3. AUTOMATIZACIJAOpta automatizacija poslovanja obuhvata i uslune potanske jedinice koje osnovne usluge pruaju na svojim alterima. Savremeno automatizovano altersko poslovanje podrazumeva organizaciju rada koja omoguuje da se na istom radnom mestu osigurava istovremena podrka: - alterskom poslovanju, - pozadinskom radu i - masovnom unoenju podataka u on-line i u off-line nainu rada. U poti 23001, Zrenjanin izvren je relativno visok stepen automatizacije. Automatizacija alterskog poslovanja je podrana i realizovana u vie vidova: Automatizovano je celokupno altersko poslovanje, to znai da su automatizovane sve usluge na specijalizovanim alterima, Automatizovan je univerzalni alter, Obezbeen je pozadinski rad za sve alterske transakcije i Ostvarene su komunikacije automatizovanog alterskog sistema u hijerarhijskoj strukturi potanskog informacionog sistema (PIS-a) alterska radna mesta su savremena i opremljena specijalizovanom raunarskom i programskom opremom, ije su bitne karakteristike: - kapacitivne mogunosti obavljanja svih zahteva korisnika i - mogunost razmene podataka u hijerarhijskoj raunarskoj mrei PIS-a. Sa stanovita zahteva za dostupnost potanske mree u oblasti alterskog poslovanja i korienja aktivnosti na alterima, automatizacija alterskog poslovanja u osnovi ima dva osnovna cilja: - skraenje vremena ekanja na alterima, - automatsko prenoenje i uvanje podataka sa altera za korienje u poslovanju i podrci odluivanju u poslovnom sistemu, u sklopu realizacije poslovnih komunikacija i poslovnih procesa u sistemu informatizacije PTT sistema. Specifinost alterskog poslovanja, usled raznovrsnih zahteva, sa stanovita sprovoenja automatizacije podrazumeva: - primenu specijalizovanih ureaja ( maina i tehnikih sistema) koje sprovode njihov rad i - razvoj programskih ( softverskih) celina za funkcionalnu podrku radu na alterima.

Osnovne potanske usluge koje su automatizovane u poti 23001 Zrenjanin su: - automatsko izdavanje uplatno-isplatnog broja dokumenata, - automatsko obraunavanje potarine, - automatske prijave po vrstama posla, - automatsko izraunavanje iznosa za naplatu, odnosno isplatu od korisnika sa jednim, a naroito sa vie dokumenata, - automatske prijave potanskih prihoda. - automatsko voenje i tampanja dnevnika za komitente i brzo zakljuivanje jedne smene ili celog radnog dana u poti i - automatsko igosanje dokumenata. Automatizovani poslovi novanog alterskog poslovanja sadrani su u: - dinarskoj tednji i dinarskim depozitima, - deviznoj tednji i deviznim depozitima, - tekuim raunima potanske tedionice, - iro raunima, - menjakim poslovima, - uputnika sluba, - usluge za poslovne banke, - komunalne usluge, - ostale usluge.

3.1 PostNetVeliki korak ka uvoenju automatizacije "Zrenjanin" je uvoenje PostNeta. u RJ PTT saobraaja 23101

PostNet predstavlja savremenu raunarsku mreu koja treba da povee sve jedinice potanske mree na teritoriji Republike Srbije. To je osnova za jedinstveni informacioni sistem Pote. PostNet predstavlja investiciju za budunost pote kao preduzea, jer treba da obezbedi: tehnoloko osposobljavanje potanskog sistema, revitalizaciju postojeih tehnologija, operativno upravljanje potanskim sistemom i poslovno upravljanje. Od uspene realizacije PostNeta u velikoj meri zavisi razvoj konkurentskih karakteristika pote i njen opstanak na savremenom tritu. Ovim projektom su obuhvaene sledee oblasti: transakcije posrednikog tipa (platni promet, potanska tedionica, komunalne organizacije...), podrka i dopuna potanskim uslugama (praenje potanskih poiljaka, osiguranje poiljka...), operativno poslovanje potanske mree (evidencije, raspored radnog vremena...) i ukupno poslovanje potanskog sistema. Ona je privatna mrea intranet, zasnovana na istim principima kao i Internet (korienje: TCP/IP protokola, klijent-server arhitekture i Internet servisa). PostNet mrea je projektovana tako da omoguava: - nadzor i upravljanje celokupnom PostNet mreom iz jednog centra, - definisanje prava korisnika koji pristupaju PostNet mrei, - mogunost direktne komunikacije dva raunara u PostNet mrei bez obzira na eventualno razliite hijerarhijske nivoe kojima oni pripadaju, - povezivanje LANova svih jedinica potanske mree u jedinstvenu PostNet mreu, - jednostavno proirivanje postojeih LANova dodavanjem novih raunara, - jednostavno proirivanje PostNet mree dodavanjem novih LANova, - povezivanje PostNet mree sa drugim raunarskim mreama ( mreama komitenata...), - pristup Internetu sa svakog raunara iz Postnet mree, - pristup sa Interneta javnom delu Postnet mree (www, ftp i e-mail serveru)...

