Besede Ave Justina Celijskog

SVETI JUSTIN NOVI (ĆELIJSKI) - SABRANE BESEDE

PRAZNIČNE BESEDE - TOM I

Uvodna reč episkopa Atanasija Jevtića

Beseda 1. u Nedelju Svetih Praotaca (1965)

Beseda 2. u Nedelju Svetih Praotaca (1966)

* * * * *

Beseda 1. u Nedelju Svetih Otaca (1965)



* * * * *

Beseda 1. u Nedelju Bogootaca (1964)

* * * * *

Beseda na Sabor Presvete Bogorodnce (1966)

* * * * *

Beseda 1. na Sv. Prvomučenika Stefana (1964)

Beseda 2. na Sv. Prvomučenika Stefana (1965)

* * * * *

Beseda 1. na Sv. Vasilija Velikog (1965)

Beseda 2. na Sv. Vasilnja Velikog (1966)

Beseda 3. na Sv. Vasilija Velnkog (1967)

* * * * *

Beseda u Nedelju pred Bogojavljenje (1965)

Beseda 1. na Sveto Bogojavljenje (1965)




* * * * *

Beseda na Sabor Sv. Jovana Krstitelja (1965)

* * * * *

Beseda 1. u Nedelju po Bogojavljenju (1965)

Beseda 2. u Nedelju po Bogojavljenju (1967)

* * * * *

Beseda 1. na Svetoga Savu (1965)









* * * * *

Beseda 1. na Sveta Tri Jerarha (1967)

Beseda 2. na Sveta Tri Jerarha (1974)

* * * * *

Beseda 1. na Sretenje Gospodnje (1965)




* * * * *

Beseda 1. na Blagovesti (1965)



Beseda 4. na Blagovesti i Cveti (1974)

* * * * *

Beseda na Sv. Velikomučenika Georgija (1974)

* * * * *

Beseda na Vidovdan (1966)

* * * * *

Beseda 1. na rođenje Sv. Jovana Krstntelja (1965)

Beseda 2. na rođenje Sv. Jovana Krstitelja (1966)

Beseda 3. na rođenje Sv. Jovana Krstitelja (1974)

* * * * *

Beseda 1. na Sv. Apostole Petra n Pavla (1965)

Beseda 2. na Sv. Apostole Petra i Pavla (1974)

* * * * *

Beseda na Sabor Sv. Arhanđela Gavrila (1965)

* * * * *

Beseda u Nedelju Šest Vaseljenskih Sabora (1965)

* * * * *

Beseda na Svetog Proroka Iliju (1974)

* * * * *

Beseda na Preobraženje Gospodnje (1966)

* * * * *

Beseda na Uspenije Presvete Bogorodice (1974)

* * * * *

Beseda na Sabor Srba Svetitelja (1973)

* * * * *

Beseda 1. na Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja (1964)



* * * * *

Beseda 1. na Rođenje Presvete Bogorodice (1964)



* * * * *

Beseda na Sv. Velikomučenika Dnmitrija (1964)

Beseda na bdeniju uoči Svetog Arhanđela Mihaila (1966)

Beseda 1. na Sv. Arhanđele Mihaila i Gavrila (1964)

Beseda 2. na Sv. Arhanđela Mihanla (1966)

Beseda 3. na Sv. Arhanđela Mihaila (1973)

Beseda 4. na Sv. Arhanđela Mihaila (1974)

* * * * *

Beseda na Svetog Jovana Zlatousta (1975)

* * * * *

Beseda 1. na Vavedenje Sv. Bogorodice (1964)







* * * * *

Beseda 1. na Sv. Oca Nikolaja (1965)

Beseda 2. na Sv. Oca Nikolaja (1966)

* * * * *

Beseda 1. na parastosu Episkopu Nikolaju (1965)

Beseda 2. na parastosu Vladici Nikolaju (1966)


Beseda 4. na parastosu Vladicn Nikolaju (1971)




Uvodna reč Episkopa Atanasija Jevtića

sadržaj

...Kod Oca Justina je bilo živo prisutno to proročko i apostolsko i svetootačko

iskustvo, lično podvižnički i blagodatno u Crkvi doživljeno i provereno: da ljudsko

biće, i svet, i život, i istorija, nije šala ni vašarište, nego ozbiljna i preozbiljna stvar i

stvarnost pred Bogom i Nebom, pred živim srcem i budnom savešću, pred bogodanom

slobodom i odgovornošću bogolikog bića ljudskog i roda ljudskog. To posvedočuju i

Besede koje su pred nama. Zato su one prepune ljudske, pastirske, svešteničke,

duhovničke, sotiriološke, što će reći crkveneodgovornosti za ljude i narod kojima se

obraća, kao što su to bile i besede, recimo, Svetog Jovana Zlatousta, koga je on toliko

voleo i na koga se ugledao.

Osećanje vrednosti i značaja svojih Beseda imao je Otac Justin i na samom

samrtnom času. One pred-Blagoveštenske nedelje, leta Gospodnjeg 1979, kada ga je

Gospod pozivao Sebi - i to je on dobro znao, a mi imamo i zapisano svedočanstvo o

tome - on nam je, uz zaveštanje da podignemo trobrodni Hram u manastiru Ćelijama,

ostavio molbu i želju i zavet: da izdamo njegove Besede. Iako sa zakašnjenjem, ipak,

Bogu hvala, sada ispunjujemo ovu njegovu molbu i zaveštanje...

(Iz Reči o Besedama Oca Justina Novog Ćelijskog,

Nedeljne Besede, (tom 2) str. 294-295)

Beseda 1. u Nedelju Svetih Praotaca

(pred Božić)

1965.godine u manastiru Ćelije

sadržaj

I mi smo svi danas u Svetom Evanđelju Spasovom. Čuli ste danas Sveto

Evanđelje[1], a ono je i moje i tvoje i svačije, svi mi ljudi učestvujemo u njemu. Tako je

Gospod objavio ovome svetu naše ljudsko Evanđelje, koje važi za svakoga od nas. Sneo

ga je s neba da kaže ljudima: Evo, vi ljudi živite evanđelskim nebom i vi ste s neba. Zato

sam vam ja i doneo istine nebeske. Evanđelje Spasovo danas o Velikoj Večeri[2] kazuje

nam veliku i svetu tajnu. U ovome svetu svi smo mi za trpezom Božjom. Veliku

Večeru priredio je Gospod stvarajući ovaj svet: tvoreći sunce, nebesa, zvezde, zemlju,

bilje, travu, ptice, životinje. Sve je to ogromna trpeza i Gospod postavio nas ljude, rod

ljudski za stolom te velike trpeze, koja se pruža od zemlje preko svih pet kontinenata,

preko nebesa i preko svih vasiona. Stvorivši ovaj svet Gospod je stvorio sve što vidimo,

i mnoge nevidljive svetove Gospod je stvorio.

I na tu Večeru, na taj stvoreni svet, bogato stvoreni, božanski stvoreni svet Gospod

je pozvao sve nas...[3] svakog dana neprekidno oglašuje koga? objavljuje koga? Boga!

Tako ogromno i moćno telo nebesko, sunce, zagrejano da mi ljudi zamisliti ne možemo

kakvom toplotom, eto kada se ujutru rađa ono zove i budi svakoga od nas i veli: Hajde,

hajde, večera je gotova. Svet je sav gotov. Čovek zemaljski, nebeski je Bog, greje večno

za tebe, i eto ja sluga njegov sunce, zovem te, hajde sve je gotovo. Bog je tebe čoveka

stvorio, dao sve što ti treba telu. Pogledaj, šta sve na zemlji ima, šta sve na zemlji

proizvodi i rađa iz sebe. To treba tvome telu. Kako bogata i raskošna trpeza koja

neprekidno traje!

Eto svet, sve vidljive i nevidljive sile, eto sve to zbrinjava hranu tvome telu,

čoveče, a ti ćeš da osetiš koliko zavisiš od svih stvorenja oko sebe. Šta je telo tvoje? Nije

tvoje, pripada bilju. Gle, ti se hraniš biljem, hraniš se pticama, životinjama, hraniš se

mesom šta je u telu tvom tvoje? Sve to Bog održava u ovome svetu, svu tu bogatu i

obilnu trpezu tvoga tela Gospod drži, pridržava i daje život svemu. A duši tvojoj ima li

hrane? Da li je Bog stvorio hranu za našu dušu, za našu savest, za naš um? Jeste, jer

kroz ovaj vidljivi svet, kroz ovako divan i čudesan božanski svet zemaljski, Gospod je

pokazao šta? Mudrost Svoju, Božansku Mudrost i njome nas hrani kroz sav ovaj vidljivi

http://svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/SabraneBesedeSvetiJustin/SabraneBesedeSvetiJustin01.htm#note1



svet. Gospod je pokazao Dobrotu Svoju Božansku, Ljubav Svoju Božansku, i time hrani

dušu našu Ljubavlju božanskom i Dobrom božanskim. Kroz ovaj vidljivi svet, koji je

čudesno lep, Bog nam pokazuje Svoju Božansku lepotu, hrani našu dušu nebeskom

Božanskom lepotom. Svaka od ovih stvari u ovome svetu, i svaka tvar i svako stvorenje,

eto kao sluga Božji zove svakoga od nas: "Hajde, hajdete, sve je Gotovo".

Kako su se odazvali ljudi pozivu Božjem? U današnjem Evanđelju Gospodar neba

i zemlje posla slugu svoga da kaže zvanicama: "Hajdete jer je sve već gotovo", sve[4]. Šta

vama ljudi nedostaje u ovome što sam ja vama kao Bog dao? Sve je gotovo. Sada da vi

gledate sebe, život svoga tela, da služite Bogu koji kroz ove sve vidljive stvari služi

vama. Gle, i sunce i mesec i zvezde Bog je načinio slugama našim, svaku tvar, svako

stvorenje. Još ćemo se mi naučiti služiti Bogu, Koji je tolike sluge stvorio za nas...[5]

Spasitelj veli: "I počeše se izgovarati svi redom, svi redom; prvi reče: kupih njivu, idem da je

vidim, molim te izgovori me; drugi reče: kupih pet jarmova volova, idem da ih ogledam, izgovori

me; treći reče: oženih se, sad ne mogu doći.[6]..."[7]

U ovome svetu mi ljudi se izgovaramo: pa ja imam imanja, da se oko imanja

mučim, njiva je moja, moje je sve, Bog me zove, nemam kad, Gospodaru, nemam kad!

Reci Gospodaru neba i zemlje: nemam kad! To je čovek koji ne služi prvo Bogu, ni

svojoj duši. Ta obuzetost imovinom može biti i materijalna, vidljiva, ali ona može biti i

duhovna, nevidljiva, za čoveka koji se bavi naukom, a Bog ga poziva za raskošnu

trpezu Svoju da otvori oči, da vidi šta je On stvorio za njega ovde, kakav čudesan svet,

da se uči mudrosti Božjoj, dobroti Božjoj gledajući ovaj divno stvoreni Božji svet. Ili

naučnik: ja imam knjige, nemam kad, izgovori me, reci Bogu nemam kad. Taj čovek i taj

naučnik ...[8] nema kad da se odazove Bogu. Ili recimo čovek izabrao zanat, izabrao

poziv, sav se posvetio svome pozivu, učitelj, profesor svejedno, zanatlija, kovač, krojač,

sav se zaneo, svu dušu, sve telo u taj posao, a Bog ga poziva kroz sunce, kroz sve

Pravednike starozavetne, kroz Svetitelje: "Hajdete, hajdete, ljudi, Sve je gotovo". Nemam

kad, izgovori me molim te, nemam kad ja da mislim o Božjim stvarima. Onaj drugi

čovek koji se izgovara sa pet jarma volova: Molim te izgovori me, nemam kad!

Stvorenja Božja ne vide Tvorca; vide živa bića u ovome svetu, životinje, ptice,

čude se, dive se, izučavaju ih, služe se njima, upotrebljavaju ih, ali nemaju kad da misle

na Tvorca tih živih bića! Živa bića su stvorena od Boga, a (ovde) to je ono što Apostol

Pavle veli u svom Evanđelju da ljudi većma poslužiše tvari nego Bogu[9], većma služiše

stvorenjima nego Bogu. Očevidan primer takvog čoveka je prirodnjak, profesor, učitelj

koji se bavi izučavanjem ptica ili pčela, i neće ništa drugo da zna, zario se u to, tome se

posvetio. Pčele, ptice, i to su sluge Božje, one neprekidno zovu njega: Hajde ka

Gospodu! Pogledaj, pa mi, mi smo stvorenja Božja, a On je daleko čudesniji od sviju nas.

Ne, nemam kad, izgovori me! To je slepilo, to je već klanjanje stvarima ovoga sveta i

ljudi više poštuju stvorenje negoli Tvorca.







A treći reče: oženih se, zato ne mogu doći. On predstavlja onoga koji ništa u

ovome svetu ne vidi osim svoje porodice, za nju živi, za nju mre, ali to, to je malo pred

Gospodom. Važno je da roditelj zna od koga je njegova porodica, čija je njegova

porodica, ko je taj koji hrani njegovu porodicu, kroz sunce i kroz ptice i kroz bilje i kroz

pšenicu i kroz žito. Ko? Gospod i Tvorac! A on nema kad! Sva briga to je njegova

porodica, ništa drugo neće da zna. Kakav greh!

Čuli ste kako je Gospod rekao, jer rasrdi se Bog na te ljude[10], na takve ljude koji

ovaj svet ne smatraju za bogatu trpezu Božju, koju je Bog postavio za rod ljudski da bi

ljudi slavili Boga. I Bog ne samo da je slao svoja stvorenja, nego eto slao i svoje

mnogobrojne Pravednike u Starome Zavetu da ljude podsećaju na Boga, da ih pozivaju

govoreći: "Hajdete, sve je gotovo". Ljudi šta čekate, zašto pravdu Božju ne činite u ovome

svetu? Zašto ne činite po pravdi Božjoj, po zakonima Božjim?! Svi smo ustvari ...[11]

Danas Crkva praznuje sve Praoce, sve Pravednike starozavetne, ljude koji su

živeli pre Hrista, sluge Božje, Svete sluge Božje koje je Bog slao s vremena na vreme u

ovaj svet, slao rodu ljudskom da posvedoče...[12] da je ovaj svet Večera, velika gozba.

Mojsije, Isaija, car David, bezbrojni Proroci i ispovednici, pravedni starozavetni, to su

jata svetih ljudi[13] koji neprekidno pozivaju rod ljudski: Hajdete, sve je gotovo, Bog vas

poziva. Ali svet ide i klanja se idolima, klanja se lažnim bogovima, ne služi Bogu, neće

Istinitog Boga; eto i stoku i bilje i životinje proglašava za najvažnije, za cilj svoga života,

slavi svoja božanstva; klanjaju se ljudi idolima, klanjaju se životinjama, biljkama,

kamenu, a za Istinitog Boga nemaju vremena.

Gospod Hristos Bog silazi u ovaj svet i postaje čovek. Bog je stvorio ovaj svet, i

Car Neba silazi u ovaj svet. On Bog sišao na zemlju, postao čovek, znači Večna

Božanska Pravda, Večna Božanska Ljubav, Večno Božansko Dobro uselilo se u čoveka i

sva nebeska blaga Gospod eto spustio s neba na zemlju, osnovao Crkvu, i Crkva

Hristova eto, eto Božje večne trpeze: na njoj večna hrana za rod ljudski. Večni Život to je

hrana koju je Gospod postavio na trpezi Crkve Svoje i ovoga sveta, da ljude hrani

besmrtnom i večnom hranom. To Gospod neprekidno radi otkako je sišao u naš

zemaljski svet. Šta je Sveto Pričešće? To je On Sam Bog Istiniti, Koji kroz svetu krv i

sveto telo Svoje, kroz sveti Hleb ulazi u nas, obogaćuje nas svim bogatstvima neba

neprolaznim i večnim, daje nam Život Večni. Ljudi, sve je gotovo, hajdete šta čekate!

Gospod, da bi urazumio ljude, počevši od Svetih Apostola šalje sluge svoje rodu

ljudskome, šalje svima narodima i neprekidno ih poziva:"Hajdete, sve je gotovo". Ljudi,

recite vi šta vama više treba od onoga što je Gospod Hristos doneo čoveku. Posle svega

možete li vi smeti išta veće od toga? On Bog postao je čovek. Da li se ti, čoveče, praviš

išta veći od toga? I možeš li smeti išta veće od toga? On Bog doneo je Večni Život.

Čoveče i brate, šta je tvoj život na zemlji bez Večnoga Života? Šta? Kratak period

vremena muka i nesreća i stradanja i bolova i bolesti to je zemaljski život čovekov bez

Gospoda Hrista. A Bog doneo nam Život Večni, i za tebe i za mene, i daje nam u Svojoj





Crkvi Svoje Sveto Pričešće, kroz krštenje, kroz veru, kroz ljubav, kroz nadu, sve to On,

Čudesni Gospod hrani našu dušu besmrtnom i večnom hranom...[14] nudi ti besmrnost

i Život Večni.

Ljudi, možete li vi dati to što Gospod Hristos daje? Koja nauka, koje učenje, koja

filosofija? Saberi sve filosofije ljudske pa ih stopi u jednu svenauku, u jednu

svefilosofiju, i sve je to nemoć pred smrću, sve je to ništavilo, sve je to paučina; i ti

postaješ plen smrti; čoveče, pored svih filosofija i nauka ovoga sveta, i tehnike i kulture

i civilizacije. Ti si mlivo smrti, mlivo smrti! Šta ti koristi nauka i kultura i civilizacija,

bioskopi, pozorišta, univerziteti, laboratorije, letovi u vasionu, šta ti to vredi? Sutra si ti

kandidat za smrad, ti čovek smrdljivi leš. To si ti bez Hrista, to bez Večnoga Života, to

bez besmrtnosti! Zato On, samo On daje to, niko drugi. I na taj život, na tu besmrtnost

On poziva svakoga čoveka, poziva kroz svakog Svetitelja, kroz svakoga svetog

Mučenika, Ispovednika, kroz svakog Pravednika, kroz svakog hrišćanina. Hajdete, sve je

gotovo. Ljudi neće imati opravdanja na dan Strašnog Suda, kad Gospod bude sudio po

pravdi rodu ljudskome, svakome od nas. Zašto Ga odbaciste?

Gospod zove neprekidno, a mi eto, mi kao ona tri čoveka, kao one tri zvanice

izgovaramo se. Sveti Petar, Sveti Sava, Sveti Apostol Pavle, zove nas: Hajde pogledaj,

Gospod i tebi Petre, tebi Pavle, tebi Jovane, tebi Marko nudi Večni Život, Večnu Istinu,

Večnu Pravdu. Hajde ...[15]

Kad ja da o Hristu mislim? Eto, imam imanja ovog i onog, ili trgovinu, ili zanatsku

radionicu, fabriku; nemam kad da mislim na Hrista, na taj Večni Život, na tu Večnu

Istinu, Večnu Pravdu. I ja i ti pogledajmo na sebe, na svoj život, o mi to često radimo.

Koliko puta u toku dana zaboravimo na Boga, koliko li tokom nedelja i meseci čitavih

zaboravimo da je ovaj svet trpeza Božja, da u ovome svetu Bog je taj koji daje sve, i

vazduh i sunce i svetlost. On je taj koji stvara to što je najpotrebnije. Ko stvara vazduh,

gde je fabrika vazduha? On je najpotrebniji svakome od nas. Bog stvara.

A ti, eto, može biti pripadaš drugom čoveku, drugoj zvanici koji veli: E, kupih pet

jarma volova, izgovori me; suviše sam zauzet ovim svetom, kao da veli. Ti ...[16] nad

tim blagovestima Hristovim, ovaj svet ima toliko bogatstava svojih, i ja nemam kad da

mislim na Hrista, na to što On treba da dođe tamo posle smrti. Onda takav čovek nema

kad da misli na Crkvu, nema kad da misli na svoju dušu, na Sveto Pričešće, na

pokajanje, na pravedni život, na dobro koje treba činiti, jer čineći dobro ljudima on sebi

dobro čini. Može biti i ja i ti i mnogi od nas pripadaju onom trećem čoveku, onoj trećoj

zvanici koji veli: Oženih se, zato ne mogu doći. Moja porodica progutala me, ja stalno za

nju živim, stalno na nju mislim, nemam vremena za druge stvari. Stani, čoveče, pa tvoja

porodica i tvoja deca su Božija! Ko im daje ono što im je najpotrebnije, ko im daje sunce,

ko im daje um, ko im daje savest, ko daje silu njihovim rukama da mogu da rade, ko

daje vid očima njihovim, ko daje sluh ušima njihovim?! Razmisli o tome, to ti sve znaš,

ti to vidiš. I Bog daje, Gospod Tvorac daje. Daje Tvorac, Koji je sišao u ovaj svet, daje isti




Tvorac Koji je osnovao Crkvu i sav je u Crkvi Svojoj. A ti sećaš se crkve...[17] znaj ti si

zaboravio na sebe. Zaboravljaš na Boga Koji je postao čovek, zaboravljaš na Gospoda

Hrista Koji je radi tebe postao čovek? Ti ustvari zaboravljaš na sebe, zaboravljaš večno

na sebe, zaboravljaš na svoju dušu, a tvoja duša više vredi nego svi svetovi koje vidiš.

Da ti neko na tanjiru pokloni sva sunca, sve zvezde, sva nebesa, i kaže: "Evo, ovo je

tvoje, samo se odreci duše svoje", ni onda se nemoj odreći duše svoje, jer duša i jeste to

večno bogatstvo koje ti je Gospod dao. Spasitelj je rekao: "Kakva je korist čoveku ako sav

svet dobije"[18], sav svet; ne samo mali zemaljski svet, nego sve svetove. Gospod došavši

u ovaj svet doneo je nama ljudima večna znanja nebeska, doneo je večno Evanđelje[19],

doneo je večnu Istinu za nas ljude, Istinu koja će živeti kroz našu besmrtnost, našu

večnost.

Pazite, Gospod nas kroz Crkvu Svoju neprekidno poziva k Sebi, poziva nas na

bogatu trpezu koju je postavio u Crkvi Svojoj; svaki dan nas poziva kroz Svoje

sledbenike.

Eto, danas mi slavimo Svete Praoce, Starozavetne Pravednike, njih je bezbroj,

mnogo i mnogo, svi oni vele: "Hajde, sve je gotovo". A mi, kako se odazivamo? Da ne

budemo nerazumni i bezumni. Sutra Crkva slavi Svetog Tirsa i druge Svete Mučenike i

oni nas pozivaju, pozivaju za trpezu Božju:"Hajdete, sve je gotovo". Jer oni, Svetitelji,

nahranili su sebe večnom Božanskom hranom, koju je Gospod doneo u ovaj svet i

postali besmrtni i sveti u ovome i u onome svetu. Mi, imajući pred sobom tolike

primere[20], tolike ljude, a svi su Svetitelji ljudi, mi nećemo imati izgovor na dan

Strašnoga Suda kada Gospod bude ukazao i meni i tebi i svima: Pogledajte moje

Pravednike, pogledajte Pravednike i Svetitelje i Mučenike i Ispovednike, i vi ste živeli u

istoj Crkvi, i vi ste živeli u istom tom svetu, pa ste pogazili moju Pravdu, moju Ljubav,

pogazili ste moje Evanđelje. Kad ste bili na zemlji niste ga hteli dole, ne treba vam ni

ovde. Tako će pravednici otići u život večni.[21]

"Mnogo je zvanih, završava današnje Sveto Evanđelje, a malo izabranih"[22]. Mnogo

je zvanih...[23] A istina od toga zavisi, od mene, od tebe samog. Bog zove sve, a ti kako

ćeš se odazvati, to zavisi od tebe. Bog te poziva Večnome Životu, Večnoj Pravdi, Večnoj

Ljubavi i nudi ti Večni Život. Od tebe zavisi da li ćeš se odazvati. Odazoveš li se, gle, ti

postaješ izabranik Božji.

Blagi Gospod, molitvama Svetih današnjih Praotaca koje slavimo i svih Svetitelja i

Svetih Apostola i Mučenika i Pravednika, Ispovednika, neka Blagi Gospod otvori duše

naše, i sluh naš duhovni, i vid naš duhovni, da se odazivamo svaki dan i svake noći

Gospodu, da budemo svesni da smo mi u ovome svetu za bogatom trpezom Božjom, da

smo u Crkvi Njegovoj, Crkvi Njegovoj za večnom trpezom večne Istine i Pravde Božje,

da je to ono što nama treba u ovome svetu, da je Gospod Hristos doneo sve što

ljudskom biću treba i u ovom i u onom svetu za Život Večni. Njemu čast i slava, sada i

uvek i kroza sve vekove. Amin.








NAPOMENE:

1. Luka 14,16-24

2. Lk. 14,16-24

3. Nekoliko reči nejasno na traci. Prim. prepis

4. Lk. 14, 17

5. Nekoliko reči nejasne (nečujne) na traci. Prim. prepis.

6. Lk. 14. 18-20



9. Pm. 1,25

10. Lk. 14,21



13. Jevp. 12,1





18. Mk. 8, 36

19. Otkp. 14,6

20. Jevp. 12,1

21. Mt. 25,46

22. Lk. 14,24


Beseda 2. u Nedelju Svetih Praotaca

(pred Božić)

1966. godine u manastiru Ćelije

sadržaj

Zaista, Blagovest koja kazuje svu tajnu Neba i Zemlje, svu tajnu našeg života na

zemlji. Današnje Sveto Evanđelje, čuli ste, Blagovest o Velikoj Večeri[1]. Čovek bogat, to

jest Bog spremio veliku gozbu. ovaj svet stvorio Bog, sunca, bezbrojna sunca, vasione,

bezbrojne vasione, zemlja prepuna svega. Zaista, Gospod je spremio Veliku gozbu. Za

koga? Za čoveka. Stvorio čoveka i pozvao ga na tu Veliku gozbu, da on gledajući ovaj

svet vidi Boga, silu Božju, mudrost Božju. Pogledaš pticu kako mala, čudesna, a leti

bolje od svakog aviona. Pogledaš komarca, jedva ga vidiš, a on leti savršenije od svih


najsavršenijih aviona. Pa životinje, pa bilje, sve što je Gospod stvorio, zaista bogata

gozba, Velika večera.

Ovaj vidljivi svet, to je Velika gozba koju je Gospod stvorio za nas. Pozvao je, koga

na gozbu? Greh, smrt, đavola, i posadio za trpezu ovoga sveta? Šta se desilo od Velike

trpeze Božje ovoga sveta? Zasela smrt u začelje sofre vasionske i gresima koje lije iz sebe

obara ljude, pretvara ih u leševe. I gle, ovu divnu Božju trpezu, ovu gozbu što se svet

zove, čovek pretvorio u grobnicu, u grob. A iza svega stoji i kezi se đavo. On, ustvari,

kroz svaki greh, kroz svaku smrt, gozbuje u ovome svetu. Tako je čovek, izabravši greh

i učinivši greh, nasuprot volji Božjoj, ovaj svet pretvorio u mrtvačnicu. I onda, nastao je

pomor roda ljudskog, duša ljudskih, jer greh i gresi to su ubice duše ljudske. Oni ubijaju

dušu odvajajući je od Boga, i čovek ne tvori zapovesti Božje. Čovek okrene leđa Bogu,

ide s đavolom u greh za grehom, živi u strastima i slastima ovog sveta, i ovaj svet

postaje strašno mučilište.

Gle, ovaj svet postaje predvorje pakla, ako hoćete, postaje mali pakao. Da, ovaj

svet je izgubljen Raj, čim je ušao greh u njega, smrt ušla, đavo ušao. Kako se može

nazvati Rajem, kad je đavo tu! Kroz svaki greh đavo je u ovome svetu, kroz svaki greh

đavo je u mojoj duši, u tvojoj duši; kroz svaki greh đavo pustoši sve što je Božje u ovom

svetu, i što je Božje u tebi i meni. Greh strašna smrt, užasna sila, jer rađa smrt. Pa šta je

strašnije i užasnije od smrti za čoveka? Iza svega toga, iza greha i smrti, on, strašni

protivnik Boga i čoveka đavo. Takav je svet onda, pošto je čovek izagnao iz njega Boga,

pošto je prigrlio greh, prigrlio smrt, prigrlio đavola, i ovaj svet Božji pretvorio u mali

pakao.

Gospod je slao svoje divne sluge u ovaj svet[2], da ljude razbude, slao čudesne

Proroke, Patrijarhe, Pravednike starozavetne, Avrama, Isaka, Jakova.Proroka Iliju,

Proroka Isaiju, Jeremiju, i bezbrojne druge Pravednike, da razbude rod ljudski, da ga

podsete i kažu: "Gledajte, pa ovo je trpeza Božja, ovaj svet je Božji svet, ne đavolji, ovaj

svet je Božji svet, svet Božje Pravde i Istine i Mudrosti, a vi ljudi, vi ga pretvoriste u svet

truleži, smrada, smrti, u svet đavola". Mnogo je svetih Pravednika prešlo preko ovoga

sveta i prošlo kroz njega, da rod ljudski spase od svega toga, od greha. Slušali su malo

ili mnogo, više ili manje, Proroke i Svetitelje Božje, Pravednike Božje starozavetni ljudi.

Ali, svi ti Pravednici bili su slabiji od smrti, jači od greha, ali slabiji od smrti. Oni su

došli ispred Gospoda Hrista, rvali se i borili se sa grehom da ga pobede, ali i sa

đavolom koji je iza greha. I ako su uspevali da ga pobede i da žive pravednim životom,

nisu mogli da ga iskorene u drugim ljudima, da greh iščupaju sa korenom, da smrt

satru, da đavola satru, koji je kroz greh i kroz smrt ušao u ovaj Božji svet.

Kako se veli u današnjem Svetom Evanđelju, čuli ste, da oni Pravednici

starozavetni, koji Božju Pravdu pronose kroz ovaj svet, primiše obećanje da će ovaj svet

spasti Spasitelj Mesija, Koji će doći u ovaj svet. Oni to primiše verom, ali ne videše

Spasitelja, i prođoše kroz zemaljski pakao i odoše iz ovog u onaj svet[3]. Jer, veli se u



današnjem Svetom Evanđelju, Bog nešto bolje pripremi za sve nas[4], da nam

da savršenstvo, da nam da potpunu pobedu nad grehom, nad smrću, nad đavolom.

I zato, zato se u ovome svetu i dešava najveće čudo Božje milosti. Bog postaje

čovek! Na Božić Bog se rađa u ovome svetu. Eto nove Trpeze, Bog postao čovek i zaseo

na čelo zemaljske Božije sofre. Smrt beži od Njega, đavo bezobzirce beži od Njega, svaki

greh daleko, daleko beži od Njega. On, Gospod Blagi, Spasitelj Isus postao čovek,

očistio Trpezu Božju u ovome svetu od greha, od smrti, od smrada grehovnog i

smrtnog, od nakaznosti i užasa đavoljeg, osnovao Crkvu Svoju. Eto Božje Pravde, svete,

nepovredive Trpeze. Crkva eto Trpeze Božje pune hrane Božje, koju niko ne može

odneti u smrt, ni đavoli, ni gresi. A na toj Svetoj trpezi Večna Pravda, Večna Istina,

Večni Život za nas ljude. Umesto smrti život u Hristu, neprolazan. Hristos život naš[5],

On je život naš, On! Svaka smrt beži od Njega. Gospod šalje svoje sluge, šalje svete

Apostole, šalje Svetitelje, šalje mnoge Pravednike, šalje i zove na gozbu, zove u Crkvu

Svoju.

Čoveče, sve u ovome svetu što ti treba, eto, Gospod Hristos ti nudi i daje u Crkvi.

Hajde, tvoje je to. Neki se odazivaju i dolaze Crkvi Hristovoj i spasavaju se njome.

Drugi to odbacuju, oni u kojima silno deluje đavolja zloća, u kojima deluje neverje, u

kojima deluje bogoborstvo. Ljudi, živi spomenici zla, oni odbacuju Gospoda Hrista.

Gospod Hristos je doneo čoveku i svetu šta? Vaskrsenje! On je Vaskrsenje roda našeg,

On je Život roda našeg, roda ljudskog. On nam osigurava pobedu nad smrću, i On je

osiguranje Večnog Života. Na koji način? Na taj način što sve što je Gospod doneo u

ovaj svet, može postati i moje, i tvoje, i svakog čoveka. Sve! I Večna Pravda, i Večni

Život, i Večna Istina celo Nebo postaje tvoje kroz Gospoda Hrista ako u Njega veruješ.

Gle, čovek koga je smrt satrla, otela mu sve, otela mu dušu i telo i gurnula ga u

pakao ti (čoveče) postaješ Car Neba i zemlje sa Gospodom Hristom, vlasnik Nebeskog

Carstva, postaješ neosiromašeni bogataš koji ima Večno Bogatstvo, Večnu Istinu, Večnu

Pravdu, Večni Život. Čovek, koji veruje u Gospoda Hrista, veli Apostol, sav život svoj

ima u Njemu[6], i živi onim što je Hristovo u ovome svetu, i živeće i u onom svetu onim

što je Hristovo. Zato, po reči Svetog Apostola "ne dajte se grehu", i odbacuj od sebe i gnjev, i

zloću, i pakost, preljubočinstvo, i srebroljublje, i nemilost, svaki greh odbacuj od sebe[7]. I

onda, veli Sveti Apostol, obući ćeš se u novoga čoveka[8]. Obuci se u novoga čoveka koji se

obnavlja po slici Onoga Koji ga je sazdao[9], to jest koji se obnavlja po liku Gospoda Hrista

Koji je stvorio čoveka. Kako Sveti Apostole? Kako mi koje je đavo unakazio sa svih

strana, unakazio nam i savest i dušu, i srce, i volju, kako mi da obnovimo sebe, kako mi

da postanemo slični Hristu, kako da postanemo hristoliki, jer ti - ti od nas tražiš? Da

se obnovimo po slici Onoga Koji nas je sazdao, po liku Onoga koji nas je sazdao, znači treba da

postanemo hristoliki, da ličimo na Hrista. A mi bedni ljudi! Da, veli Sveti Apostol, vi to

možete vrlo lako. Kako? Ispunite se ljubavlju Hristovom, ispunite se molitvom

Hristovom, ispunite se verom Njegovom, ispunite se milostivošću Njegovom, ispunite







se životom Njegovim, ispunite se besmrtnošću Njegovom, ispunite se večnom Pravdom

Njegovom, Njegovom Istinom[10]. Eto, ti ispunjujući sebe Hristovim svetim vrlinama,

useljuješ u sebe Gospoda Hrista. "Nek se verom Hristos useli u srca vaša"[11] - poručuje

Sveti Apostol i zapoveda hrišćanima: "Verom nek se Hristos useli u srca vaša".

Da, u samoj stvari, u svakome od nas postoje dva čoveka. Stari čovek, to je čovek

greha, čovek smrti, čovek zla, a greh zastaruje čoveka, toliko ga zastaruje da ga

usmrćuje, daruje ga smrti. Takva je strašna sila greh. Čovek koji ne spasava sebe od

greha, koji živi u grehu, ustvari je bespomoćni starac i starkelja, ostario. I smrt - smrt je

za njega samo egzekutor, pečat večne starosti, pakla.

Novi čovek šta je? Novi čovek je Hristov čovek, čovek Hristove vere, čovek Hristove

Pravde, čovek Hristove Besmrtnosti, čovek Hristovog Večnog Života, čovek Carstva

Nebeskog, čovek Ljubavi Hristove, čovek molitve Hristove. Kao što se kaže u

današnjem Svetom Evanđelju: "Sve u svemu je Hristos" za novog čoveka[12]. Hristos mu

je sve i u ovome i u onome svetu. Kad razumno i pametno misliš, sve što imaš veliko i

večno u sebi i oko sebe, to je od Gospoda Hrista. Novi čovek počne da razmišlja o tome,

pa tek onda vidi šta je on, ko je on, i šta je Gospod Hristos. Sve i u svemu je

GospodHristos!

Obucite se u novoga čoveka, veli Sveti Apostol, a taj novi čovek u čemu je? Eto, u

Ljubavi Hristovoj, u vršenju zapovesti Hristovih, jer sve te vrline evanđelske jesu

božanske sile koje nam daju Gospoda Hrista. Ko ljubi mene i vrši zapovesti moje, veli

Spasitelj, i ja ću doći k njemu i nastaniću se u njemu"[13]. Znači, ko vrši zapovesti moje, ja se

kroz te zapovesti useljujem u svakoga. Zamislite sebe, gde ste? Zamislite gde ste vi, jer

se u vašu dušu uselio Gospod Hristos. A useljuje se kada vršite zapovesti Njegove. Eto,

zapovest Njegova o molitvi. Kada se moliš svim srcem, svom dušom, na nevidljiv način,

na čudesan način u tebe se useljuje Gospod Hristos, razliva po tvojoj duši nebesko milje,

razliva po tvojoj duši nebeske sile, i ti si zaista novi čovek. Pa kad tome dodaš post

evanđelski, po zapovesti Hristovoj, pa milost evanđelsku po zapovesti Hristovoj, pa

blagost, pa krotost, pa smirenje sve su to svete vrline koje useljuju Gospoda Hrista u

tvoju i moju dušu. I onda, zaista, novi si čovek! I onda, zaista pun si novih osećanja, pun

si novih misli, put si svetlih misli, svetlih osećanja, svetlih raspoloženja iako je oko tebe

mrak i tama i pakao.

Gospod se uselio u nas, Gospod je suncem obasjao, suncem Pravde obasjao i

osvetlio zemaljski šar, a Sunce Hristos ne može se pomračiti, a kamoli se ugasiti. Ti

verom nosiš to Sunce u sebi, to neugasivo Sunce koje odgoni svaki mrak, svaku

pomračinu smrti, i pakla, i greha, i svakoga zla. I Hristov čovek, iako je izranavljen u

ovome svetu, ide kroz ovaj svet pun radosti, jer zna da sve što se zove smrt mora bežati

od njega. Gospod je u njegovom srcu, i sve što se zove đavo mora s tutnjavom bežati od

Njega, jer Bog je Gospod Hristos. Svaki ćeš greh pobediti stvorivši Hristovog novog





čoveka. Ići će greh od Hrista. Šta će greh da radi u duši tvojoj, ako je duša tvoja

ispunjena Njime?

A mi hrišćani, mi smo pozvani da neprekidno ispunjujemo sebe božanskim silama

Hristovim, da ispunjujemo sebe punoćom Božanstva, kako se veli u Svetom

Evanđelju[14], da ispunjujemo svu dušu svoju i ne damo mesto ni grehu, ni đavolu, ni

zlu, ni paklu. To zavisi od nas, zavisi od naše volje, i od moje i od tvoje volje, da li ćeš se

boriti protiv greha, da li ćeš trpeti staroga čoveka koji se raspada u željama

prevarljivim[15], da li ćeš trpeti čoveka smrti koji tebe pretvara u smrtno biće, a to znači

u smrad, trulež. Zavisi od tebe. Ako se ne boriš protiv greha, ako se ne kaješ za grehe,

gle, ti sam sebe osuđuješ na smrad, večni smrad. Ti sam sebe osuđuješ na pakao, ti sam

sebe osuđuješ da budeš rob đavolu i svakom njegovom zlu.

Ali eto, Gospod je u Crkvi Svojoj dao za nas bogate, prebogate svelečeće lekove od

svakoga greha, lekove koji leče od smrti, leče od svake strasti, leče od svakog iskušenja.

Šta su Svetitelji? Svetitelji to su pobednici nad smrću, pobednici nad grehom, pobednici

nad đavolom. Svaki Svetitelj jači je od svih đavoljih sila ovoga sveta, jači je od đavola u

svim njegovim gresima, u svim njegovim strastima. Evo današnji Čudotvorac Spiridon,

kada je putovao na Prvi Vaseljenski Sabor 325. godine, gde su se sabrali Sveti Oci da

osude jeretika Arija, na putu onda se putovalo konjima dalekom putu, on zanoći u

jednoj gostionici sa svojim kelejnikom, sa svojim momkom. Jeretici, bilo ih je u toj

gostionici na prenoćištu takođe, znajući ko je Spiridon, veliki Čudotvorac, veliki

Arhijerej Božji, oni mu zakolju oba konja, i vranca, i belca. Kada momak ustade ujutru

da osedla konje, uđe u štalu, vide konjima glave otsečene. On otrča Svetitelju i reče šta

se desilo. Svetitelj stade, pomoli se Bogu i reče: "Idi i otsečene glave pripoji na trupove".

Momak otrča, ali u onoj zabuni dohvati glavu belčevu pa je priljubi uz trup vrančev, a

vrančevu glavu pripoji uz trup belog konja, i oni oživeše, ustaše na noge. Sveti produži

svoj put na zaprepaštenje svih.

Svi su se čudili i videli jednu čudnu pojavu: vranac sa belom glavom, belac sa

vrančevom glavom. Takva je sila bio.

Na tom Prvom Vaseljenskom Saboru, bilo je toliko Otaca, 318 Svetih Otaca, bilo je

među njima vrlo učenih i najučenijih ljudi onoga doba, bio je sam car Sveti Konstantin

Veliki. To je bio jedan veliki i najveličanstveniji skup na ovoj planeti Božjoj. Tamo je bio

čuveni đakon, glavni pisar, Sveti Atanasije Veliki, najveći borac protiv svih laži koje se

liju u ovome svetu na Gospoda Hrista. Bio je Sveti Nikolaj Čudotvorac, vrlo skroman i

vrlo učen, ...[16] i mnogi drugi. Sveti Spiridon Čudotvorac nije imao nikakve naročite

škole, ali velika vera, svete vrline evanđelske koje je imao u sebi i živeo u njima, učinile

ga moćnim i svemoćnim. Slušajući kako se vodi rasprava o Bogu, Bogu koji je Trojičan u

Licima i u Biću, i slušajući kako Arije i njegovi sledbenici neće da usvoje tu istinu,

odbacuju Hrista i tvrde da On nije Bog, nego biće niže od Boga, Sveti Spiridon, da bi

pokazao svima, a naročito jereticima kako je Bog Jedan Bog sa Tri Lica, uzeo je ciglu,




pred svima je steže i iz nje suknu plamen ka nebu, i voda ka zemlji, a blato ostade u

njegovoj ruci. I on reče: "Eto, jedan cigla, a tri stihije u njoj". Vatra, voda i blato. Tako je

Sveta Trojica: Tri Lica, Jedan Bog.

To je jedan Svetitelj, a u Crkvi Božjoj bezbroj Svetitelja, u Crkvi Božjoj bezbroj

čudotvoraca, svaki hrišćanin je čudotvorac. Zamisli, ti čudotvorac i ja! Kad pobedimo u

sebi sve što je smrtno, sve što je grešno, javljamo se kao pobedioci smrti, javljamo se kao

večna bića, kao ljudi koji su vaskrsli iz mrtvih. Sama vera tvoja u Gospoda Hrista, vera

da je On Spasitelj sveta, Koji tebe spasava i od greha, i od smrti, i od đavola, eto čuda!

Najveće čudo u tebi i u meni. A za njim sa verom liju se svakojaka čudesa, Hristova

čudesa. A Svetitelji Božji to su u najvećoj meri.

Da, danas više nego ikad važi poziv evanđelski, poziv današnjeg Svetog

Evanđelja "Dođite na večeru"...[17] makar bio u gresima i strastima, makar te sa svih

strana opkoljavali đavoli, trgni se, "ustani ti koji spavaš, vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te

Hristos"[18], veli Sveti Apostol. Ne boj se, ne boj se nikakvih vragova ovoga sveta, ne

boj se nikakvih đavola ovoga sveta i onoga sveta. Sve je to slabije od tebe. Ti si Hristov

čovek, ti nosiš Hrista pobeditelja smrti u sebi, nosiš Njega Večnoga Boga. Šta će učiniti

smrt, šta đavoli, šta gresi, šta strasti? Jak si, jači si od svega toga. Spasenje je nadohvat

ruke. Na raspolaganju ti je sveoružje Božje[19] u Crkvi i kroz Crkvu Božiju. Uvek

možemo sebe hraniti večnom hranom koju nam nudi Gospod Hristos. To zavisi od naše

dobre volje. Samo treba imati odlučnost, samo treba imati revnost, hoćeš da budeš

Hristov. Ako nisi Hristov, čiji si? Ti pripadaš smrti, pripadaš smradu, pripadaš grehu,

pripadaš paklu! Avaj, zar si zato stvoren od Boga bogolikim, čoveče i brate! Ne, ti si

stvoren da postaneš hristolik, da postaneš jak kao Bog. Jačajte u Gospodu", veli Sveti

Apostol, jačajte u Gospodu,jačajte silom jačine Njegove[20]. To je tvoje čoveče. A kad si jak s

Gospodom, ti postaješ jači od svakoga zla u ovome svetu, od svakoga greha, od

svakoga đavola. O, Gospode, molitvama Svetoga Spiridona Čudotvorca i današnjih svih

Svetih starozavetnih Pravednika, podaj nam tu veru. Veru koja kroz svete vrline

obnavlja duše naše, osigurava im Život Večni i besmrtnost, osigurava im Carstvo

Nebesko, Carstvo gde Čudesni Gospod Hristos Ljubavlju Svojom caruje i vlada. Njemu

poklonimo se svim bićem, i u ovom i u onom svetu. Amin.

NAPOMENE:

1. Lk. 14,16-24.

2. Lk. 14,17





3. Jevp. 11, 13-16

4. Jevp. 11,39-40

5. Kol. 3,4

6. Kol. 3,3

7. Kol. 3,58

8. Kol. 3, 10

9. Kol. 3, 10

10. Kol. 3,12-13

11. Ef. 3, 17

12. Kol. 3, 11

13. Jn. 14,21-23

14. Kol. 2,9-10; Ef. 3.19

15. Ef. 4,22

16. Neka reč nejasna na traci. Prim. prepis.


18. Ef. 5, 14

19. Ef. 6,11

20. Ef. 6,10-11

Beseda 1. u Nedelju Svetih Otaca

(pred Božić)


sadržaj

Danas je Blagovest Božija u jednoj reči. Celo Evanđelje Božje u jednoj reči. Danas

se, u Nedelju Otaca pred Božić, čita prvo Evanđelje, prva glava Matejevog Evanđelja. I

ona jednom rečju kazuje šta se zbilo sa ovim svetom, šta se zbiva i šta će se zbiti sa

svakim od nas. Sva istorija neba i zemlje, sva istorija čoveka, ljudi, roda ljudskoga,

mene, tebe, ptice, grančice, cveta, sve u jednoj reči Isus[1]. Njegovo rođenje eto

najvažnijeg događaja u svima istorijama svih svetova. Njegovo rođenje na zemlji,

Njegova pojava na zemlji kao čoveka to je najvažnije od svega što se zbiva u rodu

ljudskome, braćo, najvažnije otkako je postalo Sunce do dana kad se bude ugasilo.

I anđelski svet se uznemirio, Devojka zatrudnela[2]. Josif (se uznemirio) ...[3] Taj

Anđeo sa neba silazi i javlja Josifu za Svetu Djevu: "Ono što se u Njoj začelo od Duha je

Svetoga, i rodiće Sina i nadenuće mu ime Isus jer će On spasti ljude od greha"[4].

Isus znači Spasitelj. I zaista, zbi se to po rečima Svetog Anđela da Djeva rodi Sina i

nadenuše mu ime Isus, Spasitelj. Eto celog životopisa Spasiteljevog u samom Imenu

Njegovom: Isus Spasitelj! Ali u tom Imenu, u toj istoriji je sva istorija i moja i tvoja, sva

istorija svakog ljudskog bića.

Gle, došao je da spase svet od greha. Tebi je potreban Isus, tebi je potreban

Spasitelj. Šta je greh? Ti greh poznaješ i mi drugi poznajemo greh kroz smrt. Smrt je

nešto najstrašnije za nas, ali smrt je došla kroz greh u ovaj svet, i kada se javlja Spasitelj

od greha, to se javlja Spasitelj od smrti moje i tvoje. I gresi koji su u meni, i gresi koji su





u tebi, koji stvaraju stotine smrti u nama, u našim ljudskim bićima, sve to beži ispred

Njega, sve je to nemoćnije od senke pred Njim. On jedini jači od greha, Bog jedini jači od

greha. Nema čoveka jačeg od greha, jer je u grehu đavo, a samo je Bog jači od đavola.

Eto, Bog je postao čovek da iz čoveka istera greh, da iz čoveka izgoni greh, da iz čoveka

izbaci to najstrašnije čudovište, koje mi često u momentu zanosa i ludila grlimo, a ono,

ono nas ubija sa svake strane, izaziva smrt uma, smrt savesti, smrt volje, izaziva opštu

smrt.

Gle, do Gospoda Hrista caruje smrt u ovome svetu, caruje kroz greh[5]. A ko to

caruje? Caruje đavo, jer đavo caruje kroz greh i smrt. Greh je njegova glavna sila, greh je

njegovo glavno oružje, i smrt. Ko je jači od njih, ko sem Gospoda Hrista? Pojava

Gospoda Hrista u ovome svetu, radi čega je? Radi toga da objavi rat grehu i smrti. Smrt

grehu da objavi, da objavi smrt smrti, da objavi smrt đavolu! Eto podviga Spasiteljevog

u ovome svetu, eto Njegovog zadatka, eto našeg spasenja: smrt grehu tvome i mome. A

tu smrt može izazvati u tvome grehu samo Gospod Hristos, Koji je jači od greha i jači od

smrti. Smrt smrti je samo Gospod Hristos, Koji Vaskrsenjem pobeđuje smrt; On može

dati pobedu i meni i tebi nad svakom smrću. Smrt đavolu, pomor đavolima ko to čini?

Ko to razara pakao, carstvo nečistih duhova i đavola bezbrojnih uništava, ko, ko? Bog i

čovek, Bogočovek Hristos! On je iz neiskazanog čovekoljublja sišao s neba, postao

čovek, ušao u blato tela ljudskog da iz tog tela i tog bića ljudskog istera ono što nije

Božje, što je protiv Božje volje, da istera greh.

Zato je, braćo moja, najvažnije u Evanđelju Spasovom da je On, Bog, postao

čovek[6]. U tome je sva tajna našeg života u svetu, u tome je sva tajna našeg spasenja, u

tome je tajna nesrećne zemlje, na kojoj rod ljudski živi, i svih svetova nad čovekom i

ispod čoveka. Bog se javio u telu[7], eto naše tajne. Javio se Hristos radi čega? Da sjedini

čoveka sa Bogom , tako sjedini da Bog iz čoveka potisne svaki greh, svako zlo, svaki

mrak, svaku tamu, svaku smrt i svakog đavola. I nema prisnijeg, bližeg jedinstva u

ovome svetu ni između čega kao što je jedinstvo između Boga i čoveka u Hristu. Nema

prostora, nema mesta za greh kada se Bog sjedinjuje sa čovekom, nema mesta za greh

kada Bogočovek Hristos uđe u moju i tvoju dušu kroz Sveto Krštenje, kroz Sveto

Pričešće, kroz Svete Tajne. Tada beži sve što je greh. Zato je tajna ovaploćenja Boga

Hrista, tajna najsvetija i najveća i najspasonosnija. U njoj je sve: Bog se javio u telu. Ali

baš zato što je u tome celo Evanđelje Hristovo, što u jednoj reči Spasitelj Isus kazuje sve

tajne roda ljudskog, i sva sila Božja daje se rodu ljudskome. Zato đavo jedno i radi:

propoveda antievanđelje, protiv Hristovog Evanđelja đavo širi svoje evanđelje. U čemu

je to evanđelje?

Gospod Hristos se javio kao čovek, Bog se nikada (do tada) nije (javljao, a sada)

...[8] javio kao čovek. A đavo govori: Nema Boga u čoveku, u njemu je samo greh, sve

ko đavo. To antievanđelje, to suprotno Hristovom evanđelje, braćo moja, hoda kroz

ovaj svet još od vremena apostolskih. Piše Sveti veliki Vidilac i Prorok i Apostol i





Bogoslov, Sveti Jovan Evanđelist, i veli: On je Antihristov "Ko ne priznaje da je Isus, da je

Bog došao u telu, nije od Boga."[9]. Čime poznajemo đavole? Ne priznaju da je došao Bog

u telu, ne priznaju đavoli da je Hristos Spasitelj došao i javio se u ovaj svet da ljude

spase od greha, smrti i đavola. To je, braćo, prva i osnovna misao Antihrista, protivnika

Hristovog, kako onda u doba Apostola, tako danas, tako sutra, tako do Strašnoga Suda.

Glavno je poreći Hrista: nema Hrista, nije Ga bilo!

Danas, avaj, po bezumnim školama evropskim, pa u nesrećnim školama našim,

deca uče da Hristos nije živeo! To je to anti-evanđelje đavolje, satansko, to je ta borba

ljudi i Boga.

Greh - greh beži od Boga; smrt - smrt beži od Boga. Plaši se đavo: avaj, kakav

Bog?! Setite se kad se Gospod pojavljuje kao čovek sa Učenicima Svojim, putuje po ovoj

mračnoj zvezdi Božjoj što se Zemlja zove, đavoli se savijaju pred Njim kao kljasti i

bogaljasti nemoćnici, bolesnici, kao poluleševi. Setite se kako Ga oni mole: "Ako nas

izgoniš, vele oni, iz čoveka, pošalji nas u svinje"[10]. I Spasitelj dopušta da đavoli odlaze u

svinje, i onda svinje, nečiste svinje ne mogu ni za trenutak da trpe đavola u sebi već sve,

dve hiljade njih, skočiše u more i podaviše se. Tako đavoli beže od Gospoda Hrista, tako

oni neće Njega, smeta im, jer svetlost, svetlost nije za ranjave oči. Ako jaču svetlost

prinesete ranjavim očima, bolesnik zatvara oči i meće ruke na njih.

U današnjem svetu plaše se imena Njegovog, boje se imena Hristovog, jer je ime

Njegovo Isus. Izgoni đavole, izgoni sve smrti, uništava sve grehe, uništava carstvo svih

lažnih vrednosti u ovome svetu i svih lažnih ciljeva ovoga sveta. Da, Antihrist uvek živi

time što će se boriti protiv Hrista. I u ovome svetu, otkako se pojavio Gospod Hristos

kao čovek, otkako se javio kao Bogočovek, protiv Njega ratuje stalno ko? Đavo. Ratuje

kroz ljude, iako ga je Gospod obezoružao, nemoćan je đavo pred Gospodom, ali eto,

ljudi smatraju često, mnogo puta, da je greh puno jači, da je đavo jak i da je Bog

(nemoćan) ...[11] Ustvari, rod ljudski na ovom svetu Božjem, na zemlji, stalno se kreće

između Boga i đavola, između Bogočoveka i đavočoveka. Ali u tom svetu živimo i mi, i

ja i ti, i mi, kao ljudi roblje smo greha, roblje i groblje smrti. Leševi od greha.

Svaki od nas nalazi se u grobu, a šta će biti od tebe i od mene ako nismo Njime i

Njegovom silom očistili duše svoje od greha, a to znači očistili duše svoje od svega

smrtnoga, očistili duše svoje od svake smrti, očistili duše svoje od svakog đavola? Šta će

biti sa nama kada duša izađe iz tela?

Braćo moja, sa dolaskom Gospoda Hrista u ovaj svet, sa Božićem, sve se menja,

menja se sva istorija roda ljudskog. On čudesni Isus zbacio je s prestola Satanu i

ustoličio je Boga. Veliki Svetitelj Božji Sveti Makarije veli: Đavo je kroz greh seo na

presto uma ljudskog i caruje čovekom, a kad čovek poveruje u Gospoda Hrista, kad se

krsti, kada se pričešćuje, kada živi po Svetom Evanđelju, tada Gospod zbacuje sa

prestola uma tvoga đavola i zacaruje Boga, ustoličuje Boga, i tada u tvojoj duši i tvome

životu vlada Bog, vladaju svete misli, sveta raspoloženja, božanska raspoloženja,




božanske želje, božanska dela. Kada zbaci Gospod Hristos Svojom božanskom silom

Satanu sa prestola uma tvoga i moga i roda ljudskog, On istera u isto vreme sve legione

đavole, istera sve grehe iz čoveka, sve smrti, i uvodi svete vrline, uvodi svete božanske

nebeske sile, i ti, ti onda zajedno sa Apostolom Pavlom veliš: "Sve mogu u Hristu Isusu,

Koji mi moći daje".[12]

Šta je smrt pred tobom, hrišćanine, šta je greh, šta đavo? Slabiji od senke, i prvi, i

drugi, i treći. Takva je sila Gospodnja: Sve mogu u Hristu Isusu, Koji mi moći daje. Zato i

poručuje Sveti Apostol Pavle: Jačajte u Gospodu, jačajte tako da uvek budete jači od svake

smrti[13]. Kako, Sveti Apostole? Verom prvo, neka raste vera u tebi. Onda, čime još

Apostole? Molitvom, nek se molitva širi u duši tvojoj, i moleći se dugo ti tako ...[14] u

Bogu jačaš, nebeske sile ...[15] useljuješ u sebe; i kada dođe momenat borbe i loma za

dušu tvoju, ti hrabro potiskuješ svakog đavola, jači si od njega, od svakoga greha i od

svake smrti. Onda post, šta je post? Post je sila Božja; posti i post će ti dati silu božansku

da, kada se rveš sa grehom, možeš da ga savladaš. Da, sve se menja i u tvome i u mome

životu čim počnemo da živimo po Evanđelju, čim počnemo da živimo po veri u

Gospoda Hrista.

Šta se desilo sa Savlom, čuvenim Svetim Apostolom Pavlom? Vi znate, on je bio

najveći gonilac Gospoda Hrista, prvih hrišćana. Nije hteo da veruje: Ne verujem ja u

Isus Bog. I počeo da Ga goni, bacao je (hrišćane) u tamnice; dobio je vlast od tadašnjih

vlastodržaca da sve hrišćane goni i zatvara[16]. I osioni učeni mladić Savle, najučeniji

mladić svoga doba ...[17] sigurno veoma bogat u svakom pogledu, kao neki slavni

vojskovođa, ali vojskovođa crne mračne vojske, krenuo je da goni hrišćane jače i više

nego iko. I kad je, jezdeći na konju alatu ka Damasku da goni hrišćane sa četama svojim,

on odjedanput čuo strašan glas, svetlost se strašna pojavila, i iz nje kao da su tutnjali

gromovi: "Savle, Savle,zašto me ti goniš"? Tada osioni Savle upita: "Ko si Ti, Gospode? Ja

sam Isus Koga ti goniš. Gospode, šta mi valja činiti"?[18] Oslepljeni Savle tada, tri dana bio

je slep, jer su ga vodila njegova braća koja su pošla sa njim da gone hrišćane. Tada je

Sveti Apostol Ananija javio mu se Gospod i otkrio došao Savlu, krstio ga, i Savle je

progledao. I od tada, gle, sve se izmenilo. Umesto da postoji Savle nastao je Sveti

Apostol Pavle. Njega, njega nije mogla da ućutka cela Rimska imperija, cela Rimska

carevina, Neroni, carevi rimski, svi vojnici rimski, sve tamnice nisu mogle Pavla da

ućute da on ne propoveda Evanđelje Gospoda Hrista, da on ne propoveda toga Isusa,

Isusa Spasitelja, Cara, Boga neba i zemlje.

Apostoli su bili skromni, sa mrežom i ribarem Petrom i njegovom družinom, sa

Filipom i drugima, prosti ljudi, ribari, seljaci. Zašto njih kulturni ljudi, eto, toliki svet

obrazovani, dve hiljade godina, zašto slavite te proste bogobojažljive ljude? Šta su

učinili? To, braćo moja: dopustili su i učinili da verom unesu u sebe Gospoda Hrista, da

pođu za Njim i da žive Njime. Da On postane centar, srce njihovog srca, srce njihove

istorije, njihovog života, njihovog bića. Eto, sve se izmenilo, prosti seljaci, Petar, Filip,








Andrej, i drugi sa njima, i milioni i milioni iza njih, posvetili su sav svoj život počevši

živeti Evanđeljem Gospoda Hrista u ovome svetu. To znači: pobeđujući greh i smrt i

svakoga đavola, živeći Pravdom Božijom u ovome svetu, živeći Istinom Božijom u

ovome svetu; boreći se protiv svakoga zla i svake laži, a živeći Hristovom Istinom i

Pravdom. Tako se sve menja potpuno i u mome životu i u tvome, brate i sestro, jednoga

dana kada ja i ti vidimo i sagledamo ko smo i šta smo u ovome svetu bez Hrista.

Šta si ti, šta sam ja? Rob greha, mlivo smrti, zalogaj đavola. To je čovek bez Hrista

u ovome svetu. Kada to sagledaš, pazi kuda da kreneš. Samo sa Njim, jer jedino On ako

ide ispred tebe, On će moći odbaciti svaku smrt koja juriša na tebe; On će moći pobediti

i odjuriti svakog đavola koji juri na tebe; On će moći odbaciti svaki greh koji hoće da te

satre. Ti onda sa Njim, verom u Njega, ljubavlju prema Njemu, molitvom k Njemu,

postom pred Njim, ti se sve više vezuješ za Nebo, sve postaješ besmrtniji i besmrtniji,

još ovde na zemlji osećaš kako je Carstvo Božje sa Hristovom verom sišlo u tvoju dušu. I

ti se ne plašiš nikakve smrti, ne plašiš se nikakvih antihrista, ne plašiš se nikakvih

đavola. Sav si Njegov, ideš za Njim verom, ljubavlju, i dok ne postaneš zaista Njegov

sluga i dok ne zavoliš Njega više nego ma koga drugoga na ovome svetu, sve dotle dok

čovek ne pazi na dušu svoju, na spasenje svoje, gle smrt, greh, đavo!

Sve je kazano Njegovim imenom: Isus Hristos - Spasitelj. Kada to Ime izgovoriš, ti

izgovaraš - šta? Ti izgovaraš svoj bojni poklič, ratni hrišćanski poklič; ti krećeš u borbu

sa grehom. Gospod ne trpi smrt, Gospod ne trpi đavola, znači da si ti stalno Njegov

borac protiv greha, protiv smrti, protiv đavola. Današnji Sveti Oci Starozavetni, svi

veliki Pravednici: Avram, Mojsije, Isaija, i bezbroj njih, sve su to borci, borci za Hrista

još pre Hrista, borci za Evanđelje Hristovo pre nego što je Evanđelje bilo zapisano. Pisao

ga je Gospod kroz njihove svete živote i oni, bezbroj njih, čuli ste šta piše o njima Sveti

Apostol Pavle, oni verom pobediše carstva, doživeše vaskrsenje mrtvih, behu jači u

bitkama, ostvariše Pravdu Božiju u ovome svetu, proslaviše Boga Istinitoga; njih ne beše

dostojan svet i svet ih gonjaše, potucahu se po pustinjama u kožusima, goli, bez hleba,

ali Pravdu Božiju ne ostaviše, đavole pobediše, grehe sve pobediše[19]. Eto, veli Sveti

Apostol, kakvu gomilu svedoka o tome šta je Bog imamo mi hrišćani, kakvu gomilu

svedoka![20] I zato, produžuje Sveti Apostol, da mi trčimo bitku koja nam je određena.

Kakvu bitku? Bitku za Pravdu Božiju, za dušu tvoju, u bitku za besmrtnost svoju. Tu

bitku i vodi Gospod Hristos protiv greha, protiv đavola, protiv smrti. U tu bitku ulazi i

ti, hrišćanine, da trčimo u bitku, veli Sveti Apostol, koja nam je određena, odbacujući

svaki greh koji je prionuo za nas[21]. Greh smeta da se ti boriš protiv đavola, jer je to

ustvari oružje đavolovo. Zato odbaci, veli Sveti Apostol, svaki greh da bismo bili jači u

bitkama za Pravdu Božju, Istinu Božju u ovome svetu. Ali vi hrišćani se morate boriti

do krvi protiv greha, veli Apostol, a vi još niste došli u toj borbi protiv greha do

krvi.[22]





Zato je Bog postao čovek da svaki od nas (pobedi greh i smrt) ...[23] svaki od nas

treba da postane sin Božji, da postane naslednik Carstva Nebeskog, da postane brat

Hristu. Takav je uzvišeni cilj čovekovog bića. Bog nije stvorio čoveka za nešto malo i

sitno; stvoren je čovek da nasledi Carstvo Nebesko. Zato je Gospod došao u ovaj svet,

zato je Gospod postao čovek, da čoveku da sva nebeska blaga i da mu da Carstvo

Nebesko.

I mi hrišćani u ovome svetu, živeći u Crkvi Hristovoj, koju je On osnovao postavši

čovek, još ovde na zemlji mi postajemo posednici i vlasnici Carstva Nebeskog, ako

vršimo zapovesti Hristove. Ako vršiš zapovest Spasiteljevu o smirenosti, ako smiriš

sebe u velikoj veri pred NJim, i stekneš svo blaženstvo, ako odbaciš gordost satansku i

đavolju i doživiš prvu zapovest NJegove svete nauke: "Blaženi siromašni duhom, jer je

njihovo Carstvo Nebesko"[24], ti ćeš osetiti da je zaista Nebesko Carstvo tvoje. Ti ćeš

osetiti da je Bog Car u tvojoj duši: ne greh, ne đavo, ne smrt. I ti još, živeći na ovoj

zemlji, ostvaruješ u sebi spokojstvo: Car je u tebi i u tvojoj duši, caruje kroz Večnu

Istinu, Večnu Pravdu i Večni Život. Sveto Pričešće, eto svete hrane, eto svetih nebeskih

blaga, eto svete besmrtnosti, eto svete večnosti, eto svetog Večnog Života! Sve to i još

više od toga Vaskrslog Gospoda Hrista primamo u Svetome Pričešću. Imamo mnogo

više nego što nam treba. Samo, šta nam Gospod daje, a šta nama treba? Vera, vera,

odlučna vera. Odlučnost: hoću da živim verom u Gospoda Hrista i da ispunjujem

NJegovo Sveto Evanđelje, pored svega što to mnogi neće oko mene, i pored svega toga

što slabosti moje često neće moći, nemoći moje neće. Jer čoveku nema spasenja od smrti,

nema spasenja od greha bez Spasitelja, bez Gospoda Hrista. U Spasitelju je spasenje, kao

što je u svetlosti osvetljenje.

Zato, zajedno sa Svetim Ocima Starozavetnim, poklonimo se Gospodu Hristu,

Čudesnom Spasitelju našem od greha, smrti i đavola, i Jedinom Istinskom

Čovekoljupcu, Koji je, eto, nama ljudima nedostojnim doneo i darovao Nebesko

Carstvo. Amin.

NAPOMENE:

1. Mt. 1,1,18,21

2. Mt. 1.18; Ic. 7,14

3. Nekoliko reči nečujne na traci. Reči u zagradi dodate po smislu. Prim. prepis.

4. Mt. 1,20-21

5. Pm. 5,12-14

6. Mt. 1,23; Jn. 1,14; 1 Tim. 3,16



7. 1 Tim. 3,16


9. 1 Jn. 2,22; 4,3

10. Mt. 8,31


12. Fil. 4,13

13. Ef. 6,10

14. Nekoliko reči nečujne na traci. Prim. prepis


16. D. Ap. 9,12


18. D. Ap. 9,36

19. Jevp. 11,32-39

20. Jevr. 12,1

21. Jevr. 12,1

22. Jevp. 12,4


24. Mt. 5,3


(pred Božić)


sadržaj

Danas je Nedelja, Sveta Nedelja hrišćana pre Hrista. Sveta Nedelja Svetih hrišćana

pre dolaska Gospoda Hrista u ovaj svet. Oni živeli u dalekim nadama, u paklu smrti i

greha, veliki Pravednici: Sveti Avram, Sveti Isak, Sveti Proroci Isaija i Jeremija, veliki

Sveti Carevi: David, veliki slavni Prvosveštenici: Samuilo, Aron. Sve pravednik do

pravednika, svi oni ispunjuju Evanđelje Gospoda Hrista pre nego što se Gospod objavio

ovome svetu. Evanđelje pre Hrista, da!

Danas mi proslavljamo te velike i Svete ljude. U njima možete naći sve vrline

evanđelske: i veru, i ljubav, i molitvu, i post, i krotost, i smirenost. Svaki od njih, pun je

tih evanđelskih sila, pun pre dolaska Gospoda Hrista u ovaj svet. Oni su osećali svi, od

prvog do poslednjeg, da je ovaj svet strašno carstvo smrti i greha. A iza smrti i greha,

šta stoji? Đavo. Jer, đavo vlada svetom kroz greh i kroz smrt. Starozavetni Pravednici

nisu mogli da se bore i izbore sa smrću, niko od njih. Rvali se sa smrću, ali niko nije

mogao da pobedi smrt. Svi su oni odlazili, prolazili preko ovog sveta, odlazili u carstvo

smrti. Ceo Stari Zavet i svi Starozavetni Pravednici bili su čežnja za Spasiteljem sveta.

Davili se u moru greha i smrti, svaki se od njih molio Gospodu: Gospode, izbavi nas!

Pošlji nam Spasitelja, daj nam Spasitelja od greha i smrti! I tako, prolaze i odlaze sa ovog

sveta sa nadom i očekivanjem, sa nadom u velikog i slavnog Spasitelja sveta. Vekovi su

i vekovi prolazili, hiljade i hiljade godina čekajući NJega. Oni su sa tom verom živeli

radi NJega, i kroz tu veru ispunjavali se silom božanskom, da prožive ovaj svet u

svetosti i pravdi, da prožive ceo ovaj život takoreći u Evanđelju, pre nego što je

objavljeno Sveto Evanđelje.

I zato je rečeno, od velikog i slavnog Svetog Apostola Pavla, da ceo Stari Zavet

ustvari vodi ka Gospodu Hristu. On je bio vaspitač ka Gospodu Hristu[1], pripremao je

ljude, pripremao je ljude za dolazak Hrista, za dolazak Spasitelja. Starozavetni

Pravednici ne bi bili Pravednici, ne bi bili Svetitelji, ne bi imali sile da postanu Svetitelji

Božji, da se njihova vera i njihovo očekivanje kroz veru nije ostvarilo. Jer njihova se

nada ispunila. Rečeno je u Svetom Evanđelju, da su oni prošli kroz ovaj svet sa nadom

na Mesiju, sa nadom na Spasitelja sveta, a da savršenstvo života, i pravde, i ljubavi u

ovome svetu zavisi od Mesije, od Spasitelja[2].

Zaista, Gospod je došao, Bog je postao čovek, time obasjao sve svetove, i pre

NJega i posle NJega. Postavši čovek, Bog je kazao čoveku šta je čovek, i Bog je kazao

čoveku šta je ovaj život, a šta smrt. Gospod Hristos, Bog koji je postao čovek, i javio se u

ovome svetu kao Bogočovek, zato je i pobedio smrt, da bi pokazao da je pobedio greh,

da bi pokazao da je pobedio đavola. Svi Starozavetni Pravednici, Starozavetni Svetitelji

bili su oslobođeni Gospodom Hristom kada je sišao u Ad[3], carstvo smrti, i izvedeni u

Carstvo Nebesko. Mnogobrojni su svedoci o Gospodu Hristu, o NJegovom dolasku u

ovaj svet. I mi, veli se u Svetom Evanđelju, mi koji smo došli posle Gospoda Hrista u

ovaj svet, mi imamo pred sobom tolike svedoke oGospodu Hristu[4]. Svedoke da je On

zaista Spasitelj sveta, da je učinio za nas ljude ono što niko učinio nije, da je On,

Bogočovek, pobedio smrt i osigurao Život Večni nama ljudima, osigurao smrtnom telu

ljudskom Besmrtnost i Život Večni. I svi mi u ovome svetu posle dolaska Gospoda

Hrista, mi hrišćani, i živimo sa tom verom i nadom, verom u vaskrsenje mrtvih i nadom

da ćemo i mi vaskrsnuti, da će nam Gospod podariti Carstvo Nebesko posle Strašnoga

Suda. I rečeno je zato u Svetom Evanđelju, da i mi, "imajući toliku gomilu svedoka,

odbacimo od sebe svaki greh koji je prionuo za nas, i da s trpljenjem trčimo u bitku koja nam je

određena"[5]. Kakvu bitku? Bitku za Gospoda Hrista, bitku za Život Večni, bitku za

Pravdu Večnu, bitku za Besmrtnost. Jer, posle Gospoda Hrista, tvoj život i jeste bitka

između smrti i života, između prolaznosti i večnosti.

Gospod Hristos prvi je pobedio smrt i On jedini daje sile da u ovoj bici zemaljskoj

i mi pobeđujemo NJegovom silom. Šta je to? To je bitka za sve što je ljudsko, za sve ono

što je On doneo, to je bitka za NJegovo Sveto Evanđelje, to je bitka za sve Božansko što

je On doneo čoveku u ovome svetu. Da, za osiguranje Večnoga Života svakome od nas.

U toj bici učestvujemo svi mi. Šta je najglavnije za mene i za tebe u toj strašnoj borbi, u

tom okršaju na život i na smrt? Kazano je u Svetom Evanđelju: Nama ništa drugo nije

potrebno, nego da mi "gledajući na Načelnika i Savršitelja vere, Gospoda Hrista"[6], i sami

se u toj borbi borimo i pobeđujemo NJime. Jer On, veli se, "pretrpevši Krst, sede na

prestolu Carstva Nebeskog. A mi, veli Sveti Apostol, još ne dođosmo do krvi boreći se protiv

greha"[7]. Još ne dođosmo do krvi boreći se protiv greha. To je današnji zadatak hrišćanina u








ovome svetu: da se bori protiv svoga greha neprekidno do krvavog znoja. Jer time, samo time

on može pobediti smrt i dobiti vaskrsenje mrtvih. Samo time on može sebi osigurati

Carstvo Nebesko u onome svetu, osigurati Život Večni. Do krvi boriti se protiv greha. Eto,

to je naša bitka u ovome svetu, nas hrišćana, svakog hrišćanina i svakog čoveka.

Đavoli navaljuju na nas sa svih strana raznim iskušenjima, raznim slastima i

strastima ovoga sveta, samo da nas odvoje od Gospoda Hrista, da mi naviknemo na

greh, da greh za nas postane obična stvar. Psuješ i kažeš: e, nije to ništa! Danas, sutra,

preksutra, i rđava navika postaje rđav gospodar. A čovekoubica od iskoni[8] (đavo) čini

sve da uspava tvoju savest. Kradeš, navikavaš se na to, ne boriš se protiv toga. Stupaš u

ortakluk sa čovekomrscem, đavolom, sa onim koji dušu tvoju lovi. Srebroljubac si,

pohotljiv si, gord si, gnevljiv si, ne boriš se protiv svega toga teško tebi, brate! Moraš

se boriti do krvavoga znoja ako želiš sebi spasenje. Ne navikavaj se na greh, ne pravdaj

svoj greh nikada.

Ono što treba osuđivati u sebi i u svetu oko sebe, to je greh, zlo. Osuđujući greh ne

osuđuješ grešnika. Moli se Bogu za grešnika, ali osuđuj njegov greh. Moli se za onog

koji ti zlo čini, ali osuđuj njegovo zlo. Bori se protiv njegovog zla, ali najpre protiv svoga

zla u sebi i svoga greha. To je danonoćni okršaj u kome se nalazi svaki hrišćanin

svestan, svestan Evanđelja, svestan Gospoda Hrista, svestan onoga što je Gospod

doneo. Svakome od nas doneo besmrtni Život Večni, koji se mora izboriti, izvojevati.

Nemoj reći: A, pa to je nemoguće; teško mi je, ja ne mogu. Pogledaj na Starozavetne

Pravednike, na ljude koji su pre Hrista ispunili Evanđelje Hristovo. A mi, a ja, a ti? Mi

imamo Gospoda Hrista pored nas, došao u ovaj svet, tu je s nama u Crkvi Svojoj.

Štaviše, mi smo telo NJegovo, članovi, živi članovi tela NJegovog Božanskog, Crkve[9].

Sve nam je doneo, sve nam je dao, sva oružja nebeska da pobedimo đavola, sve svetinje

nebeske da pobedimo greh, doneo nam je i dao sve sile nebeske da pobedimo smrt i sve

što je smrtno u nama, u svetu oko nas. Šta nam nedostaje? Šta je to što Gospod Hristos

nije doneo, i meni i tebi? Sve je doneo, sve je dao, a mi šta dodajemo? Sebe, veru,

odlučnost, jačinu, snagu, nadu. Gospod će pomoći, nijedan greh nije jači ni od tebe, ni

od mene; nijedna smrt nije jača ni od mene, ni od tebe; nijedan đavo nije jači ni od mene,

ni od tebe. Jer je Gospod Hristos s nama, On je u našem zemaljskom svetu, On je u

Crkvi Svojoj.

Gle, tu su sve božanske sile u tebi i pored tebe. Šta ti mogu učiniti ljudi

hristoborci, šta ti mogu učiniti gresi, šta ti mogu učiniti iskušenja? Ti samo naoružaj

sebe oružjem Hristovim, i onda se ne boj nikakvih protivnika, ni najvećih, ni

najstrašnijih. A ko je najljući protivnik i tvoj i moj? Smrt, đavo, greh! Ništa u svetu

strašnije od greha! Da, zato svaki od nas treba da se bori do krvavog znoja protiv greha,

kako veli Sveti Apostol, do krvavog znoja. Nemoj varati sebe, nemoj uljuljkivati sebe

obećanjima da ćeš ti to učiniti kasnije, danas, sutra, kroz izvesno vreme, nedelju, dve, ili

možda kroz godinu dana. Avaj! Nevidljivi mačevi smrti mogu jednog dana da te



odnesu nepripremljenog iz ovog u onaj svet. Kao iz priče o bogatašu, onom

evanđelskom bogatašu koji je nagomilao imanje zemaljsko i rekao duši svojoj: "Dušo

moja, imaš mnogo imanja za mnogo godina, počivaj, jedi i pij, veseli se." Bog jedne noći

dođe.: "Uzeću dušu tvoju od tebe, a imanje tvoje čije će biti"[10]? Čije će biti, čije će biti?!

Tako ja i ti, tako svaki od nas, neka ne gomila ono što nije Božje, ni u duši, ni oko

sebe u svetu. Neka se ne trudi da troši život svoj na bogaćenje ludostima, ili strastima

ovoga sveta, ili bogatstvima ovoga sveta. Nek' se sve oko tebe pretvori u zlato, ti pljuni

na sve to zlato, ako đavo kroz to traži dušu tvoju, da mu se pokloniš. Sve ovo daću

tebi, može reći đavo[11]. I ako daje, daje zlato, daje to zemaljsko blato svakome ko se

opčini i zanese time. Ali mu zato dušu uzme, dušu uzme i otme. Šta je veće, dragocenije

od duše? Šta je najveće blago u ovome svetu? Duša čovekova! Ona više vredi nego sav

svet. "Ako dušu izgubiš, veli Spasitelj, čime ćeš je otkupiti"[12]. Nema cene, nema zlata,

nema vrednosti u ovome svetu kojom ti možeš otkupiti dušu svoju, ako je propala u

gresima i u strastima i u slastima ovoga sveta.

Zato mi, gledajući i ugledajući se na Starozavetne Pravednike, da se i sami

trudimo svim silama svojim da ispunimo sebe onim svetim vrlinama kojima su oni

ispunili dušu svoju: verom, ljubavlju, smirenošću, molitvom, postom, i na taj način

osiguramo sebi Život Večni i Carstvo Nebesko. Od nas se traži odlučna vera. Odlučna

vera. Kad hoćeš, možeš. Zašto? Zato što ti Bog pomaže. Onda, kada se trudiš, onda,

kada primoravaš sebe na veru, primoravaš sebe na evanđelska dobra, tada Gospod s

Neba lije na tebe Božanske sile. Nemaš molitvu, primoravaj sebe na molitvu i Bog će ti

dati molitvu. Ako ti se ne posti, primoravaj sebe na post, i Bog će ti usaditi ljubav prema

postu, ti ćeš zavoleti post, videti kakva je sila post koji čisti dušu od greha i od strasti.

Ako ti nije neko mio, ako ga mrziš, ti primoravaj sebe na ljubav prema njemu,

primoravaj sebe na ljubav, i Gospod će ti dati sile da ga zaista jednoga dana zavoliš.

Nikada, nikada nemoj gladiti ni maziti svoj greh, nikada nemoj gladiti ni maziti

svoje strasti. Ja sam pozvan, od Gospoda Hrista pozvan, do krvavog znoja da se borim

protiv ove strasti. Zašto? Zato što je ona ubica! Protiv mog greha. Zašto? Zato što je on

moj samoubica. On ubija, odnosno, ja sebe ubijam njime. Zato se moram boriti sa njim

neprekidno, i danju i noću. Jer gle, šta je ovaj život, moj i tvoj? Pedeset, šezdeset,

osamdeset, sto godina najviše, a onda i za tebe i za mene večni život u onome svetu. Šta

ćemo raditi mi u onome svetu? Kuda će nam duša? To pitanje postavljaj sebi: kuda će

nam duše? Kada se spustaš u postelju kao u grobnicu pitaj sebe: da li si se borio protiv

greha? da li si osigurao sebi besmrtnost i život večni? da li su u tvojoj duši bile svete i

besmrtne misli? da li su u tvojoj duši bile svete brige, brige za spasenje duše, ili si se bio

opustio niz potoke svojih glupih želja, i može biti, sablazni i iskušenja.

Da, mi nećemo imati izgovor na dan Strašnoga Suda, ako ne odnesemo pobedu

nad grehom i nad smrću u ovome svetu. Jer je Gospod Hristos s nama, Bogočovek je s

nama, Pobeditelj smrti je s nama, sve nam daje. Šta nam nedostaje? Ništa osim vere,




ništa osim odlučnosti u veri. Blagi Gospod će tu odlučnost, tu veru umnožiti u svakome

od nas da mi, da svaki od nas provede život na zemlji boreći se protiv svoga greha do

krvavoga znoja. I tako osigura sebi besmrtni Život Večni u onome svetu, da zajedno sa

svima Svetim Starozavetnim i Novozavetnim Pravednicima slavi Čudesnog Gospoda.

Gle, gle! Mi imamo nesravnjeno više svedoka i pomoćnika nego li Starozavetni

Pravednici. Mi imamo bezbrojne Svetitelje, Svete Apostole, Svete Mučenike, Svete

Ispovednike, hiljade hiljada, milione miliona i starih i novih Mučenika i Svetitelja

Božjih. Sve to pomaže i tebi i meni, sve su to naša sveta braća, naša uplakana braća na

Nebu zbog grehova naših na zemlji. Samo ih prizvati treba, samo se pomoliti njima, i

sveta jata Svetitelja Božjih sleteće uvek na tvoj vapaj da te spasu u tvojoj borbi sa

grehom, da ti osiguraju besmrtni Život Večni, da bi i ti sa njima i ovog i onog sveta

slavio NJega, Čudesnog i Jedinog Gospoda i Boga u svima svetovima, Isusa Hrista,

NJega Jedinog Pobeditelja smrti, NJega Jedinog Čovekoljupca, jer nam je dao besmrtni

Život Večni. NJemu čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Gal. 3,24

2. Jevr. 11,13 i 39-40

3. 1 Petr. 3,19-20

4. Jevr. 12, 1-2

5. Jevr. 12,1

6. Jevr. 12,2

7. Jevr. 12, 2-3

8. Jn. 8,44

9. Pm. 12,4-5

10. Lk. 12, 19

11. Mt. 4,9

12. Mt. 16, 26


(Badnji dan)


sadržaj

Ništa važnije od Božića! Zašto? Zato što je Bog sišao u ovaj svet. A dotle, gde je

bio? Mi smo Ga oterali svojim gresima sa zemlje, ne treba nam Bog. To svaki greh

govori, hteo ti ili ne, jer svakim svojim grehom mi odgonimo Boga sa zemlje. Prvo

odgonimo iz svoje duše, a onda iz cele istorije roda ljudskog. Što važi za tebe, to važi za

sve nas. Mi, mi izgonimo iz duše svoje, iz srca svog, iz savesti svoje sve što je Božije, ako

živimo u nepokajanim gresima.

Čuli ste danas Sveto Evanđelje. Gospod je nazvan u njemu Emanuil, što znači "S

nama je Bog"[1]. Dotle, ko je bio s' nama? Đavo! Đavo kroz grehe, kroz svaki greh, i moj i

tvoj, i kroz svačiji greh u rodu ljudskom. Nikad ne treba varati sebe: mi sami ili

progonimo Boga iz sebe, ili Ga uvodimo u sebe.

Zato je Gospod i postao čovek, zato je On na Božić ušao u ovaj svet i javio se kao

čovek[2], da nam pokaže šta treba da bude od čoveka na ovome svetu i kakav treba da

bude čovek. Nije uzalud Gospod postao čovek. Nije postao ptica, nije postao cvet, što je

daleko lakše i prijatnije i lepše za NJega, nego je postao čovek čovek koji je bio sav u

gresima, sav smrdljiv, sav u đavolizmu i demonizmu. Zato je postao čovek da spase

čoveka od toga. NJegovo ime Isus, znači Spasitelj[3]. Spasitelj, od čega? Od grehova, od

grehova ljudskih, a kroz greh u ovaj svet ušla je i smrt, i ušao svaki đavo. Zato bez

Gospoda Hrista, bez Božića NJegovog, zaista rod ljudski može stalno za sebe da kaže: s

nama je ne Bog, no đavo. S nama je Bog to je načelo nebesko, to je načelo vere naše,

načelo Evanđelja. S nama je Bog u ovome svetu. A dosad NJega kao da nije bilo uopšte.

Nije Ga bilo u punom smislu te reči. Čime mi hrišćani dokazujemo zaista da je S nama

Bog? Eto, Gospod je ostavio Crkvu u ovom svetu. Šta je Crkva? Sveti Apostol Pavle veli

da je Crkva duhovno telo NJegovo, On je Glava toga tela, a mi smo članovi tog Svetog Tela[4], i

razume se organski sjedinjeni sa Gospodom Hristom. I tako, svaki hrišćanin koji

ispunjuje svete zapovesti Gospoda Hrista, ispunjuje zapovesti evanđelske, uvek može

reći sa mnom je Bog. Ali, ako se hrišćanin oda gresima, ako se ne bude borio sa njima,

ako ih ne bude odgonio od sebe, on je u stalnom zagrljaju koga? Đavola.

Teško je bilo verovati ljudima da Bog može postati čovek, eto, radi našeg spasenja.

Bog je zaista postao čovek, i što je najvažnije, dao nam je sva sredstva da svako od nas

kada hoće sjedinjuje sebe sa NJim, sa čudesnim Gospodom Hristom, Koji po smirenju

Svom, po dobroti Svojoj, eto, postaje čovek gubavac, smrtnik, sav opkoljen ljudskim

gresima. On uzima grehe na sebe[5] da bi nas spasao od njih. Zato je postao čovek! Zato

je dobio ime Isus Spasitelj!

U Crkvi Hristovoj mi imamo sva sredstva potrebna za naše duhovno sjedinjenje sa

Gospodom Hristom. Tu su Svete Tajne i svete vrline. Sveto Krštenje kad se krštavamo

mi se oblačimo u Gospoda Hrista[6], mi izgonimo sve što je satansko i demonsko,

odričemo se toga i predajemo sebe Gospodu Hristu. Šta je tek Sveto Pričešće? To je

potpuno sjedinjenje tvoje sa NJim, potpuno sjedinjenje čoveka sa Gospodom Hristom. A

vera, a ljubav, a molitva, a post? Sve su to vrline pomoću kojih se mi sjedinjujemo sa

Gospodom Hristom.







Apostol Pavle savetuje hrišćanima i veli i moli: "Neka se Gospod Hristos verom useli

u srca vaša"[7], verom. Ne možemo mi sve shvatiti. Ono što je Gospod radio i što jeste;

ustvari, Bog je uvek širi i veći i dublji od svakog ljudskog uma, od svake ljudske misli.

Zato je Gospod kao siguran put ka NJemu i dao veru, veru u NJega. A za veru nije

potrebna velika škola, ni velika trgovina, ni bogatstvo, ništa. Samo dobra volja. Samo

dobra volja da se veruje u Spasitelja sveta Gospoda Hrista. I onda svaka vrlina, i ljubav,

i molitva, i post, sve te vrline unose u nas Gospoda Hrista, unose sile NJegove

Božanske, unose životvorne reči NJegove, i mi zaista osećamo da je S nama Bog, i ne

bojimo se nikakvog đavola, ne bojimo se nikakvog greha.

Ali, ako, ne daj Bože!, mi hrišćani volimo greh i živimo u grehu i ne borimo se

protiv njega, teško nama! Jer, kako ćeš sebe odbraniti na dan suda, kada izađeš iz ovoga

tela sa dušom večnom u onaj svet? Kako ćeš odbraniti sebe i reći Gospodu Hristu: Pa

eto, ja nisam mogao da verujem u Tebe. A On će reći: Zašto? Jer sam Sam Bog došao na

zemlju, postao radi tebe čovek, da bi ti primio od mene ono što tebi treba za sav život, i

za život u ovome svetu, i za Život Večni u onom svetu. A ti, šta si uradio sa mnom u

ovom svetu? Šta si uradio sa mojim Evanđeljem, šta si uradio sa Svetim Pričešćem, šta si

uradio sa molitvom, sa verom, gde je sve to? Izgovara i odgovora neće biti!

Ali, ako nema izgovora i odgovora, čiji smo u ovom svetu? Kome pripadamo?

Onome kome služimo! Svaki greh ustvari jeste služba, mračna služba crnome đavolu.

Gnjev, zavist, pakost, nemoj misliti da su to sitne stvari i male. Ne, to su tako ogromne

strašne stvari da mogu da te potope u pakao i u smrt večnu. Ni jedan greh nije mali, ni

jedan greh ne vodi Bogu, naprotiv, svaki greh vodi đavolu. I kao što hrišćanin može da

reši da ispunjuje zapovesti Božije, tada Emanuil: S nama je Bog; tako mi nazovi hrišćani

kada grešimo i ne kajemo se, ne ispovedamo se, ne pričešćujemo se, ne molimo se Bogu,

ne živimo po zapovestima Evanđelskim, mi ustvari stalno tvrdimo jedno: s nama je

đavo. Ne daj, Gospode!

Gospod je došao u ovaj svet, dao nam sile i snage da zaista pobedimo svaki greh, i

ne samo svaki greh, nego svaku smrt, svakog đavola, dao nam je Život Večni. Došao u

ovaj svet, uzeo na Sebe telo ljudsko, prošao kroz smrt i vaskrsao telom iz mrtvih, uzneo

se na Nebo i pokazao šta će biti sa tvojim i mojim telom. Ništa manje od toga! I moje i

tvoje telo mora ući u smrt. Ali kao hrišćani mi ćemo vaskrsnuti po veri našoj u Gospoda

Hrista. Na dan Strašnoga Suda Gospod će nas vaskrsnuti iz mrtvih i dati nam Život

Večni! "Koji veruje u Mene ima Život Večni"[8], objavio je Spasitelj. Još ovde na zemlji ima

Život Večni. To jest: Gospod je jači od svake smrti, od svakog đavola, jači od svakoga

greha, jači za tebe i za mene. I kad smo sa NJim, zaista kada smo sa NJim, mi junački

pobeđujemo.

Mi smo naoružani nepobedivim oružjem Božijim. Tako je bezbroj Božijih Svetitelja

u ovome svetu, koji su pobedili svaki greh, svakog đavola, svaku smrt i služili Gospodu

Hristu i vršili NJegove svete zapovesti, svete vrline. Nemamo izgovora. I Svetitelji su



ljudi kao i mi, i Svetitelji imaju pet čula kao i mi: imaju oči, uši, imaju telo, pa su ipak

ispunili Evanđelje Gospoda Isusa Hrista; i pokazali i dokazali da ljudsko biće, da čovek

može ispuniti Evanđelje Gospoda Isusa u ovome svetu, ako se trudi, ako primorava

sebe.

Veliki Svetitelji Božiji vele: "Hrišćanin je onaj koji primorava sebe na svako dobro

delo"[9]. Koji primorava sebe na svako dobro delo, primorava ceo život svoj. Nama se

ne ide da činimo dobro delo, nama se ne ide da ispunjavamo zapovesti evanđelske, to

neke grehovne sile u nama rade i odvajaju nas od Gospoda. Zato moramo primoravati

sebe na molitvu, ako nemamo molitve. Moramo primoravati sebe na milosrđe, ako smo

nemilosrdni. Primoravaj sebe. Kada budeš primoravao sebe, Gospod će ti dati u srce

silu koja će zaista učiniti da ti zavoliš milosrđe, i zavoliš molitvu i post, i svaku

evanđelsku vrlinu.

Bezbroj primera toga svaki Svetitelj. Svaki Svetitelj, neiskazan div i junak.

Primorava sebe na svako dobro i izrađuje sebe u bogoliku ličnost. Svi su Svetitelju u

Crkvi Božijoj dati da nam pomažu uvek, svakog dana. Crkva svaki dan slavi mnoge

Svetitelje. Evo, i danas slavimo sve starozavetne Pravednike i Oce. Veliki i ogromni

skup ljudi puni životvorne vere. Još pre Hrista bili hrišćani. Kakav stid i sram za nas

kada na dan Strašnoga Suda Gospod bude rekao: Evo, vi hrišćani, pogledajte, ovo su

hrišćani bili pre mene, pre nego što sam ja došao u ovaj zemaljski svet. Koliko vas

hrišćana, koji ste živeli posle dolaska mene u zemaljski svet? Zato svaki od nas neka

nauči i primorava sebe na ono što je evanđelsko, na ono što je dobro, eda bi smo, braćo

moja i sestre, zaradili Carstvo Nebesko za ovaj mali prolazni zemaljski život. Kakvo

veliko blago, kakav veliki dar, kakvo veliko bogatstvo Gospod nudi svima nama! Za

parče zemaljskog, ako iskoristiš evanđelski, ako iskoristiš po veri Hristovoj, za svako to

malo parče života dobiješ Život Večni.

Neka nam Sveti Starozavetni Oci i Praoci i Sveta Prepodobna Mučenica Evgenija,

koju takođe danas slavimo, koja je radosno postradala za Hrista, bila uzorna i sveta

monahinja, neka bi oni svi pomagali svima nama da i mi primoravamo sebe na svako

evanđelsko dobro, primoravamo sebe na svaku evanđelsku vrlinu, i tako zaslužimo

Carstvo Nebesko u kome, daj Bože, da sa Svima Svetima, i današnjim Svetiteljima,

slavimo Čudesnog i Jedinog Gospoda Hrista, Kome neka je slava i čast, sada i uvek i

kroza sve vekove. Amin.[10]

NAPOMENE:



1. Mt. 1,23

2. 1 Tim. 3,16:

3. Mt. 1,21

4. Ef. 1. 22; Ef. 4, 15-16

5. Jn. 1,29

6. Gal. 3,27

7. Ef. 3. 17

8. Jn. 5, 24

9. Vidi Besedu Sv. Makarija Egipatskog. "O primoravanju sebe na svako dobro", koju je preveo Otac

Justin u Hrišćanskom životu, 1925.

10. Ovde bi se dalje očekivala Beseda oca Justina na Božić, ali je on uvek praktikovao da se na Božić

čita Božićna Poslanica Srpskog Patrijarha i Arhijerejskog Sabora SPC. Prim. uredn.

Beseda 1. u Nedelju Bogootaca

(Nedelja po Božiću)


sadržaj

Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Bog se rodi, Bogočovek se rodi. Sav Bog u

vascelom čoveku. Prvi put na zemlji javlja se novi čovek, javlja se svršen čovek, javlja se

potpun čovek. Kakav se čovek javlja u Bogočoveku Hristu? Čovek savršen, čovek

dovršen, čovek sa svima savršenstvima; pravi, jedini Pravi, jedini Istiniti Čovek eto to je

Bogočovek Hristos. Došao je On u ovaj zemaljski svet, spustio se,postao Bogočovek, da

nam u licu Svom pokaže šta je pravi čovek, šta je savršen čovek. I On je to pokazao na

najsavršeniji način. Kako? Tako što je u telu ljudskom pokazao savršenog čoveka. "U

NJemu živi sva punoća Božanstva telesno", veli se u Svetom Evanđelju[1]. Da, sva punoća

Čoveka.

Bez NJega i do NJega čovek nije uopšte dovršeno biće, čovek je nedovršeno i

nezavršeno biće. Zašto? Zato što je nesavršeno biće. NJime čovek je prvi put došao do

svog najpunijeg savršenstva, ostvario svoj božanski cilj u ovome svetu, ispunio se u

NJemu; prvo u NJemu pa onda u svima NJegovim iskrenim i savesnim i potpunim

sledbenicima. Prvi put se ispunila ona evanđelska reč da je Gospod osnovao Crkvu u

ovome svetu, dao joj Apostole, Proroke, Evanđeliste, Učitelje, Čudotvorce na sazidanje

tela Hristovog, Crkve Hristove da svi dostignemo čoveka savršena[2].

A kakav je to savršen čovek u meri rasta visine Hristove[3]? Eto to je taj savršen

čovek koji nam se javlja u licu Bogočoveka Gospoda Hrista. Tako je u NJemu i preko

NJega i NJime čovek, ustvari svaki od nas, pozvan da postane šta? Bogočovek po

blagodati. Ono što je Gospod Hristos po prirodi, kao Bog savršen Čovek, to svaki od

nas u Crkvi Hristovoj treba da postane savršen čovek, da postane Bogočovek po

blagodeti, da tako završi sebe; da postigne božanski cilj svoga postojanja u ovome svetu

i svoga života. Tako Gospod predstavlja sobom čoveka i njegovo savršenstvo. Što važi

za čoveka, važi i za čovekovu istinu? Istina čovekova ako se ne završi Bogočovekom,




nije potpuna. Dok se NJim ne dovrši, istina čovekova se raspada sama od sebe,

propada, i čovek od nje nema nikakve koristi. Zar ima istine bez Gospoda Hrista u

čoveku? Vene i uvene i ništa ne ostane od nje. Ali, kada čovek živi u NJegovom

bogočovečanskom telu Crkvi, njegova se istina postepeno razvija, raste u Bogoistinu i

postaje Bogoistina Božanska Savršena Večna Istina. Tako mi znamo radi čega je Bog dao

čoveku istinu: da ona postane savršena i dovršena u njemu, Božanski savršena i

Božanski završena.

A šta, šta biva sa čovekovom pravdom? Isto tako čovekova pravda ako se ne

završi Hristom Bogočovekom, NJegovom Božanskom Pravdom, o, lako nestane, lako

iščezne napadana sa svih strana lažima ovoga sveta, lažima koje se roje iz mračnog srca

svakog demona i svakog čoveka koji je sebe podvlastio njemu. Tada pravda čovekova

umire i izumire potpuno. Ona je živa, večno živa, božanski živa samo kada se sjedini sa

Hristovom Pravdom, kada postane Bogopravda, evanđeljska Pravda, sva od Boga i sva

po Bogu.

O, ljudi se u ovome svetu hvale ljubavlju, ljubavlju prema čoveku, prema

stvarima, uopšte svima vrstama ljubavi. Ali čovekova ljubav, ako se ne usavrši

Hristovom LJubavlju - šta biva od nje? Ona se pretvara u običnu ljubomoru, pretvara se

u prkos, pa i mržnju, Ova sila ljubavi što je u čovekovoj prirodi, kada se verom

Hristovom sjedini sa Gospodom Hristom, ona se postepeno razvija i ljubav ta postaje

sveta LJubav, savršena LJubav, Božanska LJubav, Bogoljubav. To je jedina prava LJubav

u ovome svetu. I došavši u ovaj svet, postavši Bogočovek, Gospod je Hristos dao i tu

savršenu LJubav, i od nas njegovih sledbenika tu istu ljubav zahteva. Sve druge ljubavi

nemaju vrednosti dok se ne osvete i ne posvete ljubavlju, svetom LJubavlju Božanskom,

LJubavlju Hristovom.

A šta da kažemo o dobru ljudskom? LJudi se hvale često svojim dobrima, svojim

dobrom, dobročinstvima. Šta je ljudsko dobro u ovome svetu? Koje je dobro koje može

nadživeti zlo ovoga sveta, zlo koje je svo od đavola. "Niko nije dobar osim jednoga

Boga"[4], rekao je Gospod Hristos, niko! Niko od ljudi. Mi smo ljudi grehom toliko

izmešali zlo i dobro u sebi da naše dobro nikada nije istinsko dobro, naše dobro nikada

nije Božansko Dobro. Tek onda kada se mi verom, molitvom i ljubavlju predamo

Gospodu Hristu i On naše dobro uzraste u nama, umnoži ga, usavrši ga, tek onda naše

dobro postaje savršeno Dobro, Božansko Dobro, postaje Bogodobro. Dobro i za Boga, ne

samo za nas sitne male ljude na zemlji. Jer mi, mi hrišćani, mi smo pozvani da

ostvarimo u ovome svetu večno Božansko Dobro, ono dobro koje je Gospod Hristos

tako izobilno lio i lije kroz Svoje Sveto Evanđelje, kroz Svoju Svetu Crkvu.

A šta da kažemo o našem ljudskom životu? Šta je naš ljudski život bez Gospoda

Hrista, dok se On nije javio u ovome svetu, šta? Život bez Hrista nije ništa drugo nego

postepeno i neprekidno umiranje, mučno umiranje, teško jezivo umiranje. Izdiše čovek

kroz sve pore svoga bića, kroz sve pore svoga tela i kroz sve pore svoje duše. Život -


velika muka, strašna muka bez Hrista! Došao (On), osvetio, usavršio život ljudski,

ujedinio ga sa Životom Večnim i darovao nama Život večni. Eto, pravi život jeste Večni

Život u Gospodu Hristu! Kad čovek svim svetim sredstvima koja mu daje Crkva

Hristova u sebi život svoj ispunjuje Božanskim silama, Božanskim životom, njegov se

život postepeno pretvara u Bogoživot, u Večni Život. Čovek postaje večno biće. Svaki

Hristov čovek oseća sebe besmrtnim i večnim. Nema smrti koja može preseći njegov

život, on je uvek u nekoj punoći života, u radosti života. Svakoj smrti on se smeje jer je

pobednik, istinski pobednik, Hristov pobednik nad smrću u ovome svetu

Mi ovih svetih dana, i velikih dana, pozdravljamo jedan drugoga radosnim

Božjim pozdravom: "Hristos se rodi". Mi time - šta govorimo? Mi ustvari velimo:

"Večna Istina se rodi! Večna Pravda se rodi! Večna LJubav se rodi! Večno Dobro se rodi!

Večni Život se rodi"! - jer se Bog rodio, jer se Bogočovek Hristos rodio u ovome svetu.

Eto, zato je od rođenja Gospoda Hrista u ovome svetu radost biti čovek. Zato je od

NJegovog čudesnog rođenja i pojave na zemlji kao čoveka tako prijatno biti čovek,

Blagovest je biti čovek! A bez NJega kakvo je prokletstvo biti čovek! Zar nije prokletstvo

biti čovek ...[5] Strašno je biti čovek bez Hrista, užasno je, prokletstvo je biti čovek bez

Hrista! Zato je Gospod Hristos, javivši se na zemlji, rodivši se na zemlji kao Bogočovek,

sva Radost naša, sva Nada naša, sav Život naš. Sav smisao svih ljudskih svetova On

Bogočovek Hristos! On je jedina Istina u svima svetovima u kojima čovek živi i kreće se.

I NJega takvog, NJega Svebožanskog, NJega Svesavršenog Čovekoljubca Bogočoveka

slavimo. Eto, to je naš Božić, veliki i divni, sjajni Praznik.

Bog se javio u telu[6] i sa NJim se javilo sve što je Božansko i savršeno, i dato

nama ljudima, dato svakome od nas, dato Crkvi Hristovoj da u njoj i kroz nju svaki od

nas stekne Istinu večnu, Život večni, LJubav večnu, Dobro večno i sve što je Božansko.

Zato mi hrišćani ne prestajemo kliktati i slaviti Gospoda Hrista kroz bezbroj molitava i

pesama i uzdaha, da i nas preporodi, da i nas učini Svojim pravim sledbenicima, da

nam da sile da živimo NJegovim Božanskim zapovestima, NJegovim Božanskim svetim

vrlinama, da hodimo kao što je On hodio[7], da idemo tragom NJegovim i da živimo u

NJegovom svetom Bogočovečanskom telu Crkvi, koju je On osnovao na zemlji.

Zato kada pozdravljamo jedan drugoga radosnim božićnim pozdravom: "Hristos

se rodi", imamo uvek u srcu, u osećanju, u duši svojoj, tu radost da je čovek pozvan da

postane savršen i da mu je sva sredstva za to dao Gospod Hristos u NJegovoj Svetoj

Božanskoj Crkvi.

Zato neka sva duša naša, sav um naš, sva savest naša, svo biće naše, uvek slavi

Čudesnog Gospoda Hrista, Koji se toliko ponizio[8], toliko ljubavi pokazao, sišao k

nama ljudima da nas podigne iz našeg pakla u Nebesko Carstvo i da nas pozove u

svebožansko savršenstvo. NJemu slava i hvala, sada i uvek i kroz sve vekove. Amin.





NAPOMENE:

1. Kol. 2.9

2. Ef. 4,11-13

3. Ef. 4,13

4. Mt. 19,17

5. Nekoliko reči nečujno na magnetofonu. Prim. prepis

6. 1 Tim. 3,16

7. 1 Jn. 2,6

8. Fil. 2,7

Beseda na Sabor Presvete Bogorodice

(drugi Božić)


sadržaj

Danas je Božić, danas se rađa Bog kao čovek! Radi čega? Samo radi dve istine,

braćo i sestre: da nam kaže šta je Jedini Istiniti Bog, i da nam kaže šta je jedini istiniti

čovek. Jer mi ljudi ne samo da ne znamo šta je Bog, nego ne znamo ni šta je čovek.

Gledaj sebe, zaviri u svoju dušu, kakvo čudo u tebi! Pogledaj oko svoje, zaviri u njega;

zagledaj u srce svoje, da li ga znaš? Kako malo znaš, kako malo sebe poznaješ. Čoveče,

ti ne znaš ni sebe, ni Boga! Šta onda znaš? Šta je osim mraka i tame oko tebe?

A danas, danas se rađa Bog da otkrije ljudima Jedinog Istinitog Boga u svima

svetovima. A ljudi? LJudi zabludeli u tami, u mraku, u pomrčini. LJudi, a oko njih

bezbroj lažnih bogova! Šta sve nisu ljudi proglasili za boga, ne znajući Jedinog Istinitog

Boga? Šta sve ljudi danas ne proglašuju za boga, ne znajući Jedinog Istinitog Boga, i ne

želeći Jedinog Istinitog Boga, Gospoda Hrista? Koliko lažnih bogova predlaže sebe

mesto Jedinog Istinitog Boga? Pogledajte, o! pa Evropa je postala izložba lažnih bogova,

nakaradnih, nakaznih, užasnih.

Danas, danas se rađa Jedini Bog, rađa se kao Čovek, rađa se radi toga da bi tebi

čoveku učinio pristupačnim Jedinog Istinitog Boga. On se sjedinjuje s tobom tako prisno

da ti da svega Sebe, da kaže svega Sebe tebi, da ti više ne lutaš od jedno lažnog boga do

drugog, da se ne lomiš i hodaš od groba do groba, i da ne letiš iz zagrljaja u zagrljaj

đavolu prokletom, nego da poštuješ i slaviš Jedinog Istinitog Boga.

Danas, danas se rađa Večni Bog, ali sa NJim se rađa Večna Istina. Rađa se kao

Čovek, čoveče, radi čega? Da Večnu Istinu učini pristupačnom tebi, da ti više ne

obožavaš laž, da ti više ne živiš laži u ovome svetu, nego da znaš šta je Istina, šta je

Večna Istina, i da njome živiš. Ti si stvoren radi NJega, čoveče! Kad Bog postade Čovek,

to znači da On postade kao Večna Istina čovek, da bi ti saznao i primio u sebe svu

Večnu Istinu Božju, Vascelog Boga! Kakva počast, kakvo bogatstvo! Bog postaje čovek,

postaje ti, čoveče, da ti da celog Sebe, da ti da na pravom mestu Večnu Istinu.

Danas se On rađa kao Čovek, On, Večna Pravda da bi ti, čoveče, osetio šta je

Večna Pravda, i znao šta je ona. Da bi ona postala tvoja. Jer sve što Gospod ima postavši

Čovek, postaje radi toga da tebi da sve, tebi, čoveče! I ti, koji se gušiš u nepravdama

ljudskim, u nepravdama zemlje, eto, doživeo si to da Bog, Koji je Večna Pravda, postaje

Čovek, i da ti Večna Pravda bude tako bliska. Da ti sam budeš Bogu blizak, da ti bude

blisko srce tvoje NJemu, (bliskiji On) od srca tvog.

Danas se rađa Večni Život kao Čovek. Kad se Bog rađa kao Čovek, Večni Život

rađa se s NJim. Zar u Bogu može biti smrti? Ne! Bog je sav Život, Beskrajan i

Beskonačan. Postaje Čovek, eda bi ti, čoveče, koji si, eto, propao u bezbroj smrti, osetio

šta je Život Večni. Kakva velika tajna, kakva velika milost! LJudi imaju jedno parče

života na zemlji, opkoljeno sa svih strana smrću. Sa svih strana opkoljen si smrću.

Kakav je tvoj život? Šta je tvoj život? Tvoj život, to je mala svećica u ogromnoj pomrčini

smrti, i on trune. Samo mali vetar smrti dune, ode tvoja svećica u mrak. Šta je, dakle,

ako ne ljubav to da je Gospod, Večni Život, postao Čovek da tebi, čoveku, podari Večni

Život? Kakvo bogatstvo, kakav sjaj, kakva sreća, kakvo blaženstvo! I On, Večna LJubav,

Večna Radost postaje Čovek. Sve to postaje tvoje, i ti, bedni čoveče, od rođenja Gospoda

Hrista, od Božića već možeš osetiti šta je to istinska radost Večna Radost, šta je to

istinska ljubav Večna LJubav, LJubav koja ne prestaje, LJubav koja ne zna za lom, za

nesreću, za ljubomoru, LJubav sveta i božanska. Sve to Gospod daje nama.

A druga istina, radi čega je Gospod postao čovek, jeste da kaže šta je to pravi i

jedini istiniti čovek. Jer, čovek nije ni greh, čovek nije ni zlo, čovek nije ni đavo, čovek

nije ni smrt, čovek nije ni zvezda, ni sunce, ni cvet; čovek je sasvim nešto drugo. Čovek

je velika i sveta tajna Božja, čovek jeikona Božja u ovome svetu, lik Božji u ovome svetu.

Duša tvoja, duša moja, duša čovekova, eto, to je lik Božji, ikona Božja, to je pravi čovek.

Gospod je došao da nam otkrije tog čoveka, bogolikog čoveka, tog večnog čoveka, i mog

i tvog; tog večnog čoveka iza svake smrti, iza svakog zla, iza svakog greha, iza svakog

pakla, iza svakog đavola. Tako, tek kroz Gospoda Hrista, mi ljudi znamo šta je pravi

čovek. Ja znam tek kroz NJega sebe. I ti probaj: pitaj se ko si, šta si? Nećeš doznati tajnu

svoju, nećeš saznati ko si ti, Jovane, i ko si ti Petre, ko si ti, Miloše, ako se ne spojiš sa

Gospodom Hristom kroz veru u NJega, ako Mu se ne pokloniš, ako ne klekneš svim

bićem svojim pred NJim i predaš se NJemu, ako ne poveruješ u NJega kao Bogočoveka.

Eto, rodio se kao Bogočovek, da tebi čoveku kaže tebe samog: ko si, šta si, i radi čega si

u ovome svetu? Tako, dve velike, najsvetije i najveće tajne, Boga i čoveka, ukazuju na

Bogočoveka Gospoda Hrista. Postavši Bogočovek kazao je svu tajnu o Bogu, ali kazao je

svu tajnu i o čoveku.

Ali, zašto se Gospod Blagi rodio kao Čovek, a ne kao neka lepa ljubičica, a ne kao

neka lepa ruža, a ne kao neka divna lastavica, a ne kao neka plava zvezda, a ne kao neki

divni anđeo, nego kao čovek? Radi čega? Radi toga što je čovek Bogu sagrešio, a greh

smlavio čoveka, a greh oborio besmrtnika Božjeg, greh ikonu Božju unakazio, poderao,

pocepao. Čovek sav utonuo u bolest, nesreću, nevolje, nedaće. Postao je Gospod čovek

radi toga da iz čoveka istera greh; postao je čovek da ne bi čovek i dalje bio rasadnik

greha u ovome svetu. Ni ptice, ni biljke, ni životinje, nisu znale šta je greh, niti su patile

od greha, dok čovek nije uveo greh u ovaj svet. Zbog čoveka i sa čovekom sva tvar

uzdiše i tuži[1]: uzdišu jaganjci što ih ljudi poklaše; uzdišu blagi krotki telci, jer ih ljudi

izmučiše; uzdišu sve životinje koje služe čoveku; uzdiše sve što živi. Greh, otrov greha,

eto, razlio se po svima tvarima i sva tvar uzdiše i tuži s nama veli Sveti Apostol Pavle; s

nama grešnicima, jer smo mi kroz greh uveli tugu i nesreću, bol i jad, bolesti i smrt.

Gospod bezgrešni postao je Čovek da tu najstrašniju boljku, sveboljku greh, izčupa iz

čoveka, da čoveka oslobodi od njega, od te najveće strahote.

Zašto je Gospod postao Čovek, a ne ptica, a ne cvet, a ne anđeo, a ne životinja, ni

zver? Gospod je postao Čovek zato što je nesretni čovek uveo smrt u ovaj svet. Smrti

nije bilo dok čovek grehom svojim nije uveo smrt u ovaj svet. A šta je smrt, to mi svi

znamo. To najbolje znaju roditelji koji rađaju decu, a deca umiru. To najbolje znaju deca,

čiji roditelji umiru. To zna svaki čovek. Avaj! muka nad mukama, bol nad bolovima,

strahota nad strahotama, smrt! A tu smrt uveo je čovek u ovaj svet. Zato je Gospod i

postao Čovek da bi čoveka obesmrtio. Kakva sramota za čoveka, kakav jed, kakav užas

što je on uveo smrt u ovaj svet, smrt najvećeg neprijatelja svoga. On Besmrtni, Jedini

Besmrtni, postaje Čovek da da besmrtnost rodu ljudskom, da bi besmrtnost razlio po

biću ljudskom. A čovek u ovome svetu postao centrala smrti. Zato je On postao Čovek,

da centralu smrti razori, da čovek više ne umire, da čovek postane večno biće, večni

čovek; da se ikona Božja obnovi u čoveku, da se čovek ispuni Božanskim silama, najpre

Besmrtnim Gospodom Hristom, verom u NJega, verom u Vaskrslog Gospoda Hrista,

Koji se rodio kao Čovek, stradao, pogreben bio, vaskrsao i pobedio smrt radi tebe, radi

mene. Da uništi centralu smrti, da razlije veliku tajnu Božansku silu besmrtnosti po svoj

ljudskoj prirodi; da mi, verujući u Gospoda Hrista, vaskrsavamo iz svih smrti,

pobedimo svaku smrt i osiguramo sebi Život Večni NJime Jedinim Besmrtnim i Večnim

Pobediteljem smrti, Gospodom Hristom.

Zašto je Gospod postao Čovek, a ne Anđeo, ne Arhanđeo, ne Heruvim? Zato što je

čovek uveo đavola u ovaj svet, đavola! Zato je Gospod postao Čovek! Jer ko je mogao

pobediti đavola u čoveku, ko je mogao pobediti đavola u ovome svetu, ko osim Boga?

Niko! A čovek nesrećni, kroz greh postao dom, obitalište đavola. Setite se priče

Spasiteljeve u kojoj se kaže kako je u jednom čoveku đavo bio, pa izašao iz njega. A to

znači da se čovek pokajao i isterao iz sebe đavola. Ali, oslobodivši se tog đavola, on se

opet predao lenosti i đavo lutajući po svetu, po svima drugim tvarima, nigde ne nađe


tako prijatno mesto kao u onom čoveku[2]. Jer dana je čoveku ikona Božja, a đavo je sav

u tome da se ruga Bogu i svemu što je Božje. U čoveku ikona, a on hoće da se ruga Bogu

u Božjoj ikoni. I reče đavo: Idem da se vratim u dom svoj. Đavo naziva čoveka domom

svojim. Da se vratim u dom svoj! I zaista, veli Spasitelj, uze sedam duhova, gorih od

sebe, i vrati se čoveku i uđe u njega[3]. Eto šta je postao čovek kroz greh i sa grehom, eto

šta znači ne ljubiti Boga, eto šta znači imati ljubav prema grehu. Ona uvodi u čoveka

smrt kroz đavola, ne jednog, no bezbroj njih. I zato je Gospod postao Čovek, da iz

čoveka istera đavola.

On Bog postao Čovek, da čoveka, ljudsku dušu, čovekovu dušu koja je beskrajna

zato što je Božja, zato što je bogolika, ispuni Božanskim silama. Piše u Svetom

Evanđelju da u Gospodu Hristu živi sva punoća Božanstva telesnog[4]. Sva punoća

Božanstva živi u telu čovečijem, eda bi ta punoća, veli se dalje u Svetom Evanđelju,

postala i moja i tvoja, i da bismo se i ja i ti ispunili tom punoćom Božanstva[5]. Eto, to je

cilj radi koga je Gospod došao u ovaj svet i postao Čovek, to je cilj Božji: da čoveka

ispuni Božanskim silama[6], da ispuni Bogom, i time potisne iz čoveka i istera sve što je

đavo, sve što je greh, sve što je smrt. Zato se Gospod, braćo, rodio u ovome svetu kao

Čovek.

Zato mi tako neobično razdragano proslavljamo Božić, naročito Onu koja nam je

NJega rodila Presvetu Bogomajku, Svečistu i Prečistu, jedinu NJu Koja je u tom

strašnom paklu greha, smrti i đavola ostala bez greha. Svojim svetim životom, Svojim

podvizima i nije učinila možda nikad greh. A istupila je kao predstavnica grešnog roda

ljudskog, kao Ona Koja je takođe potomak Adama i Eve i grešnih praroditelja naših, sa

svim nasleđem grehovnim, što se Ona kao Bogorodica osvetila i rodivši Gospoda Hrista

spasla nas. Ona, Presveta Bogomajka! Zato je uzvišenija od svih Heruvima i Serafima,

zato slavnija od svakog bića Ona Koju slavimo kao "čestnjejšuju Heruvim i slavnjejšuju

bez sravnenija Serafim".

Danas, drugi dan Božića NJen je dan. Ona, naročito kroz Čudesnog Gospoda, i ne

znajući do kraja Koga će zapravo roditi, eto, Ona je prva ispunila sebe Bogom. Prva je

osetila tu istinu: šta znači Gospod Hristos, šta znači to kad Bog postane Čovek. U NJoj je

Bog postao Čovek. Ona Ga je rodila kao Bogočoveka, i prva doživela svu punoću

Božanstva, prva doživela sav Raj, sva blaženstva, sva bogatstva koje Bog donosi svetu,

doživela celo Evanđelje Gospoda Hrista, doživela sav Večni Život, svu Večnu Istinu,

svu Večnu Pravdu. Ona je posle Gospoda Hrista oličenje Večne Pravde, oličenje Večne

LJubavi, oličenje Večnoga Života.

Zato, zato je Ona uvek posrednica između nas i Gospoda Čudesnog Sina NJenog,

a Boga našeg. Posrednica koja nam izmoljuje od NJega sve što On kao Bog daje čoveku,

izmoljuje nam Život Večni, Istinu Večnu, Pravdu Večnu, LJubav Večnu, Radost Večnu,

sve što Čudesni Sin NJen, Gospod naš, rađajući se na ovom svetu kao Bogočovek,

prinosi svetu. Zato Je mi pravoslavni tako neobično razdragano slavimo, i po crkvenim






pesmama i himnama izgleda kao da više NJu slavimo nego samog Gospoda. Jer nam je

bliža, jer Ona zna naše nevolje i muke. Ona zna šta to znači biti pod gresima, smrtima i

đavolima i strastima ovog sveta. Zato mi uvek sa verom pristupamo NJoj, mi

pravoslavni.

Zato mi danas slavimo Prvu posle Gospoda Hrista Bogočoveka, NJu Koja nam je

rodila NJega, Boga Istinitog, Gospoda Hrista, kao Bogorodicu. Rodila je NJega, rodila

po telu, i On postavši Čovek, postavši telo, osnovao je Crkvu Svoju, koja je telo

NJegovo. Tako je Presveta Bogomajka ustvari rodivši NJega, dala nam Crkvu Hristovu,

tu najveću čudotvorku u svima svetovima, što nam daje sve ono što je Gospod Hristos

doneo: daje nam Večni Život, Večnu Pravdu, Večnu LJubav, Večnu Istinu, Večnoga

Čoveka. Ne lažnoga čoveka, ne lažne bogove, nego večnoga čoveka i besmrtnoga, i tako

osigurava svakome od nas besmrtnost i Život Večni!

NJoj, NJenom Čudesnom Sinu, slava i hvala za sve dare, večne dare koje daruje

nama bednim ljudima, daruje radi naše vere, daruje radi naše želje, daruje radi naše

molitve, daruje radi našeg smirenja pred NJom i Čudesnim Sinom NJenim. Neka nas

Ona uvek vodi i rukovodi svima putevima života našeg, i uvede u Nebesko Carstvo,

gde Ona na prestolu slave zajedno sa Sinom večno caruje i vlada.

Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!

NAPOMENE:

1. Pm. 8,22

2. Mt. 12, 43-45

3. Mt. 12,45

4. Kol. 2,9

5. Kol. 2,10

6. 2 Petr. 1,3-4

Beseda 1. na Sv. Prvomučenika Stefana

1964.godine u manastiru Ćelije

sadržaj


I nastade Praznik velike radosti, Praznik koji nikad ne prestaje. Počeo je na Božić,

na današnji dan, i eto to traje neprekidno; traje velika radost, takva radost da, eto, kada

kamenjem zasipaju Svetog Prvomučenika i Apostola Stefana on vidi nebo otvoreno i

Gospoda Hrista u telu, Koje je danas primio, gde sedi s desne strane Boga Oca. Zaista

radost! Gde je smrt, gde su strahote njene? Nigde, pobegle su sve smrti, bezobzirno

pobegle.

Ko je sišao među nas, ko se to rodio među nama? Rodio se Bog, rodio se Gospod

Hristos, javio se Bogočovek! I zato Sveti Anđeli i Arhanđeo među njima koji objavljuju

vest pastirima, vele: Javljamo veliku radost"[1]. Kakvu, Sveti Anđeli, radost? Rodio se Spas

Gospod Hristos[2]. To je ta velika radost: rodio se Spasitelj? Od čega Spasitelj, od čega On

treba nas ljude da spasava? Gde smo mi? Mi u pomrčini smrti, u gorkoj i otrovnoj noći

smrti, mi ljudi u otrovu greha, mi ljudi robovi bezbrojnih đavola. Sve je to strašnije i jače

od čoveka.

Kakva radost, kakva je radost biti u čeljustima smrti, biti u kandžama đavola, biti

u strašnom i mračnom i užasnom grehu? Ne, nema radosti za čoveka na zemlji dok je

smrt tu; nema radosti dok je đavo pored čoveka, nema radosti. Dok je greh u čoveku,

nema radosti. Aman Gospode, spasavaj! Da, došao je Gospod, eto rodio se Spas

sveta, Spas koji spasava od greha, od smrti, od đavola. Eto, to je ta velika radost koju

Anđeli objavljuju zemlji, objavljuju rodu ljudskom, i nema druge radosti. Kakva radost

može biti u svetu gde smrt caruje i sve melje i samelje? Kakva radost može biti u svetu

gde đavo vlada grehom, caruje nad dušama, gde vuče pomračinu za pomračinom iz

duše u dušu, iz srca u srce ljudsko? Nema tu radosti, varaju sebe ljudi, misle da mimo

Hrista ima radosti u ovome svetu. Nema radosti već samo ropac, ropac od smrti,

ropac... Guši te greh, guši te đavo, guši te strast, ropac do ropca to je čovek do čoveka u

ovome strašnome zemaljskom svetu, zaista strašnom bez Hrista, strašnom bez Boga. Jer,

kakva je radost biti živo biće a opkoljeno smrću sa svih strana? Kakva je radost biti

čovek a biti opkoljen đavolima sa svih strana? Kakva je radost biti čovek a strasti

jurišaju i razaraju i savest i um i srce i volju? Ne, nema radosti bez Gospoda Hrista u

ovome svetu.

Javljam vam veliku radost da se rodi Spasitelj sveta Gospod Hristos! Rodi se da Svojom

besmrtnošću satre i uništi greh ovoga sveta, rodi se da Svojom besmrtnošću satre smrt,

rodi se da Svojim Božanstvom satre đavola. I sve je to Gospod učinio, sve je to Gospod

radi nas ljudi obavio u ovome svetu: spasao je rod ljudski od greha, smrti i đavola, i

došao svima nama, svakome od nas, ne samo Jevrejskome narodu, ne samo pastirima

vitlejemskim. Anđeo je objavio da se On javio i rodio za sav rod ljudski, za sve ljude. I

zakliktali Anđeli: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir među ljudima dobra

volja"[3]. Gospod rodio se u ovome svetu radi svakog čoveka: radi mene, radi tebe, radi

tvoje dece, radi tvojih predaka, radi svakog čoveka. Rodio se On da nas spase od naših

najstrašnijih i večnih zemaljskih muka i da nam daruje veliku radost, radost koja nikada

ne prestaje. Kako će prestati radost za Hristovog čoveka koji živi Gospodom Hristom,

Vaskrslim i večno Živim? Koja je to smrt što će ga uplašiti? Koji je to đavo što će ga




zastrašiti? Koji je to greh koji će mu Hrista oteti? Ne, on brani sebe verom u Gospoda

Hrista, ljubavlju, molitvom, postom i svima ostalim svetim evanđelskim vrlinama.

Gospod je došao za svakoga od nas, rodio se kao čovek na današnji dan i ujedinio

sa Sobom čoveka, ljudsku prirodu, i time pokazao da je gotov da se sjedini sa svakim od

nas, da nam da šta, koga? Boga. Jer ko je to nas odvojio od Boga? Greh, smrt, đavo, to su

sile koje odvajaju čoveka od Boga, odvajaju ga zauvek ako se ne javi neko ko će pobediti

greh, pobediti smrt, pobediti đavole. Eto, javio se Gospod Hristos da nas sjedini sa

Bogom, da nas odvoji od greha od smrti od đavola i da nas prisajedini Bogu, i zauvek, i

zanavek. I On je to zaista učinio i neprekidno čini. On je postao čovek da bi svakoga od

nas sjedinio sa Sobom, pokazao nam put kako se čovek može sjediniti sa NJim. I

NJegova Sveta Crkva u ovome svetu nije ništa drugo nego Božanska radionica u kojoj

se čovek sjedinjuje sa Gospodom Hristom svim bićem svojim, svim duhom svojim,

svom dušom svojom, svom savešću svojom, svom snagom svojom.

Jer šta je Sveto Krštenje? Sveto Krštenje nije ništa drugo nego sjedinjenje duše i

bića čovekovog sa Gospodom Hristom, sa Bogom. A kad Bog uđe u dušu, beži svaki

greh iz nje, beži svaka smrt, beži svaki nečisti duh, svaki đavo. I mi koji se u Hrista

krstismo i mi koji se u Hrista krštavamo, u Hrista se oblačimo, veli se u Svetom

Evanđelju[4], u NJega se oblačimo. A kad se obučemo u NJega, lako će mi biti đavo,

lako smrt, lako greh nisam li ja jači od svega toga? Gle, kako velika radost za ljudsko biće

kršteno u ime Gospoda Hrista u ovome svetu! I sve što je u Crkvi Hristovoj, sve služi

tom duhovnom sjedinjenju čoveka sa Gospodom, sa Hristom, sa Bogom, a to znači služi

mu kao sredstvo za pobedu nad grehom, za pobedu nad đavolom.

Šta je Sveto Pričešće? Večna radost. Sveto Pričešće je Gospod Hristos sav tu. Ti

primaš NJega pričešćujući se NJime. Kakva velika i beskrajna i večna radost! Ne samo to,

nego i svaka vrlina evanđelska sjedinjuje te sa Gospodom Hristom: vera evanđelska

sjedinjuje te sa NJim; ljubav evanđelska sjedinjuje te sa NJim; molitva te sjedinjuje sa

NJim; post sjedinjuje sa NJim; milosrđe te sjedinjuje sa NJim; istina evanđelska te

sjedinjuje sa NJim; sve što je evanđelsko, svaka reč sjedinjuje te sa živim Gospodom

Hristom, sjedinjuje zanavek. "Reči Moje duh su i život su", objavljuje Gospod[5]. Duh su i

život su. Nema smrti za Hristova čoveka.

Nijedna smrt nije jača od njega, sve su to senke, sve smrti koje ljudi i đavoli mogu

da pošalju hrišćanima, sve je to senka do senke, paučine do paučine. Kida on to, odgoni

on to pogledom na nebo i jednim: "Gospode, pomiluj". Da, velika radost danas je zasijala

svetu, Sunce Pravde rodilo se![6] Mora da beži iz ovog sveta svaka laž. A kad grane u

tvoju dušu kroz veru u Hrista to Sunce Pravde, šta ostaje od svih strašila? Ništa, sve

beži od tebe, svaki đavo se pretvara u kukavicu, beži bezobzirno i ti kao veliki pobednik

nad smrću, verom u Gospoda Hrista, koračaš smelo i radosno kroz ovaj svet i ideš

onome svetu, ideš Carstvu Božjem, Carstvu Nebeskom.




Gospod uzeo telo na Sebe[7] i osnovao u ovome svetu Crkvu koja se naziva Telom

NJegovim[8]. Crkva je telo Hristovo i mi, mi hrišćani postajući članovi Crkve Hristove

ustvari mi se uživljujemo u to večno živo telo Bogočoveka Hrista, mi postajemo, po reči

Svetog Apostola, sutelesnici Hristovi[9]. Gle, kroz Krštenje Sveto ti si postao sastavni deo

duhovnog tela Hristovog i postao si večno besmrtno biće. Više nikakva smrt nema vlast

nad tobom. Ti živiš u NJegovom duhovnome, Božanskome, večnom, živom, besmrtnom

Telu! Ti živiš ustvari NJegovom životom! Rečeno je u Svetom Evanđelju: Gospod je

došao u ovaj svet da živimo kroz NJega, da živimo NJime[10]. Zato je On došao u ovaj svet.

I mi živimo NJime živeći u Crkvi NJegovoj.

Šta je život u Crkvi? U Crkvi je život u Bogu i po Bogu, u Bogu i po Bogu. Svaki

uzdah u Crkvi, svaka suza, svaki postupak, svaki pokret sve je to prožeto svetošću

Hristovom, sve je to prožeto NJegovim sveživotvornim duhom i dahom. On je postao

čovek da bi čovek postao ono što je On. Tako vele Sveti Oci[11]. Sveti Evanđelist Jovan

naredio je hrišćanima da hodimo kao što je Hristos hodio u ovome svetu[12]. Eto, mi da

činimo ono što je On činio, da radimo ono što je On radio. "Živite po Evanđelju

Hristovom" poručuje Apostol[13]. Živite po Bogu kome Bogu? Vi hrišćani živite po Bogu

i Gospodu Isusu Hristu. Zato je On došao u ovaj svet da od nas ljudi načini Božanska

bića. Gle, do NJega i bez NJega šta je čovek nego đavolje biće. A u Crkvi Hristovoj

neprekidno se vrši oboženje oboženje čoveka.

Šta je to? Čovek se postepeno ispunjuje Božanskim silama. Božanskim silama,

onim silama koje su mladog Apostola Stefana načinile Prvomučenikom Hristovim

radosnim. Veli se za Svetoga Stefana da beše pun vere i sile, pun Duha Svetoga[14]. To je

sila koja pobeđuje smrt, Božanska sila. Tim Božanskim silama ispunjujemo se i mi u

Crkvi Hristovoj. Te Božanske sile izgone sve što je grešno, sve što je smrtno, sve što je

demonsko, što je đavolsko. Kroz greh biva ođavoljenje čoveka, ođavoljenje čoveka, jer

greh je đavolska sila, mračna i tamna, sila koja se boji od Boga[15], sila koja pomračuje

um, razara um, pomračuje savest, razara savest. Strašna đavolska sila. Kada čovek živi

u gresima ođavoljuje sebe. Zato je Gospod došao u ovaj svet da nam da Božanske sile;

Božanske sile koje će nas ođavoljene obožiti, ispuniti Božanskim silama, da se u nama

vrši neprekidni podvig oboženja naše duše, naše savesti, naše volje, našeg uma, našeg

srca, našeg tela; da svet očišćuje sebe od greha tim Božanskim silama, ispunjavajući sebe

Božanskom silom vere, Božanskom silom ljubavi evanđelske. Ti, potiskujući iz sebe

greh i grešno, ti, potiskujući iz sebe smrt i smrtno, potiskujući iz sebe đavola i đavolje,

ispunjuješ sebe Gospodom Hristom. "Da se ispunimo svi punoćom NJegovom" poručuje

Sveti Apostol[16]. To je cilj našeg života, našeg ljudskog života u ovome svetu: da se

ispunimo Bogom, eda bi sve što je đavolje pobeglo od nas i mi postali Božiji u svim

svetovima.

Velika radost zaista stoji pred svakim čovekom u ovome svetu otkako se Gospod

javio u ovaj svet. Velika radost, s jedne strane, u NJemu, jer, šta daje? Daje čoveku











pobedu nad smrću, daje Život Večni, jer se Sam Gospod uzneo na nebo sa telom. Eto,

NJega je takvog video Sveti Prvomučenik Arhiđakon Stefan[17], da 6i sve oradostio, da

bi sve nas ispunio velikom radošću, da i mi, kada se mučimo u zemaljskim nevoljama i

iskušenjima, podignemo oči i vidimo NJega gde stoji izvan svega i zove nas Sebi,

krajnjoj meti našeg života, krajnjem cilju našeg postojanja. Da savladamo sve i pređemo

u Carstvo Nebesko i budemo kraj nogu Čudesnog Boga i Gospoda i Spasitelja našeg

Isusa Hrista. To je radost, naša velika radost i jedina radost zemlje, nasuprot velikoj i

strašnoj žalosti koja pustoši rod ljudski i srca ljudska kroz greh, kroz smrt, kroz đavola.

Božić!... Zato je Božić najstariji izvor neiscrpne večne radosti za ljudsko biće,

svakog čoveka. Zato se mi hrišćani razdragano pozdravljamo o Božiću, i posle Božića

do Bogojavljenja, čudesnim anđelskim pozdravom: "Hristos se rodi"!

Neka bi se Blagi Gospod Hristos rodio i u našim dušama, kroz našu smirenu veru,

kroz našu smirenu evanđeljsku ljubav, kroz naše molitve, kroz naš post, kroz naše

milostinje, kroz evanđelske vrline; neka bi se rodilo sve što je Hristovo, što je večno. Jer

je Gospod zato sišao u ovaj svet i darovao njemu Sebe Boga. A šta je On Sobom

darovao? On je darovao Sobom nama Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu LJubav, večni

Život, sve što je Božansko i Večno. Većih darova nije nam niko mogao dati. Zato nema

veće ljubavi od ljubavi Gospoda Hrista prema rodu ljudskome, prema čoveku. Zato

nema veće radosti nego verovati u Gospoda, Koji se rodio na današnji dan da nas sve

preporodi i sa Bogom orodi, i prevede sve u Večni Život. NJemu, NJemu, samo NJemu

večna hvala svakog ljudskog bića od Adama do poslednjeg čoveka. Amin.


NAPOMENE:

1. Lk. 2,10

2. Lk. 2,11

3. Lk. 2,14

4. Gal. 3,27

5. Jn. 6,63

6. Izraz Sunce Pravde za Hrista je iz Božićnjeg tropara. Prim. uredn.

7. Jn. 1,14; 1Tim. 3,16

8. Ef. 1,22

9. Ef. 3,6

10. 1 Jn. 4,9

11. Sveti Irinej Lionski, Sveti Atanasije Veliki i dr. Prim. uredn.

12. 1 Jn, 2,6


13. Fil. 1,27

14. 2 Ap. 6,8; 7,55

15. Možda: sila koja dvoji, tj. odvaja od Boga. Prim. uredn.

16. Kol. 2,10

17. D. Ap. 7,56

Beseda 2. na Sv. Prvomučenika Stefana


sadržaj


Bog se na zemlji kao čovek rodi. Ne kao anđeo, ne kao arhanđeo, nego se Bog rodi

kao čovek[1]. I time uzdigao čoveka iznad svih bića i stvari, i time proslavio čoveka kao

što niko nikad proslavio ga nije, niti ga može proslaviti. Bog postaje čovek[2]. Eto to je

sva tajna Hrišćanstva i Crkve Hristove. Bog se javlja u telu[3], On Svesavršeni u čoveku

koji je sav pun greha i smrti. Šta je to? Radi čega je to? Zašto Bog postaje čovek? Zato što

je čovek sav postao greh, sav postao smrt i trebalo je spasiti čoveka od greha i smrti i

time spasiti čoveka od truleži, od raspadanja, od propasti. Bog se rodi kao čovek i danas

na Božić je rođendan Božiji, rođendan Boga. I ova Zemlja, koja nije znala za besmrtnost,

koja je svim svojim bićem kroz čoveka terala Boga sa zemlje, postaje kolevka Boga, Koji

se rađa od Presvete Djeve Bogorodice Marije.

Danas na Božić svršava se velika i najveća tajna, braćo i sestre, u svima svetovima.

Danas se zbiva veliki događaj u svima istorijama roda ljudskog. I u svima istorijama

svih stvorenih bića Bog nikada nije postao bogoanđeo, bogocvet, ali eto postaje

Bogočovek, i time pokazuje veliku i strašnu tajnu čovečijeg bića. Radi čega je čovek

stvoren i radi koga? To se vidi iz toga što Bog može postati čovek. Znači čovek je u

početku stvoren da smesti u sebe Boga i da bude ispunjen sav Bogom. Danas je

rođendan Boga, rođendan Bogočoveka, a ustvari danas je rođendan svega svetog, svega

uzvišenog, svega velikog u rodu ljudskom. Danas je rođendan besmrtnosti. Danas je

rođendan neprolaznosti ljudske. Danas je rođendan svemudrosti ljudske. Danas je

rođendan svih velikih i svetih ljudi. Danas je rođendan Crkve Hristove, jer Gospod je

uzeo na Sebe telo, postao čovek, i tako osnovao Crkvu Božiju u ovome svetu, osnovao je

kao Telo Svoje. On je sišao u čoveka da bi privukao sve ljude Sebi. Postao čovek, jer je

bio daleko od nas, da ne bismo rekli: pa kako mi možemo ispunjavati Božije zapovesti

kad je Bog gore, iznad svih nebesa? On, Nadnebesni Gospod postao je čovek; ulazi u

naš zemaljski život, ulazi u naše grobnice, ulazi u naše mrtvačnice, ulazi u naše prljave

ponore, ulazi u sav mulj zemaljskih grehova ljudskih, zala i zločina i svih užasa, koje je

čovek negomilao u ovome svetu i u celome sebi i u duši svojoj.

Gle, danas je dan Svetog Prvomučenika Arhiđakona Stefana koga Crkva slavi.

NJega ne bi bilo da se Gospod nije rodio kao čovek, ne bi bilo nijednog Svetitelja, ne




samo njega. Ko je Taj Koji je dao silu tom mladiću, čudesnom i divnom, da se on, kad ga

zasipaju kamenjem, moli Gospodu Bogu za ubice svoje i da vapije "Gospode, ne primi im

ovo u greh"[4]! Takvo čudo ljubavi i molitve nije se znalo na zemlji. Eto, to čudo zbiva se

kroz velikog i slavnog Prvomučenika Arhiđakona Stefana. Ko to tvori u njemu? Gospod

Hristos Bog koji je postao čovek, Bog koji je u samome Prvomučeniku Arhiđakonu

Stefanu svim silama Svojim prisutan. Čovek se ne boji smrti! Gle, i u strašnom trenutku

smrti, onda kada ga zasipaju kamenjem, kada ga muče, Prvomučenik Sveti Arhiđakon

Stefan vidi nebesa otvorena i Sina Čovečijeg, Gospoda Hrista vidi gde sedi s' desne

strane Boga, sedi u telu ljudskom[5]. Kakva vizija! Kakva radost! Telo ljudsko bez

Gospoda Hrista bilo je svo u smrti, u grobu, u raspadanju, u crvima, to telo ljudsko

uzneseno iznad svih nebesa i eto, to telo koje je Gospod Hristos rodivši se na Božić uzeo

na Sebe, to proslavljeno telo stoji iznad svih nebesa i sedi s' desne strane Boga Oca![6]

Nebo je otvoreno zemlji. Sve nebeske radosti pružene su rodu ljudskom.

Prvomučenik Stefan to vidi, oseća, vidi Nebo otvoreno i za njega nema straha od smrti,

nema straha od ubica, nema straha ni od kakvih strahota u ovome svetu. Tako je Sveti

Prvomučenik Stefan ustvari svima nama otkrio tajnu svih Svetih Mučenika Hristovih:

kako su oni mogli da izdrže strašne nepodnošljive muke bez jauka, bez suza... Svako

mučenje za svakog Mučenika imalo je svoje strahote, ali junaci Hristovi nisu se bojali

smrti i podnosili su sve te muke, jer su imali nad sobom Nebo otvoreno, jer je Gospod

Hristos bio nad svima njima i čekao ih u Nebeskom Carstvu. Tamo su oni hitali kroz

sva stradanja, kroz sve muke, ka NJemu, Gospodu Koji je postao čovek, da nam da sve

što je Božansko, da nam da sve Božanske sile, takve sile koje savlađuju sve što je smrtno

u čoveku i oko čoveka; da nam da Božanske sile koje pobeđuju smrt, i sve demone koji

stoje iza smrti.

Danas - danas je rođendan svih svetih Ispovednika Hristovih, rođendan svih

Svetitelja Božijih, rođendan svih hrišćana širom sveta od Vitlejema, od onoga dana kada

se Gospod pojavio u ovome svetu, pa sve do današnjeg dana i dana Strašnoga suda.

Gospod je postao čovek - radi čega? Radi toga, da bi čoveku dao sile da očisti sebe

od svakoga greha, da bi čoveku dao sile da očisti sebe od svake smrti, da bi čoveku dao

sile da očisti sebe od svakoga đavola, od svakoga demona. Ne reci nikada:...[7] Gle, kroz

svaki greh tvoj juriša na tebe svaka smrt, juriša na tebe svaki đavo; i ako dušu svoju,

vrata duše svoje otvoriš grehu, ti si otvorio dušu svoju nečistim silama, otvorio si kapiju

duše svoje smrti, svakoj smrti. Smrt nije tako strašna, ali greh je strašan, greh koji unosi

svaku duhovnu smrt u svakog čoveka; jer greh, svaki greh je uvek mali đavo, nevidljivi

đavo koji ubija dušu. Neki mali greh raste, ako se ti ne boriš protiv njega, ako ti ne

ustaneš protiv njega, ako ti ne osetiš da taj greh ustvari drži u sebi čitav pakao. Kradeš?

Pazi, u tom grehu uvek je đavo. Ne pokaješ li greh, teško tebi! Zavidiš, pakostiš, zlobiš,

činiš nepravdu, činiš bezakonje, sve je to greh do greha i u svakome od njih po bezbroj





nečistih sila uništava u čoveku, uništava sve što je božansko, sve što je sveto, sve što je

čisto.

A hrišćanin čovek, čime se brani? On se brani Bogom, Gospodom Hristom Koga

unosi u sebe kroz Svetu Tajnu Krštenja, Svetu Tajnu Pričešća, Svetu Tajnu Pokajanja, i

tim Božanskim silama on izgoni iz sebe sve nečiste sile. Zato je hrišćanin uvek najmilija

meta svakoga đavola, ali u isto vreme, hrišćanin je uvek sposoban da silom Hristovom

koja je u njemu satre svakog đavola, satre svaku demonsku silu. Ne treba se varati, ovaj

je život naš na zemlji dat nam je da njime osiguramo sebi Život Večni, da odavde počne

život naš i nastavi se u onome svetu. Gospod je sišao s Neba, postao čovek radi toga. On

je proputio put čoveku od zemlje u Nebo[8], proputio put kojim svako ljudsko biće

može ići i stići u Nebo ako hoće. Sve zavisi od nas ljudi, od naših želja, od naših htenja,

od naše slobodne volje. Gle, šta je uzvišenije, šta je bogatije za čoveka nego da se Bog

javi u čoveku, da se javi kao Bogočovek u ovome svetu? Ima li većeg bogatstva od

Gospoda Hrista? Ta On je doneo rodu ljudskome sve što Nebo ima: doneo je Nebesko

Carstvo, doneo je sva blaga Nebeskog Carstva i Carstvo Nebesko postalo je naše,

ljudsko, i mi smo postali naslednici Nebeskog Carstva[9]. Jer gle, veliku ljubav je

ispoljio Gospod Hristos, sve nas čini sinovima Božijim, usinovio nas Gospodu Bogu, i

time mi postajemo sinovi Božiji po blagodati postajući i naslednici svih bogatstava

Gospoda Hrista[10].

Mi ljudi, živeći na zemlji, nećemo ni da pomislimo kakva bogatstva nudi nama

Gospod Hristos. Mi se mnogo puta izgubimo po ovome svetu u svima sitnicama ovoga

sveta i smatramo za blaga svoja sitnice ovoga sveta i ovoga života. Blagi Gospod Bog

postao je čovek, sišao na zemlju, osnovao Crkvu Svoju i u Crkvi Svojoj ostavio sva

nebeska blaga, sva večna bezbrojna neprolazna blaga. Bog je postao čovek da bi čovek

mogao postati Bog, kako uče Sveti Oci[11], da bi se čovek mogao bogatiti Bogom. Naš

život na zemlji, ako nije bogaćenje Bogom, onda je sigurno bogaćenje đavolom kroz sve

grehe koje činimo. Setite se divne i čudesne priče o nerazumnom bogatašu koji je,

imajući izobilje zemaljskih blaga, rekao duši svojoj: Dušo moja, počivaj, jedi, pij i veseli se; a

Bog mu je rekao: Bezumniče, šta će biti od tvog imanja; ovu noć uzeću dušu tvoju od tebe, i kome

će ostati imanje, kome? Tako biva svakome koji se ne bogati Bogom", veli Spasitelj[12]. A nama

ljudima, posle dolaska Gospoda Hrista u svet kada je Gospod postao čovek, nije

teškobogatiti se Bogom, jer Evanđelje Gospoda Hrista jeste bogatstvo koje je On doneo

ovome svetu i pokazao nam sve puteve kako da se čovek bogati Bogom i da izgoni iz

sebe svaku đavolju silu.

