1

Sadržaj:

1. uvod.......................................................................................................................22. osnovi elektronskog poslovanja............................................................................3

2.1. Osnovni modeli elektronskog poslovanja.........................................................32.2. Realnost elektronskog poslovanja.....................................................................4

3. Elektronsko poslovanje između preduzeća i klijenta (b2c)..................................53.1. Karakteristike i specifičnosti.............................................................................53.2. Sistemi plaćanja.................................................................................................5

4. Modeli b2c............................................................................................................64.1. On-line prodavnice............................................................................................64.2. Virtualni trgovinski centri.................................................................................7

4.2.1. Koncept virtuelnih trgovinskih centara......................................................74.2.2. Funkcionisanje virtuelnih tržnih centara....................................................74.2.3. Prednosti i nedostaci.................................................................................114.2.4. Uloga i značaj...........................................................................................12

4.3. On-line aukcije................................................................................................124.3.1. Razlozi brzog širenja online aukcija.........................................................134.3.2. Postupak rada na aukcijskim sajtovima....................................................134.3.3. Oprez prilikom aukcija.............................................................................144.3.4. Ocena aukcijskog sajta.............................................................................14

2

1. UVOD

Korisnici Interneta sve više imaju odnos prema web-u kao novom tržišnom prostoru. Oni prije kupovine istražuju ponudu, privrženi su određenim sajtovima i ovom načinu kupovine, vode računa o finansijama, sve više koriste servise koji se nude on-line. Potencijalni on-line kupci mogu da provjere cijene i dostupnost proizvoda na različitim sajtovima što je mnogo lakše i jeftinije od obilazaka klasičnih prodavnica. Postoje i softveri i sajtovi koji nude mogućnost pretrage velikog broja on-line prodavnica za određenim proizvodom ili uslugom i informisanje kupca o mjestu gdje se taj proizvod ili usluga mogu kupiti.

Jedna od mogućnosti za on-line kupovinu su i on-line aukcije. Žive aukcije postoje već dugo, ali je njihova praktična primjena bila ograničena skupoćom i teškoćom dovođenja potencijalnih kupaca na mjesto kupovine u isto vrijeme. Internet nudi jedno bolje, jeftinije i efikasnije rješenje kroz on-line aukcije. Sajtovi kao što je eBuy.com na jednom mestu okupljaju kupce i prodavce iz cijelog sveta. Varijacije i novine koje donose ovakvi aukcioni portali su velike i popularnost on-line aukcija je sve veća. Na primer PriceLine.com daje kupcima mogućnost da predlože prodavcima cijenu a oni odlučuju da li da je prihvate ili ne. Ili na primer, na sajtu Marcata.com cijene se određuju prema broju ljudi koji žele da kupe proizvod – što je veći broj kupaca to su cijene manje.

3

2. OSNOVI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Elektronsko poslovanje je novi način poslovanja koji donosi mnoštvo posebnih pogodnosti. Elektronsko poslovanje predstavlja sistem poslovanja ili skup akcija koji nastoji da potpuno iskoristi blagodeti napretka informaciono-komunikacione tehnologije, a u cilju unapređenja poslovnog procesa. Iako je elektronsko poslovanje najčešće bazirano na web tehnologijama, definicije koje govore o elektronskom poslovanju kao poslovanju preko Interneta su djelimično tačne. Elektronsko poslovanje je svako poslovanje koje se oslanja na informacioni sistem. Informacioni sistem može da se razume kao baza podataka koja je dostupna na lokalnoj ili globalnoj mreži.

Novi koncept koji donosi elektronsko poslovanje ne donosi i zagarantovan uspeh. Uspeh elektronskog poslovanja se zasniva na dosljednoj primjeni procedura. Pravila koja važe u klasičnom poslovanju, važe i ovde. U osnovi mora da se nalazi dobra strategija, dosljedno izvršavanje procedura i logična i funkcionalna struktura.. Sekundarni faktori se odnose na osobine pojedinca kao što su: talenat, kreativnost i liderstvo. Rezultati primjene elektronskog poslovanja omogućavaju preduzeću da na vreme i na pravi način zauzme svoje mesto na najvećem svetskom tržištu (Internetu). Onaj koji posjeduje znanje biće lider onih koji manje znaju i vodiće ih putem uspjeha. Preduslov uspjeha je kvalitet poslovanja, a to se postiže kroz dosljednu upotrebu baze znanja koja je u osnovi elektronskog poslovanja i procedura koje su u okviru elektronskog poslovanja definisane. Elektronsko poslovanje smanjuje troškove i utrošak vremena i olakšava ukupan proces poslovanja..

2.1. Osnovni modeli elektronskog poslovanja

Teorija elektronskog poslovanja poznaje nekoliko osnovnih modela poslovanja.. Modeli elektronskog poslovanja su definisani na osnovu strana koje učestvuju u poslovnom procesu i prirode njihovog poslovnog odnosa. Treba napomenuti da se u engleskoj terminologiji pod biznis modelima podrazumevaju modeli iz specijalizovane podpodele koji su kod nas poznati kao modeli elektronske trgovine ili online modeli prihodovanja (modeli zarade). O ovim modelima će kasnije biti reči. Opšte prihvaćena teorijska podela sledi:

1. Elektronsko poslovanje između preduzeća (B2B – Business to Business) podrazumeva poslovnu saradnju među preduzećima koja razmenjuju resurse u obliku proizvoda, usluga ili informacija. B2B model olakšava transakcije između organizacija, omogućava integraciju lanca nabavke i online pribavljanje robe jedne firme za drugu.

2. Elektronsko poslovanje između preduzeća i klijenta (B2C – Business to Consumer) je direktna poslovna saradnja između preduzeća i klijenta, gde preduzeće klijentu prodaje proizvode, usluge ili informacije.. B2C model je znatno jeftinija investicija jer je sajt za razliku od jedne prodavnice dostupan globalno. Primer B2C modela je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga..

3. Elektronsko poslovanje između klijenata (C2C – Consumer to Consumer) podrazumeva poslovnu saradnju među klijentima koji razmenjuju resurse u obliku proizvoda, usluga ili informacija. Ovaj model se realizuje preko online posrednika. Na primer, online aukcije omogućavaju prodaju novih ili korišćenih stvari među klijentima sajta.

4. Elektronsko poslovanje između preduzeća i zaposlenog (B2E – Business to Employee) je sistem koji definiše procedure unutar preduzeća koje se odnose na odnos preduzeća i zaposlenog. Obično preduzeće ima intranet bazirani informacioni sistem koji osim što upućuje zaposlenog u njegova prava i obaveze, može da mu pruži informacije o svim važećim procedurama na nivou preduzeća (od komunikacije sa klijentima do hijerarhijke organizacije i nadležnosti u preduzeću).

