BIBLIOTEKA

SAZVEA

100

UREDNIK

MILOS STAMBOLi

RECENZIJA: RADIVOJE MIKi e CRTE NA KORICAMA: DUSAN RISTi e TEHNICKI u'REDNIK~ ARKO ROSUU e KOREKTORI~ MILKA KASAVICA, SLAVOUUB TRUDIC e IZDAVAC: NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 e STAMPA: BIGZ, BEOGRAD, BULEVAR VOJVODE MISICA 17 e STAPMANO U 3.000 PRIMERAKA 1989.' GODINE.

1 MIHAIL BAHTIN

O ROMANU

NOLIT BEOGRAD

RE U ROMANU

Osnovna ideja ovoga rada je premoscavanje jaza izmeu apstraktnog formalizma i, opet ap-straktnog, >>ideologizma" u izuavanju umetnike

rei. Forma i sadrina objedinjeni su u rei shva-enoj kao drutvena pojava, drut':Ova ideja odredila je za na oslonac stili-stiku anra. Odvajanje stila i jezika od anra u znatnoj meri je dovelo do toga da sc, uglavnom,

prouavaju samo visoki tonovi stila, individualni ili odreenog pravca, dok se njegov osnovni dru-tveni ton zanemamje. Velike istorijske sudbine

umetnike rei, vezane za sudbine anro;a, poti-snute su malim sudbinama stilskih modifikacija, vezanim za pojedine umetnike i .pravce. Zato se stiHstFka, liena pravog filozofskog i socio-lokog pristupa svojim problemima, gubi u stil-skim sitnicama; u individualnom potezu ili pokretu pravca ona ne ume da pdmeti velike i bezimene sudbine umetnike rei. Stilistika se u veini slu-

ajeva pokazuje kao stilistika kamernog majstor-stva, a zanemaruje drutveni ivot rei izvan umet-nikave radionice, na prostorima trgelva, ulica, gradova i sela, drutvenih grupa, pokoljenja, epo-

12 O ROMANU

ha. Stilistika se ne bavi ivom recJU nego njenim histolokim preparatom, apstraktnom lingvistikom reju koja je u slubi individualnog majstor-stva umetnika. Ali i ti visoki tonovi stila, indivi-dualni ili jednog pravca, otrgnuti od glavnih pute-va drutvenog ivota rei, neizbena bivaju po-vrno i apstraktno razmatrani i ne mogu biti izu-

avani u organskom jedinstvu sa smisaonim sfe-rama dela.

GLAVA I

SA VREMENA STILISTIKA I ROMAN

Do XX veka nije bilo jasnog pogleda na prob-lem stilistike romana, ni tretmana koji bi proisticao iz priznavanja stilske osobenosti romaneskne (umet-

niko-prozne) rei. Dugo je roman bio predmet samo apstraktno--ideolokog razmatranja i publicistikog ocenjiva-nja. Konkretna pitanja stilistike ili su potpuno zaobilaena, ili su razmatrana usputno i nenaelno: umetniko-prozna re shvatana je kao poetska u uem smislu, i na nju su nekritiki primenj.ivane kategorije tradicionalne stilistike (sa njenom osno-vom - uenjem o tropima); ili se jednostavno

ograniavala na puke vrednosne karakteristike je-zika - izraajnost, slikovnost, Snaga, ja-

snoa i sl. - a da u te pojmove nije unet nikakav koliko-toliko odreen i t'romiljen stilski smisao.

Krajem prologa veka, kao protivtea apstrakt-no-ideolokom razmatranju, poinje da raste in-teresovanje za konkretna pitanja umetnikog maj- starstva u prozi, za tehnoloke probleme romana i novele. Ipak, u pitanjima stilistike stanje se nimalo nije promenilo: panja se gotovo iskljuivo

usredsreuje na probleme kompozicije (u irem smislu). Ali, i dalje nema naelnog i istovremeno konkretnog pristupa (jedan bez drugog nije mo-

guan) osobenostima stilskog ivota rei u romanu

14 O ROMANU

(pa i u noveli); i dalje dominiraju ona_ ista_ sltt-ajna ocenjivaka posmatranja jezika u :duhu tra-dicionalne stilistike, koja uopte ne dottu pravo bie umetnike proze.

Veoma je rasprostranjeno .i karakteristino gledite koje u romanesknoj rei vidi neku van-umetniku sredinu, lienu posebne i svojevrsne stilske obrade. Ne nalazei u romanesknoj rei oekivana, isto pesnika (u uem smislu) obli-kovanja, osporavaju joj svaki umetniki znaaj i ona, kao i u ivotno-praktinom ili naunom govoru, .predstavlja samo umetniki-neutralno sredstvo optenja1 .

Takvo gledite oslobaa od nunog bavljenja stilistikim analizama romana, ukida sam problem stilistike romana, dozvoljavajui da se ostane u granicama isto tematske analize roma'll.a.

Uostalom, stanje se menja upravo 1920-ih ~dina: J;:C)maneskna prE.~~a re poinje d,

16 O ROMANU

lativno samostalnih jedinstava (ponekad ak vi-ejezinih), u vie jedinstvo celine: stil romana je " u slaganju stilova; jezik romana je sistern jeziki1. Svaki izdvojeni-element jezika rofuana najfaiiije

odreuje ono potinjene stilsko jedinstvo u koje neposredno ulazi: stilski individualizovani govor junaka, svakodneviki skaz pripovedaa, pismo i sl. To najb1ie jedinstvo odreuje jez.iki i stilski oblik odreenog elementa (leksiki, semantiki,

sintaksiki). U isto vreme, taj element, zajedno sa svojim najbliim stilskim jedinstvom, pripada stiJu ceLine, nosi u sebi a~kcenat celine, uestvuje u graenju i razotkrivanju jedinstvenog smisla celine. -j~, Roman je umetniki organizovana drutvena

govorna raznolikost, ponekad viejezinost, i in-dividualna disonanca. J)nlJ.t.ranj~lojenost je-

dJI!~_tvenog nacionalnog jezika na druty~!!_e c!Ifa-lekte, manire giilpa~profesionalne argone, -JeZike

:Xd anrova, jezike generacija i uzrasta, jezike pravaca, jezike autoriteta, jez~ke grupa i prolazr,Jih moda, jezike drutveno-politikih dana pa ak i asova (svaki dan ima svoju parolu, svoj renik, svoje akcente); ta unutranja raslojenost svakog jezika u svakom atom trenutku njegovog istorijskog posto-janja nuna je pretpostavka romanesknog anra: drutvenom govornom raznolikou i individual-nom disonancom izraslom na njenoj osnovi ro- ! man orkestrira sve svoje teme, sav svoj prikaziva-ni i odraeni predmetno-smisaoni svet. Govor auto- l,____. ra, govor drugih pripovedaa, umetnuti anrovi/J govor junaka - to su samo osnovna kompozi-ciona jedinstva pomou kojih se govorna . razno-likost unosi u rom~; svako od njih dozvoljava raznolikost drutvenih glasova i raznolikost veza i korelacija meu njima (uvek u izvesnoj meri di-jalogizovanih). Te posebne veze i korelacije izmeu

' iskaza i jezika, to kretanje teme po jezicima i go-vorima, njeno razbijanje u :struje i: kaplje dru-tvene govorne raznolikosti, njena dijalogizacija -to je osnovna odlika stilistike romana.

" ! !

,. l!

l

\, !

l' l' :

REC U ROMANU 17

1);adicionalno j stilistici nisu poznata :takva po-vezivanja jezi\ka i stHov'a u vile jedinlstVlO, ona nema pristup svojevrsnom drutvenom dijalogu jezika u romanu. Zato se stilistika analiza ne usmerava na celinu romana nego samo na jedno ili drugo njegovo potinjene stilsko jedinstvo. Is-

traiva prolazi pored osnovne odlike romanesknog anra, zamenjuje predmet istraivanja i umesto romaneski:J.og stila analizira, u sutini, neto sa-svim drugo. On transponuje simfonijsku (orke-striranu) temu za klavir.

