Beseda o svetom vladici nikolaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

svetiteqi i novi svetiteqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 @itije svetog vladike nikolaja @i~kog i ohridskog . . . . . . 30 kult svetog vladike nikolaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 o slavi ili krsnom imenu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

s a d r @ a j

01.

02.

03.

04.

BESEDA O SVETOM VLADICI NIKOLAJU Mi, dana{wi srbi, imamo najve}eg bogata{a posle svetoga save u rodu srpskome. to je sveti vladika nikolaj, najve}i duhovni boga-ta{. [ta je to {to on nama daje kao blago? [ta? Besmrtnost hristovu! daje nam ve~ni `ivot. svaka wegova re~, bra}o, jeste malo evan|eqe. ne preuveli~avam stvari. vladika nikolaj je peti evan|elist srp-skoga roda. sve {to je rekao – Blagovest je za ~oveka. evan|eqe za srpskoga ~oveka. sve {to je napisao – evan|eqe, Blaga vest do Blage vesti, za svakoga od nas. da, peti evan|elist, najve}i evan|elist posle svetoga save roda srpskog, najve}i bogata{. a gle, kako smo mi dana{wi srbi osiroma{ili, kakvi smo prosjaci, kakvi ubo`jaci, kojima ne treba gospod hristos, ne treba onda ni sveti sava, ne treba onda ni vladika nikolaj. koliko ima tih slepih srba? da ih ne osudimo, da se pomolimo za wih gospodu da progledaju; da ih sveti vladika nikolaj s neba prosvetli i osvetli, da ugledaju isti-nitost; da se srbi spasu od najstra{nijeg greha, da se spasu svegreha.

Iz besede odr`ane na parastosu vladici Nikolaju, 1965. godine u Leli}u

on je ukras i slava srpske crkve, ali istovremeno pripada i celoj pravoslavnoj crkvi. kao {to je za svetog jovana Zlatousta rekao sveti proklo - da mu samo drugi Zlatoust mo`e odati dostojnu hvalu - isto tako i episkopa nikolaja mo`e pohvaliti samo ravan wemu.on je svoj zemaqski `ivot zavr{io molitvom, i mi verujemo da se sada moli za nas pred nebeskim prestolom spasiteqa sveta, kome je verno slu`io.

Sveti Jovan [angajski (Maksimovi}), 1958.

10

potreba za sveto{}u ni danas nije mawa nego nekad, ali se ona u modernom svetu druga~ije manifestuje.

U duhu vladavine individualisti~kog pogleda na svet, svaki pojedini ~ovek na veliku scenu svetskih religija i parareligija stupa pre svega kao potro{a~. kao neko ko treba da izabere ono {to mu najvi{e kao kupcu odgovara, da ponese to sa sobom i da pre ili kasnije isproba. ako mu se pri isprobavawu u~ini da izabrana roba ne odgovara wegovom ukusu, on }e je zameniti za drugu ili privremeno odustati od we.

Bez duhovne prakse koja je nu`na za prilazak tajanstvenim zonama sve- tog, moderni ~ovek naj~e{}e nije u stawu da svetost zaista oseti. praz-ninu nastalu odsustvom svetosti, ispuwava kako ko stigne: od posezawa za utehama u raznim u`ivawima, preko gubqewa u strastima vezanim za mo}, novac ili slavu, pa sve do ne tako retkog samouni{tewa.

Moderni ~ovek se odvojio od Crkve i nije mu lako da sam i usamqen do|e do svetosti.

Bog nam je svima, jo{ u starom zavetu, uputio poziv da budemo sveti zato {to je on svet, a u novom zavetu ponovo nas poziva na svetost, poru~uju}i nam da `ivimo tako kao da u nama `ivi hristos. Mi, moderni qudi, ovu poruku ili ne ~ujemo ili ne razumemo. U najboqem slu~aju, ostavqamo bavqewe sveto{}u „kvalifikovanim duhovnim profesionalcima”.