4

5. Elektronski servis organa državne uprave (E-Government) je oblik elektronskog poslovanje između državne uprave i klijenata. Klijenti državne uprave mogu biti građani, preduzeća i drugi organi državne uprave pa stoga postoji podjela E-Government-a na G2C (Government to Consumer), G2B i G2G. Elektronski servis organa državne uprave ima zadatak da približi državnu upravu građanima i da im omogući da sve poslove obave bez čekanja ispred šaltera. Ovim se omogućuje, na primjer, izdavanje ličnih dokumenata elektronskim putem (bez posjete zgradi opštine).

6. B2B2C je noviji model koji predstavlja kombinaciju korišćenja modela B2B koji podržava poslovanje preduzeća po modelu B2C. Doprinosi uspehu B2B i zadovoljava potencijalnu tražnju B2C. Primjer ovog modela je ujedinjenje više preduzeća kako bi ponudili kompletan CRM (Customer Relationship Management) s obzirom da je uobičajeno da od tri dijela CRM, preduzeća uglavnom poseduju samo jedan. Upotrebom ovog modela preduzeća pružaju kompletnu uslugu.

7. C2B2C uključuje sprovođenje transakcija između potrošača koristeći online preduzeće kao posrednika. Na primjer, na Internetu postoje mnogi FreeLance sajtovi gde klijenti koji žele da realizuju određeni projekat traže mogu da pronađu stručnjake koji su kompetetni da dati projekat realizuju..

2.2. Realnost elektronskog poslovanja

Koncept elektronskog poslovanja ima za cilj da iskoristi sve pogodnosti savremenih računarkih i informaciono-komunikacionih tehnologija radi postavljanja pojedinca u centar pažnje. Kada se govori o unutrašnjim informacionim tokovima preduzeća, na prvom mestu su zaposleni. Od njihovih subjektivnh i objektivnih osobina direktno zavise sekundarni faktori uspeha elektronskog poslovanja, odnosno preduzeća. U pravom okruženju zaposleni može da pokaže svoj talenat i iskoristi svoju kreativnost i doprinese inovaciji postojećih procedura. Gledano iz aspekta nastupa preduzeća na tržištu, na prvom mestu je klijent. Preduzeće mora da ispuni sva očekivanja klijenta kako bi ga pretvorilo iz klijenta u kupca. Jedan od najkritičnih momenata svokog poslovanja je prva prodaja. Cilj preduzeća je da proda proizvod, uslugu ili informaciju, a taj put vodi preko pružanja kvalitetne usluge. Drugi težak korak jeste ponovna prodaja koja zavisi samo od pažnje koju poklanjamo kupcu kome smo već prodali proizvod.

Elektronsko poslovajne je isprva prihvaćeno sa velikom dozom skepticizma, prvenstveno zbog prelaska na novu tehnologiju. Ali problem koji elektronsko poslovanje prati od nastanka do danas je problem sigurnosti. Ovaj problem potiče od samih karakteristika računarskih mreža na koje se oslanja suština elektronskog poslovanja. I danas se radi na novim rešenjima koje će obezbediti maksimalnu sigurnost.

Sigurnost je proces održavanja prihvatljivog nivoa rizika. Onaj koji napada sistem bira sredstvo, napada u određeno vreme i na određenom mestu, dok onaj koji brani, koristi sva raspoloživa sredstva u svako vreme i na svakom mestu. Zbog ovoga pojam bezbednosti je apstraktan i ne postoji apsolutna sigurnost. Ali to nije razlog da elektronsko poslovanje stagnira. Današnji sigurnosni mehanizmi štite sve učesnike u transakciji čak i kada se krađa dogodi.

5

3. ELEKTRONSKO POSLOVANJE IZMEĐU PREDUZEĆA I KLIJENTA (B2C)

3.1. Karakteristike i specifičnosti

B2C model elektronskog poslovanja predstavlja oblik poslovanja između preduzeća i klijenata, odnosno kupovinu (ranije:kupoprodaju) proizvoda, usluga ili informacija koja se obavlja između preduzeća i klijenata. B2C model podrazumeva poslovanje preduzeća kao prodavnice koja nastupa direktno pred krajnjim korisnicima.

Prvi vid online prisustva imao je samo jednu fazu. Preduzeće je smatralo da je dovoljno postavljanje Web prezentacije u formi kataloga. Smatralo se da je prikaz osnovnih karakteristika proizvoda sa navedenim kontakt informacijama sve što potencijalni kupci mogu da požele. Kupcima se stavlja u zadatak da uzmu papir i olovku te naruče proizvod klasičnim putem. Vremenom se otkrilo da su korisnici izuzetno izbirljivi i da žele da sve obave na jednom mestu, brzo i lako.

Veoma velika popularnost Interneta i prednosti koje donosi poslovanje na svjetskoj mreži su podstakli veliki broj trgovaca da se oproba u elektronskoj maloprodaji. Neki od njih su postavili male elektronske prodavnice, dok su se drugi opredelili za primjenu šireg koncepta, online trgovinskog centra.

3.2. Sistemi plaćanja

Vođen istom idejom koja je oživjela B2B model i B2C model je dobio razne sisteme online plaćanja. Kada se govori o transakcijama u B2C modelu, u osnovi, koristi se servisi elektronskog bankarstva koji omogućavaju elektronsko plaćanje na malo.

Radi lakšeg razumevanja uzmimo da u transakciji učestvuju samo tri strane (iako ih ima mnogo više, što ćemo vidjeti kada dođemo do priče o elektronskom bankarstvu):

Preduzeće (odnosno, prodavac) nudi svoj proizvod, uslugu ili informaciju i uz to nudi mogućnost online plaćanja. Prodavac ne može da bude svako. Da bi neko postao prodavac potrebno je da stekne i da mu se prizna status trgovca. Status trgovca ima preduzeće koje ima ovlašćenje od strane poslovne banke, nezavisne prodajne organizacije ili neke druge finansijske institucije da prima plaćanja putem kreditne kartice. Mala preduzeća teško dolaze do ovlašćenja jer predstavljaju visok rizik jer ne mogu da podnesu naknadno zaduženje (transakcija kreditnom karticom koja koja se vraća nazad trgovcu koji je izvršio prodaju - kada kupac odbija da plati). Preduzeća procenjena kao visokorizična mogu da dobiju status trgovca preko nezavisne prodajne organizacije koja preuzima sve poslove obrade zateva i plaćanja za malu proviziju.

