97

«Небески човек» и «Вечни Христос»: Аполинарије и Григорије Ниски о личном идентитету СпаситељаУДК:­27­31­Григорије­Ниски,­свети­

27­31­Аполинарије­Лаодикијски27­872­Аполинарије­Лаодикијски

«не Бе СкИ чо век» И «веч нИ хРИ СТоС»:Апо ЛИ нА РИ Је И ГРИ Го РИ Је нИ СкИ

о ЛИч ноМ Иден ТИ Те Ту СпА СИ Те љА*

Ап стракт: Овај чла нак до ка зу је да су Гри го ри је На­зи јан зин и по себ но Гри го ри је Ни ски у Апо ли на ри је вој хри­сто ло ги ји ви де ли со ти ри о ло ги ју ко ја се ко ре ни то раз ли­ко ва ла од њи хо ве: док је он сма трао да се уло га Хри ста као Спа си те ља осла ња на Ње го ву при род ну раз ли ку од на­шег па лог уре ђе ња, они су тај ну спа се ња схва та ли као по­чет но пре о бра же ње чи та вог чо ве чан ства кроз пре но ше­ње, Реч ју Бо жи јом, бо жан ске вр ли не и жи во та пот пу ном и нор мал ном људ ском би ћу ко је је лич но сје ди ње но с Њим. Ова со ти ри о ло шка раз ли ка је, за уз врат, има ла ва жне им пли ка ци је за не слич не ан тро по ло ги је, ес ха то ло ги је и пред ста ве о Бо гу ко је се мо гу на ћи у де ли ма ових ауто ра.

Кључ не ре чи: Хри стос, хри сто ло ги ја, со ти ри о ло ги ја, ан тро по ло ги ја, Апо ли на ри је, Гри го ри је Ни ски, Гри го ри је На зи јан зин

Чи та ње до ку ме на та о су ко бу из ме ђу Апо ли на ри ја Ла о ди киј ског и ка па до киј­ских Ота ца о иден ти те ту и уну тра шњој струк ту ри Хри сто ве лич но сти, де лу је, за оне на у че не на стан дард не обра сце схва та ња ра но хри шћан ске хри сто ло ги је, пре као за го нет ка не го као не што што ра све тља ва� Фраг мен ти и бе се де Апо ли на ри је ве ко је још по сто је, с јед не стра не, пру жа ју сли ку Хри ста ко ја је ма ње би зар на, ма­ње кла сич но до кет ска у пред ста вља њу Ње го вог чо ве штва, не го што нас са вре ме на Dog men geschic hte (= дог ма ти ка) на во ди да прет по ста ви мо� Kelly McCarthy Spo erl је де таљ но по ка зао, у се ри ји чла на ка об ја вље них до 1993, да је Апо ли на ри је во схва­та ње Хри ста нео дво ји во по ве за но са ње го вим не ко ле бљи во ни кеј ским, ата на си јев­ским, при сту пом би ћу Бо га, као ње го вој на мер ној же љи да се од у пре мо да ли зму, оте ло вље ном у аве ти Мар ке ла Ан кир ског, ко ји је об у зео ве ћи ну је лин ских те о ло га че твр тог ве ка�1 Ro wan Gre er је на гла сио слич но сти Апо ли на ри је вог схва та ња Хри­

* На слов из вор ни ка: Brian E. Daley, S.J., “He a venly Man” and “Eter nal Christ”: Apol li na ri us and Gre gory of Nyssa on the Per so nal Iden tity of the Sa vi or, Jo ur nal of Early Chri stian Stu di es 10:4, 2002, 469–488.

1 Ви де ти: Kelly McCarthy Spo erl, “Apol li na ri us and the Re spon se to Early Arian Chri sto logy,” Stu dia Pa tri­sti ca 26 (1993): 421–27; “Apol li na rian Chri sto logy and the An ti­Mar cel lan Tra di tion,” Jo ur nal of The o lo gial Stu di es n.s. 43 (1994): 545–68; “The Li tur gi cal Ar gu ment in Apol li na ri us: Help and Hin dran ce on the Way to Ort ho doxy,” HTR (1998): 127–52.

Бра­јан­Е.­Да­леј

98

ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ

ста са ири не је вим и по ка зао да ко рен та квог схва та ња код обо ји це ле жи у Па вло­вом пред ста вља њу Хри ста као «не бе ског чо ве ка» по ре чи ма 1� кор� 15, 47: «Обо ји ца [иринеј и Аполинарије] чи та ју исти текст», пи ше Gre er, «обо ји ца ви де Хри ста као но вог Ада ма; обо ји ца раз у ме ју но во чо ве штво као тран сцен дент но у од но су на ста­ро»�2 По ми шље њу Spo erl–а и Gre er–а, Апо ли на ри је ва хри сто ло ги ја у се би но си ан­тро по ло шке и те о ло шке прет по став ке ко је ће се по ка за ти ка та стро фал ним за схва­та ње Хри сто ве со ли дар но сти са остат ком чо ве чан ства, али ње го ви све то пи сам ски ар гу мен ти и те мељ на те о ло шка ин те ре со ва ња ни су по се би би ли ни чуд ни ни ти на ро чи то екс трем ни у по ре ђе њу са је лин ским рас пра ва ма ка сног че твр тог ве ка по пи та њу ста ња и де ла Спа си те ља�

С дру ге стра не, раз ма тра ње Гри го ри ја Ни ског о лич но сти Хри сто вој, та­ко ђе ни је ла ко укло пи ти са оним што са вре ме ни пи сци обич но же ле – са хал­ки дон ском фор му лом као ме ри лом – са окви ром пој мо ва кла сич не све то о тач­ке хри сто ло ги је, ма кар у ра ном пе ри о ду ње ног раз во ја� Гри го ри је рет ко го во ри о јед ној ипо ста си или две при ро де у Хри сту, на при мер,3 он на чел но из бе га ва да упо тре би на зив Бо го ро ди ца (те о то кос) за Ма ри ју,4 би ва ју ћи ви ше склон да го во­ри о људ ској ствар но сти Хри ста као људ ског би ћа, као a ;nqrwpoj–а, ко ји је «узет» или «усво јен» од стра не Ло го са;5 он чак уоча ва два pro vswpa или уло гу го вор ни­ка у би блиј ским Хри сто вим ка зи ва њи ма�6 По ред то га, он та ко ђе, по пут Гри го ри­ја На зи јан зи на, че сто упо тре бља ва је зик «ме ша ња» ка ко би опи сао је дин ство бо­жан ског и људ ског,7 и ње го ва пред ста ва вас кр слог, про сла вље ног Хри ста, бар у

2 Ro wan A. Gre er, “The Man from He a ven: Paul’s Last Adam and Apol li na ri us’s Christ,” у Paul and the Le ga­ci es of Paul, ed. Wil li am S. Bab cock (Dal las: So ut hern Met ho dist Uni ver sity Press, 1990), 165–82, ов де 165–66.

3 Иако Гри го ри је сле ду је Ва си ли ју и Гри го ри ју На зи јан зи ну го во ре ћи о Оцу, Си ну и Све то ме Ду ху као о ипо ста си ма уну тар јед не при ро де (ouvsi,a) Бо жи је, он рет ко ко ри сти та кав реч ник за Хри ста као по је ди нач ног су бјек та, иако сна жно по твр ђу је да Ло гос и чо век Исус ни су два из вр ши о ца (нпр., Or. Cat. 79.3–12), и сна жно по ри че оп ту жбе да он го во ри о «два Си на» нпр, C. Eun. 3, 3.57–69; Ad The op hi lum [GNO 3.1:120.16–121.2; 126.14–127.10; An ti rr he ti kos adv. Apol li na ri um 39 [GNO 3.1:194.3–27]). За ду бље и ба лан си ра но ис тра жи ва ње глав них то ко ва Гри го ри је ве хри сто ло ги је, још увек је, упр кос про то ку вре ме на, нај ко ри сни ја сту ди ја Karl Holl, Amp hi loc hi us von Iko ni um in se i nem Verhältnis zu den gros sen Kap pa do zi ern (Tübin gen: J. C. B. Mo hr, 1904; re pr. Darm stadt: Wis sen scha ftlic he Buc hge sellschaft, 1969), по себ но стр. 220–35. Оп шти ји пре глед Гри го ри је ве хри сто ло ги је, у кон тек сту раз у ме ва ња ње го вог схва та ња спа се ња ви де ти у Ja ro slav Pe li kan, “The Mor ta lity of God and the Im mor ta lity of Man in Gre gory of Nyssa,” у The Sco pe of Gra ce. Es says on Na tu re and Gra ce in Ho nor of Jo seph Sit tler, ed. Phi lip J. Hef ner (Phi la delp hia: For tress, 1964), 79–97. За Гри го ри је ву хри сто ло шку тер ми­но ло ги ју ви де ти: Jean­René Bo uc het, “Le vo ca bu la i re de l’union et du rap port des na tu res chez sa int Grégo i re de Nysse,” Re vue Tho mi ste 68 (1968): 533–82.

4 Из у зе так на ла зи мо у јед ном одељ ку Еp. 3.24, где Гри го ри је ин си сти ра, очи глед но про тив апо ли­на ри јев ских оп ту жби, да ни је ње го ва стру ја та ко ја на зи ва «пре све ту Дје ву, Бо го ро ди цу чо ве ко ро ди цом (avnqrwpoto,koj), ка ко чу је мо да не ки из њи хо ве стру је то чи не». Упо тре бу на зи ва «Бо го ро ди ца» на ла зи мо и у ње го вом ра ном ра ду De Vir gi ni ta te 14.1.24 и 19.6.

5 Ви де ти нпр. Аntirrh. 1197C (GNO 3.1:184.5–15): «Шта је, на кон цу, раз ли ка из ме ђу ‘је дин ства с те­лом’ и ‘усво је ња би ћа чо веч јег’?»; та ко ђе 1200A (GNO 3.1:184.20, 27, 30), 1212A (GNO 3.1:193.11) [avnqrw,pou provslhyij]; Ctr. Eun. 3.4 (GNO 2:139.17; 140.15); An ti rrh. 1212A (GNO 3.1:193.11) (avnavlhyij); C. Eun. 3.10 (GNO 2:294.8); Ep. 3.15 (prosoikeiou/sqai). За је зик «оби та ва ња» ви де ти и Еp. 3.19–20.

6 Ви де ти нпр., ref. C. Eun. 83 (GNO 2:346.14–16: го вор ник у би блиј ском од лом ку); An ti rrh. 1128A (GNO 3.1:133.12; 1181C (GNO 3.1:173.13) [у оба слу ча ја to. douliko.n pro,swpwn је из јед на чен са «об лич јем слу ге»].