_Primeuju se dva tipa zamene: u prvom slu- , aju, umesto analize stila romana, daje se opis jezika romanopisca (ili, u najboljem sluaju, >>je: zika romana); u drugom se izdvaja jedan od pot-

injenil).. stilova i analizira kao stil celine. U prvom sluaju stil se odvaja od anra i dela

i razmatra kao pojava samog jezika; jedinstvo stila odreenog dela pretvara se ili u jedinstvo nekakvog individualnog jezika (>>individualni di- ,e jalektiskaza. U oba

sluaja podjednako,_ stiLse poima u duhu Sosira -_~ao individuaJ._g_~ijk zl_tj_~d:nikogjezika (kao si~ (J sterna zajednikih jezi ih normi). S~ilistika se pri tom pretvara ili u svojevrsnu lingvistiku indivi-dualnih jez~ka, ili u lingvistiku iskaza.

Jedinstvo stila, u skladu sa razmatranim gle-ditem, iiretpostavlja tako, s jedne strane - je,_ dinstvo jezika kao sistema optih normativnih oblika i s druge - ~-edii}stv.o individualnosti koja se ostvaruje u tom. '2!JkUPSTE U ZAGREBU

fLOZOFSKf FAKULTET 2 Knjlnb -' !, \:r;;~CHHl\1

18 O ROMANU

Oba ta uslova stvarno su neophodna u veini pesnikih anrova, ali oni ni ovde nikako ne is-crpljuju i ne odreuju stil dela. Najprecizniji i najpotpuniji op~s individualnog jezika i govora pesnika, ak i sa orijentacijom na slikovnost je-

zikiih ~ .gov=~h elemenata, jo niJje stitistika analiza dela, jer se ti elementi odnose na sistem jezika dhl sistem govora, to jest na nek!aikva lingvi-stika jedinstva, a ne na sistem umetnikog dela koje se potinjava zwkonilma !POtpU!llo drugaijim od onih u lingvistikom sistemu jezika i govora.

Ali, ponavljamo, u veini pesnikih anrova jedinstvo sistema jezika i jedinstvo (i jedinstve-nost) jezike i govrne individualnosti pesnika koja se neposredno ostvaruje u njemu, neophodne su pretpostavke pesnikog stila. Roman ne samo da ne zahteva te uslove nego je ak, kao to smo rekli, pretpostavka istinske romaneskne proze -unuvranja slojevi.tost jezilka, njegova drutvena govorna raznolikost i individualna disonanca u njemu.

Zato je zamenjivanje stila romana individuali-zovanim jezikom romansijera (ukoliko ga je mo-

guno otkriti u sistemu jezika i .govora roma-na) dvostruko nesigurno: ono e nagrditi samu sutinu stilistike romana. Takva zamena neizbena dovodi do toga da se iz romana izdvajaju samo oni elementi koji se uklapaju u okvire jedinstve-nog jezikog sist~ma i koji direktno i neposredno izraavaju autorovu individualnost u jeziku. Celi-na romana i specifini zadaci graenja te celine od govorno raznolikih, disonantnih, viestilskih i, esto, viejezikih elemenata, ostaju izvan granica takvog istraivanja.

Takav je prvi ttp zamene predmeta stillske analize romana. Ne udubljujemo se u raznolike varijacije ovoga tipa, odreene razliitim shvata-njem pojmova kao to su govorna celina, >>Si-stem jezika

20 O ROMANU

Svi ovi tipovi analize ne odgovaraju stilu ne samo celine romana, ve ni elementa koji sami istiu kao osnovni za roman, jer taj element, iz-dvojen iz korelacije; sa drugima, m~nja_ svoj stil-ski smisao i prestaJe da bude ono sto Je stvarno bio u romanu.

'li Savremeno stanje pitanja stilistike romana sa-svim oigledno otkriva da sve kategorije i meto~e tradicionalne stilistike nisu sposobne da ovladaJU

umetnikom osobenou rei u romanu i njenim specifinim ivotom u njerr:u. Pesn!ki jezik, je:

zika individualnost

22 O ROMANU

ka re je samo pesnika re (u razjanjenom smislu). jf

Slino gledite izneo je i V. V. Yiuo2:radm /_ u SVOJOJ knjizi O umetnikoj prozi, smetafui probleme umetnike proze u retoriku. Pribliava-jui se Spetu u osnovnim filozofskim definicija-ma pesnikogKecTBeHHoH npo3e, MA., fH3, 1930, s. 75-!06.

REC ll ROMANU 23

~kim i ch.) nije sc prekidala i, moda, nije bila manja od njegove korelacije sa umetnikim an-rovima (epskim, dramskim, lirskim). Ali u toj ne-prestanoj korelaciji romaneskna re zadrava svo-ju kvalitativnu osobenost i nesvodiva je na reto-

riku re. Roman je umetniki anr. Romaneskna re J

je pesnika re, ali se ona, doista, ne moe srne- 'r stiti u okvire postojeeg shvatanja pesnike rei.\ U osnovi toga shvatanja nalaze se neke pretpo-stavke koje ograniavaju. Samo shvatanje se u procesu svog istorijskog obl-ikovanja - od Aristo-tela do naih dana - usmeravaio na odreene

Zvanine anrove i povezano je sa odreenim istorijskim tenjama verbalno-ideolokog ivota. Zato je itav niz pojava ostao izvan njegovog vi-dokruga.

Filozofija jezika, lingvistika i stilistika pretpo-stavljaju jednostavan i neposredan odnos aovor-~ika prema jednom i jedinom >>svom jezlku, i Jednostavno ostvarenje toga jezika u monolokom iskazu pojedinca. One, u sutini, znaju samo dva pola jezikog ivota, meu kojima se raspore-uju_ sve njima dostupne jezike i stilske pojave -. s~st~m jednog jezika i pojedinca koji govori trm Jezrkom.

Razliiti pravci filozofije jezika, lingvistike i s-tHiSJtike u razliitim epohama (i u tesnoj vezi sa razliitim konkretnim pesnikim i i.:ieoJ:okim

~til_ovima tih epoha) unosili su u pojmove sistem Jezrka

24 U .K.UMANU

filoloko-ideoloke pravce i, najzad, odreeno fi-lozofsko shvatanje rei, delimino i pesnike rei koja se nalazi u osnovi svih stilskih pravaca.

U toj uslovljenosti osnovnih stilskih kategorija odreenim istorijskim sudbinama i zadacima ideo-loke rei krije se snaga tih kategorija, ali isto-vremeno i njihova ogranienost. Njih su stvorile i oblikovale istorijski-aktualne snage verbalno-ideo-lokog nastajanja odreenih drutvenih grupa, one su bile teorijski izraz ovih delotvornih snaga koje su st vor ile jeziki ivot.

Tc snage su snage spajanja i centralizacije verbalno-ideolokog sveta.

_Kategorija jedinstvenog jezika je teorijski .iz-raz isrorijskih procesa jezikog ujedinjeaja .i cen- , / tralizacije, izraz centripetalnih sila jezika .. J:.edin",.,e.-stveni jezik nije dat nego je, u sutini, yyek ~-i u svakom trenutku jezikog ivota suprotstavlja se stvarnpj govornoj raznolikosti. AH, istovremeno, on je stvaran kao snaga koja prevladava tu go-vornu raznolikost koja je na odreeni nain ogra-

niava, obezbeuje izvestan maksimum uzajamnog razumevanja i kristalie se u stvarnom, makar i relativnom jedi;nsotvu vlada:jueg govornog {svako-dnevnog) i knjievnog jezika, pravilnog jezika.

