B2C Model Elektronskog Poslovanja

UNIVERZITET U BEOGRADU

ESEJPredmet: POSLOVNA INFORMATIKA

Tema: B2C MODEL ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Beograd, 2015. godine

POSLOVNA INFORMATIKA B2C MODEL ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Sadržaj

1. RAZVOJ ELEKTRONSKE TRGOVINE 3

2. OSNOVNI OBLICI ELEKTRONSKE TRGOVINE 5

3. B2C MODEL ELEKTRONSKOG POSLOVANJA 7

4. PRIMER USPEŠNE SVETSKE B2C KOMPANIJE10

4.1. Amazon.com...................................................................................................................10

5. ELEKTRONSKA TRGOVINA U SRBIJI 13

6. ZAKLJUČAK14

7. LITERATURA 15

2


1. RAZVOJ ELEKTRONSKE TRGOVINE

Sa razvojem oblasti tehnologije, uz pronalazak računara, povećalo se učešće najnovijih tehnologija u raznim oblastima. Ni oblast tradicionalne trgovine, nije zaobišao porast učešća i značaja nove tehnike i tehnologije. Pa je njena primena u tradicionalnim trgovinskim institucijama omogućila nastanak nove institucije trgovine – elektronske trgovine.

Postoje različite definicije elektronske trgovine, neke od njih su:

Vladimir Zwass definiše elektronsku trgovinu kao1

“…proces razmene poslovnih informacija, održavanja poslovnih veza i sprovođenje poslovnih transkacija pomoću telekomunikacionih mreža”

Ukazao je da elektronska trgovina nije samo kupovina i prodaja dobara ili usluga putem internet, nego i različiti poslovni procesi unutar organizacija koji doprinose ostvarenju postavljenih ciljeva.

Treese i Stewart su dali svoj doprinos definisanju elektronske trgovine, prema njima elektronska trgovina je2

“…upotreba internet za kupovinu i prodaju proizvoda ili usluga, kao i ostale aktivnosti vezane za posleprodajne usluge”

Prema navedenim definicijama, može se zaključiti da je elektronska obavljanje online nabavnih i prodajnih transakcija, To je proces nabavke, prodaje ili razmene proizvoda, usluga ili informacija putem računara.Ona se može posmatrati iz više uglova3:

1 https://www.uop.edu.jo/download/research/members/introduction.pdf2 https://www.uop.edu.jo/download/research/members/introduction.pdf3 Award E.M., „Electronic Commerce“ From Vision to Fulfillment, Pearson, Prentice Hall, 2007

3


a) perspektive komunikacija;

b) poslovnog modela;

c) poslovnog procesa;

d) on-line perspektive; i

e) tržišta, kao globalne mreže.

Na osnovu toga mogu se izdvojiti osam jedinstvenih karakteristika elektronske trgovine:

1) sveprisutnost;

2) globalno dosezanje;

3) univerzalni standardi;

4) bogatstvo;

5) interaktivnost;

6) informaciona gustina;

7) presonalizacija/prilagođavanje i

8) društvene tehnologije. 4

Primena računara je unela novu živost i podstakla konkurenciju u tradicionalnim trgovniskim institucijama. Prometna delatnost spada u zrele grane i predstavlja, možda, najbolji primer oživljavanja konkurencije, u prvom redu cenovne.

Inovacije koje su vezane za primenu bar koda, elektronskog transfera sredstava, korišćenja kartica kao sredstva plaćanja i ostalo, su doprinele značajnim uštedama kod maloprodavaca i veleprodavaca.

Mogu se navesti tri osnovna metoda razvoja elektronske trgovine, prvi je bio okrenut postojećim radiodifuznim sistemima radija i televizije. Drugi je bio baziran na usavršavanju postojećih sistema kablovske televizije u cilju povećanja interaktivnosti između kupaca i proizvođača. I treći je bio usmeren na razvoju računarskih sistema okrenutih, najpre, profesionalnim korisnicima.

