Bauhaus Bauhaus (nem. Bauhaus) ili punim imenom Dravna kola Bauhaus u Vajmaru je bila dravna kola za arhitekturu i primenjene umetnosti, koju je 1919. godine u Vajmaru u Nemakoj osnovao arhitekta Valter Gropijus (nem. Walter Gropius) (1883. - 1970.) a predavai su bili i Kandinski i Kle. Razlog osnivanja kole bila je ideja o stvaranju udruenja zanatlija-umetnika pod upravom umetnika-predavaa, u cilju zajednikog istaivanja profesora i studenata u primeni novih tehnika, materijala i oblika u arhitekturi, proizvodnji nametaja i proizvodnji upotrebnih predmeta. Teorija izuavanja procesa opaanja i boja primenjivana su u praksi. Programi po kojima se radilo u Bauhausu bili su veoma napredni za to vreme. Kao rezultat, grupnog rada i klime velikog entuzijazma, koja je u Bauhausu vladala od faze projektovanja realizacije, nastaju predmeti od kojih je potekao moderni industrijski dizajn. Istorija Krajem 19. veka u Engleskoj se javlja ideja o povezivanju umetnika i industrijske proizvodnje kako bi se ulepali industrijski proizvodi, a unitile imitacije i ki. Spajanje umetnosti i industrijske proizvodnje pokrenuo je u Engleskoj Vilijam Moris (Arts and Crafts) ve krajem 19. veka, ali su njihovi proizvodi bili individualni i bogato dekorisani, dakle nisu bili u skladu s modernim nastojanjima. Pod njegovim uticajem 1907. godine u Minhenu je osnovan Nemaki savez zanatskih i industrijskih proizvoaa (Deutsche Werkbund). Jedna od struja u tom udruenju teila je standardizaciji (ujednaavanju) industrijskih proizvoda najbolje prilagoenih nameni, te i novim materijalima i tehnikama. Delatnost Werkbunda unapreuje i razvija Valter Gropijus, te osniva specijalizovanu kolu za istovremeno bavljenje svim vrstama oblikovanja Bauhaus, 1919. godine u Vajmaru, gdje su tada na vlasti bili socijalisti (Vajmarska republika). S vrhunskim umetnicima i izvrsnim pedagozima (Lionel Fajninger, Georg Muha, Paul Kle, Oskar lemer, Vasilij Kandinski, Laslo Moholj-Na itd.), Valter Gropijus vodio je dva kursa: - materijali i tehnike obrade (rune i mainske); - crtanje, projektovanje i teorija oblika. Prvi je direktor bio sam Gropijus, ali kasnije je direktor postao najpre Hanes Majer, a potom arhitekt Ludvig Mis van der Roe, koji kolu pretvara u istu kolu arhitekture. Godine 1925. kola naputa Vajmar i seli se u Desau gde je prema Gropijusovom projektu 1926. dovrena zgrada Bauhausa. Sama zgrada je prelomno delo moderne arhitekture u kojem oblik sledi namenu. kola se 1932. godine seli iz Desaua u Berlin, ali bauhausovce zbog njihovog internacionalizma, liberalnosti i brige za oveka nacisti optuuju za levi socijalizam, i Hitler zatvara Bauhaus im je doao na vlast. Dela profesora i studenata Bauhausa snano su uticala na industrijsku proizvodnju i na razvoj industrijskog dizajna u Evropi. Mnogi izvanredni umetnici pouavali su u Bauhausu: Ani Albers Jozef Albers Herbert Bajer Marijane Brant Marsel Brojer Avgust ernigoj Lionel Fajninger

Naum Gabo Valter Gropijus Ludvig Hilberzajmer Johanes Iten Vasilij Kandinski Paul Kle Gerhard Marks Laslo Moholj-Na Pit Mondrijan Georg Muha Hinerk eper Oskar lemer Jost mit Lotar rejer Naum Slucki Volfgang Tumpel Gunta tolc Ludvig Mis van der Roe Maks Bil

Delatnost Bauhausa Cilj te kole bio je stvaranje novog udruenja zanatlije-umetnika pod vostvom umetnikanastavnika u zajednikom traganju, i s uiteljske i s uenike strane, za novim tehnikama, novim materijalima i novim oblicima koji e se primjenjivati na arhitekturu, namjetaj i upotrebne predmete. U Bauhausu su se odravali kursevi stolarstva, tkalakog i keramiarkog zanata, slikarstva, grafike i fotografije. Praktinom su radu bili dodati teorijski predmeti o percepciji i boji, i to prema programima vrlo naprednim za to vreme, s konanim ciljem da u uenicima oslobode stvaralaku energiju. Iz mnogostrukih kolektivnih aktivnosti koje je razvijao Bauhaus, u raspoloenju velikog zanosa, od zamisli do ostvarenja, proizlazi moderni industrijski dizajn. Fotografija i grafika ponovno se otkrivaju u Bauhausu gde se eksperimentira s beskonanim mogunostima vezanima uz upotrebu fotografskog aparata: kola, fotomontaa, dvostruka ekspozicija, uveanje negativa i ostala tehnika sredstva koja su danas u svakodnevnoj upotrebi.