Zajedniki jedinstveni jezik je sistem jezikih normi. Ali te norme nisu apstraktna prinuda, ve su stvaralake snage jezikog ivota, koje prevla-davaju govornu raznolikost jezika, objedinjuju i centralizuju verbalno-ideoloko miljenje, stvaraju unutar govorno raznolikog nacionalnog jezika vrsto i postojano jezika jezgro zvanino priznatog knjievnog jezika, ili tite taj ve oblikovani jezik od navale rastue govorne raznoLikosti.

Ne mislimo ovde na apstraktni lingvistiki minimum zajednikog jezika kao sistema elemen-tarnih oblika (lingvistikih simbola), koji obezbe-uje minimum razumevanja u praktinoj komuni-kaciji. Ne posmatramo jezik kao sistem apstraktnih gramatikih kategorija nego kao ideoloki sadra-jan jezik, jezik kao pogled na svet i ak kao

KC.I,.; U .KV!VlJU'II U

konkretno miljenje, koji obezbeuje maksimum uzajamnog razumevanja u svim sferaiiJ,a ideolo-kog ivota. Zato jedinstveni jezik izraava snage konkre1mog verbalno-1dedl.okog ujedinjenja i cen-tralizacije koja protie u neraskidivoj sprezi sa procesima drutveno-politike i kulturne centrali-zacije. )

Aristotelova poetika, Avgustinova poetika, sred- 1 njovekovna crkvena poetika jedinstvenog jezika\' ' istine, kartezijanska poetika neoklasicizma, Lajb-nicov apstraktni gramatiki univcn:alizam (ideja univerzalne g:.:amatike), Humboltov konkretni ideologizam - uza sve razHke i nijanse - izra- ) avaju iste centripetalne sile drutveno-jezikog i ideolokog ivota, .. slue istom zadatku centraliza-cije. ~ ujedinjenja evro~s~h jez!ka::Pobeda Jednog'

dommrraJueg JeZika tr]a ekta) nad drugima, isti-skivanje jezika, njihovo porobljavanje, prosveivanje istinskom reju, pripajanje varvara i niih drutvenih slojeva jedinstvenom jeziku kulture i istine, kanonizacija ideolokih sistema, filologija sa njenim metodama izuavanja i uenja mrtvih i zato, kao i sve mrtvo, faktiki jedinstvenih je-zika, indoevropska nauka o jeziku i njena usmere nost od mnotva jezika ka jednom prajeziku -sve to odredilo je sadrinu i snagu kategorije je-dinstvenog jezika u lingvistikom i stilistikom miljenju i njenu stvaralaku ulogu koja oblikuje stil u veini pesnickih anrova, stvorenih u struji tih istih centripetalnih sila verbalno-ideolokog ivota.

Ali ~ceP.tripetalne sile jezikog ivota, otelotvo- ) rene u jedinstvenom jeziku

26 O ROMANU

jezika govorne raznolikosti i on_ SJl.m je, _sa_ svoje strane, __ tako_\'1:~ raslgjen n

28 O ROMANU

ni i svakodneviki) donedavno nije gotovo uopte izuavan lingvistiki i stilistiki. Otvoreno se moe rei da su dijaloki momenat rei, i sve sa njim povezane pojave, donedavno bili izvan vidokruga lingvistike.

Stilistika je, pak, bila potpuno gluva za di-" j alog. Stilistika je razmiljala o knjievnom delu

ka ? .r:~pristupa~n?j celini dovolj_noj samoj sebi, celim crp elementi eme zatvoren srstem koji izvan sebe nita ne pretpostavlja, nikakve druge iskaze. Sistem dela zamiljen je po analogiji sa sistemom jezika koji se ne moe nalaziti u uzaiamp.om dija-lakom dejstvu sa drugim jezicima. belo u celini, ma. kakvo no J;> ilo, sa gledita stilistike je samom sehr dovolJan 1 zatvoren autorski monolog koji

o izvan sebe pretpostavlja samo pasivnog sluaoca. ~~? . zam~slimo delo ~ao repliku nekog dijaloga, ciJ1 ~e str! ~dreen nJenom uzajamnom vezom sa drugrm replikama toga dijaloga (u celini besede) - onda sa gledita tradicionalne stilistike nema

o~govaraJ;re% J?~ist.upa t~kv?1~1 dij~logizovanom ~trlu. NaJrzrazemJe 1 ~ naJVCCOJ men spoljne po-Jave t.

GLAVA II RE U POEZIJI I RE U ROMANU

Izvan vidokruga filozofije jezika, lingvistike i na osnovu njih stvorene stilistike, gotovo potp~no su ostale one pojave u rei. koje odreuje di-jaloka orijentacija rei meu tuim isk"\zima u, okviru jednog jezika (iskonska dijaloginost. rei), . meu drugim drutvenim jezicima u granicama jednog nacionalnog jezika i, na kraju, '!'eu. dru-gim nacionalnim jezicima u granicama Jedne kul-ture, jednog drutveno-ideolokog vidokruga'.

Istina, poslednjih decenija t~ pojaye ~

32 O ROMANU"

stavak, kao replika, a ne prilazi predmetu odnekud sa strane.

Koncipiranje predmeta pomou rei je sloen in: svaki >>prokazani i osporeni predmet s jed- ne strane je osvetljen a sa drugezatamnjen razno-glasim drutvenim miljenjem, tuom rei o njemu2, i re ulazi u tu. sloenu igru svetlosti i senke, napaja. se njome, u njoj izotrava svoje sopstvene smisaone i stilske :konture. Koncipiranje predmeta pomou rei)i otearva dijaloki uzajamni odnos u .predmetu sa riulHmtim momentima njegove drutveno-verbalne osmiljenosti i mogunosti og-raivanja. I umetnika predstava,. slika predme-ta, moe se proimati tom. dijalokom igrom ver-balnih intencija koje se sreu i prepliu u njemu, moe da ih ne ublaava nego, naprotiv, pokree i organizuje. Ako intenciju takve rei, to jest orijentisanost na predmet, zamislimo kao zrak, onda se iva i neponovljiva igra boja i svetlosti u fasetama slika koju grade nee objanjavati pre-lamanjem zraka-rei u samom predmetu (kao igra slike-tropa pesnikog jezika u uskom smislu, u

otuenoj rei), nego njenim prelamanjem u onoj sredini tuih rei, ocena i akcenata, kroz koju pro-lazi zrak orijentiui se ka predmetu: drutvena atmosfera rei koja okruava predmet primorava na igru fasete njegove slike.

Probijajui se ka svome smislu i svojoj eks, presijt :kroz tuu jeziku i vieakcenatsku sredinu, bivajui u .skladu ili neskladu sa njenim razliitim momentima, u tom dijalogizovanom procesu,

re moe oblilkovaVi svoj stilski oblik i ton. . Takva je upravo umetniko-prozna slika i, tak-

va je, naroito, slika romaneskne proze. Direktna i neposredna rlntencija Tei u atmosferi romana iz-gleda nedopustivo naivna i, u sutini, nemogua, jer. i sama naivnost u uslovima pravog romana

! U tom- pogledu je veoma karakteristina borba sa ograivanjem od predmeta (ideja vraanja primil~oj svesti, 'prvobitnoj svesti, samom predmetu po sebi, istom oseanju i sl.) u- rusoizmu, Daturalizmu,

impresiofliztnt~;, akmeizmu, dadaizmu, 'nadrealizmq. __ i ~linim _ praycima.