4 Laudon K.C., Traver C.G., „E-Commerce 2012“, Business. Technology. Society. 8th edition, Pearson Education Limited, 2012

4


2. OSNOVNI OBLICI ELEKTRONSKE TRGOVINE

Modeli elektronske trgovine koriste informaciono-komunikacionu tehnologiju sa ciljem ostvarivanja dugoročnog partnerstva, dobrih odnosa sa okruženjem i privlačenja lojalnih kupaca. Elektronska uprava predstavlja model elektronske trgovine gde e-vlada razmenjuje proizvode, usluge ili informacije sa fizičkim ili pravnim licima.5 Ovde spadaju sledeći modeli: Government-to-citizens G2C (uprava-građani), Government-to-business G2B (uprava-pravna lica), Government-to-government G2G (uprava-uprava), Internal Efficiency and Effectiveness IEE (interna efikasnost i efektivnost) i Government-to-employees – G2E (uprava-zaposleni).6 Postoji veliki broj poslovnih modela elektronske trgovine, međutim, danas se ona posmatra kroz dva osnovna:

Business-to-business B2B (poslovno-poslovni) - Podrazumeva elektronsko poslovanje između različitih pravnih lica. Ovaj model čine sledeći elementi: prodajne kompanije, nabavne kompanije, elektronski posrednici, isporučioci, mrežne platforme, protokoli i komunikacije i pozadinski informacioni sistemi. Integracija koja se ovde uspostavlja se ostvaruje preko Interneta, uz korišćenje HTML i HTTP.7

Business-to-Consumer B2C (poslovno-potrošački) – Sve poslovne transakcije između privrednih subjekata i potrošača. Usmeren je na marketing prodaju proizvoda i usluga.

Sreću se i ostali oblici, kao što su:

Business-to-Administration B2A – model razmene informacija, usluga i dobara između organizacija i državnih organa;

Consumer-to-Administration C2A – ovde se radi o modelu koji još nije razvijen u potpunosti (npr. isplata socijalne pomoći);

Consumer-to-Business C2B – model u kojem pojedinci prodaju proizvode ili usluge organizacijama;

Peer-to-Peer P2P – je model u kojem Internet korisnici razmenjuju fajlove direktno, bez posrednika. Najpoznatiji sajt ove vrste je Napster.com;

5 Lovreta, S., Končar, J., Petković, G., (2013) “Kanali marketinga”, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, osmo dopunjeno izdanje, 2013.

6 Turban E., King D., Lee J., Liang T-P., Turban D., „Electronic Commerce 2012“, A Managerial and Social Networks Perspective, Seventh Edition, Global Edition, 2012. 7 HTML (Hypertext Markup Language) je opisni jezik koji je namenjen opisu Web stranica. HTTP (Hypertext transfer laguage) predstavlja glavni metod prenosa informacija na Webu.

5


Slika br. 1: Ilustracija osnovnih oblika elektronske trgovine

Izvor: Internet

Consumer-to-consumer C2C – model elektronske trgovine gde potrošači vrše prodaju jedni drugima, tu spadaju sajtovi aukcija kao što je Ebay u svetu, i Kupindo i Limund o sajtovi kod nas;

Business-to-Employees B2E – ovaj model obuhvata interne aktivnosti organizacija obično putem intraneta.

Poslovno-poslovni-potrošački model B2B2C - ovo je noviji model elektronske trgovine i podrazumeva korišćenje B2B modela koji podržava poslovanje preduzeća po modelu B2C.

Danas dominiraju B2C i B2B modeli elektronske trgovine, oni su od izuzetnog značaja jer na potpuno različit način pristupaju elektronskoj trgovini, u zavisnosti od toga da li se komuniciranje obavlja između različitih organizacija ili sa pojedinačnim potrošačem.

6


3. B2C MODEL ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Business-to-Consumer B2C (poslovno-potrošački) model elektronske trgovine obuhvata sve poslovne transakcije između privrednih subjekata i potrošača. Usmeren je na marketing prodaju proizvoda i usluga.

Možemo navesti neke osnovne poslovne modele B2C modela elektronskog poslovanja: portali, e-maloprodavci, provajderi sadržaja, transakcioni brokeri, tržišni kreatori, provajderi usluga i provajderi zajednica.8 Korisnici interneta sve više imaju odnos ka Web-u kao jednom ogromnom tržištu, gde ne postoje granice, i uvek postoje proizvodi za sve vrste potreba. Ljudi se sve više odlučuju za ovaj tip kupovine, ali i ostalih transakcija, zato što su uštede u vremenu veoma velike, kupovina se vrši iz iz dnevne sobe samo jednim klikom miša.

