BAKTERIOZNA PLAMENJAČA JABUČASTIH VOĆAKA I UKRASNIH BILJAKA. Bakteriozna... · regulatora rasta biljaka (proheksadion kalcijum) Zaštita od BP A. Obradović – Integralna zaštita

1/33

BAKTERIOZNA PLAMENJAČA

JABUČASTIH VOĆAKA I UKRASNIH

BILJAKA

Aleksa Obradović

Poljoprivredni fakultet

2/33

Bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka i

ukrasnih biljaka

3/33


ukrasnih biljaka

3 A. Obradović, Poljoprivredni fakultet

4/33


ukrasnih biljaka

Prouzrokovač: Erwinia amylovora, Gramnegativna

bakterija peritrihe flagelacije

Svojom štetnošću skrenula je pažnju još od 1700. godine

Domaćini: vrste iz familije Rosaceae

Burrill 1880 – SAD – Micrococcus amylovorus


5/33

Erwinia amylovora

E. amylovora je tipska vrsta roda i najznačajniji

patogen.

Predstavnici ove grupe su Gram-negativne bakterije,

fakultativni anaerobi, štapićastog oblika, peritrihe

flagelacije, stvaraju kiselinu iz fruktoze, glukoze i

saharoze.

Ne redukuju nitrate.

Ne poseduju pektolitičke fermente.

Stvara dve vrste EPS.


6/33

Bakteriozna plamenjača jabučastih voćaka i ukrasnih biljaka

Ekonomski značaj

Erwinia amylovora parazitira oko 190 biljnih vrsta iz 39 rodova i 4 botaničke podfamilije

Najveće štete BP izaziva u proizvodnji jabuke, kruške i dunje

Stepen zaraze i do 90%

1998. Vašington (SAD) usled gubitka prinosa -

šteta 68 miliona $

1997-2000. u Italiji iskrčeno preko pola

miliona stabala kruške

A. Obradović – Integralna zaštita jabuke

7/33

Bakteriozna plamenjača - Ekonomski značaj

Od 1995. u Hrvatskoj je iskrčeno preko

340 hiljada stabala kruške i jabuke

1993-1997. u Rumuniji iskrčeno 580 hiljada

stabala kruške, jabuke i dunje


8/33

Bakteriozna plamenjača - Simptomi

• Parazit napada sve delove voćaka: cvet, plod, letoraste,

deblje grane, deblo pa i koren.

• Infekcija se ostvaruje preko cveta, prirodnih otvora (stome,

lenticele, hidatode) i povreda.

• Pojava mrke, a zatim crne boje cvetova – nekroza cvasti


9/33

Simptomi na listovima i mladarima

• Obolelo lišće dobija mrku

boju, suši se i izumire

• Ne otpada, već ostaje na

granama

“Pastirski štap”


10/33

Simptomi na listovima i mladarima


11/33

Simptomi na plodovima

Bakterijski eksudat

• Zaraza se uočava najčešće na mladim, nesazrelim plodovima, a iz njih, pri

jakoj zarazi i povoljnim uslovima, “curi” bakterijski eksudat.


12/33


• Plodovi se smežuravaju, postaju crni. Na starijim i plodovima pred zrenje

simptomi bolesti se ređe uočavaju.


13/33


• Bakterijski eksudat se vremenom suši i formira “bakterijske niti”

Bakterijske niti


14/33

Simptomi na granama

Zaraženi deo „Nezaraženi deo“

Kora postaje mekša i dobija mrku

boju, bubri, nabira se, a potom i

puca.

Širenje zaraze insektima


15/33

Simptomi na stablu

• Kora mrke boje, nabira se i puca. Stvaraju se rak rane. Curi bakterijski eksudat.


16/33

Simptomi

Glog (Crataegus sp.)


17/33

Simptomi

Vatreni trn (Pyracantha sp.)


18/33

Simptomi

Polegla dunjarica (Cotoneaster horizontalis)


19/33

Ciklus razvoja bolesti

• Bakterija prezimljava u rak

ranama zaraženih biljaka

• U proleće, sa kretanjem

sokova, počinje i aktiviranje

bakterija

• Širenje patogena:

insektima, kapima kiše,

rezidbom...

• Sekundarne zaraze nastaju

tokom cele vegetacije


20/33

Kako se proširila E. amylovora?