Kupac je druga strana u transakciji. Kupac poseduje platnu karticu koja može biti kreditna ili debitna. Kreditna kartica dozvoljava zaduživanje računa kupca preko sume koja se nalazi na računu, a u iznosu koji je određen ugovorom između izdavaoca i imaoca kartice. Debitna kartica dozvoljava zaduživanje računa kupca samo za sumu koja se nalazi na računu bez mogućnosti kreditiranja. Kupac koji želi da nešto kupi, unosi tražene podatke na bezbednom delu sajta i prodavac (preduzeće) šalje te podatke finansijskoj ustanovi na obradu. Trgovcu su podaci o kupcu u svakom slucaju nevidljivi. Uprošćeno, trgovac šalje svoj ID broj sa podacima o kupcu (koje ne može da pročita), a finansijska ustanova proverava da li kartica postoji, da li ima novca na računu i da li može da se naplati. Ako može to i čini. Prodavac dobija izveštaj da je naplata izvršena i tada šalje naručen proizvod.

6

Finansijske institucije u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo imaju zadatak da izvrše proces plaćanja kreditnim karticama kroz izvođenje dva karakteristična procesa sa njihovim operacijama. Ti procesi su autorizacija prodaje putem kreditne kartice i prenos računa.

Proces plaćanja kreditnom karticom može se obavljati tradicionalno (fizički kontakt sa trgovcem) i online (kontaktiranje sa trgovcem putem Interneta). Kako mnogi i danas sumnjaju u sigurnost platnih sistema na Internetu, postoje i dodatne usluge koje pružaju specijalizovane nezavisne prodajne institucije. Nezavisne prodajne institucije posluju i sa prodavcima i sa kupcima. U osnovi, neke od ovih institucija preuzimaju cijeli proces kupovine od prodavca u momentu kada kupac klikne na dugme „Kupujem“. Ove institucije na svom sigurnom serveru uzimaju podatke o kupcu (primjer: 2CheckOut, SWREG). Ukoliko ne želite da stalno kucate broj svoje kreditne kartice, pogotovo ako iz bilo kog razloga sumnjate u sigurnost sistema, možete da koristite usluge drugih prodajnih institucija. Ovi sistemi dozvoljavaju kupcu da kod njih otvori svoj nalog koji će sadržati sve bitne informacije koje se čuvaju na bezbjednom (često offline) serveru. Kada kupac poželi da nešto kupi, potrebno je da prodavac ima svoj nalog kod iste institucije i onda transakcija može da se obavi (primer: First Virtual, Cyber Cash, PayPal).

4. MODELI B2C

Iza ove skraćenice (B2C, Business to Consumer) "krije se" najaktivniji segment trgovine preko Interneta - prodaja roba i usluga krajnjem potrošaču. Potencijalno tržište je ogromno budući da zapadne statistike navode broj od više od 300 miliona postojećih korisnika Interneta, od kojih se najveći deo upravo nalazi u zemljama sa najvišim životnim standardom, gde se u elektronskoj trgovini najdalje otišlo. Elektronska B2C trgovina najčešće se odvija preko specijalizovanih Internet prodavnica, tzv. On-line Shopova.

4.1. On-line prodavnice

Elektronsko tržište pruža jednake šanse svima da se predstave, kako već postojećim kompanijama iz domena "klasične" trgovine, tako i novim, bilo da su isključivo prisutne na Internetu, bilo da kombinuju oba pristupa tržištu. Ovakva prodavnica je otvorena za svakoga ko ima pristup Internetu. To omogućava kompanijama u začetku da u rekordnom roku prikažu sebe kao ozbiljne konkurente i već dobro pozicioniranim kompanijama na tržištu.

On-line Shop omogućava potrošaču da kupuje iz cele proizvodne linije i dobija brze informacije o proizvodima koji se prodaju preko Interneta. Klijenti mogu da steknu uvid u trenutno stanje magacina, nude im se detaljni opisi proizvoda, dijagrami, ilustracije, cene i informacije o isporuci.

On-line Shop pomaže da se firma preko Interneta propagira ne samo svojim proizvodnim programom, već i u smislu sopstvene filozofije vrednosti za koje se zalaže. Ovakva prodavnica pruža mogućnost bolje ilustracije proizvoda i usluga jer može virtuelno da prikaže svaku njihovu prednost i odliku, mnogo potpunije nego što bi se to moglo učiniti telefonom ili štampanim katalozima. Firme koje ne iskoriste mogućnost elektronskog poslovanja lišavaju se neposrednog dodira s kupcima i time konkurenciji obezbeđuju prednost.

Pritiskom na taster, kupac se obaveštava, poručuje, proverava račun i dobija izveštaje bez zakašnjenja. Pristup je omogućen 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Iz komfora svoje kuće ili kancelarije roba se može tražiti, razgledati, kupiti a da uopšte ne napusti sopstveni prostor.

7

Koncept elektronske trgovine i Interneta kao otvorenog medija podrazumeva olakšanu mogućnost brze i višestrane pretrage za željenim artiklom, uz opciju efikasnog poređenja cena i drugih parametara kupovine kod različitih prodavaca.

Elektronska trgovina nije, međutim, lišena i određenih teškoća. S jedne strane, konkurencija u elektronskom biznisu je ogromna, a stope profita niske. Firma koja se odluči na istup u elektronsko poslovanje, nalazi se pred nizom izazova i rizika, poput odabira poslovne strategije, izvođenja projekta Web prodavnice, akvizicije kupaca, postupka naručivanja, isporuke i naplate - naporedo sa internim "reinženjeringom", tj. prestrukturiranjem samog poimanja poslovanja, građenog decenijama na principu linearnog lanca u dobavljanju robe i usluga u novo, koje insistira na uspostavljanju dinamičnijih kontakata sa poslovnim partnerima i smanjenju broja učesnika u već pomenutom lancu.

Predimenzioniranost Interneta je specifična nelagodnost za potrošače. U moru podataka i ponuda, teško je odabrati pravu prodavnicu i prodavca od poverenja. Stoga je pojava tzv. elektronskih trgovinskih centara bila sasvim očekivana.

4.2. Virtualni trgovinski centri

Veoma velika popularnost Interneta i prednosti koje donosi poslovanje na svetskoj mreži su podstakli veliki broj trgovaca da se oproba u elektronskoj maloprodaji. Neki od njih su postavili male elektronske prodavnice, dok su se drugi opredelili za primenu šireg koncepta, prenoseći model starije trgovinske institucije –trgovinskog centra- u interaktivnu formu.

4.2.1. Koncept virtuelnih trgovinskih centara

Elektronski tržni centar je novi pojam koji se pojavio u poslednjih nekoliko godina. Iz tog razloga ne postoji precizna definicija ove nove trgovinske institucije. Najpribližnije se može reći da se pod pojmom virtuelnog (ili elektronskog) trgovinskog centra podrazumeva skup dve ili više elektronskih prodavnica, u kojima se potrošačima nude neki proizvodi ili usluge, uz koje može biti uključen i program pratećih usluga ili zabavnih sadržaja.