Oni pre kupovine istražuju ponudu, privrženi su određenim sajtovima i ovom načinu kupovine, vode računa o finansijama, sve više koriste servise koji se nude on-line. Potencijalni on-line kupci mogu da provere cene i dostupnost proizvoda na različitim sajtovima što je mnogo lakše i jeftinije od obilazaka klasičnih prodavnica. Poslovni sistemi su danas stvorili novog nelojalnog i izuzetno dobro informisanog kupca, tako da je i prosečan on-line kupac danas u dosta superiornijoj poziciji u odnosu na off-line populaciju.9 U poređenju sa tradicionalnim tipom kupovine gde se obilaze radnje i proizvodi određene cene, veličine i ostalih karakteristika, ovaj tip ima brojne prednosti: pretraživanje se vrši putem Interneta, gde je potrebno samo ukucati željene karakteristike, i pojavi se lista proizvoda koji ispunjavaju te karakteristike, što znatno olakšava proces kupovine; prodaja proizvoda i usluga se vrši 24 časa na dan, pa je moguće kupiti proizvod u bilo koje doba dana ili noći, kao i niz ostalih prednosti koje uključuju način plaćanja, transport robe i ostale stvari vezane za sam proces kupovine. Pored navedenih kao prednosti postoje još i smanjeni troškovi skladištenja i transporta, jer se prodaja vrši direktno kupcu, smanjeno je zaposleno osoblje, a povećano je tržišno učešće.

Međutim, postoje i određene slabosti ovog modela elektronskog poslovanja: mnoge države su već krenule ili planiraju da oporezuju ovakav vid transakcija i uvek postoji rizik sigurnosti i zaštite potrošača. Određena slabost za prodavce može se odnositi i na to da potrošači troše manje svote novca na kupovinu, jer nemaju osećaj da kupuju neke proizvode, u poređenju sa tradicionalnim sistemom kupovine, gde ambijent i okruženje igra veoma bitnu ulogu, i navodi potrošače da troše više. Osnovne prepreke koje stoje na putu razvoja elektronske trgovine su

8 Laudon K.C.; Traver C.G., „E-Commerce 2012“, Business. Technology. Society. 8th Edition, Pearson Education Limited, 20129http://infosys3.elfak.ni.ac.rs/nastava/PrintOnePage.jsp?page=ePoslovanje#section-ePoslovanje- B2C_20_20Business_20to_20Costumer_20, 05.09.2014. godine

7

http://infosys3.elfak.ni.ac.rs/nastava/PrintOnePage.jsp?page=ePoslovanje#section-ePoslovanje-B2C_20_20Business_20to_20Costumer_20

http://infosys3.elfak.ni.ac.rs/nastava/PrintOnePage.jsp?page=ePoslovanje#section-ePoslovanje-B2C_20_20Business_20to_20Costumer_20


nerazvijenost transportne i telekomunikacione infrastruktre, sigurnost broz transfera novca, manja pravna sigurnost, nedovoljna upotreba digitalnog novca.Prema empirijskim podacima stopa rasta B2C modela je imala eksponencijalan karakter od 1995. godine, tako da je 2009. godine dostigla vrednost ukupnog prometa od 228 milijardi američkih dolara.

Slika br. 2: Prihodi od prodaje B2C modela elektronske trgovine

Izvor: www.eMarketer.com, članak10

U 2012. i 2013. godini vrednost ukupnog prometa samo u Sjedinjenim Američkim Državama je iznosila 289, odnosno 322 milijardi američkih dolara, pri čemu se vidi značajno apsolutno uvećanje prihoda ovog modela poslovanja. Prema članku sajta e-Marketer koji datira iz februara 2014. godine, stopa rasta B2C modela će ove godine iznositi 20,1%, pri čemu će dostići rekordnu sumu priliva novca od 1,500 hiljada milijardi američkih dolara globalno.