SVETOST DANAS [01. 01]

w SVETITEQI w

Tajanstvena priroda wZa veruju}e qude priroda je ~udesna Bo`ja tvorevina u koju je tvorac ugradio pravila po kojima ona traje i razvija se, ali je nije napustio – on je odr`ava u postojawu. ^ovek materijalisti~ke kulture ho}e da veruje da je svet nastao slu~ajno i da je wegovo postojawe odre|eno zbirom mehani~kih pravila. U `eqi da u potpuno-sti zavlada prirodom ~ovek se vi{e bavi pravilima po kojima ona funkcioni{e nego wenim smislom i lepotom. ipak, lepota i neizmerna raznolikost smislenosti u prirodi kao i wena mo}, koju jo{ uvek na razne na~ine pokazuje ~oveku, nagone ~oveka da prirodu jo{ uvek po{tuje. ne priznaju}i tvorca, moderni materijalista zapravo se vra}a paganskom vi|ewu sveta. priroda za wega postaje bo`anstvo. sveta priroda.

11

w Drevna svetili{ta

Stounhenx, jedan od najpoznatijih praistorijskih spomenika, Ju`na Engleska.

Zbog svoje starine i o~igledno kultne namene, prastari ka-meni spomenici izazivaju i danas strahopo{tovawe osetqi-vijih du{a. pretpostavqa se da su slo`ene megalitske strukture na-stale iz {amanskih kultova. Formirani na elipsoidnom tlocrtu, {amanski hramovi od drveta ili kamena bili su mesta gde su {amani (vra~evi) posve}ivani, u transu urawali u natprirodni svet i molili bogove za pomo}.

w Hodo~asnici Pogled na Meku iz aviona.

rodni grad proroka Muhameda, Meka, sredi{te je muslimanskog hodo~a{}a. prema Meki se muslimani okre}u u molitvi. Centralni deo grada je svetili{te u obliku kocke (kaba ili }aba), koje sadr`i sveti Crni kamen. hodo~asni{tvo je zastupqeno kako u tradicionalnim religijama, tako i u novim kultovima. kao {to se sveto vreme verskih praznika osvaja odvajawem, izdva-jawem iz obi~nog vremena svakodnevice, tako se i odlaskom na sveta mesta ulazi u prostor koji je istovremeno i od ovoga i od onoga sveta. relativizovawe prostor-novremenskih koordinata oduvek je bio jedan od na~ina da se pri|e svetosti.

w ManastirManastir \ur|evi Stupovi u Rasu.

podignut 1171. godine od srpskog vladara stefana nemawe, kasnije monaha simeona, svetog simeona Miroto~ivog, poput mnogih drugih starih pravoslavnih manastira, manastir \ur|evi stupovi je kroz vekove slu`io kao dom molitve i podvi`ni{tva - poja~anog, ubrzanog puta ka svetosti. Manastiri tokom vremena kao da postaju i materi-jalni zapisi potrage za sveto{}u.

Duhovne vo|e w[ri Ramakri{na, jedan od najpoznatijih

indijskih duhovnih u~iteqa, 1836-1886.

U vreme rasta materijalizma i skepticizma mnogi qudi koji su pripadali razli~itim religijama, do`ivqavali

su ramakri{nu, asketu i molitvenika koji je neprekidno kontemplirao o Bogu, kao Bo`jeg ~oveka. on nije os-

novao nijedan duhovni pokret ili {kolu, ali masovni dolazak qudi sa razli~itih strana sveta u wegovu so-

bicu u vrtu hrama, u jednom predgra|u kalkute, postao je mnogim zapadwacima u dvadesetom veku neka vrsta modela

tra`ewa svetosti na istoku.

w Amajlije Srebrni medaqon sa svetim Hristoforom.

^ak i likovi svetiteqa ponekad se tretiraju na paganski na~in. U materijalisti~koj civilizaciji, tek poneki uporni traga~i za sveto{}u nalaze ili prave amajlije koje ih ~uvaju, pose}uju mesta za koja `ele da veruju da su sveta ili nalaze svoje duhovne u~iteqe. ali uglavnom ne nalaze u svemu tome duhovnu silu koja }e dati svetlost `ivotu. nasuprot. Ba{ oni ~e{}e nego ostali podle`u du{evnim tegobama i sumra~nim raspolo`ewima.

