Ljuhamir Tadir

eforikuvud u vestinu

bese dnisVa

Vesna PeSi6, vi5i naudni saradnikInstitut za filozofiju i dru5tvenu teorijuBeosrad

UDK 32 1.0 13 (491 . l ) :3 16.356.4Pregledni dlanak

PROBLEMI KONSTITUISANJN NNZRVA NAPRosroRu ervSp JUGoSLAVIJE:

ErNrerr REDUKCToNTzAM u SRPSKoJNACIONALNOJ POLITICI

Apstrakt: Osnovno pitunje rut ko.je ovo istr(rZivenie trebu tlu otlgovori glasi:

u iemu se susut.ii problem srpske nttcionalne politike u pogledu.fttrmiranlu tlrlave.

Pitanje.je pokrenuto tinjenicom tla u raTdoblju po.sledn.jih nekoliko godinu, kada

se stvaraiu rutcionalne driave na.jugoslovenskom prostoru, srpska nuci.1a, iakt o

sebi ima predstavu kuo o ,,drievotvornom narodtt" , ni.je u.spela daJormiru driavu

ko.ia se delinitivno staktZila u odredene grunice, su odredenim stanovni,itvotn. Gl(Jvnate4 ko.ja se hrdli glasi da .stt Srbi u svojoj politici o:;cilirul.i izmedu dritwotvnrne

nacionalne irle.je, ko.ju.simboliz.u.je Srbi.ja, i itle.je o etnitkom ttjetlin.jen.ju,srpskedi.jaspore, ko.ja.je vodila ka nupuitanju ide.je o .srpsko.j dri.uvnosti i rtjenotn utupanf uu vi,ienarodnu driavu - Jugoslaviju.To.je imalo za posletlicu o,tcilaci.je rucionalnog

identitetu: testo ,,ltrikrivanje" ili ,,rastvaranje" srpskog nucionalrutg identiteta u

,,.jttgosLovenstvo" , ttz istovremene pokuiaje da se u z.a.jetlnitko.j tlrlavi obezbedipresttdan uticaj. PreuT.ima.juti uktgu ,,tuvaru" zqjedniike driave, Srbi su propustili

da uopite percipira.ju Srbi.ju kao svo.ju driavu, u posledice tog stuva dunu.s sttposebno akutne.

Kljuinc rcti'. nacionalni identilet, srpstt)o,.itqoslovenstvo, rtctcktnalnu poli-tika.

I. Osnovna tema istraiivanja

Osnovno pitanje na koje ovo istraZivanje treba da odgovoriglasi: u demu se sastoji problem srpske nacionalne politike u pogleduformiranja drLave. Ovo pitanje je utoliko zanimljivije jer su Srbistvorili predstavu o sebi kao o drZavotvornom narodu, Sto su ipotvrdili stvaranjem srpske drZave jo5 u 19, veku koja jebl|a26.priznata svetska drlava. Za5to su Srbi na putu stvaranja dri.avetoliko lutali i bili neuspe5ni? Taj neuspeh je sasvim vidljiv u am-bivalentnosti sada5nje situacije. Ako poslednju deceniju, a naroditoposlednjih 5-6 godina odredimo kao period stvaranja nacionalnih

t ,

XI

X

Fal(Io

uN

)I

2 6 5

drlava na jugoslovenskom prostoru, odigledno je da na tom putusrpska nacija nije uspela da formira drZavu koja se definitivnostaloZila u odredene granice sa odredenim stanovni5tvom. To sejo5 bolje vidi u poredenju s drugim jugoslovenskim narodima, kojisu mnogo kasnije krenuli putem stvaranja svojih drLava, da bi utome bili jasniji, precizniji i uspe5niji.

Glavna teza koju iu ispitti glasi ovako: Srbi su u svojojpolitici oscilirali izmedu drZavotvorne nacionalne ideje koju sim-bolizuje Srbija i ideje o etnidkom ujedinjenju srpske dijaspore kojaje vodila ka napu5tanju ideje o srpskoj drZavnosti i njenom utapanjuu vi5enarodnu drZavu - Jugoslaviju. Poreklo ove druge ideje nijedovoljno istraZeno, te se samo moZe pretpostaviti da je vei prvaideja - stvaranje Srbije kao nacionalne drZave - bila opteredenamitom o Du5anovnom carstvu i velikoj srpskoj drZavi koja iedominirati Balkanom.

Ova oscilacija, pa i neodredenost u politici, ali i u samomnacionalnom identitetu, stvarala je razlidite identitete - Sire i uZe,Sto je proizvodilo dve vrste posledica. Jedna je prikrivanje identitetau formi njegovog rastvaranja u ,jugoslovenstvo" (na subjektivnomplanu) uz istovremeni poku5aj da se na razlidite nadine preuzmezajednidka dri.ava ili da se u njoj obezbedi presudan uticaj. Ovo,,prikrivanje" (ili rastvaranje) identiteta govori o istorijskoj slojevi-tosti i ambivalentnosti nacionalnog identiteta kod Srba Sto se ipotvrduje u razliditim istorijskim okolnostima. Druga posledica jeprikrivanje identiteta u bukvalnom, konspiralivrron smislu redi kojenije kulturno-simbolidki izgradeno, ve6 se javlja u sirovom vidu -kroz tajne vojne organizacije (,,Crna ruka", delovi vojnog i drZavnogaparata, plan ,,Ram" u poslednjem ratu itd.).

Strategija rastvaranja (,,prikrivanja") nacionalnog identiteta,kroz Siri, jugoslovenski identitet, koji je bio kulturno i ideolo5kiobraden s obzirom na pretenziju da se srpska drZavotvornost veZezajugoslovensku drZavu, nije uspela i, na kraju, doZivelaje neuspeh.Taj neuspeh je bio vezan za tro5nost ideolo5ke baze druge Jugo-slavije za koju su Srbi simboliino vezali svoje (nepostojeie) jedin-stvo. Iako je ovaj, moguii, neuspeh bio vidljiv mnogo ranije negoSto se stvarno desio, onje aktualizovan i realizovan neobradenim(kulturno, politidki i ideolo5ki),,konspirativnim" idenitetom, olide-nom u ,,tajnim planovima" tj. vojno-policijskim strukturama. Ovanespojivost izmedu kulturno i ideolo5ki visoko obrailenog Siregidentiteta fiugoslovenstvo kao re5enje srpskog nacionalnog pitanja)

i neobradenog konspirativnog identiteta militaristidkih struktura o,,velikoj srpskoj drLavt", proizvela je ,,kratki spoj" i dovele Srbe usituaciju konfuzije, besa i resantimana dije su ishodiSte ratovi 1991-1995.

