Psihiki i komunikativni poremeaji kod autizmaProf .dr Vesna Radoman

FASPER

Definicija SZO (1992)Autizam je neurorazvojni poremeaj koga karakteriu znaajna oteenja u oblasti recipronih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije ,kao i ogranien, stereotipan,repetitivan repertoar ponaanja, interesovanja i aktivnosti

Individualne varijacijeDeca se meusobno razlikuju u manifestacijama i simptomima. Kod svakog deteta postoje individualna razliita ispoljavanja ( ali i neke meusobne slinosti) tako da je danas esto u upotrebi termin autistini spektar poremeaja (ASP) kako bi se opisao i obuhvatio ovaj spektar individualnih variranja

KlasifikacijaSpada u grupu pervazivnih razvojnih poremeaja autistinog spektra-pervazivni: sveproimajui -zahvata i emocije i kogniciju i socijalno funkcion. dakle: sveobuhvatna disharmoninost linosti-razvojni: nastaje paralelno sa razvojem a ne nakon razaranja zdrave linosti (psihoza).

Pervazivni razvojni poremeaji Ovu grupu poremeaja karakterie kvalitativno otecenje recipronih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije kao i oskudan, stereotipan,reprertoar interesovanja i aktivnosti

Ove kvalitativne abnormalnosti su pervazivne karakteristike funkcionisanja linosti u razliitim oblastima, mada mogu da variraju u stepenu izraenosti.

U veini sluajeva razvoj je izmenjen od najranijeg detinjstva i uz retke izuzetke, stanje postaje izraeno tokom prvih pet godina ivota

U izvesnom broju sluajeva poremeaji su povezani ili se predpostavlja da su posledica izvesnih medicinskih stanja, od kojih su najea infantilni spazmi, kongenitalna rubela, tuberozna skleroza, cerebralna lipoidoza i hromozomska anomalija - faragilno X itd.

Autizam je razvojni pervazivni poremeaj sa ozbiljnom formom psihike i emocionalne dezorganizacije i disharnonije linosti koja donosi jeziku patologiju naroito jeziku retardaciju kao i opti poremeaj komunikacije

/////////

Leo Kaner 1943g.: autistina komunikacijailiinfantilni autizam

Nesposobnost uspostavljanja normalnih odnosa sa okolinom,pre svega sa majkom

KANEROVA PRVOBITNA TEZA O POREKLU AUTIZMA:Kaner usvojio Betlhajmovu hipotezu o emocionalnoj hladnoi majke i njenoj nesposobnosti da podstakne psihiki razvoj svog deteta

Deji autizam

Pervazivni razvojni poremeaj koji se definie postojanjem abnormalnog i/ili oteenog razvoja koji se manifestuje pre uzrasta od 3 godine, zatim karakteristinim obrascima patoloskog funkcionisanja u oblasti socijalnih interakcija,u komunikacijama i u repetitivnim ponaanjima.

Poremeaj se javlja tri do etiri puta ee kod deaka nego kod devojica.

Trijada oteenjaNajee se govori o karakteristinoj trijadi poremeaja (oteenja) i dijagnostiki je vano da dete manifestuje poremeaje u sve tri oblasti:1. tekoe i poremeaji u socijalnim interakcijama 2. tekoe i poremeaji u komunikaciji 3. poremeaji imaginacije i kreativne igre

statistikaDeava se kod 2-4 deteta na svakih 10.000 (Lotter)Autizam je mnogo ei kod deaka nego kod devojica (4 prema 1)Kod skoro autist.dece koja su praena do odraslog doba razvili su se epileptini napadi (Rutter )Poinje pre 30m. Dok SCH retko poinje pre puberteta

Deji autizam je prepoznatljiv po

Po distinktivnoj emi poremeenog razvoja govora, jezika i komunikacije koja je dijagnostiki vrlo znaajna. Poremeaji u razvoju govora i komunikacije su esto prvi znak koji ovu decu odvodi do bolnice ili strunjaka

Autizam je prepoznatljiv i po

Emocionalnim,socijalnim i ponaajnim abnormalnostima

Karakteristike ranog dejeg autizma:

Prekid veza sa spoljnom sredinomInkonzistentan odgovor na auditivne stimuluseUgroenost i uznemirenost na ulnu stimulacijuSolitarna a ne kooperativna igraOdsustvo kontakta oima koji se moe kas.razv.Nezainteresovanost za ljudeKod novoroenadi i vrlo male dece est izostanak startl refleksa

Govorni i jeziki razvojSkoro uvek usporen; produkcija smisaonih rei i upotreba fraza kasniMeutim u manjem broju sluajeva (oko 1/5) moe imati rani period normalnog razvoja govora i jezika nakon kojeg sledi regresija ( 18-30 m.) i nastanak jezikih poremeaja poremeaj upotrebe gesta i mimike mada je razumevanje gestova nekad bolje od verbalnog. Ipak poremeaji gestovne ekspresije su esti

Dalji jeziki i komunikativni razvojAutistino dete ak i kad ima odreenu jeziku kompetenciju mnogo manje koristi govor za komunikaciju sa drugom decom i okolinom . Ono moe govoriti malo a ukoliko govori mnogo taj govor je sastavljen od repetitivnih pitanja i odgovora, odloenih eholalija i slinoak i starije dete sa odreenom verbalnom fluentnou ne aska slobodno i ne prikljuuje se konverzaciji koja se odvija unutar grupe

Govorno funkcionisanjePREVERBALNA FAZA

Vokalizacija i babling kasneIzmenjen kvalitet (devijantan)i kvantitet(smanjen) vokalizacije i bablinga

VERBALNA FAZA5O% MUTIZMIRAZNI POREMEAJI KVALITETA I UPOTREBE GOVORARETKO ODGOVARAJU NA PITANJANIKAD NE POSTAVLJAJU PITANJA (OSIM EHOLALINO)OBRTANJE LINIH ZAMENICA i NJIHOVA OMISIJAISPUTANJE IMENICANEDOSTAJANJE VEZNIKAEHOLALIJA-rigidno ponavlj.rei ili fraza kojima nedostaje znaenjeSTEREOTIPNE FRAZEBIZARNE REI, NEOLOGIZMI,NEOBINE METAFOREBEZIVOTNO,MONOTONO IZRAAVANJEAGRAMATIZAMSUBSTITUCIJA ILI OMISIJA KONSONANATAARTIKULACIONI DEFICITI

Procesiranje govoraDetetu sa autizmom je esto potrebno due vreme za procesiranje verbalnih odgovora, odlaganje verbalizacijeZato je tokom edukacije i rehabilitacije potrebno strpljivo saekati i dati vremena detetu da verbalizuje ili prui odgovor na pitanje u koli

Kod starije autistine deceeste su abnormalnosti govora,jezika i komunikacijeNeki imaju monotonu ,ravnu, govornu produkciju uz povremene male labilnosti, promene naglaska ili emocionalnog izraza. kod drugih je prisutan stakato (por. tempa sa iznenadnim prekidima,presecanjima rei, otrim naglascima) i nedostatkom kadence i modulacija

Prof.Svetomir Bojanin:Govor se javlja iz potrebe deteta pri emuretko u nameri da bi se poruka i zaista prenela, dete zaeli da nekome neto kae ali tokom samog ina izgovaranja reenice ta se potreba gasi. Glas postaje sve tii,nastaje aputanje i zatim nestaje. Dete se npr.usmeri ka ispitivau,pogleda ga u oi,pone da govori,a zatim pogled odluta,govor splanjava,a dete samo ak i kree nekud neodreeno na drugu stranu. Ovo naglo gubljenje potrebe za komunikacijom u toku samog ina govora jeste po naem miljenju osnovni problem koji odslikava samu sutinu poremeaja

Karakteristike poremeaja razvoja jezika i komunikacijeTekoe usvajanja svih oblika komunikacije (govor,gest,izraz lica)Tekoe razumevanja govoraNekad samo ne razume ono to je proitaoVeina teko prati priu na TV, u pozorituPoremeaj upotrebe govoraEgocentrini govorPoremeaj motivacije za govorenjemPoremeaj neverbalne komunikacije

PSIHIKO FUNKCIONISANJEkognitivne funkcijeDeficiti percepcijeTekoe imaginacijeNedostatak simbolike igre populacije ima mentalnu retardacijuTekoe razumevanja apstraktnih pojmovaSavant sposobnosti