Logika organizacija PostNet mree zasniva se na sledeim principima: Adresovanje raunara i drugih ureaja o PostNet mrei (izuzev raunara iz javnog dela PostNet mree) vri se korienjem privatnih IP adresa. Adresovanje raunara i drugih ureaja koji pripadaju javnom delu PostNet mree vri se korienjem javnih IP adresa. Svaki PostNet raunar ima identino NetBIOS i host ime. Korienje jedinstvenog domena PostNet. co.yu na nivou cele PostNet mree, i u okviru privatnog dela mree i kod javnog dela mree.

Projekat PostNet je potpuno u skladu sa svetskim trendovima u oblasti informacionih sistema. Nazvan je inteligencijom organizacije jer se kroz rad stalno unapreuje. Zahvaljujui njemu pota moe da obezbedi znaajnu konkurentsku prednost, jer je prva u zemlji formirala ovako iroko rasprostranjenu raunarsku mreu i ima dobro obueno osoblje. PostNet pokriva teritoriju cele Srbije, a predvieno je da etapno povee vie od 1000 poti koliko ih ima u republici. Na teritoriji koju pokriva jedno preduzee, personalni raunari su povezani u mreu koja je logistiki jedinstvena. Za bazu podataka uzet je MS SQL Server 6.5 database, a za operativni sistem Windows NT. Podrazumevani zahtev za hardver je Pentijum procesor i 32 MB RAM memorije. Potanska jedinica moe funkcionalno poslovati i kada ne postoji veza sa ostatkom mree. Takoe, obezbeena je pouzdana i kvalitetna komunikacija sa Potanskom tedionicom-ka kojoj postoje tri dinarske i devet deviznih on-line transakcija. Postoji mogunost da se on-line transakcije ponude kao usluga i drugim komitentima. Dinarske on-line transakcije su: - uplata na tekui raun - isplata sa tekueg rauna - ek - isplata sa tekueg rauna - post kartica. Nadzor mree, baza podataka, izmena verzija aplikacija, izmena sadraja tabela itd., su maksimalno centralizovane. Deo aplikacije koji se pojavljuje prilikom ukljuenja raunara umreenih u PostNet naziva se PostNet Navigator.Njegov zadatak je pozivanje svih ostalih aplikacija, i on nadzire druge delove aplikacije, omoguava prelazak iz jednog dela u drugi, vodi rauna o aktuelnim verzijama programa i po potrebi radi distribuciju novih verzija.Uloga mu je i da proveri da li je radna stanica spremna za rad. Iz Navigatora se radnik odjavljuje i zavrava rad. U Navigatoru su i sledee servisne funkcije: -jednostavno slanje e-mail poruke programerskom timu Ibis-Sysfirmi koja je radila softver -promena lozinke u domenu PostNet -promena smene -konfiguracija periferija -editor tabele radnika -pozivanje emulacije terminala Potanske tedionice -PostNet pretraiva ( mali ugraeni Internet browser ) U tehnolokom smislu su jasno definisani podsistemi: - pult za komunikaciju, - blagajna, - isporuka, - dostava i - kartovanje.

a, tj.