12

13

iako su qudi savremenog doba mahom udaqeni od Crkve, pri pomiwawu svetosti ve}ina, ipak, pomi{qa na Crkvu. nije lako ustanoviti uzroke zbog kojih qudi vi{e ne tra`e svetost na za to najprirodnijem mestu.

jedan od mogu}ih uzroka jesu i postoje}i crkveni raskoli. Crkveni raskoli predstavqaju jednu od najve}ih sablazni u hri{}anskoj eri. Crkva kao jedinstveno telo hristovo na zemqi, raskolom je umnogome izgubila na snazi svoje misije, a vremenom se taj raskol sve vi{e umno`avao, sve vi{e dovode}i qude u zabunu.

danas, u razdvojenim crkvama postoje razli~ita, ~ak i opre~na tuma-~ewa kako samog pojma svetosti tako i mogu}nosti da ~ovek postane nosilac svetosti.

jeresi, pogre{na i la`na u~ewa, koja su uz veliku borbu bila odbacivana od strane rane crkve, danas kao da su u potpunosti procvetale, neometane u zaklonu koji im pru`a raskol.

istok je uvek ~uvao ja~e ose}awe za svetost, ali je nagiwao tome da ~oveka kao stvoreno bi}e previ{e udaqi od nestvorenog Boga tvorca, da unizi ~oveka i da mu oduzme mogu}nost obo`ewa i ve~nog li~nog postojawa. tako se unosila sumwa u dar obe}an od svemogu}eg Boga.

na Zapadu je, sa druge strane, uvek pretila opasnost da zagledanost u ~oveka zakloni Boga i da Bog po~ne da se do`ivqava kao nekakva projekcija ~oveka.i zapadne i isto~ne jeresi navode ~oveka da posumwa u bazi~nu istinu hri{}anske vere, u vaskrsewe hristovo. takva sumwa }e i svetiteqe, glasnike budu}eg vaskrsewa svih onih koji su u qubavi sa Bogom, postepeno

pretvoriti u beskrvna, mitska bi}a. sli~nost u prepoznavawu svetiteqa o~uvala se kod pravoslavnih i rimo-katolika. protestantske zajednice su, u duhu racionalisti~kog pristupa tajnama, iskqu~ile iz svojih obreda molitveno obra}awe svetima.

w MonofizitiSveti Jovan Zlatousti i nubijski episkop, X vek, Muzej koptske umetnosti, Stari Kairo.

istok je sklon da u trepetu pred Bo`jom svemo}i zaboravi na dostojanstvo koje je Bog dao ~oveku – da bude kruna tvorevine, bi}e u kome se sti~u duhovni i ma-terijalni svet, onaj koji }e Bogu privesti sve stvoreno – za ve~nost qubavi. pred svemo}nim Bogom, „onim koji jeste” ~ovek na istoku ~esto se do`ivqava samo kao zbir prolaznih naznaka.

RASCEPKANO HRI{"ANSTVO [01. 02]

w SVETITEQI w

w ProtestantiRaspe}e i ikonoborci, minijatura u Hludovom psaltiru, 850-875, Dr`avni istorijski muzej, Moskva.

U dowem delu ilustracije, dva ikonoborca, patrijarh jovan VII gramatik, i jedan episkop di`u sun|er umo~en u kre~ da prekriju hristovu ikonu, isto kao {to rimski vojnik podi`e sun|er umo~en u `u~ i sir}e da wime napoji hri-sta. pravoslavni i rimokatolici upore|uju protestante sa starim ikonoborcima zbog wihovog nepo{tovawa ikona i svetiteqa. protestanti smatraju da su vernicima, koji su svi prizvani na svetost, posrednici u komunikaciji sa Bogom suvi{ni. protestanti koji ne priznaju sveto predawe, ve} samo sveto pismo, tvrde da se u svetom pismu re~ sveti upotrebqava za zajednicu vernih, a ne i da se neka li~nost izdvoji kao vi{e sveta od druge zbog ~uda ili ~istog `ivota. ina~e, sama re~ sveti je prevod gr~ke re~i agios (latinski sanctus) koja se koristi u svetom pismu. U izvor-nom zna~ewu pripisivala se svetoj li~nosti, mestu, stvari, i samom Bogu (sveti duh). najranija poznata upotreba gr~ke re~i agios u zna~ewu svetiteq je u hri{}anskoj kwizi jermin pastir iz II veka.