Ova ,,dupla igra" je neprekidno proizvodila kodenje moder-nizacije Srbije tj. specifidnu srpsku konzervativnost na mestu,,duvara" zajednidke dri.ave - ma Sta to socijalno i politidki znadilo.Ovo mesto jugoslovenskog ,,duvara" (a skriveno ,jugoslovenskoggrobara") je konzervativnost crplo i iz dinjenice da su i u prvom idrugom ratu (naravno, na razlidite nadine) Srbi bili pobednici utim ratovima Sto im je omogudavalo da okupiraju najviSe drZavnepoloZaje u prvoj Jugoslaviji i srediSnje u drugoj. Ovo mesto duva-ra (ili ,,grobara") zajednidke drZave im je onemoguiilo da uop5teregistruju i osvetle Srbiju kao svoju drZavu i da se za nju brinu,kao Sto su to radile druge federalne jedinice u Jugoslaviji. Na istinadin, Srbija nije registrovala ni Srbe van Srbije, niti je s njimauspostavljala bilo kakve kulturne veze kao s delovima istog naroda.Srbi su Ziveli s_v.i u Jugoslaviji, a ne u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni iHercegovini...' ij

Ova stragetija prikrivenog identiteta s tendencijom da seokupiraju drZavni aparati je srpski narod dovodila u sukobe s drugimnarodima koji su, u takvoj situaciji, mogli jasnije da se defini5u tj.da kao opozicijajugoslovenskoj dri.avi u oba njena izdanja,steknusvoj identitet i grade svoju drZavnost na uZe nacionalnoj pretpostavcitj. neprikrivenom identitetu i da ga dak i demokratizuju naspramzalezania koja su u tom pogledu dinili srpski politidari s ciljem dasaduvaju zajednidku drZavu.

Ovi ,,drugi" su istovremeno i braia i smrtni neprijatelji, temoguinost sopstvene definicije naspram drugih neprekidno izmide.Samoodredenje ostaje otvoreno i ranjivo pitanje - pitanje ljubavi imrZnje. U procesu raspada Jugoslavije, prikriveni identiteti konadnose spajaju u resantimanu, histeriji, besu i uniZenosti - prepuSteniratu da ih konadno defini5e i odredi. Percepcrja da samo Srbi nema-ju drZavu a da je svi drugi imaju i uZasnuto pitanje - gde je na5adrlava (kao da Srbija ne postoji ili je okupirana), dovelo je dovidenja ,,svoje drZave" kao prirodte tvorevine, etnidki homoge-nizovane celine.

Naravno, ostaje nejasno da lije podetna koncepcija drZavno-sti Srbije, odnosno njeno napu5tanje u liku Jugoslavije, imalo pre-vashodno etnidku motivaciju - dakle nacionalno ujedinjenje - ili

!2aUo-

zaul

T><

{J):)(Io

=L

N

JLL

766 t o l

drlava na jugoslovenskom prostoru, odigledno je da na tom putusrpska nacija nije uspela da formira drZavu koja se definitivnostaloZila u odredene granice sa odredenim stanovni5tvom. To sejo5 bolje vidi u poredenju s drugim jugoslovenskim narodima, kojisu mnogo kasnije krenuli putem stvaranja svojih drLava, da bi utome bili jasniji, precizniji i uspe5niji.

Glavna teza koju iu ispitti glasi ovako: Srbi su u svojojpolitici oscilirali izmedu drZavotvorne nacionalne ideje koju sim-bolizuje Srbija i ideje o etnidkom ujedinjenju srpske dijaspore kojaje vodila ka napu5tanju ideje o srpskoj drZavnosti i njenom utapanjuu vi5enarodnu drZavu - Jugoslaviju. Poreklo ove druge ideje nijedovoljno istraZeno, te se samo moZe pretpostaviti da je vei prvaideja - stvaranje Srbije kao nacionalne drZave - bila opteredenamitom o Du5anovnom carstvu i velikoj srpskoj drZavi koja iedominirati Balkanom.

Ova oscilacija, pa i neodredenost u politici, ali i u samomnacionalnom identitetu, stvarala je razlidite identitete - Sire i uZe,Sto je proizvodilo dve vrste posledica. Jedna je prikrivanje identitetau formi njegovog rastvaranja u ,jugoslovenstvo" (na subjektivnomplanu) uz istovremeni poku5aj da se na razlidite nadine preuzmezajednidka dri.ava ili da se u njoj obezbedi presudan uticaj. Ovo,,prikrivanje" (ili rastvaranje) identiteta govori o istorijskoj slojevi-tosti i ambivalentnosti nacionalnog identiteta kod Srba Sto se ipotvrduje u razliditim istorijskim okolnostima. Druga posledica jeprikrivanje identiteta u bukvalnom, konspiralivrron smislu redi kojenije kulturno-simbolidki izgradeno, ve6 se javlja u sirovom vidu -kroz tajne vojne organizacije (,,Crna ruka", delovi vojnog i drZavnogaparata, plan ,,Ram" u poslednjem ratu itd.).

Strategija rastvaranja (,,prikrivanja") nacionalnog identiteta,kroz Siri, jugoslovenski identitet, koji je bio kulturno i ideolo5kiobraden s obzirom na pretenziju da se srpska drZavotvornost veZezajugoslovensku drZavu, nije uspela i, na kraju, doZivelaje neuspeh.Taj neuspeh je bio vezan za tro5nost ideolo5ke baze druge Jugo-slavije za koju su Srbi simboliino vezali svoje (nepostojeie) jedin-stvo. Iako je ovaj, moguii, neuspeh bio vidljiv mnogo ranije negoSto se stvarno desio, onje aktualizovan i realizovan neobradenim(kulturno, politidki i ideolo5ki),,konspirativnim" idenitetom, olide-nom u ,,tajnim planovima" tj. vojno-policijskim strukturama. Ovanespojivost izmedu kulturno i ideolo5ki visoko obrailenog Siregidentiteta fiugoslovenstvo kao re5enje srpskog nacionalnog pitanja)

i neobradenog konspirativnog identiteta militaristidkih struktura o,,velikoj srpskoj drLavt", proizvela je ,,kratki spoj" i dovele Srbe usituaciju konfuzije, besa i resantimana dije su ishodiSte ratovi 1991-1995.