PostNet-om su pokrivene sledee delatnosti: - operativno poslovanje potanske mree - transakcije posrednikog tipa ( platni promet, Potanska tedionica, komunalne organizacije... ) - podrka i dopuna potanskim uslugama ( praenje poiljaka...) - ukupno poslovanje potanskog sistema

3.2 Poslovi koji se obavljaju na PostNet-uPoslovi koji se obavljaju na PostNet-u se mogu podeliti na dve grupe: 1. tehnoloki procesi 2. poslovni procesi Tehnoloki procesi obuhvataju: 1) usluge na pultu za komunikaciju i blagajniko poslovan 2) otpremu, razmenu i praenje poiljaka u poti, potanskom centru i glavnom potanskom centru 3) upravljanje transportnim sredstvima, 4) arhiviranje podataka 5) poslove uruenja poiljaka 6) statistiku i evidenciju prihoda i trokova

Poslovni procesi obuhvataju: 1) planiranje, organizovanje i upravljanje 2) upravljanje potanskim kapacitetima 3) upravljanje kadrovskim resursima 4) ugovaranje i 5) kancelarijsko poslovanje i administrativne poslove Pri radu na pultu za komunikaciju koriste se namenski programi Pult za komunikaciju i Blagajna. Ovde razlikujemo: predmete obrade: - novac - dokumenta dokumenta za rad sa korisnicima dokumenta za rad pomone blagajne

dogaaje: - poetak smene - zaduenje novcem - grupna stranka - ponitavanje transakcije - viak u pomonoj blagajni - manjak u pomonoj blagajni - nedostatak novca u pomonoj blagajni - razduenje novcem... procese: - obraun provizije prema odgovarajuem cenovniku, ako je predviena uvid u dokument koji je podnet na obradu, kontrola podataka vanih za posmatrani posao - naplata ili isplata usluge - ako se ne naplauje navodi se razlog (ugovorni korisnik, slubena uplata) - evidencija usluge u odgovarajui dnevnik - overa dokumenta - vraanje odgovarajueg overenog primerka ili odseka korisniku...

izvore podataka: - cenovnike - kursna lista - crne liste - baze podataka komitenata - ifrarnike banaka, komunalnih organizacija i agencija sa osnovnim podacima o tim organizacijama i uslugama koje se za njihov rain obavljaju - interne ifrarnike (ifre radnika, tabele neradnih dana, ifrarnik radnih jedinica sa podacima o RJ) izvetaje: - primer Dnevnik za likvidatora pravo pristupa - alterski radnik, kontrolor platnog prometa mesto izrade - altersko radno mesto, kontrolorsko radno mesto

3.2.1 Poslovi na pultu za komunikaciju (alteru) Poslovi na pultu za komunikaciju se mogu prikazati kroz tok operacija na PostNet-u: 1. poetak smene - prijava radnika 2. zaduenje novcem 3. auriranje Crne liste 4. auriranje kursne liste 5. rad sa klijentima 6. pojava manjka ili vika 7. razduenje novcem 8. razduenje efektivom 9. tampanje izvetaja 10. kraj smene - odjava radnika Ostale sisteme, sa kojima je povezan alter tj. pult za komunikaciju moemo podeliti na unutranje i spoljne. Unutranji sistemi su: - glavna blagajna - dostava - odeljak kartovanja - tt-alter - odeljenje prihoda radne jedinice - odeljenje statistike radne jedinice Spoljni sistemi su: - Potanska tedionica - poslovne banke - komunalne organizacije - agencije

Ureaje koji postoje na pultu za komunikaciju moemo podeliti prema vrsti i nameni. -vrsta ureaja alterski tampa pozadinski tampa maina za brojanje novca mark-test koder za ekove displeji itai magnetnih kartica -namena ureaja tampa dokumenata i izvetaja masnipulacija sa predmetima obrade provera ispravnosti deviznog apoena U sistem su integrisani i drugi periferni ureaji kao to su elektronska vaga, ita barkoda, tampa bar-koda sa sekaem...

4. RAD POTE 23101 ZRENJANIN SA POSTNET APLIKACIJOM-Definisanje reonaDa bi se mogle zaduivati uputnice na dostavi, potrebno je da svaka dostavna pota definie brzu dostavu i reone na toj dostavi za segment PostNet uputnice

-Preuzimanje prispelih Postnet uputnicaUkoliko je izvrena uplata PostNet uputnica koje se trebaju isplatiti primaocu na oznaenoj adresi dostavne pote, na svim radnim stanicama navedene pote u osnovnoj masci Dostava pritiskom na taster F5 prikazuje se tabela prispelih PostNet uputnica za isplatu na adresi i preuzetih za zaduenje na odgovarajui reon u toj poti.