Pre svega, da bi mogli upoređivati elektronsku trgovinu između zemalja, neophodno je definisati ključne faktore koji utiču na nju. Kriterijumi za određivanje nivoa razvijenosti elektronske trgovine mogu se podeliti u nekoliko kategorija:

1. Tehnološki faktori – Stepen razvijenosti telekomunikacione infrastrukture koji omogućava primenu i razvoj nove tehnologije različitim privrednim subjektima i krajnjim potrošačima.

10http://www.emarketer.com/Article/Global-B2C-Ecommerce-Sales-Hit-15-Trillion-This-Year-Driven-by-Growth- Emerging-Markets/1010575, 05.09.2014. godine

8

http://www.emarketer.com/Article/Global-B2C-Ecommerce-Sales-Hit-15-Trillion-This-Year-Driven-by-Growth-Emerging-Markets/1010575

http://www.eMarketer.com/




2. Politički faktori – Uloga države u podsticanju razvoja, kao i obezbeđivanje neophodnih sredstava za korišćenje i razvoj elektronske trgovine i informacione tehnologije.

3. Socijalni faktori - Digitalna pismenost je neophodna kako bi stopa rasta elektronske trgovine u određenoj zemlji bila visoka. Neophodno je uvođenje IT edukacija i programa razvoja kako bi se što veći broj korisnika elektronske trgovine osposobio da razume i koristi novu tehnologiju.

4. Ekonomski faktori – Značajan faktor koji utiče na upotrebu elektronske trgovine u državi jesu dostignuti stepen privrednog razvoja, životni standard, društveni proizvod i ostali.

U 2014. godini, po prvi put, će potrošači u Azijsko-pacifičkom regionu potrošiti više novca na kupovinu putem elektronse trgovine nego oni u Severnoj Americi. Predviđa se da će dostići sumu od $525,2 milijardi, dok će u Severnoj Americi iznositi $482,6 milijardi.

Ove zemlje, zajedno sa Argentinom, Meksikom, Brazilom, Rusijom, Italijom i Kanadom će znatno uticati na povećanje prometa putem elektronske trgovine. Veliki deo populacije ovih zemalja kupuje online i to predstavlja značajnu prednost ovih zemalja.

Azijsko-pacifičko tržište obuhvata više od 46% korisnika elektronske trgovine, iako je to samo 16,9% populacije ovog regiona. Povećanje broja korisnika ide veoma sporo u Istočnoj Evropi, Latinskoj Americi, Bliskom Istoku i Africi. Za sada su Severna Amerika i Zapadna Evropa regioni gde većina stanovnika koristi elektronsku trgovinu.

Slika br. 3: Pregled elektronske trgovine po teritorijama u mlrd $ u periodu 2012.-2017.

9


Izvor: www.eMarketer.com, članak11

11http://www.emarketer.com/Article/Global-B2C-Ecommerce-Sales-Hit-15-Trillion-This-Year-Driven-by-Growth- Emerging-Markets/1010575, 05.09.2014. godine

10

http://www.eMarketer.com/




4. PRIMER USPEŠNE SVETSKE B2C KOMPANIJE

4.1. Amazon.com

Amazon.com je razvio nov poslovni model devedesetih godina za Internet preduzetnike koji su koristili Web kao mesto gde odvijaju svoje transakcije. Kako su potrošači razvijali svoje sposobnosti i razumeli da mogu hiljade pređenih kilometara da zamene samo jednim klikom miša, ova kompanija je počela da prikuplja ogromne profite svojim online poslovanjem.

Amazon je svoj razvoj do globalne online kompanije započeo prodavanjem knjiga preko interneta. Osnivači ove kompanije su uvideli da u ovoj oblasti nema izrazitih lidera i da je to potencijalna oblast u kojoj se može dostići ta pozicija. Osnivač Amazona, Jeff Bezos je, transformisanjem svoje garaže u skladište knjiga, uspostavio Amazon kao online mesto za prodaju knjiga tako što se fokusirao na vrednosti kao što su inovativnost, štedljivost, vlasništvo, težnja za akcijom i drugi. Kako se širio posao prodavanja knjiga, Amazon je proširio svoj asortiman i na druge proizvode.