Sa druge strane, pojam elektronskog trgovinskog centra ne podrazumeva samo spisak drugih prodavnica na Internetu i skup linkova-veza ka njima, što praktično svako može napraviti na mreži, već podrazumeva i postojanje nekih pretpostavki i vrednosti za dugoročnije poslovanje koje će kupci tako i vrednovati. Ono što bi trebalo da privuče i zadrži kupce bi mogla biti kombinacija usluga i tradicionalnih trgovačkih funkcija. Pri tome, postoje različite mogućnosti, kao što su na primer omogućavanje različitih poređenja radnji, cena i artikala, koja nude mašine za pretraživanje, zatim preporučivanje nekih proizvoda ili marki proizvoda, isticanje beneficija za stalne kupce, organizovanje nagradnih igara i slično.

Međutim, na današnjem nivou razvoja tehnologije, postoje još neki oblici elektronske maloprodaje, koji se mogu smatrati vrstom elektronskih trgovinskih centara. Tu se, na primer, mogu uračunati elektronski, ali jednosmerni (neinteraktivni) mediji na kojima se na određeni način može predstaviti ponuda robe, neki oblici polu-interaktivne prodaje i slično.

4.2.2. Funkcionisanje virtuelnih tržnih centara

Funkcionisanje virtuelnih tržnih centara se mora posmatrati sa dva stanovišta: sa stanovišta prodavca i sa stanovišta potrošača. Ovo je neophodno zbog razlika koje postoje između ove dve strane u razmeni u susretu sa ovim oblikom elektronske maloprodaje.

8

Sa stanovišta prodavca, pre uključivanja u rad u okviru elektronskog trgovinskog centra neophodno je dobro razmotriti određene elemente, koji su bitni za dalje funkcionisanje. Ti elementi su sledeći:

- odluka o izboru elektronskog tržnog centra,- obezbeđivanje prostora i dodatnih usluga, i - zakupnina u pojedinom trgovinskom centru.

Proces izbora elektronskog tržnog centra i donošenje odluke o tome je veoma bitno, možda presudno, pitanje za dalji rad elektronskog maloprodavca. Zbog toga se tom izboru mora pristupiti ozbiljno, uz uvažavanje više različitih karakteristika samih trgovinskih centara. Međutim, najvažnije karakteristike koje bi prodavac trebalo da razmotri su:

- dostupnost elektronskog tržnog centra, - cena korišćenja prostora elektronskog tržnog centra, tj. zakupnina, i - dodatne usluge koje se nalaze u ponudi.

Dostupnost je veoma bitna karakteristika. Pod ovim pojmom se podrazumeva lakoća pristupa posetilaca i potencijalnih potrošača elektronskom tržnom centru i prodavnici konkretnog maloprodavca. Ovo je veoma bitna odrednica lokacije elektronske prodavnice, i za elektronsku maloprodaju ima isti značaj kao lokacija maloprodajnog objekta u tradicionalnoj trgovačkoj mreži ili u klasičnom trgovinskom centru. Praktično, to znači da bi vlasnici elektronskih tržnih centara trebalo da izaberu odgovarajuće mesto na svetskoj mreži, odnosno da bi svaki elektronski maloprodavac koji želi da locira prodaju u okviru nekog virtuelnog tržnog centra trebalo da obrati pažnju na sledeće elemente:

- ko posećuje taj centar (kakva je struktura posetilaca prema raznim bitnim obeležjima, odnosno koliko se struktura posetilaca prema tim obeležjima poklapa sa ciljnom grupom maloprodavca),

- popularnost trgovinskog centra (koliki je protok posetilaca),- ulaganja vlasnika centra u promociju (ukoliko su veća, u perspektivi je veći broj

posetilaca, znači i potencijalnih potrošača), - ko su ključni zakupci (da li postoje neke elektronske prodavnice koje posebno privlače

posetioce), - da li je trgovinski centar specijalizovan za određenu vrstu proizvoda ili usluga (ovo je

danas sve važnije zbog velikog obima informacija na svetskoj mreži, zbog koga sve manje korisnika Interneta lako snalazi tražeći nešto određeno), i drugo.

Ovaj korak je veoma bitan u ozbiljnom bavljenju elektronskom maloprodajom, jer nije mali broj preduzetnika koji su se okušali u ovom obliku maloprodaje, a nisu postigli rezultate zbog pogrešnog odabira lokacije. Ukoliko se ne prouče dobro gore navedeni elementi može se desiti da maloprodavac zakupi lokal u virtuelnom tržnom centru (imajući u vidu neke druge kriterijume, na primer cenu zakupa i slično) i tek nakon postavljanja prodavnice zaključi da ne postoji dovoljan protok posetilaca, da su posetioci pripadaju kategoriji potrošača koja nije zainteresovana za taj proizvod i slično. Osim toga, u elektronskom poslovanju uopšte, pa i prilikom izbora virtuelnog trgovinskog centra, je veoma bitno izabrati kao partnera neku ozbiljnu i proverenu firmu, zbog dostupnosti Interneta velikom broju ljudi i lakoće lažnog predstavljanja.

Ostali bitni elementi prilikom odlučivanja maloprodavca za određeni elektronski trgovinski centar su cena zakupa prostora i dodatne usluge koje se nalaze u ponudi. Cena zakupa prostora na virtuelnom serveru vlasnika elektronskog trgovinskog centra se može različito obračunavati i naplaćivati. Vlasnik može formirati cenu na nekoliko različitih načina:

9

- u fiksnom iznosu, prema veličini zauzetog prostora na serveru, izraženog u megabajtima (npr. $/MB),

- prema broju posetilaca koji su preusmereni sa glavne strane trgovinskog centra na prodavnicu konkretnog prodavca,

- kao procenat od ostvarene prodaje u prodavnici u okviru trgovinskog centra. Osim toga, vlasnik trgovinskog centrane ne mora izražavati zakupninu u novcu, već je

može izraziti kao obavezu elektronskog maloprodavca da u okviru svoje prodavnice reklamira usluge samog trgovinskog centra putem prikazivanja određenih reklama (banera) određeni broj puta. Ovo se uglavnom nudi kao jedan od oblika izmirivanja obaveza, a ne kao dominantan oblik zakupnine.

Takođe, za maloprodavca je bitno da ispita koje su usluge uključene u cenu zakupa, koje su mogućnosti i cene dodatnih usluga neophodnih za funkcionisanje elekronskih prodavnica i, prema tome, koja je isplativost i koje su prednosti poslovanja elektronske prodavnice u okviru virtuelnog trgovinskog centra u odnosu na samostalno pojavljivanje i poslovanje na Internetu.