w Pravoslavni Sveta Petka i sveta Tri jerarha (sveti Grigorije Bogoslov, sveti Jovan Zlatousti i sveti Vasilije Veliki), pskovska ikona, po~etak XV veka. Tretjakovska galerija, Moskva. pravoslavqe, uvek izme|u istoka i Zapada trudi se da ostane na bogo~ove~anskom putu. Crkva, telo Bogo~oveka hrista na zemqi, mora da istinitom ~oveku sa~uva pristup ka istinitom Bogu. pravo-slavne ikone predstavqaju svete likove preobra`ene eshatolo{kom svetlo{}u. oni nisu uhva}eni u odre|enom „psiholo{kom trenut-ku”, oni su ve} sad u nadvremenoj stvarnosti budu}eg Carstva. kroz istoriju, pravoslavqu nije uvek bilo lako da ne poremeti osetqivu ravnote`u Bogo~oveka u korist istoka ili Zapada. Bog ne treba da „proguta” ~oveka niti ~ovek sme da zakloni Boga.

Rimokatolici wHirotonija svetog Jovana Zlatoustog,

uqe na platnu, London.

U crkvenoj umetnosti Za-pada vidi se te`wa da se vera pribli`i qudima.

pravoslavni smatraju da preterivawe na tom putu mo`e da dovede do

iskrivqavawa pristupa hristu Bogo~oveku koji je uvek isti. put Crkve posle velikog raskola

1054. godine, podele na crkve rima i Cari-

grada, poneki na istoku opisuju jevan|eqskom

pri~om o Marti i Mariji. Marija koja se

trudila da dobro razume re~i gospodwe izabrala

je boqi put. Zapad istoku li~i na Martu

koja se previ{e trudi, i zapravo ne razume re~i

gospodwe, a Zapadu smeta pasivnost istoka.

14

15

Za prepoznavawe ne~ije svetosti i progla{ewe nekog svetitiqem da-nas se naj~e{}e koristi termin kanonizacija, potekao iz rimokatoli~ke prakse. U duhu sa pristupom crkvenoj praksi, koji je ~esto juridi~ki (pravno) obojen, rimokatoli~ka crkva pre svega tra`i tri potvr|ena ~uda da bi nekoga prihvatila i proglasila svetiteqem.

Ceremonija kanonizacije kod rimokatolika dolazi posle dugog pro-cesa u kome se `ivot kandidata za svetiteqa prosu|uje pred autoriteti-ma Crkve. proces u mnogo ~emu li~i na pravo su|ewe, u kome glavna re~ pripada promoteru vere, promotor fi dei, poznatijem kao „|avolov advo-kat”.

promoter vere je va`an slu`benik rimske crkve. on se tako|e bavi i opro{tajnicama i svetim relikvijama, ali ipak je wegova najva`nija uloga u procesu beatifikacije (u`e dopu{tewe crkvenog po{tovawa i slavqewa odre|enih li~nosti, doga|aja i mesta) i kanonizacije.

svoje nezvani~no ime promoter vere zaslu`io je svojom naizgled ne-zahvalnom ulogom u procesu kanonizacije. ispituju}i, pomno, sa svojim pomo}nicima, sva dokumenta i svedo~ewa vezana za ~uda i vrline kandi-data za svetiteqa, advocatus diaboli ima zadatak da svim navedenim ~udima proba da na|e prirodno obja{wewe i da ~ak i herojske podvige objasni kao sebi~na dela iznu|ena okolnostima.

sve ~iwenice se pa`qivo odmeravaju, proces ponekad mo`e da traje godinama i da prili~no ko{ta. ako su doka-zi uglavnom u korist kandidata, papa ga javno progla{ava

svecem, ako su dokazi uglavnom protiv kandidata, slu~aj svetosti se tiho povla~i.