Ova ,,dupla igra" je neprekidno proizvodila kodenje moder-nizacije Srbije tj. specifidnu srpsku konzervativnost na mestu,,duvara" zajednidke dri.ave - ma Sta to socijalno i politidki znadilo.Ovo mesto jugoslovenskog ,,duvara" (a skriveno ,jugoslovenskoggrobara") je konzervativnost crplo i iz dinjenice da su i u prvom idrugom ratu (naravno, na razlidite nadine) Srbi bili pobednici utim ratovima Sto im je omogudavalo da okupiraju najviSe drZavnepoloZaje u prvoj Jugoslaviji i srediSnje u drugoj. Ovo mesto duva-ra (ili ,,grobara") zajednidke drZave im je onemoguiilo da uop5teregistruju i osvetle Srbiju kao svoju drZavu i da se za nju brinu,kao Sto su to radile druge federalne jedinice u Jugoslaviji. Na istinadin, Srbija nije registrovala ni Srbe van Srbije, niti je s njimauspostavljala bilo kakve kulturne veze kao s delovima istog naroda.Srbi su Ziveli s_v.i u Jugoslaviji, a ne u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni iHercegovini...' ij

Ova stragetija prikrivenog identiteta s tendencijom da seokupiraju drZavni aparati je srpski narod dovodila u sukobe s drugimnarodima koji su, u takvoj situaciji, mogli jasnije da se defini5u tj.da kao opozicijajugoslovenskoj dri.avi u oba njena izdanja,steknusvoj identitet i grade svoju drZavnost na uZe nacionalnoj pretpostavcitj. neprikrivenom identitetu i da ga dak i demokratizuju naspramzalezania koja su u tom pogledu dinili srpski politidari s ciljem dasaduvaju zajednidku drZavu.

Ovi ,,drugi" su istovremeno i braia i smrtni neprijatelji, temoguinost sopstvene definicije naspram drugih neprekidno izmide.Samoodredenje ostaje otvoreno i ranjivo pitanje - pitanje ljubavi imrZnje. U procesu raspada Jugoslavije, prikriveni identiteti konadnose spajaju u resantimanu, histeriji, besu i uniZenosti - prepuSteniratu da ih konadno defini5e i odredi. Percepcrja da samo Srbi nema-ju drZavu a da je svi drugi imaju i uZasnuto pitanje - gde je na5adrlava (kao da Srbija ne postoji ili je okupirana), dovelo je dovidenja ,,svoje drZave" kao prirodte tvorevine, etnidki homoge-nizovane celine.

Naravno, ostaje nejasno da lije podetna koncepcija drZavno-sti Srbije, odnosno njeno napu5tanje u liku Jugoslavije, imalo pre-vashodno etnidku motivaciju - dakle nacionalno ujedinjenje - ili

!2aUo-

zaul

T><

{J):)(Io

=L

N

JLL

766 t o l

1lauJo-

zauJ

odredene teritorijalne pretenzije koje su se pravdale etnidkim uje-dinjenjem. Proces uspostavljanja granica u periodu nastanka poje-dinih balkanskih drZava - oslobadanjem od Turske i Austrougarskeimperije - otvarao je strate5ko pitanje dokle se nove drZave raspro-stiru. Srbija se kao driava stvarala u periodu propadanja dve im-perije. S obzirom da se, potencijalno, taj prostor iskazivao kao ne-strukturisan, komponenta moii i ideja o dominaciji u regionu moglaje legitimno da se iskaZe kroz proces njegovog strukturisanja, ukome su se granice tek stvarale, i u kome je etnidka komponentaigrala vaZnu ulogu. Pitanje - dokle se prostire srpska drZava - biloje neodredeno, i ono je ostalo i danas nejasno. Dovoljno bi bilouzeti samo javno izredene ideje za vreme ovog rata dokle stiZesrpska drLava,pa da se vidi koliko tu ima neodredenosti, konfuzijei,iznad svega, megalomanije. Neki autori pitanja granica balkan-skih drZava, u procesu njihovog stvaranja i izbijanja ratova izmedunjih, nazivaju balkanizacijom. Jugoslavija je to pitanje potisnula,ali je njenim raspadom situacija strukturno postala slidna raspadubiv5ih imperija. ,,Sredeni prostor" je destruisan te se balkanskedrLave, stare i nove, nisu slegle u odredene granice koje se vi5e nedovode u pitanje.

U ovom kontekstu, treba ispitati ulogu kolektivno-psiholo5kestrukture identiteta srpskog naroda koje bi funkcionalno mogleodgovarati, ili biti aktualizovane, u skladu s promenama u srpskojnacionalnoj politici. Recimo, sedanje na Du5anovo carstvo koje jebilo vrlo Zivo u narodnom predanju je lako moglo da se aktualizujeu uslovima propasti dveju imperija u imperijalnoj ideji same Srbije.Medutim, ona se brzo pokazala kao arhaidna, naspram realne situ-aciju nastanka srpske drLave u 19. veku i nestala je u oblicimamodernog,,Sirenja" identiteta multietnidkih drZava.

U.. S tr uktur a mo no g r afii e

Da bih ispitala postavljene pretpostavke, studija 6e imati tridela.

U prvom delu rada iu analizirati odredene teorijske modeleza istraLivanje nacionalnog identiteta, nacije i nastanka drLava,one koji su relevantni zanazna(eni problem - odnos nacije, nacio-nalnog identiteta i drZave. Analiziradu pojmove nacije i nacional-nog identiteta zapadnog i istodnoevropskog tipa, zatim moguie

frustracije nacionalnog identiteta kori5ienjem teorije Maxa Webe-ra i novijih psiholo5kih teorija o nacionalnom resantimanu (nekavrsta nacionalne neuroze). Fenomen,,agresivnog" nacionalizma6e takode biti analiziran u svetlu savremene globalizacije, ali i kaoforma politike u stvaranju drlava na prostoru biv5e Jugoslavije.

U izgradnji teorijskog pristupa poku5a6u maksimalno daizbegavam supstancijalistidke pristupe koji se oslanjaju na karak-terologiju, tj. mentalna svojstva naroda, mitove i traciiciju, kao iteleolo5ka tumadenja politidkih aktera i njihove volje. Psiholo5ko-kulturne, tj. supstancijalne aspekte nacionalnog identiteta, tretira6ustrukturno, dakle, kao nere5ene probleme ili frustracije, a ne kao,,date osobine". Time pretpostavljam dinamidki pristup koji dru-Stvene fenomene posmatra kao splet relacija koji se menja, proizvodii razreiava probleme, a ne kao skup nepromenljivih struktura kojesamo treba prouditi i opisati.