Sledeći element bitan za elektronskog maloprodavca, kada se odluči za određeni virtuelni trgovinski centar, je obezbeđivanje prostora i dodatnih usluga. Prostor se u okviru trgovinskog centra može obezbediti na različite načine:

- putem klasičnog zakupa prostora određene veličine na virtuelnom serveru, gde se maloprodavac javlja kao posebna, samostalna prodavnica pod sopstvenim imenom,

- putem zakupa »lokala« u okviru trgovinskog centra, kada se zakupljuje prostor standardne veličine, ali se posluje pod firmom trgovinskog centra,

- putem programa »pridruženih članova«, gde se konkretan maloprodavac uključuje u prodaju određenog (uglavnom jednog ili dva) proizvoda karakterističnog za neku firmu, čime se u stvari formira mreža prodavnica slična trgovinskom centru. Ovo je najnoviji oblik razvoja elektronske maloprodaje, koji se sve više primenjuje.

Elektronski maloprodavac bi trebalo da se odluči za oblik zakupa prostora koji najviše odgovara asortimanu robe koji prodaje.

Dodatne usluge koje su na raspolaganju zakupcima u okviru trgovinskog centra su veoma bitne, jer mogu u velikoj meri olakšati poslovanje same prodavnice. Najčešće dodatne usluge koje se nude su:

- obezbeđivanje sigurnosti servera za elektronske transakcije (postojanje SSL procedure),

- dizajniranje elektronske prodavnice,- obezbeđivanje provere validnosti kreditnih kartica potrošača, - prikupljanje podataka o posetiocima i potrošačima (što je veoma bitno za istraživanje

tržišta), - obezbeđivanje promocije elektronske prodavnice (putem različitih oblika promocije na

Internetu i van njega) i drugo.

Postojanje ovih dodatnih usluga koje se nude uz osnovnu uslugu zakupa prostora u velikoj meri smanjuje troškove za započinjanje elektronske maloprodaje, jer preduzetnik ne mora da investira sredstva u pribavljanje i osposobljavanje za rad softvera neophodnog za funkcionisanje elektronske prodavnice, već koristi postojeći provereni softver koji se nalazi na serveru zakupodavca. Time se značajno smanjuje mogućnost greške u poslovanju (naplaćivanju, proveri kreditnih kartica, prikupljanju narudžbina i slično), što vodi uštedi u vremenu i novcu radi ispravljanja mogućih greški, a na kupce ostavlja utisak ozbiljnosti elektronske prodavnice. Taj utisak ozbiljnosti i poverenja u elektronsku prodavnicu je veoma

10

bitan u elektronskoj maloprodaji jer se tako kupac lakše odlučuje na kupovinu i kasnije ponovljene kupovine (zbog velike mogućnosti lažnog predstavljanja na Internetu i teškoća koje prosečni posetioci mogu imati prilikom proveravanja identiteta prodavca).

Sa stanovišta kupca, susret sa virtuelnim trgovinskim centrom se odvija kroz sledeće korake:

- dolazak na glavnu stranicu (home page) virtuelnog tržnog centra,- pronalaženje traženog proizvoda ili kategorije proizvoda, - preusmeravanje na prezentaciju, tj. prodavnicu koja prodaje te proizvode.

Prvi susret posetioca i potencijalnog potrošača sa ovima novim oblikom trgovinske institucije se dešava dolaskom na glavnu stranicu ili izlog elektronskog tržnog centra. U tom trenutku je veoma bitan prvi utisak koji bi posetilac mogao da stekne, od koga može zavisiti kasniji povratak i ponovne kupovine  u okviru ove institucije. Zbog toga je veoma bitno da vlasnici tržnih centara i elektronskih prodavnica shvate ozbiljno dizajn ove strane i centra uopšte, zbog čega je neophodno uzeti u obzir postavljanje određenih elemenata koji će olakšavati snalaženje i kupovinu u okviru trgovinskog centra.

Pre svega, neophodno je intuitivno postavljanje početne strane, koje će omogućiti posetiocima da razumeju i prihvate korišćenje trgovinskog centra pre nego neke prodavnice pojedinačno. To znači da bi trebalo postaviti sva potrebna uputstva za snalaženje u virtuelnom trgovinskom centru, na način da budu razumljiva prosečnim posetiocima koji se po prvi put tu nađu, odnosno snalaženje i korišćenje usluga virtuelnog trgovniskog centra ne sme biti komplikovanije nego posećivanje i kupovina u običnim elektronskim prodavnicama.

Pored toga, na početnoj strani elektronskog trgovinskog centra bi trebalo da se nađu i neke korisne informacije za potrošače, koje im mogu pomoći prilikom izbora proizvoda u tržnom centru, kao i informacije o raznim proizvodima, markama i preduzećima, uputstva za upotrebu i slično.

Glavni sadržaj na početnoj strani predstavlja skup aktivnih veza (linkova) ka prodavnicama koje u stvari čine taj elektronski centar. Putem tih linkova vrši se direktno preusmeravanje na prezentacije elektronskih prodavnica. Pored linka može stajati opis prodavnice sa spiskom asortimana. Pored tog spiska (prodavnica), može se napraviti i lista proizvoda i usluga koje se nude, ili na neki drugi način organizovani spisak (prema kategoriji proizvoda, geografskoj lokaciji prodavnice i slično) koji će pomoći potrošačima prilikom traženja željenog proizvoda. Jedan od dobrih načina da se obezbedi lakoća traženja proizvoda u okviru elektronskog tržnog centra je postavljanje »mašine za pretraživanje«, tj. pretraživača koji će omogućiti pretraživanje prema ključnim rečima.

Na taj način se obezbeđuje pronalaženje željenog proizvoda, a zatim se posetilac preusmerava na elektronsku prodavnicu koja taj proizvod prodaje. U okviru elektronskog trgovinskog centra može postojati i prateća ponuda usluga, koja može olakšati odlučivanje ili kupovinu proizvoda, ili potpuno nezavisna ponuda usluga (turističke usluge, bankarske, igre na sreću i slično).

Neki elektronski trgovinski centri obezbeđuju garancije za svoje zakupodavce, neku vrstu sertifikata, kojim se potvrđuje identitet prodavca i na taj način se posetiocima stavlja do znanja da je u toj radnji bezbedno kupovati. To je za potrošače veoma bitno zbog sigurnosti kupovine. Osim toga, neki tržni centri obezbeđuju za svoje posetioce i potrošače mogućnost otvaranja internog računa u okviru elektronskog trgovinskog centra, koji služi za obavljanje kupovine u bilo kojoj radnji koja posluje u tom centru, što potrošačima takođe obezbeđuje sigurnost, jer u tom slučaju samo jednom ostavljaju svoje podatke na Internetu, a ne vrši se elektronski prenos podataka prilikom svake pojedinačne transakcije, čime se smanjuje mogućnost zloupotrebe tih podataka (posebno broja kreditne kartice). Naravno, na taj način

11

potrošači imaju podsticaj za češćim obavljanjem kupovina u baš tom trgovinskom centru, radi veće sigurnosti kupovine.