Uop{te, kanonizacija i pristup svetosti u rimoka-toli~koj crkvi umnogome imaju veze sa juridi~kim ra-

zumevawem vrline i svetosti i sa doktrinama zasluga i dobrih dela. kako se kroz istoriju direktno pre-poznavawe Bo`je pravednosti i svetosti polako gubilo, u rimokatoli~koj crkvi raslo je ube|ewe o pove}anoj, vi{e zakonskoj odgovornosti sve{tenstva za ~uvawe pristupa svetosti.

w Bla`ena EmaBojena statua bla`ene Eme.

popularna rimokatoli~ka crkvena umetnost odgovara na senti-mentalne potrebe {iroke publike i zbog toga je ~esto optu`uju da proizvodi religiozni ki~. trodimenzionalna izobra`avawa svetiteqa u pravoslavqu nikad nisu prihva}ena.

RIMOKATOLI:KI PRISTUP SVETOSTI [01. 03]

w SVETITEQI w

w Sveti Stefan Propoved svetog Stefana, uqe na platnu, Vitore Karpa}o (1460-1525), Luvr, Pariz.

arhi|akon stefan, prvomu~enik, jedan od sedmorice |akona jerusalimske crkve, kamenovan do smrti zbog svoje vatrene propovedi u sinedrionu. U ovom ubistvu u~estvovao je i u~eni savle, budu}i apostol pavle. ako su se u vremenima pre velikog raskola 1056. godine, isto~na i Zapadna crkva ve} razlikovale u u~ewu i istini, molitveno obra}awe istim svetiteqima jo{ uvek ih je ujediwavalo. kakve bi argumente „advocatus diaboli” prona{ao protiv svetog prvomu~enika? kad je sveti pavle u pitawu, imao bi mnogo toga da ka`e.

w Sveti AvgustinSveti Avgustin Hiponski, slika ~uvenog {panskog slikara gr~kog porekla, Domenikosa Teotokopu-losa, zvanog El Greko, 1541-1614.daleko pre izbijawa velikog crkvenog raskola, u u~ewu svetog avgustina ve} se nalaze elementi koji }e dovesti do velikih razlika u u~ewu rimske i Carigradske crkve.

Sveta Terezija wMlada francuska

karmeli}anka umrla je 1897. godine u ma-

nastiru u lisjeu. posle wene smrti

de{avala su se ~udesna isceqewa.

izle~eni qudi su tvrdili da je

isceqewe do{lo od terezije iz lisjea.

dvadeset osam godi-na posle smrti te-

rezija je progla{ena sveticom.

1�

17

paganstvo je poznavalo ne{to sli~no dana{woj praksi kanonizacije. pod nazivom apoteoza, u staroj gr~koj i rimu mislilo se na obo`avawe, uzdizawe odre|enog ~oveka me|u bogove.

apoteoza je bila rezervisana za junake i vladare, a u sli~nom duhu svaki grad obo`avao je svog osniva~a.

Zbog teokratske forme vladavine i religioznog karaktera suverene vlasti u o~ima naroda, qudi starih civilizacija istoka – persije, hal-deje, egipta – ukazivali su bo`ansko po{tovawe `ivim vladarima.

obo`avawe heroja pripremilo je u svesti starih grka ideju o tome da ~ovek sa izuzetnim podvizima mo`e postati bog, a kontakti sa isto-kom pripremili su ih za formu apoteoze u kojoj bo`ansko po{tovawe mo`e da pripada i `ivim qudima.

U rimu put za obo`avawe careva pripremqen je mnogim istorij-skim uzrocima po~ev od kulta predaka i preminulih prijateqa, preko obo`avawa legendarnih kraqeva do obo`avawa rimskih vojnika i dr`avnika od strane nekih gr~kih gradova. Formalno uspiwawe careva me|u bogove po~iwe sa Cezarom, kome je senat ukazao bo`anske po~asti

pre wegove smrti. U po~etku su neki od vladara odbijali bo`anske po~asti ali vremenom apoteoza je dode-

qivana ve}ini ~lanova carske porodice.hri{}ani, vernici jedinog Boga, uporno su

odbijali da ukazuju bo`anske po~asti carevima i to je bio uzrok smrti mnogih hri{}anskih mu~enika.