Intelektualno funkcionisanjeDijagnoza autizma ne ukazuje na stepen inteligencije deteta nego je fokus na autistinom ponaanjuPostoje autizmi sa neoteenim intelektualnim sposobnostima. Mogue je da dete sa visokom inteligencijom manifestuje izraeno autistino ponaanje. Isto tako dete sa niskom inteligencijom moe da manifestuje blage oblike autistinog ponaanja. Takoe je mogue da visoko inteligentno dete ima blaga autistina ponaanja kao i da ono sa niskom inteligencijom pokazuje izraene autistine simptome

Procesiranje informacija

Procesiranje primljenih informacija se esto odvija usporeno tako da detetu treba dati vremena da ih primi i obradi

Problemi sa panjomPostoje esto problemi u svraanju panje autistinog deteta ili problem nefleksibilnosti, tj. nemogunosti preusmeravanja na neki novi sadrajNpr. dete ne sledi naa uputstva i pokazivanje prstom na neku igraku

Pamenje

Ponekad je izraeno dobro mehaniko zapamivanje ali ono ne mora biti i praeno odgovarajuim razumevanjem

Vizuelne perceptivne vetineZa neke osobe sa autizmom vai da misle u slikama (vizuelne predstave) tako da je za njih od velikog znaaja u rehabiltaciji i edukaciji korienja vizuelnih stimulacija mada se one moraju dozirati da ne bi preplavile i emocionalno ugrozile ovakvu osobu

Karakteristike linosti detetaDisharmonija linostiNarcizamEgocentrizamAsocijalnostPoremeaj motivacijePrekid veza sa realnou i zatvaranje u sopstveni svet fantazija elja i nameraNesposobnost da se razviju oseajni i drutveni odnosi sa drugim osobama

Emocionalne karakteristike detetaNedostatak atamenta -ne raduje se majciTendencija jednakog odnoenja prema svima odraslima. Oko 4-5g. Mogu razviti vezanost za roditelje ali ne i za vrnjake (ne mogu da razviju oseanje prijateljstva)Ne maze se i ne trae utehu i bliskostNedostatak topline i oseanja Ne pokazuju separacionu anksioznost ili je ona slaba

Razvoj emoc.-soc. karakteristika i ponaanja Nakon 5g. moe da ispolji neka oseanja i donekle razvije neke drutvene kontakteU mladosti i odraslom dobu primetna emoc.hladnoa, nemogunost empatije, i drutvena neprilagoenost koja oteava stvaranje prijateljskih i ljubavnih odnosaRitualizovane i stereotipne radnje prerastaju u opsesiv. kompulz. kod odrasl.

Konzervativizam-opsesivna elja za istovetnouDete sa autizmom voli ono to mu je poznato i ne vole promeneSvaka promena stvara anksioznost i nesigurnostNpr. Dete voli isti raspored igraaka ili pribora za jelo, unoenje promene ga uznemiravaRutina poveava sigurnost, samopouzdanje i eliminie stres

Karakteristike ponaanja autistinog deteta Ritualno i kompulzivno ponaanje Konzervativnost,otpor promenamaImaju neobine pokrete i motorike aktivnosti( npr.lepranje i roking)Nemogunost prilagoavanja zahtevima socijalne sredinePrilaze drugima uz pomo i podrku odraslihKoriste ruku odraslog da dou do onog ta elePerseveracija (stalno ponavljanje rei,pokreta, radnji) Motorika moe biti poremeena ali mogu postojati ostrvca posebno dobro razvijena. Kod normalnog IQ mogu biti visoko razvijene vetine manipulacije oblicima,konstruisanja,reavanja pazl Ponekad dete pevui uvek istu ariju ili apue Ne koristi igrake za uobiajene (namenske) igreU kontaktima nema spontanosti i topline

Prekomerna stimulacija Prekomerna stimulacija je najee uzrok problema u ponaanjuKada je autistino dete uznemireno ne treba mu dodavati stimulacije priblizavanjem, priom, dodirivanjem jer mu to potencira anksioznostAnksioznost se moe intenzivirati tokom dana tako da dete iznenadno puca

Ponaanje Rigidni obrasci ponaanjaStereotipija u aktivnostima (u igri, ishrani)Mogua agresija i autoagresijaHiper ili hipokinezijaFascinacije Manirizmi rukama i prstima