Znaj kada izvršuješ svaku evanđeljsku zapovest ti bogatiš sebe Bogom, bogatiš sebe

neprolaznim bogatstvom koje ti niko ne može uzeti ni oteti: ni smrt, ni đavo. Ti onda

gomilaš sebi blago na nebu. Čuješ li zapovesti Gospoda Hrista, zapovesti o

molitvi: "Molite se za prijatelje i neprijatelje svoje"[13]. Kada tu evanđeljsku zapovest vršiš

ti ustvari bogatiš sebe Bogom. Božanske sile se nalaze u tebi, jer svaka vrlina, braćo,







svodi u dušu Božanske sile, svaka vrlina je od Boga i zato i svodi u dušu nebesku

Božansku silu koja je jača i od greha, i od smrti i od đavola. Ili, ti ispunjuješ ma koju

drugu zapovest: o milosrđu na primer, ti time bogatiš sebe Bogom, bogatiš se bogatstvom

koje će trajati večito u svima svetovima gde se kreće tvoje ljudsko biće. Kakva blaga,

kakva bogatstva doneo je Gospod Hristos čoveku, besmrtnost i Život Večni, Nebesko

Carstvo i sva blaženstva Nebeskog Carstva! Zato je Božić, kada se Gospod rodio kao

Bogočovek u ovome svetu, rođendan svih naših radosti, svih naših besmrtnosti, svih

naših nepropadljivih bogatstava, svih velikih i svetih ljudi u ovome svetu, rođendan

svakog čoveka, svakog istinskog čoveka, svakog pravog hrišćanina.

Da, Bog postao je čovek, pokazao je kako treba čovek da usavrši sebe u ovome

svetu, da dovrši sebe, jer čovek je nedovršeno biće. Bog je stvorio čoveka po liku Svome,

po slici Svojoj[14], da bi čovek obratio sebe i izgradio sebe u savršeno biće, savršenog

čoveka. A taj savršeni čovek i takav savršeni čovek nalazi se samo u Gospodu

Hristu[15]. On je Bogočovek i u NJemu mi imamo put kako da dovršimo sebe, imamo

cilj kome treba da gredimo. "Ugledajte se na mene kao ja na Gospoda Hrista" - veli Sv.

Apostol Pavle hrišćanima[16], da ih ne bi uplašio rekavši im: "Ugledajte se na Gospoda

Hrista". On to i traži od hrišćana, on to i piše, ali ljudi su slabi, plaše se. Kako ću ja čovek

da se ugledam na Hrista, ja prljav, ja pun grehova, ja sav nečist?! Apostol zato veli: Kao

što se ja ugledah na Gospoda Hrista, vi se ugledajte na mene. I ja sam čovek, i ja sam pod

slabostima ljudskim, i kad ja mogu da se ugledam na Gospoda Hrista, da ispunjujem

NJegovo Sveto Evanđelje, možeš i ti, brate! I ti imaš pet čula kao i ja, imaš telo kao i ja,

imaš dušu od Boga kao i ja. Ništa ja Pavle nemam veće kao dar Boga nego što ti imaš. I

ja sam stvoren kao čovek, svi smo mi ljudi stvoreni na jedan način od Boga, svi imamo

telo, svi imamo dušu. Ali, u čemu je razlika između Svetog Apostola Pavla i nas? U veri,

u volji, u željama, u slobodnom htenju! Silna volja, eto šta je potrebno čoveku! Ta silna

volja kada krene putem Hristovim obogaćuje se, jača, postaje nepobedljiva, i onda čovek

lako i rado ispunjuje Evanđelje Gospoda Hrista, sve NJegove zapovesti, lako savlađuje

svaku smrt, svakog đavola koji juriša na njega u ovome svetu.

Tako veliki svetli Praznik Božić rođendan je svih naših ljudskih radosti, rođendan

je svih velikih, najvećih i najbesmrtnijih dela koje su ljudi počinili; rođendan je Uskrsa,

rođendan je Pedesetnice, rođendan je i Preobraženja, jer to su svi veliki svetli Praznici,

veliki slavni događaji pomoću kojih Gospod spasava svet od greha, smrti, đavola. A da

nije današnjeg dana, da nije Božića, da se Gospod nije rodio kao čovek, svega toga ne bi

bilo. Šta bi bilo od čoveka? Šta bi čovek postao da nije Bog ovaplotio se i sišao na

zemlju? Čovek bi nesumnjivo postao đavo, nesumnjivo izgubio sve što podseća na

Boga; čovek bi nesumnjivo sebe toliko unakazio gresima, zalima, da bi izgubio svaku

sličnost sa Bogom. Tako bi sebi stvorio pakao, večni pakao! A pakao je uvek isti, bio

ljudski, bio đavolji. Jer šta je pakao? To je život bez Boga! Kad Anđeo živi bez Boga, on

je đavo! Kad čovek živi bez Boga on je đavočovek. Jer ako nema Boga u duši, ona je




otvorena da se u nju useli greh. Pakao je greh, i svaka, i svaka nečista sila. Gospod je

postao čovek da bi čoveka podigao iz svih njihovih slabosti i nemoći i uzdigao iznad

Anđela i Arhanđela, uzdigao u Nebesko Carstvo.

Zato je Gospod postao čovek, zato mi slavimo Božić kao najradosniji praznik, jer

gle, kroz današnji Sveti Praznik i smrt je postala radost za čoveka, veli Sveti Apostol

Stefan Kako se On raduje što Ga kamenuju za Gospoda Hrista! Kakva je to sila koja čini

da nije više ni smrt najveća strahota?! Samo Gospod Hristos, samo Bogočovek to čini!

Tako u mom i tvom životu, ako hoćeš da smrt prestane biti za tebe strašilo i strahota i za

tvoje bližnje, ti predaj sebe vascelog Gospodu Hristu. Kada predaš NJemu sebe, predao

si sebe Bogu Svemogućem i Svejakom, Koji će uništiti svaku smrt i svakog đavola koji

nasrne na tebe. Zato je vera, vera u Gospoda Hrista, naša sila kojom pobeđujemo

svet[17], sila kojom pobeđujemo smrt, sila kojom pobeđujemo đavole, sila kojom

pobeđujemo pakao. Vera prvo vera, iznad svega vera! Sve je moguće onome koji

veruje[18], koji veruje u Gospoda Hrista Bogočoveka. A On, On je sav tu među nama,

sav u Crkvi Svojoj, sav u svima svetovima kao svuda prisutan, sav svuda gotov da

pomogne svima nama, da nas izvuče iz ponora smrti, iz ponora greha i uznese u Raj.

Božić! Božićem je otvoren put u Raj. Božić - Božić nam je dao svima sva rajska blaga. I

ako želiš duši svojoj rajsko raspoloženje još ovde na zemlji, ti smiri sebe pred

Gospodom Hristom, ti uvek molitveno i skromno sa postom i bdenjem idi za

Gospodom Hristom, samo za NJim, jer nesumnjivo za NJim ćeš stići u Carstvo Nebesko.

Ako ja i ti budemo prigrlili neki greh, neku strast, i ostanemo sa njom u ovome

svetu, a kuda nas vodi ta strast? Za kim mi to idemo kada se podamo nekoj strasti i

živimo u njoj? Za đavolom. Ako je pakost u pitanju, đavo pakosti, kroz pakost svoju

vodi te za sobom u pakao. Znaj, nijedan greh, nijedan porok ne daje duši Carstvo Božije,

Carstvo Nebesko, ne daje radosti nebeske. Svaki greh i veliki i mali stvara pomrčinu u

duši, stvara nemir, stvara tugu, stvara nevolju, stvara muku. I kad se čovek oslobodi

greha kroz svetu ispovest, kroz pokajanje, kad se pokaje za grehe svoje, za strasti svoje,

za poroke svoje, onda će osetiti kako nebeski mir i pokoj silaze u dušu njegovu. Tada on

oseti ono što je Spasitelj objavio svakome i svima:"Hodite k Meni svi koji ste umoreni i

natovareni, i Ja ću vas odmoriti"[19]. Ja ću vas odmoriti! Jer svaki greh jeste strašan

vodenički kamen koji pritiskuje dušu tvoju i moju sve dotle dok se taj greh ne ispovedi,

dok se ne izbaci iz duše. I svaki greh je vrlo težak, neizmerno težak, toliko težak da

usmrćuje, da dušu uvlači u smrt i satire te. A Gospod Blagi, nežno zove k Sebi: "Hodite k

Meni svi koji ste umorni i natovareni, natovareni gresima, nevoljama, ljutim mukama,

raznim smrtima. Ja ću vas odmoriti". Gospod daje taj mir duhovni, mir koji daje

besmrtnost i Život Večni. Kad ga čovek stekne stekao je Carstvo Nebesko.

I današnji Sveti Prvomučenik Stefan, koji se smrti radovao više nego li mi nekoj

radosti, neka nas on vodi i rukovodi idenjem za Bogočovekom Hristom, Koji je postao

Bogočovek radi nas ljudi, da i mi pobedimo sve što je smrtno, pobedimo u sebi svaki




greh, svaku duhovnu smrt, pobedimo u sebi svakog nečistog duha i uzživimo još na

zemlji Evanđeljem Gospoda Hrista, božanskim životom koji se produžava u onome

svetu, eda bismo i mi zajedno sa Prvomučenikom Svetim Stefanom, Apostolom i

Arhiđakonom, slavili Gospoda Hrista kroza svu večnost, kroza sve večnosti na onome

svetu, pozdravljajući na nebu jedan drugoga kao što se pozdravljaju sada ljudi na

zemlji: "Hristos se rodi! Vaistinu se rodi"!

NAPOMENE:

1. Jevp. 2,16

2. Jn. 1,14

3. 1 Tim. 3,16

4. D. Ap. 7,60

5. D. Ap. 7,55

6. Ef. 1,20-23

7. Nekoliko reči nečujno na magnetofonu. Prim. prepis.

8. Jevp. 10,20

9. Jak. 2,5

10. Pm. 8,14-17; 9,26

11. Sveti Irinej, Sveti Atanasije Veliki i drugi. Prim. ured.

12. Lk. 12,19-28

13. Mt. 5,44

14. 1 Mojc. 1,27

15. Ef. 4,13

16. 1 Kop. 11,1

17. 1 Jn. 5,4

18. Mp. 9.23

19. Mt. 11,28

Beseda 1. na Sv. Vasilija Velikog

(Nova godina)


sadržaj

Evo nas u Novoj Godini... . Šta je to noć, šta je trenutak, šta je čas, šta je to vreme?

Šta li to mi ljudi nazivamo vremenom? Vreme, to je ogromna reka niz koju je Gospod

otisnuo sve što je stvorio: nebesa, sunca, zvezde, zemlju, ljude na njoj, svaku tvar, svako

biće. Sve je to otisnuo niz bujnu reku vremena. Kuda teče ta reka, kuda nas ona nosi,

kuda to mi idemo nošeni bujicom te velike neodoljive reke koju mi nazivamo

vremenom?

Vreme, šta je vreme? Vreme je uvod u večnost. Zato je vreme neiskazano važno za

nas, važno kao i večnost u onome svetu. Zato je svaki dan vrlo važan u našem životu,

svaka noć; ne, svaki trenutak, jer od svakog trenutka zavisi naša večnost. Da, vreme je

uvod u večnost. To je, braćo i sestre, jevanđelsko shvatanje vremena. Hristovo shvatanje

vremena. Vreme nam je dato da njime zaradimo večnost. Eto takav je smisao vremena.

U svetom Evanđelju Hristovom kada veliki Svetitelj Apostol Pavle hoće da reši

tajnu vremena i dana i noći, on piše hrišćanima Efeskim:"Iskupljujte vreme i mudro

živite."[1] Iskupljujte vreme mudro živeći. Nama je dato vreme kao sredstvo da njime

kupujemo večnost, da ga ispunimo čime? Onim što je večno, a večno u ovome svetu je

samo ono što je Hristovo, što spada u NJegovo Sveto Evanđelje. Crkva u ovome svetu

nije.ništa drugo nego Božanska radionica u kojoj se vreme prerađuje u večnost,

Božanska radionica koja nas uči mudrosti kako da svaki dan pretvorimo u večnost,

kako da svaku noć svoju, svaki trenutak svoj mi ispunimo onim što je večno, od početka

do današnjeg dana i od današnjeg dana do Strašnoga Suda i kroz svu večnost. Hristova

Crkva Božanska radionica koja prerađuje vreme u večnost.

Čuli ste Spasiteljevu reč, Spasiteljevo Evanđelje o Novoj Godini. On veli: "Došao

sam da propovedam prijatnu godinu Gospodnju"[2]. To je godina koja je počela onda i nikad

više ne prestaje, godina koja će trajati. To je vreme pretvoreno u večnost. Gospod

Hristos je blagoslovio vreme, ispunio ga Sobom i ispunio ga večnim i večnošću. Otkako

je On sišao u naš zemaljski svet i ušao u ovaj potok, u ovu reku vremena, nastala

je prijatna Godina Gospodnja. Nama su date sile božanske da mi ljudi, mali i bedni, na

zemlji možemo i dane i noći svoje i duše svoje i biće svoje ispunjavati onim što je večno,

onim što je Hristovo, onim što je nebesko. Takav je dar Gospod doneo nama ljudima.

Zato Sveti Apostol naređuje i veli: "Evo, sad je vreme najbolje, evo, sadje dan

spasenja"[3]. Koje vreme, Sveti Apostole, koji dan spasenja? Otkako je Gospod sišao u ovaj

svet otada je postalo najbolje vreme spasenja. Svaki se može spasti, svaki može satrti u

sebi greh koji ga usmrćuje, satrti u sebi smrt koja ga uništava, satrti u sebi tu demonsku

silu koja proizvodi u njemu i greh i smrt. Gospod je tu, dao nam je i doneo sve božanske

sile[4], naše je da Mu služimo, postanemo NJegove sluge u ovome svetu da bi svoje

vreme pretvorili u večnost. Zato i Apostol naređuje hrišćanima: "Pokažite se kao sluge

Božje u svemu, u svemu: u trpljenju mnogom, u čistoti, u postu, u bdenju, u molitvi, u ljubavi

istinitoj, u reči Istine, u Duhu Svetome"[5]. U svima evanđelskim vrlinama pokazuju se

sluge Božje.

Mi u ovome svetu veli Sveti Apostol vršeći zapovesti Božje, živeći po vrlinama

evanđelskim, mi smo često neveseli, žalosni, ali mnoge veselimo[6]. Jer žalosti kada nas

spopadnu u ovome svetu, znamo i predosećamo da veselost i veselje plamti i bukti u

veri našoj, u ljubavi našoj prema Gospodu Hristu. Mi smo veli Sveti Apostol zato







...[7] koji mnogo obogaćuju[8]. Od sveta ovoga, od imovine ovoga sveta mi hrišćani

nemamo ništa, ali bogatstvo koje imamo u sebi to je vera Hristova, to je Carstvo Božje

koje nam On daje kroz veru. Time mi ...[9] u ljude. Mi u ovome svetu ...[10] Oni ništa

nemaju a sve imaju, veli Sveti Apostol[11]. Ništa nemaju a sve imaju. Ništa nemamo mi od

ovoga sveta, jer ovaj svet mi smatramo kao san i senku. A šta je to što imamo? Šta je to

što čini da mi sve imamo? To je Gospod Hristos, Car neba i zemlje, Tvorac, Spasitelj koji

nama zbog vere naše u NJega i ljubavi naše prema NJemu i života našeg u NJemu

daruje Carstvo Nebesko, sva nebesa i sva nadnebesja.

Ovo je dan koji stvori Gospod[12]. Tada, tada nam je Gospod kroz pobedu nad

smrću, kroz pobedu nad đavolom kroz pravdu nad grehom darovao Večni Život,

besmrtnost. Zato je to dan koji stvori Gospod, dan koji je počeo od Vaskrsenja i trajaće

večito, kroz svu večnost, za svakog čoveka na zemlji, za svako ljudsko biće. Od rođenja

Gospoda Hrista u ovome svetu, od NJegovog Vaskrsenja nema niko izgovora. Svaki je

dan dan spasenja jer je tu među nama Vaskrsli Gospod Hristos i nad nama i oko nas i

svuda. Svuda u svima svetovima Vaskrsli, Besmrtni Gospod Hristos! Čoveče, šta onda

oklevaš? Za tebe je svaki dan dan spasenja. Padaš u sve te grehe, ipak znaj taj dan i danas

i sutra i juče, sve je to dan poslednji za tebe. Spasavaj se od greha, spasavaj se od đavola,

koji kroz greh stvara smrt u tebi.

Svaki dan je dan spasenja. Ne samo to, svaki trenutak dan je spasenja. Setite se

razbojnika na krstu.[13] U trenutku se pokajao i gle taj trenutak za njega postao je ne

samo dan, ne samo godina, ne samo hiljadu godina nego večnost. Jer za Hristove

ljude dan je kao hiljadu godina, a hiljade godina kao jedan dan[14]. Eto vam razbojnika kome

je trenutak jedan postao hiljade godina i sva večnost. Šta se desilo sa Zakhejem? Onaj

dan kad je Gospod ušao u njegovu kuću, kada se u duši Zakhejevoj desilo veliko

preobraženje od susreta sa Gospodom, šta je taj dan postao za njega?[15] Večnost,

njegova večnost, ne samo hiljadu godina. Jer tada je on odredio sav svoj život u

večnosti, pošao za Gospodom i dobio život večni. Tako biva sa svakim čovekom u

ovome svetu. Šta se od nas traži? Da mi svaki dan pretvorimo u večnost, svaki dan. To

je pokajanje za nas, pokajanje i borba sa našim gresima. Greh da uništim u meni; i kad

to s radošću Božjom uspem kroz pokajanje, eto meni večnosti, eto dana blagoslovenog,

eto dana koji stvori Gospod, eto pobede moje nad svim što je smrtno, nad svim što je

grešno, nad svim što je demonsko.

Lako je biti Hristov čovek u ovome svetu kad nam je Gospod dao pokajanje kao

lek za svaki greh. A ništa lakše od pokajanja. Potrebno je šta? Odlučnost volje! Samo

tvoja volja je potrebna. Neću više da činim ovaj greh. Gnjev me spopada neprekidno,

hoću danas da se borim sa tim grehom, hoću danas da ga pobedim, da osetim večnost

Hristovu kroz pobedu nad tim mojim strašnim neprijateljem koji se naziva gnjev. Ili

hoćeš pobedu nad mržnjom, koja ti potajno grize dušu. Mržnja, to je crv smrti, crv smrti

koji rastače tvoju dušu mileći i gmižući po njoj. A ti - ti si hrišćanin, za tebe svaki dan










treba da bude dan spasenja. Ustani na mržnju što je u tebi, zgazi tog crva smrti i, gle, ti si

dan tvoj pretvorio u večnost tvoju. Odneo si pobedu nad najvećim neprijateljem tvojim.

Tako svaka strast i svaki greh, sve nam to krade vreme, jer ako mi dane svoje, časove

svoje, trenutke svoje ne ispunjujemo Hristovim Evanđeljem i životom po Evanđelju, mi

sigurno dopuštamo da nam dane krade đavo kroz grehe, da nam noći krade kroz

strasti, krade spasenje, spasenje... Krade dušu.

Eto Gospoda! Gospod postao čovek radi nas ljudi. Gospod postao čovek da nam

kao čovek, kao prijatelj u čovečanskom obliku podari sva nebesa, podari sve nebeske

sile, sva nebeska blaga da ih mi pretvorimo u svoj život u svoju večnost. Ne reci:

"Nemoguće mi je to, teško mi je to. Znaš li ti šta te čeka posle tih reči? Lako je u ovome

svetu biti Hristov čovek kad je Gospod osnovao Crkvu i dao nam sva sredstva u njoj

Svete Tajne i Svete Vrline. Primera bezbroj...

Eto danas koga mi slavimo? Velikog i Svetog Učitelja vaseljene Vasilija,

Arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske, čoveka koji je zaista vreme zemaljskog života svog

pretvorio u večnost. Gledaj njega, posmatraj kako on živi...[16], kako svakim časom,

svakim trenutkom on pretvara vreme u večnost; živi u Crkvi Hristovoj i njenim silama,

on pretvara svoje vreme u večnost. On, i bezbroj takvih Svetitelja, i bezbroj pravih

hrišćana u ovome svetu, koji su živeli na ovoj planeti na kojoj mi živimo i odleteli sa

ovog sveta u onaj svet da slave Gospoda Čudotvorca, Koji vreme pretvara u večnost,

Koji je vreme dao nama ljudima da se njime koristimo i da gradimo sebi večnost. Zato

da iskupljujemo vreme svoje[17]; ispunimo ga evanđelskom blagom.

Vreme života svog ispunjujemo čime? Dan ispuni molitvom, postom, ljubavlju,

krotošću, blagošću, svima vrlinama. E taj dan kao bujni potok vodi u večnost. I noć isto

tako. I svaki dan i svaku noć, svaki čas, svaki trenutak... Eto, zato je dato vreme života

mog meni, i vreme života tvog tebi. Zato postoji vreme u ovome svetu, da njime

steknemo večnost vršeći zapovesti Gospoda Hrista i živeći po NJegovom Svetom

Evanđelju.

Neka nam Sveti Vasilije nizvodi od Gospoda veliku veru, veliku evanđelsku

ljubav, neprekidnu molitvu, strogi post, milosrđe, bratoljublje, Bogoljublje. Pomoću svih

tih svetih vrlina mi dane svoje i noći svoje i časove svoje i trenutke svoje pretvaramo u

večnost, eda bismo i mi, kada izađemo iz ovoga sveta, sa dušom punom evanđelske

vere, evanđelske ljubavi i svih evanđelskih vrlina, uzišli na nebo i tamo sa svima

Svetima slavili Čudesnog i Nezamenljivog Gospoda našeg Isusa Hrista Kome večna čast

i slava, sada i uvek kroza sve vekove. Amin.



NAPOMENE:

1. Ef. 5,15-17.

2. Lk. 4,19

3. 2 Kop, 6,2

4. 2 Petr. 1,3

5. 2 Kop. 6,4-7

6. 2 Kop. 6,8-10

7. Nekoliko reči nečujno na magnetofonskoj traci. Prim. prepis.

8. 2 Kp. 6,10



11. 2 Kop. 6,10

12. Ps. 99,9

13. Lk. 23,42-34

14. 2 Petr. 3,8

15. Lk. 19,29

16. Nekoliko reči nejasno na traci magnetofona. Prim. prepis.

17. Ef. 5,15


(na Novu godinu)


sadržaj

Evo svete Blagovesti koja nam objašnjava ko smo, evo Evanđelja Svetoga Apostola

Pavla koji kazuje svu tajnu Gospoda Hrista. Čuli ste danas šta on piše hrišćanima u

Kolosu, Kološanima. Ovaj svet velika je tajna Božija, ovaj svet prepun je samo tajni

Božijih, svaka stvar vri i ključa tajnom Božijom. No u svim tim tajnama, kada sve te

tajne budu jedna sveta i najsvetija tajna, jeste tajna Isusa Bogočoveka. Ko je On? Nama

ljudima je teško odgovoriti na pitanje: Ko je čovek i šta je čovek? ko je ptica i šta je ptica?

Teško je odgovoriti šta je ljubičica, šta ruža, šta cvet, šta trava, šta zvezda, šta sunce? Sve

pitanje do pitanja... a kamoli odgovoriti na pitanje ko je Isus?

Ta presveta i velika tajna otkrivena je velikom i Svetom Apostolu Pavlu, i on nam

kazuje svu tajnu. Ko je Isus? On je Bogočovek, veli Sveti Apostol: "u NJemu živi sva

punoća Božanstva telesno"[1]. Eto ko je Hristos, eto ko je Isus. U NJemu živi sva punoća

Božanstva telesno. U malenom telu ljudskom, smestio se sav Bog ...[2] sav Bog, eto

presvetle i prevelike tajne. To pokazuje da je telo ljudsko sposobno da smesti i da drži

Boga i živi Bogom. Malo telo ljudsko kako predstavlja veliku tajnu, šta ono sve može da

smesti u sebe eto pokazuje sam Gospod Hristos. Tajna nad tajnama, ali ipak toliko

stvarna da je svako može videti i opipati. Mi i Apostol Sveti Evanđelist Jovan ništa

ljudima ne javljamo što nismo očima svojim videli: "Što oči paše videše, što uši naše čuše,



što ruke naše opipaše", eto to vam mi javljamo; Javljamo vam Život Večni koji se javio" u

Gospodu Isusu[3]. To je sva tajna Apostola, to je sva tajna neba i zemlje, a sva tajna u

isto vreme i Boga i čoveka. U malenom telu ljudskom živi vasceli Bog. Eto, to nam

kazuje tajnu o Bogočoveku Hristu i u isto vreme kazuje tajnu o svakome čoveku, kazuje

radi čega je nama ljudima dato telo: stoga da smesti u sebe vascelog Boga. Eto, smisao

našeg tela, a kamoli duše. Videćeš kako, kako može čovek smestiti vascelog Boga.

Pokazuje Gospod Hristos, jer On Bog šta je, šta On pretstavlja? On je večna Božanska

Istina, On je večna Božanska Pravda, On je Večna Božanska LJubav, Dobrota, Lepota.

Sve što je Božansko On pretstavlja u savršenstvu.

I mi ljudi, mi smo radi toga sazdani da tu Božansku Pravdu smestimo u sebe, tu

Božansku Pravdu smestimo u sebe, i LJubav, i Istinu, i Lepotu, i Dobrotu. Kako, na koji

način? Jel' moguće da maleni čovek, jedva vidljiv u ovome svetu, može da smesti u sebe

Večni Život Božanski? Da može, eto, pokazuje Gospod Hristos, Koji je došao u ovaj svet

ne samo da pokaže Sebe kao Boga i da pokaže Sebe kao Bogočoveka, nego da time

pokaže nama šta je pravi čovek, šta je savršeni čovek, čemu čovek treba da gredi, čemu

čovek treba da ide. Cilj čoveka ništa drugo do Bogočovek. Sveti Apostol govoreći o

tome da Gospod i jeste punoća Božanstva telesno[4]... i da se vi svi ispunite u NJemu[5], da

se ispunite Božanskom punoćom, jer On, On je Glava telu Crkve Koji ispunjava sve u

svemu[6]. Ti čoveče, treba da ispunjuješ sebe Gospodom Hristom, NJegovom

Božanskom Istinom, Pravdom, LJubavlju. To je tvoj krajnji cilj, krajnja meta svakome

čoveku, svakome ljudskom biću da se ispuni punoćom Božanstva Hristova. To je smisao

svih vidljivih i nevidljivih svetova, to je smisao čoveka, svakog čoveka, svih ljudi i

vascelog roda ljudskog, da se sve ispuni Gospodom Hristom.

Kako pitaćeš ti? Tako isto stvarno kao što je On pokazao Sebe stvarnim u ovome

svetu. On je postao telo[7], Bog je postao čovek, postao telo[8]. Postavio Crkvu Svoju na

tome Svom čovečanskom telu koje je pokazao svima nama ljudima na ovome svetu, i

Crkva Hristova naziva se i jeste telo Hristovo[9] duhovno telo Hristovo. A mi hrišćani,

mi ulazimo u to duhovno telo kao organi, kao delići, kao ćelijice, kao udovi[10], i živeći

u tom duhovnom telu Hristovom mi ustvari živimo Glavom, Gospodom Hristom

Bogočovekom. On je taj koji nam daje život koji struji kroz nas, taj Božanski Život i

Večni Život, kroz Večnu Pravdu, Večnu Istinu, Večnu LJubav. Gospod nam je dao sva

sredstva da ostvarimo taj božanski cilj koji je On postavio čoveku stvarajući ga kao

čoveka. Kroz Svete Tajne i svete vrline čovek može ispuniti sebe svakom punoćom

Božanskom. Šta je Sveto Krštenje? Svetim Krštenjem mi se oblačimo u

Gospoda Hrista, kako se veli u Svetom Evanđelju[11]. Šta je Sveto Pričešće? Mi u

Svetom Pričešću primamo vascelog Boga i Gospoda Hrista. Eto, ti hrišćanin već se

ispunjuješ svakom punoćom Božanskom.

Pazi kako živiš, jer taj život, Božanski život, projavljuje se i kroz tvoj hrišćanski

život. Kako? Postoji vera, postoji ljubav, postoji molitva, postoji post, postoji milosrđe










kroz sve svete evanđelske vrline ti govoriš o Hristu. To je vera u NJega ...* Božanska

sila, i živeći tom verom ti živiš NJim, Bogom, i neprekidno ispunjuješ sebe Božanskim

silama. Molitva, ljubav, post gle, to su svete vrline koje kao anđeli snose s neba u tvoju

dušu Božanske sile. I ti živeći ljubavlju evanđelskom, živeći molitvom, živeći postom,

ustvari živiš Gospodom Hristom, živiš Bogom, živiš Večnim Životom u ovome svetu. Iz

tebe, iz tebe izlazi sve što je smrtno, svaka smrt beži od tebe, hrišćanine, ako ti

ispunjuješ zadatak i cilj koji ti je Bog kao čoveku postavio, stvorio te čovekom. Ne reci:

Ne mogu ja ...[12] gde ću ja čoveka smestiti Boga u sebi. Ali primera ima puno, primera

savršenih ljudi, hristonosnih ljudi, bogonosnih ljudi.

Evo, mi danas Slavimo Svetog Vasilija Velikog, čudesnog Bogonosca i

Hristonosca, čovek koji je vascelog Gospoda Hrista smestio u svoju čednu dušu. U

jednoj divnoj stihiri peva se da je on svetim životom svojim uselio u dušu svoju

Gospoda Hrista i tako postao bogonosni Evanđelist, tako postao bogomudri filosof,

tako postao duhonosni Episkop-vladika i čudesni, čudotvorni monah. I on je čovek, i on

je od tela, od mesa i kostiju, od krvi, kao i mi, ali eto podvizima svojim on je sebe

uzdigao do anđelskih visina, ispunio sebe Gospodom Hristom, vascelom punoćom

Božanskom. I kada gledaš njega, njegova dela, njegovo učenje, kad osetiš njegovu dušu,

ti osetiš da Gospod Hristos živi u njemu, Gospod Hristos zrači iz njega. On je to

postigao svojom verom, svojim podvizima, svojim danonoćnim služenjem Gospodu

Hristu. On čovek, kao i mi smrtni.

Ništa nemoguće od nas ne traži Gospod Hristos. Kada On naređuje nama

ljudima: "Budite savršeni kao što je i Otac vaš Nebeski"[13], On ništa neprirodno i

natprirodno ne traži od nas. On traži od nas samo ono što nam je dao i doneo i zašta

nam je dao sredstva i sile da ostvarimo u ovom našem životu. On je Bog postao čovek,

da bi nama ljudima dao Božanske sile, da mi dostignemo Božansko savršenstvo. I to On

čini kroz Svoju Crkvu, to On čini kroz sav život u Crkvi Svojoj, kroz Svete Tajne i svete

vrline. Svaki hrišćanin, ustvari, neprekidno vrši jedan podvig, vrši podvig osvećenja

sebe, oboženja sebe Hristom, NJegovom Istinom, NJegovom Pravdom, NJegovim

Božanskim silama. Zato u našim pravoslavnim bogosluženjima preko cele godine bruji

blaga vest: da smo mi Gospodom Hristom oboženi; da je Presveta Bogomajka rodivši

NJega, rodila takoreći oboženje čoveku i rodu ljudskome; i da je to naš cilj u ovome

svetu da ispunimo sebe Božanskim silama, a to i jeste taj podvig neprekidnog oboženja.

Čovek se trudi i muči da potisne iz sebe sve što je nesveto, sve što je nebožansko i da

zacari u sebi sve što je božansko i sveto. Šta to znači božansko i sveto?

U našem životu to znači da je čovek hrišćanin pozvan da neprekidno potiskuje iz

sebe greh, jer greh je uvek nešto protivbožije, nebožije, antibožije u čoveku. Greh je

uvek od đavola. I kad čovek pomoću vere, pomoću ljubavi, pomoću posta, bdenja,

potiskuje iz sebe greh, ma koji greh, on ustvari uzima Božanske sile koje spaljuju i

izgone sve što je grehovno iz čoveka. Kad čovek greši, vrši se mračno i strašno



ogrehovljenje čovekova bića, vrši se pomračenje čovekovog bića, čovekove duše, vrši se

oslepljenje čovečijeg vida duhovnoga. Kad čovek verom Hristovom progleda, kada

krene putem podviga vere Hristove, kada krene putem evanđelskih podviga, on onda

bori se u sebi protiv svakoga greha, protiv svake strasti, pobeđuje svaki greh, pobeđuje

svaku strast Božanskim silama koje Gospod Hristos daje radi njegovih vrlina, radi

njegovih podviga. Ti se moliš jednoga dana, jedne noći, ili čitave nedelje da pobediš u

sebi neku strast, neki greh, i ne uspevaš i ostaješ sav potišten, i ulaziš u drugu nedelju

takav, i ponekad pomisliš: eto, Gospod me zaboravio, ne čuje moje molitve. Ne, nije On

tebe zaboravio, On bolje zna šta tebi treba, i On ti tek pritekne u pomoć kada ti ne slutiš,

kada se ti ne nadaš, iznenada, u snu i na javi, On će te spasti svakoga greha, koji kao

vodenični kamen pritiska tvoju dušu. Kada, to On zna najbolje, a ti ne ispituj tu tajnu.

Tvoje je da se moliš, tvoje je da se do krvavog znoja boriš protiv greha. Još vi ne

dođoste do krvavog znoja boreći se protiv greha"[14], veli Sveti Apostol Pavle hrišćanima. To

znači da očišćenje naše duše ne biva lako, treba mnogo znoja, krvavog znoja, mnogo

borbe, krvave borbe, da se čovek oslobodi strasti što su u njemu i grehova što su u

njemu. Greh se tako razmnožio u čoveku i tako ukorenio i tako tajanstveno spleo i

isprepletao sa dušom ljudskom, da je čoveku, kao čoveku, ljudskome znanju nemoguće

odvojiti greh od čovečije duše, tako veli Sveti Makarije Veliki. Samo Duh Božiji, Duh

Sveti može odvojiti greh od duše, iščupati ga i izbaciti ga iz duše. Šta mi ljudi možemo

da učinimo? Naše je da se borimo, a Duh Sveti je taj koji će kad treba iščupati, iskoreniti

iz duše tvoje strasti koje te muče i grehe koji te dave. Tvoje je da veruješ, da

nepokolebljivo veruješ da te Gospod neće ostaviti ni u kakvim mukama i teškoćama,

ako ti samo vapiš ka NJemu i očekuješ NJegovu pomoć i tražiš NJegovu pomoć; da ne

malakšeš kada nečisti dusi uninija, mrzovolje, vrzmaju se oko tebe, hoće da ulove dušu

tvoju i uvuku u očajanje, ti se seti kakve sve velike molitvenike imaš oko sebe, kakve

sve velike i moćne molitvenike: Svetog Vasilija Velikog, Jovana Zlatoustog, Grigorija

Bogoslova i bezbroj Svetitelja. Svi oni gotovi su da ti pomognu, svi su oni neprekidno u

Crkvi Hristovoj, neprekidno bde i straže. Nikada niko od njih ne drema, sve je budno,

sve motri na duše naše. Kad se grešnik kaje, Anđeli se raduju na nebu[15], jer Anđeli

gledaju na zemlju, gledaju na ljude, na duše ljudske to je njihova glavna nebeska briga.

A šta da kažemo o Svetiteljima koji su ljudi! NJihova najsvetija briga na nebu i na

zemlji je da priteknu u pomoć svakome od nas koji se bori protiv greha, protiv smrti,

protiv strasti. Svaki je Svetitelj ispunjen beskrajnim hristoljubljem i beskrajnim

čovekoljubljem, svaki Svetitelj neizmerno voli Gospoda Hrista pre svega i iznad svega i

čoveka posle njega. LJubav Hristova uvek zapali u duši čovekovoj ljubav prema

čoveku. Nema Svetitelja koji nije tugovao i ne tuguje nad našim gresima i ne saoseća u

našim nevoljama i mukama. Svaki od njih, kako se veli u Evanđelju Svetoga Apostola

Pavla, "plače sa plačnima i raduje se sa radosnima"[16]. Tako je milostiva duša svakoga

Svetitelja Božijeg, jer svaki od njih nosi u sebi Čudesnog Gospoda Hrista koji je, eto,




postao čovek[17], sam Bog postao čovek[18] da nas ljude podigne do božanskih visina. I

On diže, neprekidno diže sve koji verom idu za NJim i služe Mu kroz svete vrline, kao

što Mu je služio i kao što mu služi ...[19] Sveti Vasilije Veliki koga mi danas

proslavljamo.

Neka bi Blagi Gospod dao nama sile i vere, na molbe Svetog Vasilija, da nam on

bude Vođ i rukovođ na putevima našim u borbi sa gresima našim i sa strastima našim,

da savladamo sve što je grehovno, sve što je mračno u nama, da ispunimo sebe

Božanskom svetlošću i tako pripremimo sebe još ovde na zemlji za Večni Život u

Carstvu Nebeskom. Jer Gospod, sišavši u ovaj svet, otvorio sva nebesa za svako ljudsko

biće, Carstvo Nebesko za svakoga od nas, i daje nam sve sile potrebne da stignemo u

Carstvo Nebesko, i da služimo NJemu počevši odavde sa zemlje, produživši kroz Večni

Život u onome svetu.

Neka Blagi Gospod preko Svetog Vasilija Velikog vodi i rukovodi nas kroz ovaj

svet, kroz trnjake, kroz zmijarnike ovoga sveta, kroz iskušenja ovoga sveta, da ne

malakše duša naša u borbi za Večni Život, za Večnu Istinu, za Večnu Pravdu, nego da

uvek služi NJemu, Gospodu Čudesnome, Koji je radi nas postao čovek, da bi ljude, nas

ljude, oslobodio greha, oslobodio strasti, oslobodio smrti i osigurao Život Večni u

onome svetu. NJemu čast i slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Kol. 2, 9

2. Par reči nejasno na magnetofonu. Prim. prepis.

3. 1Jn. 1,1-2

4. Kol 2,9

5. Kol. 2,10

6. Ef. 1,21-22

7. .Jn. 1,14

8. 1 Tim. 3,16

9. Ef. 1,22; Pm. 12,5

10. 1 Kop. 12,12

11. Gal. 3,27


13. Mt. 5, 48

14. Jevp. 12,4

15. Lk. 15,10

16. Pim. 12, 15

17. Jn. 1,14




18. 1Tim. 3,16



(na Novu godinu)


sadržaj

Zaista, evo Svetitelja koji, iako na zemlji živi, sav je na Nebu. Zaista, danas

proslavljamo Svetitelja koji je | anđeo u telu, čoveka koji je zapovesti Hristove pretvorio

u pravila svoga života. Čoveka koji je zapovesti Gospoda Hrista i NJegovo Sveto

Evanđelje pretvorio u kanone. Svetitelj Božji, sav oganj, sav pun Gospoda Hrista, celo

NJegovo Evanđelje pretvorio u monaška pravila.

Da, danas mi slavimo čoveka koji svojom zbiljom podseća na Nebeski svet. Nije

bilo čoveka posle Gospoda Hrista i posle Jovana Krstitelja, ...[1] koji je toliko ozbiljno

shvatao svet i život u svetu, koji je toliko ozbiljno shvatao čoveka, biće ljudsko, da

njegove usne nisu imale hrabrosti da se smeju. Ima toliko ljudskih bića koja tonu u zlo,

u greh, u strasti, u pakao... Tako Vasilijeva misao, sva je ...[2] za taj svet; Vasilijevo

osećanje svo je jauk za taj svet; Vasilijeva duša sva je vapaj za taj zemaljski svet, koji se

hrvi i bori se grehom. I on, nadnesen sav nad tajnom čoveka i ovoga sveta, jednoga

dana govori svome najboljem prijatelju, koji je ...[3] Svetom Grigoriju Bogoslovu:

"Čovek, čovek je biće kome je zapoveđeno da postane Bog"[4]. Ogromna i velika misao,

celo Evanđelje Gospoda Hrista, sav čovek u svima izdanjima tu, u toj velikoj i ogromnoj

blagovesnoj reči. "Čovek je biće kome je naređeno da postane Bog!"

I zaista, evo čoveka, samog Svetog Vasilija, koji je i danju i noću po tome pravilu,

po toj misli, živeo, trudio se da je ostvari, da je ovaploti u sebi. Osećao je on svim bićem

svojim da je zaista Bog stvorio čoveka radi toga, radi toga da mu da Božansko

veličanstvo, da mu da Božanske radosti, da mu da Božanski Život, Božansku Istinu,

Božansku Pravdu, sve Božje da mu da, da ga načini naslednikom Neba, naslednikom

Svojim, naslednikom Gospoda Hrista[5]. Sav život njegov nije ništa drugo nego borba

da to ostvari, sav život njegov nije ništa drugo nego da useli Gospoda Hrista u svoju

dušu, da NJega Boga useli u sebe. I tako ostvari postavljeni cilj od Boga njemu kao

čoveku, i svakome čoveku.

I sinoć ste čuli jednu divnu stihiru u kojoj se peva da je Sveti Vasilije čistotom

života uselio u dušu svoju Gospoda Hrista. Eto Boga u njemu, eto čoveka koji postaje

Bog po blagodati, eto čoveka koji ispunjuje Evanđelje Gospoda Hrista, ispunjuje onu

završnu i poslednju zapovest Spasiteljevu:"Budite savršeni kao što što je Otac vaš Nebeski

savršen"[6]. Budite savršeni kao što je Bog savršen. To je prva zapovest. Sveti Vasilije kao

veliki monah, kao veliki Arhijerej, kao veliki čovek, kao veliki Svetitelj, izgovorio svome

najboljem prijatelju Svetom Grigoriju Bogoslovu, ne manje od njega podvižniku, ne







manje od njega velikom Svetitelju. Zaista, Sveti Vasilije Veliki sa svojim Svetim drugom

Grigorijem Bogoslovom, koji ispunjuju Evanđelje Hristovo od početka do kraja, koji

osećaju svim bićem i znaju da je Gospod došao u ovaj svet ne radi čega drugog nego da

nam da novi život i da mi živimo u tom novom životu. Kakav život? Božanski život,

ništa manje od toga.

On Gospod, Bogočovek, živi u ovome svetu, živi u telu čovečijem, živi kao čovek

da nam pokaže kako treba čovek da živi. Eto, to je celo Evanđelje Gospoda Hrista.

Veliki Apostol Sveti Pavle, koji piše svoje Evanđelje po diktiranju Gospoda Hrista, po

otkrivenju Gospoda Hrista, piše svima hrišćanima: "Živite kao što dolikuje Bogu živite kao

što se pristoji Bogu"[7]. A Gospod Hristos postao čovek i eto Ga među nama da bismo mi

živeli onako kako On živi. Radi toga je Gospod došao u ovaj svet. "Živite dostojno

Evanđelja Hristovog, kao što se pristoji Evanđelju Hristovom"[8]. To je druga zapovest. Opet,

opet ista zapovest, opet kaže isto. Ne reci: Ja to učiniti ne mogu. Ne, ne! Ništa ti nisi

drugo po prirodi od Svetog Vasilija Velikog i Svetog Apostola Pavla. Ista priroda

ljudska i u njemu, i u tebi, i u meni. Samo volja ogromna, slobodna, i u tebe i u njega.

On svu volju uložio i priložio da sebe ispuni Gospodom Hristom, da ostvaruje NJegovo

Evanđelje u ovome svetu, a mi često po lenjosti svojoj, po raznim radostima

neopravdanim, eto, bauljamo po ovom svetu, davimo se u mulju svojih grehova, pa

teško kad da isplivamo na površinu iz tog mulja, da vapimo: Pokaj me, Gospode; ispuni

me silama Tvojim Božanskim da Tebi služim. Ja sam radi toga stvoren, da budem Tvoj i

ovoga i onoga sveta.

Sveti Vasilije znao je da samo u čisto srce silazi Bog[9], znao je da Gospod samo u

čistu dušu silazi i ispunjuje je. I zato, zato je on i stupio u rat i borbu sa svima legionima

bezbrojnih iskušenja ovoga sveta, sa svima strastima ovoga sveta, sa svima gresima

ovoga sveta, sa svima kušačima, demonima ovoga sveta, stupio u borbu, borio se i

pobedio. I ostavio primer nama svima, živi primer, ne samo živi primer, nego i pisani

primer. Sve što je napisao, sva njegova bogoslovstvovanja, sva njegova učenja svode se

na to kako da osiguramo sebi spasenje pobedivši grehe i strasti. Tako je napisao, i

ta Monaška pravila važe za svakog monaha, ali ne samo za svakog monaha nego i za

svakog hrišćanina, jer iste zapovesti Gospod upućuje svima nama; svaki je pozvan da

postigne božansko savršenstvo, i dužan da se trudi. To se postiže tako što se

oslobađamo od greha i ja i ti. Kako? Božanskom silom: silom vere božanske, silom

ljubavi božanske, silom molitve evanđelske, silom posta evanđelskog. Post, molitva,

krotost, smirenost, blagost, trpljenje eto Božanskih sila i tebi i meni, da satremo u sebi

svaku strast, i gordost, i gnjev, i pakost, i zlobu, i zavist, i pohotu, i sve što kao greh

vuče od Boga i svaljuje u pakao ljudsko biće. A primera bezbroj ima.

Eto Svetog Grigorija Bogoslova. I oni junaci na tom bojištu života, na tom poprištu

ognjenog rata koji vode za dušu svoju i spasenje svoje, a time za dušu i spasenje svih

nas. Eto sjajnih vojskovođa, eto sjajnih pobednika. Oni koji su prošli sve puteve borbe sa




svima iskušenjima ovoga sveta, bili naši učitelji, naše vođe i rukovođe. Ako je iko, Sveti

Vasilije je ispunio ono što je njegov veliki i sveti drug Grigorije Bogoslov pisao: "Treba

prvo sebe očistiti, onda druge očišćavati; postati sam svetlost, onda druge obasjavati i

prosvećivati svetlošću; treba prvo sam sebe osvetiti, pa onda druge osvećivati; treba

prvo sebe sama približiti Bogu i privesti Bogu, a onda druge privoditi Bogu"[10]. A

Vasilije, kao poslušni monah i drug velikog Svetog prijatelja Grigorija Bogoslova ...[11]

Ovaj život, šta je ovaj život? Bojište, bojište vere, bojište vere gde se čovek bori i

muči za Večni Život. Ono što Sveti Apostol Pavle poručuje svome učeniku i Apostolu i

Episkopu Timoteju: "Bori se u dobroj borbi vere, muči se za Život Večni na koji si

pozvan"[12]. Eto to je tvoj put, mučiti se za Život Večni u ovome svetu. Nije ovaj život

radost i pesma, lakomislena radost i pesma, nego mučenje i borba za Život Večni,

čoveče! Eto, i ja i ti i svaki čovek je na tom bojištu, svaki je pozvan i tu (je) da se muči za

Život Večni. Ne dobija se lako Život Večni. Jer mučiti se za Život Večni, to znači steći

sve vrline novozavetne, steći sva dobra evanđelska, a to možeš kada potiskuješ iz sebe

svaki greh koji te odvaja od Boga. Zato te Božanske sile i daje Gospod, te Božanske sile

potrebne i meni i tebi i svakome čoveku, da mi proteramo iz sebe sve što je demonsko i

sve što je đavolsko, da samog đavola izbacimo iz sebe i uselimo u sebe Gospoda Hrista

kroz NJegove svete vrline, Sveto Pričešće i Sveto Krštenje. Da, put i svi putevi koji

čoveka vode tome da on sebe ispuni Gospodom Hristom, kao što je to Sveti Vasilije

učinio, ti putevi jesu putevi čistote. Očisti dušu svoju, očisti srce svoje od svakoga greha,

od svake strasti. Eto, Gospod je gotov da se useli i u tebe i u mene, kako se uselio u

Svetog Vasilija Velikog i njegovog Svetog druga Grigorija Bogoslova i trećeg druga

Jovana Zlatousta Mnogoblaženog.

On, Vasilije Veliki, kako se veli u divnim današnjim molitvama i pesmama

posvećenim njemu, postao je za sve nas pravilom vrline, pravilo vrlina, pravilo

dobrodetelji. Ako je u pitanju vera, vera evanđelska, božanska vrlina, eto Svetog

Vasilija: on je pravilo vere i za mene i za tebe. Ako je u pitanju evanđelska ljubav, on je

pravilo te evanđelske ljubavi. Pa kako se on brine za sirotinju, on monah, za čijom je

trpezom gotovo uvek jednako bio samo hlebac i voda. On je dao sve što je imao

siromasima i kao Episkop bogate eparhije. Ne samo to, njegova Pravila koje je ostavio za

manastir,Pravila koja neprekidno važe u Pravoslavnoj Crkvi do današnjih dana i na dan

Strašnoga Suda, u svim tim Pravilima on objavljuje da su manastiri hranitelji svih

siromaha, da su njihova vrata, a najpre duše svih monaha, otvorene za svako

evanđelsko hristoljublje

Monah ustvari nikad ništa nema svoje, ako ima nešto u manastiru, sve što ima

njegovo to je Božje, to i onda sve braće Pravilo posta: ko može biti pravilom posta, veli

Sveti Vasilije, kako da postiš da ti post na čudesan način ne bude odgurnut od strane

nečistih sila u pogibao? Eto Svetog Vasilija, iako isposnik najstrašniji, on ne daje

pristupa demonu da ga sablazni, tek sa gordošću: gle, ti postiš, pazi, ti si veliki! Sve to




beži, ta iskušenja beže od velikog i svetlog učenika Hristovog Vasilija, koji je sav oganj,

oganj posta, oganj molitve.

Mi, današnji hrišćani, mi smo pozvani od Svetog Vasilija, pozvani da ispunimo taj

cilj našeg čovečanskog života, da budemo svesni hrišćani u ovome svetu, da se sećamo

njegovih čudesnih reči: Čovek, čovek je biće kome treba, kome je zapoveđeno da

postane Bog! Znači, to pravilo ako primenim danas na svoj život, i ako pitam uveče

sebe: da li je u mojoj duši bilo sve što je božansko, ili se tu prokrijumčarilo i nešto

demonsko, neki greh, neka sablažnjiva misao, neka luda želja; ako je toga bilo, da se

pomolimo Svetom Vasiliju: Pomozi nam, Sveti Oče Vasilije, da i mi ispunimo zadatak

svoga života, božanski zadatak, božanski cilj, kao što si ti ispunio; i pomozi nam uvek, i

danju i noću! Nema sumnje, on koji je gotov na pomoć bližnjem, uvek veliki pred

Bogom, priteći će u pomoć i tebi i meni i svakome koji ga priziva.

Svetitelji, Svetitelji su naše vojskovođe u tom ratu zemaljskom koji mi vodimo za

Život Večni. Izmešani sa Anđelima i ljudima, eto, Svetitelji su naši vodioci i

rukovodioci, ali i nepobedivi pobednici. Zato nikada nijedan od nas malih vojnika na

tome bojištu ne treba da baldiše (i posustane), nego da gleda na njih. Oni uvek gotovi

da te štite, da te spasu u okršaju borbe koju ti vodiš za Život Večni. Neka hiljade

demona juriša na tebe, jedan Vasilije Veliki kad se pojavi beži od njega sva demonska

sila, beže od njega legioni nečistih duhova. Jer on, on je jak pred Bogom! On, on nosi u

duši svojoj Gospoda Hrista, Pobednika svih smrti, svih demona i svih paklova.

Zato mi hrišćani ne padamo duhom i kada padamo u iskušenja[13], kad

pokleknemo i otšunjamo se u koji greh, setimo se da uvek ima Svetitelja Božjih gotovih

da na jedan vapaj naš, na vapaj naše slobodne volje prilete, dolete i izvedu nas iz naših

ponora, izvedu na vrhove i visine Tavora, Svetog Tavora, da nas preobraze, i da nas

pripreme za Gospoda Hrista, i da nas poklone NJemu, da kažu: Evo Gospode, i on se

borio, i on se mučio na bojištu zemaljskom za Večni Život svoj, i eto pobedio je sve

grehe blagodaću Tvojom, silom Tvojom i molitvama Svetitelja Tvojih! Zato niko neka ne

malaksava u svojoj borbi sa iskušenjima. Izgleda ti nemoguće: Uh, ne mogu ja da

pobedim ovo iskušenje, ovaj greh. Uh, propao sam. Ne! Reci: Gospode, u ruke Tvoje

predajem dušu svoju[14]. Ti mi pomozi! I Gospod će pomoći. On zna kako u svakoj

neprilici i muci, znaj kako će pomoći. Ti se samo osloni na NJega verom, na stranu baci

sva svoja rasuđivanja koja ti malo pomažu, nego reci: "Gospode, verujem, pomozi mome

neverju"[15].

Seti se Hananejke uvek, seti se te majke, te mučenice koja oseća muku u svojoj

kćeri kao svoju najrođeniju, i ona vapije za Gospodom: "Isuse, sine Davidov, pomiluj

me"[16]. A Blagi Gospod zna zašto vapije. Pomiluj mene, ta ja sam majka, borim se za

ćerku svoju, a Ti pomozi meni. Gospod je pokazao koliko je potrebna jaka i ogromna

vera, kada izgleda bespomoćna svaka molba i svaka molitva. A njena kćer se vrlo

muči, kako ona veli Gospodu. Đavoli je vitlaju kako hoće, a ipak ona veruje da Ti, Jedini





Ti, Gospode, možeš pomoći, niko drugi. I kad je Gospod oprobao, iskušao njenu veru

radi nas, i pokazao koliko treba da vapijemo i onda kad izgleda da je besmisleno vapiti

Gospodu, kada mislimo da Gospod neće da nam pomogne zbog grehova, strašnih

grehova naših, On onda, kada je bacio nju u najveće poniženje i nazvao je psom: "ne

treba uzeti hlebac deci i baciti psima", ali ona odgovori: "Gospode, i psi jedu od mrvica što

podaju s trpeze Tvoje"[17]. To je Gospod čekao od nje, tu ogromnu veru, to da Gospod

može učiniti ono što je nemoguće, i reče joj Gospod: "Ženo, velika je vera tvoja, neka bude

kako hoćeš. I ozdravi kći njezina onoga časa"[18].

Eto, to je sila vera, to je vera vasilijevska, to je vera grigorijevska, to je vera

zlatoustovska, to je vera Svetih Apostola, to je vera svih nas hrišćana, mala i velika i

najveća vera. Uvek jedan cilj: da osiguramo sebi Život Večni, da pobedimo sve otimače

našeg Života Večnog, sve demone koji nam kradu Život Večni kroz grehe naše, kroz

sablazni naše, kroz strasti naše. A eto, bezbroj Svetitelja divnih, velikih čovekoljubaca,

prepunih milosrđa i milostivosti da nas prihvate, da nas prigrle, da nas spasu od

svakoga greha.

Među njima uvek Veliki Sveti Vasilije, veliki po milosti, veliki po molitvi, veliki

pred Gospodom i preveliki. Gle, udostojio se da napiše Svetu Liturgiju koju smo danas

služili. On udostojen da napiše reči koje Gospoda s Neba donose na zemlju. Ovaploćuju

ga u Svetu Krv koja je od vina, u Sveti Hleb koji je od brašna, i dešava se najveće čudo:

da Gospod ovaploćuje Sebe, i pretvara i vino i hleb u Telo Svoje Duhom Svetim.

Udostojen Sveti Vasilije, on i Sveti Jovan Zlatoust, da Gospod bude uvek među nama.

Gospod Telom Svojim sav prisutan uvek ovaploćuje Sebe, uvek pokazuje Sebe

očigledno svima nama, i daje Sebe svakome od nas, da mi ispunimo sebe Gospodom

Hristom. Ono što Sveti Vasilije nazivao čistotom života, jer se Gospod uselio u dušu

njegovu, to i mi hrišćani kroz Sveto Pričešće činimo ako se trudimo da što više čistimo i

očistimo sebe od svakog greha. Crkva Hristova je Telo Hristovo, jedna na Nebu i na

Zemlji, Anđeli i ljudi izmešani, Svetitelji i grešnici izmešani.[19]

Tamo daleko negde pada neki veliki grešnik u neki veliki greh, samo da zavapi:

"Gospode, pomagaj"...[20] da oslobodi od svakog greha i od svakog demona. Zato s

njima Sveti Jovan Božji, slavni ...[21] molitve naše, uperene oči naše.

Neka naše biće plamti čežnjom ka njima, i za njima, da nas oni provedu kroz ovaj

život, da nas oni na ovome bojištu zemaljskom, gde se mi borimo za Večni Život,

sačuvaju do poraza, od pada, i od mnogih teških rana. I izvedu isceljene iz ovog sveta i

pobednički ispunjene radi Večnoga Života, Večne Pravde Hristove, Večne LJubavi

NJegove, Večne Istine NJegove, uvek vođeni i predvođeni slavnim Vojskovođama

Hristove nepobedive i večne i besmrtne vojske, Crkve NJegove Svete, među kojima

blista kao nebeski zemaljski Heruvim Sveti Vasilije Veliki, koji neka nas vodi i

rukovodi, vodi iz ovoga sveta i odvede u onaj svet, da i mi zajedno sa njim padnemo

pred lice Čudesnog Gospoda, i da Ga slavimo kroz sve božanske večnosti. Amin.






NAPOMENE:




4. Zabeležio Sv. Grigorije Bogoslov u Nadgrobnom slovu Svetom Vasiliju (Beseda 43. Svetog

Grigorija).

5. Pm. 8,17

6. Mt. 5, 48

7. 1 Col. 2,12; Kol. 1,10

8. Fil. 1, 27

9. Prem. Col. 1,46; Mt. 5,8

10. Beseda 2. Sv. Grigorija Bogoslova. Prim. uredn.

11. Nekoliko reči nejasno na traci. Prim. prepis.

12. 1 Tim. 6, 12

13. Jevr. 12,35

14. Lk. 23,46

15. Mp. 9,24

16. Mt. 15,22-28

17. Mt. 15,26-27

18. Mt. 15,28

19. Ef. 1,10. 20-23; 4,46



Beseda u Nedelju pred Bogojavljanje,


sadržaj

Čudesno je Evanđelje Isusa Hrista. Pustinjak, ni odela na sebi nema; samo kamilja

koža i pojas, ni stana, ni krova nad glavom, ni postelje. Sam, sav strašan stoji na kapiji

Evanđelja. On je početak Evanđelja Hristovog[1]. Zašto? Kakvu je to Blagu Vest on imao

da kaže kad stoji na kapiji Blage Vesti Hristove? Šta on to nosi u sebi, zašto njega

Gospod šalje ispred Sebe? NJega isposnika i pustinjaka koji se nikada smejao nije.

Ne može se govoriti o Evanđelju Hristovom a da se zaobiđe Sveti Preteča. On

vodi život angelski. Šta on kazuje o tebi, o ljudima, o svakom čoveku koji ide za

Hristom? A on je određen, eto, da privede sav rod ljudski Gospodu Hristu, da nas


predstavi, da kaže ko je svaki čovek ...[2] "Evo ja šaljem anđela Svog pred licem tvojim. Glas

onog što viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji, pripravite staze NJegove"[3]

Zaista, kada Preteča hoće da kaže sebe svetu, urlaju i u čudu pitaju: "Pa ko je ovaj

pustinjak, ko je ovaj strašan čovek koji se nikada ne smeje"? Sav Jerusalim i sva Judeja je

bila zbunjena kad je on izašao na propoved. Uzbunio se sav Jerusalim, uzbunili se

mudraci Jerusalimski. Šalju svoje pitače i pitaju: "Ko si ti?Jesi li ti prorok?" Nisam veli

on. Jesi li Ilija"[4], taj veliki strašni Ilija, jesi li ponovo došao, jesi li to ti? Ne, nisam!

Nisam ja ono što vi mislite. Ja, šta sam ja? Ja sam "Glas onog što viče u pustinji: Poravnajte

put Gospodnji." Eto, ko sam ja.

Pripravite put Gospodnji, poravnite staze NJegove... Ja sam od užasa izgubio svoje

ljudsko biće. Objavljujem svetu da kroz greh, taj strašni greh koji pritiskuje rod ljudski,

vlada đavo nad nama, vlada kroz smrt. Eto ko sam ja! A vi pripravite put Gospodnji,

poravnajte staze NJegove, Poravnajte put po duši ljudskoj veli Sveti Preteča. Duša je

ljudska put ka Bogu. Duša je ljudska sva zanesena gresima, sva u trnju grehova. Treba u

tebe da uđe Gospod Hristos, a On On je Bog. Tvoja je duša sva u korovu, sva u

strahotama. Svako srce ljudsko staza je ka Bogu. Tako je Bog stvorio čoveka, da kroz

srce uđe u njega, da se nastani u njemu. A mi ljudi, šta smo mi učinili i napravili od tog

puta i od tih staza? Puno zmija otrovnica, puno zverova, puno divljine, puno strahota,

strasti, slasti ovoga sveta. Kroz tu prašumu kako će Gospod ući u srca naša, u dušu

našu?

A Bog je stvorio čoveka davši mu dušu, davši mu srce. I duša i srca da bude Božje,

i duša i srce da slavi Boga i služi Bogu. "Niste svojipiše Sveti Apostol Pavle hrišćanima i

ljudima niste svoji... Proslavite Boga u dušama i telima svojim"[5], jer i duša i telo je za

Gospoda, jer i dušu i telo je stvorio Gospod da služe NJemu, a vi ljudi šta načiniste od

svojih duša? Šta od svojih srca? Zmijarnike, zverinjake. Poravnajte staze Božje, pripravite

put Gospodnji. Eto to je Sveti Preteča (propovedao, jer on je za to došao)[6], da on

pripravi put Gospodnji, da on pripremi duše ljudske, da on očisti srca ljudska. A čovek,

svaki čovek, ako sagleda sebe Pretečinim očima, videće da je zaista put duše njegove

kojim korača Bog, staza njegovog srca kojom treba da ide Hristos, sva u nekim

ambisima, u provalijama, u preponama, u preprekama. Treba sebe pogledati Pretečinim

okom.

Kako je on sreo Gospoda Hrista, kako se on osećao pred NJim? Gle, on je

predstavljao ceo rod ljudski, sve ljude svih vremena, propovedao krštenje pokajanja,

propovedao ispovedanje svih grehova ljudskih. LJudi, kazujte svoje grehe Bogu! Eto,

On je tu. Ja, ja ne mogu da vas očistim od grehova vaših i da vas oslobodim od njih. Ja,

ja ne mogu da vas oslobodim od strašnog poroda greha, od smrti. Ko sam ja? Čovek kao

i vi. "Ide za mnom jači od mene. Ja nisam dostojan da odrešim remena na obući

NJegovoj"[7]. Nisam dostojan da se sagnem pred NJim. Zar ti, Sveti Pretečo? Da, ja. On

je taj Jači od mene. Toliko jak da će smrt pobeći od NJega kad se kosne NJegovog tela







bezgrešnog; toliko jak da će svetlošću Lica Svog i Božanstva Svog oterati sve grehe iz

duša ljudskih, očistiti srca ljudska; toliko jak da će od danas najveći neprijatelji u ovome

svetu, đavoli, pobeći od NJega bezobzirce. Eto, ko je On. A ja ...[8]

Tako je, braćo, rastojanje između Svetog Preteče, najvećeg čoveka među ljudima

na zemlji, "najvećeg između rođenih od žena"[9], i Gospoda Hrista, Bogočoveka, Spasitelja

sveta. Tako beskrajno smirenje pokazuje Sveti Preteča pred Gospodom Hristom. Tako

se oseća on, najveći predstavnik roda ljudskog. On kazuje sve jade naše, sve tuge naše,

sve nevolje naše, sve muke naše, sve smrti naše on kazuje Gospodu Hristu. On jači od

svake smrti. On predstavlja glas , pustinjski glas, da iz pustinje roda ljudskog zavapi

pred Gospodom: "Gospode, Ti spasi me!" Ja, ja propovedam samo pokajanje. Šta ja

mogu da kažem Gospodu Hristu za svakog čoveka, za sav rod ljudski? Šta da kažem

svakome od vas? Pokajte se! Eto mog celog Evanđelja, eto cele moje propovedi. Zaista,

Sveti Preteča je na to sveo svoje Evanđelje: "Pokajte se, približi se Carstvo

Nebesko"[10]! Približi se Gospod Hristos, nosilac Neba, nosilac Carstva Nebeskog.

Pokajte se, to jedino ostaje svakom čoveku koji hoće da se sretne sa Gospodom

Hristom i koji hoće da se spasi od greha, da se spase smrti, da se spasi đavola. Nema

drugog Spasitelja čoveku u ovome svetu osim Gospoda Hrista. Čovek ne treba ništa

drugo da vidi u ovome svetu osim Gospoda Spasitelja.i sebe čoveka i sav rod ljudski

grešan, pod vlašću smrti, pod vlašću pakla i svih, i svih đavola. Ja, ja sam došao

i krštavam vodom, a On, On će vas krstiti Duhom Svetim[11]. On, Duhom Svetim. Voda

umiva telo, čisti telo, a Duh Sveti čisti dušu, čisti duh čovekov.

Kad je čovek uveo greh u svoj duh tada su promrzla sva sunca njegovog duha,

tada sve što je božansko u njemu pomračilo se. Gusta tama legla je na sve svetiljke

ljudske duše, na sunce, ovoliko sunce duha ljudskog, legla je strašna tama greha i smrti.

LJudskom duhu nema mira, nema svetlosti, nema istine, nema pravde dok se taj strašni

mrak, ta strašna tama ne izbaci iz njega, dok se duh ljudski ne očisti sav. A ko će ga

očistiti? Samo Duh Sveti, Duh Božji. Eto, to je Spasitelj sveta ...[12] LJudski duh, kakvim

se vi toliko hvalite šta je? Pomrčina, mrak, tama. Gde vam je Večna Istina, radi koje ste

stvoreni? Isterali ste iz (sebe) Duha Svetog grehom svojim. Gde vam je Večna Pravda,

radi koje ste stvoreni? A gde vam je Večni Život koji je Gospod dao duši vašoj, a vi šta

učiniste sa njim? Usmrtiste ga. Greh, greh je sila koja odvaja od Boga; greh, greh je sila

koja odbacuje daleko čoveka od Boga; daleko, predaleko, u carstvu smrti, u carstvo zla,

pakao. Greh strašna sila. Takva sila da kada sazri rađa smrt[13]. O, opake biljke u svima

svetovima! Malo nešto, kao zrno pšenično, ali kad poraste u duši čovekovoj onda eto

svih smrti u njemu i kroz njega, eto svih đavola i celoga pakla sa njim i za njim.

Sveti mudrac Crkve Hristove, Sveti Jovan Zlatoust, veli: "Greh je jedina strahota u

ovome svetu!" Ništa nije u ovome svetu strašnije od greha i ništa u ovome svetu nije

strašno osim greha. Kroz njega uleću u čoveka sve strahote ovoga sveta, a najpre

strahota smrti. I onda strahota svakog đavola, svaki đavo, nakaza, rugoba, užas. Sve to







uvodi u naš zemaljski svet i u naše duše ko? Greh. Gospod je tu da Duhom Svojim

Svetim preporodi, obnovi...[14] kroz Sveto Krštenje, kroz Svete Tajne, kroz Sveto

Evanđelje, da čoveka spase preporodivši ga od greha, od smrti, od đavola. To je velik

dar. Eto, tome daru poziva Sveti Preteča. Poziva i tuguje tužan, nikad se ne smeje, jer

čovek neće Gospoda; znači zaljubljen je u strasti greha, zaljubljen je u smrt, smrt koja

znači smrad. Jer, šta je to što smrt pretvara u smrad? Zaljubljen u najveću nakazu i

strahotu i užas, u đavola. LJubav prema grehu, to je ustvari ljubav prema đavolu.

Neka Blagi Gospod pozivima Preteče svakoga od nas oslobodi od te strašne

ljubavi ljudske prema zlu da ne zloupotrebljavamo svoju slobodu, svoju božansku

slobodu, koja nam je data da nas vodi ka Bogu, da nam bude staza ka Bogu i put ka

Bogu. Duša naša, srce naše, to je Božje, stvoreno Bogom, radi Boga. Niste

svoji ponavljajte reči Svetog Apostola. Duša je vaša Božja, telo je vaše Božje. Zato

proslavljajte Boga u dušama i telima vašim[15] ...[16] da duh čovekov koji je sav oćoravio,

oslepio od greha, koji je poludeo od greha, da taj duh ljudski vrati Božanskoj mudrosti,

da mu da božanski lik, da progleda duh čovekov krstivši se Duhom Svetim, i progleda

da ugleda večnu Istinu u Gospodu Hristu, Večnu Pravdu i Večni Život, da sve dobije u

NJega verujući, u NJega, Bogočoveka i Spasitelja sveta, NJega Koji je stvorio ovaj svet.

Tu je NJegova Božanska ljubav prema nama, njegovo neizmerno čovekoljublje.

I kada se jedan veliki Preteča toliko smirivao pred Gospodom i veli da on nije

dostojan da odreši remena na obući NJegovoj, šta da kažemo mi? Mi današnji ljudi, mi

jučerašnji ljudi, ljudi sutrašnjice do Strašnoga Suda, svi ljudi, šta da kažemo? Da se mi

naoružamo tom vrlinom, tim takvim smirenjem, da sagledamo veličinu Gospoda

Hrista, Boga, Bogočoveka, da sagledamo sve one Božanske darove koje On nama nosi,

koje On nama daruje, a daruje nam Večni Život, Večnu Istinu, večnu Pravdu, da se

pretvorimo u prah i prašinu, da zajedno sa Pretečom vapimo: Avaj, nismo, Gospode,

dostojni da odrešimo remena na obući Tvojoj. Oprosti nam i pomozi nam! Oprosti i

pomozi, molitvama Svog velikog Apostola, Svog velikog Preteče, Svog velikog

Mučenika, koji se zbog naših grehova smejao nikada nije. NJegovim molitvama primi

nas u Tvoju veru, u Tvoju Istinu, u Tvoju LJubav, u Tvoj Večni Život, da mi mucavi,

nedostojni, zajedno sa Svetim Pretečom, slavimo Tebe, Jedinog Istinskog Spasitelja

sveta, Spasitelja čoveka, roda ljudskog u svima svetovima, Kome neka je slava i sada i


NAPOMENE:




1. Mapko 1,18

2. Par reči nečujno na magnetofonu. Prim. prepis.

3. Mp. 1,23

4. Jn. 1,19-21

5. 1Kop. 6,19-20

6. Reči nečujne na magnetofonu, ovde dodate po smislu. Prim. uredn.

7. Mp. 1,7


9. Mt. 11,11

10. Mt. 3,2

11. Mp. 1,8


13. Jak. 1,15


15. 1 Kop. 6,20


Beseda 1. na Sveto Bogojavljanje


sadržaj

Hristos se javi! Vaistinu se javi!

Vaistinu se Bog javi. Bog se javi i svu nam istinu o Sebi objavi. Kaza nam ko je On.

Kaza nam da je Bog Sveta Trojica: Otac, Sin i Duh Sveti. Kazavši nam najveću tajnu,

Gospod Hristos je pokazao Sebe kao Istinitog Boga među ljudima na zemlji, kao

Istinitog Boga među mnogim lažnim bogovima na zemlji. Jer bez Istinitog Boga ljudi

tumaraju na ovome svetu, traže bogove i nalaze puno lažnih bogova. Eto, po velikom

čovekoljublju Svom Gospod Hristos silazi na zemlju, postaje čovek, objavljuje Sebe kao

Bogočoveka, objavljuje da je u NJemu sav Bog i pokazuje celim životom Svojim,

celokupnim iskupljenjem roda ljudskog, celokupnim spasenjem roda čovečanskog,

pokazuje Sebe kao Istinitog Boga. Zato se današnji sveti Praznik naziva Bogojavljenje.

Danas je Bog javio Sebe svetu.

Na Božić Gospod se Hristos rodio kao malo Detence. Desilo se veliko čudo, ali

neznano čudo. Ko je On saznali su pastiri, objavili su Anđeli, ali mali krug ljudi je to

saznao. Do tridesete godine Gospod je išao kroz ovaj svet, živeo u ovome svetu ćutke,

noseći na sebe sve grehove sveta ovoga. I danas, danas je On Sebe kazao svetu, ko je On.

Današnji Praznik naziva se Bogojavljanje, a ne Uskrs. Zašto? Gle, na Uskrs je Gospod

pobedio smrt. Zar to nije velika pobeda, zar to nije velika radost za ljudski rod?

Nesumnjivo, beskrajna radost. Ali, Uskrs nije nazvan Bogojavljanje; ni Preobraženje

Hristovo nije nazvano Bogojavljanje; ni Božić nije nazvan Bogojavljanje. Zašto? Zašto ni

Duhovdan nije nazvan Bogojavljanje kad se Duh Sveti javio i sišao na Svete Apostole u

vidu ognjenih jezika i taj se veliki praznik ne naziva Bogojavljanje, a današnji praznik se

naziva Bogojavljanje. Zašto?

Zato što je ovaj Praznik pokazao jedno veliko čudo koje je počelo na današnji dan i

evo traje dve hiljade godina. Gospod Hristos na današnji dan krstio se u Jordanu od

Svetog Jovana Krstitelja i tako osnovao veliku i presvetu tajnu Svetog Krštenja, tajnu

kojom spasava rod ljudski, tajnu svetu kojom se mi grešni ljudi oblačimo u Gospoda

Hrista, kako se veli u Svetoj Tajni Krštenja.

Šta smo mi uradili sa prvorodnim grehom našim, šta su naši praroditelji uradili u

Raju pošto su učinili greh? Skinuli sa sebe sve što je božansko i obnažili sebe do stida i

srama. Gospod je došao da nas obuče u Božansku silu da nam ponovo vrati one

božanske moći koje smo imali pre nego što je naš praotac i naša pramati pala u greh.

Gospod je osnovao Svetu Tajnu Krštenja kada se krstio u Jordanu da nam da to sveto

sredstvo da se spasemo greha, đavola, smrti.

Ti sumnjaš. Da li je to tako pitaš se? Velika tajna po sredi. Javlja se Sveta Trojica.

Gospod, Sin Božji, krštava se u reci u Jordanu, a to sve spasava ljudski rod od greha, od

smrti. Ja hoću dokaze. To sve može biti bajka. Vaskrsenje Hristovo može biti bajka i

skaska i priča. Duhovdan može biti bajka i skaska i priča. Ali, eto za današnji dan

Gospod je ostavio očigledno čudo, čudo vidljivo i opipljivo svetu vodu, Svetu Vodicu.

Otkako se Gospod krstio, otad je blagodat Božja sišla na svu prirodu. Bogojavljenska

voda, kako se veli u današnjim crkvenim molitvama, Gospod je osvetio vodu, a voda

sačinjava najveći deo u svima svetovima, najveći deo u telu čovečijem. Voda, voda

osvećena!... Eto, kako se osvetila onda, tako se i danas Vodica osvećuje silom Gospoda

Hrista. Kada sveštenik Božji osveti Vodicu šta je to? Kakav je to dokaz, šta to znači?

Mrtva voda ne kvari se posle osvećenja, mrtva voda postaje prosto besmrtna, ostaje

čitava, ne kvari se, ne truli. Ko to čini, ko je to uradio? Sila Gospoda Hrista, Božanska

sila NJegova.

I to čudo mi gledamo svojim očima svaki dan. Kad god sveštenik uđe u tvoju

kuću i osveti Vodicu, gle, dešava se to veliko čudo. Duh Sveti osvećuje vodu u tvome

domu i ti imaš jedan dokaz istinitosti tvoje vere pravoslavne. Gospod Hristos

neposredno osvećuje vodu, jer to niko od ljudi učiniti ne može. Niko od ljudi, ni sav rod

ljudski ne može učiniti to čudo, ni sve nauke, ni sve laboratorije naučne ne mogu vodu

da očiste tako da se nikada ne pokvari. I najočišćenija voda u apoteci pokvari se u toku

određenog vremena. Ali Vodica Bogojavljenska, Vodica koju sveštenik osveti, ona se

nikada ne kvari.

To čudo ostavio je Gospod kroz dve hiljade godina do današnjeg dana i do

Strašnoga Suda. I kada ti i ma ko drugi posumnja i rekne: "Kako ću ja da verujem da je

Hristos Istiniti Bog? Ko mi to može kazati?" Reci mu: "Evo, evo Svete Vodice. Ona

pokazuje i dokazuje da je Hristos Istiniti Bog. Ko nju učini nepokvarljivom? Ko? Samo

On, Jedini Istiniti Bog. Niko od ljudi". Sveštenik po sebi kao čovek ne bi mogao učiniti.

Ali on kao osvećeno ...[1] lice Božje osvećuje Svetu Vodu i Gospod Hristos daje preko

njega vodi tu neiskvarljivost i nepokvarljivost.


Sumnja prijatelj tvoj, ili neprijatelj tvoj, ili današnji bezbožnici, i viču: "Nije Hristos

vaskrsao, nije vaskrsao. To su priče, to su bajke". Ej, prijatelji i neprijatelji, kakva bajka,

kakva skaska, kakva priča? A šta je Sveta Vodica? Odakle ona? To je Gospod ostavio

kao znak da veruješ i u sva ostala čuda, sva ostala čuda. I u čudo NJegovog Vaskrsenja,

i u čudo NJegovog Preobraženja, i u čudo Svetog Duha, i u čudo NJegovog Svetog

Krsta. Da li veruješ u sva čudesa o kojima piše u Evanđelju? Da li veruješ da je

vaskrsavao On mrtve, da je izgonio demone, da je lečio i isceljivao od svih bolesti.

Dokaz evo ti Svete Vodice... Svete Vodice koju ti, bezbožniče i neprijatelju Hristov,

nikada ne možeš da učiniš neprolaznom i nepokvarljivom. Dok ne dokažeš da ti možeš

dušom svojom ljudskom i silom da vodu osvetiš i učiniš nepokvarljivom, onda ću i ja

pristati uz tebe, a dotle to je bezumlje što govoriš. To je neistina i laž.

Sveta Vodica eto dokaza Vaskrsenja Hristovog, eto dokaza svih čudesa Hristovih.

Gospod je ostavio to čudo da bude očigledno svima nama, a sve je ostalo, braćo, ostavio

našoj veri. Tebi se daje na današnji veliki Praznik dokaz. Sveta Vodica kao očigledan

opipljiv dokaz da je Gospod Hristos Istiniti Bog. A da veruješ u Vaskrsenje Hristovo

ostavljeno je tvojoj veri, tvojoj slobodnoj volji, tvome podvigu da pokažeš da li hoćeš

dobrovoljno za Hristom ili ne. Ti se snebivaš, teško ti je da poveruješ, ali pazi, tu je

Sveta Vodica. Sama svedoči da je On zaista vaskrsao, da On neprekidno živi, živi evo

već dve hiljade godina, i živeće večito. I On je taj Koji Svojom božanskom čudotvornom

silom čini to veliko čudo osvećenja Vodice i čini sva ostala čudesa.

Gospod je ostavio nama, našoj slobodi, hoćemo li ići za NJim ili nećemo, da li

ćemo verovati u NJega kao Istinitog Boga ili nećemo. "Blago onima koji verovaše a ne

videše" veli Spasitelj Apostolu Tomi kada je on opipao, posle Vaskrsenja, pružio ruke

svoje i opipao rebra NJegova i ruke NJegove i noge NJegove i uverio se da je Gospod

zaista vaskrsao u telu i sa telom. A Gospod je sa prekorom rekao Tomi: "Blaženi koji ne

videše a verovaše."[2]

Vera, gde ti je vera? Vera je poverenje u Gospoda Hrista, poverenje u Gospoda

Hrista. Zar ti nemaš poverenja u NJega, zar ti misliš da On govori laž? Ti misliš da je

NJegovo Evanđelje laž, da je NJegovo Vaskrsenje laž, ili NJegovo Preobraženje laž. Evo

Svete Vode. Ona svedoči da je sve to istina, da je sve to istinit događaj. Blaženi koji ne

videše a verovaše. Ostavljeno je mnogo prostora i tebi i meni, tvojoj volji i mojoj ili da

izaberemo i idemo za Istinitim Bogom, ili da se odreknemo i odbacimo Ga. Zato je vera

veliki i težak podvig, lični podvig. Zavisi od moje slobode hoću li ja da verujem u

Gospoda Hrista i da živim po NJegovom Evanđelju. Od čega zavisi sve? Sav ja zavisim

od svoje vere i u ovom i u onom svetu. I ti, i svako ljudsko biće, zavisi od toga kakav je

njegov odnos prema Istinitom Bogu. Da li je našao Istinitog Boga u ovome svetu? Ako

nije našao Istinitog Boga, sebe nije našao. Ne zna čovek onda sebe ko je i šta je?

Današnji Praznik jeste praznik Svetlosti Božanske, koja se javila u licu Gospoda

Hrista. I kad se Bog javio, On nam objavljuje svu istinu o svima svetovima i svu istinu o


čoveku. Čovek, radi čega je čovek rođen, radi čega je čovek stvoren? Kazuje nam Sveta

Tajna Krštenja koju Gospod danas ustanovljava. Čovek je rođen za besmrtnost i Život

Večni. Greh je došao u čoveka i isterao iz njega besmrtnost. Gospod silazi u ovaj svet da

nam kroz Svetu Tajnu Krštenja da sveto sredstvo da mi ljudi ponovo postanemo

besmrtni, ponovo sagledamo smisao i cilj svoga života, da ugledamo cilj radi koga smo

stvoreni.

Zašto je Bog stvorio čoveka, zašto? Za besmrtnost i Život Večni. Molitve koje se

čitaju pri osvećenju Vodice govore nam o tome. Voda se osvećuje da je mi pijemo i da

njome kropimo da bi se ispunili besmrtnosti Božanske. NJu mi pijemo i njome se

kropimo da nam bude voditelj u Život Večni. Eto šta je Sveta Vodica kojom ti danas

puniš svoje staklence. Šta nosiš iz Crkve? Čitava reka osvećenih voda. Šta nosiš kući

svojoj? Nosiš voditelja u Život Večni. Pazi, brate i sestro. Sveta vodica, svetinja velika,

neka stoji pod kandilom i ikonom u tvome domu. Ti kad god pogledaš, pokloni se i reci:

"Gospode, hvala ti za ovo veliko i sveto čudo kojim Ti, ovom Svetom Vodicom, odgoniš

zlo iz moga duha, nečastive odgoniš iz moga doma, nečastive odgoniš iz moje duše

grehe, osvećuješ me njome i obesmrćuješ njome".

Danas, danas svaki pravoslavni hrišćanin postaje čudotvorac i učestvuje u jednom

velikom čudu Božjem, u čudu osvećenja Vodice. Svi smo mi pravoslavni hrišćani,

istinski poklonici Istinitog Boga, ustvari čudotvorci, jer živimo u čudesima Božijim. A

na prvom mestu živimo Svetim Krštenjem i blagodaću i silama koje nam je Gospod dao

pri Krštenju. Ali živimo i ostalim Svetim Tajnama: Svetim Pričešćem, Svetom Vodicom i

svim onim što je u Crkvi Hristovoj. Gospod je došao u ovaj svet, javio se Istiniti Bog i na

današnji dan, na dan velikog Praznika Bogojavljanja, kazao Sebe svetu. I braćo, Gospod

je Hristos ostao u ovome svetu, ostao u Crkvi Svojoj. On je večno Bogojavljanje. Kazao je

Sebe da je Istiniti Bog u čoveku, i pokazao da je On Bogojavljanje, i Crkvu osnovao na

Sebi. On je Glava Crkve Svoje, a mi telo, članovi te Crkve Hristove, tog duhovnog

tela[3]. Mi zavisimo od Glave naše, od Gospoda Hrista. Mi živimo NJime. I zato mi

hrišćani treba da budemo nosioci Boga u ovome svetu. Mi hrišćani treba da budemo

nosioci Gospoda Hrista u svome životu, da javimo i objavimo Boga svima i svakome.

Zato su hrišćani u ovome svetu da budu primer hristolikog života ljudi u ovome svetu i

da budu putokaz svakome čoveku kako treba čovek da živi u ovome svetu i radi čega je

čovek u ovome svetu.

Današnji veliki sveti Praznik jeste Svepraznik. On nam objašnjava sve ostale

praznike i kazuje nam veliku tajnu Hristovu. A tajna Hristova je u tome da je On Istiniti

Bog i Istiniti Čovek, Bogočovek. I krsteći se danas u Jordanu od Svetog Jovana Krstitelja,

On nam daje primer i zapovest da se i mi, ako hoćemo očišćenje od greha, oslobođenje

od smrti, oslobođenje od đavola, da se i mi moramo krstiti. Kršteni smo, hvala Bogu, ali

često puta mi grešnim životom svojim, gresima svojim ne objavljujemo Boga, nego se

odričemo Boga. I mnogi bezbožnici i nevernici ukazuju na nas hrišćane: Pa kakav mi je


to hrišćanin! On živi tako, i tako, i tako. Zašto da verujem ja onda u Hrista kad je on

tako rđav čovek? Utoliko je veća odgovornost za nas, braćo hrišćani. Mi smo primili i

poznali Istinitog Boga i, ako ne živimo po NJegovom Svetom Evanđelju, teško nama u

onome svetu, a često biva teško i u ovome svetu. Jer dobrota Božija čeka pokajanje

svakoga od nas. Bog dugo trpi, ali ako čovek ostane u svojim gresima uporno, ako ih ne

ispoveda, on oslepi dušu svoju, oslepi um svoj, postaje rugač, psovač, kradljivac,

pohotljivac, postaje neizlečivi bolesnik od greha i strasti. To je najstrašnija bolest u

ovome svetu, ne rak, ne tuberkuloza, niti ikakva telesna bolest može biti tako strašna

kao što je greh. Greh jeste rak za dušu. I ako ga čovek hrišćanin ne ispoveda, rak se

razvija i razgriza mu svu dušu, umrtvljuje je. Mi hrišćani imamo lek za svaki greh.

Gospod nam je to dao, Gospod je to objavio, Crkvi Svojoj ostavio Sveto Pokajanje.

Kršten si, a opet grešiš. Kaj se, eto drugog Krštenja. Pokajanje, to je kao drugo

Krštenje. Bog je dao i tu silu nama da nas spase od svakoga greha koji mi činimo posle

Svetog Krštenja.

Zato, braćo moja, ne zaboravljajmo nikad veliku istinu ovog velikog i svetog

Praznika Bogojavljenja. Javio se Istiniti Bog, dao nam je sva sredstva za spasenje, dao

nam je Život Večni, dao nam je Istinu Večnu, dao nam je Pravdu Večnu da time živimo,

da time sebi osiguramo Život Večni u onome svetu. Mi ljudi na zemlji ne znamo i nismo

znali šta je to pravda, dok se Gospod Hristos nije javio u ovome svetu živeći u njemu

bez greha i pobedivši smrt. Mi nismo znali u ovome svetu šta je istina dok se Gospod

nije javio na ovome svetu i rekao za sebe: Ja sam Istina."[4] LJudi koji se odriču Gospoda

Hrista potpuno su u laži, ne u jednoj, u hiljadama laži, jer Gospod je Istina. On sve što je

rekao sušta je istina. Sve što je rekao o svetu, o suncu, o mesecu, o zvezdama, o

nebesima, o raju i o paklu, sve je istina, istina do istine. Sve to sačinjava Večnu Istinu

NJegovu, i svu Istinu.

On, Istiniti Bog, Koji je danas javio Sebe kao Svetu Trojicu, neka nam svima bude

u pomoći svakoga dana i svake noći. Neka nas vodi i rukovodi uvek sa Večnom Istinom

i Večnom Pravdom, da nas hrišćane uvede u Nebesko Carstvo, gde blista radost, svaka

božanska radost, gde blistaju sve večne božanske istine, istine koje se izlivaju iz čudesne

Ličnosti Gospoda Hrista, Koji je sam Istina. NJemu slava i hvala sada i uvek i kroza sve

vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Neka reč nečujna na traci. Prim. prepis.


2. Jn. 20,29

3. Ef. 1,22-23; 4,15-16

4. Jn. 14,6

Beseda 2. na Sveto Bogojavljanje


sadržaj

Hristos se javi! Vaistinu se Bog javi! I objavi svu istinu o Bogu, svu istinu o

čoveku, svu istinu o svetu, svu istinu o tebi, o meni, o svakome ljudskom biću; svu

istinu o nebu, svu istinu o zemlji, svu istinu o svima bićima i svima stvarima. "Javio si se,

Hriste Bože, i svet si prosvetio", tako se završava današnja najvažnija pesma i

molitva. Javio si se Hriste Bože i svet si prosvetio, slava Tebi![1]

Dok Bog nije sišao u ovaj svet, šta je ovaj svet bio? Tamnica, mrak, mrtvačnica,

pakao... Sišao je Gospod s Neba i postao čovek. To je najvažniji događaj u svima

svetovima. To je najvažniji događaj za čoveka, za svakog čoveka, za svako ljudsko biće.

Gle, u telo čovečije obukao se Bog, i time pokazao, šta? Pokazao da je On telo naše i nas

ljude stvorio za Boga da mi smestimo Boga u sebi[2]. Javio se Bog i Gospod Hristos i

gle, kazao svu istinu o Bogu, kazao svu istinu o Svetoj Trojici, kazao nam Istinitog Boga

i pokazao, ne samo kazao nego i pokazao[3]. Jer On, On i jeste Istiniti Bog. Dokaz: jači

od smrti, jači od đavola, jači od greha, jači od svakog ljudskog bića, jači od svih

svetova...[4] Eto On Istiniti Bog u telu ljudskom raskinuo okove smrti, vaskrsao iz

mrtvih, razrušio pakao, skrhao, obezoružao đavole. Da, to samo može činiti Istiniti Bog!

I On, Istiniti Bog, Istinita Svetlost, sišavši u naš svet obasjao je sve takozvane

bogove, obasjao je lažne bogove. Pun je svet bio do dolaska Gospoda Hrista lažnih

bogova... lažnih učitelja Apolona, Zevsa i drugih i drugih. Pun je svet i danas lažnih

bogova. I danas, Evropa naročito, postala je tržište, tržište na kome sebe prodaju lažni

bogovi, lažni spasioci čovečanstva, lažni usrećitelji roda ljudskog. Obasjani svetlošću

Hristovom oni pokazuju ko su, oni pokazuju šta su. Vi koji nama nudite sreću,

usrećujete Evropu, Ameriku, Aziju, Afriku ... Puno planova u svakom džepu, planova

za spasavanje sveta, šta vi možete? Možete li da nas odbranite od zla? Ne. Možete da

nas odbranite od nepravde? Ne. Sve je više nepravde u ovom svetu kojim vi vladate,

sve je više zla u ovome svetu kojim vi upravljate, sve je više smrti u ovome svetu kojim

hoćete potpuno da zavladate. Rat ovde, rat onde, klaonica ovde, klaonica onde, to su

lažni bogovi i usrećitelji čovečanstva.

Gospod došao u ovaj svet na današnji veliki i sveti dan, krstio se u Jordanu i

osvetio vodu i osvetio svu prirodu. Vi ste svedoci toga, tog neprekidnog čuda

NJegovog. I danas ćemo osvetiti vodu, i danas ćemo osvetiti sve vode, i danas ćete vi

zahvatiti Svetu Vodicu koja se ne kvari. Gle, šta čini Istiniti Bog! Vodu, mrtvu vodu

pretvara u čistu, i besmrtnu, i nepokvarljivu. A to čini On zato da bi pokazao da mi koji





se krštavamo tom Svetom Vodom, mi se očišćujemo i mi se obesmrćujemo. Iz nas se

progoni sve što kvari našu prirodu, progoni sve što je smrtno, sve što je đavolsko, sve

što je zlo, grehovno. Kada se mrtva voda, mrtva priroda osveti i prosveti Gospodom

Hristom šta je ...[5] čovekom koji je sazdan po slici i prilici Božjoj.

Danas divna molitva i crkvene pesme koje se pevaju i čitaju ovih dana, sve govore

o tome kako se sva priroda uplašila videvši Boga: "vode se uplašile i pobojale, videvši

Gospoda Hrista, videvši Tvorca svog gde se krštava; Jordan se uplaši i vozvrati se", udari

unazad; vode se zapanjiše, Anđeli s neba sleteše da vide čudo neviđeno, da vide Boga

koji u vodama Jordanskim očišćuje svet, razmrskava glave demona, i spasava ljude od

večne tame i večne pomrčine.[6]

Gospod Hristos, pokazavši nam Istinitog Boga, dao nam je znanje i svetlost da nas

nijedan lažni bog ne zavede. Tako hrišćanina, pravog hrišćanina, nikakvi lažni bogovi,

nikakva lažna učenja zavesti ne mogu. Gospod je sišao u ovaj svet, Svetlost Nezalazna,

Svetlost Božanska, i obasjao sav svet od vrha do dna, obasjao sav svet i pokazao šta je

Istina, a šta je laž. Istina je samo ono što je od Boga, samo je On Istina Gospod

Hristos![7] Sve drugo što je protiv NJega i što nije od NJega - eto laž do laži. U to se

može uveriti svaki od vas. Sa Gospodom Hristom ti uvek putuješ iz istine u istinu, i

živiš istinom i istinom. Bez NJega, lako se svaki od nas spotiče i, avaj, ne zna ni šta je

istina, ni šta je laž.

Gospod je sišao u naš zemaljski svet i obasjao sve što se zbilo u ovome svetu,

osvetlio pravdu i nepravdu. Pravda! Šta je pravda? Pravda je NJegovo Sveto Evanđelje -

Pravda je On! A nepravda sve što je protiv NJegovog Evanđelja. Ko ima oči da vidi neka

vidi: može videti i danas. Ko ima uši da čuje, neka čuje: može to čuti i danas. Sišavši u

ovaj svet Gospod je kao Sunce, Neugasivo Sunce nesravnjeno jače od ovog sunca,

svetlije i blistavije obasjao sve dubine našega života, sve dubine neba i zemlje, obasjao

sve od pakla do Raja, od đavola do Boga, i time pokazao šta je dobro, a šta je zlo. Dobro

je samo ono što je od Boga, a zlo je sve ono što je od đavola. Eto nauka od Gospoda

Hrista.

Putevi koji sa zemlje vode ka Nebu, kakvi su to putevi? Te puteve je Gospod

obasjao, i te je puteve osvetlio i prosvetlio, i pokazao da putevi koji sa zemlje vode ka

Nebu, vode u Carstvo Nebesko, u Raj. Ali, isto tako, pokazao i puteve koji sa zemlje

vode naniže, koji vode u pakleni svet, u carstvo zla, u carstvo crnih demona. On kazao

tajnu svake stvari u ovome svetu, On kazao istinu svakome čoveku o njemu samom.

Gle, On je obasjao čoveka u svima njegovim dubinama i visinama. Pokazao je i objasnio

je radi čega je čovek u ovome svetu, šta je čovek, radi čega je čovek? Telom od zemlje, a

dušom od Boga. To je nauk Hristov o čoveku. Ne samo to, nego je obasjao još i čoveka u

svima večnostima. I telo i duša stvoreni su za Život Večni to je nauk Gospoda Hrista,

neviđen i nečuven. Ne samo nauk, nego i dar; to niko ne može dati čoveku osim NJega:




Večni Život, vaskrsenje tela, vaskrsenje duše i pobedu nad smrću. Čovek je stvoren da u

ovome svetu stekne Život Večni.

Stiče ga Gospodom Hristom Koji pobeđuje smrt Svojim vaskrsenjem dajući svima

nama silu da na dan Strašnoga Suda svi mi vaskrsnemo sa telima svojim iz smrti. To je

put naš, put koji je Gospod Svojom Božanskom svetlošću obasjao. I put tvoj i moj, i put

svakoga čoveka proteže se ili od zemlje do Neba, ili od zemlje do pakla. Trećeg puta

nema.

Tu istinu kazao je i objasnio i objavio Gospod Hristos. NJegovo Evanđelje, sva

Crkva NJegova, sva je u tome i na tome da nauči čoveka, da mu da Život Večni. Eto, to

je naš cilj, braćo, u ovome svetu, nikakav manji i drugi cilj. Jesmo li služili Istinitome

Bogu, Koji je, eto, danas pokazao i objavio Sebe svetu? I ne samo danas, nego eto dve

hiljade godina pokazuje Sebe Gospod Hristos da nema drugog Boga i da je On jedini

Koji osigurava čoveku večni smisao i daje mu Večni Život. Kako živimo mi u ovome

svetu, radi čega živimo? Eto, Gospod naš je dao Svoje čudesno Evanđelje, dao nam je i

Božanske sile[8], ne samo nauku i učenje, nego nam je dao i silu da to učenje ostvarimo,

da to učenje u život pretvorimo.

Šta je Sveta Tajna Krštenja, kojom se Gospod danas krstio, a mi smo se krstili,

posle svog rođenja na ovaj svet? Šta je Sveta Tajna Krštenja? Krštenjem se oblačimo

u Gospoda Hrista[9], to je ono što Gospod pokazuje na Jordanu. U svakom čoveku koji

se krštava, u svakome detetu, Gospod uništava demonsku silu, uništava zlu veliku

strašnu đavolsku silu. I čovek kršten, svaki hrišćanin dužan je kao onaj koji se obukao

u GospodaHrista, da živi po Evanđelju Hristovom: da NJegov život ponavlja u ovome

svetu, da čini dobra koja je i On činio, da bude milostiv kao što je i On bio milostiv, da

bude pravedan kao što je i On bio pravedan. Reći ćeš: Ne! Ja ne mogu! Da, istina: On je

Bog, a ti si čovek. Zato kao čovek da se neprestano trudiš, da raste pravda tvoja u tebi,

da raste ka Bogu i ljubav tvoja i molitva tvoja, i post tvoj, da sve to podiže tebe ka Nebu

kao hrišćanina. Ne dopusti da te gresi svaljuju u pakao, a gresi nikuda ne vode nego u

carstvo zla.

Gospod je došao u ovaj svet, dao nam je sve Božanske sile koje su nam potrebne

za Život Večni, koji počinje ovde i završava se u onom svetu. Svaki od nas kao hrišćanin

ima taj zadatak, jedan jedini zadatak: da sebi osigura, čestitim i poštenim životom u

ovome svetu, Život Večni na onome svetu. To je cilj i moj i tvoj i svakog ljudskog bića.

Zato mi hrišćani ne prestajemo slaviti Gospoda Hrista, Koji je postao čovek; On, Istiniti

Bog, javio se i živeo na zemlji među ljudima, izgradio naše spasenje, izgradio pobedu

nad smrću, izgradio Večni Život za svakoga od nas. Da, nemamo opravdanja ako

svesno grešimo i ne kajemo se.

Pomisli radi koga je došao Gospod u ovaj svet? On Bog postao je čovek da te nauči

Božanskom dobru. Božanskom dobru, a ti i dalje srljaš iz greha u greh, iz zla u zlo...[10]

Da Spasitelj u ovaj zemaljski svet nije došao i govorio vam, greha ne biste imali[11]. Ali





pošto je On došao i kazao vam svu istinu o nama, o svetu, o čoveku, o svakoj stvari,

onda nemamo izgovora ako gazimo NJegove zapovesti, ako ne živimo po NJegovom

Svetom Evanđelju.

Ako ništa drugo neka nam Sveta Voda Bogojavljenska bude učitelj i voditelj u

Život Večni. Eto, mi ćemo se kroz pola sata moliti Bogu i osvetiti vode i moliti se da

nam Sveta Voda, Vodica Bogojavljenska bude voditelj u Život Večni, voditelj. I ti u

svojoj kući držeći Svetu Vodicu, gledaj na nju kao na živo biće, kao na anđela koji te

vodi u Život Večni. Sveta Vodica je zato u svakoj hrišćanskoj kući da njome osvećujemo

sebe i svu kuću svoju, da izgonimo iz nje nečiste sile, ali prvo iz duše svoje.

Sada kažemo ovo o bezbrojnim Svetiteljima Crkve Hristove, to su učitelji Crkve

naše: Sveti Jovan Krstitelj, Sveti Apostoli, Prepodobnici, Mučenici... Hiljade i hiljade

svetih voditelja u Život Večni. Svaki voditelj, eto Večnoga Života, eto Gospoda Hrista

ponovljenog u svakom Svetitelju. A Svetitelji su ljudi kao i mi. Zato je naše da se

trudimo, da pobeđujemo u sebi svako zlo i da ispunjujemo sebe svakim evanđeljskim

dobrom. Gospod Koji se danas krstio u Jordanu radi nas i radi našega spasenja...[12]

NAPOMENE:

1. Tropar Bogojavljenja. Prim. uredn.

2. Kol. 2,9-10

3. Jn. 1,18



6. Delom doslovno prevedene, a delom prepričane Bogojavljenske crkvene pesme. Prim. uredn.

7. Jn. 14,6

8. 2 Petr. 1,3

9. Gal. 3,27

10. Par reči nejasno na traci. Prim. prepis.

11. Jn. 15,22

12. Kraj trake na magnetofonu (nezavršena Beseda). Prim. prepis.

Beseda 3. na Sveto Bogojavljenje


sadržaj



Vaistinu se Bog na zemlji javi! LJudije veselitesja, dnes Bog javljajetsja", tako kliče

Crkva u jednoj divnoj današnjoj pesmi i molitvi. LJudi, veselite se, danas se Bog javlja!

Bog se javlja to, to je najveći događaj u istoriji zemlje, najveći događaj za rod ljudski. Bog

se javio na zemlji, ljudije veselite sja.

Kad se Bog javi, sve što je protiv Boga mora da iščezne. Sve što neće večni Zakon

Božji, to se smrzava u smrti, u zagrljaju nečistih sila.

Sobom objavljuje šta, koga? Objavljuje Istinitoga Boga. Javlja se u ovome svetu u

kome su ljudi poizmišljali bezbroj lažnih bogova. U ono vreme bilo je puno

mnogobožačkih naroda, i danas je puno lažnih bogova u svetu. LJudi izmišljaju puno

novih božanstava da zamene Gospoda Hrista, Istinitog Boga. Avaj! kakav užas, kakav

škrgut zuba! Jer ljudi neće Istinitog Boga! Jer Istiniti Bog u ovome svetu za nas ljude, šta

je? Onaj Koji nama ljudima može da osigura Život Večni, da nas izbavi od smrti, da nas

izbavi od zla, da nas izbavi od greha, od tih najvećih muka bića ljudskih; da izbavi duše

naše, braće naše i vascele zemlje ove. Lažni su bogovi oni koji ljudima obećavaju sve

drugo, samo ne mogu da uklone smrt, i ne mogu da pobede zlo i greh.

Gospod Hristos, Koji je jedini pobedio smrt Vaskrsenjem Svojim, On je taj koji je

time pokazao i dokazao da je zaista Istiniti Bog. A onda, bezbrojnim čudesima od tada

do današnjeg dana i od današnjeg dana do Strašnog Suda. Sve što je samozvanstvo,

samozvani bog, sve ono što je u ludilu zemaljskom sebe proglasilo za boga, sve se to

grči kao nemoćna nula pred Istinitim Bogom i Gospodom Hristom. I mi ljudi, kada

otvorimo oči, kada pogledamo, isto nam se predlaže i danas i juče i sutra. Koliko lažnih

bogova! Onda, onda ko ima uši da čuje neka čuje, ko ima oči da vidi neka vidi, šta je

Gospod Hristos, i koliko je On iznad svih ljudskih bića, iznad svih tvari i stvari ovoga

sveta, iznad Nebesa, i šta On daje nama ljudima, šta On daje! Kada se On javlja na

zemlji, gle, u NJemu i sa NJim javlja se Večna Istina Božja. Večna Istina Božja, jer od

NJega beži svaka laž, a laž je niko drugi do sam đavo! On je laža i otac laži objavljuje

Spasitelj u Svome Evanđelju[1]. I ti i ja, mi znajući istinu možemo se braniti od svake

laži koja nasrće na nas iz ovoga sveta, i kroz razne ljude, i kroz razna učenja, i kroz

razne lažne nauke, a njih je danas napretek. I mi, znajući da se Gospod Hristos javio kao

Bog među nama ljudima, znamo šta je Istina i Ko je Istina. Veli se u Svetom

Evanđelju: Istina postade, od Isusa Hrista postade[2]. NJe kao da i nije bilo.

Mi smo ljudi odbacili od sebe, odbacili Božju Istinu. Zašto? Zato jer smo pošli za

grehom, grehom koji je glavna laž đavola. Nas ljude đavo laže kroz greh! Zar ne

obećava đavo svakome od nas kroz greh kakve slasti, kakve naslade. Zar srebroljubcu

kroz greh srebroljublja ne obećava bogatstvo, zar preljubočincu ne obećava najveće

radosti u bludu? Zar gordeljivcu ne obećava najveće radosti u gordosti i osionosti? Kroz

svaki greh đavo laže čoveka. To je njegova priroda. I čovek i rod ljudski zavolevši greh,

odbacivši Božje Zakone, odbaciše od sebe Istinu Božju, i svi utonuše u laž. Vi ste deca

oca laži, veli Spasitelj Jevrejima koji NJega gone, vi ste deca đavola, a on je laža i otac



svake laži[3]. Đavo laže ljude, kroz greh ovladao je svetom. Da se Gospod nije javio, da

On Bog nije sišao na zemlju, da nije ostao na njoj, o, odavno bismo se mi svi pretvorili u

male ili velike đavole i đavolčiće; davno bi se rod ljudski raspao u bezbrojnim lažima, u

bezbrojnim smrtima. Samo blagodareći NJemu, Gospodu Hristu mi, mi znamo Istinu.

Idući za Istinom mi spasavamo sebe od svakoga greha, od svake laži nečastivoga. Kad

se Bog javi na zemlji, on donese s Neba sve što je Božje.

Gle, javi se na zemlji kao Bog i Čovek, kao Bogočovek Gospod Hristos, javljajući

svetu Večnu Pravdu. LJudi, zbunjeni svojim zabludama, svojim lažnim učenjima,

svojim gresima, zaboravljaju na Pravdu Božju, iskvaruju Pravdu Božju, odbacuju

Pravdu Božju. Javlja se On, Koji jeste sav oličenje Pravde Božje, sav Pravda za nebo, sav

Pravda za zemlju, sav Pravda za rod ljudski, sav Pravda za mene i za tebe. Ko će tebi i

meni dati pravdu, ako ne On? Probaj, pokušaj, da ti ljudi osiguraju pravdu u ovome

svetu, pa ćeš videti kako ćeš se ugruvati o bezbroj stena, o bezbroj nepravdi ljudskih. A

On, On usađuje u svačiju dušu Pravdu Božju. I sa NJim, kada se On javio na zemlji i

ostao na zemlji, javlja se i ostaje na zemlji Večna Pravda Božja. Sve što je Božje, večno je.

Eto, i Pravda Božja je večna.

I On, Blagi i Čovekoljubiv Bog i Gospod, postao je Čovek da tebi, čoveče, i meni

da još šta? Večnu LJubav Božju. Večnu LJubav Božju tu radost Neba, i svih Anđela

nebeskih. Jer da nije On imao ljubavi prema nama ljudima grešnim, ne bi prljao On

sebe, ne bi sišao On u telo, blatnjavo telo ljudsko, ne bi sišao u čoveka koji je bio rob

smrti. A čovek sav zaudara na grob, sav zaudara na smrt, ne na jednu, na hiljade smrti.

A On, u beskrajnoj LJubavi Svojoj, postaje Čovek da silom Božanstva Svog istera iz nas

smrt, smrad, smrad greha, da božanski miomir razlije po biću ljudskome, po duši i po

telu ljudskom. Sveti Apostol objavljuje krštenim Hrišćanima i veli: "Vi ste miris Hristov

Bogu"[4]. Miris Hristov očistio vas od greha, očistio vas od strasti, očistio vas od smrada,

i gle, čovek koji je do Hrista bio smrad, postaje miris Božiji. Kakva čast za čoveka, kakva

radost! Ne smrdi čovek više pred nebom i pred Bogom. Miriše na Boga otkako se

Gospod Hristos javio na grešnoj zemlji ovoj.

I On, sišavši na zemlju, postavši Čovek, u malo telo ljudsko smestio je još, šta?

Kakav dar daje nama ljudima? Večni Život, braćo, Večni Život! To je najveći dar koji je

On mogao dati nama ljudima. Pobedivši našu smrt, On nam osigurava Život Večni i

besmrtni, i daje nam ga jer ga ima. Ko to može dati rodu ljudskome? Ko to može dati

meni i tebi, tvojoj deci, oče i majko, i tvojim roditeljima, sine i ćerko? Samo On, Koji je iz

velikog milosrđa i velike ljubavi postao Čovek da nama ljudima, da meni čoveku i tebi

čoveku, da Večni Život. Da budeš jači od svega što se zove smrt, da budeš jači od svega

što se zove greh, da budeš jači od svega što se zove strast, da budeš jači od svega što se

zove đavo, da budeš jači od svakog stvorenog bića. Da, samo Gospod Hristos je to

darovao ljudima. Život Večni, eto dara koji nam niko ne može dati osim NJega. On je

zato i postao Čovek da nam da Život Večni. Kada Sveti Apostol Pavle hoće da skrati



Evanđelje, da nam ga kaže u nekoliko reči, on veli i poručuje i piše u svojim

Poslanicama: "Bori se u dobroj borbi vere. Muči se za Život Večni na koji si pozvan"[5]. Muči

se za Život Večni na koji si pozvan.

Tvoje i moje zvanje, kao hrišćana, jeste da se u ovome svetu mučimo za Život

Večni, da nam neko ne ukrade Život Večni, koji nam Gospod Hristos daje i nudi. Daje

nam kroz Sveto Krštenje i Sveto Pričešće, kroz celo Svoje Evanđelje i kroz svu Crkvu

Svoju. Muči se za Život Večni. Da, jer i Hristova Pravda, Hristova Istina, Hristovo

Evanđelje nije ništa drugo nego borba za Život Večni. Postavši čovek Gospod nam je

sneo s Neba sve Blage vesti, sneo je Nebesko Evanđelje, Večno Evanđelje[6], i dao ga

Crkvi Svojoj, i ostavio nama da se spasavamo njime. A mi, šta mi treba da činimo? Eto,

pred nama je Večno Evanđelje Hristovo, Večna Pravda, ono dobročinstvo što je Gospod

objavio kada je krenuo kroz ovaj svet, počeo propoved Evanđelja svog. "Pokajte se i

verujte u Evanđelje" time je Spasitelj počeo svoju propoved: Pokajte se i verujte u

Evanđelje![7]

Jer, kada je greh u čoveku, greh kod čoveka, greh u rodu ljudskom, greh svuda po

zemlji, šta ostaje ljudima nego da se spasavaju od greha? A najsigurnije sredstvo i

glavno sredstvo protiv svakoga greha jeste pokajanje, svaki lično da se pokaje pred

Gospodom za grehe svoje. Pokajte se i verujte u Evanđelje! To je osiguranje Večnoga

Života, to je ta muka za Život Večni, to je mučenje za Život Večni. Jer svaki greh hoće da

se zadrži u meni i u tebi. Ako sam srebroljubiv, srebroljublje mi zahvati dušu, srce, hoće

da me drži u svom strašnom zagrljaju, hoće da ostane večno u meni. A ja, imajući

Evanđelje Gospoda Hrista pred sobom koje me spasava od toga, šta da radim? Da se

borim, da čupam to iz sebe, da raspinjem sebe, da se mučim i borim sa svojim grehom i

da ga najzad izbacim iz sebe. To je ta muka na koju sam pozvan kao sreboljubac. Ili si

gordeljivac, oholac, koji smatra sebe za nešto veliko u ovome svetu, a ne zna da je time

ustvari u vlasti nečastivoga. Šta može da radi? Da se pokaje, da oslobodi sebe od te

unutrašnje aždaje, duhovne aždaje, da spase sebe od oholosti, od gordosti. Da zasadi u

duši svojoj, da zacari u njoj smirenost evanđelsku, da smiri sebe pred Gospodom

Hristom i pred braćom, pred ljudima, da se kaje za svoje grehe i za grehe sve braće

svoje oko sebe. Na to si pozvan, muče se za Život Večni!

Gle, za plugom si, muči se za Život Večni, reci: Gospode, blagoslovi! Ovo je Tvoje: i

njiva i plug i ja, sve to, sunce, vazduh, sve je Tvoje. Šta je moje? Ništa, Gospode! Ja sam

samo najamnik kod Tebe.[8] Daj mi sile i moći da budem radostan najamnik da služim

Tebi, svaki posao svoj.

Ili si za tezgom, gle, muči se za Život Večni. Da tezga tvoja bude Evanđelje tvoje, da

radiš i služiš Bogu, čestito i pošteno da život provodiš. Ili si za knjigom, muči se

Večnome Životu. Muči se za Život Večni\ Ma koji posao da radi čovek hrišćanin, pozvan

je, uvek pozvan da taj posao pretvori u svoj put ka Gospodu, da pretvori taj posao u

sticanje Večnoga Života, da pretvori u zlato kojim kupuje Večni Život sebi. Tako





hrišćanin i dan i noć provodi u toj glavnoj brizi svojoj kako da stekne Život Večni, kako

da osigura sebi Život Večni.

Gle, svi u ovome svetu živimo trenutak jedan. Sto godina to je sto minuta! A tamo

Život Večni! Šta onda, šta za moju dušu, šta za tvoju dušu da uradimo, šta nas očekuje?

Šta mene očekuje tamo? Ako nisam Evanđeljem Hristovim stekao sebi večno

blaženstvo, teško meni u onome svetu kada me počnu rastrzati sve nečiste sile kojima

sam dušu svoju dao kroz nepokajane grehe. A ostaneš li u gresima u ovome svetu, kako

si hrišćanin? Kako se pričešćuješ svake godine po nekoliko puta? Teško tebi, ako se nisi

borio protiv svojih grehova, nisi se trudio da ih iščupaš iz sebe, izbaciš iz sebe. Onda,

onda, osuda tvoja biće strašnija nego osuda nad neznabošcima. Ne reci: a ja ne mogu,

nemam vremena! Imaš vremena, uvek da se prvo seti Boga, pa onda svog posla. Kada

imaš vremena da psuješ, da jezik svoj, dušu svoju poganiš, seti se ponekad da to vreme

upotrebiš na slavoslavlje, da hvališ Boga, da se moliš Bogu, da se kaješ za grehe

svoje. "Ištite i daće vam se" objavljuje Gospod u Evanđelju svom. "Tražite i naći ćete,

kucajte i otvoriće vam se". I dodaje Gospod Blagi: Jer svaki koji ište, prima; svaki koji traži

nalazi"[9]. I ti išti od NJega Svemilostivog da te oslobodi tvojih grehova, a NJegovo

obećanje ni trunke laži ne može imati u sebi, jer je On rekao: "Svaki koji ište prima". I ti i

ja primićemo ako iskreno budemo molili Gospoda Hrista da nam oprosti sve grehe

učinjene javno ili tajno, da to ispovedimo pred sveštenikom, i da se pred Bogom stalno

kajemo za grehe svoje. I nesumnjivo ono što tražiš, primićeš. A ti i ja tražimo šta? Večni

Život od Gospoda, Koji nam je On dao i daje nam neprekidno, samo pod uslovom

našeg pokajanja, da se pokajemo, da se borimo protiv greha, da nećemo greh, da ne

volimo greh, da omrznemo greh. To je naša dužnost, naš hrišćanski poziv.

A Blagi Gospod, eto, sve nam je dao da nam pomogne u tome, da ostvarimo svoj

glavni poziv, sve nam je dao, od Svete Vodice do Duha Svetoga. Gle, kakvo je čudo

ostavio Gospod kao podsetnik, kao budilnik, kao večni budilnik i za mene i za tebe:

Svetu vodicu koju danas On na čudesan način osvećuje i ne kvari se. Ko to od ljudi

može učiniti? Nikakvi hemičari, nikakve fabrike Amerike i Evrope ne mogu da nađu

silu koja sačuva vodu da se ne pokvari. U apotekama ima takozvana voda destilata,

voda prečišćena, i ona se pokvari, samo Bogojavljenska Voda se ne kvari. Recite, šta je

to? Eto, to je malo vidljivo opipljivo čudo za mene i za tebe, da ti i ja znamo da su

istinite reči Gospodnje i Svetoga Jovana Krstitelja, koji je objavio da će Gospod

Hristos krstiti nas vodom i Duhom Svetim[10]. Eto, voda koja je mrtva postaje besmrtna

pod silom blagoslova sveštenika pravoslavnog, silom Božjom. I onda, kada ti imaš to

pred očima stalno u svojoj kući, u Crkvi, ti onda imaš svedočanstvo i dokaz da se zaista

mi krštavamo Duhom Svetim i primamo Duha Svetoga Koji se ne vidi. Sveti Jovan je

video NJega kad je silazio na Gospoda na Krštenju[11].




Tako Duh Sveti silazi na svakoga od nas pri Krštenju i ostaje u svakome od nas.

Teško onome koji gresima svojim ožalošćuje Duha Svetoga što je u njemu, Duha koga je

primio kroz Sveto Krštenje.

I gle, Blagi Gospod Koji nam daje to, to veliko čudo, kako da nam ne da i sve

ostalo što nam je potrebno za Život Večni. Mi pravoslavni hrišćani imamo to najveće i

najmilije svedočanstvo, to opipljivo svedočanstvo o istinitosti naše vere. Bog je ostavio

to materijalno čudo, opipljivo čudo za mene i za tebe, za svakoga od nas. Kada poneseš

i odneseš kući svojoj staklence puno Svete Vodice, gle, ti šta nosiš kući svojoj? Nosiš,

kako se veli, čujete u molitvama koje čitamo pri osvećenju Vodice: da nam ova voda

bude voditelj u Život Večni. Voda vodi u Život Večni. Jer ti, kao razuman čovek,

gledajući nekvarljivu Vodu, zaista čudom se čudiš i krstiš i zahvaljuješ Gospodu što,

eto, po velikoj milosti Svojoj, On nama ljudima, razumnim bićima, daje i Vodu za

budilnik, i Vodu nam daje za vođu, da nas ona vodi u Život Večni. Kako je Gospod

smirio sva stvorenja oko nas, radi nas, svu tvar smirio oko nas. A u današnjim divnim

pesmama vi čujete neprekidno kako "more vide Gospoda Hrista, i pobeže". Kada On

silazi da se krsti, Jordan ustuknu natrag, vode Jordanove se zaustaviše". Ko to ulazi da

se krsti? Tvorac neba i zemlje. Vesele se humovi, brežuljci, sve bez daha gleda Tvorca

Koji se krsti. A ti, čoveče, to je sve bilo radi tebe da i ti staneš, staneš zapanjen pred

Bogom Koji se javio u tvome ljudskom telu. Radi tebe se javio da ti daruje Život Večni,

da ti daruje Istinu Večnu, Pravdu Večnu, Evanđelje Večno.

Da, biti pravoslavni hrišćanin to je najveća slava i najveća čast na ovoj gubavoj

planeti što se Zemlja zove. Vi pravoslavni hrišćani imate najveće nebesko blago na

zemlji, u Crkvi svojoj. Ali, kako malo brinemo mi o tome!

Danas je Sveto Bogojavljenje, a počelo je ono od Božića. Bog se javio u telu i rodio

kao Čovek. A svaki od nas neka pomisli koliko vremena udeljuje Bogu koji se On javlja

kao Čovek. Svaki od vas neka pomisli kad se on seća Boga koji je postao Čovek. Radi

tebe je postao Čovek, čoveče; radi mene je postao Čovek i radi svakog čoveka postao

Čovek da nam da sve što je Večno i Božansko. A mi, koliko vremena tome udeljujemo?

Neka svaki od vas razmisli o tome i onda će pravilno doneti sud o sebi samom pre

Strašnoga Suda. Jer, hteo ti ili ne, hteli mi ili ne, mi svi idemo ka Strašnome Sudu kroz

ovaj svet.

Gospod nam je na zemlji dao u Crkvi Svojoj sve što nam treba da Život Večni, dao

nam je sva Svoja blaga, nebeska božanska blaga. I s pravom onda, On veliki Darodavac,

Koji je blago Svoje razdelio nama zemaljskim siromasima, da nas na kraju našeg života i

puta na dan Strašnoga Suda pita: "Dobro, pa šta si ti uradio sa mojim blagom, šta si

uradio sa mojim nebeskim zlatom, koje sam ja tebi dao kroz Sveto Krštenje, kroz Sveto

Pričešće, kroz Crkvu, kroz svaku Liturgiju, kroz svaku molitvu, kroz svako "Gospode

pomiluj"? Šta si ti uradio sa mojim Evanđeljem na zemlji, šta si uradio sa svojom dušom

koju sam ti dao čistu, šta si uradio sa svojim telom? I onda, onda će svaki od nas valjda

dati odgovor.

Zato, braćo moja, ovi sveti veliki Praznici koji počinju od Božića, kad se Gospod

rodio kao Čovek, pa sve nadalje u toku cele godine, svi su oni jedna Istina Božja, jedna

Pravda Božja, jedno Evanđelje Božje; svi oni služe i meni i tebi da nas sa zemlje uznesu

na Nebo, da nam osiguraju Život Večni. Pazimo kako živimo! Pazimo šta radimo u

ovome svetu svakog trenutka, svakog dana, svakog časa. Bog Gospod Hristos gleda na

svakoga od nas. NJegovo svevideće oko vidi i mene i tebe, vidi sve naše tajne pomisli, a

kamoli naše tajna ili javna dela. I danas, kada se naoružavamo nepobedivim oružjem

Svetom Vodicom, ne zaboravimo radi čega je ona. Čujete i čućete sada kad budemo išli

na reku kako se molimo: "da nam ova voda bude na izbavljivanje grehova, na iscelenje

duše i tela, na osvećenje srca i uma, i na svaku izvrsnu korist". Eto molitve!

Sveta Vodica neka i tebi i meni bude na izbavljenje od svih naših grehova, Sveta

Vodica neka bude nama na iscelenje duše i tela. Po veri tvojoj isceliće Gospod i telo

tvoje, a ne samo lekari ovoga sveta. I njima Gospod daje mudrosti, ali ko mu daje silu

vere koja leči i isceljuje od svih bolesti, od svih bolesti i srca i duha, i duše i tela? Još,

Sveta Vodica osvećuje i srce i um. Ona Božanskom silom svojom, svetošću svojom

osvećuje i moj i tvoj um i srce. I ona, ona je za svakog korist. I ti u toku godine ne

zaboravi da češće kropiš kuću svoju Svetom Vodicom, dečicu svoju, sebe samog. Eto,

radi iscelenja duše i tela od svakoga greha, za osvećenje duše i tela.

I još, mi ćemo se danas moliti i molimo se da "ova Voda uvek bude na odgnanje

svih nasrtaja vidljivih i nevidljivih neprijatelja naših", vidljivih i nevidljivih neprijatelja.

Da Voda bude taj branitelj, i ona, ona to čini. Ona odgoni svaku nečastivu silu. Tako,

kada osetiš neke muke u svojoj kući, u familiji svojoj, ti Svetom Vodicom pokropi kuću,

pomoli se, klekni, padni pred Gospodom, zavapi. Prolij koju suzu, Srbine brate, pred

Gospodom za sva čudesa koja neprekidno čini tebi pravoslavnom hrišćaninu. I ti, ti ćeš

osetiti silu Božju, ako malo vere imaš, ako malo pokajanja imaš, osetićeš kako Gospod

preko Anđela Svojih i Svetitelja Svojih i nevidljivim Božanskim silama Svojim, sa svih

strana hita tebi u pomoć da te izbavi od svakoga greha i od svake smrti i daruje Život

Večni.

O, neka bi današnji Sveti Praznik i Sveta Vodica, koju budemo nosili svojim

domovima, i sami pili, i sami se njome pomazivali, neka nam sve to bude uvek na

spasenje duše od svakoga greha i na spasenje tela od svake bolesti, ako nam ta bolest

smeta spasenju. Zato, ne zaboravi današnji pozdrav i kada si u mukama i nevoljama, i

kada vidiš prijatelje i rođake i brata u muci i nevolji, reci mu: "Hristos se javi! Bog se

javi! radi nas ljudi, da nam daruje sve što Bog LJubavi može dati rodu ljudskom. Amin.

NAPOMENE:

1. Jn. 8,44

2. Jn.1,17

3. Jn. 8,44

4. 2 Kop. 2, 15

5. 1 Tim. 6, 12

6. Otkp. 14,6

7. Mp. 1,15

8. Lk. 17,10

9. Mt. 3,11

10. Mt. 3,11

11. Jn. 1,32

Beseda 4. na Sveto Bogojavljenje


sadržaj

Bog se javi, braćo! I javi se Car Bog, Večna Trojica: Otac i Sin i Duh Sveti. Javiše se

nad ovim grešnim zemaljskim svetom i u ovom zemaljskom svetu. Sve što Bog može

dati čoveku to je Gospod Isus Hristos, a današnji veliki Sveti Praznik to je posvedočio i

potvrdio. Danas svedoče ne ljudi, ne ptice, nego voda voda svedoči da je među nas

sišao Istiniti Bog. To je NJegovo smirenje.

Gle, da li je to istina da se Bog javio svetu i to sam Bog, sva Sveta Trojica? Da,

svedoči to voda, Osvećena Voda. I gle, od tog besmrtnog čuda koje se danas desilo, od

otkrivenja Svete Trojice, ostala je Sveta Vodica kao živi znak, živi svedok da se zaista

Bog danas javio svetu. Sveta Vodica Bogojavljenska nikad se ne kvari. Eto čuda za sve

ljude, eto čuda za sve bezbožnike i za sve vernike. Mrtva voda toliko je oživljenja

Bogom da je postala večni svedok Bogojavljenja Svete Trojice ovome svetu.

Gle, kada je Bog mrtvu vodu učinio besmrtnom, besmrtnim svedokom Svojim,

prisustvom u ovome svetu kako da ne učini dušu ljudsku koja je sazdana po slici Božjoj,

Čovek je zato i stvoren da bude Bogojavljenje, da sobom javlja Boga, da sobom javlja sve

što je Božansko, da sobom javlja sliku Božiju. Da, Bog i stvori čoveka i stvori sav svet da

sve to bude svedok NJega, svedok Večne NJegove Istine, Večne Pravde, Večne LJubavi,

Večne Dobrote. Da, Bog je i stvorio ovaj svet i svako stvorenje u svetu da bude živi glas

i živi svedok, živi svedok Presvete Trojice.

Ali, šta se desilo sa čovekom, šta se desilo sa ovim svetom? Čovek je mesto

Bogojavljenja postao đavojavljenje. Jer greh, šta radi greh? Uvodi đavola u ovaj svet,

greh moj i tvoj uvodi u našu dušu đavola! Ne treba se obmanjivati ništa manje nego

đavola. I tako je ovaj svet, kroz greh roda ljudsko.g izgubio svoj put. Izgubio onu silu

Bogojavljenja. Sve je potonulo u mrak, sve je potonulo u nemoć, sve je potonulo u smrt,

jer greh je glavna radionica smrti. Greh ljudski pretvorio je ovaj svet zaista u fabriku

smrti, u vodenicu smrti, i ona melje, melje svako ljudsko biće, i satire ga i sateruje ga u

smrt.

Zato je Gospod i došao u ovaj svet, braćo. Zato je Bog postao čovek. Nije postao

ptica, NJemu bi to mnogo lakše bilo; nije postao cvet, nije postao ljubičica, nije postao

ruža, nije postao krotko jagnje nego je postao čovek. Čovek sav u gresima, čovek sav

smrdljiv, čovek sav okružen sa svih strana tvorcima greha, đavolima. Zato je niko manje

do Bog došao u ovaj svet, jer niko nije mogao spasiti čoveka od smrti. Gospod je uzeo

na Sebe smrtno telo ljudsko da ga vaskrsne iz mrtvih, da mu da sile Vaskrsenja. Zato je

Gospod vaskrsnuo iz mrtvih i pre toga uvek govorio: "Ja sam vaskrsenje i život"[1]. On,

Bog Istiniti, Koji jedini može pobediti i pobeđuje smrt. Zaista, ako se u ikojem čoveku

javio sav Bog, to je nesumnjivo u Gospodu Isusu Hristu[2], odnosno Sam Bog, Sav Bog

postao je čovek.

Radi čega, radi čega je Hristos postao čovek, to nam objašnjava i tu veliku tajnu

kazuje Apostol Pavle: On je postao čovek da bismo se mi sviispunili

Božanstvom NJegovim, NJegovim Božanstvom[3]. To znači: NJegovom Večnom

Pravdom, NJegovom Večnom LJubavlju, NJegovim Večnim Životom, NJegovom

Večnom Dobrotom. Sve je to Gospod podario čoveku postavši čovek.

Današnji Praznik svedoči da to zaista neprekidno biva u Crkvi Hristovoj, u Crkvi

Pravoslavnoj. Sveta Vodica, eto svedoka, eto Bogojavljenja! Ako sumnjaš u sve što je

Gospod objavio svetu, ako sumnjaš u Crkvu, ako si zaista sa bezbožnicima današnjim,

večerašnjim i sutrašnjim, onda ti bestidno poričeš očiglednu istinu. Gle, koji to od ljudi

može vodu učiniti besmrtnom i nekvarljivom. Pre dva tri dana bio jedan posetilac ovde

i govorio mi da dvadeset godina čuva Bogojavljensku Vodicu, i ona je sveža k'o da je

danas uzeta sa izvora. Koji je to razuman čovek u svetu koji nije to priznao? Evo i

danas, danas ćemo osvećivati vodicu, (a ona će biti Osvećena silom Božjom)....[4] i sila

Božija koji je na Jordanu sišla na rod ljudski, Crkvu Hristovu, eto ta blagodat, tj. sila i

danas osvećuje vodu i čini je nekvarljivom. Treba li veći dokaz ma kom čoveku, a

pogotovu bezbožniku, koji poriče istine Hrišćanstva? Kako može ...[5] o Svetoj Vodici.

Eto, jedan profesor u staroj Jugoslaviji, Nemac, koji je živeo među našom braćom

na severnom kraju Jugoslavije, profesor hemije, pokušavao je na sve moguće načine da

vodu učini nekvarljivom, i nije uspeo. Uvek se voda kvarila, za pet dana, deset dana,

nikako nije uspeo. Kad je video pravoslavne hrišćane pitao ih je: šta vi radite na praznik

Bogojavljenja? Oni su mu objasnili taj Praznik i kako se osvećuje voda. On kao profesor

hemije reši da i sam prisustvuje prazniku Bogojavljenja i osvećenju Vodice. I sam

napuni flašu od te Vodice odnese svojoj kući i ostavi da vidi šta će se desiti sa njom.

Prođe sedam dana voda ista, prođe petnaest dana, prođe mesec, prođe godina dana,

voda se ne kvari. Tada profesor Nemac odluči da primi Pravoslavnu veru i postane






pravoslavni hrišćanin. To je bilo za njega najočitiji dokaz sile Božije i čudotvorstva

Božijeg i istinitosti Pravoslavne vere.

To što danas dobija čovek, dobija ljudsko biće, otkriva nam sav smisao namere

ljudskog života, otkriva nam smisao bića. Radi čega je stvoren čovek? Čovek je stvoren

da bude Bogojavljenje da sobom javlja Boga. Kako, pitaćeš ti? Tako što i ti, i svaki

pravoslavni hrišćanin, pri krštenju dobija te Božanske sile koje su se javila na

Jordanu...[6] na današnji veliki Praznik. Eto, čovek se krštava, nad njim se zbiva isto što

se zbiva danas nad Hristom na veliki Praznik Bogojavljenja. Otvara se Nebo nad njim, i

on prima Božansku silu u sebe, prima vascelog Gospoda Hrista. Tako i veli Apostol

Pavle: "Koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste".[7] Ta sila koju danas Gospod daje s

Neba ponavlja se uvek u Svetom Krštenju, u krštenju svakoga od nas. Dokaz opet Sveta

Vodica. Jer Vodica u kojoj se krštava svaki čovek, ta Vodica osveti se i postaje

nekvarljiva, i u njoj i njome se krštava svaki čovek i postaje pravoslavni hrišćanin. Šta bi

posle toga mogao reći hrišćanin? Gle, to nije ništa drugo nego Bogojavljenje ličnosti,

bića ljudskog koje je dužno da javlja sobom Boga, da otkriva svima sobom Boga. A kako

i na koji način?

Kada javlja Istinu Hristovu, LJubav Hristovu, kada živi po Pravdi Hristovoj, kada

živi u milostivosti Hristovoj, kada živi evanđelskim životom. Zato, braćo moja, na

svakome od nas hrišćaninu je velika odgovornost. Mi, mi smo dužni da celokupnim

svojim životom objavljujemo Boga, propovedamo Boga. Teško nama ako to ne

ispunimo! Teško nama ako kao hrišćani zaspimo u gresima, u gresima zaspimo, u

strastima. Tada mi ne objavljujemo Boga sobom, već suprotno NJemu, nečastivog

đavola.

Neka bi Blagi Gospod čuvao svakoga od nas od tih grehova. Svaki nepokajani

greh, braćo, čini da čovek postane objavitelj đavola, objavitelj svega suprotnog Gospodu

Hristu. U ovome svetu hrišćani i jesu oni koji objavljuju svu istinu o Gospodu Hristu,

svu istinu o Trojičnom Bogu: o Ocu, Sinu i Svetome Duhu. Nemojmo varati sebe: Svako

zlo koje mi činimo, svaka psovka koju izgovorimo, svaka rđava misao, vuče nas i

odvlači daleko od Gospoda. Naše je da bdimo, da čuvamo sebe, da pazimo sebe, i oči

svoje i uši svoje i um svoj, od svega rđavoga, od svakoga zla. Jer ako tako ne radimo

teško nama. Gde smo onda? Da li smo u zagrljaju Gospoda Hrista ili u zagrljaju đavola?

Neka bi Gospod Bog čuvao sve nas od tog pokliznuća, od tog pada. A kako ćemo

sačuvati sebe od svega toga? Molitvom, postom, bdenjem, milostivošću, dobrotom,

svakom svetom vrlinom, jer svaka vrlina sjedinjuje sa Gospodom Hristom i daje nam

sile da činimo i tvorimo NJegove zapovesti. Zato svaki od nas mora da primorava sebe

na svako dobro[8]. Zapamtite, braćo, u nama postoji sila koja vuče ka grehu, to je naša

ogrehovljena slobodna volja. Mi smo dužni da primoravamo sebe na svako dobro, da

primoravamo sebe na molitvu ako je nemamo. E, kad Gospod vidi tvoj trud da

primoravaš sebe na molitvu, daće ti sile da ti molitva postane mila i slatka i da te vodi




kroz ovaj svet. Ako nemamo ljubavi prema postu, primoravajmo sebe na post, jer ne

zaboravimo da se čovek, ljudsko biće, duša ljudska, najsigurnije očišćava molitvom i

postom. To je blagovest koju je Gospod objavio da se molitvom i postom čovek očišćuje

od svakoga greha, od svakoga zla od svakoga đavola[9]. Zato svaki od nas neka ima

revnosti i sile, neka misli na onaj svet i onaj život, jer smo mi stvoreni za Večni

Život...[10]

NAPOMENE:

1. Jn. 11,25

2. Kol. 2,9

3. Kol. 2,10; Ef. 3,19

4. Par reči nejasno. U zagradi dodate reči po smislu. Prim. uredn.

5. Nekoliko reči nejasno na traci . Prim. uredn

6. Isto.

7. Gal. 3, 27

8. Misao Sv. Makarija Egipatskog, koju često ponavlja Otac Justin Prim. uredn.

9. Mt. 17,21

10. Snimak besede nedovršen, zbog prekida (nestanka) trake. Prim. prepis.

Beseda na Sabor Sv. Jovana Krstitelja (po Bogojavljenju)


sadržaj


Uistini se Bog javi i pored NJega javi se prvi Svedok koji je video Boga u telu.

Kakva čast i kakav dar i kakva milost od Boga! To nam kazuje današnje Sveto

Evanđelje.

Prvi čovek koji je u Isusu čoveku video Boga jeste Jovan Krstitelj. Prvi on u

vidljivom čoveku video Nevidljivog Boga. Da je samo to, nego video i sve što Gospod



donosi svetu. Video sve što Bog u telu daruje svetu, došavši s Neba i postavši čovek, od

najmanjeg do najvećeg dara. To je bilo viđenje koje mu je Gospod darovao. Video je on

sav podvig Gospoda Hrista, od kolevke do groba i od groba do Vaskrsenja, od

Vaskrsenja do Vaznesenja i silaska Duha Svetoga, i sve što je Gospod učinio za rod

ljudski. Video je on svu Crkvu Božju, video je u Hristu, Koji je telesno stajao pred njim,

video sve vekove buduće, sve ono što donosi Crkva Hristova, sve Blage vesti, sva

čudesa, sve radosti.

Da, video je on sve to kao utehu, jer iza njega stajao je sav rod ljudski, potopljen u

moru greha, u moru smrti, u moru đavola. NJega nije mogao niko utešiti u ovome

svetu. NJega, kome je Bog darovao tu strašnu i tešku dužnost da predstavlja rod ljudski

pred Gospodom Hristom, da prinese sav rod ljudski, svakog čoveka, da kaže njemu:

Evo, to je taj. Ovo je Avram, ovo Isak, ovo je onaj grešnik, ovo je onaj preljubočinac.

Tako svakog, od Adama do poslednjeg čoveka.

Gospode, eto ti vidiš ko smo mi, šta smo mi: Greh, roblje greha, roblje smrti! A Ti,

gle Jagnje si Božije koje uzima grehe sveta na Sebe[1]. U tom Nevidljivom Bogu a vidljivom

Čoveku, Isusu iz Nazareta, Preteča je po daru Božjem video sav veliki podvig krsta

Hristovog, svu veliku silu NJegovu. On kao Jagnje Božje uzima na sebe grehe sveta. A gle

do NJega, do Gospoda Hrista, greh je obarao svakoga čoveka u smrt, greh je obarao

svakoga čoveka i zatvarao u tamnicu smrti koja se nazivala Ad. Niko nije mogao da

uzdigae sebe iznad smrti! Niko! Ni Pravedni Avram, ni Pravedni Ilija, ni Sveti car

David, niko, niko od najvećih Pravednika. Svi slabiji od smrti, svi slabiji od greha, svi

slabiji od đavola. I eto, došao je On, Gospod Hristos, i Preteča sagledao pre no što se sve

to desilo, sagledao i video: "Evo,Jagnje Božje uzima grehe sveta na Sebe".

Sav taj greh od kojeg kleca, ne samo kleca nego pada i propada u smrt, i najveći

starozavetni pravednik, evo Gospod na Sebe uzima grehe sveta, sav greh sveta, sve

grehove stopljene u jedan greh On Bog u telu. I Krstom Svojim On raspinje greh ljudski,

i Božanstvom Svojim satire ga i uništava ga. I vaskrsavanjem Svog tela iz mrtvih

pobeđuje greh i u telu ljudskom i u duhu ljudskom, i daruje spasenje svetu. To, to je

sagledao sve Preteča kada je rekao narodu: "Gle, Jagnje Božje koje uzima grehe sveta na

Sebe". I pokazao je Gospoda Isusa, i otišao k NJemu. I zaista, zaista velik dar, zaista

velik Prorok, zaista je Duh Božji u njemu[2].

Otkud Svetome Preteči da sagleda to šta će Gospod uraditi? Jer gle, Preteča je

govorio o Gospodu ovo pre NJegovog krštenja, pre nego što je Gospod počeo da uči

svet da razume Evanđelje, a Preteča objavljuje ove blage vesti. Otkuda njemu to? Sam

on kazuje, čuli ste u današnjem Svetom Evanđelju: "I ja Ga ne znadoh, nego Onaj koji me

posla da krstim, On mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh Sveti i staje na NJemu, to je Onaj što će

krstiti Duhom Svetim. I ja videh i zasvedočih da je ovo Sin Božji"[3]. Videh i zasvedočih da je

ovo Sin Božji! Otkuda Svetome Preteči to znanje, to proroštvo, to predskazanje šta će




Gospod učiniti, kakvu će Crkvu osnovati, kako će uslediti spasenje sveta? Video je on u

NJemu ne samo Boga, nego i Spasitelja i Spasenje.

Prvi najvidovitiji Prorok, prvi najvidovitiji Svedok, prvi koji je sagledao još u

utrobi matere svoje šta će učiniti taj Čudesni Učitelj iz Nazareta. Piše u Svetom

Evanđelju: čim je njegovoj majci, Svetoj Jelisaveti, došla u posetu Djeva Marija, Koja je

već nosila u utrobi Svojoj Gospoda Hrista, on je u utrobi majčinoj zaigrao od radosti i

poklonio se Gospodu Isusu. On u utrobi, i njegova majka, napunila se Duha Svetoga[4],

prorokovala je i nazvala presvetu Djevu Majkom Gospoda[5]. A za života svog kao

Krstitelj krstio je Gospoda u Jordanu i sagledao svu sudbinu roda ljudskog koju nosi

Gospod Hristos do Strašnoga Suda i od Strašnoga Suda u večnost. Zato se on onako

uzbuđeno brani: "Ne, ne, Ti treba mene da krstiš"[6]. Jer on vidi: Ti si Spasitelj sveta, Ti si

Bog. Ja krstim grešne ljude da grehe ispovedaju, a Ti, Gospode, ti uzimaš greh sveta na

Sebe!

Pravda Hristova, čovekoljublje NJegovo, spasenje roda ljudskog, osiguranje

pobede nad smrću i dar Večnoga Života, eto to je ono što je velikog, po rečima Samog

Spasitelja, Najvećeg između rođenih od žena[7], toliko smirilo pred Gospodom Hristom, da

je on govorio svima: ,Ja nisam dostojan da odrešim remena na obući NJegovoj"[8]. Toliko je

On veliki, a vi moji savremenici vi mene smatrate za Mesiju. Ne, nisam ja, ja nisam

dostojan da odrešim remena na obući NJegovoj. Ko sam ja? Glas Božji koji je došao u ovaj

svet. Ja sam samo Glas Božji koji objavljuje Boga u telu[9]. Ja sam poslat da pripremim to

što On ima da uradi. Moje krštenje, senka je. Ja krštavam krštenjem pokajanja, a on Duhom

Svetim[10]. Ja prizivam ljude da ispovedaju svoje grehe, a On uzima na Sebe greh

sveta, sve grehe, i tvoje i moje. Ja ispovedam u ime celog roda ljudskog sve muke, sve

bolove, sve strahote roda ljudskog u ovom carstvu smrti, u kome se mi nalazimo na

zemlji, a On došao da uništi smrt, da osigura vaskrsenje iz mrtvih. Da, ja krštavam

krštenjem pokajanja, a On krštenjem spasenja. Eto sve razlike između mene i NJega. Zato,

ko sam ja pred NJim? Nisam dostojan. Ja treba da se smanjujem, a On da raste[11]. Da raste

kroz NJega svaki čovek, sav rod ljudski da raste, da nadraste nebo, da do nebesa i

nadnebesja povede za Sobom rod ljudski i sve one koji hoće da mu sleduju verom,

ljubavlju, nadom i svim ostalim svetim vrlinama. NJihova apostolska ...[12] njihova

proročka ...[13] njihova mučenička ...[14]. Za sve to on je i život svoj s radošću dao,

posto Mučenik radujući se, jer je Svedok najveće Pravde u svetu, najveće Radosti.

Eto, Nevidljivi Bog postao je Čovek da spase rod ljudski od najvećih i najstrašnijih

nemani, od greha, smrti i đavola. Gospod je tu među nama, došao je da nam da Carstvo

Nebesko, da nas uvede u njega. To je svedočanstvo Svetog Jovana Preteče,

svedočanstvo prvog Svedoka o Gospodu Hristu, prvog čoveka na zemlji koji je prvi

video i sagledao u Gospodu Boga i Spasitelja sveta. Zato je on i bio pustinjak, zato je i

živeo isposnički, zato ništa od svega na svetu imao nije, a sav je bio Božji, sav ispunjen

Bogom. Zato poklonimo se njemu, velikom Podvižniku, što se udostojio da Gospoda












Hrista krsti i da bude prvi Apostol NJegov, prvi Svedok NJegov. Neka se i on moli za

nas da i mi grešni ispunimo sebe verom u Gospoda Hrista, da i mi grešni svoje grehe,

svoje ispovesti, prenesemo i predamo Gospodu Jagnjetu Božjem, da ih On uzme na

Sebe i da nas spase od svakog greha našeg.

A On to čini kroz Svoju Svetu Crkvu. Jer niko nema prava ni sile otpuštati grehe.

Možemo mi jedan drugome opraštati grehe, ali da otpusti grehe, da očistiš dušu

čovekovu od greha, to može samo Bog. Setite se momenata iz života Spasiteljevog kad

su fariseji bunili se što Spasitelj otpušta grehe. Bog ima pravo jedini da otpušta

grehe[15]. A eto On je tu. I da ima to pravo i da ima tu vlast i silu pokazao je Svojim

životom na zemlji opraštajući grehe mnogim grešnicima i dajući im duhovni preporod.

Setite se Zakheja, setite se razbojnika na krstu. Kakva sila u Gospodu! Kakva moć!

Raspet na krstu, a On otpušta grehe razbojniku i uvodi ga u Carstvo Nebesko istoga

dana, uvodi ga u Raj.[16] To je sila koju samo On ima, Bog, da otpušta grehe, da

preporodi čovečju dušu, da je obnovi potpuno, da joj da besmrtnost i večnost, da joj da

Večnu Istinu, Večnu Pravdu, i time duša ljudska zablista, zasija u Spasiteljevoj večnosti

Božjoj. To je sila, to je moć Gospoda Hrista. Setite se, On je tu silu, taj dar predao Svetim

Apostolima kada se prvog dana po Svom Vaskrsenju javio Svojim Učenicima koji su bili

na okupu i ušao kroz zatvorena vrata. Dao im dar Duha Svetoga rekavši: "Kao što je

mene poslao Otac i ja vas šaljem; i reče: Primite Duh Sveti, kojima otpustite grehe, otpustiće im

se, a kojima zadržite, zadržaće im se"[17]. Eto tog prava i te sile koju je Gospod kao Bog

imao i ima, i ostavlja Crkvi Svojoj na zemlji kroz Svete Apostole. I Crkva je ta sila koja je

telo Hristovo a On glava Crkve, jer je Crkva Hristova ta Božanska sila koja otpušta

grehe grešnim ljudima.[18]

Zato neka nikad nijedan grešnik ne pada u očajanje, tu je Gospod Svemilostivi, On

uzima i tvoj greh. Ma kakav bio grešnik, seti se Zakheja, razbojnika na krstu, Marije

Magdalene, seti se Savla. Kako teške grehe Gospod uzima na Sebe, i od tih ljudi koji

pokajanjem padaju pred NJim stvara Svetitelje, čudne i čudesne, ravne Angelima i

Arhangelima. Zato u tvom srcu nema greha koji ljubav Gospodnju može pokolebati.

Nema ljudskog pada koji može Gospoda uplašiti. Ne! Kada padaš u najveći greh, samo

se pokaj. Seti se da Gospod čeka od tebe samo to pokajanje. Ništa drugo, ništa drugo... I

gle, tebi će se skinuti tvoj greh, a sa njim i tvoja smrt i sve tvoje smrti. I pakao će biti

uklonjen od tebe i Carstvo Nebesko otvoreno. Kako je čovekoljubiv Gospod!

