Bekstvo+ka+Bogu

5/26/2018 Bekstvo+ka+Bogu

1/215

Dim Honberger & Tim i Duli Kenjutson

BEKSTVO

KA BOGU

Pria o porodicikoja je napustila jurnjavu savremenog ivota

i posvetila se potrazi za iskonskom duhovnoui jednostavnim ivotom


2/215

BEKSTVO KA BOGUDim Honberger & Tim i Duli Kenjutson

Naziv originala:Escape to God, by Jim Hohnberger

Izdavako pravo za Srbiju: Branko uriIzdava: EDEN kua knjige, N.Sad

Urednik: Branko uri

Prevod: Grupa prevodilacatampa: Eurodrim, BeogradTira: 1000

ISBN 978-86-89205-05-3

[email protected]

(+381)64-40-29-428


3/215

Svima onima koji iveu ovim asovima istorije sveta,

ije je versko iskustvo takvo da oseajurastuu glad i e za samim Bogomi koji se nee smiriti dok ne naue

kako da svakodnevnohodaju sa svojim Gospodarom.


4/215

5

PREDGOVOR

Dime, zaista bi bilo dobro da ove poruke pretoi u knjigu

molili su me Dek i njegova supruga Dudi.Pomisao na to zatekla me je iznenaenog. Na kraju, lako je

bilo Deku da predloi pisanje knjige. On je pisac i pisanje je bilanjegova druga priroda. Engleski je bio jedan od predmeta u kolikoji sam uio samo toliko koliko je neophodno za prolaznu oce-nu, da bih zatim bre-bolje sve naueno zaboravio.

Ja? Pisanje knjige? Apsurd! Zahvalio sam im se i odbacio tu

ideju. Moji darovi i sposobnosti nalaze se pre u verbalnoj komu-nikaciji, a ne u pisanju. Meutim, ideja nije htela da nestane. Gdegod bih se okrenuo prijatelji i poznanici su me uporno nagovara-li da napiem knjigu. ak su i pisma koja smo dobijali odzvanjalaistim ehom.

Konano sam shvatio da Bog eli da mi neto kae. Kleknuosam na svoja kolena i u molitvi, gotovo sa nevericom rekao:

Gospode, zar zaista eli da ja piem knjigu?Kada je na moj um ostavljen jasan utisak sa iskristalisanimodgovorom, Da, Dime, elim, bio sam oboren s nogu, zapa-njen i okiran.

Ali ja ne mogu to, Gospode. Nisam talentovan. Pored svegatoga, nemam vremena! Drim predavanja i moj ivot je ispla-niran dvanaest do osamnaest meseci unapred. Jednostavno neznam kako bih to mogao da radim, Gospode!

Pokuao sam da potisnem ideju, da je barem odloim na nekovreme, ali ona je nastavila da me u mislima proganja i da mi seiznova vraa. Ve sam jasno video kako je Bog upotrebio neko-liko osoba da mi ukau na moju novu dunost. Od ranije sampoznavao taj Bogu svojstven manir da koristi vie ljudi sa razli-itim darovima kako bi ostvario svoje delo.

Kad Bog pozove nekoga da obavi odredjeni zadatak, obino

je to osoba koja nema nikakvu kvalifikaciju za posao koji je eka.


5/215

Na taj nain izabrano orue potpuno zavisi od Boga. Iskuenjekoje svakoga vreba jeste pripisivanje slave sebi, isticanje neka-kvih sopstvenih zasluga u onome to je Bog sam ostvario. Dok

je nadgledao izgradnju hrama u Jerusalimu, Solomon je mogaovideti kako raste lepa graevina na kojoj rade hiljade radnika ijisu atori uredno stajali oko hrama. Ugledavi taj prizor car seipak obratio Bogu reima: Ovaj dom koji sam ja sazidao na-zvan je tvojim imenom.

Solomon je sebi pripisao ono to je Bog uinio koristei hi-ljade svojih radnika kao svoja orua, pa ipak se taj hram nije

zvao po Njemu kao glavnom Graditelju. Do dananjeg dana jeova velianstvena graevina poznata kao Solomonov hram. Nija nisam eleo da prisvajam slavu za pisanje ove knjige. tavie,nisam ni mogao to da uradim jer sam znao da bez Boje inter-vencije ne bih bio u stanju da zavrim ovaj posao.

Na kraju sam rekao Bogu da ako trai od mene da piem knji-gu, onda elim da mi to isto jo neko kae. Ovog puta sam vie

voleo da to bude neko drugi, a ne obrazovani ljudi sa finim ma-nirima i lepim izraavanjem. Gospode, elim da to bude najsmerniji instrument koji mo-

e da nae i upotrebi! Ako mi progovori kroz nekoga slinog,poeu da piem knjigu.

Tokom jeseni 1995.godine, stigao sam u Kaliforniju gde meje ekala serija predavanja. Ljubazni ljudi koji su me saekali naaerodromu, rekli su mi za Eleonoru. Ona je bila siromana stari-

ca. Gotovo na samrti leala je u bolesnikom krevetu, u jednomstarakom domu. Eleonora je iskreno volela moja predavanja iosetila je mir u Gospodu kao nikad ranije, dok je hvatala porukekoje su se mogle uti na tim predavanjima. Znajui sve to, ljudikoji su me doekali saoptili su mi:

Dime, ona je suvie bolesna da bi prisustvovala novoj serijitvojih predavanja, ali izrazila je elju da te vidi. Mnogo bi joj zna-

ilo ako bi bar na nekoliko minuta svratio do nje.


6/215

7

Poto sam dobio potvrdu da imamo dovoljno vremena, ose-tio sam nakon molitve da treba da odemo i posetimo Eleonoru.Tako smo se nali na putu ka starakom domu. Nisam u stanju

da do kraja opiem svoja oseanja kada smo uli u sobu i kada jeova starica uzviknula:

Dim Honberger! Ne mogu da verujem! Doi ovamo, bli-e! Zatim je nastavila Gospod mi je rekao da treba knjiguda napie.

Pokazala je prstom na policu gde se nalazilo nekoliko videotraka sa mojim predavanjima i dodala:

Mora sve to da stavi u knjigu. Molim te, Dime, obeaj mida e sve to da stavi u knjigu. Tako je vano da to moemo daitamo kao knjigu. Molim te obeaj mi da e to uraditi!

Moj glas je postao priguen i suze su mi navrle na oi jer samznao da u tom momentu stojim na svetoj zemlji. Ova starica nasamrti bila je orue koje je Bog upotrebio da me pokrene na ak-ciju. Bio je to 8. septembar 1995.

Eleonora, vi ste odgovor na moju molitvu uspeo sam dajoj progovorim.

Eleonora je mislila da e na susret od nekoliko minuta bitiblagoslov za nju. Meutim, ja sam imao pravu privilegiju da jeupoznam i to na samom kraju njenog ivota. Zaspala je u Isusu4. oktobra te godine.

Bog kae: Pre nego me prizove, odazvau ti se. Nikad mito nije bilo tako jasno ilustrovano kao za vreme pisanja knjige.

Sada kada sam znao da je pisanje moj prioritet, poeo sam da seborim za slobodno vreme kako bih pisao bez prekidanja. Kao iobino, Bog je uzeo stvar u Svoje ruke. Samo je trebalo da budemstrpljiv.

Nedugo posle ovih dogaaja, moj sin je prodao plac jednombiznismenu iz inostranstva. Ovaj ovek bio je toliko oduevljenponaanjem mog sina, da me je nazvao da pita da li on i njegova

supruga mogu da nas posete na nekoliko dana, kako bi upoznali


7/215

8

lanove nae porodice. Hteli su da lino osete i vide odnose kojipostoje meu nama. Taj ovek je eleo da vidi ta mi to kao poro-dica radimo kad u naem okrilju sazrevaju tako plemeniti mladi

ljudi. Sloili smo se da dou i uivali smo u njihovom drutvu.Pre odlaska ovaj ovek mi je saoptio: Dime, imam vilu na ostrvu Sent Kroa. Ako tvojoj porodici

ikad zatreba mesto za odmor, ta vila vam stoji na raspolaganjuonoliko vremena koliko elite, naravno, bez ikakve nadoknade.

Eto, a ja sam se brinuo kako u nai mesto gde me niko neeometati. Bog je sve unapred znao, ak je i namestio da okolnosti

budu takve da smo mogli da provedemo ceo mesec u blagoslo-venom miru i srei.Svako jutro sam provodio u molitvi, tihom razmiljanju i pi-

sanju. U popodnevnim asovima bio sam sa svojom porodicomna plai. Kupali smo se i ronili. Bilo je to prijatno vreme za opu-tanje i razonodu. Moj um bio je na ovaj nain pripremljen zaprimanje sveih utisaka kojima je Boji Duh eleo da me impre-

sionira. Napustio sam ostrvo sa jasnim nacrtom za knjigu.Poglavlja, smernice i ilustracije sve je ve bilo isplanirano.Ali kako od tog kostura napraviti rukopis to je bilo izvan mo-jih sposobnosti. Znao sam da mi je potrebna pomo nekog pisca,ali gde nai takvu osobu? Nekoliko profesionalaca iz te braneponudilo mi je svoje usluge, ali kad god sam se molio Bogu za to,Bog mi je odgovarao:

Ne, to nije taj.

Znao sam da mi je bila potrebna vie nego jedna osoba dapopravi moju gramatiku, pravopis, itd. Bila mi je neophodna po-mo u pisanju. Mislio sam, ako naem nekog ko e pisati umestomene o mom iskustvu sa Bogom, onda ta osoba mora imati istoiskustvo i isti stil pisanja. Gde bih na ovoj Zemlji mogao naitakvu osobu?

Pre nego me prizove, ja u ti se odazvati. Ponovo je obeanje

obilno ispunjeno. Nekoliko godina pre ovoga, upoznao sam par,


8/215

9

Tima i Duli Kenjutson, koji su eleli iskustvo o kojem sam go-vorio. Posavetovao sam se s njima. Poeli smo da se meusobnoblie upoznajemo. Video sam kako nastaju promene u njihovom

porodinom krugu. Sve vie su doputali Bogu da ih menja. Uproteklih nekoliko godina razmenjivali smo pisma tako da sambrzo mogao da zakljuim kako su Timov i moj stil izraavanjaveoma slini. Dok sam iznova itao ova pisma zajedno sa svo-jom suprugom, Seli, esto sam oseao kako itam sopstvene mi-sli. Tim je imao sposobnost da praktinu istinu koncizno izrazi.Znao sam da su on i njegova supruga ve poeli da stiu ono

iskustvo za kojim su udeli.U jesen 1998, za vreme naeg sastanka u Virdinija kampu,Duli je ula u prostoriju gde smo bili okupljeni i ja sam u svo-jim mislima odmah osetio snaan upliv Svetog Duha koji mi jegovorio da je to prava osoba od koje u dobiti pomo. Znao samda Duli voli engleski jezik. Od ranije sam bio upoznat sa timda ona i njen suprug imaju interesovanje vezano za pripremu i

izdavanje knjiga. Priao sam im oboma i rekao ta imam, a onisu odgovorili da ih uzbuuje to to e unapred videti materijalza knjigu.

Nisam imao pojma o tome u ta sam se upetljao. Poslao samprvih nekoliko poglavlja, a ona su mi vraena u potpuno izme-njenom obliku. Ne samo da su pripremili knjigu za tampu, negosu je preradili, i u tom procesu, od dobrog teksta napravili subolji, da bi na kraju to bila najbolja mogua verzija. Ubrzo smo

doli na ideju da im predam samo smernice sa ciljevima, ilustra-cijama i sutinom za svako poglavlje teksta.Sve sam to snimio natraku koju sam im poslao. Za kratko vreme potom sam dobijaogotov tekst koji je trebalo samo da pregledam. Posle samo neko-liko poglavlja bio sam oduevljen izgledom knjige. Uzbuenje jeraslo dok sam posmatrao Boju ruku na delu.

Ova knjiga nije trebalo da bude produkt samostalnog rada

Dima Honbergera, ve zajedniki projekat grupe ljudi koje je


9/215

10

Bog postavio na odreenu poziciju i pozvao da Mu slue. Tako-e, posmatrao sam Tima i Duli dok su radili na svom linomiskustvu. S entuzijazmom su uskoili u posao na koji ih je Bog

pozvao i nikada nisu traili bilo kakvu novanu nadoknadu ilipriznanje, pa ak ni to da im se refundiraju trokovi. Zapazivinjihovo smerno ponaanje, znao sam da je Bog bio u pravu kadaje njih odabrao za ovaj posao. Ono za ta sam mislio da e bititeak posao, pretvorilo se u radosno zanimanje.

