluprenika koristimo komandu DIMRadius. Njena upotreba je veoma jednostavna i svodi se na odabir eljenog elementa (krunice ili krunog luka), a AutoCAD automatski vri merenje njegovog poluprenika i korisniku ostavlja da se odredi konano mesto na kome treba postaviti kotni broj. Pri kotiranju poluprenika AutoCAD izmerenoj vrednosti automatski dodaje prefiks R (za radius).

Komanda DIMDiameterPrenike krugova kotiramo upotrebom komande DIMDiameter. Slino kotiranju radiusa i ovde je potrebno samo odabrati eljeni element i odrediti mesto za upis izmerne vrednosti. Kao prefiks u obom sluaju se koristi grko slovo (fi).

Komanda DIMAngularKomanda DIMAngular slui za kotiranje uglova. Pokreemo je izborom stavke Angular iz Dimension menija, a zatim biramo elemente za koje elimo da se izmeri ugao koji meusobno zaklapaju. U nastavku funkcije je potrebno jo odrediti poloaj kotnog luka, a AutoCAD e prema njemu automatski pronai najpogodnije mesto za upis izmerene vrednosti.

Komanda DIMBaselinePomou komande DIMBaseline moemo da izvrimo kotiranje vie razliitih rastojanja za koje elimo da imaju istu poetnu taku. Pokreemo je izborom Baseline stavke iz Dimension menija i pritiskom na desni taster mia aktiviramo reim u kome biramo prvu u buduem nizu kotnih linija. AutoCAD zatim oekuje lociranje take do koje je potrebno izvriti merenje, a kada i to uradimo automatski crta novu kotu, koja sa osnovnom ima zajedniku poetnu taku. U nastavku moemo pokazati jo nekoliko taaka, a AutoCAD e svaki put dodavati po jednu novu kotnu liniju. Rastojanje koje se pri tome koristi prethodno smo imali prilike da odredimo u okviru Geometry parametara aktivnog stila.

Komanda LeaderStandardni nain kotiranja se ne moe primenjivati u svim situacijama. Ponekad je potrebno da se umesto uobiajene kotne linije nacrtani element dimenzionie na neki drugi nain (parametarski, opisno, itd...). U tim situacijama se moe primeniti komanda Leader, jer tada AutoCAD nudi mogunost da se kao grafiki simbol nacrta strelica koja pokazuje na kotirani element, a ostatak teksta unese runo. Komandu Leader moemo pokrenuti izborom iz Dimension menija i zatim pokazati element na koji treba da bude uperena strelica. Sledei korak je unos druge take ime odreujemo pravac linije za spajanje strelice i kotnog teksta. Ta linija moe imati vie segmenata, ali se u praksi obino zadovoljavamo samo jednim, pa pritiskom na desni taster mia zavravamo i ovu fazu. Dalje sledi unos kotnog teksta. Poto smo se u ovom primeru odluili da oznaimo vrstu zastakljivanja elementa prozora, moemo uneti sledei tekst - "termopan staklo" i dva puta pritisniti taster Enter na tastaturi kao potvrdu unosa i zavretak komande.

Komanda DIMCenterPri crtanju krunica i krunih lukova AutoCAD ne ostavlja nikakav vidljiv trag na mestu njihovog centara ve se do poloaja te karakteristine take moe doi jedino upotrebom odgovarajueg Osnap kriterijuma. Za fiziko oznaavanje njegovog poloaja moemo primeniti komandu DIMCenter. Pokreemo je izborom stavke Center Mark iz Dimension menija da bi odabiru odgovarajueg elementa AutoCAD kao simbol na mestu njegovog centra nacrtao krsti. Veliinu i tip korienog simbola moemo odrediti u okviru Geometry parametara aktivnog stila kotiranja.

Komanda DIMTeditKomada DIMTedit omoguava promenu mesta na kome se nalazi kotni tekst. Moemo je pokrenuti izborom stavke Align Text iz Dimension menija i tom prilikom e nam za dalji rad biti ponueno vie razliitih opcija. Izborom neke od njih i pokazivanjem na eljenu kotnu liniju moemo postii pomeranje kotnog teksta na levu (izbor Left), desnu ivicu (Right) ili njegovo vraanje u sredinu (izbor Center). Opcija Home slui za pozicioniranje teksta na mesto koje

AutoCAD smatra da treba da zauzme, a primenom opcije Angle ga moemo zarotirati za odreeni ugao. U praksi se ipak za promenu poloaja kotnog teksta najvie koristi sledei metod. Prvo se bez aktiviranja bilo kakve komande levim tasterom mia odabere eljena kotna linija. AutoCAD na taj potez reaguje obeleavanjem odabranog elementa i isticanjem njegovih vornih taaka (plavi kvadrati na karakteristinim mestima). Za pomeranje teksta je potrebno ponovo levim tasterom mia pokazati na kvadrat koji se nalazi na njemu i pomeriti ga na eljeno mesto. Ovu funkciju zavravamo dvostrukim pritiskom na taster Esc na tastaturi.

Komanda UpdateIzborom stavke Update iz Dimension menija u stvari pokreemo funkciju za izmenu stila kotiranja i to sa automatski aktiviranom opcijom Apply, to za cilj ima usklaivanje izgleda ranije nacrtanih kotnih linija sa izmenama koje smo u meuvremenu izvrili nad parametrima koji treba da odreuju njihov izgled. Ova funkcija se retko upotrebljava iz prostog razloga to se usklaivanje oblika kotnih linija inae vri automatski pri snimanju novih parametara aktivnog stila, tj. pritiskom na dugme Save iz Dimension Style dialoga.

ZAKLJUAKAutoCAD kotne linija povezuje sa elementima koje dimenzioniemo. To znai da e se eventualne promene u njihovom poloaju, duini ili nekoj drugoj geometrijskoj karakteristici odraavati i na kote. Drugim reima, ako se na crte unose odreene izmene i neki nacrtani elementi pomeraju ili im se menja veliina, sve kotne linije koje su sa njima u vezi e takoe biti usklaene sa novonastalim stanjem. To najbolje moemo videti na primeru promene poloaja prozora na gornjem zidu nae osnove. Primenom komande Stretch moemo prvo uokviriti zonu oko prozora, a potom odrediti pravac i veliinu njegovog pomeranja. Odmah se moe primetiti da su se sve kotne linije, povezane sa pomerenim elementima, automatski prilagodile novom poloaju i da su kotirane veliine takoe preraunate u nove vrednosti.

LITERATURA1.