Zato, poklonimo se Blagome Gospodu, Koji je došao u ovaj svet radi nas grešnih

da nas spase greha, da nas spase smrti, da nam osigura Život Večni. I dao nam je

bezbroj vođa na tom putu, a na čelu svih stoji slavni Preteča Gospodnji, hrabri nas da i

mi idemo putem za njim i sa svima Svetiteljima, i tako dostignemo u Carstvo Nebesko i

Život Večni, da zajedno sa njima slavimo Čudesnog Gospoda Isusa, Kome sva ljubav

naša neka ide, svo srce, i sva duša, kroz svaku molitvu, kroz svaki vapaj. Amin.





NAPOMENE:

1. Jn. 1,29

2. Lk. 1,15

3. Jn. 1,33-34

4. Lk. 1,15

5. Lk. 1,41-44

6. Mt. 3,14

7. Mt. 11,11

8. Jn. 1,27; Mt. 3,11

9. Jn. 1,23; Mt. 3,3

10. Mt. 3,11

11. Jn. 3,30

12. Reči nečujne na traci. Prim. prepis.



15. Mp. 2,57; Mt. 9,26

16. Lk. 23,42-43

17. Jn. 20,21-23

18. Ef. 1,21-22; Mt. 18,17-20

Beseda 1. u Nedelju po Bogojavljenju


sadržaj

Hristos se javi. Vaistinu se javi.

Vaistinu se Bog javi. A gde su ljudi? Današnje Evanđelje kazuje nam gde je bio rod

ljudski kada je Gospod sišao u naš zemaljski svet. LJudi sede u tami veli se u današnjem

Evanđelju, u zemlji i u senci smrti[1]. Eto gde je rod ljudski u tami i u zemlji smrti, u senci

smrti. To je rod ljudski. Nije mogao da se digne k nebu, ne samo da leti nije mogao, nego

ni da baulja k nebu. Sede ljudi od očajanja u tami, nikoga nema vam tame, tama sa svih

strana. Tama od čoveka do neba i od čoveka do pakla. Otkuda tama? Od greha! Greh i

jeste pomrčina, greh i jeste strašna tama koja pokriva čoveka. Ne vidi čovek ništa, ne

vidi ono što treba da vidi. Ne vidi Svetlost nebesku, ne vidi Istinu, ne vidi Boga. Tama

greha legla na trepavice i na oči ljudske, oči telesne i oči duhovne, i na oči srca legla

strašna tama greha, i ne vidi ništa. Sve mrak, sve pomrčina. Sudaraju se ljudi u

pomrčini, ginu, ubijaju se, grizu se, dave se. I gle, Gospod se javlja, postaje čovek,

posećuje naš zemaljski svet. On je to Veliko Videlo, o kome se danas govori u Svetom

Evanđelju[2]. Veliko Videlo dođe među ljude, među ljude koji sede u tami. Veliko Videlo



zasvetli među ljudima koji sede u zemlji i senci smrti. Svuda carstvo smrti. Zemlja nije

zemlja Božja, nego zemlja greha, a to znači zemlja smrti. Greh rađa iz sebe smrt. A smrt

i greh, o to su najveće i najstrašnije sile đavolje. On vlada pomoću greha i smrti i nad

rodom ljudskim. To je trojedinstvo, strašno trojedinstvo: greh, smrt i đavo. Šta je greh?

Greh je srce đavolovo. A šta je smrt? Smrt je duša đavolova. Eto, to je sav đavo, a rod

ljudski u grehu i smrti!

Zato je Bog došao u ovaj svet, braćo? Niko drugi nije mogao spasti čoveka od te

strašne troglave nemani, od greha smrti i đavola, osim Boga Živoga, Boga Koji je jači od

smrti, jači od greha, jači od đavola. Eto, On se rodio kao čovek i spustio se u naš

današnji svet, u pakao se spustio. Jer šta je svet u kome vlada greh i smrt i đavo? I On

dolazi u ovaj svet baš radi toga: da nas oslobodi tame greha, da nas oslobodi smrti, da

nas oslobodi đavola. Silna i strašna borba, zar ne? Svi su ljudi padali u toj borbi, padali i

propadali. Borio se Avram i pao u smrt, pravedni veliki Avram. Borio se pravedni i

veliki Prorok Isaija i pao u smrt. Borili su se toliki Pravednici starozavetni, svi do

Preteče. I sve je padalo u smrt. Sve je slabije od smrti, nesravnjeno slabije. I ljudi sede,

sede ukopani kao u katran, nogama ukopani. Ne mogu da maknu od smrti, od greha,

od đavola, okovani sa svih strana.

Onda On dolazi i zasvetli Videlo svim ljudima: Osvetli njihovo stanje strašno,

osvetli im i duše i tela i sav svet oko njih. Šta vide ljudi u Svetlosti Hristovoj? Smrt, greh,

đavola. Avaj, šta ostaje ljudima onda, šta? Da zavape k NJemu: "Gospode, pomagaj!"

Zato je Gospod i počeo Svoje Evanđelje, da bi tim ljudima koji su sedeli u tami i u zemlji i

senci smrti rekao: "Pokajte se".[3] To su prve reči NJegovog Svetog Evanđelja: Pokajte se. I

čoveče, šta ti stoji i predstoji? Šta je u tebi i oko tebe? Greh. Šta još? Smrt. Šta još? Đavo.

Spasavaj se pokajanjem. To je jedino sredstvo, jedina sila, koju sam ti doneo da sebe

spasavaš od tog najvećeg neprijatelja, nepobedivog do sada, a sada pobedivog

pokajanjem. Pokajte se jer se približi Carstvo Nebesko!

Carstvo Nebesko šta nosi? Nosi i donosi nam Boga, Gospoda Hrista. On i jest

to Carstvo Nebesko. A šta On Sobom nosi, šta donosi? Donosi Carstvo Nebesko, donosi

Besmrtnost, donosi Život Večni, donosi Istinu Večnu, Pravdu Večnu, sva Nebesa donosi

nama ljudima, da mesto carstva smrti zacari na zemlji Carstvo Besmrtnosti, Carstvo

Nebesko, Carstvo Večnoga Života, carstvo Večne Istine i Pravde.

Tako, braćo moja, do dolaska Gospoda Hrista u ovaj svet ovaj svet je sav tama, sav

greh, sav smrt. Po dolasku NJegovom vama, sve se menja. Carstvo Nebesko donosi nam

besmrtnost.

Gle, Gospod je prvo zablistao svetu i ljudima koji su u tami, pokazao im svu

nakaznost smrti, sav užas smrti, sav užas greha, sav užas đavola, svu rugobu njihovu.

Osvetlio im to sve, i ljudi su se grozili: Gospode, pomozi i spasavaj od ove nakaze

strašne koja se zove smrt, i od strašnije koja se zove greh, i od najstrašnije koja se zove

đavo. I Gospod je to i uradio, to i učinio vaskrsavši iz mrtvih. Pobedio je smrt, i eto


celog Carstva Nebeskog na zemlji. Darovao ljudima pobedu nad smrću, nad grehom,

nad đavolom, i osigurao Život Večni svakom ljudskom biću.

I mi ljudi od Gospoda Hrista sad znamo radi čega živimo u ovom svetu; mi

znamo da nas je Gospod stvorio radi Večnoga Života; mi znamo da je On došao u ovaj

svet, postao čovek, postradao na krstu, raspet bio, umro, pogreben i vaskrsao da nam

ponovo da Život Večni, da nam vrati besmrnost. Kakav dar, kakva milost! I sve što je

Gospod uradio u ovome svetu, sve je uradio da nam to osigura, da nam to da. On je

zato osnovao i Crkvu Svoju u ovome svetu zemaljskom i dao joj sva sredstva da nas

pomoću tih i svetih sredstava ispuni Večnom Pravdom, Večnom Istinom, Večnim

Životom, i osigura nam Život večni, koji počinje u ovom svetu a završava se u

Nebeskom Carstvu. Završava se tamo i traje uvek i vavek i kroza sve večnosti. I u Crkvi

Hristovoj sve je lek za greh. Svako "Gospode pomiluj" to je vapaj za lekom od greha.

Sveti Ignjatije Bogonosac veli da je: Sveto Pričešće lek besmrtnosti[4], lek koji leči od

smrti. Taj lek doneo je samo Gospod Hristos. Niko to nema, niko to ne može dati

čoveku i rodu ljudskom. Lek od smrti daje samo Gospod Bezgrešni, Besmrtni, Večni.

Dao nam je i ostale Svete Tajne: Sveto Krštenje, i ostale svete vrline: veru, ljubav, nadu.

Sve su to lekovi od greha, a to znači lekovi od smrti, jer greh stvara smrt nama ljudima.

I ti kada govoriš molitvu ti pobeđuješ smrt; ustvari, ispunjuješ sebe Božanskom silom

koja savlađuje smrt što je u tebi, savlađuješ greh, svaki greh. Kada postiš evanđelski

post, ti to isto činiš. Ti dobijaš od Gospoda Hrista lek, od Crkve Hristove dobijaš lek, i

lečiš se njime od greha svog, od nečistote, prljavštine. Kada činiš milostinju, gle, to je

divan lek evanđelski za svaki greh tvoj, moj i svačiji. Pokajanje, eto leka za svaki greh.

A pokajanjem je Gospod počeo zašto? Zato što je najlakši podvig. Kako da se ne

zgadiš na smrt koju vidiš u sebi, u duši svojoj i telu svom? Smrt koja te pretvara u

crvinjak, koja te pretvara u gnoj, u zmijarnik. Šta ti ostaje, čoveče, koji si progledao

Hristom i sagledao sebe, šta? Vapaj: Gospode pomagaj, spasavaj, isceljuj! Pokajanje

svelek; pokajanje ogromna Božanska sila darovana besplatno kao dar najveći, kao

milost najveća od Gospoda Hrista. Ne traži On od nas nikakve žrtve, nikakva bogatstva,

nikakve darove, osim da prezremo greh što je u nama, da prezremo smrt što je u nama,

da prezremo đavola što je u nama kroz grehe naše i kroz smrti naše, i da tako pođemo

za njim i živimo u NJemu i radi NJega. Ništa lakše od toga, ništa svetlije, ništa radosnije

od toga.

Jer kada pogledaš sebe u grehu i smrti i demonizmu, šta si ti, ko si ti? Čovek

strahota, užas, nakaza! Kada sebe prineseš Gospodu Hristu i prineseš sebe na dar

NJemu, On te ulepša, dušu ti ulepša, obnovi te, stvori od tebe novoga čoveka, gle, ravan

si Anđelima. Pretstavljaš Anđele na zemlji kada si Hristov i kada si pun NJegove vere,

NJegove ljubavi, NJegove svetlosti. Mi, mi pretstavljamo Heruvime na zemlji,[5] mi

hrišćani... Čujete li tu pesmu svaki dan na Svetoj Liturgiji "Iže Heruvimi". Mi

pretstavljamo Heruvime! Bog i Car Heruvima je sišao u ovaj svet zemaljski kao čovek.



Radi čega? Da nas podigne do Boga, do Heruvima, do Anđela i Serafima. To je Blaga

vest.

Danas, danas ljudi, mnogi ljudi neznabošci neće da znaju za Istinitog Boga

Gospoda Hrista, iako On već dve hiljade godine pali srca ljudska, upravlja hiljade i

hiljade srca, milione i milione ljudi izvodi iz ovog sveta i uvodi u Carstvo Nebesko. Ima

opakih ljudi, opakih ljudi, neće, Hrista, iako im nudi besmrtnost i Večnu Istinu, neće.

Strašna je to, braćo, odluka koju čovek može da donese, najkobnija i najstrašnija odluka.

To je ne jedno samoubistvo, hiljadu samoubistava u toj strašnoj odluci. Ne hteti Hrista

to znači šta? Hteti greh i smrt. To znači šta? Hteti đavola, đavola. Jer u ovom svetu

postoji samo jedan izbor Bog ili đavo, Hristos ili Antihrist. Trećega nema. Kako je

strašno kad je čovek bez Hrista u svetu. On, gde je on? U Adu, zemlji smrti, u senci

smrti. Jer đavo vlada ovim svetom pomoću greha i smrti. I danas vlada nad ljudima koji

neće Hrista, koji se bune protiv Hrista, bore protiv Hrista.

Neka Blagi Gospod braću našu zabludelu probudi i razbudi na pokajanje; neka ih

razbudi, neka im otvori oči duše da sagledaju i vide šta je čovek, šta je čovek u grehu,

šta je čovek u smrti, šta je čovek u tim dvema strašnim rukama đavolovim. I da se

prene, da vaskrsne iz mrtvih. Ustani ti koji spavaš veli Sveti Apostol Pavle, vaskrsni iz

mrtvih i obasjaće te Hristos.[6] Kreni svojom voljom, neće Hristos na silu da ti nameće

besmrtnost i Život Večni. Neće Hristos na silu da te spasava. Ti imaš slobodnu volju,

vaskrsni sebe iz mrtvih. Reci: Gospode, idem Tebi kao bludni sin[7].

Pokaj se! Pokajanje, eto vaskrsenja duše. Kao što je bludni sin zavapio kada se

našao gladan daleko od Boga: o, idem ocu svome, reći ću mu: Sagreših nebu i tebi[8]. Pošao

je, a Otac kad je video pokajanog bludnoga sina, potrčao je, veli se u Evanđelju, u susret,

zagrlio ga i naredio da se napravi velika nebeska gozba, da se sin obuče u najlepša

nebeska odela. Otac ga zagrlio, dao mu prsten na ruku, obukao ga u svetle anđelske

haljine i uveo u Carstvo Svoje[9]. Eto kakva je sila pokajanje! Eto, ono vodi pravo u

naručje Oca Nebeskog.

O Gospode, pokaj sve ljude, svako ljudsko biće, da bi svako ljudsko biće poletelo

kroz pokajanje ka Tebi, a Ti u susret njemu zagrlio ga, obukao ga u besmrtne nebeske

haljine i uveo ga u Carstvo da živi večno tvojom Večnom Istinom, Večnom Pravdom,

večnim Životom i svim večnim radostima. Amin.

Hristos se javi. Vaistinu se javi!

NAPOMENE:





1. Mt. 4,16

2. Mt. 4,16

3. Mt. 4,17

4. U Poslanici Efescima (XX, 2) Svetog Ignjatija. Prim. uredn.

5. Iz Heruvimske pesme na Svetoj Liturgiji. Prim. uredn.

6. Ef. 5,14

7. Lk. 15,18

8. Lk 15,18,28

9. Lk. 15,20-24

Beseda 2. u Nedelju po Bogojavljenju


sadržaj

Ovaj svet od krajnjeg severa do krajnjega juga, od krajnjeg istoka do krajnjega

zapada, tamnica je smrti, država (smrti, država smrti, sile smrti. To je svet, država smrti,

gradi je ko? đavo. Gradi je svakim grehom koji učini kroz čoveka, gradi je velikim

zločinima, gradi je gresima, uvek gradi ...[1] Ništa, onda je sigurno zemaljski svet ...[2] i

fabrika greha. A ko to gradi tu fabriku, ko rukovodi, razvija, i umnožavajući greh u

ovome svetu umnožavajući bogoborstvo, neverje, bezbožje, on jača tu državu smrti. Sve

je veći pokolj duša, sve više duša pada na bojištu zemljinom. A onaj koji je (sa đavolom),

on gradi tu državu smrti. Strašan je ovaj svet bez Hrista.

Mi ...[3] Sva zemlja ogromno neprekidno groblje. A ljudi, a rod ljudski - leš do

leša; i duhovni i fizički leš do leša; telo - leš do leša; duša - leš do leša. Takav je svet bez

Gospoda Hrista, zemaljski svet. Takav su svet hteli ljudi koji su prigrlili greh i time

odagnali sve što je Božansko iz sveta. I što se greh više širio po prirodi ljudskoj, što su

ga ljudi sve više voleli i činili, sve je veća tama padala na srca ljudska, na savesti ljudske,

na duše ljudske. Greh: tama kroz koju se ne vidi Bog, tama iz koje se ne vidi Večna

Istina, ne vidi Večna Pravda, ne vidi smisao ovoga sveta; ne vidi smisao ni čovek ni rod

ljudski; ne vidim ni ja smisao svoga života, ni ti, niti ikoje ljudsko biće. Sve, sve groblje

slepo, tamnica! Sav je svet takav bio do Hrista. I zato je svet takav bez Hrista.

Gospod je uzeo telo, veli se u svetom Evanđelju u Poslanici Jevrejima: da je

Gospod uzeo na Sebe telo zato što su ljudi imali telo[4], eda bi učinio šta? Da bi smrću

Svojom satre državu smrti, đavola[5]. Država smrti, da, đavo, zato je Gospod postao čovek

da potisne smrt, da najuri smrt iz ljudskoga bića, iz ovoga sveta, iz duše naše, iz tela

našeg, iz savesti naše, i svesti naše, da čoveka oslobodi lešinarstva, da čoveka oslobodi

smrada grehovnog, smrada smrti. Gospod je, sišavši u ovaj svet i postajući čovek, počeo

da gradi Državu Besmrtnosti, Državu Besmrtnosti - Crkvu.

Eto, Crkva i jeste Država Besmrtnosti. NJu zida Bogočovek, nju zida Gospod

Hristos, nju zida Bog u telu. Razarajući državu smrti, razarajući njene temelje, razarajući

grehe, razarajući sve smrti, razarajući sve đavole, sve nečiste duhove, sve zloduhe, sve






laži, sve obmane, sva zla koje je čovek posejao po zemlji i po svojoj duši i izmislio

zajedno u društvu zagrljeni s đavoli. Tako se u ovome svetu bore dve države, bore dve

strašne sile: sila smrti greh, i sila Boga Gospod Hristos.

Šta je greh? Senka, senka! Čuli ste u današnjem Svetom Evanđelju kako se veli da

se Bog Gospod Hristos javio u ovome svetu. Ovaj svet zemlja i senka smrti, zemlja i senka

smrti[6]. Senka smrti, to je đavo. On je prekrio crnim krilima svojim svu našu planetu, i

crne i mračna senka pala je na sve nas, da se čovek ne vidi, ljudi se ne vide, rod ljudski

se ne vidi; tama i pomrčina koju đavo kroz grehe lije i razliva po ljudskim bićima, po

celoj zemlji.

I Gospod, javi se u toj tami, u toj tami greha, u toj tamnici smrti. Javi se On

Besmrtni, Pobednik smrti, da zida Državu Besmrtnosti, da zida Svoju Crkvu. On se

javio u našem zemaljskom svetu, a ne samo to, nego je pošao za čovekom gde god je bio

čovek. U paklu išao je, u najdonja mesta, veli se danas u Svetom Evanđelju Apostola

Pavla, današnjem Apostolu[7]. Sišao je u najdonja mesta i onda izveo iz tih najdonjih

mesta sve ljude i uzvisio do najviših, iznad svih nebesa. Pošao je za čovekom svuda i izveo

čoveka u najveću slavu. I Sobom, Ličnošću Svojom Božanskom, Gospod Hristos je i

osnovao Carstvo Besmrtnosti, osnovao Crkvu, koja je Crkva (hram) tela NJegovog[8],

tela NJegovog, večnog tela koje je vaskrslo iz mrtvih. Pobedio smrt, pobedio pakao,

pobedio đavole, i eto osnovano je Carstvo Besmrtnosti, (Carstvo) Crkve Hristove, gde

čovek ne umire, gde čovek dobija Božansku Besmrtnost i Božansku Večnost.

I sve što je Gospod na zemlji radio i uradio, radio je radi toga da izgradi Državu

Besmrtnosti, Crkvu Svoju, Telo Svoje; da sve ljude unese u Sebe, u Svoje Božansko, u

Svoje Bogočovečansko biće; da svi postanemo organski delovi NJegovog Svetog bića i

tako savladamo sve što je smrtno, a to znači: savladamo sve što je grešno, sve što je

greholjubivo, sve što je đavolje i pakleno. Blagovest (koja) sjaji iznad evanđelskih

Blagovesti! Zato je dao u Crkvi Apostole, Proroke, Evanđeliste[9] da Sebi izgradi

Državu Besmrtnosti i da svaki čovek bude sam sila, sam predstavlja Državu

Besmrtnosti, savlađujući svakog đavola, pobeđujući ga i razarajući telo njegovo.

Gospod to je cilj nad ciljevima, to je smisao nad svakim smislom ljudskoga života,

to je cilj našega postojanja, postojanja svakog čoveka i vascelog roda ljudskog! Sve to

služi svakome od nas. Poslednje sluge, služe i tebi i meni. Ko? Oni, sjajni i slavni

Besmrtnici: Pavle, Petar i Jovan, i bezbroj njih Apostola, Mučenika, Svetitelja,

Ispovednika, Prepodobnika, bezbroj i bezbroj. Svi ...[10] da sa njima mi mali, bedni,

vršimo delo službe[11]. Koje? Kakvo je to delo službe? Crkva! Da mi svim bićem uđemo u

Crkvu Hristovu, a ušavši u nju mi dobijamo Gospoda Hrista. Šta je Sveto Krštenje?

Krštenje je oblačenje u Hrista[12]. Krštenjem se ulazi u Crkvu, Krštenjem se i postaje

mala crkva. Svaki od nas krsteći se u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha[13], postaje već

ispunjen Svetom Trojicom, i postaje država besmrtnosti, sila besmrtnosti, mudrost









besmrtnosti. Pobeđuje i savlađuje svaki greh, svakome od nas daje se svaka Božanska

sila da može pobediti sve što je greh, sve što je smrt, sve što je đavo.

I mi treba svi da izgradimo tu besmrtnu državu: svaka naša misao, dobra misao,

svaki podvig, svaka vrlina, gle, to su zidari, to su neimari Države Besmrtnosti, Crkve

Hristove u ovome svetu. Svete Tajne i svete vrline, eto glavnih zidara naših koji zidaju

Crkvu Hristovu u ovome svetu, kojoj vrata paklena nauditi ne mogu[14]. Sve sile (pakla

ne mogu uništiti) ...[15] Crkvu Hristovu. Našim Svetim Tajnama: Svetom Pričešću,

svetoj molitvi, svetom postu, svetoj veri šta mogu učiniti nečiste sile, ako ih mi

prigrlimo svim srcem, svom dušom, svom savešću svojom? Sve je to potrebno svakome

od nas, lično svakome od nas: i meni, i mati Justini, i tebi Petre, i tebi Pavle, i Jovane, i

Marko; i svakome biću ljudskom potrebno je sve to što je Gospod doneo; potrebno je

sve što je on dao Crkvi, potrebna je svaka Sveta Tajna, svaka sveta vrlina. Radi čega?

Sveti veliki i nenadmašni Apostol objavljuje: Sve to što je Gospod dao Crkvi, i Apostole

i Proroke i Učitelje, i Pastire, sve to što mi radimo zidajući Crkvu Hristovu, mi to

radimo zbog čega? Da svi dostignemo u jedinstvo vere, jedinstvo vere[16]. Da svi silnom

apostolskom verom verujemo u Bogočoveka Gospoda Hrista, jedinog Pobeditelja smrti,

jedinog glavnog Graditelja, glavnog Neimara, glavnog Inženjera Države Besmrtnosti.

Da osiguramojedinstvo vere i poznamo Sina Božija, NJega Gospoda Hrista. To je znanje

iznad svih znanja. To je sila iznad svih sila: "da dostignemo u čoveka savršena,čoveka

savršena u meru rasta visine Hristove"[17]. To je zadnji smisao svakog ljudskog bića,

vascelog roda ljudskog.

Čovek savršen: to je čovek koji se uzvisio, čovek Večne Pravde i Istine, čovek Večne

Istine Hristove, čovek Večnog Života Hristovog, čovek Večnog Evanđelja Hristovog. To

je savršen čovek, pobedilac smrti, pobedilac svakog greha. Znaj, kada se boriš sa svojim

gresima, ti se boriš sa svojim umrtviteljima, ti se boriš sa ubicama, ti osiguravaš sebi

besmrtni Život Večni, ti, ti sve više postaješ besmrtan i večan...[18]

NAPOMENE:




4. Jevr. 2,14-17

5. Jevp. 2,14

6. Mt. 4,16

7. Ef. 4,9






8. Jn. 2,21

9. Ef 4.11


11. Ef. 4,12

12. Gal. 3.27

13. Mt. 28,19

14. Mt. 16,18

15. Reči u zagradi dodate po smislu. Prim. uredn.

16. Ef. 4,11-13

17. Ef. 4,13

18. Beseda nije do kraja snimljena zbog nedostatka trake. Prim. prepis.

Beseda 1. na Svetoga Savu


sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin. Danas je Sveti Sava. Neka umukne Srpska

zemlja, neka govori Nebo. Danas, na današnji dan ime srpsko je najslavnije na nebu od

svih 365 dana u godini, jer danas na nebu Serafimi i Herufimi, sve Nebeske Sile klanjaju

se najboljem, najsvetijem i najvećem Srbinu Svetome Savi, tom Anđelu srpskom, tom

Herufimu i Serafimu srpskom, tom Anćelu roda Srpskoga. Da, nesumnjivo sve Nebeske

Sile, sve Nebeske Sile, jer je on prvi uzneo ime srpsko među Anđele i Arhanđele,

proslavio ga među njima, pošto je živeći anđelskim životom na zemlji i sam postao

Anđeo.

Danas se svi Sveti Apostoli Hristovi klanjaju prvom Apostolu srpskom, Svetome

Savi, koji se revnošću u propovedanju Evanđelja Hristova izjednačio sa Svetim

Apostolima. Kroz njega su nas Srbe upoznali Sveti Apostoli, ti najznamenitiji ljudi na

zemlji i na nebu u rodu ljudskome. I među njih je stao Ravnoapostolni Srbin, Sveti Sava.

Danas se svi ovi Sveti Mučenici klanjaju na nebu Svetom Prvomučeniku srpskom,

Svetome Savi. Zar Sveti Sava nije najveći Mučenik roda Srpskoga? Ta on evo sedamsto

godina pati svaku Srbinovu patnju, muči svaku Srbinovu muku. Da, on je Svemučenik

srpski, od dana kada je pobegao u Svetu Goru do današnjeg dana kada se ime Hristovo

goni po Srpskoj zemlji. Danas se i sveti Isposnici klanjaju na nebu najvećem Isposniku

srpskom Svetome Savi, jer je ostavio na zemlji Evanđelje skraćeno molitvu i post.

Kraljević pobegao iz sveta, pobegao iz raskoši carskoga dvora, otišao u kamenitu Svetu

Goru da bos, od sedamnaest godina, bos prerađuje sebe postom i molitvom, da

preobražava sebe iz kraljevića u Svetitelja, iz velmože u Podvižnika i Hristovog

prosjaka.

Danas se svi ovi Sveti Oci i Učitelji Crkve klanjaju najvećem srpskom Ocu i

Učitelja, Svetome Savi. On Duhom Svetim porodi i preporodi rod Srpski, on bezbroj

dece duhovne porodi, i Svetitelje i Isposnike i Mučenike srpske. Danas se i svi Srpski

Sveti na nebu klanjaju ovome duhovnome ocu i roditelju, počevši od Svetoga Simeona

Mirotočivog. NJega, oca po telu, preporodio je i rodio duhovno njegov slavni i sveti sin,

Sveti Sava. Svetom Savi klanjaju se sada na nebu i svi Srpski Mučenici, svi što poginuše

za Krst časni i Slobodu zlatni. Na čelu sviju njih stoji Sveti Velikomučenik car Lazar. I

onda za njim i sa njim sve hiljade i hiljade Srpskih Mučenika, do najnovijeg vremena

kada padoše 700.000 Srba za svoju veru. NJemu se klanjaju uopšte svi preminuli Srbi.

NJemu zašto? Jer je on dika srpskog imena i srpskog čoveka i svih Srba na nebu, dika i

ponos. Anđeo srpski među Svetim Anđelima, Apostol srpski među Svetim Apostolima,

Mučenik srpski među svima Svetim Mučenicima. Danas se, dakle, klanja sva Nebeska

Srbija svome osnivaču, svome graditelju Svetome Savi. On je počeo da gradi na zemlji

Svetu Srbiju i da je izgrađuje. NJegovi slavni potomci produžili su njegovo delo. Teško

onome i onima koji razoravaju Svetu Srbiju: vladike i sveštenici, ministri, đaci, učenici,

ratari, zemljoradnici, trgovci, zanatlije. Teško svakome Srbinu koji razara delo Svetoga

Save, jer je teška ruka Svetoga Save; kada bude pala na njega neće ostati ni pepeo od

njega.

Danas Nebeska Srbija kliče i klikće od svete i slatke radosti što na čelu njenom

stoji tako veliki Svetitelj, tako veliki čovek, tako slavna duša i ličnost pred Gospodom

Bogom. Zašto se nebo klanja Svetome Savi, zašto se nebesa u radosti danas sleću oko

njega? Šta je on to učinio, u čemu je tajna njegova? Tajna njegova je u tome, braćo, što je

on ispunio Evanđelje Gospoda Hrista. Eto cele tajne njegove. On je, ispunjujući

zapovesti Hristove, uselio Gospoda Hrista u svoju dušu, te je mogao sa apostolom

Pavlom reći: "Ja više ne živim, u meni živi Hristos"[1]. I taj Gospod Hristos dela iz njega

evo sedam stotina godina, Koji je delovao u njemu otakao se osvetio i posvetio.

Nek se upita svaki Srbin, nek se pita svako srpsko dete, svaki srpski mladić, neka

pomisli na sedamnaestogodišnjeg mladića koji je pobegao sa carskoga dvora očevog,

čime je on to osvetio i posvetio sebe? Vršeći zapovesti Hristove, tvoreći svete

evanđeljske vrline, živeći verom i hodeći verom za Gospodom Hristom; verom i

ljubavlju i molitvom i postom i krotošću i smirenošću i milosrđem i svim ostalim svetim

vrlinama, jer se pomoću tih svetih vrlina ide za Gospodom Hristom kroz ovaj svet ka

onome svetu. Tako je Rastko, kraljević Rastko, preobrazio sebe u Svetoga Savu,

preobrazio sebe kroz svete vrline i time Gospoda Hrista doveo u Srpsku zemlju u

srpsku dušu i proveo preko nje i kroz nju.

Gde je Hristos tamo su svete misli, tamo su sveta osećanja, tamo su sveta i velika

dela. Zato je Sveti Sava još na zemlji bio pun tih svetih evanđeljskih misli, svetih

evanđeljskih želja, svetih evanđeljskih raspoloženja. Tu je izvor svih njegovih svetih

dela, koja je počinio za života na zemlji i koja neprestano čini živeći večno na nebu kraj

Gospoda Hrista.


Zaista njegova dela blistaju i danas kroz svu tamu našu, srpsku nesrećnu tamu.

Blistaju kao sunca. "Tako da se svetli videlo vaše pred ljudima da vide vaša dela i slave Oca

vašega Koji je na nebesima"[2]. Da vide vaša dobra dela i slave Oca vašega koji je na nebesima.

Gle, zar će Srbin i juče i danas i sutra i do Strašnoga Suda da se probudi i pita

sebe: "Šta je veliko u srpskome čoveku, šta je veliko u Srpskome rodu, šta je veliko u

srpskoj istoriji, šta je veliko na nesrećnoj Srpskoj zemlji, šta? Samo Sveti Sava, uvek Sveti

Sava. Niko ne može biti veliki osim njega u rodu Srpskome i na Srpskoj zemlji. Oni koji

njega danas gone kako mogu smatrati da su veliki, da idu stopama njegovim, da vode

Crkvu njegovu putevima njegovim? Ne. Za Svetim Savom se ide samo vršeći

evanđeljske zapovesti; za Svetim Savom se ide samo kada Srbin ispunjuje i vrši svete

evanđeljske vrline, kada živi verom Hristovom, ljubavlju NJegovom, kada živi za carski

nebeski život, za Nebesko Carstvo, kao što je to Evanđelje objavio veliki Sveti Knez na

Kosovu i privoleo srpsku dušu i srpsku istoriju i svu Srpsku zemlju da se opredeli za

Carstvo Nebesko.

Pogledaj Srbine, pogledaj koja su dobra dela u tvojoj istoriji, dela neprolazna i

večna, ne privremena, ne danas jesu i sutra ih nema, ne. Večna dela koja je počinio Sveti

Sava, i kojima se mi danas dičimo i živimo. Ko će ih nabrojati, braćo, ko? Sva ta dela

njegova svetle i blistaju u svima pomrčinama naše istorije, u svima tminama, i Srbi zbog

tih slavnih dela evo sedamsto godina slave Gospoda Hrista i stoje uz NJega. Nema

dobrog dela, večnog dobrog dela u istoriji Srpskoga naroda da ne vodi duhovno

poreklo od Svetoga Save.

Prvo delo Svetoga Save i najglavnije, šta je? On nam je dao Jedinog Istinitog Boga,

Gospoda Hrista. To je najveće delo koje je mogao učiniti za Srpski rod: dati rodu

Srpskome Istinitog Boga kada oko njega urliču i halaču bezbrojni lažni bogovi. To je ne

samo delo, nego je svedelo. Iz njega izviru iz njega potiču i sva slavna dela naše istorije i

našega naroda.

Gle, šta su sve svete zadužbine naše? Sve one potiču od Svetoga Save: Hilandar,

Studenica, Žiča, Gračanica, LJubostinja, Kalenić i sve ostale redom. Nisu li to dela

Svetoga Save, dela koja i danas raznose ime Srbinovo po svima kontinentima ovoga

sveta? Da, to su dela Svetoga Save, to su dela i njegova lična i njegovih slavnih

potomaka, njegove duhovne dece koju je Hristos rodio. Pa i ova sveta zadužbina, Ćelije,

čedo je Svetoga Save. Slavni Nemanjić Dragutin stvorio je ovu svetu obitelj. Od Svetoga

Save potiču i sve slavne mnogovekovne borbe naše za Krst časni i Slobodu zlatnu. Sve

su to dela Svetoga Save. Zato su ga Turci i spalili.

On, njegove svete mošti u Mileševu, postale su glavni presto naše istorije srpske.

Tu je bila Prestonica srpska pod Turcima, Prestonica večnog Patrijarha Srpskoga

Svetoga Save, večnog vladara srpskih duša u svima vremenima. Sa svih strana narod je

hrlio u Mileševo da se pokloni velikom Svetitelju, da mu kaže svoje muke, da odrida

svoja stradanja, da mu ispovedi sve patnje, sve bolesti. I divni Svetitelj, milostiv uvek i


na zemlji i s neba, kroz svete mošti svoje činio je bezbrojna čudesa: isceljivao, lečio,

tešio, a oko njegovog svetog kivota vojske monaha koji su čuvali Srpski narod, Srpsku

dušu.

I onda je došla ohola i strašna zapovest da se telo Svetoga Save spali. Spaljeno je,

ali veliki i slavni Čudotvorac i dan-danas čini bezbrojna čudesa sa svakom srpskom

dušom koja mu se obrati; čini čudesa i sa nama današnjim Srbima, iako mnogi od nas

nisu dostojni toga.

Velika je milost njegova, Hristovska evanđeljska milost i ljubav, i on ne prestaje da

čini čudesa. Razgrnite ma koju dušu Srba Mučenika koji stradaše za Krst časni i

Slobodu zlatnu, vi ćete u njoj naći lik Gospoda Hrista, a iza njega Svetoga Savu.

Razgrnite dušu Svetog čelnika svih tih naših borbi za Krst časni i Slobodu zlatnu, Kneza

Lazara. Šta je u njoj? Evanđelje Svetoga Save. Da, Sveti Car Lazar je duhovno čedo

Svetoga Save. Šta su svi slavni ljudi naše istorije našega naroda? Šta su ako ne delo

Svetoga Save, duhovno delo Svetoga Save. I Sveti Nemanja i Sveti kralj Stevan

Prvovenčani, rođeni brat Svetoga Save, i Stefan Dečanski i Milutin slavni, i Knez Lazar,

i Kosovski Mučenici, i Đakon Avakum i bezbroj njih, to su duhovna deca Svetoga Save.

Hvala Svetome Savi, on nam je dao sve Svetitelje, sve velikane redom, počev od Svetoga

Nemanje. Da nije njega ne bi bilo ni njih ni dela njihovih. Ne bi bilo ni Hilandara ni Žiče

ni Studenice ni Kosova ni Orašja, niti ičega velikog i slavnog u našem narodu, u našoj

istoriji. Sve svete i pravedne duše srpske, od Nemanje, od Svetog Nemanje do

današnjeg dana, poreklom su duhovnim od Svetoga Save. Koji je Srbin koji se duhovno

preporodio, a da ga Sveti Sava nije u tome rukovodio, vodio na vidljiv i nevidljiv način,

način znan i neznan? Sve je to dokaz, čega, braćo? Sva velika, sva besmrtna dela naše

istorije posredno i neposredno vode poreklo od Svetoga Save.

Drugo veliko slavno delo Svetoga Save, delo ravno drugome suncu u istoriji našoj,

to je svetosavska prosveta, istinska prosveta. Jer Sveti Sava je uvek prvi i uvek najveći

Prosvetitelj Srpskoga naroda, i danas najveći Prosvetitelj Srpskoga naroda. Zašto? Zato

što je najveći Svetitelj. Gospod Hristos je doneo, braćo, ovome svetu prosvetu, prosvetu

koja daje čoveku znanje o onome što je najvažnije za čoveka u ovom i u svima drugim

svetovima, doneo je prosvetu koja objavljuje: Čovek je besmrtno i večno biće. Čovek je

stvoren za besmrtnost i život večni, čovek je stvoren ne da bude prolazni crv na zemlji,

nego večno biće ne zemlji. Tu je prosvetu doneo Gospod Hristos. A kako se ta prosveta

ostvaruje u svetu? Kako se te istine ovaploćuju u čovekovu istinu u svekolikom rodu

ljudskome, kako? Svetiteljstvom. Samo Svetitelji su istinski Prosvetitelji, jer su bićem

svojim, svim bićem svojim usvojili Hristovu prosvetu, osvetili sebe, osvetili sve svoje

misli, sva svoja osećanja, sav svoj život, osvetili svu dušu, sve srce, sav um, svu volju

svoju i tako krenuli za Gospodom Hristom kroz ovaj svet, kroz vreme prelaze u

večnost. Od Gospoda Hrista je ta nova Blagovest, to novo Sunce: da je samo Svetitelj

pravi Prosvetitelj; da je samo Svetitelj pravi Prosvetitelji; još jednom: samo Svetitelj

pravi Prosvetitelj.

Zato je Srpski narod u duboko pobožnoj duši svojoj istakao Svetoga Savu kao

najvećeg svog Prosvetitelja. I danas pravi Srbi su poznati po tome što Svetoga Savu

slave kao pravog Prosvetitelja i jedinog istinskog Prosvetitelja roda Srpskog. Kakva mi

je to prosveta koja svodi čoveka na majmuna? Kakva mi je to prosveta koja svodi

čoveka na stomak, na jelo i odelo? Kakva mi je to prosveta koja čoveku daje bezbrojne

bestidne slike po pozorištima, po bioskopima, i onda đaci ubijaju iz revolvera svoje

nastavnike? Da! Srpski narod, dok je srpski, shvataće da je Sveti Sava najveći

Prosvetitelj srpski i da je istinska prosveta Hristova, Hristovo Evanđelje. Tu istinu naš je

narod osetio. Zato je pošao za Svetim Savom. Tu istinu naš narod je usvojio i uvek

ispovedao, pod Turcima ispovedao, istinu da je Svetitelj istinski Prosvetitelj.

Jer Svetitelj svetli Božanskom svtlošću i osvetljuje sve puteve čoveku kroz ovaj

svet ka onome svetu. Osvetljuje put smrti, put života, osvetljuje put greha i put vrline,

osvetljuje Svetitelj put đavola kroz ovaj svet i put Boga kroz ovaj svet. Srbin kad ide za

Svetim Savom, tačno možete znati iza koga ide. Ide za Bogom ili za đavolom, za

grehom ili za vrlinom, za smrću i za besmrtnošću. Istinska prosveta pretvara rđav.og

čoveka u dobrog, grešnog u pravednog, pravednog u svetog, pretvara smrtnog čoveka

u besmrtnog. Na koji način? Pomoću vere, pomoću svetih vrlina, pomoću pokajanja,

pomoću evanđeljske ljubavi, molitve, posta, smirenosti, krotosti, trpljenja, svih ostalih

velikih svetih vrlina novozavetnih i velikih svetih dela. Svaka od ovih evanđeljskih

vrlina, uči Sveti Sava,prerađuje čoveka iz grešnog u pravednog, preobražava starog

čoveka u novog, smrtnog čoveka pretvara u besmrtnog.

Zato je istinski prosvećen onaj čovek uči Sveti Sava onaj čovek koji je pravedan i

dobar i istinoljubiv i bratoljubiv i svet i plemenit. A sve je to ako je Hristoljubiv, od

ljubavi prema Hristu u ovome svetu. Zbog svega toga, braćo, Sveti Sava je naš ideal,

ideal svakog pravog Srbina, ideal naše dece i naše omladine. Ko srpsku omladinu

poveo ka nebu, ko rešio problem večnog života, ko? Kraljević Rastko, kraljević Rastko,

monah Sava. Zato je on istinski i večni ideal prave srpske omladine. I danas i do kraja

srpske isto rije, on je zaista ideal svakog deteta. Zar ima divnijeg i ljupkijeg deteta od

maloga Rastka? Gle, a mladić Rastko begunac na Svetu Goru, prvi uskok nebeski, uskok

ne zemlji Srpskoj, šta je on ako ne ideal za mladiće dok su srpskim duhom napojeni. On

je ideal svakog Srbina, i mladog i starog. Jer, recite: zar ima boljeg i pravednijeg i

mudrijeg i savršenijeg Srbina od njega? Ako je Srbin pravedan, nije pravedniji od

Svetoga Save. Ako je Srbin mudriji, nije mudriji od Svetoga Save. Ako je Srbin dobar,

nije bolji od Svetoga Save. Ako je svet, nije svetiji od Svetoga Save. Ako je hrabar, nije

hrabriji od Svetoga Save. Ako je pobožan, nije pobožniji od Svetoga Save. Ako je

besmrtan, nije besmrtniji od Svetoga Save.

Braćo moja i sestre i deco, nema istinskog dobra u istoriji Srpskoga roda a da nije

Svetoga Save. Nema istinske pravde u istoriji Srpskoga naroda a da nije Svetoga Save.

Nema istinske slobode a da nije od Svetoga Save. Nema istinske slobode u istoriji

Srpskoga naroda a da nije od Svetoga Save. Nema, nema i po treći put nema ničeg

istinski velikog, ničeg istinski besmrtnog, ničeg istinski uzvišenog, ničeg istinski

slavnog, ničeg istinski večitog u istoriji srpskoga naroda a da nije Svetoga Save. Zato:

Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi, srpske crkve i škole Svetiteljskoj glavi. Amin.

NAPOMENE:

Gal. 2,20

Mt. 5,16



sadržaj

1. Danas je Sveti Sava, ali danas je srpski Veliki Petak. Danas je Sveti Sava, trebalo

bi da bude najveći praznik posle Uskrsa, a danas je srpski Veliki Petak. Danas je

Sveti Sava, trebalo bi da bude praznik najveći posle Božića, ali ovo je danas

srpski Veliki Petak. Gle, kako je tužna zemlja Srbija, kako je mrak popao zemlju

Srbiju. Kakva tmina! Kakva pomrčina! Gde su Srbi? Mnogo je bivših Srba, a

pravih Srba, avaj, kako malo!

2. Hajde da učinimo jedan kratak hadžiluk po zemlji Srpskoj, hajde da vidimo kako

se praznuje Sveti Sava po zemlji Srpskoj. Hajdemo do Beograda, stare srpske

prestonice. U Beogradu, šta je? Sve radnje otvorene, sva nadleštva rade. LJudi,

šta je to? Evo odgovora: Na Terazijama Sveti Sava raspet na krstu, na Terazijama

beogradskim, na glavnom trgu, na glavnoj raskrsnici, na glavnom putu i

putevima raskršća Evrope, Azije i Afrike, eto Srbi podigli krst i raspeli na njemu

Svetoga Savu. A on tužan i pun ljubavi za nesrećno potomstvo svoje, vapije sa

krsta: Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta rade.

3. Hajdemo malo dalje, hajdemo do Univerziteta. Šta je to? Prazan, nigde nikoga

nema, nigde nikoga na Svetoga Savu na Univerzitetu. Omladina! Ko? Ko je vodi?

Nema Svetoga Save na Univerzitetu, nema duha njegovog, nema Hrista

njegovog. A koga ima, ako Hrista Boga nema, ako Svetog Save nema? Krst pred

Univerzitetom i na njemu raspet Sveti Sava, i bruji njegov tužan i setan glas,

njegov glas koji se čuje od zemlje do neba: Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta

rade!

4. Hajde dalje po nesrećnom Beogradu i tužnom hadžiluku našem, hajdemo do

Patrijaršije. Gle, i pred Patrijaršijom krst, gle i na krstu raspet Sveti Sava! Šta je

to? Otkuda to? Od raskola! Sveti Sava raspet jauče i plače pred Patrijaršijom i

vapije sa krsta: Gospode, oprosti im jer na znaju šta rade!

5. Takav je mrak, takvi krstovi po Beogradu. A Sveti Sava gde se u Beogradu slavi?

Po crkvicama, po crkvama kao po zbegovima, tamo dečica, tamo njihovi roditelji,

eto oni slave Svetoga Savu, a hram Svetoga Save koji je počeo da se zida pre

toliko decenija pretvoren u garažu! I pred tim hramom krst i Sveti Sava plače nad

kukavnim Srpstvom i vapije: Gospode oprosti im, jer ne znaju šta rade!

6. Hajdemo dalje, napustimo mračni i sramni Beograd. Hajdemo u Šumadiju,

hajdemo u naša šumadijska sela. Danas je Sveti Sava. Škole treba da bruje od

pesme Svetome Savi, a tamo u svakom selu škola zatvorena, nigde đaka u njoj,

nigde učenika, niko ne slavi Svetoga Savu. Škola ustala protiv Svetoga Save. Pred

svakom školom u svakom selu šumadijskom, bilo to u LJigu, u Milanovcu, u

Petrovcu, Jagnjilovcu... Pred svakom školom krst, i na krstu raspet Sveti Sava, a

njegova bolna i tužna usta ponavljaju neprekidno: Gospode, oprosti im, jer ne

znaju šta rade!

7. Hajdemo dalje po varošima srpskim, po varošima Srpske zemlje. Šta je to?

Kragujevac, Niš, Leskovac, Vranje, Novi Sad, Sarajevo, Banja Luka, Cetinje,

Nikšić, šta je to? Što je toliko krstova pred tolikim zdanjima, pred crkvama, pred

školama? I na svima tim krstovima Sveti Sava vapije Gospodu: Gospode, oprosti

im, jer ne znaju šta rade! Ne znaju, Gospode. Ostaviše Tebe, jedini smisao svih

svetova, ostaviše Tebe Koji nam daješ Večni Život, ostaviše Tebe Koji nam daješ

Večnu Pravdu, i tvoji potomci pođoše, za kim? Za ljudima bez Boga!

8. A šta čovek može učiniti bez Boga u ovome svetu? Možeš li, travo, da porasteš

bez Boga? Možeš li pšenicu svoju, kukuruz svoj, da odneguješ bez Boga? Možeš

li tele da odgajiš bez Boga? Može li vrabac nad kućom da prhne bez Boga? Može

li sunce da se nosi nad zemljom bez Boga? A eto, poludeo je evropski čovek,

poludela evropska nauka, poludeli evropski mudraci, hoće svet da urede bez

Boga. I eto, uredili ga! Vidimo kako uređuju. Krv, ratovi, nesreće, bune, pobune.

Nigde mira, nigde spokojstva, sve trči, za kim, za čim? - za, avaj, propadljivim

samouživanjima, strastima i slastima ovoga sveta.

9. Hajdemo, hajdemo širom Srpske zemlje. Tamo, daleko u sumaglici, stoji Crna

Gora. Srpska Crna Gora! A u njoj skoro sve crkve zatvorene, pretvorene u

magacine. Zatvorene i služba se Božja ne služi. I pred svakom crkvom, ne jedan

krst, nego stotine krstova, i na svima njima Sveti Sava raspet! O Gospode, oprosti

nam jer, zbilja, ne znamo šta radimo!

10. Hajde dalje, srpski čoveče, Srbine, ako si ostao Srbin do današnjega dana, ako se

nisi odrekao, ako nisi bivši Srbin, hajdemo dalje. Gle, pogledaj onaj manastir.

Tamo, tamo se čuje koncert, taj manastir je pretvoren u muzej, tamo danas na

dan Svetoga Save nema službe! Pred manastirom ogroman krst i na krstu raspet

Sveti Sava, tužan i setan. Monaštvo mu je dalo sve, monaštvo ga je učinilo

Svetiteljem, monaštvo ga je učinilo Prosvetiteljem. Sveta Gora i sveti monasi

vaspitali su Svetoga Savu i dali mu sva bogatstva neba. Dali mu Večnu Istinu,

Večnu Pravdu, dali mu Večni Život, i on ga dao srpskom rodu. Dao i Večnu

Istinu, i Večnu Pravdu, dao Istinskog Boga i Gospoda Hrista. To monaštvo, eto,

manastir pretvorilo u muzej. I šta ja da radim, Gospode, pred Tobom, sem da

vapijem: Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta rade!

11. Tamo po srpskim šumama, po dolinama, gudurama, srpski manastiri. Zidali ih

sveti carevi i kraljevi, zidali ih sveti Srbi, ostavili nama, a manastiri skoro

opusteli. Srbi neće u monahe, Srbi krenuli za Evropom, za kulturom, za modom.

Žene trče za pariskom modom, i po varoši i po selima. Mladići, omladina, Srbi

zreli, roditelji, činovnici, službenici, sve to se dalo na uživanje. Bioskopi pre

svega, i pozorišta iznad svega.

12. A monaštvo, sveto monaštvo, koje je držalo Srpski narod kroz vekove i vekove i

dalo sve što je najveće, jer ništa veće nema Srpski narod od svetih monaha,

Svetog Save, Svetog Petra Cetinjskog, Svetog Nikolaja Ohridskog. Monah i

Vladika, to je najveće u srpskome rodu, najveći učitelji, najveći prosvetitelji. A

Srbi sada napuštaju taj svetosavski put, napustili monaški put. Prazni manastiri

srpski, po jedan ili dva monaha? A vi šaljete decu svoju po školama, po

univerzitetima. Dobro je i to ponekad. Ali, pomisli na dušu svoju i na dušu

njihovu. Ko će čuvati dušu Srpskoga naroda? Svima do uživanja i uživanja stalo.

A put manastirski, put Svetoga Save kroz Večnu Istinu vodi u Život Večni. Srbi,

na šta ste sveli svoju istoriju i sebe? Tako, ostavivši taj svetosavski put, put

manastirski, put monaški, Srbi krenuli za kulturom, za civilizacijom evropskom,

za modom evropskom. O leševi srpski!

13. Šta vam daje ta kultura i civilizacija? Šta, osim laži? Šta, osim lažnog

zadovoljstva? Šta, osim lažnih uživanja? Šta vam daju palate i fabrike? Šta vam

daju avioni? Pogledajte duše svoje. Gde su vam duše? A duša je važnija od

svega; ne od tvoga imanja samo, od tvoje stoke, ne samo od tvoje dece, nego,

nego, o, duša je važnija od svih svetova. To je večno u tebi, čoveče. To je ono što

ne umire. To je ono što grob ne može da uhvati. I ti dušom svojoj možeš iz ovoga

sveta u onaj svet. Šta ćeš raditi u momentu smrti?

14. Piše o jednom događaju jedan Sveti Otac: Bila dva druga. Jedan od mladosti

svoje rešio da se odrekne sveta i uživanja svetskih i da postane monah. A drugi,

njegov drug od mladosti, počeo da ismeva Evanđelje Gospoda Hrista i veru. I

zaista, ovaj prvi se zamonaši i postade monah. Onaj drugi ode svojim putem,

ružeći sve što je Hristovo, što je evanđelsko. Desi se da taj mladić umre pre

monaha, i ovaj njegov drug monah, tužan i setan što mu je drug takve duše

otišao na onaj svet, stade se moliti Bogu da mu pokaže gde je duša njegovog

druga u onome svetu, šta je sa njom. - Eto, on nije verovao u Tebe, Gospode, on je

Tvoje Evanđelje odbacivao, veri se Tvojoj rugao, šta je s njim? Nekoliko dana

molio se monah od sveg srca plačući i moleći Gospoda da mu otkrije tu tajnu.

Jednoga dana tajna mu bi otkrivena. NJegov drug dođe, javi mu se. A on monah,

odmah ga upita: Molim te, reci mi kako ti je gore? Kako se osećaš? - O, to li hoćeš

da saznaš? Meni, meni je vrlo teško i preteško. - Pa dobro, u čemu je tvoja

teškoća, šta ti je teško? - To se ne može opisati - odgovara mladić. - A što? - Zato

što moje patnje, moje muke, prevazilaze sve što ljudske reči mogu opisati. Ali

kada već hoćeš ja ću ti pokazati samo jedan delić moje patnje. Tada on podiže

kraj od svoje haljine i pokaza mu nogu. I monah ugleda ogromnog crva koji

nagriza nogu. I udari strašan smrad, užasan smrad, tako da monah skoči, polete

da izađe iz kelije, otvori vrata, izlete iz kelije i pobeže čak van manastira.

NJegovog druga nestade, a smrad se razli po celome manastiru i to takav smrad,

da su monasi morali da napuste manastir i da traže utočište daleko na drugom

mestu. A ovaj monah koji se molio da mu se javi taj drug, celog života nije mogao

da spere sa ruke svoje smrad koji je naišao na tu ruku od prisustva tog nesrećnog

mladića.

15. Takva je sudbina duša koje neće Hrista u ovome svetu. Takva je sudbina čoveka

koji hoće bez Hrista da živi u ovome svetu. Takva je sudbina i vama, nesrećni

Srbi, koji ste se odrekli Svetoga Save, koji ste se odrekli Gospoda Hrista, odrekli

se svoga života. Šta te čeka u onome životu ako duša tvoja u ovome svetu ne

stekne Hrista i ne ispuni sebe božanskim mirisom, svetim vrlinama, svetim

životom, svetim zapovestima Hristovim? Šta će biti od tvoje duše, šta će se u njoj

nakupiti? Smrad! Smrad! Smrad! - od koga se nećete moći spasti nikada, i trajaće

večne muke.

16. Ti si čovek, ti si Srbin, ti si čuo za Gospoda Hrista! Šta se zbiva sa srpskim

čovekom danas? Sve što je Božije, manje-više, opustelo je u Srpskoj zemlji.

Opusteli manastiri i pred svakim manastirom, skoro, raspet Sveti Sava. I on

tužan i jadan gledajući svoje potomke, svoju nesrećnu pastvu, kako propada u

gresima, strastima i slastima i u lažnim kulturama i civilizacijama, jauče sa krsta:

Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta rade!

17. Da, tužna je sudbina Svetoga Save, najvećeg i najsvetijeg Srbina, najvećeg i

najproslavljenijeg Srbina u svima svetovima, sem na zemlji Srpskoj sada.

18. A danas, danas na nebu je srpski Uskrs. Danas sva nebesa, Sveti Apostoli, Sveti

Proroci, Mučenici, Ispovednici slave Svetoga Savu. Danas sam Gospod grli

Svetoga Savu, najvećeg i najsvetijeg Srbina, najljupkije i najmilije srpsko dete

Rastka! A on kleči i plače. Plače nad nesrećnim srpskim rodom, plače nad

zemaljskom Srbijom. Sva Nebeska Srbija slavi Svetitelja Savu, a vi nesrećni Srbi

sve ste njegovo zaboravili na zemlji.

19. Ti zemaljska Srbijo, kuda ideš? Šta je tvoj kraj? Šta, ako ne propast, pogibija?

Propast, pogibija srpskih duša, pokolj srpskih duša! Eto, to je Srpska zemlja. A to

je svaki Srbin dobrovoljno dao, dobrovoljno ubijao svoju dušu. Majka koja sluša

dete kako psuje, otac koji psuje, šta rade? Ubijaju dušu u detetu svom, i dušu

svoju ubijaju i spremaju pakao i sebi i deci svojoj. O, svaka krađa, svaki greh, sve

je to ubica koji juri na tebe. Svaka ružna reč, svaka ružna pomisao, svako rđavo

delo, sve su to sile demonske koje te gađaju da te ustrele, da ti dušu ubiju.

20. Puna je Srpska zemlja leševa duhovnih. Duša do duše, oh, leš do leša! To su

manje više današnji Srbi. Sve što je Božje, manje-više, zaboravilo se. A sve što bi

dalo zadovoljstvo ovoga sveta, uživanja ovoga sveta, eto za tim trče današnji

Srbi, i gube dušu svoju i gube ono što je večno. Ali u onome svetu videće svaki

šta je zaradio.

21. Sveti Sava raspet na bezbroj krstova po Srpskoj zemlji! Sveti Sava raspet na

svima krstovima koji ograđuju Srpsku zemlju. Sa svih tih krstova, on, on najveći

Mučenik srpski, vapije pred Gospodom: Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta

rade!

22. O Sveti Oče Savo, oprosti i pomozi! Oprosti i pomozi, oprosti i pomozi nama

duhovnim mrtvacima po zemlji srpskoj. Vaskrsni nas iz mrtvih, vaskrsni duše

naše iz mrtvih. Vaskrsni ih pokajanjem, vaskrsni ih verom u Gospoda Hrista.

Vaskrsni ih našim novim životom po Evanđelju.

23. Ti nas pokaj, ti nas privedi Gospodu Hristu, inače srpska zemlja pretvara se u

ogromno groblje, leš do leša, mrtvac do mrtvaca. I avaj, ako ne vaskrsne ka

Hristu, uskoro će se pretvoriti Srpska zemlja u ogromno groblje srpskih duša.

Groblje duša koje su izvršile samoubistva i ubistva, prezrevši Gospoda Hrista,

odbacivši Jedinog Istinitog Boga i Jedinog Istinitog Davaoca večnoga života i

besmrtnoga, i jedinog Imaoca i Davaoca Večne Istine i Pravde.

24. O Sveti Oče Savo, vaskrsni nas iz mrtvih. Vaskrsni nas na veru u Gospoda

Hrista. Da ništa na ovom svetu ne cenimo kao NJega i da nikoga ne ljubimo više

od NJega. Jer, eto, On nam kroz Sebe dade sva nebeska blaga i Carstvo Nebesko.

Daj nam sile i moći da i mi isto tako usvojimo veru u NJega, ljubav k NJemu,

molitvu k NJemu.

25. Sveti Oče Savo, oprosti i pomozi! I moli Gospoda Hrista da sve nas, srpske

mrtvace, mrtvace dušom, vaskrsne iz svih smrti ka NJemu, ka Nebeskoj Pravdi

ka Večnom Životu kroz sve vekove. Amin.



sadržaj

Ko je to bogatio najvećim bogatstvom Srpski narod? Da li carevi naši, da li

kraljevi, da li vladari današnji, jučerašnji, sutrašnji? Ne. Srpski narod je bio prosjak i

ostao bi prosjak da ga Sveti Sava nije obogatio nepropadljivim bogatstvom. On je

prezreo bogatstvo ovoga sveta, carski presto, blagajne carstva srpskoga, lepote ovoga

sveta, i pobegao. Osetio da sve je to prah i pepeo! Mlada duša njegova u sedamnaestoj

godini osetila šta je najvažnije za čoveka u svetu. I on jednoga dana sa monasima

svetogorskim pobegne, napusti dom carski, državu, zemlju i ode - na šta? Na

sirotovanje, na glad, na žeđ u ime Hrista, na sirotovanje evanđelsko.

I tamo, u Svetoj Gori, kraljević bosonog, godinama i godinama po oštrom stenju

svetogorskom on se podvizava; on pohodi obitelji, posećuje mudrace i svetitelje, uči se

od svakoga od njih. Skupljao bogatstvo duši svojoj i našao ono zrno dragocenog Bisera,

o kom se govori u Svetom Evanđelju[1], tako dragoceno da kada ga čovek pronađe ide i

proda sve što ima da kupi to zrno. To nepropadljivo bogatstvo roda ljudskog: čoveka -

svakog čoveka, naroda - svakog naroda, porodice - svake porodice; kad je NJega

(Hrista) pronašao, on je pronašao - šta? Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu LJubav,

Večni Život. Eto, to je bogatstvo koje je Sveti Sava doneo Srpskome rodu. To je

bogatstvo koje mu niko nije mogao dati bez Gospoda Hrista. I sve što On kao Istiniti

Bog donosi čoveku i rodu ljudskom vredi kao nepropadljivo.

Sveti Sava sav svoj život, kome je posvetio? Gospodu Hristu! Od duše svoje, od

srca svog načinio je večni oltar NJemu, Gospodu Isusu Hristu. Danonoćno služio je

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/SabraneBesedeSvetiJustin/SabraneBesedeSvetiJustin23.htm#note1

NJemu, za njega u ovome svetu ništa nije postojalo osim NJega. Razume se, ovaj svet je

postojao za njega samo kroz Hrista! Kad je gledao ljude, on ih je gledao kroz Hrista, to

znači: gledao ih je kroz Večni Život, kroz Večnu Pravdu, kroz Večnu Istinu. U svakom

čoveku gledao je večnog brata i sabrata.

Danas, ovde na zemlji mi smo braća smrtna, ali u Hristu Isusu Gospodu, u veri

NJegovoj svetoj, mi smo večna sabraća. Počinjemo život ovde na zemlji, produžavamo

ga uvek na Nebu. Mi koji smo danas ovde na zemlji, produžavamo ga uvek na Nebu!

Mi koji smo danas ovde, bićemo sutra na Nebu, i vi, večna sabraća moja, jednoga dana

možete se obresti na Liturgiji Svetoga Save na onome svetu! Dan kada je Gospod

Hristos ujedinio zemaljski i nebeski svet, i tu provaliju između zemaljskog i nebeskog

sveta nad Srpskom zemljom, nad Srpskim narodom, tu provaliju premostio je on -

veliki Sveti Sava. Monah, svetogorac, isposnik, a zatim Arhijerej srpski, Vladika i

Patrijarh, večni Patrijarh Srpske Crkve, Sveti Sava, on, on je pronašao najveće vrednosti

ovoga sveta. Gospod Hristos je sve što on donosi! I te najveće vrednosti, to najveće

blago, on je doneo i razdao Srpskome rodu.

Gle, šta je čovek bez Hrista? Gomila pepela, gomila blata! Šta je čovek bez

Večnoga Života? Opet gomila blata! Šta je čovek bez Večne Pravde Hristove, bez Večne

LJubavi Hristove? Opet blato, i samo blato, i blato, i blato. A Gospod Hristos čoveku

daje Večni Život, daje Večnu Pravdu, daje Večnu LJubav, daje Večnu Istinu. Sve to, to je

neprolazno Blago. Sve to čoveka čini večnim. Sve to čoveka čini žiteljem Neba i zemlje,

večnim žiteljem Neba, a najpre žiteljem zemlje.

Sveti Sava želeo je i hteo - šta? Jedno, braćo: da Gospod Hristos caruje u svakoj

srpskoj duši, da Gospod Hristos caruje u svakoj srpskoj porodici, da Gospod Hristos

caruje u školi, u prosveti, u zemljoradnji, u svakom poslu srpskom i ljudskom. On hoće

da Srpskome rodu da dušu, da u srpsko telo udahne dušu živu, da u srpsku državu

udahne dušu, da Gospod Hristos bude sve i sva za svako ljudsko biće, za svako ljudsko

društvo. On je onda pošao Srpskom zemljom, ceo život posvetio NJemu (Hristu): da

stvori Svetu Srbiju - Svetu Srbiju pomoću Crkve i svete škole; ne škole obične, nego

svete škole.

Sveti Sava je hteo i želeo i stvarao Svetu Srbiju. On je najpre hteo i stvarao je svetu

srpsku porodicu, stvarao je svetog srpskog čoveka. Jer škola bez Hrista, šta daje? Daje

maskirano divljaštvo, učeno divljaštvo, učeno nepoštenje! Sveta škola daje - šta? Daje

Večnu Istinu, Večnu Pravdu i školuje čoveka za Večni Život. To je prava škola. Sveti

Sava je stvarao svetu porodicu. Šta je porodica bez Hrista? Mrak i pomračina. Šta je

država bez Hrista, šta? Tiranija i nasilje.

Sveti Sava je utemeljio nemanjićku Srbiju, Srbiju koja je pretvorena u bezbroj

hramova i svetih škola. Svuda se slavio Gospod Hristos. Piše u Žitiju Svetoga Save da u

vreme kada je on vladao srpskim dušama, sa svojim svetim bratom kraljem Stefanom

Prvovenčanim, svima Srbina, svima ljudima na zemlji Srpskoj, i velmožama, i običnim

građanima, i seljacima, i učiteljima: svima beše jedan zakon, veli se, Evanđelske vrline,

svete Evanđelske vrline. To beše obavezan zakon: i za kralja, i za poslednjeg sebra, i za

cara, i za seljaka, za učenjaka i za prostaka. Zakon svima beše, šta? Evanđelje Gospoda

Hrista! To je vrhovni Ustav u nemanjićkoj Svetoj Srbiji. Taj vrhovni zakon, ustav i glavni

zakon - Evanđelje Gospoda Hrista, to je odlikovalo tu Svetu Srbiju. Dotle, Srbija kao

država bila je leš, a on je, on je taj leš oživotvorio, dao mu Večni Život, nepropadljivi

život, on silom Evanđelja Gospoda Hrista i velikom ogromnom verom svojom i svetim

životom svojim. Da, on najveći Svetitelj roda Srpskog, stvorio je Svetu Srbiju.

Tako je bilo do Kosova, i posle Kosova neko vreme, a onda nastaje mrak nad

Srpskom zemljom. Tiranija stranog cara, tiranija Agarjana, mrak i pomrčina. Ali Sveta

Srbija je ostala. Ostala je, vaskrsla iz mrtvih, i onda - onda nastaje rušenje Svete Srbije. U

slobodnoj Srbiji nastaje kroz bezbožne učenjake, kroz bezbožne školovane ljude, od pre

sto godina sistematsko i plansko potkopavanje Svete Srbije. Ruše je bezbožni Srbi,

školovani bezbožni Srbi, ruše je zvani i nezvani, ruše je, avaj!, ponekad, i crkveni ljudi,

ljudi u mantijama. Da, Svetu Srbiju danas ruše mnoge mantije! Svetu Srbiju danas ruše

mnogi jadni i kukavni Srbi koji se odriču vere svetosavske! Radi čega? Radi blata!

Danas, danas je prognan Sveti Sava iz škole. Škola više nije sveta škola. Šta je to?

Šta se zbiva u rodu Srpskome? Šta je to danas vaspitanje srpske dece? Deca bez Hrista,

Srbin bez Hrista? Avaj, pa to je neznaboštvo! Vraćamo se u doba pre Svetoga Save, u

doba neznabožačko, u doba idolopokloničko, kada smo poštovali i klanjali se kamenju,

mačkama, divljim zverovima, kipovima. Da, to je škola, to je prosveta koja pomračuje,

škola koja pomračinom zavija i pomračinom ispunjuje duše ljudske. A Crkva? Crkva

ima dužnost da brani svetu školu, da brani Svetu Crkvu, da brani Svetu Srbiju.

Da, danas svi Srbi polažu ispit, večni ispit. I ti i ja polažemo ispit, ispit

svetosavski! Pita tebe i mene Sveti Sava: šta je vera za tebe, šta je Hristos za tebe? Ako

On nije za tebe Bog, ako On za tebe nije Večna Istina, Večna Pravda, Večni Život, ako

NJegovo Sveto Evanđelje nije za tebe Vrhovni Zakon i Ustav - ti, ti nisi moj, ti nisi Srbin,

ti si odrod, ti nemaš srpsku dušu! Pazi kako ćeš ti kao roditelj svetosavske porodice da

se porediš sa Svetim Savom! A ti kao roditelj, dužan si da po zavetu i amanetu Svetoga

Save, od svoje porodice stvoriš svetu porodicu, i da kao roditelj živiš svetim

evanđelskim životom, da bi decu koju si narađao vodio večnome životu. Da ne bi

pretvarali njih u glinu i u leš. Sveta porodica - to je mala Sveta Srbija! Svaka porodica -

mala Srbija! Ako se izgubi sveta porodica, o, izgubljena je Sveta Srbija.

Mi, današnji Srbi, mi ćemo biti najmračnija i najtamnija srpska lica na nebu i u

nebeskom svetu, ako produžimo ovako kako smo počeli, ako odbacimo svetosavski put.

Gle, carski sin je pronašao put molitve i posta, kao jedini put kojim se očišćuje duša

čovekova, očišćuje od svakog zla. A sadašnji Srbi odbacuju i molitvu i post, odbacuju i

jedno i drugo; i uleteše u pomračinu, u mrak, u tamu. Carski sin je celog života postio.

Važi i za tebe i za mene pravilo: da je molitva i post jedini put[2], jedini put da mi


očistimo sebe od svakoga greha, od svake strasti, od svake tame, i da prosvetimo sebe

svetlošću Gospoda Hrista, i da isteramo iz sebe sve što je nečisto i prljavo. To je njegov

put, to je njegova pedagogika, to je vaspitanje koje je on ostavio Srpskome rodu -

svetosavsko vaspitanje, svetosavsko školovanje. Nauči se prvo molitvi i postu, da time

očišćuješ sebe i dušu svoju, kao što je Sveti Sava očistio sebe time, samo time, ne nečim

drugim.

A danas, danas mi Srbi, avaj! pogazili smo Sveto Evanđelje, pogazili smo ga

svojim svakodnevnim životom, odričemo se Gospoda Hrista i Svetoga Save. O, koliko

psovki samo lije iz srpskih usta za jedan dan u Svetoj Srbiji Svetoga Save! Avaj, koliko

grehova, koliko gadova, koliko ludih pomisli, ružnih dela! Sve to, sve to, eto, razara

Svetu Srbiju Svetoga Save. Pazi da nisi ti jedan od tih koji razara Svetu Srbiju, koji

razara, koji ruši, ruši to jedino što je večno u rodu Srpskome.

Gle, danas, danas je večni Patrijarh Sveti Sava proteran iz srpske škole! Danas,

danas je večni Patrijarh Srpske Crkve proteran iz mnogih gradova Srpske zemlje.

Danas, danas gle - šta je to? To je da mi Srbi danas raspinjemo Svetoga Savu. Prođeš

pored Crkve pa nećeš da se prekrstiš, jer te gleda ne znam ko? Ti već raspinješ Svetog

Savu! On gorko plače nad tobom! Ti si pozvan danas, i pitaju te da napišeš da si Srbin

Pravoslavne vere - a ti, a ti, ne smeš to da napišeš. Šta je to? Pa ti si do neba postavio

krst i raspeo na njemu Svetoga Savu! Do neba!

Tako mi današnji Srbi Svetu Srbiju rušimo, ali time rušimo sebe, time rušimo svoj

Večni Život, time rušimo svoje Carstvo Nebesko. Time rušimo nebeske palate, nebeske

palate koje nam je Sveti Sava sa svima svojim svetim potomcima ozidao, ozidao, kao što

je Hilandar sazidao, i bezbroj zadužbina na zemlji Srpskoj. Tako i nebeske palate! Avaj,

te nebeske palate i mi sa zemlje rušimo, rušimo živeći nejevanđelski i protiv Evanđelja, i

izdajući Gospoda Hrista, izdajući Svetoga Savu. Danas se u najvećim i najvišim školama

ne pominje Sveti Sava! Danas se vrše obično predavanja o kolima, o volovima, o

krompirima, ali o Svetome Savi - ni reči! Šta je to?

Šta se desilo sa Srpskom zemljom, sa prestonicom, pravoslavnim Beogradom? Šta

se dešava sa srpskim gradovima i srpskim selima? Ko to ima prava da huli na Svetoga

Savu, da goni Svetoga Savu iz Srpske zemlje? Ko, ko, ko? Gde su Patrijarsi srpski, gde

su srpski profesori ako ih ima, gde su sveštenici srpski, monasi srpski? Svaki neka

raspne sebe za Hrista, po sto puta sebe, a ne Svetoga Savu! Mi, bedni potomci i izrodi,

hoćemo da svu Svetu Srbiju srušimo na sebe, da pod ruševinama njenim izdahne i

poslednji dah, evanđelski dah srpske duše!

Braćo moja, danas, ako ikada danas je vreme pokajanja za srpskoga čoveka, za

svakog Srbina - vreme plača, vreme posta! Brani svoju dušu, brani njenu večnost, brani

njenu Večnu Istinu, brani njenu Večnu Pravdu, jer sebe time braniš, Srbine brate. Da,

nama današnjim Srbima potreban je samo jedan podvig: pokajanje, molitva, post, da

obnovimo u sebi svetosavskog čoveka, da sebe kao živu ciglu uzidamo u Svetu Srbiju.

Naše je da sav život naš bude život po Svetom Evanđelju, eda bismo bili pod moćnom

rukom Svetoga Save, eda Sveti Sava ne bi se odrekao nas, nego nas primio kao palu

decu svoju, i kao takve naveo da se pokajemo. A ne pokajemo li se, produžimo li i dalje

rušiti Svetu Srbiju i sve što je svetosavsko, mi, mi ćemo imati najstrašnije srpske nedaće

u ovome svetu, čudovišta, od kojih će se odvraćati svako srpsko lice i svaka sveta

srpska duša u onome svetu.

Sveti Savo, tim poslom prosveti svetu Srpsku zemlju, tim Bogom prosveti srpsku

dušu, tim Gospodom Hristom prosveti srpskog čoveka. Vaskrsni nas iz smrti, vaskrsni

nas iz svih grobova naših, grobova koji mi sami kopamo sebi i u koje sahranjujemo sebe.

Vaskrsni nas iz mrtvih kao što si brata vaskrsao iz mrtvih! Gle, zaudara Srpska zemlja

od leševa, duhovnih leševa, od leševa srpskih duša!

Sveti Savo, vaskrsni nas iz mrtvih, oživi u nama evanđelsku veru, zapali u nama

sunca neugasiva, sunca svetosavska, sunca Svetog Prvomučenika Srpskog sa imenom

Prvomučenika Stefana, đakona Avakuma! Zapali buktinje svih onih koji dadoše živote

svoje za Krst časni i Slobodu zlatnu! Sve nas razbudi iz smrti, sve nas razbudi iz

grobova naših, eda bismo i mi, današnji Srbi, vaskrsnuvši iz mrtvih vaskrsli iz smrada

bezbožnosti i nepoštenja. Da bismo služili Čudesnom Gospodu Hristu, Koga si nam ti

dao, Sveti oče Savo! Ti Ga čuvaj u dušama našim. NJime, NJime oživljuj i ukrašuj

Srpsku zemlju, od sada do veka! Amin!

NAPOMENE:

1.Mt. 13, 45-46

2.Mt. 17,21



sadržaj

Zaista je samo jedan besmrtni vladar zemaljske Srbije. Zaista samo je jedan

zemaljski car srpski besmrtan , Sveti Sava. Bilo je careva i kraljeva, velmoža i

kne'zova i despota na Srpskoj zemlji, i sve to je prošlo; a slava, sunce slave u

svima nama, kroz sve njih - carovao je on, Sveti Sava. Niko nije mogao krunu s

njegovog čela skinuti, niko nije mogao njegovu vlast uzeti. Sedamsto godina on

caruje u zemaljskoj i nebeskoj Srbiji nad svima istinskim srpskim dušama. Od

njega imamo sva bogatstva neprolazna; sve čime se danas hvalimo mi

bezbožnici, to je od Svetoga Save. Po celome svetu nosimo ikone iz naših velikih i

svetih zadužbina, time se hvalimo, jer to je jedino čime se možemo hvaliti. Sve je

drugo prah i pepeo.

Šta je sve drugo? Gde su palate careva i kraljeva? Nigde ni traga, ni kamena na

kamenu. I zadužbine svete: Studenica, Hilendar, Ćelije male, Kalenić, Žiča i

bezbroj velikih zadužbina, to je do danas ostalo... slave Gospoda Hrista. Sve to

delo je i dar Svetoga Save. NJega lično i njegovih svetih potomaka.

Crkva naša Pravoslavna i samostalna od njega je. To je prvi čovek, prvi vladika u

vizantijskom svetu koji je osnovao narodnu Crkvu i dobio sve blagoslove

Vaseljenske Crkve. Škola, sveta škola, to je od njega; ne govorim o bezbožničkim

školama. Država, sveta država, država u kojoj vladaju zakoni Hristovi kao Ustav,

to je delo Svetoga Save, njegovog Svetog oca Simeona Mirotočivog, njegovog

Svetog brata Simona Stefana, kralja Prvovenčanog, i potonjih srpskih careva i

kraljeva. Sveta država! Piše u Žitiju Svetoga Save, i sam Sveti Sava kaže: da

svima u njihovo vreme, u vreme Nemanjića, Evanđelje beše osnovni zakon.

Evanđelje Hristovo, evanđelske vrline, to je bio propis, to je bio Ustav za svakog

Srbina, za svakog velmožu i sebra. Da, sudstvo, sveto sudstvo, to je od Svetoga

Save. Svete sudije dele Božansku pravdu. Porodica, sveta porodica, a on je

učvrstio na evađelskim temeljima, na jevanđelskoj svetosti.

Da, sve sveto i veliko eto od Svetog Save je, koga mi danas slavimo. Da, tako je

bilo nekad. A danas? Danas veliki broj Srba ratuje sa Svetim Savom, zaratili Srbi

protiv svetoga Save, zaratili Srbi protiv besmrtnika Božjeg, zaratili Srbi protiv

Boga. Gle, ko krene u boj, u rat protiv Boga, kakav je njegov kraj? Malo treba

pameti imati, pa znati: poraz, propast. Da, ne govorim ja prazne reči nego istinu

današnjice naše strašne, srpske nesrećne sadašnjice. Zar ne ratuje Srbin sa Svetim

Savom kada gazi post, zar ne ratuje Srbin sa Svetim Savom kada narušava post,

evanđelski post? Kada gazi evanđelski zakon? Da, on ratuje sa Svetim Savom,

ratuje sa Gospodom Hristom! Kada Srbin psuje i Srpskom zemljom ore se

psovke, šta je to? To je rat sa Svetim Savom, rat sa Bogom!

Srbine, trgni se, niko nije izašao kao pobednik bez Svetoga Save. Srpska istorija

za sedamsto godina ne zna nikoga, ni od tirana ni od careva, koji je zaratio protiv

Svetoga Save a da nije doživeo propast i pad. Psovka caruje po Srpskoj zemlji.

Srbi, Srbi, braćo Srbi! Ratujete sa Bogom, a to se ne može završiti drukčije nego

našim porazom, našom propašću. Gle, iz srpskih škola proteran je Sveti Sava. Zar

to nije rat sa Svetim Savom? Ono radi čega je Sveti Sava ostavio carski presto,

Gospoda Hrista radi, danas vaša deca ne uče. Objavljuju da je to laž, da je to

izmišljotina. O, zar je srpska istorija izmišljotina, zar su izmišljotine zadužbine

svetih careva i kraljeva i svetih Nemanjića slavnih? Gle, Srbi u školi ratuju protiv

Svetoga Save, vode rat i protiv Boga. Ne poriči, zna se!

Šta je Srbin bez Svetoga Save, šta je Srbin bez vere, bez Pravoslavlja? On, čovek,

pa vreća puna blata, to je čovek bez vere. Kožna vreća, to je telo naše i u njemu

blato. Šezdeset do osamdeset kilograma blata, to je čovek bez Boga i bez vere. A

čovek Svetoga Save, čovek Hristov, to je besmrtno biće, biće večno stvoreno za

Život Večni, kao Sveti Sava što je večan i danas caruje u dušama istinskih Srba. U

NJegovoj današnjoj glavnoj pesmi, utroparu, veli se da je on bio "Nastavnik i

Učitelj puta koji vodi u život večni" kroz Sveto Evanđelje Hristovo i kroz Hrista.

To je Sveti Sava, takav učitelj daje Život Večni tebi, Srbine. Tog učitelja, takvog

učitelja proterali su iz srpskih škola. Kakva sudbina nesrećnog Srbina!

Mi današnji Srbi polažemo najveći i najstrašniji ispit, ispit pred Svetim Savom.

On danas putuje po Srpskoj zemlji i tuguje, plače. Gleda Srbe šta su, ko su, šta su

postali, a šta su bili? On na današnji dan sa nebeskim pratiocima svojim, sa

besmrtnim Svetim Srbima, svetim carevima, kraljevima, episkopima i običnim

Srbima koji su Svetitelji postali, Svetim Mučenicima, najnovijim Mučenicima,

750.000 njih pobijenih za vreme Drugog svetskog rata, pobijenih za veru

Pravoslavnu, eto svi oni vrše smotru nad vašom i mojom dušom, nad dušom

svakog Srbina.

Da li ti učiš Evanđelje Hristovo, Evanđelje Svetoga Save, ili si se odrekao njega?

Koliko se njih odreklo danas? Kako strašno, kakva pomrčina hoda Srpskom

zemljom, kakav mrak, kakav duhovni zločin, kakav pomor duša, kakav pokolj

duša po Srpskoj nesrećnoj zemlji?! Ali, naša slava, naš ponos, to je Nebeska

Srbija. Nebeska Srbija sva je danas u kliktanju Svetome Savi, Nebeska Srbija

danas slavi onoga koga slave svi Anđeli na nebu, koga sam Gospod Hristos slavi

i proslavlja. Da, sva Nebeska Srbija danas kleči pred Svetim Savom, a on služi

svetu Liturgiju Nebesku. Služi je najpre za nas... Kad pogleda na nas, potoci suza

liju se iz njegovih svetih očiju, jer Srbi izdadoše ono što nisu smeli izdavati. Zašto

su zadužbine svetih Nemanjića gotovo uvek prazne? Gde su Srbi - potomci

Svetoga Save? Šta je to što Srbe drži van hrama Božjeg i u nedeljne i praznične

dane? Šta vi to radite po kućama svojim o Božiću, šta o velikim praznicima i

svake nedelje? U svakoj kuća ima vas desetoro ili petnaestoro, i ne setite se nikad

da jednoga člana pošaljete u Crkvu Božju. Braćo moja, ispit polažemo pred

Bogom; tu dovijanja nema, tu laži nema.

Slaveći Svetoga Savu mi ustvari slavimo ono što je najveće i najsvetlije u našoj

istoriji, u našem narodu. I dok je on Vođ naših duša, mi možemo računati na

sebe, na svoju istoriju. Danas dečica naša srdačno i usrdno slave Svetoga Savu.

Nije ni čudo, to je najmilije i najlepše Srpsko Dete bilo, mladi Kraljević koji je u

sedamnaestoj godini svojoj pobegao iz carskog dvora da bosonog, isposnički živi

u Svetoj Gori, i da osveti sebe, prosveti sebe, dođe kao veliki Svetitelj, kao veliki

Učitelj, besmrtni Svetitelj, besmrtni Učitelj i večni učitelj. Mi ćemo svi, svaki od

nas, i ja i vi roditelji, i svaki Srbin danas, davati odgovor pred Bogom i Svetim

Savom za sve što radimo sa celokupnom srpskom istorijom, sa svima našim

svetinjama, sa svim našim vrednostima. Ne varajmo sebe, smrt ide, doći će i po

tebe i po mene, moramo iz tela, duša mora iz ovoga sveta u onaj svet. Tada, tada

zamislite sebe na tom putu i u onome svetu i u svim srpskim svetovima pred

samim Gospodom Hristom. Šta ćete vi svi odgovoriti, kakav ćete odgovor dati za

svoj život, za noći i dane koje ste proveli na zemlji, koji su vam dati da zaradite

Život Večni? A vi, šta ste radili, šta ste radili sa Evanđeljem Hristovim, šta ste

radili sa svojom glavom, šta ste radili sa svojim okom, šta ste radili sa svojim

jezikom, šta ste radili sa svojim telom, šta ste radili sa svojom dušom? Eto, na

tom ispitu daj Bože da svi prođemo u Carstvo Nebesko.

Sveti Sava je preobrazio srpske duše molitvama svojim pred Gospodom. Neka bi

umolio Gospoda da pokaje Srpsku zemlju, da pokaje današnjeg Srbina koji juri

samo za uživanjima ovoga sveta; da pokaje svaku srpsku dušu, da je osveti i

prosveti i tako pripremi za Carstvo Nebesko. Istinski Srbi danas su puni Svetoga

Save, danas su puni molitve Svetome Savi, danas su puni hvale Svetome Savi, jer

znaju da je on so našeg istorijskog hleba, da je on naša besmrtnost i naša večnost.

Zato nikada nije dovoljno slaviti Svetoga Savu, ne samo na današnji njegov

Savindan, nego svakoga dana u celoj godini: "Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju

Savi!"



sadržaj

Ima nešto večno što svi neprijatelji Srpskoga naroda ne mogu da unište; ima nešto

besmrtno što nikakvi neprijatelji Srpskoga roda ne mogu da satru i u grob sateraju.

Bila je moćna srpska carevina nemanićka slavna. Došli Turci i razorili državu. Po

manastirima, po šumama, po udžericama sve zamrlo, nestalo velikaša, nestalo

činovnika, nestalo svih ustanova, ostalo samo carstvo - carstvo Svetoga Save nerazorivo,

nerazrušivo; ostao on, sveti vladar Srpskoga roda, Sveti Sava - Srpska Slava. Koje je to

carstvo, šta je on to osnovao trajnije nego njegov otac car Nemanja, nego njegov brat

kralj Simon Stefan Prvovenčani? Osnovao je braćo Crkvu Srpsku, doneo je duhovno

carstvo koje nikakvi neprijatelji roda Srpskog uništiti ne mogu. Oni mogu da uništavaju

Srbe pojedince, ali Crkvu Hristovu nikada. Kakvo je to carstvo, šta je to Sveti Sava

učinio da nam da što je večno, što je nerazorivo, što nikakvi bogovi, ni sultani, ni

Murati, i dželati i gonitelji Crkve Hristove ne mogu da unište? Šta je to? To je vera u

Gospoda Hrista, vera u besmrtni život, vera koju je Sveti Sava doneo Srpskome rodu iz

svete Gore, doneo Evanđelje Hristovo, obnovio ga u našim dušama i srpska duša je

progledala, progledala i uvidela da pred njom stoji Večno Carstvo, da pred njom stoji

put u večni život, put koji niko ne može oteti Srbinu, ako je samo čvrst u svetosavskoj

veri.

Kako je to i čime je to Sveti Sava to carstvo osnovao u Srpskoj zemlji? Kraljević,

carević napušta oca, napušta carski presto, odlazi u pustinju, u Svetu Goru i tamo, šta

on radi? Ne jaše konje, ne ide s gozbe na gozbu, nego s molitve na molitvu, iz crkve u

crkvu, iz hrama u hram, iz pećine u pećinu, od jednog svetog čoveka do drugog svetog

čoveka. Šta to radi Rastko Nemanjić, Rastko Nemanjić, koji je odbacio krunu i porfiru

od sebe i uzeo da posti, posti danju i noću, suve korice hleba jede, a njegova majka

carica i kraljica tuguje što njen najmlađi sin Rastko hleba nema. Znao je mladi Rastko da

je u čoveku najvažnije - šta? Duša! Ne carstvo njegovog oca, ne kraljevska kruna koja je

stajala pred njim, nego je glavno ono što je Bog dao čoveku za večnost, a to je duša u

čoveku. I on, gledajući sebe, i gledajući svet oko sebe šta je radio? On je hteo da očisti

dušu svoju, da je osveti, da je ispuni Bogom i Gospodom Hristom i to je danonoćno

radio posteći se, moleći se, bdenija praveći i neprekidno Gospodu služeći.

I zaista sa dvadeset godina on je od sebe, carevića, načinio divnog, svetlog,

anđelskog mladića, čiste duše; očistio dušu od strasti, očistio um od rđavih pomisli,

očistio sebe od svake unutrašnje tame i mraka i osvetio i posvetio sebe i tada, tada je

mladi kraljević pogledao. A gle, sav ovaj svet, šta je? Sav ovaj svet nije ništa drugo nego

carevina Božja ili carevina đavola. Zavisi od čoveka, zavisi od tebe i od mene. On, on je

osvetio sebe, ispunio Evanđelje Hristovo i ispunio jednu divnu misao, jednu divnu želju

velikog Svetitelja Božjeg, Grigorija Bogoslova, koji veli: "Treba prvo sebe osvetiti,

načiniti svetim, pa onda druge učiti svetosti; treba prvo sebe očistiti, pa onda druge

učiti čistoti; treba prvo sebe približiti Bogu, pa onda druge privoditi Bogu"[1]. To je

uradio Rastko, to je uradio i sebe izgradio i sebe preobrazio u Svetog Rastka, u Svetoga

Savu.

Kada je došao dan da on telom obnovljen, dođe u Srpsku zemlju, on je došao kao

novi čovek, kao večni Srbin, kao besmrtni Srbin, kao Srbin koji je našao pravi put svakoj

srpskoj duši, put koji vodi u besmrtnost i Život Večni. To je doneo Sveti Sava došavši iz

Svete Gore, to je on po Srpstvu činio, to je on propovedao postavši prvi Arhiepiskop

Srpske Crkve; osnovao je duhovno carstvo, Crkvu Hristovu učvrstio, Evanđelje


NJegovo raširio po celoj Srpskoj zemlji. Piše u Žitiju Svetoga Save da je on sa svojim

saradnicima, svetim monasima, svetim vladikama, svetim sveštenstvom i svetim

pomoćnicima iz naroda, da je on tako širio Evanđelje Gospoda Hrista "da svima", veli

on, i velmožama i velikašima i samome kralju i svima ostalim Srbima "zakon behu

evanđelske vrline". Evanđelske vrline: vera, molitva, post, ljubav, krotost, smirenost,

milosrđe - to je bio Ustav, večni Ustav Svetoga Save koji je on dao Srpskome rodu. Taj

neizmenjivi Ustav stoji i danas. Svi istinski Srbi, svi pravi Srbi, svi svetosavski Srbi drže

se tog Ustava.

Zato je Sveti Sava i osnovao i dao takvu silu svome duhovnom carstvu. Ali gle, to

je duhovno carstvo koje je on vodio i rukovodio; uporedno sa njim raslo je i drugo

srpsko carstvo, zemljsko carstvo srpsko. NJegov sveti brat Stefan Prvovenčani i svi sveti

potomci Nemanjini trista godina vladali su svetom srpskom državom. I šta je hteo Sveti

Sava? Sveti Sava je hteo da u Srpskome rodu bude i država sveta, da ljudi koji vode

državu budu sveti. I zaista, koliko je naših careva svetih i koliko kraljeva i koliko

velmoža ispunilo zavet i amanet Svetoga Save.

Ono što je Sveti Sava večno dao tebi kao Srbinu, i svakome Srbinu to je, braćo

moja, da treba prvo osvetiti sebe, dušu svoju očistiti od svake prljavštine, živeti po

Evanđelju moleći se Bogu, posteći, čineći svako jevanđelsko dobro delo. Tako, kada

imate svete članove, malo po malo postajete sveta porodica; kada je roditelj svet i čist

onda su i deca ugledajući se na roditelja dobra, čista i sveta, i majka isto tako. Tako,

Sveti Sava je osnovao, kao ideal postavio svetu porodicu, onda svetu zadrugu. Srpski

narod je čuvala srpska zadruga, sveta i uzvišena na jevanđelskim zakonima - na

poslušnosti, na pokornosti mlađih prema starijima.

Sveti Sava je osnovao i imao za cilj svetu školu, svetu školu u kojoj se daje istinska

prosveta. A šta je istinska prosveta? Istinska prosveta je ona koja nauči čoveka Večnome

Životu, koja pokazuje čoveku da je ovaj naš zemaljski život ljudski kratak i dat čoveku

da njime stekne Život Večni i besmrtni. To je sveta škola, toj svetoj prosveti uči samo

Gospod Hristos, NJegovo sveto Evanđelje i Crkva NJegova. Toj svetoj prosveti učio je, i

uči, i za nju se i dan danas mali Sveti Sava.

Tako je, braćo moja, osnovao Svetu Srbiju, Svetu Srbiju koju niko razoriti ne može.

Mene kao Srbina ti možeš sablazniti, ti bezbožniče i gonitelju, ti mi možeš oteti sve što

imam, ali dušu moju, tu svetinju moju, besmrtnost moju ne možeš mi oteti. Šta su smrti

koje ti šalješ na mene, - šta? Hiljade smrti možeš poslati. Đakon Avakum ide

beogradskim ulicama i peva: "Srbin je Hristov i raduje se smrti. Nema vere bolje od

Hrišćanske". I njega zato nabijaju na kolac. To je drugi Svetitelj Srpski, koji poput

Svetoga Save daje sve od sebe i nasleđuje život večni. To, to ima svaki pravi Srbin i

danas.

Crkva i danas stoji nerazoriva, bezbroj neprijatelja njenih spolja i iznutra, i popova

izdajica, i monaha nevaljalih, ali Crkva Hristova stoji i drži Evanđelje Hristovo. Večni

Ustav Svetoga Save i dan-danas Crkva Hristova propoveda i ispoveda. Ima, ima zečeva

i kukavica u Srpskome rodu koji izdaju Svetoga Savu, izdaju svoju dušu, izdaju svoju

Crkvu; ima ih i među sveštenicima i monasima, avaj možda i među vladikama.

Šta je to? Sveti Sava osnovao svetu školu, a Sveti Sava je proteran iz škole. O

nesrećni Srbi, čuj Nebeska Srbijo! Svetog Save nema u osnovnim školama Srpske zemlje,

Sveti Sava nema pristupa ni u kakvoj školi. Šta se to zbiva sa Srpskom zemljom, šta se to

zbiva sa srpskim čovekom, šta se to zbiva sa nesrećnim Srbima? Izdali Svetoga Savu!

Oprosti nam oče Savo...[2] Plači, plači nad srpskom zemljom, nemoj se utešiti dok

nas Srbe, nesrećne Srbe ne opametiš i povedeš putem Hristovim. Gle, mi stariji, mi smo

krivi za ovu jadnu decu, mi smo im pripremili bezbožnu školu. Star sam ja čovek,

pamtim ja mnogo štošta, od balkanskih ratova do današnjih dana. Nesrećni srpski

sinovi, većina njih koji su išli u ovu nesrećnu Evropu da se školuju, da se naobraze, šta

su doneli otuda? Bezbožnost, lažnu prosvetu. Evropska je prosveta lažna prosveta, i

današnja prosveta širom sveta je lažna prosveta. Nema prosvete bez Hrista, bez Boga, a

evropska prosveta i evropska škola hoće da bude bez Boga i da vlada bez Boga.

Svi narodi svih pet kontinenata, oni se u čudu pitaju šta je to, šta se to zbiva? To je

to što vi hoćete, to što hoćete da uredite svet bez Boga, to što hoćete da uredite svet bez

Hrista. Pogledaj na dušu svoju, nesrećniče, kada nju zahvate strasti i mržnje i zavisti i

pakosti. Kako ti možeš da unesrećiš svoju dušu! Gle, ti onda juriš na svakoga, mrziš,

pljačkaš, psuješ, kradeš. Pazi, duša ti je jedanput data u ovome svetu, jedanput data.

Ona je večna u tebi, ma kakav ti bio. I izaći će ona u času smrti iz tvoga tela, i šta onda

sa tvojim gresima, šta onda sa đavolima u tebi? Šta onda sa tvojim porocima, šta će

ostati od tebe? Čovek, da bi spasao dušu svoju, potreban mu je ceo Bog, potrebna su

nebesa, potreban je dolazak Gospoda Hrista. Bog je postao čovek da bi čoveka

urazumio, da bi uredio njegovu dušu, da bi pokazao: Evo, duša je tebi data za Život

Večni. Pazi kako živiš, pazi šta radiš ti u ovome svetu! Ti si ovde u prolazu, ti si ovde u

osnovnoj školi, a tamo je glavna škola, tamo su univerziteti na nebesima. Pazi, čoveče,

šta radiš! Srbine, Sveti Sava te opominje!

Zar Srbin posle Svetoga Save prigrli prosvetu bez Hrista, prigrli prosvetu bez

Boga? Srpski narod, otkako je Sveti Sava hodao Srpskom zemljom i propovedao

Evanđelje Gospoda Hrista, Srpski narod je stekao ubeđenje da su samo Svetitelji istinski

Prosvetitelji. Da je samo Svetitelj istinski Prosvetitelj. Da, to srpski čovek i danas,

svetosavski čovek čuva i drži u sebi: samo je Svetitelj istinski Prosvetitelj, sve je drugo

laž, sve drugo što ne osigurava čoveku besmrtni, večni život, jeste puka i strašna laž.

Zato danas, slaveći Svetoga Savu, tužnog i ucveljenog na Nebu zbog ovakvih nas

Srba na zemlji, neka se moli Gospodu Blagom: da otrezni i opameti Srbe, da probudi u

njima veru njihovu, veru starostavnu, veru svetosavsku, veru pravoslavnu, da se Srbi

osveste, da Srbi uvide da bez Hrista i bez Boga ne može jedan listić u ovome svetu da

uspeva, jedna travčica ne može bez celih nebesa. Za jednu travčicu potrebno je sunce,


potrebna su nebesa, potrebni vetrovi, potrebne kiše, potrebna sva priroda koja je oko

nas.

A evropski čovek izmišlja teorijske gluposti: može li čovek sam? Čovek je sve! I do

čega su doveli svet? Do klanice, opšte klanice. Vidite nad svima nama visi sada strašan

mač, nad svima narodima ovoga sveta. Ko je siguran za svoj život, siguran za život

svoje dece sutra, preksutra. Niste, niste, sigurno niste. Zato decu svoju poverite

Gospodu Hristu, NJemu, Večnome Caru i Večnome Vladaru svete Srbije, i Svetome

Savi. Učite ih onome što je večno, učite ih da je čovek večno biće, odgovorno biće,

odgovara Bogu za svaku reč, odgovaraće Bogu za svako delo, za svaku pomisao, za sve

to odgovaraće svaki od nas. Tome treba učiti decu svoju, to je istinska prosveta, sve

drugo je laž.

Neka Sveti Sava zaista caruje kroz svoju Crkvu u dušama svih Srba, vas koji ste

ovde danas i svih ostalih sličnih vama, kao i onih bezbožnika Srba koji u bezboštvu

svome odbacuju sve i sva, prepuštajući se sebi. Molite se za njih. Sveti Oče Savo, pokaj

sve zalutale Srbe! Sveti Oče Savo, bezbožne Srbe vrati na put vere tvoje! Ti, ti ovladaj i

zavladaj njihovom dušom; u njihovoj duši je haos, u njihovoj duši je nered, u njihovoj je

duši rat strasti, strasti, strasti; slasti, slasti, slasti. To je život za njih, jasla, jasla, jasla, a

čovek nije stvoren za jasla. Čovek je stvoren za Večni Život. Sveti Oče Savo, pogledaj,

pomozi i oprosti, oprosti i pomozi.

Svi lutamo, svi smo zalutali, samo ti sa svima Srpskim Svetiteljima moli se

Gospodu Čudesnom da Srbe izbavi iz svakoga mraka, da ih razbudi za svetosavske

vrline, za svetosavski život, da svaka srpska duša smatra evanđelske vrline za svoj

Ustav, za svoj večni zakon, da živi po njima. Srbi, Sveti Oče Savo, napustiše svoj post,

svoju molitvu. A ko i posti, on posti nedeljicu i sve drugo odbaci. A ti, ti carski sine,

proveo si ne samo u Svetoj Gori u strašnome i teškome postu, nego celoga života si

bolovao nikad ne dojedajući se, uvek polugladan, i kad si bio, kao carski brat,

Arhiepiskop Srpske Crkve. Ti, ti nas Srbe urazumi da je post zaista spasonosno

sredstvo, molitva i post, to su jedina evanđelska sredstva kojim čovek može da očisti

sebe, očisti sebe od svake nečistote, od svake nečiste pomisli, reči i dela, i od svih

nečistih đavola koji se skrivaju u čoveku.[3]

Pazite i čuvajte duše svoje. Seme evanđelsko koje je Sveti Sava posejao u

Srpskome rodu niče i danas; seje on i danas, seje s neba kroz svoje molitve, seje zajedno

sa svima Svetiteljima, od njega i pre njega Svetiteljima, do Vladike Nikolaja, velikog

Apostola zemlje Srpske, drugog Svetoga Savu našeg. Oni, oni daju sva sredstva koja su

nam potrebna za život i u ovome i u onome svetu. Oni propovedaju večno Evanđelje

Gospoda Hrista, Evanđelisti Srpske zemlje, eto to su oni.

Braćo moja, pazite da to što Sveti Sava seje po vašim dušama, i Sveti Vladika

Nikolaj kroz svoje svete knjige, i ostali Srpski Svetitelji, pazite da vam to đavo ne

ukrade iz duše. Sećate se priče Spasiteljeve koji kazuje šta biva sa nebeskim semenom


koje Apostoli seju po dušama ljudskim. Setite se priče koja veli: "Sejač seje svuda"[4], po

kamenu i po trnju, seje po tvojoj duši iako je kamenita i trnovita, seje sa nadom da ćeš se

jednog dana otrezniti, opametiti, pokajati i obratiti svoju dušu. Ali, Spasitelj veli, dešava

se da to seme evanđelsko padne kraj puta duše, čovek ne obraća pažnju, sve mu je

drugo preče - i pazar i pijac i vo i krava i kiša, samo ne Bog, samo ne zapovest Božja. I

tada, veli Spasitelj, đavo dođe i krade posejano u duši, đavo dođe i krade. Pazi, đavo se

šunja i oko mene i oko tebe, uvek se šunja, uvek traži načina da ukrade iz tebe ono što je

božansko, što je čisto, što je sveto, da te navede na neki greh. Krade to posejano seme

evanđelsko; zato treba bdeti, zato treba starati se nad svojom dušom i ne dati da

propadne to evanđelsko seme što je posejano i što Crkva neprekidno seje kroz vaše

duše kroz svaku molitvu, kroz svaki uzdah, kroz svaku suzu.

Vi pravi Srbi, vi imate jednog večnog vladara, besmrtnog, nepobedivog. To je

Sveti Sava i njegovi sveti sledbenici. Za njim, samo za njim i srpskom čoveku, srpskom

rodu, Svetoj Srbiji osiguran je Večni Život, ne samo u ovome svetu nego i u onome

svetu, u Carstvu Nebeskome.

Sveti Oče Savo, oprosti i pomozi; ne prestaj moliti se za malu Srpčad tvoju, i nama

starima oprosti sve teške i strašne grehe; opameti nas, urazumi nas, vrati nas na put

svetosavski, da tobom i kroz tvoje divne pomoćnike Svetitelje svi idemo ka Čudesnom

Gospodu, Tvorcu neba i zemlje, i uđemo u NJegovo Carstvo, da tamo u Nebeskoj Srbiji

slavimo NJega, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima. Amin.

NAPOMENE:

1. Beseda 2, 71 Svetog Grigorija Bogoslova. - Prim. uredn.

2. Ovde otac Justin plače. - Prim. prepis.

3. Mt. 17,21

4. Mt. 13,3-23




sadržaj

Danas je Srpsko ime najslavnije u svima Nebeskim Silama, jer gle, Sveti Sava je

Anđeo među Anđelima, Heruvim među Heruvimima, Serafim među Serafimima. I oni,

slaveći njega slave ustvari Srpski rod. Danas njemu se klanjaju Heruvimi i Serafimi

veličajući njegove podvige. Danas njega slave i proslavljaju Sveti Apostoli, njega velikog

Apostola i najvećeg Apostola Srpskog roda. Oni su svetu dali svetlost Gospoda Hrista,

dali istinitu, veru Sveti Apostoli. To je Sveti Sava, Apostol Srpski, učinio za nas Srbe,

Apostol i Prvoapostol u Srpskome rodu i u srpskoj istoriji.

Danas se Svetome Savi s bratskom ljubavlju klanjaju svi Sveti Mučenici, jer gle,

Sveti Sava je ceo svoj život na zemlji pretvorio u mučeništvo za Gospoda Hrista.

Dobrovoljni Mučenik, lišio sebe prestola carskog, svih blaga ovoga sveta i bos i polugo

monah živeo u Svetoj Gori, podvizavajući se u postu i molitvi, i čisteći dušu, i

osvećujući sebe, i tako taj prvi veliki Srpski Mučenik, eto, danas doživljuje slavu na dan

svoga praznika: da mu se klanjaju svi Sveti Mučenici.

Gle, njemu se klanjaju svi Sveti Pustinjaci, jer je on pustinju pretvorio u dom svoj, i

u pustinji sebe obradio i preradio iz nesvetog u svetog mladića, i proslavio sebe, a time i

Srpski rod pred svima Svetiteljima Božjim. Danas, danas se naročito klanjaju Svetome

Savi svi Srpski Svetitelji, svi Srpski Mučenici, svi oni koji su živote svoje dali za Istinu

Hristovu u ovome svetu. Jer gle, svi naši Mučenici u istoriji, svi naši Svetitelji njega su

imali za primer i za vođu. On ih je vodio, on ih je rukovodio u njihovom životu.

Šta je Sveti Car Lazar, koga mi veličamo mnogo? On je zaista veliki

Velikomučenik Srpski, ali on je samo ostvario Evanđelje Svetoga Save. On je išao putem

Svetoga Save. Kosovsko Evanđelje - to je Evanđelje Svetoga Save. Odreći se svega radi

Gospoda Hrista, odreći se svega radi NJegove Istine, Pravde, Večnog Života, to je

amanet Svetoga Save, koji je svenarodno ostvario Sveti Velikomučenik Car Lazar, kada

se opredelio za Carstvo Nebesko, u ime celoga naroda položio život svoj za Istinu Božju

i Pravdu Božju u ovome svetu.

Sve što je srpsko u Nebeskoj Srbiji danas se klanja Svetome Savi, danas ga veliča,

jer zaista, mi Srbi ništa veliko nemamo u našoj istoriji što nije od Svetoga Save, ništa.

Sve što je veliko, sve je od njega. Pogledajte, Srpska zemlja sa toliko svetih obitelji od

koga je , čije je to delo? NJegovo, delo Svetoga Save. Žiča, Studenica, Hilandar, Kalenić,

Ravanica, i naša mala obitelj Svetih Arhanđela, sve je to od njega i od njegovih svetih

potomaka Svetih Nemanjića. I ova naša obitelj je od njegovog potomka - Svetoga kralja

Dragutina. Nema velikog dela, nema velikog Srbina koji nije postao to samo

blagodareći Svetome Savi, na prvom mestu njemu.

Sva velika dela, svi veliki ljudi naši postali su veliki time što su ostvarivali ideal

Svetoga Save. Šta je ideal Svetoga Save? Sveta Srbija. Sveta Srbija, sveta porodica, to je

ideal Svetoga Save. Sveta država, to je ideal svetoga Save. O njegovom životu njegov

učenik,[1] koji je očima gledao sve njegove podviga, veli: "U nas je samodržac, i vođi, u

nas Srba imamo zakon, vrhovni zakon to su evanđelske vrline". To je život Svetoga

Save. Evanđelske vrline to je vrhovni zakon za Srpsku državu, za Srpsku nemanjićku

zemlju. I zato i danas mi ne prestajemo slaviti Svetoga Savu, jer slavimo sve ono što je

veliko u srpskom čoveku i u srpskoj istoriji. Istina, ima među nama mnogo Sinanpaša,

koji spaljuju Svetoga Savu u duši svojoj. To je njihova lomača, oni sebe spaljuju. To će

osetiti kada duša njihova bude u Carstvu onog sveta.

Ali svaki pravi Srbin pravi je samo onda ako sebe rukovodi duhom Svetoga Save,

ako sebe ogleda u njegovom ogledalu. Hoćeš da vidiš kakav si Srbin: gledaj sebe u

Svetome Savi, nalazi sebe u njemu. Kakav izgleda lik tvoj kada ogledaš sebe u

njegovom svetiteljstvu, u njegovim podvizima, u njegovom mučeništvu za Srpski

narod. Nikada Sveti Sava nije odrekao svoju pomoć nijednome Srbinu, a nema nijednog

Srbina duhovnog i velikog u našoj istoriji, i pred Bogom velikog, ako nije duhovno čedo

Svetoga Save. Naši Svetitelji - sve su to duhovna deca Svetoga Save, pa i sam otac

njegov veliki Simeon Mirotočivi, Stefan Nemanja, on je takoreći duhovni sin svoga sina;

i njega Sveti Sava privoleo da dođe, da ostavi presto, dođe u Svetu Goru, zamonaši se,

posveti se, i postane Mirotočivi. To je uradio sin, mali sin prema svome velikom ocu, i

sa svojim velikim bogoocem.

Neka bi Blagi Gospod, na molitvu Svetoga Save, i nas današnje Srbe razbudio na

sve što je sveto i veliko, da i mi u zemaljskoj Srbiji trudimo se da zemaljsku Srbiju

pretvorimo u Svetu Srbiju, i da služeći Svetome Savi mi ustvari služimo svome

spasenju, svaki od nas spasenju svoga naroda. Neka bi Sveti Sava i za svakoga od nas,

posebno prisutnih ovde, i za ovu našu dečicu preklonio kolena pred Gospodom

Hristom i molio svima nama duhovni napredak, spasenje, prosvetljenje i istinsku

prosvetu, i nama i deci našoj. Neka bi NJegovim molitvama Gospod Blagi Hristos uvek


bio kroz naše Svetitelje nad Srpskim rodom, nad svakom srpskom dušom i u ovom i u

onom svetu. Amin.

NAPOMENE:

1. Životopisac Sv. Sava Domentijan, ili Teodosije. - Prim. uredn.



sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Zašto je Bog postao čovek, braćo i sestre, kazuje

nam Sveti Sava. Bog je postao čovek da bi čoveka ispunio Božanskim silama[1], i, kako

to uče Sveti Oci[2], da bi čovek postao Bog. Gospod s Neba sišao je na zemlju da bi

čoveka sa zemlje digo na Nebo. To nije priča, to nije bajka, evo najvećeg svedoka u rodu

Srpskom o tome - Svetoga Save. Jer Sveti Sava nama pokazuje pravi put ljudskoga

života u ovome svetu. Na koji način? Na taj što je sam pošao za Gospodom Hristom.

Ostavio sve, ostavio carski dom, ostavio roditelje, braću, položaj, sjaj, i pobegao u Svetu

Goru da se tamo postom i molitvom očišćuje od svakoga greha, postom i molitvom. I on

je zaista od sebe načinio divno anđelsko biće, sveto biće, koje eto sedam stotina godina

vlada Srpskim rodom i srpskim dušama i srpskom savešću.

Da, on je pronašao nama put od greha ka bezgrešnosti, put od smrti ka

besmrtnosti, put od đavola ka Bogu. I kazao nam šta je istinska prosveta, ko je istinski

prosvetitelj u ovome svetu. Samo Svetitelj je istinski Prosvetitelj, to je evanđelska istina

koju su posvedočili bezbrojni i bezbrojni prosvetitelji roda ljudskog, počevši od Svetih

Apostola pa do naših dana. I dok su ljudi smatrali Svetitelje za jedine Prosvetitelje, dotle

je bilo lako čoveku u ovome svetu, lako je bilo spasiti dušu svoju od greha, spasiti dušu

svoju od svega smrtnoga, spasiti dušu svoju od svega đavoljega.

A ta blaga vest da samo Svetitelj može biti Prosvetitelj, ta evanđelska blaga vest

odbačena je. Od koga? Pre sto pedeset godina odbačena od Evrope. Evropa izmislila

prosvetu bez Boga, prosvetu bez Gospoda Hrista, i evo sto pedeset godina ta evropska

prosveta pustoši ne samo Evropu, ne samo Evropljane, nego pustoši duše svih ljudskih

bića na svih pet kontinenata. A Srpski narod? Srpski narod koliko do juče smatrao je i

držao se evanđelske istine da samo Svetitelj može biti Prosvetitelj. Zato je Svetog Savu

proglasio za najvećeg svog Prosvetitelja, jer je on najveći Svetitelj njegov. U čemu je ta

prosveta, braćo? U tome da čovek nađe pravi put u ovome svetu ka onome svetu. Da

ovim životom na zemlji stekne život na nebu. Da evanđelskom verom, ljubavlju,



postom i molitvom pobedi svaki greh u sebi, svaku strast, da očisti svoje biće, svoju

dušu od svakoga greha, a to znači od svake smrti, od svakog đavola.

I Sveti Sava prvo je to učinio sa sobom: očistio dušu svoju od svakoga greha, od

svake strasti, od svakog demona, ispunio sebe Božanskim silama, Božanskom svetlošću,

ili bolje reći ispunio sebe Gospodom Hristom, Večnom LJubavlju i Večnim Evanđeljem

Hristovim.

A plodovi prosvete bez Boga i protiv Boga, kakvi su? Mi ih vidimo, svedoci smo.

Prvi svetski rat, Drugi svetski rat - to su plodovi evropske prosvete, to je evropska

kultura koja čoveka pretvara u zvera ili u strašnog srebroljubca, a srebroljublje je gore

nego zverstvo. Sva evropska kultura šta nam daje, čemu nas vodi, čemu nas uči? Što

više para, što više zadovoljstava - to je evropska kultura; što više uživanja! I eto, pušta i

dopušta da ljudi žive po svojoj volji, i zaradili su Prvi i Drugi svetski rat. A misle da

ćemo izbeći Treći svetski rat, i Četvrti, i Peti, i Šesti. Nema spasenja od toga bez

pokajanja! A evropski čovek neće da sazna pokajanje, neće da sazna greh. Pogledajte

naše bezbožnike. Ne zna za greh, ne zna za Boga, ne zna za đavola. Čemu idemo, kome

idemo? Srljamo svi u večnu smrt, u večni ponor.

Ali mi Svetim Savom znamo i od njega znamo da se možemo spasti svakoga

greha, svake strasti i očistiti duše svoje. Kako? Molitvom i postom, molitvom i postom

najpre. To su sveblažena usta Gospoda Hrista izgovorila kada je ljudima objavio Svoju

Blagu vest: da svaka nečistota duše, pa bila to i demonska, očišćuje se jedino molitvom i

postom, jedino molitvom i postom[3]. A pošto smo mi, odnosno pošto je Evropa

odbacila molitvu i post, eto mi smo se otisnuli u bespuća. Iz pakla idemo u pakao, iz

pakla u pakao. Iz jedne nevolje idemo u drugu, iz jednog rata idemo u drugi rat. Svet se

mobiliše radi čega? Ne da očisti sebe, ne da stekne Život Večni ovim životom, nego da

se nauživa u ovom svetu.

Čuli ste današnje Sveto Evanđelje, koje se odnosi na Svetoga Savu. Gospod

objavljuje da "istiniti pastir polaže dušu svoju za ovce"[4]. A vukovi? Vukovi otimaju

najveće vrednosti našeg bića, dušu našu uništavaju. Kakvi su to vukovi, koji su to? -

Greh, smrt i đavo. To su ta tri zla vuka koji upropašćuju svako ljudsko biće koje se ne

drži Gospoda Isusa Hrista, ne drži se NJegovog Svetog Evanđelja, ne drži se molitve i

posta. A od tog, eto, jedno, drugog, trećeg vuka, oslobađa samo Gospod Hristos. Daje

sile da budemo jači od svega onoga što nas odvaja od Boga, što nas odvaja od Gospoda

Hrista.

Mi smo svedoci slepe prosvete evropske, slepe prosvete naše srpske, jer hoće da

čovek bez Boga u ovome svetu bude napredan i prosvećen. Kako? Ratujući protiv

Gospoda Hrista, ratujući protiv Boga? Čime se mi služimo, čemu to vodi? Nesreći za

nesrećom. Sve to vodi na strašne sablazni, vodi u strašna iskušenja i u strašne poraze. I

nas neprekidno rastržu vukovi greha, vukovi strasti, vukovi smrti. A Gospod došao u

ovaj svet da nam da besmrtnost i Život Večni. A tome životu, toj besmrtnosti



neprekidno, evo sedamsto godina, uči Srpski narod Sveti Sava, i daje molitvene pomoći

da ko želi u njegovom rodu može sebe spasti od svakoga užasa, od svakog greha, od

svakoga pakla, od svakoga đavola.

Ova mala deca, mali Srpčići, radi čega su, zašto ih je Bog dao? Da li vi, roditelji,

učite njih Evanđelju Hristovom? Ne bih rekao. Jer se vi u hramovima Božijim javljate da

čujete Evanđelje vrlo retko, u godini nekoliko puta, može biti. A svaki dan se živi, a

svaki dan se greši. Ova deca imaju pravo da vas pitaju, pitaju: Oče, majko, zašto smo mi

u ovome svetu, zašto smo se mi rodili, kuda mi to idemo, šta nam vi dajete, čemu nas vi

učite? Naučite nas molitvi, naučite nas postu. Ali vi, vi sami ne molite se, ne postite,

kako ćete nas izvesti na pravi put? No, braćo moja, roditelji će odgovarati pred Bogom

za dečicu koja ginu od nesretne prosvete, od prosvete bez Boga. Vi ćete odgovarati

Bogu što ste rodili tu dečicu, a što ih niste uputili na put koji vodi u Život Večni. A

Gospod je došao zato da nam da sva sredstva, i dao nam ih je.

Crkva je Hristova u ovom svetu zato da nas nauči Večnome Životu, da nas nauči

Večnoj Pravdi, Večnoj LJubavi, Večnoj Istini, Večnome Dobru. A mi, a mi? A mi

psovkom, nehatom, neradom, ogovaranjem, zavidenjem, svim gresima, svim strastima

sebe odbacujemo od Boga, ali time i našu dečicu. Doći će dan kada će roditelji

odgovarati za svoju decu. I zbog dece roditelji će biti osuđeni na večne muke. Zbog

dece.

Zato mi slavimo Svetoga Savu da bi se naučili toj pravoj prosveti, toj istinskoj

prosveti. A mi imamo sva sredstva za to, sva sredstva koja nam je Gospod dao, imamo

sve vrline: veru, ljubav, nadu, post, milostivost, sve su to divna sredstva koja spasavaju

nas od svakoga greha, od svake strasti i od svakog đavola. Neka bi Sveti Sava, po

velikoj milosti svojoj,pogledao i na današnje naše Srbe koji galopiraju, trče putevima

bezbožja, putevim bogoborstva, putevima gonjenja Crkve Hristove.

Setimo se da svakome od nas pretstoji izlazak iz ovoga sveta, trenutak kada će

duša tvoja da se odvoji od tela i krene u onaj svet. Šta ćeš onda raditi sa njom? Seti se

Spasiteljeve priče o bogatašu i Lazaru[5]. Živeo bogataš u ovome svetu gospodski, kako

se veli u Svetom Evanđelju, živeo i uživao. A pred njegovim vratima ubogi prosjak

Lazar u ranama se raspadao; bili su mu jedini prijatelji psi oko njega. Ali, dođe trenutak

kada je on morao napustiti telo dušom svojom i krenuti iz ovoga sveta. Kad tamo, pred

njime Večni Život! On nije verovao u to dok je bio na zemlji, nije uopšte mislio na to, niti

se starao o tome. Živeo je gospodski, veseleći se. A tamo, odjedared se on obrete u

paklu u strašnim mukama. Šta je to? Šta je to, o čemu on nije mislio dok je bio u ovome

svetu! A Gospod je došao u ovaj svet i tom pričom nam je kazao šta biva sa svakim

čovekom koji živi u ovome svetu. On mora krenuti u onaj svet, kao što je i bogataš

krenuo, kao što je i Lazar krenuo. Bogataš iz pakla svog vidi Lazara u Raju i tek onda

vidi da je promašio život zemaljski, da nije živeo uopšte kako treba na zemlji. I moli da


mu se pošalje Lazar, koji se na zemlji raspadao u ranama, da prstom svojim okvasi

njegov jezik koji plamenom gori.

Tako i mi, živeći u ovom svetu, nehatno živeći samo radi uživanja, radi bogaćenja,

šta biva sa nama? Isto što i sa bogatašem: isto će biti i sa mojom dušom, i sa tvojom, ako

smo takvi, ako je život za nas ovde uživanje i bogaćenje, i klanjanje pred kulturom koja

je postala idol za bezbožnike savremene Evrope i naše. Jer priroda ljudska je takva da

ne može bez Boga. Tako su ljudi počeli da proglašavaju za Boga - šta? Eto, proglasili su

takozvanu kulturu, prosvetu bez Boga, to su proglasili za svoje idole, za svoja

božanstva. Ali, oči će se naše otvoriti na sve to. Onda kad smrt kucne u tela naša i

izvuče dušu našu iz tela našeg, onda će pred očima našim puknuti sav nebeski svet, ali

biće dockan. Zato, ako smo pravi Srbi da se držimo prosvete Svetosavske, prosvete u

kojoj je Bog sve i sva. Inače, šta nama pretstoji? Šta Srbima pretstoji bez Svetoga Save. -

Raspad, uništenje.

Neka bi nas Sveti Sava sačuvao po velikoj milosti i ljubavi njegovoj, od toga

uništenja. Neka ne gleda na naše strašne grehe, nego po milosti svojoj neka umoli

Spasitelja da preporodi Srbe, da ih preobrazi, da ih povede putem istinske Prosvete,

putem Večnoga Života. Da otvori oči svima nama, da otvori oči Srbima, i da nam kaže i

pokaže da je ovaj život samo priprema za Večni Život u onome svetu. I ako nas bude

Sveti Sava vodio, i mi dopustili da nas on vodi, mi ćemo lako spasti dušu svoju u

ovome svetu. Ali, ne budemo li, mi ćemo odgovarati za sebe i za decu koju rađamo u

ovome svetu i vodimo ih iz mraka u mrak kroz Evropu, kroz njenu kulturu, kroz njenu

prosvetu koja ne zna za Boga.

Neka bi Sveti Sava prosvetio i osvetio sve srpske duše u ovome svetu, da se ne

postidimo kada budemo iz zemaljske Srbije krenuli u Nebesku Srbiju. A tamo - tamo

nas čekaju bezbrojni Srpski Svetitelji i Mučenici, koji ginuše i živote dadoše za Sveto

Evanđelje, koji ovu zemlju zasejaše svetim zadužbinama. Da oni nas čekaju, a kakvi

ćemo izaći mi pred njih?! Neka bi nas Sveti Sava očistio od greha i vodio nas putem koji

kroz ovaj zemaljski život vodi u Život Večni. Amin.

NAPOMENE:

1.2 Petp. 1,3-4

2.Sv. Irinej, Sv. Atanasije i dr. Sv. Oci - Prim. uredn.

3.Mt. 17,21

4.Jn. 10, 11

5.Lk. 16, 19 - 31



sadržaj

Sve što je pravi Srbin danas je na nogama. Sve što je pravi Srbin danas slavi

najvećeg sina svih vekova Svetoga Savu. A on, on je počeo svoj sveti život na

zemlji kao puki siromašak. Započeo je od siromaštva, to je najbogatiji prosjak u

istoriji roda Srpskog. Da, Sveti Sava je počeo kao prosjak. Pobegao je sa carskoga

dvora, sa prestola, pobegao od sjaja, da bi u Svetoj Gori išao po vrletima

svetogorskim, i danju i noću molio se Gospodu. Šta je on radio? Šta taj čudni

mladić, koji je od sedamnaeste svoje godine pobegao sa carskoga dvora, radi u

Svetoj Gori?

Gle, dok je bio u carskoj zemlji oca svoga, bio je velmoža, velikaš, a sada u Svetoj

Gori ni hleba nema. Nije jeo ništa raskošno, kao puki siromašak. Sedamnaest

godina on je postio strogim postom, takvim postom da je oboleo bio, celog života

nosio stomačne bolesti. Desilo se zaista najveće evanđeljsko čudo. Taj puki

siromašak, taj čudni mladić postao je zaista najveći Srbin. Čime to? Šta je to njega

učinilo tako velikim da ga mi današnji nesrećni Srbi slavimo kao najvećeg

Srbina? On je molitvom i postom uneo u dušu svoju Gospoda Hrista, uneo u

dušu svoju sva bogatstva Neba, i tako postao najbogatiji Srbin.

Gle, sve što imamo od njega je. A on, tih i smiren, gleda srpska srca gde su i šta

su? On, šta je uradio za nas? On je kao osnovnu vrednost društva osnovao svetu

školu, svetu školu, i to proglasio za ideal Srba. Osnovao je svetu školu, svetu

porodicu, svetu državu. Današnje države su simboli zločina, simboli

organizovanog zla. A on osniva svetu državu. Prvi u istoriji Hrišćanstva, Svetitelj

i čovek. Današnji narodi teško to mogu postići. Sveti sud, sveto sudstvo je delo

Svetoga Save. Sveta porodica takođe delo Svetoga Save. On je hteo da to sve

ispuni Duhom Gospoda Hrista, Evanđeljem Gospoda Hrista. Zato je, braćo moja,

on za nas Srbe, za sve prave Srbe do kraja vekova postavio kao glavnu vrednost,

kao glavni cilj našega života: svetu porodicu, svetu školu, sveto sudstvo, svetu

državu. A mi Srbi, kada se odreknemo svega toga, što postajemo? Divljaci,

divljaci! Čime se možemo hvaliti mi? Ničim. Samo onim što je Sveti Sava dao

Srpskome rodu.

Sveta škola, šta je to? To je ona škola koja je Svetog Savu načinila Svetim Savom,

koja je njega, mladića, begunca sa carskoga dvora pretvorila u sveto biće. To je

istinska škola, to je prava škola, to je škola koja stvara večite Svetitelje. Da, takvu

školu je osnovao u Srpskome rodu Sveti Sava. Sada deca su počela da napuštaju

škole Svetoga Save. Sada podražavaju majmunske škole evropske. Šta se desilo?

Srbi su sve veće vrednosti Svetosavske zamenili evropskom kulturom. A šta je ta

kultura donela svetu? Dva svetska rata, pet sto miliona poginulih. To i danas

nosi i donosi. Ko će nas spasti Trećega svetskoga rata, kad svi grabe, otimaju se?

Kada svi imaju jedan ideal, jedan idol - zlato i srebro. Judin idol! Evropska

kultura, ovakva kakva je, ona je proglasila za ideal, za glavno božanstvo - novac,

novac. Šta se dešava? Dešava se pokolj roda ljudskog. Mora da bude, jer je zlo

Judin ideal, da proda Isusa za srebrnjake. Zna se kako je završio - završio je

samoubistvom. Pa eto, i Evropa ima samoubice, dva svetska rata, to je

samoubica.

A Srbi? Srbi među evropskim narodima neće imati izgovor za greh svoj. Mi, mi

smo imali i imamo Učitelja kakvog drugi narodi nemaju. On nas je naučio tome,

on nas je naučio da je čoveku glavna duša njegova, besmrtnost njegova, večni

život njegov. Da čovek u ovome svetu treba da živi za Gospoda Hrista i

Gospodom Hristom. Čovek u ovome svetu treba da živi za besmrtnost i Život

Večni. To je on svojim primerom pokazao. Bezbrojne potomke Svetitelje, sve

prave istinske Srbe, on je vodio kroz ovaj svet, vodio kao besmrtna bića. Jer biti

svetosavski Srbin, to znači živeti u nadi Večnoga Života, počevši od ovoga sveta

u onome svetu.

Današnji Srbi naročito odrekli su se Svetoga Save, svete škole, svetoga sudstva,

svete države. Gde je sveta porodica, gde to glavno ognjište svakoga dobra,

nebeskoga dobra i svakog nebeskog bogatstva u ovome svetu? Šta smo mi od

tekovina Svetoga Save sačuvali? Skoro ništa. Srbi kao bespomoćni leševi koračaju

po Svetosavskoj zemlji i traže poslednje sužanjstvo Svetoga Save. A kada deca ne

budu u vašim domovima vaspitavana svetome životu, čestitome životu,

evanđeljskom životu, šta će postati Srbija kroz dvadeset, trideset godina?

Zverinjak, zverinjak! A vi roditelji? Vi ćete imati glavnu odgovornost pred

Bogom, jer ste ih izrodili da ih vaspitavate - radi čega? Radi Gospoda Hrista u

ovome svetu, radi života, Večnoga Života. Ako to ne budete radili sa decom

svojom i ne budete ih učili tome, u onome svetu bićete krivi za duše njihove.

Neka bi Blagi Gospod molitvama Svetog Save umudrio sve Srbe, svakog Srbina,

da u ovome svetu ima isti ideal, istoga Boga, isto Božanstvo - Gospoda Hrista. I

molitvama svojim vodi nas ka Nebu, uči nas neprestano, rukovodi nas.

LJudi su večna bića, ljudi su besmrtna bića, stvoreni da služe Gospodu Hristu,

Jedinome Istinitome Bogu. Tome nas uči naš večni Učitelj, naš večni Vladika,

Srpski Patrijarh Sveti Sava. Neka bi on umolio za svakoga od nas, i da taj Vođ iz

ovoga u onaj svet, da svakoga od nas nauči Večnome Životu. Da izađemo iz

ovoga sveta i budemo u onome svetu zajedno sa njim, i da slavimo Čudesnog

Gospoda Hrista, Kome je do Svetoga Save i posle Svetoga Save slava i čast, sada i




sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Čime se to Gospod Hristos odlikuje od svih

učitelja, od svih prosvetitelja? Šta je to što On daje, a nijedan drugi učitelj ne daje? To je,

braćo i sestre, Život Večni. Jedina prosveta, uistinu prosveta, to je Evanđelje Gospoda

Hrista i NJegovo sveto učenje - da je čovek stvoren za Večni Život. I prosveta koja ne

radi na tome, nije prosveta nego pomračenje ljudsko. Oni koji uče da je ovaj život sve,

da ništa nema osim ovog života, govore najveću ludost koja postoji u svetu. Ni đavo

nije luđi od njih, ni đavo ne uči pogrešnije od njih. Veli se u Svetom Pismu:"Đavo veruje

i drhće"[1], a oni ne veruju i ne drhću. Zar se Bog šalio stvarajući nas, zar se On šalio

stvarajući ovu dečicu? I tako, jedan ogroman potok ljudi putuje iz vremena u večnost.

Naša prosveta, ako nam ne daje Život Večni, užas je, strahota je! Čemu služi?

Vaspitava vukove! Ono što je Gospod Hristos doneo svetu kao izuzetno novo - to je

Život Večni. Čuli ste iz Svetog Evanđelja da je On došao da da život svima

u izobilju[2]. U izobilju. Šta je najveća muka i najveća strahota u ovome svetu? Smrt!

Ukloniti smrt, uništiti smrt, to je posao Gospoda Hrista, to je posao vere naše, vere

svete. Mi umrtvljujemo smrt, mi se stalno hrvemo sa smrću, mi se stalno borimo sa

smrću, jer osiguravamo sebi Život Večni. Šta je to što donosi smrt i meni i tebi, šta?

Greh, greh, greh.

A Gospod je došao da uzme greh sveta na Sebe[3], došao u ovaj svet da nas nauči

novom životu, životu bezgrešnom. Čuli ste da se molimo danas nekoliko puta da nam

Gospod da sav dan savršen, svet, miran i bezgrešan.[4] Znači, ti si pozvan i ja, da

živimo bezgrešnim životom, to je naš poziv u ovome svetu, to je naša vrhovna prosveta.

Ako to prosveta ne daje, ona je pomračenje ljudi, pomračenje svega. Pogledajte kakav

mrak zaliva Evropu, kakvi ratovi, kakvi užasi, i šta se sve sprema?! Šta je to? To je

evropski čovek izmislio svojom prosvetom, evropski čovek izmislio sva sredstva za

uništavanje čoveka i čovečanstva. I hvale se prosvetom, a ubijaju ljude! Samo Prvi

svetski rat, a da ne govorim o Drugom svetskom ratu, milione i milione žrtava je dao.

Drugi svetski rat, dao je oko sto miliona žrtava. To, taj otrov ljudi, taj pomor sveta,

izmislio je svojom prosvetom nesrećni evropski čovek. Čemu uče decu, čemu uče ovaj

svet, čemu? Otimati, bogatiti se, samo se bogatiti! Čemu sve to? Zamisli, i ja, i ti, i svaki

od nas, neprekidno koračamo - kuda? Ka grobu. To je poslednja stanica i moja i tvoja.

Tu staje voz našega tela. Grob, eto, to je završna stanica moga i tvoga tela, moga i tvoga

bića.

A Gospod je došao u ovaj svet da nas razbudi, da pokaže da je duša večna u

čoveku, da je duša stvorena za Večni Život, i da mi u ovome svetu i ovom životu imamo

za dužnost da steknemo Život Večni - da steknemo Život Večni. To je glavni cilj našega

života. Sve je drugo laž, sve je drugo izmišljotina, sve je drugo muka i





nevolja duha[5], sve je drugo strahota. I zato, vi roditelji, dužni ste da decu svoju

vaspitavate čemu? Da u ovome životu, kao u nekoj osnovnoj školi, steknu i zarade

Život Večni. Zato je Gospod došao u ovaj svet, da nam da tu prosvetu, da nam da taj

život, da nam da tu veličinu da budemo besmrtni, da pobedimo smrt. Pobeđujemo smrt

pobeđujući u sebi greh, pobeđujući sve što je rđavo, sve što je zlo. Zato, mi kao hrišćani,

ako hoćemo da se razlikujemo od životinja, ako hoćemo da se razlikujemo od svega

nižeg i bednog, ako hoćemo da se razlikujemo i od đavola, onda jedino možemo tako:

ako verujemo u Gospoda Hrista; ako verujemo u pobedu nad smrću i mi pobeđujemo

svaki greh, svaku smrt, svakog đavola.

Neka bi Blagi Gospod i vama, deco, i nama starijima dao te sile, te moći, dao tu

veru, da mi verom svojom pobeđujemo sve što je grešno, sve što je prolazno, sve što je

prividno. I da ovim životom zemaljskim zaradimo Život Večni, i ovim životom

zemaljskim steknemo Život Večni.

Sveti Sava je najbolji Učitelj tome. NJegova glavna pesma danas i govori o tome da

je on postao Učitelj toga života, Učitelj Srpskoga roda kako se stiče Život Večni. Po tome

se on kao Učitelj i razlikuje od drugih učitelja, koji neće tu prosvetu, koji neće Život

Večni. A sve što Srpski narod ima, veliko i slavno i trajno, to je od Svetog Save. To je

njemu dala vera u Gospoda Hrista. To je njemu dala vera u Gospoda Hrista, to je njemu

dala Sveta Gora, to je njemu dala vera Hrišćanska i Pravoslavna. I mi, ako hoćemo da

budemo pravi Srbi i učenici Svetog Save, treba da se neprekidno trudimo da steknemo

ono što daje Život Večni. Da osiguramo sebi Život Večni, pobedivši svaki greh, svako

zlo, svakog đavola.

Neka bi Sveti Sava i svima nama bio Učitelj i Vođ u tome, da nas uči i vodi kroz

ovaj život i ovaj svet i uvede u Večni Život. Amin.

NAPOMENE:

1. Jak. 2,19

2. Jn. 10,10

3. Jn. 1,29

4. Prozbena jektenija u Svetoj Liturgiji. - Prim. uredn.

5. Knj. Propov. 1,17

Beseda 1. na Sveta Tri Jerarha



sadržaj

Danas Sveta Crkva slavi tri Velika Jerarha: Svetog Vasilija Velikog, Grigorija

Bogoslova i Jovana Zlatoustog. Tri čoveka, tri sunca na nebu Crkve Hristove. Oni su

kao ljudi obučeni u sunce, tako su sveti. I ne samo to: oni su ljudi koji su postali sunce,

postali svetlost cele vaseljene[1], zato se i nazivaju Učiteljima Vaseljene. Postali

neugasiva svetlost.

E, to nije privilegija ljudi - neugasiva svetlost u svetu zemaljskom, to ne postoji!

Koju to svetlost oluja smrti ne ugasi? Koja to svećica može da odoli ma kome povetarcu

zemaljskih sumnji, zemaljskih muka, zemaljskih iskušenja? A šta tek da kažemo kada

na čoveka nasrne pakao, kada na njega grunu demoni svojim urlanjem? Šta ostaje od

svetlosti ljudske? Ništa, ništa! Svetlost uma ljudskog - malena svećica, svetlost savesti

ljudske to je mala svećica. Sve se to brzo ugasi.

A eto, veliki Svetitelji, čuli ste danas njihovo Sveto Evanđelje, Gospod govori

učenicima Svojim, znači i njima trojici: "Vi ste svetlost svetu, vi ste videlo svetu"[2]. Kako

Gospode, kako? Mi na zemlji, mi znamo za mrak i tamu i pomrčinu. Još je rečeno u

Svetoj Knjizi, Svetome Evanđelju, da je samo Jedna Istinita Svetlost - Gospod Hristos[3].

To je Neugasiva Svetlost! On, Bog koji je postao čovek, eto - Jednog Sunca! Ne! Sto

miliona sunaca u telu ljudskom, u biću ljudskom, eto Neugasive Svetlosti. Kako? Tako

što ni smrt, ne jedna, sve smrti ne mogu ugasiti Gospoda Hrista, ugasiti Svetlost

NJegovu Božansku. Vaskrsom je pobedio smrt i time obasjao pakao Svojom Božanskom

Svetlošću, obasjao i ispunio sve svetlosti, sve svetove Neugasivom Svetlošću! Sad se u

uskršnjoj pesmi peva, da se danas ispuni sve i sva svetlošću, i pakao i zemlja i nebesa. Da

Hristos, sama Večna Neugasiva Svetlost!

I tu Svetlost, živu i neugasivu, On je preneo u Učenike Svoje. Zato i veli: vi ste

svetlost, vi hristonosci, vi koji imate mene u dušama vašim, u savestima vašim, vi ste

svetlost svetu. Vi obasjavate sve! LJudi znaju šta je dobro a šta je zlo; ljudi vole dobro, a

mrze zlo; ljudi znaju šta je Bog, a šta je đavo; i onda vrše volju Božju, a beže od đavola.

Oni su postali svetlost svetu jer su ispunili Evanđelje Gospoda Hrista, jer su na zemlji, za

života, neprekidno ispunjavali i izvršavali zapovesti Gospodnje[4].

Čuli ste kako se danas završilo Sveto Evanđelje velikih Svetitelja, velikih Apostola.

Spasitelj veli: "Koji izvrši moje zapovesti i nauči, taj se veliki može nazvati u Carstvu

Nebeskom"[5]. Eto kako se Gospod uselio u njih. Kroz vršenje zapovesti u njih je ušlo

Neugasivo Sunce. Svetitelj postaje neugasiva svetlost, čovek postaje neugasiva svetlost

kada vrši Evanđelje Hristovo, kada živi njime, već na zemlji počne da živi kao u

Carstvu Nebeskom. I šta je svetlost? Svetlost to su: Svete Tajne i Svete Vrline. I kad ih

čovek izvršuje, kada živi u njima i pomoću njih, onda se sve u njemu zapaljuje

Božanskom Svetlošću: i um se zapaljuje božanskom svetlošću i svetli, i savest se

zapaljuje božanskom svetlošću i svetli, i volja se zapaljuje božanskom svetlošću i svetli.

Sve što je čovekovo, telo njegovo, svetli tako jako i silno da nikakva smrt neće moći






sprečiti da vaskrsne telo čovekovo na dan Strašnoga Suda, telo što je Gospod darovao

ljudima Svojim Vaskrsenjem.

Zato je Spasitelj i dao zapovesti Svoje da mi ljudi pobeđujemo svaki mrak samo

ispunjujući NJegove Svete Zapovesti o Krštenju, o Svetome Pričešću, o veri, o ljubavi, o

postu, o molitvi. "Ko se u Gospoda Hrista krsti, u NJega se oblači"[6]. Gospod se useljuje u

njega. Eto šta je Sveta Tajna (Krštenja): Sam Gospod se daje onima koji se krštavaju, a to

znači - daje im se Večni Život. Jer, šta je smrt za Gospoda Hrista? Daje mu se Večna

Pravda, daje mu se Večna Istina, jer sam Gospod Hristos jeste Večna Pravda i Večna

Istina. Koja to laž ovoga sveta i nepravda ovoga sveta može da uništi Istinu Hristovu,

Večnu Istinu, Božansku Istinu i Pravdu NJegovu?

A svete vrline: vera, ljubav, nada, post, molitva, šta je to? To nije ništa drugo nego

Svete Tajne prevedene u naš život. Naše telo? Šta više dajete vi meni? Gospod Hristos

vaskrsao, daje tebi i meni da živimo NJime[7]. Život naš postaje Bogoživot: da osećamo

NJime, da delamo NJime, da vršimo Sveto Evanđelje NJegovo, Svete Zapovesti

NJegove. Eto, eto kako se raspaljuje i zapaljuje svetlost u tvojoj duši, svetlost neugasiva.

Ne jedno sunce, stotine sunaca niče u tebi! I kako mrak ovoga sveta može da ugasi tvoja

hristolika sunca? Gospod nudi božanske sile za čoveka, za zaista divna dela, zaista

besmrtna dela. Svete misli, sveta raspoloženja, sveta osećanja plamte u hrišćaninu kad

se kroz molitvu moli za sav svet, kroz post kad očisti sebe.

Gospod je došao u ovaj svet, On - Bog Istine, Bog Večnoga Života i zapalio

neugasive svetlosti na zemlji. I ta svetlost, eto, uselila se i u velike Svetitelje Božje, u

velika Tri Jerarha. Oni su zaista svetlost postavljena: Svetiljka koja svetli svima koji su u

kući[8]. To su Tri Jerarha. Svetlesvima koji su u kući Božjoj, u ovome svetu, u ovoj

vaseljeni.To je Kuća Božja, i ljudi vide puteve iz smrti u besmrtnost, iz greha u

pokajanje, iz laži u istinu, iz nepravde pravdi! Sve to vide i imaju u sebi sile, ako hoće,

da oslobode sebe i od laži i od smrti i od greha. Ti i ja, gde smo? Mi smo u Kući Božjoj, u

svetu Božjem, a tu, u tome svetu Božjem, u toj Kući Božjoj, sunca su sa nama. To su

neugasiva sunca.

Gle, Tri Sunca, tri lika sunca na Nebu Crkve Hristove, Tri velika Svetitelja očekuju

da ti pođeš k njima. Da, ti možeš svakog momenta uzleteti na nebo i stati pred njih.

Kako? Molitvom. Obrati im se, i ne sumnjaj! NJihova sila, njihova svetlost, njihova

božanska moć rasteraće svu tamu iz tvoje duše. Neka je tama ne samo od greha, neka je

od svih smrti i od svih đavola, oni, oni su uvek jači od svakog mraka, od svake tame, od

svakog iskušenja koje te može snaći. Svakome od nas Gospod je dao silu da stajemo na

zmije i na škorpije i na svaku silu vražiju[9].

Da, to je sila koju je Gospod dao Svetim Apostolima, dao je Svojim Svetiteljima, tu

silu daje i svakome od nas. Hrišćani, kršteni. Da, daje nesumnjivo, jer evo, tu silu imaju

u izobilju Sveti Jerarsi Božiji. Sveti Jerarsi. Ti pribegni njima i oni će, tebe radi i s

tobom, zgaziti svaku škorpiju i zmiju, i stati na svaku silu vražiju u tebi. A sila vraga, sila





đavola u tebi i u meni jeste greh, jeste strast, i to, ti i ja, možemo pobediti obrađujući se

Gospodu molitvom, i Svetim Velikim Jerarsima. I nama je Gospod dao onu silu koju

daje Svetim Apostolima.

Prva i glavna bolest svakoga od nas je greh. Samo duša bez greha jeste zdrava

duša. A tu silu bezgrehovnu, eto, u izobilju imaju veliki Sveti Jerarsi. Samo treba da se

setimo njih, da ih slavimo, da vidimo ko su i šta su, da njihova sveta učenja i sveta

Evanđelja primimo i ostvarimo i ostvarujemo u životu kao što su oni ostvarili.

I gle, i tebi i meni data je ta božanska sila da đavole izgonimo. Tu silu Gospod je

dao Crkvi Svojoj, Svetim Apostolima i Svetiteljima, i ona je naša, sveopšta. Svi mi

sačinjavamo jedno telo u Gospodu Hristu[10] i svi mi, svi mi nismo ništa drugo nego

malena i nejaka i slaba braća velikih Svetitelja Božjih, Svetih Jerarha - Vasilija, Grigorija i

Zlatousta. Mi njihovom silom imamo vlast ne samo nad strastima koje ubijaju našu

dušu, nego nad samim tvorcima greha, prvobitnim tvorcima greha i smrti, đavolima! I

zaista, dok se đavo ne zgrči, ne sabije u jednu nemoćnu nulu, kada na njega grune

molitva Svetoga Zlatousta ili Vasilija ili Grigorija Bogoslova, koji to đavo u meni, u tebi,

u malom čoveku, i kroz najveći greh, a da ga jedan od ovih Svetitelja, ili oni svi zajedno,

ne mogu uništiti? Uvek jači Bogom, uvek jači Gospodom Hristom! Ništa im nije

nemoguće! Bezobzirce beže sve smrti od njih, beže svi đavoli od njih, sve tame i

pomrčine beže od njihove božanske svetlosti.

Da, nesumnjivo nama svima je data sila da vaskrsavamo mrtve. To nam je dato

kao hrišćanima. Kroz svaki greh, kroz svaki greh uzdiše duša i vaskrsava pokajanjem,

ma koliko smrti bilo u tebi. Ma koliko puta umro danas, gle, tu su velika Sveta Tri

Jerarha, sa Apostolskom silom i moći, sa Apostolskom svemoći da vaskrsavaju mrtve,

da vaskrsavaju dušu tvoju, tebe iz svakoga greha, oslobađajući te od njega. Sveti Oci

vaskrsavaju dušu tvoju iz svakog groba strasti! Kakve sile Gospod daje došavši u ovaj

svet! Takva sila, takva svetlost zrači iz NJegovih Svetlonosaca, iz NJegovih Svetitelja, a

posebno i naročito iz NJegovih velikih Učitelja Vaseljene.

I mi, koji imamo tolike sile oko sebe, takve moćnike, takve besmrtnike, takve

pobeditelje, nećemo imati izgovora ako ostanemo u svojim gresima, ako ostanemo u

svojim strastima. Jer gle, mi onda dobrovoljno ostajemo u tami, ostajemo u paklu

svome. Tako je lako vaskrsnuti sebe iz svih smrti. Eto pokajanja - eto pomoći Svetitelja

Božjih! A oni, čime se odlikuju? Odlikuju se time što neprekidno žive Večnom

Božanskom LJubavlju, i tu LJubav izlivaju na sve nas, na sve nas nemoćne i slabe.

Jedino što se traži od nas to je da mi sami krenemo ka Gospodu dobrovoljno, po

slobodnoj volji svojoj, eda bismo stekli zasluge, eda bismo stekli nebeske vence. Ja i ti i

svaki čovek je slobodno biće, ima slobodnu volju: može izabrati i Boga i đavola, može

izabrati i zlo i dobro! Svakoga dana, svake noći, možeš zaspati u zlu, zaspati zanavek,

izgubiti dušu po svojoj dobroj volji. Svaki od nas po svojoj dobroj volji može krenuti ka

Nebu, može vršiti Zapovesti Gospodnje, može postiti postove evanđelske, može se


moliti molitvom evanđelskom, može imati ljubav evanđelsku, vršiti sve zapovesti

Hristove. Eto izlaza iz svih naših grobova, eto izlaza iz svih našim pomrčina i tama!