Danas, kad pogledam unazad, zapanjen sam ta je sve Boguradio. Moram da priznam da, iako na prvim stranicama ove

knjige stoje imena svih nas koji smo na neki nain bili umeaniu njeno pojavljivanje, ipak je nismo mi napisali. To je bilo Bojedelo od samog poetka. Dok vas podstiem da itate ovo tivo,inim to bez i malo elje za linim isticanjem, jer je ovo delo na-stalo kao plod Bojeg provienja i Njegovih uputstava, a ne kaorezultat mojih sposobnosti, kao neto za ta bih slavu pripisaosebi.

Moja elja je da svako ko proita rei ove knjige dokui ciljzbog kojeg ona postoji, a to je da ukae na put kojim moemoutei k Bogu.


10/215

11

1. poglavlje

SLAVNA POTRAGA

I prije nego poviu, ja u se odazvati;jo e govoriti, a ja u usliiti. (Isaija 65,24)

Dime ta te dovelo ovamo? pitao je Voren.Mogao sam da mu proitam misli. Bio je sasvim ubeen da

traim svoj ivot ovde u planinama, dok sam za to vreme mogao

da zaradim gomilu para dole u gradu. Voren je traio plac u pla-ninskoj divljini, dok smo se on, njegova trudna ena i ja truckalipo dombama seoskog puta u mom kamionetu.

Pa, Voren zapoeo sam odgovor Vidi, ja sam hrianin,i ovde smo doli zato to...

Stani, Dime, tu se smesta zaustavi! prekinuo me je Voren. Ja nisam hrianin i ne verujem u hrianstvo. Ne elim ni re

da ujem vie o tome!Iznenadna nelagodna tiina okovala je atmosferu u momautu. Pomislio sam: Kako e Bog dosegnuti osobu poput ove?Ipak, oseao sam se primoranim da kaem jo neto, i dok samse u isto vreme tiho molio, rekoh: Voren, treba mi samo par tre-nutaka tvog vremena i vie nikad neu rei ni re o hrianstvu.Voren, Bog koga sam upoznao u ovim planinama toliko te voli.Iako Ga ti odbija, jednog dana kada ti bude trebao, On e ipakbiti tu za tebe. Doi e dan kada e i tebi zatrebati moj Bog!


11/215

12

Ako je atmosfera u mojim kolima do tog trenutka bila hladna,posle ovih rei ona je postala ledena. Izgledalo je kao da sam svojimkomentarom uinio stvari jo gorim. Obavili smo svoj posao i Vo-

ren se odvezao svojim autom. Meutim, uspomena na ovaj kratakrazgovor podsetila me je na moje sopstveno otuivanje od Boga.Eho mojih sopstvenih rei brujio mi je u uima: JEDNOG DANAKADA TI BUDE TREBAO, ON E IPAK BITI TU ZA TEBE!DOI E DAN KADA E I TEBI ZATREBATI MOJ BOG!

16. DECEMBAR, 1948. Gospodine rekao je umorni lekar pokuavi da privue pa-

nju oveku koji je izgledao jo umorniji i zabrinutiji od lekara. Da? odgovorio je Henri ozaren iznenadnom nadom. Nje-gova iznenadna radosna reakcija bila je sasvim neprimerena sta-roj ekaonici u kojoj se oseao bajat miris duvanskog dima i uvekprisutna atmosfera straha i iekivanja, koji su karakteristini zaovakve ekaonice.

Muko je! zaigrao je osmeh na lekarevom grubom licu.

Deki od 3 i po kilograma! Kako je moja ena upitao je Henri ve uzbuen prethod-nom veu o sinu koji se upravo rodio.

Bio je teak poroaj zabrinutost se ponovo vratila na licestrunjaka. Sada je moete videti odgovorio je pre nego to jepitanje bilo dovreno.

Dok sam leao na rukama svoje majke, nisam imao svest otome da sam u trenutku zaea postao uesnik u ratu izmeu

Boga i sotone. Jo dok sam bio u utrobi, Bog je u Svojoj besko-nanoj mudrosti poeo da ostvaruje plan koji se ticao mene li-no; On je nastojao da u meni probudi enju, da podstakne po-trebu za Njim. On je znao da sam ja roen u svetu koji je bio uratu protiv Njega, u pobuni protiv Njegovih principa, Njegovevolje i Njegovih puteva.

Bog je, takoe, znao da u biti roen sa prirodom koja je ote-

ena usled ovekovog eksperimentisanja s grehom. Znao je On


12/215

13

da bih prirodno sledio svoje sopstvene podsticaje i sklonosti, i dae mi i sama pomisao na predavanje i potinjavanje volje Njemubiti potpuno strana. Dalje, Bog je veoma dobro znao da e se so-

tona truditi nasuprot svakom Njegovom poduhvatu. Uprkos svimovim neprilikama, Bog je stavio u pokret Svoj plan za mene. Po-to je ekao skoro est hiljada godina ljudske istorije, da se DimHonberger rodi, sada je dobio priliku da pokua da zadobije mojuljubav. Bog je bio u potrazi za mnom, jer On traga za svakim odnas. To je slavna potraga ljubavi koja se raa u Bojem srcu.

Veronika i Henri Honberger bili su zadovljni svojim treim

detetom. Doneli su me u svoj skromni dom u Epltonu, Viskon-sin, reeni da uine sve to mogu kako bi me podigli i stvorili odmene vrednog i potenog oveka i graanina. U detinjstvu nisamimao nikakvu svest o Bojoj ljubavi, ali mi je Bog govorio prekomojih roditelja. Oni su mi dali prve pouke o Bojem karakterukroz svoje postupanje sa mnom.

Roen sam sa tvrdom voljom koja insistira na sopstvenom

putu! Kada sam bio gladan plakao sam. Kada sam eleo da mi sepromene pelene plakao sam. Kad god neto nisam voleo, plakaosam u pokuaju da ostvarim svoju volju. Poto je majka udovoljilamojim potrebama, pouila bi me o Bogu koji je brian i pun ljuba-vi, i to na nain ije vrednosti ni sama nije bila svesna.

Ponekad sam plakao zato to me je stavila u kolevku, a ja sameleo da me dri u naruju. Majka je imala izbor mogla je dapopusti pred mojim plaom ili da me naui da svoju volju mo-

ram potinjavati njoj. Kada je poputala, dolazei da me uzme unaruje, davala mi je na taj nain pouku da u svojim plakanjemuvek uspeti da isteram svoje; tako je sebina volja sve vie jaa-la u mom malom srcu. S druge strane, kad bi majka, kroz svojpostupak, rekla: Ne, ne moe me naterati da te podignem, jersam odluila da treba da bude u kolevci, ona mi je davala po-uku kako da predam svoju volju Bojoj volji i to tako to u se

pokoriti njenoj volji.


13/215

14

Roditelji stoje umesto Boga u odnosu na maloletnu decu, kojasluajui roditelje, ue da budu posluna Bogu. Tako je poelavelika objava rata u mom ivotu. Ponekad je sotona dobijao, a

ponekad Bog, ali kroz sve to ja sam uio i odrastao.Od samog roenja u nama raste elja da pronaemo ispunjenje

i sreu. To znai da emo ovo unutarnje ispunjenje traiti u stvari-ma, ukoliko nas mudro ne usmere roditelji i ne vodi milost Boja.Samo po sebi to nije pogreno jer je Bog prilikom stvaranja ispuniozemlju svim onim to donosi zadovoljstvo. Meutim, postoji stalnoiskuenje za ljude da vie cene stvari od Onoga ko ih je darovao.

Setite se samo svog sopstvenog dejeg iskustva od mnogih Bo-ia. Poto ste pocepali ukrasni papir i traku kojima je bila upako-vana vaa silno eljena igraka, jedva da ste u toj prilici procedilineku re hvale onom ko vam je priutio ovaj poklon. Promrmljaliste par rei tek na insistiranje majke, ali jedino to su vae oi vide-le bila je eljena stvar koja je zauzela mesto darodavca.

to se mene tie, bio je to duplo hromirani bicikl trobrzinac

marke Schwinn. Ah, kako sam ga voleo! Bio je to najlepi biciklu kraju. Kasnije, ova ljubav je prerasla u crvena vatrogasna kolasa pokretnim krovom marke Pontiac novi predmet moje panje.Lagano sam se uvebavao u svetu u kojem sam iveo, da sreu me-rim stvarima koje sam posedovao i da se poistoveujem sa njima.

Stvari ovog sveta nisu samo materijalnog porekla, nego tuspadaju i poloaj, mo, ponos i zadovoljstvo. Veina veruje dasrea i ispunjenost dolaze od zadobijanja istaknutog poloaja ko-

jeg prati mo i ponos. Drugi misle da e ostvarati trajnu sreuako su u braku sa odreenom osobom, ili ako su u mogunostida poseuju egzotina mesta. Trei, opet, ele ivot pun zado-voljstava traei nain kako da budu to slobodniji od odgovor-nosti, u nadi da e im to doneti istinsku sreu.

Sve nabrojano ulazi u trku iji je cilj zadobijanje naklonostinaeg srca, a to isto i Bog eli. Bog sve to vidi. Njegova potraga

za nama poinje pre nego to postanemo svesni elje da u Njemu


14/215

15

naemo zadovoljstvo i ispunjenje: Pre nego to me prizovu, Jau im se odazvati. (Isaija 65,24).

Hvalite Boga zato to je u naa srca posadio elju za istinskim

ispunjenjem koje se samo delimino moe postii svetskim me-todama. Svuda oko nas postoje primeri uspenih ljudi koji su ste-kli bogatstvo, mo i slavu sve to je prema logici ovog sveta ne-ophodno za sreu. Ipak, neki od njih su najjadniji ljudi na svetu,koji kao oajnici okonavaju svoj ivot u kaljuzi narkomanije.

U ovoj borbi za ljudske due, avo koristi sav svetski sjaj i zla-to kako bi nas prevario. Njegovi metodi ukljuuju prevaru usled

koje ak i na najgori mogui izbor moe izgledati veoma dobro.On napada na um, bombarduje naa ula iz svih mediijskih oru-a, asopisa i bilborda. On snano provocira nae elje, strasti iapetit, u pokuaju da nas zarobi. Dovoljno je samo pogledati re-klame za cigare i alkohol, pa da bude jasno kako lako ljudi moguda postanu robovi ovih navika. Reklamne poruke prenose idejuda e ljudi koji piju i pue postati popularni, imati seksi atletski

izgled. Umesto toga, ovisnici se posle nekog vremena probudekao robovi hemijskih supstanci koje im unitavaju zdravlje, kra-du novac i liavaju ih sree.

Bog je u podreenom poloaju u ovoj borbi za naa srca. Onnikad ne lae i nikad ne zavodi. Njegove rei su: Evo stojim navratima i kucam: ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k nje-mu i veerau s njime, i on sa mnom (Otkrivenje 3,20).

Bog se obraa naem intelektu, razumu i naoj savesti. Na

odgovor morao bi da bude dobrovoljan. On ne eli robote. Bogmoe da usadi enju za Njim u nae srce, ali odgovor na tu e-nju u potpunosti zavisi od nas. Bog nikada ne vri nasilje nadnaom voljom.

Nisam ni znao da imam problem sa sopstvenim egom kojetrai svoj put. Ta moja volja bila je sve to sam ikada znao. Ipakme je Bog jurio i osvajao tridest godina, sve dok konano nisam

osetio svoju potrebu za Njim. Prolo je jo deset godina dok nije


15/215

16

zadobio moje poverenje i jo est ili ak vie godina dok tvra-va mog srca nije sasvim bila osvojena, a ja u potpunosti pripaoNjemu.

Biblija govori o oveku koji se zvao Avram, kome je na u-desan nain darovan sin u njegovim poznim godinama. Kao idruga dugo oekivana deca, ovaj deak bio je maen od stranesvog oca i ubrzo je postao ponos i radost oeva u njegovoj staro-sti. Avram nije samo imao znanje o Bogu. On je poznavao Boga.Ovaj ovek bio je blizak s Bogom.

Tada je Bog zatraio od Avrama da prinese svog sina kao r-

tvu paljenicu. Uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga,Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na rtvu tamo na brdugdje u ti kazati. (1. Mojs. 22,2).

Zato je Bog traio takvu stvar? Jadni Avram! Kako li je samopatio dok je mislio o tome da e njegov ljubljeni sin biti uzet odnjega. Teka srca on je krenuo da poslua Boji nalog. Bog je dopu-stio da iskuenje ovog oveka doe do take posle koje vie nema

povratka, a onda se iznenada umeao, povikavi: U redu je, Avra-me. Nikad nisam eleo tvog sina kao rtvu. Isak, tvoj sin, zauzeo jemesto u tvom srcu koje pripada samo meni. eleo sam da ga po-merim sa trona tvog srca kako bih sa tog mesta suvereno vladao.

Avram je uio lekciju da Boji darovi ne mogu da budu vanijiza nas od Onoga ko ih daje. Bog daje istu pouku svakom od nas.On nas prati sve dok nas cele ne zadobije. On nije eleo Isakakao rtvu. eleo je Avrama. Ne trai Bog tvoje stvarice, ve one

moraju biti sklonjene sa trona tvog srca ako su bespravno zauzeleto mesto koje im ne pripada.