7 Гри го ри је ко ри сти раз ли чи те об ли ке mi,xij–а: нпр., C. Eun. 3.4 (GNO 2:158.26); An ti rrh. (GNO

99

«Небески човек» и «Вечни Христос»: Аполинарије и Григорије Ниски о личном идентитету Спаситеља

на ве де на три одељ ка, пред ста вља чи та во Ње го во чо ве штво као уро ње но у веч ну ствар ност про сла вље ног Си на, као што се кап сир ће та ута па у без гра нич ни оке ан�8 та ко су исто ри ча ри дог ма ти ке два де се тог ве ка има ли да се би са стра хом по ста ве пи та ње да ли је Гри го ри је су штин ски алек сан дри јац или ан ти о хи јац по сво јој хри­сто ло шкој ори јен та ци ји;9 или ни је – ако при хва ти мо да су то не про ме њи ве ал тер на­ти ве – ње го ва хри сто ло ги ја ни је јед но став но не зре ла, кон фу зна и не кон зи стент на�10 као Апо ли на ри јев про тив ник, Гри го ри је на мо мен те де лу је су ви ше слич но свом не при ја те љу, а с дру ге стра не, су ви ше слич но Ди о до ру тар сиј ском, да би но сио све­тиљ ку кла сич ног пра во сла вља�

Већ сам по ку шао да по ка жем, у сво јим ра ни јим есе ји ма, да ка да се јед ном на­пу сти про це њи ва ње Гри го ри је ве Хри сто ло ги је кон цеп ту ал ним или ме то до ло шким ме ри ли ма Хал ки до на, или спо ро ва пе тог ве ка ко ји му сле де, лак ше је са гле да ти ту Хри сто ло ги ју као ства ра ње до след не и сна жно увер љи ве це ли не са остат ком ње го­ве ми сли о Бо гу и људ ском спа се њу�11 Ве о ма те шко укла па ње ње го ве Хри сто ло ги је у уоби ча је не сте ре о ти пе ан ти о хиј ског или алек сан дриј ског ми шље ња пе тог ве ка, за пра во из но ва да је сна гу на ра ста ју ћем осе ћа ју збу ње но сти у са вре ме ној на у ци ка­да су у пи та њу ове ста ре ка те го ри је�12 Мо ја је на ме ра да ов де, пре све га, по ста вим пи та ње – у кон тек сту су ко ба ве ли ких ка па до ки ја ца и Апо ли на ри ја и ње го вих след­бе ни ка, ко ји је очи глед но по чео ка сних ше зде се тих го ди на че твр тог ве ка и до сти гао еп ске раз ме ре до сре ди не осам де се тих – ко ја је би ла ствар на раз ли ка ме ђу њи ма: још пре ци зни је, да по ста вим пи та ње шта је то би ло у Апо ли на ри је вом соп стве ном до бро ин те гри са ном и сна жном ни кеј ском схва та њу лич но сти Хри сто ве што је из­гле да ло та ко те о ло шки опа сно епи ско пу Ни се, и ко ли ко се Гри го ри је ва пред ста ва Спа си те ља за и ста раз ли ку је од ове Апо ли на ри је ве�

На по вр ши ни су, макар, они има ли мно го то га за јед нич ког� као и тро ји ца ка­па до ки ја ца, Апо ли на ри је је, чи та вог свог жи во та, био из ра зи ти по што ва лац ве ли ког Ата на си ја, и бра ни тељ ни кеј ског је зи ка са су шта стве но сти као ис прав ног на чи на од­

3.1:217.20); Cat. Or. (GNO 3.4:48.4; 79.6); раз ли чи те об ли ке kra/sij–а: C. Eun. 3.1.45 (GNO 2:19.12); 3.4 (GNO 2:139.27) An ti rrh. (GNO 3.1:161.18; 225.12); Ep. 3.15.

8 Ad The oph. (GNO 3.1:126.17–21); An ti rrh. (GNO 3.1:201.10–17); C. Eun. 3.3.68 (GNO 2.125.28–126.3). Јед но ту ма че ње ове сли ке про тив за ле ђа ра ни јих је лин ских те о ри ја о флу ид ном сме ша њу, ви де ти Jean­René Bo uc het, “À pro pos d’une ima ge chri sto lo gi que de Grégo i re de Nysse,” Re vue Tho mi ste 67 (1967): 584–88.

9 Ви де ти нпр., Holl, 235 (бли же ан ти о хиј ском ста но ви шту); J. Ti xe ront, Hi sto i re des dog mes dans l’an­ti qu ité chréti en ne (Pa ris: Le cof fre, 1912), 2:128 (тен ден ци је обе шко ле, че шће ка «мо но фи зити ма»); J. N. D. Kelly, Early Chri stian Doc tri nes (San Fran ci sco: Har per and Row, 1976), 298–300 (бли же ан ти о хиј ци ма). Или ја Ма цу кас је твр дио да Гри го ри је и дру ги Ка па до киј ци сто је не где из ме ђу глав них тврд њи и на гла ша ва ња Алек сан дри је и Ан ти о хи је, чак и да не ке Гри го ри је ве «п ред ста ве» има ју очи глед но «мо но фи зит ску» бо ју: Parathrh,seij evpi, th/j Cristologi,aj Grhgori,ou tou/ Nu,ssshj( Qeologi,a 40 (1969): 252, на во ди се Ма цу ка сов ра ни ји рад, H sa,rkwsij tou/ Lo.gou kai. hv qe,wsij tou/ avnqrw,pou kata. th,n didaskali,an tou/ Nu,sshj (At hens: [Or­ga ni smos Pa ne pi ste mi ou At he non,] 1965), 219.

10 Ви де ти на при мер, Ti xe ront, 130; в. та ко ђе Aloys Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion (Lon don: Mow­brays, 1975), 1:371f., 376.

11 Ви де ти: “Di vi ne Tran scen den ce and Hu man Tran sfor ma tion: Gre gory of Nyssa’s An ti­Apol li na rian Chri­sto logy,” Stu dia Pa tri sti ca 32 (Le u ven: Pe ters, 1997): 87–95.

12 Ви де ти, нпр., John McGuc kin–ове оштре кри ти ке ове тер ми но ло ги је у St. Cyril of Ale xan dria: The Chri­sto lo gi cal Con tro versy (Le i den: Brill, 1994), 205.

100

ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ

ре ђе ња бо жан стве но сти Си на; Био је јед на ко од ре ђен и као про тив ник «ико но миј ског мо да ли зма» Мар ке ла Ан кир ског, ко ји му је де ло вао као по ни ште ње ствар не ико но ми­је спа се ња, та ко што је чи нио не мо гу ћим лич но ова пло ће ње Сло ва, лич но при су ство Си на у те лу�13 С об зи ром на лич ност Хри сто ву, Апо ли на ри је и Гри го ри је Ни ски – обо­ји ца од лич ни бе сед ни ци – ко ри сте за чу ђу ју ће сли чан је зик ка да го во ре о оно ме што је сје ди њу ју ће и у оно ме што се раз ли ку је у Спа си те љу�14 Обо ји ца су скло ни упо тре би јед­но став ног пој ма e[nwsij као нај о снов ни је ка те го ри је за опи си ва ње је дин стве ног скло па Хри ста као је дин ства два ствар на и не сво ди ва раз ли чи та еле мен та�15 Обо ји ца го во ре о ису су, ова пло ће ном Сло ву, као о «пре вас ход стве ном чо ве ку» (kuriako.j a[nqrwpoj),16 «чо ве ку» узе том или у ње му на ста ње ном бо жан ском Ло го су,17 по што обо ји ца же ле да при ме не стро га огра ни че ња на сми сао у ко ме го во ри мо чак и о ви дљи вом Хри сту као о јед но став но чо ве ку (a[nqrwpoj)�18 Обо ји ца твр де да на зи ви «Хри стос» и «Го спод» од­го ва ра ју веч ном Си ну, и да из ра жа ва ју Ње гов од нос и пре ма Оцу и пре ма тво ре ви ни�19 Обо ји ца го во ре о људ ском те лу Хри сто вом као пот пу но обо же ном је дин ством са Бо­

13 За пот пу ну рас пра ву о Апо ли на ри је вој три ја до ло ги ји ви де ти три члан ка Kelly McCarthy Spo erl–а, ко ји су по ме ну ти у 1. на по ме ни.

14 О хри сто ло шкој тер ми но ло ги ји Гри го ри ја Ни ског ви де ти: Jean­René Bo uc het, “Le vo ca bu la i re de l’union et du rap port des na tu res chez sa int Grégo i re de Nysse,” Re vue Tho mi ste 68 (1968): 533–82.

15 Ви де ти Апо ли на ри је, Con tra Di o do rum, frags. 140–42 (ed. H. Li et zmann, Apol li na ris von La o di cea und se i ne Schu le [Tübin gen: J. C. B. Mo hr, 1904], 241.3– 26); frag. 147 (Li et zmann 246.20–28); frag. 160–61 (Li et­zmann 254.5–26): Је дин ство Ису со вог те ла и Сло ва, а не при ро да те ла по се би, је сте оно што нам до пу шта да те ло на зи ва мо бо жан стве ним. Ви де ти та ко ђе и Гри го ри је Ни ски, Аntirrh. (GNO 3.1:184.27–30): „Је дин ство [Слова] са те лом (sarko.j e;nwsij)“ озна ча ва исто што и „усво је ње људ ског би ћа (avnqrwpou pro,slhyij)“; Оr. Cat. (GNO 3.4:39.13–22); фраг мент пи сма Мо на ху Фи ли пу, на ве ден код Св. Јо ва на Да ма ски на, Con tra Ja co bi­tas 112 (ed. B. Kot ter, Die Schrif ten des Jo han nes von Da ma skos [Ber lin: De Gruyter,1981], 4:149.3–6).

16 Гри го ри је Бо го слов, Ep. 101.12 (SC 208:40), све до чи о Аполинаријевој ка рак те ри стич ној упо тре­би овог хри сто ло шког из ра за. О исто ри ји упо тре бе ове фра зе, ко ју је ве ро ват но са ста вио Апо ли на ри је, али ко ју упо тре бља ва ју мно ги ка сни ји пи сци ко ји има ју вр ло раз ли чит при ступ тај ни Хри сто вој, ви де ти Aloys Gril lme i er, “«Kuriako.j a;nqrwpoj» Eine Stu die zu einer chri sto lo gischen Be ze ic hnung der Väterzeit,” Tra di tio 33 (1979): 1–63 [= Frag men te zur Chri sto lo gie (Fre i burg: Her der, 1997), 152–214].