A Bog je pun ljubavi i nežnosti za svakoga od nas, za svakog pokajnika. Prileću i

spasavaju Sveta Tri Jerarha od svakog greha, jer su oni ispunili još na zemlji čudesnu

zapovest Svemilostivog Gospoda Hrista koji kaže: Ako ti čovek sagreši na dan deset puta i

dođe[11] i kaže: kajem se, oprosti mi, po slabosti svojoj može grešiti za deset puta na

dan, ali po sili evanđelske ljubavi oproštaj, oproštaj, jer znaj da je taj čovek u grehu, u

paklu, i ti opraštajući mu dižeš ga iz pakla! Ali, sve zavisi od njega, njegovog pokajanja,

da se kaje, i od tvoje ljubavi, da li ćeš prihvatiti kad te moli.

Zato danas slavimo kao velike Učitelje naše, kao velike Svetitelje Božje, one koji

nas oslobađaju od svakoga greha, vaskrsavaju nas iz svake smrti, iz svih naših grobova,

samo ako smo pokajnički raspoloženi i ako imamo uzdaha i vapaj i molitvu za njih. Oni

svakoga od nas razbuđuju na sve što je evanđelsko, na svaku evanđelsku vrlinu.

Neka u nama uvećavaju našu veru, našu ljubav, našu molitvu, naš post, naše

trpljenje, naše smirenje i sve ostale svete vrline. I neka nas kroz sve te vrline vode u

Carstvo Nebesko, da i mi živeći na zemlji ispunjujemo zapovesti Hristove, da se ne bi

izgubili u smrti iz ovog sveta, da se ne bi obreli na putu za pakao. Neka nas Gospodu

molitve Velikih Jeraraha, i svete vrline, blistavim i sunčanim stazama iz ovog sveta

vode u onaj svet i daju nam Carstvo Nebesko. Da bismo zajedno sa Velikim Svetiteljima

Božjim, sa čudesnim Vasilijem Slavnim i Grigorijem i Zlatoustim, evanđelskim Svetim

Jovanom, slavili Čudesnog Gospoda kroza sve vekove i večnosti. Amin.

NAPOMENE:

1. Mt. 5,14

2. Mt. 5,14

3. Jn. 1,9

4. Mt. 5, 19.

5. Mt. 5, 19.

6. Gal. 3,27

7. 1 Jn. 4,9

8. Mt. 5,15

9. Lk. 10,19

10. 1 Kop. 12, 12-27; Ef. 4,4-13

11. Mt. 18,15

Beseda 2. na Sveta Tri Jerarha



sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas Sveta Crkva slavi Tri Velika Svetitelja,

najveća među velikima - to su današnja Tri Sveta Jerarha. U divnim bogoslužbenim

molitvama današnjim oni se nazivaju "verh učiteljej", vrhunac učitelja: najveći stepen

učiteljstva, najviše mudrosti, najveći među velikima. Kako su to oni postali, šta se (to)

desilo sa njima? Kazuje nam današnje Sveto Evanđelje njihovu dušu: izvršili su

zapovesti Spasiteljeve i zato postali veliki u Carstvu Nebeskome[1] - eto njihove tajne.

Živeći svetim vrlinama; živeli su verom Hristovom, ljubavlju, milosrđem, postom,

molitvom, bdenjem i svim tim oni su sebe uzdigli iznad ovoga sveta. Postali ne samo

učitelji ljudima, nego Učitelji vaseljenje, kako ih naziva Crkva. Veliki Učitelji vaseljenje.

To jest, proneli su Evanđelje i Istinu Gospoda Hrista, proneli kroz ovaj svet ne samo

među ljude, nego među Anđele i među svu tvar. Tako su oni veliki pred Bogom.

I opet u jednoj divnoj molitvi današnjoj oni se nazivaju "stroitelji duša

ljudskih", strojitelji, graditelji, zidari duša ljudskih. Kako im to stoji, kako će oni da grade

duše ljudske? Grade pomoću svetih vrlina. Prvo pomoću vere, evanđelske vere.

Evanđelska vera daje sile da mi ispunjujemo evanđelske zapovesti, da živimo po njima.

Eto, primer su oni: Ko je bolje od njih izdržao post, evanđelski post? Ko je imao veću

ljubav i milosrđe od njih, evanđelsko milosrđe? Ko je voleo čoveka, voleo ljude, voleo

svet kao oni, evanđelskom ljubavlju voleli i tako sebe prvo izgradili verom, ljubavlju i

svim ostalim svetim vrlinama novozavetnim evanđelskim. Izgradili svoju dušu,

proterali iz nje svaki greh, isčupali svaku strast, svako zlo izbacili iz sebe, i zasadili po

duši svojoj sve što je evađelsko: evanđelsko dobro, evanđelsku ljubav, evanđelsko

milosrđe, evanđelski post, evanđelsku krotost i smirenost, sve su to vrline. Tako su oni

uneli ...[2] u svoju dušu kad su zaista, po reči Spasitelja, ...[3] postali veliki u Carstvu

Nebeskom. U Carstvu Nebeskom, ne samo na maloj sceni, nego u Carstvu Nebeskom

postali veliki, tamo među Anđelima i Arhanđelima, među Heruvimima i Serafimima.

Graditelji duša! Šta oni učiniše od ljudskih duša? Zašto je Bog stvorio dušu? Bog je

stvorio dušu za Carstvo Nebesko, Bog je stvorio dušu za Večni Život. I oni, učeći nas

kako da živimo po Evanđelju, oni u stvari zidaju besmrtne duše naše. Oni tu građevinu

Božiju sa svih strana grade, grade i uzdižu ka Nebu. I šta se desilo? Desilo se to da

njihova pastva i njihovi učenici, i ondašnji i današnji i sutrašnji, svi oni rade to isto delo.

Evo, izgrađuju besmrtne duše ljudske, izgrađuju za Večni Život, učeći ih svakom

evanđelskom dobru i dajeći im sile.

Oni su ne samo veliki Učitelji, nego su veliki Molitvenici pred Bogom. Oni nam

izmoljuju od Gospoda sile i snage da i mi možemo živeti po Svetom Evanđelju, da i mi

možemo činiti evanđelska dela, da i mi možemo verovati evanđelskom verom, ljubiti

evanđelskom ljubavlju, i smireni biti evanđelskom smirenošću. Sve su to oni prvo

izgradili u sebi i onda izgradili u svima svojim duhovnim potomcima, u koje spadamo,




hvala Bogu, i mi sadašnji hrišćani. Jer i danas mi njih smatramo za najveće među

velikima i za graditelje besmrtnih duša. LJudi obično grade zemaljske građevine, kuće,

vile, a oni izgrađuju dušu. Izgrađuju u meni i u tebi ono što je večno. Razbuđuju to što

je zaspalo u nama ...[4] strastima, i zovu nas u Večni Život.

To je njihov veliki apostolski posao. U tome poslu svih Svetih Apostola oni se i

nazivaju ravni Apostolima, jednaki, ravni sa njima. To znači oni su Blagovest Gospoda

Hrista proneli i pronose kroz naše duše i daju nam Božanske sile da tom Blagovešću i

mi živimo u ovome svetu i da pripremamo sebe za život u onome svetu, za Besmrtni

Život.

Jer gle, mi nismo sazdani nizašta manje nego za Večni Život. A Večni Život, kako

se hrani, kako raste? Ovako: Večnom Pravdom, Večnom LJubavlju, Večnom Istinom.

Svega toga ima u Gospodu Isusu Hristu i u Crkvi NJegovoj, i sve to nama daje, eda

bismo mi prehranili u ovome svetu i u onome svetu dušu svoju večnom, Božanskom

hranom. Jer mi telo hranimo zemaljskom hranom, a dušu, čime hranimo? Dušu

hranimo nebeskom Istinom - Hristovom Istinom; nebeskom Pravdom Hristovom

Pravdom; nebeskom LJubavlju - Hristovom LJubavlju. Zato je naš posao na zemlji vrlo

odgovoran i važan. Sve što činiš ustvari činiš za večnost svoju. Ti nisi nikakav

prolaznik, ti si ljudsko biće, ti si neprolazan, stvoren si za večnost. Ne zato da bi život

tvoj na zemlji trajao pedeset, sto godina, a onda u crve, u smrt, u grob. Ne! Gospod nas

je stvorio radi Večnoga Života u onome svetu, a taj Večni Život počinje odavde sa

zemlje, počinje od Crkve Hristove, od Evanđelja Hristovog;

Zato je Bog i postao čovek. Zato je Bog i sišao s Neba na zemlju da nas sa zemlje

uznese na Nebo. To je sav rad Gospoda Hrista, to je sav Domostroj spasenja, to je sav

program NJegov prema nama ljudima: da nas osposobi da sve što je prolazno odbacimo

od seba a da živimo onim što je večno još ovde na zemlji. Jer naš Život Večni počinje sa

zemlje ako živim verom u Gospoda Hrista, molitvom, postom, bdenjem i svima drugim

svetim evanđelskim vrlinama.

Veliki Svetitelji Božiji postali su veliki time što su Gospoda Hrista uselili u sebe, u

svoje biće. Veli se u jednoj divnoj stihiri za Svetog Vasilija Velikog: da je čistotom svoje

duše uselio u sebe Gospoda Hrista, čistotom duše svoje. Tako i mi ...[5] Gospodom

Hristom. Da čistimo svoju dušu od svakoga greha, od svakoga zla, eda bismo i mi

uselili sile Gospoda Hrista, večne Božanske sile. Da bi smo na prvom mestu uselili u

sebe NJegovu Večnu Pravdu, Večnu LJubav, Večnu Dobrotu. Mi smo sazdani ne za

nešto manje, nego samo za to.

Neka bi veliki Svetitelji Božji, Sveti Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Sveti Jovan

Zlatoust, Gospoda molili i za nas grešne današnje hrišćane, naročito za nas grešne,

mnogogrešne Srbe, da idemo putem njihovim. Da nas oni vode putem evanđelske vere,

putem evanđelske LJubavi, i Pravde, i Istine, da ne posrćemo i padamo u strašne i

smrtonosne grehe, nego da i sami potstičemo sebe i pripremimo sebe za Život Besmrtni



i Večni u Nebeskom Carstvu. NJihovim svetim i slavnim molitvama neka Gospod Bog

pomiluje i nas grešne. Amin.

NAPOMENE:

1. Mt. 5.19

2. Par reči nejasne na traci. - Prim. prepis

3. Isto.

4. Isto.

5. Par reči nejasne na traci. - Prim. prepis.

Beseda 1. na Sretenje Gospodnje


sadržaj

Danas je praznik Sretenje. Ko je to sreo koga? Čovek je sreo Boga. Eto zato se ovaj

veliki sveti Praznik naziva Sretenje. Sretanje. Prvi put je dato čoveku, svetom čoveku,

pobožnom i pravednom Simeonu Bogoprimcu da u malom četrdesetodnevnom Detetu

Isusu sagleda Boga, sagleda Spasitelja sveta, sagleda sav domostroj spasenja, sve što je

Gospod učinio da spase rod ljudski od smrti, greha i đavola. Kada je uzeo u sveta svoja

naručja Mladenca Isusa, Sveti Pravedni Simeon je izgovorio čudesne i divne reči koje se

svaki dan na Večernjem ponavljaju i pominju: "Sada otpuštaš u miru slugu Tvoga,

Gospode, po reči Tvojoj; jer videše oči moje Spasenje tvoje, koje si ugotovio pred licem svih ljudi,

Svetlost da obasja neznabošce, i Slavu naroda tvog Izrailja"[1]

Videše oči moje Spasenje Tvoje. Šta su videle oči svetog Simeona? Videle su sav život

Gospoda Hrista, od NJegovog rođenja pa nadalje do Bogojavljenja, do Svetog Krštenja,

Preobraženja, Krsta, Raspeća, Vaskrsenja i Vaznesenja na nebo, i osnivanje Crkve na

zemlji, i silazak Duha Svetoga. Sve je to doneo Gospod Hristos svetu, sve je On to

prošao - radi čega? Radi spasenja sveta! Zato i daje tu silu koja čoveka spasava od greha,

spasava od smrti, spasava od pakla. Gospod Sam bez greha, jer je jedini Bezgrešan, On

spasava od greha, jedan jedini stvarno Besmrtan. On spasava od đavola, jer je on jedini

Istiniti Bog. Zašto nas Gospod nije spasao preko Anđela, zašto nije poslao u ovaj svet

sve Nebeske besmrtne Sile, Heruvime, Serafime i Anđele da nas spasu? Zato što one

nisu bile u stanju da to učine. Zato što su i Anđeli stvorena bića. Oni su bezgrešni, ali

Bogom bezgrešni. Oni su besmrtni, ali Bogom besmrtni. Jedno njima nedostaje - šta?

Nisu Bog. Anđeo nijedan nije Bog. A spasti čoveka od greha, od đavola spasti, niko nije


mogao osim jedinog Boga, jer je samo Bog jači od đavola i od njegovih glavnih slugu i

oružnika - smrti i greha. Zato je Blagi Gospod i sišao u ovaj svet i postao čovek i javio se

kao Isus iz Nazareta.

Na današnji dan, malo Detence Isus u četrdeseti dan doneseno je u Hram da Ga

stave pred Gospoda. I NJega je sreo Sveti Simeon i izgovorio ove čudesne reči. Ali da,

zašto je baš današnji praznik nazvan Sretenje, a ne neko drugo Sretanje, ne dan kada je

Apostol Petar sreo Gospoda Hrista, ili Veliki Pavle, ili veliki slavni Antonije Veliki,

Atanasije Veliki, nego kada Ga je Simeon Bogoprimac primio na ruke svoje, Detence

Isusa? Najpre zato da se ova Blagovest objavi preko velikog i pravednog Svetog Starca,

čoveka koji je kada je Gospoda primio u svoje ruke imao 360 godina, 360 godina. Tako

prenosi crkveno predanje.

Šta se desilo to? Otkuda da on onako dugo živi? Na tristasedamdeset godina pre

rođenja Gospoda Hrista misirski car Ptolamej Filadelf zaželi da ima Bibliju, svete

jevrejske knjige, u prevodu na grčki jezik. On se obrati zato u Jerusalim prvosvešteniku

Eleazaru i zamoli da mu pošalje sedamdeset učenih i mudrih svetih ljudi da mu

prevedu Bibliju na grčki jezik. Voleo je da ima on svete knjige u svojoj biblioteci, u

svojoj knjižnici. Eleazar mu pošalje sedamdeset mudrih ljudi onoga doba i među njima i

pravednoga Simeona Bogoprimca. Oni su se prihvatili tog velikog i svetog posla. I kada

je Sveti Simeon prevodio Proroka Isaiju i kada je došao na onaj stih u sedmoj glavi, gde

Prorok veli: "Evo, devojka će zatrudneti i rodiće sina"[2], on stade. Devojka da rodi sina - tako

je tačno glasila reč biblijska. Ne, ja ću staviti mlada žena. I kad je hteo da nožem izbriše

onu reč, Anđeo mu se javi i naredi mu da stane. Ne diraj, to je proroštvo koje će se

izvršiti. Prevedi tačno kao što je prorokovano: Devojka će roditi sina. A to će se istinski

zbiti i dogoditi. Zato što si posumnjao ti ćeš se lično sam uveriti i ostaćeš u životu na

zemlji u telu dok očima svojim ne vidiš Spasitelja sveta. Starac posluša naređenje i

prevede tačno.

Prošlo je mnogo i mnogo godina a starac je živeo u Jerusalimskom Hramu

čekajući da se ispuni obećanje, da se ispuni proroštvo. I kad je prošlo mnogo i mnogo

godina, kada je starcu već bilo tri stotine šezedeset godina, tada, u četrdeseti dan po

rođenju, Gospod Hristos je donesen u Hram i Duh Sveti koji je bio u Svetome Starcu

reče mu da ide u Hram i da primi Gospoda, Spasitelja sveta. Kada on uđe ugleda među

narodom Bogomajku, Presvetu Bogorodicu, gde drži u naručju svom Čedo, a vide oko

njih svetlost koja je izbijala i oreole oko njihovih glava. I on po tome poznade da je to

Spasitelj sveta. Priđe i uze Ga u naručje i izgovori ove divne reči koje čuste. I on očima

svojim vide izvršenje proroštva, ostvarenje proročke reči. Udostoji se toga da vidi

Spasenje sveta, spasenje koje dolazi od Spasitelja, kao što osvećenje dolazi od svetlosti.

On po daru Božjem vide svu Crkvu Hristovu, sve hiljade i hiljade, milione miliona ljudi

koji se spasavaju tim malim Detencetom, Koje je on uzeo u naručje svoje, malenim

Isusom Bogočovekom.


Ali tada on izgovori i drugo proroštvo. Obrati se Presvetoj Bogomajci i reče

joj: "Gle ovo malo Detence leži da mnoge podigne i obori u Izrailju, i ono je znak protiv koga će

svi govoriti, a i tebi nož probošće dušu"[3] - reče on Presvetoj Bogomajci. Jer on je sagledao

Krst, sagledao je kako na Krstu raspinju Gospoda Hrista, a Bogomajka pored Krsta.

Gledao je i video kako udaraju klince u NJegove svete ruke i svete noge. I to je taj mač

koji je probo dušu Presvete Bogomajke, ta velika tuga za Božanskim Sinom, čas

NJegovog stradanja, za spasenje sveta. Gle, Ovaj leži da mnoge podigne i obori u Izrailju.

Gospod je došao u ovaj svet da podigne ljude iz greha, iz smrti, i premesti ih u

Nebesko Carstvo među Anđele i Arhanđele. I On to čini u Crkvi Svojoj, neprekidno čini

spasavajući ljude od greha, leči ih od svake bolesti spasavajući od smrti i osiguravajući

Život Večni. Mnoge je, zaista, Spasitelj u Izrailju među Jevrejima podigao i oborio.

Podigao je sve one koji su želeli spasenje duši svojoj, podigao je sve koji su žedneli za

Bogom, za Pravdom Božjom, za Istinom Božjom, koji su čeznuli za besmrtnošću i

Životom Večni. NJih je podigao, jer su oni poverovali u NJega kao Spasitelja sveta, a

oborio je - koga? On, Svemilostivi Spasitelj, oborio je gorde fariseje i sadukeje, lažne

učenjake ondašnje, bogoborce i hristoborce. Oni nisu hteli da Mu priđu, nisu hteli da se

oslobode svojih grehova, svoje gordosti, i oborio ih je kroz njihove grehe, oborio do

pakla.

Osećali su savremenici Gospoda Hrista da je u NJemu velika tajna. Videli su da

On čini čudesa koja niko činio nije, da je NJegovo EvanđeljeBlaga vest što se nikada nije

čula na ovoj zemlji. Niko od Proroka ništa slično po sili, po bogomudrosti, nije objavio

kao ovaj Krotki i Blagi Učitelj. Jevreji savremenici Gospoda Hrista, naročito fariseji i

sadukeji, čuvari Zakona, stalno su se vrzmali oko NJega da proniknu u NJegovu tajnu,

ko je On? Otkuda NJemu smelost, otkuda NJemu učenje, otkuda NJemu sila da

vaskrsava mrtve, da daje vid slepima, sluh gluvima, hod hromima? Ko je On?

Gospod je delima pokazao i pokazivao da je Bog, Nevidljivi Bog u vidljivom

čoveku, no gordi fariseji nisu hteli to primiti. Jednom prilikom gledajući NJegova velika

čudesa, oni Ga pitaju - ko si ti? Kaži nam jesi li ti Hristos Spasitelj? Dokle ćeš mučiti duše

naše[4], dokle ćeš mučiti duše naše? Spasitelj odgovara životom Svojim, odgovara Krstom,

odgovara Vaskrsenjem, odgovara Vaznesenjem. Ali sve to slepi na zemlji fariseji

odbaciše. Oni Gospoda ne priznaše. Zaista Gospod leči. Gospod se javio na zemlji da

podigne i obori mnoge. I zaista je On postao znak protiv koga će se govoriti. Niko nije imao

tako velikih neprijatelja kao Gospod Hristos, i za života na zemlji, i evo dve hiljade

godina. Rod ljudski, rod čovečanski pada i diže se pored Gospoda Hrista. Glavno

pitanje koje ljudi rešavaju to jeste pitanje Boga. Za čoveka postoji samo jedno glavno

pitanje: Bog i čovek, ili bolje, Bog i đavo. Jer čovek koji ne reši to pitanje nije čovek.

Gospod se u ovome svetu javio kao vidljivi čovek. On Nevidljivi Bog smirio je

Sebe[5] i postao čovek radi spasenja našeg, i činio dela kakva niko od ljudi činio nije[6], i

objavio Blagu Vest koju niko od ljudi objavio nije, i pobedio najvećeg neprijatelja roda





ljudskog smrt i đavola, što niko učinio do NJega nije. Zaista, On je vidljivo obličje Boga

Nevidljivoga veli Sveti Apostol Pavle[7]. On, vidljiv čovek, a u NJemu sav Nevidljivi

Bog. Eto tajne Isusove, eto tajne koju je sagledao veliki i Sveti, Pravedni Simeon

Bogoprimac. Sagledao je Bogočoveka, sagledao je jedinog Spasitelja sveta, jedinog

Čoveka, jedino LJudsko biće u istoriji roda ljudskog jače od smrti, jače od đavola. Zato i

piše u Svetom Evanđelju da nema drugog Imena pod nebom kojim se ljudi mogu spasti osim

Gospoda Hrista[8]. To je jedino Ime, jedino Biće koje spasava svet od greha i osigurava

čoveku besmrtnost i Život Večni.

Zaista i dan-danas, i danas rod ljudski rešava veliki problem, veliko pitanje Isusa

iz Nazareta. Ko je On, šta je On? Koplja se lome oko NJegovog imena: Azija, Afrika svi

kontinenti. Jedni Ga prigrljuju i slave kao Istinitog Boga, što On i jeste, a drugi hule na

NJega, riču protiv NJega. Zaista i danas se pred NJim i oko NJega pada i diže. Verom u

NJega mi se dižemo u nadnebeske svetove, dižemo se iznad greha i smrti, iznad đavola

i svih zemaljskih zala, iznad svih učitelja i hristogonitelja, dižemo se iznad svih smrti

koje na nas tutkaju neprijatelji Hristovi, dižemo se verom u NJega, molitvom k NJemu,

životom u NJemu. Oni koji padaju, padaju i propadaju. I njima je Gospod otvorio Raj,

ali u gordosti svojoj evropski čovek hoće da sva pitanja reši bez Hrista, hoće da Hristos

ne bude u ovom svetu, hoće da protera Hrista iz ovoga sveta. Ne trebaš nam, idi od nas!

Pogledajte, ovaj svet već živi na strašnoj klanici, klanici. Evropa je pretvorila ovaj

svet u strašnu klanicu, jer je proterala Hrista. Neće Hrista da On reši pitanja ljudskog

života. Nećemo mi NJega, mi hoćemo da sami rešimo sva pitanja, i pitanje imanja,

pitanje mudrosti, pitanje znanja, i pitanja - sva pitanja zemaljska. Ne treba nam On! Gle,

njih, sve njih satire - ko? Smrt! Ko je od njih jači od smrti? Kakve nauke, kakve filozofije,

kakvi avioni? Sve prašine, sve prah, jer smrt sve to satire! O, gordeljivci evropski -

stanite. Ima nešto jače od vas. To je smrt. Vi pred satarom smrti šta ste, ko ste? Ova

zemlja je samo panj, a glava vaša leži i satara smrti spušta se jednoga dana na nju. Šta

onda, gde su vaše nauke, gde filozofije, gde politike, gde mudrosti, gde znanja? Sve prah

i pepeo... Sve senka i san...[9]

A on blagi Gospod tužan i moli se za njih i veli: "Bože, oprosti im jer ne znaju šta

rade"[10]. Zaista, čovek ne zna šta radi ako ne veruje u Gospoda Hrista. Zaista Evropa

cela ako ne veruje u Hrista ne zna šta radi, ne zna Amerika, ne zna Azija, ne zna Afrika,

ne zna rod ljudski šta radi ako neće Gospoda Hrista. Nećeš NJega, pa ti nećeš Spasitelja

od smrti, nećeš Spasitelja od greha, Spasitelja od pakla. Hoćeš svoje strasti i slasti. Avaj,

sve one pletu svilene omče oko vrata duše tvoje i tela tvog. Ništa strašnije nije nego

obresti se u večnom zagrljaju smradnog i odvratnog i smrdljivog đavola.

Danas, danas je veliki sveti Praznik Sretenja. Za svakoga od nas postoji lični

praznik Sretenja. On se sreo sa Gospodom svim srcem, svim bićem, kad je pošao za

NJim, kad je pošao za besmrtnošću, pošao u Život Večni, pošao je za večnom Istinom,

za večnom Pravdom, za večnim Životom. To je tvoje Sretenje i moje Sretenje. I svaki dan





je Sretenje, ako ti svaki dan ideš za Gospodom Hristom i vršiš NJegove zapovesti, moliš

se u hramu, moliš se u kući, na putu, na ulici moliš se NJemu, gle ti ideš za NJim, to je

tvoje Sretanje sa NJim, jer On te vodi kroz ovaj svet, vodi, provodi i odvodi u Večni

Život. Zato je današnji Praznik - praznik svakoga od nas, svakodnevni praznik, i zato je

veliki Simeon Pravedni Bogoprimac uistini veliki Prorok i veliki Svetitelj Božji,

udostojen da na svojim svetim i čistim rukama drži u naručju Mladenca, Detence Isusa,

Spasitelja sveta. Kakva čast, čast i radost, koja se nikada neće oduzeti od ovog velikog i

Svetog Pravednika. I mi praznujemo ovog velikog i divnog Svetitelja. Sutra je dan

njegovog praznika, a već danas On praznuje. I svu je silu Gospodnju primio u sebe, u

svetu dušu svoju, sav se osvetio, sav oradostio večnom radošću. I on, on je veliki

pomoćnik svima koji idu za Gospodom Hristom, koji veruju u NJega. On podiže ako

poklekneš u gresima.

Blagi Gospod molitvama Prečiste Bogomajke, Koja nam je Boga Spasitelja rodila, i

nas, nas sve Srbe, i sve pravoslavne i sve ljude, vodi verom kroz Evanđelje Hristovo da

vršimo zapovesti Spasiteljeve i time čistimo dušu svoju od svakoga greha, od svega

smrtnog, i osiguramo sebi život večni. Presveta Bogomajka neka nas uvek vodi i

predvodi, a za NJom i sa NJom i Sveti veliki Simenon Bogoprimac neka nas i On, nas

slabe i nemoćne, podržava na putu, evanđelskom putu kroz sva iskušenja u ovome

svetu i osigura nam Život Večni, da zajedno sa njim slavimo čudesnog Spasitelja Sveta

Gospoda Hrista. Da se i na nama ispuni njegovo slatko proroštvo da i mi videsmo

Spasenje ovoga sveta, i da mi doživesmo spasenje svoje od greha, smrti i đavola. Blagi

Gospod neka usliši sve molitve naše upućene Presvetoj Bogomajci i Svetom Simeonu

Bogoprimcu, neka nas spase od svakoga greha, svake smrti i od svakoga đavola i

osigura nam Život Večni u Carstvu Svom Nebeskom. NJemu slava i hvala, sada i vavek

kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Lk. 2,23-32

2. Ic. 7,14

3. Lk. 2,34-35

4. Jn. 10,24

5. Fil. 2,8

6. Mp. 2,12

7. Kol. 1,15

8. D. ap. 4,12

9. Ovo su reči crkvene pesme na Opelu. - Prim. uredn.

10. Lk. 23,34



sadržaj

Za svako ljudsko biće, koji je susret na zemlji najvažniji? Sresti se sa Bogom! Danas

je takav praznik - Sveti praznik Sretenje. Pravedni starac, Sveti Simeon Bogoprimac,

sreo se sa NJim, sa Bogom, sa malim Detencetom Isusom, uzeo Ga u naručje i otpevao

čudesnu i divnu himnu: "Sada otpuštaš u miru slugu Tvoga, Gospode; jer oči moje videše

Spasenje Tvoje, Koje si ugotovio pred licem svih ljudi. Svetlost da obasja neznabošce, i slavu

naroda Tvoga Izrailja".[1]

Šta je Sveti Simeon video danas? "Oči moje videše Spasenje Tvoje!" Pred njim, pred

očima njegove duše, u tome momentu prošao je sav život Gospoda Hrista. On Bog

postaje čovek, živi na zemlji, propoveda svoje Sveto Evanđelje, preobražava se na Gori

Tavoru, strada, umire, biva sahranjen, vaskrsava i uznosi se na Nebo, i čoveka, ljudsko

telo uznosi iznad svih Nebesa! A gle, nemoćni i slabi Starac jedva je čekao da se

oslobodi tela kao nekog teškog tereta od gline, od blata. I on gleda svojim očima kako to

telo, ljudsko telo ide iznad svih Nebesa, uznosi se iznad Heruvima i Serafima. Kakva je

to tajna posredi, šta se to zbiva pred očima duše ovog Svetog i Pravednog čoveka? Ono,

braćo, što je pred očima svih nas, i na javi svima nama: Gospod proslavio telo čovečije,

Gospod proputio put smrtnome telu u Besmrtnost i Život Večni! Eto, to je glavna

radost!

Zato se u današnjoj najvažnijoj pesmi, u Troparu Praznika Sretenja i peva, i

veli: "Veseli se i ti, Starče Pravedni, jer primaš u naručje svoje Oslobodioca duša naših, Koji

nam daruje Vaskrsenje!" Eto Spasenja, eto Spasenja koje je video Pravedni Simeon. Pred

njim, u naručju njegovom Oslobodilac duša ljudskih, ne tela ljudskih, nego prvo duša

ljudskih. Duše ljudske - čiji su grobovi? Greha! Grobovi greha, grobovi smrti, grobovi

đavola. I njih oslobađa samo On, Bog Koji je postao čovek, i to večnog ropstva. Dokaz

toga - šta? Vaskrsenje tela! Jer On daruje Vaskrsenje! Vaskrsenje tela i time posvedočava

da je zaista dao i vaskrsenje duše. Dva vaskrsenja postoje: vaskrsenje duše i vaskrsenje

tela. I jedno i drugo je važno, ali vaskrsenje duše je važnije. Šta je to smrt duše, kada to

duša umire? Smrt duše je greh - to je prva smrt, to je glavna smrt! Kada duša greši, ona

umire, odvaja se od Boga Koji je izvor života. To je najstrašnija smrt; onda nastaje tama

za dušu, onda nastaje pakao za dušu.

Gospod oslobađa duše od greha. "Ko čini greh rob je greha"[2] - objavljuje Spasitelj

u svome Svetom Evanđelju. Ko čini greh, rob je greha. Znaš li koji to čovek nije rob greha?

Svaki je rob greha! To je najstrašnije ropstvo, od toga ropstva niko osloboditi ne može

na zemlji, ni nauke, ni filosofije, ni prijatelji, ni braća, ni rođaci, ni mudraci, ni carevi, ni

kraljevi, ni diktatori. Niko, samo Bog! Zato je Bog i postao čovek i javio se nama ljudima

da nas oslobodi greha. Jer sam Spasitelj objavljuje, da jedino On, Bog, Sin

Božji, oslobađa ljude od greha kada poznaju Istinu[3]. Koju Istinu? Kada oni poznaju

NJega, kada se ljudi sretnu sa NJim, kada ljudi počnu živeti NJime - onda zaista greh

počne da beži iz čoveka. Neće se održati greh kada je Gospod Hristos pored tebe. Kako




može greh ostati u tvojoj duši kada je Gospod pored tebe? I još, kada je Gospod u tebi:

kroz Sveto Pričešće, kroz Sveto Krštenje. Samo onda beže iz tebe svi gresi, a sa njima i

sve smrti i svi đavoli. Takva je sila Gospoda Hrista! "Istina će vas osloboditi"[4] -veli

Spasitelj. Hoćete Istinu? Kad vršite zapovesti moje tad će vas Istina osloboditi. Osloboditi

čega? Smrti, duhovne smrti; i one telesne smrti: osloboditi laži, osloboditi nepravde,

osloboditi svakoga greha, svake strasti, svakoga zla.

Zaista, niko u svetu ljudskom na ovoj zemlji, nije tako svet potresao kao Gospod

Hristos Svojim Vaskrsenjem! To je najvažniji događaj. Najvažniji na zemlji u svima

svetovima ljudskim, najvažnija revolucija, duhovna revolucija, najvažniji prevrat koji je

učinio u rodu ljudskom. Smrtni postaće besmrtni! Čovek, trošna ilovača, postao je

nebeski čovek, besmrtan i večan! Mi ljudi od zemlje, pola od zemlje, pola od neba, telo

od zemlje, duša od neba; mi kao što živimo telesnim životom na zemlji, zemaljskim

životom, dužni smo živeti i nebeskim životom. Zato se u Svetom Evanđelju naziva

Gospod Hristos Nebeskim Čovekom[5]. I mi hrišćani, kao nebeski ljudi, da živimo kao što

je On živeo, da budemo besmrtni kao On, jer nam On to daje po velikoj milosti Svojoj. A

naše, šta je naše? Vera u NJega, ljubav prema NJemu, molitva k NJemu. jer On daruje

nam veliki dar, daje nam Carstvo Nebesko, Život Večni, oslobađa nas od svih paklova,

od svih tama, od svih pomrčina i od najstrašnijeg oslobađa nas - od svih demona i

đavola!

Zaista, On Jedini i tebi i meni i svakom ljudskom biću daje Nebesko Carstvo i Raj.

Čuli ste današnje proročanstvo Sretenja, kako veli Sveti pravednik Simeon Bogoprimac,

veli Presvetoj Bogomajci: "Ovde leži malo Detence da mnoge i

podigne"[6]. Da podigne Gospod sa zemlje u Raj, kada kreneš za NJim, kada imaš veru u

NJega, kada tvoriš NJegove zapovesti. Gle, ti se zaista podižeš iznad svih Nebesa, iznad

Anđela i Arhanđela, iznad Heruvima; čovek si proslavljen kao niko od stvorenih bića.

To Gospod Hristos daje tebi za veru u NJega. Tako i svakoga obara[7] koji uporno ostaje

pri grehu. A ostati pri grehu uporno, to znači: ,Ja neću Boga"! Kada hoću greh i to

uporno hoću greh i neću da se oslobodim njega, znači: Ja neću Boga! A takvoga čoveka,

takvo ljudsko biće Gospod spasava.

Nikome Gospod ne nameće spasenje. LJudi kada idu u pakao, idu po svojoj dobroj

volji zato što uporno ostaju pri svojim gresima, neće da se kaju, neće da se ispovede,

neće da promene svoj život, neće Evanđelje Hristovo, neće život po Bogu, neće

pobožnost. Izabrao si greh i živiš stalno u grehu i nećeš da se kaješ? Znaš li carstvo

greha gde je? Pakao, pakao... Greh sa zemlje ne može otići na drugu stranu, osim u

pakao. Ako si sebe dao grehu, gotov si! Tebi drugog puta nema sa zemlje ka Božjim

svetovima drugim. Jer eto laž ...[8]

A kad čovek uporno ostaje pri grehu, kad čovek neće istinu, kad čovek svom

dušom ostaje pri laži i služi joj u ovome svetu, onda on obara sam sebe, obara u

bezdane ponora mračnih, daleko od svetlosti Hristove i od Boga.






To je evanđelska vrlina, a tu silu daje Gospod Hristos. Gle, sva sila Božanska, kad

si milostiv i milosrdan, ideš iz ovog sveta i uznosiš se.

Neprekidno oko Gospoda Hrista u ovome svetu ljudi padaju i dižu se, braćo. Ni

oko jedne ličnosti u rodu ljudskome nije se toliko padalo i dizalo, kao oko Ličnosti

Gospoda Hrista. I niko nije važio za rod ljudski, ni danas, u ovoj kugi i muci bezbožnika

evropskih, niko važan do Gospoda Hrista. Gledajte, i za njih je Gospod Hristos

najvažniji. Šta oni rade? Ustvari, hoće da Hrista potisnu iz sveta. Ne trebaš deci našoj,

nećemo Hrista, nikom ne treba Hristos! Porodici ne treba Hristos, sudstvu ne treba

Hristos, prosveti ne treba Hristos. Ko vam treba onda? Zna se: antihrist, protivnik

Hristov. Koliko Ga neće, koliko su protiv Gospoda Hrista, oni u svome ludilu poriču da

je ikada postojao.

Niko tako silno i moćno ne posvedočava Svoje prisustvo u ovome svetu kao

Gospod Hristos. To iskustvo ima svaki od nas. Kome On nije pomogao kad je zavapio k

NJemu? Koga On nije iz najvećih muka izvukao? I zaista, Gospod Hristos je ono što je

objavio Prorocima. On je "znak protiv koga će se govoriti". "Leži da oborim mnoge i podigne. I

biće znak protiv koga će se govoriti"[9]. Eto, svaka laž urla i laje na Gospoda Hrista, svaka

pakost, zloba, zločin, laje i urla protiv Gospoda Hrista. Isto tako laje na Gospoda Hrista

greh ...[10] caruju u meni i tebi ...[11] đavo je đavočovek, čovek onda postaje đavočovek

...[12]

Jer kad je Anđeo, legendarni i prvi Heruvim, odmetnuvši se od Boga postao

đavo[13], šta tek biva od čoveka? Braćo, ništa strašnije od greha, ništa opasnije od

greha! Šta je naš večni život ako sa grehom duša ostane u ovome svetu, i sa grehom

iziđe iz sveta? Neće videti Gospoda. Tebi se daje odjedanput velika milost Božja: da

živiš u svetu Božjem i da tim životom stekneš sebi Život Večni, Carstvo Nebesko, Večnu

Istinu. A tebi ništa lakše od toga. Ko ti daje više od Gospoda Hrista u ovome svetu? Ko?

Prijatelji, bogataši, nauka, filosofija, tehnika. Šta ti daju? Igračke, avioni igračke,

čigre.[14]

NAPOMENE:

1. Lk. 2,29-32

2. Jn. 8, 34

3. Jn. 8,32

4. Jn. 8,32

5. 1 Kop. 15,47-48

6. Lk. 2, 34







7. Lk. 2, 34

8. Neke reči nejasne na traci. - Prim. prepis.

9. Lk. 2, 29-35

10. Par reči nejasno na traci. - Prim. prepis.



13. Ic. 14,11-15; Lk. 10,18

14. Beseda nezavršena. - Prim. prepis



sadržaj

Eto čuda za čudom. Bog u naručju Svetog Starca Simeona. Bog u ovom

zemaljskom svetu. Ima li većeg čuda od toga? Ono je tako slavno! Sva su se proroštva

ispuni! la koja je prorokovao ovaj veliki i pravedni Sveti Simeon Bogoprimac. "Kako da

zagrlim Boga"? pita se u jednoj divnoj molitvi današnjoj Sveti Simeon. Kako ja čovek da

zagrlim Boga, da uzmem u naručje svoje NJega? I on zaista uzima Boga u svoje naručje,

svim bićem Ga je osetio i objavio celom svetu: Evo Spasenja sveta! Ovo majušno Dete -

to je Spasenje sveta. Neverovatno!

Sigurno neverovatno, kao što je i misao u tebi i meni neverovatna, kao što je i srce

i meni i tebi neverovatno. Ko kreće srce? Da li ti voljom svojom? Ko stvara u tebi

beskrajnu misao? Beskrajnu, ne može se ni sa jedne strane uhvatiti. Šta je to? Čudo.

Čudotvorac si ti, čoveče; svaki je čovek mnogostruki čudotvorac. Oko, šta je oko? Kakav

izvor čudesa! Osećanje, šta je osećanje? Šta je to što tebe drži u ovome svetu i daje ti i

radost i tugu?

S koje god strane pogledaš sebe, čoveče, ti si čudotvorac. Pogotovu kad je telo

ljudsko uzeo na Sebe Gospod Hristos i postao čovek. Toliko je važno biti čovek u ovome

svetu. Najrazumnije, posle Boga, biće u svetu jeste čovek. I zato pravi čovek mora rešiti

to prvo i osnovno pitanje: - Radi čega sam ja u ovome svetu? Šta je Bog hteo spuštajući

čoveka u ovaj zagonetni i mali zemaljski svet. Svet zemaljski majušni, a oko njega

neiskazana sunca i neizbrojane zvezde i svetovi.

Sveti Simeon Bogoprimac osetio je svim bićem tugu zemlje u tajni Mladenca, Isusa

Bogomladenca. U divnom troparu, glavnoj pesmi posvećenoj njemu, njegovom

Prazniku (Sretenju), veli se: "Raduj se i ti, Starče Pravedni, jer si primio u naručje Boga, u

zagrljaj Boga, Koji daje svetu Vaskrsenje. Primio si Osloboditelja duša, Osloboditelja

duša, Koji javlja svetu Vaskrsenje". Šta je to? Naše duše čije su roblje? Kome to mi

robujemo? Duša! Telo robuje smrti, a dušom, kome robujemo? Tvorcu smrti - grehu i

đavolu. To je ropstvo u kome se nalazi sav rod ljudski. To je osetio svim bićem svojim

Sveti Simeon Bogoprimac.

I nema radosti u ovom svetu bez Hrista, to je prva Blagovest. Nema radosti u

ovome svetu dok smo mi dušom robovi greha i robovi đavola, a time smo robovi smrti.

Jer, đavo ima dve ruke: jedna je greh, a druga je smrt. I time drži biće ljudsko u sebi, u

svome ropstvu. I da nije Gospod Hristos došao u ovaj svet, da nije vaskrsao, ovo bi bila

ne samo ludnica, ovaj zemaljski svet, nego neizraziv pakao. I samo je Gospod

Vaskrsenjem Svojim uneo u ovaj svet pravu radost. LJudsko biće nije znalo za radost,

dok nije smrt pobeđena. Šta je strašnije od smrti, šta je gorčije od smrti? Ništa! Niko od

ljudi da je savlada. Sve - mlivo smrti, pleva smrti. Radi čega je čovek? Radi toga?! Kakav

podsmeh čoveku! Nije Bog stvorio čoveka radi toga, sigurno nije. Dokaz je što je On

postao čovek, da pokaže pravi put čoveku, da pokaže da je čovek stvoren za besmrtni

Život Večni, da je čovek stvoren da pobeđuje smrt, da pobeđuje smrt, da pobeđuje greh.

Niko od ljudi nije mogao pobediti greh, sav greh roda ljudskog. To je učinio

Gospod Hristos. I On je jedini Pobeditelj smrti, Pobeditelj greha, Pobeditelj đavola. On i

daje tu istinsku pravu radost ljudskom biću, radost života, radost što si čovek. Gle,

Vaskrsenjem Gospoda Hrista dobio si ulaz u besmrtni Život Večni. Vaskrsenje iz mrtvih

osigurano meni i tebi. Kako si carstveni vekovniče, kao si moćan, i svemoćan! Posle

Boga najmoćnije biće. Đavo, šta je đavo prema čoveku Hristovom, prema čoveku vere

Hristove - mušica! Setite se kako su đavoli vapili iz legiona, iz Gadarinskog

ludaka: "Nemoj nas baciti u bezdan, pošlji nas u svinje"[1]. Jauču, i mole, preklinju. Tako

isto biva i sa svakim pravednim hrišćaninom. On pobeđuje sve što ga odvaja od Boga.

A glavni neprijatelj čoveka i Boga jeste đavo. Đavo ovladava čovekom, kako? Kroz

grehe, kroz slasti grehovne. To je poraz, najstrašniji poraz za bogoliko biće ljudsko. Bog

je zato došao u ovaj svet, dopustio Sebi da uđe u majušno telo ljudsko i da tim

majušnim telom ljudskim pobedi smrt, vaskrsnuvši iz mrtvih. To je istinska radost! Tu

radost je osetio veliki Bogoprimac, držeći u naručju Gospoda Hrista. Kad Ga je uzeo u

ruke svoje on Ga je osetio: Gle, u mojim je rukama Bog - Spasitelj sveta. Evo, sada otpusti

s mirom slugu Tvoga, Gospode,jer oči moje videše Spasenje Tvoje[2]. Spasenje od čega?

Spasenje od greha, spasenje od đavola, spasenje od smrti - to je Gospod Hristos. Ako to

nije, nije potreban svetu, nije potreban ovome svetu, ni zemlji, ni rodu ljudskom; jer

našta život čoveku ako se završava smrću! To nije život, to je podsmeh.

A Gospod je stvorio čoveka kao vrlo odgovorno biće. I zbilo se proroštvo Svetog

Simeona Bogoprimca: zaista, On je Spasenje. Pokazuju to i bezbrojni ljudi, bezbrojni

Svetitelji, bezbrojna povorka ljudskih bića, spasenih Gospodom Hristom od greha, smrti

i đavola. Tako se ispunilo proroštvo Svetog Simeona: "Gle, Ovaj leži da mnoge podigne i

obori"[3]. Nigde u ovome svetu nije padalo toliko mnogo ljudi i dizalo se toliko ljudi nego

oko Gospoda Hrista. Padali su Irodi, padale su Jude, nisu mogli da osvoje NJegovu

Božansku Ličnost, NJegovu Božansku Silu, NJegovu Božansku Istinu, NJegovu

Božansku Pravdu, NJegov Večni Život. A dizali su se isto tako ljudi, dizali su se




Apostoli, Svetitelji, Mučenici, Besrebrenici, Čudotvorci i svi istinski hrišćani, Gospodom

Hristom se dizali iz smrti u besmrtnost, iz pakla u Raj, iz ovog sveta u Carstvo Nebesko.

A padali su mnogobrojni hristoborci, padaju i danas. Gledajte kako Evropa pada,

protivi se Gospodu Hristu! Dva svetska rata, kakav pokolj! kakav pomor! Zbiva se

proroštvo Svetog Bogoprimca: "Ovaj leži da obori mnoge". I obara svakog gordog

Evropljanina, obara uobraženog evropskog čoveka, koji odbacuje Boga, odbacuje Ga iz

života, odbacuje Ga iz prosvete, odbacuje Ga iz sudstva. A time obara sebe u smrt,

obara sebe u bezizlazno očajanje, u ponor.

Gle, gde je takav pomor ljudskih bića i duša ljudskih, takav pomor i takvo

ropstvo? Ropstvo kakvim boluje i robuje evropski čovek. Utopio je sebe, sve svoje

ideale, sve svoje misli u takozvano blagostanje, u materijalno blagostanje, u kulturno

blagostanje. Kultura - najprazniji i najsramniji i najgori idol koji je čovek mogao da

izmisli! Tome idolu danonoćno služi nesrećna kultura, nesrećna Evropa, a i mi, bedni

Srbi. Mi kaskamo za bezbožnom i ludom Evropom, odričemo se Hrista i u prosveti i u

životu svakodnevnom. Šta se zbiva s nama, šta se zbiva sa Srbima? O, malo je dva

svetska rata! Treći, četvrti, peti, sve dok se ludi Evropljani ne pokaju za Gospodom

Hristom i dok NJega ne unesu u svoj život, u svoj um, u svoju misao, u svoje srce. Dotle

- nema mira! Dotle - rat za ratom! Izvršava se i zbiva proroštvo Svetog Simeona

Bogoprimca: "Ovaj leži da mnoge podigne i obori".I još je rekao Sveti Simeon

Bogoprimac: "On je znak, protiv koga će se govoriti!"[4]

Ima li ljudskog bića, ima li imena ljudskog u ovome svetu, protiv koga se više

govorilo od Gospoda Hrista? Milioni i milioni urlaju, urlaju protiv NJega i NJegove

Večne Istine, protiv NJegove Večne Pravde, protiv Večnoga Života koji nudi čoveku. Šta

je to? To Juda vrši samoubistvo! Ne može Juda da ne izvrši samoubistvo. Izdao je Boga,

tim je izdao sebe, izdao čoveka, i mora izvršiti samoubistvo.

Šta su evropski ratovi? Evropski, nisu ni američki, ni afrički, nego evropska; dva

svetska rata, šta su oni? Samoubistvo koje vrši evropski čovek što je izdao Gospoda

Hrista, Istinitog Boga. Oterao Gospoda Boga, toliko je oterao da su crnci pre ovoga rata

Evropu nazivali "bela demonija". Bela demonija. Evropljani - beli đavoli. I danas ko...[5]

Fabrika laži, fabrika otrova - to je Evropa! Sve lude teorije, zbog kojih se ljudi kolju i u

ratu i u miru, sve je to Evropa izmislila. Ne Afrika crnačka, ne Azija neznabožačka,

nego Evropa, gorda i luda Evropa!

Šta ostaje za istinitog čoveka u ovome svetu? Šta ostaje za takvog čoveka kao što je

Sveti Simeon Bogoprimac? Svaki je čovek rođen po liku Božijem, svaki čovek ima

božansku (bogoliku) dušu u sebi, i odgovara za nju i u ovome i u onome svetu. Bog je

postao čovek i pokazao kakav treba (čovek) biti u ovome svetu. Bog je postao čovek -

Bogočovek, time da pokaže da Bog treba uvek da bude ispred čoveka, da Bog voli

čoveka.



Čim čovek baci Boga iza sebe i hoće ispred Boga da ide, eto ludila, eto zločina, eto

izdajstva, eto ropstva! Robovanje đavolu i lažima njegovim i neistinama njegovim. A ti,

a ja, a svaki čovek, neka stane ispred svoga groba, neka pogleda svet oko sebe, jer kroz

nekoliko trenutaka mora da legne u grob. Šta bi ti radio onda? Šta bi ušlo u tvoju dušu i

šta bi se iznelo iz nje u onaj dan? Užas, strah i trepet! Moraš da legneš u grob, a kakav?

Ko je u tvojoj duši, ko je s tobom? I zato je Gospod i vaskrsao iz mrtvih.

I Apostole šaljući u svet, proste ribare Galilejske, bez novaca, bez učenosti, bez

bogatstva ovoga sveta, šta im je dao? "Evo šaljem vas kao ovce među vukove"[6]. Koji li je

vojskovođa tako slao svoje vojnike u rat? Koji je car tako slao svoje podanike u ma koji

grad? "Ne nosite torbe, ni štapa, ni novaca"[7]. Gospode, pa šta da nosimo?! Mene! Mene,

Boga! Pobedu nad smrću. Vi evo, četrdeset dana posle Vaskrsenja, jedete i pijete, i ja

vam govorim o Carstvu Božijem. Opipali ste, proverili ste da sam ja zaista isti Isus Koga

su raspali, i ja vaskrsao. Od vas ne tražim ništa drugo nego da budete svedoci toga da

sam vaskrsao i sa vama razgovarao, jeo i pio, posle Vaskrsenja do Vaznesenja mog. Ja

ću vam dati Božanske sile. I dao im je sile.[8]

Zaista, prosti ribari Galilejski, nemoćnici, siromasi, bedni, gonjeni iz varoši u

varoš, iz sela u selo, iz carevine u carevinu, eto ti ribari, prosti seljaci, silom Hristovom

pobedili su i razorili smrt, koja je sva ustala bila protiv njih, mobilisala sva zla, sve

zločine, da ih uništi, i nije uspela. A oni su je uništili - čime? Ne topovima, ne avionima,

nego silom Gospoda Hrista. Verom u NJega, ljubavlju NJegovom, Evanđeljem

NJegovim, Crkvom NJegovom. Gle, kolike su vojske napadale Crkvu Hristovu. Setimo

se mi Srbi samo ropstva našeg pod Turcima. I Crkva je ostala, nadživela Tursko carstvo,

nadživela sve gonitelje svoje. Gonjena je i danas, gonjena i ovde i svuda, po celome

svetu, ali je (Crkva) nepobediva! Ne postoji ništa jače od Crkve![9] I nebo je slabije od

Crkve, da sigurno, i nebo je slabije od Crkve. Mobilišu se danas, i sutra će još više

udarati Hrista. Mobilisani protiv Crkve Hristove, ipak je neće savladati i neće je

uništiti[10]. A sila Hristova njih će samleti u strašnoj vodenici smrti. Samleti za uvek.

Zato se mi hrišćani ne bojimo smrti. Mi smo i pozvani da i danas u dvadesetom

veku svedočimo - šta? Vaskrsenje iz mrtvih. To što je Gospod dao Svetim Apostolima, i

preko njih celoj Crkvi, i svima nama. Zato, za nas hrišćane nema straha ni od smrti, ni

od đavola, ni od svih đavola. Jači je Bog koji je u nama, jača je vera koja je u nama od

celoga sveta koji je oko nas i protiv nas.

I evo, jedan od tih mnogobrojnih svedoka Vaskrsenja Hristovog je Sveti Simeon

Bogoprimac, koji je na današnji dan primio Gospoda Hrista. Kakva radost i kakva sreća

za umornog Starca! Isto biva sa svakim od nas. Ovaj život ako je dat nama da se završi

smrću, nema onda očajnijeg bića od nas. Ali, vera Hristova je tu. Vera u Besmrtnost,

vera u Vaskrsenje Gospoda Hrista, u NJega, Vaskrslog Bogočoveka, Koji čuva Crkvu

Svoju i vodi je dandanas, kao i za vreme Svetih Apostola, kao što će je voditi do

Strašnoga Suda i posle njega.






Zato, proverimo sebe proroštvom Svetog Simeona Bogoprimca: "Ovaj leži da

mnoge obori i podigne". Šta će biti s tobom? Da li ti stojiš uz Gospoda Hrista, i sa NJim i

za NJim, ili stojiš protiv NJega? Razmisli o tome, i reši to najvažnije pitanje, reši ga još

danas, jer noćas može da te smrt odvede iz ovoga sveta. I još je i to rekao: "On je znak

protiv koga se govori". Eto, to se ispunjuje. Ko to ne urla protiv Gospoda Hrista, od

bezumnih Evropljana? Retko ko, retko. A vi, a ja, moramo rešiti probleme svoje, pitanje

svoje, pitanje svoje duše, svoje sudbine u ovome i onome svetu. Gospod je došavši u

ovaj svet raširio i proširio svet u Carstvo Nebesko, dajući nam Večnu Istinu, Večnu

Pravdu, Večnu LJubav. I time se hrani sve što je besmrtno u nama. A kada rešimo to

pitanje, mi smo rešili najteže pitanje u ovom zemaljskom svetu, mi smo rešili pitanje

zbog koga nas je Gospod i poslao u ovaj svet.

Neka bi nam Sveti Simeon Bogoprimac, Sveti Apostoli i svi Sveti bili u pomoći da

i mi verom u Gospoda Hrista pobedimo sve što nas odvaja od NJega, da oslobodimo

sebe ropstva đavolu, ropstva grehu, ropstva smrti. Da ne budemo više robovi smrti,

nego da budemo sinovi Vaskrsenja,[11] sinovi Baskrsloga Gospoda Hrista.

Neka bi nas On, sa Presvetom Bogomajkom, Sveti Simeonom Bogoprimcom i

svima Svetima, sve vodio iz ovoga u onaj svet i uveo u Nebesko Carstvo. Da Ga tamo i

mi večno slavimo sa svima Svetima, ispred kojih i na čelu kojih stoji Presveta

Bogomajka, Kojoj neka je čast i slava, jer je rodila Gospoda Hrista. Ona - Bezgrešna i

Svesavršena, spasava nas od smrti, greha i đavola. Amin.

NAPOMENE:

1. Mt. 8, 31

2. Lk. 2, 29-30

3. Lk. 2, 34

4. Lk. 2, 34

5. Nekoliko reči nejasno na traci. - Prim. prepis.

6. Mt. 10, 16

7. Mt. 10,10

8. 2 Petr. 1,34

9. Doslovne reči Sv. Jovana Zlatousta (Beseda o Evtropiju). - Prim. uredn.

10. Mt. 16,18

11. Lk. 20,36




sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas praznujemo Sretenje. Ko se to sreo sa kim? Sreo

se čovek sa Bogom. To je najčudesniji događaj u ovome svetu. Kao što je nekada sam

Apostol Toma posumnjao u Vaskrsenje Gospoda Hrista: "Neću verovati dok ne metnem

ruke svoje u rebra NJegova"[1]. Gospod je zadovoljio tu bezazlenu želju Svoga Učenika i

Svoga Apostola, i javio mu se, da bi zbilja metnuo ruku svoju u rebra Spasova. I

potvrdio je na najočigledniji način ono što mi svi želimo, ono što mi svi čekamo - to je

pobeda nad smrću, Vaskrsenje iz mrtvih.

Slično se desilo i danas. Prestareli mudrac i učenjak, Blagi Simeon, imao je oko dvesta

sedamdeset godina. Šta se to desilo? Kad se desilo Sretenje njegovo, njegov susret,

njegovo sretanje sa Bogom? U ono vreme, car je egipatski naredio da se prevedu

jevrejske knjige na njegov grčki jezik. I zato su najučenijih sedamdeset ljudi prevodili

odlomke i delove Svetog Pisma. A taj Simeon došao je do dela Svetog Isaije: "Eto,

devojka će zatrudneti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil - s nama Bog"[2]. On je stao.

Kako može devojka roditi sina? Ne, to je nemoguće, ja ću da promenim, ja ću da kažem:

žena rodiće sina. U tome mu se javi Anđeo i naredi mu: Ne, ne menjaj ništa iz Svete

Knjige. Tako će biti kako je rečeno: devojka će zatrudneti i rodiće sina, Emanuila - s nama

Bog, to će reći Boga. I da bi se zaista Starac uverio, Anđeo mu je rekao: Eto, ti nećeš

umreti dok ne vidiš to u šta si posumnjao sada, da vidiš da je zaista devojka rodila

čoveka - Bogočoveka Hrista. I zato je Sveti Simeon živeo dvesta sedamdeset godina,

pun Duha Svetoga, pobožnosti i vere. Na današnji dan njemu se javio Duh Sveti da ide

u Hram i da tamo sretne Gospoda Isusa. To se i desilo. On je sreo, uzeo je na ruke svoje

Mladenca, Detence Isusa, i rekao: "Sada otpuštaš u miru slugu Tvoga, Gospode, po reči

Tvojoj; jer videše oči moje Spasenje Tvoje, koje si ugotovio pred licem svih ljudi"[3].




Kakvo je to otkrovenje, kakva je to istina koju je otkrio Sveti Duh Svetome Starcu? To,

da je Djeva rodila Pobeditelja smrti, Spasenje svetu. Spasenje od čega, od koga? Od

greha, od smrti, spasenje od đavola, spasenje od pakla. Zaista, on je u tom času, Bog mu

je dao, Duh Sveti mu je dao, i on je sagledao šta će to Detence da uradi kada odraste,

kada postane čovek, kada postane Čudotvorac i Propovednik. On je Spasenje, evo, oči

moje vide Spasenje Tvoje. Spasenje! Duh Sveti je izneo pred duhovne oči Svetoga Starca

sve šta je Gospod uradio, sve šta je Gospod učinio radi oslobođenja ljudi od greha, od

smrti, i time pokazao put spasenja, spasenja od greha, spasenja od smrti, spasenja od

đavola. To je spasenje koje je On doneo svetu. I to je sve video Sveti Starac, i zato je

današnji praznik Sretenje - susret čoveka i Boga, grešnog čoveka i Spasitelja sveta

Gospoda Hrista.

Mi znamo iz istorije, od samih apostolskih dana do danas, kako su se ljudi susretali sa

Gospodom Hristom. Sreo se Savle sa NJim i postao Pavle[4]. Razbojnik na krstu, sreo se

sa Bogom i Gospodom Isusom Hristom na krstu, i tog istog dana bio uveden u Raj[5].

Sreo se Zakhej carinik i postao Apostol[6]. Srela se Marija Magdalena besomučna, iz

koje je isterao sedam đavola, i postala Sveta Magdalina. I tako redom bezbroj, bezbroj

ljudi, koji su se sretali sa Gospodom Hristom, i u NJemu, i kroz NJega dobijali spasenje,

spasenje od greha, i Večni Život. Dobijali Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu LJubav, i

sve što Bog donosi čoveku kada se javlja u ovome svetu. A sve to Gospod je Sam doneo,

Gospod je objavio rodu ljudskom.

I mi hrišćani, prvi susret naš sa Gospodom Hristom, kada je? Kada se krštavamo. "Koji

se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste"[7], kaže Sveti Apostol. Tako znači, taj susret sa

Bogom, to oblačenje u Boga naše prirode, to je oslobođenje od greha, od poroka, od

strasti, od svega demonskog, od svega prljavog. Tako je susret sa Gospodom Hristom

najvažniji događaj u životu svakoga od nas. Naše sretenje sa NJim. Da, mi se u stvari

susrećemo sa Gospodom Hristom svaki dan. Kad staneš na molitvu, gle, to je već susret

tvoj sa Gospodom Hristom. Kad činiš dobro delo, evanđelsko dobro delo, to je takođe

susret sa NJim. Tako mi od tih susreta živimo dušom, živimo Večnom Istinom, Večnom

Pravdom, Večnom LJubavlju, živimo onim što je Hristovo, onim što je Božije, onim što

je Sveti i Pravedni Simeon na današnji dan osetio i video kada je uzeo u svoja sveta

naručja Detence - Gospoda Hrista.

I rekao je Sveti Starac Presvetoj Bogomajci: "Ovaj leži da mnoge podigne i obori u

Izrailju"[8]. Šta to znači? To znači da će Gospod Hristos Svojom pojavom u ovom svetu

izazvati najveću promenu roda ljudskog. Leži da mnoge obori i podigne. Kako to Gospod

Hristos podiže? Gospod Hristos diže čoveka iz ovog zemaljskog sveta, iz prolaznog sveta

u Večni Život, dajući mu Večnu Istinu, dajući mu Večnu Pravdu, Večnu LJubav. Tako,

svaki od nas ljudi, verujući diže se u nebesa sa Gospodom Hristom, i živi Nebom na






zemlji i Bogom na zemlji. Ako svaki verni i svaki hrišćanin zaista to doživljava, Gospod

onda diže iznad greha i smrti, i daruje mu Večnu Istinu, Večnu Pravdu i Večni Život.

A kako to obara Gospod Hristos? Obara sve koji su protiv Boga, sve koji svesno odriču

Boga, hule Boga, neće Boga. Tako, svaki od ljudi koji slobodno odbacuju Gospoda

Hrista, neće Ga kao Boga, eto on biva oboren. NJega obaraju mračne sile, obaraju ga - u

šta? U pakao. To je po slobodnoj volji njegovoj. Jer Gospod nikoga od nas na silu ne

spasava. On predlaže Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu LJubav, svima ljudima,

svakome čoveku. Primiš li - ti si NJegov, odbacuješ li - to je tvoje.

Zato, ovaj veliki Sveti Praznik danas, braćo, neka nam posluži da mi proverimo sebe.

Kako se mi susrećemo sa Gospodom Hristom, na koji način, i kako se treba sresti sa

NJim?

Šta je Sveto Pričešće? To je primanje Gospoda Hrista u sebe. To je ohristovljenje čoveka,

to je davanje svih nebeskih sila čoveku. To je tako važan susret, beskrajno važan. I tako

redom: molitva, post, milosrđe, svako dobro delo - to je naš susret sa Gospodom

Hristom.

Neka niko ne malakše u ovom teškom zemaljskom svetu. Jer, na Hristovo dobro u

ovom svetu sa svih strana nagrću zli ljudi, bezbožni ljudi, da otmu ono što je Gospod

Hristos doneo čoveku. To je spasenje. Mi hrišćani, često smo i mučenici zbog toga, zbog

tog gonjenja, ali u tome i jeste sila Gospoda Hrista koji u svim mučenjima daje

blaženstvo duši, i čovek sa radošću prima sve što u ime Gospoda Hrista dođe na njega, i

protiv njega, što ljudi čine. I da niko od nas ne posumnja u Večnu Istinu Spasovu, u

Večni Život Spasov, već da posvedoči u rodu ljudskom o moći i svemoći Gospoda

Hrista, o istini koju je izrekao Sveti Pravedni Simeon: da Gospod Hristos nudi i daje

spasenje svetu od greha, smrti i đavola.

A Presveta Bogomajka, Koja je NJega nama rodila, čuli ste iz divnih naših pesama (iz

tropara): Ona je rodila Sunce Pravde, Koje zasija celome svetu. I postarajmo se da,zajedno sa

Svetim Starcem Simeonom, poverujemo u Gospoda Hrista, da NJega primimo u duše

svoje kao Pobeditelja smrti. Jer, on je uzeo u naručje svoje Gospoda Hrista, ugledao u

NJemu spasenje sveta, spasenje u Bogočoveku Gospodu Hristu, koje nam je dao

Vaskrsenjem. A pobeda nad smrću - Vaskrsenje, to je najvažniji događaj u Hristovom

životu. I njega ako imaš, ti si zaista hrišćanin. A to znači, ti si se već uhvatio u koštac sa

smrću, sa gresima, da ih satreš i da osiguraš sebi Život Večni kroz vaskrsenje iz mrtvih.

Neka bi Blagi Gospod tu jaku veru pojačao u nama, da mi pobeđujemo smrt duhovno,

Vaskrslim Gospodom Hristom i da tako i dočekamo veliki praznik - Vaskrsenje

Hristovo. Da Ga slavimo, NJega Jedinog Pobeditelja smrti, Jedino Spasenje sveta. Amin.

NAPOMENE:

1. Jn. 20, 25

2. Ic. 7,14; Mt. 1,23

3. Lk. 2, 29-30

4. D. Ap. 9, 38

5. Lk. 23,42-43

6. Lk. 19,5-9

7. Gal. 3, 27

8. Lk. 2, 34

Beseda 1. na Blagovesti


Ni Božić, ni Uskrs, ni Bogojavljenje, ni Preobraženje nisu nazvani Blagovest. A eto,

današnji Praznik naziva se Blagovest. Radi čega?

Kakva je to Blaga Vest sišla na zemlju? Šta se to zbilo u našem gorkom životu ljudskom.

Zar je moguća Blaga vest u svetu u kome postoji smrt? Zar je moguća prava radost u

svetu gde se sve pretvara u grč straha, pred strašnom nemani koja se zove smrt? Danas

i zbiva se zaista najveća Blagovest. Šta se dešava? Danas Sveti Arhistratig Gavril dolazi

Svetoj Djevi, i objavljuje tu Blagu Vest: da će roditi Sina, da će mu nadenuti ime Isus-

Spasitelj, i da NJegovom Carstvu neće biti kraja[1]. I sam Sveti Arhistrati kao da se

zagrcnuo od ove velike i prevelike tajne. Kako se to nesmestivi Gospod i Bog rađa od

devojke? Kako se On smesti u telu Presvete Djeve. Tajna je to velika, svetajna.

Zato se i u današnjim crkvenim molitvama i pesmama neprekidno naglašava da se

danas objavljuje velika tajna, predvečna tajna Božja, predvečna. Pre nego što je bilo

Angela i Arhangela i celog ovog sveta i svih vidljivih i nevidljivih bića, Gospod je,

predviđajući pad ljudski u greh, odlučio da postane čovek i spase čoveka, spase ga od

greha. Greha iza koga uvek stoji đavo, a iza đavola uvek pakao. I eto, na današnji dan

zbiva se to veličanstveno i najogromnije čudo u svima našim ljudskim svetovima.

Danas se začinje u utrobi Presvete Djeve Bog Predvečni, Bog Bezgranični i Beskonačni.

Danas, kako se veli u jednoj divnoj pesmi, sve što je zemaljsko postade Nebo. Zemlja


postade Nebo, jer Bog postade Čovek[2]. Kad je Bog Blagi postao čovek, onda sa NJim su

sve Blage vesti Neba, sve radosti Neba, sve istine Neba postale naše ljudske, čovečanske,

zemaljske. Kad je Gospod Hristos sišao u ovaj svet, eto Blagovesti, eto Sveblagovesti.

Jer šta Gospod donosi Sobom i ko je Gospod Hristos? On, Jedini Istiniti Bog, spustio se

u naš zemaljski svet pun lažnih bogova i pokazao i dokazao da je zaista Istiniti Bog,

Jedini Bog u svima svetovima, Kome je dostojno klanjati se uvek. I kad On u ovome

svetu stoji, onda je lako svakome od nas da se oslobodi lažnih bogova. Ne samo onda,

kada je Gospod pre dve hiljada godina postao čovek i sišao na zemlju, da je bilo lažnih

bogova. I danas je puno lažnih bogova na svetu, puno samozvanih bogova, ljudi, koji

sobom hoće da zamene Jedinog Istinitog Boga. Puna ih je Evropa i Azija i Amerika i

Afrika. Puna je lažnih hristosa, puna je lažnih proroka, puna je lažnih bogova. I kad se

ti, zbunjen u svetu punom lažnih bogova, obratiš Jedinom Istinitom Bogu, Gospodu

Hristu, onda iz duše beže sve tame, sve tame i zablude koje isceljuju lažni bogovi. Onda

ti pripadaš Jedinom Istinitom Bogu, i osećaš kako celo Nebo ulazi u tvoju dušu, kako

spokojstvo i mir, Anđeli svi caruju u tebi.

Gospod Hristos u ovome svetu sa Svojom Večnom Božanskom Istinom! Eto, On je sa

ogromnom Blagovešću, jer Večna Božanska Istina jeste Blagovest koju je Gospod

Hristos stvorio i doneo svetu, prvi doneo svetu. Ne samo govorio o istini, nego pokazao

da je On Istina[3], Večna Božanska Istina. Lako je ljudima govoriti o istini, nego pokaži

mi istinu, daj mi Večnu Istinu. Gospod je za Sebe zato i rekao: Ja sam Istina[4], iznad svih

laži ovoga sveta. Laži koje đavo stvara kroz grehe i strasti, kroz pomračene umove, kroz

pomračene savesti. Od svih tih laži stoji jedna odbrana, stoji Večna Božanska Istina -

Gospod Hristos. Dok je NJega u svetu, lako je čoveku odbraniti se od svake laži u

ovome svetu. A svaka laž je, veli Spasitelj, od đavola[5]. A istina, sva Istina jeste od

Istinitog Boga. Zato niko u ovome svetu nije se usudio da rekne za sebe: "Ja sam Istina" -

osim Gospoda Hrista. Zato što On i jeste Istina. Pokazao je celim bićem, svim Svojim

životom i radom, pokazao i kroz Svetu Crkvu Svoju.

Onda nova Blagovest: Večna Božanska Pravda. To je bogatstvo, to je nebesko blago koje

je Gospod doneo sišavši u naš zemaljski svet. Da ljudi ne umiru bez Pravde Božje u

ovom svetu, da ih ne hrane lažnim ljudskim pravdicama i pravicama kao živim

peskom.

A onda, zar nije čudesna Blagovest to što je Gospod Hristos darovao nama ljudima

Život Večni? On - božanski Život Večni, i nama daruje to kroz Svoje Vaskrsenje, kroz

pobedu nad smrću. Ima li veće Blage vesti od toga za čoveka? Ima li veće Blage vesti od

toga za čoveka! Ima li veće Blage vesti od toga da je smrt pobeđena i zamenjena Večnim

Životom, koji Gospod Hristos daje svakome koji veruje u NJega.





Zato, u ovome svetu niko nam nikada ne može zameniti Gospoda Hrista. Niko od ljudi,

niko ni od najvećih naučnika, ni mudraca, ni filosofa, i careva i kraljeva i vojskovođa, ne

može dati Život Večni i pobedu nad smrću. To samo On daruje, Čudesni Gospod

Hristos. Zato NJegovo Ime i jeste Blagovest za svakog čoveka, za svako ljudsko biće. Mi

ljudi u ovome svetu greha i smrti i đavola puni smo tame, puni pomračine. Gospod je

objavio sebe: Ja sam Svetlost sveta"[6]. I zaista, pokazao se kao Svetlost sveta. Obasjao sve

puteve koji vode iz zemlje u nebo, sve puteve meni i tebe, sve večne puteve. Obasjao

Svetlošću Svojom duše naše i pokazao šta sve u nama ima, kakva sve nebeska blaga. Ali

kada je duša nečista, kakav sve mrak, kakve sve strahote? I opet u ovome svetu nije bilo

ljudskog bića koje se usudilo da rekne za sebe: Ja sam Svetlost sveta. Ko ide za mnom neće

hoditi po tami"[7]. Zaista ko ide za Gospodom Hristom, ne hodi po tami. Ide za njim, za

Večnom Svetlošću, Večnim Životom.

Ne ideš li za NJim, brate, o pa ti moraš da uletiš u pomrčinu smrti, u pomrčinu greha, u

pomrčinu pakla. I onda ne znaš kuda ideš. Ali sigurno znaj da svaki greh i da svi gresi

vode u carstvo greha, pakao. Nemoj nikada sebe izjednačiti sa grehom, gledaj na greh

kao na svog najvećeg neprijatelja, gledaj na greh kao na svog ubicu. Kada činiš greh,

znaj ti ubijaš sebe, ti odvajaš sebe od Boga i sam sunovraćuješ sebe u carstvo greha i

smrti.

Ko će sve nabrojati Blage vesti koje nam je Gospod Hristos doneo u ovaj svet. Šta da

kažemo o NJegovom svetom učenju, o njegovom Svetom Evanđelju? Gle, to je večna

Božja Nauka neprolazna, Nauka koja nam kazuje sve tajne našeg ljudskog života i u

ovom i u onom svetu. Kazuje nam svu sudbinu čovekovu kad je s Bogom i uz Boga, ali i

svu tešku i strašnu sudbinu čovekovu kad je uz đavola kroz greh, nepokajani greh.

Evanđelje Gospoda Hrista zaista Blagovest neviđena u ovome svetu, Blagovest za svako

ljudsko biće u svima svetovima. I sve što je Hristovo, braćo, sve je to ustvari Blagovest

do Blagovesti, svaki NJegov pogled, svako NJegovo čudo, svako NJegovo dejstvo:

Blagovest do Blagovesti! I zato je od NJegovog dolaska u ovaj svet zemlja postala Nebo,

kao što se veli u današnjim crkvenim molitvama. Kad je zemlja postala Božje obitalište

onda zaista je Gospod s nama.

Čuli ste reči iz današnjeg Evanđelja Svetog Arhistratiga Bogorodici, Prve reči: Raduj se,

Blagodatna, Gospod je s tobom![8] A dotle, mi znamo da je žena uvela u ovaj svet đavola,

Eva,[9] i da Gospod nije bio sa rodom ljudskim. Između nas i NJega stajao je greh,

stajala je smrt, stajao je pakao. I sada, na današnji veliki praznik Blagovesti, nova istina,

Nebeska Istina ulazi u ovaj svet: Gospod je s Presvetom Bogorodicom, s NJom najpre, a

preko NJe sa rodom ljudskim.





Zato je današnji dan ustvari Praznik Prečiste Bogorodice. Blagovesti Presvete

Bogorodice. Jer Ona, Ona je ispunila sve Evanđelje Gospoda Hrista. Ona, u paklu našeg

zemaljskog života, živela je tako bezgrešno, tako sveto da se udostojila roditi Boga i

postati Bogorodicom. Mi ljudi ne možemo zamisliti veću slavu i veću čast od te, da

ljudsko biće postane Bogorodicom, Božjom Majkom. Kakva slava, kakva čast, kakvo

veličanstvo! To pripada NJoj, jedinoj Bezgrešnoj, pored Boga Najsavršenijoj u rodu

ljudskome, Presvetoj Bogomajci. Ona sva je ovaplaćenje svih Blagih vesti Hristovih. Da

nije NJe, ne bi Gospoda Hrista bilo u ovome svetu. Da nije NJe, ne bi Hrišćanstva bilo u

ovome svetu. Da nije NJe, ne bi bilo Istinitog Boga u ovome svetu. Da nije NJe, ne bi

bilo Istine Večne u ovome svetu, Božanske (Istine). Da nije NJe, ne bi bilo Večne LJubavi

Božje u ovome svetu. Da nije NJe, ne bi bilo Evanđelja Hristovog. Zato je Ona

nesravnjeno slavnija od Heruvima i Serafima.

Braćo, velika je tajna danas objavljena svetu, tajna kojoj se i Anđeli dive[10], tajna da je

ljudsko biće uzdignuto iznad Heruvima i Serafima kroz Presvetu Bogomajku. To

pokazuje da je Gospod stvorio čoveka za veću čast od anđelske, za uzvišeniji život od

anđelskog i arhanđelskog. Jer Gospod se Hristos posle Vaskrsenja uzneo na Nebo sa

telom, i telo ljudsko je udostojeno te časti da je uzneseno iznad svih Heruvima i

Serafima. A za NJim, za Čudesnim Gospodom Hristom, prvo ljudsko telo sveto i

bezgrešno, telo Presvete Bogomajke. Ona je uznesena iznad svih Heruvima i Serafima i

živi u tim nadheruvimskim božanskim sferama. Eto radi čega je čovek stvoren.

Čovek je stvoren da pomoću Gospoda Hrista i Presvete Bogomajke postane

nadheruvimsko biće, nadanđelsko biće, da živi u večnim božanskim Istinama,

Radostima i Blaženstvima. Sve to, braćo moja i sestre, donosi nam današnji veliki i sveti

Praznik Blagovesti, Blagovesti Presvete Bogorodice.

Zato na ovaj veliki sveti Praznik mi se klanjamo i molimo Presvetoj Bogomajci, toj

Sveradosti našoj, da se neprekidno moli Slatčajšem Sinu Svom, Jedinom Istinitom Bogu

i Gospodu Hristu, za rod ljudski, za svako ljudsko biće, za svako stvorenje na svetu, za

svaku pticu, za svaku životinju, za svaku travčicu, za svaku zvezdu, jer sve to do NJe i

bez NJe potonulo je bilo u smrt i u greh i u tamu, a od NJe i sa NJom sve se to diže

iznad smrti, iznad greha, i hrli i leti ka Nebeskim svetovima. Neka nas Ona, jedina Čista

i Preblagoslovena Bogorodica, Svemilostiva Majka svih ljudskih bića, vodi neprekidno i

rukovodi kroz naš svakodnevni život, kroz svaki dan i kroz svaku noć, eda bismo mi

celim svojim životom služili Gospodu, Jedinome Istinitome Bogu, Isusu Hristu, u svima

svetovima i tako spasli sebe od greha, od smrti, od đavola, od pakla, i večno služili

Čudesnom Gospodu Isusu.


Uvek, uvek, uvek na kolenima u molitvi Presvetoj Bogomajci, toj Radosti nad radostima

roda ljudskog, toj Svetinji nadarhanđelskoj i nadanđelskoj. Neka nam Ona bude uvek

Zaštitnica i Vođ i rukovođ kroz sav život i u ovom i u onom svetu, da bi naš sav život

bio hvala i slava Jedinom Istinitom Bogu, Gospodu Isusu Hristu, Sinu Presvete

Bogomajke, jedine Istinite Bogorodice. NJoj čast i slava i hvala i sve molitve naše, a

preko NJe NJenom Čudesnom Sinu, Gospodu Hristu, Koji neka primi molitve naše i

uzdahe naše radi Presvete Bogomajke Svoje i spase sve i sva. Amin.

NAPOMENE:

1. Lk. 1,31-33

2. Iz pesama Službe na Blagovesti. - Prim. uredn.

3. Jn. 14,6; 1,17

4. Jn. 14,6

5. Jn. 8,44

6. Jn. 8,10

7. Jn. 8,12

8. Lk. 1,28

9. 1 Mojc. 3,6-13; 1 Tim. 2,14

10. 1 Petr. 1,12, i Crkvene pesme. - Prim. uredn.



U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas su Svete Blagovesti. Kakvu nam one Blagovest

donose? Donose nam Svete Blagovesti svu Blagu vest, svu Dobru vest sa Neba za grešnu i

mračnu zemlju. Donose nam Svete Blagovesti vest, to je danas obznanjeno, to je danas

objavljeno: radi čega Bog stoji nad ovim svetom, radi čega Arhanđeo silazi, radi čega

ljudi postoje, radi čega nebesa postoje, radi čega bilje, cveće, ptice postoje u ovome

svetu, radi čega postojiš ti i ja. Kakvu to Blagu vest, kakvu Dobru vest Gospod javlja

kroz tebe i mene čoveče?

Danas nam je Sveti Arhistratig objavio tu veliku i svetu tajnu, tu Blagu vest. Blaga vest -

to je Isus. Jedna reč, jedno ime, znači - Spasitelj. Sve je kazano. Tu su sve Blage vesti. Sveti

Arhistratig objavljuje Svetoj Djevi da će roditi Sina i nadenuće mu ime Isus, Isus -

Spasitelj[1]. Kao da veli: ljudi, vi, vi ste roblje smrti! LJudi, vi, vi ste roblje greha! LJudi,

vi, vi ste roblje đavola, pošto ste robovi greha i smrti. A to znači da ste vi žitelji pakla.

Šta da objavim? Kakvu blagu vest za vas imam dok vas smrt mrvi, dok vas gresi

tamane i đavo odvlači u pakao? Šta ja imam da kažem vama? Jedno: Isus Spasitelj! Bog

je postao Čovek. Bog se javlja u telu[2]. Javio se Gospod Hristos na zemlji kao

Bogočovek. Radi čega? On Isus, On Spasitelj, da nas spase - od čega? Od greha, od

smrti, od đavola. Da nas spase od te troglave aždaje, od koje niko nije mogao spasiti

ljudski rod, spasti čoveka, spasti mene i tebe, i ma koje biće na ovome zemaljskom

svetu.

Do Isusa Gospoda Hrista sve je gorčina, sve u ovome svetu gorčina. Gorčina greh i sve

što je od greha. A koji je čovek bez greha? To znači: čovek je potok koji neprekidno lije

iz sebe gorčine. Uzalud tražiš ti blagosti i slasti. Gorčina lije greh iz tvoje duše. Gorčina i

smrt. Ima li veće gorčine od smrti u ovome svetu? I sve što je smrtno - gorčina. Onaj koji

stoji iza greha i smrti, đavo, koji stvara grehe i smrt, od naših života stvara more

gorčina. Gorčina do gorčine. Gorčina na gorčini. I avaj! dobio se svet, dobio se svet:

greh, smrt, đavo! A đavo kuda vodi nego u pakao. Eto, to je, braćo moja, sva istorija

roda ljudskoga do Gospoda Hrista.

Greh, smrt i đavo - sva istorija roda ljudskoga do Gospoda Hrista. Grah, smrt i đavo -

sav životopis, sva istorija svakoga naroda. Greh, smrt i đavo - sva istorija, sav životopis

svake porodice. Greh, smrt i đavo i pakao - sva istorija, sav životopis svakoga čoveka

bez Hrista i pre Hrista. Sva istorija moja i tvoja, brate - šta je? Greh, smrt i đavo i pakao.

Eto, to je slika naše zemlje, to je životopis, biografija roda ljudskog pre Gospoda Hrista,

pre nego što se Bog javio u ovome svetu, pre nego što je na današnji dan objavljena

velika i slavna Blagovest: da će doći On, Isus, da spasava rod ljudski od najvećih muka i

najvećih gorčina. I javio se On, javio se Gospod Hristos.



Gle, pogledajte Ga! On hoda po zemlji, a iz NJega se lije šta? Sila, sila koja savlađuje

greh. Iz NJega se lije Božanska moć, koja prelazi na tebe i na mene i daje nam snage da

savladamo svaki greh, da savladamo tu gorčinu što se greh zove. On celim bićem

Svojim Blagovest, On Sveblagovest za čoveka, za rod ljudski, za zemlju, za sve nas, za

sva bića u svima svetovima. NJegov život na zemlji je sav Blagovest za nas, jer je bez

greha, nema gorčine u NJegovom životu. Sve je samo Božanska Istina, Božanska

Pravda, Božansko Dobro: "Sve dobro čini", govorio je narod o NJemu[3].

Gle, sve dobro čini. Fariseji su hteli da Ga uhvate u grehu i nisu mogli da Ga uhvate, jer je

Gospod kroz ovaj svet išao i živeo bez greha. I On postao naš Vođ, postao naše

duhovno Telo, postao Glava Crkve koju je On osnovao[4], nas uveo u to Sveto Telo da i

mi živimo poput NJega, da i mi živimo poput Evanđelja NJegovog, da živimo i mi bez

greha. Tako život naš postaje za nas Blagovest, Blaga vest, Dobra vest - ne muka, ne

očajanje, ne ogorčenje. Zašto si me stvorio Gospode? - pita čovek posle Hrista. Znamo

zašto smo stvoreni. Gospod je stvorio čoveka i dao mu život da živi Božanskim životom

u ovome svetu i da sa tim Božanskim životom pređe iz ovoga života u Život Večni na

nebesima. To je čovek! Tu Blagovest javlja i Gospod Hristos tebi i meni danas preko

Svetog Arhangela, preko Svete Bogomajke.

A NJegova stradanja u ovome svetu, a NJegov Krst, a NJegova smrt? Šta je Hristova

smrt? - Blagovest, opet Blagovest, sve Blagovesti za mene i tebe i svakog čoveka. Jer

smrću je Svojom smrt pobedio. Gospod Hristos pobedio svu najveću gorčinu, svu

najveću muku roda ljudskog i duha ljudskog i time postao nezamenljiv Bog i Gospod za

svako ljudsko biće, za svakog čoveka koji ne živi u ovome svetu kao slepa krtica nego

traži odgovor na stalno i strašno i veliko pitanje: Gospode, ko sam? Radi čega sam ja

čovek u ovome svetu? Zašto si me stvorio kao čoveka, a ne kao slavuja, ne kao pticu, ne

kao cvet, nego si me stvorio kao čoveka? A gle, smrt je u meni. Evo, smrt Gospoda

Hrista tu moju najveću gorčinu i muku pretvara Svojom smrću u radost, jer grob

Gospoda Hrista postaje izvor vaskrsenja. NJegovo Vaskrsenje, gle, eto Blage vesti, večne

Blage vesti za svako ljudsko biće, za sve koji su u grobovima, za sve naše pretke, za sva

ljudska bića koja su satrvena smrću, saterana u prah, saterana u zmije, u škorpije, u

crve. On, Čudesni Bog, Gospod Isus, raspet spasava nas od svake smrti i daje nam Život

Večni. Vaskrsenjem Svojim osigurava vaskrsenje svakome od nas, vaskrsenje i Život

Večni.

O Gospode, kuda vodiš čoveka? Ti se uznosiš na Nebo posle Vaskrsenja Svog,

naočigled Svojih Apostola ti odlaziš na Nebo. Ostavljaš nam radost, radost što je smrt

pobeđena, radost što je đavo pobeđen, radost što je pakao razoren, radost što si nam

otvorio Nebesko Carstvo. Eto, Ti se danas uznosiš na Nebo i sa Sobom, i sa Sobom

uznosiš sve nas iznad svih Nebesa, sa telom našim uznosiš sav rod ljudski, Gospode,



kakva Blaga vest! Gospod daje ljudima takvu slavu i sjaj da ih uzdigne iznad Heruvima

i Serafima. Kazao je Gospod time, radi čega nas je stvorio? Stvorio nas je za slavu

Božansku, za slavu iznad svih Heruvima i Serafima. Čoveče, ljudi, braćo! Kako živimo

mi u ovome svetu? Eto, radi čega smo stvoreni ti i ja, i svaki onaj koga ti najviše

prezireš, i neprijatelj i prijatelj, i bezbožnik i pobožnik, i učenjak i prostak, i bogataš i

siromah. Sve je stvorio za isti cilj, za Carstvo Nebesko, za život u Carstvu Nebeskom.

Sveblaga vest - Čudesan Gospod Hristos! On, NJegova Božanska Pravda, NJegova

Božanska Istina, šta je to? NJegovo Božansko Dobro. To je, braćo moja, Blaga vest za

mene i tebe. A bez NJega, bez NJegove Istine, o! ovaj svet pun laži. Ovaj svet je gorčina,

ovaj svet je laž, laž kojom se služi đavo da tebe, stvorenje Božje, bogoliko stvorenje

navede na pakao. Bez NJegove Božanske Pravde, šta je zemlja? Šta je rod ljudski? O, sve

sama nepravda, sve sam užas, sve što nije od NJega, greh je. Sve što je protiv NJega

strahota je, pakao je za svakog čoveka. Pazi, brate, kako živiš!

Odkad je Gospod došao u ovaj svet i objavio Svoje Evanđelje nemaš izgovora za laž,

nemaš izgovor za psovku, nemaš izgovor za rđav život, nemaš izgovora za blud, nemaš

izgovor za preljubu, nemaš izgovora za nikakav greh. Da nisam došao, veli Spasitelj, u

svet greha ne biste imali, ali ja dođoh i dadoh vam sile i pokazah kako se živi nebeskim

životom, i zato nemate izgovora za svoj greh[5]. Pazi, brate, pazi hrišćanine, posle dolaska

Gospoda Hrista mi ne možemo imati izgovore za svoj greh. Mi možemo imati samo

jedno: pokajanje za greh. Da se kajemo, Gospode, po nemoći i slabosti svojoj. Eto, mi

koji pored Tvog Svetog Evanđelja, činimo čuda od grehova, Ti opraštaj i pomozi!

Oprosti slabostima našim, ne pravdamo naš greh, ne hvalimo ga. O, mi pljujemo na

njega, mi se gadimo njega, ali po slabosti svojoj činimo ga. Gospode Blagi, oprosti i

pomozi!

Evanđelje Gospoda Hrista nazvano je Evanđeljem: to je grčka reč i znači Blaga vest, znači

Dobra vest, Dobra vest za tebe, brate i čoveče. Dobra vest, Večna Dobra vest i u ovom i u

onom svetu, u svima svetovima kroz koje prođe tvoja duša, tvoje ljudsko biće. Blaga

vest samo Evanđelje Gospoda Hrista, to je nauka, to je učenje, to su svi univerziteti; tu je

sve, sva mudrost neba, sva mudrost Anđela. A vaša ljudska mudrost koja je bez Hrista,

koja je protiv Hrista - šta je? Ludilo, ludilo, bezumlje!

Gle, ovaj svet se zapalio od bezumlja. Ovaj svet se pomračio od borbe protiv Hrista.

Neće Hristovo Evanđelje, neće ga u školi, gone ga sa univerziteta! Nećemo Hrista na

univerzitetu, nećemo Hrista u osmoljetki, nećemo Hrista u gimnaziji! A koga hoćete?

Koga? - Đavola, zlo, laž, neistinu, nepravdu! Da, sve što je bez NJega gorčina je za

čoveka. I to je večna gorčina. Sve što nije od NJega, zlo je, greh je, smrt je, pakao je, đavo

je. Sve što nije od NJega, sve je protiv čoveka, sve je zamka, omča čoveku. Sve što nije


od njega, prokletstvo je za čoveka. I eto, gledate li vi danas kako se ovaj svet povija pod

prokletstvima, strašnim prokletstvima neba. Kako se zemlja trese, kako ustaje narod na

narod, carstvo na carstvo, čovek na čoveka[6]. Svi traže više nego što im treba svaki

juriša na drugoga, svakome je malo ono što ima. Svet se izbezumio. Svet, svet ovaj

počinje da se ponaša kao da je u paklu. Takav je svet, braćo, bez Hrista i drugačiji ne

može biti.

On, jedina Blaga vest, a posle NJega - ko? Presveta Bogorodica, Presveta Bogomajka.

Ona je prva posle NJega ostvarila u ovome svetu NJegovo Sveto Evanđelje. Ona sva

bezgrešna, poput Sina Svog Koga je rodila, Gospoda Hrista, toliko sveta, Svetija od

Heruvima i Serafima. Kako su divne i potresne pesme kada opisuju kako Sveti

Arhistratig Nebeskih Sila Gavrilo, bezgrešni Anđeo Božji, sa strahom pristupa ljudskom

biću Bogorodici, prvom ljudskom biću bez greha u telu. U tome je veličina Presvete

Bogomajke. Do NJe, svi su ljudi u telu grešili i grešili, umirali i umirali, služili

demonima i služili demonima. Ona prva savladala sve to, odbacila sve to i postala

savršenija od Heruvima i Serafima. Zato je Ona i počastvovana te nebivale časti u svima

svetovima, uznesena iznad svih Heruvima i Serafima do Prestola Trisvetog Božanstva.

Tako je, braćo moja, ljudska priroda uznela se iznad anđelske prirode. Tako je

proslavljen čovek u Presvetoj Bogomajci. Tako je proslavljena žena.

Gle, NJoj Sveti Arhanđeo objavljuje: "Gospod je s tobom, raduj se, Blagodatna"[7]. Nije više

onaj koji je Evu naveo na greh, onaj crni mračni nepomenik, đavo. Prva Ona prima

Gospoda, staje uz Gospoda, sva protiv greha, sva protiv smrti, sva protiv đavola, sva

bez greha, sva bez smrti, sva bez đavola. Takva je slava, takva je Blaga vest Presveta

Bogomajka. I Ona takva, gde je Ona? Iznad svih Nebesa - Ona carica, Ona Crkva

Hristova; ona Gospoda rodila, dala Mu telo, a davši Mu telo Ona je osnovala Crkvu

Hristovu u ovome svetu. Crkva Hristova, šta je to? Eto, u NJoj su sve blagovesti, u NJoj

je sam Gospod Hristos. Uči se u Svetom Evanđelju i veli se da je Crkva telo Hristovo, a

Gospod je Glava Crkve[8] - duhovna glava Crkve, a duhovno telo smo mi Hristovo[9].

To znači svi mi živimo u NJegovoj Blagovesti, u NJegovoj Blagovesti.

Sve što je u Crkvi, braćo, sve je Blaga vest Božja. Sveto Pričešće - kakva Blaga vest! Sam

Gospod Hristos daje se i tebi i meni u Svetome Pričešću. Ima li veće Blagovesti? Pazi šta

si dobio? - Gospoda Boga! Dobio si celo Evanđelje, živo Evanđelje; živi po njemu,

pričasniče. Kakva Blagovest molitva! Kakva Blagovest post! Kakva Blagovest pokajanje!

Kada dušu očistiš od greha, kada zaplačeš pred Gospodom u gresima svojim. Kakva

Blagovest se lije kroz tvoju dušu. Ili kada postiš, i Gospod pošalje suze umiljenja, i ti

roniš suze nad svojim strašnim gresima, plačeš za braćom svojom i nad celim rodom

ljudskim, i vapiješ Gospodu: "Gospode, oprosti i pomozi". Sve je to u Crkvi Hristovoj





Blaga vest: svaka molitva, svaka Sveta Tajna, svaka sveta vrlina. Centar i zbir svih tih

Blagovesti je Gospod Hristos, a sa NJim Presveta Bogomajka, Presveta Bogorodica.

Zato današnji praznik, braćo moja, NJen praznik spada u najveće praznike. Blagovest -

eto Presvete Bogomajke. Sve Blage vesti Ona je donela ljudskome rodu; sve Blage vesti

Ona daje i danas; sve Blage vesti koje nas vaskrsavaju iz svih smrti, koje pobeđuju sve

grehe, koje odgone od nas sve đavole, dolaze od NJe, Presvete Bogorodice, Presvete

Bogomajke. NJoj beskrajno hvala što nam je rodila Gospoda Hrista i odnela pobedu nad

svima smrtima, nad svima gresima, nad svima đavolima, i osigurala nam Carstvo

Nebesko, da sa NJom i za NJom slavimo uvek Čudesnog i Nezamenljivog Gospoda

Hrista, jedinog Sveblagovesnika u svima svetovima, u kojima se kreće ljudsko biće i živi

ljudska misao i ljudska duša. Amin. Amin. Amin.

NAPOMENE:

1. Lk. 1.31

2. Jn. 1,14; 1Tim. 3,16

3. Jn. 7,31; Mp. 7.37

4. Ef. 1,22-23

5. Jn. 15. 22

6. Mt. 24,7

7. Lk. 1. 28

8. Ef. 1,22-33

9. 1 Kop. 12,12-14,27


1967 godine u manastiru Ćelije

Evo Svetih Blagovesti, braćo i sestre. Evo Praznika sa najlepšim imenom i

najmnogoznačajnijim.

Nije Uskrs nazvan Blagovešću, iako se desilo gromovsko čudo - smrt satrvena! Gospod

Vaskrsao sa telom i pobedio sve smrti u ime nas ljudi, pa ipak Uskrs nije nazvan

Blagovešću.

Božić. Desila se najveća revolucija u svima svetovima Bog silazi na zemlju i postaje

Čovek. Najveće čudo i najdivnije čudo za rod ljudski! I opet i taj veliki i sveti Praznik

nije nazvan Blagovešću.

Sveto Preobraženje, kada Gospod za trenutak pokazuje silu Svoga Božanstva. Lije se iz

NJega svetlost, koju oči ljudske ne mogu da izdrže. Sveti Apostoli padaju na zemlju. Pa

ni taj veliki i sveti Praznik nije dobio ime Blagovest.

Bogojavljenje, kada se Sveta Trojica javlja nad zemljom. Gospod u vodi Jordana! Gle, ni

taj veliki i sveti Praznik nije nazvan Blagovest.

A nazvan je današnji dan, današnji Praznik, kada je Arhangeo Gavril sišao s neba i

objavio Blagu Vest presvetoj Bogomajci. Tu nam veliku istinu kazuje jedna divna naša

crkvena pesma, zašto je današnji Praznik nazvan Blagovesti?! "Večna Tajna otkriva se

danas" - veli se u svetoj pesmi. Večna tajna otkriva se danas - Sin Božji postaje Sinom

Čovečijim, da uzevši ono što je najgore, podari najbolje. Prevari se u starini Adam pa

okusi plod ...[1] da postane Bog. Ne postade! Bog postaje čovek, da čoveka načini

Bogom[2]. Eto krasne pesme i u njoj sve Evanđelja Neba i zemlje: Večna Tajna otkriva se

danas. Kakva tajna, braćo! Tajna da će Sveta Djeva roditi Boga.

Sveta Djeva rodivši Boga, sama postade Bogorodica. Ovo je prva polovina ove velike

svete Tajne i svetoga Praznika; a druga polovina: da će taj rođeni Bog, taj Bogočovek,

Gospod Hristos, ljude načiniti bogovima. Eto druge polovine ove velike i strašne Tajne:

ljudi stvoreni da postanu bogovi! Ja vam govorim o velikim istinama. Takav je ovo

Praznik, braćo, takvu nam veliku i svetu Tajnu donosi.

Anđeli se čude, Gavrilo sa trepetom prenosi tu vest, tu Blagu Vest Presvetoj Djevi. Kao

da veli: "Onaj Koga nebesa ne mogu obuhvatiti, Bog i Gospod, Koga sva vaseljena i sve

vaseljene ne mogu obuhvatiti, eto, Ti ćeš NJega roditi"! Tu staje svaki um, i anđelski i

ljudski. Ti ćeš njega roditi i postati Bogorodica, i On će spasti svet[3]. Od koga? Od

smrti, od đavola, od greha. Ne samo to, Gospod Hristos doneće daleko više rodu

ljudskome. Donosi blaga i bogatstva kakva um ljudski zamisliti ne može, blaga i

bogatstva kakva srce ljudsko naslutiti ne može, blaga i bogatstva kakva ljudsko videti

ne može[4] u ovom svetu, a ni u onome svetu, sagledati sve krajeve svih tih blaga, svih

tih bogatstava, koje je Gospod Hristos doneo nama bednim ljudima na zemlji postavši

Čovek. Ta velika Tajna objavljena je danas i nosi sveti naziv Blagovesti.

Vaistinu Blagovesti! Jer šta je veće za čoveka nego da Bog postane Čovek? I to je Gospod

Hristos učinio. On je postao Čovek radi tebe, čoveče, radi svakoga od nas! Čovek je tako

važno biće pred Bogom, da je Bog sam sišao s Neba, postao Čovek, zario se u naš

katran, u naše blato, u naš mulj, u naš smrad, - da čoveka spase iz svega toga i da ga

načini bogom.





Šta to znači? Da li se ova Blagovest ostvaruje? Da li je Arhanđeo kazao istinu Neba

bednoj zemlji, kada je kliknuo Presvetoj Bogomajci: "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s

tobom. Blagoslovena si ti među ženama. Rodićeš Sina"[5]. Da li se ostvarila ta Blaga Vest?

Da, sav život Gospoda Hrista na zemlji, svaki njegov pokret, svaki njegov pogled, svako

njegovo delo, svaka njegova reč, eto to je bilo ostvarenje ove velike Blage Vesti, a ne

samo to. Ovaj sveti Praznik počeo je na današnji dan pre skoro dve hiljada godina, i

traje neprekidno, i traje sve do Strašnoga Suda, jer istina koja je na ovaj veliki Sveti Dan

objavljena rodu ljudskome, ona se neprekidno ostvaruje u rodu ljudskome. Ostvaruje se

u svakom od nas, i u meni i u tebi, i u svakom članu Crkve Hristove. Bog je postao

Čovek, to je prva Blaga Vest, a druga, druga pripada nama ljudima da je mi ostvarimo.

On nam daje sile, a to je šta? Da mi postajući članovi Bogočovečanskog tela Hristovog,

Crkve Svete. Mi ustvari šta činimo u ovome svetu? Mi se trudimo da sebe ispunimo

Božanskim silama, mi se trudimo da dušu svoju svu, da srce svoje svo ispunimo

Bogom, Gospodom Hristom. Kada se od nas, svaki od nas, kao dete krštava, krštava se:

"U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha"[6], i onda, oblači se u Gospoda Hrista. Piše u svetom

Evanđelju: "Koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste"[7]. Eto, to si ti hrišćanine,

hristonosac, a to znači bogonosac. To znači, šta? Da treba da živiš kao što živi čovek u

kome je Bog.

To je svaki hrišćanin - bogonosac i hristonosac. Ništa manje, brate moj i sestro, od toga.

Toliko si ti važan, toliko je važno sve što ti imaš u sebe, jer ti Hrista nosiš, od krštenja Ga

nosiš. Pazi šta ćeš sa NJim uraditi! On od krštenja stoji u tvojoj duši. Sve zlo, svaki greh,

...[8] ti Boga biješ u sebi i Gospoda Hrista Koji je od vaskrsenja u tvojoj duši. Eto blatom

svojih grehova, smradom grehova, znojem svojih strasti ti, ti NJega skvrniš, ti NJega

ponižavaš, ti NJega ružiš, ti lik NJegov katranom svojih strasti premazuješ, hrišćanine!

A pozvan si da živiš Boga radi, i Bogom u ovome svetu.

Zato pri Krštenju još dobio si Gospoda Hrista, Boga Istinitog, i On će da (ti) da Božanske

sile, daje ti Svete Tajne i svete vrline da ti, živeći u Crkvi Hristovoj, potiskuješ iz sebe

sve što je grešno, sve što je smrtno, sve što je prolazno. Potiskuješ, i unosiš u sebe sve što

je besmrtno i sve što je večno. Da, živeći u Crkvi, mi se ustvari postepeno ispunjujemo

Božanskim silama, "postepeno se obožujemo", kako vele Sveti Oci, "postepeno

postajemo", kako vele opet Sveti Oci, "Bogovi po blagodati". Gle kakva čast: Gospod

Hristos je Bog po prirodi, a postao je Čovek da bi nama dao Božanske sile, Božanske

blagodati, da i mi postanemo blagodaću ono što je on po prirodi, da postanemo bogovi

po Blagodati. Da, i sve to mi kao hrišćani ustvari neprekidno vršimo za vreme celog

svog života, od krštenja do humke, do groba.





Ti hrišćanine, ne prestaješ biti bogonosac, bez obzira na to da li ti dostojno nosiš Boga u

sebi, ili ti Boga raspinješ svojim gresima, ili Ga se čak i odričeš. On je tu, u tebi, i u tvojoj

duši kao svedok,Koji će na dan Strašnoga Suda svakome od nas hrišćana reći: Gle, ja

sam Sebe ponudio, ja sam Sebe tebi dao, Jovane, tebi Marko, tebi Stojane. Celog Sebe

sam dao tebi, da bi ti živeo mnome i Božanskom silom mojom činio dobra dela. A ti, šta

si radio sa mnom u duši svojoj? Gle, pljuvao si me gresima svojim, nisi se kajao, nisi se

trudio da evanđelska dela činiš, a sve to, sve je to bilo šamaranje mene, raspinjanje

mene na bezbroj krstova tvojih.

Da, danas su Svete Blagovesti, da nas podsete na tu glavnu i večnu istinu: da smo mi

dužni kao hrišćani da neprekidno ispunjujemo sebe Božanskim silama, putem Svetih

Tajni i putem svetih vrlina. Gle, šta je Sveto Pričešće? To je telo Gospoda Hrista i Krv. Ti

vascelog Boga primaš, hrišćanine, pričešćujući se. Eto, ti danas ako se pričestiš, ili si se

juče pričestio, ti si ponovo povrdio da je tvoj glavni poziv u ovome svetu - da sebe

ispuniš Bogom i da živiš Bogom i u ime Boga. Zašto se pričešćuješ? Ne da to odmah

zaboraviš, nego da se setiš: Gle, ja sam Boga primio u sebe! Kako treba da živi Bog u

meni, kako ja treba da živim sa tim Bogom? Dosad sam imao ružne pomisli, ružne želje.

Od danas, Gospode pomozi, ispuni me Tvojim Božanskim silama, da Tebe ne ružim, da

Tebe u sebi ne kaljam. Primio sam Te. Dosad sam, Gospode, i ružne reči govorio i

psovao; pomozi da Te više ne ružim. Jer znam da ću za svaku reč praznu koju reknem u

ovom svetu dati odgovor Tebi na dan Strašnoga Suda, Tebi, Koji si u meni. I ja, čovek,

hrišćanin, po slabosti svojoj svađao sam se sa komšijama, pa sam se i tukao, pa sam i

krao. Avaj Gospode, a Ti si u meni! Još od Krštenja (imam Te) u meni, i kroz svako

Pričešće Ti opet ulaziš u mene. Teško meni! Oprosti i pomozi! Šta mi ostaje, Gospode,

Koji si od Krštenja u mojoj duši, nego da vapijem Tebi, zajedno sa pokajanim carinikom:

"Bože,milostiv budi meni grešnome!"[9]

Jer, Gospode, ja osećam i vidim, kad si Ti u meni i oko mene sve moje postaje greh, sve

moje postaje nemoć, slabost, strast. Avaj! sve moje postaje smrt za mene. Ti si nam dao

pokajanje, Ti si objavio da se pokajanjem može izbrisati sav greh. Gospode! Daj to sveto

pokajanje svakom hrišćaninu! Pa sve mi grešimo, svi smo mi pod gresima. Ti nam

pomozi da savetom silom pokajanja ispunjeni mi se borimo do kraja i pobedimo svaki

greh što je u nama, svaku strast, svako zlo, iza njih svakog đavola.

Ti si, Gospode, dao čoveku silu da pobeđuje smrt. Niko se nikada usudio nije da čoveku

obeća da pobedi smrt. Svi takozvani pobednici u istoriji roda ljudskog, avaj, sve su to

nemoćni komarci pred smrću, pred đavolom, pred silom greha. A ti, Gospode, Ti jedini

daješ silu da mi smrt gazimo kao muvu. Sveti Zlatoust veli: "Posle vaskrsenja Gospoda

Hrista smrt je postala kao neki krezubi lav". Dotle je bila smrt stašna kao lav, naoružan

čeljustima strašnim, niko se nije mogao odbraniti. Ali eto, Gospod vaskrsao i slomio


čeljusti smrti, lava smrti. "I sad - veli Sveti Zlatoust - i deca se šale i šegače sa tim lavom;

deca hrišćanska jača su od smrti". Jer Gospod daje te sile. Koliko je dečice kao Mučenika

za Gospoda Hrista u ovome svetu, male dečice od tri i sedam godina, Sveti Kirijak i

drugi slični njima.

Gospode, mi hrišćani u ovome svetu treba da živimo uvek, svaki dan i svake noći, kao

pravi bogonosci. A mi, Gospode, to retko, retko činimo. Eto, sad je veliki sveti slavni

Časni Post. Sveti post je dat kao božanska sila. Blistava sila koja uništava sve što je

nečisto, a to znači sve što je smrtno u nama. Uništava svaki greh u telu i u duši. To je

post ili on ...[10] i očišćuje nas i ispunjuje božanskom silom, božanskim silama. Kako

post tako i druge svete vrline: sveta molitva, ljubav, krotost, smirenost - sve su to svete

vrline koje nam Gospod daje da bi smo mi sebe ispunjavali božanskim silama.

Velika je i sveta tajna Evanđelja Gospoda Hrista, velika i sveta tajna i za Anđele[11], a

kamoli za ljude. To Sveto Evanđelje važi za nas ljude na zemlji i za Anđele na nebu. I

Gospod je došao u ovaj svet, veli Sveti Apostol Petar i piše hrišćanima, "da bismo mi svi

postali učesnici u Božjoj prirodi"[12]. Učesnici u Božjoj prirodi. Sjedinjujući se sa Gospodom

Hristom kroz Sveto Krštenje, kroz Sveto Pričešće i ostale Svete Tajne, mi na svoj način

postajemo božanska bića, postajemo učesnici u Bookjoj prirodi. Dobijamo Božanske sile da

živimo sveto i neporočno u ovome životu, dok ne dođe momenat kraja ovoga sveta,

momenat naše smrti telesne kada telo ostavljamo kao odelo, odelo od blata, i krećemo u

nebeske svetove s dušom.

Da, svima nama hrišćanima dati su svi darovi nebeski. U Crkvi Hristovoj nema razlike

između bogataša i siromaha, između učenog i neučenog. Ona daje sva bogatstva

Hristova svakome čoveku, svakome hrišćaninu. A mi šta dajemo od sebe za ta

bogatstva? Samo trud i napor. Samo dobru volju. Ništa od tebe se ne traži, nikakve

žrtve: da prineseš sunce na oltar, ili da prineseš, recimo, hiljadu hektara zemlje. Ništa

od svega toga. Od tebe se samo traži čisto srce, traži se tvoja rešenost i odlučnost da ne

trpiš greh u sebe.

Gde je greh? Reci sebe: Ja sam hrišćanin, Gospoda Hrista nosim u sebi. Kako ću se ja

sam neprekidno gnjeviti? Kako to da ja neprekidno vičem na bližnje svoje? O, slabosti

moje, o greha mog! Gospode, oprosti i pomozi! Ja, ja čovek od blata, telo mi je od blata,

pa ja radi tela ...[13] činim čudesa, činim strašne grehe, blud, preljubu, krađu, šta sve ne

činim da bi to blato osigurao u ovome svetu. Gospode, pomozi da pravilno shvatih što

je telo. Ti si mi dao telo kao oruđe duše, dao si telo da služi duši, da služi Tebi, Bogu. Ti

si u Evanđelju Svom objavio: I telo je za Gospoda[14]. Da, i telo je Gospod stvorio, za šta?

Za besmrtnost i Život Večni. Čoveče! pazi šta radiš sa svojim telom i pazi šta žrtvuješ za

blato.






Mi hrišćani, mi smo u ovome svetu, treba da budemo u svakom slučaju hodeća

Evanđelja, živa Evanđelja Hristova, žive Blagovesti. Da nosimo i pronosimo kroz ovaj

svet : Evanđelje Hristovo, pobedu nad smrću, pobedu nad grehom. A ti veliš: Ja ne

mogu da pobedim smrt. Možeš! Pobedivši svoje grehe, ti, ustvari, pobeđuješ smrt. Jer

"greh stvara i rađa smrt"[15], veli se u Svetom Evanđelju. Kada greh rađa smrt? Ako se ti,

recimo, gnjeviš, ne suzbijaš u sebi gnjev, ne boriš se protiv gnjeva, jednoga dana u

nastupu gnjeva ti ubiješ čoveka. Gotovo je sa tobom, gotovo je i u ovome i u onome

svetu, ti si sebi zaradio večne muke. Radi čega? Zbog toga što se nisi borio protiv greha,

smatrajući da taj greh, gnjev, gordost, baš i nije tako strašan. A ustvari, eto, doveo si do

najveće strahote, izgubio si Raj, izgubio si Carstvo Nebesko, izgubio si Boga. I šta si

zaradio sebi? Pakao i večne muke. Tako biva, braćo i sestre, sa svakim grehom.

A nama često puta gresi izgledaju mali, sitni, nije ništa. Opsovaću, šta je to? Pa bludno

pogledati, pa i to nije ništa; pa slušati rđave pesme, i to nije ništa; pa povlađivati rđavim

ljudima; pa tuđe grehe pravdati; pa eto tako ogovarati, zavideti - sve su to gresi koji

nama, ako nismo budni izgledaju sitni i mali. Ali, kada ti gresi sazru, oni donose smrt!

Kada je zavist sazrela u duši Jevrejskog naroda, Jevrejski narod je izdao Boga Hrista. Eto

šta je zavist, koja u početku izgleda ništa, mala sitna strast, sitan greh. Gnjev, o koliko

puta se danas svaki od nas gnjevi? Ustvari, gnjev samo je preteča strahota. Ako mi ne

suzbijamo gnjev, ako se ne borimo protiv njega, nas gnjev može uvesti u svaki zločin i u

svaki užas.

A mi, gle, hrišćani, imamo bezbrojna sveta jata i primere pobedilaca smrti i greha.[16]

To su Svetitelji, Svetitelji Božiji - to su pravi hrišćani. To su svi pravi hrišćani. Gle, svaki

Svetitelj - šta je? To je živi pobednik nad svakim grehom, nad svakom smrću, nad

svakim đavolom, pobednik nad paklom. To je živa Blagovest Gospoda Hrista. Takav je

svaki Svetitelj, takav je svaki pravi hrišćanin. A na prvom mestu, i pre svih, Presveta

Bogomajka, Koja nam je Gospoda Hrista rodila. I ovaj veliki sveti Praznik, prvi praznik

hrišćanski, sa najlepšim imenom, ustvari NJen je praznik. Ne NJenoga Sina, nego NJen.

Takvu je milost i ljubav Gospod pokazao na NJoj, prvoj, jedinoj i bezgrešnoj Ženi i

Materi našoj u svima svetovima.

I danas, danas kroz crkvene pesme i molitve samo se himne i slavopoji čuju presvetoj

Bogomajci. Čuli ste i čujete kako se stalno njoj obraćamo kroz pesme: "Raduj se, raduj

se"! Zašto? Jer si nam Ti, Presveta Bogomajko, Jedinu Radost donela rodu ljudskom, Ti

si nam objavila i dala sile, da pobedimo smrt, đavola i greh. Ima li veće radosti od toga

za rod ljudski? Ima li veće sreće od toga, većega blaženstva od toga? Sigurno da nema.

U jednoj divnoj stihiri se peva: "Raduj se, Veselja roda ljudskog". Zaista, Bogomajka je

Večno Veselje za svako ljudsko biće od Adama do poslednjeg čoveka na dan Strašnoga

Suda.



I mi slaveći Svete Blagovesti, slavimo NJu kao svog Vođu, kao svog Vođu i Učitelja, i

Omoćitelja, Koji nam daje moći da pobedimo svaki greh, svaku strast, svakog đavola. A

pre svega, Ona i čini u nama, samo Je treba prizivati, NJoj se obraćati. Nema

milostivnijeg bića od NJe. Ona svemilostiva kao i njen Božanski Sin, Gospod Hristos.

Braćo moja, današnji Sveti Praznik biće na spasenje svakome od nas, ako mi kao

hrišćani i danas obnovimo u sebi to osećanje, i to saznanje, i tu svest: da smo mi od

krštenja bogonosci; da smo dužni živeti u ovome svetu kao bogonosci, kao hristonosci,

da izbegavamo svaki greh i činimo svako dobro. U tome, u tome, u tome je naš Vođ

besmrtni, Čudesna, Divna, Svemilostiva Bogomajka. Ona, Ona neka nas vodi i rukovodi

u svima putevima Sina Svog Božanskog. Eda bi svaki od nas, vođen NJome, išao za

NJom i stigao u Carstvo Nebesko. Da tamo sa Svetim Anđelima, Arhanđelom Gavrilom

i Mihajlom, i sa Nebeskim Silama, slavimo Večno Veselje roda ljudskog: Presvetu

Bogomajku i NJenog Božanskog Sina, Gospoda Hrista. Amin!

NAPOMENE:

1. Par reči nejasno na traci. - Prim. uredn.

2. Misao Svetih Otaca: Irineja, Atanasija Velikog i dr. - Prim. uredn.

3. Lk. 1,28-35

4. 1Kop. 2,9

5. Lk. 1,28

6. Mt. 28,19

7. Gal. 3,27

8. Par reči nejasno na traci. - Prim. prepis

9. Lk. 18,13


11. 1 Petr. 1,12

12. 2 Petp. 1,4


14. 1Kop. 6,13

15. Jak. 1,15

16. Jevr. 12,14

Beseda 4. na Blagovesti i Cveti[1]


Evo dva praznika: Blagovesti i Cveti, koji nam objašnjavaju ko smo i šta smo. I koji

objašnjavaju isto tako šta je čovek, ko je čovek, i radi čega je čovek u |ovome svetu.

Gospod je došao u ovaj svet, radi čega? Ne radi sitnica, nego je došao radi toga da smrt

pretvori u san. Shvatite to dobro. I današnji Praznik Cveti, kazuju nam da je Gospod

zaista pretvorio smrt u san. U san iz koga On budi svakoga čoveka kao iza sna.

Šta je to? Kakva je to sila došla u ovaj svet? Došao je sam Bog, - to je jedini odgovor. Jer

danas čusmo iz Svetog Evanđelja, gde se veli da i Lazar, koga On vaskrse iz mrtvih,

beše za trpezom, jer i narod se skupio da vidi njega koga je Gospod vaskrsao iz mrtvih

kao iz sna[2]. Jer kad su javili da je Lazar bolestan i da je već umro, Spasitelj veli

Učenicima Svojim: Prijatelj naš Lazar zaspa, nego idem, da ga probudim. - A učenici se

pitahu u čudu: Ako je zaspao, probudiće se. Svaki se čovek kad zaspi u san, razbudi iz sna.

- Tada im Gospod reče: Ne, Lazar, prijatelj naš, umre. - Šta od toga čekati? LJudi pred

smrću nemoćni su kao komarci, kao stenice. Čime se hvalite vi ljudi? Imanjem, naukom,

filosofijom, kulturom? Sve je đubre. Ti i ja - robovi smrti! Svaki čovek - rob straha, rob

smrti. Može li se sa radošću biti čovek u ovome svetu? Ne! Čovek koji ozbiljno shvati

sebe, kada ozbiljno pogleda u smrt, kao poslednju stanicu svoga života, njemu nema

radosti u ovome svetu, nema njemu uživanja u ovome svetu. Sva su uživanja laž, ako je

smrt poslednja stanica i tvoja i moja u ovome svetu.

Gle, Spasitelj je zaista došao i sestre Lazareve predupređuju Ga i vele: Već smrdi,

Gospode: Nemoj da ideš na njegov grob. - A Spasitelj reče: Ne rekoh li vam: Ako verujete,

sve je moguće onome koji veruje. Ja sam vaskrsenje i život, koji veruje mene ako i umre živeće[3].

- I dođoše na grob. Sestra tužna ponavlja: Gospode, već smrdi. Zašto tražiš da se otvori

grobnica? - Ipak, naređenje bi izvršeno, grobnica se otvori, i Spasitelj uzviknu: Lazare,

izađi napolje! - I iziđe mrtvac, obavijen platnom po telu. I taj Lazar, koji je četiri dana bio u

grobu, četiri dana bio na onome svetu, vrati se ponovo u svoje telo. Radi čega? Da




dokaže zaista, po sili i moći Gospoda Hrista, da je smrt san za Gospoda. I on je došao da

muku smrti, užas smrti ukloni od nas ljudi, i spase nas od smrti. To, tu pobedu niko nije

mogao dati nama ljudima. Niko ne bi mogao dati nama ljudima. Niko ne bi mogao dati

ni danas. O, koliko je danas spasilaca sveta, širom svih pet kontinenata; ko sve ne

predlaže sebe za spasioca sveta? Ko sve ne obećava raj na zemlji, a stvorili su pakao!

Čuli ste u Svetom Evanđelju kako neprijatelji Gospoda Hrista hoće ne samo NJega da

ubiju, nego i Lazara, koji je svedok vaskrsenja[4]. Narod vide, čudi se, i govori: Gle, mi

smo svedoci. Juče, On ga izvede iz groba, i vaskrse čovek. - Šta je to? Hoće i Lazara da

ubiju, svedoka da ubiju. A to se neprekidno dešava u Crkvi Hristovoj evo dve hiljade

godina: neprijatelji Krsta, neprijatelji Hrista Gospoda, trude se da sve NJegove svedoke

uklone iz sveta, sve Lazare, da ne svedoče. Ali, gde ćete vi ukloniti svedočanstva Svetog

Vasilija Ostroškog, Svetog Prohora Pčinjskog, Svetog Stefana Dečanskog, Nauma

Ohridskog? Gle, neprekidno se tamo dešavaju evanđelska čuda, svedočanstva o sili

Vaskrslog Gospoda Hrista, o sili koja smrt pretvara u san, koja bolest pretvara u

zdravlje.

Da, Gospod je Vaskrsenjem Svojim otvorio put svima nama ljudima u vaskrsenje iz

smrti, u pobedu nad smrću. Zato danas i pevamo slavni i preslavni tropar "Opšte

vaskrsenje", to jest da je Gospod pre Svoga stradanja pokazao da će svi ljudi vaskrsnuti

iz mrtvih, onda kada On bude vaskrsao i osigurao vaskrsenje svakom ljudskom biću.

Da, to i jeste jedina sila koja privlači Gospodu Hristu. Bez Hrista, ljudi, nikome od nas

ni imanje, ni nauka, ni filosofija, ni kultura ne pomaže; sve je to prolazno. A šta On nudi

tebi i meni? Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu LJubav, to što niko ne

može nuditi. To On nudi Crkvom kroz vekove, i zato je ona neuništiva. Ne što je neki

arhimandrit Justin brani, ili toliki sveštenici, nego što je Crkva Hristova sam Gospod

Hristos; što NJega, Besmrtnog Boga, niko ne može ubiti, niko ne može raniti. A nas -

svedoke NJegove, neka šalju u stotine smrti, sve je to za nas san, san, san, iz koga

Gospod budi kad hoće. Zato se mi ne bojimo smrti. Zato mi u smrt idemo kao u

pobedu. Sveti Grigorije Niski veli: Vi, naši neprijatelji, čime nam pretite? Smrću? No

znajte, naša je pobeda smrt za Gospoda Hrista. Kada umiremo, mi pobeđujemo.

Umirući za NJega, mi pobeđujemo sve vas; i ne bojimo se: pred nama je otvoreno

Carstvo Nebesko, pred nama je otvoren Večni Život, Večna Istina, Večna Pravda. Šta će

mi učiniti ljudi?

Da, današnja Blagovest se zaista ostvarila: Bog je postao Čovek da čoveka ispuni Bogom

i svim onim što je Božansko. Tako se veli u jednoj divnoj crkvenoj pesmi: "Bog postade

čovek, da bi čovek postao Bog"[5]. To jest, Gospod je došao u ovaj svet kao Istiniti Bog i

živeo u ovome svetu trideset tri i po godine da nam pokaže kakav je, ne zaboravimo,

jedini savršeni i bezgrešni Čovek. Kakav je NJegov život, eto takav treba da bude život



svakoga hrišćanina, svakog sledbenika NJegovog. To jest, da se trudimo i mučimo da

idemo NJegovim stopama i da živimo NJegovim životom.

Da, današnja Blaga vest, izrečena od Svetog Arhangela Gavrila Presvetoj Bogomajci: da

će roditi Sina, od Duha Svetoga začeti Ga, i da će On spasti ljude od greha[6] - ljude od

greha, to znači od smrti. Jer, ko je uveo smrt u ovaj svet? - Greh, greh. Čovek, nažalost,

ima tu sramnu ulogu u ovome životu da je uveo u ovaj svet i greh, i smrt, i đavola. Nisu

to ni tigrovi, ni lisice uradili, to je čovek uradio. I zato je čovek stidno stvorenje pred

svima životinjama i biljkama i pred svima pticama; da se stidi čovek i da moli oproštaj

od svake ptice što je on uveo smrt u ovaj svet, smrt uveo i u ptice, i u životinje, i u bilje.

Sve truli i umire, dokle? Do vaskrsenja mrtvih. Kada Gospod bude sudio svetu i mesto

stare zemlje dao Novu Zemlju, kada će sve biti besmrtno na njoj[7]. To mi ne možemo

niti umemo da zamislimo, ali to je Blaga vest Gospoda Hrista.

Mi hrišćani, mi smatramo ne samo smrt za san, nego i greh smatramo za san. Nema

greha, ni najstrašnijeg, ni najužasnijeg koji hrišćanin verom u Gospoda Hrista ne može

da istera iz sebe, da oslobodi sebe njega. Isto tako, Gospod Svemoćni darovao nam je

Sobom i u Crkvi Svojoj još to da je i đavo postao san. Tako probojna a ništavna ličnost

postaje san! Tako da mi silom Gospoda Hrista pobeđujemo đavola na svima

položajima, i mi se Gospodom Hristom naoružavamo, kako veli Sveti Apostol Pavle, u

sveoružje Božije[8]. Sveoružje Božije! I pobeđujemo đavola na svima bojištima. A to naše

oružje, šta je? Vera u Gospoda Hrista, Koji se ovaplotio, Bog postao čovek, živeo na

zemlji, Svojim Vaskrsenjem, Svojim Stradanjem, Svojim Preobraženjem, Svojim

Vaznesenjem, spasao ljude od greha, smrti i đavola. Tojest, predložio im spasenje.

Nikome Spasitelj ne nameće spasenje, nikoga ne primorava da ide za NJim: "Ako ko hoće

da ide za mnom, neka ide", veli Spasitelj[9].

Tako mi hrišćani imamo u sebi i oko sebe u Crkvi Božijoj bezbroj svedoka koji jasno i

neprekidno i neućutno svedoče: da je Gospod Hristos, osnovavši Crkvu, davši nam

Svete Tajne i svete vrline, preobrazio greh u san, smrt u san, đavola u san, i da mi

NJime pobeđujemo sve te do sada i do nekada strašne sile, koje su pobeđivale sav svet.

Tako današnje dve Blagovesti: blagovesti svetog Praznika Blagovesti i blagovesti Cveti,

kazuju nam svu tajnu našeg ljudskog života, i sav cilj našeg života: radi čega smo i radi

čega treba da živimo? Radi Večnoga Života, radi pobede nad smrću, da osiguramo sebi

Večni Život. Čime? Živeći po Večnoj Istini Hristovog Evanđelja. Čime još? LJubavlju

evanđelskom. Čime još? Milosrđem, smirenošću, krotošću, blagošću i svima svetim

vrlinama. Svaka od svetih vrlina je oružje Božije koja se daje i tebi i meni da pobedimo

ono što je najstrašnije, ono što nam oduzima Život Večni, što nam oduzima Istinu

Večnu i Pravdu Večnu. Zato se mi hrišćani do poslednjeg daha svog borimo za duše





svoje. Mi hrišćani smatramo i verujemo reči Spasitelja, koji je rekao: "Kakva je korist

čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi"?[10]

Kakva je korist što Evropa, Amerika i svi kontinenti jure da osvoje svet, vasionu, Mesec,

Mars, zvezde? A znate, braćo, ono što mi nazivamo Mlečni put, kako baš ti naučnici

tvrde, da ima oko dvesta milijardi takvih sistema sunčanih. Kakva je korist čoveku ako sav

svet pridobije, a duši svojoj naudi? Duši svojoj naškodi? - Da, mi hoćemo da to osvojimo.

Od koga osvajate Mesec? Od koga osvajate zvezde? Od Gospoda, Koji ih je rasejao kao

cveće po beskrajnom prostranstvu. Kako je bedan evropski čovek, kada juriša na nebo

kao na neprijatelja.

Ali, mi hrišćani životom svojim nosimo Blagovest Hristovu kroz ovaj svet. Blagovest: da

je Bog postao Čovek i ostao u našem svetu, ostao u Crkvi Svojoj, i daje nam sva sredstva

da pobedimo sve što je protiv čoveka, sve što je protiv nas, a to je greh, smrt i đavo. Silu

pobede nad tim daje nam Vaskrsli Gospod Hristos, Čijem Vaskrsenju mi hitamo i

NJime se hvalimo. Zato mi, kada i hiljade smrti jurišaju na nas, ponavljamo sa

Apostolom Pavlom njegov savet i njegovu poruku hrišćanima: "Radujte se u Gospodu, i

opet velim radujte se"![11] - Ko je više prepatio i pretrpeo od Apostola Pavla? A gle,

stalna radost nosi ga kroz ovaj svet. To je vera u Gospoda Hrista. To je sila te vere. To

svedočanstvo svih Svetitelja, na prvom mestu Presvete Bogomajke, Koja nam je

Gospoda rodila.

Gle, rodivši Gospoda Hrista, Ona je osigurala spasenje svima nama. Zato je Praznik

Blagovesti NJen praznik, jer da nije bilo NJe, ne bi ni Gospod došao u ovaj svet. Jedina

Prečista, jedina Svebezgrešna, jedina Svesavršena u rodu ljudskom, Presveta

Bogomajka, Ona nas vodi, Ona rukovodi, Ona je sve i sva za nas hrišćane. Na čelu svih

Svetitelja, koji eto u Crkvi Hristovoj i kroz Crkvu Hristovu svaki dan, svaku noć,

pomažu svima nama na trnovitom putu kroz ovaj svet, na krstonosnom putu ka

Carstvu Nebeskom, tamo gde Ona sa svima Svetiteljima slavi čudesnog Sina Svog,

Koga nam je rodila, po beskrajnoj milosti Svojoj i svečistoti Svojoj.

Neka bi Ona povodom današnjeg Praznika primila sve naše molitve, sve naše uzdahe,

sve naše vidljive i nevidljive suze, da pomaže svakom ljudskom biću, da pomaže

svakom neverniku i besputniku, eda nađe svoj put kroz ovaj svet, i da se osvesti, da

dođe sebi od ludila, da shvati da je on jedino onda čovek kada veruje u Gospoda Hrista

i živi NJegovom Večnom Istinom, Večnom Pravdom, Večnom LJubavlju. Neka bi nas

On, molitvama Presvete Bogomajke i svih Svetih, vodio iz nemoći u moć, iz smrti u

besmrtnost, iz kratkovremenog u večni život. Amin.



NAPOMENE:

1. Objavljena u knjizi Oca Justina: Na Bogočovečanskom putu, Beograd 1980, sa

napomenom: "Beseda snimljena 1974. godine u manastiru Ćelije. Te godine su

Cveti i Blagovest bile u isti dan." - Prim. uredn.

2. Jn. 11,1-44 i 12,19

3. Jn. 11,39 i 25

4. Jn. 11,53;12,10

5. To je česta misao kod Svetih Otaca. - Prim. uredn

6. Lk. 1,31-35

7. Otkr. gl. 21-22

8. Ef. 6,11

9. Mt. 16,24

10. Mt. 10,26

11. Fil. 4.4

Beseda na Sv. Velikomučenika Georgija


Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!

Mladić pobeđuje surovog cara Dioklecijana, svemoćnog cara. Čime ga pobeđuje? Ne

oružjem, nego mučeništvom. On je svojim mučeništvom pokazao i dokazao da je

Hristos zaista vaskrsao i da je zaista Večna Istina u NJemu, Večna Pravda u NJemu,

Večna LJubav u NJemu. Car je gonio sve hrišćane. Sveti Georgije je tražio Senat rimski i

pred njim branio tu strašnu istinu. Sveti Georgije je bio vojnik, vojvoda. Dvadesetih

godina je bio, i odlikovao se svojim junaštvom. Zato ga je car nagradio tako mladog tim

činom. Nije bio u saglasnosti sa Senatom, i rekao: Ti goniš nevine ljude, goniš istinu!

Car se zaprepastio! Kako može mlad vojvoda da to meni kaže, u oči da kaže? Otkuda to

tebi, Georgije? - Otuda što Hristos jeste Istina, Večna Istina. I ja sam hrišćanin. - Car je

naredio da mu se odmah sudi i da ga pogube. Metnuli su ga na točak strašan i užasan, a

dole su bili klinci. Meso se razdvajalo, tako da su samo kosti ostale. Georgije nije

jauknuo, nego se u sebi molio Gospodu da mu On pomogne da izdrži muke.

I tad, javi se Anđeo Gospodnji, zaustavi točak i skide ga sa točka i dade mu telo. Car

Dioklecijan se zaprepasti, ali u svom bezumlju nije hteo da se pokloni tom strašnom

čudu, tom neobičnom svedočanstvu. Jer, šta je to pokazalo? Pokazalo je to da je zaista

Hristos vaskrsao iz mrtvih, da je samo On Istiniti Bog nad svima bićima i nad svima

svetovima, da eto, On kao Svemoćni Bog, čini to čudo kakvo nijedan čovek ne može

učiniti. Sveti Georgije je posvedočio i bio veliki svedok. Velikomučenik, kaže se, Veliki

Svedok, Martir. Velikomučenik, to jest Veliki Svedok - čega? Vaskrsenja Hristovog!

Jedinog Istinitog Boga Gospoda Isusa Hrista.

No car u jarosti svojoj naredi da i dalje muče Svetog Georgija. Tadašnji vračari predlažu

caru da se Georgiju da najstrašniji otrov, za tog velikog neprijatelja Rimske carevine.

Car dopusti vračaru sa najstrašnijim otrovima, i reče: Ovo je nešto najjače, ovo će njega

savladati. - Sveti Georgije se prekrsti i pomoli se Gospodu, i popi prvi otrov, i ništa mu

ne bi. Tada vračar dade drugi strašni otrov, i reče: Ako ovaj otrov ne otruje Georgija, ja

ću postati hrišćanin. Popio je Sveti Georgije strašni otrov, i nije mu bilo ništa. A vračar

pade pred noge Svetitelju i poverova u Hrista. Besan car naredi da se Sveti Georgije baci

u živi kreč. Tri dana proveo je u jami živog negašenog kreča. I trećega dana bezumni car

naredi da izvade leš Svetog Georgija. Kad su otkopali kreč, Svetog Georgija nađoše

živog. Tada car nije znao šta da radi, i naredi da ga i dalje muče.

Jedan od sluga reče: Care, ovi hrišćani uče da njihov Hristos vaskrsava mrtve. Evo, u

blizini je jedan grob, neka dokaže istinitost svoje vere. - Car naredi Svetom Georgiju.

On, pomolivši se u sebi Gospodu, reče: Gospode moj, ako je volja tvoje učiniću to! I

odoše na grob. I Sveti Georgije se molio Gospodu da pokaže neznabošcima tu silu

Svoju, tu istinu Svoju. I viknu mrtvaca iz groba. Dignu se mrtvac i ožive. Car i dalje

ostade ljut i besan na Svetog Georgija, a njegova žena, carica Aleksandra, izreče da je

hrišćanka. I kad car je poslao Svetog Georgija na pogubljenje da mu odseku glavu, i nju

su poslali. I molila se Gospodu Hristu za njega. To je Sveta Mučenica Aleksandra. Pošto

Sveti Georgije učini to veliko čudo, car je video da nema značaja da ga pogubi. Naredi

da mu glavu odseku.

Šta je Sveti Georgije pokazao time? Pokazao je da je zaista Gospod Hristos vaskrsao. To

nije ništa drugo do svedočanstvo o Vaskrsenju mrtvih. Gospod Hristos je vaskrsao i

time pokazao - šta? Pokazao je da je zaista jači od smrti, najstrašnije nemani i najvećeg

neprijatelja roda ljudskog. On je prvi rodu ljudskom dao pravu radost. Kako je Sveti

Georgije pobedio? Eto, pobedio je trpeći i stradajući za Gospoda Hrista. Opet je

posvedočio veliku Božansku Istinu Blagovesti Spasiteljeve: da NJegovi sledbenici kao

ovce idu među vukove. "Šaljem vas kao ovce među vukove. Mrtve vaskrsavajte, bolesne

isceljujte, sve trpite za ime Moje"[1]. Zaista, evo Svedoka koji svedoči da podnositi

stradanja i Krst Gospoda Hrista nije teško.

Jedan je Mučenik rekao caru Dioklecijenu, koji pogubljuje dvadeset hiljada hrišćana, i

naređuje da svakog pogube mačem ako ne prestane verovati u Hrista, to je bio Sveti

Mučenik Glikerije: Mi se ne bojimo smrti, mi pobeđujemo kada nas ubijate za Gospoda

Hrista. - A drugi Svetitelj, Grigorije Niski, izjavio je i pisao goniteljima hrišćana: Nama

je sigurna pobeda. Mi ćemo sigurno pobediti vas kroz smrt za Gospoda Hrista. Jer mi

ne možemo da se borimo sa vama neprijateljima, ali eto, Gospod Hristos se bori za nas,

kroz naše stradanje. - Takva je divna reč i skoro nemoguće...[2] Ne nose nikakvo oružje,

ništa što bi mogli upotrebiti kao oružje. Samo trpljenjem spasavaju dušu svoju[3]. Ne

boje se oni koji su s verom. Boj se onoga što ubija ljudskost.[4]

NAPOMENE:

1. Mt. 10, 16; 10, 8

2. Nejasno par reči na traci. - Prim. prepis.

3. Lk. 21,19

4. Beseda nedovršena, kraj trake. - Prim. prepis.

Beseda na Vidovdan


sadržaj

Danas je Vidovdan! Kakva blagovest! Kakvo Evanđelje javlja današnji sveti veliki i

strašni Praznik. Gle, ispred svih, on nam šalje divnog Svetitelja Božjeg Cara Lazara. On,

na tanjiru nosi glavu svoju u Nebesko Carstvo. Došao je dan, dan kada Nebeska Srbija

polaže svoj strašni ispit, dan kada Sveto Evanđelje Svetog Save otvara teške, strašne





stranice svoje Srpske Golgote. Sveti Knez opredelio se, u ime celog naroda, za Carstvo

Nebesko, jer je zemaljsko carstvo za malena - za kratko vreme, a Nebesko je vavek i do

veka.

Trebalo je birati između Istinitog Boga, Gospoda Hrista, i oluja sa istoka koja je nosila

preko Balkana svojevrsno neznaboštvo. I Sveti Knez nije mogao postupiti drukčije. Sveti

Knez nije mogao drugačije završiti istoriju Svetih Nemanjića, nego da sa svim svojim

narodom krene putem Evanđelja Svetog Save, putem službe Gospodu Hristu, putem

opstajanja Svete Srbije. Da! Sveti Nemanjići su imali jedan cilj, jednu želju - da Srbiju

pretvore u Svetu Srbiju; da celu Srpsku zemlju pretvore u zadužbinu Božiju; u jedan

veliki ogroman manastir, u kome će se služiti samo Bogu, samo Gospodu Hristu. Ako bi

hteli da u nekoliko reči sažmemo i izrazimo to Sveto Evanđelje Svetih Nemanjića,

počevši od Svetog Save i Svetog oca njegovog Simeona, to Evanđelje glasi: Hristos pre

svega i iznad svega! Sve za Hrista - Hrista ni za šta! Sveto Evanđelje Svetog Save, Sveto

Evanđelje Svetih Nemanjića, eto Evanđelja Svetog Kneza i Cara Lazara Kosovskog.

Jedino Evanđelje Srpsko, Evanđelje koje stvara Svetu Srbiju, celu zemlju pretvara u

hram - hram u kome se služi Bogu. I tu Svetu Srbiju stvarali su oni - Sveti Nemanjići.

Šta je to Sveta Srbija? Sveta Srbija - to je jedno, jedno stalno, neprekidno služenje Bogu.

To je ono čudesno Evanđelje koje objavljuje Gospod Hristos naredivši svima ljudima

svih vremena: "Ištite najpre Carstvo Božije i Pravde NJegove, a sve će vam se drugo

dodati!"[1] Svetosavsko Evanđelje to ište. Sveta Srbija to hoće - samo to! Pre svega i

iznad svega Carstvo Božije i Pravdu NJegovu! Eto, to su te stvaralačke sile: Pravda

Božija, Istina Božija, LJubav Božija. To su te svete sile koje izgrađuju i zidaju Svetu

Srbiju, te večne Pravde i svete Pravde Božije.

Eto, i sav Srpski narod na Kosovu polaže duše svoje. za koga? Za Gospoda Hrista - za

Svetu Srbiju! Privoleo se Carstvu Nebeskome, jer je zemaljsko carstvo privremeno i

prolazno. I desilo se čudo: Sveta Srbija nije poginula na Kosovu! Ne, ona je produžila

put kroz strašno ropstvo, put večne Srpske Crkve, mučeći se kroz istoriju na putu Svete

Srbije, i sve do danas - do našega dana, Sveta Srbija! Sveta Srbija je rešila da odbaci sve

lažne bogove, da služi večnoj Hristovoj Pravdi, da odbaci sve ljudske lažne, takozvane

pravde. Izabrala da služi Hristovoj Istini, jedinoj večnoj Istini, jedinoj neprolaznoj Istini,

jedinoj besmrtnoj Istini, a da odbaci ljudske maskirane istinice, odnosno maskirane laži.

I Sveta Srbija, Nemanjićka Srbija - šta je htela? Ona je htela da osveti svet. Ona je sebe

izgrađivala - kako? Prvo: pomoću svete škole. Jer prosveta Evanđeljska, prosveta

Gospoda Hrista, prosveta Svetosavska - šta daje čoveku? Daje znanje o Večnom Životu,

daje znanje o Istinitom Bogu, daje znanje o istinitom čoveku, daje znanje o smislu i cilju

našeg zemaljskog života. Ali, ne samo znanje; daje i svetu silu da se to zvanje i znanje


pretvori u život, da s njime živimo u ovome svetu. Sveta škola, eto, to je glavna

radionica Svete Srbije. Svetosavska, nemanjićka radionica, sveta škola, danas je

pretvorena u majmunsku mudrost. Sveta škola je pogažena, nema svetoga znanja, nema

svete škole! Šta ih uče? Šta je to? Kakav se to mrak lije kroz naše visoke škole?!

A Sveta Srbija, Nemanjićka Svetosavska Srbija, šta još daje i šta još hoće? Svetu

porodicu. Bez svete porodice nema napretka ni u jednoj zemlji. A Sveti Sava je to hteo,

Sveti Knez Lazar je to hteo. I Evanđelje Svetog Save to hoće: da osveti porodicu, da

odnosi u porodici između roditelja i dece, i svih u kući, da bude sveti odnos, da služe

jedan drugome kao sveta braća, kao svete sestre. Da služe Gospodu Hristu služeći jedan

drugome, da sve biva u slavu Božiju[2]. Da se u njoj živi radi Hristove Pravde, radi

Hristove Istine, radi Hristove LJubavi; da se živi Hristovom verom; da se u porodici

služi Gospodu, jer služeći Gospodu, ustvari mi služimo sebi, služimo svojoj večnosti,

služimo svom carstvu Nebeskom i služimo spasenju svoje duše.

Srbija Svetosavska i Nemanjićka traži sveto sudstvo: sud da bude svetinja, gde će savest

božanska da rešava stvari, gde će pravda Božija da bude iz viđenja i branjena. To je

sveti sud, sveto sudstvo - to hoće Sveta Srbija. Onda, zemljoradnja, - šta je to? To je sveti

posao. Sveta zemljoradnja, to hoće Sveti Sava, to hoće Sveta Srbija. Da se zemlja

obrađuje u slavu Božiju, a na korist nama ljudima, jer znamo da je sva zemlja imovina

Božija data nama pod najam. Sveta zemljoradnja, eto, ona izgrađuje Svetu Srbiju. Pa

sveto stočarstvo, sveto pčelarstvo, svaki zanat, sve to - to je sveti zanat u Svetoj Srbiji.

Sveto zanatstvo, sveto zanatstvo koje služi nama služeći Bogu. Zanatstvo koje se vrši u

slavu Božiju na spasenje naših duša i na održanje naše vere u narodu, ali sve u slavu

Božiju. To hoće Sveta Srbija, to hoće Sveta Nemanjićka Srbija, hoće i Kosovska Srbija

Svetoga Kneza. To je Nebeska Srbija. Jedna je to Srbija, počela od Svetoga Save i

njegovog Svetog oca, pa eto, kroz sve vekove i vekove do našega dana. Sve što je sveto

pripada toj Svetoj Srbiji, Svetoj Nemanjićkoj Srbiji, zemaljskoj i Nebeskoj.

Mi, današnji Srbi - šta radimo? Počeli smo da je sahranjujemo, počeli smo da je

umrtvljujemo sa svih strana. Jer izgoneći Gospoda Isusa Hrista iz svoje duše, mi gonimo

nju, Svetu Srbiju, koja proizalazi od Boga, gonimo NJegovu Pravdu iz našeg života u

Ličnosti Gospoda Hrista, što mnogi Srbi danas čine. Šta je to? Oni se trude da ubiju

Svetu Srbiju. Gle, oni ubijaju sebe. Svetu Srbiju ne mogu ubiti: ne mogu ubiti besmrtnike

Hristove; ne mogu ubiti ni Svetog Kneza Lazara; ne mogu ubiti Svetoga Savu, ni Svetog

Simeona Mirotočivog; ni bezbroj Srpskih Svetitelja, i bezbroj vitezova i junaka što

ginuše za Krst časni i Slobodu zlatnu kroz vekove i vekove. Ne mogu pogubiti duše

onih sedam stotina hiljada Srba što pre dvadeset i nekoliko godina položiše duše svoje,

živote svoje, za veliku i slavnu Svetu Srbiju u ondašnjoj Hrvatskoj državi.[3]



Neubivljiva Sveta Srbija koju niko oskrvniti ne može, niti joj može naškoditi, jer je ona

sva Hristova, a Vaskrslog Gospoda Hrista, ko će pogubiti?! Ko ubiti?

Pravi Srbin uvek stoji uz svoga Gospoda Hrista, uvek stoji u Svetoj Srbiji: braneći

Pravdu živi tom pravdom, braneći Istinu živi tom istiiom; nema smrti koja ga može

odvojiti od njih, nema đavola, ni legiona đavola, ni pukova đavola koji mogu takvog

Srbina, Hristovog Srbina, Svetosavskog Srbina odvojiti od Svete Srbije! U njoj, on je

među Svetiteljima Srpskim, tim besmrtnim pobednicima na svim bojištima, tim

besmrtnim junacima kojima nikakva smrt naškoditi ne može.

I mi današnji Srbi treba da proverimo sebe. Svako da proveri sebe: Gde sam? Da li sam

u Svetoj Srbiji? Da li zaista živim Svetim Evanđeljem kosovskim, svetosavskim

Evanđeljem? Da li je Hristos za mene sve i sva u ovome svetu? Da li je Hristos za mene

najveća moja briga u ovome svetu? Da li je Hristos Jedini Istiniti Bog celome svetu. Da li

se ja polako odvajam od NJega, i bežim od NJega, i pridružujem se lažnim bogovima

ovoga sveta, lažnim naukama, lažnim učenjima? Svak neka proveri sebe!