Mi esto oklevamo da Bogu damo ono to posedujemo zatoto se bojimo za sigurnost onoga to treba da Mu predamo, po-sebno ako se radi o naim dugo gajenim idolima. Mi, meutim,ne treba da imamo takve strahove. Isus nije doao da uniti, negoda spase. Sve to Bogu predamo savreno je bezbedno, i obrnuto,

nita nije sigurno ako nije sasvim Njemu predato.


16/215

17

est meseci kasnijePutovao sam na Srednji zapad1. Dok sam bio u poseti jednoj

porodici, telofon je zazvonio. Domaica je rekla:

Dime, za tebe je. Zdravo, Dime, ja sam, Voren. Voren! skoro da sam vikao, dok je moj mozak u trenutku

premotao na razgovor u kamionu. Kako si me uopte pro-naao ovde?

Nije bilo lako ree on. Njegov glas koji je do tada zvuaosamopouzdano, odjednom se promenio kada je rekao:

Dobili smo bebu,Dime. Divno! ta je? Sin... njegov glas je zadrhtao. ta se dogodilo, Vorene upitao sam. Dime odgovorio je on sa bolom u glasu Sin mi je roen

sa tri rupe u srcu. Potreban mi je tvoj Bog, Dime! Potreban mije tvoj Bog!

Velika potreba potisnula je u stranu Vorenovu ljutnju i strah.Njegova pria naterala mi je suze na oi, jer mi je to stvorilo pri-vilegiju da sa njim podelim dobru vest o Bojoj slavnoj potrazi zasvakim ljudskim srcem.

Kada sam prvi put upitao svoju enu, Seli, da izaemo, njenodgovor je mogao da se svede na dve opcije. Mogla je da prihvatiili da odbije. Prihvatanje bi bio vei rizik. Meutim, odbijanje, biznailo doivotno liavanje radosti koje potie iz mog srca uskla-

enog s njenim srcem, kao i braka koji je nebo potvrdilo. Kakvabi to samo tuna alternativa bila da me je odbila!

Tako je i kada govorimo o slavnoj potrazi za osvajanjem tronanaeg srca koju preduzima Bog pun ljubavi. Ne postoji mnotvomoguih odgovora samo jedan dobar, i onaj drugi koji je veomaloa alternativa. Moj izbor bio je da odgovorim na ovu potragu, jer

1Region u SAD


17/215

18

u protivnom ona ne bi prestala sve dok ne zastanem i ne sretnemse licem u lice sa Onim koga sam poeo da upoznajem i da Gavolim. ta je tvoj odgovor?


18/215

19

2. poglavlje

DA LI JE FORMALNARELIGIJA DOVOLJNA?

A ovo je ivot vjeni da poznaju tebe jedinogaistinoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. (Jovan 17,3)

Ali mama, zato moram da idem? Ne volim da idem u cr-kvu. Nikad nisam doiveo neto lepo tamo.

Naravno, moja majka je odbila moju molbu i ja sam morao

nevoljno da pokoravam svoje JA njenoj volji i da svakog viken-da poseujem crkvena bogosluenja. Crkva je bila takav teret zamene da sam se, moram to priznati, ponekad iskradao u zadnjideo crkve gde su se nalazili crkveni asopisi. Poto bih uzeo je-dan od njih, brzo bih mugnuo napolje u park gde sam provodioostatak vremena, taman toliko koliko je trajalo bogosluenje. Nijeda se moji roditelji nisu trudili. Slali su me u hrianske kole i

vodili su me sa sobom svakog vikenda u crkvu. Meutim, crkvaje nekako bila suvie izvetaena, previe formalistika, pretera-no dosadna da bi me zadrala. Morao sam da je poseujem, takoda sam od prvih dana nauio da igram igru, da se tako izrazim.Istu igru verovatno i vi znate i to ne zato to ste bili lanovi mojecrkve i posmatrali mene i moje iskustvo. Mnogi koji ispovedajuhrianstvo formalno obavljaju svoje dunosti i ponaaju se nanain koji se od njih oekuje, pokazujui se spolja kao dobri, doku isto vreme znaju da njihovo srce nije tu. Oni to moda nisu u


19/215

20

stanju da objasne, ali takva religija ne ispunjava njihove pravepotrebe, pa ipak, oni slede utvreni put, jer to tako treba.

im sam se oslobodio uticaja mojih roditelja prestao sam da

idem u crkvu. Sledio sam sopstvena interesovanja i iao svojimputevima. Dosta mi je bilo odlazaka u crkvu i religioznog gluma-tanja. Kada sam sve sabrao, za moj pojam to nije vodilo niemu.Bog za mene nije bio nita stvarniji u poreenju sa iskustvommojih nereligioznih drugova. Bog me nije krivio zbog mog zala-enja. ekao je pravi momenat da zadobije moju panju.

Imao sam trideset godina, diplomu sa koleda, pet godi-

na radnog iskustva u prodaji kompjuterskih sistema i bio samsamostalni vlasnik Hohnberger agencije uspene agencije zaosiguranje pre svega automobila, stanova, ivota, ukljuujui izdravstveno osiguranje.

Bio sam mlad, agresivan i spreman da gradim sopstvenu sre-u, od udobnog ivota u sadanjosti, sve do mirne starosti i pen-zionerskih dana u budunosti. Sve to sam gradio u ovom svetu.

Imao sam lep dom, vozio nove automobile, imao odlina prima-nja i posao koji je cvetao. Jurio sam ameriki san, verujui dasrea dolazi kroz stvari koje ivot ine interesantnim, komfor-nim i uzbudljivim.

Solomon, najmudrijij ovek koji je ikad iveo na svetu, lepoje sroio ovo o emu govorim: Sve je tatina (Propovednik1,2). Tatina podrazumeva prazninu, privid, neto to nikad nemoete da uhvatite rukama. Ja sam upravo gonio ovu prazninu,

ameriki mit, a Bog je eleo da privue moju panju. Ali kako?Jednostavno, ekao je, i kada je doao pravi trenutak, podstakaome je da ponudim ivotno osiguranje svom zubaru. Malo samznao o drastinoj promeni koja e nastupiti u mom ivotu nakonBoanskog upliva.

Moj zubar bio je ujedno i moj klijent. Ja sam osigurao nje-gov posao, dom, kod mene je imao zdravstveno osiguranje, kao

i osiguranje za auto, pa sam pomislio: Zato mu ne bih prodao


20/215

21

i ivotno osiguranje? Zakazali smo sastanak s tim ciljem. On,meutim, nije pokazao nikakvo interesovanje, to je mene izne-nadilo, jer je bio veoma razborit ovek.

Zbog ega ne eli da kupi ovo ivotno osiguranje upitaosam ga.

Zato to verujem da e se Bog vratiti pre nego to budem mo-rao da iskoristim tu vrstu osiguranja glasio je njegov odgovor.

Nasmejao sam se! U poslu kojim sam se tada bavio moete daujete izgovore svake vrste, ali ovaj mi je zvuao zaista smeno.Mislio sam da se ali.

ta je pravi razlog zapitao sam elei da znam istinu. To je pravi razlog. Odakle ti samo takva ideja? Iz Biblije. Zar ti nikad ne ita Bibliju, Dime? Bibliju! Ma to je samo ponavljanje jednog te istog... Oe

na i Zdravo Marijo. O, ne, to uopte nije tako.

I tako je zapoeo razgovor koji je trajao jo itav sat i po, ito ne o mom ivotnom osiguranju, nego o jednom sasvim dru-gaijem ivotnom osiguranju. Moja panja bila je sasvim prido-bijena. Kod mene je probudjeno interesovanje, a radoznalost jeivnula. Zubar je pogledao na sat, rekavi:

Dime, imam neke obaveze. Zato ne bi u sredu uvee doaosa svojom suprugom da nastavimo ovaj razgovor.

Mogu li da ti postavim svako pitanje, a da se ne naljuti?

Naravno uveravao me je. Dobro mi zvui rekoh biemo tamo!U sredu uvee, Pol i Etel Koner poeleli su nam srdanu do-

brodolicu. Posle nekoliko trenutaka zadravanja u njihovojdnevnoj sobi, Pol je predloio da preemo u trpezariju, gde smonas etvoro zauzeli mesta oko velikog stola. Mislio sam u sebikako su udni ovi ljudi. Nisu nam ponudili pivo ili neto drugo

za jelo i pie, a sada kad smo seli za sto, Pol se izvinio to e otii


21/215

22

da neto donese. Pomislio sam: Sigurno se setio da donese pivo.Meutim, ne. On se probio do oka stola i izbrojao: 1,2,3,4 Bi-blije! O, ne rekoh u sebi, Ovaj mora da je neki fanatik. Pa ni

papa nema etiri Biblije!Tada nam je Pol podelio Biblije, rekavi: Dime, otvori svoju Bibliju i pronai Danila. ta je Danilo upitao sam. To je knjiga Staroga zaveta. ta je Stari zavet? Ti se zaista nisi alio kad si rekao da nisi itao Bibliju na-

smejao se Pol.Seli i ja smo napustili njihovu kuu u 11.30 uvee. Nikad usvom ivotu nismo uli tako potresne istine. One su uinile da umom srcu zazvoni zvono koje e konano u meni probuditi eljuza Bogom elju koju je On sam usadio u moju duu.

Nai domaini su nas pozvali da ih ponovo posetimo nared-ne sedmice. Nisam mogao da doekam sledeu sredu. Pol je bio

biblijski uitelj. Uinio je da Biblija za mene postane iva stvar-nost. Zato mi nikad niko u mojoj crkvi nije govorio o tim stva-

rima? pitao sam. Ne znam nastavio je jednostavno Pol morae njih da

pita.To sam upravo i odluio. Poznavao sam dva svetenika. S jed-

nim sam iao u lov, a sa drugim sam pio. Jednog od njih pitao

sam o onom to me je muilo. S kim si prouavao bio je njegov upitan odgovor. Sa Dr Konerom i njegovom suprugom. Ne, Dime, nisam te pitao za ljude sa kojima si prouavao.

Mislio sam na njihovu religiju.Kada sam mu rekao, njegov zakljuak je bio: Oni su fundamentalsti, Dime.

ta to znai pitao sam.


22/215

23

Fundamentalisti veruju da kada ita Bibliju, to treba bukval-no da razume, to znai da treba da ini sve kao to tamo pie.

Bio sam zbunjen.

ta je loe u tome? I ta smo mi ako nismo fundamentalisti? Dime,mi smo tradicionalisti. Mi verujemo da je Biblija pi-

sana pre mnogo hiljada godina i da se danas mora tumaiti uskladu sa tradicijom crkve i sa osnovama dananjeg drutva. Toznai da mi ne treba da ivimo onako kako su iveli ljudi u onovarvarsko doba kada je Biblija pisana.

Oh! Ok, to ima smisla.

Naoruan ovom milju, nastavio sam biblijsko prouavanjesvake srede kod Konerovih i to je trajalo narednih osamnaestmeseci. Nisam ni slutio da se u Bibliji kriju takve ideje. Na krajusvakog prouavanja, Etel me je pitala:

Dime, da li bi doao u crkvu ovog vikenda?Moj odgovor bi redovno glasio: Ne dok se sasvim ne uverim da je ovo istina.

Ovo je postala naa mala tradicija, sve dok se na njenom licu nijevideo potpuni ok kada sam tokom jednog od naih susreta rekao: Ovog vikenda dolazim u crkvu. Jedva ekam da upoznam

svece koji ive po ovoj istini!Bio sam uzbudjen! To e biti zaista veliki dogaaj, jer ako su

me ove istine tako oduevile, onda e susret sa ljudima koji iveu skladu s tim istinama biti velianstven. Pol i Etel nisu ni upolabili tako uzbueni kao ja. U stvari, njima je bilo ak malo i ne-

prijatno. Dime rekla je Etel ima par stvari koje ti moramo rei

pre nego to poseti crkvu...Pokuali su da mi kau ono to sam uskoro i sam saznao da

nisu svi sveci ba sveci. Kasnije sam doao do saznanja da Biblijato isto kae u stihu: Jer nijesu svi Izrailjci koji su od Izrailja(Rimljanima 9,6), kao i: Nije Jevrejin koji je spolja Jevrejin

Nego je ono Jevrejin koji je iznutra (Rimlj. 9,28.29).


23/215

24

Jake su ovo rei, ali nisam ni pomiljao kako e se njihovaotrica uskoro okrenuti protiv mene.