Slika br. 4: Logo kompanije Amazon.com

Izvor: www.google.com

Bezos je informacijama o proizvodu i atraktivnim dizajnom uspeo da stvori prijateljski ambijent za potencijalne kupce i tako je razvio uspešan poslovni model. Takođe se fokusirao na to da potencijalnim perspektivnim kupcima da povratne informacije o proizvodima koje proizvodi i tako je stvarao jake lojalne kupce koje je jakim argumentima uveravao da je baš to prava ponuda za njih.

11

http://www.google.com/


Može se zaključiti da je razvoj Amazona tekao paralelno sa razvojem elektronske trgovine, od 2004. godine, gde je godišnji prihod iznosio 6,92 milijarde američkih dolara, pa do 2013. kada iznosi oko 74,45 milijardi američkih dolara, i gde se predviđa dalji eksponencijalni rast.

Slika br. 5: Godišnji prihod kompanije Amazon.com u periodu 2004. – 2013. u mlrd US$

Izvor: www.statista.com

Međutim, i pored značajnog rasta prihoda, profit je marginalan. Na ovu situaciju, koju akcionari ne obraćaju preveliku pažnju i smatraju da će se kompanija i dalje razvijati i povećavati profite, utiču najpre veoma povoljni popusti koje Amazon u vreme praznika omogućava svojim kupcima. Kao primer mogu se navesti, LCD tabledi (Kindle Fire) gde je ova kompanija snizila cenu za 33%, i gde je sam Bezos priznao da su kupcima prodavali po nabavnoj ceni, i da su što se tiče tih proizvoda na nuli.

U kontekstu SWOT matrice (strengths, weaknesses, opportunities, threats) možemo navesti interne faktore, snage i slabosti, odnosno eksterne faktore, šanse i pretnje, koje karakterišu Amazon.com.

12

http://www.statista.com/


U interne prednosti (strengths) spadaju cenovno liderstvo, superioran kvalitet u odnosu na konkurente, strateške akvizicije, efikasna distribucija, dok sa druge strane, interne slabosti (weaknesses) čini to što postoje samo u online obliku, marginalan profit i može se navesti negativni publicitet.

Online sistem plaćanja, povećanje sopstvenih brand proizvoda i usluga, povećanje razuđenosti portfolija biznisa, fizičko prisustvo i otvaranje novih online prodavnica u drugim zemljama predstavljaju šanse koje Amazon.com treba iskoristiti kako bi ojačao svoju konkurentsku poziciju. Dok, internet sigurnost, zakoni, strateške alijanse slabijih kompanija, potencijalni visoki porezi na B2C model poslovanja predstavljaju eksterne opasnosti koje ova kompanija mora izbeći ili minimizirati.12

Razlog zbog koga nisu zabrinuti u ovoj kompaniji jeste da broj potrošača na ovom sajtu neprestanu raste. Prema istraživanju broja Amazon Prime (premijum) korisnika, u septembru 2013. godine je bilo 16,7 miliona korisnika, što čini 40% potrošača koji koriste Amazon, i ovaj broj je znatno viši poredeći se sa septembrom 2012. godine.

Nema sumnje da će elektronska trgovina nastaviti svoju tendeciju rasta, i tako uticati na sam rasta Amazona. Fokus kompanije jeste na promovisanju svog Kindle tableta koji može povoljno uticati na povećanje profita. Takođe, fokus menadžment tima jeste na povećanju gotovinskog priliva novca više nego na povećanju profita. Što ukazuje na to da će ova kompanija nastaviti sa svojim visokim popustima kako bi povećalo prodaju i samim tim povećavalo svoje učešće u elektronskog trgovini na račun drugih kompanija, što implicira poboljšanje konkurentske pozicije.

12 http://www.strategicmanagementinsight.com/swot-analyses/amazon-swot-analysis.html

13


5. ELEKTRONSKA TRGOVINA U SRBIJI

U studijama naša zemlja se navodi kao interesantna zbog toga što predstavlja raskrsnicu Evrope, koja povezuje veoma bitne Evropske puteve, i iz razloga što je nakon teškog perioda u devedesetim godinama, u periodu tranzicije i sprovođenja reformi nakon 2000. godine, bila proglašena za vodećeg reformatora u 2005. godini.