17 Ви де ти Апо ли на ри јев Ana kep ha la i o sis, ко ји от по чи ње про во ка тив ним лан цем си ло ги за ма са ста вље­них да из но ва и из но ва во де за кључ ку «Хри стос ни је људ ско би ће (a[nqrwpoj)»: Li et zmann, 242.24–243.28. Рад он да на ста вља, у истом си ло ги стич ком сти лу, на сто је ћи да до ка же да Хри стос ни је «људ ско би ће у ко је се усе лио Бог», већ да је Он «Бог и чо век [a[nqrwpoj qew|/ parazeucqeij]» (244.6–16), а не јед но став но, ка ко ми би ва мо по сред ством бла го да ти «људ ско би ће при дру же но Бо гу [a;nqrwpoj qew/| parazeucqei,j]» (245.30). Апо ли на ри је ва на ме ра, ја сно, ни је да пот пу но не ги ра да је Хри стос људ ска ин ди ви дуа, већ са мо да од ре ди на ко ји на чин ње го ва чо веч ност тре ба да бу де схва ће на. Гри го ри је Ни ски, с дру ге стра не, ин си сти ра на то ме да бу ду ћи да је Син веч но «Хри стос» и «Го спод», он мо же би ти на зван «чо ве ком» за од ре ђе ни пе ри од свог зе маљ ског жи во та — не пре свог усе ље ња у Ма ри ји ну утро бу, ни ти на кон свог ваз не се ња у сла ви: An ti rrh. (GNO 3.1:222.25–29).

18 Пре ма An ti rr he ti kos–у Гри го ри ја Ни ског, Апо ли на ри је раз ли ку је avna,lhyij tou/ nou/ kai. o;lou avnqrw,pou од Сло ва, што он од ба цу је, и pro,slyij sarko.j што он по твр ђу је; Гри го ри је ово сма тра јед но став но игром ре чи, (GNO 3.1:193.6–18). Апо ли на ри је та ко ђе го во ри о Хри сто вом чо ве штву као о «људ ском би ћу од Ма ри­је»: Ep. ad Jo vi a num (Li et zmann, 251.4–5); cf. псе у до­Ата на си је во Ser mo ma i or de fi de 30 (ed. Edu ard Schwartz, Sit zung sbe ric hte der bayerischen Aka de mie der Wis sen schaf ten 1924 [6]: 27; PG 26:1285A): оп ште је при хва ће но да овај рад при па да Апо ли на ри је вој шко ли.

19 Гри го ри је се, за пра во, до не кле бра ни од Апо ли на ри је ве оп ту жбе да он и ње го ви исто ми шље ни ци по ри чу да је Хри стос, као Хри стос ве чан: An ti rrh. (GNO 3.1:219.14–223.10). По што «сла ва ко ја пре ве ко ва окру жу је је ди но род ног Бо га, тре ба да бу де схва ће на као Дух Све ти», «он мо же би ти на зван «Хри стос» — «по ма за ни» Ду хом Све тим — јед но став но с об зи ром на ње гов тро јич ни од нос (GNO 3.1:222.15–21).

101

«Небески човек» и «Вечни Христос»: Аполинарије и Григорије Ниски о личном идентитету Спаситеља

гом Сло вом, и то, ка ко ће мо да ље ви де ти – у Гри го ри је вом слу ча ју, до те ме ре да иако Хри сто во чо ве штво оста је веч но, ње го ве те ле сне и пси хо ло шке ка рак те ри сти ке, као и мо рал на огра ни че ња су, у сми слу де ла ња, ану ли ра ни Ње го вим ваз не се њем у сла ви�20 и Апо ли на ри је и Гри го ри је Ни ски, та ко ђе, прет по ста вља ју не по сред ну ве зу из ме ђу на ше са да шње мо рал не бор бе, на шег тр пље ња не до стат ка вр ли не, и сла бо сти и про па дљи во­сти на ших те ла�21 За њих обо ји цу, ис це ље ње на ше мо рал не и фи зич ке про па дљи во сти је је ди но мо гу ће кроз до дир са веч ним, не про па ди вим Хри стом: тај до дир се оства ру је кроз ве ру у ње га, кроз бри жно по дра жа ва ње и под ви жнич ку са мо ди сци пли ну, и кроз ви ше фи зич ки су срет све тих тај ни, по себ но ев ха ри сти ју�22

ка ко он да да раз у ме мо сна жну су прот ста вље ност ко ја очи глед но по сто ји из ме­ђу Апо ли на ри ја и ње го вих след бе ни ка и ка па до ки ја ца и њи хо вих след бе ни ка, то ком 370–их и 380–их? Она је, што је ја сно, де лом има ла свој узрок у цр кве ним и по ли­тич ким окол но сти ма� Апо ли на ри је и Ва си ли је ке са риј ски су из ра жа ва ли ме ђу соб но ди вље ње то ком ка сних 350–их� Али ка да је Апо ли на ри је по чео да оку пља след бе­ни ке твр де ни кеј ске ли ни је у за пад ној Си ри ји у све ви ше и ви ше от пад нич ку цр кву, и по што је, по пут Па вла Ан ти о хиј ског, не ка нон ски ру ко по ло жио та мо шњег епи ско па, ве ро ват но то ком Ју ли ја но ве вла да ви не, ње гов од нос са Ва си ли јем се из гле да про ме нио, упр кос чи ње ни ци да је сам Ва си ли је, као ми тро по лит ке са ри је, по вре ме но при бе га вао истим не ка нон ским так ти ка ма�23 то ком ка сних 370–их, ка да је Апо ли на ри је ру ко по ло­жио ње му скло не епи ско пе у дру гим гра до ви ма, чак и ње го ви ра ни ји по др жа ва о ци у Ри му и Алек сан дри ји из гле да да су са њим пре ки ну ли за јед ни цу, и до ра них 380–их апо­ли на ри сти Ма ле Ази је су би ли укљу че ни у ин тен зив на, по ле мич ка над ме та ња са им пе­ри јал но по др жа ним ни кеј ским цр ква ма, у ко ји ма су ка па до киј ци би ли кључ ни уче сни­ци�24 Без об зи ра на сво ју по све ће ност слу ча ју Ни ке је, Апо ли на ри је је по стао во ђа сек те�

20 У Рас пра ви са Апо ли на ри јем, Гри го ри је чак ка же, «Он је увек Хри стос, ка ко пре сво га зе маљ ског жи во та [oivkonomi,a] та ко и на кон то га; али, он ни је чо век ни ти пре ни ти по сле то га, већ са мо то ком свог зе маљ­ског жи во та». Он ово од мах од ре ђу је твр де ћи да на кон ваз не се ња Он ни је људ ско би ће у «те ле сном» сми слу: «Јер људ ско би ће не по сто ји пре (за че ћа) у Дје ви, ни ти те ло пред ста вља Ње го во соп стве но од ре ђе ње на кон ваз не се ња на не бо». (GNO 3.1:222.25–29).

21 Ви де ти нпр. Гри го ри је Ни ски, Or. Cat. (GNO 3.4:26.3–12; 35.16–36.16); Апо ли на ри је, frags. 74–76 (Li et zmann, 222.6–24: свест као про мен љи ва, не до след на); frags. 150–51 (Li et zmann, 247.22–248.7: свест као са мо дре ђу ју ћа али не до след на); Пи смо епи ско пи ма Ди о ке са ри је 2 (Li et zmann, 256.5–6); Ana kep ha la i o sis 30 (Li et zmann, 246.13–17: су коб све сти и те ла).

22 За Апо ли на ри је во схва та ње на чи на на ко ји оства ру је мо до дир са спа са ва ју ћим и ис це ли тељ ним при­су ством ова пло ће ног Хри ста, ви де ти frag. 165 (Li et zmann, 262.28–263.14: ве ром, сле до ва њем ње му и по дра­жа ва њем ње го вог по на ша ња); frag. 116 (Li et zmann, 235.8–17: хра ње њем ње го вим жи во то дав ним те лом); cf. Гри го ри је Ни ски, Or. Cat. (GNO 3.4:93.1–98.7): хра ње њем Ев ха ри сти јом; ibid. (GNO 3.4:98.8–105.9): мо рал­ном об но вом и сле до ва њем Хри сту.

23 За ве ро ват ну ре кон струк ци ју овог де ла Апо ли на ри је ве ка ри је ре, и про ме ну ње го вог од но са са Ва­си ли јем, ви де ти G. L. Pre sti ge, St. Ba sil the Gre at and Apol li na ri us of La o di ca ea, ed. He nry Chad wick (Lon don: SPCK, 1956), 14–16. John McGuc kin су ге ри ше да је Ди о дор Тар ски, је дан од глав них по др жа ва те ља Ме ле ти ја Ан ти о хиј ског, пр ви уве рио Гри го ри ја На зи јан зи на, и мо жда пре ко ње га и Гри го ри ја Ни ског, у те о ло шку и цр кве ну опа сност ко ја пре ти од Апо ли на ри ја и ње го вог дру штва: ви де ти Sa int Gre gory of Na zi an zus: An In tel­lec tual Bi o graphy (Crest wo od: St. Vla di mir’s, 2001), 231–32.

24 Ви де ти Гри го ри је Ни ски, Ep. 101.6–9 (SC 208:38–40); 202.4–7 (ibid. 88–90): они су го ра прет ња за Цр кву од ев но ми ја на и ма ке до ни је ва ца; Гри го ри је Ни ски, Ad The oph. (GNO 3.1:120.12–121.10): њи хов оп ту жбе про тив пра во слав них; An ti rrh. (GNO 3.1:132.15–25): они си «ла жни про ро ци», и њи хо во уче ње мо ра би ти про ве ре но.