U toku tih osamnaest meseci zaljubio sam se u Boju re. Bog

je upotrebio Svoju re da u mom srcu probudi odgovor na Nje-govu ljubav. Meutim, ja sam upao u jednu od zamki koju sotonapostavlja pred noge onih koji trae Gospoda. Mislio sam da inte-lektualna saglasnost sa istinom sainjava sve to jedan hrianintreba da ima. Istinski sam verovao da su istine koje sadri Njego-va re postale moja religija.

eznuo sam itavog svog ivota da mi neko pokae kako da

postanem hrianin, a sada mi se inilo da sam napokon otkriosvoj put. Imao sam snanu volju, i im sam dokuio istine izBoje rei, spremno sam krenuo da ih primenjujem. Imao samrevnost za te moje istine. Bio sam iskren u tome. Meutim, biosam sasvim u krivu kada je u pitanju ono to stvarno ini jednoghrianina. Nisam razumeo kako neko uopte postaje hrianin.

Moja revnost me je naterala da podelim sa irom porodicom,

roacima i prijateljima ove divne istine. Dok sam pokuavao daim objasnim kako njihovo uenje nije biblijsko, oseao sam nji-hovo negodovanje; nije im se dopalo to to sam im govorio. Nisueleli da prihvate te moje istine. Iako moda nisu bili u stanjuda na osnovu Biblije formuliu odgovor kako bi odbranili svojeverske pozicije, ipak su odbijali moja objanjenja. To je bila pravazagonetka za mene. Mislio sam kad zaista budu osvedoeni oistinu, istog trena e hteti i da je posluaju.

Tako sam se vraao ponovo i ponovo, sa jo veom revnou,sve dok mi moji roaci nisu jasno stavili do znanja da ne samoto ne ele da imaju nita sa mojom novom religijom, nego daim, takoe, nije ba stalo ni do mene.

Moj stav bio je: Ja sam u pravu, vi ste u krivu. Ja verujem u isti-nu, a vi verujete u la. To ih je potpuno odbilo i to s razlogom.

Neki su primetili moju revnost za ubeivanjem, pa sam ubrzo

postao biblijski uitelj i davao biblijske asove drugim iskrenim


24/215

25

duama koje su poput mene prihvatile divne istine iz Biblije kaosvoju religiju. Postao sam glavni stareina u lokalnoj crkvi i spo-lja sam izgledao kao dobar ovek.

Meutim, postalo je vrlo jasno ak i jednom tvrdoglavomNemcu da neto u mom hrianskom ivotu nije bilo kako tre-ba. Mogao sam da poseujem crkvu i da izlaem divne poruke opobeivanju greha, a onda bih doao kui i vikao na svoju enui besneo na decu. Znao sam da to nije ispravno, ali ak ni mojasnana ljudska volja nije mogla da zadobije pobedu u ovoj oblasti.

Biblija ovo opisuje na sledei nain: Iz jednijeh usta izlazi

blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna brao moja, da ovo takobiva.Eda li moe izvor iz jedne glave toiti slatko i grko? ... Takonijedan izvor ne daje slane i slatke vode... Ako koji od vas mislida vjeruje, i ne zauzdava jezika svojega, nego vara srce svoje, nje-gova je vjera uzalud (Jakov 3,10-12;1,26).

Gospod je poeo da mi govori kroz ove i sline tekstove. Mojum je poela da nagriza sumnja. Da nisam neto propustio? Da

li sam zaista obraen? Bio sam u crkvi, ali da li sam bio u Hristu?Bio sam u rei, ali jesam li bio u Rei koja je postala telo (kojaje utelovljena) i koja se naselila meu nas? Sinulo mi je da kadse mi nae u tegli s kolaima, to ne znai da je od mia postaokola. Nekoliko godina je bilo potrebno da Gospod konano sa-vlada moj tvrdoglavi duh i da ja ujem njegov glas:

Dime, treba da se povue i da preispita svoje delo. Morada bude siguran u svoje obraenje.

Ja? Zato, Gospode? Pa ja sam glavni stareina u crkvi! Doveosam itavo tuce ljudi u Tvoju crkvu. Zar ja da nisam obraen?

Da, Dime, postoje stvari koje jednostavno ne razume.Poeo sam da shvatam da ispravno verovanje, ili valjano dok-

trinalno miljenje ini samo mali deo prave religije. Danas imana milione hriana koji ispovedaju veru i dre se ispravnogmiljenja, pa ipak istinska duhovnost nikad nije bila na niim

granama.


25/215

26

vrsta biblijska naela su apsolutni imperativ za svakog hri-anina koji eli da preivi velike dogaaje na kraju zemaljskeistorije. Ipak, mi moemo da izlaemo nae stavove na nain koji

e sluaoce uvesti u sistem istina, umesto da ih dovede Bogu.Nisu same rei te koje oivljuju duu, ve sam Bog. Dok slu-

aoci kroz lino iskustvo ne doive Boga, oni esto nisu nitabolji zato to su uli istinu. Biblija nije cilj sebi samoj. Ona jesredstvo, instrument koji ljude upuuje na intimno druenje sasvojim Bogom. Hristos nam danas govori istim reima koje jeuputio crkvi onog vremena kada je hodao zemljom. Pregledajte

pisma, jer vi mislite da imate u njima ivot vjeni; i ona svjedoeza mene. (Jovan 5,39).Imao sam teoloko razumevanje i mogao sam da govorim o

svojim biblijski utemeljenim stavovima, koristei nauene izraze.Meutim, kada sam se sreo oi u oi sa pravim, ivim hrian-stvom, moje veliko znanje pokazalo se kao ludost.

Da sam sedeo u podnoju krsta i tu zapoeo razgovor s Mari-

jom Magdalenom, kako bi izgledao taj dijalog? Marija, vidim da ti nisi odbacila Hrista kao drugi. Da li tipostie ova dobra dela kroz pripisanu ili dodeljenu pravdu? Akosi primila pravdu od Boga, onda si ti sigurno opravdana oso-ba. Kada se to dogodilo? Da li je to bilo zakonsko ili unutarnjeopravdanje?

ta? Ko? Ma o emu ti to? verovatno bi pitala u udu JaGa volim! On je moj Gopod, moj Spasitelj! On me je otkupio!

ija religija je ispravna glavnog crkvenog stareine ili onakoju je imala jedna bludnica? Baratao sam svim teolokim ter-minima, ali ona je imala ivo iskustvo.

Organizovane crkve mogu lako da postanu zamena za spaso-nosno poznavanje Boga, najvei surogat kojeg je svet ikada video.Velika se opasnost krije u samozadovoljstvu. Mi smo prihvatilidoktrine i redovno poseivali bogosluenja. Tako smo dospeli u

stanje samozadovoljstva hranei se milju da smo sigurni unutar


26/215

27

tora. Na kraju krajeva, mi smo u okrilju crkve i u Njegovoj rei,to je sve dokaz da smo pronali Boga. Ali jesmo li zaista?

lanstvo i ispovedanje vere grekom su postali sinonim za

novo roenje. Mi ne vidimo opasnost koja nam preti niti oseamopotrebu za dubljim iskustvom, jer u naem okruenju ne postojiniko ko bi imao drugaije iskustvo u odnosu na nae. Ovakvasituacija preovladava u gotovo svim crkvama i denominacijamanaeg vremena. To podmetnuto, lano verovanje da smo pravureligiju pronali kroz znanje, ispovedanje i redovno poseiva-nje crkve, ini da Boga doivljavamo kao sporednu linost, kao

Onog kojem se obraamo kada nam je to zgodno, umesto da Onbude jezgro naeg svakodnevnog ivota.Crkve uglavnom gue ak i onaj poslednji glas istinite vere

meu svojim lanovima. One nude sigurnost i udobnost sasvimizvan prave zajednice sa Bogom. lanovi su postali kao bebe kojesu nauene da budu zadovoljniji vetakom hranom nego onompravom.

Moe da zvui kao da sam protiv svake religije, ali nije tako.Iako me religija nije dovela Bogu, ona je bila odskona daska,stimulans koji je otvorio moje oi i podstakao moja promiljanja.Ona je bila katalizator2, ako hoete, koji je ubrzao moje kretanjeu odreenom pravcu, koji je pomogao da se ukorenim u odre-enim principima, stvorivi neku vrstu strukture u mom ver-skom ivotu. Bez ovoga bi mali broj ljudi uspeo da pronae putdo dubljeg iskustva. Zato u imati venu zahvalnost zbog ovog

dela mog duhovnog sazrevanja.Meutim, ja eznem za tim da ljudi koji se nalaze u pomenu-

tim crkvama, uvide ta to nedostaje: da je Bog linost i da kaotakvog svi mogu da Ga doive i spoznaju. Odnos izmeu Bogai ljudske due sutina je pravog hrianskog iskustva. Svakoga

2Katalizatorje hemijska supstancija, koja se dodaje reakcionom sistemu dabi ubrzala reakciju.


27/215

28

dana, svakog sata i svakog trena Bog nas usmerava, osposobljava,inspirie da ivimo ivot sakriven s Hristom u Bogu. (Koloani-ma 3,3), da bude Bog sve u svemu (1.Kor. 15,28). To je iskustvo

iji sam nedostatak oseao. Nisam ga razumevao, ali sam nekakou dubini svoje due nesvesno eznuo za njim.

Bog je stavio tu enju u moje srce elei da mi podari ivoiskusto. Meutim, On je znao da e to doneti neke krupnije pro-mene u mom ivotu. Bog je znao da ga nikad ne bih pronaaousred crkvenjatva i religioznosti ovoga sveta sa njegovim po-nosom, pompeznim pretvaranjem i samoisticanjem. Zato mi je

dao istu poruku koju je Isus uputio Svojim uenicima: Doite visami nasamo, i poinite malo. (Marko 6,31).Otkrivao mi je osnovne tajne novog iskustva. Prvo, morao

sam da odgovorim na Njegov slavni pohod na presto moga srca,i da odluim da Ga pronaem. I traiete me, i nai ete me, kadme potraite svijem srcem svojim. (Jeremija 29,13).

Tada je Bog rekao: Dime, mora biti spreman da ogranii svoje planove, da

smanji svoj neprekidni angaman...mora da pojednostavi svojivot kako bi bio u stanju da se umiri i pozna da sam ja Bog(Psalam 46,10 eng.prev.).


28/215

29

3. poglavlje

JEDNOSTAVAN IVOT

Jer ovako govori Gospod Gospod, svetac Izrailjev:ako se povratite i budete mirni, izbaviete se, u mirui uzdanju bie sila vaa; ali vi neete.(Isaija 30,15)

Njihov sastanak bio je neto najvee to je svet ikada video. Izsvih krajeva sveta pristizali su delegati zabrinuti za svoj lini opsta-nak. Te veeri osnovni ton ovom skupu dao je njihov veliki voa.

Prisutni su apatom komentarisali, izraavajui svoju nadu: Akoiko moe da promeni situaciju, onda je to veeranji govornik!

On je njihov voa od pamtiveka. I vie od toga, on je osobakoju svi oni imitiraju. Zadobio je njihova oseanja i njihovu oda-nost. Posle mnogo godina postao je njihov bog.

Snani aplauzi prolomili su se kada je on zauzeo svoje mestopred njima na uzdignutom podijumu. Pogledao je na ta nebro-

jena lica sa kojih je itao oduevljenje, i u stilu dobrog politia-ra otvoreno je izrazio svoje zadovoljstvo zbog njihove podrke.Kada su se ovacije stiale, duboko je uzdahnuo i poeo.

Posluajte me demoni! Ne moete spreiti hriane da pose-uju svoje crkve! Oni e tamo svakako ii! Ne moete ih spreitida ispovedaju svoje doktrine i odravaju svoje molitve. Oni eto initi. Ako hoemo pravi uspeh, moramo menjati taktiku.

Vreme je klju, prijatelji moji! Dopustiemo im da se bavesvojim doktrinama i molitvama. Neemo im smetati da idu u


29/215

30

crkvu. Ali moramo kontrolisati njihovo VREME. Vreme je su-tinska stvar, jer bez slobodnog vremena oni nikad nee naispasonosnu vezu s Isusom, ree on izgovarajui poslednju re s

neskrivenim prezirom.Sotona je nastavio dalje:Ostavite ih da veruju da su spaseni

sve dok mi upravljamo njihovim vremenom. U tom sluaju, onie biti nai u istoj meri koliko i oni koji nikada nisu uli u crkvu.Kako emo to postii? Jednostavno. Obuzmite njihovu panjunevanim stvarima ovog ivota i ponudite im bezbrojne planovekako bi njihov um bio zauzet. Navedite ih da troe, troe, troe,

i da rade,rade,rade, kako bi nadoknadili potroeno. Napunitenjihove potanske sanduie katalozima sa najraznovrsnijimponudama. Neka ove privlane zamke budu jo privlanije kadim to ponudite na kredit.

Nauite ih da srea zavisi od materijalnih stvari i naterajtemueve da rade 8,10 ili 12 sati dnevno, est ili ak sedam danau nedelji. Navedite ih ako je mogue da imaju po dva radnamesta. Neka im izgleda kao da nema drugog izlaza ako hoe danjihove porodice zadre eljeni stil ivota. Zatim, uinite da i nji-hove supruge mnogo rade, pored obaveza koje imaju u svojim do-movima, kako ne bi ostalo nita od energije za supruga i decu.