PAGANSKA POTRAGA ZA SVETO{"U [01. 04]

w SVETITEQI w

w Apoteoza caraPlo~ica od slonova~e, vlasni{tvo Britanskog muzeja, prika-zuje apoteozu cara Antonina Pija. U dowem delu prikazani su detaqi iz wegovog `ivota, dok je u gorwem delu prikazan kako se, no{en krilatim genijima, uznosi na nebo, me|u ostale bogove.

ne mo`emo da ne uo~imo sli~nost sa `itijskim ikonama. ako je i nasle-dila mnogo toga od anti~ke umetnosti, hri{}anska umetnost izmenila je su{tinu prikazanom. Car je jedan od „bogova”, i po~asti koje mu se ukazuju ravne su bo`anskim. slava svetiteqa dar je Bo`ji, i u krajwoj liniji, vra}a se wemu, kao tvorcu svega. svetiteq je tu da slu`i Bogu i da svedo~i wegovu slavu. on jeste Bog po blagodati, {to je Bog namenio svim qudima koji veruju, ali priroda svetiteqa zauvek ostaje qudska, razli~ita od prirode Boga, koju je nemogu}e poznati.

Kraq, slika i prilika boga w Reqef u iranskoj „Dolini kraqeva”, Nagsh-i Rustam, u kojoj su sahraweni slavni vladari

starih dinastija.

sa desne strane prikazan je ormuzd, bog zoro- astrizma, persijske religije, kako gazi svog nepri-

jateqa arimana, i predaje prsten vrhovne vlasti kraqu arda{iru I (III vek). Za razliku od nekih

ranijih prikaza, ormuzd, vrhovni bog, prikazan je ovde u qudskom obliku, dok je kraq predstavqen

kao ravan wemu, slika i prilika boga.

w Aleksandar s atributima Zevsa Gema od karneola, oko 325. godine, vis. 3 cm. Lewingrad, Ermita`.

aleksandar veliki, vladar i heroj, u poimawu anti~kog ~oveka zaslu`io je svo-je mesto me|u bogovima. „aleksandar s muwom”, to jest aleksandar predstavqen kao Zevs, naziv je ~uvene apelove slike koju pomiwu mnogi anti~ki autori.

w Budisti~ki arhati Ba{ta sa skulpturama raznih arhata u Hsi Laj hramu u Kaliforniji.

arhati su visoko ostvareni budisti~ki asketi. pojam arhat zna~i istovremeno i „on je vredan” (ili ona) i „onaj koji je rasturen, razoren”. arhat je sinonim za Budu, jedan od deset wegovih epiteta.

w Egipatska mumija Mumija Ramzesa II, prona|ena 1881. godine u Dolini careva u Egiptu.

stari egip}ani verovali su u zagrobni `ivot kao u neku vrstu nastavka ovozemaqskog `ivota. kraqa–prvosve{tenika, posred-nika izme|u bogova i qudi, o~ekivala je sjajna sudbina na onom svetu – o~ekivao ga je bog sunca ra, da ga povede na put preko neba, ali u kasnijim vremenima, kad je oziris, bog mrtvih ustoli~en kao vrhovno bo`anstvo, kraq je, posle smrti, poistove}ivan sa wim. netrule`nost faraonovog tela stari egip}ani postizali su balsamovawem. nadali su se da }e mu time omogu}iti i ve~ni `ivot. sli~nost egipatske mumije sa mo{tima hri{}anskih svetiteqa na prvi pogled mo`e biti zbuwuju}a. ali celebnost svetih mo{tiju dar je blagodati Bo`je, zalog vaskrsewa celokupne tvari. Za razliku od ostataka egipatskih careva, mo{ti svetiteqa ponekad imaju ~udotvornu i isceliteqsku mo}.