Prvi nalaz E. amylovora u Engleskoj (Crosse et al., 1958)

• 70ih godina prošlog veka: Holandija, Danska, Poljska,

Francuska, Belgija, Nemačka

• 80ih Češka, Švajcarska

• 90ih Austrija

Prvi nalaz E. amylovora u Egiptu (El-Helaly et al., 1964)

• 80ih Liban, Jordan, Kipar, Izrael, Turska, Grčka...

• 90ih Makedonija, Bugarska, Rumunija


21/33

Distribucija sojeva E. amylovora na osnovu RFLP na Balkanskom

poluostrvu i mogući pravci širenja patogena

Pt7

Pt2

Pt2, Pt7, Pt8

Pt2, Pt8 Pt3

Pt9

Pt2

Pt2

Pt8 H r v a t s k a

B o s n a

i

H e r c e g o v i n a

B u g a r s k a

Crna Gora

Pt2

Albanija

Pt9

Pt9

Pt2, Pt6

Pt2 Pt2

Pt2

Pt2 Pt2

Pt2

A.

Obra

dović

– I

nte

gra

lna z

aštita

jabuke

22/33

Bakteriozna plamenjača u Srbiji

• U Srbiji su simptomi BP prvi put primećeni krajem 80ih godina prošlog veka

• Prisustvo E.amylovora zvanično utvrđeno 1990.g. na kruški i dunji

• Od tada se BP u Srbiji neprestano širi, kako teritorijalno, tako i po broju novih

domaćina

• Novi domaćini: jabuka, mušmula, glog, vatreni trn, polegla dunjarica, japanska

dunja i oskoruša

• E. amylovora je karantinski patogen

• Ekonomske štete koje prouzrokuje vrlo su značajne


23/33

Rasprostranjenost B.P.

1994 1996

Rasprostranjenost BP u Srbiji i Crnoj Gori

2012

BP prisutna skoro

u svim voćarskim

regionima u Srbiji


Suzbijanje je vrlo teško i podrazumeva integralni pristup i maksimalno primenu svih raspoloživih preventivnih mera.

U zemljama u kojima bakteriozna plamenjača nije utvrđena, karantinskim merama treba sprečiti njeno unošenje:

Površine na kojima je bolest utvrđena treba izolovati.

Koristiti zdrav sadni materijal i kalem grančice; Strogo kontrolisati njihovu proizvodnju.

Zaražena stabla gloga i divlje kruške u blizini zasada treba iskrčiti;

Na iskrčenim površinama ne treba podizati mlad zasad sa voćnim vrstama koje su podložne ovoj bolesti.


25/33

Blagovremeno otkriti zarazu češćim pregledom voćnjaka (jednom sedmično) tokom vegetacije.

Odsecanje zaraženih delova treba vršiti 20 do 30 cm od mesta zaraze prema zdravom tkivu.

Alat (makaze, testera i sl.) za orezivanje treba dezinfikovati posle svakog prereza zaraženog tkiva da bi se smanjilo eventualno prenošenje bakterija alatom (natrijum hipohlorit - varikina, etanol);

Jedna od mera je i gajenje otpornih sorti i podloga (većina komercijalnih su osetljive);

Izbalansirana ishrana azotom

Zaštita od BP


26/33

U zavisnosti od perioda vegetacije različiti su nivoi rizika i

mogućnosti primene mera suzbijanja.

U periodu zimskog mirovanja se preporučuju tretmani

bakarnim preparatima. Dobar efekat se postiže ako se

urade tretmani kada je opalo oko 70% lisne mase u jesen,

a takođe i odmah nakon rezidbe i pred kretanje vegetacije.

U ovom periodu vrlo značajna mera je i uklanjanje

zaraženih delova biljaka i dezinfekcija rezova prečnika

preko 5 cm.

Zaštita od BP


Cvetanje je faza kada može doći do infekcije cveta a

preko njega i do novih infekcija višegodišnjeg drveta.

Nakon cvetanja narednih 20 dana je takođe vrlo

kritičan period. U ovom periodu ograničena je primena

hemijskih preparata.


Nakon cvetanja treba

pratiti pojavu simptoma

na mladarima (“pastirski

štap”).

Čim se pojave prvi

simptomi treba pristupiti

mehaničkom uklanjanju

zaraženog i dela zdravog

drveta, uz obaveznu

dezinfekciju alata

(alkohol...) i spaljivanje

odsečenih delova.


29/33

Primena antibiotika je zabranjena. Za prskanje se koriste bakarni preparati.

U nekim zemljama dozvoljena je primena antibiotika, ali tu se javlja problem pojave sojeva koji su postali rezistentni na streptomicin, najčešće prmenjivan u borbi protiv ovog patogena.