Socijalna, psiholo5ka i kulturna komponenta nacionalnogidentiteta biie analizirana u smislu porasta kompleksnosti koji seizralava u modernoj aporiji nacionalnog (etnidkog) i liberalno-univerzalistidkiig. Ovo znad;,da ie odnosi izmedu nacije i drZavena primeru rtprkog naroda biti posrnatrani iz ugla integrativnogpotencijala druitva kao medudlana u izgradnji upe5ne nacionalne idrZavne integracije. Moguinost upravljanja sloZeno5iu dru5tva injegovo usloZnjavanje u odnosu na okolinu je dinamidka kategorijanacionalnog identiteta. Na primer: ako je moj resurs integracijesamo vojna sila, onda je to izuzetno uzak resurs integracije, pogotovuu dana5nje vreme. Ovakvi uski kapaciteti integracije ne mogu sim-bolidki da decentriraju etnidku komponentu nacije i odnose izmedunacija. Nasuprot, Siri kapaciteti integracije, odnosno veia ekonom-ska i simbolidna sloZenost - ne dozvoljavaju etnosu da kao prirodna,eminentno emocionalna zajednica nesmetano prodre u drZavne ipolitidke institucije. Neposredovano prodiranje etnosa u te insti-tucije dovodi do njihovog razaranja. pa umesto da ih koriguje usmislu njihovog novog univerzalizovanja (,,prevazilaZenja"), onoizaziva suprotstavljanje prirodnog i ve5tadkog, univerzalnog i par-tikularnog, ida, ega i supereg,ct u formiranju nacije i drZave. Akosu simbolidni kapaciteti jako deficijentni, onda 6e se ,,prirodnost"etnosa uspostavili kao jedina osnova, jedinstva" odnosno razaranjadru5tva i drZave.

Da bi Srbija uop5te mogla da upozna svoje probleme i da ihre5ava, ona lnora da obezbedi osnovne novovekovne integrativne

XI

)<

F{J)f(I

;luNoJ

I

268 269

1lauJo-

zauJ

odredene teritorijalne pretenzije koje su se pravdale etnidkim uje-dinjenjem. Proces uspostavljanja granica u periodu nastanka poje-dinih balkanskih drZava - oslobadanjem od Turske i Austrougarskeimperije - otvarao je strate5ko pitanje dokle se nove drZave raspro-stiru. Srbija se kao driava stvarala u periodu propadanja dve im-perije. S obzirom da se, potencijalno, taj prostor iskazivao kao ne-strukturisan, komponenta moii i ideja o dominaciji u regionu moglaje legitimno da se iskaZe kroz proces njegovog strukturisanja, ukome su se granice tek stvarale, i u kome je etnidka komponentaigrala vaZnu ulogu. Pitanje - dokle se prostire srpska drZava - biloje neodredeno, i ono je ostalo i danas nejasno. Dovoljno bi bilouzeti samo javno izredene ideje za vreme ovog rata dokle stiZesrpska drLava,pa da se vidi koliko tu ima neodredenosti, konfuzijei,iznad svega, megalomanije. Neki autori pitanja granica balkan-skih drZava, u procesu njihovog stvaranja i izbijanja ratova izmedunjih, nazivaju balkanizacijom. Jugoslavija je to pitanje potisnula,ali je njenim raspadom situacija strukturno postala slidna raspadubiv5ih imperija. ,,Sredeni prostor" je destruisan te se balkanskedrLave, stare i nove, nisu slegle u odredene granice koje se vi5e nedovode u pitanje.

U ovom kontekstu, treba ispitati ulogu kolektivno-psiholo5kestrukture identiteta srpskog naroda koje bi funkcionalno mogleodgovarati, ili biti aktualizovane, u skladu s promenama u srpskojnacionalnoj politici. Recimo, sedanje na Du5anovo carstvo koje jebilo vrlo Zivo u narodnom predanju je lako moglo da se aktualizujeu uslovima propasti dveju imperija u imperijalnoj ideji same Srbije.Medutim, ona se brzo pokazala kao arhaidna, naspram realne situ-aciju nastanka srpske drLave u 19. veku i nestala je u oblicimamodernog,,Sirenja" identiteta multietnidkih drZava.

U.. S tr uktur a mo no g r afii e

Da bih ispitala postavljene pretpostavke, studija 6e imati tridela.

U prvom delu rada iu analizirati odredene teorijske modeleza istraLivanje nacionalnog identiteta, nacije i nastanka drLava,one koji su relevantni zanazna(eni problem - odnos nacije, nacio-nalnog identiteta i drZave. Analiziradu pojmove nacije i nacional-nog identiteta zapadnog i istodnoevropskog tipa, zatim moguie

frustracije nacionalnog identiteta kori5ienjem teorije Maxa Webe-ra i novijih psiholo5kih teorija o nacionalnom resantimanu (nekavrsta nacionalne neuroze). Fenomen,,agresivnog" nacionalizma6e takode biti analiziran u svetlu savremene globalizacije, ali i kaoforma politike u stvaranju drlava na prostoru biv5e Jugoslavije.

U izgradnji teorijskog pristupa poku5a6u maksimalno daizbegavam supstancijalistidke pristupe koji se oslanjaju na karak-terologiju, tj. mentalna svojstva naroda, mitove i traciiciju, kao iteleolo5ka tumadenja politidkih aktera i njihove volje. Psiholo5ko-kulturne, tj. supstancijalne aspekte nacionalnog identiteta, tretira6ustrukturno, dakle, kao nere5ene probleme ili frustracije, a ne kao,,date osobine". Time pretpostavljam dinamidki pristup koji dru-Stvene fenomene posmatra kao splet relacija koji se menja, proizvodii razreiava probleme, a ne kao skup nepromenljivih struktura kojesamo treba prouditi i opisati.

Socijalna, psiholo5ka i kulturna komponenta nacionalnogidentiteta biie analizirana u smislu porasta kompleksnosti koji seizralava u modernoj aporiji nacionalnog (etnidkog) i liberalno-univerzalistidkiig. Ovo znad;,da ie odnosi izmedu nacije i drZavena primeru rtprkog naroda biti posrnatrani iz ugla integrativnogpotencijala druitva kao medudlana u izgradnji upe5ne nacionalne idrZavne integracije. Moguinost upravljanja sloZeno5iu dru5tva injegovo usloZnjavanje u odnosu na okolinu je dinamidka kategorijanacionalnog identiteta. Na primer: ako je moj resurs integracijesamo vojna sila, onda je to izuzetno uzak resurs integracije, pogotovuu dana5nje vreme. Ovakvi uski kapaciteti integracije ne mogu sim-bolidki da decentriraju etnidku komponentu nacije i odnose izmedunacija. Nasuprot, Siri kapaciteti integracije, odnosno veia ekonom-ska i simbolidna sloZenost - ne dozvoljavaju etnosu da kao prirodna,eminentno emocionalna zajednica nesmetano prodre u drZavne ipolitidke institucije. Neposredovano prodiranje etnosa u te insti-tucije dovodi do njihovog razaranja. pa umesto da ih koriguje usmislu njihovog novog univerzalizovanja (,,prevazilaZenja"), onoizaziva suprotstavljanje prirodnog i ve5tadkog, univerzalnog i par-tikularnog, ida, ega i supereg,ct u formiranju nacije i drZave. Akosu simbolidni kapaciteti jako deficijentni, onda 6e se ,,prirodnost"etnosa uspostavili kao jedina osnova, jedinstva" odnosno razaranjadru5tva i drZave.