Bez mere nadraujte njihov um da ne bi uli Isusa koji a-pue njihovoj savesti. Bombardujte njihova ula muzikom kojaodzvanja iz njihovih kua, kancelarija i iz svake prodavnice.Neka ih loe vesti presreu gde god se nalazili. Koristite novine,

asopise, radio, televiziju, 24 asa dnevno.Izopaujte moral u porodicama, posebno kod mladih, pla-

siranjem nedolinih slika koje stvaraju neiste misli. Za ovo evam sluiti reklame, bilbordi, filmovi, naslovne strane asopisai, naravno, televizija. Koristite TV spektakle posredstvom kojihe kroz njihove kue paradirati najpokvareniji ljudi u drutvu.Neka se iznose najprljaviji detalji iz njihovog nemoralnog isku-

stva, sve dok ljudi ne ponu da gledaju na zlo kao na neto obino,


30/215

31

neto to moe da bude jo jedna alternativa u njihovom ivot-nom izboru.

Ostavite ih da se praakaju u smeu ovozemaljskih problema i

nebitnih sitnica. Detaljno im prikaite svu podlost bogatih i umnihljudi ovoga sveta. Odvojte njihovu panju od ozbiljne realnosti i-vota nitarijama kao to su kladionice, igre na sreu, loto i kazina.Napunite njihove biblioteke knjigama, asopisima, i ponovo knji-gama. To je ono to guta vreme; i to vie vremena budu provodilina ovaj nain, utoliko manje e ga provoditi sa Bogom.

Opremite njihove kue kompjuterima i poaljite ih na puto-

vanje elektronskom saobraajnicom3

gde mi kontroliemo vei-nu sajtova. aljite im mnotvo elektronskih pisama. Uvalite ihu movaru beskrajnog informisanja i bezbrojnih informacija.Stavite im u ruke prenosive kompjutere kako bi non-stop moglida rade na njima.

Neka svi, ak i deca, nose pejdere4i mobilne telefone. Ispu-nite im dan telefoniranjem i telefonom. Neka njihovi telefonibudu preplavljeni SMS porukama.

Zaokupite decu svakovrsnim aktivnostima, sportskim progra-mima u koli i van nje, okretnim igrama, baletom, izviakimekskurzijama, klubovima, muzikim sekcijama, koncertima i ra-zonodom. Drite ih pod stresom od najranijeg detinjstva zadajuiim obimne domae zadatke. Poaljite ih u predkolske ustanove iodvojte ih to je mogue pre od uticaja roditelja. Neka njihov i-vot bude to nezavisniji od onih koji treba da ih vaspitaju, da bi,

kad postanu adolescenti, imali to manje zajednikog sa majkomi sa ocem. Neka se oseaju deprimiranim u to veoj meri, nekauvek budu izloeni nekom pritisku, jer e tako lake odgovoritinaim podsticajima na seksualnu aktivnost, korienje cigara,alkohola i droge. U svemu tome oni treba da vide izlaz.

3Autor misli na internet.4

Danas je ova tehnologija prevaziena i zamenjena novom koja jo vie go-vori u prilog ovde iznetim injenicama (prim.prev.).


31/215

32

Neka budu neumereni ak i u trenucima rekreacije. aljiteih na skupe odmore. Uinite da idu,idu,idu! Neka se sa svojihodmora vrate umorni, uznemireni i nespremni za posao koji im

predstoji. Ne doputajte im da idu u prirodu. Umesto toga, nekaposeuju parkove za zabavu, sportske arene, koncerte i biosko-pe. Neka ovo bude na moto: Uiniu im odmor tako zamornimda vie nee moi da rade, i tako skupim da e za njega moratimnogo da zarade!

Ako se desi da izbegnu sve ove zamke, koristite ak i njihovecrkve protiv njih. Dajte im to vie odgovornosti, to vie slubi

i problema koje e morati da reavaju, kako bi njihovo vremebilo ispunjeno dobrim delima. Kada se okupe radi duhovnogdobra, gledajte da ih uvuete u ogovaranje i spletke, u diskusijepo okovima, kako bi zanemarili ove duhovne sastanke i kuiotili uznemirene savesti i sa uzburkanim oseanjima. Stvarajtekrizu za krizom u njihovim crkvama, tako da budu zaokupljenigaenjem poara i da nemaju vremena za razgorevanje onogsvetog ognja Jevanelja koji treba da gori u njihovim srcima.Ohrabrite ih da studiraju suvu doktrinu i da dre evangelizaci-je. Neka to vie uestvuju u raznim obrazovnim seminarima,seminarima za upravitelje, crkvenim konferencijama.

Oslobodite put za veliko meucrkveno ujedinjenje i traenjeslinih puteva reforme. Neka se verbalno zalau za porodicu iporodine vrednosti. Dopustite im da se upletu u velike drutveneprobleme, kao to je borba protiv abortusa. Neka neguju konzerva-

tivan stil ivota, ali po svaku cenu, i na svaki nain ih drite daljeod Biblije. Ne smete dozvoliti da dou Bogu kao grenici koji imajupotrebu za spasenjem, jer ako to uine, izgubili smo ih.

Vreme je nae najmonije oruje i na najbolji prijatelj, kole-ge moje. Hajde da ga koristimo lukavo i da ih navedemo da josamo malo spavaju u stanju u kojem su. Onda e i svet i crkvabiti nai, a mi emo zadobiti venu pobedu. Krenimo napred i

pobedimo, prijatelji moji!


32/215

33

Sa rukama podignutim u vis, sotona je zavrio svoj govoruzvicima: Pobeda! Pobeda! Pobeda! Do nas sa ovog paklenogsabora stie eho koji danas prepoznajemo u mnogim stvarima

koje nas okruuju.Bio je to sasvim tih skup! Nisam mogao da razaznam sve detalje

ove konferencije, ali vi sudite o njenim rezultatima. Zli aneli ur-no su poleteli da uposle hriane gde god da se oni nalaze. Imali sucilj da ih uine zaposlenim do te mere da se njihov ivot sastoji odneprekidne jurnjave. Mi, dragi prijatelji, ne ivimo jednostavnimivotom. Na ivot je prenatrpan. Ceo sistem je preoptereen. Da

li je avo postigao uspeh u sprovoenju svog plana? Stvari su ponjega krenule daleko bolje nego to se mogao nadati.Sotona je uspeo da ukrca ceo svet u jedan super brzi voz koji

svakim danom ide sve bre, i bre, i bre. Njegov mainovoane eli da ga uspori kako niko ne bi mogao da sie. Proveo samvie od trideset godina svog ivota u tom vozu, nesvestan onogato se nalazi na kraju ovog puta.

Vidite, mi ljudi smo neverovatno prilagodljiva bia, tako daesto nismo u stanju da vidimo ono to je oigledno. Ovo sa-znanje poelo je lagano da stie do moje svesti i poelo da do-bija vidljive obrise. Ono se udruilo sa otvaranjem mogunostiza ivot u jednom od najpoznatijih svetskih rezervata divljine,pored jednog malog, gotovo zaboravljenog jezera u istom tomrezervatu.

Shvativi da nam treba jedan dan odmora od uzavrelog sveta,

Seli i ja smo poeli da planiramo kratak tajm-aut. Krajem juna1982. godine, spakovali smo se zajedno sa decom, uskoili u svojauto tipa karavan i uputili se prema severnom poluostrvu dr-ave Miigen. Cilj nam je bio kamp pored obale jezera koje sekratko zove Imp.

U to doba godine tamo skoro da nikoga nije bilo. Postavili smonau kamp kuicu, samo nekoliko metara od obale. Metju koji

je tada imao pet godina, i Endrju sa svoje tri, odmah su poeli


33/215

34

da bacaju kamenie u jezero. Dok su njih dvojica bili zauzetisvojom zabavom, Seli i ja smo seli na obalu i pokuali da se opu-stimo. Jurnjava je na trenutak prekinuta.

Bio je to desetodnevni odmor bez problema, telefona, tekihodgovornosti, osim onih koje se tiu moje porodice. Ipak, imsam seo pored obale, osetio sam kako mi celo telo podrhtava.Okrenuo sam se prema Seli i rekao:

Srce, da li bi htela da mi izmeri puls? Naravno odgovorila je ona i uhvatila me za zglob ruke,

uskoivi brzo u ulogu koja joj je bila tako bliska, jer je radila kao

bolniarka 88... uzviknula je ubrzo. Je li to u redu? pitao sam je. Ne, Dime odgovorila je, a njeno lepo lice osenio je obla-

ak zabrinutosti to nikako nije dobro za jednog tridesetrogo-dinjaka koji sedi na plai i odmara.

Nekoliko dana kasnije bacao sam kamenie i pravio abicena toj istoj plai, zajedno sa svojim sinovima. Oni su se divili

mojim naporima i to sa takvim oduevljenjem i strahopotova-njem kako samo deca mogu, kada vide neko postignue svogaoca. Osetio sam se oputenim, osveenim i ponovo sam imaomir u dui.

Srce, hoe li ponovo da mi izmeri puls?, pitao sam Seli. Re-zultat je bio 68. Bio sam zapanjen. Matematika je bila jednostav-na. Moj puls je usporio za 20 otkucaja po minutu, samo zato tosam bio oputen. To je razlika od skoro 29.000 otkucaja u toku

samo jednog dana. Poelo je da mi puca pred oima u kakvomstresu sam iveo do tog trenutka i ta taj stres ini mom telu.

Ovaj jednostavan dogaaj obeleio je ceo na desetodnevniodmor. ta je u stvari sutina ivota? Prvi put sam doveo u pita-nje svoja ivotna postignua. Ako sam prethodne godine zaradio100.000 dolara, treba li ove da zaradim 150.000, a one tamo go-dine etvrt miliona? Gde je kraj tome i kada u konano dostii

tu granicu koja se zove uspeh?


34/215

35

Dok sam posmatrao svoje deake koji su bacali kamenie uvodu, okantna realnost mi je izala pred oi i ja sam sa bolom udui rekao Seli: Ne poznajem svoju sopstvenu decu. Znao sam

ko su. Znao sam njihova imena, broj pantalona koje nose. Staraosam se da im stomaci budu puni, ali ih nisam istinski poznavaokao osobe. Za im ja to u stvari jurcam? Koliko nas to to jurimokota? Sa naeg puta vratili smo se ponovo u civilizaciju, punisumnji u pogledu verskog iskustva koje smo do tada gradili.

Moj marketing osiguravajuih polisa nagradio me je, donevinagradu plaene trokove putovanja u Reno, u Nevadi. Sve to

je ovaj ogrezli grad oznaavao, bilo je suprotno od onoga to samja kao hrianin verovao. Zamolio sam da mi kompanija da no-vac umesto putovanja.

Ne. Mogu li otputovati na neko drugo mesto? Ne. Ili to putovanje ili nita.Seli i ja smo pogledali u kartu Nevade i otkrili da juno od

Renoa postoji mesto po imenu Josemit Nacionalni park. Hajdeda poemo. Uzeemo rezervacije avionskih karata i tu hotelskusobu, i praviti svakodnevne ture do Josemita, predloio sam.

Tako smo Seli i ja dobili vreme koje smo mogli zajedno daprovedemo. Poetkom avgusta ostavili smo Viskonsin i stigli uReno, odsevi u MGM Grand Hotelu. Kasnije, u Josemitu, par-kirali smo auto i proetali do kristalno iste reke koja je tekla saoblinjih planina. Prizor nas je toliko obuzeo da smo sat i po

sedeli pored nje i uivali u pesmi koju su brzaci pravili, udarajuio stene. Miris etinara bio je tako jak da smo osetili kako nam sasvakim dahom ulazi direktno u plua. Popeli smo se prvi put naplaninu sa patent konim planinarskim cipelama.

U tom tihom pejzau, pored mirnih potoka, dok smo se peli uztu velianstvenu planinu, pa opet silazili u planinske doline prepu-ne karanfila i ljiljana, uli smo kako nam Bog govori kao nikad ra-

nije. Posle nekoliko dana provedenih u takvom ambijentu, Njegov


35/215

36

glas postao je neverovatno snaan. On nam je govorio: Dime iSeli, siite sa voza!

Shvatili smo da ne odluiti nita, opet predstavlja odredjenu

odluku. Svaki put kad nas Bog stavi pred izbor, mi se odluuje-mo, ak i kad se radi o odluci da ne uinimo nita. Bog je rekao:Bei, izbavi duu svoju, i ne obaziri se natrag (1.Mojs.19,17).