102

ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ

ипак, у де ба ти је са обе стра не про пу ште но да срж апо ли на ри јев ског ис ку ша­ва ња утвр ђе не цр кве, и ср це пра во слав них ар гу ме на та про тив апо ли на ри ста, бу де ви ше бо го слов ско а не про сто по ли тич ко: сва ка од стра на је би ла уве ре на да ова дру га има по му ће но ви ђе ње лич но сти Хри сто ве� У из ве сном сми слу, Апо ли на ри­је ва основ на кон цеп ци ја Хри ста, као ова пло ће ног бо жан ског Ло го са, ни је пред ста­вља ла ни шта но во: Ан ти о хиј ски са бор ко ји је осу дио Па вла Са мо сат ског (†268), и у че твр том ве ку Ари ја, Ата на си ја и чак Ори ге но вог ве ли ког обо жа ва о ца Јев се ви ја ке­са риј ског,25 јед но став но је усво јио да Ло гос, као бо жан ски ду хов ни ум ко ји се ста ра о уни вер зу му, је сте та ко ђе био и ум спа си те ља, ко ји је у ње му оства ри вао, као у јед­ном сло же ном чо ве ку, оно што је не пре ста но, ра ди очу ва ња тво ре ви не, са де ла вао на ко смич ком ни воу� Ари је је узео то ор ган ско уну тра шње је дин ство Хри ста као до­каз да сам Ло гос мо ра би ти ство ре ње; Апо ли на ри је, по твр ђу ју ћи са су шта стве ност Ло го са и пред веч ног Оца али и ин си сти ра ју ћи – про тив Мар ке ла – да раз ли чи тост Ло го са и ње гов си нов ски од нос пре ма Оцу је сте део веч ног са ста ва тај не Бо жи је, при род но има ју ћи скло ност да чи та ву лич ност Хри сто ву сма тра бо жан ском, и на осно ву то га веч ном, гра де ћи сво ју ар гу мен та ци ју на све то пи сам ским тек сто ви ма ко ји го во ре о ису су као о «чо веку с не ба»�26

Пред ста ва Апо ли на ри је ве хри сто ло ги је, ка кву да је Гри го ри је Бо го слов у свом пи сму Нек та ри ју кон стан ти но пољ ском, сва ка ко по јед но ста вљу је Апо ли на ри је во схва та ње «бо жан ског те ла» Хри сто вог, али нам ве ро ват но – упр кос Гри го ри је вим на по ри ма да све де Апо ли на ри је ве ста во ве на ап сурд – да је увер љи ву сли ку о то ме ка ко је сек та шки при ступ лич но сти Хри сто вој био на чел но схва ћен:

Он твр ди да је те ло, ко је је Је ди но род ни усво јио при ова­пло ће њу ра ди пре са зда ва ња на ше при ро де ни је пред ста вља ло ни ка кво но во по стиг ну ће, већ да је те ле сна при ро да би ла у Си ну од по чет ка� као до каз ове чу до ви шне тврд ње он ис ти че ис кри вље не на во де из Је ван ђе ља, «и ни ко се ни је по пео на не­бо осим Онај ко ји си ђе с не ба, Син Чо ве чи ји ко ји је на не бу» (Јн� 3, 13)� та ко би ис па ло да је, чак и пре не го што је до шао до ле Он био Син Чо веч ји, а ка да је си шао до ле, по нео је са со­бом то те ло, ко је је имао на не бу, за ко је сма тра [Аполинарије] да је по сто ја ло пре свих ве ко ва и да је сје ди ње но са ње го вом су шти ном� Јер он ис кри вљу је и дру ге из ре ке апо сто ла, ко је ва ди из це ли не кон тек ста, да је дру ги чо век ко ји је до шао до ле Го спод с не ба (1� кор� 15, 47)� По том он сма тра да је тај чо век ко ји је до шао до ле са свим без ума, али да је бо жан ство Је ди­но род ног ис пу ни ло ту функ ци ју ума, и да пред ста вља тре ћи део ње го вог људ ског са ста ва, у сми слу да ду ша и те ло при па­

25 О Је всеви је вој «ло гос – саркс» хри сто ло ги ји — из не на ђу ју ћој с об зи ром на ње го ву оп шту вер ност Ори ге но вој те о ло ги ји — ви де ти Gril lme i er, Christ in Chri stian Tra di tion 1:178–79.

26 За ум ну ана ли зу Апо ли на ри је ве упо тре бе Пи сма за пот кре пље ње ње го ве пред ста ве Хри ста, ви де ти Gre er, “Man from He a ven,” на ро чи то стр. 166–74.

103

«Небески човек» и «Вечни Христос»: Аполинарије и Григорије Ниски о личном идентитету Спаситеља

да ју оно ме што је људ ско, али не и ум, чи је је ме сто за у зео Бог Сло во�27

Зна чај ни оста ци са мих Апо ли на ри је вих спи са от кри ва ју да док ње го ва хри сто­ло ги ја ни је увек би ла до след на у де та љи ма, сре ди шњи на гла сак је на жи вом, ор ган­ском је дин ству Ло го са, бо жан ског Ума, са ду шом и те лом ису са као «јед не лич но­сти» (e ;n pro ,swpon) и јед ног «жи вог би ћа» (e ;n zw /on), та ко да «ни шта не тре ба да бу де обо жа ва но по пут те ла Хри сто вог»�28 Гри го ри је Ни ски па ра фра зи ра Апо ли на ри је ву пред ста ву о сре ди шњо сти бо жан ске лич но сти Хри ста – за сно ва ну на из ре ка ма Хри­сто вим у тек сто ви ма као што су Јн� 17, 5: «и са да про сла ви ти ме не, Оче, у те бе са мо­га, сла вом ко ју има дох у те бе пре не го свет по ста де» – на сле де ћи на чин:

Он ка же да је Син, ко ји је ова пло ће ни ум, био «ро ђен од же не» (Гал� 4, 4), не та ко што је по стао те ло у Дје ви већ та ко што је про шао кроз њу као кроз про лаз (paradokikw /j); упра во као што је био пре ве ко ва, он се у вре ме ну ја вио у ви дљи вом об ли ку, би ва ју ћи Бог у те лу (sa ,rkinon qeo ,n), или – ка ко га је сам на зи вао – ова пло ће ни ум�29

У не ко ли ко оп шир них фраг ме на та ње го вих ра до ва, сам Апо ли на ри је сна жно по ри че да сма тра ка ко је са да шње те ло Хри сто во не бе ско или веч но, иако га ми по шту је мо као «те ло Го спод ње» и ин си сти ра да Сло во по сто ји «у јед но сти сме ша­не, ова пло ће не бо жан ске при ро де»�30 ипак, по сто је дру ги одељ ци где он го во ри о те лу Хри сто вом јед но став но као о «те лу Бо жи јем»31 и ин си сти ра на то ме да Реч по сто ји «у је дин ству сме ша ња, ова пло ће ној бо жан ској при ро ди»�32 из тог раз ло га, Ње го во те ло, иако је «са су шта стве но на ма», уче ству је и у име ну и у ствар но сти Ње го ве бо жан ске са су шта све но сти»�33 ка ко је Ro wan Gre er на гла сио, та кав је зик из гле да за и ста има на ме ру да ус твр ди из ве сну уза јам ну обе ле жи вост бо жан ских и чо ве чан ских свој ста ва у Хри сту, што ће ка сни је би ти на зва но «com mu ni ca tio idi­o ma tum» (= уза јам но про жи ма ње свој ста ва)� Али, то та ко би ва у је зи ку ко ји је био

27 Ep. 202, Нек та ри ју, 10–14 (SC 208:90–92; пре ве ли Char les Gor don Brow ne и Ja mes Ed ward Swal low, пре штам па но у Chri sto logy of the La ter Fat hers, ed. Ed ward Roc hie Hardy, LCC 3 [Phi la delp hia: West min ster, 1954], 231 [alt.]).

28 Apo de i xis, на вод код Гри го ри ја Ни ског, Аntirrh. (GNO 3.1:204.31–205.1, 204.17–18).29 An ti rrh. (GNO 3.1:166.24–28). Гри го ри је Ни ски та ко ђе кри ти ку је Апо ли на ри ја у ње го вом по зна том

Пр вом пи сму Кле до ни ју, су ге ри шу ћи да Сло во, по ста ју ћи те ло «про ла зи кроз Дје ву као кроз цев, али ни је пот пу но фор ми ра но у њој, на на чин да је ујед но и Бог и чо век» (Еp. 101.16: SC 208:42).

30 Ep. ad Dionysi um 7 (Li et zmann, 259.5–9): Апо ли на ри сти ис по ве да ју да је Хри стос «Син Чо веч ји с не ба», а не да је ње го во те ло с не ба; To mus syno da lis (Li et zmann, 262.27–263.4): Ло гос је узео «те ло са су­шта стве но са на шим те лом» и сје ди ње но је са њим као што је дух чо веч ји сје ди њен са на шим те лом. Овај по след њи оде љак по ти че из крат ке об ја ве Апо ли на ри ја «и оних сам ном», чи ји је циљ ве ро ват но био да сво ју хри сто ло ги ју у све тлу при хва тљи вом за ши ру Цр кву.

31 Уп., Ana kep ha la i o sis 29 (Li et zmann, 246.2–7): за на вод ви де ти текст на пред.32 Frag. 9 (Li et zmann, 206.27–28).33 De uni o ne 8 (Li et zmann, 188.14–18).

104

ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ

та ко под ло жан по гре шном раз у ме ва њу, и ве ро ват но не увек под пу ном кон тро лом�34 Је дан од глав них раз ло га за то, ка ко Григ про ниц љи во при ме ћу је, је сте то што је Апо ли на ри ју очи глед но не до ста јао сми сао схва та ња зна ча ја вре ме на и исто ри је у за чи ња њу сло же не лич но сти Хри сто ве: за ње га, «го во ри ти о Хри сту је сте го во ри ти о без вре ме ној ствар но сти»�35 Хри стос у Апо ли на ри је вој, углав ном не ја сно од ре ђе­ној со ти ри о ло ги ји, об на вља па ло људ ско би ће, упра во због то га што је Он са вр ше ни бо жан ски ум, ко ји упра вља сво јим те лом у вла дар ској сло бо ди: а то ни је на лик те лу об ла го да ће ног људ ског би ћа, ко је је јед но став но «при ду же но Бо гу»,

те ло Го спод ње је ору ђе жи во та, при ла го ђе но на шим спо соб но сти ма ра ди са вр ша ва ња Божи јих пла но ва� Ми сли и де ла те ла ни су му од го ва ра ју ћа, већ су пот чи ње на на шим спо­соб но сти ма на на чин ко ји од го ва ра те лу, оно је сна жно про­тив тих стра сти, по што је то те ло Го спод ње� На тај на чин, оно утвр ђу је пут ка бе стра сно сти оних те ла ко ја ни су по пут ње га, али ко ја жи ве на сли чан (=по до бан) на чин�36

За Апо ли на ри ја, уло га Хри ста као Спа си те ља пр вен стве но се за сни ва на чи ње­ни ци да Он ни је сли чан на ма� Он је је дин ствен и пре вас хо дан по што је, иако по се ду­је на шу тро дел ну струк ту ру, по при ро ди Бог� као та кав, по стао је «но ви Адам» нас ра ди, узи ма ју ћи те ло слич но на шем, и ну де ћи нам но ви вид по дра жа ва ња, но ви вид жи вље ња на ших соп стве них жи во та са да, као ова пло ће ни ум, на бо жан ски на чин: Апо ли на ри је вим ре чи ма, Хри стос «уче ству је у пот пу но сти у сва ком уму ко ји му је под ре ђен, сви ма ко ји су по доб ни Хри сту умом и ко ји Му ни су не по доб ни те лом»37 то се, пре све га, зби ва по слу шно шћу и по дра жа ва њем то ме Хри сту ко ји се ра ди кал­но од нас раз ли ку је сво јим до ми нант ним енер ги ја ма, а ко ји пак де ли са на ма исту сло же ну струк ту ру ума, ду ше и те ла ко ју по се ду је мо, а ко јом, ка ко је Апо ли на ри је ве ро вао, мо же мо да уче ству је мо у Ње го вој мо рал ној и фи зич кој не про па дљи во сти�

До бар део по ле мич ког од го во ра дво ји це Гри го ри ја на Апо ли на ри је ву те о ло ги ју са сто ји се од њи хо вог по ри ца ња ње го вих оп ту жби да би ло ко ји дру ги при ступ тај ни Хри сто вој, ко ји би био дру га чи ји од ње го вог, за вр ша ва у обо жа ва њу два Си на, или у уво ђе њу че твр те лич но сти – бо жан ски ин спи ри са не, али ипак људ ске лич но сти Спа си те ља – у Све ту тро ји цу пре дањ ске ве ре Цр кве� Ја сно да обо ји ца Гри го ри ја иду да ље од про стог по би ја ња� Под стак ну ти Апо ли на ри је вим иза зо ви ма, као и ра­ди кал ним су о бор ди на ци о ни змом ев но ми ја на, обо ји ца на сто је да раз ви ју ви ђе ње лич но сти Хри сто ве ко је је су штин ски по ве за но са њи хо вим соп стве ним схва та њем спа се ња, људ ске лич но сти, ес ха то ло шке на де, и са мог би ћа Бо жи јег� За пра во, на­дам се да ћу ов де ус пе ти да по ка жем да раз лог њи хо вог од ба ци ва ња Апо ли на ри је ве пред ста ве Хри ста ни је узро ко ва но је ди но од су ством људ ске ду ше (= у Апо ли на ри­

34 “Man from He a ven,” 170–71.35 Ibid., 171.36 Ana kep ha la i o sis 29 (Li et zmann, 246.2–7).37 Аntirrh. (GNO 3.1:199.5–7, 14–15). Cf. дру ги ци тат у истом де лу: «Са мо по кре ћу ћи ум у сва ко ме од нас

уче ству је у ис ку пље њу, у ме ри у ко јој до пу шта се би да при па да Хри сту» (GNO 3.1:192.17–18).

105

«Небески човек» и «Вечни Христос»: Аполинарије и Григорије Ниски о личном идентитету Спаситеља

је вој Хри сто ло ги ји)� то је пре све га ње гов не у спех да у Хри сту уви ди из вор и обра­зац Бо жи је на ме ре да пре са зда сво чо ве чан ство за јед но и сва ку људ ску лич ност по себ но, пре ма Бо жи јој сли ци, кроз уну тра шње за јед ни ча ре ње бо жан ског жи во та у са вр ше ном и нор мал ном људ ском би ћу� За њих, с дру ге стра не, та ква со ти ри о ло ги ја пред ста вља сре ди шњу, де тер ми ни шу ћу цр ту сва ког ис прав ног и пот пу ног (= са вр­ше ног) схва та ња хри шћан ског је ван ђе ља�

На мно ге на чи не, по зна ти из раз Гри го ри ја На зи јан зи на у ње го вом Пр вом пи­сму кле до ни ју ста вља чи та ву ка па до киј ску по зи ци ју у је дан ка луп: «Оно што ни је усво је но ни је ни ис це ље но; а оно што је сје ди ње но са Бо гом то је та ко ђе и спа се­но»�38 Спа се ни смо од гре ха и смр ти не са мо пре са зда ва њем на шег чо ве штва на кон ова пло ће ња бо жан ског ума, већ кроз ствар но је дин ство Бо га са чо ве чан ством ко је по чи ње у сје ди ње ној лич но сти Хри сто вој� По сле ди ца то га је да лич ност Хри сто ва мо ра пред ста вља ти је дин ство Бо га Сло ва, у Ње го вој пот пу ној бо жан ској су шти ни и лич ном при су ству, са са вр ше ним људ ским би ћем: Бо жи је «усво је ње» – Ње го во a vna ,lhuyij или pro ,slhyij – не про сто sa ,rx–а (= те ла) већ a [nqrwpoj–а је сте сре ди шње де ло Бо жи јег исто риј ског де ла спа се ња�

У вер зи ји Гри го ри ја Ни ског, ово «усво је ње људ ског би ћа» ра ди са чи ња ва ња ова пло ће ње лич но сти Хри сто ве је са де ла но у упе ча тљи вим тер ми ни ма Гри го ри је ве соп стве не об у хват не те о ло шке и ду хов не син те зе, ко ја би се мо гла на зва ти «хри сто­ло ги јом пре о бра же ња»�39 Гри го ри је су ми ра ову Хри сто ло ги ју у одељ ку свог An tir­ri ti kos–a про тив Апо ли на ри ја, ко ји обе ле жа ва упо тре ба не ких оми ље них из ра за и све то пи сам ских алу зи ја:

Ло гос, ко ји је «од по чет ка са Бо гом» (Јн 1,1), је «по стао те ло» (Јн 1,14) у по след ње да не (Јев 1,2) из љу ба ви пре ма љу­ди ма, уче ству ју ћи у сми ре ној ствар но сти на ше при ро де� та ко се он сме шао са оним што је људ ско [tw | / a vnqrw ,pw | a vnakraqeij] и при мио у се бе це ло куп ну на шу при ро ду, ка ко би љу ди [to . anqrw ,pinon] мо гли уче ство ва ти у оно ме што је бо жан ско и ка ко би се ти ме обо жи ли, и ка ко би це ли на [fu ,rama] на ше при ро де мо гла да бу де осве ће на кроз тај пр ви род (a vparch: Рим� 11, 16)�40

Упа дљи ва од ли ка Гри го ри је вог схва та ња спа се ња и Спа си те ља је сте ње го ва на­ра тив на струк ту ра: на су прот Апо ло на ри ју, ко ји се усред сре ђу је на по себ не он то ло­шке ка рак те ри сти ке ова пло ће ног Сло ва и су ге ри ше да оне по сто је без вре ме но, чак

38 Гри го ри је На зи јан зин, Еp. 101.32 (SC 208:50; Hardy, 218). У овом чу ве ном афо ри зму, Гри го ри је су­ми ра на че ло ко је је зна чај но у све то о тач кој хри сто ло ги ји од ка сног дру гог ве ка: ви де ти, на при мер, Ири неј Ли он ски, Adver sus Ha e re ses 5.14.1–2 (SC 153:182–88), ко ји твр ди на тој осно ви да Ису со во чо ве штво «вас по­ста вља» те ло и крв чи та ве вр сте; cf. Тер ту ли јан, De car ne Chri sti 10 (SC 216:256). Нај бли жа древ на па ра ле ла Гри го ри је вој фор му ла ци ју на ђе на је у Ори ге но вом Ди ја ло гу са Ира кли ди јем: «Јер чи та во људ ско би ће не би би ло спа се но, да [Христос] ни је узео чи та во људ ско би ће» (SC 67:70). О упо тре би овог на че ла код те о ло га че твр тог ве ка и ка сни је, ви де ти од ли чан чла нак: Aloys Gril lme i er, «Qu od as sump tum non est, sa na tum non est,» Le xi kon für The o lo gie und Kir che (Fre i burg: Her der, 1963), 8:954–56.

39 Ви де ти мој чла нак: «Di vi ne Tran scen den ce and Hu man Tran sfor ma tion» (да ље, n. 11).40 An ti rrh. (GNO 3.1:151.14–20).

106

ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ

и веч ни ба ланс ума и те ла, Гри го ри је ста вља ак це нат на ова пло ће ње као до га ђај, као по че так од лу чу ју ће и жи во то дав не про ме не уну тар про мен љи ве људ ске исто ри је у увек–из мен љи ве људ ске лич но сти�41 Да ка же мо још тач ни је: у Гри го ри је вом по­и ма њу, по ен та Ни кеј ског Сим во ла ве ре ни је јед но став но да об ја ви да је Син «јед не су шти не са Оцем», већ и да ис по ве ди да је Он «си шао с не бе са и по стао те ло, та ко да Ње го во те ло ни је схва ће но као по сто је ће пре Ње го вог до ла ска»�42 На сли чан на чин, хим на из Фи ли пља ни ма 2, 6–11 за Гри го ри ја има зна че ње да је Онај ко ји је «јед нак Бо гу», и ко ји уоп ште не ма опа зи ви об лик, узео об лик ко ји ми мо же мо да ви ди мо и раз у ме мо, са мо ка да је Он «ис пра знио (=уни зио) се бе» у вре ме ну: «на том ме сту он би ва уоб ли чен, ка да је узео об лич је и оба вио се њи ме»�43 Гри го ри јев за кљу чак мо же на пр ви по глед из гле да ти пре на гљен: Го спо да мо же мо на зва ти «људ ским би ћем» са мо то ком вре ме на ње го вог зе маљ ског жи во та,44 иако је он као Син Бо жи ји увек «Хри стос», по што је увек «по ма зан» сла вом Бо жи јом, ко ја се из ли ва Ду хом Све тим� као по сле ди ца то га, оно што се ме ња ка да је реч о «са мо и спра жње њу» ни је Бог, чак ни Хри стос као веч на бо жан ска лич ност, већ «људ ско би ће» у ко ме је он «фор ми рао се бе» ка ко би из и шао у су срет на шим чул ним спо соб но сти ма:

По што је чо ве штво про мен љи во а бо жан ство не про мен­љи во, бо жан ство је не про мен љи во с об зи ром на кре та ње, ни ти оно бри гу је о бо љем и ло ши јем (по што у се бе не мо же узе ти оно што је ло ши је, а не по сто ји ни шта што је бо ље); али људ­ска при ро да, у Хри сту, тр пи про ме ну ка бо љем, ти ме што би­ва одво је на од про па дљи во сти ка на про па дљи во сти, од про ла­зно сти ка не про ла зно сти, од крат ко трај ног жи вље ња ка веч­ном, од те ле сног и уоб ли че ног као оно ме што је бес те ле сно и без об ли ка�45

На кра ју тре ћег де ла Con tra Euno mi um 3, Гри го ри је се ба ви нео–ари јан ском оп­ту жбом да све то пи сам ска све до чан ства о ваз не се њу и про сла вље њу Хри сто вом, у одељ ци ма по пут Дап� 2, 36 («Го спо дом и Хри стом учи нио [је] Бог ње га, ово га ису са, ко га ви рас пе сте»), ука зу ју да је Син, ко ји је «»учи њен Го спо дом и Хри стом», про­мен љив, и сто га ство ре ње� Ов де Гри го ри је по но во из но си ар гу мент да је пот пу но људ ско би ће, a ;nqrwpoj, «узет» од стра не Ло го са, а да се ни је Ло гос ко та кав из ме нио при ма њем бо жан ске сла ве: игром ре чи на је лин ском, Гри го ри је твр ди да се «Бо­

41 За че сто по ми ња но Гри го ри је во уве ре ње да «све што за ви си од тво ре ви не за по сто ја ње има уро ђе ну скло ност ка про ме ни»: ви де ти Оr. Cat. (GNO 3.4:24.3–6); cf. vit. Moys. 2.2–3 (GNO 7.1:33.19–34,14); De per fec­ti o ne (GNO 8.1:213.1–214.6). О зна ча ју фи зич ке про ме не у Гри го ри је вој ми сли, ви де ти Jean Da niélou, L’Être et le temps chez Grégo i re de Nysse (Le i den: Brill, 1970), 95–115.