Da bi Srbija uop5te mogla da upozna svoje probleme i da ihre5ava, ona lnora da obezbedi osnovne novovekovne integrativne

XI

)<

F{J)f(I

;luNoJ

I

268 269

potencijale u koje spada funkcionalnost ekonomskog podsistemau kome je novac, odnosno profit vrhovna vrednost u neutralnomtrZiSnom ambijentu koji proizvodi srednju klasu osetljivu na velikepotrese i emocije, kao i druge izvore integracije formalne prirode- vladavinu prava i ,,apsrraktne" pojedince koji su saglasni okonadina uspostavljanja vlasti.

Ne bi bilo dobro da se ovaj rad sluZi metodom ,,nedostatka"nedega tj. da pokazuje da tih potencijala nije bilo - pa se zato nisumogle ostvariti ni uZe ni Sire zamisli srpske nacionalne politike.Ali ako se identifikuje neka odredena nacionalna politika - moZese postaviti pitanje integrativnih resursa takvih zamisli. Drkle, nebih integrativne faktore tretirala in abstracto - kao, na primer, nijebilo demokratije - pa se zato Jugoslavija raspala. Slidne teze preju-diciraju obja5njenja. MoZe ba5 biti i obrnuto kada se uzmu u obziri dezintegrativni potencijali. Ako oni preteZu, onda demokratija tune moZe ni5ta da re5i.

U drugom delu rada iu analizirati dinamiku i protivrednostiu stvaranju srpskog nacionalnog identiteta i srpske nacionalne poli-tike koje su se iskazale u Srbiji, odnosno tokom njenog stvaranja,u periodu njene samostalne drZave i u dve Jugoslavije.

Na podecima stvaranja novovekovne srpske drLave najvi5ese radunalo na verski identitet koji je opstojao tokom vekova iZivota u okviru turske imperije koja je dopu5tala uz versku jo5 iprosvetnu, pa dak i izvesnu privrednu autonomiju, prepu5tajudilokalnim stare5inama ubiranje poreza i izvesne oblike trgovine.Sve se to zbiva na margini strane drZave i uglavnom izvan gradovau kojima inade ima malo Srba.

Tek nakon ustanka 1804. uz versku i prosvetnu autonomijudodaje se teZnja ka politidkoj nezavisnosti osvajanjem sve veiegstupnja autonomije u okviru strane drZave. Time se donekle Sirikompleksnost drZave, pa i nacionalnog identiteta koji ie kroz duZevremensko razdoblje oscilirati izmedu pripadnosti Srbiji kao drZavii pripadnosti srpskom narodu nezavisno u kojoj drLavi Zivi. S ra-zvojem politidke autonomije i formiranjem vlastitih institucija vla-sti i drZavnih sluZbi, postuno se stvara nacionalna inteligencijapreteZno orijentisana na drZavnu sluZbu, a vremenom i na slobodneprofesije i autonomne delatnosti. Skolovani na raznim stranama uEvropi, prihvatajudi razlidite ideje, po povratku u Srbiju, zapodinjeborba za demokratiju, pored oslobodenja nacije, i stvaranje nacijeslobodnih gradana. lstovremeno kroz dijaloge i sporove pristalica

razliditih ideja, nastaju naudne i kulturne institucije - od Liceja,Velike Skole do univerziteta, od udenog dru5tva do Akademijenauka. Neposredno pred puno sticanje nezavisnosti Srbije, zahva-ljujuii podrici velikih sila dolazi do iseljavanja turskih garnizona iTuraka iz gradova tako da se u gradovima pored Grka, Cincara iJermena javlja i srpska dar5ija kao privredni, socijalni, politidki ikulturni rnilje.

Zahvaljujuii neudestvovanju u krimskom ratu pedesetih go-dina proSlog veka i trgovini sa zaraienim stranama, raste privredai gradanski slojevi. Istovremno teku politidke borbe za konstituciju,odnosno za ograniienje vlasti kneza, za vladavinu zakona, slobocluStampe, nastaju i prve politidke stranke u Srbiji. Priznanjem neza-visnosti 1878. g. etabliraju se ovi procesi i to predstavlja podloguza njihovo iirenje i jadanje. Vei od sredine veka, dok je jo5 biiapod turskim protektoratom, raste svest o ulozi Srbije kao nezavisnedrZave u razvoju dela srpskog naroda izvan Srbije, pa i o njihovombuduiem ujedinjenju. O tome ve6 s prvim nagoveitajima nastajusporovi oko osnova ujedinjenja, oko uloge dinastija kako u samojSrbiji tako i iZiietlu ovih dinastija i crnogorske dinastije petrovii.Iako ujedinjena omladina srpska u svom zanosu poZuruje homoge-nizacij u predvod nika proc esa os lobadanja i uj edi nj av anj a, zalaiu1ise za oruZanu borbu protiv Turaka, za konadno oslobodenje, iakopovremeni ustanci u Bosni i Hercegovini takode streme u istompravcu, drZavno vodstvo Srbije pokazivaie i veliki oprez u pogleclutog procesa, mada 6e povremeno ulaziti i u ratove sa Turcima.Moglo bi se reii da tokom ditavog 19. veka raste sloZenost nacio-nalnog identiteta Srbije u kojem sve vaZnije mesto imaju privredni,politidki i kulturni dinioci a sve manje verski.

Me<lutim, pod pojadanim pritiskom austrijske ekspanzivnepolitike, narodito prema Bosni, raste militantnost nacionalnih kru-gova i u samoj Srbiji (Apis, udruZenje Ujedinjenje ili srnrt -,,Crnirruka") koji ubrzavaju projekat nacionainog osloboclenja od Turakai Austrije, a s druge strane se nalazi ujeclinjenje sa mutnim idejamao granicama i obliku buduie drlave. U toj krizi, a jo5 vide u potonjimbalkanskim ratovima i tokom I svetskog rata, raste i znatij i ulogavojnih i finansijskih krugova o kojima je u Narodnoj skup5tiniposlanik Jovan Skerli6 govorio kao o pogubnim pojavama sol-dateske i bankokratije koji spredavaju razvoj Srbije. Ako se dodajujo5 i sve ljudske irtve i materijalne Stete tokom ovih ratova, ondaje na delu bio proces reclukcije nacionalnog identiteta, u dijem

TX

{n:o

f

Notr

aU(!

zu)uJ

270

L

2 7 1

potencijale u koje spada funkcionalnost ekonomskog podsistemau kome je novac, odnosno profit vrhovna vrednost u neutralnomtrZiSnom ambijentu koji proizvodi srednju klasu osetljivu na velikepotrese i emocije, kao i druge izvore integracije formalne prirode- vladavinu prava i ,,apsrraktne" pojedince koji su saglasni okonadina uspostavljanja vlasti.