4.2.3. Prednosti i nedostaci

Učestvovanje u radu elektronskog trgovinskog centra može biti za prodavca odličan način za promovisanje i prodaju proizvoda i usluga iz sopstvenog asortimana. Prednosti učestvovanja u radu virtuelnog trgovinskog centra su veoma slične prednostima učestvovanja maloprodavca u radu tradicionalnog trgovinskog centra.

Kao prednosti bi se posebno mogli izdvojiti sledeći elementi poslovanja: - Vlasnik elektronskog trgovinskog centra snosi rizik vezan za dizajniranje i

postavljanje tog tržnog centra, kao i za učestvovanje maloprodavaca u njemu, na isti način na koji je i vlasnik tradicionalnog trgovinskog centra odgovoran za izgradnju te institucije. Ovo znači da troškovi uključivanja u rad elektronskog tržnog centra mogu biti za maloprodavca niži nego postavljanje sopstvene komercijalne prezentacije, odnosno elektronske prodavnice.

- Vlasnik elektronskog trgovinskog centra je odgovoran za obezbeđivanje prometa u tržnom centru, odnosno obaveza promocije trgovinskog centra i maloprodavca u njemu spadaju u obaveze vlasnika tržnog centra.Na ovaj način, redukuju se neophodni promocioni napori maloprodavca. To, sa druge strane, smanjuje potrebu maloprodavca da uči i usavršava funkcionisanje marketinga na Internetu, što mu omogućava da može da posveti više vremena samoj prodaji, a ne pitanjima marketinga.

- Tradicionalni trgovinski centri koji su ostvarili kritičnu masu mogu biti interesantniji posetiocima nego pojedinačna prodajna mesta, odnosno samostalne prodavnice (na primer, posećivanje trgovinskih centara je jedan od vodećih vidova zabave u Sjedinjenim Američkim Državama). Što se tiče virtuelnih trgovinskih centara, oni takođe mogu biti veoma zabavni svojim posetiocima, ukoliko su dobro organizovani i imaju široku ponudu roba i usluga.

- Vlasnici elektronskih trgovinskih centara ne nude samo prostor za postavljanje prodavnica, već i veliki broj usluga, među kojima je možda najvažnija usluga obezbeđivanja softverskog paketa i pratećih usluga za on-line naručivanje robe, što za maloprodavca može biti veoma komplikovan i skup proces za samostalno razvijanje i prilagođavanje za rad.

Postoje, naravno, i neki nedostaci učestvovanja u radu elektronskog trgovinskog centra:

- Mogu postojati restrikcije u predstavljanju maloprodavca na Internetu, - Može doći do gubitka fleksibilnosti u predstavljanju proizvoda i usluga maloprodavca, - Ukoliko menadžeri virtuelnog trgovinskog centra ne obavljaju dobro poslove

promocije, može se dogoditi da promet posetilaca u elektronskim prodavnicama u trgovinskom centru bude neadekvatan očekivanom prometu,

- Zabavni sadržaji u okviru elektronskog trgovinskog centra mogu dovesti do velikog broja posetilaca, ali iz neodgovarajuće ciljne grupe, što može imati za rezultat neodgovarajući  (nizak) nivo prodaje,

- Može se ograničiti pravo maloprodavca da samostalno istupa na Internetu, iako je prodavnica locirana u okviru elektronskog tržnog centra, što podrazumeva zahtev da svi posetioci i potrošači pojedine prodavnice moraju u nju doći putem preusmerivanja sa glavne strane trgovinskog centra.

12

U svakom slučaju, učestvovanje u radu elektronskih tržnih centara može biti jedan od načina kreiranja prisustva maloprodavca na Internetu. To je način koji ne zahteva visoke troškove, a obezbeđuje prisustvo na Internetu i mogućnost postavljanja linkova ka drugim stranama koje isti maloprodavac može posedovati na Internetu.

4.2.4. Uloga i značaj

Značaj virtuelnih trgovinskih centara je veliki, jer oni predstavljaju novu trgovinsku instituciju, koja će dalje doprineti razvoju trgovine. Osim toga, oni predstavljaju i oblik organizovanja elektronskih prodavnica, što je značajno za samu elektronsku trgovinu (uglavnom maloprodaju) kao pomak u poslovanju, posebno na svetskoj mreži. Međutim, i procenat propadanja elektronskih trgovinskih centara je veliki.

Značaj elektronskih trgovinskih centara na pojedinom tržištu zavisi i od kvaliteta samog tržišta. Ukoliko na nekom tržištu preovladavaju potrošači koji već imaju određena znanja o Internetu i elektronskim maloprodajnim transakcijama, utoliko je veća mogućnost uspeha i opstanka samog trgovinskog centra. Osim toga, od značaja je i obrazovanje potrošača, njihovo radno vreme, procenat korišćenja plastičnog novca, tj. kreditnih kartica i slično.

Primer tržišta sa dobrim uslovima za poslovanje elektronskih trgovinskih centara predstavlja Koreja. U ovoj zemlji postoji sve veći podstrek za vlasnike virtuelnih trgovinskih centara, jer je ostvareni obim on-line transakcija u tim centrima u prvom kvartalu ove godine za 30% viši u odnosu na predhodni kvartal. Inače, u Koreji postoji stabilan rast prodaje u okviru elektronskih trgovinskih centara još od 1996. godine, kada je sa radom počeo prvi takav centar u Koreji – »Hello Seoul«. Od tada se broj virtuelnih trgovinskih centara više nego udvostručio, od 150 takvih centara u januaru 1998. godine, do 350 centara u januaru 1999. godine. Virtuelni trgovinski centri su u Koreji u januaru 1999. godine zaradili oko 12,5 miliona dolara, što predstavlja povećanje od 240 procenata u odnosu na godinu dana ranije kada je ostvarena prodaja od oko 5,1 miliona dolara, prema podacima državne statistike.

4.3. On-line aukcije

Dovoljno je pogledati početne stranice velikih pretraživača i odmah shvatiti kako su Internet aukcije popularan način poslovanja. Naime na mnogim pretraživačima linkovi ka pojedinim aukcijskim sajtovima zauzimaju centralno mesto na prvim stranama. Može se reći da su one jedan od značajnih segmenata elektronskog poslovanja. Promet koji se na ovaj način ostvaruje svakim danom biva sve veći.