REU ROMANU 33 neizbena zadobija unutranje-polemiki karakter, pa je, prema tome, takoe dijalogizovana (na pri-mer, kod sentimentalista, kod Satobrijana, kod Tolstoja). Takva dijalogizovana slika moe posto-jati (istina,. ne dajui ton) i u svim pesnikim anrovima, ak i u lirici3 Ali takva slika moe da se razvije samo u uslovima romanesknog anra, tu da dostigne sloenost i dubinu i u isto vreme

umetn~aku . zaokruenost. . U pesnikoj slici u uskom smislu (u slici-tropu)

celokupna deavanje - dinamika slike-rei - odi-grava se ilzmeu rei (sa svim njenim momentima) i predmeta (u svim njegovim momentima). Re uranja u neiscrpno bogatstvo i u protivurenu raz-nolikost samoga, predmeta, u njegovu deviansku jo neiskazanu prirodu; zato ona nita ne trai van granica svoga konteksta (osim, naravno, riznice samoga jezika). Re zaboravlja istoriju protivurene jezike svesti svoga predmeta, i isto toliko govorno ramo1iku sadanjost te svesti.

Za umetuika-prozaistu, naprotiv, predmet ot-kriva, pre svega, upravo tu drutveno-govornu a-rolikost svojih imena, definicija i ocena. Umesto

devianske punoe i neiscrpnosti samoga predmeta, prozaisti se otkriva arolikost ;puteva, puteljaka i staza, koje je kroz predmet prokrila drutvena svest. Zajedno sa unutranjim protivurenostima u samom predmetu, prozaisti se otkriva drutvena govorna raznolikost oko njega, vavilonsko mea-nje jezika, koje se odvija oko svakoga predmeta, dijalektika predmeta preplie se sa drutvenim dijalogom oko njega. Za prozaistu predmet je -koncentracija govorne raznolikosti, u. kojoj treba da zvui i njegov glas; ti glasovi stvaraju pozadinu neophodnu njegovom glasu, izvan koje su neuh-vatljive, bezvune njegove umetniko-prozne ni-janse.

s Horacijeva lirika, Vijon, Rajne, Laforg, Anjenski koliko to bile razliite pojave ..

-

dr., ma

34 O ROMANU

Tu drutvenu govornu raznolikost oko pregrrui-ta ,umetnik-prozaista uzdie- do zakoruene slike proete. punoom- dijalokih odjeka, umetniki pre-raunatih rezonanci na sve bitne glasove i tonove te govorne raznolikosti. Ali, kako rekosmo, i svaka

vanumetnika prozna re - svakodnevika reto-rika, nauna - mora se orijentisati u ~e re-enom, u >>optem miljenjU

36 O ROMANU

Svakodnevnom dijalogu i 'retorici .svojstveno je otvoreno i kompoziciono izraeno podrazumeva-nje sluaoca i njegovog odgovora, ali i svaka druga

re orijentisana je prema shvatanju odgovara, samo to se ta orijentisanost ne izdvaja u samostalan ,in i kompoziciono se ne opaa. Shvatanje odgovora je sutinska snaga koja uestvuje u oblikovanju

rei, pri emu je to shvatanje aktivno, a re ga osea kao protivljenje ili podrk:u, to obogauje

re~ . . Filozofija -rei i .lingvistika poznaju samo Ra.~

sivno shvatanJe rei i to .p;rvenstveno na planu ia]e~g Jezrka, to Jest slivatanje neutral~J:_og ziiiicenia iskaza, a ne njegovog_gk_ti.liillifig __ smtsla. -- ziko ~naenJe odreenog iskaza sh~_e na poza rm Jez a a egov a ua m smrsao -na oza m ru konkretnih iskaza o istoj temi, na poza m protrvurecn mrs JenJa, g edita i oce-na, to jest upravo na pozadini onoga to, kako vidimo, put svake. rei prema njenom predmetu

ini sloenijim. AH tek sada ta prot1vurena sre-dina tuih rei nije data govorniku u predmetu, nego u dui sluaoca, kao njegova aperceptivna pozadina, bremenita odgovorima i prigovorima. I pr

38 O ROMANU

subjektivni vidokrug. Zato ova dijaloginost ima izraeniji subjektivno-psiholoki i esto sluajni karakter - ponekad grubo prilagodljiv, a ponekad izazovno polemian. Veoma esto, naroito u re-torikim formama, ta orijentisanost na sluaoca i sa njom povezana unutranja dijaloginost rei moe jednostavno zakloniti predmet: ubeenje konkretnog sluaoca postaje samostalan zadatak i odvaja re od njenog stvaralakog rada na samom predmetu. '

Dijaloki odnos prema tuoj rei u predmetu i tuoj rei u anticipiranom odgovoru sluaoca, budui u sutini razliiti te izazivaju u rei razli-

ite stilske efekte, 'svejedno se mogu usko prepli-tati, stilska analiza ih gotovo ne moe razlikovati.

Tako se re kod Tolstoja odlikuje otrom unu-tranjom dijaloginou, pri emu je ona dijalo-gizovaria i u predmetu i u vidokrugu itaoca ije smisaone i ekspresivne odlike Tolstoj jasno osea. 0\e dve linije dijalogizacije (uglavnom polemiki obojene) veoma vrsto su Bpletene u njegovom stilu: re kod Tolstoja, ak i u najlirskijim iz-razima i u najepskijim opisima, sazvu;1a je i disonantna (vie disonantna) sa razliitim momen-tima govorno raznolike drutveno-verbalne svesti koja obavija predmet i istovremeno polemiki provaljuje u predmetni i vrednosni vidokrug itaoca, teei da pobedi i razori aperceptivnu po-zadinu njegovog aktivnog razumevanja. U tom pogledu Tolstoj je sledbenik XVIII -veka, naro-

ito Rusoa. Stoga se :ponekad ta govorno raznoLika drutvena svest, sa kojom Tolstoj polemie, su-

. ava do svesti najblieg savremenika, savremenika dana a ne epohe, te otud i krajnja konkretizacija dijaloginosti (gotovo uvek polemik~). Zato dija-loginost, koju mi tako jasno ujemo u ekspresiv-nom obliku njegovog stila, zahteva ponekad po-seban istorijsko-knjievni komentar: mi ne znamo sa im je zapravo dati ton disonantari ili sazvuan, ali ta disonanca ili to saglasje ulazi u zadatak

REC U ROMANU' 39 stila5 Istina, takva krajnja konkretnost (ponekad gotovo feljtonsk.a) prisutna je samo u drugoste-pe)lim momentima, propratnim tonovima unutra-nje dijaloginosti Tolstojeve rei.

U pojavama unutranje dijaloginosti rei koje smo razmotrili (unutranje - za razliku od spolj-no-kompozicionog dijaloga), odnos prema tuoj

rei, prema tuem iskazu, ulazi u zadatak stila. Stil or~~nski ~~ljuuje u sebe pokazivanje spolja, korelaciJU 'SVOJih elemenata sa elementima tueg konteksta. Unutranja politika stila (spoj elemena-ta) odreena je njegovom spoljnom politikom (odr nosom prema tuoj rei). Re kao da ivi na granici svog i tueg konteksta.

Takav dvostruki ivot vodi i replika svakog stvarnog dijaloga: ona se gradi i osmiljava u kontekstu celog dijaloga koji se sastoji od sopstve-nih (sa gledita govornika) i tuih (sagovorniko-vih) iskaza. Iz tog pomeanog konteksta svojih i

tuili rei, replika se ne moe izdvojiti a da se ne izgubi njen smisao i ton. Ona je organski deo govorno raznolike celine.

Pojava unutranje dijaloginosti, kao to smo rekli, prisutna je, u veoj ili manjoj men, u svim oblastima ivota rei. Ali ako se u vanumetnikoj prozi (sa temom iz svakodnevnog ivota, retorikoj, naunoj) dijaloginost obino izdvaja kao po-seban samostalan in i razvija u direktan dija-log ili u druge kompoziciono izraene jasne oblike

razgraniavanja i polemike sa tuom rei - u umetnikoj prozi, naroito u romanu, alla iznutra pro~ima samo koncipiranje predmeta pomou rei 1 nJegovu ekspresiju, preobraavajui semantiku i ~!ntaks!~ku strukturu rei. Dijaloka uzajamna OriJentaciJa ovde kao da postaje dogaaj same re?i, k ji. iznutra o!vljava i dramatizuje re u SVIm nJemm momentima.