Ne bi bilo dobro da se ovaj rad sluZi metodom ,,nedostatka"nedega tj. da pokazuje da tih potencijala nije bilo - pa se zato nisumogle ostvariti ni uZe ni Sire zamisli srpske nacionalne politike.Ali ako se identifikuje neka odredena nacionalna politika - moZese postaviti pitanje integrativnih resursa takvih zamisli. Drkle, nebih integrativne faktore tretirala in abstracto - kao, na primer, nijebilo demokratije - pa se zato Jugoslavija raspala. Slidne teze preju-diciraju obja5njenja. MoZe ba5 biti i obrnuto kada se uzmu u obziri dezintegrativni potencijali. Ako oni preteZu, onda demokratija tune moZe ni5ta da re5i.

U drugom delu rada iu analizirati dinamiku i protivrednostiu stvaranju srpskog nacionalnog identiteta i srpske nacionalne poli-tike koje su se iskazale u Srbiji, odnosno tokom njenog stvaranja,u periodu njene samostalne drZave i u dve Jugoslavije.

Na podecima stvaranja novovekovne srpske drLave najvi5ese radunalo na verski identitet koji je opstojao tokom vekova iZivota u okviru turske imperije koja je dopu5tala uz versku jo5 iprosvetnu, pa dak i izvesnu privrednu autonomiju, prepu5tajudilokalnim stare5inama ubiranje poreza i izvesne oblike trgovine.Sve se to zbiva na margini strane drZave i uglavnom izvan gradovau kojima inade ima malo Srba.

Tek nakon ustanka 1804. uz versku i prosvetnu autonomijudodaje se teZnja ka politidkoj nezavisnosti osvajanjem sve veiegstupnja autonomije u okviru strane drZave. Time se donekle Sirikompleksnost drZave, pa i nacionalnog identiteta koji ie kroz duZevremensko razdoblje oscilirati izmedu pripadnosti Srbiji kao drZavii pripadnosti srpskom narodu nezavisno u kojoj drLavi Zivi. S ra-zvojem politidke autonomije i formiranjem vlastitih institucija vla-sti i drZavnih sluZbi, postuno se stvara nacionalna inteligencijapreteZno orijentisana na drZavnu sluZbu, a vremenom i na slobodneprofesije i autonomne delatnosti. Skolovani na raznim stranama uEvropi, prihvatajudi razlidite ideje, po povratku u Srbiju, zapodinjeborba za demokratiju, pored oslobodenja nacije, i stvaranje nacijeslobodnih gradana. lstovremeno kroz dijaloge i sporove pristalica

razliditih ideja, nastaju naudne i kulturne institucije - od Liceja,Velike Skole do univerziteta, od udenog dru5tva do Akademijenauka. Neposredno pred puno sticanje nezavisnosti Srbije, zahva-ljujuii podrici velikih sila dolazi do iseljavanja turskih garnizona iTuraka iz gradova tako da se u gradovima pored Grka, Cincara iJermena javlja i srpska dar5ija kao privredni, socijalni, politidki ikulturni rnilje.

Zahvaljujuii neudestvovanju u krimskom ratu pedesetih go-dina proSlog veka i trgovini sa zaraienim stranama, raste privredai gradanski slojevi. Istovremno teku politidke borbe za konstituciju,odnosno za ograniienje vlasti kneza, za vladavinu zakona, slobocluStampe, nastaju i prve politidke stranke u Srbiji. Priznanjem neza-visnosti 1878. g. etabliraju se ovi procesi i to predstavlja podloguza njihovo iirenje i jadanje. Vei od sredine veka, dok je jo5 biiapod turskim protektoratom, raste svest o ulozi Srbije kao nezavisnedrZave u razvoju dela srpskog naroda izvan Srbije, pa i o njihovombuduiem ujedinjenju. O tome ve6 s prvim nagoveitajima nastajusporovi oko osnova ujedinjenja, oko uloge dinastija kako u samojSrbiji tako i iZiietlu ovih dinastija i crnogorske dinastije petrovii.Iako ujedinjena omladina srpska u svom zanosu poZuruje homoge-nizacij u predvod nika proc esa os lobadanja i uj edi nj av anj a, zalaiu1ise za oruZanu borbu protiv Turaka, za konadno oslobodenje, iakopovremeni ustanci u Bosni i Hercegovini takode streme u istompravcu, drZavno vodstvo Srbije pokazivaie i veliki oprez u pogleclutog procesa, mada 6e povremeno ulaziti i u ratove sa Turcima.Moglo bi se reii da tokom ditavog 19. veka raste sloZenost nacio-nalnog identiteta Srbije u kojem sve vaZnije mesto imaju privredni,politidki i kulturni dinioci a sve manje verski.

Me<lutim, pod pojadanim pritiskom austrijske ekspanzivnepolitike, narodito prema Bosni, raste militantnost nacionalnih kru-gova i u samoj Srbiji (Apis, udruZenje Ujedinjenje ili srnrt -,,Crnirruka") koji ubrzavaju projekat nacionainog osloboclenja od Turakai Austrije, a s druge strane se nalazi ujeclinjenje sa mutnim idejamao granicama i obliku buduie drlave. U toj krizi, a jo5 vide u potonjimbalkanskim ratovima i tokom I svetskog rata, raste i znatij i ulogavojnih i finansijskih krugova o kojima je u Narodnoj skup5tiniposlanik Jovan Skerli6 govorio kao o pogubnim pojavama sol-dateske i bankokratije koji spredavaju razvoj Srbije. Ako se dodajujo5 i sve ljudske irtve i materijalne Stete tokom ovih ratova, ondaje na delu bio proces reclukcije nacionalnog identiteta, u dijem

TX

{n:o

f

Notr

aU(!

zu)uJ

270

L

2 7 1

sredi5tu su monarhija, dinastija, vojni krugovi i izvesni delovi dr-lavnog aparata.