Prispele Postnet uputnice za isplatu na dostavi su prikazane u gornjoj tabeli i to su one koje imaju status U- uplaena za isplatu na domu za odredinu potu i PR preusmerena za isplatu na domu odredine pote iz neke druge dostavne pote. Ukoliko postoje uputnice koje treba preusmeriti, a to nije mogue iz razloga to je adresovana za podruje pote koja nije ovlaena za dostavu Postnet uputnica, radnik pote nee vriti ni preusmerenje ali ni zaduenje takve uputnice. Ovakva uputnica se moe isplatiti samo na alteru PostNet pote. Ukoliko sve ostale prispele uputnice pripadaju dostavnom podruju te pote vri se njihovo preuzimanje putem softverske aplikacije radi zaduenja na dostavi. Preuzimanje uputnica vri se neposredno pre planiranog izlaska potonoe na reon. Preuzete uputnice sistemski dobijaju status P preuzete za isplatu na dostavi. Uputnice koje imaju status U, PR ili P mogu se isplatiti na alteru bilo koje Postnet pote. U sluaju da se nakon preuzimanja utvrdi da prispela uputnica ne pripada poti koja je preuzela, uputnica se preusmerava na ve opisani nain. U tom sluaju njoj se menja status iz Ppreuzeta u PR-preusmerena.

-Zaduenje PostNet uputniceZaduenje uputnica vre se kroz glavnu masku Dostave izborom menia Zaduenje.

Po zavrenom postupku zaduivanja svih preuzetih uputnica zahteva se pregled zaduenih uputnica i tampa Knjige prispelih uputnica, gde se unosi ime potonoe, vri se uvid u izabranu zaduenu uputnicu i po potrebi se moe zaduena uputnica stornirati. Sistem generie redni broj uputnice koji ujedno predstavlja i broj prispea i isplatni broj uputnice. Radnik koji priprema uputnice za dostavu ima obavezu da taj broj ispisuje na uputnici u donjem levom uglu u obliku reon/izlaz/broj prispea. Uputnica zaduena na reonu sistemski dobija status ZD zaduena na dostavi i ne moe se isplatiti na alteru ni jedne pote sve do razduenja. -Storniranje uputnice koja je zaduena za dostavu Funkcija storniranja zaduenja uputnice u dostavnoj poti je off-line funkcija, tj. ovom funkcijom uputnica je samo izbrisana iz Pregleda zaduenih uputnica u toj poti, ali njen status je i dalje ZD- zaduena sve dok se ne izvri storniranje u Obraunskom centru. Radnik dostavne pote mora da pozove Obraunski centar i da po utvrenoj proceduri zahteva storniranje iste i da saeka odgovor, odnosno potvrdu da je uputnica stornirana.

-Zaduenje dostavljaaNakon zaduenja uputnica za odgovarajui reon i izlaz potrebno je zaduiti dostavljaa novcem korienjem transakcije iz glavne maske Blagajne, F12- Dostava, funkcija 5. Izdavanje novca potonoi

Glavna blagajna moe da kontrolie izdatu gotovinu za brzu dostavu kroz Specifikaciju gotovine brze dostave. U Raunskom stanju Glavne blagajne stavka IZDATO DOST B mora biti jednaka ukupnom zaduenju u Raunskom stanju brze dostave. Svaka dostavna pota moe izabrati vreme vrenja kontrole i nain izdavanja novca dostavljaima u skladu sa svojom organizacijom.