5 Videti knjigu. B. M. 3iix~H6ay.\I, Aes ToACToil:, KHIIra 1-x, A., 1928,, u kojoj se nalazi dosta odgovarajueg 'materijala; na primer, otvoren je aktualni kop.tekst parodine .. sree,

40 O-ROMANU

U veini pesnikih anrova (u uem smislu), kako smo ve rekli, unutranja dijaloginost rei nije umetniki iskoriena, ona ne ulazi u estetiki predmet dela, ona se uslovno gasi u pesnikoj

rei. . U romanu, _pak, unutranja dijaloginost postaje jedan od sutinskih momenata proznoga stila i tu se podvrgava specifinoj umetnikoj obradi.

Ali unutranja dijaloginost moe postati tak-va bitna formotvoma snaga tek tamo gde se in-dividualna nesaglasja i protiVl,lrenosti oplouju drutvenom govornom raznolikou, gde dijaloki odjeci ne ute u smisaonim vrhovima. rei (kao u retorikim anrovima), nego prodiru u dubinske slojeve rei, dijalogizuju sam jezik, jeziki pogled na svet (unutranji oblik rei), gde dijalog glaso-va neposredno nastaje iz drutvenog dijaloga je-zika, gde tui iskaz poinje da zvui kao dru-tveno tui jezik, gde orijentacija rei usred tuih iskaza prelazi u njenu orijentaciju usred drutve-no tuih jezika u granicama astog nacionalnog jezika.

U pesnikim anrovima, u uem smislu, pri-rodna dijaloginost rei nije umetniki iskoriena, re .je dovoljna samoj sebi oi izvan sebe ne zamilja tue iskaze. Pesniki stil je uslovno od-vojen od svakog uzajamnog delovanja sa tuom

rei, od svakog osvrtanja na tuu re. Pesnikom stilu je isto toliko strano bilo

kakvo osvrtanje na tue jezike, na mogunost drugaijeg renika, drugaije semantike, drugaijih sintaksikih oblika i sl., na mogunost druga-

ijih jezikih gledita. Znai, pesnikom stilu je strano i oseanje ogranienosti, istorinosti, od-

reenosti i specifinosit svoga jezika, i zato su mu strane ograde i kritiki odnos prema svom jeziku kao jednome od mnogih jezika govorne raznolikosti i strano mu je, shodno tome odnosu,

\

REC U RQMANU 41

nepotpuno davanje sebe, itavog svoga smisla, datom jeziku.

. Naravno, niJednom pesniku koji je postojao u istoriji, kao oveku okruenom ivom govornom

raznolikou i viejezinou, nije mogao biti stran taj oseaj i taj odnos prema svom jeziku (u veoj ili manjoj meri); ali .se taj oseaj nije mogao n~~ u pesnikom stilu njegovog dela a da ne razon taj stil; da ga ne prevede u prozu i pesnika pretvo-ri u prozaistu.

U pesnikim anrovima, umetnika sv.,st -uzeta kao jedinstvo svih autorovih smisaonih i eks-presivnih intencija -.--: u potpunosti se ostvaruje u svom jeziku, potpuno mu je imanentna, direktno i neposredng se izraava u njemu, bez ograde i bez distance. Jezik pesnika je njegov jezik, on je u njemu do kraja i nerazdvojivo, upotrebljava svaki oblik, svaku re, svaki izraz u njegovom di-rektnom znaenju (moe se rei bez navodnika

42 .o ROMANU

terijalu, ali ne prelaze u jezik. U pesni~_tvu re o sumnjama kao re mora biti nesumnnva ..

Jednaka i direktna odgovornost za jezik itavog .dela :kao za sv,oj jezik, rpuna soHda:most sa \S'Va!kim njegoviun momentom, ttonom, nUjansom, sutinski je zahtev pesnikoga stila, on zadovo-ljava jedan jezik i jednu jeziku svest. Svoju

pesniku svest, . svoje zamisli, pesnik ne moe suprotstaviti jeziku kojim se koristi, jer je on sav u njemu i ne moe ga u granicama stila uiniti predmetom razumevanja, refleksije, odno-sa. Jezik mu. je dat samo iznutra, u svom intencio-nalnom delovanju, a ne spolja, u svojoj objektiv noj specifinosti i ogranienosti. Direktna bezuslov-na intencionalnost, punova:nost jezika i istovremeno njegovo objektivno prikazivanje (kao drutveno i istorijski ograniene jezike realnosti) nespojivi su u granicama pesnikoga stila. Jedinstvo i je-dinstvenost jezika nuni su uslovi za ostvarenje direktno intencionalne (a ne predmetno-tipine) individualnosti pesnikoga stila i njegove mono loke postojanosti.

To, naravno, ne znai da govorna raznolikost, ili ak inojezinost, nikako ne moe ui u pesniko delo. Istina, te mogunosti su ograniene: iz-

. ves tan prostor za govornu raznolikost postoji samo u trivijalnim pesnikim anrovima - satiririim, kominim i dr;' Ipak, govorna raznolikost {drugi drutveno-ideoloki jezici) moe biti uvede-na i u isto pesnike anrove, prvenstveno u go-vorima ,Jica. Ali. ovde je ono predmetno. Ono se ovde, u sutini, pokazuje kao stvar, ono se ne nalazi u istoj ravni sa istinskim jezikom dela: to je prikazani gest linosti, a ne re koja prikazuje. Elementi govorne raznolikosti ne ulaze ovamo. kao drugi jezik koji donosi svoja posebna gledita, na kojem se moe rei neto to se ne moe iska-zati na svom jeziku, nego kao prikazana stvar. Pesnik i o tuem govori svojim jezikom. Za osvetljavanje tuega sveta 'on nikad ne pribegava

tuem jeziku kao adekvatnijem. tom svetu.: Dok

REC U ROMANU 43

prozaista, kao >je-zika bogova, svetenog jezika poezije i sl. Ka-rakteristino je :da e pesnik u svom neprilrvata-nju datog knjievnog jezika pre matati o vetakom stvaranju novog specijalnog pesnikog jezika nego o upotrebi stvarno postojeilr drutvenih di-jalekata. Drutveni jezici su predmetni, tipini, drutveno lokalizovani i ogranieni, a vetaki stvo-reni jezik poezije bie direktno intencionalan:, ne-poreciv, jedini i jedinstveni jezik. Tako, poetkom XX veka, kada su ruski prozaisti poeli ispolja-vati izuzetno interesovanje za dijalekte i skaz, simbolisti (Baljmont, V. Ivanov), a zatim i futu-risti, matali su da stvore poseban jezik poezije, pa su ak i pokuavali da stvore takav jezik {po-kuaji V. Hlebnjikova).

Ideja posebnog, jedinog i j~dinstvenog jezika poezije, karakteristina je utopijska filozofema pe-

snike rei: 11 nj enoj osnovi lee reahii uslovi i zahtevi pesnikog stila koji je dovoljan samo ne-posredno intencionalnom jeziku, sa ijeg gledita se drugi jezici (govorni jezik, poslovni, prozni i dr.) poimaju kao predmetni, koji mu nikako nisu rav-nF. Ideja. posebnog pesnikog je"ika izraava

1 Mi sve vreme, naravno, opisujemo idealne mee pesnikih anrova; u stvarnim delima moguni su sutinski prozaizmi, postoje mnogobrojne' hibridne anrovske vrste, naroito prisutne u epohama smene knjievnih pesnikih jezika.

7 Takvo je u srednjem "vekU gledite Jatinskog na nacionalne jezike. ' \'

44 O"ROMANU

ono isto ptolorilejevsko shvatanje jezikog stili-stikog sveta.