Provera je vrlo laka i za mene i za tebe: ako si pravi Srbin, ako sveto srbinsko srce bije u

tebi, svetosavsko srce, ti si sav od Gospoda Hrista, sav uz NJegovu Istinu u ovome i

onome svetu. Ti si sav uz Svetog Kneza Lazara, ti sav na Kosovu gineš za Krst časni i

Slobodu zlatnu. Nemoj misliti: sve je to bilo, bilo Kosovo i prošlo. I danas je Kosovo, i

danas ginu bezbrojni Srbi. Mnogi ginu bez vaskrsenja, mnogi ginu za večitu smrt. Ali,

ima i svetih Srba, koji živote svoje polažu za Gospoda Hrista, živote svoje polažu za

Svetu Srbiju. Oni se ne vide, ne čuju, a srce njihovo treperi za Nebom iznad svih

grehova, iznad svih smrti. Srce je njihovo oltar, Kosovski oltar, na kome oni stalno

prinose sebe na žrtvu Gospodu Hristu, služeći NJemu i rodu svome. Takvih Srba ima i

bez njih ne postoji zemlja naša. Al' kad bi bilo reči o samoizdajicama i do gnjeva Božijeg,

ne bi ostalo ni jednog Srbina do danas. A po velikoj milosti Božijoj, molitvama Svetog

Kneza i Cara Lazara, Svetog Save i svih slavnih i Svetih Nemanjića, i svih Srpskih

Svetitelja, mi nedostojni Srbi stigli smo ...[4]

NAPOMENE:

1. Mt. 6,33

2. 1Kop. 10,31: Fil. 1.11


3. Reč je o Srpskim Novomučenicima postradalim 1941-45. godine u Jasenovcu i

drugim ustaškim logorima i stratištima. - Prim. uredn.

4. Beseda nedovršena, verovatno kraj magnetofonske trake. - Prim. prepis.

Beseda 1. na Rođenje Sv. Jovana Krstitelja


sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas slavimo rođenje "najvećeg između rođenih od

žena"[1], najvećeg čoveka posle Presvete Bogorodice. Danas, danas slavimo rođenje

Zore koja je prethodila Danu Hristovog javljanja u ovome svetu. Danas slavimo rođenje

Pustinjaka, deteta i čoveka pustinjaka, deteta koje je objavilo i pokazalo svetu Boga u

telu. On prvi, on najglavniji Svedok.

NJegovo rođenje ograđeno je čudima, čudesnom silom Božjom. Čuli ste današnje Sveto

Evanđelje, u kome se opisuje njegovo rođenje. Rođen od pobožnih i pravednih roditelja,

veli se u Svetom Evanđelju, koji "u svemu življahu po zapovestima i uredbama

Gospodnjim"[2]. Eto ko su roditelji Svetoga Jovana Krstitelja. Sveti ljudi, a Sveti su zato

što "žive po zapovestima i uredbama Gospodnjim". NJegovo rođenje za njih je šta? Anđeo

veli: radost - "i tebi će biti radost", veli Sveti Arhistratig Gavril Proroku Zahariji[3],

javljajući mu tu vest da će mu se roditi sin u starim danima njegovim. "I biće radost i

veselje"... Kakva radost, kakvo veselje, Sveti Arhistratiže!

Gle, odmah po rođenju Irod traži njega da ubije kada je pobio Vitlejemsku decu[4] i, ne

našavši dete Jovana, koga je majka odvela u pustinju, sakrila u pešteri; on šalje vojnike u

hram i oni tamo ubijaju Svetoga Zahariju, oca njegovog. Niko tu radost video nije od

tog malog deteta, koju obeća Arhistratig. A majka, jadna majka, u pešteri umrla i

ostavila dete malo od godinu i nešto više samog ga ostavila. Ko je brinuo o njemu, jer je

on ostao u pustinji kao dete, dok se u tridesetoj godini svojoj nije javio, po Evanđelju

Božjem, kao Propovednik Evanđelja, kao Preteča Hristov. Ko je njega u pustinji odgajio,

ko? - Anđeli. Bog i Anđeli, eto njegovih vaspitača, eto njegovih odgajitelja. A radost,

gde je radost za njegove roditelje? Radost je na nebu, Večna radost. Kakva čast za

Svetog Zahariju i za njegovu suprugu Jelisavetu, kada je njihov sin, "najveći između





rođenih od žena", kada je ugledala sina kraj (prestola Božjeg u onome svetu)[5], večnome

i besmrtnome svetu.

Da, Evanđelje govori o radosti, večnoj radosti, o veselju, o večnome veselju. Zemaljske

radosti su prolazne, zemaljska veselja sva prolazna ali ima radosti večnih. Eto, tu veliku

radost objavio je Sveti Arhistratig Gavril pravednome i pobožnome Zahariji, kada mu je

doneo vest od Gospoda da će njegova žena roditi sina, kome on treba da nadene ime

Jovan[6]. I čuli ste sve što se zbilo oko njegovog rođenja. Svi se u čudu pitaju: "šta će biti

od ovog deteta"? Otac onemio kada mu je Anđeo javio vest da će mu se roditi sin. Kako,

ja sam star čovek[7], po čemu ću ja poznati da je to istina što ti meni govoriš? "Onemićeš"

veli mu Sveti Arhistratig[8]. Zašto nisi verovao reči koju ti donosim od Boga? "Onemićeš

i nećeš progovoriti dok se to ne zbude" što ti ja govorim. ,Ja sam Gavril što stoji pred

Bogom"[9]. I Zaharija je odmah onemio.

Kad se dete rodilo, posle osam dana njemu je trebalo nadenuti ime. Kad su hteli

prijatelji da mu dadu ime oca njegovog Zaharije, Sveta Jelisaveta se protivi tome i daje

mu ime Jovan, po otkrivenju Duha Svetoga[10]. Tada daju tablicu, daščicu Svetome

Zahariji, da napiše kako mu je ime, i on napisa - "ime mu je Jovan"[11]. A šta znači ime

Jovan? Ime Jovan znači: blagodat, blagodat. Sav je pun blaga nebeskih, to znači ime

Jovan: milost od Boga, najveća milost. I tada, tek tada je progovorio Sveti Zaharija,

ispunio se Duha Svetoga i prorokuje svom detencetu da je on Prorok Najvišega i da je

poslan u ovaj svet da pripravi put Gospodu.[12] Put kroz kakav svet? - Kroz pustinju

ovoga sveta.

Šta je Preteča bio u ovome svetu? On nije hteo da ima ništa u ovome svetu, nije hteo

nikakvo blago ovoga sveta, nikakvo bogatstvo ovoga sveta. Šta govorim! On nije imao

ni krova nad glavom, ni hleba nije jeo, hranio se divljim medom, imao samo jednu

kožnu haljinu na.sebi od kamilje dlake[13]. To je sve. Sve imanje njegovo. I on to kao da

nije osećao. On je gledao kroz sebe i video pustinju, svuda pustinju. Živeo je u pustinji,

ali kad je ljude gledao video je do kraja zemlje jednu beskrajnu peščanu pustinju. Jer

ovaj svet je pretvoren od raja u jednu strašnu pustinju smrti, u pustinju greha. Jer šta

greh radi? Greh seje smrt, a smrt uništava sve! I oči Svetog Jovana Preteče širom ovoga

sveta vide samo pustinju, u ljudima gresi a duše opustošene, duše pune smrti, duše

pune zle sile.

Ima li spasa? Kako spasti svet od tih strašnih pustinja, bezbrojnih pustinja? Sam čovek

pustinja, a svi ljudi - eto bezbroj pustinja u ovome svetu. Šta ostaje čoveku, Šta? Šta

Sveti Preteča vidi u ovome svetu? Ništa osim greha, ništa osim smrti. Tvorac njihov

đavo. Spasenje samo Bog, samo Bog. Preteča sam osećao se nemoćan da te pustinje

pretvori u raj, osećao se nemoćan da ljude spase od greha. I kad su počeli k njemu










dolaziti ljudi učeni i pitati ga: "Zar nisi ti Hristos", zbog svetog života njegovog, on je

odgovorao: Ja, ja nisam dostojan da odrešim remena na obući NJegovoj". On je nesravnjeno

"veći od mene". On je Bog, ja sam čovek, "On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem"[14].

Duhom Svetim i ognjem - da sprži, spali sve grehe i oživi pustinje ljudske i duše ljudske

pretvori u raj. Eto, ko je potreban svetu!

Čovek, nikad čovek ne može pomoći ljudima, čovek ne može uništiti greh, ne može

uništiti smrt, čovek ne može uništiti đavola. Kakav Preteča, kakav Prorok?! Šta je

govorio narodu u pustinji? Samo jednu reč: "Pokajte se jer se približi Carstvo Božje"[15].

Pokajte se jer se približi Carstvo Nebesko... Šta mogu da vam kažem, ljudi? Šta je u meni i u

vama, šta je u ovome svetu? - Greh do greha. Smrt do smrti. A nas od toga može spasti

samo Bog. I eto, ja sam došao ispred NJega, na šest meseci ispred NJegovog rođenja,

ispred NJegove pojave u ovome svetu, da Mu predstavim svet da mu kažem ko smo mi.

Eto ko smo, Gospode! Grešnici, grešnici... Samo grešnici i roblje smrti, Večno roblje

smrti. Samo Ti - Ti Bog, možeš nas spasti od greha i od smrti.

I zaista, život Svetoga Preteče u ovome svetu bio je u tome da ide ispred Gospoda, da

bude NJegov Preteča, Preteča Bogu Koji se javio u telu, Preteča NJegovog Svetog

Evanđelja, Preteča NJegove Crkve, Preteča svih NJegovih Apostola - kako se On naziva

u današnjim molitvama: "vaseljenski Apostol". Preteča i svih Mučenika; da, Mučenika,

jer je postradao od Iroda, ubijen. A šta je njegov život bio do jedno neprekidno

mučeništvo od kolevke do groba; pustinja, pesak, strašna vizija grehova ljudskih, smrti

ljudskih, tu, tu radosti nije bilo za njega. Vele da se nikad nasmejao nije. Nije ni čudo.

Isto tako pišu i očevici Gospoda Hrista da se Gospod Hristos nikada smejao nije u

ovome svetu. Kako da se smeje Bog, Koji vidi ljude zarobljene smrću sa svih strana?

Kako da se smeje Preteča kome je Bog otvorio oči duše da sagleda sve grehe ljudske, sve

grehe roda ljudskog? Ne. Morao je pobeći svaki osmeh sa lica velikog Pustinjaka Božjeg,

Svetog Jovana Krstitelja

I on priprema duše ljudske za dolazak Spasitelja sveta, priprema ih - kako? Pokajanjem,

pokajanjem! To je jedina vrlina koja privodi Bogu, i onda i danas. Pogledajte danas u

sebe i u svet oko sebe: gle, kakvi vihori greha, kakve oluje greha, bezakonje, užasi,

strahote! Šta ti ostaje, brate? Da se kaješ, da se kaješ za sebe i za braću oko sebe, za ljude

oko sebe. Puno je i mnogo je onih koji neće da se kaju, koji ne vide grehe svoje, koji ne

vide zločine svoje, a ti kao hrišćanin, ti se kaj za njega i moli se u sebi za njega: Gospode

pokaj ga! Pokaj braću oko mene, a pokaj prvo mene samog! Nauči me da se borim

protiv greha i da savladam svaki greh u sebi. Jer šta hoće pokajanje, radi čega je

pokajanje u ovome svetu? Da ubije greh što je u tebi i u meni, da ubije greh u svetu. To

je bila glavna propoved i glavno Evanđelje Svetoga Jovana Krstitelja - pokajanje. A i

Gospod Hristos počeo je od pokajanja. On je prihvatio tu lozinku spasenja, On je



propoved svoju počeo: "Pokajte se, približi se Carstvo Nebesko"[16], da bi pokazao da je

Sveti Jovan NJegov Prorok i Preteča; da isto Evanđelje počinje Jovan, a izvršuje ga Sam

Gospod Hristos, Sam Bog.

Šta je važilo za stari svet kad se Gospod javio u ovome svetu, to važi za svako vreme, to

važi i za nas danas. Gospod je došao u ovaj svet da svet spase od greha. Zato je slao

ispred sebe bezbrojne Proroke, slao Apostole, i šalje neprekidno Svetitelje velike kroz

rod ljudski, da nas ljude spasavaju od greha, spasavaju od smrti, osiguravaju nam Život

Večni, život besmrtni. Zato je Gospod, braćo, osnovao Crkvu i dao nam u njoj ne samo

sve nebeske darove, dao nam u njoj Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu LJubav, Večno

Dobro. I još nešto više od toga: dao nam Večne i Besmrtne ljude, Svete ljude, Svetitelje;

ljude koji su pobedili smrt, ljude koji su pobedili greh, ljude koji su pobedili sve đavole

ovoga sveta i onoga sveta.

Kakvo je bogatstvo Gospod dao svetu kroz svakog Svetitelja? Eto, takvo bogatstvo je

objavio i najavio kroz prvog Apostola Svog - Svetog Jovana Krstitelja; kroz prvog

Mučenika Svog - Svetog Jovana Krstitelja; kroz prvog Evanđelistu Svog - Svetog Jovana

Krstitelja. I svi drugi Svetitelji Božji, sve su to oličene pobede nad grehom. Prvo nad

grehom, a iza greha nad smrću, a iza greha i smrti - pobede nad đavolom. Eto, to je

svaki Svetitelj: pobedio svaki od njih tom silom Hristovom: Večnom Pravdom Božjom

pobedio sve nepravde ovoga sveta; Večnom Istinom Hristovom pobedio sve laži ovoga

sveta. Nema laži, nema neistine koju ti kao hrišćanin ne možeš da odbaciš od sebe, ako

si pravi hrišćanin. Jer Gospod Hristos i jeste Istina, Večna Istina, sva Istina svih svetova.

Sve što je u ovome svetu, ako nije od Hrista i sa Hristom - laž je, obmana je, prevara je.

Samo NJegova Istina jeste Večna Istina, besmrtna Istina; nikakva smrt je ne može

uništiti, nikakvi ljudi je ne mogu uništiti, nikakvi hristoborci, ni crkvoborci.

I danas i juče i sutra, i pre toliko vekova i posle toliko vekova, progoniće Istinu Hristovu

ljudi u ovome svetu. Đavo neće Boga, to je jasno; đavo kleveće na Boga, to je razumljivo;

đavo se bori protiv Boga, sasvim pojmljivo. LJudi koji vole laž i ljudi koji propovedaju

obmanu, ljudi koji smatraju da Hristos nije Bog, ti ljudi svim silama svojim ustaju na

Hrista i gone Ga, neprekidno gone, kroz vekove gone, ali svi oni padaju kao nemoćne i

slabe paučine. Gospod Hristos ostaje, NJegova Večna Istina ostaje, njegovi večni

Svetitelji ostaju, pomažu, isceljuju; ostaju u ovome svetu kao Večni Pobednici greha i

smrti.

Eto, sinoć mi smo dočekali Svete Mošti drugoga velikog Jovana, Svetog Jovana

Zlatousta, drugog velikog pustinjaka. Strašne neprijatelje on je imao u životu dok je bio

Patrijarh Carigradski. Carica ustala na njega, velikaši, a on, on anđeo Istine Hristove,

arhistratig Večne Istine Hristove, neustrašiv: "Carice, Istina Hristova za mene je sve,


ispred svih, ispred tebe". Gonjen, progonjen, umro u izgnanstvu... A gle, Gospod

sačuvao njegovo telo netruležnim, Svete Mošti njegove, toliko je bio on svet. I eto delić

svetih mošti njegovih mi smo dobili sinoć. Poslala nam braća pravoslavna sa ostrva

Patmos iz Grčke, da i mi imamo veliku svetinju: da nas on, veliki branitelj, veliki

Apostol, veliki Evanđelist Hristove Večne Istine uči, poučava i brani od zlih sila, od zlih

učenja, od obmana i laži i prevara i bajki. Jer ovaj svet pati od bezbroj lažnih učenja, a

on - Evanđelist Večnog Evanđelja, Ispovednik jedinog Istinitog Boga u svima

svetovima, Gospoda Hrista. Eto, njegove Svete Mošti su tu među nama, došle su u

Srpsku zemlju, svedočanstvo i svedok - čega? Pobede Hristove nad smrću, pobede

Hristove nad truležnošću tela, pobede Hristove nad grehom i nad svakim đavolom!

Takav junak, takav svejunak, takav nepobedivi pobednik došao je u našu malu obitelj,

da bude svedok svojim Svetim Moštima - Večnog Evanđelja Hristovog, da bude svedok

NJega - Jedinog Istinitog Boga.

I mi danas slaveći Svetoga Jovana Preteču, zahvaljujemo Gospodu što nas je udostojio

da na veliki dan možemo zahvaliti i za tako veliki dar, što nam je podario delić Svetih

Mošti Svetoga Zlatousta. Zlatoust - to je najrečitiji Blagovesnik Hristove nauke u svima

vremenima. Zlatoust je, ustvari, sveti Evanđelist, Zlatoust je ustvari Sveti Apostol,

Zlatoust je i Mučenik i Ispovednik, Zlatoust zaista nezamenjivi Vaspitač roda ljudskog.

Na njemu se najviše vaspitavao i naš Sveti Sava, i prvi hram koji je podigao, pored

hrama Svetoj Bogorodici, bio je hram Svetom Jovanu Zlatoustu. Kaže se da je Sveti Sava

duhovno izrastao iz njega, i živeo njime, i vaspitavao se njime, i postao duhovni Vođ i

najveći Svetitelj Srpskoga roda.

Danas, na dan rođenja Svetoga Preteče neka bi Blagi Gospod molitvama Svetog Preteče,

njegovih roditelja i Svetog Jovana Zlatousta, otvorio put pokajanja svakom srpskom

srcu, otvorio put pokajanja svakom ljudskom biću širom ovoga sveta: da se sve pokaje

pred Hristovom Istinom, da se sve odrekne lažnih bogova i pokloni Jedinom Istinitom

Bogu - Gospodu Hristu; da se sve pokloni NJegovim nepobedivim Svetiteljima, na čijem

čelu stoji Presveta Bogomajka sa slavnim, najvećim između rođenih od žena, Jovanom

Krstiteljem, i u njihovoj blizini, najvećoj blizini njihovoj, Svetim Jovanom Zlatoustom.

Eto, njih prizivamo, njima sve poveravamo, neka nas oni vode i rukovode kroz naše

pustinje, kroz evropske pustinje, kroz nove moderne pustinje koje stvaraju univerziteti,

nauke, fabrike, avioni, tehnike, kulture, civilizacija. Pustinje... samo pustinje stvaraju

duhovne... Zar nije pusta duša u kojoj nema Boga, zar nije pusta duša u kojoj nema vere

u Hrista, zar nije pustinja duša u kojoj nema ljubavi evanđelske, dobra evanđelskog,

blaga evanđelskog; zar nije pustinja duša čovekova koja se ne moli Bogu? O, kad bi

samo mogli pogledati kako je u duši i sagledati šta je u njoj! Svaki bi se užasnuo, svaki

bi prosto pobegao od strašnoga prizora u takvoj duši. Jer, šta može biti u takvoj duši

koja ne zna za Boga, koja nema Boga, šta? - gresi, samo gresi, nepokajani, a svaki greh to

je smrad pred Bogom, vele Sveti Oci. Svaki greh je smrad pred Bogom. A gresi

nepokajani, gresi neispoveđeni, gresi koji ispunjuju dušu koja nema Boga i neće Boga,

kakvom čine tu dušu, šta je u njoj, šta je od nje?

Neka Blagi Gospod, molitvama velikih Svetitelja Svojih, otvori oči dušama ljudskim da

progledaju i istinu ugledaju, da se probude. "Noć prođe i dan se približi"[17], a zora tog

dana - to je Sveti Jovan Krstitelj. Noć kojom caruju greh i smrt prođe, dan se Hristov

javlja, dan Vaskrslog Gospoda Hrista, Koji pobeđuje smrt u svakoj duši u celome svetu i

osigurava Život Večni svakome čoveku hrišćaninu koji veruje u NJega.

Mi pravoslavni hrišćani živimo u ogromnom moru milosti Božjih, u raju milosti Božjih.

Bezbrojni Svetitelji Hristovi stalno su oko nas. Svaki dan ih Crkva slavi i proslavlja, a to

su naši Učitelji, naši Vođi kroz ovaj svet, kroz ovaj život. Danas, Sveti Preteča vladao je

današnjim danom i današnjom noći, a on nam je dat od Gospoda da nas vodi kroz ovaj

dan bez greha i kroz ovu noć bez greha. Sutra, Sveta Velikomučenice i

Prepodobnomučenica Fevronija, koja je takođe postradala za Gospoda Hrista. Novi

Apostol, novi Ispovednik, novi Pomoćnik naš koji pobeđuje greh za nas i smrt pobeđuje

za sve nas. I tako svaki dan, braćo, iz dana u dan nas vode i rukovode Svetitelji Božji. I

mi pravoslavni hrišćani zato se svaki dan molimo Bogu da nas oni rukovode kroz ovaj

svet, jer je sigurno da ćemo, vođeni i rukovođeni njima, odbaciti od sebe svaki greh,

svaku smrt, svakog đavola i vođeni njima stići u Nebesko Carstvo, da zajedno sa njima

slavimo Čudesnog i Nezamenljivog Boga našeg, Gospoda Hrista, Kome neka je čast i

slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Mt.11,11

2. Lk. 1,6-13

3. Lk. 1,14

4. Mt. 2,13-18

5. Reči u zagradi dodate po smislu, jer su nejasne na traci. - Prim. uredn.

6. Lk.1,13

7. Lk. 1,18


8. Lk. 1,20

9. Lk. 1,19

10. Lk. 1,60

11. Lk. 1,63

12. Lk. 1,64-76

13. Mp 1,6

14. Mt. 3,5-11

15. Mt. 3,2

16. Mt. 4,17

17. Rm. 13,12

Beseda 2. na rođenje Sv. Jovana Krstitelja


Danas, danas Pustinjak ide, ispred koga? Na šest meseci ranije[1] ulazi u ovaj svet - ko?

Pustinjak Jovan Krstitelj. Za hleb znao nije, jeo je travu, divlji med celog života[2]. Za

krov nad glavom znao nije, živeo je u pustinji: nebo pokrivač, zemlja postelja, suvi, vreli

pesak. Haljina, samo koža od kamile. A on sav vezan za Nebo, Anđeo na zemlji. Zaista,

Anđeo na zemlji. Sam Spasitelj kad su Ga pitali o Jovanu Krstitelju, odgovorio: Ovo nije

samo Prorok, on je više od proroka, on je Anđeo, Anđeo u telu[3].

Taj Anđeo u telu javio se ispred koga u ovome svetu? Javio se ispred Boga. Trebao je

Bog da siđe u ovaj svet, a ko da mu prokrči put, ko da proputi put Bogu Koji se javlja na

zemlji, zemlji koja se sva pretvorila u pustinju greha i smrti? Koga da pošalje Gospod

ispred NJega, ispred Sebe Sama? NJega - velikog Isposnika, neprestanog Molitvenika,

Pustinjaka još od kolevke. Kako ovaj svet, kako greh sveta nikako ne podnosi Boga i

Pravde NJegove u ovome svetu, od malena, eto, i njega gone. Majka beži od Iroda sa

njim u pustinju i umire, i dete ostaje malo, odojče takoreći. Anđeli ga čuvaju, Anđeli ga

odhranjuju.

Jovan u pustinji živi[4] svo vreme do tridesete godine, i kao dete, i kao dečak, i kao

mladić, živi u društvu zverinja. LJudi, ispred njega ljudi, nepregledno okajanje greha i

smrti. Nije on uzalud bio u pustinji. Nije on uzalud bio pustinjak. Sav ovaj svet, braćo,

bio je pretvoren u pustinju smrti, u pustinju greha. Smrt je ovladala rodom ljudskim,

ovladala pomoću greha. Spasenja nije bilo. Proroci samo su vapijali ka Bogu. Pravednici

starozavetni pravdom svojoj propovedali su Boga, ali oni nisu mogli da učine - šta?





Nisu mogli da spasu svet od smrti, od greha, da ovu pustinju smrti pretvore u raj

besmrtnosti. To, to je moguće samo Bogu.

I zato se javio Gospod Hristos u ovome svetu. Zato je Bog i postao Čovek. Tu Blagovest:

da Bog postaje Čovek, i da taj Bogočovek Hristos pobeđuje smrt i greh i đavola, tu

Blagovest, to Evanđelje neba i zemlje najasnije posvedočio je i doneo je Sveti Jovan

Krstitelj. On, bio je tako veliki pred ljudima, da su ljudi pomišljali: Da nije to Hristos?[5]

Da nije to Mesija? Da nije to onaj Spasitelj koji je obećan od Proroka da će doći i spasti

svet od greha, smrti i đavola? On se branio i govorio: "Ne! Ja nisam Hristos. Ja sam poslan

ispred NJega![6] Radi čega? Da vam kažem glavnu istinu i poruku Neba. Nebo poručuje

zemlji - šta? "Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko"![7] Eto, to hoću da vam kažem.

Šta je čovek? Šta su ljudi? Roblje greha i smrti! Ja među vama, i ja sam rob greha i smrti!

Ja vas ne mogu osloboditi od toga, ni smrti, ni greha. On je tu među vama. On, Mesija

Koji će vas osloboditi od greha i smrti. ,Ja nisam dostojan da odrešim ni remena od obuće

NJegove"[8], i samu obuću NJegovu nisam dostojan da ponesem. Toliko je On veliki, jer

je Bog. On je Bogočovek, a ja čovek, i ti čovek, i svi mi ljudi, a to znači svi robovi greha i

smrti, robovi greha i smrti u ogromnoj pustinji smrti.

Čoveče, ti umireš bez Hrista! Sigurno moraš umreti, jer šta je to u tebi no greh i smrt. I

đavo, koji kroz grehe šunja se u svaku dušu, u svačiju bez izuzetaka, bio car, patrijarh,

svetitelj, monah, mirjanin. Kada čovek voli greh, to znaj, kroz taj greh u njega ulazi

đavo. Ne, đavo neće pokazati lice svoje. On se vešto krije iza slasti grehovnih. I kad tebe

namami slašću grehovnom, on se onda uvuče u tvoju dušu i takvu dušu pretvori u

pustinju smrti. Sve što je božansko umire u njoj: pravda, ljubav, želja za Bogom,

molitva, post, sve to izumire kada se greh nastani u tvojoj duši. Obrati pažnju, brate, jer

to je istina.

Gle mi Srbi, ostavismo post, ostavismo molitvu, zaboravismo Boga, i Srpska se zemlja

pretvorila u pustinju, u pustinju greha i smrti. Šta je? Gde je pravda? Gde su Srbi? Gde

je svetosavska duša srpska? Pogaziše Sveto Evanđelje, crkve opusteše. Seti se Srbin

Boga dvatri puta u godini. A duša ti data besmrtna da živiš radi Neba i Večnosti, da

pobediš sve što je smrtno, svaki greh, čoveče, nesrećni Srbine! Srpska zemlja od

bezbožništva našeg, od maloverja našeg, pretvorila se u pustinju. Pustoš i pustinja: od

Subotice pravo do Đevđelija i od Jadrana do Timoka, Srbi podivljali. Srbi zaboravili na

sve što je svetosavsko, na sve što je evanđelsko. Pojurili Srbi u bioskope, pojurili Srbi za

kulturom evropskom, pojurili Srbi za garderobom, za obućom evropskom, za haljinama

evropskim. Bacili svoje običaje, bacili svoju svetu narodnu nošnju. Oblače se kao Cigani

i Ciganke. Hej, Srbi! Pustinja. Pustoš. To je Srpska zemlja, a skoro i svaka srpska duša.





Ko od vas živi, ili od nas, po Evanđelju Hristovom?! Ko je kršten među vama? Ko?

Sveštenici izdali Boga. Mnogi. Profesori izdali Boga. Generali izdali Boga. Psovke. Avaj,

Gospode! Nema na zemlji parče zemljišta na kome se toliko huli Bog i ruga Božanstvo.

Juče, koliko juče govori prijatelj koji je doputovao, jedva sam izdržao u autobusu, veli,

jedva od psovki silnih. Psuju ljudi, avaj, psuju i žene! Žene psuju! Haj! Haj! Haj!

Gadosti! I žene, žene psuju. Kakva sramota! Srbi, šta vam je u duši osim bluda? Šta osim

psovki? Je li u tome vaš život? Jeste li zato poslani na ovaj svet? Jeste li zato potomci

Svetog Save? Da sve opoganite, prvo dušu svoju, jezik svoj, nesretni jezik. I onda, onda,

šta vam ostaje u ovome svetu? Pustinja smrti i greha. U ovome svetu nova pustinja.

Tamo, tamo ćeš videti šta je psovka, tamo ćeš videti da će ti se duša ispaštati za psovku

jezika. Zato, zato što jezik, koji ti je dat da hvališ Boga i da braću sa njim tešiš, ti si

pretvorio u oruđe demonske psovke, služiš đavola svojim jezikom. I misliš na neko

dobro, misliš da će Gospod blagosloviti tebe, tvoje prljave gadosti, grehe, tvoj gnoj? Ne!

Ne blagosilja Gospod to! Nego eto, vi ste kulturni, vi slušate radio, iz kuće si izbacio

ikone, a uneo Si radio; seljačke kuće unose televizore, a izbacuju ikone iz svojih kuća.

Hej, Srbi, Srbi! Vi ćete zajedno s tim vašim televizorima, zajedno sa vašim radio-

aparatima otići da vas đavo u paklu veseli u svojim, u svojim bogohulstvima. Pa ćete

onda videti da je sve kasno. Vaš je život bio lažni život u kulturi takozvanoj, život u

lažnoj civilizaciji, život u lažnoj modi, u lažnim zadovoljstvima, život u lažnim

radostima. Sve će biti kasno, sve!

A gle, Gospod naš sišao u ovaj svet, radi čega? Da baš tu strašnu smrt koja plaši tebe i

mene, zatre. Da nam da silu da vaskrsnemo iz svakoga greha. Da pobedimo svaki greh:

i mržnju, i zavist, i psovku, da sve to izbacimo iz sebe. Ko smo mi ljudi? Stvorenja

Božija, bogolika stvorenja Božija. Da Bogu služimo. Da ceo ovaj svet pretvorimo u hram

Božiji, a mi da budemo bogoslužitelji, svi od prvog do poslednjeg. Radi toga je čovek

stvoren, a ne radi psovke, ne radi greha, ne radi smrti.

Gospod se Blagi spustio u ovaj svet da svaki koji veruje u NJega dobije Život Večni[9]. Da

svaki koji veruje u NJega oseti sebe besmrtnim i večnim, to je hrišćanin, to je Srbin.

Oseća sebe u ovome svetu kroz veru u Gospoda Hrista besmrtnim i večnim. Zna Srbin

koji veruje u Gospoda Hrista da je on stvoren za onaj svet, za večno Carstvo Nebesko.

Da je ovaj svet samo škola u kojoj se mi učimo Svetom Evanđelju i učimo Večnome

Životu. Ovaj svet, ovaj privremeni život nije ništa drugo no evanđeljska Hristova škola,

u kome čovek treba da se uči Večnome Životu; i kad izađe iz tela, u trenutku smrti

telesne, da uzleti duša u Nebesko Carstvo, u Večni Život, među Svetitelje i Anđele.

Tu Blagovest: da je Mesija došao u ovaj svet, Spasitelj došao, eto Ga tu među nama, prvi

najsjajnije, najsilnije, najgromovitije objavljuje Sveti Krstitelj Jovan. Išao je ispred NJega,


i ispunilo se proroštvo njegovog oca: da će on ići ispred lica Gospodnjeg i pripremiti

narod[10] za Carstvo Hristovo, pripremiti ljude za spasenje, otvoriti oči ljudima, oči im

otvoriti i pokazati im radi čega su u ovome svetu. "Pokajte se, jer se približi Carstvo

Nebesko!"[11] Hristos je među vama - Bog u telu, a to je Carstvo Nebesko. On, kada Bog

dolazi u ovaj svet, šta donosi sa Sobom? On donosi sve: donosi Večni Život, donosi

Večnu Istinu, Večnu Pravdu. Radi toga je Gospod došao u ovaj svet. To niko ne može

dati nama ljudima. I tu veliku istinu, tu veliku stvarnost eto, objavljuje Sveti Preteča.

Zato je došao u ovaj svet ispred Gospoda na šest meseci, da krči put NJemu, da bi

pripremio svakoga koji hoće da spase sebe od smrti, od greha, od đavola. On, javio se u

ovome svetu da svi poveruju kroz njega u došavšeg Mesiju. Da svi poveruju kroz njega

u Boga ovaploćenog - Gospoda Hrista. To je bila sva njegova misija, sav posao u ovome

svetu. On, od rođenja do smrti ne zna ni za šta drugo do Gospoda Hrista, za Boga i

Spasitelja, još u utrobi matere svoje[12]. Kad je Presveta Bogomajka došla Svetoj

Jelisaveti da je pozdravi, on je još u utrobi majke svoje zašrao od radosti što je došla Majka

Gospoda[13]. I tada, tada pa do kraja ovoga života samo je jedno znao: služiti Gospodu,

Spasitelju, Bogu Isusu Hristu, Koji je, eto, došao u ovaj svet, među nama je. Radi čega?

Da nam da sve što je Nebesko! Da nam da Nebesko Carstvo! A Nebesko Carstvo daje se

samo onda kada se čovek oslobodi greha, i tebi i meni. Ne mogu ja voleti greh i tada

dobiti Carstvo Nebesko od Gospoda. Ne, ne! Vara sebe svako koji tako misli! Pokajte se

jer se približi Carstvo Nebesko!

Zbog čega se kajemo, Sveti Pretečo? - Radi grehova. Jer greh, to je sila, mračna sila koja

odvaja od Boga. Ne samo odvaja, nego odbacuje od Boga daleko, toliko daleko odbacuje

od Boga da greh ako ostane u čoveku i ne pokaje se, iskopa strašnu provaliju između

njega i Boga, i on nikada preko te provalije ne može da priđe Bogu. Setite se bogataša u

Spasiteljevoj priči o bogatašu i Lazaru. Sveti Avram veli bogatašu: "Između vas i nas je

velika provalija, niti mi možemo odavde k vama, niti vi odande k nama"[14]. To je rečeno za

svaki greh, za svaku smrt. A greh jeste ta sila koja stvara smrt u našoj duši, koja nas

odvaja od Boga. I mi smo se odmakli od Boga sve dotle dok ne poverujemo u Gospoda

Hrista, sve dok se ne pokajemo. Pokajte se jer se približi Carstvo Nebesko. Dok ne

omrznemo greh svoj, dok ne omrznemo grehe braće svoje. Ako se ne budemo trudili da

sebe očistimo od greha, zašto bi braću svoju mrzeli zbog greha. Osuditi njihove grehe,

ali ljubite grešnike to je Evanđelje Svetog Preteče.

On u svojoj pustinji ništa drugo znao nije. On gleda Boga u telu kako ide kroz ljude,

kako živi među ljudima, i propoveda NJegovo Evanđelje. Gospod Hristos ćuti,

Božanski mudro ćuti dok NJega propoveda Preteče i Krstitelj. Al' kad su umukla

pravedna usta Svetoga Preteče, kad je on svršio svoj veliki i sveti posao na zemlji,

evanđelski posao, kada ga je Irod posekao za pravdu i istinu Božiju[15], progovorio je







Gospod Hristos. Veli Sveto Evanđelje: od tada, od tada, od kada Irod poseče Jovana, od

tada Isus počinje propovedati Evanđelje Svoje govoreći: "Pokajte se, jer se približi Carstvo

Nebesko!"[16] Spasitelj, kao što vidite, prihvatio je Evanđelje Svetog Preteče i njime

počeo Svoj veliki spasiteljski posao u ovome svetu, veliki podvig svečovečanski. Počelo

je time spasenje sveta od greha, smrti, đavola.

Preteča nije ništa drugo radio no privodio Gospoda Hrista ljudima. On je sav rod

ljudski priveo Gospodu i rekao: Gospode pogledaj! Evo, evo pustinja do pustinje, evo

greha do greha, evo smrti do smrti, evo đavola do đavola. To smo mi ljudi, Gospode!

Samo nas Ti možeš spasiti. Pored svega toga, samo Ti možeš sve pustinje naše pretvoriti

u Raj. Samo Ti možeš nas smrtne i smrtnike pretvoriti u besmrtne. Ti, Pobeditelju smrti!

Ti Vaskrsitelju! - I Gospod je zaista Svojim Božanskim podvigom na zemlji to i učinio.

Pobedio je smrt i dao nam beskonačni Život Večni. Pobedio greh i dao nam sveti život.

Pobedio đavola i dao nam Boga. I čovek Hristov, i čovek hrišćanin novi je čovek. U

Hristu novaje tvar[17], novi čovek, nebeski čovek. Bez Hrista smo bili smrtni, i grehovni,

i đavoljubivi. Gle, sa Gospodom Hristom postajemo nebeski ljudi, postajemo Anđeli

kao i Sveti Preteča, jer nećemo greh, jer mrzimo greh, jer se borimo protiv greha. To smo

mi hrišćani.

A kako tek smemo i možemo nazivati sebe hrišćanima kada mi svakodnevno živimo u

pakostima, u zlobi, u zloći, u mržnji, u gadostima, u psovkama, u bludu, u nečistoti, u

poganštinama? Kako smo hrišćani? Trgni se, čoveče, iz greha! Jedanput si poslan na

ovaj svet, jedanput te Gospod poslao i dao ti telo. Pogledaj sebe, pitaj se: ko sam ja?

Radi čega sam na ovome svetu? Zašto mi je dato ovo telo? Pogledaj, jedanput dato. Da li

zato da se pretvorim ja u kaljugu, u pljuvaonicu? Ili mi je dato za nešto veće? Bog se nije

šalio kada je stvarao čoveka. Dao mu je telo i dušu da čovek u telu i u duši proslavalja

Boga; da i duša i telo postanu hram Božiji[18]; da i duša i telo postanu besmrtni i večni,

pobede smrt, pobede greh, pobede đavola, pobede pakao.

Eto, radi toga si stvoren. Radi toga je Gospod sišao u ovaj svet. Nije žalio Sebe iz ljubavi

prema tebi, prema rodu ljudskome. Uputio se radi tebe iz Svog čovekoljublja, i došao k

nama da nas razbudi iz naše zaspalosti u smrti; da nas razbudi iz naše zaspalosti u

našim gresima, u našim slastima, u našim lenjostima, u našim gadostima; da nam otvori

oči da smo mi besmrtna večna bića i da nam valja iz ovoga sveta preći u onaj svet, a

tamo - Raj i pakao. I ti i ja, i svako od nas mora ili na desnu stranu u Raj, ako je bio

dobar hrišćanin na zemlji; ili na levu u pakao, ako se nije pokajao, ako je greh negovao,

ako je u grehu živeo i sa grehom izašao iz ovoga sveta, kroz kapiju smrti.

Eto Svetog Preteče koga Crkva proslavlja danas, njegovo sveto rođenje. Eto njega, koji

ide ispred Gospoda Hrista i krči Mu put. On je radi nas danas gotov da ide ispred nas, i




da nas vodi Gospodu Hristu. Ali, mi smo dužni da njegovo Evanđelje sprovedemo u

život: Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko. Pokajte se od svakoga svoga greha, a

najpre od psovke, nesretne psovke. Pokajmo se i krenimo kroz ovaj svet sa verom u

Gospoda Hrista, sa ljubavlju prema NJemu, kloneći se greha kao od najvećeg

neprijatelja, kao najveće strahote, jer greh, jedini greh odvodi u pakao. I prigrlimo

vrline, prigrlimo veru, ljubav, post, molitvu, milosrđe, da bi nas one iz ovog sveta izvele

i uvele u Carstvo Nebesko. Tamo, gde opet ispred svih ljudi najbliži Bogu stoji čudesni

Sveti Preteča, toliko veliki i tako veliki da i Sam Gospod Hristos objavljuje među svima

da je on Najveći između svih rođenih od žena[19].

Neka nas on vodi, on rukovodi. Neka njegov današnji Praznik bude naš dan vaskrsenja,

naš dan pokajanja, pokajanja svih nesretnih Srba širom Srpske zemlje. Da se sve što je

naše pokaje, da sve što je srpsko i hrišćansko grehe svoje okaje. Da služimo Gospodu,

vođeni i predvođeni čudesnim i divnim NJegovim Svetiteljem i Pretečom - Svetim

Jovanom. Da nas on spasava silom svojom i oslobodi od svakoga greha, od svakoga zla,

od svake smrti, od svakoga đavola. Poverimo sebe njemu i on će nas sigurno odvesti u

Carstvo Nebesko. Zato što, ispunivši njegovo Evanđelje o pokajanju, mi nasleđujemo i

dobivamo Carstvo Nebesko. Amin.

NAPOMENE:

1. Lk. 1,17.26

2. Mt. 3,4

3. Lk. 7, 26-27; Mp. 1,2

4. Lk. 1,80

5. Jn. 1,19-20

6. Jn. 3, 28

7. Mt. 3, 2

8. Lk. 3, 16

9. Jn. 3,16

10. Lk. 1,76


11. Mt. 3,2

12. Lk. 1,15

13. Lk. 1,41

14. Lk. 16, 26

15. Mt. 14,10 13

16. Mp. 1,14-15

17. 2Kop. 5,17

18. 1 Kop. 3,16; 6,19

19. Lk. 7, 28

Beseda 3. na rođenje Sv. Jovana Krstitelja

1974. godine u Manastiru Ćelije

sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Evo velikog Praznika, evo Praznika Najvećeg čoveka

u rodu ljudskom, jer danas praznujemo rođenje Svetoga Preteče. Čoveka - ali više

Proroka, više Anđela, više Monaha, više Apostola, više Evanđelista. Sve je on to u sebi

imao, zato je Spasitelj i izrekao najveću pohvalu o njemu, da je on "Najveći između

rođenih od žena". Najveći između rođenih od žena[1]. Zamislite takvu pohvalu! Nije tu

pohvalu izrekao čovek, ni Prorok, ni Apostol - već sam Bog, Gospod Hristos, Koji je

postao čovek i došao u ovaj svet. I gledajući sav rod ljudski, On je njega istakao kao

Najvećeg u rodu ljudskom. Zašto? Zar je veći od Apostola Pavla, zar je veći od Apostola

Petra, zar je veći od Evanđelista Jovana? Da, veći. U čemu je veličina njegova? Evo u

čemu.

Gospod ga je poslao u ovaj svet kao Preteču, kao Predhodnika - čijeg? Gospoda Hrista.

Kao prethodnika Boga Koji se rađa u telu. Preteča znači predhodnik, i on je išao ispred

Gospoda Hrista. Gospod Hristos je došao u ovaj svet da bi sav svet išao za NJim, ne

ispred NJega. A On je odredio Preteču Svetoga da ide ispred NJega. Šta to znači? To

znači ovo: ovaj svet do dolaska Gospoda Hrista bio je zmijarnik. Ovaj svet do dolaska

Isusa Hrista bio je trnjak greha, zmijarnik strasti, užas zločina. Sve je to ovaj svet bio. I

Gospod je dao Preteči da sagleda sve grehe svih ljudi na zemlji. Kako je to strašan dar!

Zamislite da na vas padne ta strašna muka da u jednom trenutku sagledate sve grehe


roda ljudskog, sve užase, sve smrti, sve đavole koje smo doveli u ovaj svet. I on, niko

ispred njega, a on ispred Gospoda Hrista ide i krči zmijarnik i krči trnjak i razgoni

đavole, priprema put Božanskim nogama Gospoda Hrista[2]. Zaista, put Mučenika i to

Svemučenika, put Apostola i Sveapostola, put Evanđelista i Svejevanđelista.

Vele i pišu da Sveti Preteča nikada se nije smejao. Kako se mogao smejati čovek koji

pred sobom vidi sav rod ljudski, svu istoriju sveta? Vidi sve grehe, vidi sve strašne

povorke smrti, vidi sve bezbrojne legione đavola. Sve to, sve to mi smo ljudi doveli u

ovaj svet. Ne zveri, ne neki naročiti životnjski zločinci, nego mi ljudi. Mi smo uveli greh

u ovaj svet, i smrt uveli u ovaj svet, i đavola uveli u ovaj svet. I sve to, eto, Sveti Preteča

je imao pred sobom, sve je to jurišalo na njega. Jer je za njim išao Gospod Koji je postao

čovek, da bi nas oslobodio od svih tih grehova, svih tih smrti i svih tih đavola. Zato je

lice Svetoga Preteče uvek bilo tužno i verovatno uvek uplakano. Nikad se smejao nije!

Isto tako pišu crkveni istoričari da se Gospod Hristos nikad smejao nije. Kako se mogao

smejati Gospod koji je došao i uzeo na Sebe sve grehe roda ljudskog, uzeo na Sebe sve

smrti roda ljudskog[3], uzeo na Sebe sve demone roda ljudskog? Kako se On mogao

smejati? Tužan, uvek tužan, gledajući ljude kako, pre nego što je On došao u ovaj svet

da ih spase svega toga, svih tih užasa, mnogi od njih neće spasenje. Neće da idu za

NJim. A gle, Preteča je išao ispred NJega. I šta? Pokazao put, iscelenje od svih grehova,

iscelenje od svih strasti, oslobođenje od svih demona. Kako? Pokajanjem[4]. Zato je

Preteča Sveti Apostol pokajanja, Prorok pokajanja, Mučenik pokajanja, Evanđelist

pokajanja. Jer je objavio taj lek, taj svelek za grehe ljudske. Jer pokajanje jeste lek za

svaki greh roda ljudskog, za svaki greh moj i tvoj i svakog ljudskog bića. I Gospod je to

objavio došavši u ovaj svet, postavši čovek. Sveti Preteča je svoju propoved, svoje

Evanđelje, naročito sabrao u ove reči: "Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko"[5]. Kako

se to približi Carstvo Nebesko? U kome? U Gospodu Hristu. Sišao je Bog u ovaj svet, kako

sa Bogom da ne dođe Carstvo Nebesko? Nebesa su suviše mala, nebesa su kaplja prema

veličini Boga i Gospoda Hrista.

I tu reč Svetoga Proroka i Preteče: "Pokajše se, jer se približi Carstvo Nebesko", prihvatio je

Gospod Hristos, i od toga i time počeo Svoje Evanđelje. On je počeo Svoje Evanđelje

rečima: "Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko"[6]. Eto, sav Preteča je pred NJim. Svo

Evanđelje je u rečima ovim: Carstvo Nebesko nosi nam - šta? Nosi nam Večnu Istinu,

Večnu Pravdu, Večnu LJubav, Večni Život, Raj. Nosi sve ono što je Božansko, nosi sve

ono što je bez greha, bez strasti, bez zla i bez đavola. I tako je Gospod produžio

Evanđelje Svetoga Preteče i dao nam lek za svaki greh.

Zato je Gospod i osnovao Crkvu u ovome svetu i u njoj dao sva sredstva svakome od

nas da se oslobodi svojih grehova, da se oslobodi svojih strasti, da se oslobodi svojih






đavola. Zato nećemo imati izvinjenja na dan Strašnoga Suda, mi hrišćani, koji imamo

bezbroj Apostola, bezbroj Svetitelja. Imamo Samoga Gospoda Hrista, Koji nam je došao

u ovaj svet i dao nam Svoje Evanđelje. Dao nam Božansku silu da sebe isceljujemo od

svakoga zla i od svakoga greha. Vi čujete na svakom bogosluželju kako se mi molimo:

"Da nam Gospod da ovaj dan sav svet, savršen i bezgrešan", da tako provedemo ovaj

dan. To znači: da se borimo protiv svakoga greha koji nasrne na nas, spolja i iz spoljnog

sveta i rikne iz nas, iz naše duše, iz našeg unutrašnjeg sveta.

Gospod je dao zato sva sredstva u Crkvi Svojoj. Šta je Sveto Pričešće? Sveto Pričešće to

je sjedinjenje sa Bogom, a kad uzmeš u sebe Boga, onda iz tebe beži svaki greh. Gde

može ostati greh pored Boga u tebi, gde može ostati strast, gde može đavo ostati u

tvojoj duši, ako Bog uđe u nju? - a ulazi kroz Sveto Pričešće. To je najveći dar koji se daje

rodu ljudskom, najsigurnije sredstvo za pobedu nad svima gresima, nad svima

strastima. I osiguranje, takoreći, bezgrešnog života. Slabi smo, nemoćni smo, padaju

gresi na nas, padamo u grehe, ali vaskrsavamo iz greha. Jer, svaki greh je mali grob,

svaki greh je mala smrt. A Gospod je dao vaskrsitelja, on je u rukama tvojim - to je

pokajanje tvoje. Pokajanje te vaskrsava iz svakoga greha, samo ako ti hoćeš.

Gospod nikog ne spasava na silu, nije On došao ovde da primora mene i tebe da

pođemo za NJim. On predlaže: Ako hoćete da idete za Mnom, hajte za Mnom[7]. Nećeš?

Pazi za kim ideš. Ne ide li čovek za Gospodom Hristom u ovome svetu, za kim ide? Za

đavolom, sigurno. Kao što kazuje primer naših praroditelja, Adama i Eve, kad su

okrenuli leđa Bogu. Đavo je stao ispred njih i poveo ih kroz ovaj svet, i oni su ga uveli u

ovaj svet. U tome je strahota biti čovek. Sve ptice, sve biljke, sve životinje, ustaće na nas

na dan Strašnoga Suda, i reći: Evo, ljudi su zločinci, oni su nas ubacili u smrt, oni su

uveli đavola u ovaj svet i sve muke u ovome svetu. Tako, svaki hrišćanin ustvari se

smirava pred svakom ptičicom, pred svakom biljčicom, i veli: Oprosti, ti si bezgrešna, ja

sam sav grešan. Ja sam kriv za muku tvoju, ja sam kriv za smrt tvoju. Zato, pravi

hrišćanin uvek osuđuje prvo sebe za grehe svoje i za grehe ovoga sveta.

Kada čitate životopise Svetitelja, vi nailazite na reči koje vele: Gospode ja sam

svegrešan, ne samo grešan, nego svegrešan. Jedan od najveći Svetitelja Božijih, Sveti

Simeon Novi Bogoslov, stalno piše o tome kako je on svegrešan i istinski svegrešan, i

objašnjava: Kako mogu, Gospode, da ne osećam sebe svegrešnim, kad sunce Tvoje, kad

svetlost Tvoja padne na mene, onda sve, i najsitnije trunčice grehova, postaju ogromne

planete, ogromna sunca, ogromne planine i padaju na mene. Pomozi! Ti jedini spasavaš

od greha, a ja čovek, ja sam svegrešan! To je osećanje svakog pravog hrišćanina u

ovome svetu. Sebe koriti, sebe osuđivati, svoj greh satirati u tebi; ne tuđi, prvo svoj:

Izvadi brvno iz oka svog najpre da bi mogao izvaditi trun iz oka brata tvog[8].



Da, i Preteča Sveti, koji je Preteča Gospodnji u svemu, Preteča u novom životu, Preteča

u našoj besmrtnosti, Preteča u svemu što je evanđelsko, on, on je ukazao na Gospoda

Hrista kao na Spasitelja sveta, i veli: I ja Ga ne znadoh, ali Onaj Koji me posla da krstim

vodom On mi reče: na Koga vidiš da silazi Duh Sveti, On je taj koji će te spasti od greha i smrti.

I ja videh, veli Sveti Preteča, i zasvedočih[9]. Video je Duha Svetog, Nebesa otvorena nad

Gospodom Hristom kada je krstio Gospoda u Jordanu. I od tada, nema sumnje, Gospod

je Spasitelj ovoga sveta, došao u ovaj svet da nas spase od greha, od smrti, od đavola. I

svu tu propoved, svu tu silu prvi je osetio Sveti Preteča. NJemu je Gospod dao tu

blagodat da zaista pre svih nas, pre svih ljudi pozna Gospoda Hrista, pođe za NJim, i

objavi celome svetu da nema spasenja u drugome osim u Gospodu Isusu. Da, to je Sveti

Preteča, Apostol pokajanja, Prorok pokajanja, Mučenik pokajanja.

Jer gle, to malo dete, Majka Pretečeva od cara Iroda u pustinju je pobegla sa njim. Irod je

ubio njegovog oca, pravednog Zahariju, tražeći dete koje se rodilo, misleći da je to

Gospod Hristos. Majka Jelisaveta pobegla u pustinju i umrla posle godinu i po dana. I

ostalo malo dete u pustinji, malo godinu i po dana. Kako je moglo živeti? Anđeli Božji

silazili, hranili ga i odnegovali; i nije izašao iz pustinje trideset godina. Kada je navršio

trideset godina počeo je svoju čudnu i neobičnu propoved. Prvi monah. Ko je veći

monah od njega? Prvi Mučenik. Ko je veći Mučenik od njega? Kakve je muke detence

moralo imati samo u pustinji pri rikanju lavova i zverova, a on sam u pećini? Vi majke,

zamislite to! Vi roditelji, zamislite to! I iza svega toga, on je izašao kao najveći

Ispovednik, kao najveći Isposnik, kao najveći Pustinjak i najveći Pravednik.

Eto, božanska usta Gospoda Hrista objaviše svetu da je on Najveći između rođenih od

žena. Šta mi možemo da očekujemo od njega, šta ako ne milost i blagodat i dobrotu? Da

mu se molimo da on, veliki Evanđelist Božji, veliki Mučenik, veliki Prorok, veliki

Svetitelj, Najveći između rođenih od žena, pomoli se za nas da Gospod oprosti teške grehe

svakome od nas i svima nama.

Neka bi on, sa Presvetom Bogomajkom, Koja je jedino veća od NJega u svima

svetovima, neka bi oni molili se za nas, za rod naš, za sve ljude, za sav svet, eda bi Blagi

Gospod smilovao se na nas mnogogrešne i izbavio nas od svega što dušu satire i ubija.

Molitva Svetog Preteče zaista sve može pred Gospodom.

Postoji ikona koja se zove Deizis, to je moljenje. S desne strane Spasiteljeve Bogomajka, a

s leve Preteča. To se zove Deizis - moljenje. Hoće da se kaže da se Sveti Preteča, zajedno

sa Presvetom Bogomajkom, neprekidno moli za sve nas, za sav rod ljudski. Zato, neka

naše molitve, naši vapaji ne oskudevaju. Upućujmo ih uvek Svetom Preteči da nas on

vodi i privodi Spasitelju, da živimo NJime u ovome svetu, eda bismo NJime živeli u

onome svetu, i slavili Ga, zajedno sa velikim i slavnim Prorokom Božijim Jovanom, koji


neka nas svaki dan i svake noći uči svemu što je evanđelsko, što je Hristovo, da bismo

zajedno s njim služili NJemu večito, i u ovom i u onom svetu. Amin

NAPOMENE:

1. Lk. 7, 28

2. Mp. 1,2

3. Jn. 1,29

4. Mt. 3,4

5. Mt. 3,2

6. Mt. 4,17

7. Mt. 16,24

8. Mt. 7,5

9. Jn. 1,33-34

Beseda 1. na Sv. Apostole Petra i Pavla


sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas slavimo i proslavljamo dva najbogatija

siromaha. Nisu imali ni torbe ni štapa u ovome svetu[1], sve su ostavili radi Gospoda

Hrista. Ali bogatstva, kakva bogatstva dele svim ljudima svih vremena! Prosjaci i

siromasi, oni obogaćuju svet nepropadljivim bogatstvom. Gle, mesto smrti oni daju

ljudima besmrtnost, mesto prolaznog života obogaćuju svet večnim životom, mesto

prolaznih zemaljskih carstava obogaćuju svet nebeskim večnim Carstvom Božijim. Oni,

puki siromasi... Sve smo ostavili veli Apostol Petar Gospodu Hristu, i za tobom idemo. Šta

će biti sa nama, šta ćemo mi dobiti?[2] Radi čega smo mi ostavili sve, i moje i tvoje što

smo imali? Šta nam ti Sobom nudiš?...[3] u novome svetu i život večni... - odgovara

Spasitelj[4].

I zaista, oni su obogatili se Gospodom Hristom, primili NJega Istinitog Boga, poverovali

u NJega, pošli za NJim. A za NJim ići to je postati bogataš nepropadljivim bogatstvom.

On daje Večnu Istinu, a na svim trgovima zemaljskim gle laži, sitne istine i istinice. Oni





daju i daruju svetu večnu Božansku Istinu. Oko nas, u nama, u svakom čoveku, u

vascelom rodu ljudskom pustoš i smrt, ne jedna nego hiljade i hiljade. A oni, pobednici

smrti, daruju Život Večni, daruju Besmrtnost. Dva puka siromaha, a kakvo bogatstvo!

Senka Svetog Apostola Petra isceljuje od svih bolesti, senka[5]. Ko je onda obogatio

njega - ko? Ubruščići, maramice Svetog Apostola Pavla isceljuju od svih bolesti[6]. Ko je

bogatiji od ovoga najbogatijeg učenika Hristovog? Oni rečju Hristovom vaskrsavaju

mrtve, isceljuju od svih bolesti. Šta je to, otkuda ljudima to, kakvo je to bogatstvo? Gle,

ova dva obična čoveka šta su, otkuda njima ta moć? Otkuda moć uplašenom Petru, koji

se uplašio od služavke i odrekao Gospoda Hrista tri puta?[7] I taj Petar neustrašivo ide

kroz sav ovaj svet, propoveda Gospoda Koji je pobedio smrt i posle vaskrsenja

NJegovog četrdeset dana proveo sa Učenicima Svojim u veri: da je zaista vaskrsao, da je

zaista smrt uništena, i poslao im Duha Svetoga u pedeseti dan, poslao im Nebesku Silu,

ne jednu, sve Nebeske Sile, i oni ispunjeni Duha Svetoga pronose Vaskrsloga Gospoda

kroz ovaj svet kao nepropadljivo bogatstvo.

Razgrni dušu Apostola Pavla, šta ćeš naći u njoj: Vaskrslog Gospoda, veru u NJega,

život po NJemu. Razgrni dušu i srce Apostola Petra - opet isto, to isto. "Ja ne živim više,

u meni živi Hristos" - izjavljuje apostol Pavle[8]. Tražiš dušu Pavlovu u Pavlu, nema je,

Hristos je zamenio, promenio savest, um, srce njegovo u njemu, nema ih, Gospod

Hristos u njemu. Takva je sila, avaj, nekadanji gonitelj Gospoda Hrista i Crkve NJegove!

Da nije Gospod vaskrsao iz mrtvih ko bi osionog Savla, najučenijeg mladića, velikog

revnitelja farisejskoga duha, ko bi njega zaustavio da i dalje goni i ubija hrišćane i

uništava ih? Ko osim Vaskrslog Gospoda Koji mu se javio na putu za Damask, i on

videvši NJega Vaskrslog i NJega živog, sve je ostavio i otišao za NJim!

Savle, Savle, koga goniš? - Ko si ti Gospode? - Isus.[9] Otada pokajani Savle postaje Apostol,

neustrašivi Apostol Gospoda Hrista. Otada sav ovaj svet za njega postade ništa, i on

piše hrišćanima: Sve to smatram da su trice i pogan, pogan prema Vaskrslom Gospodu

Hristu[10]. Kad sam poznao Gospoda Hrista, NJega Istinitog Boga, ovaj svet trica je, sav

ovaj svet, sve što je u njemu. Kad bi sve ove planete, sve ove zvezde pretvorio u zlato,

sve su to trice i blato prema Gospodu Hristu. Jedino želim, veli Apostol Pavle, da Hrista

dobijem, da se u NJemu nađem, da dostignem vaskrsenje NJegovo, da dostignemo u vaskrsenje

mrtvih[11]. Eto, to je krajnja meta, krajnji cilj Pavlovog života: Večni Život, vaskrsenje iz

mrtvih, pobeda nad smrću. Eto bogatstva kojim raspolaže Pavle, koje je dobio od

Vaskrslog Gospoda Isusa. Šta njega može ugasiti? Neroni, kakvi Neroni!... Carevi,

gonitelji, o, sve su to trice... Neron na prestolu carskom - trice prema Gospodu Hristu.

To, to Evanđelje nosi Apostol Pavle, i pronosi kroz ovaj svet. Neprekidna čudesa...








Čudesa, telesna i duhovna u ova dva velika Sveta Apostola čine se evo već dve hiljade

godina. Kako su počeli ne prestaju, ne prestaju do današnjeg dana. Koliko je duša

vaskrslih iz mrtvih? Koliko je duša vaskrslih iz duhovnih smrti? Koliko obmana

(nestalo) u ovome svetu, koliko laži, koliko lažnih bogova? Od svega toga spasavaju nas

ova dva slavna Apostola i njihova Sveta Sabraća. U ovome svetu oni su išli goloruki,

ništa imali nisu. Kada Apostol Petar isceljuje hromog od rođenja pred hramom

Jerusalimskim, on veli: Zlata i srebra nema u mene. Ono što imam dajem ti: "U ime Isusa

Hrista Nazarećanina ustani i hodi!"[12]. Ustade hromi. Koliko hromih duša iscelili su i

isceljuju neprekidno Sveti Apostoli Petar i Pavle? O, hroma je duša čoveka koji ne

veruje u Istinitog Boga Gospoda Hrista; hroma je duša čoveka koji veruje u lažne

izmišljene bogove. A koji se sretne sa Apostolom Petrom ili Pavlom i poveruje njihovom

učenju u njihovoj božanskoj sili, gle, duša njihova isceljuje se od hromila.

Ovaj svet u dane Svetih Apostola bio je poplavljen obmanama, lažima, opustošen

smrću, zabludom, bezbrojnim i bezbrojnim lažima. A Sveti Apostoli idu kroz svet,

propovedaju Večnu Istinu, propovedaju Gospoda Hrista i daju svetu Božanske sile; i iz

njihovih duša, iz njihovih tela liju se neprekidno božanske sile. Ono što piše u Svetom

Evanđelju o Gospodu Hristu: "I iz NJega izlažaše sila i isceljivaše ih sve"[13]. Sve

bolesnike... Tako ta ista sila koju je Gospod dao Svojim Svetim Apostolima, ta ista sila

izliva se iz njih, iz njihovih bića i isceljuje od svih bolesti telesnih i duhovnih.

Šta možeš učiniti ljudima Apostolima, čega se oni ne plaše, kada se ne plaše smrti; kada

se oni ne boje đavola; kada se oni ne boje gonitelja ovoga sveta? Gle, svako gonjenje koje

podnose za Gospoda Hrista oni smatraju za radost. Kada baciše Svete Apostole u

tamnicu i izbiše ih - veli se u Evanđelju - oni se radovahu što su udostojili se da prime sramotu

za Gospoda Hrista.[14] Radovahu se! To su novi ljudi, zaista neobični ljudi: raduju se

stradanjima, raduju se smrti koju podnose za Gospoda Hrista, raduju se patnjama i

mukama. Apostol Pavle se ne hvali time što je bio uznesen do trećega neba, ali se hvali

time koliko je batina dobio za Hrista, koliko je puta kamenovan, koliko je puta bacan u more.

Dva put se desio brodolom, tukli ga, ismevali. Veli: ja sam bio u opasnosti svuda i na

svakom mestu, od lažne braće, od prijatelja, od neprijatelja, od srodnika, od rođaka, od

saplemenika, svuda u opasnosti.[15]

Neće svet Hrista, to đavoli neće Hrista, to se đavoli bore protiv Hrista kroz ljude, bore

se, a Apostol Pavle juriša na svakog đavola. On, on se ne plaši ni svih njih na čelu sa

njihovim vrhovnim vojskovođom Satanom. On pobeđuje sve njih, i oni ko nemoćne

stenice beže - od čega? Kakva sila, kakva moć! Otkuda to Savlu? Samo od Vaskrslog

Gospoda! Dobili su ono što niko od mudraca sveta, od careva ovog sveta, od moćnika i

velmoža nikad dobio nije. Gle, oni žive na zemlji, a vladaju nebom. Kome oproste grehe

- oprostiće im se, a kome zadrže - zadržaće im se[16]. Sve što svežete na zemlji, biće






svezano na nebu. Sve što razrešiste na zemlji, biće razrešeno na nebu.[17] Takvu vlast Gospod

nije dao ni Anđelima. Takvu vlast ni Anđeli nemaju kakvu imaju Sveti Apostoli i

sveštenici Hristovi: da razrešuju grehe, da otpuštaju grehe, da oslobađaju od smrti, od

đavola, i da otvaraju nebeska rajska vrata i uvode u raj ljude sa zemlje.

Eto, današnji Sveti Apostoli, njih Dvojica, ispunili su nebeski svet preporođenim

dušama, dušama preobraženim kroz veru u Gospoda Hrista i kroz NJegovo Sveto

Evanđelje. Da, sva bogatstva koja se od vas, Svetih Apostola, neprekidno izlivaju na

ovaj svet, večna su. I mi danas, ustvari, slavimo najveće i najgrandioznije čudo istorije

roda ljudskog. Ova dva goloruka Apostola pobedila su sve! Zbilo se najveće čudo.

Šaljem vas kao ovce među vukove, veli Spasitelj Svojim Apostolima[18]. I zaista sr desilo

čudo: ovce su pobedile sve vukove. Ovaj svet je bio pun vukova, pun lažnih učenja, pun

lažnih bogova i oni su izašli na to bojište ne naoružani mačevima, ili sadašnjim

topovima, nego verom u Gospoda Hrista, Evanđeljem NJegovim, božanskim silama

NJegovim i - pobedili su sve. Gospod im je darovao sve božanske sile koje su potrebne

da se pobedi svaki greh u ovome svetu, svaki đavo, svaka smrt, svaki lažni bog. Te sile

božanske i svemoćne njihove su ostale, i u Crkvi Hristovoj čine ta beskrajna čudesa.

Pobeđuju sve laži što su u nama, sve naše obmane i prevare. Samo je potrebno jedno: da

se mi ugledamo na njih.

Ugledaj se na mene kao i ja na Hrista, veli Apostol Pavle.[19] Veliš ti kao čovek: teško je

ugledati se na Hrista. Hristos je Bog, a ja sam čovek. Čime mogu da vršim zapovesti

NJegove? Ti ne gledaj Hrista, gledaj mene, Pavla. Ja sam čovek, kao i ti, eto i ja ću vršiti

zapovesti Hristove. Hajde za mnom, ti se ugledaj na mene. Kada se ispuniš Evanđeljem

Hristovim - šta ćeš osetiti? Osetićeš kako se u dušu tvoju ulivaju bogatstva Neba, kako

večna Istina postaje tvoja, večna božanska LJubav postaje tvoja, i ti ćeš se jednoga dana

osetiti sav ispunjen Večnim Životom, i sve će smrti bežati od tebe, i svi gresi, i svi

đavoli. To je doneo Gospod ovome svetu.

Svedok, prvi svedok - Pavle. Isti takav svedok - Petar. LJudi kao mi, od tela kao mi, od

praha zemaljskog kao mi, od blata zemlje kao i mi. A gle, kakve sile! Kakvi moćnici,

kakvi besmrtnici, kakvi mudraci! Sve to oni postaju verom u Vaskrslog Gospoda Hrista,

Vaskrslog Gospoda, Koji neprekidno Božanskim silama Svojim ispuljuje Crkvu Svoju.

Mi kada idemo verom za Gospodom, pobeđujemo sve što se zove greh, sve što se zove

smrt, sve što se zove pakao, sve što se zove zlo.

I mi danas slavimo Gospoda Hrista - Jedinog Istinitog Boga, Koji kao Jedini Istiniti Bog

ustvari i čoveka čini istinitim čovek. On, čovek ne može biti pravi čovek - čovek bez

Gospoda Hrista. Nije čovek nije čovek, ako u njemu caruje greh i smrt. To je nakaza od

čoveka. Jer čovek je stvoren za besmrtni život večii. I tek sa Gospodom Hristom, sa




verom u NJega, sa vršenjem zapovesti NJegovih, mi izgonimo iz sebe sve što je smrtno,

sve što je grehovno sve što je đavolsko i demonsko, sve što je pakleno; i postajemo pravi

ljudi kad pobedimo smrt, kad pobedimo greh, kada smatramo sebe za besmrtne i kad se

osećamo besmrtni i večni u ovome svetu i ...[20] iz ovog u onaj svet - e, onda smo pravi

ljudi. Onda je čovek istiniti čovek, savršen i dovršen čovek, onda je čovek potpuni

čovek, (a dotle, dotle je podčovek, kačovek)[21], dotle je odlomak od čoveka, dotle je

razlomak od čoveka, dotle nije čovek. Samo vera u Vaskrslog Gospoda i život po

Evanđelju Vaskrslog Gospoda, eto to čoveka čini pravim čovekom, to čoveka čini

istinitim čovekom. To istinski služi čoveku.

Braćo moja, sve Evanđelje Hristovo jeste služba Jedinom Istinitom Bogu. I kada mi

hrišćani služimo Gospodu Hristu verom svojom, kroz Evanđelje, u samoj stvari mi

služimo sebi, mi služimo svom večnom životu, služimo Večnoj Istini. Tako je Blagi

Gospod Hristos stvorio sve da mi služeći NJemu služimo ustvari svojoj mudrosti, i

moći, i svemoći. Jer vršeći NJegovo Sveto Evanđelje mi ljudi ustvari spasavamo sebe od

greha, spasavamo sebe od smrti, spasavamo sebe od pakla, od zla, od đavola; i služimo

svome večnom spasenju, svome večnome carstvu u onome svetu služeći Istinitom Bogu

Gospodu Hristu.

A naši vođi, naši besmrtni vođi - ko su? Sveti Apostol Petar i Pavle i svi ostali Sveti

Apostoli, i sa njima i uz njih svi Svetitelji. Ovaj svet do vaskrsenje Gospoda Hrista bio je

ostrvo smrti. Od vaskrsenja NJegovog postao je ostrvo besmrtnosti. Ovaj svet pre

vaskrsenja Gospoda Hrista bio je rasadnik smrti, rasadnik greha, rasadnik svih zala. Od

NJegovog vaskrsenja ovaj svet postaje rasadnik Večne Istine Božije, Večne Pravde

Božije, Večnog Života Božijeg, svih Večnih Dobara Božijih. Eto, to je Gospod doneo

svetu, doneo je i meni i tebi. Kakva je sila vera u nama? Kakva je sila Jedini Istiniti Bog i

Gospod Isus Hristos?! Evo svedoka, bezbrojnih svedoka dve hiljade godina, i biće ih sve

do Strašnoga Suda.

A ti, ako si čovek, ako se u tebi probudio pravi čovek, ti ćeš u ovome životu služiti

Gospodu Hristu kao Jedinome Istinitom Bogu, i živeti u ovome svetu vršeći zapovesti

NJegove, i zajedno sa Apostolom Pavlom osećati i znati da su zaista, bez Gospoda

Hrista u ovome svetu, sve trice i kučine.[22] On jedini daje besmrtni Život Večni. Zato,

nikada dosta hvale u zahvalnosti NJemu, Gospodu našem Isusu Hristu, za NJegovo

veliko čovekoljublje prema nama, ali isto tako i naša zahvalnost NJegovim Svetim i

nepobedivim junacima, divovima besmrtnicima, prvim besmrtnicima, kakvi su bili i

zanavek ostali Sveti Apostoli, Prvovrhovni Apostoli Petar i Pavle.

Neka bi Blagi Gospod i nas vodio duhom njihovim, dao i nama vere i sile da se

ugledamo na njih; da mi idemo verno za njima vršeći Evanđelje Hristovo, koje su oni




upisali i napisali, i zajedno sa njima dostignemo vaskrsenje i Carstvo Nebesko. Da

dostignemo tamo gde večno vlada Čudesni Gospod Hristos Svojom Božanskom

LJubavlju, Svojim Božanskim Pravdama, Svojim Božanskim Istinama, svojom

božanskom Radošću; da sav život naš i na zemlji i na nebu bude slavljenje Gospoda

Hrista i služenje NJemu, a kroz to naše slavljenje i služenje doći će svima nama i

spasenje naše.

Zato Svetim Apostolima Pavlu i Petru naša najiskrenija zahvalnost za sve podvige i

trudove što podnesoše u ovom svetu od Hristovih gonitelja. I zahvalnost njima što i

danas neprekidno uznose molitve i pomažu sve koji idu putem Evanđelja Hristovog u

ovome svetu, vidljivo i nevidljivo pomažu i podržavaju na tome putu. Neka nas oni

brane od svih nevolja i strahota ovoga sveta, da ne pokleknemo u svojoj veri, da ne

pokliznemo, da veru ne izgubimo. Najvažnije u ovom svetu jeste sačuvati veru u

Istinitog Boga i Gospoda. Najvažnije u ovome svetu ne poći za lažnim bogovima, za

lažnim hristosima, za lažnim prorocima, a današnji svet je pun lažnih spasilaca

čovečanstva, pun je lažnih proroka, pun je lažnih učitelja.

Vi hrišćani, vi imate jednog jedinog Istinitog Učitelja i NJegove Svete Učenike. Iskreni je

samo onaj učenik Hristov koji ima život večni i daje čoveku život večni. To je istina, to je

jedina istina u svima svetovima za čoveka. Istinit je samo onaj Bog koji daje čoveku

besmrtnost i Život Večni, daje mu Večnu Istinu, Večnu Pravdu, večni Život. To je samo

Gospod Hristos. Zato NJemu slava i hvala, kroz Svete Apostole Prvovrhovne Petra i

Pavla, i sve Svetitelje. Amin.

NAPOMENE:

1. Lk. 9,3

2. Mt. 19,27

3. Nekoliko reči nečujno na traci. - Prim. prepis.

4. Mt. 19,28. Najverovatnije da je Otac Justin izgovorio skraćeno reči Spasiteljeve iz

ovog stiha: "Zaista vam kažem da ćete vi koje pođete za mnom, u novome

životu, kada sedne Sin Čovečiji na presto slave svoje, sesti i vi na dvanaest

prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih".

5. D. Ap. 5,15

6. D. Ap. 19,12

7. Mt. 26,70-74

8. Gal. 2,20

9. D Ap. 9,4-5

10. Fil. 3,7-8

11. Fil. 3,10-11

12. D.Ap. 3,6

13. Lk. 6,19

14. D. Ap. 5,18 i 40-41

15. 2 Kop. 11,2-4-27; 12,16

16. Jn. 20,23

17. Mt. 18,18

18. Mt. 10,16

19. 1 Kop. 11,1

20. Nekoliko reči nečujno. Prim. prepis. - Najverovatnnje su to reči: i kad kao takvi

izađemo... - Prim. ured.

21. Dodato u zagradi na osnovu drugih tekstova Oca Justina. Prim. ured.

22. Fil. 3,7-8

Beseda 2. na Sv. Apostole Petra i Pavla


sadržaj

U ime Oca i Sina i svetoga Duha. Danas praznujemo najveća dva junaka u rodu

ljudskom. Dva najveća junaka koji su se borili i hrvali i pobedili - koga? Smrt. Koga još?

Greh. Koga još? Đavola, pakao. Da, mi slavimo danas ta dva najveća junaka Apostola,

Petra i Pavla. Jer Gospod Hristos nije došao u ovaj svet za neku sitnu stvar. Postao je

čovek da bi rešio glavne probleme naše, glavna pitanja života našeg, bića našeg: ko je

čovek, šta je čovek? Došavši u ovaj svet, On je došao u tamnicu lešina. Svi su bili smrtni,

svi ljudi pod grehom, svi ljudi pod strastima, svi ljudi pod vlašću đavola. I On je jedini i

prvi pobedio smrt Vaskrsenjem Svojim, pobedio greh uzevši na Sebe grehe naše, i

oslobodivši nas od grehova naših. I pobedio đavole, sve đavole od koji su uvek, i greh, i

strast, i svaka smrt. I tu silu koja pobeđuje smrt, silu koja pobeđuje greh, silu koja

pobeđuje đavola - Gospod je dao svojim Učenicima, Svojim Apostolima. Dao

Dvanaestorici Apostola kada ih je poslao u svet ovaj i rekao im: "Evo, dajem vam vlast

nad svakom silom vražijom. Bolesti isceljujte, gubave čistite, mrtve vaskrsavajte"[1]. I taj

strašni i veliki i odgovorni posao Sveti Apostoli su primili na sebe.

Ko su oni? Ribari, Galilejski seljaci, koji su se razbegli kad je Gospod bio raspet na

Krstu. Plašljivci, kukavice; Petar se triput odrekao pred sluškinjom Gospoda Hrista. Ali

šta je se to desilo i Petra učinilo neustrašivim, da je on ustao i počeo se boriti sa

nesretnim Neronom, sa Rimskim carevima, sa rimskim velmožama, sa Jevrejskim

glavarima svešteničkim i narodom. Ko mu je dao tu silu? Gospod Hristos, Vaskrsli

Gospod Hristos. Poslavši Duha Svetog na Svoje Svete Učenike, i isto to i Apostolu

Pavlu. Apostol Petar, koliko je jači od smrti? Sećate se, vaskrsao je Tavitu rečima[2], kao

i Gospod Hristos što je vaskrsavao mrtve. NJegova senka je isceljivala od svake bolesti,

jer se veli u Delima Apostolskim da je narod sa svih strana hrlio da makar senka oseni

bolesnike i ozdravljala bi ga senka Petrova[3]. Zamislite tu silu, to junaštvo. Senka

pobeđuje smrt, senka pobeđuje bolest, senka pobeđuje đavola! Ko je takvu vlast ikada

dao ljudima? I setite se Apostola Petra kada ulazi u hram posle Vaskrsenja Gospoda

Hrista. Pred hramom bogalj koji prosi, i od njega, i od Crkve, i Jovana Bogoslova, i od

drugih ljudi. Apostol Pavle veli: "Zlata i srebra nema u mene, ono što imam dajem ti: U ime

Isusa Nazarećanina ustani i hodi: I ustade bogalj i stade trčati i hvaliti Boga"[4]. Kakva je to

sila, od kuda ta sila? Od kad je Gospod Hristos došao u ovaj svet, dao je tu silu ljudima,

eda bi pobedili sve što je smrtno i osigurali sebi Život Večni.

Kada su ljudi slušali propoved Gospoda Hrista, počeli se čuditi: kako to On, i Učitelj iz

Nazareta, od ljudi traži da se odreknu svojih, da NJega više vole nego roditelje, nego

decu, nego prijatelje, nego li imanje[5]. To je nama neshvatljivo. Šta nam ti u zamenu za

to daješ? I Gospod veli: "Koji hoće da bude savršen", ko hoće u istini da bude čovek, "nek

se odreče sebe, neka pođe za mnom; i uzme krst svoj i pođe za mnom. A Petar zbunjen tim

rečima pita Ga: Gospode, šta će biti sa nama? Eto, mi smo ostavili sve i za Tobom idemo. A

Spasitelj mu odgovori: Zaista ti kažem, i zaista vam kažem svima: svako koji ostavi ili oca, ili

mater, ili decu, ili braću, ili sestru, ili zemlju svoju, ili ma šta, koga ima Mene radi, dobiće Život

Večni"[6]. Dobiće Život Večni! Eto, radi toga je Gospod došao u ovaj svet: da da Život

Večni ljudima. Da Bog tamnicu smrti, i ovo ostrvo smrti zemlju, pretvori u ostrvo

Vaskrsenja. To je namena Gospoda Hrista koju je On doneo na ovaj svet; to je ono što je

On jedini doneo na svet i niko drugi, i zato je On Istiniti Bog i Život Večni.







Sećate se Apostola Pavla. Petar je bio prost čovek, ribar Galilejski. Ali Savle, Pavle,

najučeniji mladić svoga doba, pred kojima je stajala sjajna karijera. Mogao je dostići sve

položaje i dobiti svu vlast. I taj Savle, taj gonitelj Isusa iz Nazareta, doživeo je beskrajno

čudo. Sav bes, sav sa zamahom, sav u velikim strastima, on goni hrišćane![7] Prvo, jer

smatra da su to neki jeretici, da su to prostaci, glupaci, a da je na njima sav Zakon

Mojsijev, i da njih treba satrti. I počeo je da goni i ubija sve što je hrišćansko[8]. Ali mu

se na putu zato javi Gospod Vaskrsli i reče mu: "Savle, Savle, zašto me goniš?" Savle

odjedamput oslepi, pade s konja i slep zapovedi svojim drugovima, koji su išli sa njim,

konjanicima koji su išli s njime da gone hrišćane, i onako slepog odvedu u Damask. Tri

dana je bio slep. I videvši jednom Apostola Ananiju, koji je bio u Damasku, kome

Gospod zapoveda da isceli Pavla i obrati ga veri u Gospoda Hrista. Ananije se začudi i

reče: Gospode, ta on je došao da progoni, neprekidno da progoni nas hrišćane. Spasitelj

reče: On će biti veliki svetilnik i veliki stradalnik za Ime Moje. I zaista, Ananije krsti

Apostola Pavla, blagoslovi ga i on progleda[9].

Od tada Apostol Pavle, kao što veli sam u svojim Poslanicima, ništa drugo nije znao

osim Gospoda Hrista, i to Raspetog i Vaskrslog[10]. Jer je osetio da je sav put između

smrti i besmrtnosti pređen, da je Gospod Hristos taj koji daje čoveku sile i moći da

pobeđuje svaku smrt, svaki greh, svakog đavola. I od tada on neustrašivo propoveda

celome svetu Vaskrslog Gospoda Hrista. Ne boji se cara, ne boji se carskih namesnika,

ne boji se nikakvih zemaljskih vlasti. NJemu je glavno jedno, on veli, piše hrišćanima:

,Da dostignemo u vaskrsenje mrtvih" - to je moj cilj. "Sve drugo je trice"[11], veli Sveti

Apostol Pavle. Sve drugo što ne vodi u Vaskrsenje, sve drugo što ne daje Život Večni

čoveku, šta je nego smrt, nego greh, nego đavo, koje otima čoveku ono što je najveće i

najsretnije i najbogatije?

I zaista, Sveti Apostoli ljudi kao i mi, iste prirode kao i mi, ali silom Hristovom, eto,

osvojili su svet. Pala je Rimska imperija pred njima iako su ih carevi gonili, sva sila

njihova zemaljska. Oni su jedinstveni pobedioci roda ljudskog, koji za pobedu nisu

upotrebljavali nasilje, ni oružja, ni mačeve, nego su išli kroz ovaj svet kao jaganjci među

vukove. I desilo se najveće istorijsko čudo u rodu ljudskom: jaganjci pobedili

vukove.[12]

NAPOMENE:

1. Mt. 10,8

2. D Ap. 9,40

3. D Ap. 5,15







4. D. Ap. 3,6-8

5. Mt. 19,29

6. Mt. 19,27-29

7. D. Ap. 8,3

8. D Ap. 9,1-2

9. D. Ap. 9,3-17

10. 1Kop. 2,4

11. Fil. 3,8

12. Mt. 10,16 Beseda nedovršena, nestalo magnetofonske trake. - Prim. uredn.

Beseda na Sabor Sv. Arhanđela Gavrila


sadržaj

Gle, mi ljudi od iste smo građe od koje i Anđeli sveti. Mi ljudi na zemlji predstavljamo

Heruvime[1]. Šta ja kažem? To ja ne kažem, to kaže veliki Sveti Zlatoust u svojoj Svetoj

Liturgiji. Mi predstavljamo tajanstveno, na čudesni način, Božije Heruvime. Anđeli,

ljudi, ko ste? Grešna braća bezgrešne Braće svoje Nebeske, Anđela. Eto ko su ljudi! I mi

ovde u ovome svetu živimo kao u izgubljenom raju. Pali, pali Anđeli, eto ko su ljudi,

(pali) Anđeli.

A gle, sve se menja kada Gospod silazi u ovaj naš zemaljski svet, kada postaje čovek.

Čoveče, ne samo da si postao veći od Anđela, nego si postao - Bog po blagodati. On,

Gospod Milostivi, Hristos, sišao je u naš zemaljski svet. Nije poslan Anđeo da postane

čovek, Sam je Bog postao čovek! Toliko je čovek važan za Boga, toliko Bog voli čoveka,

toliko Bog promišlja o čoveku! A kad je On, Bog, sišao među nas, za NJim su se sjatila

sva jata Svete bezgrešne Braće naše, Anđela Nebeskih. Svi sišli i postali sluge naše[2].



Kakva čast, kakva radost! Anđeli postali sluge naše, i moje i tvoje. Čoveče, pazi kako

živiš! Pogledaj ko si, šta si, od kakve si građe? Ne zaboravi nikad da ti tajanstveno

predstavljaš Heruvima.

Eto, Gospod je u Crkvi Svojoj izmešao Anđele sa ljudima, sve nas je sastavio u jedno

biće, u jedno duhovno telo. Od Anđela i ljudi Gospod je načinio jednu Crkvu Sobom[3],

Svojim Krstom, Svojim Vaskrsenjem, Svojim Vaznesenjem. Nema granica više između

zemlje i Neba, nema granica više između čoveka i Anđela. Smrt je pobeđena, ljudi

postali besmrtnici, večnici.

Eto, mi danas slavimo Svetog Arhangela i Arhistrata Gavrila, čudesnog Vesnika[4]

Božjeg, prvog Evanđeliste, najvećeg Evanđelista u svima svetovima. Sve velike i svete

tajne, sve velike i Blage Vesti, sva Evanđelja Neba, eto on donosi rodu ljudskom. On

Presvetoj Djevi Mariji donosi čudesnu Blagu Vest da će nam Gospoda roditi[5]. O, pa to

je sve Evanđelje Neba! sva Evanđelja svih Nebesa, pa zatim sve ostalo što ide uz tu

Blagu Vest - Večno Evanđelje[6]. Da, večni Evanđelist donosi Večno Evanđelje - eto ko

je Arhistratig Gavrilo koga mi danas slavimo, jednog od Zaštitnika naše svete skromne

obitelji.

Današnje njegovo Sveto Evanđelje kazuje nam svu tajnu ovog zemaljskog sveta. Čuli ste

ga. Šta je ovaj svet? NJiva Božija! Ovaj svet je njiva Božija[7]. A mi ljudi, mi smo usev

nebeski u ovome svetu, seme nebesko. Ne, mi nismo sa zemlje, mi nismo od zemlje, mi

smo s neba. Čuli ste veliku svetu tajnu: Gospod seje ljude kao usev nebeski po Svojoj

zemaljskoj njivi. Pazite, njiva to je Bog,[8] a mi nebesko seme. Radi čega? Radi toga što

mi svim bićem hrlimo ka nebu; mi smo sazdani s neba, radi neba, a privremeno smo na

zemlji da zemlju onebesimo, da zemlju učinimo parčetom neba, da zemlju pretvorimo u

Raj. Takva je setva i u nama i oko nas. Kad Gospoda gledaš, ti gledaš njivu Božiju.

Pogledaj u sebe, ti gledaš u nebesko biće, u nebeski usev. Pazi, sav si s neba! Živi na

zemlji radi neba: "Naše je življenje na nebesima", veli Sveti Apostol, gde Gospod Hristos

živi[9]. Zaista, naše je življenje tamo gde je Gospod Hristos, Koji je naš nebeski usev

posejao po zemlji, i došao radi nas u ovaj svet, uzeo telo na Sebe, i sa telom se uzneo

iznad svih nebesa, vaskrsao, i nama osigurao Život Večni i besmrtni na nebesima, viši

od svih Anđela i Arhanđela[10]. Primer, Presveta Bogomajka Koja je iznad svih

Heruvima i Serafima. Da, takav izgleda svet gledan iz današnjeg Svetog Evanđelja, iz

Evanđelja Svetog Arhistratiga Gavrila.

Ti i ja stojimo zbunjeni: "Otkuda kukolj u ovome svetu?"[11] Ako smo mi nebeski usev,

otkuda kukolj po Božjoj njivi kada mi posejasmo nebesko seme? Otkuda zlo u svetu,

otkuda đavo u svetu, šta je to? Gospode, mi malo razumemo od ove velike drame koja

se naziva život ljudski. A On objavljuje veliku tajnu i veli: "Kada ljudi pospaše, dođe. đavo i










poseja kukolj pa otide"[12]. Dođe đavo i poseja kukolj. Eto objašnjenja otkuda zlo u svetu,

otkuda greh u svetu. To je đavo učinio: po njivi Božijoj posejao zlo, greh, a kroz njih

smrt; ne jednu, no hiljade i hiljade, milione i milione smrti; svaki čovek nosi ne jednu

nego onoliko smrti koliko grehova gaji u sebi, onoliko smrti koliko slasti gaji u sebi,

onoliko đavola koliko grehova i strasti gaji u sebi.

Strašno je biti čovek na njivi Božjoj na kojoj je Gospod posejao nebesko seme. Kad ljudi

pospaše, neprijatelj čovekov učini to, veli Gospod; neprijatelj i Božji i čovečji, đavo. Kad je

učinio to, Gospode? Kada ljudi pospaše. A kada su ljudi zaspali? Kad je đavo pretvorio

njivu Božju donekle u njivu svoju posejavši kukolj? I kada su ljudi zaboravili na volju

Božju, kada i nema osim đavolje volje? - Kad su naši praoci pristali, kad su zaspali,

zatvorili oči svoje prema Bogu, okrenuli se đavolu i učinili greh, eto tada je đavo

posejao po njivi Božjoj kukolj, posejao zlo, iz čega je izniklo bezbroj grehova i smrti. I

ovaj svet poplavljen je jatima crnih mračnih demona. Tako biva s tobom i sa mnom

kada zaspimo, kada prestanemo tvoriti volju Božju; onda dolazi đavo i seje kukolj po

duši mojoj i tvojoj, seje svaki greh; proba, vidi koji greh najviše voliš, koju strast ti

najviše voliš, on to onda seje po tvojoj duši, pa gaji; a ti ako spavaš, ako nemaš molitve,

podviga, vere, ljubavi, nade, smirenja, krotosti, strpljenja, o, pa ti spavaš neprekidno.

Sve su oči duše tvoje zatvorene, a đavo radi svoj posao. Veli se u jednoj molitvi: da

čovek koji zapusti srce svoje, njegovo srce postaje radionica za đavola, radionica

đavolja. Ti i ja spavamo ako ne vršimo zapovesti Gospoda, Koji je sišao u ovaj svet,

postao čovek, dao nam Svoje Sveto Evanđelje, dao nam Svete Anđele da nam pomažu u

NJegovom Svetom Evanđelju u vršenju NJegovim svetih zapovesti i vrlina, dao nam

sve to. Ako mi to ne držimo, mi sami sebe oslepljujemo, mi postajemo dobrovoljni

slepci. Zato, pazi kako živiš na njivi Božjoj!

Gle, nama je Gospod dao toliko za dušu našu. Šta je vera? Vera to je svevideće oko.

Duša koja vidi Boga, koja ide za Bogom. A kad malakše u tebi vera, kada ti ne

primoravaš sebe na veliku veru, kada ti ne neguješ svoju veru; a vera je kao zrno

gorušičino, mora se negovati kao svaki usev; ako ti ne neguješ veru svoju, ako je ne

uzrasteš u sebi, gle, ti jednoga dana zaspiš; vera tvoja polako postaje maloverje i

neverje, i ti zaspao sav, a đavo seje kukolj. Molitva, eto drugog oka na duši tvojoj. O

besmrtnosti oko, o svevideće oko, to je molitva! I ti živeći u ovom svetu Božjem kao na

njivi Božjoj, gledaj molitvom ka Gospodu i ka celome svetu Božjem. Neka molitva nikad

ne zadrema u tebi. Zadrema li molitva, napustiš li molitvu, jesi li lenj za molitvu, pazi,

već dremež grehovni zahvata tvoju dušu. Ako napustiš molitvu, zaspala tvoja duša, ti

spavaš, a đavo seje li seje kukolj po tvojoj duši. Kad se probudiš ti osetiš neki nemir,

strahote u sebi, neku anarhiju, neku pobunu, uzbunu, neku revoluciju. Šta, drema ti

duša? Otkuda to? Otuda što je đavo posejao ko zna koliko semena, koliko kukolja, gle u

tvojoj duši, dok ti spavaš ne vršeći svoju molitvu. Pa onda smirenje, pa krotost, pa


milostinja, o, sve su to oči duše tvoje i moje. Ako ih ne negujemo, duši našoj preti

strašna opasnost; naše duhovne oči slabe, mi sve manje i manje vidimo ono što je Božje

u ovome svetu, sve manje i manje činimo ono što je evanđelsko, Hristovo, sve manje

tvorimo zapovesti Božje. I gle, kada se u nama umrtvi smirenje, krotost, blagost,

milostivost, trpljenje i ostale svete vrline evanđelske, duša nam je zaspala, a đavo seje li

seje po našoj duši kukolj, zlo, strast, grehe.

Šta nam treba činiti? Jasno je, jasno je iz današnje svete priče evanđelske, jasno je iz

današnje svete Blage vesti: Da budemo budni, da stražimo. Mi stražimo kada su sve

vrline upaljene u nama, kada plamti vera u nama, kada plamti ljubav u nama, kada su

sve oči duše naše otvorene i mi vidimo da je ovaj svet njiva Božja; da smo mi usev

nebeski, da treba da obrađujemo seme, nebesko seme; da živimo za večnost i da

Evanđelje bude večno koje nam je Gospod doneo. Ti veliš: Ja ću danas i sutra ovako, a

prekosutra ili iduće godine ja ću početi da se kajem, da živim po Evanđelju Hristovom,

da živim za svoju dušu, da živim za svo nebesko seme koje je u meni. - Pazi, kazuje nam

današnja sveta evanđelska priča: da se ovaj svet završava Strašnim Sudom.[13] Ovaj naš

zemaljski svet, zato što je usev nebeski, požnjeće Sveti Anđeli u dan Strašnoga Suda.

Poslaće Gospod žeteoce na zemaljske njive da pokupe sve ljude, sve duše, da svima sudi

Gospod po delima našim, po tome kako smo nebeski usev negovali na zemlji, na njivi

Božjoj; da li je ovaj svet bio za nas njiva Božja ili njiva đavolja, da li smo mi bili usev

nebeski na zemlji ili kukolj đavolski.

Mi postajemo kukolj kada dobrovoljno vršimo zlo, činimo grehe, živimo u strastima

nepokajani, ti i ja. Svaki od nas treba da ima svoj mali Strašni sud. Svaki dan, svako

veče, ti načini jedan mali Strašni sud za sebe. Pogledaj današnji dan kako si ga proveo:

šta je sa nebeskim usevom koji je u tebi, šta je sa dušom tvojom, šta je sa savešću tvojom,

šta si danas uradio? Da li si zaista živeo na ovome svetu kao na njivi Božjoj, i negovao

nebeski usev što je u tvojoj duši i oko tebe u svetu, ili si zaspao bio, pa si zaboravio na

molitvu i na post i na krotost i na smirenost i na veru i na ljubav. Eh, tada vrši nad

sobom sud, kazni sebe, reci sebi: ne, ja sutra, još sutra moram da ispunim u sebi molitvu

i post i bdenje i krotost i smirenost i svaku vrlinu evanđelsku; da volju svoju odbacim i

da volju Hristovu činim, koja je sva u Evanđelju NJegovome; da postupam po

NJegovim zapovestima i znam da NJegove svete zapovesti uzrastu u duši mojoj

nebesko seme, i ja, ja ću negovati u sebi nebeske vrline. Ne učinim li to sutra, kukolj će

da iznikne još više u meni, a prekosutra još više. Ako godina prođe, o, pa cela njiva duše

moje, duše moje koja je njiva Božja, sva ta njiva postaće njiva kukolja i korova. Šta ćeš

onda raditi?

Kada čovek ogrezne u gresima, kada on ostane u njima, kada se ne kaje, kada ih ne

ispoveda, onda toliko navikne na grehe da mu oni postaju obični. Pijanica kada


neprestano pije, pijanstvo mu postaje prirodno, postaje mu navika. Tako svaki greh,

svaka strast. Ako se čovek ne bori sa njim, ne ustane protiv njega, postepeno postaje

navika, pa se, prema učenju Svetih Otaca, pretvara u prirodu, i onda pređe u čoveka.

Zaspao je zauvek, ništa ga na ovome svetu probuditi neće osim Strašnoga Suda Božjeg,

strašnih truba nebeskih kada Gospod bude podigao iz mrtvih sve mrtvace, sve ljude

izveo na sud da sudi svima po Evanđelju Svom. Po Evanđelju, ni po čemu drugom.

Evanđelje je Gospod doneo nama ljudima i dao nam sile nebeske, kroz Svete Tajne i

svete vrline, da ga ispunjujemo, da živimo NJegovim Svetim Evanđeljem Nebeskim.

Osnovao je Svetu Crkvu Svoju, u kojoj bezbroj sredstava, na prvom mestu Sveto

Pričešće, da mi sebe učinimo moćnima i snažnima da možemo poneti svaku vrlinu, da

možemo tvoriti svaku zapovest Božju. Po tome Svetom Evanđelju Gospod će na dan

Strašnoga Suda suditi. Pravo će reći: Vi ste imali Moje Sveto Evanđelje, imali ste Svetu

Crkvu, imali ste ova blaga nebeska na zemlji. Zemlja je moja njiva. Vi ljudi ste moj

nebeski usev. Šta ste od sebe učinili, šta ste od sebe napravili? - Čovek sebe, na kajući se

za grehe, učini sinom đavola. To nisu moje reči, to je istina napisana u Evanđelju

Hristovom, ...[14] i ostaju u nepravdi, ne kaju se.

Čoveče, stvoren si da postaneš Bog po blagodati, kako uče Sveti Oci, a ti postao đavo po

svojoj slobodnoj volji. Šta ćeš reći Gospodu u odbranu svoju na dan Strašnoga Suda

kada ti je On dao i ovaj svet kao svoju nebesku njivu, i dušu ti dao kao nebesku njivu, i

Anđele ti dao za sluge, da služe tvome spasenju od zla, da služe tvom napredovanju u

svakom nebeskom dobru. Tada će svaki od nas videti, ako je osuđen, da je po pravdi

Božjoj osuđen. Ne dao Bog da se desi ma s kojim od nas da zaspi u gresima, da zaspi na

smrt, kako se veli u jednoj svetoj molitvi, nego da budemo budni, da budimo sebe, da

primoravamo sebe.

Treba da se moliš Bogu, a neće ti se; primoraj sebe, šibaj sebe, reci sebe: Gle, da ti stojiš

na ivici pakla, što se ne moliš? Gle, još jedan korak i ti si pao u pakao, u zagrljaj strašnih

demona. Nećeš da se smiriš, hoćeš da tvoriš volju svoju, reci: Volja moja, šta? Volja

Hristova treba da bude u meni. "Oče naš" čitaš stalno, svaki dan govoriš: "Neka bude

volja Tvoja, Gospode, u meni, peka bude na zemlji volja Tvoja kao što je na nebu"[15], a ti ne

izvršuješ to, nego hoćeš volju svoju. Sva volja Hristova kazana je u Evanđelju, sve što

Gospod hoće od tebe, od mene, od svakog čoveka On je rekao u Evanđelju. Samo od

nas traži molitvu, veru, post, krotost, smirenost, ljubav, trpljenje, istinu, pravdu, šta je

doneo i šta nam je dao. To traži od nas, da mi to negujemo u sebi, da živimo s time. Jer

On je došao u ovaj svet, kao što veli Sveti Jovan Bogoslov, da živimo kroz NJega[16], da

živimo kroz Bogočoveka, da živimo u Bogočoveku, da tvorimo NJegovo večno

Evanđelje.




Tako ćemo ja i ti, i svaki čovek na ovoj njivi Božjoj poživeti kao usev nebeski i doneti

rod po sto puta[17], tako svaki hrišćanin koji je budan, koji strepi. Duša nam nije

zaspala u gresima i strastima. Ali i kad zaspi, i kad padneš u teške i strašne grehe, seti

se: "Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih i obasjaće te Hristos"[18]. To je evanđelski krik,

evanđelski vapaj tebi i meni. Ma koliko bio veliki grešnik, čuj taj vapaj. Ustani ti koji

spavaš! Zavisi od tvoje dobre volje, od tebe samog zavisi da li ćeš ustati iz greha u koji si

pao, da li ćeš ustati iz strasti u koju si pao, da li ćeš ustati iz smrti u koju si pao. Od tebe

zavisi, od tvoje volje. Bog te ne primorava na spasenje, ali ti daje sva sredstva, i dao ti

pre svega (probudiš) dušu nebočežnjivu, dušu koja je usred neba; i ti ako si zaspao u

hiljadu grehovnih smrti, udari sebe ako si neosetljiv. Vaskrsni iz mrtvih!

Ogrezao si u oholost, gordost, nikog drugog ne vidiš prosto do sebe; u svojoj gordosti

govoriš: ja pa ja! To je smrt ne jedna, hiljade smrti u tebi. A ti, šta ti ostaje? Primoraj sebe

na smirenje. Lenj si, reci sebi: ti si đubre, Pavle - ako si Pavle; ti si đubre, Jovane! Šta ti

misliš? Seti se: najveći od svih Apostola veli da je prvi među grešnicima, najveći grešnik:

"Gospod Hristos je došao u ovaj svet da spasi grešnike, od kojih sam prvi ja", veli Sveti Apostol

Pavle[19]. A ti, ti se gordiš ...[20] imaš u sebi da se gordiš? Jesi li mudar kao on, jesi li

učen kao on, jesi li pun takve vere i ljubavi kao on? A on, zato što je bio pun svega toga,

bio je smireniji od svakoga i smatrao je i sebe i sve drugo, prema Gospodu, da je

nevažno, da su to sve trice[21]. Čovek je trica, ako Gospod Hristos nije sa njim i u

njemu.

Ti čuvaj sebe da ne ostaneš večno u nekom grobu, a svaka je strast grob, svaki greh

grob, ako se ne oslobodiš tog greha. A ništa lakše za čoveka da se oslobodi greha, ništa

lakše. Pokajanje, eto ti sveleka, ne samo leka nego sveleka. Ma kako bio strašan greh,

makar ti bio razbojnik na krstu pored Hrista, seti se. Za tren oka ta čudesna sila, koju

Evanđelje naziva pokajanje, eto, razbojnika učinila prvim žiteljem Raja, razbojnika

pretvorila u Anđela, u Svetitelja, u Arhanđela, i ušao on prvi u Raj sa Gospodom

Hristom15. A ti, ti ako misliš: Ja sam u strašnim gresima teško meni, nema mi spasenja!

To je strašan greh prema Gospodu Hristu, prema milosrđu NJegovom. Da je On gledao

na grehe naše nikad ne bi došao u ovaj svet, u ovaj zmijarnik zemaljski. Ali, NJegova

milost je beskrajna, kako veli Sveti Zlatoust. Milost Gospodnja je tako ogromna da su

svi naši gresi, svi gresi celog roda ljudskog, mali prema NJegovoj milosti kao kap prema

moru. Takvo je milosrđe Gospodnje, tako je milostiv On, Bog Anđela i Bog ljudi. Tako je

milostiv Gospod Hristos, Koji je radi nas postao čovek i primio na Sebe telo, blatnjavo i

gnojivo ljudsko telo, primio sve smrti, smrti nad smrti primio na Sebe, sve grehe, sve

smrti i grehe ljudske uzeo na Sebe, sve rane, sve bolesti.

Nikada, nikada, nikada ne dopusti sebi očajanje u duši. Neka vera tvoja bude velika,

velika u milost Gospodnju. Tada, tada ćeš ti biti pobednik nad svima strastima. Pa kad






padneš u neki greh ili u neku muku veliku, prizovi svog Nebeskog besmrtnog Brata,

Svetog Arhistriga Gavrila, ili ma kog Svetog Anđela, a on, svaki od njih, svaki Anđeo je

bezgrešan, iznad greha i smrti, i on će te svemoćnom rukom svojom izvući iz svakoga

groba, vaskrsnuti iz svake smrti.

Zato ih i slavimo, zato mi slavimo našu bezgrešnu Nebesku Braću, sve Anđele, danas

Svetog Arhistrata Gavrila.

Neka nas zakriljuje i čuva od svakog greha i od svake strasti, a kad padnemo u koji greh

i koju strast, prizovimo ga u pomoć, i on će munjevito doći i vaskrsnuti nas iz svih naših

grobova, pobediti sve naše smrti i uzneti nas u Nebesko Carstvo, da tamo zajedno s

njim i uz njega i mi slavimo - (čudesno milostivog Gospoda Hrista, sada i uvek kroza

sve vekove. Amin)[22].

NAPOMENE:

1. Reči iz Heruvimske pesme na Sv. Liturgiji - Prim. uredn.

2. Jevp. 1,14; 2,5-16

3. Misao Sv. Jovana Zlatoustog i crkvenih pesama, često susretana kod Oca Justina.

- Prim. uredn

4. Reč vesnik je tačan prevod grčke reči Anđeo. - Prim. uredn.

5. Lk 1,26-28

6. Otkp. 14,6

7. Mt. 13,24 i 38

8. Smisao je: Gospodar i sejač njive to je Bog. - Prim. uredn.

9. Fil. 3,20

10. Ef. 1,20-22

11. Mt. 13,27

12. Mt. 13,25 i 39

13. Mt. 13.40-43

14. Nekoliko reči nečujno na traci. - Verovatno je Otac Justin ovde naveo najpre reči

Jn. 8,44 ili 1 Jn. 3,89, gde se spominju "deca đavola", a onda i reči Rm. 1,18: "Jer se

otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u

nepravdi". - Prim. uredn.

15. Mt. 6,10

16. 1 Jn. 4,9

17. Mt. 13,7

18. Ef. 5,14


19. 1 Tim. 1,15


21. Fil. 3,78

22. Poslednje reči dodate po smislu, i po običaju Oca Justina da tako završava svoje

besede. - Prim. uredn.

Beseda u Nedelju Šest Vaseljenskih Sabora

(13-19. juli)


sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas Crkva slavi Svete i Bogonosne Oce Šest

Vaseljenskih Sabora. Ko su ti Sveti Oci? Ništa drugo, braćo, nego samo svedoci da je

Isus Jedini Istiniti Bog. Eto, to je sva Blagovest njihova, eto, to je svedočanstvo njihovo.

To je svedočanstvo Svetih Apostola, svedočanstvo da se Bog javio u telu, živeo među

ljudima, dao im sve što im Bog može dati; raspet bio, umro, vaskrsao, pobedio smrt,

uzneo se na Nebo i večno živi kao Bogočovek iznad svih Nebesa[1]. To je sva tajna, to je

celokupno svedočanstvo Svetih Otaca, svedočanstvo iz iskustva.

Nisu Sveti Apostoli izmislili nikakvu priču, nikakvu bajku, nikakvu skasku o Isusu iz

Nazareta. Ne! Oni, oni celome svetu objavljuju: LJudi, mi vama ništa svoje ne dajemo,

mi sebe ne propovedamo. Mi propovedamo Hrista Isusa, Koga vi raspeste, Koji vaskrse

iz mrtvih, sa Kojim mi posle Vaskrsenja NJegovog jedosmo i pismo četrdeset dana[2].

Mi to svedočimo. Ko smo mi da izmislimo tako čudesne i divne stvari? Ko smo mi da

činimo čudesa, da vaskrsavamo mrtve, da reč naša u ime Isusa iz Iazareta (čini bogalja

da) hodi, ima tu silu da zaista mrtvi iz zemlje ustane? Ko smo mi? Prosti ribari

Galilejski. Ali mi, mi ne možemo ne govoriti ono što videsmo i čusmo. Mi se moramo

večno Bogu pokoravati, a ne ljudima[3]. Eto, taj Isus iz Nazareta, za Kojim su ustali svi,

On je Taj Koji je učinio ova čuda koja mi svedočimo, ne po mudro izmišljenim pričama -

veli Sveti Apostol Petar - nego svedočimo o onom što sami videsmo[4]. Mi NJegovu

slavu videsmo na zemlji, videsmo NJegovo telo na Tavoru kako se preobrazi pred nama

i zablista jasnije od sunca, i mi popadasmo od bljeska te svetlosti[5]. Tada videsmo Boga

i tada osetismo Boga u čoveku Isusu. Mi tada osetismo da je On zaista Taj Koji je došao

da čoveka preobrazi u besmrtnost, da ga iz groba vaskrsne u Život Večni, da mesto laži

da mu Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu LJubav, Večno Božansko Dobro. Nije se






mogao svet drukčije uveriti da je neki tamo Isus iz Nazareta, Galilejac, zaista vaskrsao

iz mrtvih, da nisu Sveti Apostoli dobili tu vaskrsiteljsku, tu vaskrsnu silu i njome činili

čudesa kroz sav svoj život; i ostavili tu silu, tu Božansku silu koju Gospod neprekidno

umnožava i Crkvi Hristovoj u ovome svetu. "Mi - piše svima, i mudrima i nemudrima, i

filosofima i prostacima, i carevima i seljacima, piše veliki Svetitelj Jovan Bogoslov, vam

javljamo, što čusmo i očima svojim videsmo, i razmotrismo, i rukama svojim opipasmo[6]! Zbog

toga mi javljamo. Šta je to? Život Večni - veli on. Mi vam javljamo Život Večni, mi smo

svedoci za Život Večni, mi vam objavljujemo Život Večni[7]. Ko, ko je taj Život Večni,

šta je taj Život Večni? Isus, Gospod Isus, On je Istiniti Bog i Život Večni[8].

Eto, to je sva Blagovest Svetih Apostola. To je njihovo svedočanstvo, svedočanstvo

njihovih života, njihovog svakodnevnog boravka na ovoj zemlji, njihove propovedi,

njihove sile, neuništive i svemoćne sile, sile kojoj nije mogla odoleti silna i moćna

Rimska imperija. Carevi su propadali, trista godina oni su to svedočanstvo hteli da

zatrpaju gonjenjima, mukama, smrtima, ali svedočanstvo Ribara Galilejskih prenošeno

Svetim Ocima kroz ovaj zemaljski svet, silom svojom Božanskom pobedilo je, srušilo

neznabožačku i mnogobožačku Rimsku carevinu. LJudi, ne oružjem ovoga sveta, ne

nikakvim nasiljem, nikakvom silom; to su činili ljudi koje je Gospod poslao u svet, i

rekao i zapečatio sudbinu njihovu. "Šaljem vas kao ovce među vukove"[9], kao ovce među

vukove. I desilo se, braćo, najveće čudo u ovome svetu: ovce pobedile vukove, a vukova

je bila puna cela vasiona, a njih dvanaest Hristovih ovaca. Gle, kakva sila, kakva moć!

Sve ustalo na njih, spaljuju rimske (gradove, da bi za požare optužili njih)[10], spaljuju

hrišćane kao sveće; sve tamnice otvorene i hrišćane gone u tamnice, u more i reke

bacaju se hrišćani, i pretvaraju u leševe. Gle, sve to, sva ta groblja koja Rimski carevi

stvaraju od hrišćana, sva ta groblja pretvaraju se u izvore vaskrsenja i besmrtnosti, u

izvore pobede nad smrću. Pobedio je Vaskrsli Gospod Hristos kroz Svoje čudesne

Svedoke, pobedio je sve vukove ovoga sveta kroz jagnjad Svoju, kroz ovce Svoje. Velite:

Kakva je to sila? Sigurno ne čovečanska, sigurno ne ljudska i sigurno ne zemaljska;

sigurno samo i jedino Božanska, svemoćna Božanska sila. I ta Božanska sila jeste sila

Svetih Otaca, koje mi danas proslavljamo, sila Jedinog Istinitog Boga, sila Jedine Istinite

Istine u ovome svetu, sila Jedine Večne Pravde u ovome svetu, sila Jedinog Večnog

Života u ovome svetu. Da, samo su tako mogli ovi krotki Pastiri Crkve, Sveti Oci

Vaseljenskih Sabora, vladike, episkopi, kroz vekove i vekove da nose Blagu vest kroz

ovaj svet. Da rodu ljudskom objavljuju da je spasenje od greha i smrti i đavola samo u

Gospodu Isusu Vaskrslome. To svedočanstvo, tu silu oni su pokazivali celokupnim

svojim životom, Sveti LJudi Božji. Gospod je postao čovek, i gle, sve što je Božansko

postalo je čovečje, postalo je ljudsko. Kad je Bog postao čovek, onda je i Božanska Istina

Večna postala čovečanska, ljudska, sišla u naše telo, sišla u naš um, sišla u naš život.

Kad je Bog postao čovek i živeo među nama, gle, Večni Život postao je ljudskim

životom, čovečanskim životom, i mi se verom sjedinjujemo sa Gospodom Hristom. Mi






ustvari ujedinjujemo svoj prolazni život sa Večnim Životom i postajemo besmrtni i

večni. Sveti Oci, ovi Apostoli i Svedoci te jedine Istine u ovome svetu, Večne i Besmrtne,

da je Isus Istiniti Bog, ti Sveti Oci pokazuju nam i svedoče nam da je Gospod došao u

ovaj svet samo zato da nam da Život Večni. Da, došao u ovaj svet da protera smrt iz

ovoga sveta, da protera smrt iz duše ljudske, iz bića ljudskog, da osigura besmrtni Život

Večni svakome čoveku. I Gospod je to učinio jednom za svagda, i ostavio nama svima

otvoren put u Nebo, put u Carstvo Nebesko[11].

Kako da steknemo Život Večni ja, ti, i svaki čovek? Verom u Vaskrslog Gospoda Hrista.

Čuli ste iz današnjeg Svetog Evanđelja, da Sam Gospod objavljuje tu Sveistinu: da je

došao u ovaj svet da svemu da Život Večni, veli On[12], svemu da da Život Večni,

svakom ljudskom biću, svakom stvorenju. U čemu se sastoji Život Večnn? U tome da

znamo Jedinog Istinitog Boga[13] i da živimo verom u Svetu Trojicu, da živimo

neprekidno u ime Oca i Sina i Svetoga Duha; da sve u našem životu biva od Oca preko

Sina u Duhu Svetome. To je Život Večni - život čoveka koji je stvoren od Boga,

polovinom od blata, telo mu je od blata, od zemlje, a duša s Neba. Gospod je odredio cilj

svakom ljudskom biću. Da, svaki čovek jeste stvoren u ovome svetu zato da nostigne

Život Večni. I telo koje je od blata, od prašine, i telo je stvoreno za besmrtni Život Večni.

Svaki od nas mnogo puta u toku dana, svaki hrišćanin čitajući Vjeruju, ispoveda: Čekam

vaskrsenje mrtvih. Veli Gospodu: Ja znam, ja putujem kroz ovaj svet i telo moje prolazi

kroz kapiju smrti. I telo će se moje raspasti, duša će ići k Tebi, a telo ostati u zemlji i

raspasti se u prah i pepeo. Ali ja znam da će to telo vaskrsnuti, ja Čekam vasksenje mrtvih,

jer si Ti telo stvorio za besmrtnost i Život Večni. Eto kakva tajna! Čovek je vrlo važno

biće.

Pazi, tvoj put nije samo da pređeš zemlju. Mala je ova zemlja za tebe. Ti si stvoren za

besmrtni Život Večni, ti putuješ pravo ka Večnome Životu kroz Strašni Sud, kroz

Vaskrsenje iz mrtvih. Možeš vaskrsnuti na dan Strašnoga Suda, tada, tada ćeš videti

kolika je sila bila i koliki je smisao u tim rečima: Čekam vaskrsenje mrtvih. Čekam moje

vaskrsenje iz mrtvih, Gospode, a Ti, po velikoj milosti Svojoj, i prašini daješ Život Večni.

Tako Sveti Oci Vaseljenskih Sabora javljaju isto Evanđelje da je Gospod Hristos

(Vaskrstitelj i Vaskrsnuće naše) ...[14] U tom njegovom Evanđelju je i sila Božanska.

Naša vera nije u rečima samo, ne, ne, naša je vera u sili Božjoj, veli Sveti Apostol Pavle[15], u

sili Božjoj, u sili koja pobeđuje smrt, sili koja vaskrsava iz mrtvih, sili koja čini čudesa,

sili koja pobeđuje i obara svaku laž u ovome svetu, sili koja daje bezbroj pravdi mesto u

srcu mom i tvom. Mi ustvari ništa drugo ne radimo nego se borimo za Život Večni. To

je prvo Evanđelje Hristovo.

Sveti Apostol piše Apostolu Timoteju, Pavle veliki preko Timoteja piše svima nama, i

veli: "Bori se u dobroj borbi vere"[16]. Kakva je to dobra borba vere? Mučite se za Život Večni,







boriti se za Život Večni, - eto to je smisao tvog hrišćanskog života na zemlji. Nikad ne

zaboravi to. Nikad ne izjednači sebe sa crvom, sa prolaznim moljcem. Sećaj se uvek kao

hrišćanin da si stvoren za besmrtni Život Večni i da ti treba da zaradiš Život Večni u

ovome svetu, da ceniš Život Večni, da ga zavoliš. Kako - pitaćeš? Pa cela naša sveta vera

u Crkvi našoj sastoji se u tome. Daje ti se kroz Krštenje tvoje, kroz Krštenje se oblačiš u

Gospoda Hrista[17]. To je ispunjenje celog bića Gospodom Hristom. Eto, šta ti radiš?

Dobijaš dušu Gospoda Isusa uz tvoju. A On, On ti donosi Večni Život. On, On ti daje

Večni Život. On ti daje Večnu Istinu, Večnu Pravdu, i ti vaskrsenje već imaš u sebi. Šta

da kažemo o Svetome Pričešću, kojim primaš Večni Život, Večnu Pravdu, Večnu Istinu!

Eto, ti kao hrišćanin u ovome svetu živiš samo onim što je večno, i živiš samo radi

onoga što je večno. Nama su date večne Svete Tajne i kroz njih sav Gospod, sav Večni

Život, sva Večna Istina i Večna Pravda. Ali, tako i mi moramo dati od sebe - šta? LJubav

prema Gospodu Hristu, veru u NJega, molitvu k NJemu, post radi NJega. Eto, to zavisi

od mene i od tebe. Pred nama i oko nas je Večni Život. Gospod nam samo to i nudi, a od

tebe i od mene zavisi da li ćemo ja i ti usvojiti taj Večni Život. Setite se mladića koji je

pristupio Gospodu Hristu sa željom i pitanjem: "Šta da činim da dobijem Život Večni"?[18]

Vrši zapovesti Božje - veli Gospod.

Tako i ti, hrišćanine, ako pitaš šta da radiš da dobiješ Život Večni: vrši zapovesti Hristove,

vrši zapovesti Jedinog Istinitog Boga u Kome i jeste Večni Život. Ti, držeći svete zapovesti,

ustvari unosiš u sebe sve što je NJegovo, svu NJegovu Večnu Istinu, Večnu Pravdu,

Večnu LJubav. Vera u NJega - šta je to? Vera useljuje Hrista u srca naša. To je napisano

u Svetome Evanđelju[19]. Verom se useljuje On, a sa NJim sva Večna Istina. Ti, ti ...[20]

Vera i jeste to, sa njom je život u Gospodu Hristu, novi život u NJegovoj Večnoj Pravdi,

u NJegovoj Večnoj Istini.

Kao hrišćanin odbacuješ svaku laž od sebe, svaku obmanu, svaku prevaru, svaku

nepravdu. Hrišćanine, eto stojiš na molitvi. Šta je to molitva? To je tvoja duhovna veza

sa Večnim Gospodom Hristom na Nebu. Ti na zemlji, a gle, duhom si iznad svih

Nebesa, kod NJega, Isusa Gospoda. Ti, ti si sjedinio duh svoj molitvom sa NJim i

dobijaš od NJega Božanske sile da taj život na zemlji živiš NJegovim Večnim Životom,

da još na zemlji živiš NJegovom Večnom Pravdom i Istinom, NJegovom Večnom

LJubavlju i Dobrotom. Gospod je došao u ovaj svet da živimo kroz NJega, da živimo

NJime, da živimo radi NJega[21]. Jer se sve sazda kroz NJega i radi NJega, što je na nebu i na

zemlji[22].

I mi ljudi, naročito mi hrišćani, mi, mi smo pozvani da sebe pretvorimo u besmrtnike,

da budemo jači od smrti, jači od nepravde, jači od svake laži. Zaista ćeš biti jači od

svakoga greha koji napada na tebe, jači od svakog đavola, kada si jači od grehova koji







jurišaju na tebe. Ali nijedan greh se ne može odbaciti od sebe, nijedan greh se ne može

uništiti ako ti Bezgrešni Gospod Hristos ne pomogne preko Svojih Svetitelja. Evo

svedoka, evo hiljade i hiljade Svetih Otaca, koji su zaista pobedili greh, sve grehe, sve

slasti, sve strasti ovoga sveta, pobedili sve smrti. Jer greh ostane u čoveku i uništava ga

kroz smrt. "Kada greh sazri rađa smrt"[23], veli se u Svetom Evanđelju. Tako svaki greh,

ako se ne boriš protiv njega, pretvara se u našeg ubicu. I mi kroz greh ustvari postajemo

samoubice, samoubice, ubijamo sebe same, uskraćujemo sebi Večni Život. Jer je uvek za

greh jedna plata - smrt[24]. I da veru u Gospoda Hrista ...[25] I sam Gospod Hristos je

bio između smrti i večnosti, između greha i večnosti. Pazi kako živiš! Bori se da

postaneš besmrtan! Pobedi u borbi za Život Večni u ovome svetu, za Večni Život tvoje

duše i za pobedu nad večnom smrću. Gospod Hristos daje to kroz Svoju Večnu Istinu,

Večnu Pravdu.

Mi kao hrišćani u ovome svetu, nalazimo se u jednoj ogromnoj vojsci, vojsci besmrtnika.

Pojedinci iz te vojske su jači od smrti i poslani su da pobede svaku smrt. Naše

vojskovođe duhovne, naši duhovni generali to su Svetitelji, Hristonosci, ljudi naoružani

sveoružjem Božjim[26], oružjem koje pobeđuje svaki greh, svaku smrt, svaku strast i

svakom đavolu odseca glavu. To je oružje Hristovo, oružje koje nose Sveti Oci i daju ga

nama, i tebi i meni, idući ispred nas, boreći se za nas, za naše duše.

Gle, kakvo bogatstvo je ostavila Crkva! Svaki dan Svetitelje Božje, te naše vojskovođe,

nepobedive vojskovođe, vojskovođe koji satiru sve armije grehova, i smrti, i đavola, u

ovome i svakom drugom svetu. Crkva slavi njih. Sutra ćemo slaviti Svetog slavnog

Proroka Iliju pobedonosca. Jači je od neba. I zemlja zatvara nebesa kada je on hteo[27].

Kakva sila u čoveku! Otkuda mu? Od Gospoda Hrista. Eto, i te Božanske sile su stalno u

Crkvi Hristovoj, oko nas i u nama, kroz NJegove Svetitelje. Od nas se traži jedno: da

smireno prizivamo u pomoć sve Božje Svetitelje, da nam pomažu u našem ratovanju i u

našoj borbi za Život Večni; da nam pomažu da pobedimo svaki greh koji hoće da nas

usmrti, da nas odvoji od Boga. Mi ćemo sigurno u svakoj borbi koju vodimo, danas i

noćas i juče i uvek za Život Večni, biti pomagani od svih Svetitelji, a kroz njih od Samog

Gospoda Hrista. I sigurno je, brate i sestro, da ćemo pobediti svaku smrt, svaki greh,

svakog đavola. I niko te neće moći pobediti ni u ovom ni u onome svetu. Onda si

svepobedni pobednik, onda si istiniti hrišćanin, onda si istiniti uživalac Večnoga Života.

Gospod je došao u ovaj svet da svemu da Život Večni, da nijedan koji veruje u NJega ne

ostane u smrti[28]. "Koji veruje u mene ima Život Večni"[29], objavljuje Spasitelj. Ima Život

Večni, prešao je iz smrti u život[30]. Prešao iz smrti u život. Svaki hrišćanin prelazi iz smrti

u život, prvo: kad se krsti, kada se pričešćuje, kada se moli Bogu, kada posti. Sve su to

sile, sve su to moći, evanđelske sile, evanđelske moći, koje tebe prenose iz smrti u Život

Večni. Da, hrišćanin si, umrla je smrt Vaskrsenjem Gospoda Hrista, pobeđena je smrt.









Svedočanstvo svih Svetih Apostola je svedočanstvo širom Srpske zemlje svih naših

Svetitelja i Svetih Mošti njihovih. Pobeđena je smrt i svaki je čovek jači od smrti, jači

verom u Gospoda Hrista, Jedinog Pobeditelja smrti, verom koju nam, eto, sačuvaše i

predadoše Sveti Bogonosni Oci, kojima neka je čast i slava, a preko njih čast i slava

Gospodu Isusu, Jedinom Istinitom Bogu u svima svetovima, i Jedinom Istinitom

Čovekoljupcu, Koji nam je milionima pobednika smrti darovao i osigurao Život Večni.

Zato NJemu slava i hvala kroza sve vekove i kroza sve večnosti. Amin.

NAPOMENE:

1. 1 Tim. 3.16

2. D. Ap. 1.3

3. D. Ap. 5,29

4. D. Ap. 2,32; 1 Jn. 1,1

5. 2 Petr. 1,16-18

6. Jn. 1,1-2

7. Jn. 1,2

8. 1 Jn. 5,20

9. Mt. 10,16

10. Nečujne reči na traci, dodate u zagradi po smislu. Reč je o Neronu Rimskom

caru, koji je zapalio Rim da bi za požar optužio hrišćane. - Prim. uredn.

11. D. Ap. 2,28; Jevr. 10,20

12. Jn. 10,10

13. Jn. 17,3

14. Nejasne reči na traci, dodate u zagradi po smislu. - Prim. uredn.

15. 1 Kop. 2.5

16. 1 Tim. 6.12

17. Gal. 3.27

18. Lk. 18, 18-19

19. Ef. 3,17

20. Par reči nejasno Na traci. - Prim. prepis.

21. 1 Jn. 4.9

22. Kol 1,16

23. Jak. 1,15

24. Pm. 6,23


26. Ef. 6,11

27. 1 Cap. 17,1

28. Jn. 17,2;3,16

29. Jn. 5,24

30. Jn. 5,24

Beseda na Svetog Proroka Iliju


Danas Crkva slavi najneobičnijeg čoveka koji je živeo na ovoj zemlji Božijoj,

najneobičnijeg čoveka u rodu ljudskom. Toliko neobičnog, i toliko izuzetnog, da ga je

Gospod sa telom uzneo na Nebo[1]. Sa telom uzneo na Nebo, šta je to?

Gospod Hristos je prošao kroz smrt u ovome svetu. A, gle! Prorok Ilija nije prošao kroz

kapiju smrti kroz koju prolazimo svi na svetu. I uzneo ga Gospod na Nebo![2] Otkuda

to? Radi čega to? Otuda, braćo i sestre, što je on bio neiskazano veliki Ispovednik Boga

Istinitog. Čovek ognjene vere, sav je bio oganj! NJegova vera samo je oganj i požar.



NJegov otac Savah, video je Anđele Božije, kada se rodio Prorok Ilija, gde ga hrane

ognjem i povijaju ognjem mesto pelenama. I ceo život njegov bio je oganj i požar. Takav

oganj vere spaljuje prvo u njemu sve strasti.

Veli se u divnim pesmama crkvenim danas: da je on bio "car nad strastima". Nijedna

strast nije mogla da ga zahvati, da se nad njim zacari. Sve je on kao ognjem sažego i

spalio. On je i svaki greh spaljivao ognjem vere svoje. Sav bezgrešan, on sav posvećen

Bogu, on nije dao da se nijedan greh zalegne u njegovoj duši i da ostane u njoj. Šta ja

govorim? On je spalio i smrt! Nije bilo smrti između njega i Boga. Još nešto, najvažnije.

On je spalio đavola i lažne bogove ovoga sveta, i ispovedao i propovedao Jedinog

Istinitog Boga. Gle, NJegova molitva spaljuje vodu! Voda gori od njegove reči - kakva

sila, kakva moć! Kada je izašao na Karmilsku goru da pokaže Istinitog Boga Izrailjskom

narodu, a tada je u Izrailjskom narodu bilo mnogo neznabožaca, mnogo njih koji su

poklekli pred lažnim bogovima i služili im zajedno sa carem Ahavom i sa zlom

suprugom Jezaveljom, videći da je skoro ostao sam, da je sve napustilo Istinitog Boga,

Prorok Ilija i Prorok Jelisej sazivaju Izrailjski narod, i sveštenike lažnih bogova, da svi

oni prinesu žrtvu[3]. Neka oni prvi prinesu žrtvu svojim bogovima, pa ću i ja prineti

žrtvu Bogu mome, i onda ćemo videti ko je Istiniti Bog, reče Ilija narodu. Ako Bog moj s

neba baci oganj na žrtvu i spali je - On je Istiniti Bog. Ako to učine služitelji Vala i

neznabožački bogovi, onda su oni istiniti. Narod pristade i on učini te spremiše žrtvu,

prvo za žrečeve, za lažne bogove, i za lažne sveštenike. I oni od jutra do mraka vikahu

oko žrtvenika i moljahu svoje bogove da zapale žrtvu koju su oni prineli, ali ništa ne bi

od toga. Pošto je prošlo mnogo vremena, a lažni sveštenici nisu mogli prizvati svoje

bogove, Prorok Ilija reče im: Šta je sa vašim bogovima, izgleda da su zauzeti drugim

poslovima, ili su legli da se odmaraju, da spavaju? I tako prođe ceo dan, i neznabožački

sveštenici nisu mogli da nizvedu oganj s neba. Tada Prorok Ilija iseče žrtvu, metnu je na

žrtvenik i drva naokolo, a pored toga oko žrtvenika veliki opkop i taj opkop napuni

vodom, i žrtvu preli vodom. Tada se pomoli Gospodu Bogu Istinitome da nispošlje

oganj s Neba, da zapali žrtvu i pokaže Sebe. I zaista, na njegovu molitvu siđe oganj s

Neba i zapali žrtvu, pa izgori ne samo drvo, nego se zapali i voda i ona izgori. Tada

Izrailj povika: - Zaista je Bog Ilijin Istiniti Bog! Da![4]

Šta rade Svetitelji Božiji u ovome svetu? Ono što i Prorok Ilija: oni služe Istinitom Bogu i

propovedaju NJega. A šta radi đavo u ovome svetu? Đavo izmišlja lažne bogove u

ovome svetu, i zavodi ljude. Pogledajte kako je Evropa poplavljena lažnim bogovima,

umesto Istinitog Boga. Šta ovi ljudi nisu proglasili za svoje bogove! Te kulturu,

civilizaciju, nauku, filozofiju, političke partije. Sve je to lažni bog do lažnog boga. Zar

danas ljudi ne metanišu pred televizorima, pred radijima, zar ne metanišu pred

bezbrojnim lažnim, takozvanim kulturnim prosvetiteljima. A šta, ko su oni? Šta

propovedaju? Ništa drugo do smrt! Ništa drugo do nemoć! A u ovom svetu glavna



muka, glavno pitanje ljudsko bića i čoveka - šta? Smrt! Ako smo smrtni, ako se sve

završava smrću - kako je smešan i jadan ovaj život!

Ali, Gospod Hristos je došao u ovaj svet i pokazao Sebe kao Istinitog Boga, pobedio

smrt i vaskrsao. I tu istu silu dao Crkvi Svojoj. Gle, ko danas svedoči o Istinitom Bogu

Gospodu Hristu. Gle, pogledajte Ostrog naš, svakodnevno tamo Sveti Vasilije čini

čudesa. Pogledajte Svetog Prohora Pčinskog, Svetog Stefana Dečanskog i mnogobrojne

druge svete zadužbine careva naših; i svete mošti njihove neprekidno čudotvore i

pokazuju da je Gospod Jedini Istiniti Bog.

Da, tu silu vaskršnju, tu pobedu nad smrću pre Gospoda Hrista, a za vreme Proroka

Ilije, Prorok Ilija je pokazao sam: vaskrsao je sina udovice Sareptske i pokazao moć

Božiju[5]. Da Bog i smrt pobeđuje i iz smrti ljudska bića oživljava. Da, Sveti Prorok Ilija -

to je najbogatiji siromah u ovome svetu. Ništa nije imao, osim tela i odela, a bio ipak

bogatiji od svih careva zemaljskih. Čime? Bogom! NJegovom silom, NJegovom moći.

Gle, on je kao čovek iako na zemlji vladao Nebom, zaključao Nebo i tri i po godine nije

padala kiša[6]. A kad je on hteo, pomolio se Gospodu, Nebo se otvorilo, kiša je pala na

zemlju[7]. Takva je bila sila njegova.

I ne samo to. On je, kako se divno veli u crkvenim pesmama, drugi Preteča i prvi Jovan

Krstitelj. Sveti Prorok Ilija drugi je Preteča, to jest, doći će na zemlju pred Drugi Dolazak

Gospoda Hrista, da svedoči za NJega, Istinitog Boga. Tada će se on pojaviti ne samo

telom, nego i obučen u vreću, i svedočiće Gospoda Hrista. Iz njegovih usta, veli se u

Svetom Pismu, oganj će da bije. Biće mu data vlast od Boga da zemlju udari svakom

mukom, da ljude trgne, da ljude osvesti, da ljude privede pokajanju pred Istinitim

Bogom. To će biti pred Drugi Dolazak Gospoda Hrista[8]. Prorok Ilija, čovek jači od

smrti, jači od greha, jači od strasti, jači od svih đavola, doći će na zemlju da svedoči

Gospoda Hrista i tada će ga ubiti na zemlji. I on će proći kroz smrt kao i ostala ljudska

bića[9].

NJegove su molitve uvek moćne, uvek silne, kao oganj. Neka budu u pomoć svima

nama. Neka Sveti Ilija pomaže svima nama. I mi, kada mu se obraćamo molitvama

svojim, znajmo da je on tako moćan i silan pred Bogom, jedini sa telom ljudskim u

nebeskim svetovima. Da može izmoliti i za nas sve ono što molimo od NJega, da

posreduje pred Bogom.

Neka bi njegove svete molitve i molitve svih Proroka i svih Svetitelja, na čelu sa

Presvetom Bogomajkom, vodile nas kroz ovaj svet, udostojile Nebeskog Carstva. Da

bismo izišavši iz ovog tela, i mi sa verom i smirenošću poklonili se velikom i slavnom

Proroku i molili ga da nam osigura Carstvo Nebesko. Da bi zaslužili i slavili Gospoda






Hrista, Kome je on tako revnosno i tako samoprekorno služio. Neka njegove molitve

budu naši vođi i vaspitači u ovome svetu. Amin.

NAPOMENE:

1. 2 Cap. 2,11

2. U grčkom i slovenskom tekstu stoji da je Gospod uzneo Iliju "kao na Nebo" (2

Car. 2,1 i 11), što znači, kako veli Sv. Grigorije Palama, da do Hristovog

Vaskrsenja i Vaznesenja na Nebo, niko od ljudi tamo nije mogao dospeti. Inače,

Prorok Ilija će opet doći na zemlju na kraju istorije, pred Drugi Dolazak Hristov, i

umreti, tj. biti ubijen, i onda Hristom biti vaskrsnut (Mt. 17,11: Otkp. 11,3-12). -

Prim. uredn.

3. 1 Cap. 18,19-40

4. 1 Car. 18,38-39

5. 1 Cap. 17,9-24

6. 1 Cap. 17,17

7. 1 Cap, 18,42-45

8. Otkp. 11,36

9. Otkr. 11,7-10

Beseda na Preobraženje Gospodnje


sadržaj

Danas je, braćo, Praznik Svetog Preobraženja. Preobraženje, - šta je to? Šta je na današnji

dan Gospod Hristos kazao ljudima? Kakvu istinu? Šta je otkrio njima kroz današnji

sveti Praznik? On je danas pokazao da je Bogočovek, On je to danas pokazao na gori

Tavoru, preobrazivši se pred učenicima. Lice mu je zasijalo kao sunce i jače od sunca.

Haljine su postale bele kao sneg, Apostoli su popadali od te velike Božanske svetlosti, -

od čuda, od ove velike i svete tajne.[1]

Gle, On otkriva Svoje Božanstvo! Kazuje da je Bog. On, Koga su ljudi smatrali za

Učitelja iz Nazareta, sina Josifa i Marije, drvodelju. Gle, odjedanput pokazuje Sebe kao

Boga, i pokazuje da je On u telo Svoje smestio sve Božanske sile, svu Večnu Božansku


Istinu, Večni Život, Večnu Pravdu, sva Nebesa. Sav Bog smestio se i stao u malo ljudsko

telo. Kakva velika i sveta tajna, braćo! Ali to nije slučajno.

Zašto je Gospod postao čovek? I zašto se Gospod na današnji dan preobrazio! - Da

pokaže put nama ljudima. Da je to put našeg tela, našeg malog ljudskog tela, koje često

ne smatramo ni za šta. Blato! Da, blato, a u tom blatu živi božanska duša, obraz Božiji,

lik Božiji, slika Božija. To je čovek! Čovek je slika Božija na zemlji, obraz Božiji, i Gospod

je došao u ovaj svet da se preobrazimo mi ljudi, da preobrazi obraz taj što je u nama

ljudima. Šta se desilo sa njim? Gospod nas je stvorio po obrazu Svome, po slici svojoj[2]

- a ljudi hrle u greh.

A šta je greh? Greh je crni katran, - greh, to je crna farba pakla! I čovek drži greh u svojoj

bogolikoj, bogoobraznoj duši; ustvari zamazuje dušu svoju crnim katranom i gubi lik

Božiji, gubi obraz Božiji. Ne vidi se da je čovek božansko biće, ne vidi se da je duša slika

Božija, sve je premazano muljem strasti, zemaljskom slasti, katranom, raznim crnilom.

Pocrnila je ljudska priroda, pocrnila slika Božija, u čoveku. Čovek je, preko greha, počeo

da mala dušu svoju u sliku đavola. Jer greh, braćo moja, uvek jeste slika đavolova. I kad

mi volimo greh, kad ga držimo u sebi, mi umesto slike Božije hoćemo sliku đavola u

svojoj duši. Mi preko obraza Božijeg što je u nama malamo mračni crni smrdljivi lik

đavola.

U divnim crkvenim pesmama veli se da je obraz Božiji u čoveku, slika Božija, istrulela

od greha u čoveku. Istrulela od greha u čoveku! Kao da imaš sliku svog pretka, pa od

dugog vremena, od buđe, od vlage, pokvarila se, i ti joj ne poznaješ lik, ne poznaješ

uopšte. Tako biva i sa dušom ljudskom: istrulio u gresima lik Božiji, obraz Božiji istrulio

u gresima, ne poznaje se.

A Gospod došao u ovaj svet da skine taj mulj sa lika Božijeg, sa obraza Božijeg u nama,

da preobrazi taj obraz koji srlja u gresima, da mu da božanske sile, da svetlošću

božanskom opere sliku Božiju što je u duši našoj, i da pokaže: gle Marko, i ti Jovane, i ti

Petre, i ti Julijano, pogledaj, ti u duši imaš sliku Božiju, ti si slika Božija na zemlji! Pazi

kako živiš! Ti si malo božanstvo u ovome svetu, tebi je Bog dao ono što nijednom

stvorenju nije dao.

A šta je to Božije u čoveku, u čemu se izražava? U pameti, umu? Prvo to. Mi smo dobili

od Boga um, razum, veliki dar, i naš razum je slika Božijeg razuma. Naš um je slika

Božijeg uma; naša volja slobodna je slika Božije volje slobodne; naša dobrota, naša

ljubav, sve je to slika Božija. Čovek dobrotom svojom pokazuje tu dobrotu božansku,

što je obraz Božiji u duši njegovoj. Čovek, čuvajući tu sliku Božiju, pokazuje da je zaista

on poslan u ovaj svet da jedino služi Bogu Koji ga je stvorio bogolikim.


I mi ljudi u ovome svetu - radi čega smo? Radi toga da, eto, očistimo naš um. Um koji je

istruleo u gresima, um koji truli u gordosti. LJudi uobražavaju da su mnogo mudri,

mnogo učeni, zaboravljaju na Boga, a to jeste taj strašni greh koji razara um. Bezbožje,

nepobožnost, neverje, to znači um čovečiji se pokvario, istruleo, prestao biti slika Božija.

A Gospod došao u ovaj svet da obnovi um čovekov; da obraz uma čovečijeg preobrazi,

da ga vrati slici Božijoj; da bude pravi obraz Božiji; da u njemu budu božanske, čiste

misli.

Srce čovečije. Da, i ono je po slici Božijoj, po obrazu Božijem. Čisti srcem videće Boga - veli

Spasitelj[3]. Da, a nečisti srcem koga vide? Đavola! Jer, dok ne očistiš srce svoje ti Boga

videti ne možeš. Obično bezbožnici su nečistog srca, i ništa božansko ne vide u sebi. A

Gospod došao u ovaj svet i dao nam sva sredstva da očistimo srce svoje od svakoga

greha, i da tako čistim srcem, kao čistim okom, vidimo Boga u svetu i u sebi. Boga u

svetu oko sebe, i u sebi samom.

Zato je Gospod došao u ovaj svet da nam da sredstva i sile da preobrazimo sebe: ako

smo kroz greh postali đavoliki, da postanemo bogoliki. A greh to i čini. Kada se mržnja

useli u tvoju dušu, to je strašan mulj ušao u tebe. I kad držiš mržnju u srcu svom, ti

gomilaš blato na slici Božijoj što je u tvojoj duši. To čini gordost, to čini psovka, to čini

krađa, to čini srebroljublje, to čini pohota, to čini svaki greh, svaka strast. Svi gresi, sve

strasti unakazuju lik Božiji što je u duši našoj, unakazuju obraz Božiji što je u nama.

Gospod od nas traži da promenimo sebe. Kako? Svetim vrlinama. Kada gordost

pomračuje lik Božiji u čoveku, onda evanđelsko smirenje svetlošću svojom spira sa duše

svu gordost. Šta su svete vrline? Šta vera, šta ljubav, šta molitva? To su, braćo moja,

Božanske sile, Božanske sile koje se liju iz Sunca našeg, Gospoda Hrista, i te Božanske

sile, ti mlazevi Božanske svetlosti peru našu dušu. Kao kad hoćeš da opereš telo, ti ga

opereš vodom, tako se duša pere svetlošću božanskom, Svetlošću Božanskom.

Pitaš: gde je ta svetlost? Eto, u veri. Šta vera čini s tobom? Vera u Gospoda Hrista otvara

ti i ovaj i onaj svet. Čovek hrišćanin zna da nad njim stoji Večni Život, Carstvo Nebesko.

Eto, vera šta čini! A čovek nevernik, čovek bezbožnik, ne vidi ništa iznad sebe, ne vidi

onaj svet, ne vidi večnost, ne vidi gore nad njim večno Nebesko Carstvo, da je on

pozvan da ide u to Carstvo svojim životom na zemlji. Tako, čovek Hristove vere menja

celo biće svoje, postaje i oseća se večan, oseća se besmrtan. A čovek bez vere u Hrista,

niti oseća da je besmrtan, niti veruje da je duša besmrtna, a to je najstrašnije zlo koje

može snaći čoveka u ovome svetu.

Molitva - kakav mlaz Božanske svetlosti! Kakvi zraci Božanske svetlosti. Molitva tvoja,

svetlošću svojom pere dušu tvoju od svakoga greha, od svake strasti i ti se obnavljaš.


Sveti Apostol Pavle piše nama hrišćanima i veli: "Svucite staroga čoveka"[4]. A ko je to taj

čovek u nama? On veli: Stari čovek u tebi satkan je od tvoje mržnje, pakosti, gordosti,

gneva, od srebroljublja, od ogovaranja, od psovki. E, to su te mračne sile koje

sačinjavaju starog čoveka, u meni i tebi. I on nam naređuje: "Obucite se u novog čoveka![5]

A kakav je to novi čovek? - Novi čovek je onaj koji sebe, veli sveti Apostol, upodobljava

Hristu Bogu, obličju Božijem. Trudi se da dušu svoju uobliči u obličje Gospoda Hrista,

Koji je radi toga i postao čovek. I zato veli: Obucite se u novog čoveka! Kako? Kroz svete

vrline: ljubav, molitvu, post, smirenost, krotost, trpljenje, time se stvara novi čovek u

nama, time se obnavlja lik Božiji u čoveku.

A čovek je u ovom svetu, braćo, zato da ispuni sebe Božanskim silama, da ispuni sebe

Bogom. Zato smo stvoreni bogoliki, bogoobrazni. Nas je Gospod poslao i spustio u ovaj

svet da i telo i dušu ispunimo Božanstvom, Božanskim silama, da živimo Bogu i

Bogom, da zračimo Bogom. Na današnji dan Preobraženja Gospod je pokazao kroz

zavesu tela svog da u NJemu živi nepristupačna Božanska Svetlost, Koja je zablistala iz

NJega, jače od sunca, kako se veli u Svetom Evanđelju. Tako treba svaki čovek da ispuni

sebe Božanskim silama, pomoću svetih vrlina, pomoću Svetih Tajni, kroz sveto Pričešće.

Primaš sveto Pričešće - celoga Boga primaš! Od svetog Pričešća treba da zračiš - čime?

Bogom da zračiš; da budeš bogozračan, da liješ Božansku svetlost iz sebe; da progoniš

iz sebe svaki greh, a greh je tama, greh je pomračina; da dušu svoju neprekidno pereš

Božanskom svetlošću, um svoj da čistiš Božanskom svetlošću svetog Pričešća. Ti ćeš

sigurno tako očistiti svoj um da će on liti i točiti iz sebe samo čiste misli, čiste želje srca;

operi srce svoje Božanskom svetlošću i ono će da proizvodi iz sebe svete želje,

plemenite želje, dobre želje i neće dati mesta rđavim osećanjima i raspoloženjima. Zato

bdi nad sobom, trudi se da svaki dan sebe što više ispunjuješ Božanskim silama,

Božanskom svetlošću. A to ćeš činiti ako ispunjuješ zapovesti Gospoda Hrista, ako živiš

po NJegovom Svetom Evanđelju. Gle, ti si prilično ohol, ponosit, gord; to je mrak, to je

pomrčina, to si ti već unakazio lik Božiji u sebi. Prigrli smirenje evanđelsko, puno je

svetlosti Božije. Božansko smirenje lije uvek iz sebe Božansku svetlost, i ona pere dušu

od strašnih grehova, spasava, takoreći, od pakla, od carovanja đavoljeg, i privodi Bogu.

Današnji Praznik jeste praznik svakog hrišćanina, jeste podsetnik. I još, izvor sile! Mi

praznujemo svake godine Sveto Preobraženje - radi čega? Radi sebe, radi nas. Slaveći

Gospoda, mi na današnji veliki sveti Praznik dobijamo od NJega Božanske svetlosti,

blagodati Božije da sebe zaista preobražavamo neprekidno. A preobražavamo sebe

kada čistimo dušu svoju od grehova koji su u nama. Svaki greh, kao što rekoh, to je

mala slika đavola, mali lik đavolov. A kad zadržiš greh u duši svojoj ili se, ne daj Bože,



zaljubiš u neke grehe, zaljubiš u neke strasti, o! duša tvoja na šta liči onda?! Pogledaj

malo bolje, zagledaj se u svoju dušu, tada duša liči na đavola.