Opsesivna uska interesovanjaDete moe imati problem da se usredsredi na bilo koji drugaiji sadraj osim na predmet svog uskog opsesivnog interesovanja. Dete moe biti vrlo edukovano i informisano o toj uskoj oblasti i provoditi dosta vremena u sakupljanju novih informacija o tome uglavnom se ne preporuuje odvraanje deteta od opsesivnih interesovanja

Koncentracija na stvari i na delove stvariPreokupacija predmetima, a ne ljudima, ak preokupacija delovima predmeta umesto celinom Npr. dete se uporno igra samo sa vratima na igraki kue,otvarajui i zatvarajui ih a zanemaruje u igri celinu kue i neke njene druge optije funkcije. U rehabilitaciji se radi na centralnoj koherenciji tj. pomaganje detetu da sagleda celinu

DSM IIINekad se smatralo da je presudan roditeljski uticaj (psiholoki) a danas su utvreni odreeni sluajevi organske zasnovanosti dok je u ostalim sluajevima etiologija nepoznata.

Ajzenbergovi (Eisenberg) dokazi:dokazi za psihogenu uslovljenost autizma:Mnogi roditelji autistine dece pokazuju emocionalne poremeaje-deca koja rastu u internatima i bolnicama uz nedodtatak kontakata sa majkom imaju poveanu uestalost emocionalnih tekoa-neki dogaaji iz ivota aut.det.pokazuju patogeni psiholoki uticaj na rani autizam-psihoterapija ima blagotvoran uticaj-visoka uestalost autizma kod jedinaca i prvoroenih upuuje na mogunost da roditeljski stavovi imaju znaajan uticaj-ravnodunost,agresivnost,povlaenje i prekid kontakta seInterpretiraju kao kanjavanje ili osveta roditeljima

Ajzenbergovi dokazi IIDokazi za organsku uslovljenostNeka autisti.dec.imaju roditelje ija struktura linosti ne odgovara opisu linosti tipinog roditelja autis.deteta

Roditelji koji odgovaraju opisu imaju esto normalnu decu

Aut.dec. se abnormalno ponaaju od roenjaPostoji stalna srazmera 3-4 deaka:1devojicaNema gradacija infantil.aut. na kontinuumu od normalnog stanja preko prelaznih formi do tekog poremeaja

Psihoterapija i habilitacijaNaglasak je na razvoju komunikacije, ako postoji problem verbalnog razumevanja neophodno je koristiti gestove ili kombinaciju gesta , rei i demonstracijaSa detetom se uspostavlja neverbalni kontakt pokazivanjem stvariOdgovara se pozitivno i na najmanji i najjednostavniji pokuaj komunikacije i ona se podkrepljujeU poetku koristi se pojednostavljen govor a kasnije razne govorne igre

Bihejvior terapija mutizma kod autistinog detetaLovasov metod sa operantnim potkrepljenjem tokom govornog treninga kod autistine mutistine deceDve osnovne faze: I pridobijanje deteta za kooperaciju i postepeno potkrepljivanje ,prvo glasa i slogovaII a)oznaavanje reima objekata i akcija b)uenje apstraktnijih rei (veznici, zamenice, predlozi) c) slobodna konverzacija

Terapijska intervencijaTerapeut mora biti kreativan u pronalaenju podsticaja i sopstvenom angaovanju u dejim interesovanjima i aktivnostima, obavljajui ih zajedniki sa detetomDetetu se mora pokazati da je drutvena interakcija i komunikacija korisna i zabavna Ukljuivanje i obuka roditelja

Atipini autizam Atipini autizam se najee razvija kod duboko retardiranih osoba, iji nizak nivo funkcionisanja se povezuje sa autistinim simptomima . Javlja se kod osoba sa tekim specifinim razvojnim poremeajem receptivnog govora.

Deca sa aspergerovim sindromom ili sa visoko funkcionalnim autizmom

Imaju dobro razvijene verbalne sposobnostiPokazuju veu elju za komunikacijom sa drugom decom ali nedovoljno razvijene komunikativne vetine Intelektualno su esto ouvani Mogu ostvariti dobar akademski napredakAli im je takoe generalno potrebna pomo i podrka