42 An ti rrh. (GNO 3.1:143.7–9; наглaшавање мо је).43 An ti rrh. (GNO 3.1:160.1–2; наглaшавање мо је).44 Гри го ри јев из вор би мо гао би ти оде љак из Апо ли на ри је вог Ana kep ha la i o sis, опи сан у нап. 17. По­

след њи део ар гу мен та је сли чан се ту си ло ги за ма ко ји ма се твр ди да Хри стос, у сва ком слу ча ју, ни је оно што је сва ко од нас: «људ ско би ће при дру же но Бо гу [a;nqrwpoj Qew|/ parazeuweivj]». За сам текст ви де ти Li et zmann, 242.24–245.30.

45 An ti rrh. (GNO 3.1:223.2–10); cf. Ата на си је Ве ли ки, Оr. III c. Ari a nos 34, 53.

107

«Небески човек» и «Вечни Христос»: Аполинарије и Григорије Ниски о личном идентитету Спаситеља

жан ство ис пра зни ло [kenou /tai], ка ко би би ло при јем чи во људ ској при ро ди� Чо век је об но вљен [a vnakainou /tai], по ста ју ћи бо жан ским кроз сме ша ње са бо жан ским»�46 Гри го ри је же ли овим да по ка же да је про цес пре о бра жа ја за ко ји је ван ђе ље по ка­зу је да се код Хри ста збио – про ме на од уни же ња до про сла вље ња, од уз ра ста ња у му дро сти, уз ра сту и бла го да ти» до та јан стве ног бли ста ња вас кр се ња – да све то пред ста вља про ме ну са мо у чо ве штву, от кри ва ју ћи упра во чи је је то чо ве штво од по чет ка би ло�47 По зи ва ју ћи се, ка ко че сто чи ни, на при род не на у ке сво га до ба ко је ко ри сти као по доб не ме та фо ре, Гри го ри је по ре ди лич но бо жан ство чо ве ка ису са са ва тром ко ја је увек скри ве на у ко ма ду др ве та, и ко ја се от кри ва са мо ка да је др во за па ље но� та ко

Он ко ји је ма ло бри нуо о људ ској сра мо ти, по што је Го­спод сла ве, при кри ро је пла мен жи во та у сво јој те ле сној при­ро ди при ли ком до мо стро ја (oi vkonomi ,a) ко ји је во дио смр ти, али га је опет пот па лио и рас пи рио у огањ си лом соп стве ног бо жан ства, уто пља ва ју ћи те ло ко је је умр ло, на дах њу ју ћи та­ко оскуд ни пр ви плод на ше при ро де бес крај но шћу бо жан ског жи во та, и чи не ћи га, та ко ђе, они ме што он сам је сте ��� , чи­не ћи да све оно што се бла го че сти во сма тра да при па да Бо­гу Сло ву бу де ујед но усво је но од Сло ва� као по сле ди ца то га, она (људ ска при ро да), из гле да да ви ше (тј� на кон вас кр се ња) не по сто ји по се би, у скла ду са не ком вр стом раз ли ко ва ња, већ смрт на при ро да, сме ша на са бо жан ством на на чин ко ји је пре пла вљу је, би ва об но вље на, и уче ству је у бо жан ској при­ро ди – као што, ре ци мо, кап сир ће та у оке а ну, по ста је сам оке ан, јед но став но услед чи ње ни це што при род не осо би не теч но сти ви ше ни су уоч љи ве у нео гра ни че ној ко ли чи ни ко ја је пре пла вљу је�48

Гри го ри је та ко го во ри о про гре су, о про це су на прет ка у ису со вом чо ве штву, што пред ста вља и отва ра вра та слич ном про це су у на ма� Ако је ње го во чо ве штво, на кон цу, пре вла да но и аспор бо ва но, уто ли ко што су ње го ве опа зи ве при род не од ли ке не ста ле, бо жан ством са ко јим је сје ди ње но, те о ло шко оче ки ва ње у пре о бра жа ју по­чи ва на чи ње ни ци да је ње го во чо ве штво би ло, и да на па ра док са лан на чин још увек је сте, са свим нор мал но, са свим по доб но на шем� као Сло во, Он је Пре му дрост, и «ми не сум ња мо да део на ше на ше га те ла ко ји је сје ди њен са бо жан ском Пре му дро­

46 C. Eun. 3.3.67 (GNO 2:131.19–22).47 Cf. Гри го ри је во Еp. 3, 16–22 (SC 363: 136–42), где Гри го ри је ин си сти ра да се про гре сив ни пре о бра жај

Хри сто ве људ ске при ро де не сме схва ти ти у сми слу да је чо век Исус са мо по сте пе но по стао Бог; То пре вас­ход но тре ба схва ти ти као «исти ни то бо го ја вља ње» (Еp. 3, 16), при ко ме је при су ство Бо га све ви ше и ви ше про све тљу ју ће от кри ва но ство ре њи ма – у Хри сто вом слу ча ју, нај дра ма тич ни је је от кри ве но при ли ком Ње го­вог до ла ска на свет и при Ње го вом ваз не се њу у сла ви (ibid., 22).

48 C. Eun. 3.3.68–69 (GNO 2:132.14–21, 24–133.4).

108

ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ

шћу при ма уче ство ва ње у до бри ма Пре му дро сти»�49 та ко се он бо рио да оста не «по­слу шан до смр ти (Фил 2, 8), по што је смрт ушла због не по слу шно сти пр вог чо ве ка, те је ода гна та кроз по слу шност дру го га чо ве ка»�50 ису со ва мо ли тва у Гет си ма ни ји от кри ва да је Сло во, као део про ми шље не стра те ги је спа се ња (ex̀ oi vkonomi ,aj), узе ло људ ску во љу и људ ску стра дал ност (pa ,qoj)�51 то је та људ ска во ља, са сво јом при­род ном сло бо дом да од ре ди де ло ва ње, ко ја омо гу ћа ва ису су да уче ству је у «чи стој вр ли ни»�52 и као што је по сле ди ца не по слу шно сти «пр вог чо ве ка» би ла смрт (Рим� 5, 19), бо жан ска на кна да за по слу шност до смр ти «дру гог чо ве ка» је сте вас кр се ње и ула зак у сла ву, пре о бра жај не са мо ње го вог ин ди ви ду ал ног чо ве штва, већ чо ве штва са мог:

Због то га је он био «по слу шан од смр ти» (Фил� 2, 18), ка ко би ње го вим по слу ша њем ра на не по слу ша ња би ла ис це­ље на, и ка ко би ње го вим вас кр се њем из мр твих иш че зла смрт, ко ја је са не по слу ша њем на сту пи ла� Јер вас кр се ње чо ве ка (ису са) из мр твих је сте тач ка на ко јој је смрт не ста ла�53

У ису со вом вас кре се њу и ваз не се њу у сла ви, твр ди Гри го ри је, сла ва ко ја од веч­но сти при па да Сло ву као Бо гу, сла ва у ко јој је «по ма зан» Ду хом Све тим и ко ја је осно ва ње го вог на зва ња «Хри стос», при па ла је «на кра ју ве ко ва, оно ме са Хри стом сје ди ње ни ма»54 – да кле, пре вас ход но или про то тип ски, ису су� А по сле ди ца овог про сла вље ња Хри сто вог чо ве штва ни је ни шта ма ње до ње гов пот пу ни пре о бра жај� ка ко Гри го ри је пи ше те о фи лу Алек сан дриј ском,

Све што је би ло сла бо и тро шно у на шој при ро ди, сме­ша но са бо жан ством, по ста ло је оно што је бо жан ство ��� Пр ви­на људ ске при ро де ко ју је усво јио – ап сор бо вао (не ко би мо гао ре ћи фи гу ра тив но) сво јим све сил ним бо жан ством, као кап оц та сме ша на са без гра нич ним оке а ном, по сто ји у бо жан ству, али не и у сво јим соп стве ним од го ва ра ју ћим осо бе но сти ма (= ка рак те ри сти ка ма)� Јер двој ство Си но ва мо же стал но би­ти ус твр ђи ва но, уко ли ко при ро да дру га чи је вр сте мо же би ти пре по зна та по сво јим особ ним зна ци ма уну тар не ис ка зи вог Бо жан ства Си на��� та ко сва обе леж ја ко ја пре по зна је мо код смрт ног (ису са) ви ди мо пре о бра же на ка рак те ри сти ка ма бо­жан ства, и по што не мо же би ти уоче на ни ка ква раз ли ка – јер шта год да се по гле да у Си ну је бо жан ско: пре му дрост, си ла,

49 An ti rrh. (GNO 3.1: 175.10–12).50 An ti rrh. (GNO 3.1: 160.27–29).51 An ti rrh. (GNO 3.1: 181.14–22).52 An ti rrh. (GNO 3.1: 198.1–7; cf. 199.6–11).53 An ti rrh. (GNO 3.1: 198.1–7; cf. 199.6–11).54 An ti rrh. (GNO 3.1: 222.4–21).