S takvom podlogom Srbija ulazi u ujedinjenje s drugim na-rodima, u zajednidku drZavu, u kojoj ie u privrednom i kulturnompogledu imati manje vaZnu ulogu od privrednih i kulturnih krugovau Hrvatskoj i Sloveniji. Zbogtoga, izgubivSi identitet sa svojomvlastitom drZavom Srbijom, a bez sposobnosti da nametne privre-dnu, politidku i kulturnu hegemoniju u zajednidkoj drlavi, srpskapolitika ie sve vi5e biti sklona represivnim administrativnim i poli-cijskim merama kako bi se odrZao reZim u toj zajednidkoj drZavi.

Dakle, dok je u podetnoj fazi srpski identitet traZen na marginitude drZave - Turske, a potom u okviru svoje drZave - Srbije - udijim okvirima se stvarao (ambivalentni) i Siri jugoslovenski iden-titet, sa stvaranjem zajednidke drZave identitet se sme5ta u reZim(dinastija i vojska). Tako Srbi (srpski politidki krugovi) nisu moglida se identifikuju do kraja sa novom drZavom niti su imali separa-tistidke koncepcije o nekoj svojoj uZoj nacionalnoj drlavi kao Stosu to imali nacionalni krugovi u Sloveniji i Hrvatskoj. Tek sasrpsko-hrvatskim sporazumom i formiranjem hrvatske banovine,otvara se pitanja gde su i Sta su srpske zemlje.

U tredem delu, bi6e analizirani ovi sporovi koje je prekinuorat kao i sve ono Sto se tokom rata zbivalo i predstavljalo rzvor zanove frustracije srpskog naroda. Srbi koji su sticanjem istorijskihokolnosti dinili veiinu personalnog sastava glavnih poluga novevlasti - KP i Armije, kasnije i policije, prihvatili su zajednidkudrZavu s time da u njoj budu Sto neprimetniji. Kako se moglo reiida se identitet u prvoj Jugoslaviji tralio,,iznad drZave", sada setraZi ,,ispod drLave". Srbi se skrivaju iza ,,nacionalnog kljuda" ipoznate doktrine o velikosrpskoj hegemoniji u prvoj Jugoslaviji zakoju Srbi moraju da plate cenu i primat ustupaju ,,porobljenimnarodima". Drugi narodi stidu svoje drZave i oslobatlaju se odSrba, a Srbi su se na5li u dudu - gde su oni i gde im je uop5tedri.ava.

g U ovom delu rada biie detaljno analiziranasrpska nacionalna-fl politiku u najnovijem periodu, dakle, od kraja osamdesetih godina

5 zakljudno sa krajem ovog veka. Tu bih obuhvatila srpske nacionalne?, ideje u Srbiji, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i odgovarajuiu

i realizovale. Odekujem da ie u ovom periodu tj. do kraja veka do-6i do raspleta srpske frustracije duplog identiteta, granica i drZave.

) 7'.)

Literatura

Slobodan Jovanovi6, vtadq Areksandre obrenoviia, Geca Kon,Beograd, 1935

Slobodan Jovanovii, vrq(Jq Milune obrenovita, Geca Kon, Beo-grad. l9-14

Milan Suboti(, Srican je skthotle,IFDT/Gradi na, 1992Grgur Jak5ii , Srpski narod u XIX veku, Geca Kon, BeogradBranko Petranovii, Momdilo Zeievi(, Agoni.ju clve iugosktvi.ie,

Beograd, l99lSrbi.iu u modernizaci.iskim procesima, urednik Latinka perovii

..Beograd,Institut za noviju istoriju, 1994vasa eubrilovic, Istorija potitiike mistiu srbiii xrX vekct,Beograd,,

Nol i t ,1954Ivo Banac, 7-he Nutiltnar euestirrt in yugrsravia, comell university

Press, Ithaca, 1984Dorde Stankovii, Nikola paji(, saveznici i stvaranje prve Jugo_

slaviie, Qgograd, Nolir, 19g4Latinka Perovii, Otl centraliz.ma fut Jbcleraliz.ma,Globus, Zagreb,

1984Jozo Tomashevich, peusants, politics, ancl Economic Churtge irr

Yugoslavia, Stanford University press, palo Alto, 1955Paul Shoup, Communism ancl the yugttslav National ettestion,Columbia University press, New york, l96gwalker connor, The Netio,ar ettestirn in Marxist-Leninist Thertry

and Strutegy, princeton University press, princeton, tgga -

Dennison Rusinow, The yugosla, Experimert l94g_1974, Berke_ley, University of California press. 1977

veljko vujadii, crmmunism artd Natirtturrism irt Rttssia arur serbia(Ph.D. diss.) University of California, Berkeley, 1994

James Gow, Legitimacy anrl the Military: The yugoslav Crisrs, St.Martin Press. New york, 1992

Lenard Cohen, Broken Brnuls - Di.sintegration oJ,yugoslavia,West_view Press, Boulder Colo, 1993

Srpska strena rata, urednik Neboj5a popov, Republika, Beograd1996

Predrag Taii(, Kakt.je tthi.jena clruga Jtrgostavi.ja,Skopje, 1994Slavoljub Dukii, Izmetht slave i anateme _ potitiika biograJi.ia

Slobotlunct Miloievi6a,Filip Vi5njii, Beograd, lgg4

l

I

fX

F1J')lEo

=lr

N

Ju_

2 7 3

sredi5tu su monarhija, dinastija, vojni krugovi i izvesni delovi dr-lavnog aparata.

S takvom podlogom Srbija ulazi u ujedinjenje s drugim na-rodima, u zajednidku drZavu, u kojoj ie u privrednom i kulturnompogledu imati manje vaZnu ulogu od privrednih i kulturnih krugovau Hrvatskoj i Sloveniji. Zbogtoga, izgubivSi identitet sa svojomvlastitom drZavom Srbijom, a bez sposobnosti da nametne privre-dnu, politidku i kulturnu hegemoniju u zajednidkoj drlavi, srpskapolitika ie sve vi5e biti sklona represivnim administrativnim i poli-cijskim merama kako bi se odrZao reZim u toj zajednidkoj drZavi.

Dakle, dok je u podetnoj fazi srpski identitet traZen na marginitude drZave - Turske, a potom u okviru svoje drZave - Srbije - udijim okvirima se stvarao (ambivalentni) i Siri jugoslovenski iden-titet, sa stvaranjem zajednidke drZave identitet se sme5ta u reZim(dinastija i vojska). Tako Srbi (srpski politidki krugovi) nisu moglida se identifikuju do kraja sa novom drZavom niti su imali separa-tistidke koncepcije o nekoj svojoj uZoj nacionalnoj drlavi kao Stosu to imali nacionalni krugovi u Sloveniji i Hrvatskoj. Tek sasrpsko-hrvatskim sporazumom i formiranjem hrvatske banovine,otvara se pitanja gde su i Sta su srpske zemlje.