Kao iva konkretna sredina u -kojoj ivi svest umetnika rei, jezik nikada nije jedinstven. On je jedinstven samo kao apstraktni gramatiki si-stem normativnih oblika, uzet nezavisno od kon-kretnih ideolokih osmiljavanja koja ga ispunja-vaju, i od neprekidnog istorijskog nastajanja ivog jezika. iv drutveni ivot i istorijsko nastajanje stvaraju u .granicama apstraktnog-jedinstvenog na-cionalnog jezika mnotvo konkretnih svetova, zat-vorenih verbalno-ideolokih i drutvenih vidokruga; istovetni apstraktni elementi jezika unutar tih razliitih vidokruga pune se razliitim smisaonim i vrednosnim sadrajima i razliito zvue.

Sam knjievni - govorni i pisani - jezik, budui jedinstven ne samo po svojim optim

Bpstraktno-jezikim obelejima nego i po obli-cima osmiljavanja . tih apstraktnih momenata, raslojen je i govorno raznolik u svom konkretnom predmetno-smisaonom i ekspresivnom vidu.

To raslojavanje pre svega odreuju specifini organizmi anrova. Ovi ili oni momenti jezika (lek-

siki, semantiki, sintaksiki i dr.) vrsto. srastaju sa intencionalnom orijentisanoil i optim . ak-cenatskim , sistemom ovih .ili onih anrova: reto-rikih, publicistikih, . anrova, novina. asopisa, trivijalne knjievnosti (bulevarskog mmana, ria pri-mer) i, najzad, razliitih anrova visoke knjievno-sti. Ovi ili oni momenti jezika poprimaju speci-

frnu aromu omeenih anrova: oni srastaju sa specifion]m gleditima, priostup]ma, oblicima mi-ljenja, nijansama i akcentima odreeni!h anrova.

S tim anrovskim raslojavanjem jezika prepli-e se, dalje, ponekad se podudarajui, ponekad

razilazei se sa njim, profesionalno (u irokom smislu) raslojavanje jezika: jezik advokata, leka-ra, trgovaca, politiara, uitelja i sl. Ti jezici se, naravno, ne razlikuju samo po svom reniku, oni u sebi sadre odreene oblike intencionalne ori-jentisanosti, oblike konkretnog osmiljavanja i

l.

REC U ROMANU 45 ocene. Pa i jezik pisaca (pesnika, romansijera) moe biti, uz druge profesionalne argone, shva-

en kao profesionalni argon. Nama je ovde vana intencionalna, to jest

predmetno-smisaona i ekspresivna strana rasloja-vanja zajednikog jezika. Jer ne raslojava se i diferencira neutralno-lingvistiki sastav jezika, nego bivaju razgrabljene njegove intenciorialne mogunosti: one se ostvaruju u odreenim prav-cima, pune se odreenim sadrajem, ktmkretizuju se, specifikuju, proimaju konkretnim ocenama, srastaju sa odreenim predmetima i ekspresivnim anrovskim i profesionalnim vidokruzima. Iz unu-tranjosti tih vidokruga, to jest upravo za one koji govore, ti anrovski jezici i profesionalni ar-goni su direktno intencionalni - punosmisaoni i neposredno izraajni; a spolja, to jest za one koji ne pripadaju datom intencionalnom vidokru-gu, oni mogu biti predmetni, karakteristini, ko-loritni i :si. Za one koji tom vidokrugu ne pdpa-daju, intencije koje proimaju te jezike ograuju se, postaju smisaona i ekspresivna ogranienja, obremenjuju im i otuuju re, oteavaju im njenu direktno-intencionalnu, neospornu upotrebu.

Ali stvar se uopte ne iscrpljuje anrovskim i profesionalnim raslojavanjem zajednikog knjiev-nog jezika. Iako je knjievni jezik u svom osnvv-nom jezgru esto dn1tven.o istorodan, kao govorno--pisani jezik vladajue drutvene grupe, ipak je i u tom sluaju u njemu prisutna izvesna drutvena diferencijacija, drutvena raslojenost, kaja u dru-gim epohama moe postati veoma otra. Drutveno raslojavanje se tu i tamo moe podudarati sa anrovskim i profesionalnim ali, u sutini, ono je potpuno samostalno i originalno.

Drutveno raslojavanje se, takoe, odreuje pre svega razlikom izmeu . predmetno-smisaonih i ekspresivnih vidokruga, to. jest izraava se u tipskim razlikama osmiljavanja i akcentovanja elemenata jezika i ne mora naruavati apstraktpo-

46 O-ROMANU

-jezika dijalekatsko jedinstvo zajednikog knjiev- nocr cjezika. ! . . .

"' Dalje, sposobnost grabljenja intencionalnih mo-gunosti jezika, putem njihovog 'Specifinog kon-kretnog ostvarenja, poseduje svaki drutveno zna-

ajan pogled na svet. Pravci (umetniki i. drugi), kruoci, asopisi, odreene novine, ak 1 odre-

ena znaajna dela i pojedinci - svi oni, sraz' merno svom drutvenom znaaju, mogu da raslo-javaju jezik, nameui njegovim reima i oblicin;ta svoje tipine intencije .i. akcente i time ih u IZ-vesnom stepenu otuujui od drugih pravaca, par-tija, dela, lica.

Svako drutveno znacaJno verbah;to istupanje moe, ponekad dugotrajno i za iroki krug, da svojim intencijama zarazi momente jezika uvuene u svoju smisaonu i ekspresivnu usmerenost,

nameui im odreene smisaone nijanse i odreene vrednosne tonove; tako ono moe 'stvoriti re-lozinku, pogrdnu re, re-pohvalu i sl.

U svakom odreenom istorijskom momentu verbalno-ideolokog ivota, svako pokoljenje, u sva-kom drutvenom sloju, ima svoj jezik; tavie, svaka generacija, u 'sutini, ima svoj jezik, svoj

renik, svoj specifini akcenatski sistem koji se, sa svoje strane, menja zavisno od drutvenog slo-ja, kole Gezik kadeta, gimnazijalaca, uenika re!'l-ki - razliiti su jezici) i drugih inilaca rasloJa-vanja. Sve su to drutveno-tipini jezici, ma koliko bio uzak njihov drutveni krug. Kao drutvena gra-nica jezika moguan je ak parodini argon, na primer, argon porodice Irtenjevih koju je pri-kazao Tolstoj, sa njenim posebnim renikom i spe-

cifinim akcenatskim sistemom. Najzad, u svakom datom riioinentu zajedniki

ive jezici raznih epoha i perioda drutveno-ideo-lokog ivota. Postoje ak jezici dana: jer i da-nanji i jueranji drutveno-ideoloki i politiki dan u izvesnom smislu nemaju zajedniki jezik; svaki dan ima svoju drutveno-ideoloku, smisara.1 konjunkturu, svoj renik, svoj akcenatski sistem,

REC U ROMANU 47 svoju lozinku, svoju pogrdu i svoju pohvalu. Poe-zija u jeziku obezliava dane - a proza .ih, kao to emo videti, 'esto namerno razdvaja, daje im otelotvorene predstavnike i dijaloki ih suprot-stavlja u beskonanim romanesknim dijalozima.

Prema tome, u svakom datom trenutku svog istorijskog postojanja jezik je u potpunosti go-vorno raznolik: to je otelotvoreno. uporedno po-stojanje drutveno-ideolokih protivurenosti izme-

u sadanjeg i prolog, izmeu razliitih epoha prolosti, izmeu raznih drutveno-ideolokih gru-pa sadanjosti, izmeu pravaca, kola, kruoka i sl. Ti jezici govorne raznolikosti meusobno se na

najrazliitije naine ukrtaju,. obrazujui nove drutveno-tipine >>jezike.