Prof. dr Marijana Vidas-Bubanja i saradnici su 2002. godine sproveli studiju o elektronskoj trgovini u Srbiji. Rezultat je bio, da oko 2000 firmi iz Srbije su koristili internet samo u informativne svrhe, kao i napore države da pokrenu razvoj elektronske trgovine, kroz strateške ugovore sa inostranim IT kompanijama.

Maruzzelli je 2004. istraživao probleme vezane za internet i IT. Došao je do zaključka da je Srbija u 2003. godini bila u početnoj fazi primene interneta, sa visokim stopama rasta koje su bile karakteristične za države Zapadne Evrope u polovini devedesetih godina. Takođe, infrastruktura neophodna za elektronsko plaćanje je bila u razvojnoj fazi. Dial-up internet je u to vreme kod nas bila unosna profitabilna opcija, dok je u većini evropskih zemalja ta faza bila prevaziđena i ovaj način pristupa internetu je bio besplatan.

Razvoj elektronske trgovine u našoj zemlji je određen velikim brojem faktora, koji imaju različite pravce i intenzitete kretanja. U smeru razvoja elektronske trgovine idu postojanje elektronskog bankarstva kao i elektronskog plaćanja, uspostavljanje zakona koji se donose sa ciljem smanjivanja visoko tehnološkog kriminala i prevara, povećanje udela stanovništva koje je spremno i voljno za kupovinu preko interneta, na šta najviše utiče proces globalizacije. Postoje i neke poteškoće vezane za ove faktore, kod plaćanja je to što određeni broj web sajtova nije u stanju da omogući elektronsko plaćanje, dok neki zakoni nisu poptuno usaglašeni sa internacionalnim normama i pravilima.

Kao prepreka stoji u prvom redu ekonomska nerazvijenost zemlje, koja nepovoljno utiče na potencijalne investicije koje najveće B2C kompanije mogu uneti u Srbiju. Problem predstavljaju i visoki transportni troškovi ukoliko se neki proizvod poruči iz inostranstva, gde u ekstremnim slučajevima cena može biti veća do nekoliko puta.

Srbija i pored ovih prepreka, ide ka unapređenju elektronske trgovine, i empirijska istraživanja pokazuju da se stanovnici naše zemlje sve lakše i češće opredeljuju za ovaj vid trgovine. Građani su u prvih 6 meseci 2013. godine potrošili 7 milijardi RSD. Prema istraživanjima, u prošloj godini je 900 hiljada stanovnika kupovalo online, što učestvuje sa 35,5% u broju svih korisnika interneta u državi. Iako se ovaj broj uvećao za 300 hiljada u odnosu na 2012. godinu, većina potrošača se uzdržava od kupovine na ovaj način. Slaba ponuda, nizak životni standard, porezi i

14


carinske dažbine, kao i strah od prevare predstavljaju glave uzroke ovakvog trenda. Pošto u Srbiji ne postoji baza podataka o elektronskoj trgovini, njeno stanje se ne može sa sigurnošću uporediti. Prema nekim procenama, obim elektronske trgovine kod nas je sada 3 do 5 puta manji nego u Hrvatskoj, što predstavlja određeni napredak, jer je ranijih godina bio i do 10 puta manji.

Što se tiče razvoja B2B i B2C modela online poslovanja kod nas, može se reći da je bilo sporadično. Pojedini sektori su povremeni odstupali od proseka, ali sve zahvaljujući pojedinim firmama. Jasno se može napraviti razlika između uloge domaćih i insotranih prodavnica u Srbiji. Karakteristična je dominacija inostranih prodavnica.

AliExpress.com je elektronska prodavnica iz Kine, i predsavlja treću najposećeniju prodavnicu takve vrste u Srbiji, a Alibaba.com, vlasnik AliExpress elektronske prodavnice) zauzima veoma dobru poziciju u Srbiji. Amazon.com je četvrta po redu najposećenija elektronska prodavnica u Srbiji, eBay peta, dok je Booking.com na desetom mestu.