Bila je potrebna akcija. Dok smo se avionom vraali kui, od-luili smo da emo pokuati da naemo nain ivljenja za kojismo osetili Boji poziv. Kada je Bog stvorio oveka, smestio gaje u vrt, ve pripremljen za njega. Mi ne moemo da ivimo u

Edemskom vrtu, ali osetili smo poziv da to blie doemo prvo-bitnom Bojem planu. To e biti bolje za nae duhovno, mentalnoi fiziko zdravlje. Reili smo da odgovorimo na Boji poziv kojismo osetili u svom srcu i kao Avram, toliko godina pre nas, posta-li smo doljaci koji slede svog Gospoda sve do Obeane zemlje.

Bili smo reeni da odmah aktiviramo nae planove. Stavilismo kuu i sav svoj biznis na prodaju. Zatim smo izvukli mapu

SAD i poeli da planiramo gde emo ii. Odmah su iskoile nekeoblasti. Niko od nas nije voleo tople, vlane krajeve na jugu. Biloje nekih zamerki na raun drugih odredita. Pretraga se ubrzosuzila i obuhvatila samo tri geografska podruja: gornje poluo-strvo Miigena, severni Mejn i pacifiki severozapad. Pre nekoli-ko godina posetili smo Glejer Nacionalni park i bili smo zado-voljni ovim draguljem naeg kontinenta.

U septembru smo ponovo posetili Montanu i podrobno is-

pitali teren oko parka. Brinuli smo se da nae mesto za ivot nebude loakcija gde e ubrzo poeti da se zida i gradi, jer bi nas tonateralo da se ponovo odselimo. Konano, u zapadnom okuparka naili smo na jednu od najlepih divljih visoravni. Grani-ila se sa Glejer Nacionalnim parkom na istoku, a na zapadu saplaninskim lancem Vajtfi.

Primetili smo da 99 % zemlje pripada federalnoj vladi. Bilo je

oigledno da ako bi svako pare privatne zemlje bilo urbanizovano,


36/215

37

cela visoravan nije mogla da se preterano izgradi. Pogledali smojedno u drugo i oboje podigli svoje paleve, kao znak odobrava-nja. Pronali smo svoju dolinu. Idemo u Montanu!

Visoravan je obuhvatala povrinu od ezdeset milja u pravcusever-jug, a posred nje je tekla divna, divlja reka. U celoj oblastiivelo je tano 175 stanovnika. Postojala je samo jedna parcelaod oko 16 hektara koja je bila na prodaju. Agenti za nekretnineobavestili su nas da se ovaj komad zemlje ve pet godina prodaje.To je bila zaista dobra vest jer je trebalo da prodamo nau kuupre nego to bilo ta kupimo. Ako se ta parcela nije prodala za pet

godina, postojala je velika verovatnoa da e nas saekati dok neprodamo kuu.Nema mnogo naina da obezbedite sredstva za ivot u ovoj

dolini. Nai planovi, meutim, nisu predviali da emo u poet-ku neto raditi. eleli smo da prvih nekoliko godina ivimo odgotovine koju smo dobili za kuu. Tako sam mogao da pomaemSeli oko podizanja dece i da dobijem dragoceno vreme za razvi-

janje istinske veze sa Bogom. Sigurni smo bili da nas Bog vodi.Vratili smo se u Viskonsin sa gotovim planovima za preseljenjeu Montanu.

Kako su nae pripreme za preseljenje odmicale, protivljenjenaih prijatelja i roaka bivalo je sve ee. Ta naa ideja za njihje bila fanatina, ekstremna i budalasta.

Meutim, mi smo bili reeni da se odupremo svakom uticajukoji nam je smetao da se potpuno i bezrezervno predamo Bogu.

Ovim potezom obezbediemo naoj deci najbolje mogue okru-enje. Pruiemo im najbolje i sauvati ih od onog najgoreg.

Najvie su nam se suprotstavljali lanovi nae crkve. Vai stan-dardi su previsoki!, govorili su nam. Ne moe se tako iveti! Ustvari, ljudi ovoga sveta imali su daleko vie razumevanja za onoto smo nameravali da uinimo, nego naa braa iz crkve.

Nismo bili askete. Samo smo eleli da se sklonimo od ono-

ga to nam je smetalo da razvijamo odnos sa Bogom za kojim


37/215

38

smo udeli. Hteli smo da eliminiemo iz naeg ivota sve ono tosamo po sebi nije loe, pa ak i ono to je dobro, da bismo dobiliono to je najbolje!

Za kupovinu gole zemlje bilo je vezano nekoliko problema. Je-dan od najveih bio je taj to bi morali da prodamo nau kuu domarta meseca, da bismo zapoeli gradnju nove kue, koja bi bilauseljiva tek poetkom zime. Svako kanjenje donelo bi ogromneprobleme jer bi nas uvalilo u jurnjavu sa planinskom klimom, ato je izgubljena trka ak i kada je re o najboljim graevinarima.Mart je doao i proao a da reenje za na novi dom nije bilo ni

na pomolu, uprkos naem velikom trudu. Nisam shvatao ta sedogaa. Znao sam da nas Bog zove i osetio sam da nas je vodiokada smo pravili planove. Prijatelji i roaci su poeli da nam sesmeju i da nas ubeuju kako smo u startu upali u greku. Naakua nije bila prodata do odreenog roka.

Gospode, rekao sam, da li sam pogreno razumeo Tvojuvolju? Na kraju, zbunjen i obeshrabren, povukao sam nau kuu

iz prodaje.Poetkom maja nazvao me je jedan trgovac nekretninama: Pre nekoliko sedmica sam video da ste ponudili kuu na prodaju.

Imam klijenta koji je zainteresovan. Mogu li da ga dovedem kod vas? Naravno odgovorio sam.Doao je sa jednim vrlo interesantnim kupcem koji je proveo

sa nama podosta vremena dok je razgledao nau imovinu. Dogo-vorili smo cenu koja je bila za est hiljada dolara preko one koju

smo traili kada smo odluili da prodamo kuu. Prodali smo mutraktor i neke poljoprivredne maine uz kuu. Za njih je posebnoplatio i to punu cenu, kao za novo, iako se radilo o polovnoj me-hanizaciji. Naa nada je oivela. Nai planovi ponovo su dobili naznaaju i mi smo poeli da ih ostvarujemo.

Naredni zadatak bila je prodaja naih suvinih stvari kojihsmo imali na pretek. Seli je vodila taj posao. Ja sam se uputio u

Montanu radi kupovine naeg pareta zemlje.


38/215

39

Kada sam stigao u piljarnicu u Polbridu koja je imala jedinijavni telefon u krugu od nekoliko milja, nazvao sam agenta zanekretnine i saznao da je plac jo uvek na prodaju. Idem gore

da ga jo jednom pogledam, a onda u sii da vam dam svojuponudu, rekoh mu.

Posle obilaska mesta gde je trebalo da bude na novi dom,osetio sam da je to ono to e zadovoljiti nae potrebe. Bilo je2.30 po podne kada sam se vratio u piljarnicu i nazvao agenta.

ao nam je rekao je agent ali imanje je prodato u 1.30ovog popodneva.

To je nemogue! U oku i neverici nazvao sam Seli i saoptiojoj novost. Zatim sam, na kraj srca, poao malo uzbrdo da sepomolim u novonastaloj situaciji. Dime, ui u auto i vozi gore,preko visoravni, rekao je Gospod. Neimajui nikakvo drugo re-enje, krenuo sam tim putem koji je vodio na sever, prema Kana-di. Pratilo me je oseanje samosaaljenja.

Dok sam vozio ovim putem, odjednom sam osetio kako me

neto tera da skrenem na sporedni put, prilaz jednom privatnomposedu. Nisam znao zato to radim. Jedan stariji ovek, oigled-no penzioner, nalazio se ispred kue i kao da je kosio travu. Toje, u stvari, bio korov. Pitau ga da li ima zemlje na prodaju,pomislio sam. Priao sam mu i objasnio ta traim. Istog trenaje odgovorio:

Ja u vam prodati svoje imanje. Zar je na prodaju? upitao sam.

Sada jeste odgovorio je on.Poveo me je u obilazak svog poseda i pokazao brvnaru koja je

imala oko 90 kvadrata. Poelo je da mi biva jasno. Bog je od samogpoetka imao na umu drugo mesto za nas. Kupili smo tu malubrvnaru iznad Nacionalnog parka Glejer, na posedu koji se gra-niio sa dravnim umskim gazdinstvom. Tek kasnije smo shvatilida nas je Bog potedeo komplikacija oko zidanja kue. On nas je

doveo u ove krajeve da bismo izgradili karakter a ne kuu.


39/215

40

Kad sam se vratio u Viskonsin, kockice su poele da se slau.Seli je bila usred posla. Zaradila je oko deset hiljada dolara naprodaji polovnih stvari. Posao je bio unoven. Meutim, ovo po-

slednje nije bilo bez detalja koji su nam prouzrokovali velike ne-ugodnosti za jedan krai period vremena. Osoba koja je otkupilana biznis nije mogla da nae drugog agenta koji bi me zameniopre oktobra. Uslovi prodaje mog biznisa bili su takvi da sam dotog roka morao da nadgledam agenciju i radim skraeno, sve dokse ne nae drugi agent.

Kua je bila zatvorena poetkom avgusta i mi smo krenuli sa

selidbom u nau brvnaru u Montani. Jedva da sam imao vre-mena da zaponem sa pakovanjem od posla koji me je jo uvekzaokupljao. Seli i deaci izvukli su deblji kraj oko organizovanjaselidbe u do tada najmanju kuu u kojoj smo iveli. To je biloizuzetno veliko optereenje za Seli, ne samo zato to je u ovomperiodu morala da bude i otac i majka, nego i stoga to smo obo-je bili iz gradske sredine. iveli smo ranije na selu, ali je to bilo

neto sasvim drugaije. Tamo, u predgrau, bilo je hiljade drugihstanovnika, dok se ovde Seli nala sama u divljini.U agenciji sam radio kao pas kako bih mogao da dobijem u

vremenu, vratim se u Montanu i tu ostanem makar dve narednesedmice. Kod kue sam opet besomuno radio, ne samo na do-terivanju unutranjosti naeg novog doma, nego i na pripremiza predstojeu zimu i obezbeivanju ogreva. I tako se moj ivotodvijao izmeu Viskonsina i Montane, tamo-ovamo, jedna sed-

mica u gradu, dve sedmice u divljini. Svaki put sam vozio po tri-deset sati, raunajui oba smera, sve dok nisam doao do gotovopotpune isrpljenosti.

Napokon, novi agent se pojavio, tako da sam mogao da pla-niram svoje poslednje putovanje iz grada u kojem smo do tadaiveli, prema Montani gde se nalazio na novi dom. Kada samtom prilikom konano stigao kui, tamo nikoga nije bilo! To mi

je bilo udno, pa sam siao nie glavnim putem do kue u kojoj


40/215

41

su iveli ljudi s kojima smo se malo pre toga sprijateljili. Raspitaosam se kod njih da li neto znaju o mojima i zaista se ispostaviloda znaju. Moja dva sina bila su kod njih. Ovi ljudi prihvatili su

da se pobrinu o deci, dok je moja supruga bila u gradskoj bolnicizbog upale plua koju je dobila usred prekomernog stresa. Bilojoj je potrebno tri meseca da se sasvim oporavi.

Ipak, konano smo kao porodica bili na okupu u naoj brv-nari u divljini. Poto smo platili sve dugove i isplatili novu kuu,ostalo nam je neto novca, tanije 18 hiljada dolara. To smo po-delili na tri dela, odluivi da ne troimo vie od est hiljada go-

dinje. Jednostavno smo iveli bez sitnica poput papirnih ubrusai ostalih stvari za koje smo ranije mislili da su neophodne. Sadanismo mogli sebi da priutimo nikakav luksuz.

Posle supruge, na red sam doao ja. Stres pod kojim sam i-veo poslednjih nekoliko meseci uzeo je svoj danak. Zavrio samsa upalom plua, bolestan, veoma bolestan, itavih mesec dana.Toliko sam bio slab da sam jedva mogao da ustajem iz kreveta.

Zatim je Seli polomila nogu i to na tri mesta, a tu su bili i trokovileenja.Iz oblinjeg potoka snabdevali smo se vodom koju je izvlaila

pumpa. Meutim, ta zima bila je tako otra da se sve smrzlo. Sadvoje male dece u kui ostali smo bez vode, osim ono malo tosmo dobijali topljenjem snega. Bez vode u kui morali smo dakoristimo poljski WC.

Na kamionet se pokvario. Seli je po drugi put polomila nogu,

pa zatim i prst na spravi za runo pranje vea. Napunili smo tanksa pet stotina galona propan gasa. To je bilo gorivo za na strujniagregat. Sve je iscurilo napolje zbog neispravnog ventila samo se-dam dana posle tankovanja. Izgubilli smo sve gorivo koje u tomperiodu nismo mogli da nadoknadimo.

Zato nam se sve to deavalo? Da li je Bog jo uvek bio sanama? Preselili smo se u planinsku oblast da bismo pronali

Boga, a od samog poetka imali smo samo nevolje i probleme.