Izmeu svih tih jezika govorne raznolikosti postoje duboke metodoloke razlike: jer u njiho-voj osnovi nalaze se potpuno razliita naela iz-dvajanja i formiranja (u nekim sluajevima je funkcionalno naelo, u drugim sadrajno-tematsko, u treim - drutveno-dijalekatsko). Zato se iezic; ne iskljuuju i na razne naine se presecaju (uk-rajinski jezik, jezik epske poeme, jezik ranog sim-bolizma, jezik studenata, jezik narataja dece, jezik sitnog . intelektualca, jezik nieanca i sl.). Moglo bi izgledati da sama re jezik pri tome gubi svaki smisao, jer nema, kao to se vidi, jedinstve-ne ravni uporeivanja svih tih jezika,

U. stvari, ta opta ravan, koja metodoloki opravdava nae uporeivanje, jeste: svi jezici go-vorne raznolikosti, ma koje naelo bilo u osnovi njihovog osamostaljivanja, jesu posebna gledanja na svet, oblici njegovog verbalnog osmiljavanja,

naroiti predmetno-smisaoni i vrednosni vidokruzi. Kao takvi, svi oni mogu biti uporeivani, uzajam-no se dopunjavati, protivureiti jedan drugom, biti u dijalokom odnosu. Kao takvi oni se sreu i postoje uporedo u svesti ljudi, a pre svega u stva-

ralakoj svesti umetnika-romansijera. Kao takvi oni stvarno' ive, bore se i formiraju u drutvenoj govomoj raznolikosti. Zato sV!i oni mogu ui u je-

48 O ROMANU

dinstvenu ravan romana koji u sebi PlOe obje-dinjavati parodijske stilizacije anrovskih jezika, razne oblike stilizacije i prikazivanja jezika pro-fesija, pravaca, pokoljenja, drutvenih dijalekata i dr. (na primer, u engleskom humoristikom ro-manu). Romansijer ih, radi orkestracije svojih tema i posrednog (indirektnog) izraavanja svojih intencija i ocena, moe sve upotrebiti,:_ ; .

Zato kao snagu koja raslojava i diferencira za-jedniki knjieVJ1i jez:ik, neprestano istiemo pred-metno-smisaoni i ekspresivni, to jest intencionalni momenat - a ne lingvistika obeleja (leksike nijanse, semantike propratne tonove i sl.) an-rovskih jezika, profesionalnih argona i dr., koji predstavljaju, tako rei, okotali talog intencional-nog procesa, znake ostavljene na putu ivog rada intencije, osmiljavanja zajednikih jezikih oblika. Ta spoljanja obeleja, koja se lingvistiki mogu posmatrati i fiksirati, ne daju se shvatiti d pro-uiti bez razumevanja njihovog intencionalnog os-miljavanja.

Re ivi izvan sebe, u svojoj ivoj orijentisa-nosti na predmet; ako se do kraja odvojimo od te orijentisanosti u rukama e nam ostati golo telo rei, na osnovu kojeg nita neemo moi sa-znati ni o drutvenom poloaju, ni o ivotnoj sudbini date re~ . . [gt~_t!i!'4ti ~e samu, zanemarujui njene orijentisanosti na neto izvan seDe;"vesi]Jj-Sleno Je kao sto lit bzlo i izuavanje psihzkog oozlvljaja izvan S vamosti rem co e on ori-"_ ]erni an z oza ga odreuje. - Istiui intencionalnu stranu raslojavanja knji-evnog jezika, moemo, kao to je ve reeno, staviti u isti niz takve metodoloke raznorodne pojave kao to su profesionalni, drutveni dijalekti, pogledi na svet i pojedinana dela, jer je njihova intencionalna strana ona zajednika ravan u kojoj svi oni mogu biti postavljeni uporedo, i to u,' di-

cjalokom odnosu. Sutina je u tome to su meu jezicima

so O ROMANU

nikne uzima re iz renika!), ve u tuim ustima, u ,tuim kontekstima, u slubi tuih intencija: odatle je i prinuen da je uzme i usvoji. Pri tom prisvajarr1ju, tom uzimanju u vla:sJ.l!iltvo, ne preda-ju se svakome sve re~ sa' jednaikom lakoom: mnoge se rllome U[>OI1l10 supt

52 O ROMANU

I nepismeni seljak, negde bogu za leima, naivno zagnjuren u jo neuznemirenu, za njega ne-pokretnu svakodnevicu, iveo je u nekoliko je-zikih sistema:- bogu se molio na jednom jeziku (crkvenoslovenskom), pesme je pevao na drugom, u parodinom ivotu govorio na treem, a pai~ njui da diktira pisaru molbu vlastima pokuavao je da progovori ;. na etvrtom (slubeno,pisarskom, kancelarijskom). Sve su to razliiti jezici ak i u pogledu apstraktnih drutveno-dijalekatskih obe-leja. Ali ti jezici nisu bili u dijalokom odnosu u seljakovoj jezikoj svesti; on je iz jednog u dru' gi prelazio nesvesno, automatski: svaki je-- pio neosporan na svom . mestu, i mesto csvakog je neosporno. On jo nije umeo da jedan jezik (i njemu odgovarajui verbalni svet) pogleda oima drugog jezika (svakodnevni jezik: i svet svak9dne-vice jezikom molitve ili pesme, ili_ obratno)8 .

Cim je zapoelo uzajamno kritiko osveti ja-vanje jezika u svesti naeg seljaka, im se poka-zalo da to nisu samo razni jezici. nego su i govor' no raznoliki, da ideoloki sistemi i pristupi svetu, neraskidivo povezani sa tim jezicima, protivuree jedan drugome i nikako se .jedan uz .drugog ne smiruju - neospornost i predodreenoot tih je' zika zavravala se i poinjala je aktivna selektivna orijentacija meu njima.

Jezik i svet molirtve, jezik i svet pecs'me, jeziik i svet rada il svakodnevice, specifini jee>iik: i svet seoske vlasti, novi! jezik i 5Vet gradskog radnika na odmoru - svi ti jezici il svetovi su 1P're iH ka-snije izlazilli i!z stmja smirene i mrtve .raV'!lotee i otkrivali svoju govornu raznolikost.

Knjievno-aktivna jezika svest zatie, narav-no, jo raznovrsniju i dublju govornu raznolikost, kako u samom knjie1.'nom jeziku, tako i izvan njega. Od te osnovne injenice mora poi svako sutinsko izuavanje stilskog ivota rei. Karakter

6 Mi, razume se, namerno uproavamo: praVi seljak je do izvesne mere to uvek umeo da ini i . inio je.

,.. ....

REC U ROMANU 53

zateene govorne raznolikost'i r nacm1 orijentacije u nJOJ odreuju l,mnkretni stilski zivot rei.

Pesnik se rukovodi idejom jednog i jedinstve-nog jezika i jedinstvenog, monoloki zatvorenog iskaza. Ove ideje su imanentne pesnikim anrovi-ma kojima se on bavi. Time se odreuju naini pesnikove o~ijentacije. :' stvarnoj govorno) raz_r:o-likosti. resmk mora hcno potpuno vladati SVOJim jezikom, prihvatiti jednaku odgovornost za sve nje-gove momente, sve ih potiniti svojim i samo svo-jim intencijama. Svaka re mora neposredno i direktno izraavati pesnikovu zamisao, izmeu pe-snika i njegove rei ne srne biti nikakve distance. On mora da polazi od jezika kao jedinstvene in-tencionalne celine: nikakvo njegovo raslojavanje, govorna raznolikost i, tim pre, viejezinost ne smeju imati nikakvog sutinskog odraza u pesnikom delu.