18

w Sveti apostol Pavle Freska u ranohri{}anskoj grobnici u Ni{u.

nesvakida{wa otvorenost nove zajednice, pozvane da preobrazi ~itav svet, ogleda se i u sudbini wenog za-kletog neprijateqa koji je, posle ~udesnog preokreta u susretu sa Bogom, koga je progonio, postao misionar koji je jevan|eqsku propo-ved pro{irio po celom tada poznatom svetu. Bog koji mrzi greh, ali qubi gre{nika, uvek ~eka, spreman da svakome pru`i {ansu za obo`ewe, za svetost.

@rtva Avramova w Freska u podzemnom grobqu u Via Latina u Rimu, IV vek.

da bi usli{io neshvatqivu voqu Bo`ju, praotac avram spreman je da `rtvuje svog od istog tog Boga izmoqenog sina. primer savr{ene poslu{nosti, odsecawa sopstvene voqe da

bi se na wenom mestu zacarila savr{ena voqa Bo`ja. Me|u svetima koje je Crkva prepoznavala u prvim vekovima,

bili su i starozavetni patrijarsi i proroci.

w Katakombe Katakombe Svetog Kaliksta u Rimu, kripta u kojoj su sahra-wivane rimske pape.

Umesto da uni{te hri{}anstvo, gowewa su ga oja~ala. opasnost, prisustvo smrti koja uvek kuca na vrata, ja~alo je veru i ose}awe zajedni{tva u progowenim hri{}anskim zajednicama, {}u}urenim u podzemnim hodnicima velikog carstva. ipak, svetost je ostajala ~in li~nog izbora i podviga, realizacija qubavi i vere. kao i u `ivotu, postojala je o~igledna hijerarhija i u smrti. Bogatiji hri{}ani dobijali su boqa mesta u smrti, zasebne ni{e u katakombama. Mnogi stanovi oca nebeskog dele se, me|utim, na drugi na~in.

w Dobri pastir

Mozaik u luneti, sredina V veka, Mauzolej Gale Plasidije, Ravena.

Me|u ranim hri{}anima, uvek spremnim da za veru u gospoda polo`e svoj `ivot, bilo je uobi~ajeno prikazivawe hrista kao dobrog pastira. „ja sam pastir dobri. pastir dobri `ivot svoj pola`e za ovce.” Jn. 10, 11 hristove re~i o savr{enoj `rtvi, o savr{enoj qubavi, kao i Wegov `ivot u kome su se ovaplotile Wegove re~i, pozivale su, sa svodova katakombi, na istu qubav, na istu `rtvu. na svetost.

19

U ranoj Crkvi smrt mu~enika nadahwivala je hri{}ane da odmah po~nu da po{tuju i da se mole takvim svetim qudima i `enama. U od-govor na molitve dolazila su i ~uda, koja su se de{avala i u dodiru sa mo{tima mu~enika, {to je dodatno potvr|ivalo wihovu svetost.

kada su u IV veku prestali progoni, kad je Crkva ~ak do{la pod za-{titu dr`ave, pojedini hri{}ani, mu{karci i `ene po~eli su da od-laze u pustiwu sa ciqem da `ive `ivote u dobrovoqnom mu~eni{tvu, odricawu od svetskih dobara i molitvi – u podvigu. U tim podvi`ni-cima hri{}ani su odmah prepoznali posebnu svetost i ukazivali su veliko po{tovawe se}awu na wih.

sveti duh nadahwivao je celokupnu Crkvu, i sve{tenstvo i laike, da prizivaju podvi`nike i mu~enike kao one koji su posebno ugodili Bogu svojim ̀ ivotom i smr}u. oni su za Crkvu postali svedoci ve~itog Carstva Bo`jeg i wima se Crkva molitveno obra}ala za zastupni{tvo pred Bogom. iskustvo je sve jasnije govorilo da wihove molitve Bogu mnogo vrede i mnogo mogu da pomognu. Uop{te nije postojalo formalno javno progla{ewe svetih. Crkva ih je jednostavno – poznavala.