41/215

42

S vremenom, shvatili smo da su to bili pokuaji sotone da nasobeshrabri i natera nas da se vratimo u civilizaciju gde se vodane smrzava, doktori su blizu, i razne druge pogodnosti stoje na

dohvat ruke. Razumeli smo da u svim stradanjima kroz koje smokao porodica proli, postoji nekakva poruka za nas. Ako je avobio do te mere zaokupljen nama i naom selidbom u ove krajeve,onda je to znailo da smo na pravom tragu.

Sve etvoro smo prihvatili kao injenicu da sotona eli da nasuniti, ali i to da e Bog, ako ostanemo verni, pronai nain danas odri. Prola je i ta prva zima. Konano je granulo prolee,

a s njim su se obnovile i nae zalihe vode. Seli je vei deo zimeodnosila ve za pranje u grad. Sada je jedva doekala da taj po-sao obavi kod kue. Nismo znali da je septika jama i dalje bilasmrznuta, tako da se voda koju smo ispustili prelila i napravilapoplavu. Tekoe su postale neto uobiajno za nas, pa su se Selii deca smejali i zabavljali dok su od vode spasavali ito u dako-vima i druge dragocenosti.

Trebalo nam je vremena dok u ovoj divljini nismo stekli mu-drost, nauivi kako da sauvamo vodu od smrzavanja i obezbe-dimo dovoljno drva za ogrev.

Dragi prijatelji, na ivot u divljini nije nas spasao. Nije to bilanikakva magina terapija. Da ste samo mogli da nas posmatratetih prvih nekoliko godina i da osetite kako se svako od nas borida odri kontrolu nad sobom. Razvili smo planove i napornoradili da te planove doteramo skoro do savrenstva, kako bismo

na najbolji nain zadovoljili potrebe svih lanova porodice. Seli ija smo odvajali vreme samo za nas dvoje. Zapoeli smo oporavaknae brane veze.

Najzad smo osetili da kontroliemo svoje vreme. Sa dobijenimvremenom za razmiljanje otvorila se mogunost za pribliava-nje Bogu. On je koristio ivot u divljini kao orue kojim nas jeprivukao blie Sebi. To je znailo liavanje svih onih privlanosti

koje su karakteristine za buran gradski ivot koji smo iveli svih


42/215

43

prethodnih godina. Sve to to nam je Bog dao umesto urbanihpogodnosti jednostavno planiranje, miran ivot, vrsta disci-plina i velianstvena dela Njegovog stvaranja ubrzo je poelo

da daje rezultate.Bili smo blii Bogu i jedno drugom. Da ste nas poznavali od

ranije i da ste posle toga nekako mogli da nas posetite u naemnovom okruenju i sa drugaijim navikama, svakako biste uoiliprve snopove etve koja je obeavala radost radost kao plodtekih ali ispravnih izbora koje smo kao porodica napravili. Po-smatrajui nae odnose sigurno biste rekli: Vredelo je truda!

ena jednog propovednika nedavno nam je poslala pismo sasledeim reima: Kada sam vas nazvala, bilo je to pre svega zatoto sam bila osvedoena da moram da usporim. Osetila sam damoram da se drim odreenog plana i da provodim mnogo vievremena u molitvi i sa Bojom rei. Shvatila sam da moj suprugne eli da mi se pridrui u mojim odlukama koje sam donela po-etkom godine. Ipak, reila sam da, iako sama, ostanem posve-

ena cilju. Razumem vau ideju o dobrom, boljem i najboljem.Iskreno elim da se opredelim za ono najbolje.Oseala sam se tako jadno. I sada oseam da sam uhvaena u

zamku. Nekako sam se uplela u bezbroj aktivnosti: uitelj sam iupravitelj u subotnoj koli, voa u okviru individualne slube udve crkve, u jo dve crkve sam koordinator za razvojne fondo-ve, voa u oblasti zdravstvene reforme, pomonik u misionskojdelatnosti, na elu sam dopisne biblijske kole i urednik nekih

asopisa i drugih publikacija.Dodajte ovome rad sa decom u crkvi i sastanke koje sa su-

prugom poseujem svakog meseca. Takoe sam prinuena dajednom u mesecu pohaam seminare za voe rada u oblasti lineslube, kao i seminare vezane za est drugih oblasti kojima, kaopropovednikova supruga moram svake godine da prisustvujem.Tu su i razni crkveni odbori gde je moje prisustvo takoe obave-

zno s obzirom na to da imam sve te funkcije.


43/215

44

Dok vam ovo piem, izgleda mi suludo da bilo ko sebe gurneu takav ritam ivota, posebno u svetlosti koju imamo u pogledulinog posveenja i obaveza koje ena mora da prihvati u svom

domu. Tim pre to moj suprug nije uvek u mogunosti da mipomae u kui. Upravljanje kunim budetom takoe je moj deoposla, a pomaem muu i kao njegova sekretarica. Od ega daodustanem? Kako da ponem sa pojednostavljivanjem ivota?Moj ivot je neprekidna jurnjava za nezavrenim poslovima istalno sudaranje sa ljudima oko mene.

Jedan mudar hrianin je napisao: Gospod nas nikad ne pri-

siljava na uurbane, komplikovane, akcije. Mnogi stavljaju nasvoja plea terete koje njihov nebeski Otac nije poloio na njih.Obaveze koje On nije predvideo, zatrpavaju ove due. Bog elida shvatimo da ne uzdiemo Njegovo ime time to preuzimamoprevelik teret na sebe. Na taj nain samo moemo da postanemopreoptereeni u dui, sa srcem koje je puno briga i umom kojije premoren, a to e se ispoljiti u naem sumornom izrazu lica i

neprijatnom ponaanju. Nae je da prihvatimo samo onaj deotereta koji nam daje Gospod, i to sa poverenjem u Njega, to euiniti da nae srce bude isto i puno saoseanja prema drugi-ma. (Poruka mladima, 135).

Ko je sve te terete stavio na lea propovednikove ene? Ona jeizlazila u susret oekivanjima svih ljudi oko sebe. Tako je sabralasve terete koje na milostivi Bog nikada nije nameravao da spustina nju.

Nedavno sam govorio na jednom u nizu predavanja, kada mije jedna mlada ena doturila cedulju sa porukom, dok sam pri-vodio kraju svoju temu. Pisalo je: Odmah nazovi svoju sestru!Moja sestra i ja nismo godinama razgovarali. Mislim, nismo biliu svai, ali godinama nismo imali kvalitetan razgovor. Zato bisada Luiz mene traila u drugoj dravi sa ovakvom porukom? pitao sam se. Posle pet minuta birao sam njen broj na telefonu.

Javio se njen suprug:


44/215

45

Hvala Bogu da si nazvao! Tvoja sestra eli da pria s tobom. ta se dogaa, Do? To ne mogu ja da ti kaem. Rei e ti Luiz.

Luiz je bila u suzama. Dime, tako sam ti zahvalna to si nazvao. Upravo sam dola

iz lekarske ordinacije. Doktor mi je rekao da nainim svoj testa-ment. Kae da sam izgubljen sluaj. Mogu li da doem i ostanemkod tebe narednih mesec dana? Potrebna mi je pomo!

Da, doi sestro. Jesi li siguran? Zar nee da se pomoli pre nego to odlui da

me primi? Mislila sam da se ti uvek moli pre bilo kakve odluke. Luiz, ja sam se molio za ovo prethodnih deset godina. Nemapotrebe da sad kleknem na kolena. Posmatrao sam tvoj ivot.Video sam ta ti je takav ivot uinio. Ovo je odgovor na mojemolitve. Doekau te na stanici. Doi!

Kada je Luiz stigla, saznao sam da ima ir koji krvari, prekan-cerozne elije, anemiju i video sam da je sasvim blizu potpunog

fizikog i nervnog kolapsa kao niko koga sam poznavao. Imalaje 46 godina. Njene ruke su neprestano drhtale. Njen pogled bioje nekako izgubljen. Dovezao sam je u na mali planinski dom ismestio je u nau gostinsku sobu.

ta se to dogodilo mojoj sestri? Odgajani smo u istoj kui,u istoj porodici. Uhvatila se u istu zamku, neu rei amerikogsna, nego mita. Moja sestra je radila 14 sati dnevno, est ili se-dam dana u sedmici. elela je da stekne kuu iz pomenutog sna.

Zatim, kad je nala kuu, poelela je da je opremi najboljim na-metajem. ivot je preuzeo kontrolu nad njom. Unitavao ju je.Jedino je doktor mogao da je trgne iz tog sna.

Moderan ameriki san je zapravo mit. Ali mitovi ne postojesamo u Americi. Oni su prisutni i u Australiji, Velikoj Britani-ji, na Novom Zelandu, u celoj Evropi, takoe u Brazilu i svudapo svetu. Ljudi bivaju uhvaeni u ovu zamku koja poinje da im

unitava ivot.


45/215

46

Rekao sam Luiz: Neemo ti drati nikakve propovedi. Miimamo drugaiji stil ivota u odnosu na tvoj. Moe, ali i ne mo-ra da uestvuje u bilo kojoj od naih aktivnosti. To je tvoja slo-

bodna volja. Cela naa porodica je poela da joj slui, a ona sesasvim uklopila s nama i ula u nau dnevnu rutinu. Molila sezajedno s nama svakog jutra i veeri, za vreme porodinog bo-gosluenja. Pevali smo svi zajedno i etali zajedno. Jela je isto toi mi. Uvee je sa decom igrala drutvene igre i pratila as naegporodinog itanja.

Moja supruga, bolniarka, pruala joj je strunu medicinsku

pomo, tako da je njeno zdravlje poelo da se vraa. im je us-porila, elja za Bogom se ponovo rodila u njenom srcu. Kada jeprolo trideset dana, Luiz mi je rekla: Zna, Dime, mogla bihu tri rei da samem ceo moj boravak u vaem domu: MANJEJE VIE.

Imali smo manju kuu od njene. Na nametaj je bio skromni-ji od njenog. Isto vai i za odeu, opremu u garai, i sve drugo to

nudi ovaj svet. Ali, smo imali vie onoga to ovaj svet ne moeda prui. Imali smo ljubav u naem domu. Bili smo bliski me-usobno. Imali smo vremena jedan za drugog. Eto zato je onarekla: MANJE JE VIE. Voleo bih da se isto moe rei za svakihrianski dom.

Ve ujem da neko kae: Jednostavan ivot je pun tekoa idosadan je. Tekoe moda, ali dosada? im izaemo iz kue,naletimo na losa ili velikog jelena. Planinski lavovi pume, vu-

kovi i grizliji jo uvek slobodno krstare ovim krajevima. Jednogdana, dok sam irio ve na ici, osetio sam da me neto snanogura od pozadi. Ogroman grizli mujak gurao je svoju njuku umoj zadnji dep, traei male krekere kojima smo ih ponekadhranili. Imali smo tu blagoslovenu priliku da pripitomimo div-ljeg medveda. Doputao nam je da ga mazimo. ak se peo naljuljaku sa deacima. Biti u prijateljstvu sa divljim ivotinjama,

to znai imati ve sad jedan deo neba. Nije li to mnogo bolje od


46/215

47

Diznilenda? Kada se zbliite s prirodom, postajete bliski i sa Bo-gom prirode.

Mojoj deci nikad nije dosadno. Sve to treba da se uradi je rei

Da. Da, moete ii u etnju planinom sa ranevima na leima.Da, moete ii u vonju kanuom. Da, moete skijati, planinariti,silaziti niz liticu i pratiti trag losa. Da, moete istraivati umu.Da,da da! I da, mi emo sve to raditi zajedno s vama.

Deci koja ive u drugaijem okruenju stalno se govori Ne!Ne! Ne! Na taj nain se stvara podloga za njihovu pobunu.Mnogo je bolje iveti tamo gde je izbor koji stoji na raspolaganju

naoj deci suen na prihvatljive opcije.Uzgred reeno, jednostavnost zahteva strogu disciplinu. Alito nije novi vid legalizma. Mi to radimo zajedno s Hristom, takoda je On prisutan u naem braku i naoj porodici. Nije re o jojednoj novoj formi koju sledimo, kada verujemo da smo pote-eni zato to ivimo najjednostavnijim ivotom na svetu. Hristosje iveo jednostavan ivot, a On je na Uzor. Tiha jednostavnost

Hristovog ivota do Njegove tridesete godine, pripremila Ga jeza tri i po godine aktivne i veoma zamorne slube.ta Sveti Duh govori tebi? Da li ti kae: Sii s voza? Bog obe-

ava: Moj e narod sjedjeti u mirnu stanu i u atorima pouzda-nijem, na poivalitima tihim. (Isija 32,18)

Moramo se vratiti nazad i nai svoj mir, pronai pravu vezu sBogom. Kada iskusimo taj mir i poverenje, shvatiemo da je Bogs nama svakog asa i svakog trena u toku dana. Ako emo traiti

tu ivu, vitalnu povezanost sa Isusom Hristom, moramo umiritisopstveni ivot. Moramo ga pojednostaviti. Ako se povratite ibudete mirni, izbaviete se, u miru i uzdanju bie sila vaa. (Isa-ija 30,15).