Od domaćih elektronskih prodavnica možemo izdvojiti Limundo.com, koja predstavlja pretežno C2C i B2C model poslovanja, jer se sa jedne strane, građani javljaju na strani ponude, gde se s druge strane, putem aukcije odlučuje kupac proizvoda. Takođe se treba izdvojiti i Kupindo.com koji je povezan sa sajtom Limundo.com, samo što na Kupindu ne postoji aukcija i licitacija, već su cene fiksirane. Ove dve elektronske prodavnice ujedno i zauzimaju prva dva mesta najposećenijih elektronskih prodavnica, i dugi niz godina imaju dominantan položaj u Srbiji.Od ostalih domaćih kompanija se mogu izdvojiti WinWin.rs koji je na 6. mestu, Tehnomanija.rs na 7. mestu, potom slede Eponuda.com i Gigatronshop.com.

6. ZAKLJUČAK

Iz svega navedenog, vidi se da ovaj, B2C, model elektronske trgovine je i dalje u pomalo inferiornom položaju u odnosu na tradicionalni vid kupovine dobara. Čemu doprinosi, poređenje godišnjeg prinosa jedne od najvećih B2C kompanija u svetu Amazon.com, i vodećeg maloprodajnog lanca Walmart. Podaci iz 2013. godine, ukazuju da je Walmart ostvario prihod od 467.896 miliona američkih dolara, u odnosu na 61.093 miliona američkih dolara Amazona, međutim, stopa rasta prihoda Walmarta u odnosu na 2011. iznosi 4%, dok je stopa rasta kompanije Amazona 30,40%, kao i podatak da je cena jedne akcije Amazona skoro 4 puta veća od cene akcije Wallmarta. Ovakva kretanja ukazuju da dolazi period u kome će sve više i više krajnji korisnici kupovati od kompanija preko interneta, bez posrednika. Ukoliko dođe do sve veće ekspanzije elektronske trgovine, postoji mogućnost eliminisanja gotovog novca kao sredstva plaćanja, ali, veruje se da je skoro nemoguće eliminisati gotovi novac kao sredstvo plaćanja u sitnim svakodnevnim kupoprodajnim transakcijama. Tehnologija se razvija po veoma

15


brzoj stopi, pa realnost koja podrazumeva nepostojanje gotovog novca i obavljanje svake vrste kupovine, pa čak i kupovine svakodnevnih namirnica, se čini mogućom i ostvarivom u ne tako dalekoj budućnosti.

7. LITERATURA

1. Lovreta, S., Končar, J., Petković, G., (2013) “Kanali marketinga”, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, osmo dopunjeno izdanje, 2013.

2. Stankić, R., (2012) “Poslovna informatika”, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, deseto izmenjeno i dopunjeno izdanje, 2012.

3. Travica, B., Kajan, E., Jošanov, B., Vidas-Bubanja, ME. (2007) „E-Commerce in Serbia: Where Roads Cross Electrons will Flow“, Journal of Global Information Technology Management Vol. 10, No. 2, 2007. pp 34-56 ISSN 1097-198X

4. Award E.M., „Electronic Commerce“ From Vision to Fulfillment, Pearson, Prentice Hall, 2007.

5. Laudon K.C., Traver C.G., „E-Commerce 2012“, Business. Technology. Society. 8th edition, Pearson Education Limited, 2012.

6. http://www.retailwire.com , 05.09.2015.7. http://www.emarketer.com , 05.09.2015.8. https://www.uop.edu.jo , 05.09.2015.9. http://www.sxccal.edu , 05.09.2015.10. http://www.jpedia.org , 05.09.2015.11. http://www.statista.com , 05.09.2015.12. http://www.ibtimes.com , 05.09.2015.13. http://dspace.iimk.ac.in , 05.09.2015.14. http://www.forbes.com , 05.09.2015.15. http://www.ecommerce-digest.com , 05.09.2015.16. http://www.strategicmanagementinsight.com , 05.09.2015.17. http://www.kombeg.org.rs , 05.09.2015.18. http://www.draganvaragic.com , 05.09.2015.

16

http://www.draganvaragic.com/

http://www.kombeg.org.rs/

http://www.strategicmanagementinsight.com/

http://www.ecommerce-digest.com/

http://www.forbes.com/

http://dspace.iimk.ac.in/

http://www.ibtimes.com/

http://www.statista.com/

http://www.jpedia.org/

http://www.sxccal.edu/

https://www.uop.edu.jo/

http://www.emarketer.com/

http://www.retailwire.com/

Documents

B2C Model Elektronskog Poslovanja