Uostalom, to da je neko u Bo`joj blizini, da je ve} osvojio svoje mesto u Carstvu Bo`jem, ne zavisi od bilo kakvog progla{ewa.

kako je vreme prolazilo, `ivot hri{}ana je gubio `ar. jednostavno i direktno prepoznavawe Bo`je pravednosti polako se gubilo. na ne-kim mestima pojavqivale su se sumwive osobe koje su la`nim asketskim postignu}ima privla~ile deo stada. Zbog toga su crkveni pastiri bili prinu|eni da nadgledaju po{tovawe svetiteqa, da ~uvaju stado od su-jeverja.

od crkvene jerarhije se zapravo tra`ilo samo da potvrdi ne~iju sve-tost. U vreme oko velikog raskola crkvena svest o tome da pravedni ~ovek ne postaje svet odlukom crkvenih vlasti, ve} milo{}u i blagoda}u

Bo`jom, jo{ uvek je bila jaka. pogotovo na istoku.

w Mu~enici prvih vekova Mu~ewe svete Hermione, minijatura u Mineju Vasilija II, oko 1000. godine naslikao Georgije Vlahernijski.

sveta hermiona, efeska mu~enica, stradala je oko 117. godine.

RANA CRKVA [01. 05]

w SVETITEQI w

20

o vekovnoj praksi uvr{}ivawa svetiteqa u kalendar svetih koji se u pravoslavnoj crkvi po{tuju i proslavqaju, mo`da najboqe govori sa~uvano svedo~ewe Carigradskog patrijarha Filoteja (patrijarh 1353-1354, 1364-1376) o po{tovawu i „kanonizaciji” svetog grigorija pa-lame.

„sede}i u manastiru akataliptu, ja sam svr{avao veliki i javni praznik ovome svetome, imaju}i sa sobom melode-pojce iz velike crkve (svete sofije), i mnoge klirike, i sada opet, uzi{av{i na ovaj visoki presto (Carigradskog patrijarha), po{to su mi lavrioti (monasi iz ve-like lavre u svetoj gori) pisali i iznosili podatke, napisao sam im da svaki koji ho}e neka ga praznuje posebno (za sebe). i sada (kao patrijarh) to govorim: da svaki koji ho}e da ~ini praznik wemu, neka tako ~ini. no u velikoj crkvi (patrijar{iji) to ne ~inismo, i uop{te svugde u drugim crkvama, jer nismo o tome jo{ (bili) saop{tili svetom sinodu. sada pak, doneli smo odluku i zajedni~ko mi{qewe da se on praznuje. to pak obi~no biva o svetima koje Bog proslavqa, kao {to je bilo i za svetog atanasija, patrijarha vaseqenskog (XIII vek); po{to ga je Bog pro-slavio ~udesima, i dok ga jo{ Crkva nije javno istakla, monasi wegovog manastira javno su mu vr{ili praznovawe i wegovu su ikonu donosili u veliku crkvu u nedequ pravoslavqa (na litiju), i pri drugim litanijama kroz grad, mnogo godina. kasnije, po{to je sveti sinod to rekao, neka se praznuje i u velikoj crkvi. a bilo je (tako) i o mnogim drugim svetima, qudima i `enama, ~ije mo{ti po~ivaju u mnogim ~asnim manastirima u ovom carskom gradu, i praznuje se radosno od svakoga koji ho}e, iako Crkva jo{ nije rekla.”

U pravoslavqu je sli~no i do danas. svetiteqi se u Crkvi prepoznaju kao oni koji su svojim `ivotom postali „hri-stoliki”. oni koji tra`e hrista i vole ga, pre-poznaju hristov lik u svetitequ i bivaju Wim privu~eni.

Hristos w Mozaik, druga ~etvrtina XII veka. Crkva Svete Sofije,

Bo`je premudrosti, Konstantinopoq.

hristos, isto~nik svetosti. sveti simeon Bogoslov napisao je: „svetiteqi u svakoj generaciji, pridru`eni onima koji su ovaj

svet napustili pre wih i kao i oni ispuweni svetlo{}u, po-staju zlatni lanac u kome je svaki svetiteq kao odvojena karika,

spojena sa slede}om kroz veru, dela i qubav. tako u jednome – Bogu oni ~ine jedan lanac koji ne mo`e lako biti prekinut.”

SVETOST U PRAVOSLAVQU [01. 06]

w SVETITEQI w

21