Poslednjih godina postignuti su zadovoljavajući rezultati u zaštiti od E. amylovora korišćenjem regulatora rasta biljaka (proheksadion kalcijum)

Zaštita od BP


30/33

Prognoza bakteriozne plamenjače

Prvi pokušaji da se prognozira pojava BP obavljeni su polovinom prošlog

veka u SAD

Sve ove metode polaze od osnovnih saznanja vezanih za:

1. Prouzrokovača oboljenja (biologija i ekologija patogena);

2. Ciklusa bolesti (gde i kako bakterija prezimljava, kada se aktivira...);

3. Epidemioloških karakteristika (primarni izvor inokuluma, kako se bakt.

širi...) i

4. Prikupljanja meteoroloških podataka

Tokom poslednjih pola veka proučavani su i predloženi različiti sistemi

praćenja, predviđanja i prognoze bakteriozne plamenjače

1. BOS – sistem prognoze

2. Sistem srednje temperaturne linije u prognozi b.p.

3. Kompjuterizovan Maryblyt™ sistem prognoze


31/33

Širenje bakterije je naročito intenzivno posle gradobitnih

padavina, tako da funkcionisanje protivgradne službe ima

veliki značaj u kontroli bolesti.

Posle gradobitnih padavina se preporučuje tretiranje

voćaka baktericidima, u cilju sprečavanja infekcije preko

ozleda nastalih česticama leda.

Najbolju zaštitu omogućava kombinacija svih ovih mera

zajedno

Zaštita od BP


32/33

Šta nas očekuje u budućnosti?

Ekonomski značaj bakteriozne plamenjače će se u budućnosti, najverovatnije,

povećavati, i to iz nekoliko razloga:

1. Ova bolest se i dalje širi u nova područja gajenja kruške i jabuke. U Evropi se

bakteriozna plamenjača širi od zapada ka istoku, ali i u zemljama oko

Sredozemnog mora

2. Nema efikasnih mera hemijske zaštite

3. Razvoj streptomicin-rezistentnih sojeva E. amylovora (Jones i Schnabel,

2000) otežava upotrebu antibiotika u zemljama gde je njegova upotreba

dozvoljena.

4. Na kraju, novi sistemi gajenja biljaka u vidu guste sadnje, korišćenja

osetljivih podloga i novih osetljivih sorti ubuduće će imati veliki uticaj na

ekonomski značaj bakteriozne plamenjače.


Jabuka

Veoma osetljive sorte: ajdared, jonatan,

gloster, melrouz, breborn, fudži, elstar

Umereno osetljive sorte: zlatni delišes,

jonagold, greni smit, gala, mucu

Otporne sorte: crveni delišes, prima, prisila


Podloge za jabuku

Najkomercijalnije vrste podloga su

veoma osetljive (M-9, M-26, MM-106)

Otporne : M-2, M-7, MM-111

Geneva 65, 16, 11, 30 otporne

prema E. amylovora, osetljive prema

vašima, virusima itd.


Kruška

Osetljive sorte: viljamovka, kaluđerka, fetelova, paskarasan, santa marija, moretinijeva, klapova, pakhams trijumf, košija, ženeral leklerk, konferans

Otporne sorte: trevuška, žifardova, aleksandar lukas, kifer, magnes

Kolekcija sorata iz instituta Harrow (Kanada): Harrow delight, HW-616, HW-621, HW-611, HW-610


Kruška

Autohtone sorte kruške otporne prema bakterioznoj plamenjači: arapka, asenovka, jeribasma, karamanka, lubeničarka, mirisavac, ilinjača, vodenjak i dr., (ocena 10).

Potencira se i otpornost prema prouzrokovačima bolesti (Venturia pirina i Mycosphaerella sentina) kao i prema kruškinoj buvi (Psylla sp.).


Podloge za krušku

Osetljive podloge: provansalska

dunja, dunja A, dunja C, sejanci

viljamovke

Otporne podloge: old home, sejanci

Pyrus calleriana, P. betulaefolia, P.

ussuriensis


Dunja

Osetljive sorte: leskovačka,

vranjska, asenica

Otporne sorte: hemus i truijumf


Documents

BAKTERIOZNA PLAMENJAČA JABUČASTIH VOĆAKA I UKRASNIH BILJAKA. Bakteriozna... · regulatora rasta biljaka (proheksadion kalcijum) Zaštita od BP A. Obradović – Integralna zaštita