Jedan od razloga popularnosti ovog načina prodaje leži u tome što on kupcima omogućava nadmetanje a trgovcima postizanje maksimalne cene.Osim toga svako može da ponudi bilo kakvu robu i da za nju na globalnom svetskom tržištu pronađe kupca.

Drugi razlog bi se mogao tražiti u tradiciji. Od pamtiveka  ljudi su se pogađali i cenkali prilikom trgovine, pa je ta navika preneta i na jedan visoko sofisticirani medij kakav je Internet. Istina, na Internetu je teško ostvarljivo cenkanje u klasičnom smislu reči, ali su zato aukcije veoma popularne, gde se opet cena robe dobija slobodnim formiranjem.

Kao treći razlog mogla bi se navesti jednostavnost rada. Postojili lakši način da se oslobodite nekog predmeta iz svoje kuće, nego da ga ponudite preko sajta na prodaju? Dovoljno je da ga slikate i opišete i već ste na svetskoj pijaci, a da predmet trgovine niste ni pomerili!

Sve ovo stvorilo je gotovo idealne uslove da aukcije na Internetu postanu jedan od najboljih poslova.

13

Reč aukcija dolazi od latinskog “auctus” što znači “povećanje”. Već sam koren reči objašnjava zbog čega je ovaj metod trgovine stekao veliku popularnost, mada je normalno da se ne postiže uvek povećanje cene robe. U slučaju da je odnos ponude i tražnje takav da je više robe od kupaca ili kada za robu nema kupca, dolazi do pada cene.

4.3.1. Razlozi brzog širenja online aukcija

Aukcijama i aukcijskim prodajama se bavi toliki broj sajtova da se one mogu smatrati jednim od najekspanzivnijih poslovanja na Internetu. Za to svakako postoji obilje razloga:

- Komunikaciona infrastruktura sa milionima potencijalnih kupaca i poslovnih partnera sa mogućnošću globalnog nastupa. Mogućnost za nastup na usko specijalizovanim tržištima za pojedince i grupe koje se rijetko pojavljuju u javnosti.

- Standardizovane hipermedijalne prezentacije objekata trgovine omogućavaju pojednostavljeni opis proizvoda. Ovim prezentacijama je jednostavnije upravljati i lakše je i ekonomičnije raditi.

- Razvoj i širenje standardnih mehanizama za pretraživanje nezavisni su od aukcijskog posla, tako da ne stvaraju dodatne probleme.

- Mehanizmi plaćanja su uglavnom razvijeni i poseduju dovoljan stepen sigurnosti. Ukoliko se za plaćanje koriste neki od proverenih sistema kartica gotovo da nema opasnosti za korisnika. Osim toga moguće je finansijski poslovati preko sajtova koji daju garancije i u pogledu kvaliteta i u pogledu sigurnosti što povećava stepen poverenja. Tako na primer sajtovi eBay.com, amazon.com i drugi rade sa Tradenable (iEscrow.com) koji je jedan od najvecih servisa za jemstvo i garanciju. Svi ovi sajtovi su dizajnirani tako da zaštite korisnika tokom online transakcije. Ovi sajtovi takođe štite trgovce od nesavesnih kupaca. Princip rada im je da zadržavaju plaćanje sve dok ne dobiju odobrenje ili odbijanje trgovine ili do isteka specifiranog vremena za završetak transakcije.

4.3.2. Postupak rada na aukcijskim sajtovima

Sam postupak rada se delimično razlikuje od jednog sajta do drugog ali je osnovni princip uglavnom isti. Posetilac koji želi da učestvuje u aukciji mora prethodno da se registruje na datom sajtu. Tada dobija svoje korisničko ime i šifru. Ukoliko ima nameru samo da pregleda šta se nalazi na ponudi sajta registracija nije potrebna.

Kada prodavac registruje prodaju zadaje početnu cenu koja u nekim slučajevima prestavlja i minimalnu cenu ispod koje on ne želi da proda robu.U ovom slučaju postoji varijanta da početna cena nije zadata pa se  onda roba prodaje po ceni dostignutoj tokom licitacije. Zatim se obično  zadaje vremenski interval do kada traje licitacija. U nekim slučajevima se zadaje iznos za koji će cena biti povećana. sa marketinške strane svaki trgovac se trudi da svoj proizvod predstavi maksimalno dobro, te je uz svaki objekt licitacije priložen opis proizvoda, njegova slika ili dodatno objašnjenje.

Korisnicima su na raspolaganju različite opcije. Jedna od mogućnosti je da se cena podiže automatski, čim neko da bolju ponudu. Normalno ovde postoji mogućnost da se limitira visina iznosa koji se nudi. Na nekim sajtovima postoji mogućnost praćenja svih aukcija vezanih za određeni proizvod. Jedan od vrlo korisnih servisa je komunikacija sa drugim registrovanim korisnicima sajta, bilo putem e-mail-a ili putem foruma. Pošto se ovaj segment trgovine intezivno razvija za očekivati je da će broj servisa koji stoje na raspolaganju trgovcima i korisnicima neprestalno da raste.

14

4.3.3. Oprez prilikom aukcija

Šta je potrebno znati da ne bi došlo do prevare prilikom kupovine na aukcijama? Osnovno je razumeti kako aukcije rade. Neke od njih su jednostavne liste stavki koje pojedinci žele da prodaju. One nisu nigde registrovane niti su verifikovane od strane bilo kog autoriteta.

Osnovno je proveriti prodavca. To se postiže tako što se proveravaju podaci o trgovcu kod državnih ili lokalnih institucija na lokaciji gde se nalazi trgovac. Nije loše pogledati ranije aukcije koje je dati trgovac imao i videti dali postoje komentari na njih. Naravno, uvek postoji mogućnost da je trgovac “napisao” pohvale sam o sebi, tako da ovi podaci nisu garancija.

Posebno treba biti obazrov ako je trgovac pojedinac koji samostalno organizuje aukciju. Prilikom bilo kakve trgovine na ovaj način potrebno je uzeti od trgovca sve podatke, adresu ,telefon i drugo. Preporučljivo je da se ovi podaci pre bilo kakve kupovine i slanja novca provere telefonski. Sa trgovcem koji nije spreman da da svoje podatke ne treba poslovati. Neizostavno  se treba obavestiti o uslovima isporuke, povratnici, garancijama i servisu. Sve ovo se definiše u zavisnosti od toga sa kojom robom se radi. Treba insistirati na povratnici i na tome da je roba osigurana (osiguranje).

Takode treba insistirati na garancijama i raspitati se za servis u slučaju da se roba u međuvremenu pokvari.