Nisu svi pozvani da se presele u divljinu, ali su svi pozvani daimaju iskustvo s Bogom u divljini. Moete poeti odmah, tugde se ve nalazite, tako to ete pojednostaviti svoj ivot i dobi-

ti vreme za Boga i svoju porodicu. Nisu vam potrebne naroite


47/215

48

vetine, niti velike sume novca da bi to postigli. Treba vam samoreenost da steknete ovo iskustvo.

Tekst iz Isaije zavrava komentarom: ...Ali vi neete. Prijate-

lji, ne bi trebalo da izgovorite ove rei. Molim vas, neka one neizau iz vaih usta. Danas je dan, sad je pravi as. Moete izabratida se vratite Bogu i naete mir.


48/215

49

4. poglavlje

MNOTVO MOGUNOSTI

Izberite sebi danas kome ete sluiti.(Isus Navin 24,15).

Nai napori da pojednostavimo ivot doneli su divne rezultate.Poslovi i privlanosti ovoga sveta bili su iskorenjeni iz srca. Me-utim, to samo po sebi nije bilo dovoljno da mi donese eljenu

sreu i mir. Znao sam da nas je Bog odveo u divljinu prvenstvenozbog naeg duhovnog napredovanja. Dok sam godinama proua-vao sloene teoloke sisteme, ta prouavanja nisu nikada uspela daproizvedu onu vrstu promene u karakteru koju sam eleo da imamu svom ivotu. Jo uvek sam radio sa pogrenom idejom da je vieznanja, vie razumevanja i vie savreno shvaene teologije sve tomi je potrebno da bi nastao preobraaj u mom ivotu.

Sa takvom idejom u svojoj glavi, kupio sam pet knjiga od petpoznatih i uglednih teologa. Ovde u divljini konano sam do-bio vreme i osetio sklonost ka sticanju aktivnog, delatnog znanjakoje je samo po sebi spasonosno. udno sam poeo da itam.U vreme kada sam zavravao itanje poslednje knjige, savladalame je zbunjenost kakvu nikada ranije nisam osetio. Bilo je jasnoda se meu uenim teolozima, autorima knjiga, niko ni sa kimne slae. Ako oni ne mogu da razumeju Jevanelje i da se sloe,kakvu nadu sam ja mogao da imam?


49/215

50

Znao sam duboko u svom srcu da Jevanelje ne moe biti kom-plikovano kakvim ga ljudi predstavljaju. Zdrav razum mi je govorioda e me pravo Jevanelje sauvati u onim oblastima moga ivota

gde se snaga moje volje pokazala kao potpuno beskorisna. TakvoJevanelje bi mi donelo silu da kontroliem svoja oseanja, svojemisli i strasti. Pomou Bojeg vostva uinio sam mnoge promeneu svom ivotu, a ipak sam eznuo za mirom sa Njim. Jo uvek samse nadao da u dobiti punu sigurnost u sopstveno spasenje.

Kao to rekoh, kao porodica smo na poetku bili svesni da jena prigradski ivot bio isuvie komplikovan, prenatrpan obave-

zama. Tek kada sam se naao u divljini poelo je da mi dolazi uglavu kako moja teologija ima isti problem koji toliko optereujeivot celokupne nae civilizacije. Jo jednom je dolo vreme da sestvari pojednostave.

Vratio sam se prouavanju Biblije uz usrdnu molitvu. Ovogaputa nisam je otvarao da bih dokazao neku teoloku poziciju ilida bih doao do jo jednog teolokog saznanja. Pristupio sam

Bojoj rei kao grenik koji ima potrebu za spasenjem. Znao samda u biti izgubljen ako ne steknem bolje, dublje, ivotnije isku-stvo, ono iskustvo koje moe da spase Dima Honbergera od nje-ga samog! Kada sam se pribliio Bibliji sa poniznim i pouljivimduhom, ona je postala ivi izvor. Sa njenih stranica potekla jeporuka spasenja koja je bila isto toliko jednostavna i isto tolikopraktina i primenljiva u mom ivotu, koliko i sam boravak udivljini gde nas je Bog pozvao da ivimo.

Biblija mi je dala pouku o poruci Jevanelja koje se u svo-joj najjednostavnijoj formi svodi na pravljenje izbora jedno-stavnih, iskrenih, svakodnevnih izbora. Ovi izbori, objedinjeni ikombinovani, ine samu sutinu i osnovu hrianskog iskustva.Moja je privilegija da u ovom poglavlju sa vama podelim istinu oovim izborima, istinu koja je toliko preobrazila moj ivot.

Neko moe prigovoriti da suvie pojednostavljujem Jevane-

lje. Iskreno, ne verujem da je to mogue. Jevanelje se mora tako


50/215

51

jednostavno izloiti da i mala deca mogu da ga shvate. Drugime mogu optuiti da propovedam spasenje delima. Nita nijetako daleko od istine kao ova primedba! Pre nego to sam otkrio

pravo Jevanelje, ceo svoj dotadanji hrianski ivot potro-io sam na pokuaje da budem dobar, da se promenim svojomsopstvenom ljudskom snagom. Svakako, oseao sam uzaludnostovih pokuaja i ispraznost jednog takvog iskustva. Ipak, ne sti-dim se Jevanelja Hristovog koje ne samo da moe, nego i inipromenu u ivotu svakog oveka, ene ili deteta koje ga prihvati.Ove promene su neizostavni plodovi Jevanelja.

Oni koji odbacuju injenicu da hrianin moe da bude po-sluan i da ini dobra dela, nikad nisu okusili milost niti iskusilisilu iji je izvor izvan njih samih. Ova sila moe da vas sauvaod pada i postavi kao one koji su bez mane pred pojavom slaveNjegove, uz veliku radost (Juda 24 - eng.prev).

Dakle, ako ste skloni da kritikujete, moda neete gledati saodobravanjem na ono to se nalazi na narednim stranicama ove

knjige. Meutim, ako i vi, kao ja, eznete za neim boljim odonoga to ste dosad iskusili, ako elite potpunu sigurnost sop-stvenog spasenja, a ne samo teoloko naklapanje, ako ste eljnimira sa Bogom, i shodno ovome, mira sa samim sobom, ondaokrenite stranice koje slede i istraite zajedno sa mnom sve temogunosti izbora koje nam stoje na raspolaganju.

* * *

Tek venani par bio je na samom poetku svog zajednikog i-vota. Dok su sedeli na aerodromu u Salt Lejk Sitiju i ekali svoj let,tiho su itali Bibliju koja je bila otvorena na njegovim kolenima.On je bio nedavno rukopoloeni propovednik i njegova iskrenosti revnost bili su na vrhuncu. Ovaj par privlaio je panju i bilo jeteko ne posmatrati ih tako oigledno zaljubljene, ali ipak sa tom

otvorenom Biblijom koja ih je odvajala od ostalih putnika.


51/215

52

Al, poboan poslovan ovek, mormon po veroispovesti, tako-e ih je zapazio. Seo je preko puta, nedaleko od njih, ekajui istilet. Zurio je pravo u ovaj par, skreui svoj pogled u stranu svaki

put kada bi primetio da oni gledaju u njegovom pravcu. Al je bioovek na svom mestu i nikada ne bi dozvolio sebi da ga smatrajunepristojnim zato to pilji u nekoga. Suvie kasno je zapazio daje ovaj mladi par ve postao svestan njegovog interesovanja zanjih. Najednom su zatvorili Bibliju. Mladi ovek je ustao sa svogmesta i odluno se uputio ka strancu iju su panju tako snanoprivukli on i njegova supruga.

Al je posetio nau porodicu samo nekoliko meseci pre ovoga. Onje uspean biznismen u Zapadnoj Montani, ne tako daleko od mestagde mi ivimo. Doao je u na dom sa dvojicom mladih misiona-ra, mormona. Pretpostavljam da je razlog njihove posete bio da meprosvetle po pitanju mormonizma. Bog je, meutim, imao sasvimdruge planove. Al je bio veoma oaran dok je sluao o naem stiluivljenja, naim ciljevima kada je re o ivotu na selu i nainu na koji

smo razumeli Jevanelje, tako da smo on i ja postali bliski i poeliee da se poseujemo, to se malo kasnije pretvorilo u prijateljstvokoje obeava dugotrajnost. Za vreme njihove posete, druga dva mi-sionara bila su veoma tiha i izraavali su nelagodu; jedva su proz-borili koju re. Za razliku od njih, Al je potpuno preinaio razlognjihove posete tako to je poeo ivo da se interesuje za nau religiju.Pokazalo se da je Al zaista fascinantan ovek, nezavisan mislilac, bezstraha da preispita svoje verovanje i vrednosti. Ova retka crta tako

ga je uinila omiljenim u mojim oima da sam reio da ostanem ukontaktu s njim i da ga poseujem kad god budem mogao.

Prolazei jednog dana pored Alove kancelarije, odluio sam dasvratim do njega. Bio je istinski srean to me vidi i poto smo razme-nili pozdrave, nastavio je da mi pria o svom iskustvu sa aerodroma.

Izvinite, gospodine! ree mladi propovednik priavi Alu Nisam mogao a da ne primetim kako nas posmatrate. Mogu li

da vas neto pitam?


52/215

53

Naravno! odgovori Al, dok je sebi prebacivao to je zbognjega naruen mir mladog branog para.

Gospodine, ako se desi da nam se avion srui pre nego to

stignemo na odredite i svi zajedno poginemo, da li ste u ovomtrenutku sigurni u sopstveno spasenje?

Mislim da jesam odgovorio je moj prijatelj. To nije dovoljno uzvratio je mladi ovek u svojoj iskreno-

sti Morate znati! Sada mi dozvolite da vas ponovo upitam: Akodanas umrete, hoete li biti spaseni?

Ne znam glasio je Alov iskren odgovor.

Sluajte rekao je mladi propovednik, dok je listao stranicesvoje Biblije, a zatim poeo da ita Jovan 3,15.16: Da nijedankoji ga vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni: Jer Bogu takoomilje svijet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedankoji ga vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni. Jovan 6,47:Zaista, zaista vam kaem: koji vjeruje mene ima ivot vjeni. Ikonano Jovan 11,25: A Isus joj ree: ja sam vaskrsenije i ivot;

koji vjeruje mene ako i umre ivljee. Tako ree na kraju po-bedniki ako bude morao da umre, hoe li biti spasen? Da, verujem tako ree Al. U tom sluaju zakljuio je ivahno mladi propovednik ti

si hrianin i ima veni ivot. Zna odgovorio je na to Al ovom mladom oveku zaista

se divim tvojoj revnosti. I ja sam je nekad imao dok sam iao umisionske posete.

Misionske posete! povikao je propovednik Nekada siiao u misionske posete! Zar si ti mormon? upitao je pomalosa gaenjem.

Da Ree Al zbunjen ovom iznenadnom promenom. Zato mi niste rekli da ste mormon? Niste ni pitali. E pa ao mi je rekao je propovednik mormona nee biti

na nebu.


53/215

54

Kada je izgovorio ove rei, mladi ovek se okrenuo i odetaonazad do svog mesta.

Dovrivi svoju priu, Al se lagano okrenuo prema meni i rekao:

Dime, ja sam zbunjen? Moe li mi dati neku svetlost poovom pitanju?

Pokuau odgovorio sam.Bilo je jasno da Al nije zabrinut zbog nefer ponaanja i pre-

drasuda koji je morao da pretrpi. Bio je dovoljno inteligentanda bi ignorisao neprijatno dranje mladog propovednika. Al seborio sa neim mnogo ozbiljnijim kako znati, kako zaista znati

jesi li ili nisi spasen.Gospode, molio sam se u svojim mislima, daj mi mudrosti prave rei da dam odgovor koji e zadovoljiti ovog oveka. Po-mozi mi da poruim barijere koje smo postavili izmeu sebezbog crkvenih i doktrinalnih razlika. Spreman da Alu posvetimpunu panju, zatraio sam od njega pare papira elei da muilustrujem to to sam eleo da mu kaem. Al mi je pruio list

papira. Uzeo sam olovku i poeo. Ale, hrianski ivot ne ine doktrine, kredo, reforme, ilipripadnost crkvi. Njega ne ini ak ni naa lina osvedoenost oistinu. Hrianski ivot jeste skup odluka, pravljenje izbora. Kadnam Bog da razumevanje istine i obasja na razum svetlou, toje uvek povezano sa nekakvim izborom. Moramo izabrati da liemo se potiniti Bojoj volji ili odbiti da to uinimo. Kada susve moje svesne

Documents

Bekstvo+ka+Bogu