109

«Небески човек» и «Вечни Христос»: Аполинарије и Григорије Ниски о личном идентитету Спаситеља

све тост, сло бо да од стра сти – ка ко он да не ко мо же да де ли оно што је јед но у дво стру ком зна че њу, по што га ни ка кве раз ли чи­то сти не де ле бро ји во (= ну ме рич ки)?55

На по ре до са сна жном по твр дом пре о бра жа ја људ ске при ро де ње ним пре у зи­ма њем свој ста ва (i vdiw ,mata) бо жан ства, Гри го ри је – ма ње че сто – та ко ђе по твр ђу је да људ ска струк ту ра усво је на од Бо га ни је јед но став но том при ли ком из гу бље на, по што Го спод за у век оста је ве ран оба ве зи ко ју ова пло ће ње под ра зу ме ва:

Јер бо жан ска при ро да, ка ко смо ре кли, ка да је уза јам­но и при род но сје ди ње на са те лом и ду шом и по ста ла јед но са њи ма обо ма кроз сме ша ње, ни ка да се не одва ја од њих – «јер Бог се не ће рас ка ја ти», ка же Пи смо, «за сво је да ро ве» (Рим� 11, 29) – већ они оста ју за у век� Јер не ма ни че га што би мо гло не ко га одво ји ти од Бо га, осим гре ха� А код оно га ко ји је од гре­ха сло бо дан, сва ка ко да је је дин ство са Бо гом не рас ки ди во�56

При ро да овог не сра змер ног је дин ства Бо га и чо ве штва у Хри сту, пак, као и пре­о бра жај људ ског еле мен та, ре зул ти ра, пре ма Гри го ри је вом ви ђе њу, у ста њу ин те­гри са ног по сто ја ња у ко ме је чо ве штво, као та кво, до те ме ре под вла шћу при сут не ствар но сти Бо га да је то је два схва тљи во на шем да на шњем по и ма њу� Оно је (= чо ве­штво) сâмо, кроз уче ство ва ње, по ста ло бо жан ско�

ко је су имли ка ци је, у Гри го ри је вој из ван ред но ко хе рент ној те о ло ги ји, ова квог на чи на раз у ме ва ња од но са људ ске при ро де и људ ског ис ку ства Хри ста на Ње го во соп стве но бо жан ство?

1� Пре све га, ка ко су дру ги при ме ти ли,57 хри сто ло ги ја оди ста је сте со ти ри о ло­ги ја� Пре о бра жај це ло куп не и нор мал не људ ске при ро де у ису су је, за Гри го ри ја, «пр ви на» пре о бра жа ја чи та вог чо ве штва као ра се: де лат ни ква сац у «гру дви» на шег за јед нич ког људ ског те ста�58 Чак и ње го ва зна ме ни та пред ста ва о «ка пи оц та у оке­а ну» мо гла би до бро пред ста вља ти на го ве штај «ис це ли тељ ног» ефек та на оста так чо ве чан ства кроз вас кр се ње Хри сто во, по што је оцат по ме шан са во дом опи си ван као лек у не ким од Хи по кра то вих спи са ко ји су Гри го ри ју из гле да би ли по зна ти�59 За сва ко га од нас, пре ма Гри го ри је вом схва та њу, спа се ње од про па дљи во сти, смрт не бо ле сти гре ха, мо же да се оства ри са мо пре о бра жа јем на ше људ ске при ро де, на лик

55 Ad The op hi lum (GNO 3.1: 126.17–127.10). Дру ги одељ ци ко ји се ба ве овом те мом пре о бра жа ја људ ске при ро де у лич но сти Хри сто вој укљу чу ју: Аntirrh. (GNO 3.1: 169.24–170.14): ваз не се ње Или ји но на не бо у ва тре ним ко чи ја ма као пре до бра зац пре о бра жа ја Хри сто вог чо ве штва; C. Eun. 3.3.34 (GNO 2:150.21–27).

56 An ti rrh. (GNO 3.1: 224.17–24).57 E.g., Bo uc het, “Ά pro pos d`u ne ima ge” 588; Mo ut so u las, “Parathrh,seij”, 265–70.58 Ви де ти на при мер: Or. Cat. (GNO 3,4– 77.24–78.18).59 Ви де ти: Bo uc het, “Ά pro pos d`u ne ima ge”, за ар гу мен та ци ју и ре фе рен це. О Гри го ри је вом ин те ре со ва­

њу и по зна ва њу је лин ске ме ди ци не ви де ти Mary Emily Ke e nan, “St. Gre gory of Nyssa and the Me di cal Pro fes­sion”, Bul le tin of the Hi story of Me di ci ne 15 (1944): 150–61.

110

ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ

оно ме што смо ви де ли у Хри сту, ода кле спа се ње цр пе сво је ис це љу ју ће енер ги је: пре о бра жај ко ји за по чи ње у на шем уз ра ста њу у вр ли ни, ство ре ном од сја ју бо жан­ске све тло сти60 ко ја је исти ни та људ ска сла ва,61 ко ја по сти же са вр шен ство, бар што се ти че ма те ри јал не стра не на ше при ро де, у вас кр се њу те ла� та ко у Жи во ту Мој си­је вом, ње го вој бе се ди о ди на мич ком про це су људ ског са вр шен ства, Гри го ри је пре­пли ће сво ју ди ску си ју о вр лин ском жи во ту са на дом на ше људ ске при ро де да ће уче ство ва ти у пас хал ном та јин ству, при ли ком ту ма че ња ме ста из књи ге из ла ска где се го во ри о ис ти ца њу слат ке во де у Ме ри:

Јер онај ко ји је на пу стио за до вољ ства Егип та, ко ји ма је ро бо вао пре не го што је пре шао мо ре, жи вот с по чет ка из гле да те жак за но ше ње и не при ја тан, по што је одво јен од за до вољ­ста ва� Али ако је др во ба че но у во ду – то јест ако не ко учи­ни сво јом (parala ,boi) тај ну вас кр се ња, ко ја свој по че так има у др ве ту (а ка да чу јеш «др во», он да сва ка ко ћеш по ми сли ти на крст!) – он да жи вот па сти ро ван вр ли ном по ста је сла ђи, и ви ше осве жа ва јућ од би ло ка кве по сла сти це ко ја оча ра ва чу ла за до вољ ством, по што то за до вољ ство до ла зи од на де на оно што ће до ћи�62

Вр лин ски жи вот је та ко ви ђен као део жи во та ве ре и уче ни штва у Цр кви,63 жи­вот ко ји је озна чен и не го ван тај ном Kрш тења64 и Ев ха ри сти је,65 те ће се пре о бра жај ко ји по чи ње у сва ко ме од нас та ко ђе и окон ча ти, као што је слу чај са Хри сто вим «усво је ним a ;nqrwpoj» у пот пу ном обо же њу�

2� као што је при ме тио Ro wan Gre er, ан тро по ло ги ја ко ја про из ла зи из Гри го ри­је вог раз у ме ва ња лич но сти Спа си те ља је ја сно мно го оп ти ми стич ни ја од Апо ли на­ри је ве, ко ји је људ ски ум ви део као при род но не ста би лан и не по пра вљи во за ве ден за га ђу ју ћим стра сти ма те ла, та ко да са мо мо же би ти дат но ви мо дел у «не бе ском чо ве ку»�66 На про тив, у мно гим ње го вим ра до ви ма, Гри го ри је ви ди про мен љи вост при ро де не са мо као мо рал но не у трал ну по се би, већ и као он то ло шко уте ме ље ње ко нач ног на прет ка ка Бо гу што и је сте ње го во од ре ђе ње са вр шен ства ство ре них�67

60 Ви де ти Hom. in Cant. 9 (GNO 6:285.17): «Вр ли на ни је из ван бо жан ства»; De an. et res. (Roth, 86): «Бо жан ска при ро да је из вор свих вр ли на». На кра ју сед мог oдељка Con tra Euno mi um 3, Гри го ри је чак ка же: «Го спод је вр ли на», као што је Он, Хри стос, пре вас ход но до бро, «из вор све тла и исти не и сва ке до бре ства­ри»: C. Eun. 3.7.60–64 (GNO 2: 236.10–237.18). Ви де ти и Be a ti tu di ni bus 4 (GNO 3.1:122).

61 An ti rrh. (GNO 3.1: 164.21–24): «Сла ва људ ске лич но сти је исти ни та сла ва: што ће ре ћи жи вот жи­вљен у скла ду са вр ли ном».

62 Vit. Moys. 2.132 (GNO 7.1.74.24–75.9).63 Or. cat (GNO 3,4,98.8–106.18).64 Or. cat (GNO 3,4, 82.1–92.25); Аnirrh. (GNO 3.1.226.26–227.9): у Кр ште њу ми до бро вољ но уми ре мо

са Хри стом, и са по гре бу је мо се са Њим, и по дра жа ва мо Ње го во вас кр се ње.65 Or. cat (GNO 3,1: 93.1–95.23).66 “Man from He a ven”, 172, са на по ме на ма.67 За ре фе рен це ви де ти из над на по ме ну 39.

111

«Небески човек» и «Вечни Христос»: Аполинарије и Григорије Ниски о личном идентитету Спаситеља

«Грех је не у спех при ро де», пи ше Гри го ри је три ма же на ма под ви жни ца ма у Ep. 3, «(грех) ни је од го ва ра ју ћа осо би на (при ро де), као што бо лест и де фор ми са ност ни су на ши при род но од по чет ка, већ се ја вља ју на су прот при ро ди»�68 Оно што је у на­ма нај при род ни је, об ја шња ва Гри го ри је на ре чит на чин у свом ди ја ло гу О ду ши и вас кр се њу, је сте на ше «из вор но об лич је», сли ка Бо жи ја ка ко је ство ре на у Ада му�69 то об лич је, са да пре кри ве но «ко жним ха љи на ма» – за Гри го ри ја оне пред ста вља­ју стра дал ност и смрт ност – што је по сле ди ца гре ха, по сте пе но ће би ти вас по ста­вље но у сва ком људ ском би ћу кроз ис це ље ње стра сти и уз ра ста ње у вр ли ни, би ло у овом жи во ту би ло у очи шће њу ко је сле ди,70 и узе ће те ле сни об лик, на на чин ко ји нам је не по знат, на шим соп стве ним вас кр се њем�71 ко нач но ста ње људ ске лич но­сти, што пред ста вља вас по ста вље ње ори ги нал ног ста ња, «ни је ни шта дру го, пре ма мом су ду, већ би ти у са мо ме Бо гу»�72 то је упра во тај мо рал ни и те ле сни пре о бра жај кроз је дин ство са Бо гом, ко ји је до шао до ис пу ње ња у вас кр се њу мр твих, што хри­шћан ска ве ра ви ди као оно што је по стиг ну то у лич но сти Хри сто вој: Гри го ри је ва ан тро по ло ги ја уз ра ста ња ка Бо гу, дру гим ре чи ма, на ла зи сво ју па ра диг му у ње го вој «хри сто ло ги ји пре о бра жа ја»�

3� Гри го ри јев хри сто ло шки дис пут са Апо ли на ри јем из гле да да је чак имао по сле ди це на њи хо во схва та ње хри шћан ске ес ха то ло ги је� Гри го ри­је на во ди па сус из Apo de i xis где из гле да да Апо ли на ри је кри ти ку је Гри­го ри је во схва та ње вас кр се ња као пот пу ног обо же ња чо ве ка: «Ако је на­кон вас кр се ња Он по стао Бог и ви ше ни је чо век», пи та се Апо ли на ри је, «ка­ко ће он да Син Чо веч ји по сла ти сво је ан ге ле? и ка ко ће мо ми ви де ти Си на Чо веч је га ка ко до ла зи с не ба на обла ци ма (Мт� 24, 30–31)?»73 Апо ли на ри је ва «без­вре ме на» хри сто ло ги ја из гле да да је за ње га им пли ци ра ла да ће «не бе ски чо век» за у век оста ти у об лич ју у ко ме је хо дао зе мљом, за јед но са (што Гри го ри је са згра­жа ва њем при ме ћу је) ко сом и нок ти ма – да су Бог и Ло гос и те ле сна при ро да трај но фик си ра ни у свом са да шњем од но су по тре бе и бла го да ти� та кво раз у ме ва ње, за­и ста, мо же би ти део раз ло га због ко јих је Апо ли на ри је био оп ту жен, у мно го број­ним са вре ме ним из во ри ма, за ми ле на ри стич ка оче ки ва ња:74 Рај мо ра би ти те ле сно ме сто, уко ли ко Хри стос и ње го ва Цр ква та мо на ла зе сво је ис пу ње ње! Гри го ри је, с дру ге стра не, с пре зре њем од ба цу је та кву те шко ћу: обе ћа но је да ће мо ви де ти Хри­ста ка ко опет до ла зи «у сла ви Оче вој» (Мт� 16, 27), а сла ва Бо жи ја је «очи шће на од

68 Ep. 3.17 (SC 363:136.142–45).69 De an. et res. (Roth, 119); ви де ти та ко ђе De hom. opif 16–18. За но ви је ре ин тер пре та ци је по след њег

па су са, и о Гри го ри је вом схва та њу уло ге по ла у «из вор ном об лич ју», ви де ти John Be hr, “The Ra ti o nal Ani mal: A Re re ding of Gre gory of Nyssa ̀a De ho mi nis opi fi cio”, JECS 7 (1999): 219–47.

70 De an. et res. (Roth, 119–20).71 De an. et res. (Roth, 115);.72 De an. et res. (Roth, 116).73 An ti rrh. (GNO 3.1: 228.18–22).74 Ви де ти, на при мер, Гри го ри је Ни ски, Ep. 3.24 (SC 363: 142–444), Гри го ри је Бо го слов, Ep. 101.63–64

(SC 208:64); Ep. 12.14 (ibid., 76); Ва си ли је Ке са риј ски (= Ве ли ки), Ep. 263.4; 265.2; Епи фа ни је Са лам ски (= Ки пар ски), Pa na rion, 77, 36–38 (GCS 37: 448–451: не Апо ли на ри је већ ње го ви след бе ни ци). За даљ ње ре фе­рен це ви де ти Brian E. Da ley, The Ho pe of the Early Chruch (Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press, 1991), 80.

112

ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ

свих об лич ја ко ја мо гу би ти со зер ца ва на ви зу ел но»,75 по што «бо жан ско ле жи из ван сва ког те ле сног схва та ња»�76 За Гри го ри ја, тај на Хри сто вог вас кр се ња нам от кри ва тај ан стве ни, не за ми сли ви ка рак тер обе ћа ног кра ја исто ри је – тај ну Хри сто вог соп­стве ног об лич ја, као и на шег соп стве ног ис пу ње ња�

4� На по кон, мо гу ће да је Гри го ри је ва пре пир ка са Апо ли на ри је вом хри сто ло­ги јом за пра во пре пир ка о при ро ди Бо жи јој� При кра ју ње го вог An ti rr he ti kos–a, он мир но кри ти ку је Апо ли на ри ја за оно што мо же би ти ње го ва основ на по гре шка: он раз ми шља о Бо гу Сло ву јед но став но као о уму, и та ко до ла зи до ступ ња не из бе­жног над ме та ња и су ко ба из ме ђу моћ ног и све тог бо жан ства и ње го вог си ро ма шног људ ског пар ња ка� «Јер ако је бо жан ство за у зе ло ме сто ума (у Хри сту)», на по ми ње Гри го ри је, «не би се мо гло ре ћи да је бо жан ство над моћ но у од но су на ум, по што је слич но, по пут ума, до би ло сво је ме сто (у ова пло ће ном Сло ву) по при ро ди»� Пре ма Гри го ри је вом схва та њу, као што је до бро по зна то, Бо жан ска су шти на и при ро да су из ван сва ке схва тљи во сти ство ре ња:

Ми не зна мо да је Бог ко ји нам се ја вио у те лу, пре ма оно ме што нам све ште но пре да ње от кри ва, не ма те ри ја лан и не ви дљив и не сло жен; он је био и је сте нео д ре див и нео пи сив, он по сто ји сву да и про жи ма сву твар, али је на ви дљив на чин ви ђен у опи си вом об лич ју људ ског би ћа?77

Сре ди шњи па ра докс ова пло ће ња Сло ва, Гри го ри је схва та, је сте јед но став но па­ра докс лич но сног – и у том сми слу он то ло шког – је дин ства оно га што има об лич је и оно га што је из ван об лич ја, из ме ђу бес крај ног, тран сцен дент ног Бо га и са вр ше ног али огра ни че ног, у вре ме ну и про сто ру, људ ског ство ре ња� Бог мо же да «усво ји» сво је ство ре ње, зна Гри го ри је, мо же га учи ни ти сво јим соп стве ним – и тим «усво­је њем» мо же «ис це ли ти» све оне ко ји де ле исто људ ско по ре кло и струк ту ру – јед­но став но због то га што је Бог пот пу но дру га чи ји од људ ског би ћа у сва ком аспек ту би ћа Бо жи јег� Бог мо же да усво ји и ис це ли сва ки аспек т чо ве штва у Хри сту, за то што Бог ни ка да не мо же да бу де так мац са би ло ко јим аспек том Хри сто вог чо ве­штва; ње го во при су ство, као Бо га, уну тар тог чо ве штва, што ће Мак сим ис по вед ник ка сни је учи ни ти још екс пли цит ни јим, је сте оно што му до пу шта сам бу де пот пун и сло бо дан�78 Гри го ри је ка же још јед но став ни је: «Оно што увек оста је исто не мо­

75 An ti rrh. (GNO 3.1: 230.9).76 An ti rrh. (GNO 3.1: 230.23).77 An ti rrh. (GNO 3.1: 156.14–18).78 Мак си мо во ин си сти ра ње на два не у ма ње на при род на «деј ства» oваплоћеног Сло ва, и сто га ње го ве

две «при род не во ље», по чи ва на уве ре њу, ко је Мак сим че сто ис по ља ва у сво јим хри сто ло шким спи си ма, да се са мо је дин ство људ ских и бо жан ских еле ме на та у тај ни Хри ста, оства ру је и га ран ту је не пре ста но раз ли­ко ва ње и ин те гри тет оба. Ви де ти, на при мер, Opu scu lum 8, Ни кан до ру: «Јед на (при ро да) је очу ва на очу ва њем дру ге, јед на се са чу ва ва са чу ва ва њем дру ге. Јер је ја сно да је (ова пло ће ње) је дин ство, са мо уто ли ко ако је при род но раз ли ко ва ње (оно га што се сје ди њу је) са чу ва но. Јер ка да јед но (тј. је дин ство) про пад не, ја сно је да про па да и дру го (тј. раз ли ко ва ње), са свим не ста ју ћи у кон фу зи ји ово дво је». (PG 91: 97A1–5). Cf. та ко­

113

«Небески човек» и «Вечни Христос»: Аполинарије и Григорије Ниски о личном идентитету Спаситеља

же, по сво јој при ро ди, по ста ти ни шта дру го не го што је сте� Мо же, сва ка ко, би ти у не че му, али не мо же по ста ти не шо дру го�»79 Чо ве штво је про мен љи во и ту ле жи на да� Бог се ни ка да не ме ња, по што је бо жан ска при ро да из ван свих огра ни че ња и од ре ђе ња� то је на че ло ко ме је би ло пред о дре ђе но да бу де по гре шно схва ће но па и зло у по тре бља ва но у хри сто ло шким рас пра ва ма у ве ку ко ји је сле дио� Али у кон тек­сту Гри го ри је ве те о ло ги је, и ње го ве «хри сто ло ги је пре о бра жа ја», оно из гле да као зна чај но и исти ни то�

пре вод са ен гле ског:пре зви тер мр Алек сан дар Ђа ко вац

ђе Opusc. 7, Ма ри ну (PG 91: 73D–80C); Am bi gua 4 (PG 91: 1056C–1060D); Ep. 12 Јо ва ну Ку ви ку ла ри ју (PG 91: 408A–D); Ди ја лог с Пи ром (PG 91: 309A–B: Сло во усва ја чи та ву људ ску при ро ду «на бо жан ски на чин» (qei?kw/j)). Ви де ти и Hans Urs von Balt ha sar, Ko smische Li tur gie. Das Welt bild Ma xi mus` des Be ken ners (Ein si­e deln: Jo han nes Ver lag, 1961), 253–56. Ов де, као и на дру гим ме сти ма, ја сно се ви ди ути цај ка па до киј ског пре да ња на Мак си ма.

79 An ti rrh. (GNO 3.1: 227.14–16).

114

ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ

“He­a­venLy­Man”and­“eter­naL­CHrist”:

aPoL­Li­na­ri­us­and­­gre­gory­of­nyssa­on­tHe­Per­so­naL­iden­tity­of­

tHe­sa­vi­or

Brian­e.­da­ley

Sum mary: Alt ho ugh the op po si tion of the Cap pa do cian Fat hers, on church–po li ti­cal as well as the o lo gi cal gro unds, to Apol li­na ri us of La o di ca ea and his fol lo wers is well known, it is mo re dif fi cult to see pre ci sely what the ir ob jec ti ons we re to his con cep tion of Christ, par ti cu larly sin ce the ir own chri sto­lo gi es se em, in many re spects, qu i te si mi lar to his. This es say ar gu es that Gre gory of Na zi­an zus and par ti cu larly Gre gory of Nyssa saw in the chri sto logy of Apol li na ri us a so te ri o­logy ra di cally dif fe rent from the ir own: whi le he re gar ded Christ’s ro le as sa vi or as re sting on his na tu ral dif fe ren ce from our own fal­len con sti tu tion, they un der stood the mystery of sal va tion as the in ci pi ent tran sfor ma tion of all hu ma nity thro ugh the com mu ni ca tion, by God the Word, of di vi ne vir tue and li fe to a com ple te and nor mal hu man be ing uni ted per so nally to him self. This so te ri o lo gi cal dif­fe ren ce, in turn, had im por tant im pli ca ti ons for the dif fe ring anthro po lo gi es, escha to lo gi­es, and con cep ti ons of God that one finds in the works of the se aut hors.

Key words: Christ, chri sto logy, so te ri o­logy, anthro po logy, Apol li na ri us, Gre gory of Nyssa, Gre gory of Na zi an zus