Arhitektura, namjetaj i razni predmeti dizajniraju se po osnovu funkcionalnosti. Estetska vrednost nekog predmeta mora proizlaziti iz savrenog stapanja oblika i funkcije. Cela je Bauhausova produkcija obeleena najveom moguom jednostavnou. Prema shvatanju Bauhausa, predmetima ne treba dodavanje ukrase koji bi skrivali ili popravljali rune i bezobline delove, nego treba te delove oblikovati na lep, umetniki nain i predmet e biti lep sam po sebi. Pod uticajem pojedinih pravaca moderne umetnosti ( ekspresionizma, kubizma i naroito nekih grana apstraktne umetnosti), koji su teili pojednostavljenju i pronalazili nove oblike, oblikovanja upotrebnih predmeta dobija novo znaenje postizanje funkcionalnosti predmeta kao kreativan in. Ideje Bauhausa potuju se i danas u naelima industrijskog dizajna: jedinstvo namene (funkcije), potovanja materijala i procesa serijske proizvodnje. Bauhaus je oblikovanje i kontrolisanje plastino-prostorne okoline postavljao kao idealan cilj. Program Bauhausa je bio otkrivanje osnove kreativnosti, zatim humanizacija funkcija predmeta, racionalizovanje novih oblika i na kraju priprema za industrijsko oblikovanje. No drutvo nije bilo zrelo da prihvati takve predmete i Bauhaus je ostao samo genijalna kola- priprema za budui industrijski dizajn.

Bauhaus Bauhaus je prepoznatljiv po kombinovanju runo raenih predmeta i lepe umetnosti u cilju da sve izraeno bude dostupno irokoj populaciji. Predstavlja izvor modernizma i funkcionalizma, a postavio je principe koji i danas utiu na dizajnere Bauhaus pokret je poeo 1919. godine u Nemakoj, prvenstveno u istoimenoj koli za umetnost, arhitekturu i produkt dizajn, koja je zatvorena pred II svetski rat. Veina predavaa i dizajnera iz Bauhaus kole dobilo je uslove za rad i razvoj ideje bauhausa u Severnoj Americi, gde su i pokrenuli za tu oblast sasvim nov dizajn nametaja. Bauhaus pokret je prepoznatljiv po kombinovanju runo raenih predmeta i lepe umetnosti u cilju da sve to se izradi bude dostupno irokoj populaciji. Predstavlja izvor modernizma i funkcionalizma, a postavio je principe koji i danas utiu na industrijski dizajn. Kljuan je uticaj ovog stila na tadanje dizajnere koji su irei ideje Bauhausa utabali put modernom dizajnu. Najpoznatiji meu njima je Le Corbusier. "Forma u slubi funkcije" je glavni moto ovog pokreta, to bi znailo svedene linije i pojednostavljenu formu nametaja, a zatim racionalnost u proizvodnji i upotrebi materijala, kao i funkcionalnost samog predmeta. Tako definisan predmet, odnosno nametaj, bio je prijatan za oko, ali i upotrebu. Kako je promovisao i pristupanost, Bauhaus je ak i u najskromnije domove uneo dozu stila i prefinjenosti istom estetskom formom. Takoe, kombinovanjem unikatnog i komadnog nametaja dobijale su se matovite i originalne kombinacije, ime se izbegla uniformisanost. Moe se rei da je Bauhaus spoj umerenosti i ekstravagancije. Boje Bauhausa su jednostavne, uglavnom bela i crna, sve nijanse sive, uz dodatak jarkih boja kao to su crvena, plava ili uta na detaljima. Ujednaenog inteziteta, boje nikada nisu u prvom planu, jer cilj nije privui panju ve stvoriti oseaj topline, udobnosti i prijatnosti. U prostoriji preovlauju najvie dve boje ili vie nijansi jedne boje, koje stvaraju kontrast i na taj nain istiu svaki detalj. Hladne boje se kombinuju sa hladnim, a tople sa toplim. Zidovi treba da budu neutralni, najee beli ili sivi, predstavljajui pozadinu za isticanje nametaja. Nametaj je krajnje praktian, pojednostavljen i ne zauzima mnogo prostora. Odlika Bauhausa je odsustvo suvinog nametaja, kao i praktinost i komfor spojeni sa najluim modernim dizajnerskim formama. Pri izboru, obratite panju na jednostavan nametaj koji e u potpunosti biti svrsishodan, a da pritom bude ukras enterijera. Detalji su prisutni u izuzetno malom broju, i tu su iskljuivo da bi vrili funkciju. Previe detalja uinili bi ovakav prostor kiastim i ostavili bi utisak enterijera ureenog bez odreenog ukusa. to se tie materijala, izbor je i vie nego raznovrstan, jer Bauhaus dozvoljava upotrebu svih materijala, kako prirodnih tako i vetakih, pa ak i njihovo meusobno kombinovanje. Metal i plastika u kombinaciji sa koom, potpuno su dozvoljeni, ako iskljuivo ispunjavaju osnovne principe. Staklo, elik, metal, drvo, plastika, kamen, koa, guma: sve se moe nai u jednom prostoru a da uopte ne naruava skladnost i celinu. Naprotiv, time se unosi dinamika u ambijent svedenih formi i kolorita. Bauhaus principi ureenja su odlini za sve one koji igraju na sigurno, a vole iste forme, rastereen prostor i odsustvo detalja. Karakter osobe ili lini interesi se mogu iskazati kroz pojedine ekstravagantne predmete kao to su vaza, lampa, luster ili stolica.