-Razduenje uputnicaPo povratku sa reona dostavlja se razduuje novcem i isplaenim uputnicama.U fazi razduenja svakoj uputnici se dodeljuje jedan od sledeih statusa: Vraena- svaka neisplaena uputnica koja pripada dostavnom podruju te pote u fazi razduenja nakon vraanja dobija status U-uplaena, pa se moe isplatiti na alteru bilo koje PostNet pote Naredna dostava- uputnica koja se iz odreenih razloga treba vratiti u status Ppreuzeta kako bi se ponovo zaduila. Takva uputnica moe ponovo da se zadui na reonu ,ili da se isplati na alteru bilo koje PostNet pote. Preusmerena- ukoliko se grekom obraunskog radnika u fazi pripreme i zaduenja za dostavu nije prepoznala uputnica koja ne pripada dostavnom podruju te pote, ve

je to primeeno tek po povratku sa reona, u fazi razduenja se ovakva uputnica obeleava kao preusmerena.Uputnica dobija status PR- preusmerena i moe se isplatiti na alteru bilo koje PostNet pote. Dostavljena/Isplaena- u fazi razduenja, posle oznaavanja statusa vraene i eventualno preusmerene ili za narednu dostavu pri emu ostaju samo isplaene uputnice, pritiskom na taster P-presek vri se on line dodeljivanje statusa pri emu se svim uputnicama koje nisu bile obeleene u fazi razduenja sistemski dodeljuje status I- isplaena.

-Razduenje obraunskog radnikaNakon razduenja svih reona i izlaza obraunski radnik se razduuje pozivajui List razduenja obraunskog radnika uputnicama na kojem su oznaeni reoni i izlazi koje je obraunski radnik razduivao, ukupan iznos gotovine koju treba da preda Glavnoj blagajni, broj komada isplaenih i neisplaenih uputnica.

-Kontrola dostave Kontrolor dostave tampa i kontrolie: izvetaj Pregled storniranih zaduenih PostNet uputnica ( segment dostava,meni Izvetaji zaduenja) i proverava da li je za svaku storniranu zadunu uputnicu u dostavnoj poti zahtevano od Obraunskog centra da izvri storniranje, uvidom u Dnevnik rada ili Knjigu storniranih transakcija Raunsko stanje brze dostave, stanje treba da bude 0,00 ukoliko je uredno izvreno zaduenje i razduenje svih reona/izlaza i svih obraunskih radnika i dostavljaa Dnevnik isplaenih uputnica- brza dostava i Pregled nedostavljenih uputnica koji se nalaze u meniju Izvetaja razduenja. Ovi izvetaji se po potrebi tampaju radi potpunije kontrole i zajedno sa Knjigama prispelih uputnica, Listovima razduenja i isplatnim obrascima ne treba arhivirati ve unititi s tim da su razlozi neizvrenja isplate uredno ispisani u Knjigama prispelih uputnica. Tabelu Statusa reona/segmenata/izlaska tampa i obavezno kontrolie pre funkcije kraja dana TT dostave.Ova tabela statusa moe se kontrolisati posle svakog razduenja reona/izlaza odnosno vie puta u toku dana.

uvid u izvetaj Nerazdueni reoni Kraj dana TT dostave funkcija Kraja dana TT dostave nalazi se u glavnoj masci Dostava, u meniu TT dostava.

-Manjak/viakU sluaju pojave manjka prilikom razduenja dostavljaa, manjak se sprovodi kroz altersku transakciju- Isplata komunalnih usluga kao u platnom prometu. Obraunski radnik je obavezan da odtampa altersko Raunsko stanje kao dokaz o sprovoenju transakcije Manjka. Dokumentacija se arhivira zajedno. Radnik koji je napravio manjak sainjava Izjavu koja se tretira p ve propisanoj proceduri. Viak se tretira kao u platnom prometu.

-Vanredna situacija (prekid on-line komunikacije na dostavi)Ukoliko u fazi zaduenja doe do prekida on line-a, a pritom nije sigurno koje statuse imaju uputnice, izvrava se sravnjenje sa Obraunskim centrom kako bi svi statusi bili P- preuzeti za dostavu. Uputnice sa statusom P se mogu isplatiti u bilo kojoj PostNet poti kroz altersku aplikaciju, a po uspostavljanju on line komunikacije, ukoliko do tada ne budu isplaene, mogu se zaduiti na dostavi. Ukoliko se po povratku sa reona uspostavi on line komunikacija postupak je isti kao da nije dolo do prekida veze, ukoliko je nema due vreme u dostavnoj poti potrebno je dodeliti kroz funkciju razduenja statuse Dostavljena ili Vraena (ovo su off line statusi ),a zatim u kontaktu sa Obraunskim centrom zahtevati dodelu pravih elektronskih statusa uputnicama: I- isplaena ili U- uplaena.