"

Zato 'Pesnik isti rei od tuih intencija, upo-trebljava samo takve rei i oblike i upotrebljava '" ih samo na taj nain da one gube svoju vezu sa

odreenim intencionalnim slojevima jezika i sa odreenim kontekstima._ Iza rei pesnikog dela ne smeju se oseati tipine i predmetne slike an-rova (osim samog. datog pesnikog anra), profe-sije, pravca (osim pravca samog pesnika), pogleda na svet (osim jedinog i jedinstvenog pogleda na svet samog pesnika), tipine ili individualne slike onih koji govore, njihovi govorni maniri, tipine intonacije. Sve to ulazi u delo mora da se potopi u Letu, dq zaboravt sJIQj rantJi ivotu tuim kon-tekstima: u esnikim kontekstinia--yev"K moze da pamti samo svoJ ztvot ov e stimogiiCre-rkon-kretne"remmtscenciye;.-

Razume se da uvek postoji ogranieni krug vie ili manje konkretnih konteksta sa kojima se veza u pesnikoj rei ,mora posebno oseati. Ali ti konteksti su isto smisaoni i, tako rei, ap-straktno-akcenatski; u jezikom pogledu oni su bezlini ili se; u svakom sluaju, iza njih ne mora

oseati odve konkretna jezika specifinost, od-

S4 O ROMANU

reeni govorni manir i sl.; iz njih ne treba da pioviruje nikakvo drutveno-tipino jezika lice

(mogune linosti-pripovedaa). Svuda je samo jed-no lice - jeziko lice autora odgovornog za svaku.

re kao za svoju. Ma koliko bile mnogobrojne i raznovrsne, te smisaone i akcenatske niti koje proistieu iz svake ;pesnilke rei - asocijacije, ukazivanja, aluzije, podudarnosti - sve one za-dovoljavaju jedan jezik, jedan vidokrug, a ne govorno raznolike drutvene kontekste. tavie, kretanje pesnikog simbola {na primer, razvijanje metafore) pretpostavlja ba jedinstvo jezika u ne posrednom odnosu sa sopstvenim predmetom. Drutvena govorna raznolikost, koja bi prodrla u delo i raslojila njegov jezik, uinila bi nemoguim i normalno razvijanje i kretanje simbola u njemu.

Sam ritam pesnikil1 anrova ne pogoduje ma i najmanje bitnom raslojavanju jezika. Ritam,

gradei neposredno uee svakog momenta u ak cenatskom sistemu celine (kroz najtenja ritmika jedinstva), ubija u zametku 'drutveno-govorne sve tove i lica, potencijalno pritajene u rei: u svakom

sluaju, ritam im postavlja odreene granice, ne dozvoljava im da se razviju, materijalizuju. Ritam jo vie uvruje i stee jedinstvo i zatvorenost ravrn pesnikoga stila i tim strlom postu:Iimnog jedinstvenog jezika.

Usled toga rada na otklanjanju tuih intencija i akcenata iz svih momenata jezika, na unitava-nju sviih tragova drutvene govorne ra:moHkosti i viejezinosti, dolazi do stvaranja .snanog jedin-stva jezika u pesnikom delu. To jedinstvo moe biti naivno i dato samo u retkim epohama pesni-tva, kad ovo ne izlazi izvan granica jedinstvenog i u sebi naivno-zatvorenog, jo nediferenciranog drutvenog kruga iji se jezik i ideologija faktiki 'jo nisu raslojili. Mi obino oseamo tu duboku i svesriu napetost sa kojom se uzdie jedinstveni pesniki jezik dela iz govorno raznolikog i vieje-

zinog haosa njemu savremnog ivog knjievnog jezika.

REC U ROMANU ss

Tako postupa pesnik. Prozaista-romansijer (i uopte gotovo sv;tki prozaista) ide potpuno drugim putem. On prihvata govornu raznolikost i vi~jezinost knjievnog i neknjievnog jezika u svoje delo, ne slabei ih nego ak uestvujui u njiho-vom produbljivanju {jer on pomae u osamosta' !jivanju njihove samosvesti). Na tom raslojavanju jezi'ka, na njegovoj govornoj raznolikosti i ak viejezinosti on gradi svoj stil uvajui, pri tom, jedinstvo svoje stvaralake linosti i jedinstvo (isti-na, drugaije vrste) svoga stila.

Prozaista ne isti re od intencija i tonova koji su mu tui, ne ubija klice drutvene govorne raznolikosti koje se nalaze u njima, ne odstra-njuje jezika lica i govorne manire {potencijalna !ica-pripovedae) koji se ukazuju iza rei i oblika jezika - ve sve te rei i oblike rasporeuje na

razliitom odstojanju od poslednjeg smisaonog jezgra svog dela, od sopstvenog intencionalnog centra.

Jezik proznog rpisca rasporeuje se stupnje-vito, blie autoru ili dalje od njega i od njego-ve poslednje smisaone instance: neki momenti je-zika direktno i neposredno (kao u pesnitvu) iz-raavaju smisaone i ekspresivne ~ntencije autora; drugi prelamaju te intencije; on se Sa tim reima ne saglaava do kraja i naglaava ih na poseban

nain - humoristiki, ironino, parodijski i sl."; trei su jo udaljeniji od njegove poslednje srni-saone instance, jo otrije prelamaju njegove in-tencije; i postoje, napokon, takvi koji su potpuno lieni autorske intencije: autor u njima ne izra-ava sebe (kao autor rei) - on ih prikazuje kao svojevrsnu ftvornu stvar, za njega su one potpuno predmetne. Zato se raslojenost jezika - anrov-ska, profesionalna, drutvena u uem smislu, ili "' ona to zavisi od pogle._da na svet, pravca, poje-

' To jest, rei nisu njegove, ako se shvataju kao direklne rei, ali one su njegove ako su ironino prenete, prikazane i sl., to jest, shvaene sa odgovarajue distance.

56 O ROMANU

dinca, njegova drutvena govorna raznolikost i vi-ejezinost (dijalekti) - ulazei u roman, organi-zuje u njemu na poseban nain, postaje svoje-vrstan umetniki sistem koji orkestrira autorovu intencionalnu temu. ,

~Tako prozaista moe da se odvoji od jezika svog dela, pri tome u razliitom stepenu od po-jedinih njegovih slojeva i momenata. On se moe koristiti jezikom rie predajui mu se potpuno, ostavljaui ga kao polutu ili potpuno tu, ali ga istovremeno primorava da na kraju krajeva ipak slui njegovim intencijama. Autor ne govori na odreenom jeziku od kojeg se u ovoj ili onoj meri odvaja, ve kao da govori kroz jezik, do nekle ovrsnut, objektiviziran, odmaknut. od nje-govih usta.

Prozaista-romansijer ne otklanja tue intenci-je iz govorno raznolikog jezika svojih dela, ne ra zara one drutveno-ideoloke vidokruge (velikih i malih svetova) koje otkrivaju jezici govorne raz-nolikosti - on njih uvodi u svoje delo. Prozaista se koristi reima ve nastanjenim tuim drutve-nim intencijama i primorava ih da slue njegovim novim intencijama, da slue drugom gospodaru. Zato se intencije prozaiste prelamaju, i prelamaju se pod raznim uglovima, zavisno od drutveno"ideo loke tuintine, utvrenosti, predmetnosti jezika govorne raznolikosti kroz koje se prelamanje vri.

'Orijentacija rei meu tuim iskazima i meu tuim jezicima, i sve specifine pojave i mogunosti. povezane sa tom orijentacijom, dobijaju u romanesknom stilu umetniki znaaj. Disonanca f govorna raznolikost ulaze u roman i u njemu se ol'gani:mju u skladan umetnikt sistem. U 'tome je specifina osobina romanesknog ama.

Stilistika adekvatna~m svojstvu romanesknog anra moe jedina biti.-w~Unutranja dTUtvena dijaloginost romaneskne rei zahteva razotkrivanje konkretnog drutvenog kon-

REU ROMANU

teksta reci, koji odreuje svu njenu stilsku struk-turu, njen oblil