Neka bi Gospod svakome od nas dao sile i moći i ljubavi, da čistimo sebe od tog mulja

đavolskog, paklenog, da, spasavamo sebe od tog dejstva paklenih sila. U jednoj divnoj

crkvenoj molitvi koja se čita pred Sveto Pričešće (danas je čitana), veli se: "Eto, ja sam

postao radionica đavolja, srce moje je postalo radionica đavola". Kako to? Kako to, da

srce tvoje, brate i sestro, postane radionica đavolja? Greh radi u srcu tvome, - eto, to je

radionica đavola! Kad se ne bojiš od tih greha, psuješ recimo, a ne trudiš da se izlečiš od

te psovke, od tih gadnih reči, pa ti, ti - šta radiš? Šta radiš? Ti, ti slikaš, malaš lik đavolji

u svojoj duši, a pozvan si da ličiš na Boga, da se upodobljavaš Bogu.

Celo Evanđelje Gospoda Hrista, braćo moja, nije ništa drugo nego upodobljavanje Bogu.

Veliki Svetitelj Božiji, Sveti Grigorije Niski, veli da je "Hrišćanstvo upodobljavanje

čoveka Bogu"[6]. To je sav posao hrišćana na ovome svetu: da činiš sve čime ćeš ličiti na

Boga. A Evanđelje nam daje te sile, te mudrosti, te nauke, da zaista sebe preobražavamo

iz sile u silu i da upodobljavamo sebe Bogu. I današnji sveti praznik, praznovan i ove

godine kao i svake godine, eto izvor je te sile. Da se i mi trudimo da obnovimo svoj lik,

koji je istrulio u gresima, obnovimo ga svetim vrlinama, na prvom mestu - pokajanjem.

Gle, pokajanje je divan umetnik, čudesan umetnik koji isteruje iz tebe greh, sve grehe, i

mala po duši tvojoj lik Gospoda Hrista, dok ga potpuno ne izmala; dok čovek potpuno

hristolik ne postane, a stvoren je da to postane. Gospod mu je dao Svoju silu kad je

napuštao (pri Vaznesenju) ovaj svet. Svaka duša ljudska je hristolika. Svaki je čovek

hristolik još od rođenja, svaki je čovek hristonosac, pogotovo u Evanđelju Gospoda

Hrista. Zato je Gospod došao i postao čovek u ovome svetu, da bi smo i mi, eto, taj lik

obnovili u sebi, ispunili ga Božanskim silama, i zračili Bogom, i živeli Bogom u ovom

svetu i onom svetu, jer kad živimo evanđeljskom istinom, a evanđelska istina je Božija

Istina, Večna Istina, onda i sami postajemo večni. Eto večne slike u tvojoj duši: Božanska

Pravda, Božanska LJubav, sve je to večno. Božanski Večni Život, sve to Gospod daje

nama hrišćanima, tebi i meni.

I mi slaveći danas čudesnog Gospoda Hrista, NJegovo Sveto Preobraženje mi, ustvari,

slavimo pravog čoveka: jer pravi čovek je samo Gospod Hristos - Bogočovek Hristos.

Pravi čovek je onaj koji je bogolik, koji je bogoobrazan, bogosličan. Pravi čovek je samo

onaj koji je telo svoje, dušu svoju ispunio Bogom, Božanskim silama; i koji živi Bogu u

ovome svetu, živi radi Boga, i iz ovog sveta odlazi u onaj svet kao Božiji sin.

Neka Blagi Gospod preko Bogomajke, Svetih Apostola, i svih Svetih pomogne svakome

od nas da se oslobodimo od svih naših grehova, svih naših strasti; da pocepamo sve te


mračne crne slike, đavolske slike u našoj duši, i da obnovimo lik Božiji, lik Gospoda

Hrista; da zračimo Bogom u ovome svetu; da živimo NJemu i u ovom i u onom svetu,

slaveći Ga vavek kao Jedinog Istinitog Boga i Jedinog Istinitog Čovekoljubca, Koji je

Jedini čoveku dao besmrtnost i Život Večni, dao mu večno blaženstvo kroza sve

vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Mt. 17.16

2. 1 Mojc. 1.27

3. Mt. 5,8

4. Ef. 4,22

5. Ef. 4,22

6. Beseda Sv. Grigorija Niskog "O stvaranju čoveka". - Prim. uredn.

Beseda na Uspenije Presvete Bogorodice


sadržaj

Evo, danas praznujemo prvi Praznik, braćo i sestre, praznujemo drugi Uskrs. O prvom

Uskrsu vaskrsao je Hristos. A danas je drugi Uskrs, uskrs Presvete Bogomajke, Koja je

sa telom uznesena na Nebo.

Danas se Ona upokojila, kao što se ljudi upokojavaju. Ali, kada su Je svi Apostoli

ispratili i sahranili, na pogrebu Presvete Bogomajke nije bio, po promislu Božijem, Sveti

Apostol Toma. Kad je posle tri dana došao, on izjavi želju da hoće da celiva grob i svete

mošti Bogorodice. Kad su otišli na grob i otvorili ga, oni su videli da tela Presvete

Bogomajke nema. Telo je NJeno Gospod uzneo na Nebo. To se pokazalo istoga dana, jer

se Presveta Bogomajka predveče javila svima Apostolima i objavila da je Ona otišla Sinu

Svome, iznad svih Nebesa.

Tako je, Prva posle Gospoda Hrista, Bogomajka i Bogorodica, doživela tu najveću

radost da se uznese sa telom i da vaskrsne sa telom, kao što je Sin NJen vaskrsao. Time

je Ona pokazala ono što je Gospod hteo Svojim Vaskrsenjem. To jest, da je On na ovoj

zemlji vaskrsao iz mrtvih, vaskrsao telo Svoje, da bi pokazao da ćemo mi vaskrsnuti na

dan Strašnoga Suda. Još jedan dokaz toga jeste i današnji veliki Praznik, kada je telo

Presvete Bogomajke uzneseno iznad svih Nebesa. To je put naš, to je put svakoga

čoveka.

Ono što je Gospod Hristos doživljavao u ovome svetu, i činio, On je to sve radi nas

činio, da bismo i mi činili za NJim. On je došao u ovaj svet da bi nas sjedinio sa Sobom,

da nam da Život Večni, da nam da Istinu Večnu, da nam da Pravdu Večnu, da nam da

LJubav Večnu, da nam da Nebesko Evanđelje. Jer isto Evanđelje važi i za Anđele na

Nebu i za ljude na Zemlji. Istina Božija, večna i besmrtna, važi i za Anđele na Nebu i za

ljude na Zemlji. Tako, Pravda Božija ista je Anđelima, i nju je doneo Gospod Hristos na

zemlju. Dobro Božije,

LJubav Božija, sve što je Božije, Gospod Hristos je doneo pošto je postao čovek. A On je

postao čovek blagodareći Prečistoj Bogomajci, Koja Ga je rodila na spasenje svih nas. I

postala time najveća Zastupnica sviju nas. I roda ljudskog Zastupnica i Pomoćnica. Jer,

šta Ona pokazuje? Pokazuje da je Gospod Hristos, Bog Istiniti i Čovek Istiniti, došao u

ovaj svet da nam da Život Večni, da nam da Istinu Večnu, da nam da Pravdu Večnu.

Zato je On najneophodniji i najpotrebniji ljudskome biću.

Čuli ste danas Sveto Evanđelje Presvete Bogorodice. Kad je Gospod došao u dom svojih

prijatelja, Lazara i njegovih sestara[1], Gospod je kao i uvek učio prisutne Božanskim

istinama. Tada je mlađa sestra Marija sela kod nogu Isusovih i slušala besedu NJegovu.

A Marta domaćica, starija sestra, trudila se da bolje dočeka Spasitelja, da bolje pripremi

nešto za ručak. I Marta žureći ...[2] i reče: "Gospode, reci mojoj sestri da mi pomogne. Eto, ja

sam u velikom poslu. A On joj reče: Marta, Marta, brineš za mnogo, ali je samo jedno

potrebno. Samo je jedno potrebno"[3]. To je - šta? Biti u veri Gospoda Isusa Hrista i slušati

zapovesti NJegove i slušati pouke NJegove. "Marija je dobri deo izabrala", reče

Spasitelj[4], to što je jedino Potrebno čovečijem biću u svima svetovima. Da veruje u

Jedinog Istinitog Boga i da živi po NJegovim zapovestima, to jeJedino Potrebno svakome

ljudskom biću. To nam pokazuje današnje Sveto Evanđelje Presvete Bogomajke.

Jer, i nama treba vaskrsnuti na dan Strašnoga Suda. I nama treba izaći sa telom koje je

danas sa nama, da se i ono očisti i vaskrsne u Život Večni. To će se nesumnjivo zbiti,

dokaz je eto to što je Gospod vaskrsao telom, i živi sa telom na Nebu, i iznad svih

Nebesa. I da se to isto desilo sa Presvetom Bogomajkom, i Ona živi na Nebu, i iznad

svih Nebesa. Jer, Ona je prva ispunila Evanđelje Gospoda Hrista. Presveta Bogomajka

rodivši nam Spasitelja, sve je NJegove zapovesti ispunila na zemlji[5] i tako pokazala

primer svima ljudima da i mi to isto činimo. Ne samo to, Ona svakome daje silu i moć,

ko Joj se obraća i izvršuje zapovesti Gospoda Hrista.






Danas je veliki i Sveti Praznik. Pun je sile Gospodnje, pun je blagodati Božije. Blagodati

koja je potrebna svakome od nas da možemo vršiti i ispunjavati zapovesti Gospodnje. A

te zapovesti su sila za nas, one su besmrtnost za nas. To su Božanske sile koje unosimo

u sebe, da i mi možemo ovde na zemlji početi živeti Večnim Životom, Nebeskim

Životom.

I Presveta Bogomajka pokazuje kroz bezbroj čudesa, da je Ona zaista Prva posle

Gospoda Hrista Zaštitnica roda ljudskog, i da sve što biva u Crkvi biva preko NJe. Ona

nam je Boga rodila i time dala sva nebeska blaga, sve nebeske vrednosti. Zato, veli jedan

Sveti Otac, sve darove koje nam je Gospod Hristos doneo, On nam je dao preko

Presvete Bogomajke, preko Presvete Bogorodice. I nama su potrebni ti darovi, darovi

života, potrebna Istina Božija, Pravda Božija, Dobro Božije, LJubav Božija, sve nam je to

potrebno. A mi sve to dobijamo od Gospoda preko Presvete Bogomajke, Koja se za nas

moli i Koja izmoljuje od NJega sve NJegove Božanske darove za svako ljudsko biće koje

se NJoj obraća za pomoć.

Neka bi Ona posredovala između nas i Božanskog Sina Svog, i darovala Božanske sile

koje su potrebne za pobožan život u ovome svetu[6], i za Večni Život u onome svetu. A

naš život počinje ovde na zemlji da se produži kroza sve vekove. Neka bi nas Presveta

Bogomajka vodila i rukovodila celog života našeg, i izvela iz ovoga sveta, i uvela u onaj

svet, u Carstvo, u Večno Carstvo Sina Svog, da bismo i mi nedostojni mogli slaviti

Čudesnog Sina NJenog Gospoda i Boga i Spasa našeg Hrista, i NJu uvek imati za svoga

Vođu u svima svetovima i životima. Amin.

NAPOMENE:

1. Lk. 10,38-42


3. Lk. 10, 38 - 42

4. Lk. 10,42

5. Lk. 3,51; 10,28

6. 2 Petr. 1,23


Beseda na Sabor Srba Svetitelja

(poslednja nedelja u avgustu)


sadržaj

Duša često zaspala u gresima. A oko nas, iznad nas bruji blagovest Gospoda Hrista:

"Hajdete, sve je gotovo"[1]. Carstvo je Nebesko sišlo na zemlju jer je Bog sišao na zemlju.

Gospod Hristos je postao čovek, i gle Carstvo Nebesko spustilo se na zemlju.[2] A vi

ljudi, vi spavate mrtvim snom greha! "Hajdete, sve je gotovo"...

Spasitelj zove svakog čoveka kroz današnje Sveto Evanđelje, i mene i tebe, brate i sestro.

Šta je to gotovo, Gospode, šta si to nama spremio, šta si to doneo nama kada si kao Bog

sišao na zemlju i postao smerni čovek? - Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večni Život,

doneo sam vama ljudima na zemlji. Eto radi toga sam došao, to i jeste Carstvo Nebesko,

to i jeste Carstvo Božje, dobiti Život Večni, pobediti smrt, pobediti greh, pobediti

đavola, eto radi toga sam ja došao u ovaj svet.

A ljudi, šta rade ljudi? Gospod zove na Veliku gozbu, na najveću Gozbu, zove u Carstvo

Nebesko, a Spasitelj sa tugom veli u svojoj današnjoj priči: Ali zvanice ne hteše doći! Onaj

otide u polje svoje, onaj otide trgovini svojoj[3]. LJudi se zagnjurili u zemaljske poslove,

ljudi se zagnjurili u zemlju, u njive svoje, u kal svoj, ne dižu oči svoje k Nebu i ne vide

da je Bog došao u ovaj svet da im da Carstvo Nebesko, da im da Večni Život, da im da

Večnu Pravdu, da im da Večnu Istinu. Jedan "ode u polje svoje, drugi trgovini svojoj". Ali,

to nije sve. LJudi, kako se odazivaju Gospodu koji ih zove u Carstvo Nebesko? Bog im

šalje, pored Sebe, još mnoge sluge Svoje, šalje Svetitelje Svoje, šalje Apostole, Mučenike,

Čudotvorce da pozivaju ljude u Carstvo Nebesko, i svaki od njih veli: "Hajdete, sve je

gotovo".

Čoveče, što stojiš, što spavaš u blatu tela svog? Otvori oči duše svoje. Bog je došao u

ovaj svet radi tebe. Hajde, hajde u Carstvo Nebesko, hajde u Život Večni. Hajde, pobedi

smrt što je u tebi. Svaki greh koji je u tebi, to je smrt tvoja. Pobedi to, zbog toga je došao

Gospod i daje ti sile. Pobedivši greh ti pobeđuješ đavola, jer greh i jeste sila đavolja, sila




kojom đavo sablažnjava čoveka i vezuje ga i okiva. A šta uradiše ljudi sa tim sinovima

Božjim? "Oni ih izružiše, veli Spasitelj, a neke pobiše"[4]. Tako rade ljudi sa Pravednicima

Božjim.

Gle, danas mi slavimo Srpske Svetitelje, svedoke ovog Svetog Evanđelja Hristovog.

Divni Svetitelji naši, od Svetoga Save do današnjega dana, svi se oni odazvaše pozivu

Gospoda Hrista: "Hajdete, Carstvo Nebesko je Gotovo, došlo je, uđite u njega". I divni

Svetitelji Srpski uđoše u njega da bi i nas, sve Srbe, poveli u to čudesno, u to

besprekidno slavlje Gospodnje. I svi naši Svetitelji svedoče da da je zaista Gospod došao

u ovaj svet, došao je da čoveka vaskrsne iz svih njegovih grehova, vaskrsne iz svih

njegovih smrti. Jer svaki greh je mala smrt, svaki greh je mali grob. U svima njima duša

naša mrtvuje, a Gospod je došao da nas vaskrsne iz mrtvih. Svetitelji Srpski,

vaskrsavajući sebe iz svih svojih grehova, pobeđujući sve grehe i sve strasti, očistili su

sebe i služili Gospodu i stekli Život Večni još na zemlji, stekli Istinu Večnu, Pravdu

Večnu i to dali Srpskome rodu, otvorili Carstvo Nebesko za Srpski rod i narod. Setite se

Svetoga Kneza, velikoga Cara Lazara na Kosovu. Šta je uradio? On se opredelio za

Carstvo Nebesko i ceo narod sa njim, sav Srpski narod, pričestivši se, ispunivši sebe

Gospodom Hristom, pošao je na veliku golgotsku žrtvu kosovsku, i položio život svoj

za Nebesko Carstvo, za Istinu Večnu, za Pravdu Večnu, za Život Večni. To su nam dali

naši veliki Sveti carevi i kraljevi. Odazvali se Gospodu Hristu.

A mi Srbi današnji, šta mi danas radimo? Mi postupamo ko one rđave sluge Božje. Mi

progonimo iz duša svojih i sa zemlje svoje Svetitelje svoje. Ko se danas drži Svetoga

Save, ko se danas drži Svetitelja Srpskih, ko ide za njima, ko služi njima od Srba,

nesrećnih Srba?

Gle, i ovo je njihova zadužbina, Svetog kralja Dragutina i sve srpske velike obitelji, svi

veliki manastiri su nam od tih velikih Svetitelja Božjih ostali. Radi čega? Da mi u njima,

vođeni Srpskim Svetiteljima, i sami steknemo Carstvo Nebesko, jer Crkva Božja na

zemlji jeste Carstvo Nebesko. A mi, šta radimo? "Onaj ode u polje svoje, onaj trgovini

svojoj". Zašto su svete zadužbine svetih careva i kraljeva pravljene? Šta se dešava? Oni,

oni odbacuju Gospoda Hrista, oni odlaze u polja svoja, u trgovine svoje, da zarade!

Niko ne misli na dušu, malo ko misli na dušu. Amovi pritisli dušu. A sutra, kada smrt

zakuca na kapiju srca mog i tvog, šta će biti sa nama, kuda ćemo? Odbacili smo na

zemlji Carstvo Nebesko. Naš put, strašan i širok put, jeste put u pakao.

"Sve je gotovo", Gospod neprekidno glasi kroz Svoje Svetitelje Srpske, poziva svakog

Srbina i sav Srpski rod u Carstvo Nebesko, a koliko se njih odreklo Gospoda Hrista,

koliko?


Neka se Blagi Gospod preko Svetitelja Srpskih smiluje na nas nesrećne savremene Srbe,

neka nas podigne iz naših grobova da se setimo Boga, da se setimo duše svoje, da se

setimo da smo besmrtni i večni, da nam valja izići iz ovog sveta dušom i ići u onaj svet

pred lice Gospodnje.

Ispovediti sve, sav život svoj. Teško nama, teško nama ako smo se na zemlji odricali

Gospoda Hrista, ako nismo služili - a nismo Mu služili - Gospoda Hrista; ako nismo

brinuli o svojoj duši, o duši svoje dece, svojih bližnjih, svojih prijatelja. Šta nam ostaje?

Kad je Gospod bio sa slugama, sa ljudima koji su došli na gozbu, oni su bili obučeni,

kako se veli, "u svadbeno ruho"[5], u svečano ruho oni su bili obučeni. Šta to znači? To

znači da svaki od nas kad se krsti dobija celog Gospoda Hrista, dobija svečano večno

ruho, božansko ruho dobija na sebe. Obukao se u sjaj i veličanstvo Božje[6]. Ali posle, u

životu, on odbaci tu veliku blagodat Božju, veliki dar Božji, oda se gresima i strastima i

podere tu svečanu odeću, pocepa je i ona je prestala da bude svadbena odeća, prestala

da bude odeća Nebeskog Carstva, i on sav u ritama grehova i strasti. I - Car dolazi, Car

Carstva Nebeskog, i gleda: Jesi li došao neobučen[7]: Jesi li držao Večnu Istinu i Pravdu u

svetu i na zemlji? Gle, na tebi je poderana odeća Svetoga Krštenja, ti nisi služio

Gospodu, samo si po imenu bio hrišćanin. "Uzmite ovoga slugu", koji je došao tako

neobučen na ovu veliku Nebesku gozbu, i ruži je i sramoti je i prlja je, "i bacite Ga u tamu

najkrajnju, onda će biti plač i škrgut zuba"[8]. Gle, sluga nije protestvovao, nije ništa rekao

na tu reč Carevu, jer je bespomoćan i oseća da je Car u pravu.

Tako i mi, braćo, ako na ovoj zemlji odbacujemo Istinu Božju, Istinu Hristovu, NJegove

zapovesti, ako odbacujemo molitvu, post, ako se ne držimo ljubavi prema bližnjima,

ako nismo milostivi, ne sećamo se sirotinje, teško nama! Proterali smo blagodat Krštenja

Svetoga. Kad izađe duša iz tela i krene u nebeski svet i dođe pred lice Božje, očekuju

nas strašne reči: "Uzmite ovog lenjog slugu i bacite u tamu najkrajnju, tamo će biti plač i

škrgut zuba", jer se na zemlji nije setio Pravde moje i Večnosti moje, nije se setio Istine

moje, ona mu ni ovde nije potrebna. Vodite ga u carstvo kome je on služio, carstvo slasti

grehovnih i strasti.

Neka bi Blagi Gospod, preko Srpskih Svetitelja pokajao Srpski narod, u celini ga

pokajao da nađe svoj put u Carstvo Nebesko. A naći će ga idući za svim svojim

Svetiteljima, ako sluša njihove naredbe, njihove zanovesti, jer za sve njih, braćo moja,

važila je jedna velika i Sveta Istina: Sveto Evanđelje Hristovo. Oni su živeli po jednome

pravilu: sve za Hrista, Hrista ni za šta! I mi, ako hoćemo da budemo dostojni Srbi,

dostojni potomci tako slavnih i večnih Srba, onda da odbacimo u sebi svaki greh, da

prigrlimo Evanđelje Gospoda Hrista i spasavamo sebe od svakoga greha, vođeni i

rukovođeni divnim Svetiteljima Srpskim, na čelu sa Svetim Savom. Amin.





NAPOMENE:

1. Matej 22,1-14; Luka 14,16-24

2. Lk. 14,16-24

3. Mt. 22,5

4. Mt. 22,6

5. Mt. 22,11

6. Ps. 103,1

7. Mt. 22,11

8. Mt. 22,13

Beseda 1. na Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja

1964. godine u manastiru Ćelije[1]

sadržaj


U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Danas, danas je mali Veliki Petak, drugi Veliki Petak.

Jer, danas je pogubljen Najveći između svih rođenih od žena - Sveti Jovan Krstitelj i Preteča

Gospodnji. Na Veliki Petak ljudi su Boga ubili, Boga raspeli. Na današnji sveti veliki

Praznik ljudi su ubili najvećeg čoveka. Najvećeg, to kažem ne ja. Šta će moje pohvale

velikom i slavnom Preteči Gospodnjem, koga su usta Gospodnja pohvalila više nego

ikoga od ljudi, više nego ikoga od Apostola, od Anđela, od Proroka, od Pravednika, od

mudraca. Jer su usta Gospodnja izrekla za njega: "Ovo je Najveći između svih rođenih od

žena"[2]. Nema veće pohvale u ovome svetu.

I zato je današnji dan mali Veliki Petak. Gle, bezumni ljudi ubili su najvećeg

Pravednika. Smeta im? Da, smeta razvratnom caru Irodu i razbludnoj Irodijadi. Pravda

Božija i Istina Božija smeta bezakonicima, smeta ubogim grešnicima, smeta svima

opijenim raznim strastima. Gle, zar i danas hristoborci ne viču: Raspni ga, raspni! Zar i

danas hristoborci ne traže glavu Isusa iz Nazareta? NJegovu glavu traže, a kamoli glavu

Jovana Krstitelja.

Šta je to? Da li se ovaj svet pretvorio u ludnicu? LJudi neće Boga, neće najvećeg

Pravednika u ovome svetu. Koga hoćete? Koga želite? Čime ćete Hrista zameniti? Čime

Svetog Jovana Krstitelja? Sobom!? O! moljci, o! komarci smrtni! Da, ljudi kada polude

od gordosti, kada polude od samoljublja, onda im ne treba Bog, onda im ne treba

Pravda Božija. Oni sebe proglašavaju za bogove. Oni svoju malu lažnu istinicu predlažu

za veliku istinu, spasonosnu istinu. Oni svoje male zemaljske, gubave pravde,

proglašavaju za najveće pravde: Hristove Pravde ne treba nam. Božije Pravde mi

nećemo! Da, ljudi slepi umom, slepi dušom, ne vide, i neće da vide, da u ovom svetu

čovek, pravi čovek, ne može da izdrži bez Boga. Zašto? Pa zato što je ovaj svet pun

Iroda, pun fariseja. Irodi traže glavu Jovana Krstitelja, Irodi traže glave svih pravednika

zemaljskih, a fariseji, a lažni književnici, a lažni mudraci ovoga sveta, traže smrt

Bogočoveka Hrista.

Da, današnji Praznik - drugi Veliki Petak. Zašto? Zato, što nema većeg zločina, osim

zločina učinjenog na dan Velikog Petka, od zločina današnjeg dana, kada je Irod

pogubio Najvećeg između rođenih od žena. Zašto je Spasitelj tako uzveličao Svetoga

velikog Jovana Krstitelja kao nikoga od ljudi? Zašto? Zato, braćo, što je Sveti Preteča u

sebi, u ličnosti svojoj, oličavao sve vrline neba, sve vrline svih Proroka, svih Apostola,

svih Mučenika, svih Anđela Nebeskih, svih Ispovednika. Gle, danas mi proslavljamo

pogibiju, posečenje prvog Apostola među svetim Apostolima. Jer Preteča Gospodnji,

prvi je bio poslan od Boga, da vidi i objavi svetu Spasitelja sveta. Daleko pre Apostola

Petra, pre Apostola Natanaila, pre ikoga, on je pokazao i objavio svetu Boga Koji se

ovaplotio i javio kao Gospod Isus Hristos. Prvi Apostol, koji je ugledao Duha Svetoga

gde silazi s neba na Gospoda Isusa kada se krštavao u Jordanu, i objavljuje NJega kao


Sina Božijeg i Spasitelja svetu. On, on i prvi Evanđelist među Evanđelistima. On je prvi

objavio svetu i ukazao na Nosioca svih glavnih vesti za rod ljudski, na Gospoda Hrista.

Sam Gospod Hristos - eto Evanđelja Neba i zemlje, Evanđelja Božijeg za ljude u ovome

svetu. - "Gle, Jagnje Božje koje uzima grehe sveta pa sebe!"[3] Celo Evanđelje Sveti Preteča je

sažeo u nekoliko reči.

Kad je pogledao na istok, on je celom rodu ljudskom od Adama do današnjega dana

govorio: Lokajte se jer se približi Carstvo Nebesko[4]. Carstvo Nebesko? - Evo NJega - Isusa

Boga s Neba. U NJemu je Carstvo Nebesko. Kad se okrenuo na zapad, i pogledao" ljude

potopljene gresima i smrću, on je i njima doviknuo: "Pokajte se jer se približi Carstvo

Nebesko" . Kad je pogledao na sever i jug, isti ljudi, svi robovi greha, robovi smrti, robovi

demona. Svima je doviknuo jedno slavno i sveto i spasonosno Evanđelje: LJudi, "Pokajte

se, jer se približi Carstvo Nebesko". Takav je silan Evanđelist, takav je!

Kad je Gospod počeo propoved Svoga Evanđelja, jednu moćnu propoved, On je te reči

uzeo kao početak i svršetak Svog Evanđelja: "I poče Isus propovedati i govoriti: Pokajte se,

jer se približi Carstvo Nebesko"[5]. Gle, zato je Sveti Preteča prvi Evanđelist među

Evanđelistima Hristovim.

Danas, danas su ljudi osetili Anđela u telu, zemaljskog Anđela i Nebeskog čoveka -

Svetog Jovana Krstitelja. Ne samo Prorok starozavetni nazvao je Preteču Anđelom

Gospodnjim, nego je i Sam Gospod rekao da je to "Anđeo koji je poslat pred NJim, da Mu

pripremi put"[6]. Ne samo Prorok, rekao je Spasitelj za Krstitelja, nego i više od Proroka -

Anđeo Gospodnji. I njega, njega ljudi neće, gone ga iz ovoga sveta! Tako je Sveti

Preteča, ustvari, prvi Anđeo u telu, među kasnijim mnogobrojnim Anđelima u telu,

Svetiteljima Božjim, koji su na zemlji živeli kao Anđeli Nebeski, i bili na zemlji Anđeli, a

na nebu ostali ljudi Božji, ljudi sveti.

Danas, danas mi proslavljamo veliki Praznik prvog među novozavetnim Prorocima.

Svetog Proroka Novozavetnog. Gle, on je objavio svetu da se Gospod Hristos javlja

svetu ne samo kao Spasitelj, nego kao i Osvetitelj, i kao Sudija sveta. U NJegovoj ruci je i

sekira i lopata: Očistiće Gospod Gumno zemaljsko i na dan Strašnoga Suda, i ovejaće plevu

od pšenice, pravednike od nepravednika[7]. Sve je to sagledao veliki i slavni Prorok,

Preteča i Krstitelj Gospodnji. Zato danas i slavimo njega kao svetog Proroka

Novozavetnog, ubijenog od zločestivog i zlotvornog Cara Iroda

Još je Sveti Preteča dobio potvrdu Gospodnju, da je Najveći između rođenih od žena zato,

što je on prvi Novozavetni Mučenik među svima Svetim Mučenicima. - Gle, kako je on

postradao za Pravdu Božju u ovome svetu! Radosno postradao! Veli se u današnjoj






glavnoj crkvenoj pesmi i molitvi njemu, da je on radujući se otišao u smrt: "i postradao,

radujući se"[8]. I time postao prvi primer i prvi nadahnitelj svih Svetih Novozavetnih

Mučenika od Prvomučenika Stefana do današnjega dana. Svi Sveti Mučenici idu u smrt

radujući se za Gospoda Hrista, idu u smrt jer znaju da ih smrt ne može zadržati svojim

okovima, znajući da je smrt samo kapija, otvorena kapija u Carstvo Nebesko za njihove

svete duše. Kako ćeš inače, brate i sestro, objasniti radost Svetog Georgija

Velikomučenika, kada mu kidaju telo, na točku kosti kidaju, a on kliče od radosti

Gospodu, jer vidi NJega, vidi Anđele Božije gde stoje oko NJega, i Anđeli zaustavljaju

točak. Gle, kakva radost u tim strašnim mukama! I Sveti Velikomučenik staje čitav i

zdrav pred bezbožnim carem Dioklecijanom. Taj prvi pronalazač radosti svete u

mučeništvu jeste slavni Sveti Preteča i Krstitelj Gospodnji Jovan.

Mi danas isto tako proslavljamo i prvog Ispovednika Evanđelskog i hrišćanskog, prvog

Ispovednika Božjeg u ovome svetu novozavetnom. Gle, on je neustrašivo u oči govorio i

ispovedao Istinu Božju: Care, "Ti ne možeš imati žene brata svoga", živog brata svog[9].

Oteo si ženu bratu svome. Svi zakoni neba i zemlje su protiv tebe. I ja, ja ti govorim te

zakone neba i zemlje, jer sam zato poslan. Care, ti ne možeš imati žene brata svoga.

Neustrašiv kao besmrtni lav. Neustrašiv kao Heruvim u telu. Eto, to je prvi Ispovednik

Hristove vere, a za njim rojevi, jata slavnih Ispovednika Hristovih u ovome svetu.

Ispovednika, koji ispovedaju za sav svet, za istok i zapad i sever i jug: da je Gospod

Hristos Jedini Istiniti Bog u svima svetovima. Nasuprot svima gonjenjima, svima lažima

onih koji se sile protiv Hrista u ovome svetu. Nasuprot svima jeresima, nasuprot svima

bogoborcima, nasuprot svima hristoborcima, neustrašivi svepobednici, bezbroj njih,

počev od Svetog Preteče do današnjega dana. Tu istinu javljaju i objavljuju svima

svetovima: Hristos pre svega i iznad svega! On, Jedini Istiniti Bog. Vi, vi lažni bogovi,

maske, maske, ružne i gadne maske lažnih bogova, sklanjajte se! Duši ljudskoj u ovome

zemaljskom svetu potreban je Istiniti Bog. Ko ste vi samozvanci? Ko? U grobove, u

hiljadu smrti vi sami sebe vučete, i vi hoćete da Gospoda Hrista zamenite? Kako ste

bedni, kako smešni? Avaj, nikome se ceo pakao tako ne smeje kao vama. Kikoću se

demoni oko vas, a vi ih ne čujete, a mi ih čujemo. Mi hrišćani.

Da, Sveti Krstitelj prvi Ispovednik hrišćanski, a za njim kao za čelnikom, jata i jata

slavnih Ispovednika Hristovih u ovome svetu.

Braćo moja, velika se tajna snuje kroz ovaj Praznik, velika se tajna Božja tka na tkivu

današnjega Praznika. Čuli ste iz Svetoga Evanđelja današnjega: Učenici javljaju

Spasitelju da je Preteča posečen[10]. Umukla su usta koja su objavila svetu Tebe,

Gospode! (Ava plače)[11]. Šta sad? Ko smo mi prema Tvome velikom Krstitelju? Spasitelj

ćuti. Što je najneobičnije, poziva Učenike Svoje i odlazi u pusto mesto[12]. Šta je to? Zar

Gospod beži, zar On beži od Iroda? Gle, On Svemilostivi Čudotvorac, gledajući onu






jadnu majku udovicu, vaskrsnuo je njenog neznatnog sina[13]. Ali time ne neznatnog

njemu ni njoj. A gle, Gospode, Preteča Tvoj leži mrtav, pogubljen; zašto njega ne

vaskrsneš? Ti se vaskrsao kćer nekog kapetana Jaira[14]. A gle, onaj za kog si ti rekao da

je Najveći između rođenih od žena, posečen je od zlotvora cara. Gospode, brani Pravdu

Svoju, brani Tvoga prvog Apostola, brani Svoga prvog Mučenika, prvog Evanđelista,

prvog Anđela, prvog Proroka, prvog Ispovednika. Vaskrsni njega! Spasitelj ćuti, odlazi

u pusto mesto, i moli se Bogu. Zašto, Gospode?

Zato, što Sveti Preteča treba da bude prvi Apostol i u paklu, u carstvu smrti, kuda su

otišle sve duše svih ljudi od Adama do dolaska Spasitelja u ovaj svet. U tom carstvu

smrti, koje se naziva ad, to jest mesto nevidljivo u kome niko nikoga ne vidi, mrak, u

tom carstvu smrti bili su svi, i pravednici i nepravednici, i svi starozavetni ljudi do

dolaska Gospoda Hrista. Greh ljudski uveo je smrt u ovaj zemaljski svet, smrt među

ljude. I carstvo smrti bilo je jedino obitalište duša ljudskih posle njihove telesne smrti u

ovome svetu. Preteča, treba da bude Preteča i u paklu i u carstvu smrti, da i tamo objavi

dušama svih ljudi: Gle, došao je na zemlju Onaj Koga ste vi očekivali, i Koga ste vi

čeznuli da vidite. Vi, pravednici, svi: Mojsije, Avrame, Davide, svi Sveti Proroci i

Pravednici. Evo, došao je na zemlju kao čovek, došao kao Spasitelj, i čini takva

znamenja i čudesa, kakva vi svi zajedno Proroci nikada videli niste. Pogled NJegov

isceljuje od svih bolesti. Reč NJegova vaskrsava iz svih smrti. Glas NJegov izgoni

đavole iz svih ljudskih bića. Zaista je došao Spasitelj sveta na zemlju, Gospod Hristos. I

evo, ja dolazim pred NJim i ispred NJega da i vama objavim tu Preblagu vest, tu

Radosnu vest: Doći će On i k vama ovde. Kroz kratko vreme doći će, i vi ćete NJega

videti. Vi ćete videti kakva je NJegova duša čovečanska, sva puna Boga, i blista

beskrajnim suncima.[15]

I javio se Sveti Preteča u carstvu smrti kao prvi Evanđelist, da objavi Evanđelje Hristovo

svima dušama u carstvu smrti. Javio se svima njima i kao prvi Mučenik, da pokaže kako

će za Istinitog Boga, Gospoda Hrista, Spasitelja sveta, ljudi radosno ići u smrt sve dok

ne bude smrt savladana i pobeđena. Neće se bojati smrti, jer će biti jači od smrti.

Gospod će dati pobedu nad smrću tela, vaskrsenjem Svojim sa telom. I ušao je slavni

Preteča u carstvo smrti kao Preteča svih istinskih Ispovednika Hristovih u svetu, kao

Preteča svih istinskih Proroka u svetu, da objavi svima dušama u carstvu smrti: Eto,

smrt je pobeđena, demoni pobeđeni, carstvo smrti biće razrušeno kad se Gospod javi

ovde kroz kratko vreme. I vi ćete biti izvedeni iz ovog užasa u Nebeske radosti, i

Nebeske svetove.

Zato je Gospod ćutao, zato Gospod nije vaskrsao onoga za koga je rekao da je Najveći

između rođenih od žena. Trebalo je da on svrši svoj apostolski, svoj evanđelski posao, svoj

mučenički posao, svoj ispovednički posao u paklu, u carstvu smrti.




I eto, zato je današnji dan, dan za nas hrišćane, kao drugi Petak, Veliki Petak. Ali, kao

što za Spasitelja posle Velikog Petka dolazi vaskrsenje, tako i Preteča radosno umire,

ulazi u smrt, jer vidi pobedu nad smrću, jer zna da Gospod i njemu osigurava Večni

Život i Vaskrsenje iz mrtvih na dan Strašnoga Suda.

Kad je kroz šest meseci Gospod bio raspet, On je sišao u pakao, u ad, u carstvo smrti sa

Svojim čovečanskom dušom. Telo mu je ležalo u grobu, On je dušom Svojom punom

Boga sišao u carstvo smrti. Gle, kakvo je to bilo iznenađenje za sve duše svih ljudi u

carstvu smrti, kada su ugledali Boga u duši čovekovoj, kako blista jače od svih sunaca

koje mi ljudi možemo zamisliti. Ko ne bi poverovao u NJega, ko? Kada se On javlja tako

pun Večne Istine, Večnog Života, Večne Pravde, u carstvo smrti. Javlja se kao Pobednik

smrti. I pošto carstvo smrti nije moglo da drži Boga, koji je bio u duši Isusovoj, da drži

Boga u svojim rukama, raspalo se carstvo smrti od Božanstva Hristovog, od duše

NJegove presvete, u kojoj je bio sav Bog. I Gospod je izveo iz carstva smrti sve, koji su

poverovali Preteči pre toga i poverovali u Gospoda Hrista da je On zaista Istiniti Bog u

svima svetovima. Izveo ih je Gospod i uveo u Carstvo Nebesko. Eto zašto Gospod

Hristos nije vaskrsao Svetog Jovana Preteču i Krstitelja.

Mi danas, slaveći ovog velikog i slavnog prvog Apostola, prvog Mučenika, prvog

Evanđelista i Preteču svih istinskih hrišćana kroz vekove, mi se klanjamo njegovom

stradanju radosnom za Istinu Hristovu, i njegovom svetom Evanđelju, i svetom

Apostolstvu i svetom Mučeništvu. Gle, dve hiljade godina, on, koji je dopustio da ga

bezakoni car poseče, čini bezbrojna čudesa kroz zemaljski svet živeći pored Gospoda

Hrista u ovome svetu. Dve hiljade godina on čudotvori neprestano po svima dušama

koje mu se obraćaju molitvama.

Gle, brate i sestro, kada si u nekoj velikoj muci, obrati se tom prvom Apostolu

Hristovom, i pomoći će ti u svim tvojim teškoćama. Kada si u kakvoj velikoj nevolji,

obrati se tom prvom Evanđelistu. Ma kakve gorčine bile u tvojoj duši, on će ih zasladiti

Blagim vestima Hristovim, koje će ti tajanstveno poslati iz onog sveta u dušu tvoju

namučenu. I kada si u iskušenjima i strahotama ovog zemaljskog života, ti pribegni

njemu, Svetom Ispovedniku, kaži mu srce svoje, ispričaj mu dušu svoju, i budi uveren -

on će na tajanstven božanski način sići u dušu tvoju i spasti te, i izbaviti od svih

iskušenja i nevolja. Ali, ako treba da postradaš za Gospoda Hrista u ovome svetu, na

tebe navaljuju ljudi sa svih strana, bezbožnici i hristoborci, hoće da te unište ako si

Hristov, hoće da ućutkaju usta koja govore o Hristu, ti se onda seti njega, prvog

Mučenika, zavapi k NJemu: O, sveti Mučeniče, prvi Mučeniče evanđelski Hristov,

pohitaj mi u pomoć! Daj mi da i ja umrem za Gospoda Hrista, da ostavim telo, kao

prolazno odelo, i da krenem u Carstvo Hristovo, kroz sveti mučenički put! I on će

umoliti Gospoda da i ti uđeš u red svetitelja.

Tako, današnji mali Veliki Petak pretvara se za nas u veliku uskršnju radost. Petak mali

a Veliki Uskrs, - Uskrs za sve hrišćane svih vekova. I za nas danas, i za mene i za tebe,

za svakog današnjeg hrišćanina, gle, današnji Veliki Petak je u isto vreme i Uskrs, jer mi,

mi slavimo večno živog na nebesima Svetog Jovana Krstitelja Gospodnjeg. Kako je

pobedio smrt nanesenu mu od Iroda, jurišao je na Nebeski svet, da bude prvi posle

Bogomajke pored Gospoda Hrista. Videli ste ikonu takozvanu ,Deisis", tojest Moljenje:

Gospod sedi na prestolu slave - Car Nebeski, s desne strane NJega - Presveta

Bogomajka, a s leve Sveti Preteča. Mole se NJemu za rod ljudski.

O, neka bi njegove svete molitve bile uznesene i danas, i sutra, i uvek, i uznosile se za

nas Hrišćane i Srbe, i za sve ljude ovoga sveta. Da Gospod sve pokaje, sve pomiluje, da

sve spase! Eda bismo svi ljudi, predvođeni slavnim Pretečom, večito slavili Jedinog

Istinitog Boga u svima svetovima, Gospoda Hrista, Kome neka je čast i slava, sada i


NAPOMENE:

1. Objavljena u knjizi Oca Justina: Na Bogočovekovom putu, Beograd 1980,sa

napomenom: "Verni prepis besede održane 1964. godine u manastiru Ćelije" -

Prim. uredn.

2. Mt. 11,11

3. Jn. 1,29

4. Mt. 3,2

5. Mt. 4,17

6. Mp. 1,2

7. Mt. 3,12

8. Tropar Sv. Jovana Krstitelja. - Prim. uredn

9. Mt. 14,4

10. Mt. 14,12

11. Na magnetofonu zabeležen glas igumanije Glikerije. - Prim. uredn.

12. Mt. 14,13

13. Lk. 7,11-15

14. Mr. 6,22-25;35-42

15. 1 Petr. 3,18-20; Ef. 4.9-10.



sadržaj

Daj mi na tanjiru glavu Jovana Krsšielja[1]. To je želja i molba - gde? Na zemlji. A zemlja?

Zemlja je nekad bila Raj Božiji. Da li to đavo traži na tanjiru glavu Pravednika, Najvećeg

između rođenih od žena[2]? Ne đavo, i đavo se naučio od zle žene. To žena traži: Daj mi na

tanjiru Glavu Jovana Krstitelja? Traži, jer je sa svih strana grmeo njegov glas. Pokajte se[3]!

Ti Irode, ne možeš imati ženu brata svoga[4]. Irodijadu, ženu Filipovu, Irod je preuzeo

(preoteo).

Šta je ostalo od sveta Božijeg? Bog je stvorio ovaj svet kao Raj, a on se pretvorio u pakao.

Čime završava greh Adama i Eve? Eto, zla žena traži na tanjiru glavu najvećeg

Pravednika. A on, on je u ovom svetu i bio i živeo kao u pustinji. On je završetak

staroga sveta, završetak staroga čoveka. Ovaj svet, svet Božiji, kada je đavo grunuo u

njega, ušao u njega kroz greh, ušao kroz čoveka u zemaljski svet, tada ovaj svet počinje

iz osnova da se koleba i da se ruši. Rušio se ovaj svet, ali se nisu duše ljudske rušile.

Greh je prvo srušio dušu ljudsku, srušio je time što je odvojio od Boga. Jer, greh i jeste u

tome greh što čoveka odvaja od Boga. To je jedini zadatak greha, jedini cilj greha. Ono

što te odvaja od Boga, znaj da je greh. A greh, greh uvek stvara đavo, a on uvek

bogoborac, uvek protiv Boga.





Preteča došao u ovaj svet poslan od Boga. Ovaj svet, šta je postao kada je njime

zavladao čovek kroz greh? Eto, vidimo kako se gozba daje ...[5] Počeo sa Rajem, a

završio se paklom; počeo pred Bogom, završio pred đavolom; počeo sa bezgrešnošću,

završio se grehom; počeo sa besmrtnošću, završio se smrću. Pokajte se! Svet koji je počeo

kao Raj, a pretvara se u pakao, u tome svetu stoji Preteča, gleda sa svih strana i vapije

svima i svakome: Pokajte se! LJudi, ovaj svet koji je stvoren da bude Raj Božji, vi

pretvarate u pakao gresima svojim. Irode, care bezumni, ti ukrašuješ pakao zemaljski

strašnim i najstrašnijim zločinom. Pokaj se! A Bog je stvorio ovaj svet za besmrtni život

ljudski. LJudi, pokajte se! Gle, sa svih strana na vas vreba smrt, sa svih strana vas otima

od života i svaljuje u grobove. Trgnite se, pokajte se, svet ste Božji pretvorili u pakao!

Gde vam je Bog, gde? Od prljavštine vaših grehova ne vidi se Bog, ne vidi se Nebo.

LJudi, pokajte se!

Ovaj svet pretvorio se u pustinju, a Bog ga je stvorio kao Raj. Šta je to što je opustošilo

ovaj svet, šta je to što je Raj Božiji pretvorilo u pustinju? Greh, naš ljudski greh. Greh

oganj strašan! Bacaju oganj, bacaju plamen koji zapaljuje dušu i spaljuje u njoj sve što je

Božije, i dušu pretvara u pakao, dušu ljudsku i duše ljudske. Gle, sve duše pred očima

velikog Preteče, pozvanog od Gospoda da sve privede Mesiji, Spasitelju, sve duše -

pustinja nepregledna!

Šta je ostalo od bogolikog uma ljudskog? Stvorivši čoveka Bog mu je dao bogoliki um,

dao mu bogoliku dušu. Šta je ostalo od tog uma, u šta ga je čovek pretvorio? U trkalište

greha, u trkalište đavola. Nečiste misli, nečiste pomisli, zle želje. Sve to trči po umu ljudi

kao po nekom ogromnom trkalištu. Um ljudski - pustinja! Um ljudski pustinja u kojoj

caruje đavo kroz grehe, kroz rđave misli, kroz rđave namere.

A savest ljudska, stvorena da čoveka vodi kroz Raj Božiji u ovome svetu, šta je sa njom?

I ona se pretvorila u pustinju, i nju je greh i đavo pretvorio u pustinju. I čovek, čovek

često ne zna ni šta je dobro ni šta je zlo, i čini zlo kao da je dobro, i beži od dobra kao da

je zlo. Čoveče, ljudi, u šta ste pretvorili svoju savest! U pustinju.

I Preteča slavni, taj veliki Mučenik po daru Božijem, imao je da privede ljude, ljude

opustošenih umova i duša, da privede Spasitelju sveta. Kud god je pogledao on je samo

greh video; kud god je pogledao, ka njemu je trčala i galopirala smrt. U svakom čoveku

po jedna, po hiljade smrti jurišaju na nas ...[6] U svakom čoveku, kroz bezbroj grehova

jurišaju na njega i napadaju ga sa svih strana crni demoni. A on, postaje samo glas, kao

da je teško biti čovek, glas koji neprekidno vapije: Pokajte se, pokajte se!

Time je sve kazano, kazano sve što treba čoveku. Sve ljudsko pretvorilo se u pustoš.

Kakav cvećarnik može biti onde gde smrt hara? Kakva radost može biti onde gde smrt



otima čeda iz naručja roditelja, otima brata od sestre i sestru od brata? Šta može biti u

svetu i šta je svet u kome se sve završava smrću? Pakao! Šta je ljudska nauka u

ovakvom svetu? Pustinja! Šta je ljudsko znanje? Pustinja! Šta je ljudska filosofija?

Pustinja! Šta će tu filosofija, šta nauka, šta će mi ovaj svet kad je on za mene grobnica,

kada je on za mene smrt. Šta ostaje čoveku? Ono Evanđelje kratko, istina Evanđelskoga

Preteče: Pokajte se!

To je svet u koji je poslan ne samo Prorok, nego i veći od Proroka. Svet u koji je poslat

Anđeo Gospodnji u telu ljudskom[7] - Sveti Jovan Krstitelj. Sa najtežim bremenom koje se

može natovariti na čoveka, eto, došao je veliki Pravednik, veliki Pustinjak - Sveti Jovan

Krstitelj. NJemu je Bog otvorio oči duše da vidi sve grehe, svih ljudi, od Adama do

poslednjeg čoveka, da vidi sve grehe celog roda ljudskog; i dao mu je vid da vidi sve

smrti koje pustoše rod ljudski; i dao mu je vid da vidi sve đavole i demone koji ubijaju

duše ljudske. Sve je to video i šta mu je preostalo? Pretvorio se u vapaj: Pokajte se!

On je postao glas. Kad su ga pitali, on nije govorio svoje ime: nisam ja ni čovek! Kako je

strašno biti čovek! ]a,ja sam glas u pustinji, u pustinji, jer su ovaj svet ljudi gresima svojim

pretvorili u pustinju, u pustinju od zemlje do neba. Ja sam u toj pustinji samo glas, glas

koji vapije: Pripravite put Gospodnji.[8] LJudi! Šta je postalo od vaših duša? One su

stvorene da vas vode Bogu, a vi ste sve puteve duše svoje pokopali, upropastili i

nijedan put vaš više ne vodi Bogu, ne vodi Nebu. Trudite se, pripravite put Gospodnji, to

znači: raščistite grehe, uklonite to trnje, smaknite zmijarnik što se proteže od zemlje do

neba, koji ste vi ljudi stvorili gresima svojim. Da, ja sam samo glas u pustinji. Sav rod

ljudski, sve duše ljudske, sva zemlja - pustinja. Gospode, pustinja nepregledna i strašna.

Pustinja od istoka do zapada, i od juga do severa - eto to je zemlja ...[9]

Sveti Jovan je bio najčudniji čovek od ljudi u ovome svetu. Video je sve grehe svakoga

čoveka od Adama do njegovih dana. Krstitelj je čovek koji vidi smrti koje pritišću

zemaljski svet. Zato je on najtužniji čovek. Ali, taj najtužniji čovek je u isto vreme dobio

je od Boga i najveću radost. On je prvi najpotpunije ugledao i otkrio svetu Spasitelja

sveta od greha, Spasitelja sveta od smrti, Spasitelja sveta od svih đavola, Spasitelja sveta

od pakla. On je otkrio Gospoda Hrista svetu, kada Ga je krstio u Jordanu i objavio

svima: Ja videh i posvedočih, veli Sveti Jovan, videh Duha Božijeg kako kao golub siđe na

NJega[10]. On će biti taj koji će nas spasiti od svakoga greha i svih grehova, od svake

smrti i svih smrti, od svakoga đavola i svih đavola.

Podvig Svetog Preteče neiskazano je bio težak, podvig da vidi sav pakao i da vidi u

njemu Spasitelja sveta, Koji je sve grehe uzeo na Sebe[11] ...[12] A Preteča je prvi NJegov

Apostol, prvi Poslanik Božiji, Poslanik Hristov. Šta je to što bi trebalo da nam da On, a

da nam nije dao? Šta je to što je trebalo Hristos da donese svetu, a nije doneo? Šta je to







što je Bog trebao da podari s Neba zemlji, a nije darovao? Sve je Gospod Hristos

darovao! Ja, veli Preteča, ja sam glas, ja sam toliko mali pred NJim, nisam dostojan da se

sagnem i odrešim remena na obući NJegovoj[13]. Toliko je On veliki, toliko je On moćan,

toliko je On čovekoljubiv.

Prvi Apostol Gospoda Hrista u pustinji zemaljskoj, za njim posle i svi drugi Apostoli, i

veliki Petar i Pavle, i Matej i Jovan, svi Apostoli iza njega, a on ispred svih. Prvi Apostol

Hristov, Sveti Preteča Gospodnji Jovan. I on, prvi Evanđelist Hristov, on je objavio

Gospoda Hrista svetu, to živo Evanđelje, to živo Spasenje. NJegov glas brujao je po

svetu: Pokajte se, približi se Carstvo Nebesko[14].

A Carstvo Nebesko, eto to je Mesija, to je Hristos, eto Ga tu, među vama. Carstvo

Nebesko sišlo na zemlju, jer Bog Car Hristos postao čovek, i za NJim Nebesko Carstvo

došlo u zemaljski svet, u zemaljski pakao, i pretvara taj pakao ponovo u Raj. Kako?

Evanđeljem, verom u Gospoda Hrista, ljubavlju, smirenošću, krotošću, svim svetim

vrlinama, Svetim Evanđeljem Hristovim. Da, u ovome svetu Sveti Preteča vidi - šta?

Gospoda Hrista na jednoj strani, a.rod ljudski u potopu greha i smrti na drugoj strani. I

on, neumorni Propovednik pokajanja, Učitelj pokajanja, Apostol pokajanja, Prorok

pokajanja, da svakog čoveka privede Hristu, to je njegov posao u ovome svetu, da

svakome bude Preteča, da ide ispred njega i da mu krči put ka Gospodu Hristu.

Mi ako smo hrišćani, ako hoćemo za Spasiteljem, možemo samo idući za Pretečom kao

našim prethodnikom i predvodnikom, kao onim koji krči naš put ka Gospodu Hristu i

vodi nas NJemu. Preteča vere naše, preteča ljubavi naše, preteča molitve naše, preteča

posta našeg, preteča vrlina, preteča našeg spasenja. Eto ko je veliki Preteča! Zato je svaki

njegov Praznik neiskazana slava zemlje pred Nebom.

Zato je on udostojen i najveće pohvale koju je Gospod Hristos izrekao čoveku u ovome

svetu. Za njega je rekao da je on Najveći između svih rođenih od žena, najveći[15]. Ali, gle,

taj Najveći po oceni Gospoda Hrista, Nepogrešivog Boga i Gospoda, taj Najveći čovek u

svetu zemaljskom, eto danas je na bezumnoj gozbi greha i slasti - ubijen. Na tanjiru je

donešena glava njegova i predana bezumnoj ženi[16]. Svršila se gozba, poludela je

carica, a sa njom i iza nje svi slični njoj. A Pravednik Božiji, Sveti slavni Preteča posečen,

dušom je sišao u ad, u carstvo smrti, da tamo prvi javi Spasitelja sveta, da tamo bude

prvi Apostol Gospodu Hristu.

Zato je Gospod Hristos dopustio da on bude ubijen. Sišao je u carstvo smrtm gde su bile

sve duše od Adama do Hristovih dana, da i njima javi da je došao u svet Spasitelj sveta,

za Koga su Proroci prorokovali.[17] Spasitelj Koji oslobađa svakog čoveka od greha,

smrti i đavola. Od te strašne troglave aždaje, koja se svila nad svakim čovekom od






Adama do Gospoda Hrista. Zato je on sišao u carstvo smrti, na šest nedelja pre Velikog

Petka, pre stradanja Gospoda Hrista, da i tamo bude Apostol, da bude Evanđelist

Gospoda Hrista, da spremi duše njihove za dolazak Spasitelja u to carstvo smrti. Jer,

kada je Gospod bio raspet na Krstu i sahranjen, On je tada Svojom božanskom dušom

sišao u pakao, javio se Bog kao Bog u duši ljudskoj i propovedao Evanđelje, i potvrdio

Blagu Vest i Sveto Evanđelje Svetog Jovana Preteče i izveo duše ljudske iz ada u

Carstvo Nebesko.

To je pobeda kakvu ljudi ni sanjali nisu. Nedostaje uma, nedostaje mašte da mi ljudi

možemo zamisliti kakvo je dobro učinio Gospod rodu ljudskom. Postao je čovek i

spasao čoveka od greha, od smrti, od pakla, spasao ga je i uveo u Carstvo Nebesko.

Carstvo Nebesko koje je Sveti Preteča objavio kada je govorio: Pokajte se jer se približilo

Carstvo Nebesko\

Kada verujemo u Gospoda Hrista i živimo po NJegovom Svetom Evanđelju, ništa se tu

mnogo od mene i od tebe ne traži, samo dobra volja, dobra volja. Danas, danas ću

čuvati jezik svoj, danas neću izgovoriti ni jednu rđavu reč. Gle, ja ću dati na dan

Strašnoga Suda odgovor za svaku praznu reč, uči Gospod Hristos. Za svaku praznu reč

će ljudi dati odgovor na dan Strašnoga suda; razume se, i za svaku praznu misao, za

svaku praznu želju, za svaku praznu nameru, a kamo li za rđavo delo, a kamo li za

zločin, a kamo li za psovsku, za krađu, za blud, za preljubu. Al' je tu Gospod Blagi kroz

Svoje Svete, kroz Svetog Preteču, da nam pomogne u našoj borbi sa grehom, da pojača

našu veru u nama, da mi smelo idemo za NJim, otresajući sa sebe svako zlo, čupajući iz

sebe svaki greh i hitajući za NJim u Carstvo Nebesko.

Pazi, brate i sestro, i ti i ja stvoreni smo za besmrtni Život Večni. Mi moramo u onaj

svet, treba telo da ostavimo u trenutku smrti svoje, koja je skrivena za tebe, duša će biti

uznesena u onaj svet. Kuda ćemo u onome svetu, na koju stranu mi biti vođeni, ako su

gresi u nama nepokajani, ako smo samo po imenu bili hrišćani, a nismo se borili sa

gresima i čistili dušu svoju i srce svoje od rđavih želja i zlih namera? Teško nama! Mi

smo još ovde na zemlji spremali sebi mrak i tamu u onome svetu.

A Gospod je došao u ovaj svet da nam da Carstvo Nebesko, da nam ga osigura kroz

našu veru u NJega, kroz našu ljubav prema NJemu, kroz našu odlučnost da činimo i

tvorimo dela evanđelska. Ovaj svet dat je svakome čoveku baš radi toga, da koristi

Evanđelje Gospoda Hrista sebi da zaradi Nebo, zaradi Nebo. Pazi, kakav si ti kupac u

ovome svetu. Ovaj ti je kratki zemaljski život dat da zaradiš s eim Život Večni, da

zaradiš sebi Carstvo Nebesko, da zaradiš sebi Večnu Istinu, Večnu Pravdu. Pitaš me -

gde je istina? Eno je u Gospodu Hristu. On je rekao: Ja sam Istina i Život i Put[18] ...[19]



Ali, Ja sam Put kroz Večni Život i Večnu Istinu. I eto, to je Evanđelje Gospoda Hrista. On je

zato došao u ovaj svet, da svakoga od nas uvede u Carstvo Nebesko.

I eto, Svetog Preteče među nama uvek kao večno živog Svetitelja Božijeg, da nam

pomogne, da nas drži na putu Evanđelja, na putu Spasenja. On, veli se u njegovoj

glavnoj današnjoj pesmi troparu, postrada radujući se za Istinu, radujući se postrada za

Istinu - Hrista; Hristom postrada radujući se za Hrista. A za njim, radovali su se

umirući za Hrista svi Sveti Apostoli, Sveti Evanđelisti, Sveti Mučenici i svi pravi

hrišćani. I tako Evanđelje Hristovo postaje onda večna radost za svakog od nas.

Tako Sveti Apostol Pavle, veliki i slavni Sveapostol, piše svima hrišćanima: Radujte se, i

opet velim: radujte se! Uvek u Gospodu se radujte[20]. Kako i zašto Sveti Apostole? Zato što

je rekao Gospod, pobedio smrt i darovao nam Nebeski Raj. Zato što je Gospod mesto

zemaljskih laži darovao nam Nebesku Istinu. Zato što je Gospod za mali privremeni

zemaljski život darovao nam Život Večni. Eto radosti naše, eto radosti i u smrti za

Gospoda Hrista! Jer mi znamo, kada umiremo za Gospoda Hrista i kada nas ubijaju za

NJega, mi samo prolazimo kroz kapiju smrti u Nebesko Carstvo.

Zato se i slavni Preteča, taj najtužniji čovek i Svetitelj i Pravednik Božiji, eto radovao

kada je umirao za Gospoda Hrista i za Istinu. Radujući se umro, radujući se prešao iz

ovoga u onaj svet. I gle, eto Spasitelja od svih smrti među nama. Ko da se ne raduje? Eto

Gospoda Hrista među nama ljudima i On oslobađa od svakoga greha! Ko da se ne

raduje? Eto, Gospoda Hrista, Oslobodioca od svih demona, od svih đavola. Ko da se ne

raduje? I ko može oduzeti tu radost od nas? Spasitelj na Svojoj Tajnoj Večeri obećava

Svojim Apostolima a preko njih i svima nama hrišćanima, da će se naša žalost pretvoriti

u radost koju niko neće uzeti od nas[21]. I zaista, naša privremena žalost zemaljskog

života, hrišćanskog našeg života, a naš hrišćanski život na zemlji je muka i nevolja i

patnja, ali sve je to privremeno i ništa prema slavi koja nas čeka u onome svetu, ako mi

služimo Gospodu Hristu u ovome zemaljskom životu, ako smo svesni i znamo da nam

je ovaj život darovan samo zato da njime steknemo Život Večni. A tome nas uči Sveti

Preteča, tome nas uči celo Evanđelje Gospoda Hrista, tome nas uči svaki Svetitelj Božiji.

To je u stvari sva nauka, u tome je sva nauka Evanđelja. Hvala Gospodu što je ponovo

ovaj svet uz pustinje pretvorio u cvećarnik, iz pakla pretvorio u Raj i osigurao Život

Večni.

I mi slaveći divnog i pravednog Svetog Preteču Jovana Krstitelja, pomolimo mu se i

uvek mu se molimo da on bude Preteča uvek, da uvek ide ispred nas, da odagna svaku

smetnju na putu ka Gospodu Hristu. I da nas on vodi kroz sva zemaljska stradanja i

muke iskušenja u večno Carstvo Hristovo. Tamo gde on predstoji Gospodu, slaveći Ga,

eda bi smo i mi mali i neznatni, daleko iza njega no sa njim slavili Jedinog Spasitelja



sveta, Jedinog Spasitelja čoveka u svima svetovima, Gospoda Hrista, Kome neka je

slava i čast u sve vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Mt. 14,8

2. Lk. 7,28:

3. Mt. 3,1

4. Mt. 14,4


6. Isto.

7. Lk. 7, 27

8. Mt. 3,3

9. Isto.

10. Jn. 1.32

11. Jn. 1,22

12. Isto.

13. Jn 1,27

14. Mt. 3,2

15. Lk. 7, 28

16. Mt. 14,11

17. 1 Petr. 3,19-20.

18. Jn. 14,6

19. Isto.

20. Fil. 4, 4

21. Jn. 16,20-22



sadržaj

Danas je, braćo i sestre, drugi Veliki Petak. Na Veliki Petak Gospod je raspet i ubijen. A

na današnji dan, raspet je i ubijen i obezglavljen Najveći čovek ovoga sveta, jer su usta

Gospoda Hrista izrekla najveću pohvalu o njemu: da je on Najveći između rođenih od

žena[1]. Ni o kome nije se tako Gospod izrazio. Radi čega je to Gospod učinio? Šta je to

tako veliko što je Preteča, živeći u ovome svetu, učinio? Prvo, što je kao Preteča, kao

prethodnik Gospoda Hrista, došao u ovaj svet da pripremi ljude za Gospoda Hrista -

Spasitelja[2]. Od čega nas je Gospod spasao? Od onoga od čega nas niko nije mogao

spasti: od smrti, od greha, i od zla. Ali uloga, dužnost koju je Sveti Preteča imao da

izvrši, neiskazana je i strašna i velika. NJemu kao Preteči, Gospod je dao da sagleda sve

grehe ovoga sveta, da sagleda sve smrti ovoga sveta, da sagleda sve đavole ovoga sveta.

To je strašna misija i strašna uloga. Zamislite Svetoga Preteču koji je bos, pustinjački, sa

odećom od kamilje kože[3], išao ispred Gospoda Hrista kroz prašumu ljudskih grehova.

NJemu je Gospod dao tu strašnu moć da sagleda grehe svih ljudi i da time oseti i

pokaže koliko je bio potreban Spasitelj svetu.

Zašto je Gospod došao u ovaj svet? Niko nam tako rečito nije rekao kao Sveti Jovan

Krstitelj. Za njega se veli da se nikad smejao nije. Kako se mogao smejati čovek koji je

svakog trenutka pred očima imao sve grehe svih ljudi, sve istorije ljudske! Kako se

mogao smejati čovek koji je pred očima imao sve smrti, sveleševe ljudskih bića u ovome

svetu! Kako se mogao smejati čovek koji je prozro do dna svaki greh i u svakome grehu

video đavola! Kako se mogao smejati on koji je vide rod ljudski sav porobljen grehom i

porobljen đavolom!

I zaista, Preteča je prvi pokazao na Gospoda Hrista kao na Spasitelja sveta. On je prvi

Evanđelist, jer sam svedoči i Evanđelju, svedoči da je Duh Sveti sišao na krštenog

Gospoda Isusa[4]. On je isto tako prvi Apostol, prvi Mučenik koji je postradao za

Gospoda Hrista, kako se veli u divnoj pesmi njegovoj, radujući se. I time otkrio tajnu

svih Svetih Mučenika. Kako su Sveti Mučenici mogli da izdrže strahote od mučenja, od

užasa - pokazao je Sveti Preteča, govoreći da je on postradao radujući se. Tako je svaki

Mučenik postradao za Gospoda Hrista radujući se. To je izvesna radost koja se daje s

Neba, daje se svakom Mučeniku Hrista radi. On je nesumnjivo najveći Ispovednik

Gospoda Hrista. Kada su drugi urlali i vikali protiv NJega, on je krotko i smireno

objavio NJega za Jagnje Božije. Gle Jagnje Božje, koje uzima na sebe grehe sveta![5]






Zamislite te oči koje su mogle i morale sagledati sve grehe ovoga sveta. Kako je bilo

teško Preteči! Kako je bilo neiskazano teško gledati sve to! I on je bio, nema sumnje,

najtužniji čovek u ovome svetu, ali isto tako i najradosniji. Jer je prvi otkrio i sagledao u

Hristu Spasitelja od greha, Spasitelja od smrti, Spasitelja od đavola. Velika čast, a i

velika muka i nevolja, doživeti u svojoj ljudskoj duši sav rod ljudski, sve naše patnje,

sve naše padove, sve naše grehe. Eto, to je bila dužnost i bolna i tužna uteha Svetog

Velikog Preteče.

Da! On je bio i najradosniji čovek. Jer njemu kao takvom, koji je sagledao sve što je

užasno u rodu ljudskom, otkrivena je tajna Ličnosti Gospoda Hrista. On koji je bio

izveden iz grehova ljudskih i strasti ljudskih, doživeo to da vidi i otkrije u Spasitelju

vaskrsenje mrtvih, da otkrije u NJemu Milostivog Gospoda, Koji prašta grehe ljudima i

uzima na Sebe sve grehe ljudske ovoga sveta. Da, u tome je bila njegova radost.

U ovom svetu, braćo i sestre, nema istinske radosti ako je smrt završni trenutak našeg

života. Ako je smrt završetak našega bića, onda u ovome svetu zaista ne može biti

radosti. Samo bi se lud čovek mogao radovati takvom životu i takvom svetu. Jedina

istinska radost u ovom svetu javila se onda kad je Gospod vaskrsao iz smrti i pobedio

smrt za nas ljude. Od te radosti nema veće radosti. Tu radost doživeo je Sveti Preteča i

na taj način što je objavio svetu spasenje sveta u Gospodu Hristu od svakoga greha, od

svake smrti, od svakog đavola. Tako je svaki hrišćanin na svetu, u isto vreme vrlo tužno

biće, ali i radosno biće. Tužno zbog grehova svojih, svaki od nas; a radosno, što sve

grehe skida sa nas i spasava nas Gospod Blagi, Hristos, Jedini Čovekoljubac.

Da, današnji veliki Praznik otkriva nam veliku i strašnu tajnu. LJudi su raspeli Gospoda

Hrista, ljudi. Žene su plakale kada su NJega raspinjali, a On, Blagi Gospod, prima na

Sebe smrt za sve nas. I na taj način, ljudi koji su Gospoda Hrista raspeli, koji su jedino

vikali da su protiv NJega, bili su bogoubice, najveći zločinci. Samo je Čovekoljubivi

Gospod mogao to da oprosti[6]. A šta se desilo sa današnjim danom? Na današnji dan

žene su potrčale da dostignu bogoubice, da se izjednače sa ljudima, da Najvećeg rođenog

od žena pogube, da obezglave! Strašno! Teška uvreda za Boga! Ali, Gospod je u milosti

Svojoj i taj greh oprostio, i oprašta onima što se kaju. Nema sumnje, Gospod je radi nas

ljudi pretrpeo neiskazane muke, neiskazane bolove, i vaskrsao nas iz mrtvih. Dao nam

pobedu nad smrću - tu jedinu istinsku pobedu.

I Sveti Preteča, koji je po rečima Gospoda bio Najveći rođeni od žena, doživeo je da bude

posečen i ubijen. Da, zašto? Od bezumne žene (Irodijade)[7]. Time su žene skoro

dostigle ljude u zločinstvu, u ubistvima svakoga dobra, i svakoga Nebeskog Vesnika.



I mi, praznujući Svetog Jovana Krstitelja, na današnji dan praznujemo njegov izlazak iz

ovoga sveta, ali i njegov odlazak ka Gospodu Hristu, njegov odlazak ka Vaskrslom

Gospodu, Koga je on celog života propovedao. Zato što je bio Najveći između rođenih od

žena, takav veliki Sveti Pravednik kakvog zemlja videla nije. On je zaista i postao izvor,

nepresušni izvor blagodati Božije, sile Božije, pomoći Božije svakome sadašnjem

hrišćaninu, i svima budućim hrišćanima, i svima bivšim hrišćanima koji su prešli sa ove

zemlje.

I zato, kada smo u nevoljama i mukama, pribegnimo njemu. On je gotov da

hodatajstvuje za nas, da se moli za nas, da nam izmoli oproštaj grehova i da nam izmoli

Carstvo Nebesko. Da! Najtužniji čovek i najradosniji! Eto, Sveti Jovan. Mi njega danas

praznujemo i molimo se Gospodu da usliši molitve za sve nas, da nas spase svakoga

zla, a najpre i najviše pogibije duša. Da duše ne izgubimo u gresima svojim, da

vaskrsavamo sa Gospodom Hristom. Amin.

NAPOMENE:

1. Lk. 7, 28

2. Mp. 1,23; Lk. 1,76

3. Mp. 1,6

4. Jn. 1,32

5. Jn. 1, 36

6. Lk. 23,24.

7. Mt. 14.3-11

Beseda 1. na Rođenje Presvete Bogorodice


sadržaj

1. Ovaj današnji veliki Sveti Praznik nosi radost cele vaseljene, kako se veli u

divnoj pesmi: "danas Presveta Bogomajka uvodi Gospoda Hrista u vaseljenu!"

Kao da je Bog proteran sa zemlje - i jeste proteran sa zemlje. Bog je proteran

sa zemlje od nas ljudi, od prve pramajke naše Eve. Presveta Djeva vraća Boga

u svet.

2. To je velika radost. Današnji tropar njen govori nam o toj velikoj radosti i o toj

velikoj istini.

3. Rođenje Presvete Bogomajke, veli se u troparu, "objavi radost vaseljeni",

celome svetu. Zašto? Zato što je sa NJom, ustvari, došao Gospod Hristos u

ovaj svet! On je zbog NJe i kroz NJu postao čovek i dao nam je sve što nam je

On kao Bogočovek mogao dati: dao nam sve radosti Raja u zemlji i na zemlji,

koja je postala pakao zbog grehova naših, zbog ljudskih grehova; ne zbog

nekih drugih, ne zbog greha đavola i njegovih crnih anđela, nego zbog

čoveka, jer je čovek pao neiskazanim padom. I Presveta Bogomajka, rađajući

Gospoda Hrista, rodila je spasenje svetu. Otuda u Pravoslavnoj Crkvi toliko

molitava, toliko pesama Presvetoj Bogomajci.

4. Nikada kraja i nigde kraja pesmama u slavu NJenu, NJenog velikog podviga,

NJenog bezgrešnog života. Zaista, Ona nam je donela lek od smrti, a to je

najvažnija potreba i najveća Blagovest za sva ljudska bića. Smrt, užas nad

užasima, a Bogomajka rodila Boga! Danas se u troparu veli da je "radost

zasijala celome svetu", jer se rodila Ona Koja je rodila Pobeditelja smrti -

Gospoda Hrista! Da, samo Ona bezgrešna, samo Ona sva "Prečistaja", sva

čista, "čistija od Heruvima i Serafima", donela je tu veliku radost nama

ljudima na zemlji, ljudima koji su proterali Boga sa zemlje. U ovome svetu

mnogo je bolesti, ali najstrašnija bolest je smrt. Presveta Bogomajka, eto, javlja

se kao prvi istinski lekar koji leči od smrti, jer leči od greha, leči od svega

demonskog i vraća čoveka Bogu. Zaista, Ona je uselila, uvela Boga u ovaj svet

i u čoveka, oboje.

5. Šta je Sveto Pričešće? Sveto Pričešće je beskrajna radost... Sveto Pričešće to je

uvođenje Gospoda Hrista u naše duše grešne i pale, uvođenje NJega u ovaj

svet. Kroz Sveto Pričešće mi primamo Gospoda Hrista Vaskrslog. Zato je

Presveta Bogomajka zaista "slavnija od svih Heruvima i Serafima"; bez NJe ne

bi bilo našeg spasenja, bez NJe nema ni Raja ni Neba. Bez NJe nema leka od

smrti, a Ona nam daje najsigurniji lek od smrti rodivši Spasitelja i udostojivši

nas svetog tela NJegovog i svete krvi NJegove, Pričešća i života NJime i u

NJemu i kroz NJega. Zato ljudska bića na zemlji nikada ne mogu dovoljno

proslaviti Presvetu Bogomajku, nikada dovoljno iskazati NJen podvig, NJen

bezgrešni život, nikada iskazati NJu koja nam je Raj dala.

6. A gde je Raj? Raj je u Gospodu Hristu. Kad NJega uneseš u sebe, Svetim

Pričešćem ili ma kojom molitvom velikom i malom, gle, ti izgoniš svaki greh

iz sebe. A iza greha uvek stoji pakao, iza greha uvek stoji đavo. Presveta

Bogomajka dala nam je Sobom najbolji primer kako se služi Gospodu Hristu,

kako se služi Bogu. Služi se jedino savršenim bezgrešnim životom. Zato

nikada kraja našem kajanju na zemlji, jer uvek nas vrebaju nečisti duhovi, koji

izgone sve što je rajsko iz našeg bića, sve što je božansko, i uvode ono što je

greh, uvode ono što je pakleno.

7. I ti kad stojiš na molitvi Presvetoj Bogomajci, ustvari, šta radiš? Ti Boga

unosiš u sebe, a kad uđe On u tebe, On izgoni svaki greh, svaku tamu. Da,

Gospod Hristos, rođendanom Presvete Djeve i doneo nam je tu veliku radost,

radost vaseljene, i taj lek, svevažni lek od smrti. Jer nema radosti ako je smrt

poslednja naša stanica. Nema radosti u ovome svetu ako se smrt ne pobedi, a

to je Gospod učinio; a NJega je rodila za takav podvig Presveta Bogomajka.

Zato nikada kraja našoj zahvalnosti NJoj i nikada prestati sa molitvom NJoj.

Ona je uvek sva Nada naša, uvek Pokroviteljka naša, uvek Izbaviteljka naša

od svakoga greha, a to znači od svake duhovne smrti.

8. I mi, slaveći danas Presvetu Bogomajku, rođenjem NJenim ustvari lečimo

sebe od smrti, lečimo sebe od svega smrtnog, lečimo sebe od greha i strasti i

tako vaskrsavamo iz smrti i pobeđujemo svaku smrt. Jer Presveta Bogomajka

nas je vodila iz vrline u vrlinu, iz vere u ljubav, iz ljubavi u milostivost, iz

milostivosti u post i u sve druge vrline, eda bismo i mi pobedili sve što je

smrtno u nama n služili Gospodu Hristu, Koji je radi nas posta čovek, radi

pas primio smrt na Sebe da bi vaskrsao i dao nam pobedne sile nad svim

onim što je smrtno; to znači, nad svim onim što pas odvaja od Boga, što nas

odvaja od Gospoda Hrista. Jer, Presveta Bogomajka svakoga od nas vodi

putem spasenja, putem velike radosti koju nam je danas donela, da bismo mi

zaslužili, donekle zaslužili svojim podvizima, svojim molitvama, iako slabi i

nemoćni, da bi zaslužili Nebesko Carstvo, radi koga je Gospod i došao u ovaj

svet da nam ga da; da ga mi ostvarimo kroz sav svoj život, da bi još ovde na

zemlji živeli Nebom i služili Gospodu Hristu, a to možemo uvek sa uspehom

samo ako smo vođeni i predvođeni Presvetom Bogomajkom, Kojoj čast i

slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.



sadržaj

Danas je veliki Praznik, Svepraznik, Mala Gospojina. A to znači mali Božić, jer se danas

rodila Presveta Bogomajka, Koja nam Gospoda i Boga Hrista rodila. Otud, ovaj Praznik

prepun je radosti. U bezbrojnim današnjim molitvama i pesmama neprekidno se

naglašava da se danas rođenjem Presvete Djeve Marije sve i sva ispuni radosti. Sve i

sva, jer nam je Ona - Boga rodila. A šta je veće od toga na ovoj zemlji?

Danas je i mali Uskrs, jer nam je Presveta Bogomajka rodila telom Gospoda Hrista.

Telom kojim Vaskrsli iz mrtvih pobedi smrt, i sve i sva ispuni beskrajnom radošću. Jer

šta je radosnije za nas ljude nego da smrt bude pobeđena, da smrt bude uništena, da

nam Život Večni bude osiguran? A to je uradila Presveta Bogomajka rodivši telom

Gospoda Hrista, telom kome je Gospod dao vaskrsnu silu, dao besmrtnost i Život

Večni.

Danas je i mali Spasovdan, jer se rodila Ona koja je dala telo Gospodu Hristu, telo koje

je vaskrslo iz mrtvih i uznelo se na Nebo i sedi iznad svih Heruvima i Serafima. Kakva

čast za ljudsko telo i kakva radost za nas ljude! A to je sve čudesna zasluga Presvete

Bogomajke, Koja se rodila na današnji dan. Danas je, isto tako, mali Duhovdan, jer se

rodila Ona koja nam je dala Sina Božjeg, Gospoda Hrista, Bogočoveka, Spasitelja sveta,

Koji je ispunio sav domostroj spasenja, uzneo se na Nebo i nisposlao Duha Svetoga, i

osnovao Crkvu na zemlji, dao takoreći telu Bogomajke dušu nebesku. Zato je današnji

Praznik zaista Praznik velike i neiskazane radosti.

Sve je od NJe, Presvete Bogomajke; sve što je Gospod Hristos učinio u ovome svetu, od

NJe je. Ona Mu je dala tu čovešku prirodu, Ona mu je dala dušu našu, dala mu srce

naše, dala mu telo naše, da bi sve to On spasao, da bi sve to ispunio Bogom, da bi sve to

očistio, osvetio, obožio i tako čoveka, biće ljudsko rođeno ispunio najvećom radošću,

besmrtnom radošću, sveradošću. A to, to je podvig i delo Presvete Bogomajke. Sve je u

Gospodu Hristu od NJe, sav Spas, sav Bogočovek, svo Evanđelje NJegovo, sva Crkva

NJegova, svi Svetitelji, svi hrišćani, svi pravednici, vi i mi, današnji hrišćani. Sve je to od

NJe, od Presvete Bogomajke. I još, od NJe smo i mi hrišćani Srbi, pravi i istinski Srbi.

U jednoj divnoj našoj molitvi peva se i veli se: "Danas bi početak spasenja našeg".

Danas, ne na Božić, nego danas, na dan roždestva Presvete Bogomajke. Zašto? Zato što

nam je Spasa Ona rodila. I rodivši se na zemlji, gle , sa NJom se već javlja i početak

našeg spasenja. Ustvari, od danas počinje Božić, od danas počinje Uskrs, od danas

počinje Bogojavljenje, od danas počinje Preobraženje, od danas počinje Duhovdan, od

danas počinje Crkva, od danas počinje celokupno Hrišćanstvo, od danas počinjemo i

mi, ja i vi i svi Srbi, i srećni i nesrećni Srbi. Jer, sve što je veliko, sve što je sveto u našoj

istoriji, to je od NJe, Presvete Bogomajke. Od NJe sav Sveti Sava, od NJe sav Sveti

Simeon Mirotočivi, od NJe svi Sveti Nemanjići, od NJe svi Sveti Srpski Patrijarsi, Sveti

Srpski carevi, Sveti srpski Serblji, Sveti Srpski seljaci, Sveti Srpski Mučenici što ginuše

za Krst časni i Slobodu zlatnu. Od NJe svi veliki Srpski Mučenici do današnjega dana,

svi pravi Srbi.

Pogledajte, danas je Praznik svete Studenice. Veliki Nemanja i preveliki njegov sin Sveti

Sava posvetili su Studenicu, tu majku svih naših svetih zadužbina - kome? Roždestvu

Presvete Bogomajke - današnjem velikom i svetom Prazniku da bi se i u srpskoj duši

rodilo sve što je blistavo, sve što je evanđelsko, da večni potok Blagovesti Hristove

ponese svaku srpsku dušu iz ovoga na onaj svet i prinese je Svetom Prestolu Trojičnog

Božanstva. I najveći broj svetih zadužbina naših posvećeno je Presvetoj Bogomajci. Da,

Ona je zaista uvek bila i ostala hraniteljica, tj. čuvarka i spasiteljica roda Srpskog

Hristonosnog.

I Ona, rodivši nam Boga Gospoda Hrista, i davši sve to što je On doneo svetu, zbog

sveta toga Ona je najslavnija od svih ljudskih bića stvorenih u svima svetovima.

Najmoćnija, Najčistija, Najbezgrešnija. Gle, Ona je iznad Heruvima i Serafima, čistija i

svetija od njih. LJudi, gore srca! Ne bojte se ni greha, ne bojte se ni smrti, ne bojte se ni

đavola. Gle, pred nama i nad nama je, ispred nas i oko nas, i svuda u svima svetovima

Ona - Presveta svemoćna Bogomajka. Jača od svih smrti, jača od svih grehova, jača od

svih đavola, jer nam je rodila Pobeditelja smrti i Spasitelja Gospoda Hrista. Zato NJeno

ime, NJena ličnost, NJeno prisustvo na nebu i na zemlji ispunjuje neiskazanom radošću

sva stvorenja Božja. Jer kroz NJu i od NJe Gospod sve spasava pakla, sve spasava greha,

svima se otvara Raj, svima se otvara Carstvo Nebesko. O, kakva radost imati ispred

sebe, nad sobom, iznad sebe, kao vođu roda ljudskog Presvetu, Preblagoslovenu Mater

Božju, Bogorodicu, Prisnodjevu Mariju. Sve, sve što je od NJe, sve je spasenje naše.

Čarna današnja pesma, divni tropar, pun je božićne radosti, pun je uskršnje radosti, pun

je vaseljenske radosti, pun je radosti nebeske. Kazuje nam svu tajnu našeg spasenja i

kazuje nam tajnu naše radosti. Zašto mi pravoslavni toliko volimo, toliko poštujemo i

toliko se molimo Presvetoj Bogomajci? Jer u NJoj, od NJe, za nas je sve, za nas

pravoslavne. Divni tropar današnji glasi: "Rođenje Tvoje, Bogorodice Djevo, objavi radost

celome svetu. Jer iz Tebe sinu Sunce Pravde, Hristos Bog naš. I razrušivši kletvu, prokletstvo,

dade blagoslov. I uništivši smrt, darova nam Život Večni". Eto, tu je svo Evanđelje Spasa, sav

domostroj spasenja, sav Gospod Hristos, celokupno delo NJegovo. Znači: u NJoj -

Prečistoj Bogomajci.

Od NJe i kod NJe, eto, mi se spasavamo, mi Život Večni dobijamo, mi smrt

pobeđujemo. Sunce Pravde Gospod Hristos rađa se kroz NJu i iz NJe u ovome svetu da

odagna svaki mrak, svaku tamu, da uništi svaki pakao i da ljudima osigura bermrtni

Život Večni, otvori sav Nebeski Raj i podari Carstvo Nebesko, i slavu, i sva blaga

nebeska. I mi, imajući pred sobom Bogomajku kao našu Molitvenicu, kao našu

Posrednicu pred Bogom, kao našu Zaštitnicu svakodnevnu i svakonoćnu, mi smo zaista

moćni i silni, mi hrišćani. Znate li kada smo najmoćniji, znate li kada je hrišćanin

svemoćan? Kada je sav prostrt u molitvi pred Presvetom Bogomajkom, kada je sav

poveren NJoj, kada svom dušom svojom ide za NJom i služi NJoj. Onda, onda ti si moć,

i sila, i svesila! Nema moći mračne i strašne u ovome svetu koja bi mogla da naškodi

tvojoj duši i tebi. Nema smrti koja te može oteti iz naručja Presvete Bogomajke. Nema

đavola koji može da se približi tebi kad si ti predan Presvetoj Bogomajci.

A Ona, Ona je na nebu i na zemlji, neprekidno služi Svome Božanskom Sinu. Šta je NJen

život na zemlji bio? Služenje Bogu, služenje Gospodu Hristu. Šta je NJen život na nebu?

Opet služenje Gospodu Hristu, služenje Bogu. Neprekidno Bogosluženje. Eto, to je

Presveta Bogomajka, Presveta Bogorodica. I mi praznujemo NJu toliko puta u godini i,

bolje reći, svaki dan i svaki čas Pravoslavna Crkva Je slavi kroz bezbrojne pesme i

stihire na svakodnevnim bogosluženjima. Neprekidno Joj služi. O, te divne sreće da i ti i

ja učestvujemo u tome! I mi mucamo te divne molitve i neprekidno prizivamo NJu za

Zaštitnicu, za Molitvenicu svih nas, vascelog roda ljudskog i roda Srpskog. Svaki

praznik je NJen. I današnji praznik je NJen. Za nas je to izvor blagosti, izvor sile i u nas

se uliva sada s neba bezbrojna i neiskazana Božanska sila. Zastupništvom i molitvama

Presvete Bogomajke i mi postajemo moćni i silni, moćni da satremo svaki greh koji

juriša na nas ili niče u nama, u našoj duši, iz naše greholjubive prirode. Zato je svaki

praznik Presvete Bogomajke izvor radosti za nas.

Mi pravoslavni hrišćani i na današnji dan proslavljamo NJu Presvetu, Prečistu,

Preblagoslovenu, Vladičicu našu Bogorodicu. I mi, služeći NJenom Božanskom Sinu,

služimo ustvari i NJoj. Jer vršeći zapovesti Evanđelja Hristovog, mi pokazujemo svoju

ljubav prema NJemu i potvrđujemo svoju ljubav. "Ko ljubi mene, vrši zapovesti moje"[1] -

veli Spasitelj. I mi, vršeći zapovesti Isusovog Evanđelja, idemo za ostvarenim i večnim

Evanđeljem Gospoda Hrista, prvim ostvarenim Evanđeljem - Presvetom Bogomajkom.

Šta je Ona? Oličenje Evanđelja Hristovog u rodu ljudskom, najsavršenije oličenje,

savršenije od svih Svetitelja, od svih Anđela, oličenje svesavršenog Evanđelja

Hristovog. Presveta Bogomajka, za nas hrišćane, za sve pravoslavne hrišćane, za sva

nebeska bića. Pred njom trepte Heruvimi i Serafimi, jer je neizrečeno uzvišenija od

Heruvima i dragocenija i skupocenija od Serafima. To je Ona, najveća vrednost svih

svetova, najveća vrednost i najveće blago roda ljudskog.

I zato sve naše molitve, sve molitve Pravoslavna Crkva lije i izliva i šalje NJoj. Sve su te

molitve prepune slave Presvete Bogorodice, i Ona je u svima molitvama uvek ispred


svih nas. Kao da hodatajstvuje i posreduje pred prestolom Čudesnog Sina Svog,

Gospoda Hrista, da nas spase greha, da nas spase smrti, da nas spase pakla. I zato mi

pravoslavni hrišćani toliko veličamo Presvetu Bogomajku. Nikoga više toliko kao NJu,

posle NJenog Božanskog Sina, Gospoda Hrista. I kako je uvek divna, uvek zanosno lepa

i moćna, ona čudesna molitva koju toliko puta na dan ponavljamo u našim

pravoslavnim molitvama: "Pominjući Presvetu, Prečistu, Preblagoslovenu, Slavnu Vladičicu

našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju, sa svima Svetima, sami sebe ijedan drugog i sav život

svoj Hristu Bogu predajmo".

Ne možemo mi predati život svoj Gospodu Hristu bez NJe. Samo sa NJom i sa svima

Svetima mi možemo ući u Carstvo Nebesko, ući u Raj, i naslediti sva blaga koja je

Gospod Hristos došavši na ovaj svet dao i darivao. Od nas traži se samo jedno - vera. I u

veri molitva i ljubav i služenje Gospodu Hristu svim bićem i svom dušom, svom

snagom, svim srcem svojim. Zaista, Gospod Koji nam je doneo tolika blaga, Koji nam je

darovao Život Večni, darovao nam najpre Presvetu Bogomajku, Presvetu Bogorodicu,

Koja nas je spasla posle pada ljudskog kroz našu pramater Evu, spasla nas greha, smrti,

đavola, kroz Sina Svog Božanskog. NJu nam je dao On. Takvu radost, takvo blago kad

niko se tome nije nadao!

I mi imajući ta blaga, kako ćemo dušu svoju ljudsku, čovečansku dušu svoju, i savest, i

celo biće svoje najbolje upotrebiti u ovome svetu i naći najbolji put i najveću večnost i

vrednost za sve to? Kako? Samo verujući u Gospoda Hrista i služeći Mu kroz Presvetu

Bogomajku, vođeni NJome i predvođeni. Neka bi nas Ona uvek krilila i čuvala od

svakoga greha, od svake strasti, od svake smrti, od svakog đavola.

Neka bi nas uvek sigurnim putem, putem molitve, putem posta, putem milosrđa,

putem ljubavi evanđelske, putem krotosti i smirenosti, vodila ka Sinu Svom, i izvela iz

ovog sveta u onaj svet i uvela u Carstvo Nebesko. Da tamo zajedno sa NJom, daleko od

NJe, ali uvek prisutni u NJoj, slavimo Čudesnog Sina NJenog Gospoda Hrista. A i NJu,

Presvetu Bogomajku, Koja je NJega rodila, NJega, tu Sveradost svih svetova, tu

Svevrednost svih ljudskih svetova. NJemu preko Bogomajke čast i slava i sada i uvek i


NAPOMENE:

1. Jn. 14, 15. 23


1973. godine u manastir Ćelije

sadržaj

Danas je rođendan Presvete Bogomajke. To znači, danas je rođendan jedine istinske

Radosti u ovome svetu, jedine istinske i besmrtne Radosti. Gle, "NJeno rođenje, veli se u

crkvenoj divnoj današnjoj pesmi troparu, objavi radost celome svetu, celoj vaseljeni."

Kakvu to radost javlja žena Eva kada mi znamo da je žena unela greh, smrt i đavola u

ovaj svet?

Čime je to NJen rođendan uistinu praznik večne Radosti? U tome što je Ona - Majka

Bogočoveka Gospoda Hrista, što nam je rodila Boga. A ima li išta od toga većeg u

ovome svetu? Bog, Koga smo mi bili oterali, rod ljudski oterao sa zemlje gresima

svojim, strastima svojim, zalima svojim - taj Boga rađa se od Presvete Djeve Marije...

Čime je Ona zaslužila to? Svetim životom Svojim ...[1] NJeno srce nije ... NJenu dušu

nije lomila nikakva strast. Sva sveta, Sva u hramu, pretvorivši i telo Svoje u hram Božiji,

i dušu Svoju u hram Božiji, Ona je zaista udostojila Sebe da postane Majkom Božijom u

ovome grešnom zemaljskom svetu.

Rodivši nam Boga, Ona je rodila - koga? Rodila je Večni Život za nas ljude, rodila je

Večnu Istinu, rodila je Večnu Pravdu, rodila je Večno Dobro ...[2]

*"... Ono što samo Bog može dati ovome svetu. Od toga ništa u ovom svetu ne može biti

veće i moćnije i silnije i istinitije i radosnije. Rodivši nam Boga, Ona je rodila Onoga Koji

je skinuo prokletstvo greha sa roda ljudskog; još nešto strašnije - prokletstvo smrti; još

najstrašnije - prokletstvo pakla i vladavinu đavola. Jer kroz grehe u ovome svetu, koje je

glavno oruđe đavola, đavo vlada gresima, zalima. A On, Bog, došao je na radost, i

Svetom Svojom Božanskom Istinom, Svojom Božanskom Pravdom, Svojim Božanskim

Životom...[3]

I veli se u divnom današnjem troparu Presvete Bogomajke: da je Gospod Hristos,

uništivši prokletstvo, u isto vreme uništio smrt i darovao nam Život Večni. Eto večne

radosti, eto radosti koju je donela Presveta Bogomajka ovome svetu. Rodila nam je Boga

- Pobeditelja smrti, Pobeditelja pakla, mučitelja roda ljudskog strašnog i užasnog

đavola. I rodivši nam NJega, Ona je zaista rodila Boga, Koji je iznad smrti, Koji je odneo

pobedu nad svima smrtima, pobedu nad đavolima i svima đavolima. Da, tako je Ona

postala uistinu, zajedno sa Svojim Božanskim Sinom, Pobediteljka smrti i Davateljka

Večnoga Života.




Kako ovaj svet izgleda strašan u mraku greha i u tami smrti? Gle, granulo sunce

Vaskrsenja Spasovog! Iz NJegovog groba svet je prvi put osetio večnu besmrtnu radost,

prvi put se čovek osetio jačim od smrti, prvi put se čovek osetio jačim od đavola, prvi

put se čovek osetio jačim od pakla. Jer Vaskrsenje Gospoda Hrista i jeste Život Večni. Po

jednoj misli od Svetog Vasilija Velikog, Vaskrsenjem Svojim Gospod je proputio put

svakom telu ljudskom u besmrtnost i Život Večni[4], svakom telu, i mome i tvome. I

svakom čoveku uslov je da satiremo greh što je u nama, da pobeđujemo greh, da se

borimo protiv njega, i time mi ćemo steći postepeno večne Božanstvene sile koje

naseljuju i useljuju Večni Božanski Život u naše ljudske duše.

Kakav bi izgledao svet bez Gospoda Isusa Hrista? Mrak, tama. Ceo svet nepregledna

grobnica, u kojoj se slažu telesa ljudska jedno do drugog, gde je sav ovaj svet ...

popločan kostima ljudi. Sav je programiran strašno ostacima ljudskoga bića. A kad je

granulo Vaskrsenje Spasovo, Večni Život, onda, onda je zaista besmrtna i večna Radost

posetila zemlju i ceo rod ljudski, i obistinilo se ono što se divno hvali i peva u pesmi

Presvetoj Bogorodici: da je sva vaseljena zalivena večnom Božanskom Radošću. U

današnjoj Radosti, u današnjem Prazniku, u današnjem Rođendanu Presvete

Bogomajke, zasijala je i radost božićna, radost uskršnja, i radost preobraženska. Jer niko

potpunije, niko savršenije nije ispunio Evanđelje Gospoda Isusa Hrista u ovome svetu

od Presvete Bogomajke. Ona je Prva posle NJega pobedila smrt, Prva posle NJega javila

se bezgrešna u ovome svetu, Prva donela u ovaj svet Večnu Božansku Istinu, Večnu

Božansku Pravdu. I mi sad znamo, znamo da se borimo protiv svake laži, a osnovna

laž, a prva laž u ovome svetu to je bezbožništvo, to je ludilo ljudskog bića, to je tvrdnja

da nema Boga (Ps. 14,1), to je svršeno ludilo u koje može pasti čovek.

A Gospod Hristos sav u ovome svetu, sav Bog kroz NJega u ovome svetu, pokazao je i

pokazuje neprekidno kroz Svoje Sveto Evanđelje i kroz Svoju Svetu Crkvu, kroz njene

molitve, kroz njene Božanske sile vaskrsne i besmrtne, pokazuje da je On zaista Istiniti

Bog i Istiniti Život Večni. I zato je došao u ovaj svet da podari Sebe. Bog daruje Sebe

nama! Ništa više On nije mogao da nam podari nego što nam je darovao Sebe, a sa

Sobom daruje nam sve što treba i u ovom i u onom životu, sve što ljudskom biću treba u

svima svetovima. On nam je darovao (sve to preko)...[5] Presvete Bogomajke koja se

udostojila da NJega rodi, NJega Boga Ona bezgrešna rodila na radost svima nama.

Rodivši nam NJega, Ona nam je dala sve što Bog LJubavi može dati svetu, što Bog

LJubavi može dati čoveku i rodu ljudskom. Ništa čovek ne može više tražiti od

Gospoda Isusa Hrista nego što je On doneo.

Šta je to, koje je to dobro koje bi čovek zatražio od Boga, a da mu On nije dao i da nije

doneo na svet? Ako je pravda Večna je Pravda u NJemu; ako je istina - Večna je Istina u

NJemu; ako je dobro - Večno je Dobro u NJemu; ako je lepota - Večna je Lepota u



NJemu ...[6] Eto, u NJemu je i NJime dato svima nama, sve to rodu ljudskom kroz

Crkvu Hristovu. Gle, Evanđelje Gospoda Isusa Hrista ...[7] kroz ovaj svet i u ovome

svetu. Pogledajte naše svetinje, pogledajte zadužbine svetih careva i kraljeva naših,

pogledajte svete mošti koje imamo. Svuda čudesna Božanska sila Hristova dejstvuje i

dela, svuda On pokazuje Sebe kao Boga. Čudesa u Svetom Prohoru Pčinjskom, čudesa u

Ostrogu, čudesa u Dečanima, i svima Svetinjama Srpskim.

Eto, eto Živog, Vaskrslog Hrista Gospoda među nama, eto večne duhovne Radosti za

svako ljudsko biće. Ne plašimo se smrti, ne plašimo se tuge, ne plašimo se žalosti, jer

gle, Vaskrsli Gospod i Presveta Bogomajka daruju nam Večnu Pravdu. Najzaslužnija

zato posle Samog Gospoda Isusa Hrista i Jedinog Čovekoljubca jeste Presveta

Bogomajka. Zato je NJen Rođendan, NJeno rođenje i jeste početak našeg spasenja. ...[8]

zato Presveta Bogomajka, NJenim molitvama, Crkva i naziva spasenje roda ljudskog.

Zaista, jer nam je Spasa Hrista rodila. Da nije NJe, ne bi bilo Božića, da nije NJe ne bi

bilo Vaskrsa, da nije NJe ne bi bilo Bogojavljenja, da nije NJe ne bi bilo Preobraženja, da

nije NJe ne bi bilo Spasitelja sveta i rod bi ljudski ostao u tami greha i smrti i u

čeljustima samog đavola. Neka je NJoj večna slava i hvala i od nas malih i nedostojnih.

Neka bi NJene svete molitve ispunjavale naše duše tom večnom i besmrtnom Radošću,

koju je ona donela na svet rodivši nam Gospoda Isusa Hrista. NJoj slava za sve! NJoj se

molimo da nam da sile da izvršujemo zapovesti Evanđelja Spasovog, eda bi smo se i mi

udostojili kada krenemo iz ovoga svega u onaj svet nebeskih krasota i lepota, nebeskih

horova Svetitelja, ispred kojih kao jedina bezgrešna posle Gospoda Hrista stoji Presveta

Bogomajka. Neka NJene svete molitve vode svakoga od nas, svako srpsko biće, svako

pravoslavno biće, svako ljudsko biće.

Nije uzalud da su sve naše zadužbine manjeviše, počev još od Studenice, posvećene

Presvetoj Bogomajci, ili njenom Roždestvu, kao što je Studenica, ili Vavedenju, ili

Uspeniju. NJu naši sveti preci slavili su najčešće posle Gospoda Isusa Hrista. To je

amanet od njih ...[9] svima nama da duše svoje osvećujemo i prosvećujemo vršeći

zapovesti Gospoda Isusa Hrista, živeći po NJegovom Svetom Evanđelju. I da tako

nepostradano izađemo iz ovoga sveta i uđemo u onaj svet gde bi boravili sa svetim

Anđelima i Svetiteljima Božijim, neprekidno slaveći Čudesnog Gospoda Isusa Hrista i

NJegovu Presvetu Bogomajku, Kojoj neka je čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove.

Amin.

NAPOMENE:





1. Neke reči nejasne na traci. - Prim. prepis



4. Liturgija Sv. Vasilija Velikog. - Prim. uredn.

5. Neke reči nejasne na traii, a u zap^adama reči dodate po smislu. prim. ured..

6. Isto.

7. Isto.

8. Isto.

9. Isto.

Beseda na Sv. Velikomučenika Dimitrija

Beseda na Sv. Velikomučenika Dnmitrija (1964)


sadržaj

Ako Hristos nije Bog, draga braćo, onda vaistinu nema Boga, ni nad nama, ni oko nas,

ni pod nama. Ako Hristos nije Bog, onda uopšte nema Boga, niti ga može biti. Ako

Hristos nije pokazao i dokazao da je Bog, onda nema Boga. Ako On nije dao čoveku sve

nepobitne dokaze o Sebi kao Bogu, onda mu niko nikada neće moći dati veće i

nepobitnije. Nema dokaza koji je Hristos mogao dati o Sebi kao Bogu, a da nije ga dao.

Nema dela koje je Hristos mogao učiniti kao Bog, a da nije ga učinio. Nema istine koju

je Hristos mogao otkriti kao Bog, a da nije je otkrio. Nema dobra koje je Hristos mogao

doneti kao Bog, a da nije ga doneo. Nema problema koji je Hristos mogao rešiti kao Bog,

a da nije ga rešio. Sve je učinio što je Bog u telu trebao da učini, sve je kazao što je Bog u

telu trebao da kaže, sve je rešio što je Bog u telu trebao da reši. A ti ga i posle svega toga

ne priznaješ za Boga! Znaj, izgovora nemaš.

Čovek može imati izgovora za sve, ali nikada za neverovanje u Hrista kao Boga. Pre

Hrista je čovek i mogao ne verovati u Boga, i imati razloge za to i izgovor. Posle Hrista,

svi su ti razlozi pali, i neverovanje u Boga postaje najveći, najneoprostiviji,

najneizmerljiviji greh, i u ovom i u onom svetu. Do Hrista je čovek mogao imati

izgovora za taj najveći greh; i za njega, otkako je Gospod došao u ovaj svet, od tada

nema izgovora. Gorka vest za nevernike, a Blaga Vest za nas hrišćane, koju nama danas

svojim Evanđeljem donosi Sveti Velikomučenik Dimitrije.

Braćo, greh se neprestano trudi da ovaj svet učini toliko grešnim, toliko teškim da čovek

nikada ne bi smeo reći: "Ima Boga nad ovako zlim svetom", a još manje reći: "Ima Boga

u ovako zlom svetu"! Prisustvo strašnog zla u svetu poriče prisustvo Boga u njemu. Zla

toliko ima u svetu da za Boga nema mesta. Kad bi Boga bilo u svetu, zar bi bilo toliko

zla u njemu? Svet je sav u ...[1] greha, a takav svet poriče Boga, takav svet viče: "Nema

Boga"! Ali Hristos je tu, u svetu. Šta ćemo sa NJim? On je tu, a u NJemu greha nema[2].

U NJemu Boga ima, a greha nema. Ali, greh ne trpi Boga pored sebe u svetu, odgurava

ga od sebe, goni ga od sebe i iz sveta oko sebe. Greh je učinio ovaj svet mučilištem Boga

i Božjih ljudi. U njemu greh muči Boga, Koji je došao u svet da otera greh iz sveta i da

ljude izvede u rat protiv zla i greha. Odjedanput se sva zla i svi gresi neprekidno

mobilišu, svim silama neprekidno napadaju na Boga u svetu, na Bogonosce kao što je

Sveti Velikomučenik Dimitrije.

Ma koliko napadali ne mogu ih savladati, a još manje uništiti. Šta je to što Bogonosce

čini nepobedivima i nesavladivima? To je hristolika ljubav u njima i među njima. "Ovo

vam zapovedam, objavljuje Spasitelj Učenicima Svojim, imajte ljubav među sobom"[3]. ja

odlazim od vas i idem u onaj svet. Gospode, a šta nam ostavljaš odlazeći u onaj svet?

LJubav međusobnu. LJubite jedan drugog kao što vas ja ljubim[4]. Ako zbog nevolja u svetu

sve moje zapovesti zaboravite, nemojte nikada zaboraviti LJubav Moju. Zaboravite li

nju, zaboravili ste Mene. Opraštajući se na Tajnoj Večeri sa Svojim Učenicima Gospod

im ponavlja jednu zapovest: "Imajte ljubavi među sobom"[5]. To im ostavlja u amanet. Bez

te ljubavi hrišćanin nije hrišćanin. To je njegova sveta amajlija. Ne pođi bez nje, brate, ni

na jedan put, ni jednom čoveku, prijatelju i neprijatelju, njome ćeš sebe učiniti

nepobedivim. Međusobna ljubav hrišćana je tvrđava na koju mogu besomučno

napadati neprijatelji Hristovi u svetu, ali je nikada osvojiti ne mogu.

"Ako svet pa vas uzmrzi, znajte daje mene omrzao pre vas"[6] govori Spasitelj Svojim

Učenicima. Mrzi li vas svet, braćo, ne čudite se i ne bojte se, jer na Boga omrznu pre

vas[7]. Hrišćanin se spasava mržnjom svih koji ga mrze, jer mržnju njihovu pretvara u

povod za ljubav svoju prema njima i molitvu svoju za njih. On se moli za njih iz ljubavi

prema Hristu, zbog koje ga oni baš i gone, jer zna da oni mržnjom svojom ubijaju dušu

svoju. Mrzi li te svet ne iznenađuj se, jer je Boga pre tebe omrznuo, a ti si čovek. Kada

čoveku ranjavih očiju prineseš svetlost, on zajauče od bola. Kada Gospoda Hrista

uneseš u svet oko sebe, onda svi gresi, svi đavoli zajauču od bola. Zato što je Bog ušao u

svet, đavo je mobilisao sva zla i natutkao ih na NJega i na sledbenike NJegove. Što više








oseća da Bog prodire u svet, đavo sve više diže uzbunu protiv NJega, sve više muči i

goni Bogonosce, jer želi da sam caruje u ovome svetu. Zašto si došao u ovaj svet da mi

smetaš? - pita đavo,[8] Ostavi me bar ovde na miru. Eno ti ogromnog Neba, živi i caruj

tamo!

"Kada biste bili od sveta, veli Spasitelj Učenicima Svojim, onda bi svet svoje ljubio; a pošto

niste od sveta, nego vas ja izabrah od sveta, zato mrzi na vas svet"[9]. Kada biste bili od sveta,

od čega je svet? Od ilovače pomešane sa grehom, jer svet u ovom slučaju znači greh.

Kada biste bili od sveta, tojest od greha, greh bi vas voleo, a pošto niste od sveta, tojest od

greha, zato mrzi pa vas greh. Onaj čovek ne veruje u Gospoda Hrista, mrzi NJega i tebe

zbog NJega. Zar ne osećaš kako mu ne samo telo, već i duša zaudara na greh i ilovaču?

A gle, iz hristolike duše, iz hristonosnog tela Svetog Velikomučenika Dimitrija teče

miro.

Hrišćani, vi niste od sveta, zato vas svet mrzi i goni. Vi ste mu tuđi, vi ste samo došljaci

u svetu, samo putnici, samo hadžije večnosti. Mrze vas jer su vam razni pogledni na

svet, razna merila. Vi volite ono što Gospod Hristos voli, a oni vole ono što strasti

njihove vole. Vi činite ono što Gospod Hristos čini, a oni čine ono što slasti njihove hoće

da oni čine. Mrze vas jer su od sveta, a vi niste od sveta. Šta ćete onda od onog sveta, od

Hristovog sveta, od Božijeg sveta? Vi ste u ovom svetu, ali niste od ovoga sveta. Korenje

vašeg bića je gore na Nebu, tamo je Otadžbina vaša, a ovde ste privremeno, kao u

tuđini. U ovom svetu vi ste uskoci večnosti. Radujte se što vas svet mrzi, to je znak da

niste od ovoga sveta, nego od Hristovog. Ne bojte se što svet mrzi Hristovu Crkvu, to je

samo znak da ona nije od ovoga sveta, već od Hristovog. Vi ste sveta družina Hristova,

od onoga sveta u ovome svetu, protiv zla u ovome svetu. Verom svojom u Gospoda

Hrista vi bijete i ubijate zlo i đavole, zato vas oni i mrze i ustaju na vas kroz protivnike

vaše. Ali, ne bojte se; ja vas, veli Gospod, izbavih od sveta, digoh vas iznad sveta, iznad

njegovih želja i strasti, iznad njegovih grehova i slasti. Vi ste nedostižni za smrt, vi kao

svetlost na visini obasjavate sva zla u nizini, zato vas i mrze, zato i gone.

Hrišćani, vi ste mučenici, jer vas svet stalnom mržnjom muči i goni, goni iz ovog u onaj

svet. I ne znaju, bezumni, da vam time spasenje stiču. Jer ne pretpostavljaju da se vi

svakog jutra čežnjivo molite Svetoj i Krotkoj Bogomajci: "Ti koja si iznad Anđela,

podigni me iznad sveta"[10]. Braćo, vi niste od ovoga sveta, niti su od ovoga sveta misli

vaše, ni duše vaše, ni tela vaša. Vi neprestano skidate onaj svet u ovaj, dižete ovaj u

onaj. Kako možete stati u ovaj teskobni svet kada ste Hristovi, a Hristos je širi nego

vaseljena, širi nego hiljadu vaseljena. Gde je On tu već nije ovaj svet, nego onaj, i onaj u

ovome. NJegova čudesna Ličnost povlači granicu između dva sveta. Dok ne sretneš

NJega, još si u ovome svetu, još si od ovoga sveta. Sretneš li Ga, pođeš li za NJim, već si

prekoračio granicu između zemlje i Neba i ušao u onaj svet.




Jer, svaki hrišćanin postepeno postaje nebeskim čovekom, stiče osobine Neba, osobine

onoga sveta, postaje beskonačan, beskrajan, večan, bogočovečan. Na razboju tela svog

on neprestano utkiva u pređu duše svoje nebeske vrline: veru i ljubav, nadu i krotost,

smirenost i dobrotu, bogoljublje i bratoljublje, post i molitvu, milosrđe i strah Božji.

Poziv je hrišćanina da postane Anđeo u telu. I on hristočežnjiviMpodvizima dušu svoju

u telu svom pretvara u Anđela, u onosvetsko biće, u svetlo i sveto biće. Ti se čudiš i

pitaš: "Kako ću dušu svoju pretvoriti u Anđela"? Evo kako: Svaku misao svoju unesi u

Gospoda Hrista i, gle, ona je već među Anđelima. Svako osećanje svoje unesi u

Gospoda Hrista, i gle, eno je već među Anđelima. Tako svaku želju, i svako delo, i gle,

sva će duša biti među Anđelima, kao Anđeo među Anđelima. Da ne bi zaboravio poziv

svoj hrišćanine, govori sebi svakoga sata po jedanput: ,Ja nisam od ovog sveta, već od

Hristovog, zato sam i pozvan da budem Anđeo u telu".

"Opominjite se reči koju vam rekoh, veli Spasitelj Učenicima, nije sluga veći od Gospodara

svog. Ako mene izgnaše i vas će izgnati; ako reč moju održaše i vašu će održati"[11]. Jesi li

Hristov? Zašto onda hoćeš da te svet voli i poštuje i ceni? Znaš Hristovu sudbinu. Nije li

i tvoja kao NJegova, jer si NJegov. Zar si sluga NJegov, ako želiš da ti sudbina bude

drukčija od Hristove? NJega izgnaše, Gospodara izgnaše - ne gone li tebe, ti nisi sluga

NJegov. Gone te NJega radi, znaj NJegov si. A kada si NJegov, jači si od sveta, od celoga

sveta, od zala i grehova u svetu. Kada si NJegov, nepobediv si! Kao Bog nepobediv za

sve ljude i za sve đavole, i u ovom i u onom svetu. Program tvoga života je u Hristovom

životu, program tvoga rada u Hristovom radu, program tvoje sudbine u Hristovoj

sudbini, plan tvoga života u Hristovom planu. U svemu tome ti si samo NJegov sluga.

Kako je NJemu bilo ovde na zemlji, biće tako i tebi. NJega izgnaše, i tebe će goniti;

NJega omrznuše, i tebe će mrzeti. No kako je NJemu gore na Nebu, biće tako i tebi;

NJega Bog vaskrse u telu, i tebe će vaskrsnuti; NJega Bog proslavi i tebe će proslaviti. I

u ovom i u onom svetu ti doživljuješ što i On. U tome se i sastoji Hrišćanstvo. Bez toga

nisi hrišćanin.

Ti si sluga Hristov, ako je Gospod Hristos gospodar u svim mislima tvojim, svim

osećanjima tvojim, u svima delima tvojim, u svima doživljajima tvojim. Ne dešava li se

tebi ono što i NJemu, zar si NJegov? Ne mrze li te kao NJega, zar si NJegov? Ne gone li

te kao NJega, zar si NJegov? Tvoj život proveravaj NJegovim životom, svoju sudbinu

NJegovom sudbinom. "Nije sluga veći od Gospodara svoga" - izrekoše NJegova božanska

usta. Nisi veći ni u životu ni u delu, a ni u podnošenju mržnje kojom te svet mrzi. Ma

koliko te mrzeo svet, ipak te manje mrzi nego Gospoda tvog. Ustvari, svet ne mrzi tebe,

nego Gospoda u tebi. Zato ne strahuj, ne plaši se; sve udarce koji padaju na tebe prima

Gospod Hristos na Sebe. I ne samo udarce koji padaju na tebe, već i na svu braću tvoju.

Pa recite sad, nije li Gospod u primanju udaraca stalno veći nego sve sluge NJegove

skupa. Mrze li vas, to Hrista u vama mrze; gone li vas, to Hrista u vama gone, jer hoće


da Ga isteraju iz vas. Čovekoljubivi Gospod se neprestano ovoploćava u sve hrišćane,

živi životom njihovim, strada stradanjima njihovim, boluje bolovima njihovim, i zato

svi udarci protiv vas padaju na NJega.

Sa tugom veli Spasitelj dalje Svojim Učenicima: "Ali sve će vam činiti ovo za ime moje, jer

ne poznaju Onoga Koji me posla"[12]. Što se bojite imena Hristovog, hristoborci? što

drhtite đavoli? Znam, jer hristonosci imenom NJegovim izgone đavole iz sveta, iz duša

vaših, hristoborci; pa se lice vaše pretvara u grč kada se Ime NJegovo pomene pred

vama. Zato što je đavo u vama, što je nečisti duh u vama, koji uvek u groznicu pada, u

bunilo pada, čim se pomene Sveto Ime Hristovo. A danas, NJegovo Ime, jedino pod

nebom Ime kojim se čovek može spasti od greha i zla, od smrti i đavola.[13]

"Sve će vam ovo činiti za ime moje" - veli Spasitelj. I činili su svima Svetim Mučenicima,

Ispovednicima, Stradalnicima i Velikomučenicima. Činili su svima njima nekada, čine i

sada. Zar bogoborci ne čine to i danas, zar ne ubijaju ime Hristovo, zar ne raspaljuju, zar

ne raspinju? Zašto sve to oni čine? Jer ne poznaju Onoga Koji me posla" - objavljuje

Spasitelj. Ne poznaju Boga, neznabošci su. Ko iole zna šta je Bog, kako ne bi u Hristu

poznao Boga. Ne pozna li Ga u NJemu, zar išta zna o Bogu? Zar zna kakav treba da je

Bog, i šta je Bog? Reci: šta je to u Hristu što nije Božije, što nije dostojno Boga? Šta bi ti

dodao Hristu, šta je to što Mu nedostaje? Hajde, ispitaj Ga do tančina i do sitnica. Možeš

li naći ikakve mane na NJemu, ikakvog greha u NJemu? Posmatraj Ga najsavršenijim

mikroskopom, ipak nećeš moći pronaći u NJemu ni trunke greha, ni atoma zla. Šta onda

hoćeš od Gospoda Hrista! Hoćeš da bude kao ti, mali kao ti, nizak kao ti, nesavršen kao

ti, grešan kao ti, truležan kao ti, smrtan kao ti! Znam te ko si! Evropski čovek koji sve

demokratizira, sve vulgarizira, pa i Samog Gospoda Hrista želi da izjednači sa sobom,

sa slabostima svojim, sa manama svojim.

Braćo, kada se čovek ispuni đavolskom gordošću, najpre porekne Boga u Hristu, pa

onda sebe proglasi za boga. To je i prirodno, jer kada čovek proglasi sebe za boga, a

strasti svoje za idole svoje, kako može Hrista priznati za Boga? Hrista Koji neprestano

ratuje protiv svih grehova i svih strasti. Čovek može priznati Hrista za Boga samo kada

omrzne greh i zlo, jer nema mira i primirja između greha i bezgrešnosti, između zla i

dobra, između mržnje i ljubavi, između đavola i Boga. Greh nije urođen čoveku, nije

urođeno ni neznanje Boga. Zato je neznaboštvo, taj osnovni greh - neizvinljiv.

,Da nisam došao i govorio im, ne bi greha imali; sad izgovora neće imati za greh svoj"[14]. Da

nisam došao s Neba i doneo im celo Nebo, doneo im Boga, i da nisam govorio i kazao

im svu Istinu, greha ne bi imali. Ali ja sam tu, Bog i Istina je tu, sad izgovora neće imati

za greh svoj. Koji greh? Za neverovanje u Hrista kao Boga, jer je to greh koji nema

izgovora. Da nije došao Bog i ovaplotio se, da iije postao čovek i kao čovek živeo u telu




među ljudima na zemlji, neznaboštvo bi, bogoborstvo bi donekle moglo imati izgovora.

Ali, u Hristu došao je Bog, govorio je Bog. Kako možeš i posle toga ne verovati i pitati:

"gde je Bog? Neka nam se javi. Šta govori Bog, šta hoće od nas Bog?" I video si i čuo si i

znaš. Bog se javio u Hristu, govorio iz Hrista, kazao nam svu Istinu, i rekao nam šta

hoće od nas. Ti ne možeš izmisliti više pitanja nego što je On dao odgovora. Reci: koje je

to ozbiljno pitanje na koje ti On ne može odgovoriti? Možeš skupiti sve pitače ovoga

sveta da izmisle pitanja na koja On ne bi mogao odgovoriti, pa ipak ne bi mogli izmisliti

takvo pitanje.

Na sva mučna i gorka ...[15] pitanja Gospod neprestano odgovara Duhom Svetim kroz

Svetitelje Svoje, odgovara nam i danas kroz velikog Svetitelja Svog - Svetog

Velikomučenika Dimitrija. Zato sad, naročito sad, posle podviga Svetog Dimitrija, niko

neće imati izgovora za greh svoj, za neverovanje u Hrista kao Boga i Gospoda. Jer da

Hristos nije Bog, kako bi Sveti Dimitrije mogao sa radošću izdržati smelo strašne i

užasne muke? Misliš li da i posle velikomučeničkog podviga Svetog Dimitrija možeš

imati izgovora za svoje neverovanje u Hrista kao Boga? Onda znaj, poreklo te tvoje

misli je sa dna pakla. Do Hrista su ljudi i mogli ne verovati u Boga, ali od Hrista to je

neizvinljivo, jer je u NJemu sav Bog, data nam je sva punoća dokaza o Bogu i NJegovom

životu, o Bogu i NJegovoj Istini, o Bogu i NJegovom Putu. I posle toga ne veruješ. Reci

onda: zao čovek nije zaslužio pakao? Ako nema pakla, treba ga izmisliti, za takvog

čoveka izmisliti.

,Da nisam među njima tvorio dela koja niko drugi ne tvori, veli Spasitelj, ne bi greha imali; a

sad videše i omrznuše na mene i na Oca moga"[16]. Ako moje reči nisu bile dovoljne da ih

ubede da sam Bog, onda evo dela mojih, ona su tu. Iz svakog dela mog zar ne govori

Bog? Kad ne bi bio Bog, kako bi među njima tvorio dela koja niko drugi tvorio nije? A i

sad sam narod svedoči za dela moja da su Božija. "Nigde se toga videlo nije u Izrailju"[17].

Otkako je sveta nije se čulo da ko otvori oči slepom od rođenja"[18]. A oni, šta vele za ta dela?

Videše ih, i omrznuše na mene i na Oca moga. Videše Boga i omrznuše Ga, a u tome je sav

Satana, jer on Boga vidi i mrzi Ga zato što je Bog. I ti, hristomršče, Boga vidiš i mrziš ga

i time vršiš posao Satani u svetu. Videti Boga i mrzeti Ga, to je sav Satana, drugoga

nema.

"Ali da se zbude reč napisana u Zakonu njihovom: zamrzeše na mene ni za šta"[19]. Da, ni za

šta, ni za šta, i opet ni za šta, jer ljudi mogu mrzeti Gospoda Hrista jedino ni za šta. Ako

nije tako, recite vi, hristoborci, svi, od Satane do savremenih bogoboraca, zašto mrzite

Hrista? Šta je to u NJemu što treba mrzeti, a ne obožavati? Evo, kunem vam se, ja ću se

odmah odreći NJega i poći za vama, ako išta pronađete u NJemu što treba mrzeti. A

dotle, ja vam jedno pitanje postavljam: Zar čovek nije prestao biti čovekom i postao

đavo kada Hrista mrzi, kada u NJemu ne vidi Boga? Mrziš Gospoda Hrista, znaj, greh je






dostigao u tebi svoje savršenstvo; nikao je u đavolu, proklijao je, sazreo je i dostigao

svoje savršenstvo u tebi, jer savršenstvo greha je mrzeti Hrista Boga Gospoda. Čovek

može u ovome svetu posumnjati u sve, ali samo u jedno ne: Koji god mrzi Hrista, nema

sumnje mrzi Ga ni za šta. Za takav greh izgovora nema ni u ovom ni u onom svetu. Gde

njega ima, tu je potpuno pomračenje i uma i volje i srca. Gde njega ima tu čovek

prestaje, a đavo nastaje, ili bolje tu čovek đavolom postaje.

Lice vaše sabira u pitanje: Zašto nam ovo kazuješ? "Ovo vam kazah da se ne

sablaznite"[20]. Kazah vam o mržnji sveta prema vama, o gonjenju na vas, da se ne bi

sablaznili o mene, da ne bi pomislili: Čim nas svet ovoliko mrzi i goni, znači Hristos nije

Bog, nije Istina. Kad bi bio Bog, bio bi svemoćan, i ne bi dopustio da nas gone i ubijaju.

Da se ne bi sablaznili, saslušajte reči koje vam rekoh o Utešitelju Blagom[21]. Pozvani ste

da mržnju, kojom vas svet mrzi, pretvorite u sredstvo svoga spasenja. Što vas više mrze

zbog Mene, vi sve više svedočite o Meni; što vas više gone, sve više molite za one koji

vas gone. Tako ćete zaista posvedočiti da ste Moji učenici[22].

A znate li, braćo, šta je vrhunac ljudskog slepila, slepila neizrecivog, znate li? Kada u

čoveku oslepe sve oči duše, oči srca, oči tela, kada ubijajući vas hristonosce, vas

bogonosce, vas duhonosce, budu mislili da Bogu dobro čine. "Izgoniće vas iz zbornica;

doći će vreme kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu čini"[23]. Doći će vreme,

odavno je došlo i sada je. Gle, i danas hrišćane gone i muče kao što su nekad neznabošci

i car Maksimijan gonio i mučio Svetog slavnog Velikomučenika Dimitrija. Zar danas ne

mrze, zar danas ne gone Gospoda Hrista? O, mrze Ga i gone veštiji od neznabožačkih

careva. Zar ne goni Gospoda Hrista sveštenik koji nesvešteno živi i nesvešteno služi? O,

muči Ga i goni i izgoni iz duše svojih parohijana. Zar ne muči, zar ne goni Gospoda

Hrista sudija iz suda koji nepravedno sudi i osuđuje? Zar ne muči, zar ne goni Gospoda

Hrista iz duše svojih državljana državnik koji bezbožno vlada? Zar ne muči, zar ne goni

Gospoda Hrista trgovac koji nepošteno trguje? Zar ne muči, zar ne goni Gospoda Hrista

lekar koji nesavesno leči? Zar ne muči, zar ne goni Gospoda Hrista iz detinjih duša

nastavnik koji neverje propoveda?

Gonioci Hrista, prebrojte se! Danas vas je više nego za vreme neznabožačkih careva.

Neka vas je milion miliona, ipak je jedan hrišćanin jači od sviju vas, jer Boga u sebi nosi,

jer se Bog iz njega bori sa vama. A ko će Boga pobediti, ko će hrišćanina bogonosca

pobediti? Neka se desi i to čudo, da svi pređu u tabor Hristovih gonitelja i da u svetu

ostane samo jedan hrišćanin, ipak će on jedan odneti pobedu nad svima njima, jer je u

njemu Nepobedivi Pobednik - Gospod Hristos. Pošlji hiljadu smrti protiv njega, i on će

ih sve satrti. Pošlji legion đavola, i on će ih sve u prah razvejati.





Tako se borio Sveti Dimitrije i pobedio moćnog cara Maksimijana. Bori se i ti tako i

pobedićeš sve gonioce Gospoda Hrista. Sa paklenom protiv Hrista Maksimijanovom

mržnjom Dimitrije se borio Duhom Svetim, i postao kao drugi Raj. I ti, brate, kroz

užasni pakao hristoboračke mržnje u ovome svetu proći ćeš, a nećeš biti pobeđen, niti

ćeš postati đavo, ako sa Svetim Dimitrijem budeš išao kroz pakao. Proći ćeš i postati kao

drugi Raj, i stići ćeš sa Svetim Dimitrijem u divno Carstvo nezamenljivog Gospoda

Isusa, Kome neka je slava i hvala, sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i kroza sve

vekove. Amin.

NAPOMENE:


2. Jn. 9,46; 2Petr 2,22

3. Jn. 15, 17

4. Jn. 13,34

5. Jn. 15,12

6. Jn. 15,18

7. Jn. 15,18

8. Mt. 8,29

9. Jn. 15, 19

10. Jutarnje molitve u Molitveniku. - Prim. uredn

11. Jn. 15, 20

12. Jn. 15,21

13. D. Ap. 4,12

14. Jn. 15,27

15. Neka reč nejasna na traci. - Prim. prepis.

16. Jn. 15,24

17. Mt 9,33

18. Jn. 9,32

19. Jn. 15,25

20. Jn. 16, 1

21. Jn. 14, 16-17; 15,26

22. Jn. 15,17-27; 16, 13; Mt. 5,44

23. Jn. 16,2

Beseda na bdeniju uoči manastirske slave Svetog Arhanđela Mihaila


sadržaj

LJudi se od Anđela razlikuju kao (zvezde od sunca, ali i čovek će postati)[1] sunce u

Carstvu Božjem. Biće sjajniji od sunca koje mi gledamo. Šta je to? Kako se to čovek

pretvara u sunce? Kako se ti i ja, dok smo na zemlji još, eto, tamo pretvaramo u svetlost.

Kako? Tako što je Gospod stvorio čoveka od svetlosti, od svetlosti i to Božanske

svetlosti. "I stvori Bog čoveka po liku Svome", piše u Svetoj Knjizi[2]. Po liku Svome Bog

stvara čoveka od svetlosti Svoje. Kakva tajna, kakva čast i kakva strahota! Čoveče, ti si

slika Božja! Zemlja - ikonostas Božji, cela zemlja, čovek do čoveka, ikona do ikone. Cela

vaseljena hram, sve što postoji služi Bogu. Sve je neprekidno bogosluženje. Gle, ljubičica

raste, od nje miris, miris diže se k nebu, ka velikom crkvištu zemlje. Ptica peva i njen

glas prelazi u hor bogosluženja zemaljskog. Trava raste, vode žubore, zemlja govori

kroz bezbroj bića: životinje, ptice, ribe, sve je to Božji hor. Sve je bogosluženje. Takav je

početak sveta. A završetak?

Čuli ste u današnjem Svetom Evanđelju. Anđelima svetlosti završava se ovaj svet.

Spušta se zavesa i svi ljudi odlaze - kuda? Svi putevi svih svetova vode pred Presto

Gospodnji. Strašni Sud... strašni sud! Šta se desilo sa ikonostasom Božjim na zemlji? Šta

se desilo sa tim bogosluženjem koje su ljudi Bogu prinosili kao stvorenja Božija?

Umuknula je zemlja, prestalo je služenje Bogu - i noć, strašna noć, spopala zemlju i sve

žitelje njene. Mrak, tama greha, tama smrti, eto čoveče gde si. Eto gde je svetlost koju ti

je Bog dao duši. Gde je ikona Božija u tvojoj duši? Šta si uradio sa njom, nesrećniče?

Đavo došao i posejao kukolj[3], đavo došao i katranom greha premazao ikonu u tebi

čoveče, ikonu Božiju. I ti postao ružan kao greh, postao ružan kao đavo. Noć, teška,

gorka i otrovna noć legla na zemlju. Smrt, grobnica, cela se zemlja pretvorila u

grobnicu, jer smrt caruje na zemlji.

LJudi, šta sad? Kuda sad bez Boga? To je zabilja. Toj strašnoj i otrovnoj pomrčini - šta

ostaje? Muka, samo muka. Najmudriji čovek u Starom Zavetu, car Solomon, piše o tome

šta je ovaj svet: "Sve muka do muke", veli on. "Sve je muka duhu ljudskome"![4] Gospode,

kud god krenem u ovome svetu, ja se spotaknem o grob. O, ovaj svet, šta je ovaj svet? -

Grob do groba, leš do leša. Đavo, neprijatelj Božiji dođe i ote život čoveku. Ote večni

život. Čovek postade smrdljivi leš. Crvi - pokrivač su čoveku. Šta je telo tvoje, čoveče? -

Crvljanik. Jesi li to očekivala, majko, kada si rađala decu? Jesi li to očekivao, oče, kada si

hteo da imaš poroda u ovome svet? Da se sve to pretvori u crve, da proklija u crve, telo

tvog deteta, avaj! Kakva strašna sudbina čovekova u ovome svetu!

Jer, ko to grehom caruje nad čovekom? Đavo, đavo grehom i smrću caruje nad rodom

ljudskim, nad čovekom. I ovaj svet zaista je strašna, neotvorljiva smrdljiva grobnica. Sve

je tako do Hrista. Sve je tako do Gospoda Isusa. Ti, spušten si u zemaljsku grobnicu.





Avaj, Gospode oprosti, greh do greha, smrad do smrada, čovek do čoveka, leš do leša.

A Ti, blagi Gospode, hodaš između leševa i trudiš se da ne nagaziš nijedno ljudsko biće.

Tuguješ i plačeš nad čovekom, tuguješ i plačeš za rodom ljudskim, koji u ludilu svom

smatra da je veoma mudar, koji živeći bez Boga smatra da je život bez Boga jedna

mudrost. Kakva je grobnica postala Evropa! Lete po vasioni danas, a sve je mrtvo.

Nigde nismo našli Boga, izjavljuje jedan od tih bezumnika. Da, nisi našao Boga, niti si

Ga mogao naći, jer si nosio smrt sa sobom, lešino zemaljska! Jer je duša tvoja bez Boga

pošla na onaj svet.

Šta si ti? Ko si ti? Večiti leš, večiti leš! Da, ti samo potvrđuješ reč, tešku i gorku reč, i

tužnu reč, Gospoda Hrista, Koji je, propovedajući svoje Evanđelje rodu ljudskome,

kazao među ljudima Mudrost Božansku. Kazao ljudima šta je čovek, da je čovek: Božija

slika, Božja ikona; da čovek treba da pobedi smrt, da čovek treba da vaskrsne iz

grobnice svoje; da polomi sve što je pakleno i da vaskrsne iz svih smrti. To Evanđelje,

Gospode, kome? LJudima, leševima. Veliki Gospod, gledajući ljude umrtvljene smrću i

grehom i đavolom, tužno je rekao: "Ovo što vam ja govorim, reči moje, koji sluša te reči i

ne izvršuje ih, on je kao ludi čovek koji zida kuću svoju (na pesku). Naiđoše vode, dunuše vetrovi

i oboriše kuću sazidanu na pesku, na pesku ludih ljudskih želja. A drugi koji slušaju i izvršuju

reči moje, to su kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu, i udari dažd, udariše vetrovi

i ne pade kuća ona. Jer beše stvorena na kamenu".[5] Tako govori NJegovo Sveto Evanđelje.

Gle, Gospod je jedini od svih učitelja roda ljudskog svoju nauku, braćo, nazvao

Evanđeljem. Evanđelje znači: blaga vest, blagovest. Gospode, a druge nauke, a ostala

učenja u ovome svetu, svih ljudskih mudraca, filosofa, naučnika, šta je to, Gospode? -

Gorka vest. To su te nauke ljudske - gorka vest. Zbog čega, Gospode? Zbog toga što

nijedna nauka ljudska, nijedna filosofija ljudska, nijedna civilizacija ljudska, nijedna

kultura ljudska ne može pobediti smrt, ne može čoveka da od leša smrdljivog načini

Anđelom, da on zasija kao sunce u Carstvu Nebeskom. Nijedna filosofija, niko od ljudi

to nije mogao učiniti. Jedini Gospod Hristos, Koji je vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt,

otvorio Nebesa, čoveku dao Božanske sile da leš duše svoje i leš tela svog vaskrsne iz

smrti, iz svih smrti. Da, to je dao Gospod Hristos čoveku i rodu ljudskom. Zato je

NJegovo učenje Blaga vest, Blaga vest za svako ljudsko biće, za sav rod ljudski. Jedino

NJegovo učenje, NJegovo sveto Evanđelje. I gle, NJegovo Sveto Evanđelje - to su dela

NJegova. A najveće delo NJegovo u ovome svetu jeste Vaskrsenje NJegovo.

Vaskrsenjem Gospod je pobedio smrt, rešio najteže pitanje čovečijeg života, rešio pitanje

života i smrti.

Radi čega si ti, čoveče, u ovome svetu? Radi toga da budeš večno biće i u ovom i u

onome svetu. Gospod te je stvorio kao ikonu Svoju, da sobom ukrasiš zemlju preko

tvog ikonostasa, rode ljudski. I da ikone Božije uzlete iz zemaljskog sveta u Nebeski


svet, da ukrase Nebeski svet pored Anđela i Arhanđela, da blistaju kao Sunce u Carstvu

Božjem, Carstvu Nebeskom. Zbog toga je Gospod došao u ovaj svet, zbog toga je

Gospod postao čovek: da vaskrsne čoveka, pobedi svaku smrt, svaki greh, svakog

đavola, da čoveku osigura Život Večni. Zato je NJegovo Sveto Evanđelje jedina Blaga

vest.

Kako je bedan čovek! Kako je smešan čovek koji ne veruje u Boga, pa trči od apoteke u

apoteku, od lekara do lekara! Da osigura šta? - Život telu za godinu dve i pedeset, i

onda? I onda da se telo njegovo pretvori u crvljanik. "Lud čovek kuću zida pa pesku, na

pesku, pa udari oluja smrti i pade ona kuća strašno" - kako veli Spasitelj u Evanđelju. Pade

telo radi koga si robovo celog života na zemlji. Pade telo kome služi cela evropska i

kultura i civilizacija. Pade sva Evropa u ludilu svome... "Telo sam, i samo telo",

objavljuje naivni mudraci Evrope. Avaj! Budite iskreni Evropljani, objavljuju najveći

ludaci Evrope: "Telo sam i samo telo"... A šta to znači kada se prevede na naš praktični

život? Pa to znači: ja sam blato i samo blato, ja sam crv i samo crvlje, ja sam grob, greh i

samo greh. Čovek takav u ovome svetu - kakvo bezumlje! Kakvo bezumlje živeti bez

Hrista u ovome svetu. Braćo moja, mi propovedamo Gospoda Hrista Božiju Silu i Božiju

Premudrost[6]. Silu jaču od svake smrti, Silu jaču od svakog đavola, silu jaču od svakog

greha ...

Mi ljudi, Gospode, i dalje, iako si Ti dve hiljade godina već na zemlji u Crkvi Tvojoj, mi

neprekidno jurimo za nasladama tela, neprekidno se trudimo da osiguramo telu svome

što bolji život na zemlji. O, ceo život naš jeste jelovnik i garderoba. Jelovnik i garderoba!

Samo o jelu i odelu, Gospode; samo o telu, Gospode, mislimo. Gle, cela evropska

kultura pretvorila se u fabriku toga. To poludeše ljudi da stvore - blagostanje zemaljsko,

da stvore uživanja rodu ljudskome, čoveku, svakom čoveku A gle!' Kako im se đavo

smeje! Umesto radosti i slasti, ratovi plamte i bukte na sve strane. Bez Hrista hoće svet,

bez Boga hoće svet. Gle, tamo požar rata; kreni dalje nekoliko kilometara - požar rata;

kreni nekoliko kilometara drugih - sve sami požarevi rata! A oni propovedaju uživanja i

slobodu i mir. Nema mira bez Boga. Veliki mudrac Sveti Grigorije Bogoslov rekao je

veliku istinu: "Bolji je rat nego mir koji odvaja od Boga".[7] To Svetitelj govori. Govori

svu istinu Hristovu, govori blagovest Evanđelsku. .

Da, sve se poremetilo, sve izgubilo svoj poredak; sve se lokomotive survale, svi vagoni

se ispreturali, lokomotive i vagoni evropske civilizacije i kulture koji su osvojili Afriku,

Aziju - preturaju se. Narodi i narodi kolju se među sobom ...

Mi nesrećni Srbi ... Avaj, avaj! Nema sigurnosti, braćo i sestre, u životu bez Gospoda

Isusa Hrista, dok On ne pobedi smrt u tebi i meni, dok ne pobedi greh, svaki greh i

osigura život večni. Uzalud i meni i tebi, da neko pokloni celu ovu zemlju i kaže: evo,



zemlju smo pretvorili u grudvu zlata, i mi ti je poklanjamo! Hajde živi! Postoji jedna

priča, nebivala priča: jedan čovek u staro vreme pre Hrista, mnogo voleo zlato, i neki

bog, odnosno đavo, učini to i dade mu silu da čega se god dotakne ono se pretvori u

zlato. On se obradova, silno se obradova, kao i svaki srebroljubac. Poče on pipati

kamenje - ono se pretvori u zlato; pa uze hlebac da utoli glad, a hlebac se pretvori u

zlato. Šta sad? Zlato se ne može jesti, zlatom se telo ne može hraniti. Tako bezumnik

umre u zlatu od gladi. Da, tako biva sa svakim hrišćaninom koji napusti Gospoda

Hrista.

A mi Srbi? Mi u mantijama napustili smo Gospoda Hrista. Šta je ovo? Šta smo mi

postali? Šta su postali naši monasi, naši sveštenici, naše vladike? Šta je Srbin postao?

Naši profesori, našu učitelji, zaboravili na Gospoda Hrista, ne smeju da pomenu ime

NJegovo, da se krste. Avaj! Sveti Savo, poseti nesrećnu zemlju Srpsku, poseti i krsti,

ponovo krsti. Sveti Oče Savo, sa svima Srpskim Svetiteljima, pravi litije nevidljive, litije

po Srpskoj zemlji, na kojoj litije nema. Gle, u ovoj zemlji devet miliona pravoslavnih

Srba, da, ali po imenu samo. Svi Srpski Svetitelji, plačite za Srpskom zemljom, što više

suza ronite pred Gospodom Hristom, plačite... Gle, hramovi tvoji, Sveti Oče Savo i Sveti

Nemanjići i Sveta Srbijo Nebeska, hramovi po Srpskoj zemlji prazni su. Srbi se ne sećaju

Gospoda. Ah! Na jedanput sve je napustilo Gospoda! Sve krenulo - kuda? Kuda? Srpska

zemlja puna je mrtvih duša. Mrtvih duša, koje kupuju i prodaju kome hoće. Mrtvih

duša kojim trguje svaki. Koliko mrtvih duša zbog raskola u nesrećnoj Srpskoj Crkvi!

Moli se za raskol Sveti Savo, a raskol to znači stvorena je klanica srpskih duša ...

Gospode pokaj, pokaj, pokaj Srpski rod! Jedino, Gospode, šta nama Srbima treba, danas,

sutra i prekosutra i do Strašnoga Suda, to je: pokajanje, pokajanje, Gospode. To je jedini

lek za nas nesrećne Srbe, koji se odrekosmo Tebe. Tebe naš život, naš sjaj, našu večnost,

a to je Carstvo Nebesko, izdasmo. Avaj, radi čega?

Gospode oprosti, oprosti Gospode, oprosti i pomozi molitvama Svetitelja Save i Svetog

Vladike Nikolaja. Amin.

NAPOMENE:

1. Reči u zagradama dodate su po smislu (usled prekida na magnetofonu). - Prim.

uredn.

2. Mojs. 2,7

3. Mt. 13,25-28.

4. Knj. Propov. 1,8-17.

5. Mt. 7,24-27.

6. 1Kop. 1,37.

7. Beseda 2,82 Sv. Grigorija Bogoslova. - Prim. uredn.

Beseda 1. na Sv. Arhanđele Mihaila i Gavrila

(na Aranđelovdan)


sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Mi danas, braćo i sestre, slavimo najstarijeg

Hrišćanina u svima svetovima, slavimo najstarije biće u svima svetovima, slavimo

najstarijeg Apostola u svima svetovima, slavimo najstarijeg Evanđelista u svima

svetovima, slavimo najstarijeg Ispovednika Gospoda Hrista u svima svetovima, slavimo

Svetog Arhistratiga Mihaila. Prvi Hrišćanin u svima svetovima - on, prvi Apostol - on,

prvi Evanđelist - on, prvi Ispovednik - on. Kako? - pitaćeš ti, pitaće mnogi. Tako, kada je

na Nebu nastao prvi ustanak među Anđelima protiv Boga, protiv Gospoda Hrista, kada

je svetozarni i lučezarni prvoanđel Lucifer zaželeo u svojoj ogromnoj slobodi da zameni

Boga, da sam Zauzme mesto Božje[1], tada je Sveti Arhistratig stao prvi protiv njega i

bezbrojne Nebeske Sile. Nastao je, kako se veli u Svetom Evanđelju, rat na Nebu. Mihailo

i ogromna Nebeska vojska udarili na aždaju, na svetonosca, na prvoanđela, i na ostale

anđele koji su pošli za njim. I pobedi Mihailo nju, aždaju, i pobedi njega, Satanu, i sve

njegove mračne i tamne drugove. Zbaci ih s Neba, i oni padoše na zemlju[2]. Tako je

završen prvi rat, prva pobuna protiv Boga na Nebu.

Zato je Sveti Arhistratig Mihail najstariji Hrišćanin, zato je on prvi Hrišćanin, zato je on

prvi Apostol, i prvi Evanđelist, i prvi Ispovednik Gospod Hrista. Crkva isto Evanđelje

čita Svetim Anđelima i Svetim Apostolima. Zašto? Zato što Gospod je sišao s Neba,

Gospod Hristos, doneo nam isto Evanđelje, kojim Anđeli žive na Nebu; doneo nam istu

Istinu, Večnu Božansku Istinu, kojom Anđeli žive na Nebu; doneo Večnu Pravdu,

Večnu LJubav, Večni Život, kojim Anđeli žive na Nebu. Tako je Gospod Blagi izjednačio

nas bedne ljude sa Svetim Anđelima i Arhanđelima Nebeskim, i stvorio jednu Crkvu od

Anđela i ljudi[3]. Jednu Crkvu od Anđela i ljudi! U Crkvi svi smo mi braća, u Hristu

braća. Braća prvo sa Svetim Anđelima: to su naša bezgrešna Nebeska Braća, i mi

njihova zemaljska braća, koja se dave u gresima.

I kad je Blagi Gospod sišao na ovaj svet, na zemlju da spasava rod ljudski, od greha, sa

NJim su sišle sve Nebeske Sile[4]. A kuda bi Nebeski vojnici ako ne za svojim Nebeskim

Carem? Kada je On sišao u naš zemaljski pakao, za NJim su sišle sve Nebeske Sile. Sišao

je Bog da pobedi Satanu, koji je razarao život ljudima u ovome svetu, grehom razarao.

A greh, ta razorna sila, smrtonosna sila, sila koja odvaja od Boga - sila koja, ako se

zadrži u duši, ubija Boga u duši čovekovoj. Došao je Blagi Gospod, a za NJim prvi Sveti

Arhistratig Mihail kao Vođa Nebeskih bezbrojnih vojski. I ispunila se Spasiteljeva

Evanđelska reč: "Od sada ćete videti Nebo otvoreno i Anđele Božje gde silaze Sinu Čovečjem i

uzlaze opet na Nebo"[5]. Put između Zemlje i Neba je otvoren dolaskom Gospoda Hrista.

Nema više provalije između Zemlje i Neba. Gospod je premostio, Gospod je načinio

Svojim dolaskom most između Zemlje i Neba, i ljude koji hoće da Mu sleduju, da idu za

NJim verom NJegovom, On preko tog mosta vodi u Nebeski svet, u Nebesko Carstvo.

....[6]







Ne čudite se onda što na Gospoda Hrista, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima,

ustaju đavoli svuda, a najpre na zemlji, jer njima se neće da ljudi idu za Hristom, njima

se neće da ljudi pobeđuju njih pomoću Gospoda Hrista. Gle, Gospod Hristos je jači od

njih kao Bog, jači od njih kao od senke, kao od priviđenja. Setite se kako u Evanđelju

preklinju Gospoda kada ih izgoni iz onog besomučnika da ih pošalje u svinje: "Ako pas

izgoniš, vele đavoli, pošlji nas u svinje, samo nas ne šalji u pakao[7]. Pakao je i za đavole

strašan, a kamoli za ljude. A oni, šta oni rade? Oni pomoću greha, pomoću strasti

ubijaju duše ljudske. Kako? Dušu ubija đavo kada je odvoji od Boga. A odvoji je od

Boga, kako? Pomoću greha. Kada uvede čoveka u greh, i vodi ga kroz greh, i dugo ga

drži u grehu, takav čovek mrtav postaje dušom za Boga. Ne oseća Boga, ne vidi Boga,

neće Boga. Neće Boga! Govori: Ne treba mi Bog!

Gle, greh je zavladao celom dušom. Uzmite srebroljupca, uzmite Judu Iskariotskog.

Srebroljublje ušlo u dušu njegovu, popalo po njoj, osvajalo beskrajem dušu Judinu, dok

se Juda nije sam podao tome strašnome grehu. I kada se pričestio Svetom Krvlju, Svetim

Telom Gospoda Hrista, veli se u Svetom Evanđelju[8], Satana uđe u njega, sav Satana uđe

u njega. Kako? Na Tajnoj Večeri u prisustvu Gospoda Hrista Satana ulazi u Judu! Da, u

tome je sloboda čoveka, može hteti Boga, ili ne hteti, ili Ga odbaciti. Juda je svojevoljno,

dobrovoljno se odlučio protiv Gospoda Hrista, svim bićem ustao protiv NJega i izdao

Gospoda Hrista. Time završava greh, svaki greh. Svaki greh je ustvari izdaja Gospoda

Hrista, i tvoja i moja, jer greh - šta je? Greh je neprijateljstvo Bogu. A kad ja živim u

grehu, ja sam neprijatelj Gospodu Hristu. I zar nisam onda mali Juda, ako se ne

pokajem zbog greha? Aj, sav sam postao Juda! i sudbina moja biće u onome svetu ravna

Judinoj sudbini.