Posebno treba voditi računa o reklamacijama, jer kada jednom roba bude preuzeta i plaćena može se desiti da reklamacije dalje ne važe.

Pre bilo kakve kupovine treba se zapitati da li su obećanja koja daje trgovac realna. Takođe treba proanalizirati da li je to baš najbolji metod da se izvrši nabavka, kao i dobro razmisliti koja je najveća cena koju treba platiti za neku robu.

Uvek treba izabrati najsigurniji način plaćanja. Zahtev trgovca da se plati u kešu obavezno odbaciti jer je gotovo sigurno da je u pitanju prevara. Jedna od najpouzdanijih metoda je plaćanje putem platne kartice jer ona u slučaju da roba nije stigla ili je lažna omogućava reklamaciju i osporavanje  transakcije. Osim toga kod plaćanja karticom ostaje precizan trag novca, tako da se uvek može naći trgovac.Takođe se može platiti preko agencije koja jemči (iEscrow) za transakciju.

Svaki problem koji se dogodi prilikom obavljanja transakcije obavezno treba prijaviti. Mnogi sajtovi koji se bave aukcijama imaju posebne delove koji obrađuju isključivo ove probleme, a sve u cilju izgradnje poverenja u ovaj sistem poslovanja.

4.3.4. Ocena aukcijskog sajta

Od ocene aukcijskog sajta u mnogome zavisi i poverenje koje mu se ukazuje. Pri donošenju odluke o tome da li poslovati na nekom od aukcijskih sajtova potrebno je imati u vidu između ostalog i sledeće:

- To što je na nekom sajtu bogata ponuda ne znači da je on najbolji. To samo znači da je on interesantan.

- Uvek treba pažljivo čitati uslove servisa koji se nude. Ovde se mogu naći detalji kako sajt radi, informacije o cenama,garancijama, ograničenjima i podacima o privatnosti i zaštiti. Ovi podaci istina neće pomoći da steknete realnu sliku o određenom sajtu, ali će omogućiti poređenje sa drugim sajtovima. Ako neki sajt nema ovaj deo ili klasičnu saglasnost (dogovor) treba ga što hitnije napustiti.

- Ako je potrebno da dugo pretražujete da bi ste našli sajt sa aukcijom koju tražite, obavezno mu pristupite sa dozom sumnje. Učestvovanjem na aukciji stavljate svoj novac u promet i očekujete adekvatnu uslugu i odgovor. Ako već sajt nije funkcionalan šta da očekujete u daljem poslu?

15

- Kada je odluka da se učestvuje u aukciji već pala nije zgoreg da se aukcioneru pošalje jedan test-email i da se proveri koliko je brz u poslu i odgovoru. Normalno bi bilo da svaki ozbiljan akcioni sajt ima dobro urađen “help” gde se mogu naći svi FAQ odgovori za nove posetioce.

- Takođe bi bilo normalno da svaki aukcijski sajt ima uređen deo za komunikaciju korisnika pri aukciji.

- Povratne informacije i brzina odgovora predstavljaju osnovu poslovanja. Povratne informacije i komunikacija sa ostalim učesnicima omogućavaju da se vidi kako sajt posluje i kakva iskustva drugi posetioci imaju sa tim sajtom.

16

ZAKLJUČAK

Bez obzira gde se ljudi nalaze, Internet im pruža mogućnost da uz par klikova mišem ili kucanjem po tastaturi dođu do svih relevantnih informacija o proizvodima i uslugama, njihovom kvalitetu i mogućnostima nabavke. Koliko se daleko ide može se vidjeti iz primjera kupovine automobila. Naravno da za on-line kupovinu automobila postoje i dalje prepreke jer svako ko kupuje želi i da ih proba što je naravno nemoguće preko Interneta, ali i pri ovoj kupovini Internet ima rastuću ulogu. Preko Interneta kupci bivaju detaljno obaviješteni o automobilu koji žele da kupe tako da auto dilerima mogu da pristupe na lakši i manje stresan način. Iako je procenat onih koji kupuju automobile on-line u prvom kvartalu 1999. godine iznosio 2,7% od ukupne kupovine automobila, procenat ljudi koji kupuju nova vozila i koriste Internet kao pomoć pri kupovini je porastao od 25% u 1998. na 40% u 1999. godini i projekcije ukazuju da bi taj procenat trebao uskoro da iznosi 65%. Nakon kupovine vozila kupci imaju mogućnost da putem web-a dobiju informacije o servisima, garancijama ili da nađu rešenja za svoje probleme.

Pretraga za poslom i fluktuacije radne snage na svjetskom nivou su takođe podstaknute ulaskom Interneta u svakodnevni život. Kompanije širom svijeta na svojim web sajtovima ostavljaju oglase o otvaranju novih radnih mjesta i nude mogućnost on-line prijavljivanja.

Osnovne koristi koje se dobijaju od jednog B2C sajta su: Narudžbe stižu 24 sata dnevno čak i kada svi u kompaniji spavaju; Proširuje se tržište; Lakše se navode kupci da kupuju, vlada pravilo impulsivne kupovine; Manje košta prezentiranje proizvoda i usluga putem on-line kataloga nego na neki drugi način.

Postavlja se pitanje koji su trendovi u daljem razvoju B2C-a? Po pitanju osnove koja je zacrtana i duboko utemeljena još prije nekoliko godina ništa se značajnije neće promjeniti. I dalje će svi pokušavati da kroz svoje sajtove prodaju svoju robu. Ono što se mijenja je da će pristup sajtovima u narednim godinama biti omogućen sve više sa raznovrsnijih uređaja žičanih ili bežičnih (koji će uskoro činiti 45% od e-commerce tržišta - mobilni telefoni,…). Ide se na globalizaciju cijele mreže tako da sadržaji sa nje budu dostupni sa svakoga mjesta i sa što više različitih uređaja. Problem koji se sada rješava je propusnost mreže i to je danas glavno ograničenje. Glavna grana koja treba da podrži cijelu stvar su telekomunikacije.

17

LITERATURA

- B2C model elektronske trgovine - http://poslovanje.mojblog.hr/p-b2c-model-elektronske-trgovine/184519.html

- Stanje i trendovi e-poslovanja u svetu - http://vesti.kombib.rs/Stanje_i_trendovi_e-poslovanja_u_svetu.html

- Osnovni modeli elektronskog poslovanja - http://vesti.kombib.rs/Osnovni_modeli_elektronskog_poslovanja.html

- Modeli B2C poslovanja - http://www.e-trgovina.co.yu/b2cmodeli/modeli_e-poslovanja.html

- Elektronska trgovina - http://nin.co.rs/2000-11/02/15094.html

18