U tredem delu, bi6e analizirani ovi sporovi koje je prekinuorat kao i sve ono Sto se tokom rata zbivalo i predstavljalo rzvor zanove frustracije srpskog naroda. Srbi koji su sticanjem istorijskihokolnosti dinili veiinu personalnog sastava glavnih poluga novevlasti - KP i Armije, kasnije i policije, prihvatili su zajednidkudrZavu s time da u njoj budu Sto neprimetniji. Kako se moglo reiida se identitet u prvoj Jugoslaviji tralio,,iznad drZave", sada setraZi ,,ispod drLave". Srbi se skrivaju iza ,,nacionalnog kljuda" ipoznate doktrine o velikosrpskoj hegemoniji u prvoj Jugoslaviji zakoju Srbi moraju da plate cenu i primat ustupaju ,,porobljenimnarodima". Drugi narodi stidu svoje drZave i oslobatlaju se odSrba, a Srbi su se na5li u dudu - gde su oni i gde im je uop5tedri.ava.

g U ovom delu rada biie detaljno analiziranasrpska nacionalna-fl politiku u najnovijem periodu, dakle, od kraja osamdesetih godina

5 zakljudno sa krajem ovog veka. Tu bih obuhvatila srpske nacionalne?, ideje u Srbiji, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i odgovarajuiu

i realizovale. Odekujem da ie u ovom periodu tj. do kraja veka do-6i do raspleta srpske frustracije duplog identiteta, granica i drZave.

) 7'.)

Literatura

Slobodan Jovanovi6, vtadq Areksandre obrenoviia, Geca Kon,Beograd, 1935

Slobodan Jovanovii, vrq(Jq Milune obrenovita, Geca Kon, Beo-grad. l9-14

Milan Suboti(, Srican je skthotle,IFDT/Gradi na, 1992Grgur Jak5ii , Srpski narod u XIX veku, Geca Kon, BeogradBranko Petranovii, Momdilo Zeievi(, Agoni.ju clve iugosktvi.ie,

Beograd, l99lSrbi.iu u modernizaci.iskim procesima, urednik Latinka perovii

..Beograd,Institut za noviju istoriju, 1994vasa eubrilovic, Istorija potitiike mistiu srbiii xrX vekct,Beograd,,

Nol i t ,1954Ivo Banac, 7-he Nutiltnar euestirrt in yugrsravia, comell university

Press, Ithaca, 1984Dorde Stankovii, Nikola paji(, saveznici i stvaranje prve Jugo_

slaviie, Qgograd, Nolir, 19g4Latinka Perovii, Otl centraliz.ma fut Jbcleraliz.ma,Globus, Zagreb,

1984Jozo Tomashevich, peusants, politics, ancl Economic Churtge irr

Yugoslavia, Stanford University press, palo Alto, 1955Paul Shoup, Communism ancl the yugttslav National ettestion,Columbia University press, New york, l96gwalker connor, The Netio,ar ettestirn in Marxist-Leninist Thertry

and Strutegy, princeton University press, princeton, tgga -

Dennison Rusinow, The yugosla, Experimert l94g_1974, Berke_ley, University of California press. 1977

veljko vujadii, crmmunism artd Natirtturrism irt Rttssia arur serbia(Ph.D. diss.) University of California, Berkeley, 1994

James Gow, Legitimacy anrl the Military: The yugoslav Crisrs, St.Martin Press. New york, 1992

Lenard Cohen, Broken Brnuls - Di.sintegration oJ,yugoslavia,West_view Press, Boulder Colo, 1993

Srpska strena rata, urednik Neboj5a popov, Republika, Beograd1996

Predrag Taii(, Kakt.je tthi.jena clruga Jtrgostavi.ja,Skopje, 1994Slavoljub Dukii, Izmetht slave i anateme _ potitiika biograJi.ia

Slobotlunct Miloievi6a,Filip Vi5njii, Beograd, lgg4

l

I

fX

F1J')lEo

=lr

N

Ju_

2 7 3

Veljko Kadijevii, Mo.ie videnie raspada - vojsku bez drZave,Poli-tika, Beograd, 1993

Neboj5a Popov, Srpski populizam ,,,Yreme", br. 133, maj, 1993Misha Glenny, The Fall of Yugoslaviu: the Third Balknn War,

Penguin Books, New York. 1992Borisav Jovi(, Poslednji dani SFR"I, Politika, Beograd, 1995Aleksa Dilas, Srpsko pitanje, Politika, Beograd, 1991Slavoj ZlZey. Metastaze uiivanja, Biblioteka XX vek, Beograd

r996Liah Greenfeld, Nationalism - Five Roads to Modernity, Harvard

Universitv Press. Boston. 1992

Vesna PeSi6

PROBLEMS OF STATE CONSTITUTION IN FORMER YUGOSLAVIA:ETHNIC REDUCTIONISM IN SERBIAN NATIONAL POLICY

Summars-

The basic question poscd by this rcscarch topic is: what cxactly is thcproblem of the Scrbian national policy in tcrms of statc lormation. Thc question istriggcred by thc fact that in thc most rcccnt pcriod, whcn nation statcs on thctcrribry ol lbrmcr Yugoslavia havc bccn lormcd, thc Scrbian nation, though a,,statc-building nation" by sell'-dcfinition, has not succccdcd in lbrming a statcsettlcd within dclinitc bordcrs, with a dcllnitc population. Thc main thcsis advocatcdin the papcr is that thc Scrbs in thcir national policy havc vacillatcd betwccn thcstatc-building national idea, symbolizcd by Scrbia, and thc idca ol'cthnic unificationol tho Scrbian diaspola, which lcd to abandtxing thc idca ol'Scrbian statchood andto ils dissolution in thc rnultinational statc - Yugoslavia. Thc rcsult was an oscillationwithin thc national idcntity, i.c. frcqucnt ,,dissimulation" or ,,dissolution" of thcSerbian national idcntity into ,,Yugoslavh<xxl", with simultancous cllbrts to cnsurcdominant position in thc common statc. Taking on the rolc of thc ,,guardian" of thccommon state. thc Serbs havc lailcd t0 pcrccivc Scrbia as thcir statc, whilc thcconscqucnces <.rf this anitudc arc cspccially sharply felt nowadays.

Key v'orcls: national idcntity, Scrbs, Yugoslavhrxxl, national policy.

Pripravnicii stipendisti

!2aUJ

zUJ

a 1 AL t a