Gospod je došao u ovaj svet da greh uništi, da to glavno oružje Satanino uništi. Jer, greh

rađa smrt[9], ta najveća dva zla u ovome svetu zemaljskome: greh i smrt. Gospod je

došao da pobedi greh i smrt - i pobedio. Pobedio Vaskrsenjem Svojim smrt tela našeg, a

greh pobeđuje neprekidno, eto, kroz vekove i vekove u svakome hrišćaninu. Ti veliš i

misliš: Nije lako boriti se protiv Satane, protiv svih njegovih srodnih vojski. Šta su oni,

brate, prema vojsci Svetog Arhangela? Nebeska vojska zato je tu da nas pomaže uvek

kada na nas jurišaju kroz grehe i strasti crni demoni. Kako vele Sveti Oci: posle

Hristovog Vaskrsenja đavo je postao kao krezubi lav, krezubi lav.[10] Deca se šegače sa

njim i igraju sa njim, jer ne može ništa čoveku. Gospod pobedio smrt, osigurao čoveku

besmrtnost i Život Večni.

Zašto mi verujemo u NJega, zašto se mi borimo sa NJim? Zašto sa Svetim Anđelima

ratujemo u istoj vojsci, ratujemo protiv Satane, protiv svih demona ovoga sveta? Gle,

nama je osiguran Život Večni, kako nas smrt telesna može uplašiti? Kakve smrti,

milioni, milijarda smrti, šta su za nas hrišćane kada je sa nama i ispred nas večni





Arhistratig Nebeskih Sila Mihailo, i sve Nebeske vojske uvek jače od svih demona i od

svih smrti.

Život na zemlji, braćo, nije lak posao. Svaki čovek na zemlji, samim tim što je čovek, već

je borac, ratnik, od kolevke do groba ratnik. Kako? Tako što je ovaj svet, zemaljski svet

bojište, bojište na kojem Satana sa svojom vojskom neprekidno juriša na svako ljudsko

biće. Na svako ljudsko biće, a naročito na hrišćane, jer nose Gospoda Hrista u sebi. I da

nije Svetih Anđela, da nije Svetog Arhistratiga Mihaila i ostalih Nebeskih Sila i njihove

pomoći, ko bi se održao pred strašnim demonima, pred strašnim gresima i iskušenjima?

Niko! Ali eto, mi ratujemo na zemlji sa njima neprekidno. "Naš rat, veli Sveti Apostol

Pavle, nije rat sa telom, telo je ništa, prolazno ...[11] telo čoveku, nego je rat naš sa

duhovima zla ispod neba, sa upraviteljima tame ovoga sveta"[12]. Eto rata našeg. Ko će se

održati na bojištu? Nama je potrebno da jačamo u Gospodu, zato Sveti Apostol

poručuje hrišćanima: Braćo, jačajte u Gospodu, jačanje u sili jačine NJegove[13]. Zašto, Sveti

Apostole? Jer mi, mi hrišćani, mi smo neprekidni danonoćni ratnici koji se nikada ne

odmaraju, ratnici koji ratuju stalno sa demonima, sa Satanom i svima đavolima koji

napadaju na nas gresima. A mi, mi se branimo našim hrišćanskim oružjem. Kakvo je to

oružje? To je, veli Sveti Apostol - sveoružje Božje[14]. Sveoružje Božje.

Sve što nam treba u tom ratu protiv Satane mi smo dobili na dar od Gospoda Hrista.

Sve ovo je od NJega: u Svetome Krštenju dobijamo nebeske sile Božanske, koje izgone iz

naše duše svaki greh, očišćuju dušu i čine je čistom kao sunce. Kad čovek odraste, onda

počinju iskušenja, onda se on opet po slobodnoj volji opredeljuje za greh i čini grehe, ali

tu stoji drugo silno oružje Božje. Koje? Pričešće. U Svetome Pričešću mi primamo

vascelog Gospoda Hrista. Ko će NJega pobediti u tebi? Ko, kakav Satana, kakve vojske

njegove? Samo ti, hrišćanine, kad se pričestiš, da živiš evanđelskim životom, boriš se

protiv greha, ne daš da greh uđe u tvoju dušu, da greh ovlada tvojom dušu. Ne daj se,

bori se, jer svojom slobodnom voljom ideš za Hristom. Ne primorava On tebe, ne

prinuđuje On tebe da ideš za NJim. Zato ti upotrebni uvek to oružje silno.

I Apostol Sveti nabraja šta još spada u sveoružje Božje kojim mi pobeđujemo Satanu.

Vera, veli On[15], istina; pokazaćeš ti veru svoju istinom; uzećeš štit vere, kacigu

spasenja, mač reči Božje, molitvu, neprekidnu molitvu, ljubav. Eto, braćo, sveoruožja

Božjeg. Kada na tebe navali đavo sa iskušenjima, a ti ustani od njega mačevima

duhovnim, molitvom i postom, i savladaćeš ga i pobedićeš ga da se posrami pobeđen.

Kada đavo ušeta u tvoju dušu nad kojom ti ne stražiš, ušeta sa mržnjom i mržnja ti

obuzme dušu, tada šta ćeš ti, hrišćanine, da uradiš? Gde ti je oružje Božje - ljubav

evanđelska? Omrznuo si njega, suseda. Hajde, Evanđelje naređuje: moli se Bogu za

njega prvo, moli se Bogu za njega, i Bog će iz duše tvoje isterati mržnju i zacariti ljubav

evanđelsku. Ili, ti po slabosti svojoj nisi hteo da se boriš protiv zavisti, a eto, zavist






ušetala u tvoju dušu. Našao đavo vrata tvoje duše otvorena i ušao u nju, i gle, zavist

zahvatila tvoju dušu. Zavidiš ovome, zavidiš onome, zavidiš trećem, četvrtom, a zavist

polako odvaja dušu tvoju od Boga, od Gospoda Hrista, odvaja je sve više i pridružuje je

đavolu. Misliš, to je malo nešto, mali greh, otići će od mene. Jevreji su iz zavisti ubili

Gospoda Hrista. Iz zavisti.

...[16]

LJudina, ogroman telom, snaga velika, silna. Jednoga dana Gospod razbudi savest u

njemu, i on se poče pitati: Šta ja činim? Ja hajdukujem, ja ubijam, ja preljubu činim, ja

nepravdu činim danonoćno, ja pljačkam. Gospode, idem k Tebi! Tako ostavi družinu i

krenu u jedan pustinjski manastir. Kada dođe pred kapiju manastirsku kapija

zatvorena, na njoj vratar monah. Šta želiš? - upita ga vratar. Pa reče: Ja želim da

postanem monah, da se kajem i okajem grehe svoje. - Ko si ti? - Ja sam harambaša

razbojnički, harambaša razbojnički Mojsije. Monah zatvori kapiju i ode k igumanu i

saopšti mu tu vest. Iguman reče: Probaćemo ga, nećemo ga odbaciti, i to je ljudsko biće,

i to je Božje biće. Ostavi ga sedam dana pred kapijom, pa ako istraje na kapiji bez hleba,

bez vode, i ako i dalje bude navaljivao da uđe, oida ga pusti sedmoga dana. - Tako i bi.

Mojsije ostade pred zatvorenom kapijom manastirskom sedam dana, sav u mukama,

sav u poletu ka Nebu, ka Gospodu: Gospode, spasi me!

I jednoga dana iguman iziđe, otvori mu vrata, uvede ga unutra i obavi razgovor sa

njim, i primi ga u manastir. Mojsije kao novi monah dade se na teške podvige, ogroman

post, neprekidna molitva, neprekidno bdenje. Dosta si spavao, govorio je sebi razbojnik

bivši i harambaša Mojsije. Hajde sada bdi, nemoj spavati; san je tvoj veliki neprijatelj.

Borio se harambaša Mojsije sa snom da ga pobedi, uz pomoć svog duhovnika i uz

pomoć molitava svetih otaca manastirskih. Post njegov bio je strašan, danima nije

okušao ništa. Telo moje, govorio je sebi, koje si uživalo u raznim jelima, pićima, hajde

klanjaj se, ispaštaj sebe. A molitve njegove, danonoćni vapaj ka Gospodu, neprekidne

molitve u crkvi, u ćeliji, na radu, svuda gde se kretao Mojsije po uputstvu svoga

duhovnika, neprestano je tvorio molitvu u sebi, u umu svom.

To je glavni monaški posao u svetu. Gde god krene monah se neprekidno moli Bogu,

neprestano vrši molitve umne.


Tako prođe šest godina, Mojsije postade sjajan podvižnik Božji; uspevao je u duhovnom

životu pobeđivajući u sebi strasti. Ali, ni đavo nije dremao. Čekao je on trenutak da se

ponovo okomi na svoga učenika, i na svoga doskora sledbenika, harambašu Mojsija. I

zapali đavo u njegovom telu strašnu pohotu, bludne želje počeše da raspinju

podvižnika Mojsija. On se borio do krvavog znoja, danju i noću, postio, molio se,

ispovedao se duhovniku, tražio molitve bratije; svi su se molili za njega, ali strast kao

požar plamti u njemu. Jednoga dana on reši da napusti manastir i krenu iz manastira.

Odmakao od manastira oko dva kilometra. Odjedanput pred njega stade Sveti Anđeo,

njegov Hranitelj. Kud ćeš, Mojsije? Idem u svet, odgovori on, ne mogu više da izdržim

požar pohote u sebi. - Ti ne treba da ideš u svet, reče mu Anđeo. Kako? - ja više ne

mogu da se borim, odgovori Mojsije. - Pogledaj na zapad - reče mu Anđeo. Podiže oči i

pogleda. - Šta vidiš? - upita ga Anđeo? Vidim nebo prekriveno demonima, crnim

demonima. Reče Anđeo: sve to ide protiv tebe, iza tebe. - Kako da se ja (održim

sam)[17] među njima. A sada se okreni na istok, reče Anđeo. On se okrete. - Šta vidiš

sada? Vidim nebo i nebesa prekrivena Anđelima Božjim, bezbroj, mnogo veći broj

Anđela. Vidiš, reče Sveti Anđeo, ko ide tebi u pomoć. Znači, reče mu Anđeo, ti treba da

se boriš i da veruješ u pobedu, da će ti Bog dati pobedu pomoću Svetih Anđela. A Bog

je zato dopustio, da bi ti po svojoj slobodnoj volji zaradio sebi velike nebeske vence;

najskupocenije nebeske vence, što više muka na zemlji pretrpiš u sebi radi svoje duše,

radi Večnoga Života, radi Carstva Nebeskog, to veći venci čekaju te u onome svetu.

Reče to Anđeo Svetome Mojsiju. Mojsije se okrenu ka manastiru i vrati u manastir. I

otada on se borio godinama i godinama, pobedio strast pohote u sebi, očistio dušu

svoju, srce svoje, telo svoje, savladao sve demone i iskušenja. Kako? Uz pomoć Svetih

Anđela, na čelu kojih je bio Sveti Arhistratig Mihail.

Blagi Gospod je otkrio o životu ovog velikog Svetitelja za pouku svima nama; kad god

smo u iskušenjima, u velikim mukama životnim, setimo se toga. Đavo hoće da napadne

na tebe sa svih strana, ali Nebeska vojska čeka, Sveti Arhistratig Mihail, da ti zavapiš

njima, da ih pozoveš u pomoć, i doći će oni svi, svi, svi kad je Gospod njihov došao radi

tebe da te spase od greha i od smrti. Kakva vojska njegova dolazi u pomoć da ti pobediš

sve vojske crnih demona, one duhovne u ljudskim bićima.

Da, mi hrišćani u ovome svetu, mi smo od krštenja upisani u vojsku Svetog Arhistratiga

Mihaila, mi smo nebeski vojnici od krštenja. I onda, kroz ceo život mi vojujemo, mi

vojnikujemo, ratujemo u toj svetoj vojsci protiv svakoga zla, protiv greha, protiv

svakoga demona u ovome svetu ratujemo. I ne bojimo se poraza, nema poraza za nas,

samo pobeda nad pobedom, jer je ispred nas Sveti Arhistratig Mihail i oko nas

bezbrojne Nebeske Sile i vojske.


Eto, koga mi danas slavimo, eto našeg Pomoćnika, eto pobednika Satane koji je Satanu

bacio s Neba kao munju. Veli Spasitelj u današnjem Evanđelju: Tako će Satanu, ako tebe

napada, braćo i sestre, Sveti Arhistratig baciti kao munju[18], i izbaciti iz tvoje duše, i

osigurati tebi Život Večni u onome svetu, a u ovome svetu radost što si Hristov, radost

što si u vojsci Svetog Arhistratiga Mihaila, njegov vojnik.

Gle, danas, danas Sveti Arhistratig vrši smotru nad svojom zemaljskom vojskom, vrši

smotru nad nama hrišćanima. Kakav si vojnik? Imaš li anđelsku ljubav, anđelsku

molitvu, anđelsku dobrotu, anđelski život? Sve to on gleda. Pazi, kad se pokazuješ rđav

i loš vojnik u vojsci Svetog Arhistratiga, uvek naoružavaj sebe tim sveoružjem Božjim,

uvek imaj na umu da si ti vojnik Nebeskog vrhovnog Vojskovođe Arhistratiga Mihaila.

Za njim i sa njim samo pobeda za pobedom ide. Tako za tobom, dragi hrišćanine, tako

za nama svima hrišćanima. Molimo se, Gospod je naš jači od svih demona u paklu, i u

ovozemaljskom svetu, jači je njegov prvi vojnik, Prvi Arhistratig, Prvi Vojskovođa

Nebeski, Mihailo, sa bezbrojnim Silama Nebeskim, od svih zala ovoga sveta, i svih

svetova, od grehova, od svih smrti, jači su oni svi i mi sa njima.

Zato, zato, zato ćemo slaviti Čudesnog Gospoda Hrista i NJegove Nebeske služitelje.

Našu bezgrešnu i najsavršeniju Braću, na čelu kojih stoji Sveti Arhistratig Mihail, kome

se klanjamo danas i slavimo ga, da bi nas on kao verne vojnike svoje vodio iz pobede u

pobedu. ...[19]

NAPOMENE:

1. Ic. 14, 12-17

2. Otkp. 12, 79

3. Misao Svetih Otaca (Sv. J. Zlatoust) i crkvenih pesama na Aranđelovdan. - Prim.

uredn.

4. Jn. 1, 51; Jevp. 1, 13-14.

5. Jn. 1,51

6. Kraći prekid na magnetofonskoj traci. - Prim. prepis.

7. Mt. 8,31 .

8. Jn. 13,27

9. Jak. 1,15

10. Misao Sv. Jovana Zlatousta. - Prim. uredn.

11. Par reči nečujno. - Prim. prepis.

12. Ef. 6,12

13. Ef. 6,10

14. cp. 6,11-18

15. Ef. 6,1418



16. Kraći prekid na magnetofonskoj traci. Besednik je počeo navoditi primer

pokajanja i obraćenja Sv. Mojsija Murnna (slavi se 28. avgusta), koji je ranije bio

razbojnik. - Prim. uredn.

17. Par nečujnih reči, pa su u zagradi dodate po smislu. - Prim. uredn.

18. Lk. 10,18

19. Završetak trake i, najverovatnije, i besede. - Prim. prepis.

Beseda 2. na Sv. Arhanđela Mihaila


sadržaj

Braćo i sestre, izmešani Anđeli i đavoli sa ljudima! Na nebu samo Anđeli, u paklu samo

đavoli, a na zemlji otimaju se Anđeli i đavoli o ljudske duše. Bije se boj neprekidni! Boj

između Anđela i đavola: ko će oteti i prisvojiti sebi ljudske duše?

Otkuda đavoli na zemlji? Otkuda oni kad je Bog stvorio svet, Dobri Bog stvorio čoveka

po liku Svom[1], stvorio zemlju bez greha, naseljenu samo ljudima i Anđelima i Bogom.

Otkuda na zemlji đavoli? Uveli ih ljudi, ljudi uveli đavole!... Uveli sa njima i preko njih

laž, klevetu, nepravdu, zloću, zlobu, gordost, gnjev, pakost, svako zlo i svaki greh! I u

svakome zlu po đavo i u svakome grehu po smrt. I zemlja - zemlja postala pakao!

Kuda će čovek? Oko njega vri najraznovrsnije zlo. Oko njega lete mračni i crni demoni,

a s druge strane sveti Anđeli tuguju i plaču nad nepokajanim ljudima. Zemlja je postala

pakao, a gde je đavo tu je gozba zla, tu je slavlje greha, tu je vladavina smrti.

LJudi, braćo, šta je ostalo od nas? Šta Božje, šta Nebesko, šta Anđelsko? I naš zemaljski

pakao ostao bi zanavek pakao i ljudi bi sigurno postali đavoljudi, da se Blagi Gospod

Hristos nije smilovao, spustio se sa Neba na zemlju u naš pakao. Bog sišao u pakao da

izgubljeni Raj povrati ljudima, da večnost i Boga i blaženstvo povrati ljudskome biću.

Kako je strašno bilo pre Gospoda Hrista na zemlji dokaz je to što je sam Bog sišao u ovaj

svet. Nije poslao ni Anđele ni Arhanđele da nas spasu. Sve je to malo. Ono što oni mogu

dati nije dovoljno za ljudsko biće. Gospod je stvorio čoveka za Carstvo Nebesko, za Raj,

za večni Raj, i to samo On ima i samo On može dati. I Gospod se Blagi spustio u naš


zemaljski svet, u naš pakao, da nas spase našeg zla, da nas spase naših grehova, da nas

spase naših smrti. Kako je bio težak podvig spasenja roda ljudskog, da ja Sam Bog

postao čovek! Kada je Car Neba, Gospod Hristos, sišao s Neba i postao čovek, tada su s

njim sleteli i svi Anđeli s Neba ia zemlju. Kuda će Nebeska vojska ako ne za svojim

Nebeskim Carem?

I Blagi Gospod je objavio divnu Blagovest: "Od sad ćete videti Nebo otvoreno i Anđele Božje

da silaze i uzlaze k Sinu Čovečjem"[2], to jest k NJemu, Bogočoveku Hristu. Silaskom Boga

na zemlju otvoren je put s Neba na zemlju i sa zemlje na Nebo. Taj put Svetih Anđela,

propućen je za nas ljude Gospodom Hristom. I Gospod je stvorio i načinio jednu Crkvu

od Anđela i ljudi[3]. U Crkvi svojoj izjednačio je Anđele sa ljudima, da bi ljudi mogli

pomoću Svete Braće svoje Nebeske, pomoću Svetih Anđela, savladati mračne demone i

večne neprijatelje duše svoje, đavole! I Crkva Hristova je tvrđava, neosvojiva tvrđava u

koju ne mogu prodreti đavoli, kojoj ne mogu naškoditi ni svi skupovi i legioni demona!

Jer gle, u Crkvi Hristovoj sam je Gospod Hristos, Sam Bog, a sa NJim sve Nebeske Sile,

sve Nebeske moći, sve ono što je jače od svakoga zla i jače od svakoga greha, jače od

svakoga đavola.

Čuli ste u današnjem Svetom Evanđelju divnu blagovest. Čuli ste šta Gospod daje

Svetim Apostolima, šta daje Svojoj Crkvi, šta daje Svojim sledbenicima: "Evo,ja vam

dajem vlast da stajete na zmije i na škorpije i na svaku silu vražju, i ništa vam neće nauditi"[4].

Sila vražija šta je to? Smrt - sila vražija, greh - sila vražija; svaka pakost, svaka zloba sila

vražija; svako zlo koje nikne u ovome zemaljskom svetu pod uticajem nečistih sila. I

nad tom strašnom silom vražijom Gospod je dao Nebesku silu, dao Crkvi Svojoj, dao

Svetim Apostolima, dao hrišćanima da svaku silu vražiju satiru u ovome svetu. "I ništa

vam neće nauditi", ništa, ni đavo, ni smrt, ni pakao, ni sva zla koja može izmisliti đavo i

njegov pakleni svet.

Da, ovaj zemaljski svet je bojište, ratište, ratište na kome neprekidno ratuje - ko? Ratuju

Anđeli sa đavolima, a ratuju i đavoli sa ljudima. Kada sa nebeskih visina Sveti Apostol

Pavle gleda na zemaljski svet, on veli: Evo šta vidim. Neprekidno ratovanje, rat hrišćana

protiv nečistih duhova, rat hrišćana sa đavolima. "Naš rat, rat hrišćanski, nije sa telom

ljudskim", nije Gospod došao u ovaj svet da ljude uči ratovanju i ubijanju, nego naš je rat,

veli Sveti Apostol, sa poglavarima, sa vlastima, sa upraviteljima tame ovoga sveta, sa

duhovima zla ispod neba"[5], eto našeg rata! To je rat svakoga hrišćanina.

Pazi na kakvom se ratištu nalaziš, brate i sestro. Ti kao hrišćanin, ti si već vojnik, stalni

vojnik na zemlji, stalni ratnik koji se bori sa strašnim neprijateljima, rve sa "upraviteljima

tame ovoga sveta", guša se "sa vlastima tame ovoga sveta, sa duhovima zla ispod neba". Kako





ćeš ostati čitav, kako ćeš ostati neranjen? Kako ostati živ kada na tebe napada sav

pakao? Šta je tebi potrebno da se odbraniš?

Sveti Apostol preporučuje i daje oružje, oružje svakome od nas. Evo Božjeg oružja, evo

Hristovog oružja kojim ćeš pobediti svaku silu vražiju. Koja je to sila, Sveti Apostole?

To je "sveoružje Božje", veli Apostol[6]. Ne samo oružje, nego "sveoružje Božije" kako se

veli u Svetom Evanđelju. Sveoružje Božije, ništa malje od toga, čoveče i hrišćanine, jer

ako se ne naoružaš sveoružjem Božjim, eto, tebe će kao slamčicu savladati duhovi zla

ispod neba. "Sveoružje Božje", a šta je to? Šta Sveti Apostol podrazumeva pod

"sveoružjem Božjim"? Razume: svete vrline, razume veru, kako veli on, "štit čovečijeg

bića, o koji ćeš pogasiti sve strele nečastivog", sve strele greha, sve strele svakoga zla.

Pogasićeš ako imaš čvrstu veru u Gospoda Hrista, u NJega koji je postao čovek, u NJega

koji je osnovao Crkvu Svoju, u NJega koji je u Crkvi Svojoj dao Svete Tajne, svete vrline.

Eto sveoružja Božjeg - da ti savladaš svaki greh, svako zlo, svakog đavola. Sveoružje Božje:

vera, ljubav, nada, post, molitva, krotost, smirenost, milosrđe, blagost, Večna Istina,

Večna Pravda, neprekidna molitva, eto sveoružja tvog! Eto oružja koje tebi daje silu i

moć da savladaš najjačeg đavola! Potrebno je u ovome svetu da uvek budemo

naoružani tim sveoružjem Božjgim?

Jačajte u Gospodu", poručuje Sveti Apostol![7] Jačajte u Gospodu", jer ako greh vlada

tobom, ako strast vlada tobom, ako je đavo jači od tebe, ti Hristom braniš svoju dušu,

braniš svoj raj, braniš svoju večnost, braniš svog Istinitog Boga, braniš ikonu Božju u

svojoj duši, braniš i telo svoje, taj ram te svete ikone Božje! Samo ne spavaj, nemoj

zaspati u nekome grehu, nemoj zaspati u nekoj strasti, jer seti se kad zaspiš, eto dolazi,

kako se veli u priči o pšenici i kukolju, neprijatelj naš, neprijatelj Božji, dolazi đavo i

nevidljivo seje kukolj po duši tvojoj pa se izgubi, nestane ga.[8]

A ti spavajući u jednom grehu kad se probudiš, pogledaš, a ti vidiš pored jednoga greha

još bezbroj za njim stoje i za njim idu! Nikad jedan greh ne dolazi sam! On uvek vuče za

sobom puno drugih grehova. Nikad zlo ne dolazi samo! Ono kao neki mračan crni

lanac vuče za sobom sva zla, i na kraju tamo pakao! Zato je nama potrebno sveoružje

Božje, braćo! Zato je nama potrebno naoružati se nepropadljivom verom, jačom

evanđelskom ljubavlju, milosrđem, postom, molitvom.

"Neprekidno se molite", kako preporučuje Gospod Hristos i Sveti Apostol![9] Neprestano

se molite, jer molitva to je oganj Božanski koji sažiže demonske sile. Molitva neprekidna

- to je plamen Božanski, ognjeni jezik duše tvoje, Pedesetnica tvoja, kojom ti uništavaš

svako zlo i svaki greh! A ako malakše u tebi vera tvoja, ako ti zaboraviš na molitvu, ako

se predaš samo zemlji, zemaljskim svojim poslovima, o, znaj! ti si već pao, već si oboren





na strašnome ratištu! Već, te miluju upravitelji tame ovoga sveta, duhovi zla ispod neba.

Ti si već pao, ne bojnome polju pao. A kad se padne na bojnome polju zemaljskome,

padne u greh i ostane u grehu, padne u zlo i ostane u zlu, to znaj pao si u strašno

ropstvo đavolu! Ali seti se i u najstrašnijim gresima svojim, i u najstrašnijim padovima

svojim, seti se da Gospod pruža tebi sveoružje Božje, sveoružje kojim možeš pobediti ne

samo jednog đavola, koji tebe muči danas i juče, nego sve đavole svih paklova. Ništa

vam neće nauditi kada se naoružate oružjem Božjim, kada njime počnete klati i seći

đavole i leševima đavolskim popločati svu zemlju.

Jer molitva tvoja, ako je od srca, oganj je koji reže i odrubljuje glave đavolima! Juriša na

tebe legion đavola, ako si u molitvi vezan sa Gospodom, gle, svi će oni popadati jedan

do drugoga, kao leš do leša. I ti, ti si pobednik? Ako su te mučili i gonili godinu i dve,

čak i tri i četiri, i ti se nisi kajao, ako se nisi pokajao za grehe svoje i ostajao u njima i

propadao u njima, kada dođeš sebi, kad te pokajanje udari po milosti Božjoj u srce tvoje,

ti se seti bludnoga sina, sve si bio izgubio, sve si potrošio pa reci: Gospode, sve sam na

grehe dao, na zlo, sve sam đavolima žrtvovao što si Ti meni dao! Eto sada, sada sam

gladan, "umirem od gladi", kao što reče bludni sin.[10]

Tako svaka duša kada pobegne od Boga kroz grehe, kada se udalji od Boga kroz grehe,

svaka duša, na kraju krajeva, počinje da umire od gladi. Oseća najveću muku, oseća

samoubistvo u ovome svetu, oseća očajanje strašno, oseća muke strašne, oseća ratove,

oseća sve nevolje ovoga sveta. LJudi, ogrezli u zlu satanskom, u zlu đavoljem, ne mogu

da isplivaju na površinu, da ugledaju Gospoda, da se sete pokajanja, i onda - sve se

završava samoubistvom, i smrću, i očajanjem!

Gledajte, nikada više nije bilo samoubistva u ovome svetu nego što je danas. Otkuda to?

Otkuda? Pri svim sjajnim uspesima nauke evropske i svetske, pri svoj tehnici, avionima,

letovima u svemir, otkuda to? Šta je to? Otkuda da su ljudi izgubili Boga? Da su ljudi, u

gordosti svojoj počeli poštovati tvar više nego Tvorca.[11] Da su ljudi čeprkajući po

ovome velikom i ogromnom svetu Božjem, kao mravi praveći male mravinjake,

uobrazili da su veći od Boga i da Boga nema! - a oni bednici u pesku svojih mravinjaka

dave se. Ništa ne stvaraju, samo čeprkaju po tvari Božjoj, i objašnjavaju tvar Božju

đavolom, đavolskom logikom, đavolskom pameću, đavolskim umom. I svet, ovaj svet

polako postaje pakao, jer gde Boga nema - tu je već pakao! Gde je đavo, da, iza njega

uvek stoji pakao!

A da se odgoni đavo od mene i od svakog ljudskog bića, braćo moja, potrebno je samo

jedno - pokajanje. Pokajanje bludnoga sina, da se bludni sin Evrope i Amerike, poludeli

sin, od tehnike, vrati Gospodu Hristu i Bogu! Da se seti duše svoje, da se seti da je

stvoren za besmrtnost i Život Večni! I da je ta besmrtnost, taj Život Večni u Gospodu



Hristu. A sve dotle dok čovek to ne zna, ma koji čovek, bio on car ili vladar, ili tiranin i

diktator, ili naučnik i filosof, ili zanatlija, ili profesor, ili učitelj, bio ma ko, ma kakva

zemaljska sila, završni trenutak njegovog života u ovome svetu biće isti: dvostruka smrt

- smrt duše i tela.

Duša potpuno odvojena od Boga, to je mrtva duša! NJeno carstvo, to je carstvo greha,

carstvo đavola, pakao. A telo putuje u grob! Čovek je, i evropski čovek, azijski, afrički,

od istih čula, od iste građe i materije, od iste ilovače, istog blata! Stvoren si od Boga da

budeš sabrat Svetih Anđela i Arhanđela. Gle, Gospod je baš radi toga izmešao Anđele

sa ljudima u Crkvi Svojoj. Da ljudi lako pobeđuju svako zlo, svakog đavola.

Eto, mi danas slavimo Svetog Arhistratiga Mihaila, vrhovnog Vojskovođu svih hrišćana

svih svetova. Hrišćana na zemlji i hrišćana na Nebu. On nepobedivi pobednik na svima

ratištima. On je taj koji je s neba zbacio pobunjenog Anđela Lucifera, Denicu, zbacio s

neba u pakao i on je pao kao munja[12]. Toliko je nemoćan on bio pred silnim i strašnim

Mihailom. U čemu je sila za Mihaila? U Gospodu Bogu. Ostao je veran Bogu, jer samo

ime Mihail znači: Ko je kao Bog! Ko je kao Bog! A Sveti Arhistratig Mihailo, on na čelu

svih zemaljskih i Nebeskih vojski! Mi njega slavimo danas, slavimo svog glavnog

Vojskovođu. On, on učitelj naš kako se rukuje sveoružjem Božjim. Učitelj naš u veri,

učitelj u ljubavi, učitelj u bdenju, učitelj u revnosti za Istinu Božju. Sve Nebesko, sve

Božje on ima u izobilju. Svaki njegov vojnik koji sluša njega, koji upotrebljava sveoružje

Božje, uvek je pobednik nad svakim đavolom, nad svakim iskušenjem, nad svakim

grehom. Nema neprijatelja tvog ni mog, nema vraga tvog ni mog, koji može biti jači od

Svetog Arhangela. "Evo ja vam dajem silu da stajete na svaku silu vražiju", veli Spasitelj[13].

Da, i mi vođeni i predvođeni Svetim Arhistratigom Mihailom, eto, mi smo uvek

pobednici, nepobedivi pobednici u svima našim gušanjima i rvanjima sa svakom smrću;

ne samo sa svakim grehom, ne samo sa svakom strašću, nego u našem rvanju sa svakim

đavolom - mi smo jači! Setite se Svetog Andreje Jurodivog! On se smeje đavolu i veli:

"Šta si za mene? Senka i paučina. Ja raširim ruke i pretvorim sebe u krst i jurišam na

tebe, đavole, i pobeđujem te".[14]

To možemo učiniti ti i ja. Kad smo toliko pali, kad smo toliko očajni u svojim gresima,

skočimo, raširimo ruke, napravimo krst od sebe i jurnemo na sve demonske sile

prizivajući Svetog Arhistratiga Mihaila, i sve će kao utvara, kao priviđenje pobeći od

nas. Danas, sutra ili prekosutra, samo ne odbacuj sveoružje Božje, obuci se uvek u njega,

nemoj da te obezoruža đavo. A on te obezoružava ako ti dopustiš da malakše u tebi

vera, zanemariš molitvu, zanemariš hram Božji, zanemariš milosrđe, zanemariš post.

Eto, ti sam sebe obezoružavaš, ti sam skidaš sa sebe to oružje Božje, i đavo već juriša na

tebe sa svih strana; i ako se ne budeš trgao, ako se ne budeš probudio, ako se ne budeš




setio da ti u tom ratovanju sa nečistim dusima, sa duhovima zla ispod neba možeš

pobediti Gospodom, samo sveoružjem NJegovim - teško tebi! Oteli ti đavoli Raj, oteli ti

Gospoda Hrista, oteli ti Večni Život, oteli ti Večnu Pravdu, i svojim zlom, svojim lažima,

svojim varljivim slastima tebe će survati u carstvo svoje, u carstvo tame, pakao!

Gospod je zato i došao u ovaj svet, da ovaj svet pretvori u Raj, da pakao zemaljski

pretvori u Raj. Jer gde stane On, Bog Gospod Hristos, tu je već Raj! I ti, kad se nalaziš u

unutrašnjim teškoćama, kad osećaš nevolju i muku od neke silne i strašne strasti, ti se

seti da je Gospod Hristos nevidljivo pored tebe. On je rekao u Svome svetom Evanđelju:

"Evo stojim na vratima srca tvog i kucam. Ko mi otvori, ja ću ući i večeraću s njim"[15]. Ali -

ko otvori! Gospod kuca na tvoje srce, kuca On, a ti može biti spavaš u mnogim gresima i

strastima; On kuca na tvoje srce da ti otvoriš srce svoje, u taj mali pakao da On uđe; a

čim Bog uđe u dom srca tvog pobediće sve đavole, sva zla, pa zato i veli: Ja ću večerati s

njim".

Jeste, postaćeš prijatelj Gospoda Hrista. Setite se da On Svoje Svete Učenike naziva na

Tajnoj Večeri "prijateljima Svojim". "Vi ste prijatelji moji", veli Spasitelj[16]. Gle, kakva

divota - biti prijatelj Božji! Za Svetog Lazara Četvorodnevnog piše u Svetom Evanđelju

da je bio prijatelj Gospoda Hrista. Za njega Spasitelj veli kada je umro: "Prijatelj naš

Lazar zaspa"[17]. Dakle, prijatelj Božji ne može umreti. Smrt, za njega je smrt samo san!

"Prijatelj naš Lazar zaspa!" I kada kroz svete vrline, kroz veru, kroz ljubav postaneš

Hristov, kroz molitvu, kroz post, ti si prijatelj NJegov. Neće On dati da ti umreš, da

umre duša u tvome telu. Kada bude potrebno On će ti dati pokajanje. Ti ćeš vaskrsnuti

iz svih smrti!

"Ustani ti koji spavaš" - dovikuje Apostol Pavle[18]. Spavaš u gresima, - ustani, vaskrsni

sebe iz svoga groba! Učiniš li to, obasjaće te Gospod Hristos! Doći će On, doći će On sa

svima Svojim Prijateljima i sa svima Nebeskim Silama; doći će na čelu svih njih Sveti

Arhistratig Mihail. On, svepobedni Vojskovođa, očistiće sve svetove tvoje od svih

vragova, od svih iskušenja, od svih slabosti i nemoći, i od svih sila vražijih, i u tebi, u

srcu tvom zacariće se Nebeski mir i Raj!

Danas, danas na dan velikog slavlja Svetog Arhistratiga Mihaila, šta radi on, Veliki,

Prvovrhovni Vojskovođa? On vrši smotru nad nama: i nad tobom, i nada mnom, i nad

svima nama vrši smotru, i nad svakim zemaljskim bićem. Gde smo, šta smo, u čijoj smo

vojsci? Da li u njegovoj ili u protivničkoj? I da li smo se naoružali sveoružjem Božjim?

Gle, prilazi tebi, prilazi i meni, i vrši smotru nad tobom i nada mnom, da li smo obučeni

u sveoružje Božje. Da li je jaka vera naša? Da li je jaka ljubav naša? Da li je jaka molitva

naša, post naš, milosrđe naše? On traži u tebi i u meni to oružje! Ne nađe li, tužan će

biti, pa može zaplakati!





Ne dajmo da plače zbog nas Sveti Arhistratig! Naš najverniji i najveći Saradnik! Naš

Svepobednik u svima našim ratovanjima sa nečistim dusima! Neka on bude uvek

ispred nas, a mi za njim i iza njega. I onda nikada nećemo pretrpeti poraz! Duša naša u

ovom svetu pobeđivaće svaki greh, svako zlo, svakog đavola, svaku smrt, i mi ćemo,

vođeni i predvođeni njime izaći iz ovog sveta kao Hristovi vojnici pobednici, i sa Svetim

Arhangelom ući u Nebesko Carstvo. Zato naše molitve njemu neka nikad ne

malaksavaju, neka ga drže uvek pored nas da bi on, svetlošću svojom Božanskom i

neugasivom, odgonio od nas svaki mrak greha, svaku tamu iskušenja, i mi predvođeni

njime kroz kapiju smrti uzleteli u Nebesko Carstvo, da se zajedno sa svojim vrhovnim

Vojskovođom poklonimo Čudesnom Gospodu Hristu, Tvorcu i Spasu našem, Kome

kroz Svetog Arhistratiga Mihaila, neka je čast i slava sada i uvek i kroza sve vekove.

Amin.

NAPOMENE:

1. 1 Mojc. 1,25-27.

2. Jn. 1,51.

3. Misao Svetih Otaca (Jovan Zlatoust) - Prim. uredn.

4. Lk. 10,19.

5. Ef. 6,12.

6. Ef. 6,10-18.

7. Ef. 6,10.

8. Mat. 13,25.

9. 1 Col. 5,17.

10. Lk. 15, 17.

11. Pm. 1,25.

12. Otkp. 12,7-9; Lk. 10,18.

13. Lk. 10,19.

14. Žitije Sv. Andrije Jurodivog, 2. oktobra. - Prim. uredn.

15. Otkp. 3,20.

16. Jn. 15,14-15.

17. Jn. 11,11.

18. Ef. 5,14.



sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Isto Evanđelje važi, braćo i sestre, i za Anđele i za

ljude. Ista pravda važi i za Anđele i za ljude večna Pravda Božja. Isto Evanđelje, ista

Istina važi i za Anđele i za ljude, i isti Bog važi i za Anđele i za ljude. To nam svedoči

Crkva Božja. Gospod je Hristos od Anđela i od ljudi načinio Jednu Crkvu. To se veli u

današnjim pesmama: Od Anđela i od ljudi načipio je Jednu Crkvu.

Iz Crkve kada pogledate ovaj svet, kakav izgleda? Ovaj svet nije ništa drugo nego njiva

Božja po kojoj Gospod seje dobro seme, ljude[1]. Seje ljude koje On stvara po slici i

prilici Svojoj. Sve što je od Boga savršeno je. Tako čovek izlazi iz ruke Božje kao savršen,

besmrtan, večan. Ali čovek je zloupotrebio svoju slobodu, svoju bogoliku slobodu

zloupotrebio, i kroz greh krenuo - kuda? U smrt, u pakao. Čuli ste danas iz Svetog

Evanđelja kako se sluge Božje, Sveti Anđeli, pitali: otkuda zlo u svetu, otkuda greh u

svetu, otkuda smrt u svetu? Od đavola - veli Gospod[2]. "Kada ljudi pospaše, dođe

neprijatelj Božji i poseja kukolj među pšenicu"[3]. I šta se zbiva? LJudi krenuše kroz svoja

zla, kroz svoje grehe u daleke, tuđe zemlje[4]. U zemlju bez Boga, gde nema Boga, gde

nema Istine Božje, gde nema Pravde Božje, LJubavi Božje. Krenuše u pakao koji sami

stvoriše.

Čudna je stvar i u isto vreme vrlo jasna: zašto smo mi ljudi izgubili Nebo, kako smo

izgubili Nebesko Carstvo, izgubili Istinu Božju, Večnu Istinu Božju, Večnu Pravdu

Božju. "Kada ljudi zaspaše, pospaše, veli Spasitelj, dođe neprijatelj đavo"[5]. Kako da ljudi

zaspe? LJudi zaspu kad spavaju u grehu, sami dobrovoljno izabirajući greh. Onda ono

što je božansko u njima, ono što je od večnoga života u njima gubi se, nestaje ga. A kada

to ja i ti spavamo? Kada grehe činimo, kada zlo činimo. Jer svaki greh odvaja od Boga,

udaljuje od Boga. Toliko udaljuje od Boga da gresi sabrani u jedno proizvode smrt, koja

nas potpuno udaljuje od Boga i u neosećanje za Boga. Pita Sveti Isak Sirin šta je greh i

odgovara: Greh je neosećanje za Vaskrslog Gospoda. Kad nemaš osećanje da je Gospod

vaskrsao i kada ne veruješ u to - eto to je prvi, osnovni greh. Taj greh uvodi večnu smrt

u tebe i u mene, uvodi laž mesto istine, nepravdu mesto pravde, mržnju mesto ljubavi. I

svaki najmanji greh krije u sebi makar malog đavola.

Sveti Zlatoust veli: U svakom grehu je đavo. Zato se treba bojati greha kao samog

đavola. Đavo skriva svoje lice. On ne pokazuje svoje gadno i odvratno lice, jer bi se ljudi

zgadili na njega, pobegli od njegovog zla. Ali on zaslađuje svaki greh tankim slojem

meda, i svaki greh obećava i meni i tebi radost, blaženstvo, spokojstvo, mir. Stvara u

duši mojoj i tvojoj slom, nevolju, bede, strahote, mržnju, pakost, zlobu. I čovek, Božje






stvorenje, odjedanput se obrete daleko od Boga, u daljnjoj zemlji. Bludni sin je ostavio

Oca Nebeskog i krenuo u neke daleke, tuđe, strane zemlje da tamo služi svinjama, koje

množi u čoveku i u svetu oko čoveka đavo[6].

Tako, braćo moja, Istinitog Boga i NJegovu Pravdu i NJegovu Istinu, izgone iz naših

duša naši gresi, ne tuđi, nego naši lični gresi. Mi imamo običaj da prenosimo na druge

svoje nevolje, svoje muke, na neprijatelje izvan nas. A ustvari, glavni neprijatelj je u

nama samima. Greh - to je tvoj neprijatelj. Znaj, kada mrziš nekoga, ti se udaljuješ od

Boga i stvaraš u sebi malu smrt i mali pakao. Kada ogovaraš, kada psuješ, o kakva

strahota ulazi u tvoju dušu, kakav pakao iza psovke! Gospod Hristos se naziva u

Evanđelju - Reč Božja[7], a ti tu Reč Božju psuješ, grdiš, unakazuješ. Znaj, kroz svaku

psovku ti u dušu svoju unosiš po jednog đavola. Ne čudi se kada se umnože oni u tvojoj

duši, i ne čudi se kada te povedu svima bespućima i svima strahotama ovoga sveta. Kad

izgubiš Istinitog Boga Gospoda Hrista, ti si izgubio Pravdu Božju, izgubio si Istinu

Božju, i utonuo u mrak, u tamu, u pakao.

Pogledajte šta se zbilo sa današnjim rodom ljudskim. Pogledajte to slavljeno i hvaljeno

Čovečanstvo dvadesetog veka! Pogledajte kako ljudi dvadesetog veka stvaraju Treći rat.

Nisu osetili da je Prvi svetski rat bio najveća kazna Evropi kada je ostavila Istinitog

Boga Gospoda Hrista. Pa je ušla u Drugi svetski rat, i to je kazna Božja. Pustio je Bog

ljude njihovoj volji. I šta je napravljeno od ovoga sveta, prvo od Evrope? Klanica,

klanica! Mi izmišljamo lažne bogove, Evropa je postala fabrika lažnih bogova, fabrika

idola. Evropa proizvodi u svojoj ludoj fabrici prosvetu bez Boga. Sve te škole, osnovne i

velike, bez Boga, šta je to? To je idol neznabožački! Evropa je u svojoj fabrici stvorila

takozvanu evropsku kulturu. Kultura, to je stid i sram Evrope, jer to je kultura bez

Hrista i protiv Hrista.

I mi jadni i bedni Srbi tapšemo za njima i kličemo "aliluja" evropskoj kulturi. A kultura?

Kultura ubija u čoveku Boga. Zamislite kako Evropa proizvodi ljude maloverne i

neverne. Hvalimo se kulturom evropskom, hvalimo se civilizacijom, a treba je gledati iz

njenih rodova.[8] Šta daje ta evropska kultura i civilizacija? Izmišlja otrove, bezbrojne

otrove i seje ih po svima kontinentima. Izmišlja laži, izmišlja lažne bogove, i služi

lažnim bogovima kroz svoje institucije i nazovi ustanove. Strašno! Fabrika lažnih

bogova - to je Evropa. Klanja se pred zlatom, klanja se pred vodom. Šta je zlato? To je

idol svih kontinenata ovoga sveta. LJudi zamenili Hrista Boga žutim zlatom, odnosno

žutim blatom.

I mi Evropljani, i mi nesretni Srbi, šta mi radimo? Odbacujemo od sebe Istinitog Boga

Gospoda Hrista, odbacujemo Svetoga Savu, a klanjamo se evropskim lažnim idolima.

Šta je ostalo od sela? U svakoj kući po idol, u svakoj kući lažni idoli i lažni bogovi.




Televizori, radija, moda, kakve gadosti! Hristovog čoveka je stid što je čovek. A mi, mi

Srbi spavamo dubokim snom. Zaspali smo i đavo šeta po našim dušama, seje kukolj,

seje kukolj. Seje stid i sram, laž do laži, mrak do mraka, pakao do pakla. Gde su naša

domaćinstva svetosavska, gde su naše zadruge, gde je naša čestitost?! Srbi, čuvajte se

prokletstva Boga, prokletstva Istinitog Boga, jer ste počeli da služite lažnim bogovima.

Vaši hramovi, zadužbine Svetih careva, uvek su prazne, manje-više uvek. Jedan ide za

volovima, drugi za pijacom, treći za ma kojoj sitnicom, četvrti za modom[9]. Kuda idu?

U krečanu, u živi kreč. Ostavljena je Istina Božja, put svetosavski, ostavljeno je sve ono

što naši Sveti preci ostaviše iza sebe za nas.

Osim nas hrišćana pa zemlji, bezbroj je hrišćana na Nebu. Prvi hrišćani su Sveti Anđeli,

a na čelu njihovom je Sveti Arhistratig Mihail, koga mi danas slavimo, Vojskovođa

Hristove vojske, i Nebeske i zemaljske. On danas vrši smotru nad rodom ljudskim. Da li

si u njegovoj vojsci? Da li je on tvoj vojskovođa, ili ti imaš druge vojskovođe, svoju crnu

mračnu vojsku? On vrši smotru i nad Srpskim rodom danas, da vidi koji su Srbi u

njegovoj vojsci a koji su u suprotnom taboru, u vojsci crnih anđela, u vojsci demona.

Strašno je i pomisliti da je većina napustila vrhovnog Nebeskog Vojskovođu, Vojvodu

svih Nebeskih i zemaljskih hrišćana. I mi da proverimo sebe danas: Gde smo? Jesmo li u

vojsci Svetog Arhistratiga Mihaila ili u mračnoj vojsci palog arhangela Satane? No,

nikada se ne treba bojati poraza.

Hrišćanin, to znači imati u sebi Gospoda Hrista. A On, On je ne samo moćan, nego i

svemoćan. Ti imaš iskustva i znaš: Đavo je velika sila, đavo je moć, ali Gospod je

Hristos je ne samo Moćan, nego i Svemoćan! I s njime, sa Svetim Arhistratigom

Mihailom može pobediti svaku lažnu silu. Daje nam Gospod vlast da stajemo na zmije i na

škorpije i na svaku silu vražju[10]. Ništa ti ne može nauditi, ništa, ako imaš vere, ako imaš

ljubavi za Gospoda Hrista. Jer vera, istinska vera i jeste pravo oružje kojim mi ratujemo

protiv svih neprijatelja Istine Hristove u ovome svetu. Iz vere i sa verom dobijamo ova

oružja koja su potrebna da pobedimo svaki greh i svako zlo što je u nama i oko nas. I

naš rat, kao što veli Sveti Apostol, "nije rat sa telom i krvlju, nego sa duhovima zla ispod

neba"[11].

Hrišćanin si, ti si stalno u ratu sa demonima, u ratu sa đavolima. Kako ćeš pobediti tu

strašnu mračnu silu? Obukavši se u sveoružje Božje, sveoružje Božje[12]. Gospod Hristos

je došao u ovaj svet i dao nam je to sveoružje Božje kojim pobeđuješ svaki greh, svaku

strast i svaku smrt. Koje sveoružje? Kazuje dalje Sveti Apostol: Vera, molitva, ljubav,

nada, krotost, smirenost, trpljenje, milosrđe i sve ostale svete vrline. To je oružje naše.

Tebe mrzi neko. Ti, ti si kao hrišćanin dužan da ljubavlju odgovaraš na to. To je

sveoružje za njega. I videćeš da će on uskoro prestati da te mrzi, a ti ćeš imati još veće

sile u Gospodu.





Od svakog zla postoji Hristova odbrana, protiv svakog greha stoji Hristova vrlina. Slab

sam i nemoćan. Da, Apostol Pavle se hvali slabostima svojim. Zašto? Kad sam slab, onda

sam silan[13], onda se oslanjam na Gospoda koji je Svemoćan i Svesilan. Tom moći

pobeđujem svako zlo, svaki greh, svakog đavola. Tako, mi smo vojnici u svetoj vojsci,

božanskoj vojsci Svetog Arhistratiga Mihaila. Mi ratujemo zajedno sa njim i vodimo

borbu protiv svakoga greha, protiv svakoga zla, ne topovima i avionima, nego svetim

evanđelskim vrlinama: postom, molitvom, bdenjem, praštanjem, ljubavlju. To je naše

oružje, nepobedivo oružje. Ne boj se nikada neprijatelja koji otvoreno i tajno ratuje

protiv tvoje vere. Uvek si jači od njega. Pobedićeš ga, budi siguran. Gospod je s tobom!

A ispred tebe, Vojskovođa, vrhovni Vojskovođa - Sveti Arhistratig Mihail.

Gle, kada si ušao u Crkvu Hristovu kroz krštenje, dobio si Anđela Hranitelja koji ne

odstupa od tebe. Ma gde bio, ma šta činio, Anđeo Hranitelj je uz tebe i pored tebe. Često

tvoj Anđeo Hranitelj i moj Anđeo Hranitelj, plače pored mene, pored tebe. Zbog čega?

Plače zbog grehova naših, plače zbog nepokajanja našeg. A kada ti živiš po Evanđelju,

kada živiš svetim vrlinama evanđelskim, tada od tebe beže kao od ognja sve sile. "Bog je

naš oganj koji spaljuje"[14], spaljuje sve što je nečisto, spaljuje sve što je prljavo i štetno.

Ne reci: Slab sam , čovek sam, pa eto padam, neprekidno padam. Pogledaj Svetitelje, šta

su oni? LJudi kao ja i ti. LJudi sa pet čula, sa istim telom postali Svetitelji, pobedili sve

grehe u sebi, sva zla i blistaju kao sunca. "Pravednici će na dan Suda zablistati kao Sunca" -

veli Evanđelje[15]. Blistaju u Crkvi Hristovoj, blistaju za sve koji imaju otvorene oči,

blistaju iz sebe, svoje duše i sećajući se Boga Istinitog.

Da, mi hrišćani iako u mnogobrojnim gresima, imamo u rukama svojim sigurnu

pobedu. To je pokajanje. Blagi Gospod je dao tu svetu vrlinu da njome iskorenjujemo iz

sebe, spaljujemo svaki greh, svaku strast, svaku smrt, sve što je đavolsko u nama. I kad

se ti istinski kaješ, Gospod vidi tvoje pokajanje. Pogotovo ako se iskreno ispovedaš i

kazuješ grehe svoje onome koji ima oprati grehe tvoje, a to je sveštenik. Tada, blago

tvojoj duši! Umesto mraka zablistaće svetlost u njoj. Umesto tame sunce će granuti i ti, ti

ćeš osetiti da si zaista stvorenje Božje i da je svaki čovek pored tebe i oko tebe, stvorenje

Božje sa likom Božjim u sebi.

Ne zaboravimo nikada da smo mi hrišćani u ovome svetu pozvani da budno vršimo

zapovesti Božje, da ne spavamo, da ne zaspimo u gresima, jer time zaspimo na smrt,

nego da stalno budemo budni. Da sebe išibamo bičem pokajanja, da budimo sebe kada

krenemo u ma koji greh. Tada će nam priteći u pomoć ne samo sve Nebeske Sile, nego i

sam Sveti Arhistratig, Vojskovođa Nebeskih Sila, Sveti Arhistratig Mihailo. Mi u ovome

svetu živimo da ovaj svet posvetimo LJubavlju Hristovom i Istinom Hristovom. Ne reci:

Malo nas je! Ne reci: Usamljeni smo! Zato čovek pravoslavne vere, čovek svetosavske




vere, ne boji se nikakvih bezverja, pa bilo ta bezverja kulturna evropska. On ima mač,

mač pokajanja kojim seče sve neprijatelje duše svoje i spasenja svoga.

I mi hrišćani, imajući uza sebe svoga Anđela Hranitelja, uvek imamo mač da nas zaštiti

od svakoga zla i greha, ako smo budni, ako ne zaspimo u grehu. On čeka od nas našu

revnost, da se mi pokazujemo gotovi. Jer šta je greh? Greh je zloupotreba slobode. Iza

tebe čoveka stoji Bog i đavo. Takvu je slobodu Bog dao čoveku. Biraj između Boga i

đavola, biraj između života i smrti. To je put tvoj.[16] Ako izabereš Boga, ako izabereš

NJegovu Istinu umesto laži đavolje, ako izabereš NJegovu Pravdu, blago tebi! Ući ćeš u

Carstvo Nebesko i tamo zajedno sa Nebeskim Bestelesnim Silama slaviti čudesnog

Gospoda Istinitog Boga.

Neka bi Sveti Arhistratig Mihail i nas prisutne, i naše sve u svima svetovima, upisao u

vojsku svoju i dao nam sva oružja svoja, da pobedimo svako iskušenje, svaki greh,

svaku smrt, svakog đavola, svako bezbožje, svaku ružnu modu, i svi imali Gospoda

Hrista i u ovom i u onom svetu. A to znači, da živimo radi spasenja duše svoje i

blaženstva svog. Neka bi Sveti Arhistratig Mihail od naših duša napravio požare

molitve, da mu se uvek obraćamo u svima teškoćama, da se spasavamo od svakoga

greha, eda bismo zajedno sa NJim i sa svima Svetiteljima slavili Čudesnog Gospoda

Hrista, Koji nas je Vaskrsenjem Svojim spasao od pakla, od greha, od smrti. NJemu

slava kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Mt. 13.24

2. Mt. 13.27-28:

3. Lk. 8. 5 - 15

4. Lk. 15.13

5. Mt. 13, 24 - 30

6. Lk. 15, 11 - 32

7. Jn. 1,13; 1 Jn. 1,1

8. Mt. 7,16.

9. Lk. 14,18-20

10. Lk. 10,19

11. Ef. 6, 12

12. Ef. 6,13 - 18

13. 2 Kop. 12,10

14. Jevr, 12,29


15. Mt. 13,43.

16. 5 Mojs. 30,15 i ranohrišćanski spis Didahi 1,1.



sadržaj

Čovek nikada nije sam u ovome svetu. I kada misli da je potpuno sam, treba da zna da

pored njega stoji njegov Anđeo Hranitelj. Pazi čoveče, nikad nisi sam! Kada misliš da su

tvoji gresi tajni, on stoji pored tebe sa suzama i tugom, i gleda te šta ti radiš. Ti si Božije

stvorenje, kao što su Anđeli Božija stvorenja. Gospod Hristos je došao u ovaj svet da

izjednači zemlju sa Nebom, da zemlju podigne do Neba, i da Nebo spusti na zemlju. Jer

On Bog, kada je sišao u ovaj svet, kako da za NJim ne siđu Nebeski vojnici, sva Carska

Nebeska vojska na čelu sa Svetim Arhistratigom Mihailom.

Gospod je rekao jednu veliku istinu i veliku Blagovest, veliku novinu za rod ljudski:

"Od sada će te videti nebo otvoreno i Anđele Božije gde silaze i uzlaze na Sina Čovečijega[1].

Nema više provalije između Neba i zemlje, nema više ponora. LJudska bića Gospod je

okrilio, ljudskom biću Gospod je dao sile da postane žitelj Neba, da postane večno biće.

To je novina, braćo moja. I to je ono što samo Gospod Hristos daje čoveku, i niko više u

ovome svetu, niti nad ovim svetom. LJudi, o bespomoćni mravi! Šta ljudi znaju, šta su


ljudi? LJudi su komarci samo. A Gospod došao u ovaj svet da čoveka pretvori u boga,

kako vele Sveti Oci.[2]

Jer, ko smo mi ljudi na ovoj zemlji? Ko smo i šta smo? Mi smo ikona Božija, mi smo

slika Božija, svaki je stvoren po liku Božijem[3]. To je najveća počast koju je Bog mogao

dati čoveku, ljudskome biću - da liči na Boga, da bude ikona Božija, i da u ovom svetu

živeći kao ikona Božija, čini dela Božija. Zato je Bog stvorio čoveka, i zato mu je dao lik

Svoj, i dao mu silu, dao mu pravila, dao mu program života. Čoveče, ti nikuda ne

možeš van Trojičnog Božanstva, van Oca i Sina i Svetoga Duha, jer si stvoren po

NJihovoj sili i prilici.

Zato Gospod, došavši u ovaj svet, iako Bog, postade čovek. Radi čega? Da izmeša

Anđele sa ljudima, da od njih, Nebeskih Sila, i od nas, zemaljskih ljudi, stvori Jednu

Crkvu, kako se veli divno u današnjoj pesmi. Da stvori Jednu Crkvu. Zaista, odkako je

Gospod sišao u ovaj svet i sa njim svi Anđeli Nebeski, mi smo postali braća Nebeskih

vojnika, braća Svetih Anđela. Nije to čudo, jer Gospod je objavio da svaki koji tvori

volju NJegovu, da je brat NJegov, brat Božiji, postaje majka NJegova, postaje sestra

NJegova[4], sve je On srodio i orodio sa nama, sav Nebeski svet. Takvo je veličanstvo

čovek! Niko nije, braćo moja i sestre, uzdigo čoveka do takve visine kao Gospod

Hristos. On je čoveka uzdigo iznad Anđela i Arhanđela. Gle, On sa telom ljudskim

uzneo se na Nebo i seo s desne strane Boga Oca[5]. A šta je to? Znači, On je uzeo telo

ljudsko, i uzdigao čovek iznad svih Anđela i Arhanđela. Eto Presvete Bogomajke, NJu je

posle uzneo iz groba, oživeo i uzneo iznad svih Nebesa. Ona je slavnija iznad svih

Heruvima i Serafima; neprekidno se slavi i veliča u divnim pesmama koji se nazivaju

Bogorodični.

Da, i ti i ja i svaki čovek, stvoren je da bude brat Anđelima u Crkvi Božijoj. Pogotovu da

bude neodvojiv brat Samoga Gospoda Hrista. Ima li veće časti od toga i veće slave od

toga? Ne! Mi ljudi, poneseni slastoljubljem i greholjubljem, šta smo mi uradili i šta

radimo? Gle! U čemu se sastoji život Anđela? U neprekidnom bogosluženju, oni

neprekidno služe Bogu. A život čoveka isto tako treba da bude neprekidno služenje

Bogu, bogosluženje. Ovaj čudesni svet sa zvezdama kao sa neugasnim kandilima,

stvoren da bude hram - hram u kojem se čovek klanja Bogu Istinitom i služi Bogu. Ali

mi ljudi, mi smo bogosluženje, avaj! pretvorili u đavolsko služenje, kada smo uveli greh

u ovaj svet. LJudi su uveli greh u ovaj svet, ljudi su uveli smrt u ovaj svet, ljudi su uveli

đavola u ovaj svet.

A Presveta Bogomajka uvela je Boga u ovaj svet, i rodila nam Boga. Eto jednog

neiskazanog veličanstva, neiskazane sile! A tome rođenju Spasiteljevom prethode i idu

za NJim i veličaju Ga - ko? Sveti Anđeli: Mihail, Gavril i ostale Nebeske Sile. I Gospod je





došao u ovaj svet da nas nauči - čemu? Tom neprekidnom služenju Bogu, neprekidnom

bogosluženju. Kako mi služimo Bogu? Kako mi idemo za Gospodom Hristom, mi mali i

bedni ljudi? Idemo verom za NJim, idemo ljubavlju, idemo molitvom, idemo postom,

svi svetim vrlinama evanđelskim, koje je Gospod objavio sišavši među nas kao čovek,

da bi nas kao čovek, nas ljude, naučio da tvorimo volju Božiju i da živimo po volji Božjoj

i da neprekidno služimo Bogu,

Eto, došavši u ovaj svet Bog je postao čovek, pokazao čoveku i ljudima da je ovaj svet

bojište, bojište u kome se ljudi bore za Život Večni, a taj Večni Život otima nam greh,

otima nam đavo. Bog je postao čovek da pobedi tog đavola, i da bi čoveku dao sile i

moći da zaista neprekidno služi Bogu. Mi hrišćani, hrišćani smo samo dotle dok stalno

vodimo rat sa gresima svojim, sa zlom, sa đavolima. Sveti Apostol objavljuje hrišćanima

i piše: "Naš je rat sa duhovima zla ispod neba, sa duhovima tame"[6]. Zato, veli Apostol,

"obucite se u sveoružje Božije"[7]. A što je to? Šta Sveti Apostol naziva sveoružjem Božijim,

jedinim oružjem kojim i ti i ja možemo pobediti đavola, pobediti svaki greh, svako zlo,

svaku strast. To su svete vrline. Apostol veli: Naoružajte se u sveoružje Božije, obucite se u

veru, u ljubav, u krotost, u istinu Božiju, opašite bedra svoja istinom, i molite se

neprekidno[8], jer sa svih strana napada na vas nečastivi i hoće da vam otme - koga? Da

vam otme sve sveto, da vam otme Život Večni, da vam otme Večnu Istinu koju nam

Gospod daje. Jedino naoružani tim Hristovim oružjem: verom, ljubavlju, postom,

molitvom, mi i možemo pobediti duhove zla ispod neba, i samog đavola.

Tako, Gospod je sišao u ovaj svet da umrtvi našu smrt, da umrtvi naše grehe, da umrtvi

naše strasti, da umrtvi naše đavole. Da nas vaskrsne od svih smrti, da nam podari Život

Večni, Istinu Večnu, Pravdu Večnu, LJubav Večnu. Znaj, kada tvoriš istinu evanđelsku,

kada tvoriš zapovesti evanđelske, ti ustvari pobeđuješ svoju smrt, osiguravaš Život

Večni. Jer Istina Večna vodi u Život Večni[9].

Ja sam Put i Istina Večna", objavio je Spasitelj. Put koji vodi kroz Istinu Večnu u Život

Večni[10].

Da, Gospod je osnovao Crkvu zato da mi hrišćani u njoj stalno služimo Bogu, a služeći

Bogu mi, braćo i sestre, služimo sebi, služimo večnome cilju svoga života, služimo

Večnoj Istini Božjoj. Jer mi postajemo Hristom bolji i svetiji, a On ništa ne dobija od nas,

od naših grehova, i naših suza, i naših bolova. Treba verovati u NJegovu Svemilost. I da

nije bio Svemilostiv, zar bi On došao u ovaj zverinjak grešnih ljudi, zar 6i On primio na

Sebe Krst i smrt, da nije hteo da uđe u mene i tebe i svakog čoveka, da nas digne iz

smrti, da ias vaskrsne u Život Večni. Zato je On pretrpeo muke na Krstu, da bi pokazao

da je On Pobeditelj smrti. Vaskrsnuvši iz smrti On je osigurao, i meni i tebi i svakom

ljudskom biću, Večni Život, Večnu Istinu, Večnu Pravdu. On daje svakom ljudskome






biću u ovome svetu, najpotrebnije i najneophodnije. To je šta? On sam - Gospod Hristos!

Samo Gospod Hristos daje čoveku to što može pobediti svaku smrt, svaki greh. I mi

verom u Gospoda, molitvom NJemu, postom NJemu, svim vrlinama evanđelskim, mi

osiguravamo sebi ono što je potrebno za nas, a to je Večni Život.

Šta je čovek bez Večnoga Života? Vreća krvave ilovače, vreća puna crva. Šta je čovek

bez besmrtnosti? Nesreća modernog i novog evropskog čoveka. Šta je on? Odbio

Gospoda Hrista, isterao Gospoda Hrista iz ovoga sveta, iz prosvete; deca jadna uče da

nema Boga! Ko je to dao nama nesrećnim Srbima? Evropa, njena kultura takozvana,

njeni televizori, njene bestidnosti, njene sramote, njeni užasi, to. A nesrećni Srbi, šta

rade? Vise pored televizora i danju i noću. A Crkva, što ga stvara večnim, što mu daje

Život Večni i Pravdu Večnu, uvek je skoro prazna. Šta je to? Jesmo li mi rod Svetog

Save?

...[11] Kukavice! Boga ne sme da ispovedi (da prizna); pored Crkve prolazi, ne sme da

se prekrsti. Ko? Potomak Svetoga Save! Tako svi misle o vama.

Ali, Dragi Gospod je i nama takvima, i nama grešnima, dao Sebe, dao Nebeski svet, dao

Anđele, Vođe Nebeskih Sila, Arhistratiga Mihaila, da on bude ispred nas uvek sa svima

Nebeskim Silama, da nam vražije sile ne mogu nauditi, da nam nikakvi đavoli, čopori

đavola i sve vojske đavola, ne mogu nam ništa učiniti. Jer ispred nas i iznad nas ide

Sveti Arhistratig Mihail sa Nebeskom vojskom. I ti, ako imaš vere u Gospoda Hrista, ti

moraš imati veru u našeg vrhovnog Vojskovođu, Vojskovođu Nebeskih Sila,

Vojskovođu svih hrišćana, nebeskih hrišćana i zemaljskih hrišćana. Gle, danas je njegov

veliki Praznik. On vrši smotru nad svojom zemaljskom vojskom, vrši smotru nad nama

hrišćanima da vidi gde smo, da li idemo za njim, ili smo naoružali sebe gresima,

strastima, slabostima, smrdljivim mislima?

Da, pogledajmo sebe, zavirimo u svoju dušu. Šta caruje u njoj, sa kim smo? Da li sa

njim, vrhovnim Vojskovođom zemaljskih i Nebeskih sila, ili sa njegovim protivnikom

koga je on zbacio sa Neba kao munju[12], sa Satanom? Ne treba se šaliti sa životom,

braćo. Naš život nikada nije bio niti je sada šala. Bog je stvorio život, Bog je stvorio

čoveka, Bog je čoveka načinio ikonom Svojom. Kakva je to šala! To je ozbiljnost Neba,

ozbiljnost Boga, ozbiljnost Gospoda Hrista, Koji se nikad na zemlji smejao nije. To pišu

o NJemu Rimski istoričari da su videli. Jedan od njih je video Hrista u Galileji i veli: On

se nikada ne smeje. Zašto se Gospod nikada ne smeje na zemlji? Jer vidi u svakom

momentu sve grehe i moje i tvoje, i svakog ljudskog bića, kroz svu ljudsku istoriju.

Kako bi se On mogao smejati! Svedoci vele da se i Sveti Preteča nije nikada smejao.

Kako se mogao smejati Preteča, kada mu je Gospod dao dar da bude Preteča, da ide

ispred NJega, i da rasčišćuje sve grehe ljudske, svih bića ljudskih kroz svu istoriju.



Kakav strah, kakav užas, kakva strahota! U jednom trenutku sagledati sve grehe

ljudske, sve smrti ljudske, sve đavole ljudske! Strahota neiskazana! Zato se Preteča nije

nikada smejao. A mi, šta nosimo u duši svojoj? Šta je od ikone Božije ostalo u nama; jer

smo pljuvali, jer smo je unakazili u bljuvotinama. Trudimo se da je čistimo verom,

suzama, postom, pokajanjem, milostinjom.

Da, u Crkvi je Gospod izmešao Anđele sa ljudima, da ljudi ne bi imali izgovora: da

nismo imali dovoljno sredstva da se spasemo od greha, od smrti, od laži. Kako niste

imali, kad je Bog došao među vas? Bog sa svim Nebeskim silama, prepuni Večnoga

Života, Večne Istine, Večne Pravde. Ko može imati izgovora? Spasitelj je jednom

prilikom rekao nešto čudno i neobično: Da nisam došao, greha ne bi imali[13], da nisam

tvorio dela koja niko nije tvorio[14]. Zato neće imati izGovora za greh svoj. To važi za svakoga

od nas. Da nije Bog došao među nas, pokazao nam put u besmrtni i Večni Život, i da

nam nije dao Večnu Istinu i Večnu Pravdu, mi bi imali pravo reći: Ne primamo te,

nećemo te, jer nam nisi dao Večni Život, nisi nam dao Večnu Istinu! Šta je to što Gospod

Hristos od Nebeskih darova, od Božanskih darova nije darovao biću ljudskom? Kako da

nam preko Gospoda Hrista Bog sve ne daruje, veli Apostol Pavle[15], kada je On Sebe

dao za svet, i Vaskrsenjem pobedio sve smrti radi nas i uveo u Večni Život.

Da, nemamo izgovora ni danas mi Srbi, ni juče, niko od ljudi, ni sutra, ni prekosutra,

kada gazimo zapovesti Božije. Jer je Bog došao među nas, On nas je naučio ono što je

najpotrebnije ljudskom biću i dao nam sve Božanske sile[16], obukao nas u silu s

visine[17], da bismo mi pobeđivali svaki greh koji nas napada spolja i iznutra, iz duše

naše, pobeđivali sve smrtno, sve užasno, sve strahotno, sve đavole. Da, zato je potrebno

biti naoružan sveoružjem Božijim, jačati u Gospodu, veli Sveti Apostol Pavle[18]. I onda

smelo jurišati na neprijatelje naše duše, našeg spasenja, smelo jurišati na sve grehe, na

sve smrti, na sve đavole.

Zato je Gospod i doveo Nebeske Sile u ovaj svet da nas one vode i rukovode, da nam

pomažu u našim borbama i našim bitkama, sa svima bezbrojnim legionima raznih

duhova, koji žele da nas odvoje od Gospoda Hrista. Neka bi Sveti Arhistratig Mihail bio

sa svima nama i svakome od nas; neka bi nas vaskrsao od svih greholjublja i od svih

strasti, vaskrsao od svih smrti i podario nam Istinu Večnu, a kroz nju Život Večni.

Amin.

NAPOMENE:

1. Jn. 1, 51







2. "Bog je postao čovek, da čoveka učini Bogom" veli Sv. Irinej, Sv. Atanasije i dr.

Sveti Oci. - Prim. uredn.

3. Mojc. 1,27

4. Mt. 12,48-50

5. Ef. 1,20

6. Ef. 6, 12

7. Ef. 6, 11

8. Ef. 6,13-18

9. Jn. 14,6

10. Jn. 14,6

11. Nekoliko reči nejasno na traci. - Prim. prepis

12. Otkp. 12,7-9; Lk. 10,17.

13. Jn. 15,22

14. Jn. 15,24

15. 1Kor. 6...

16. 2 Petp. 1,3

17. Lk. 24,49

18. Ef. 6,10-11

Beseda na Svetog Jovana Zlatousta


Današnje Evanđelje nam kazuje pravu istinu. Žena Hananejka, kćer njena i u njoj đavo,

a tako prisutan, tako očigledan da ona gubi sebe. Čula je da će doći Učitelj iz Nazareta u

njihove krajeve Tirske i Sidonske, ide k NJemu i izdaleka povika mu: "Gospode pomiluj

me, moju kćer vrlo muči đavo"[1]. Kako On ne skreće pažnju, On Svemilostivi Učitelj kao

da ne čuje vapaj ove nesretne majke i ne osvrće se na nju? Učenici pristupaju i mole Ga:

Otpusti je, vidiš kako viče za nama! Ti tolike bolesnike isceljuješ, mrtve vaskrsavaš. Šta je

za tebe isterati đavola iz kćeri njene? Spasitelj i dalje ćuti, samo dodaje jednu strašnu

reč: "Nije dobro uzeti hleb od dece i baciti psima"[2] ...[3] Jevrejski narod kome je Bog poslao

Spasitelja (smatrao je druge narode da su)[4] kao psi. Ona žena i dalje nastojava,

pripada Spasitelju, klanja se pred NJim i vapije: Gospode, pomozi! Ona već izjednačuje

sebe sa svojom ćerkom: Gospode, nema razlike između mene i moje ćerke. U njoj je

đavo, ali svu muku njenu više ja osećam nego ona. Pomozi! A On i dalje nastojava i veli:

"Nije dobro uzeti hleb od dece i baciti psima". - "Ali i psi jedu od mrva što padaju sa trpeze





Gospodara svoga", povika žena[5]. Spasitelj je to čekao. On je provideo i video njenu

veru, da će ona kazati jednu veliku i neobičnu istinu i pokazati ogromnu veru, kao retko

ko. Spasitelj onda reče: "O ženo, velika je vera tvoja, neka ti bude kako hoćeš. I ozdravi kći

njena od onog časa"[6].

Eto kada je čovek svemoćan! Kada, napadan nevoljama, nedaćama đavolima sa svih

strana, on ipak ima veru u Gospoda i nadu u NJega, i vapije kao Hananejka. I

nesumnjivo, takav čovek u tim prilikama i momentima, čuće ono što je Hananejka čula:

O, velika je vera tvoja, neka ti bude kako hoćeš.

Zašto je Gospod došao u ovaj svet? Došao je u ovaj svet, koji je bio pun - čega? Kaže

žena Hananejka: pun đavolje sile, pun đavola. Samo je Bog mogao očistiti ovaj svet od

nečistih duhova, zato je došao u ovaj svet. Zato je Spasiteljevo ime: Emanuil = S nama

Bog[7]. Kad je On s tobom, tamo je Bog. A bez NJega i mimo NJega, ko je s nama? Greh,

a kroz greh đavo. Samo dva puta daju se čoveku u ovome svetu: put života i smrti, put

Boga i đavola.[8] Mora svaki od nas ići jednim od ovih puteva: ili putem greha, ili

putem vrline. Gospod je došao u ovaj svet, Bog postao čovek, da bi pokazao koliko je

čovek odlutao u sva zla ovoga sveta, koliko se čovek izjednačio sa svim užasima ovoga

sveta, i sav postao rob đavolu. "Svaki koji čini greh rob je đavolu"[9], reče Spasitelj. Svaki!

A On je došao u ovaj svet da nas oslobodi robovanja đavolu. Da nas nauči služiti Bogu.

Da nas nauči Bogom živeti u ovome svetu. Nemoj misliti da je teško živeti Bogom u

ovome svetu. Kao što je lako kroz grehe živeti đavolom u ovome svetu, još je lakše

živeti svakim dobrom Božijim u ovome svetu.

Pogledajte šta se zbiva posle dolaska Gospoda Hrista u ovaj naš zemaljski svet, šta se

zbiva sa nama ljudima, kakvi se sve ljudi javljaju u ovome svetu? Eto, jedan veliki

Zlatoust koga danas slavimo, Sveti Otac čudesan i divan, ravan Apostolima po

podvizima i po Blagovesti koju javlja svetu. Evanđelist i tumač Evanđelja; Mučenik,

svršio mučenički u ovome svetu. Ali šta se dešava sa njim? NJegova duša je bila

ispunjena Gospodom. Nikakav raskoš, nikakve vođe ovoga sveta, nikakve moći ovoga

sveta nisu mogle savladati njega. Carevi i carice jurišali su na njega, on je stajao čvrsto

uz Istinu Hristovu, i sav živeo za nju, i umro radi nje u izgnanstvu. Zaista, videći njega i

njegov život, govori sebi: Evo dokaza, evo čoveka koji pokazuje da je Bog zaista došao u

ovaj svet, i da je dao različite sile ljudima da žive u dobru, u svakoj vrlini, u blagosti, u

dobroti, u krotosti, u trpljenju, u mučeništvu, u smirenoumlju. Evo dokaza: - Sveti

Zlatoust! Tako, svaki Svetitelj Božji nije ništa drugo nego svedok, svedok te najvažnije

činjenice, tog najvažnijeg događaja u istoriji sveta: da je Bog postao čovek, da je Bog

došao u ovaj svet da spase čoveka od greha, da spase čoveka još od nečeg strašnijeg i

najstrašnijeg u ovome svetu - od smrti. A spasavajući čoveka od smrti i greha, Gospod






je spasao ceo svet od đavola, te najmračnije i najstrašnije sile koja vojuje protiv čoveka.

Kad je Gospod u ovome svetu, ti si uvek jači od svakog đavola, nesumnjivo jači.

Jer mi hrišćani, veli Sveti Apostol Pavle, mi smo naoružani sveoružijem Božijim[10].

Nema oružja našeg koje đavo može pobediti. Mi, mi pobeđujemo stalno na ratištu

našem, a naš rat nije sa telom i krvlju, veli Sveti Apostol Pavle, nego je naš rat sa duhovima

zla i zlobe i zloće ispod neba[11], sa duhovima pakla, sa đavolima - to je naš rat! I od Boga

smo dobili sigurno oružje, najsigurnije oružje da pobeđujemo svaku zlu silu tim

oružjem. To je sam Gospod Hristos, NJegov Časni Krst, NJegovo Vaskrsenje kojim mi

pobeđujemo zaista sve što je smrtno u nama, i sve smrti oko nas i u svima svetovima.

Zato je Gospod došao u ovaj svet. Tog Gospoda i mi propovedamo, tog Gospoda

propoveda Pravoslavna Crkva, tog Gospoda propoveda današnji veliki Svetitelj Božji,

Sveti Jovan Zlatoust. Ništa lakše za čoveka u ovome svetu, nego pobediti greh, greh,

greh. Kada je Bog tu, kada je Bog u ovome svetu! Strašno je da nema Boga, da Bog nije u

ovome svetu, strašno bi bilo da Bog nije postao čovek. A kad je Bog postao čovek, onda,

On je dao sva sredstva, sve sile, sve moći, da pobedimo svako zlo u sebi, i svakog

đavola oko sebe, i u svetovima iznad sebe.

Žena Hananejka svedok je - čega? Svedok je sile Hristove: Neka ti bude kako hoćeš. Eto, šta

smo ti i ja ...[12] kada imamo veru u Gospoda Hrista, da će On najveće naše patnje i

najveće naše muke i najstrašnijeg našeg đavola oterati od nas, ako Mu se obratimo, ako

Mu se molimo, ako pripadnemo kao Hananejka NJemu, ako smo uporni u svojoj veri.

On često proba našu veru kao što je probao Hananejkinu. (Gospod je dopustio da ljudi

vide ženu Hananejku)[13] kako zapomaže i jauče za NJim, ...[14] da proba našu veru, da

proba našu volju, da vidi jesmo li jaki u našoj veri, ili smo samo koristoljubci, koji žele

da u samom momentu iskoriste Gospoda Hrista kao Boga i da ...[15]

NAPOMENE:

1. Mt. 15, 22 - 28

2. Mt. 15,26


4. Reči, nečujne na traci, dodate u zagradi po smislu. - Prim. uredn.

5. Mt. 15,27

6. Mt. 15,28

7. Mt. 1,23; Ic. 7,14.

8. 5 Mojs. 30,15 i ranohrišćanski spis Didahi 1,1.







9. Jn. 8, 34

10. Ef. 6, 11-18

11. Ef. 6, 12


13. Par reči nejasno na traci, dodate u zagradi po smislu. - Prim. uredn.


15. Zbog nedostatka trake, beseda nije snimljena do kraja. - Prim. prepis.

Beseda 1. na Vavedenje Svete Djeve Marije


sadržaj

Evo svetog i velikog Praznika Vavedenja. Vavedelje - uvođenje u hram Presvete Djeve

Marije. Kada je navršila tri godine roditelji su je po obećanju odveli u sveti Hram

Jerusalimski. Doputovali su iz Nazareta sa srodnicima i svečano je uveli u Hram Božji

da ispune svoje obećanje. I Sveti prvosveštenik Zaharija, otac Svetog Jovana Preteče,

primio je i uveo u sveti Hram Presvetu Djevu Mariju, uveo je i u najsvetiji deo toga

Hrama, u Svetinju nad svetinjama, a u taj deo niko nije smeo ulaziti osim

Prvosveštenika, i to jedanput godišnje[1]. Tako je to bilo u Starom Zavetu. Ali Sveti

Zaharija, obuzet Bogom i po naređenju Božjem uveo je Svetu Djevu u taj najsvetiji deo

Hrama, u Svetinju nad svetinjama. I Sveta Djeva je provela i proživela devet godina pri

Hramu Jerusalimskom.

Zašto mi danas praznujemo taj Praznik? Zašto Sveta Djeva da ne bude kod kuće svoje,

nego su je roditelji odveli i predali Hramu da tamo raste, da tamo živi? Šta je to, braćo?

To je svima nama velika tajna, tajna svetoga vaspitanja, svetoga vaspitanja. Kazana nam

je sva tajna radi čega je čovek stvoren i šta treba od sebe da uradi, zašto se deca rađaju

na ovaj svet i kako treba njih vaspitavati. Eto, Presveta Djeva Marija devet godina se

vaspitavala u Hramu, i dovedena u Hram, kako se veli u crkvenim knjigama, da se sveto

vaspita, da dobije sveto vaspitanje. A šta to znači? Da osveti dušu, da osveti srce, da

osveti um, da osveti volju, da osveti celo svoje biće? Jer čovek je zato sazdan da bude

svet, jer volja je Božija, veli Sveti Apostol Pavle, svetost vaša[2]. To Bog hoće od nas: da se

osvetimo, da se posvetimo, da život naš bude svetinja. Kako? Eto, onako kako je to

pokazano u Svetoj Djevi Mariji. Ona je živela pri Hramu, provela dane u molitvama, u

postu, u čitanju Svetoga Pisma, u predenju i ručnim radovima; i tako radeći i tako živeći

punih devet godina, Ona je osvetila svoju dušu, osvetila svoje srce, svoje biće, toliko



osvetila da se udostojila postati Majka Boga Živoga, postati Presveta Bogorodica, i time

ispuniti svu Božju volju o NJoj i o rodu ljudskom. U današnjem divnom troparu, glavnoj

pesmi posvećenoj Svetoj Bogorodici, veli se da se u NJoj ispunilo spasenje, ispunio se

Spasiteljev domostroj spasenja.

To je ono što je Gospod hteo da učini sa celim rodom (ljudskim), najpre je učinio sa

Presvetom Bogorodicom: spasao Je od greha, potpuno očistio od greha, od smrti i od

svega demonskoga, i pokazao kakvo treba da bude ljudsko biće koje može postojati u

ovome svetu. Zato je Presveta Bogorodica iznad svih Heruvima i Serafima po čistoti, po

bezgrešnosti bića Svog, po svetosti Svojoj. Eto šta je sveto stanje: ono je Presvetu

Bogorodicu pretvorilo u Hram Božiji, u Živi Hram Božiji. Sva Ona postala je služba

Bogu, celo biće NJeno - i u duši NJenoj i u telu NJenom stalno se prinosila molitva Bogu,

i Ona je stalno služila Bogu. Tako je život NJen ustvari bio Bogosluženje. Tako je sveto

vaspitanje dalo Svetu Bogorodicu.

Danas, braćo, u svetu postoji velika pometnja oko toga šta je vaspitanje i šta je cilj

vaspitanja. Namučili se evropski umovi, takozvanim naučnicima, profesori, učitelji,

nastavnici - sve je to manje više odbacilo ovaj blagosloveni cilj vaspitanja; odbacili su

sveto vaspitanje i predlažu nam čoveka kao potomka majmunovog: čovek je postao od

životinje!... Odbacili su sveto vaspitanje. Pogledajte kako su ljudi podivljali danas!

Pogledajte kakva se zla čine, kakvi zločini, kakvi gresi, i to mirne duše, mirne savesti.

Krade se, pljačka se, (a) uzbuđenja nema. Ako smo životinje, zašto da ne živimo

životinjski?! Ko nam to može zabraniti!? Ako savesti nema, ako Boga nema nad

nama...[3]

Radi čega je čovek, šta je cilj vaspitanja? Gospod Hristos je kazao, kazao je Tvorac

čoveka, Onaj Koji je stvorio čoveka, Gospod Bog, On je kazao šta je cilj vaspitanja. Šta je

cilj, braćo, vaspitanja? Bog je stvorio čoveka sa bogolikom dušom, sa slikom Božijom u

duši, živom slikom[4]. Radi čega? Da se čovek usavršava i da ispuni sebe Bogom, da

postane bogolik, da postane bogosličan. Eto, to je cilj vaspitanja. To je cilj vaspitanja koje

je Bog odredio čoveku, koje je odredila Crkva Hristova, Sam Gospod Hristos, Bog Živi i

Istiniti Koji je došao u ovaj svet. On je objavio i naredio svima nama: "Budite savršeni kao

što je Otac vaš Nebeski savršen"[5], kao što je Bog savršen. Eto cilja vaspitanja.

Ti, ti si čovek, sazdan si od Boga. Radi čega? Da iz sebe izradiš i izgradiš savršeno biće

koje će ličiti na Boga. Zato je Gospod Hristos Sav Bog i došao je u ovaj svet i postao

čovek, ispunio ljudsku prirodu Božanstvom Svojim da pokaže da je to cilj čovekovog

života u ovome svetu - da i dušu i telo ispuni Bogom[6]. I dušu i telo da ispuni Bogom.

A najbolje i najpotpunije sredstvo za to jeste Sveto Pričešće, jer Sveto Pričešće jeste Sav

Gospod Hristos. Hleb i vino pretvaraju se u telo i krv Gospoda Hrista i mi, pričešćujući





se NJime, primamo vascelog Gospoda, ispunjujemo se NJime da bismo živeli NJime u

ovome svetu, živeli Božanski, živeli po svetim zapovestima Božijim, po svetim vrlinama

evanđelskim. Eto, radi čega je čovek stvoren, eto šta je cilj vaspitanja.

Gospod nam je kazao, radi toga i osnovao Crkvu Svoju da nam u Crkvi da sva sredstva

pomoću kojih ćemo mi ostvariti taj cilj našeg vaspitanja, sredstva koja će nas učiniti

bogosličnima, koja će nas učiniti Hristovima, da ličimo na Gospoda Hrista, da

postanemo kao On[7]. Šta je naredba, kako se veli u Svetom Evanđelju: da hodimo kao što

je On hodio[8], On Gospod Hristos dok je bio na zemlji? Eto cilja vaspitanja! I kad se taj

cilj ostvaruje, šta se zbiva sa čovekom? Čovek se osvećuje!

Gle, ti si na molitvi, a šta je molitva? Molitva je sveta vrlina koju je Gospod Hristos dao

rodu ljudskome. Čovek stojeći na molitvi Bogu, u isto vreme ispunjuje se s neba

Božanskim silama, Božanskim silama koje ispunjuje dušu, i tako čovek postaje sveti

posle svake iskrene molitve Bogu. Šta je sveti post? Sveto sredstvo da se postigne to isto.

Svetim postom u dušu svoju s neba spuštamo nebeske Božanske sile da osvetimo sebe.

A šta je sveta ljubav evanđeljska? To isto. LJubeći bližnje svoje po svetoj evanđeljskoj

ljubavi, mi ustvari osvećujemo svoje biće. To isto daje sveto milosrđe, trpljenje, krotost,

smirenost. Sve su to, braćo, Božanske sile, vaskrsne sile koje nam s neba u dušu unose

Božanske sile, vaskrsne sile koje nam s neba u dušu unose Božanske moći, da u ovome

svetu živimo tvoreći zapovesti Gospodnje, živeći po Hristu Bogu, živeći u NJemu

Samom[9]. Eto, to je cilj vaspitanja hrišćanskog, to je cilj svakog ljudskog bića u Aziji,

Africi, Evropi, jer je jedan Tvorac svih ljudi.

Zato je Gospod Hristos došao u ovaj svet da nam pokaže šta je savršen čovek i da nam

da sredstva da postignemo i sami i dostignemo savršenog čoveka u meri rasta visine

Hristove[10]. Zato je i dao Svetu Crkvu sa Svetim Tajnama, a u njima Božanske moći i

sile pomoću kojih čovek osvećuje sebe i prosvećuje sebe. Zato je veliki današnji Praznik,

koji nam kazuje tu najglavniju dužnost našu, uvek proslavljan u Crkvi od starine. I mi

njime danas dobijamo pravi pogled i pravo znanje o tome: šta je vaspitanje, i ko je

vaspitač u ovome svetu, i ko je nastavnik. Ko je pravi nastavnik, učitelj ovoga sveta?

Gospod Hristos - jedini Vaspitač ovoga sveta, a posle NJega i kraj NJega Presveta

Bogomajka.

Ona je glavna Vaspitačica rada ljudskog. Pokazala je na Sebi šta je to savršeno ljudsko

biće, i zato - Ona je primer i ugled svima nama. Zato je Ona naša Nastavnica, naša

Učiteljica i naša glavna i večna Vaspitačica da nas vodi putevima Gospodnjim; da nas

vodi putevima vršenja zapovesti Gospodnjih; da nas vodi iz vrline u vrlinu, iz jedne

svete evanđelske vrline u drugu svetu evanđelsku vrlinu, iz vere u ljubav, iz ljubavi u

nadu, iz nade u molitvu, iz molitve u post, iz posta u milosrđe, milostivost i sve ostale





evanđelske svete vrline. Ona je ta Vaspitačica, a za NJom, poput NJe, i svi Svetitelji

Božiji. To su glavni Vaspitači rada ljudskog, Svetitelji Božiji. Svi su oni ponovili

Evanđelje Hristovo u sebi, svi su oni ispunili sebe Božanskim silama, poput Presvete

Bogomajke Bogorodice. Zato su oni glavni Vaspitači rada ljudskog, glavni Učitelji rada

ljudskog; nepogrešivi vaspitači koji čoveka pretvaraju u Svetitelja, bludnika i bludnicu

pretvaraju u Svetitelje. To su glavni Vaspitači naši - Svetitelji Božiji.

Gle, dok je Sveti Sava bio glavni Vaspitač Srpskoga rada, Srbi su bili sveti narod, Božiji

narod. Otkako su Srbi u većini odbacili Svetoga Savu, šta postadoše? Krdo, krdo, krdo,

...[11] da Crkvu NJegovu odbacuje, da se NJega ne seća, jer su hramovi Božji prazni,

prazni skoro svake nedelje i svakog praznika. Šta se zbiva sa srpskim ljudima, sa

srpskim čovekom? Izdali Hrista, izdali Hrista, izdali dušu svoju i sebe! Ne izdaješ ti

Hrista kada ne dolaziš u hram i ne moliš se Bogu i ne postiš i ne živiš po Evanđelju.

Sebe izdaješ! Hristu naškoditi ne možeš, ali dušu svoju upropašćuješ. Kuda je vodiš,

kuda? Zastraniše, zaslepiše, raspametiše se. Stide se da Hrista ispovedaju. Odriču Ga se

mnogi i mnogi. Srpskom zemljom hodi muka za mukom, Srpskom zemljom hodi

pomor za pomorom, pokolj srpskih duša, eto šta biva sada širom nesrećne Srpske

zemlje, zemlje Svetoga Save, Simeona Mirotočivog, Svetog Patrijarha Varnave, Svetog

Vladike Nikolaja Žičkog. Srpska zemlja, užas za užasom udario na nju, ginu srpske

duše u neverju, ginu u bezverju, ginu u maloverju, ginu od vradžbina. Srbi zaboravili

Crkvu, koja ima sve lekove za sve grehove. Od vračare do vračare Srpkinje i srpske

žene jure, i nesrećni muškarci od demona traže lek za svoju dušu, od đavola! Ko je vaš

vaspitač, ko vas vodi i rukovodi? Ne znaš, nesrećni Srbine, da se prekrstiš kada prođeš

pored hrama. Kakav pakao spremaš sebi, kakvu večnu muku?!

Hteo to ili ne, tvoja duša ide iz ovog u onaj svet. Ti je nisi stvorio, Bog je nju stvorio

besmrtnom. Moraš mreti jednoga dana i onda ćeš tek videti, ali kasno, da je Evanđelje

Gospoda Hrista istinito, od početka do kraja, i da je On zato došao u ovaj svet da dušu

našu osveti, prosveti, nauči Večnome Životu u Carstvu Nebeskom. Tad je sve kasno,

sve kasno i prekasno, brate. Zato, dok si na zemlji, dok ti se omogućuje da slaviš

Presvetu Bogomajku i Svetitelje Božje, da praznuješ Praznike velike i svete, da postiš, da

se Bogu moliš, da milostinju činiš, požuri, pohitaj, da život tvoj bude neprekidna služba

Bogu, neprekidno Bogosluženje, da neprekidno služiš Bogu i bližnjemu. Tome te poziva

Hristos! Da ljubav tvoja prema ljudima bude sveta, ne koristoljubiva, nego sveta i čista,

a Crkva Hristova samo tome i uči: kako ljubiti Boga i bližnjega svoga. Sve su drugo laži,

sve urliče demon do demona u ovome svetu koji huli na Crkvu Hristovu.

Šta vam je Crkva dala, Srbine nesrećni - šta? Sve same Svetitelje, Pravednike, Mučenike,

što ginuše za Krst časni i Slobodu zlatnu. A vi! a vi! a vi? Vi hule bacate na nju, vi

ismevate nju... Avaj, teško vama! Teško vama, šta vas čeka! Malo je zemljotres u


Skoplju, malo je poplava u Zagrebu; potop ognjeni doći će na vas ako se ne pokajete. Šta

mislite, jeste li vi gospodari ovoga sveta, gospodari sunca, gospodari neba? Eto,

otključao Gospod nebo i zasipa Srpsku zemlju kišama i kišama i kišama. Hajde, gde su

vaše sile, gde su vaše moći, vaši univerziteti, vaše fabrike, vaši avioni? Srbine, seti se da

je u ovome svetu Kralj i Gospodar i Domaćin - Bog, a čovek, onda je moćan i silan kada

služi Bogu. Takav je Sveti Sava bio, takvi su veliki Svetitelji Srpski bili, svi pravednici

Srbi. A ti odbacio Boga - šta očekuješ, šta očekuješ od neba, šta od sunca? Jednoga dana

može da te sprži to sunce, jednoga dana može da te sledi led pod naukom ljudskom. O

bede, o nesreće, o nedaće! O nedaća koje jure na Srpski rod, a Srbi se ne brane ni

molitvom, ni postom, ni Evanđeljem Hristovim.

O Gospode, o Presveta Bogomajko, pohitajte, pohitajte srpskome čoveku i razbudite

nas, nas zaspale u gresima, nas zaspale u neverju, maloverju, u bezverju. Udarite nas

čudima, udarite nas užasima, udarite nas strahotama da se razbudimo, da verujemo u

Gospoda. Da se razbudimo na pravi cilj svoga života, da znamo, da saznamo da smo mi

stvoreni da sebe ispunimo Božanskim silama, da živimo po Božanskim zakonima, i da

iz sebe izgradimo bogoslična bića. O, Sveta Presveta Bogomajko! Ti nas vodi i rukovodi,

Ti nam budi glavna Vaspitačica sa svima Svetiteljima, sa Svetim Savom i ostalim

srpskim Bogougodnicima. Ti nas vodi i rukovodi da nas smrt ne bi harala, da se pokolj

srpskih duša obustavi, da jedanput i Srbi vaskrsnu iz svih smrti, i da služe Jedinome

Istinitome Bogu u svima svetovima, Gospodu Isusu Hristu, Kome Ti jedina vodiš,

Bogomajko, sa svima Svetiteljima. Amin.

NAPOMENE:

1. Jevp, 9,3,7

2. 1 Col. 4,3s

3. Misao naglašena i kod Dostojevskog: Onda je sve dozvoljeno! - Prim. uredn.

4. Mojc. 1,27; 2,7

5. Mt. 5,48

6. Kol. 2,9-10.

7. 1 Jn. 3,2

8. Ef, 5,2; 1 Jn. 2,6

9. 1 Jn. 4,9

10. Ef. 4,13




sadržaj

Nije li sunce ogromno kandilo, koje je Gospod upalio u "ovome svetu, koji je On stvorio

kao hram? Nisu li zvezde svećice, koje je Gospod upalio da bi mi ljudi kada sa zemlje

pogledamo, pomislili: šta je naša dužnost u ovome svetu? Da Gospoda slavimo! Gle,

zvezde kao sveće plamte da bi se ja i ti, i svi ljudi, neprekidno molili Gospodu. Kako je

čudesan svet! Mesec, i sve što je na nebu, gle, kakav divan ikonostas! Sve radi to da nas

male ljude sa zemlje podseti na Boga, da nas pokrene na molitvu, da mi osetimo da je

Gospod stvorio ovaj svet kao hram, kao hram, a život u njemu kao bogosluženje, a ljudi

u ovome svetu u ovome hramu - kao bogoslužitelji. Radi toga je, braćo, Bog stvorio ovaj

svet: da naš život bude neprekidno bogosluženje, a da mi budemo neprekidno revnosni,

plameni bogoslužitelji.

Zemlja - koliko raskoši i bogatstva na njoj! Kakve ptice, životinje, kakve biljke, sve to u

ovom hramu Božijem, sve to da nas podseti da je naš život - šta? - Zahvalnost Bogu! Sve

je to od Boga, sve je to Božije, ništa naše u ovome svetu. On - glavni Domaćin! On -

glavni Gospodar! Ako samo malo stegne nebo nad zemljom, suša nas sprži i popali, i mi

jaučemo. Ali, On je sve to stvorio da nas podseti na Sebe, na NJega, a ovaj svet je

stvoren da bude hram Slave NJegove. A mi ljudi, šta smo načinili od ovoga sveta?

Pretvorili smo u idolište, u đavolište. Čime? Kako? - Grehom. Jer greh služi samo

đavolu, ne Bogu. Grehom mi smo ovaj hram Božiji pretvorili u nehram. Mi jadni, bedni

ljudi: umesto da služimo Bogu, gresima svojim mi smo počeli da služimo đavolu, i tako

smo život svoj, koji treba da bude bogosluženje, pretvorili u đavosluženje. I ljudi

umesto da budu bogoslužitelji, postali su đavoslužitelji. Kakva strahota, kakav užas!

Radi čega nas je Bog stvorio, a šta su ljudi načinili od ovoga sveta i od sebe, i od sebe?

Zato je, braćo, Gospod i došao u ovaj svet. Zato je Sin Božiji postao čovek. Zato se na

Božić rodio, da ovaj svet osveti, da ovaj svet očisti od greha, od tame, od mraka, od

smrada, od prljavštine; da zablista ovaj svet kao hram Božiji i da ljude trgne; i da ljude

osveti, da ljude prosvetli, da im pokaže da su oni stvoreni da budu bogoslužitelji, ne

đavoslužitelji; i da su oni stvoreni da sav život njihov na zemlji bude bogosluženje, a ne

đavosluženje. I Gospod je to učinio, kako? Crkvom Svojom, osnovavši Crkvu u ovome

svetu. Crkva, gle! To je najudobniji Hram koji obuhvata sve svetove Božije, i Anđele i

ljude, najčudesniji i najsvetliji Hram. A život po Evanđelju sav je bogosluženje. I dao joj

Sveto Evanđelje, Crkvi Svojoj. Eto, Gospod dao nam je sva sredstva, sve sile koje su

potrebne čoveku da mi svoj život pretvorimo od đavosluženja u bogosluženje; da ne

služimo đavolu nego Bogu, i da svaki od nas bude poletan, ognjen, plamen

bogoslužitelj, mesto da bude bedni i jadni đavoslužitelj.

I kako čudesan raskošan primer: da sav život čovekovog bića može biti služenje

neprekidno, evo imamo u Presvetoj Majci, Presvetoj Bogorodici, Koja nam je Gospoda

Hrista rodila. Udostojila se da rodi NJega - kako? Jer je sva živela u Hramu, sva živela u

Crkvi Božijoj, sav je NJen život bio bogosluženje. Ona je u trećoj godini dovedena u

Hram i ostala u Hramu devet godina da se tu vaspitava, da tu raste, da tu živi. I sav

život NJen u Hramu velikom Jerusalimskom, gde su bile naokolo ogromne zgrade,

tremovi, gde su bili domovi za decu, devojčice, tu se i Ona i dan i noć podvizavala,

provodeći vreme u postu, molitvi, bdenju, u smirenosti, krotosti i svima svetim

vrlinama. Tako je Ona dušu svoju očistila, svu očistila, i javila se kao jedina Bezgrešna i

udostojila se da rodi Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista.

I danas, danas je veliki i svetli Praznik Vavedenje, tj. veliki Praznik uvođenja Presvete

Bogomajke u Hram, gde je i ostala devet godina, da se vaspitava i da služi Bogu.

Radi čega je čovek? Šta je vaspitanje? Šta je cilj vaspitanja? Da čovek služi Bogu i da živi

radi Boga - eto, to je cilj čovekovog postojanja u svetu. A mi? Gde smo mi danas sa

našom školom i našim vaspitanjem? Čemu uče vašu decu po školama? Čemu po

ulicama? Čemu, čemu? Đavolu! Da se gazi sve što je Božije, da se gazi sve što je

Hristovo! Vaspitanje, obrazovanje u današnjim školama: ne smeš Hrista da pomeneš,

"Hristos izmišljotina", to, to! To đavo i hoće, da ne bude Boga u srcu čovečijem, da ovaj

svet ne bude hram Božiji, da ovaj svet bude ludnica đavolova. I jeste postao ludnica. Zar

ne vidite, zar ne gledate kako narod za narodom ludi, kako svi poleteli, svi grabe, sve

traže, sve otimaju, sve im je malo!... O avaj, viče i viče jadan narod, daj meni... O avaj -

ovo je moje! Ne, ovo je krevet moj; ne, ova njiva je moja; ne - tvoja. Šta je ovaj svet

postao? Đavolište, đavolište! Jer, čemu nas uče, čemu uče? Čemu Evropa uči? Da ovaj

život treba da bude bez Hrista, bez Boga. Da! Eto, i ovaj život se pretvara u šta? U

ludnicu! U ludnicu! Ustali svi na svakoga i svi na sve! Svima je malo, i sve im je malo, a

ovaj bogati raskošni svet Božiji, ovaj hram Božiji kako je veličanstven, kako bogat za

svaku dušu sa svim Božanskim silama! Samo otvori dušu svoju Bogu a ne đavolu,

isteraj greh iz sebe, isteraj poštovanje prema đavolu, isteraj samoljublje iz sebe.

Svi se zadaviše, svi, samo misleći na bogatstva zemaljska, na blagostanje, na rude, na

fabrike... A duša, a duše, - šta je sa njima? Gde je duša evropskog čoveka? Gde su duše?

Sve se razmilelo u slasti i strasti ovoga sveta, u uživanjima ovoga sveta. Sve se duše

izgubile, pojurile, posunovratile u zadovoljstva. Malo je zadovoljstva, malo je uživanja

ljudima, dajte što više! I sve se radi, i sve se čini, sve se troši, sve da se priredi ljudima

što više zadovoljstva; a to znači: pokolj duša! Duše umiru i ginu. Hiljade i hiljade,

milioni duša umire u uživanjima, đavoljim uživanjima, u strastima i slastima ovoga

sveta. A Gospod Bog je došao u ovaj svet, dao nam Božanske sile, da mi možemo

savladati svaki greh, svaku strast, svako zlo, svakog đavola i da ispunimo duše svoje

Božanskim silama, da ispunimo duše svoje Božanskim radostima, da ispunimo duše

svoje Večnom Božanskom Istinom, Večnom Pravdom Božanskom, Večnim Darovima

Božanskim, Večnom LJubavlju Božanskom, da ispunimo duše svoje svim bogatstvima

neba, jer je Bog sišao u ovaj svet i doneo nam sva bogatstva Neba. A mi ljudi? O,

kukavni slepci! Jurimo samo za slastima i strastima ovog sveta.

Šta je to što daje danas hrišćanska epoha? Mi hrišćani, i ja i ti, kako ćemo život svoj

pretvoriti u neprekidno služenje Bogu? Kako ćemo i ja i ti ispuniti zadatak, glavni i

jedini zadatak, koji nam je Gospod postavio stvorivši nas kao ljude? Mene je stvorio kao

čoveka, radi čega? - Da NJemu služim, da život moj bude neprekidno bogosluženje; da

ja čovek, pretvorivši se u Anđela, danonoćno služim Gospodu. Čime, kako? Molitvom,

postom, bdenjem, svakim dobrom koje učinim, svakom dobrom mišlju, svakim čestitim

pogledom, svakom lepom rečju, jer Gospod sišavši u ovaj svet naučio nas je kako ćemo

svoj život pretvoriti u neprekidno služenje Bogu.

Šta je Sveto Krštenje, pomoću kojeg ja i ti postajemo članovi Crkve Hristove, postajemo

hrišćani? Po učenju Svetog Evanđelja Hristovog, Krštenje, to je oblačenje u Gospoda

Hrista[1]. Krstiš se, ti oblačiš se u Gospoda Hrista, ti daješ zavet da živiš po Bogu i u

Bogu u ovome svetu, da služiš neprekidno Bogu. Kako? Kroz Svete Tajne i svete vrline:

verom, molitvom, postom, bdenjem i svima drugim svetim vrlinama služiš Bogu. Ali,

brate moj i sestro moja, pa ti ne služiš Bogu! Služeći Bogu, ti služiš sebi - to Gospod

hoće. Nije NJemu potrebna od mene i tebe, crva i stenice, hvala i slava. Šta ću ja

doprineti slavi Božijoj? Šta ćeš ti doprineti slavi Božijoj? Ma koliko hvalio Boga, ti sebi

doprinosiš, ti sebe spasavaš od greha, spasavaš od zla, spasavaš od đavola. Služeći

Bogu, ti sebi stičeš Carstvo Nebesko, osiguravaš sebi Raj i Večni Život. To znači

bogosluženje, ustvari to je čovekosluženje.

Ko Bogu služi sebi služi, i svojoj večnosti služi, svome večnom čoveku u sebi služi,

svome besmrtnome čoveku u sebi služi. Tako sav trud, koji mi ulažemo da služimo

Bogu u ovome svetu, mi hrišćani, trud je ustvari koji mi ulažemo da služimo sebi,

svome večnom spasenju u ovome svetu. Ne drugome, nego sebi. Kada služiš bližnjemu

svom, kada prosjaku udeliš, kada siromaha pomogneš, ti ustvari sebi služiš, ti

osiguravaš sebi Carstvo Nebesko. Kada dušu svoju ispunjuješ molitvom, kada ti osetiš

da je ovaj svet hram Božiji, kada se ti smiriš pred Gospodom, kada osetiš i saznaš: gle,

pa ovaj svet toliko tajanstven, toliko čudesan, toliko divan, pa on je sav Božiji. Mi to

ljudi stvorili nismo. To je Gospod dao i meni i tebi. O dušo moja, o ume moj! Smiri se

pred Gospodom i reci: Gospode, Ti si sve, ja sam ništa! I gle, kada budeš tako počeo da


živiš u ovome svetu, ti ćeš osetiti beskrajnu milinu u duši svojoj. Ti ćeš osetiti umilenje u

duši svojoj. Radost što si čovek, radost što si hrišćanin. I zaista osetićeš da je Carstvo

Nebesko tvoje, i ovaj sav vidljivi svet hram Božiji tvoj.

Zato je Spasitelj dao evanđeljsku zapovest i izrazio to u Svojoj prvoj čudesnoj zapovesti

na Gori Blaženstva: "Blaženi siromašni duhom jer je njihovo Carstvo Nebesko"[2]. NJihovo.

Ti si na zemlji, hrišćanin si. Smiren si. Zahvaljuješ Bogu dan i noć što te stvorio kao

čoveka, što možeš da Mu služiš, što je stvorio Carstvo Nebesko za tebe i dao ti sva

sredstva. Ispunjavaš dušu tim smirenjem, gle ti si postao najveći bogataš u ovome svetu

- Carstvo Nebesko je tvoje. To su izrekla nelažna, sveistinita usta Svemilosrdnog

Gospoda Hrista: "Blaženi siromašni duhom, blaženi smireni, jer je njihovo Carstvo Nebesko".

Eto brate, eto sestro, u kakvom svetu Božijem živiš, svetu koji nudi sva bogatstva Neba.

Gospod došao kao u hram u ovaj svet, došao da nas učini neprolaznim bogatašima, da

sve nas obogati neprolaznim blagom. A mi, a mi? Često puta i, avaj, mnogo puta sve to

odbacujemo i zaboravljamo, šta je najveće u ovome svetu, šta je čoveku najpotrebnije u

ovome svetu zaboravljamo. Zaboravljamo to da je čoveku najpotrebniji Bog u ovome

svetu. A šta je to što čovek ima kao najdragocenije? Duša, duša! Zato je Spasitelj objavio

svima nama, svima ljudima svih vremena: "Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije, sav

svet, a duši svojoj naškodi, duši naudi"[3]. Čime će dušu iskupiti, ispraviti i popraviti?

Uzalud si postao gospodar i car svih svetova, ne samo male zemlje nego i Nebesa, ako ti

dušu greh poseti[4], ako ti duša tvoja živi u nepokajanim gresima. Čime ćeš se spasiti?

Nema ti spasenja dok ne pribegneš Bogu, dok NJemu ne kažeš rane svoje i On te isceli i

uvede u raskošno Carstvo Svoje. Da! Mi kroz nepokajane grehe služimo đavolu, a to

znači osuđujemo sebe same na večne muke, na pakao. Kao što, služeći Bogu, ti ustvari

služiš svome besmrtnom spasenju, tako služeći đavolu kroz svoje grehe i strasti, ti

služiš svojoj večnoj pogibiji, ti zidaš i praviš sam sebi večni pakao. Eto, to su nepokajani

gresi. I ovaj svet onda za tebe postaje đavolište, i postaješ onda đavoslužitelj, ne

bogoslužitelj.

Da, ogromna je sloboda i pred tobom i preda mnom, brate i sestro! Ti možeš biti u

ovome svetu i bogoslužitelj i đavoslužitelj. Biraj, biraj! Ili tvoj život da bude

bogosluženje ili đavosluženje? Ali znaj, služiš li kroz grehe đavolu, gradiš sebi večni

pakao; služiš li Gospodu Hristu kroz vršenje NJegovih svetih zapovesti, ti praviš

lestvice koje te uzvode u Carstvo Nebesko.

Nemoj reći: ništa je ova psovka koju sam danas govorio. Gle, kroz svaku psovku ti

služiš đavolu. Bog je stvorio jezik da kroz njega dobre reči govoriš, da Bogu služiš, da se

Bogu moliš i bližnje svoje tešiš i učiš. A ti, ti upotrebljavaš jezik za psovku. Kakva

služba đavolu! Ili ti kradeš i misliš: nije to ništa, ne vidi to niko. Gle, to je služba đavolu.




Ti put sebi putiš za pakao. Ili, ti si srebroljubac, za tebe je imanja sve i sva ovoga sveta:

tvoje njive, tvoj mal, tvoj tal, to ti je sve i sva. Ništa drugo ne vidiš, Boga se ne sećaš; ako

Ga se sećaš, setiš Ga se jedanput, dvaput, triput u godini, dođeš crkvi i misliš: gotovo.

E! Zar je to služenje Bogu?! Zar zato Bog je postao čovek, da Ga se ti setiš jednom u

nedelji, ili jedan put u mesecu, ili dva-tri puta u godini. Pazi, brate! Ne služiš ti NJemu

nego sebi. Ako se NJega retko sećaš, ti se sebe retko sećaš, svoga sebe se retko sećaš,

svoga Carstva Nebeskog se retko sećaš. Kuda će duša tvoja, kuda, kada izađe iz tela?

Avaj! Tako je svaki od nas dok se ne pokaje, dok ne omrzne greh svoj, dok ne izbaci

greh iz duše svoje, dok ga ne iščupa, (dok ne) položi veru u Gospoda da će on očistiti

dušu njegovu. Ako mi, hrišćani, ostanemo u svojim gresima, u svojim strastima - teško

nama! Mi onda ovaj život živimo kao neprekidno služenje đavolu kroz grehe, kroz

propast svoju.

Gle, vi ste svi danas došli da se pričestite, da primite u sebe Gospoda Hrista, Koji je

Sveto Pričešće ostavio kao svedočanstvo da je On zaista došao u ovaj svet i kroz Sveto

Pričešće, eto, hleb se pretvara u Telo Gospoda Hrista, a vino u Krv NJegovu, da bismo

živeli večno pričešćujući se, jer Gospod nam daje Život Večni Svetim Pričešćem. I ti

Svetim Pričešćem primaš Gospoda Hrista, primaš Boga - radi čega? Da život tvoj bude

danas, makar od danas, bogosluženje; da omrzneš greh svoj, da se potrudiš da izbaciš

svaki greh, da se pokaješ pred sveštenikom i pred Bogom, i da služiš

Gospodu Hristu vršeći NJegove svete zapovesti, živeći po NJegovom Svetom

Evanđelju. Radi toga je On došao u ovaj svet. A znaj: i od mene i od tebe tražiće On

odgovor na Dan Suda: šta si uradio sa Evanđeljem NJegovim u ovome svetu? On je to

doneo radi tebe i radi mene, u ovome svetu, da nas spase od pakla i greha. A mi živimo

po svojim željama, ćudima, po svojim zadovoljstvima, fantazijama, maštanjima... Božije

mudrosti se ne sećamo, Božije zapovesti odbacujemo. Da li kada nas kunu blagosiljamo,

kako je naredio Spasitelj? Da li činimo dobro onima koji nama zlo čine? Da li se molimo

za neprijatelje?[5] Da li služimo braći , da li ispunjavamo reči Božije?

Gle, naša duša je s Neba. NJoj je potrebna nebeska hrana, njoj je potreban nebeski

vazduh, njoj je potrebno nebesko piće, a sve to daje Gospod Hristos, sve to daje On kroz

Svete Tajne i svete vrline. I mi bogataši, mi hrišćani, ako smo pravi hrišćani, mi smo

neosiromašivi bogataši. Mi imamo tako bogate i sjajne učitelje i vaspitače da nas oni

sigurnim putem vode ka Bogu i ka Carstvu Nebeskom.

Eto, danas slavimo najsavršeniju i najuzvišeniju Vaspitačicu roda ljudskog, Presvetu

Bogorodicu - Bogomajku. Ona svim bićem Svojim, i sada na Nebu svim molitvama

Svojim, zastupa sve nas. Ona nas samo vodi i rukovodi ka Carstvu Nebeskom. Ona nas


neprekidno uči da život svoj pretvorimo i pretvaramo u neprekidno služenje Bogu, u

neprekidno bogosluženje, jer time mi neprekidno služimo sami sebi i svome spasenju.

O, neka nam Ona, Presveta, Preblagoslovena, Slavna Vladičica naša Bogorodica Marija,

sa svima Svetima, bude neprekidni Učitelj i Vaspitač svima nama, svakome ljudskom

biću, celom rodu ljudskom, eda bismo mi doživeli to da sav život svoj predamo

Gospodu Hristu, NJemu Jedinom Čovekoljubivom Bogu, NJemu Večnoj Istini, Večnoj

Pravdi, Večnom Životu našem u ovom i u onom svetu. NJemu preko Presvete

Bogorodice, Vladičice naše Bogomajke, Presvete Djeve Marije, neka je čast i slava, sada i


NAPOMENE:

1. Gal. 3,27

2. Mt. 5,3

3. Mt. 16,26

4. Možda: posedne. - Prim. prepis.

5. Mt. 5,44



sadržaj

Braćo i sestre moje, da nije Presvete Bogorodice ljudi bi davno, davno postali đavoli. Jer

da nije NJe ne bi bilo Gospoda Hrista u ovome svetu, ne bi bilo Spasitelja, Spasitelja od

greha, Spasitelja od smrti, Spasitelja od đavola i ljudi, ljudi koji su tako zavoleli greh i

slasti grehovne, da bi davno postali đavoli! Ali hvala NJoj, Presvetoj, Hvaljenoj,

Slavnijoj od Heruvima i Serafima, hvala NJoj dragocenijoj od svih bića stvorenih, što je

podvigom Svojim, bezgrešnim životom Svojim, očistila Sebe, udostojila Sebe da rodi

Gospoda Hrista, da rodi Boga, da bude Bogorodica, da da Spasitelja sveta! Bez NJe, ovaj

svet je bez Boga; bez NJe, ovaj svet je bez Spasitelja; bez NJe, ovaj svet pakao je od greha

i smrti i demona.

Rođen od Presvete Bogorodice Gospod je osnovao Crkvu da se u njoj spasavaju ljudi od

svakoga zla, od svakoga greha, od svake smrti, od svakoga đavola. I ona stoji

nepokolebljiva, ona neoboriva, Crkva Sveta nerazrušiva;[1] nerazrušiva ni od kakvih

Dioklecijana, Tamerlana, Hitlera, Nerona i svih ondašnjih i današnjih gonilaca Crkve

Hristove u ovome svetu. Gle, ona jača, jača od svih njih, Čudesnim Gospodom Hristom,

Pobediteljem smrti, Pobediteljem greha, Pobediteljem pakla, Pobediteljem Satane i svih

njegovih đavola. Da!

Eto, Gospod, Koga nam je Presveta Bogomajka rodila, Crkvu nam Hristovu dala. Da,

žena, - žena je uvela đavola u ovaj svet, ali i Boga! Žena Eva je uvela đavola u telo

ljudsko i pretvorila ga u hram đavola, ali žena - Presveta Bogomajka, uvela je u telo

ljudsko Boga, pretvorila ga u Hram Božji! I danas divne crkvene pesme bruje tom

divnom istinom: da je Presveta Bogomajka postala Hram Božji, Hram Božiji rodivši

Boga i Gospoda Hrista. Veli se u jednoj divnoj pesmi današnjoj za NJu: "Dnes

Bogomjestimij Hram Bogorodica privoditsja v Hram Gospodenj", što znači: "Danas

Presveta Bogorodica, Koja je smestila u sebi Boga, uvodi se u Hram Gospodnji". Još se

Ona naziva danas u crkvenim pesmama i molitvama: Živi Hram Božji! A kakva je odlika

hrama, braćo! Kakva je odlika hrama? Bogosluženje, neprekidno bogosluženje, eto to je

odlika hrama. A Bogu se neprekidno služi svetim mislima, svetim osećanjima, svetim

raspoloženjima, svetim delima, svetim postupcima.

Proveri sebe, proveravaj sebe, služiš li ti Bogu? Jesu li tvoje misli svete misli? Jesu li

tvoja osećanja - sveta osećanja? Jesu li tvoja dela - sveta dela? Jesu li tvoji postupci -

sveti? Da li ti kriješ neka tajna sramna dela? Gle, može biti da u očima ljudi, u ovome

svetu, izgledaš čestit i pošten čovek, a ti skrivaš u sebi bogzna kakve zmije, bogzna

kakve grehe, bogzna kakve tajne zla dela! Trgni se, ne služiš Bogu nego đavolu, jer

čovek samo svetim životom služi Bogu, a grešnim životom služi đavolu. Tvoja zavist,

gle to je tamjan đavolu; tvoj blud, tvoja preljuba - ti kadiš đavolu, ti služiš đavolu svim

bićem svojim. Tvoja zavist, mržnje, klevete, ogovaranje, psovka, pa to je smirna za

đavola, ti kadiš đavolu, služiš đavolu. Braćo i ljudi, trgnite se! Čoveče, pa ti si sazdan da

budeš hram Božji!

Presveta Bogomajka uvedena je danas u sveti Hram da živi u njemu, u trećoj godini

Svojoj, i živela je do dvanaeste godine Svoje u Hramu. Radi čega! Veli se u divnim

crkvenim pesmama današnjim: "Vospitatisja vo Svjataja Svjatih". Ona je dovedena u

Hram da se vaspita u Hramu, u svetilištu, u Svetinji nad Svetinjama, da se vaspita u

služenju Bogu! Kako se služi Bogu? Svim srcem, svom dušom, svom mišlju, svom

snagom! Tako je Presveta Bogomajka kao devojčica ušla u Sveti Hram Jerusalimski.

Svoju dušu čistila je neprekidnim molitvama, postom, čitanjem Svetih knjiga, slušanjem

sveštenika Božjih, učestvovanjem na bogosluženjima. Sav život NJen bio je očišćavanje

uznošenje bića NJenog, duše NJene iz ovoga u onaj svet. Sva se svetila i osvetila, sva se

čistila i očistila od svake i najtananije i najneviljivije nečistote duhovne i telesne. I tako


služeći Gospodu i Bogu neprekidno svim srcem, svom dušom, svom snagom, svom

mišlju, Ona je očistila Sebe, učinila Sebe bezgrešnom i udostojila se da postane Majkom

Božjom.

I mi hrišćani, mi smo zato hrišćani da svaki od nas bude hram Božji, živi hram Božji. To

što je Presveta Bogomajka - u najvećoj meri - dužni smo da budemo i mi! Gle, Sveti

Apostol piše hrišćanima: "Vi ste hram Božji, Duh Božji živi u vama", veli on[2]. Duh Božji

živi u vama! Pazite kome služite! Pazite, duh vaš, duh vaš ljudski, čovečanski neka se

sjedini sa Duhom Božjim, eda biste služili Bogu svom dušom, svim srcem, svom

snagom, svim životom svojim! Bilo je među hrišćanima i onda i danas grešnih ljudi, ne

samo grešnih ljudi nego i greholjubivih ljudi! Čovek od slabosti pada u grehe. Ima ljudi

koji su navikli na greh i neće da odstupe od greha i žele da ga ponavljaju. Strašno je to,

braćo, to je pogibija, to je pakao. Čovek sebi stvara večne muke na zemlji, stvara večne

muke sebi i u onome svetu. Zato Sveti Apostol Hristov veli: ,Jeste li vi, jesu li tela vaša

hram Božji, hram Duha Svetoga"? Pazite kako živite!

Gle, ti - ti psuješ - o! ti poganiš hram Božji. Ti preljubu činiš, o! smrad pred Bogom

raznosiš i razlivaš u hramu Božjem. A mi, mi smo pozvani da neprekidno služimo

Bogu, a služeći Bogu, braćo, mi NJemu ustvari ništa više ne dajemo nego što On ima; mi

služimo sebi, svome spasenju, služimo svojoj večnosti, služimo svojoj besmrtnosti,

svome Večnom Životu u onom svetu. Eto kako služimo mi služeći Bogu. I Gospod

Hristos, došavši u ovaj svet, došao je da nas ljude vrati Bogu, da nas ljude vrati

večnome čoveku, onome što je besmrtno i večno u svima svetovima - da nas ljude učini

večnim bićima. To, to daje samo On, Čudesni Gospod Hristos, i niko više u ovome

svetu. A mi imamo primer, najsavršeniji primer Hrama Božjeg u Presvetoj Bogomajci,

Presvetoj Bogorodici! Eto nam uzora. To što je Ona u najvećoj meri, neka se svaki od nas

trudi da postane hram Božji, po silama svojim i moći svojoj!

Ona, Ona je Sveta i Najsvetija Vaspitačica roda ljudskog. Bogosluženje jeste najbolja

škola, najbolja vaspitačica! To je fakultet, univerzitet nad univerzitetima, škola nad

školama: hram Božji, bogosluženje Božje, Gospod Hristos, NJegovo Sveto Evanđelje. Šta

je cilj, šta je cilj svetoga vaspitanja? Šta je cilj svetog bića čovekovog? Šta? - Neprekidno

služiti Bogu svim bićem svojim, služiti Mu svom dušom, svim srcem, svim umom,

svom snagom. I na taj način ti ovečnuješ sebe, ti obesmrćuješ sebe, ti osvećuješ sebe, ti

obožuješ sebe, ti oheruvimljuješ sebe, ti ohristovljuješ sebe, ti utrojičuješ sebe! Ti

postaješ večni sin Božji, postaješ brat Hristu, postaješ sunaslednik svih Nebeskih blaga.

Ti postaješ sin Božji po blagodati.[3]

Gle, čovek si hrišćanine! Hrišćanine, srce tvoje to je presto Božji, presto na kome ti

stalno žrtvuješ dušu svoju Gospodu Hristu. Priiosiš je na žrtvu. A savest, to je tamjan



kojim kadiš čudesnog Gospoda Isusa! Molitve, to je istina, ta osećanja tvoja neka budu

sveće koje gore pred Gospodom Hristom. Misli tvoje neka budu munje svetog života!

Pokajanje tvoje neka bude đakon duše tvoje! LJubav tvoja jevanđelska neka bude

sveštenik tvoj, a smirenje neka bude vladika. Eto, neka se tako u tebi vrši neprekidno

služenje Bogu. Ti si hrišćanin, ti si na to pozvan. I onda, onda osiguravaš sebi

blaženstvo, večno blaženstvo duši, večno blaženstvo i u ovome i u onome svetu. Tako i

ti, majko, i ti, oče, roditelji i braćo, vi deci svojoj osiguravajte to. To je najbolje

obezbeđenje, to je osiguranje, večno osiguranje čovečijeg bića i ličnosti. Gospod Blagi

Isus Hristos i NJegova Presveta Bogomajka Koja nam je NJega rodila.

Eto, mi danas i praznujemo taj veliki slavni Praznik, Praznik najboljeg vaspitanja,

svetog vaspitanja hrišćanskog, praznik svete škole hrišćanske, Hrama Božijeg. To je

jedina sveta škola u ovome svetu. Ima puno škola u ovome svetu, univerziteta; avaj! šta

se na njima sve ne uči! Kakve se sve zle nauke ne propovedaju tamo? Kakve zle teorije,

kakve sve zle misli, ideje koje porobiše, evo, Evropu, celu Aziju, Ameriku. Evropa,

Evropa, zle škole, škole bez Boga, škole bez Hrista, škole bez Bogomajke! Šta stvaraju te

škole? Zverove, zverove, koji sami ratove stvaraju i uništavaju rod ljudski, a obećavaju

blaga, obećavaju mir, obećavaju blagostanje, obećavaju bogatstvo svakome i svima a

svet zalivaju krvlju. Eto vam sveta bez Hrista, eto vam sveta bez Presvete Bogorodice.

Nisu li ljudi đavoli kada su bez Gospoda Hrista, kada su bez Boga, kada su bez Presvete

Bogomajke? Kako je strašno biti evropski čovek, biti najmudriji tehnolog, avionolog,

nebolog, a ovamo mračne demonske crne misli, crne ideje i takozvane crne teorije

njihove izvode se iz Evrope, i eto, mre, mre rod ljudski na svima kontinentima. Takva je

prosveta bez Boga, takvo je vaspitanje nesveto i vaspitanje bez Boga.

A mi hrišćani i vi hrišćani, braćo moja, mi imamo i moramo imati sveto vaspitanje, a to

je vaspitanje: služiti neprekidno Bogu svom dugaom, svim srcem, svim bićem. Jer

služeći NJemu služimo sebi; a tu, tu uvek naš nepobedivi Vođ, besmrtni i predivni Vođ,

jeste Presveta Bogomajka! Zato, eto, mi pravoslovni čudesne veličine služitelji Božji, mi

svakodnevnim molitvama svojim sav život svoj predajemo Gospodu Hristu: da ga On

vodi i rukovodi, da ga On obesmrćuje i oživljuje.

Vi čujete neprekidno divnu molitvu: "Spominjući Presvetu, Prečistu, Preblagoslovenu,

Slavnu, Vladičicu našu Bogorodicu i Prisnodjevu Mariju, sa svima Svetima, sami sebe i

jedan drugog i sav život svoj Hristu Bogu predajmo!"[4] I sav život svoj Hristu Bogu

predajmo! I sav život svoj Hristu Bogu predajmo, da služimo NJemu i ovoga i onoga

sveta! Amin!


NAPOMENE:

1. Mt. 16,18

2. Kop. 3,16

3. Gal. 4,47.

4. Prozbena jektenija na svim bogosluženjima. - Prim. uredn.



sadržaj

Evo svetog Praznika koji kazuje radi čega je Gospod stvorio ovaj svet i nas u ovome

svetu. Kakav je smisao ovog sveta - to nam kazuje Presveta Bogomajka današnjim

Praznikom. Ovaj svet je stvoren kao hram Božji, stvoren je da bude hram Božji. Stvoren

je ovaj svet da bude hram Božji, a ljudi stvorenja Božja u tome hramu. Eto, to je sav

smisao našeg života i našeg zemaljskog sveta. Presveta Bogomajka je danas uvedena u

sveti Hram, a veli se u divnim pesmama da je Ona sama bila Živi Hram, jer Bog je bio

sav u NJenom srcu i Ona je svim bićem svojim služila NJemu. Dovedena je u Hram da

se vaspitava u Hramu. To znači - šta? Da živi po zapovestima Božjim, da živi u molitvi,

u bdenju, u ljubavi, u opraštanju i svima drugim svetim vrlinama.

Nauk ovog divnog svetog Praznika za sve nas, šta je? Nauk je da i mi treba da ispunimo

ono radi čega nas je Gospodo stvorio, radi čega se spustio u ovaj zemaljski svet. I ja i ti i

svaki da slavimo Boga. Kako da služimo Bogu. Da vršimo NJegove zapovesti. On nam

je dao Svoje Evanđelje, dao nam molitvu, dao nam bdenje, dao nam post, dao nam

ljubav, dao nam milosrđe, dao nam Sveto Pričešće. Sve su to zapovesti Gospodnje da mi

živimo i služimo Bogu u ovome svetu i da budemo bogoslužitelji.

A mi ljudi hteli smo da izmenimo smisao ovoga sveta, to jest, mesto da ovaj svet bude

hram Božji, eto, čovek gura greh u ovaj svet i počeo je da služi - kome? Đavolu. Nemoj

misliti da jedna ljudska misao, ili tvoja psovka, ili tvoja mržnja u srcu prema nekome

nema u sebi đavola. Sav je đavo tu. I ti kroz mržnju, znaj da služiš đavolu. I kroz svaki

greh čovek služi đavolu. Ako zavidiš nekome, znaj da služiš đavolu. Gospod je došao u

ovaj svet da nas spase od toga. Da nam da sile i moći i da nas nauči kako da služimo

Bogu. Grehom se služi đavolu, a Bogu se služi vrlinom. Bogu se služi postom, Bogu se

služi bdenjem, milosrđem, ljubavlju i drugim vrlinama. I mi kao hrišćani nećemo imati

opravdanja pred Gospodom na onome svetu kad bude sudio, ako nismo ispunjavali sve

što nam je dao.

Čuli ste u divnim molitvama današnjim: "Ko mene jede, on u meni stoji i ja u njemu"[1].

Kad je Bog u tebi, šta treba da radiš? Da služiš NJemu neprekidno. Hrišćanin je onaj koji

primorava sebe na svako dobro[2]. Gle, psovka tvoja, a u tebi Gospod Hristos, ti koplje

zabijaš u NJegovo srce. Kad se posvađaš sa nekim, pomiri se brzo sa njim. Trnov venac

pleteš na NJegovoj glavi. Bog je u tebi. Ti si zato da NJemu služiš i ispunjuješ celo

Evanđelje živeći po zapovestima.

Mi nemamo opravdanja, ne možemo reći: Pa nismo znali, ne znamo kako treba da

živimo. Tu je Sveto Evanđelje Gospoda Hrista, tu je Presveta Bogomajka, Koja je takođe

ljudsko biće, od istog telesnog sastava kao mi. A gle, kakva svetlost, kakva čistota,

kakva uzvišenost, oličenje svih vrlina! Ona - sama molitva, Ona - ljubav evanđelska.

Kako se veli u jednoj divnoj današnjoj pesmi: "Ona nam je rodila Gospoda Hrista",

rodila nam je takoreći Spasenje. I zato Ona ima pravo da nam ne služi tj ne pomaže, ako

mi ne budemo izvršavali zapovesti NJenog Božanskog Sina. Ona nam je pokazala kako

treba da živimo u ovome svetu. Ona nam je sve ispunila, dala primer.

Ništa više Gospod Hristos nije mogao dati od onoga što nam je dao. Niko ne može dati

više od onoga što je dao Gospod Hristos čoveku, Istiniti Bog. Nema dobra koje možemo

zamisliti i izmisliti ja i ti, a da nam Gospod Hristos ne daje. Eto, On nam je dao - šta?

Najveće i najgrandioznije, najveće i najogromnije dobro. Pričešćujući se, pričešćuje se

Marko, Jovan, Petar, na otpuštenje grehova i na Život Večni! Pričešćujući se, mi

unosimo ono što je Božje u nas, sve što vuče ka Nebu u tebi i u meni. A Gospod daje

Život Večni. Svaki je čovek večno biće. I zato je Gospod i ostavio Sveto Pričešće da mi

kao večna bića živimo Bogom, da nam On da sile da služimo NJemu, u molitvi

NJegovoj, u postu NJegovom, u bdenju NJegovom, u milosrđu NJegovom. To je

Gospod dao nama došavši u ovaj svet.

Eto, to je hram Božji. Ceo svet je hram Božji, da bi svaki od nas postao hram Živoga

Boga. Sveti Apostol Pavle piše hrišćanima: Vi ste hram Božji, kroz Crkvu Hristovu[3]. To

je Evanđelje svakoga od nas. Ako mi nemamo Duha Svetoga u sebi, teško nama. Svi ste

hram Božji. Svi smo hram Božji, a ne hram đavolji. Zato je potrebno svakome od nas da

Duha Svetog drži u sebi, da ga ne izbacuje iz sebe. Kako? Gresima, nepokajanjem. Jer Bog

ne može da boravi u smradu. A čovek nepokajan, koji se ne seća da ispovedi svoje

grehe, da se pričesti, da istera iz sebe sve đavolje sile, ne može da stoji pred Gospodom.

Sveti Apostol piše hrišćanima i veli: Vi ste miris Hristov Bogu[4], miris Bogu. Živite po

svim NJegovim zapovestima. Celim svojim životom služite Bogu, da ceo život vaš bude





bogosluženje. Takav je život Presvete Bogomajke, Koju danas proslavljamo. Ceo NJen

život je bilo nepostidno[5] bogosluženje, neprekidna služba Bogu. Takav treba da bude

život svakog hrišćanina. Jer, šta ćemo raditi na onome svetu, i ja, i ti? Zato, da se ovde

molimo Bogu, da volimo bližnje, da činimo milostinju. Svaki od nas koji to ne čini, čime

će se baviti na onome svetu? Užasnom mukom, svojim gresima.

Seti se bogataša iz Spasiteljeve priče o bogatašu i Lazaru. "Kad je umro, veli se u

Evanđelju, zakopaše ga". A on živeo u ovom svetu, veselio se svaki dan. Umro je, a pred

njim Večni Život! Pa vidi Lazara ubogog u raju i moli Lazara, vrhom prsta svoga da mu

rashladi jezik od plamena[6]. I njegova duša je izašla iz tela onakva kakva je bila na zemlji.

On se nije starao da dušu svoju i telo svoje pretvori u hram Božji, nego je nepokajan,

nepričešćen, otišao iz ovoga sveta u onaj svet.Tamo Večni Život, tamo raj i pakao!

Kakva je duša? Duša puna grehova, duša puna svega što je pakleno. Gresi vuku u

carstvo svoje, vuku u pakao. Ne reci za njega da je preljubočinac i zločinac. On je samo

živeo lakomisleno. Živeo samo telu, po gozbama, u jelu i piću; i u onome svetu pakao,

jer je u duši njegovoj bio pakao. Duša se ne može u onome svetu izmeniti, može se

izmeniti u ovome svetu. Zato je Gospod došao u ovaj svet da nam da sva sredstva da mi

dušu svoju spasemo od greha, i da je očistimo od svih zala, i da se pripremimo za Život

Večni, za Raj.

Nekada su zemlju zasejali svetim zadužbinama naši Sveti carevi i kraljevi. U Srbiji su

dizali sve zadužbine, hramove, crkve Božje. Veli se da je u Srbiji bilo oko tri hiljade

manastira kad su Turci osvojili Srbiju. Na Kosovu od hiljadu manastira ostalo je posle

turskog ropstva (neporušeno) samo sto pedeset. Pored nas nehatnih i nemarnih,

Studenica, Hilandar - Lavre. Studenica - koji još manastir danas slavi Presvetu

Bogomajku. Cela zemlja je posvećena NJoj kroz svete zadužbine. A današnji Srbi? Pusti

su hramovi, puste zadužbine. Ni monaha, ni pobožnih ljudi. Crkve prazne praznikom,

prazne nedeljom. Šta je to?! Da se ismevamo svetinjama. Mislimo na naše telo, i

zemaljsko. A pred tobom i preda mnom - Raj i pakao. Kuda, kuda ću ja, kuda ti? To je

ono o čemu treba misliti. Mi svi smo misaona bića u ovome svetu. Čovek je vrlo ozbiljno

biće. Ozbiljno kao što je i Sam Gospod. I ti kao čovek imaj uvek u vidu, stvoren si po

liku Božjem, stvoren si od Boga da služiš Bogu. Živiš li lakomislenim životom, samo

brineš za hleb i jelo, i za odelo, i za bogaćenje pakao, jer je u duši tvojoj pakao.

Neka bi Presveta Bogomajka u dušama svakoga od nas porodila ljubav prema Gospodu

Hristu, porodila molitve k NJemu, da bi mogli živeti pobožnim životom u ovome svetu

i zaslužili Raj i Carstvo Nebesko. Bez toga, zamislite sebe kao bogataša iz priče o

bogatašu i Lazaru. Na onome svetu dockan će biti. Pokajanje je nama kao najbolji lek od

svakog greha. Mrziš li - On Gospod je dao ljubav. Grešio si i time služio đavolu, trgni

se, spašavaj sebe! Spašavaj dušu svoju kroz svete vrline, kroz molitvu, kroz post, kroz



milosrđe, jer život je vrlo ozbiljna stvar. Čovek je vrlo ozbiljno biće. Gospodu ćemo

odgovarati za sve što radimo u ovome svetu. I kao bića stvorena za Večni Život, šta

radimo u ovome svetu ako se ne pripremamo za Večni Život?!

Neka nam Presveta Bogomajka bude uvek u pomoći, da nas Ona vodi i rukovodi, i da

ljubavi i sile da služimo NJenom Božanskom Sinu, da služimo sebi i svome Večnom

Životu. Neka bi Ona bila naša Zastupnica i u ovom i u onom svetu, da služimo NJenom

Sinu Božanskom, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Jn. 6, 56

2. Misao Sv. Makarija Egipatskog, čiju je besedu s tim naslovom Otac Justin preveo

u Hrišćanskom Životu, 1925.

3. 1 Kop. 3, 16 :

4. 2 Kop. 2, 15

5. Možda: neprekidno. - Prim. uredn.

6. Lk. 16, 19 - 31



sadržaj

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Evo Praznika, braćo i sestre, koji nam kazuje šta je

Presveta Bogomajka, šta je Presveta Bogorodica. Današnji veliki Praznik kazuje nam da

je Ona odrasla u Hramu, odrasla u Crkvi, tvoreći i vršeći zapovesti Božije. Ona je

dovedena kao Devojčica u Hram, i ostala je sve vreme svoga detinjstva u Hramu; u

njemu učila moliti se Bogu, i molila se Bogu; u njemu se vaspitavala činiti i vršiti volju i

zapovesti Božije, čistiti dušu od svakoga greha, ne dati nikakvim sablaznima da

savladaju dušu i pripremati se za veliko delo rođenja Boga.

Ona je zaista Svojim životom u Hramu, svetim životom osvetila Sebe i načinila Sebe da

postane Prestol Božiji, da postane Majka Božija. Šta je uzvišenije od toga?! Šta je vrednije

u ovom svetu od majke i od oca, pogotovu kad ta majka treba da rodi Boga. Tako je

Presveta Bogomajka, živeći u Hramu, vaspitavala se, školovala se, i odškolovala se za

najveću dužnost, za najveću vrlinu - da nam rodi Spasitelja sveta.

Veli se danas u divnim pesmama da su NJu roditelji doveli u Hram, da se svešteno

vaspitava, to jest, da se sveto vaspitava, da tvoreći svete zapovesti Božije i sama postane

potpuno sveta. Veli se da NJu dovode u Sveti Hram roditelji njeni, da se blagodaću

vaspitava, to jest, Nebeskom višom silom. Da blagodaću upravlja Nebeska sila NJenim

srcem, NJenom dušom, NJenim mislima, NJenim raspoloženjima, celim bićem. Da se

greh ne kosne duše NJene, ni uma NJenog, niti misli NJenih, niti osećanja NJenih, ni

života NJenog. I zaista, Ona je postala izvesno Velika, izvesno Sveta. Svetija od Anđela,

svetija od Heruvima i Serafima, uzvišenija od njih. Ako je rod ljudski NJome proslavljen

više nego ma kim, osim Gospodom Hristom, Koji je postao čovek da čoveka osveti i

spase, a Ona rodila Spasitelja, zato je Ona i Sama, kako se veli u divnim pesmama, i

Sama postala spasenje sveta. Kako se veli u divnom troparu današnjem, glavnome

molitvenom pravilu: mi NJoj da kličemo i zahvaljujemo, što je Ona "ispunjenje Tvorčevog

domostroja spasenja", to jest, što je Ona postala sredstvo spasenja. Da nas Gospod grešne

spase, čega? Od najvećeg užasa: smrti, greha, đavola, pakla. I zaista, Ona je to učinila

rodivši Gospoda Hrista.

Šta je naš život ovde na zemlji? Radi čega je Gospod došao u ovaj svet? Radi čega je

Presveta Bogomajka postala Bogorodica? Zašto nam je Boga rodila, radi čega? Da uništi

smrt, da nam grehe oprosti, da nas oslobodi grehova, da nas oslobodi smrti, da nas

oslobodi đavola, da nam daruje Život Večni. Eto, to je ono novo što je Gospod Hristos

doneo svetu. Šta je Gospod Hristos doneo čoveku, šta doneo ljudima? Doneo Život

Večni. Misao vrlo važna za nas ljude. Ništa strašnije od smrti, ali ništa prijatnije za nas

ljude nego kada nas Gospod spasava od smrti i daruje nam Život Večni.

To je današnje Evanđelje, današnje Učenje, današnje Pričešće. I mi pričešćujući se danas

Svetim Pričešćem, ustvari primamo Gospoda Hrista, primamo Život Večni besmrtni,

primamo Vaskrsenje, silu Vaskrsenja. Zato Sveti Apostol Pavle i piše hrišćanima: "Bori

se u dobroj borbi vere, muči se za Život Večni, na koji si pozvan"[1]. Eto, celog Evanđelja. Bori

se u dobroj borbi vere. U čemu je borba naša, u čemu je vera naša? Vera je naša u borbi da

savladamo u sebi greh, da savladamo u sebi smrt. Jer greh i jeste ta strašna mračna

demonska paklena sila koja je rodila smrt u ovome svetu.

I mi u ovome svetu, posle Gospoda Hrista, dobijamo od NJega sile da se borimo za

Život Večni, i da se borimo protiv svakog greha, da ne ovlada mnome i tobom ni

gordost, ni pakost, ni zloba, ni mržnja, ni osveta, nego da sve bude u slavu Gospoda

Hrista i na spasenje nas ljudi. Muči sebe ako hoćeš Život Večni. Nije lako boriti se protiv

greha, nije lako mučiti se za Život Večni. Ali, kakva nagrada! Kakva isplata tih muka!

Gospod za borbu protiv greha koju mi vodimo, za tu borbu daje nam Život Večni, daje

nam Raj, daje nam Nebesko Carstvo. Čime se to može isplatiti? Šta su naše zemaljske

borbe prema tim nagradama koje nam Gospod daje i priređuje!

Eto, današnji podvig, današnje Evanđelje kratko: borba sa gresima, borba za Život

Večni, muka za Život Večni, trud za Život Večni. I ti kad činiš milostinju, kada ne mrziš

brata svoga, kada opraštaš grehe drugome, ti ustvari se boriš za Život Večni. I stižeš u

Život Večni. I u toj veri neka nam bude najpre Učiteljica Presveta Bogomajka, Koja je

sebe sačuvala od svakog greha, od svakog zla, i postala bezgrešna. Jedina, posle

Gospoda Hrista, rodu ljudskome Učitelj: da je prava škola za nas ljude Hram Božiji,

Crkva Božija. Da je ona glavni vaspitač. Upravo da je Presveta Bogomajka glavni

Vaspitač za nas, i svi Svetitelji Božiji koji su učinili od sebe - šta? Pobedili[2] grehe od

sebe, i od svoje duše, od svog srca, i živeli po pravdi i zakonima Božijim i svetlosti

Božijoj.

Tako, mi znamo, posle Gospoda Hrista i posle Presvete Bogomajke, šta je potrebno

ljudskom biću: da savlada greh i da nasledi Život Večni. To je podvig nas hrišćana, to je

podvig svakog ljudskog bića. Ne primi li to čovek, šta je on? Žrtva smrti, plen smrti, rob

smrti. Roblje smrti, kako se veli u Svetome Pismu[3]. Mi zaista nećemo biti roblje smrti,

kada sebe vaspitavamo zapovestima Božijim, kada živimo po njima i sa njima. I kada za

vaspitača imamo Presvetu Bogomajku i sve Svetitelje Božije.

A danas, šta je postalo od nas hrišćana, i šta postaje od nas? Škola i Crkva ratuju danas.

LJudi u bezumlju svome misle da Boga treba da proteraju sa ovoga sveta, proteraju iz

svoje duše, iz svoga srca, i onda iz ovoga sveta. Da ne bude Boga ni u školi, ni u sudu,

nigde. Šta ostaje čoveku? Da bude žrtva bezumlja. Šta su dva svetska rata? Dva svetska

rata su opomena, najstrašnija opomena koju Bog šalje svetu. Svet hoće da živi bez Boga i

protiv Boga. I do čega smo došli? Do takve bezbožne nauke i kulture i civilizacije. Do

čega smo došli? Do ludila! Čovek čoveku nije brat bratu, nego je postao zver zveru. Mi




ljudi, u osionosti svojoj i u gordosti svojoj, uobrazili smo da smo veliki i silni gospodari i

da vladamo ovim svetom. Nema ništa od vladavine istinite u svetu kada ne vladamo

smrću. Svaki je čovek beda i nevolja i muka, ako je smrt poslednja stanica njegovog bića.

Svaki je čovek bedniji od komarca, ako nema vere u Gospoda Hrista, ako se ne bori za

Život Večni, ako ne osigura sebi Život Večni u onome svetu, ako ne živi sveti život kroz

Sveto Evanđelje. I nije čudo, ako se ljudi ne pokaju, ne trgnu, doći će i treći rat, i

opomena Božija, i strašna kazna Božija.

Mi Srbi znamo, da su Srbi za vreme Svetih Nemanjića, i Svetog Save, i trista godina

kasnije kad su Turci osvojili našu zemlju, znamo da je u Srpskoj zemlji bilo tri hiljade

manastira. Svi puni monaha. A koliko je tek crkava na Srpskoj zemlji? Ceo Srpski narod

je živeo po Svetom Evanđelju Hristovim, veli se u Žitiju Svetog Save, koje je pisao u

njegovo vreme Sveti Teodosije. Veli se: evanđelske vrline behu zakon svima Srbima.

Srbi su živeli po Svetom Evanđelju Hristovom.

Danas, šta je ostalo od tih Srba pobožnih? Gle, danas nema pričasnika koliko treba da

bude u ovome svetom hramu. Rešili Srbi da poubijaju svoje duše i da dave svoja tela.

Ali ostavi svoje telo, ali ono korača, kuda? Ima samo jedan put u ovome svetu - put u

grob. Ustani iz svoga groba, pogledaj sebe iz svoga groba, upitaj se: ko sam ja? šta sam

ja? radi čega sam ja? Zbilja, ovo je poslednje moje obitalište. Spustiću se u grob da me

crvi raznesu i zmije da me raskomadaju. Toga se treba sećati. Čovek kada legne u

postelju, ima divna molitva koju hrišćani čitaju: Neka mi ova postelja ne bude grob,

neka mi ne bude grob, da ja nespremljen ne odem iz ovoga sveta u onaj Nebeski svet!

Neka bi Blagi Gospod razbudio nas Srbe i sve Pravoslavne hrišćane, i sve ljude uopšte,

da ispitujemo zakon Hristov. Da znamo da je vrlina prava škola, sveta škola. Da znamo

da je jedini pravi sud, sveti sud. I da je jedina prava država, sveta država. Tome nas

jedino uči Sveti Sava i tome nas uči Sveti Nemanja, i tome nas uči Sveto Evanđelje, i

tome nas uči Presveta Bogomajka kroz današnji Sveti Praznik.

Neka se NJenim svetim molitvama i mi nesrećni Srbi pokajemo da počnemo živeti

Evanđeljem Hristovim i njime spasavati duše svoje, od svakog greha, od svake smrti,

od svakog pakla.

Presveta Bogomajko, moli Boga za nas grešne; pokaj nas i spasi nas! Amin.

NAPOMENE:

1. 1 Tim. 6,12

2. Možda: prognali. - Prim. uredn.

3. Jevp. 2,15



sadržaj

Evo nam, braćo, svetog i velikog Praznika koji nam kazu je zašto smo mi ljudi u ovome

svetu. Otkuda to, da ti i ja budemo danas u ovome svetu, a ne kroz hiljadu godina?

Otkuda to da se ti rodiš i budeš sin Petra i Marije, u a ne nekog drugog? Šta je to, kakva

je to tajna oko nas i u nama, kazuje nam ovaj sveti veliki Praznik - Praznik Vavedenja =

uvođenja Presvete Bogomajke u Hram.

Radi čega je Ona bila uvedena u Hram kada je navršila tri godine? Divna je beseda u

današnjem Evanđelju: da se vaspita Bogom i u Bogu. Da dušu svoju posveti Bogu, da

srce svoje, razum svoj, misao svoju, jezik svoj, sve biće svoje posveti Bogu. Jednom rečju

- da postane Sveta. I zato je Presveta Bogomajka došla u Hram, da živi u njemu sve do

punih dvanaest godina.

Hram - to i jeste prava škola; hram - to i jeste prava istinska škola. Ona nas uči Pravdi

Božijoj; ne samo uči, nego nam i daje Pravdu Božiju, daje nam LJubav Božiju, daje nam

Istinu Božiju. I dok je Crkva i Hram bila škola u isto vreme, kao u vreme našeg divnog i

velikog Svetog Save, onda smo mi cvetali i procvetali. Ali, kada školom dunuše ludi

vetrovi bezbožja i izbaciše sve što podseća na Boga, od tada, pogledajte, ceo svet zaliva

se krvlju. Gledajte: ustaje narod na narod, čovek na čoveka, klasa na klasu, drug na

druga; nema braće, nema čoveka koji je brat čoveku.

A mi, mi smo stvoreni da budemo sveti, da budemo puni Boga, puni Istine Božije, puni

Pravde Božije. Sveti Apostol Pavle piše hrišćanima, a to znači svima nama: Braćo moja,

kakva je volja Božija za nas, šta Bog hoće od nas? On, veli, hoće svetost našu[1]. Volja

Božija u tome se sastoji što On hoće da budemo sveti mi svi, i ja i ti i svako ljudsko biće.

Zato je čovek stvoren. Ali u ludilu svom, čovek odbacuje Boga i neće Boga. To je kao

kad sunce, koje sija i ide putem po nebesima, ljudi neće i odbacuju ga. To je kao kad ti,

čovek, mali i bedni, prirasli za zemlju, pljuješ na sunce, a pljuvačka se vrati na tebe.

Tako je i bilo sa ljudima koji odbacuju Boga. Pljuju na Boga, a pljuvačka pada na njih.

Ali, danas je Praznik velike Istine, velike Pravde. Presveta Bogomajka nam je pokazala i

kaže nam, da ljudsko biće u ovome svetu živi ne samo zemljom i od zemlje, nego

Nebom, živi od Neba. Kao što naša malena zemaljska zvezda živi od sunca i od

bezbrojnih zvezda koje su nam njom, tako i mi ljudi živimo ne samo zemljom, nego i

Nebom, živimo Bogom. Presveta Bogomajka udostojila se, osvetila Sebe toliko da rodi

Boga i Gospoda Hrista. Ona Ga je rodila - radi čega? Radi nas. Rodila Ga je radi toga da

se mi svi ispunimo Bogom,[2] kao što je Ona bila ispunjena, kao što je sad ispunjena

iznad svih Nebesa, Sjajnija i Slavnija od svih Heruvima i Serafima, od svih Anđela i

Arhanđela. Toliko je ljudsko biće uzvišeno, koliko je Presveta Bogomajka uzvisila

ljudsku prirodu, da je rodila Boga!

I Gospod je sišao u ovaj svet, radi čega je sišao? Radi tebe i radi mene, radi svakog

ljudskog bića; sišao je da nas osveti, da istera iz nas grehe, da istera iz nas smrti, sve ono

što truli u nama; i da nas napuni Večnom Božanskom Pravdom, Večnom Božanskom

Istinom, LJubavlju, Milošću, Dobrotom. Radi toga je Gospod došao u ovaj svet, a

bezumni ljudi raspeli su Ga. No, po velikoj milosti Svojoj On je vaskrsao iz mrtvih,

pobedio smrt radi nas. Radi nas ljudi pobedio je smrt, da nas učini zaista velikima, i

pred Anđelima i pred svima Nebeskim silama.

I eto, Gospod je u ovom zemaljskom svetu rođen od Presvete Bogomajke, dao svega

Sebe ljudskome rodu. Celoga sebe Boga! Može li išta biti veće od toga? Ne samo to,

nego je On unizio Sebe toliko, da je eto, i u Svetom Pričešću Sav prisutan. I mi,

pričešćujući se Svetim Pričešćem, ustvari pričešćujemo se NJime - Bogom i Gospodom.



To znači, pričešćujemo se Božanskom Istinom, i Pravdom, i LJubavlju, i svim onim što je

Božije. Radi čega? Da bi se tako živelo u ovome svetu. Zato Pričešće i jeste dato nama

svima, radi spasenja našeg, jer gde je Gospod Hristos odatle beži greh, beži smrt, beži

đavo. Pričešćujući se Gospodom Hristom, ti primaš Spasitelja Gospoda Boga i izgoniš iz

sebe svaku nečistotu. Trudi se da tako živiš i nadalje iz dana u dan, iz noći u noć. Jer,

ako obesvetimo Gospoda Hrista kada Ga primamo u Svetom Pričešću, šta nas očekuje?

Zato je potrebno sa velikim smirenjem, braćo i sestre, primati Gospoda Hrista i živeti po

NJemu, živeti po NJegovom Svetom Evanđelju, živeti NJegovom Večnom Pravdom,

Večnom Istinom, Večnom LJubavlju. Sve će se to tražiti od nas u onome svetu. Pitaće

tebe i mene Gospod: radi čega sam ja došao u svet? Samo zato da prošetam zemljom?

Ne. Ja sam došao u svet da radi vas ljudi pobedim greh, i smrt, i đavola. A vi, šta ste

učinili od sebe? Obitalište greha, obitalište đavola. Ne sumnjajte, braćo, iza svakoga

greha stoji đavo. I ako se ti ne boriš protiv greha koji nasrće na tebe sa svih strana, ti se

ne boriš protiv đavola, i on će jednoga dana da zgrabi tvoju dušu, i da je potpuno uništi,

i baci u pakao.

Zato je Gospod došao u ovaj svet, da nas oslobodi toga, da nam daruje Carstvo

Nebesko, da nam daruje rajska raspoloženja, da nam daruje Svoju Večnu Istinu, Večnu

Pravdu, da po njima živimo u ovome svetu. Prvi i najsjajniji primer toga to je Presveta

Bogomajka, Presveta Vladičica, Koja je rodila Gospoda Hrista. Ona je taj glavni

Vaspitač, najveći i najuzvišeniji Vaspitač roda ljudskog. Pokazala je svima nama ljudima

šta mi treba da činimo, šta da radimo sa našim životom, šta da radimo sa našim bićem,

sa našom dušom, sa našim telom. Da ih osvetimo - to je NJen odgovor. Kao što je Ona

osvetila Sebe toliko, da sija nad svima Nebeskim Silama, tako da rod ljudski u samoj

stvari stoji iznad svih Anđela i Arhanđela, pomoću Presvete Bogomajke. Toliko je Ona

sveta, toliko uzvišena, toliko očistila i osvetila Sebe rodivši Gospoda Hrista.

I mi, braćo, praznujući današnji Sveti Praznik, Praznik uvođenja NJenog u Hram, i

NJenog života u Svetome Hramu, života po Bogu i u Bogu, primivši Sveto Pričešće,

potrudimo se da i mi tako živimo u ovome svetu, da izlazeći iz ovoga sveta dušom, a

telom u majku zemlju, i mi izađemo pred svetlo Lice Čudesnog Gospoda Hrista i

Presvete Bogomajke, poklonimo Im se i smireno zavapimo: Gospode i Presvete

Bogomajko, pomilujte i spasite! Oprostite sve grehe kao nemoćnom ljudskom biću i

darujte nam Život Večni i u ovome i u onome svetu.

Jer, naš Život Večni, braćo, počinje još ovde na zemlji. Hteo ti ili ne, dušom ideš u onaj

svet, i živećeš večno u onom svetu dušom, sve do Strašnoga Suda. A telom ćeš zaspati

snom smrti, jer je Gospod smrt pretvorio u san. Setite se kako je rekao Učenicima

Svojim: "Prcjatelj naš Lazar zaspa, ali ja idem da ga probudim"[3]. Počeše svi da Ga pitaju:


"Gospode, ako je zaspao probudiće se"[4]. A On im reče otvoreno: "Prijatelj naš Lazar

umre"[5], nego idem da ga probudim, da ga probudim iz smrti kao iza sna. To je

Gospod darovao nama ljudima. Telo naše odlazi u zemlju, zaspi snom privremenim, a u

dan Strašnoga Suda vaskrsne iz mrtvih, i sjedini se sa dušom koja je do tada bila u

onome nebeskom svetu, ili u raju, ili u paklu.

Neka bi Blagi Gospod umudrio sve nas da živimo po Svetom Evanđelju Gospoda

Hrista, i da svi, i vi i ja, udostojimo se Carstva Nebeskog, molitvama Presvete

Bogomajke i svih Svetitelja Božijih, koji su jedini i istiniti vaspitači roda ljudskog, na

čelu sa Bogomajkom, Kojoj neka je čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin

NAPOMENE:

1. 1 Sol. 4,2

2. Kol. 2, 9-10.

3. Jn. 11,11

4. Jn. 11,12

5. Jn. 11,14



sadržaj

Evo Praznika, braćo i sestre, koji nam kazuje radi čega je stvoren ovaj svet, radi čega je

stvoren čovek, i kakav je put naš kroz ovaj svet. Radi čega stoji ovaj svet i | postoji? Sve

to kazuje Presveta Bogomajka, kako se veli u divnim pesmama, čuli ste: "Hram se

Gospodnji uvodi u Hram". To jest, Ona je sama bila Hram. Šta to znači? To znači da se

neprekidno molila Bogu, da je srce svoje pretvorila u oltar, i da je ceo život svoj

provodila kao u Hramu Gospodnjem, i u Hramu Gospodnjem.

A Gospod je stvorio ovaj svet ne radi čega drugog, nego da zaista bude Crkva Božija, da

sva stvorenja streme ka NJemu i da sva stvorenja očekuju od NJega sve milosti

NJegove, sve radosti, sva blaženstva. I to među ljudima prva je doživela u punoći

Presveta Bogomajka. Ona nam je pokazala radi čega je Gospod stvorio čoveka: da bude

živa Crkva Božija, da bude živi Hram Božiji. Da čovekovo srce i vascelo biće čovekovo

uznosi neprekidno molitve Gospodu, Koji drži ovaj čudesni svet oko nas, drži ga u

postojanju, drži ga u životu. Tako je Ona pokazala da je ovaj svet i ovaj život u stvari



neprekidno bogosluženje. Zato je Bog stvorio čoveka, zato je Bog stvorio ovaj svet, da

čovek neprekidno služi Bogu u ovome svetu, kao u Hramu Božijem. Zvezde, nebesa, to

su kandila Božija, bezbrojna, da bi pobudile čoveka da se ugleda na njih, ugleda se na tu

stvar Božiju, i da služi Bogu i slavi Boga.

Kad je dovedena i uvedena u Hram, Presveta Bogomajka imala je tri godine, i ostala je u

Hramu, kako se veli u divnim pesmama, "da se vaspita Bogu" do dvanaeste godine

Svoje. To znači, da je Hram bio NJena škola, da je u Hramu ona učila i naučila ono što je

potrebno ne samo za život na zemlji, nego za Večni Život u svima svetovima. I tako,

Bogomajka pokazuje primer kako treba vaspitavati sebe u ovome svetu, kako treba

vaspitavati decu u ovome svetu. Ovaj svet - Hram Božiji. NJegova je dužnost da služi

Bogu. Hram je zato u ovome svetu, Crkva je zato u ovome svetu da se u njoj uznose

neprekidno molitve Gospodu za sve i svja. To nam kazuje Presveta Bogomajka živeći u

Hramu, učeći u Hramu sve zapovesti Gospodnje, učeći se u Hramu svim vrlinama, i

tako spremajući Sebi Život Večni.

Presveta Bogomajka je Sebe tako očistila molitvom i životom u Hramu, da se udostojila

roditi Gospoda Hrista, roditi Boga i NJega uvesti u ovaj svet, uvesti Ga ljudskome rodu.

A mi, mi smo Ga proterali, mi ljudi, mi smo proterali Boga iz ovog sveta grehom

svojim, gresima svojim. Presveta Bogomajka prva je koja Svojom svetošću, Svojom

bezgrešnošću vraća Boga u ovaj svet, daje nam Gospoda Hrista.

Šta danas mi vidimo u ovome svetu? Iz škola je isteran Bog, iz škola je isteran Gospod

Hristos, iz evropskih škola, iz naših škola! Strašna je stvar govoriti o Bogu. Vi roditelji,

vi odgovarate za decu. Od vas će Gospod tražiti računa u onome svetu, zašto je tvoj sin

takav, zašto je tvoja kći takva, zašto si ti propustio da učiniš to i to i što nisi učinio to i

to? Tebi je data zemlja, da bi se spasavao na zemlji. Pokazala ti da su hrišćani - šta?

Hramovi Božiji! Sveti Apostol Pavle piše hrišćanima: "Vi ste živa Crkva Božija, vi ste

Hramovi Božiji, Duh Sveti živi u vama"[1]. To je hrišćanin. On neprekidno uznosi

Gospodu molitve, i za sebe i za sav svet oko sebe, jer živeti u ovom čudesnom svetu

Božijem nemoguće je bez molitve. Uman i pametan čovek kroz Gospoda gleda da vidi

tajne Božije, svete tajne Božije. I svakoj tvari treba pristupati sa molitvom. Gleda na

pticu i hvali Gospoda, gleda biljku, gleda cveće, i čudi se svemu tome, i moli se

Gospodu, i zahvaljuje Mu što je dao takva bića oko njega koje ga mogu voditi ka onome

što je Božije, što je nebesko, i pretvoriti ovaj život svoj u neprekidno služenje Bogu, u

bogosluženje. Cilj čovekovog života u ovome svetu, braćo, jeste da služi Bogu. Time

služi i sebi, služi večnosti svojoj, služi Večnome Životu. Tek kada izađe iz ovoga života,

on će ugledati onaj svet sa svima čudesima Božijim, hvaliti Boga što je bio hrišćanin, i

što je znao da je čovek Hram Božiji, živa Crkva Božija, i da život čovekov u ovome svetu

treba da bude neprekidno bogosluženje, neprekidno bogosluženje!


To pokazuje Presveta Bogomajka, Koja je celoga života Svog neprekidno služila

Gospodu, neprekidno ispunjavala zapovesti Božije. Živela u ovome svetu kao u Hramu

Božijem, a i sama bila Hram Božiji/Tako je svaki čovek Hram Božiji. To je učenje

Gospoda Hrista, to je učenje Svetog Apostola.

Mi u ovome svetu, imamo najveću i najsvetiju dužnost, to je da život svoj pretvorimo u

neprekidno služenje Bogu, u neprekidno bogosluženje. Primer toga, najveći i

najsavršeniji - to je Presveta Bogomajka. Ona se Jedina u rodu ljudskom udostojila

podvigom Svojim, neprekidnom molitvom Svojom, neprekidnim postom u Hramu,

udostojila se da rodi Gospoda Hrista, i da Sama bude bez ikakvog ličnog greha. To je

najveći podvig koji čovek može učiniti u ovome svetu, i Ona je Jedina to učinila, i

pokazala nam Svojim primerom da smo mi stvoreni za to da služimo Bogu kroz ceo

život, i da ceo život naš bude neprekidno bogosluženje.

Naši stari vladari, naši praoci i oci, zasejali su zemlju Srpsku mnogobrojnim

hramovima; većina od njih posvećena je Presvetoj Bogomajci. Najveći hramovi naši

posvećeni su NJoj i današnjem Prazniku - Svetom Vavedenju. Hilendar, Studenica, i

mnogi drugi manastiri. Šta su naši preci hteli time? Da nas nauče da je život čovekov na

zemlji, život pravog Srbina, neprekidno služenje Bogu. I zidali su hramove po celoj

zemlji. Kad su Turci osvojili našu nesrećnu zemlju, u našoj zemlji je bilo tri hiljade

manastira, punih monasima. Danas ih ima oko sto pedeset. Radi čega je sve to, radi čega

su naši preci zidali te hramove? Da bi se mi naučili osnovnoj i glavnoj istini života,

evanđelskog života, da život naš treba da bude služenje Bogu, služenje kroz svako

dobro, kroz sve što podseća na Boga, i što daje sile čovečijoj duši da se u ovom svetu

vaspita kao u Hramu Božijem.

Mi pravoslavni hrišćani, znamo tu istinu o mudrosti Božijoj, o školi Božijoj. Crkva je

škola Božija, glavni Hram Božiji; to svedoči današnji Praznik koji nam je dao Presvetu

Bogomajku i Ona nam rodila Gospoda Hrista. Pričestiti se - to znači primiti Boga u sebe.

Ti zaista srce svoje pretvori u žrtvenik, i kadi srce svoje molitvom. Jer, svaka molitva

jeste kad Gospodu Bogu, i jeste svedočanstvo da mi u ovome svetu živimo Bogom, i

NJegovom milošću, i NJegovim silama, NJegovim Božanskim i životvornim silama, koje

nam daje kroz sunce, kroz nebesa, kroz biljke, kroz životinje, kroz sve što vidimo i kroz

ono što ne vidimo.

I mi, na današnji veliki Praznik treba da ispitamo sebe šta je naš život. Da li je naš život

zaista služenje Bogu, kao u nekom hramu, ili ne? Svaki neka misli o sebi i neka razmišlja

da će jednom od nas biti traženo ono što nam je dato. Nama je dato u Svetoj Tajni

Pričešća telo Gospoda Hrista. A On dao nam novi Život Nebeski na zemlji, dao nam

sveti život ispunjen vrlinama.

Najveća svetinja koju mi primamo je Sveto Pričešće. Radi čega? - radi toga da bi smo

služili Gospodu, u srcu svom, u duši svojoj, i neprekidno slavili Gospoda za NJegovo

Sveto Evanđelje, za Večni Život, koji nam daje kroz Svoje učenje, za sva dobra koja nam

je dao došavši u ovaj svet. Jer, kad je On Bog došao u svet, On je sa Sobom doneo sve što

je Božansko, sve što je najuzvišenije, sve što je večno, da bi nas tome naučio, da bi nam

to baš i dao. Da nam da Život Večni. Zato je On otvoreno svima neprekidno govorio

kroz Sveto Evanđelje: "Koji veruje u mene, ima Život Večni"[2]. Neka bi Blagi Gospod,

molitvama Presvete Bogomajke, naučio svakoga od nas, i svako ljudsko biće da sebe

smatra za hram Božiji i da bude hram Božiji, hram Božiji u kome se neprekidno služi

Bogu.

Često mi zaboravimo tu glavnu istinu. Umesto da služimo Bogu, mi služimo - kome?

Kroz greh, kome se služi? Grehom svojim mi smo isterali Boga i svoje duše. On se vraća

u nas Svetim Pričešćem. Greh i jeste ta demonska sila koja goni iz duše čovekove ono

što je Božije, i tako pretvara srce naše, biće naše, ljudsko, čovečansko biće naše u

idolište. Jer, kada živimo u grehu i služimo grehu, onda mi služimo đavolu. I ceo život

naš prevrće se i gubi svoju božansku vrednost, božanske sile, jer greh uvek uvodi sa

sobom svako zlo, a naše je da se borimo protiv greha, da služimo Bogu, a ne đavolu. A

znajte, svaki od nas zaista služi đavolu kada služi grehu, kada neće da se kaje zbog

greha, kada ne izgoni greh iz sebe, nego ga čuva u duši. To je najgore idolopoklonstvo

proglasiti greh za svoj život, za način svoga života.

Tu je Crkva Hristova, Crkva Presvete Bogomajke da nas nauči da mi u ovome svetu

moramo služiti Bogu. Služiti Bogu i samo tvoriti NJegove zapovesti, izbegavati svaki

greh, i kajati se zbog greha. Jer, Presveta Bogomajka je dala svima nama sile i moći da se

borimo sa grehom i pobedimo greh, i da tako služimo Bogu u svetinji života.

Današnji veliki sveti Praznik, neka nas na molitve Presvete Bogomajke ispuni svakim

Božanskim dobrom, svakom nebeskom silom, da bi smo od danas živeli životom

svetim, životni dostojnim večnosti, zbog koje nas Gospod Hristos poziva došavši u ovaj

svet. Jer, Bog je došao u ovaj svet da nas pozove Večnom Životu i da nam da Večni

Život. NJemu, preko Presvete Bogomajke, neka je čast i slava, sada i uvek i kroza sve

vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. 1 Kop. 3,16

2. Jn. 5,24

Beseda 1. na Svetog Oca Nikolaja



sadržaj

Danas mi praznujemo živo Evanđelje Gospoda Hrista. Živo, napisano čudesima,

napisano silama nebeskim, napisano zvezdama i suncima u životu velikog Svetitelja

Božijeg, Svetog Oca našeg Nikolaja. Hvaliti njega to je hvaliti Evanđelje, živo Evanđelje

koje hoda neprestano među ljidima. Ako je bilo čoveka u Crkvi Hristovoj koji je bio

hodeće Evanđelje Božije, onda je to nesumnjivo Sveti Otac Nikolaj Čudotvorac. Kud

god pogledaš u njemu svuda živo Evanđelje Hristovo. Svaki korak, svaka misao, svako

delo, svaki pothvat - sve samo živo Evanđelje Hristovo. I za njega, čudesnog Svetitelja

Božijeg, velikog i divnog, u molitvi kaže se da je on ispunio Evanđelje Hristovo[1].

Ispunio Evanđelje Hristovo - kakva sila, kakva moć! I zato što je ispunio Evanđelje

Hristovo, Gospod Hristos mu je darovao izobilne čudotvorne sile i moći, i one sile i

moći koja je prebivala i u samog Gospoda Hrista i isceljivala sve, kao što ste čuli u

današnjem Svetom Evanđelju. Narod se gurkao, jurio za Gospodom Hristom samo da bi

Ga se dotakao, jer iz NJega izlazaše sila i isceljivaše ih sve[2]. Sve. Ta ista sila, braćo, eto, izlila

se i na Svetog Oca Nikolaja, a od Gospoda Hrista uliva se u sve nas, u sve nas koji ga

praznujemo, u sve nas koji ga prizivamo u pomoć.

O, kakav Milostivac, kakav Samilosnik u ovome svetu! Nikada se nije oglušio ni o čiju

molitvu. Gle, svih pet kontinenata NJega slave. Slave ga na kopnu, slave ga na moru, i

On pritiče skromno i tiho svakome koji ga prizivaju u pomoć. Bezbrojni su opisi tih

čudesa. Bezbrojna su dobra koja je On činio, kako se veli u jednoj divnoj molitvi njemu:

više njegovih čudesa i dobrih dela, nego li zvezda na nebu, nego li peska na obalama

morskim. Takav je On, Ugodnik Božiji. Zaista, eto već jednu hiljadu i šesto godina piše

Evanđelje Hristovo, piše ga čudesima, piše ga delima, piše ga molitvama, piše ga

pomoćima koju ukazuje rodu ljudskome. I nekada je Sveti Evanđelist Jovan napisao da

Gospod učini takva dela na ovome svetu da ih je nemoguće sve zapisati, jer bi, i kad bi se

zapisalo sve, knjige te ispunile sav svet i ne bi mogle stati u ovaj sav svet, ne bi mogle

stati[3]. Eto, i Sveti Nikolaj svedoči ta Hristova dela. Hristova čudotvorna sila čini takva

čudesa neprekidno, lije Večnu Istinu, Večni Život kroz duše ljudske, da sve te Istine i

sve te Božanske sile ovaj svet ne može da smesti. I Sveti Nikolaj Čudotvorac i s pravom

je nazvan Čudotvorac. Gle, to je postalo njegovo prezime, kada kažeš Sveti Nikolaj, ti

uvek kažeš Čudotvorac. To je tako nešto prirodno za njega, tako prirodno da on izliva iz

sebe silu Hristovu koja isceljuje ljude, koja deli Milost Božiju svima i svakome.

Ali, otkuda toliki dar Svetom Nikolaju Čudotvorcu? Zašto je Gospod njega od drugih

Svetitelja izabrao? Eto, on takoreći neprekidno ne samo hoda po ovome svetu, nego i

leti, pomažući svima i svakome. Šta je to Sveti Nikolaj učinio te toliku ljubav Božiju




stekao? Šta? On je učinio, braćo moja, najveće čudo u ovome svetu, čudo koje je veliko

kao Vaskrsenje Hristovo. To je čudo: odrekao se sebe, ostavio sve imanje svoje, razdao

siromasima radi Hrista, postao siromašni prosjački monah, sav se posvetio postu i

molitvi, očistio sebe svetim životom od svake strasti, svakoga greha, očistio um svoj,

očistio srce svoje, očistio dušu svoju i, kako se veli u današnjim njegovim divnim

molitvama i stihirama: um je njegov postao obitavalište Svete Trojice, srce njegovo

postalo obitavalište Duha Svetoga, duša njegova postala obitavalište Gospoda Hrista.

Svu Svetu Trojicu uselio u sebe, vascelog Gospoda i Boga i sve NJegove Božanske Sile,

svu Istinu Nebesku, svu LJubav Božansku, sav Večni Život Božanski uselio u sebe -

Sveti Nikolaj Čudotvorac! To je čudo koje učini Gospod! Bog, eto daje svu Božansku

Svoju silu, ali traži dušu čistu, srce čisto, um čist, telo čisto, sve da bude besprekorno,

sve da bude sasud, besprekorni sasud Božji. I telo i duh, i telo i duša da se pretvori u

hram Božiji. Sveti Nikolaj je to učinio.

I učinivši to najveće čudo, to najglavnije čudo u životu, odrekao se sebe radi Hrista, on

je sav pošao za Gospodom Hristom, pošao verom, pošao molitvom, pošao postom i

svim drugim svetim vrlinama. NJegove vera, vera koja zaista pokreće brda i planine[4],

vera koja svu dušu sjedinjuje sa Bogom, vera koja sve nebeske istine nizvodi u dušu -

takva je bila vera Svetog Nikolaja. Zato je u najglavnijoj pesmi današnjoj, u Troparu

njegovom, on nazvan pravilom vere, on - Sveti Nikolaj, pravilo vere pravoslavne. Hoćeš da

probaš, da proveriš svoju veru, da vidiš kakva ti je vera, ti je proveri Svetim Nikolajem

Čudotvorcem. On je sav ispunjen verom kao čudom Božijim, jer vera - to je sila Božija.

Vera tvoja i moja, vera Svetog Nikolaja, koja dušu njegovu spaja sa Gospodom Hristom,

Jedinim Istinitim Bogom - ta vera to je sila Božija, jer ta vera ispunjuje dušu čovekovu

Božanskom Istinom Večnom. A šta je Božanska Istina? Večna Sila Božija, Večna Svetlost

Božija, koja prosvećuje svakog čoveka[5], i sve tame i sve pomrčine čovečijeg bića,

čovečije duše. Imaš jaku veru, gle, ne jedno već hiljade nebeskih sunaca silazi u mrak

tvoje duše i progoni svaku pomrčinu. "Vera je naša u sili Božijoj", objavio je Sveti

Apostol[6], u sili Božijoj! Šta su pred našom verom zemaljske sile, ljudske sile? Prah i

pepeo, mušice! A Božanska sila jača, jača od smrti, jača od greha, jača od svakog đavola!

Kada čovek stekne takvu veru, onda zaista stekne jačinu Božiju, silu Božiju, nepobedivu

i svepobednu silu Božiju. Takvu je silu stekao Sveti Nikolaj Čudotvorac i postao pravilo

vere, i sav verom živeo i verom išao svim bićem svojim za Gospodom Hristom.

On krotak među ljudima, smiren i skoro nevidljiv, postao je - kako se opet veli

njegovom Troparu današnjem, "obraz krotosti", obrazac krotosti, primer krotosti. Čovek

pun takve Božanske sile kakvu je imao on, bio je krotak i smiren, nije ni smeo biti

drugačiji. Jer Bog daje Svoju silu, Svoju blagodat smirenima[7], gordima nikada, jer bi

gord čovek sebe satro i izvršio bi samoubistvo, zloupotrebivši silu Božiju. Sveti Nikolaj,

krotak i skoro nevidljiv, hoda od srca do srca ljudskog, od jednog paćenika do drugog





paćenika, od jednog grešnika do drugog grešnika, pomaže svima, vaskrsava ih iz svih

njihovih smrti, daje im sile i moći da se bore protiv grehova u sebi, pobeđuju strasti.

Kad treba on plače za njima milosrdnim nebeskim suzama svojim, za dušama

sasušenim u gresima i strastima, krotak, blag, milostiv, kao retko ko od ljudi. Takav je

Sveti Nikolaj. Ali to jagnje Božije, kada je trebalo, ono je ispovedalo veru čudesnije nego

svi drugi ljudi. Kada je bio na Prvom Vaseljenskom Saboru[8], na kome je osuđen

opasni jeretik Arije, Sveti Nikolaj, krotak, obrazac krotosti, nije mogao da otrpi hule koje

je ovaj izgovorio protiv Gospoda Hrista, prišao je i udario mu šamar. Takav je gnjev,

gnjev jagnjeta Božijeg, o kome se govori u Svetom Pismu[9].

Gospod Hristos se naziva Jagnjetom Božijim[10]: došao je u ovaj svet da bude žrtva i

raspeo se na Krst radi spasenja sveta. Ali to Jagnje Božije na dan Strašnoga Suda

pokazaće gnjev Svoj, gnjev Jagnjeta[11], najstrašniji gnjev - zašto? Jer je to Jagnje

žrtvovalo sve za ovaj svet, a ljudi pohulili na to Jagnje, zgazili Ga, nisu Ga hteli, nisu

hteli svoje spasenje, nisu hteli da žive Gospodom Hristom, nisu hteli da žive NJegovim

Svetim Evanđeljem, odbacili NJegovu Crkvu, odbacili NJegove sveštenoslužitelje,

odbacili Svete Tajne i svete vrline. Onda Jagnje gnjevom svojim osuđuje takve bludnike,

takve bogohulnike. I niko, niko, niko neće imati prava da rekne Krotkome Jagnjetu:

"Zašto to činiš"?

Takav je Sveti Nikolaj: krotak i blag, podnosio sve nevolje ovoga sveta, sve muke

iskušenja, sve od ljudi, pa i nepravde ljudske, ali kada je trebalo on je postao i grom i

munja! I gotov uvek da svakome da te svoje sile, sile kojim će svako od nas braniti

Istinu Hristovu u ovome svetu, Istinu Hristovu u svojoj duši, život Hristov u svojoj

duši. I Sveti Nikolaj, ispunivši Evanđelje Gospoda Hrista, pokazao je put svima nama.

Jer svaki od nas, braćo, i jeste malo Evanđelje Hristovo.

Krštenje: Svetim Krštenjem svaki od nas postaje član Hristove Crkve, svaki od nas

prima u sebe Gospoda Hrista, svaki od nas postaje hristonosac, svaki od nas postaje

malo živo Evanđelje Hristovo. A šta kasnije u životu radiš od tog Svetog Evanđelja - to

zavisi od tebe. Da l' ćeš ti to živo Evanđelje raširiti u svojoj duši, da l' ćeš živeti njime,

Hristovim Evanđeljem, zavisi od tebe. Teško meni i tebi ako nismo malo Evanđelje

Hristovo, mi hrišćani. Pozvani smo na to, a i svaki čovek se rađa na ovaj svet kao malo

Evanđelje Hristovo, svaki čovek; ne samo mi hrišćani. Jer svaki čovek je stvoren po slici

i prilici Božijoj[12], po slici Hristovoj[13]. Svaki nosi u sebi živu ikonu Hristovu i zato je

svaki čovek hristonosac. Ako ja imam tu ikonu u sebi, a njemu tom liku Hristovom u

nama se dodaje drugo, dodaje mu se Sveta Tajna Pričešća, dodaju mu se druge

Božanske sile i Svete Tajne, onda to živo Evanđelje, rastući u Bogu, jednoga dana to

Evanđelje daje Svetoga Nikolaja Čudotvorca, najsavršenijeg hrišćanina. I ti kada pitaš

ko je savršeni hrišćanin, pogledaj Svetoga Nikolaja Čudotvorca i videćeš u njemu







savršenog hrišćanina, koji ide ispred tebe i ispred nas sviju, ali kao primer, kao primer

vere, kao pravilo vere, da i mi za njim idemo; ne da ležimo, ne da bauljamo, nego da za

njim trčimo, da živimo u toj veri kao što je on živeo.

Ne možemo mi reći: E, pa nemamo sile. Jer i on je čovek. Sveti Nikolaj je čovek, i on je sa

krvi ljudskom, ni on nema veće broj čula od tebe i od mene: on nema deset očiju, nema

deset pari ušiju, nego dva oka, nego dva uva, jedno telo kao ti i ja, jednu dušu kao ti i ja.

Čime se on razlikuje od tebe i od mene? Revnošću svojom, verom svojom velikom,

trudom svojim, trudoljubljem svojim.

Mi ljudi šta možemo dati Bogu? Šta treba Bogu od nas? Sve što činimo, činimo sebe

radi, spasenja svoga radi. Mi, mi možemo dati Bogu samo trud svoj, trudoljublje svoje, a

Gospod Hristos - šta je dao sišavši u ovaj svet? Pokazao je Sveti Nikolaj: dao nam je

Večni Život, dao nam je Večnu

Istinu, Večnu Pravdu, dao nam je Večnu Božansku Silu koja pobeđuje smrt, svakoga

đavola, svaki greh, svaku strast. Sve to dao je Gospod i tebi i meni, ne samo Svetome

Nikolaju Čudotvorcu. Samo, šta treba da činimo mi? Da se trudimo i mi da negujemo

svoju veru. Kako ćemo negovati veru, pitaš ti? - Molitvom. Kad se moliš Bogu, moliš se

što više, što češće: i kad se moliš Bogu ti vezuješ sebe sa Nebom, postaješ stub između

zemlje i Neba. Ko će te oboriti? Niko! Možeš se vezati sa Gospodom na Nebu i ti dobijaš

od NJega sile. I ta molitva uzrasta tvoju veru, i vera raste molitvom, raste ka nebu, ka

svima nebesima, širi se i jača, postaje besmrtna i silna. Pa još: ti možeš da neguješ i

uvećavaš svoju veru postom. Post, kakva sila! Očišćuje dušu, a čistu dušu prolamaju, tj.

pronizuju nebeske sile. Što više postiš, gle, ti više pojačavaš svoju veru, ona raste, raste

iz sile u silu. Kad ti ispunjuješ zapovesti Spasiteljeve zbog milostivosti, i milosrdno

udeljuješ sve što imaš u Bogu, sva bogatstva; i ako nemaš materijalna imaš duhovna, ti

to veru svoju pojačavaš, veru dižeš, veru obesmrćuješ, činiš je nepobedivom. Jer, braćo

moja, veliki duhovnici i Sveti Oci uče nas da vrline rastu jedna pomoću drugih. Vera

raste ljubavlju, ljubav raste molitvom, molitva raste postom, post raste milosrđem, tako

svaka vrlina podržava drugu vrlinu, i to sve naraste, ništa da ne stoji ni u meni ni u tebi.

Spasitelj je pokazao i otkrio istinu vere: vera je kao zrno pšenično[14]. Ako zrno

pšenično ne poseješ, ako ga ne neguješ, ako ga ne gajiš, ako prvo ne pooreš svoju dušu,

da u dobroj zemlji, pooranoj zemlji duše svoje poseješ zrno vere Hristove, to će zrno

uvenuti u tebi. Ako se ti staraš oko vere svoje, ako to zrno vere zalivaš suzama

pokajanja, ako to zrno vere zalivaš kišom molitava nebeskih, tada - tada zrno pšenično

raste u tebi kao što raste u polju kad ga poseješ, a ti brineš o njemu i neguješ ga i čuvaš

od trave i od kukolja.[15] Sve to svako od nas treba da čini neprekidno.



Kratak je život naš, braćo, u ovome svetu, kratak isuviše, a iza ovoga života - večnost,

tvoja i moja večnost, večni Život, i moj i tvoj. Radi toga mi smo i stvoreni. Ne samo za

dvadeset, trideset i četrdeset godina, valjamo se u zemaljskom blatu, nego da u to blato

svučemo nebeski biser, da nađemo biser, nađemo Hrista[16], jedinog Spasitelja od greha

i smrti. I da za NJim idemo u ovome svetu, i da sa verom i nadom počnemo još ovde na

zemlji taj Život Večni u Gospodu Hristu. Ta vera, vera Hristova unosi u tvoju dušu

Večnu Istinu. Kada ti uneseš Večnu Istinu, Hristovu Istinu u svoju dušu ti već postaješ

besmrtan i večan. Nikakva smrt nema više vlasti nad tobom, nikakav đavo ne može ti

ukrasti no što ti je Bog dao, ako ti ne dopustiš. Ali, ako si nehatan, ako si nemaran, ako

ti ne gledaš gde obrađuješ svoju dušu, ako smatraš ovaj život prolazni: da jedemo i da

pijemo i da ćemo sutra umreti[17], teško tebi! Kada duša izađe iz tela, progleda, a ono

pred njom - Večni Život, Nebesko Carstvo puno Anđela, a oko te grešne duše puno

crnih demona! Tada, tada biće dockan, sve će biti dockan. Tada, ako si ostao u gresima

nepokajan, ako si ostao u nepokajanim gresima, tada će demoni dograbiti tvoju dušu i

odvesti u carstvu tame, u carstvo zla i greha, kojim si živeo ovde na zemlji, to je

prirodno. Da se razumemo, ko čini greh i voli greh, i ostaje stalno u grehu, ne kaje se

zbog greha, njemu se i daje carstvo greha - pakao. A tamo i večne muke. Tamo tek

čovek vidi ko je. Šta sam radio sa svojim životom na zemlji, sa svojim telom na zemlji,

šta sam radio sa svojom dušom? Evo šta sam zaradio!

A Gospod je došao u ovaj svet, postao čovek, da kaže meni i tebi i svakome svu tajnu

našeg života, radi čega smo mi u ovome svetu, zašto nas je On stvorio. Stvorio za Život

Večni. Evo primera, evo Svetoga Nikolaja Čudotvorca: sav večan, sav besmrtan, sav

svemoćan, ne samo za vreme života na zemlji, nego eto, hiljadu i šest stotina godina, sve

moćniji i moćniji, sve silniji i silniji, neprekidno pomaže, neprekidno sa neba vlada

zemljom. Takvi su Svetitelji Božiji, takva je vera Hristova!

Bog postao čovek! Bog sišao s Neba na zemlju da da sve što Bog može dati ljudima. I

dao nam je Život Večni, dao nam je Istinu Večnu, dao nam je LJubav Večnu, dao nam je

Pravdu Večnu, šta hoćemo više! Naše je da verom svetom svojom živimo, da ljubav

imamo u Gospodu Hristu, da sve to učinimo svojim imanjem, svojim dostojanjem:

molitvom, postom, bdenjem i svima drugim svetim vrlinama, da stalno hitamo za

Gospodom Hristom, vođeni i rukovođeni NJegovim Svetiteljima. Zato i Crkva slavi

svaki dan Svetitelje Božije: danas Svetog Nikolaja, sutra Svetog Amvrosija, pa onda

Svetoga Savu, i sve bezbrojne Svetitelje. Svaki dan po mnogo Svetitelja, to znači: svaki

dan po mnogo naših vođa, naših vaspitača, naših vodiča u Život Večni; ne turističkih

zemaljskih lepota, nego u Život Večni. Svaki Svetitelj vodi samo u Život Večni. A tamo -

tamo Nebesko Carstvo, tamo sve neprolazne lepote Božije u onome svetu. To nam je

dao Gospod Hristos! Daje nam to, svakome od nas, za našu veru, za našu ljubav, za

našu molitvu, za naše slavlje i proslavljanje Svetitelja Božijih, Crkve Božije, a kroz njih



Jedinog Istinitog Boga Gospoda Hrista. I mi slaveći Svetoga Nikolaja slavimo Gospoda

Hrista, Koji, eto, hiljadama već godina živi kroz njega i izliva Svoju Božansku silu i na

nas grešne i nemoćne.

Zato, nikada ne prestajmo hvaliti velike Svetitelje Božije, i moleći ih da nas oni na putu

kroz ovaj svet vode iz naših mrakova, iz svih tama, iz svih ponora, vode i izvode i

povedu putem Večnoga Života, putem na kome nam nikakva smrt nauditi ne može;

putem na kojem nam nikakav đavo ne može nauditi; putem punog Anđela Božijih. Taj

put neka bude naš put. A mi imamo ispred sebe eto, od danas, Svetoga Nikolaja i sa

njim svu braću njegovu, sve Svetitelje Božije, koji ga sigurno slave na Nebu danas,

beskrajno slave više nego mi na zemlji.

Neka bi on bio naš vođ i naš putovođ, i naš putovođ, da ga istinski slavimo delima,

podražavajući njegova dela, podražavajući njegovu veru, njegovo milosrđe, njegovu

smirenost, njegovu krotost, njegovu dobrotu, njegov evanđelski život. I on je čovek, i mi

smo ljudi, zato se možemo ugledati na njega, ne izvinjavati se nikim i ničim. Neka bi

Sveti Otac Nikolaj zakrilio svahog od nas od svakoga zla, neka bi svakoga od nas

utvrdio u svakom evanđeljskom dobru, da bismo i mi vođeni njime izašli iz ovoga sveta

svetle duše, radosne duše, i tamo, dovedeni njime pred prestolom Gospoda Hrista,

poklonili se zajedno sa njim Jedinom Istinitom Bogu Gospodu Hristu, koji, eto, stvara

Svetitelje u ovome svetu, stvara besmrtnike Svojom verom, stvara vernike, večne ljude

dajući im Svoju Večnu Istinu, Svoj Večni Život. NJemu kroz Svetog i Čudesnog Oca

našega Nikolaja, večna slava i sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

NAPOMENE:

1. Tropar Sv. Ocu Nikolaju, glas 4. - Prim. uredn.

2. Lk. 6,19

3. Jn. 21,25

4. Mt. 17,20

5. Jn. 1,9

6. 1 Kop. 2,5

7. Jak. 4,6; 1 Petr. 5,5

8. U Nikeji, 325. godine

9. Otkp. 6,16

10. Jn. 1,36

11. Otkp. 6,16

12. 1 Moj. 1,27

13. Kol. 2,27

14. Jn 12,24; Mt. 13,8 i 23

15. Mt. 13,24-25

16. Mt. 16,...

17. 1 Kop. 15,32

Beseda 2. na Svetog Oca Nikolaja


sadržaj

Evo Praznika kada su svi Srbi na nogama! Srbi na zemlji, Srbi na Nebu! Zemaljska Srbija

i Nebeska Srbija! Sve je ujedinjeno! U čemu? U molitvi, kome? - Velikom 1 i čudesnom

Svetitelju Božjem, Svetom Ocu Nikolaju Čudotvorcu! Danas je mnogo više njegovih

svečara na Nebu nego na zemlji. Danas oko polovine Srba slavi Svetog Oca Nikolaja na

zemlji. A na nebu bezbroj njegovih preminulih svečara. A druga polovina učestvuje u

molitvi, u uzdasima velikom Svetitelju Božjem. Nikad se sa Srpske zemlje ne diže više

molitava, nego danas! Nikad se sa Srpske zemlje ne diže ka Nebu više molitvenih i

vapajnih uzdaha, nego danas! Danas je čudesan Svetitelj Božji, svemilostivi, blagi,

krotki i dobri ujedinio sva srca srpska. Ne samo srpska, nego širom sveta slave svi

hrišćani. Nema Svetitelja među Svetiteljima koji je tako omiljen Srpskome rodu.

Dva vladara, dva duhovna vladara vladaju srpskom dušom: Sveti Otac Nikolaj i Sveti

Sava. To su dva Svetitelja Božja koja imaju vlast nad srpskom dušom, nad našom

istorijom. Vladaju srpskom istorijom. Niko nije toliko duša srpskih predao ka Bogu kao

njih dvojica. Niko nije tako sjajno, tako slavno, tako arhangelski, tako heruvimski

Evanđeljem Hristovim prosvećivao rod Srpski kao Sveti Nikolaj i Sveti Sava. Dva

čudesna Svetitelja Božja, dva večna vladara srpskih duša i srpske istorije. I dok oni

vladaju srpskom dušom, dotle će i biti Srba, dotle će i biti blagoslova Božjeg na srpskoj

duši i na Srpskoj zemlji. A kada njih i ako njih Srbi budu ostavili, ostavili su sebe,

ostavili su Nebo, ostavili su Raj, i svesno se rinuli, rinuli u zagrljaj svih demona i svih

đavola.

Zašto njega toliko svet voli? Zašto se njemu svet toliko obraća? Zašto i Srpski narod

toliko slavi njega, više nego li ma koga od drugih Svetitelja? Zato što se na njemu

ispunilo Evanđelje Hristovo! U današnjem Evanđelju veli se da je za Spasiteljem "išlo

bezbroj ljudi sa svih strana"[1], naročito mnogo bolesnika od najraznovrsnijih bolesti. Sve

je hrlilo NJemu "da Ga čuje i da se isceljuje od NJega". Kako se veli u svetom Evanđelju: "iz

NJega su izlazile sile i isceljivaše ih sve", sve, sve! Od najopasnije smrtonosne bolesti nije

niko ostao neisceljen! "Iz NJega izlaziše sile i isceljivaše ih sve"[2]. Ta čudesna sila nije sila

od ljudi nego od Gospoda Hrista.

Ta sila, brate, ta sila eto izlazi i prolazi kroz Svetog Oca Nikolaja Čudotvorca i isceljuje

sve koji mu se obraćaju ma kakvom molbom, bili bolesni ma kakvom bolešću

duhovnom ili telesnom, bili ma u kakvoj nevolji i muci - iz njega izlazi sila i isceljuje

sve! Eto tajne njegove! Eto zašto mu se mi svi, i sav Srpski rod, i svi ljudi širom sveta,

tako usrdno i neprekidno i često obraćaju. Iz njega izlazi sila i pomaže svima. Koji je to

čovek, koji je to hrišćanin koji se obratio Nikolaju Čudotvorcu, a da nije bio uslišen, da

on nije bio u pomoći njemu?! Ne samo milostiv, nego i svemilostiv! I ko mu se jednom

obratio i doživeo njegovu pomoć, on će ga često i vrlo često i najčešće prizivati u pomoć

kao velikog i hitrog Pomoćnika Božjeg, uvek gotovog da s Neba sleti na zemlju, da

umiri dušu, da usliši molitve, da isceli bolne, da uteši tužne, da nahrani gladne.

Otkud ta milost Božja Svetom Nikolaju? Otkuda baš da kroz njega ta sila Božja tako se

izliva i isceljuje sve? Gospod je Hristos sav u Crkvi Svojoj, Gospod Hristos svakom

Svetitelju i svima Svetiteljima daje tu silu koja je u NJemu, i kroz Crkvu Hristovu ta se

sila lije na ovaj zemaljski svet. To je ono što spasava ovaj svet od poslednje i završne

pogibije i propasti. To je ono što drži ovaj svet još uvek, ovaj bezbožni strašni svet, još

drži u životu, u postojanju! Ta velika milost Gospoda Hrista isceljuje ljude od greha,

isceljuje ljude od svih patnji, od svih muka, i olakšava im sve to.

Otkuda, otkuda da Gospod tako izobilno izlije tu silu i neprekidno je izliva kroz Svetog

Oca Nikolaja Čudotvorca? Otkuda? Otuda što je on, kako se veli u njegovoj današnjoj

pesmi, svečanoj pesmi "ispunio Evanđelje Gospoda Hrista", ispunio Evanđelje, a to znači

primio u sebe Vaskrslog Gospoda Hrista, primio svu NJegovu silu u sebe, NJega lično



primio, primio sva bogatstva koja Gospod Hristos daje čoveku za veru u NJega. Eto,

ispunio je Sveti Otac Nikolaj i reč Božju, i zato, kao nagradu, dobio Božansku silu,

Božansku silu koja isceljuje od svih bolesti, od svih smrti, od svih nedaća, od svih

neduga. Silu vere Hristove, jer vera u Sveto Evanđelje jeste u sili Božjoj.[3] Tu silu vere

imao je Sveti Nikolaj, imao je neprekidno on, koji eto živi počevši od 343. godine na

zemlji, a sad, živi na Nebu, i uvek je spreman da siđe na zemlju, i silazi i obilazi zemlju

da spase srca ljudska. Sila vere, eto šta je nosilo i šta nosi Svetog Nikolaja.

Da, u njegovom današnjem troparu, u najvažnijoj pesmi današnjoj i molitvi, on se naziva

"pravilom vere". Kako on veruje, Sveti Nikolaj, to je prava vera! Kako veruje tako i ti

veruj! Eto ti spasenja, eto ti sile Božje, eto ti Duha Božjeg, eto ti bogatstva Nebeskog, eto

ti Carstva Božjeg. On je ovom svetu doneo takvu silu, smiren, uvek na golubijim

nogama, uvek na nešumnim krilima leti i doleće. Sva ta sila kojom on pomaže ljudima,

to je sila njegovog ljubljenog Gospoda Isusa. Zato se opet u današnjoj pesmi veli za

njega, da je on "obrazac krotosti", obrazac krotosti! Kako on, dakle, veli: "Gospode ja, ja

čovek, ja sam prah i pepeo, ja sam zemlja i ilovača, trulež; ali Ti, Ti daješ Božansku silu".

On je bio sav smiren pred Gospodom Hristom, sav ništavan, uvek gotov da ispovedi:

Gospode, pa šta je moj duh prema Tvome Duhu? - Ništa. Šta je moj um, šta je moje srce,

šta sam ja, Nikolaj Čudotvorac, pred Tobom? - Ja sam prah i pepeo ako Ti ne daješ meni

Tvoje sile, ako Ti nisi u meni. Jer, od Tebe, od Tebe je moja besmrtnost, od Tebe moja

sila, od Tebe moja moć, od Tebe moja večnost, od Tebe je moja Večna Istina. Sve je

Gospode od Tebe! - Stekao je smirenje visoko, to jest smirenošću svojom dosegao visoke

božanske stvari. Kakve? Bogatstva Neba, sva bogatstva Božja stekao. Carstvo Nebesko.

NJegove molitve uvode tolike duše u Carstvo Nebesko. Ko je veći bogataš od njega? On

smerni, monah najpre, a onda episkop i arhiepiskop Crkve Pravoslavne.

Sve što čovek ima smrt mu odnese: imanje, telo, oči, uši, sve to odnese smrt. Šta je Sveta

duša? - Duša njegova koja ide pred Gospoda. Zato se on još na zemlji, kao mlad čovek

odrekao svega, otišao u monahe da sav služi Gospodu Bogu. I služio Mu svim srcem,

svom dušom, svom snagom, svim bićem svojim! Išao za NJim. Nije se okretao ni levo ni

desno[4]. Pred njim Gospod Hristos, oko njega Gospod Hristos, On ispred njega uvek

ide ka Carstvu Božjem i vodi. Za njim uvek Sveti Nikolaj.

Puki siromah koji se odrekao svega, svega imanja svog, odjedanput je postao bogataš.

Veli se opet u troparu njegovom današnjem: da je on stekao i "niščetoju bogataja", to jest

"siromaštvom stekao je bogatstvo", bogatstva sva. Čija? - Božanska bogatstva. Bogatstva

Neba, bogatstva koja ne prolaze, koja ne trunu. Eto, to je svojim siromaštvom stekao

veliki Svetitelj Božji i Monah i Episkop Nikolaj Čudotvorac. Da, čovek koji ništa nema, a

sve ima. Ništa nema od onog što ljudi smatraju da treba imati: ni kuće, ni kućišta na



zemlji, ni krova nad glavom, ali ima sve, sve ono što je neprolazno, a to je bogatstvo

koje daje Gospod Hristos.

Eto zašto ga slavimo. On sav Hristov, on sav Hristonosac, on sav pun Večne Istine

Hristove, Večnog Života Hristovog, Večne Milosti Hristove. Niko kao on nije tako svim

bićem svojim, proseći milostivost Gospoda Hrista, i sam postao milostiv. To je ona Vera

koju Gospod traži: "Budite milostivi, kao što je Otac vaš Nebeski milostiv"[5]. Ako je iko od

ljudi tu milostivost dostigao u najvećoj meri, to je onda nesumnjivo Sveti Vladika

Nikolaj Čudotvorac.

I zato njemu, svemilostivom, slobodno se uvek obraćaj i kad si u najtežem grehu, u

najtežem padu, u najtežoj strasti, u najtežoj muci i nevolji i brizi, ti zavapi: "Pomozi,

Sveti Oče Nikolaje!" "Oprosti i pomozi!" Priteći će u pomoć, neće on ostaviti, neće nikad

ostaviti nikoga, ma koliko bio grešan, ma koliko bio nedostojan. On milošću i

milostivošću svojom Božanskom i Hristolikom pokriva sve naše grehe, sve naše nevolje,

sve naše strasti, i gotov je da zaplače uvek nad svakim od nas, da mu pomogne, da ga

prigrli, da ga povede putem Hristove Istine koja kroz Istinu Večnu vodi u Život Večni.

Zato, zato i uvek zato, mi tako čudesno volimo i proslavljamo Svetog Oca Nikolaja

Čudotvorca, koji neka nas po milosti svojoj uvek ima u molitvama svojim. Mi njega

proslavljamo na zemlji; neka on, izmolivši nam oproštaj grehova, proslavi nas na Nebu,

da nas Gospod njega radi pomiluje i spase i otvori nam sve dveri Carstva Nebeskog. Da

nas on, on čudesni Svetitelj Božji, vodi i predvodi i u ovom i u onom svetu. Amin.

NAPOMENE:

1. Lk. 6,17-19

2. Lk. 6,19

3. 1 Kop. 2,5

4. Lk. 9,62

5. Mt. 5,47


Beseda 1. na parastosu Blaženopočivšem Episkopu Nikolaju

1965. godine u Leliću[1]

sadržaj

Evo nas u drugoj duhovnoj prestonici Srpskoga naroda, Leliću. Prva prestonica

Srpskoga naroda - Ras, gde se rodio Sveti Sava; a Lelić je druga prestonica Srpskoga

naroda, srpske istorije, gde se rodio najveći čovek posle Svetoga Save, Sveti Vladika

Nikolaj. Šta ja to govorim? Ja gledam celu srpsku istoriju, gledam početke našeg dolaska

na Balkan, gledam Srpsku Crkvu od hiljadu godina, i gle, dva sunca na nebu Srpske

Crkve, dva najveća sunca - Sveti Sava i Sveti Vladika Žički Nikolaj. Najveći duhovni

vođ Srpskoga naroda posle Svetoga Save, eto ko je Sveti Vladika Nikolaj.

Danas u svetu izgiboše evropske teorije, evropske nauke, evropske tehnike, tražeći

vođu. Nema vođe rod ljudski. Slepac slepca vodi, i u jamu padaju.[2] Slepac slepca u

Evropi vodi, i Evropa se survava u jamu i pada. Slepac slepca vodi u Aziji, u Africi, u

Americi, u Australiji, i svi se survavaju u jamu. Gle, šta je to s rodom ljudskim, šta se to

dešava? Je li zbilja rod ljudski izgubio pamet?

A čuli ste današnje Sveto Evanđelje, čuli ste kako Gospod, Blagi Gospod kazuje svu

istinu o vođama roda ljudskog, kazuje ko je bio vođ ljudski[3]. Jedno stado sačinjava rod

ljudski, i rod ljudski ima Jednoga Pastira - Gospoda Hrista. Avaj, kakav strah! Čuli ste u

današnjem Svetom Evanđelju, Gospod naziva lupežima i hajducima sve koji su pre NJega

došli u ime NJegovo. NJegova blaga usta se otvorila i kazala strašnu istinu. Stanite ljudi!

Vama u ovome svetu, ko može biti vođ? Đavo?

Oko vas smrt, oko vas đavoli, ko će biti vaš vođ, ko? Svaki od vas gine od smrti, svaki

od vas gine od đavola. Ko se sme nazvati vođom u ovome svetu smrti i greha? Ko?

Zato je Blagi Gospod objavio, čuli ste danas Sveto Evanđelje: da je On Pastir Dobri[4].

On je taj Pastir Dobri za svoje stado, za rod ljudski? Pobeđuje greh, pobeđuje smrt,

pobeđuje svakog đavola. Eto Vođe, eto Pastira stadu roda ljudskog! Ne može biti niko





vođa u ovome svetu, ako ne pobedi smrt za mene. Neću ja njega za vođu. Ja neću da

mene smrt samelje. Ja neću da mene đavo uhvati i baci u pakao, i greh. Đavo grehom

baca u pakao svako ljudsko biće. Eto, Gospod je došao u ovaj svet, Pastir Dobri, i On za

nas, i u ime nas, pobeđuje smrt, pobeđuje greh, pobeđuje đavola. Tačno je rekao za

Sebe: Ja sam Pastir Dobri. I svi koji pre Mene dođoše, lupeži su i hajduci".[5]

Gospode, teške su reči Tvoje! Da, jer niko od onih koji su pre Hrista došli u ovaj svet,

niko od filosofa velikih, niko od careva, niko od naučnika, niko od proroka, niko od

mudraca, niko, niko, niko u rodu ljudskom nije mogao pobediti smrt, pobediti greh,

pobediti đavola. Iako su oni u neznanju svome, ili gordosti svojoj, obećavali: evo, ja sam

Platon, vođ ljudske misli; ja sam Arhimed, vođ ljudske tehnike; ja sam Aristotel, vođ

ljudske nauke. I gle, i tebe Platone, i tebe Aristotele, i tebe Arhimede, melje smrt. Kako

vi možete biti meni vođi, kad me vodite u smrt? Ne priznajem vas i neću vas! Lupeži,

hajduci! Hajdukujete u rodu ljudskom, lažete rod ljudski da možete da ga spasete, a rod

ljudski pati od najveće muke - od smrti. Ko tu muku skine sa roda ljudskog - taj je

spasitelj, taj je vođ, taj je pastir dobri.

Gospod je došao, savladao smrt i za mene i za tebe, i za sav ljudski rod. Pastir Dobri daje

Život Svoj Večni u izobilju. Pastir Dobri okupio je rod ljudski ujedno stado, i On Jedan

Pastir[6], tu Svoju svemoćnu silu, tu pobednu silu nad smrću, nad đavolom, nad

grehom, dao je Crkvi Svojoj i ostavio Crkvi Svojoj, dao je Svetiteljima Svojim.

I eto, Srpski narod ima dva velika vođa, dva velika Svetitelja, dva pastira dobra - Svetoga

Savu i Svetog Vladiku Nikolaja. Ne umanjujem ja vrednost ostalih Svetitelja Srpskih, ne!

Nego mi gledamo na najviše planine naše istorije, a najveća planina je Sveti Sava, a za

njim Sveti Vladika Nikolaj Žički. Nisam ja dete kada govorim ovo. Od 1911. godine,

kako se pojavio u Beogradu, jeromonah, profesor Bogoslovije u Beogradu, Nikolaj, od

tada je počeo duhovni zemljotres u Srpskome narodu, duhovni zemljotres koji je on

izazvao i trajaće do Strašnoga Suda. Ko je taj Srbin koji je od 1911. godine otišao ka

Nebu, pošao ka Gospodu Hristu, a nije se usudio i pitao: Šta misli jeromonah Nikolaj?

Kako ovo pitanje rešava Vladika Nikolaj? Šta o tome misli Episkop Žički Nikolaj? Koji je

pravi Srbin ovih pedeset godina, on zna da Pravoslavna Srpska Crkva nije mogla bez

Vladike Nikolaja. Kada se kaže Srpska Crkva, u inostranstvu se misli na Vladiku

Nikolaja. Pa i u Srpskoj zemlji, u mučnoj Srpskoj zemlji, kada je duša htela da krene ka

Gospodu, tražila je njega za vođu, njega za putokaz. To znate vi svi, to znaju svi milioni

Srba koji žive između dve Jugoslavije i posle druge Jugoslavije, i hrle ka Bogu.

Oni - istiniti vođi i vladari srpske istorije i Srpskoga naroda, Vladika Nikolaj i Sveti Sava

- šta daju nama? Od koga nas to brane? Brane nas od duhovnih vukova. Ko su ti vuci?

Čuli ste danas u Svetom Evanđelju, kako Spasitelj kao Dobri Pastir govori o vucima. Koji



su to vuci, Gospode? Greh, smrt i đavo - eto tri vuka koji rastržu ljudski rod i rod Srpski.

Od njih, ko nas može odbraniti? Mene današnjeg Srbina, tebe sutrašnjeg Srbina, ko ako

ne Sveti Sava i Vladika Nikolaj, silom koju im Gospod Hristos daje kao dobrim pastirima,

koji ostaviše sve da služe Gospodu. I služili su kao niko od Srba. I oni, naši veliki vođi,

eto i danas su potrebni meni i tebi, ako hoćemo - šta? Ako hoćemo da budemo ljudi, da

ie budemo potomci majmuna, da ne budemo potomci životinja. Ako hoćemo da

budemo potomci Svetoga Save i ljudi stvoreni po liku Božjem onda, onda eto nam naših

vođa koji nas hrane besmrtnom hranom i brane nas od duhovnih vukova. Od duhovnih

vukova.

Danas (ih) je pun sav svet: svi samozvani spasioci čovečanstava, svi oni koji danas

predlažu sebe umesto Hrista, svi oni su duhovni vukovi. Pitaj ih: Možeš li mi osigurati,

umesto Hrista, besmrtni Život Večni? Možeš li ti za mene pobediti smrt, možeš li

pobediti za mene đavola, možeš_li za mene pobediti greh? Ne. Da, ti si duhovni vuk. A

Pastir Dobri dušu svoju polaže za ovce. Lupež, veli Spasitelj, i hajduk, ne dolazi ni za šta

drugo, nego da ubije i pogubi, ubije i pogubi[7]. Ubija i pogubljuje sve. Ko? Svaka lažna

nauka danas, koja se ističe protiv Hrista, a tih je nauka bezbroj. Namnožiše se kao

gusenice. Svaki predlaže sebe za spasitelja čovečanstva, svaki predlaže sebe za vođu.

Hristos je jedan! Brate zabludeli, šta ćeš za đavolima, šta ćeš sa gresima? Kakve su tvoje

vođe? Daj ti meni vođu koji meni kriči put kroz smrt, kroz prašumu smrti, vodi me u

Carstvo Nebesko. To je vođ, to je pastir dobri. Sve drugo je, avaj, Spasiteljeva reč: lupeži,

hajduci, vuci duhovni.

Mi današnji Srbi, imamo najvećeg bogataša posle Svetoga Save u rodu Srpskome. To je

Sveti Vladika Nikolaj, najveći duhovni bogataš. Šta je to što on nama daje kao blago?

Šta? Besmrtnost Hristovu! Daje nam Večni Život. Svaka njegova reč, braćo, jeste malo

Evanđelje. Ne preuveličavam stvari. Vladika Nikolaj je peti Evanđelist Srpskoga roda.

Sve što je rekao - Blagovest je za čoveka, Evanđelje za srpskoga čoveka. Sve što je

napisao - Evanđelje, Blaga vest do Blage vesti, za svakoga od nas. Da, peti Evanđelist,

najveći Evanđelist posle Svetoga Save roda Srpskog, najveći bogataš. A gle, kako smo

mi današnji Srbi osiromašili, kakvi smo prosjaci, kakvi ubožjaci, kojima ne treba

Gospod Hristos, ne treba onda ni Sveti Sava, ne treba onda ni Vladika Nikolaj. Koliko

ima tih slepih Srba? Da ih ne osudimo, da se pomolimo za njih Gospodu da progledaju;

da ih Sveti Vladika Nikolaj s Neba prosvetli i osvetli, da ugledaju istinitost; da se Srbi

spasu od najstrašnijeg greha, da se spasu svegreha.

Setite se, braćo, u Evanđelju kada je Gospoda korio uporne bogoborce, fariseje i

sadukeje, i kad ih je izobličavao za grehe njihove. Došao je da im oprosti sve grehe, a

oni NJega, Boga u telu, hoće da ubiju. Spasitelj onda kazuje kakav je greh njihov, šta to

znači za rod ljudski, za čoveka, za ljude, za rasu ljudsku, za fariseje, za sadukeje, za ma


kog čoveka. Veli Spasitelj: ,Da nisam došao i govorio im, greha ne bi imali. A eto, ja Bog,

došao sam kao čovek, govorio im, sada izgovora više nemaju za greh svoj"[8]. Nemamo,

braćo, izgovora, pošto je Gospod došao u ovaj svet.

Mi Srbi, nemamo izgovora za svoj greh, za odricanje od Hrista, jer nam je poslao u

poslednje vreme velikog Apostola, Ravnoapostolnog prvovernika[9] Vladiku Nikolaja.

Poslao nam je Evanđelista novog, šta hoćemo mi Srbi više? Bog nam je dao više nego

drugom narodu, svakom drugom narodu od pravoslavnih naroda. I vi, vi se odričete

njega, vi se odričete Gospoda Hrista. Da nisam došao i govorio vam, kroz Vladiku

Nikolaja, greha ne biste imali. Ovako greh ostaje na vama, greh ostaje sa vama, jer eto,

poslah vam velikog i najvećeg Proroka, poslah vam najvećeg Evanđelistu, poslah vam

velikog Apostola, poslah vam velikog Mučenika, poslah vam velikog Ispovednika -

Vladiku Nikolaja. Srbi, nemate izgovora za grehe svoje, nemate izgovora što se Hrista

odričete. Kakvo veće dobro napraviste nego što je dao on, veliki i Sveti Vladika Nikolaj?

Da, mi Srbi, bar mnogi od nas, postali smo robovi lažnih savremenih učenja, koja ne

daju čoveku besmrtnu hranu, koja ne smatraju čoveka za besmrtno biće. Sva su učenja

lažna koja odriču besmrtnu dušu čoveku i odriču Boga nad čovekom. Da, sva su ta

učenja lažna, lažni proroci, lažni hristosi, lažni učitelji, poplavili su sve kontinente

ovoga sveta. I trude se, naročito se trude u Evropi da Hrista potisnu iz života, iz svih

institucija, iz svega što rade, iz svoje politike, iz svoga državnoga života, sa svojih

univerziteta. Škola im nauka, avaj, bruka i sramota! Evropski čovek postao nakaza,

odričući se Hrista.

Ali, braćo, eto nam novog Apostola, eto nam novog Evanđelista, eto nam novog

Proroka - Svetog Vladike Nikolaja. On, istinski vladar srpskih duša, zajedno sa Svetim

Savom. Najveći je vladar Sveti Sava, a njemu s desne strane Vladika Nikolaj. I ti, ako si

pravi Srbin, ako si progledao, ti ćeš ići za ovim vođama, i idući za njima stići ćeš u

Carstvo Nebesko, Carstvo Nebesko, jer oni hrane besmrtnom nebeskom hranom svakog

Srbina pravoslavnog. NJima Gospod daje tu besmrtnu hranu u Crkvi Pravoslavnoj, a

oni je daju svakome od nas. Tako ćemo mi Srbi, kada smo gladni i žedni duhovne hrane

i duhovnog pića, dobiti šta nam treba od naših svetih dobrih pastira, pastira poput

Gospoda Hrista, Svetog Save i Svetog Vladike Nikolaja.

Mi danas, čineći parastos godišnji Svetome Vladici Nikolaju, mi se molimo za pokoj

njegove duše, eda bi se on molio za spasenje naših duša. NJegove molitve pred Bogom

daleko su potrebnije nama negoli naše njemu. Neka nas on kroz pomrčine i tmine

sadašnjice vodi i rukovodi i izvodi na svetlost dana Hristova, na put koji kroz Istinu

Večnu vodi u Večni Život[10]. Neka nas on, čudesni Srpski Evanđelist, Ravnoapostolni

Svetitelj Srpski, neka nas on vodi i rukovodi, neka nas pogleda s Neba, neka prolije

neku svoju svetu suzu sa Svetim Savom, nad svakim otpadnikom srpskim, nad svakim




Srbinom koji otpade od Svetosavske Pravoslavne vere. Neka on, veliki po milosti na

zemlji, još veći nesumnjivo na Nebu, neka se smiluje na nas današnje Srbe, na današnji

rod Srpski. Neka nas spase svih užasa, samoubistava koje mi vršimo, svih pokolja

srpskih duša; neka nas spase, i pomiluje; spase od laži, zabluda, od lažnih proroka, od

lažnih učitelja, od lažnih hristosa, od lažnih spasioca ljudskoga roda i roda Srpskog.

Sveti Vladiko, pogledaj na nas! Smiluj se na nas, i oprosti nam grehe naše velike i male,

lične i narodne, posebne i crkvene; oprosti nam svima, prosveti nas, osveti nas, um naš

pomračeni osveti. Srpska nam srca ozdravi, srca obolela od strasti i slasti ovoga sveta. I

vodi nas ti evanđelskim Hristovim Putem, koji kroz Istinu Večnu vodi u Život Večni.

Da i mi, današnji nesretni Srbi, tvojim molitvama, kada izađemo iz ovoga sveta,

udostojimo se pristupiti tebi i zajedno sa tobom pokloniti se Čudesnom Gospodu

Hristu, Koji neka vlada nad svakim srpskim srcem i dušom i ovoga i onoga sveta,

tvojim svetim molitvama, Vladiko. Amin.

NAPOMENE:

1. Zabeleženo je samo 7 Beseda (a bilo ih je oko 20) oca Justina izgovorenih na

godišnjim parastosima Blaženopočivšem Episkopu Ohridskom i Žičkom

Nikolaju (1880 Lelić + 1956. Amerika), u njegovoj zadužbini crkvi Sv. Nikole u

rodnom selu Lelić. - Prim. uredn.

2. Mt. 15,14

3. Jn. 10, 1 - 16

4. Jn. l0.11

5. Jn. 10, 8. 10

6. Jn. 10.11; 16

7. Jn. 10, 10-11

8. Jn. 15,22

9. Možda: prvovrhovnika. - Prim. uredn.

10. Jn. 14,6

Beseda 2. na parastosu Vladici Nikolaju

1966. godine u Leliću[1]

sadržaj


Komarac treba da govori o uzletima i poletima orla! Najvećeg srpskog orla u istoriji

Srpskog naroda i ovog svetog kraja. Šta komarac može da odzuji? Šta!? Šta svećica da

kaže o Suncu? Kako će svećica da hvali Sunce? Oprostite, ali svi današnji Srbi - sitne

smo male svećice, a Sunce, zaplovilo po srpskome nebu, drugo sunce je Sveti Vladika

Nikolaj. Mi, krpelji, današnji Srbi krpelji, ne možemo da vidimo Sunce. Zarili smo se u

runo evropske kulture: bioskope, pozorišta, blagostanja, garderobe, jelovnike... Krpelji!

Nama blista Sunce, a očima ga ne vidimo. Mnogi su Srbi tako rođeni. Mnogi namerno

oslepeli sebe danas. Gle, zar ti možeš ceniti Sunce, kada Tvorca sunca ne priznaješ. Ti,

ugašena svećico srpska! Kad ne bi Gospod svaku moju reč pretvorio u Heruvima, u

Serafima, u Anđela, ja ne bih mogao dostojno, ni izbliza dostojno, pohvaliti najvećeg

Srbina posle Svetog Save, Ravnoapostolnog Svetog Vladiku Nikolaja Srpskog.

Dva čoveka ima Srpska Crkva i Srpski narod. Prvi Sveti Sava, jedino do sada

Ravnoapostolni. Oprosti Sveti Vladiko! A ti za mene i za sve zdrave srpske duše, drugi

si Ravnoapostolni Vladika Žički, Srpski Sveti Zlatoust!

I sve što je rekao - nebesko je blago. Sve što je napisao - nepropadljivo, Nebesko, večno

zlato. Zaista, ako učinite izlet kroz velike Svetitelje Božije, kroz velike svete pisce Crkve

Hristove, posle Svetog Jovana Zlatoustog, carigradskog svesunca, najbliži njemu je Sveti

Vladika Nikolaj, Sveti Damaskin, Grigorije Palama i još malo njih. Kako je on

neiskazano veliki. A Srbi, bedni, nesrećni Srbi! Videste li svog Vladiku u Akademiji

nauka srpskih? Ne, ne, ne!

Srbi, mucavi narod, mucavi narod.... Da nije ovog slavnog Zlatousta Srpskog, zar bi

Srbinovo pesništvo i sveg Srpstva postojalo? Evo Srpskog Svetog Damaskina. Evo u

istinu najvećeg pesnika srpskog. Većeg od svih slavnih velikih pesnika. Samo da je

ostavio Duhovnu Liru, bio bi ravan Svetom Damaskinu. A on? Svaka mu je reč pesma,

pesma večna, pesma o Večnosti. Pesma o Večnoj Istini, pesma o Večnoj Pravdi, pesma

Jedinom i Istinitom Bogu svih svetova - Gospodu Hristu.

Danas, to je mit, legenda! Legenda za koga? Za koga?! Borac svega najvećeg u srpskoj

istoriji, svega najvećeg u istoriji roda ljudskog i ove gubave zvezde što se zemlja zove -

Gospod Hristos, za mnoge i mnoge Srbe posle Svetoga Save. Gospode, oprosti Srbima!

Šta Srbin zna o srpskoj nauci? O srpskoj crkvenoj nauci? O nauci uopšte? Evo Srpskog

Svetog Vasilija Velikog. Šta je bio Sveti Vasilije? U četvrtom veku bio je najveći i

najučeniji čovek svoga doba i Svetitelj Božiji. Ali je on znao da učelje ništa ne znači bez

svetiteljstva Božijeg. Danas, mi Srbi imamo njega - Srpskog Svetog Vasilija Velikog, u

istinu Velikog. I sve tajne, tajne velike, tajne svih svetova Božijih, susrećemo u njegovim

delima. Sećate se njegovih beseda koje je govorio kao mladi jeromonah, do njegovih

divnih himni Gospodu Hristu, do akatista Vaskrsitelju Hristu. Sva bića, od molekula do

Arhanđela, sve je zahvatila njegova sveta i velika duša. NJegov ogromni um dao je

nauku kakvu srpski čovek i Srpski narod znao nije. Svi mucavi, svi mutavi do njega!

Kroz njega je progovorila srpska duša, progovorila svetosavski sjajno, heruvimski,

gromovski progovorila ogluveloj srpskoj duši. Ogluveloj od politike, od stranaštva...

Ogluveloj za sve što je večno, za sve što je Hristovo za sve što je svetosavsko. I on, on

prost jeromonah, ismevani kaluđer srpski, beogradskim ulicama ide u najskromnijoj

mantiji. Mnogi se stide i gnušaju njega. A on? On ovamo diže ustanak, najveći ustanak

posle Svetog Save, koji je učinjen u Srpskome rodu. Taj je duhovni ustanak stvorio

mladi jeromonah Nikolaj. Počeo kao mladi jeromonah, a završio kao Ravnoapostolni

Svetitelj Ohridski i Žički. To je crkvena filosofija, crkvena mudrost! A srpska filosofija,

filosofija naših univerziteta? Avaj!

A on? U filosofiji srpskoj, u stvari jedini filosof. On, Sveti Grigorije Bogoslov - Srpski

Sveti Grigorije Bogoslov. Kad to kažem, ja kažem najveći kompliment, najveću pohvalu

koja se može reći. Grigorije Bogoslov, najveći um koji je sagledao tajne Božanskog Bića.

Više nego iko od ljudi po daru Božijem. Eto, njemu slična dao je Gospod Srpskome

rodu. Srpski večni Grigorije Bogoslov.

Ali, komarac ima još da zuji! Evanđelist među svetim Evanđelistima. Evo Srpskog

Svetog Evanđelista. Zamislite, svaka reč njegova je blaga vest. Svaka reč njegova - malo

Evanđelje. Kao mirisavi koren, šta ga više tareš, to više miriše. Tako, kada čitaš Vladiku

Nikolaja, što ga više čitaš, ti se više moliš kroz njegova čitanja i osećaš koliko Nebeskog

mirisa arhanđelskog u njegovim delima. Koliko Evanđelja Večnog, onog Evanđelja u

koje Anđeli žele zaviriti[2]. On, on je nama Srbima to Evanđelje kazao najrečitije.

Najrečitije za čoveka, pa i za Anđele.

Među Svetim Apostolima, evo njega Srpskog Svetog Apostola! O, ko je tako Srpsku

zemlju prohodio, Evanđelje Hristovo i Blagovest Hristovu propovedao kao on? Od

Ohrida do Budima, od Pirota do Vranja, od Prohora Pčinjskog do Rijeke. Niko kao on,

Apostol - Episkop. Apostol i Episkop - Ravnoapostolni Sveti Vladika Nikolaj.

Evo najvećeg Mučenika Srpskog posle Svetoga Save. Šta kažem, posle Svetoga Save? Jer

Mučenik Sveti Sava, nije dao mira neprijateljima Krsta Hristova. Neprijateljima

Istinitoga Boga nije dao mira dok mu nisu spalili telo na Vračaru u Beogradu. Mučenik i

posle smrti, Sveti Sava Mučenik i sada, gledajući srpski rod i u njemu hiljade izdajica

svetosavskog amaneta. Mučenik je Sveti Vladika bio na zemlji. Oni koji znaju njegovu

mladost, njegov najintimniji život, znaju njegov plač česti. Znaju njegovo jecanje

ljubostinjsko za vreme rata. Znaju Nemci, neprijatelji ondašnji naši, šta je za njih značio

Vladika Nikolaj. Da mu usta treba zapušiti, njega ućutkati, ućutkati Srpski rod. Gle, on


koji je u Svetoj LJubostinji oplakao tužnu srpsku sudbinu za vreme rata, oplakao

bratoubistvo među braćom Srbima, oplakao sve muke i nevolje Srpskoga roda, postao je

zatočenik manastira Vojlovice, potom odveden u Dahau na smrt radi Boga, radi nas

svih Srba. Mučenik nad mučenicima - to je Vladika Nikolaj!

I danas, danas on sa neba više plače nad nama Srbima zemaljskim nego li što se raduje.

I radi čega? Šta je glavno za Svetitelja Božijeg, za čoveka koji s neba gleda sve svetove?

Šta je glavno? Bog, Istiniti Bog, NJegova Večna Pravda Gospod Hristos. A šta Srbi rade

sa Gospodom Hristom? Šta Srbi rade sa svojom verom? Šta Srbi rade sa svojom Slavom?

Kukavice! Mnogi ne slave, mnogi ikone sklanjaju iz svojih domova, mnogi ih kriju po

ormanima, kriju ih po podrumima i tavanima. Bestidno stado, slepo otpalo stado od

Svetoga Save. Šta je to, kakav je to zečiji duh ušao u srpsku dušu? Gde je Obilić? Gde je

Obilić da brani svoju veru, da brani svoj večni obraz, da brani svoju istoriju? Da, Sveti

Mučenik Srpski, eto ko je Vladika Nikolaj.

Među Svetim Ispovednicima, evo Srpskog Svetog Ispovednika, ravnog Svetom

Maksimu Ispovedniku, Svetom Teodoru Studitu, Svetom Nikolaju Gruzijskom

Ispovedniku i mnogim drugim Svetim Ispovednicima. On je tako smelo, tako

neustrašivo propovedao i ispovedao Istinu Gospoda Hrista, Istinu tvoju, Srbine

nesrećni! Istinu cele srpske istorije! Istinu svega roda ljudskog. Niko kao on, niko tako

ispovedao nije u Srpskom rodu.

Kada su u teškim nevoljama umukla mnoga srpska usta, on je nemačkim tiranima

govorio: "Evo mene ispred moje pastve. Vi streljate moju decu po Kraljevu, došao sam

da mene prvo streljate pa onda njih". Bio je zbunjen oficir i komandant nemački.

Govorio je savršenim nemačkim jezikom.

Onda LJubostinja. Dok su s njim išli profesor Pešić i drugi, vođen je u Kruševac pod

stražom nemačkih vojnika. Tamo, tamo se tako neustrašivo držao. Nemcima je rekao

svu istinu, sve im prorekao. Da, zaista srpski Sveti Čovek.

Među Svetim Vračima, među lekarima, među čudotvorcima, evo srpskog svetog lekara

- Svetog Vladike Nikolaja. Recite vi meni, ko može izbrojati sve duše koje je Vladika

Nikolaj svojom rečju i svojom molitvom iscelio u Srpskome narodu?! Ko može nabrojati

bolesnike koje je on iscelio? Ko bi mogao nabrojati mnogobrojne obolele savesti koje je

Sveti Vladika izlečio davši im istinitu veru u Istinitoga Boga. Ko? Zaista, on lekar duša i

savesti srpskih. Nebeski lekar savesti srpskih.

A među Svetim Zadužbinarima - ko je on? Novi Srpski Zadužbinar. Najveći posle

Svetih Nemanjića. Da, vi ste svedoci toga. Od Ohrida do Žiče, podizao je i obnavljao

manastire, do u srce Šumadije, i izvan Šumadije. Svuda njegov duh. On, neumorni

zidar, neumorni neimar, obnavlja zadužbinarstvo Svetih Nemanjića.

Tako je to - zuje komarci po zemlji Srbiji. Među tim komarcima najgori arhimandrit

Justin. Zemaljska Srbijo! Gde je rođen Vladika Nikolaj? Gde su njegove svete mošti? U

tuđini! Nisi bio dostojan, Srbine, da najveći Srbin iza Svetog Save izdahne u Srbiji i

odavde pošalje dušu svoju u onaj svet gde ga čeka Sveti Sava. Bilo je mnogo muke u

duši velikog Svetog Save, kada je napustio zemlju i umro u Bugarskoj. Jedna pouka za

ondašnje srpske vladare, za ondašnje Srpske zemlje, za ondašnji Srpski narod. I evo

druga pouka, druga istorijska pouka se ponavlja. Vladika Nikolaj umire u Americi,

tamo u Libertvilu. Simbolično, braćo moja draga i predraga. Simbolično i strašno. Drugi

najveći čovek umire van naše zemlje. O, kako smo nedostojni! O, kako je sramno biti

čovek izdavši najveće ljude svoje, najveće Svetitelje svoje. O, kako je strašno biti Srbin

bez Hrista! Kako je strašno biti Srbin bez Svetoga Save! Zločin do zločina!

Deset godina zvanična Srpska Crkva nije izdala parastos Najvećem Srpskom Vladici!

Šta je to? Kakva to mračna i strašna legenda hoda Srpskom zemljom? Mi se i dalje

mučimo. Mi se sa zemlje neprekidno mučimo. Mi, koji smo to mučenici Gospode, kada

svoje izdajemo?

Danas Nebeska Srbija, danas, o ne samo Nebeska Srbija, nego Pravoslavna Crkva

Nebeska, slavi najvećeg Mučenika u rodu Srpskom posle Svetoga Save - Svetog

Ravnoapostolnog Srpskog Nikolaja. Danas njega slave Serafimi i Heruvimi, jer im je

ravan po Blagovestima koje je širio zemljama, svima zemljama Evrope, Amerika i Azije,

kao Heruvim! NJega danas sigurno grli - ko? Sveti Sava grli svog najmilijeg sina u

Srpskome rodu. A sa njim, oko njega, i mnogobrojni srpski Svetitelji sa Svetim Savom,

Svetim Simeonom Mirotočivim i ostalim Srpskim Svetiteljima. Danas na nebu, Nebeska

Srbija slavi najvećeg Srpskog Svetitelja. Danas svi Sveti, sve velmože, svi Sveti

Nemanjići na nebu, pozdravljaju novog srpskog Mučenika, najvećeg srpskog novog

Evanđelista, najvećeg novog srpskog Apostola - Svetog Vladiku Nikolaja.

Danas, svi oni što ginuše "za Krst časni i Slobodu zlatnu", svi oni proterani od NDH - a,

svih onih stotine hiljada Srba što za Pravoslavnu veru izgubiše živote, svi oni stoje na

nogama i na molitvi i proslavljaju najvećeg Srbina, Svetog Vladiku Nikolaja. I pričaće se

Beogradom, pričaće se u Skoplju, u Zagrebu, u Moskvi, u Vašingtonu, pričaće se svom

zemljom! Lelić, Lelić je dao Srpskome rodu najvećeg Svetitelja, najvećeg čoveka posle

Svetoga Save.

Mi današnji Srbi, mi ne znamo šta imamo? Ali eto, Bog nam je poslao i Proroka, i

Apostola, i Evanđelista! A zašto smo mi, ova generacija naša - najgori Srbi!? Zato što

smo izdali sve što se ne sme izdati!? Zato što izdajemo Gospoda, NJegovu Istinu, Večni

Život, Carstvo Nebesko! Za sve što vidiš očima, za bioskope, za pozorišta i za telesna

uživanja!

Avaj! Avaj! Da molimo Svetog Vladiku Ispovednika da nas spasava iz pakla, iz našeg

najdubljeg pakla. Nas savremene Srbe. Da nas svrsta u svoju Nebesku vojsku, da nam

da heruvimsku neustrašivost da Gospoda Hrista iznad svega volimo i ljubimo, kao on.

To je njegov amanet. Ceo njegov život je bio amanet i testament svetosavski, kosovski:

Sve žrtvovati za Hrista, Hrista nizašta! To je amanet Svetog Vladike Nikolaja. To je

amanet Svetoga Save. To je amanet Svetoga Kneza Kosovskog.

Pitaj sebe, pitaj danas sebe o ovogodišnjem parastosu Svetog Vladike Nikolaja. Nema

većeg Učitelja, nema većeg Nebeskog zvona nad srpskom zemljom od Svetog Vladike

Nikolaja. Gromovnik kao Sveti Ilija, ali i blag i milosrdan poput Gospoda Hrista. Mi, mi

imamo samo jedan put, jedan izlaz iz našeg pakla, jedan jedini put u raj naš - to je put

Svetoga Save i Svetoga Nikolaja.

Neka bi Blagi Gospod probudio srpske duše za sve što je večno, za sve što je sveto. I

neka bi Sveti Vladika Nikolaj umnožio svoje molitve u Nebeskoj Srbiji za nas

mnogogrešne na zemlji. Neka preklinje sa Svetim Savom i svima Srpskim Svetiteljima

Gospoda HrisTa da Srbe umudri, da Srbe opameti, da Srbe privede veri. Da ih vaskrsne

iz svih bezbrojnih grobova njihovih. Grobova samoživosti, bratomržnje, bratoubistva.

Avaj, svih razmirica i nesreća. Mržnja je opčinila Srbe. Gospode, ukloni sa srpske duše

bratomržnju.

Sveti Ispovedniče, sa svima Svetiteljima moli se, da se Srbi opamete. Da se braća izmire,

da nestane raskola, te najveće kuge - kuge današnje kojom se zarazio Srpski narod.

Oprosti, Sveti Ispovedniče RavnoApostolni, eto ja, komarac srpske zemlje, odmucah

tebi ili meni. Amin!

NAPOMENE:

1. Beseda na 10godišnjem parastosu 1966. godine, u Nedelju mitara i fariseja.

2. 2 Petp. 1,12; Otkp. 14,6

Beseda 3. na parastosu Vladici Nikolaju

1970. godine u Leliću

sadržaj

Gle, to je istina i neistina na kojoj počioa sva Evropa: Nema Boga, nema đavola! A ko se

to smeje nad čovekom? Šta vi velite? Zar smrt nije grohotno smejanje nad čovekom, to je

jedno grohotno đavolsko smejanje. I vi možete biti zadovoljni u ovome svetu!? U

takvome svetu biti zadovoljan i biti čovek, o kako je stidno i sramno! Ako je smrt jača od

nas, onda je Bog stvorio ovaj svet na podsmeh, da se podsmehne čoveku i da mu rekne:

"Gle, kako si bedan i nemoćan"! Istina, sve je tako.

Ovaj svet bi bio strašna lakrdija Božja, strašni podsmeh čoveku, kad ne bi Bog bio jači

od smrti. Jači od smrti! eto poziva, eto lozinke za čoveka koji malo misli, za čoveka koji

traži smisao u ovome životu. Zar je smisao mog života i tvog da se sručimo u crve, zar

nas je zato stvorio Bog? Sve je strašno, ali je najstrašnije biti čovek u svetu u kome smrti

ima, a vaskrsenja nema.

Mi Evropljani nesrećni, bolujemo od jedne strašne vere, bolujemo od vere u čoveka.

Bolujemo od čovekopoklonstva. Nema Boga, nema đavola! Tu sam ja - evropski čovek,

iznad tebe! Ko se to smeje tebi? Podsmehuje, ili Mefistofelski gromovito peva i smeje

tebi, kad iz strašne crne smrti niče grohot crnih demona nad ljudskim bićem. Smrt je

jača, a ti - ti si prah i pepeo!

Sve je prah i pepeo u ovome svetu - do Vaskrsenja Gospoda Hrista. Ako Hristos nije

vaskrsao, sve je ovo besmislica[1]. Sav život ljudski, ova malena zvezda što se Zemlja

zove, to je smeh i kikot nekoga i nečega, to je strah koji vlada ovim svetom.

Čovek, braćo moja i sestre moje, u ovome svetu ne može da izdrži bez Boga. Nije istina

da ima bezvernika! Nema bezvernika, nema nevernika. Samo ima Bogopoklonika i

idolopoklonika. Trećega nema u ovome svetu. A gle, Evropa stavlja čoveku naočari

kroz dve hiljade godina. Postepeno, Evropa je stalno potiskivala iz ovog zemaljskog

sveta i iz svoga bića koga? Bogočoveka Hrista. Važan je čovek u raznim izdanjima,

čovek od koga je smrt jača! Šta je Kant, šta je Dekart, šta je Sartr, šta su toliki filosofi

evropski? O, roblje smrti i nečiji potsmeh! I sva filosofija evropska klanja se čoveku, a to

znači: klanja crvima, klanja groblju, klanja grobovima i mrtvacima. A šta da kažem o

nauci evropskoj? Koliko potsmeha, koliko kikota demonskih čoveku! Da, čoveku

potsmeh i kikot. Evropska nauka - nek bude bomba u ovome svetu, nek bude bomba u

ovome svetu! Evropski čovek? Šta je Evropa htela i šta Evropa hoće? Šta je prosveta bez

Boga? Vekovima se muči Evropa da Hrista istera iz prosvete, vekovima se muči da

Boga protera iz Evrope, i da evropski čovek sam reši svoje probleme, probleme savesti,

probleme prosvete. Kakva paklena izmišljotina! A to je smislila Evropa, a mi smo

Evropljani. Naše škole, naši zakoni, sve to urla i urliče protiv Boga. Vi koristite Sunce,

dobro. Vaš mrak, to je vaša prosveta. Bezbroj sektaša pustoši Evropu. Kroz sve te vere

samo se jedno vidi: to je evropski čovek. A evropski čovek, odbacivši pravu veru,

istinsku veru, klanja se čoveku. Tako je evropska vera, i evropske vere, ustvari -

čovekopoklonstvo.

Pođite kroz latinsku jeres: jedini čovek papa na prestolu evropske kulture i vere. Šta da

kažemo o sveopštem današnjem božanstvu, evropskoj kulturi? Šta je evropska kultura

istakla kao najveću vrednost u ovome svetu? - Evropskog čoveka, koji se demonski

gordo osmehuje i potsmehuje. Potsmehuje se na sve što nije evropska garderoba,

potsmehuje se na sve što nije evropski jelovnik. Kultura: kultura televizije, kultura

bioskopa, kultura evropskih pozorišta, umetnost evropska - šta je to? To je klanjanje

čoveku, to je idolopoklonstvo, to je čovekopoklonstvo. To je, braćo moja i sestre, najveća

bolest Evrope i jedina bolest Evrope. Vrši se najstrašniji pokolj duša evropskih. Vrši ga

evropska kultura i civilizacija. Mi smo svedoci toga.

Prvi prorok u Srpskom narodu koji je objavio (tu nesreću evropske kulture i

civilizacije)...[2] bio je slavni Vladika Nikolaj, (kada je došao)...** iz Evrope 1911. godine.

Mi smo osetili da pod njegovim, (Nikolajevim) krilima možemo odleteti daleko u visine.

Sva je Srbija ustala na noge, sva je Srbija ustreperila. NJegove prve propovedi u

Beogradu su usrećile narod koji se gušio u laži. Istinska blagovest su one, posle Kosova.



Niko nije kao on otvorio oči Srpskome narodu i srpskome čoveku da progleda. On je

znao za evropsko idolopoklonstvo. Došao je sa Zapada sa doktoratima njihovih nauka.

Znao je da je Evropa težak bolesnik, bolesnik na samrti.

Mi Srbi, Srpski narod, potomci Svetoga Save, potomci Kosova, mi patimo od evropskih

bolesti, mi (danas smatramo da treba) da dođe (Evropa)...[3] to, međutim, ne želi

Nikolaj, (taj)...[4] Srbin svetosavski.

Jedini Bog je, niko drugi do - Bogočovek Gospod Hristos. Zaista Jedini Istiniti Bog,

zaista Jedini Istinski Bog. A lek, ima li leka? Ima, objavio je Sveti Nikolaj. Ima, to je

(Pravoslavna) svetosavska vera! To je vera u Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima,

Gospoda Hrista. Strašno je, užasno razmišljati da nema Boga, nema đavola. To misli

evropski čovečuljak. Hoće sam da zameni Boga, hoće da zameni Hrista. Tu ostaje mesta

smrti, smrt i pakao.

Kada je on, slavni Vladika Nikolaj kao jeromonah, kao sjajan monah, zagrmeo širom

Srpske zemlje i objavio svetu veru, jedinu istinitu veru u ovome svetu, Pravoslavnu

veru. On kao monah odlazi u Svetu Goru i tamo svršava i završava najveći univerzitet.

Kad se vratio, on je zaista doneo svetosavske (misli i dela i podvige)...[5]. I počeo, živeo

Evanđeljem Gospoda Hrista, to Evanđelje nosio kroz Srpski narod. On Apostol. Neka

oproste Sveti Apostoli, ovo je naša zemaljska radost, srpska radost, da mi smatramo

Svetog Vladiku Nikolaja za Ravnoapostolnog Blagovesnika jedine Istine u ovome svetu.

Ravnoapostolni Vladika Nikolaj. On je bio neustrašivi pobornik te Istine, kao niko u

Srpskome rodu posle Svetoga Save. Nosilac te istorijske mudrosti, Bogomudrosti.

Objavio je Blagovesti svetosavske. Doneo je zemaljskoj Srbiji najbolje. On, niko kao on

nije sagledao sve naše grehe, sve naše padove, sva naša otpadanja od Gospoda Hrista,

svu našu zaluđenost Evropom, i naše idololoklonstvo. Jer kod nas su u većini

idolopoklonici, čovekopoklonici naši, školovani Srbi.

Da, on je Apostol istinske Svetosavske prosvete. Za srpsku prosvetu Svetitelj je najveći

Prosvetitelj. Samo Svetitelj može biti Prosvetitelj, i niko drugi. Sve je drugo mrak. Sve je

drugo tama i pomračina, sve osim Gospoda Hrista. Vladiku Nikolaja je Bog poslao da

nam bude i apostolni Prorok i Mučenik i Ispovednik. I on, hvala Gospodu i veri

srpskoga čoveka, Srpskoga naroda, mi imamo njega, taj Nebeski Biser koji nikad ne

tamni, njega, duhovnog Vođu zajedno sa Svetim Savom. On, vaistinu besmrtni Patrijarh

Srpske Crkve, vaistinu besmrtni Patrijarh posle prvog besmrtnog Patrijarha, Svetoga

Save.

Sva je Evropa podlegla toj teškoj i strašnoj bolesti čovekopoklonstvu. Šta se to zbilo sa

savešću evropskog čoveka, sa savešću evropske filosofije, sa savešću evropske kulture?




Otvorite ma koji dnevni list, i vi ćete videti da je to evanđelje pakla, evanđelje Satane.

Otvorite bilo koji dnevni list - eto vam satanskog evanđelja. To je otrov evropski, to je

bolest evropska, koja nastoji da Bogočoveka Hrista protera iz ovoga sveta. Sve je to sam

preteča Antihristov, veli arhimandrit Justin vama. Ne samo preteča, nego i sam

Antihrist.

To nisam izmislio ja, bedni arhimandrit Justin u pustinjama ćelijskim, nego je to

Evanđelje najvećeg Božjeg Ugodnika i LJubimca (Hristovog)[6] Svetog Jovana

Bogoslova. On kao da je imao u vidu, sigurno je imao u vidu pokolenja evropska, sve

Srbe. Piše u svom Evanđelju svima hrišćanima svih vremena, pa i nama: "Braćo ljubljena,

ne verujte svakome duhu. Proveravajte duhove jesu li od Boga, proveravajte duhove jesu li od

Boga. Poznaćete Duha Božjeg i duha lažnog. Ko priznaje daje Isus Hristos došao u telu, od Boga

je"[7]. Eto kantara vaseljenskog, eto vage na kojoj se mogu izmeriti sve vrednosti i za

mene i za tebe. "Svako ko ne priznaje daje Hristos došao u telu kao čovek, nije od Boga. I ovaj je

Antihristov, za kojega čuste da će doći. I sada je Antihrist već na svetu"[8]. To je pisao sveti

Bogoslov pre dve hiljade godina.

Šta je to? Antihrista nema. Kako nema? Antihrist je svaki onaj koji hoće Boga Hrista da

zameni u ovom svetu, hoće da zameni Hrista sobom. Priče su da Bog nije postao čovek.

To su priče, legende. Da proverimo ovu Blagovest, da izmerimo na vagi evanđelskoj

evropsku filosofiju. Kant, to da je Bog postao čovek, on sa osmehom "kulturne

nadmoćnosti" to odbija. Tu ničeg nema osim čiste satanologije. Za evropskog mislioca

treba da bude pitanje da je Hristos Bogočovek i da je On pobedio smrt. Evropski čovek

bi možda rekao: Moja nauka mi to ne dopušta. Tako proveravajući evropsku nauku,

kulturu i civilizaciju vidimo - šta? Bezbroj Antihrista u ovome svetu. To ime znači:

zameniti Hrista, mesto Hrista. A evropski čovek, samo to radi - da zameni Hrista

sobom, bilo u Rimu ili u Berlinu. Nećemo Boga u ovome svetu! Šta će nam Hristos!

Hoćemo da ovaj svet bude bez Boga, da ovaj svet bude bez Hrista, to hoćemo mi!

I gle, kakva radost za evropsku kulturu! Kako evropska nauka, evropski univerziteti,

evropske lažne škole, preplavile svih pet kontinenata, i Afriku, i Aziju, i Australiju.

Svuda potiskivanje Hrista Boga, svuda bezbrojni zamenici Hristovi, Antihristi. Hoćemo

da uredimo svet bez Boga, hoćemo da uredimo svet bez Hrista, nećemo Evanđelje. To

znači: Sahranjuješ samoga sebe u stotinu smrti i oblačiš samoga sebe u bezbroj paklova.

Gle, nema čoveka ako nema vaskrsenja iz mrtvih[9]. Pravoslavna vera je proverena i

oprobana i dokazana. Eto, i na malenoj Srpskoj zemlji svetitelji poput Prohora

Pčinjskog, Nauma Ohridskog, Vasilija Ostroškog, Stefana Dečanskog, i bezbroj naših

velikana. I Srbinu, kao i svakom čoveku, ne ostaje ništa drugo nego da bira između

Jedinog Istinitog Boga i lažnog boga, lažnog božanstva i vere evropskog čoveka. Dok





čovek ne poveruje u Istinitog Boga i dok ne živi po Istinitom Bogu, čovek je lud! Čovek

je lud. To objavljujem ne ja, nego Sveti Apostol Pavle. On piše: "Mi nekada bejasmo ludi",

mi nekada bejasmo ludi[10]. Kako Sveti Apostole? Ja, Savle, i svi mi, svi mi koji

postasmo hrišćani svi smo mi bili nekada ludi..."[11]

NAPOMENE:

1. 1 Kop.15.14-19

2. Nekoliko reči nečujno na traci. U zagradama su dodate reči koje bi mogle biti

veza sa nastavkom besede. - Prim. ured.

3. Nekoliko reči nečujno na traci. U zagradama su dodate reči koje bi mogle biti

veza sa nastavkom besede. - Prim. ured.

4. Isto.

5. Isto.

6. Jn. 13,23

7. 1 Jn. 4, 1

8. 1 Jn. 4,3

9. 1 Kop, 15 glava

10. Tit. 3,3

11. Beseda nedovršena, nestalo trake za snimanje. - Prim. prepis.



Beseda 4. na parastosu Vladici Nikolaju (o 15. godišnjici upokojenja)


sadržaj

Danas[1] Sveti Sava grli svog najvećeg učenika i sledbenika - Vladiku Nikolaja. Danas

Sveti Nemanja, prvi vladar srpski, grli svog čudesnog slugu Vladiku Nikolaja. Danas

svi Srpski Mučenici na nebu slave najvećeg Mučenika roda Srpskog. Da, najvećeg

Mučenika roda Srpskog, jer niko nije tako duboko, tako sveobuhvatno, tako potresno

zahvatio i obuhvatio srpsku istoriju, srpskog čoveka i Srpski narod, kao što je to Sveti

Vladika Nikolaj. Svi Mučenici slave njega, koji je sve njih proslavio više nego iko u

Srpskom rodu. A ne samo Srpski Mučenici, nego i svi Isposnici, svi slave velikog

zemaljskog Isposnika Svetog Vladiku Nikolaja. Danas nijedno srce srpsko u Nebeskoj

Srbiji nije bez potresnih uzbuđenja. Danas sve što je srpsko u Nebeskom svetu, a to je

daleko veća Srbija od zemaljske Srbije, sve to klikće i kliče najvećem srpskom Episkopu

i čoveku posle Svetoga Save, Episkopu slavnom Ravnoapostolnom Vladici Nikolaju.

Da, tako Nebeska Srbija slavi i proslavlja Svetog Vladiku. Ali, to je malo. Malen je

Srpski narod na zemlji, za čoveka na Nebu; ali ono što je za nas zemaljske Srbe danas

najvažnije to je da, pored svih Srpskih Svetitelja, čudesnog Vladiku našeg Svetog

Vladiku slave svi Sveti Proroci nebeski, svi Sveti Proroci, jer Srpska zemlja nije imala

većega Proroka od Svetoga Save do njega. NJega slavi i sav rod Svetih Apostola, jer

nema većeg Apostola u Srpskome rodu posle Svetoga Save od njega.

Trebalo je da prođe sedamstotina godina, pa da se javi drugi Sveti Sava. I on se javio u

ličnosti, u liku Svetog Vladike Nikolaja. Danas sve Nebeske Sile slave najslavnijeg

Srbina posle Svetog Save - Vladiku Nikolaja. Danas Sveti Mučenici Nebeski slave njega

kao Velikomučenika zemlje Srpske, Mučenika koji je otstradao svaku patnju, svaki bol.

To LJubostinja najbolje zna, i Žiča. NJegove suze za Srpski narod, to je čitav potok. Sveti

Vladika imao je srce ogromno, nebeski ogromno srce. Zato njega danas slave sva sveta

bića u onome svetu, slave svi Svetitelji. Danas je, na petnaesti rođendan nebeski njegov,

sav nebeski svet okrenut k njemu, veliča njega uistini Ravnoapostolnog Vladiku

Srpskog. Recite: koja je to njegova reč usmena ili pismena koja nije Blaga vest, koja nije


Evanđelje, malo Evanđelje? Nije bilo tako retkog čoveka na zemlji Srpskoj. Uistini

Zlatoust Srpski, ništa manje, Zlatoust Srpski.

Da, tako Nebeska Srbija proslavlja njega, a zemaljska Srbija? Lelek, lelek, lelek do neba!

Kao krišom, kao sa strahom njega se zemaljska Srbija seća. Kada Srbin briše ime Svetoga

Save, u isto vreme hoće da zbriše i ime Svetoga Vladike Nikolaja. Zašto je to tako? Gle,

šta je hteo Sveti Sava od Srpskog roda, od Srpske zemlje? Hteo je Svetu Srbiju, to je bio

njegov ideal. A šta je hteo Vladika Nikolaj? Isto to, Svetu Srbiju, Svete Srbe.

Da, mi današnji Srbi treba da znamo jednu stvar. Dva najveća duhovna ustanka u

Srpskome rodu donela su dva Episkopa, dve Svete Vladike; Sveti Sava i Sveti Vladika

Nikolaj. Duhovni ustanak Svetoga Save značio je, i bio je, okretanje leđa u ono vreme

podloj latinskoj Evropi, punoj sablazni, punoj jeresi i laži i iskušenja. Kad je njegov brat,

kralj Stefan Prvovenčaii, počeo da se pomalo okreće Zapadu, tada je veliki Svetitelj i

ustanik srpski, najveći revolucionar srpski, Sveti Sava, krenuo iz zemlje, ostavio državu

koja hoće za Evropom.

Nije samo današnja Evropa užas i leglo svih otrova, i onda je bila. Sveti Sava je okrenuo

dušu Srpskog naroda iz zemlje Srpske ka Istoku, ka Svetoj Zemlji, ka Gospodu Isusu

Hristu, ka Svetoj Vizantiji. Poveo je tim velikim putem Srpski rod. I dok su Srbi kao

narod i kao država išli za njim, dotle je Srpska zemlja bila mali raj, dotle je Srpska

zemlja bila evanđelski hram, u kome je svako srpsko srce služilo Bogu i Gospodu

Hristu.

Da, od tada pa nadalje Kosovsko Evanđelje. Šta je Kosovsko Evanđelje? Isto što i

Evanđelje Svetoga Save. Sveti Sava radi Nebeskog Carstva, radi Gospoda Hrista,

Istinitog Boga, napustio je carski dom, zemlju, svega se odrekao radi Nebeskog Carstva.

To je isto učinio veliki Velikomučenik srpski, Sveti Car Lazar, sa Kosovskim

Mučenicima. Za nas je on veliki Knez i slavni Srpski Svetitelj sa svima Kosovskim

Mučenicima, sa svima njima koji izginuše za Krst časni i Slobodu zlatnu, sa svima

Mučenicima koje je tako slavno opevao Sveti Vladika Nikolaj. Nedavno je stvorio i

napisao opelo[2] za Nove Srpske Mučenike, za 750.000 Novih Srpskih Mučenika,

poginulih i pobijenih u Evropi, u Evropi od inkvizicije evropske, politike evropske. Da,

750.000 žrtava Evrope, koja je u ludilu kada su u pitanju mali narodi. I od tog pokolja,

koji je Evropa izvršila, šta mi danas Srbi imamo?

Posle Prvog svetskog rata, kada se jeromonah Nikolaj vratio iz Evrope u Srpsku zemlju

i postao Vladika, on je izvršio najveću duhovnu revoluciju, najveći duhovni ustanak u

Srpskome rodu od Svetoga Save. Stao je na čelo Bogomoljačkog pokreta, tako zvanog,

na čelo Hrišćanskih zajednica. Razbudio se bio Srpski narod posle Prvog svetskog rata i


za vreme Prvog svetskog rata; progledao je srpski čovek i Srpski narod, i kao Sveti Knez

Lazar video to da je Carstvo Nebesko važnije od svega zemaljskoga, od svega što mi

kao ljudi možemo imati u ovome svetu. Neustrašivo, evanđelski večito, ispovednički

hrabro on je vodio Bogomoljački pokret, godinama i godinama, i razbudio Srpsku

zemlju, razbudio Srpski narod na duhovne vrednosti, za Nebesko Carstvo, koje je uvek

i doveka, i ako treba - odreći će zemaljskog carstva radi Nebeskog. To je bila neućutna i

neućutljiva propoved i Blaga vest Svetog Vladike Nikolaja. Tako je on posejao po

Srpskoj zemlji sve što trepti duša; oživeo je srpske manastire, napunio ih monasima i

monahinjama. To je njegovo delo.

Niko nije veći Zadužbinar posle Svetih Nemanjića od Svetog Vladike Nikolaja. On je

podigao ne samo ovaj hram u Leliću, i mnoge druge hramove i crkve, nego je podizao i

duhovne hramove u dušama Srba. Koji je to Srbin pre rata, pa i sada, koji se okrenuo

Gospodu Hristu, okrenuo Nebu, a da ne prizove u pomoć Vladiku Nikolaja kao

glavnog Vođu i Rukovođu našeg duhovnog života u zemlji Srbiji? Evo, danas ste vi

svedoci kako se ovaj hram ispunjuje lepotama pravoslavnim, pesmama živim, koje

pevaju baš njegove duhovne kćeri, monahinje iz Svete Žiče, monahinje iz ove svete

Eparhije i iz drugih srpskih Eparhija. Da, on je vaskrsitelj iz mrtvih. Nema u istoriji roda

Srpskog čoveka koji je vaskrsnuo više ljudskih duša od njega. Nema takvog čoveka u

Srpskome rodu posle Svetoga Save. To je još jedna teška njegova pobeda, pobeda nad

smrću, pobeda nad svima smrtima koje su pretile srpskome čoveku i Srpskome rodu.

On je stao na čelo konkordatske borbe. Puno je savremenika naših koji su mu sarađivali

sa njim; i kada je ceo državni aparat bio protiv njega, on je neustrašivo vodio borbu

protiv invazije evropske "divne" kulture, evropske bezočne kulture, kulture koja ne zna

za čoveka, zna za kamenje, zna za gorde misli, za ludu prosvetu. Kakva je to prosveta u

Evropi koja je proterala Boga sa svih univerziteta, iz svih škola i kod nas? Šta je to? To je

krajnje pomračenje ljudskih bića. Svi mi današnji Srbi, na jedan ili na drugi način,

hranimo se tim idolima evropskim, bioskopima, pozorištima, bezumnim

univerzitetima, ludnm školama, u kojima se briše Hristos kao Bog i tvrdi se da On nije

postojao. To nam je nosila borba koju su počeli protiv Srba i Pravoslavlja našeg za

vreme konkordatske borbe. Nije se uplašio veliki i neustrašivi Vladika ni policije, ni

žandarmerije, ni ministara, nikoga, nikoga, nikoga, i izvojevao najveću pobedu, drugu

pobedu u našoj borbi. Konkordat je pao. Vladika Nikolaj - vaskrsitelj srpskih duša nosi i

dalje zastavu Pravoslavlja.

Danas svaki Srbin.koji želi da krene boljim putem, da spase sebe od ludila evropskog,

od tog idolopaklonstva lažnim bogovima evropskim, on mora da se osvrne na Vladiku

Nikolaja, na svog duhovnog Učitelja. Da, čim Srbin progleda, duhovno progleda, on pa

prvom mestu Vladiku Nikolaja ugleda kao svog Vođu. Svako se od vas može uveriti da

je ovo istina što govorim. Uzmite samo njegov Ohridski Prolog. Znate li, braćo moja, da je

to najbolja i najlepša knjiga koja je napisana na Srpskom jeziku otkad postoji Srpski rod.

To je najbolje srpsko Evanđelje, koje je napisao probuđeni hristonosni Srbin - Sveti

Vladika Nikolaj. To treba da bude priručna knjiga svakoga Srbina, priručnik, trebnik, da

svaki dan prekontroliše Srbin u tom divnom ogledalu Ohridskog Prologa sebe i da sazna

kakav treba da bude. Zaista, Ohridski prolog predstavlja i jeste sveoružje Božje[3] koje je

Gospod preko ruku Svetog Vladike Nikolaja dao nama Srbima, nasuprot sveoružju

đavoljem evropskom koje vrši pokolj duša.

Gledajte šta je Evropa učinila od naroda evropskih, i od naroda Azije, Afrike, Amerike!

Šta je načinila? Idolopoklonike, idolopoklonike. Neviđeno srebroljublje, judinsko

srebroljublje zahvatilo je sve narode. Proglasili da je čovek samo stomak, i služe tom

idolu bezumnom i ludom, a sve je drugo odbačeno: duša, savest, dobra volja, sve je to

nepotrebno modernom, "kulturnom" evropskom čoveku. Tako je u Evropu dunuo

pustošni uragan bezbožništva, koji ruši ljudske duše. Srbi imaju dva duhovna Diva,

Velikana, Besmrtnika, uvek gotovih da radi vas i za svakoga od nas učine najveću

žrtvu. To je Sveti Sava i Sveti Vladika Nikolaj.

Danas ova mala crkvica slavi petnaesti rođendan, kao što rekoh, Vladike Nikolaja,

rođendan u Nebeskom Carstvu. Je li moguće da je ovo Svetosavska Srbija danas? Ne,

Srbi još nisu mrtvi, Srbi još nisu za muzej, Srbi još nisu kulturni spomenici koje treba u

muzeju čuvati. A duše žive, šta je s njima? Danas na ovom svetu postoji stotine hiljada

nekrštenih studenata, nekrštenih radnika, nekrštenih privrednika; danas širom Srpske

zemlje postoje hiljade i hiljade i stotine hiljada brakova nevenčanih, plus preljuba, koja

je zavila u nesreću svu Srpsku zemlju. Šta mislite da nismo odgovorni, i ja i ti, i svi mi?

Svi smo odgovorni za to! Svi! To je neviđeni pakao duša koji se zbiva nad srpskom

decom. Pokolj duša. Mi Srbi znamo za velike bitke i borbe kad su padale na hiljade i

hiljade srpskih glava, ali ovaj pakao duše je strašnije od svega toga.

I mi, i svaki od nas, koji danas živi i treba da krene iz ovog u onaj svet, a krenućemo svi

jednoga dana, treba da se molimo za svakog srpskog čoveka, za svaku srpsku dušu: da

nas Gospod razbudi, da nas Gospod vaskrsne iz duhovnih naših grobova, iz duhovnih

paših smrti bezbrojnih, da nas razbudi i da nam da sile i moći da i mi krenemo putem

velikih naših duhovnih učitelja - Svetog Save i Svetog Vladike Nikolaja. Ne reći oni su

krivi za to, oni su krivi za to[4]. Svi smo mi krivi: i ja, arhimandrit Justin, i vi svi ovde i

van ovog svetog hrama, svi Srbi kojih ima deset miliona, svi smo krivi što se vrši pokolj

srpskih duša i što mi prstom nećemo da maknemo, a za te duše odgovaramo mi svi, svi,

od čobanina na Šarplanini, do profesora univerziteta u Beogradu.



O, Sveti Vladiko, pogledaj širom Srpske zemlje, razbudi Srpski narod na Istinu

Hristovu, na vaskrsenje duše iz mrtvih; povedi nas ti, gle, posle tebe mi nemamo vođe!

Zato si nam ti približio nNebo što se vidi nad Srpskom zemljom, da bi vapaji nas

bednika i ništavnih mogli dopreti do tebe kada uzviknemo: Vladiko, oprosti i pomozi i

pomagaj! Gle, ginemo, ginemo, ginemo...

U jednom manastiru bilo je hiljadu monaha. Za vreme službe izlazio je po jedan stariji

monah da gleda u bratiju punoga hrama, i tri puta ponavljao: Braćo, umiremo,

umiremo, umiremo. To isto i nama govori Sveti Vladika Nikolaj, podseća nas na smrt

kao na glavni ispit, kao na glavni školu. Kakav ćemo odgovor dati, kakav otkup za

dušu svoju? Šta sa dušom našom, šta sa telom koje nam je Gospod dao radi Večnoga

Života, da vaskrsne iz mrtvih. Na sve to daćemo odgovore.

Blagi Gospod dao nam je kao nevidljivog učitelja Vladiku Nikolaja da nas on vodi i

rukovodi kroz ovaj svet i kroz ovaj život, i da nas dovede do Carstva Nebeskog, i da

nam on veliki, preveliki, Ravnoapostolni Vladika, izmoli oproštaj grehova i Carstvo

Nebesko. Nikada nije dosta hvaliti njega, nikada nije dosta govoriti o njemu, ali najviše

govore one duše koje je on prosvetio.

Neka bi njegove svete molitve, nesumnjivo velike pred Gospodom, umilostivile

Gospoda da svako srpsko srce, svaku srpsku dušu ispuni Nebeskom Istinom i

Pravdom, i da svi mi Srbi zemaljski zajedno slavimo i veličamo Nebesku Srbiju, koja se

moli za nas. Mi, mi se danas molimo za velikog i Svetog Vladiku Nikolaja. Doći će

vreme kad će se u ovaj hram sveti Srbi okupljati kao u najveću svetinju, kada će Srbi

činiti hadžiluke. Mi, moleći se za njega, molimo se da bi se on svojim velikim i svetim

molitvama molio Gospodu za nas, za sve nas, za nas ovde i za naše pretke pokojne.

Neka bi njegove molitve bile sveopšte i neprekidne, da bismo mi poslužili velikoj i

Svetoj Srbiji, osnovanoj Svetim Savom i Svetim Vladikom Nikolajem, i uzidali i izidali u

nju svoja osvećena srca, svoje očišćene savesti. Neka Blagi Gospod, molitvama Svetoga

Vladike, pomiluje i nas grešne i svegrešne, i daruje nam duhovne moći da sagledamo

sebe, da sagledamo Srpski rod, da znamo njegovu sudbinu i cilj. Cilj nam je Sveta Srbija,

cilj nam je iznad Svete Srbije Nebeska Srbija, koja danas proslavlja petnaesti rođendan

Velikog i Svetog Vladike Nikolaja. Da, mi smo osiromašili, osiroteli. On je uzišao na

Nebo, ali je Nebeski svet, Nebeska Srbija njime postala bogatija, i on sada sigurno moli

Nebesku Srbiju svu, da se moli za nas, za nas mrtvace, za nas idolopoklonike evropske,

da nas spase, spase, sa Svetim Savom, i okrene sva srca naša, sva bića srpska Istinitome

Bogu, Jedinom Istinitom Bogu u svima svetovima, Gospodu Isusu Hristu, Kome neka je

i od nas čast i slava, kroz Svetog Vladiku našeg Nikolaja. Amin.

NAPOMENE:

1. Tri rečenice na početku slabo čujne n nejasne na traci. - Prim. prepis.

2. Vladika Nikolaj je zaista napisao Službu Sv. Srpskim Novomučenicima. - Prim.

uredn. Nalazi se i u biblioteci svetosavlja.org -

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/SluzbaNovomucenicimaSrp

skim/SluzbaNovomucenicimaSrpskim.htm (prim. uredništva Svetosavlja.org)

3. Ef. 6,11

4. Besednik ovde najverovatnije misli na komunističku vlast. - Prum. ured.



sadržaj

Evo nas na duhovnom Oplencu. Karađorđe je na Oplencu stvorio Prvi ustanak i

oslobodio Srbiju i stvorio malenu Srbiju. A slavni i veliki Ravnoapostolni (Vladika

Nikolaj stvorio je najveći duhovni ustanak u Srpskome rodu, zato je Lelić - Oplenac.

Niko do njega, niko pre njega, osim Svetog Save, nije uradio za srpsku dušu ono što je

on uradio. NJegov ustanak neprekidno traje. Pogledajte sestre iz Žiče, bogomoljci širom

zemlje naše, sve su to njegovi duhovni ustanici, sve to poziva natrag ka Gospodu. Koga,

koga? Nesrećne Srbe, one maloverne, one neverne, one bezverne. On, slavni Mučenik,

slavni Pobednik, išao je Srpskom zemljom kao Apostol Pavle. Širio - šta, koga? Jedinu

zdravu nauku - Evanđelje Gospoda Hrista. On, koji je znao svu mudrost ovoga sveta,

svu mudrost Evrope, ali je isto tako znao svu mudrost Crkve Hristove Pravoslavne. On,

on, eto ga neprekidno diže taj ustanak i budi, budi zaspale srpske duše - ka čemu? Ka

Gospodu! Nisi ti moljac Srbine, nisi ti komarac! Ko si? Živa ikona Božija, slika Božija

živa. Pogledaj na svoj original, na Gospoda Hrista. Takav treba da budeš, i ja i ti i svaki

Srbii, i svaki čovek uopšte. Sećam se, davno je to bilo, još 1910-11. godine kada je

Vladika slavni kao običan jeromonah ustalasao Beograd i celu Srbiju svojim čuvenim

prvim besedama. Sve je bilo zaspalo, sve je bilo manje-više zaspalo. Javio se orao, orao

sa ovog Oplenca, i zapalio srpske duše. Kako je onda počeo, tako je celog života radio. I

gle, on je u stvari duhovni otac naš, svih Srba koji su progledali u novijeg doba, koji su

progledali i duhovne vrednosti ugledali. Duhovni otac našeg monaštva, vaskrsitelj i

obnovitelj monaštva našeg - to je on. A monasi? Monasi su u Crkvi Pravoslavnoj stvorili

najveća dela, niko veća od njih. Ako pođete istorijom naše Crkve, monasi kao što je

Apostol Pavle, Sveti Jovan Devstvenik i Bogoslov, Jovan Zlatousti, Vasilije Veliki,

Grigorije Bogoslov, Damaskin, ne ređati ih, bezbroj njih.

I mi danas, Četvrte nedelje Velikog posta, slavimo slavnog i velikog monaha - Svetog

Jovana Lestvičnika. NJega je Crkva stavila u ovu svetu Nedelju - radi čega? Ko je on, šta

je on? Običan pustinjak i monah, ali napisao je peto Evanđelje, iz iskustva svog napisao

Rajsku Lestvicu. To je Evanđelje monaha, Evanđelje svih istinskih pravoslavnih

hrišćana. Rajska Lestvica, u kojoj on opisuje sve vrline hrišćanske: veru, nadu, ljubav,

milost, krotost, kao lestivicu koja čoveka vodi sa zemlje na Nebo. Tako i ti i ja, tom

lestvicom idemo i tu lestvicu stvaramo ako smo hrišćani.

A gle, naš veliki Sveti, Ravnoapostolni Vladika Nikolaj napisao je rajsku lestvicu za sve

nas Srbe, za današnje i buduće Srbe. Sva njegova pisana dela zaista su rajska lestvica.

Ako budeš živeo po njima, po njihovim uputstvima, nesumnjivo ćeš uzići na Nebo.

NJegov književni rad, to je more mudrosti evanđelske. Treba samo uzeti i pogledati

njegovu Duhovnu Liru. Neka mi oprosti Sveti Damaskin, Sveti Roman Slatkopevac, ali

eto, on je stao pored njih i uz njih samo sa svojom Duhovnom Lirom. To je takvo biserje

nebesko, kakvo Srpska zemlja videla nije. To najbolje znaju bogomoljci, najbolje znaju

monasi, monahinje, jer je njih Duhovna Lira držala i pobudila da krenu Hristovim

putem po Srpskoj zemlji strmoj i maglovitoj.

Zaista, on novi duhovni Karađorđe, pod njegovom zastavom kreće se sve što je srpsko,

duhovno rasuđivanje, sve i svakome. Kome Sveti Vladika nije duhovni otac? Kome od

Srba, koji je pošao evanđelskim putem, a da on nije pomogao, ili da ga nije poveo?

Danas ono što predstavlja suštinu Svetosavskog Pravoslavlja - to je Bogomoljački

pokret, to je Hrišćanska zajednica koju je on stvorio; on, velikim svojim apostolskim

trudom i svetosavskim podvizima. Da, zato je Sveti Vladika naš najveći Mučenik Srpski.

Jer kada je bilo u Srpskom rodu takvih izdajica Hrista, kada je bilo u Srpskom rodu

takvih prodavaca crkvene slobode, kada je bilo u Srpskom narodu takvog bezbožničkog

otpada, kao što je danas? Gle, mrtvo more evropsko zapljuskuje sve obale Srpske,

zapljuskuje sve obale srpskih duša, Srbi, šta su postali? Čučavci pored televizora,

kukavice koje raskidaju svoje duše i ubijaju svoje duše po bioskopima i pozorištima.

Šta je to - evropska kultura, znate; svi mi Srbi hoćemo da budemo kulturni! Sveti Sava je

li tu kulturu imao? Je li to traži od tebe, Bog Koji je tebe stvorio živom slikom Svojom,

zar to od tebe traži? Pogledajte, današnja Srbija je r<4b lude i bezumne evropske

kulture. Lude i bezumne. Šta je osobina evropske kulture, šta je to čime se vi kulturni

hvalite, šta je to? Srebroljublje Judino. Na čemu stoji evropska kultura, američka, ruska,

sve kulture ovoga sveta na čemu stoje danas? Na Judinom srebroljublju. Jer su ljudi

proglasili odjedanput da je njihov glavni cilj u ovome životu: što više para, što više

uživanja. A evropska kultura samo to i radi. Stvaraju se tehnički izumi, vrši se

takozvana industrijalizacija svih zemalja, a u stvari truju se ljudi srebroljubljem

Judinim. Pogledajte, Evropa je uspela da proda Gospoda Hrista! Uspela je za svoj

drang, kako bi rekli Nemci, za svoj nalet po svima kontinentima. Uspela je Evropa da

zatruje sav svet tim judinskim srebroljubljem. A znate: Juda ne može ne završiti

samoubistvom. Juda mora da izvrši samoubistvo, i Evropa mora da izvrši samoubistvo.

Ona će izvršiti preko svojih unuka, preko svojih sinova, preko svih onih koje ona danas

truje na svim kontinentima svojom ludom, antihristovskom, bezbožnom kulturom.

Evo, vidite! Tome strašnom naletu judinskog bezverja, judinskog izdajstva, odupro se u

Srpskoj zemlji i odupire se danas više nego iko od nas živih, Sveti Vladika Nikolaj. On je

prvi osetio kakve otrove nosi evropska kultura za nas Slovene, za nas Pravoslavne. I

poveo ustanak i vodi ga i danas u Nebeskoj Srbiji, kao što ga je vodio u zemaljskoj

Srbiji. Da, šta nama ostaje? Ili da istrulimo, da izgnjilimo u judinskom srebroljublju, a

među lažnim idolima evropskim. Gledajte, naše je doba neznabožačko i

idolopokloničko doba. Niko, braćo moja, nije izmislio toliko idola kao luda Evropa.

Niko nije tako mnogo besmislenih dela učinio kao Evropa. Ona je proglasila za idole -

koga? Tehniku, nauku, filosofiju, civilizaciju. A šta je to? To je sve gnjiljenje čoveka, to je

sve paljenje duša ljudskih, Hrista i Hristovog lika. Pokolj duša se vrši danas u svetu,

vrši ga Evropa svojom kulturom. Čime se danas Evropljani hvale, pogledajte ih? Hvale

se izumima. Čemu vode ti vaši izumi? Koliko su ljude boljima učinili?

Šta znače vaši televizori, šta vaši radioaparati, šta vaše takozvane kulturne tekovine,

radi kojih žrtvujete sve, pa i Gospoda Hrista, šta one znače? Znače samoubistvo! Ne

može Juda drukčije da završi, ne može Evropa drukčije da završi nego tako. Jer je izdala

Jedinog Istinitog Boga, Jedinog Istinitog Boga u svima svetovima. Proglasila je bogove

koga? Robote evropske, veštačke ljude evropske, civilizaciju, ludila. To su idoli novi, to

je novo neznaboštvo, novo mnogoboštvo, kakvoga nije bilo ni u Rimskoj imperiji. I mi

sve (to) preživljujemo.

Zato je danas teško biti čovek, a najteže biti Srbin. Danas sa svih strana na Srbina

napadaju. A poslastice srebroljublja? O, sva blaga zemaljska, blaga u ovome svetu! Ali,

ne zaboravite, u Svetom Evanđelju Apostol Pavle kaže: "Mi bejasmo ludi"[1], govori

Sveti Apostol Pavle. On govori da je i on sam bio lud. Kada Sveti Apostole Pavle, kada si

bio lud? Bili smo ludi kada smo služili gresima i svima slastima grehovnim, piše Sveti

Apostol Pavle. Tada je čovek lud zaista, kada služi gresima i slastima zemaljskim. Lek

od toga, eh lek? Još dodaje Apostol Pavle: Ti ljudi, neprijatelji Krsta Hristova, neprijatelji

Istinitog Boga, njima je bog trbuh[2]. To je njegova Blagovest, strašna! Ali, zar Evropa nije

čoveka proglasila za burag, za trbuh?! Nemci imaju poslovicu: čovek je ono što on jede.

Čovek je ono što on jede. Niko, braćo moja, ni u neznabožačkom svetu i pre Hrista i

posle Hrista, nije glupljeg i luđeg boga proglasio u ovome svetu, kao što to čine

srebroljupci. Bog im je trbuh! Niko nije klanjao poganijem božanstvu, niko nije bio

bezumniji u toj veri svojoj, u pravljenju idola i kipova, od evropskog čoveka.

Zato, zato sav ovaj nemir po svetu. Pogledajte! Nigde mira. U novinama piše da je od

završetka Drugog svetskog rata bilo šezdeset ratova na ovoj planeti, šezdeset ratova. A

dva svetska rata, kad su nikla, kad su se pojavila? Sada, u dvadesetom veku, u našem

veku, u kulturnom veku, koji treba da preporodi, da usreći čovečanstvo, da usreći

svako ljudsko biće. Kukavni mi, ubijemo duše svoje, duša pokolj vršimo mi. I mi

sveštenici, i vi činovnici, i vi radnici, i vi prosti Srbi, svi mi vršimo posredno ili

neposredno pokolj srpskih duša. Gde su Srbi praznikom, samo praznikom, gde su?

Malo ih je po hramovima, vrlo malo, gde su oni? Ova zemlja zasejana svetim

zadužbinama i svetim hramovima. A Srbi, Srbi napuštaju Jedinog Istinitog Boga! Sve mi

je preče, sve. I u nedeljne i praznične dane, da gledaju svoj mal, da gledaju samo ono što

je za telo. A duša? Gde ti je duša, bedni Srbine?! Šta je ka tvojom dušom, šta će biti sa

njom kada iz ovog sveta krene, napusti telo i bane u onaj Nebeski svet? Mi ne mislimo

na to. Ali gle, odgovaraćemo svi! Danas stotine hiljada nekrštene dece u ovoj zemlji ima,

danas stotine hiljada studenata i radnika ima u ovoj zemlji, nekrštenih, nevenčanih,



neopojanih. Svi smo mi krivi za to. Ja prvi, pa vi svi redom. A to su već mrtve duše! To

je pokolj duša, kakav se nije video na Srpskoj zemlji.

I mi danas, čineći parastos Velikom i Svetom Nikolaju, Episkopu našem, duhovnom

Ocu našem, mi u stvari zadužujemo njega da se moli za naš kukavni Srpski rod,

današnji Srpski rod. Da njega probudimo da ne prestane plakati sa Svetim Savom pred

prestolom Gospoda, moleći Ga da pokaje nesrećne Srbe, da ih razbudi, da im da istinitu

veru u Istinitog Boga, u Gospoda Hrista. Ide vreme kada će veliki Sveti Vladika Nikolaj

biti slavljen kao Sveti Sava. Ide vreme kada će Lelić postati što i Ostrog Svetog Vasilije.

Sveti Vladika naš bio je čudotvorac i za života, pored svog velikog svetog života i

podviga koji je uzimao na sebe. Ja se ne libim da se ispovedim: ja se molim njemu kao

Svetitelju. On je za mene Ravnoapostolni Vladika Nikolaj, Ravnoapostolni.

Mi pored Svetog Save nismo imali većeg Apostola u rodu Srpskom od njega. Ako

hoćete, to je peti Evanđelist Srpskoga naroda, pored četiri Sveta Evanđelista u Svetom

Pismu. On, nesumnjivo moćan u Nebeskoj Srbiji, sa svima Srpskim Svetiteljima i svima

Svetim Monasima, danas gleda na srca naša, gleda na srca svih Srba i vapije ka

Gospodu da nas izleči od evropskog ludila. Teško je biti Svetitelj Srpski nad nesrećnom

današnjom Srpskom zemljom. Šta ostaje velikim i slavnim Svetiteljima našim na Nebu,

nego da gledaju na današnju Srbiju i današnjeg Srbina, šta ostaje, nego plaču i roni suze

pred Gospod Isusom, da se smiluje na rod naš?

Nikad ne zaboravimo da u istoriji našoj Srpskoj sva velika dela stvorili su samo Sveti

Monasi. Uzmite Svetog Savu, njegovog oca Svetog Simeona Mirotočivog, i sve njihove

slavne potomke. Sve sam Sveti Monah do Monaha, stvorio je Srpsku dušu, Srpsku

zemlju i Srpsku istoriju. Pa eto, u novije doba najveća imena, najslavniji ljudi Srpske

istorije su Vladika Nikolaj i Vladika NJegoš. A kao prvi začetnik - Sveti Sava.

Danas je ne samo nedelja Svetih Monaha, ravnoapostolnog Vladike Nikolaja, danas u

stvari Pravoslavna Crkva slavi sve Svete Monahe, a njih je bezbroj. U Pravoslavnoj

Crkvi je bezbroj Svetih Monaha, jer su oni uvek bili zastavnici svih istina Hristovih, prvi

Mučenici, prvi Ispovednici, prvi borci za sve što je Hristovo i što je evanđelsko. I mi

danas, dajući parastos ustvari slavimo Svetog Ravnoapostolnog Vladiku Nikolaja,

slavimo ga za sve one velike i slavne iodvige, slavimo ga za njegov duhovni ustanak

koji je stvorio u Srpskom narodu. I produžuje se i nadalje i nadalje, i produžavaće se do

Strašnoga Suda dok traje Srpskoga imena. Jer, njegove duhovne lestvice vode i

rukovode svaku dušu iz ovog u onaj svet, vode kroz njegove čudesne nebeske lestvice.

Neka bi Sveti Vladika pogledao na nas grešne. Neka bi nas s Neba vodio i rukovodio ka

svemu što je Hristovo u ovome svetu, eda bi Srbi isplovili iz mrtvih Evropskog mora i

služili Večnom Gospodu Hristu, vođeni i rukovođeni Svetim Savom i Svetim Vladikom

Nikolajem. Amin.

NAPOMENE:

1. Tit. 3.3

2. Fil. 3. 18-19



sadržaj

Evo nas na srpskom Tavoru! Gospod Hristos u sredini, Sveti Sava s desne, a Sveti

Vladika Nikolaj s leve strane. A oko nas, mrtvo more evropske kulture. Oko nas more

koje davi duše. Oko nas more koje ubija savesti. A mi Srbi, na Tavoru koji se zove Lelić.

Jer veliki Sveti Vladika može da nas spase mrtvog mora evropskog. Svu Evropu znao je

naizust i zato poziva Srpski narod ka preobraženju, ali pravom preobraženju.

Preobraženju koje preobražava čoveka od grešnika u pravednika, od grešnika u

svetitelja. Preobraženju koje porodicu čini svetom, društvo svetim. Velika preobražajna

sila Svetog Vladike poziva nas - čemu, kome? Uči nas - čemu, kome? Uči nas da je čovek

stvoren da bude sluga Božji, da bude živa ikona Božja u ovom svetu, stvoren po slici

Božjoj. Uči nas da porodica treba da bude sveta. Preobraženje treba da vodi svetosti

porodicu. Uči nas da škola treba da bude sveta. Uči nas da narod treba da bude svet.

Uči nas da država treba da bude sveta. To je preobraženjski ideal Svetog Vladike

Nikolaja, a to u stvari nije drugo nego ponovljeno Evanđelje Svetih Nemanjića.

Šta su Sveti Nemanjići radili, počevši od Svetog Save pa kroz trista godina i nadalje,

kroz petsto, sedamsto godina, šta su radili? Stvarali su svetu srpsku porodicu, stvarali

su svetu srpsku školu, stvarali su sveti Srpski narod, stvarali su svetu srpsku državu.

Tome nas je pozivao i poziva veliki drugi Sveti Sava, Ravnoapostolni Vladika Nikolaj.

Srpski narod ima velikog Evanđelista, to je Sveti Vladika Nikolaj. Svaka njegova reč,

svaka reč je za srpskog čoveka i za svakog čoveka uopšte. Sve što je napisao, sve što je

govorio, to je posebno Evanđelje, peto Evanđelje Srpskoga roda u kome su ponovljena

sva četiri Evanđelja Svetih Evanđelista Hristovih. I on napisao Sveto Evanđelje. Mi ne

znamo kako velikog Svetitelja imamo. Dođe vreme kad će Lelić postati uistinu velik,

kao slavna srpska gora Tavor, kad će sa svih strana dolaziti Srbi da leče duše od

grehova, da leče duše od smrti, da leče duše od đavola, da leče duše od mrtvog mora

evropskog.

Da, današnji Srbi, kako se rado dave u mrtvom moru evropskom. A mrtvo more - pa to

su vam televizije, to su vam bioskopi, to su vam škole bez Boga, to vam je sudstvo bez

Boga. To je mrtvo more, to ubija duše, to ubija savesti! Iz tog mrtvog mora evo

Blagovesnika, evo Svetog Vladike Nikolaja, koji gromovito kao Sveti Zlatoust nekada,

tako i sada i uvek do kraja istorije, grmeće i pozivaće Srpski narod - kome i čemu?

Gospodu Hristu - Jedinom Pobeditelju greha, Jedinom Pobeditelju smrti, Jedinom

Pobeditelju đavola, Jedinom Vaskrsitelju iz mrtvih svih mrtvih duša i svih mrtvih

savesti.

Ako hoćete da skratimo Evanđelje Svetog Vladike, dve glavne zapovesti bruje iz njega.

Prva je: da je Gospod Hristos sve i svja za ljudsko biće u svima svetovima. A druga

blagovest: da je duša ljudska posle Gospoda Hrista najveća vrednost u svima

svetovima. I te dve blage vesti, eto Sveti Vladika nije prestajao mnogoglasno

propovedati za vreme života na zemlji, i sad nesumnjivo propoveda u Nebeskoj Srbiji.

Danas, sigurno danas služi se Nebeska Sveta Liturgija. Sećate se, on je napisao Nebesku

Liturgiju[1] živeći na zemlji. U njoj učestvuje sav Srpski narod, i pravednici i grešnici. A

centar svih centara, ideal svih ideala, Gospod nad svima - Isus Hristos. NJemu služiti

zemaljsku i Nebesku Liturgiju - to je smisao i cilj života Svetog Vladike Nikolaja.

Zašto je to tako? Zašto je Vladika Nikolaj, koji je Evropu znao bolje nego li iko od nas ili

iko od naših živih Srba, zašto je on pozivao narod da se spasava iz mrtvog mora

evropske kulture? Zato što evropska kultura ubija dve najveće vrednosti, dve najveće

blagovesti: izbacuje Gospoda Hrista iz svih svojih ustanova i hoće bez Hrista da reši sva

pitanja sveta. I eto, Evropa je otrovala ceo svet, Evropa širi kugu evropsku, ubija duše

na svima kontinentima. Da, a Srpski narod zaboravlja na Evanđelje Svetih Nemanjića,

zaboravlja na Evanđelje Svetog Vladike, koji nas poziva u vaskrsenije iz mrtvih. Niko

rečitije, niko bogonadahnutije nije pozivao Srpski narod, i ne poziva pokajanju.

Pokajanje - to je vaskrsitelj iz mrtvih svih duša. Savladao te greh neki strašan, ti si rob

njegov. Znaš li kako ćeš vaskrsnuti iz tog groba, iz te smrti? Pokajanjem! Gospod

Hristos, kad je hteo da sabere i skupi sve vrline u jednu, on je tu vrlinu nazvao


pokajanjem. Jer pokajanje vaskrsava dušu iz svakoga greha, pobeđuje svaku smrt,

pobeđuje svakog đavola. I tako svaka vrlina, ne samo sveto pokajanje, nego i vera koja

vodi pokajanju, i ljubav, i molitva, i post, sve to vaskrsava duše iz mrtvih.

I čemu nas uči on, čemu? - Evanđelju Gospoda Hrista. Da je Gospod Hristos sve i svja u

tebi kao čoveku, u tvojoj porodici kao porodici, u tvojoj školi kao školi, u tvome narodu

kao narodu, u tvojoj državi kao državi. Ako Gospod Hristos nije sve, ko smo mi? -

Leševi, leševi, leševi! Šta je čovek ako je smrt posledlja stanica? Je li to Bog hteo da se

podsmehne čoveku što ga je stvorio smrtnim?! Ne, On je došao u ovaj svet - Bog postao

čovek - da pobedi smrt za nas, da pobedi greh za nas, da pobedi đavola za nas. I On

pobeđuje! Samo jedno od tebe traži. Šta? - Veru, veru u NJega! Slobodnu veru, ne

iznuđenu topovima, avionima, nego slobodnu veru. I toj takvoj veri zaista Gospod daje

pobedu nad svakim grehom, nad svakom smrću, nad svakim đavolom.

Setite se, Gospod Hristos šalje Svoje Apostole u svet "kao ovce među vukove"[2], ovce

među vukove! Koji je to vojskovođa, koji je to car koji bi svoju vojsku slao tako? Kako će

ovce pobediti vukove?! Gle, u ono vreme kada je Gospod slao učenike Svoje kroz

Rimsku carevinu, jedinstvenu, ogromnu, koja je obuhvatala ceo svet, kad ih šalje On ih

šalje kao ovce među vukove, među neznabošce. I desilo se najveće čudo u istoriji, braćo: da

su ovce pobedile vukove! Ovce pobedile vukove! To je jedinstvena pobeda, pobeda

Gospoda Hrista.

To On i danas radi. I danas ovce Hristove u Srpskome narodu, u ovome svetu pobeđuju

vukove. Čime? Verom! Sveoružijem Božijim[3]. Nije nas Gospod Hristos poslao u ovaj

svet bez oružja, nije nas poslao bez oružija, jer zna da nas šalje najvećim neprijateljima

bića ljudskog, šalje nas grehu, smrti, đavolu, da se sa njima borimo. Zaista nam je dao

oružije, koje je Sveti Apostol Pavle nazvao sveoružijem Božijim. Jer naš rat nije sa telom i

krvlju u ovome svetu, nego sa duhovima zla ispod neba"[4], sa gresima, sa smrtima, sa

đavolima. I ti čovek, možeš biti pobedilac samo na jedan način, samo na jedan način:

ako naoružaš sebe verom, molitvom, postom, bdenjem, milosrđem, pokajanjem i svim

drugim svetim vrlinama. I tako ćeš se moći održati u zli dan, govori Apostol[5], kada

dođe iskušenje na tebe kao na ličnost, kada dođu iskušenja na tebe kao na predstavnika

jedne porodice, jednoga naroda. I mi pobeđujemo, ali ne sami. Ispred nas i oko nas svi

Srpski Svetitelji na čelu sa Svetim Savom, a među njima i sa Ravnoapostolnim

Vladikom Nikolajem. Svi oni gledajući nas danas kako se davimo u mrtvom moru

pružaju ruke svoje, pružaju svakome od nas, ali nikoga nasilno ne spasavaju, već

prizivaju, pozivaju, objavljuju Blagovest Gospoda Hrista.

Čoveče, jedan je način da ti možeš pobediti svoj greh to je pokajanje. Držeći Evanđelje,

čuvajući zapovesti Božije, jedan je način koji pobeđuje smrt, vaskrsava iz mrtvih zaista,





to je opet pokajanje i sve vrline novozavetne. To je tvoje sveoružije. Ako toga nemaš,

sigurno ćeš biti davljenik, večni davljenik u mrtvom moru evropske kulture. Ne

govorim ja o evropskoj kulturi zato što mrzim nju, nego žaleći Evropljane, nego žaleći

grešnika, a osuđivati njegov greh. Evropa je svojim gresima, svojom žaleći besplodnom

civilizacijom i kulturom, svojom bezbožnom prosvetom zarazila ceo svet. Podivljaše

narodi Evrope! Nisu divljaci ostrvski divljaci, nego su Evropljani najveći divljaci. Jer,

eto, digoše narode na narode, kontinent na kontinent, duše padaju mrtve, pokolj duša

ljudskih vrši se, najstrašniji u istoriji sveta.

Eto Vladike Nikolaja, eto njega i nas na njegovom Tavoru, da nas spasava od gorkog

evropskog mora, da nas spasava od pogibije u grehu, od pogibije u zlu, da nas spasava

od "belih demona evropskih", kako je on to sam jednom prilikom rekao. Govoreći o

Afrikancima, Sveti Vladika je zapisao jednu misao i rekao: "Oni vele da ne primaju

Evropu, Evropljani su beli demoni", beli demoni. Šta ostaje nama današnjim Srbima,

šta? Da otvorimo vrata svoje duše blagovestima Svetoga Save i Svetoga Vladike

Nikolaja. Da otvorimo duše svoje pokajanju, veri, molitvi, postu, da se kajemo za sve.

Da mi davljenici, davljenici u evropskom moru, vapijemo, i da vičemo u pomoć Srpske

Svetitelje, u pomoć Nebesku Srbiju, u pomoć svakome Srbinu koji hoće dušu da spase,

da pobedi smrt u sebi i sve đavole u sebi i oko sebe.

Da, čovek je uvek na bojnom polju u ovome svetu. Čim se čovek razbudi i probudi i

sagleda u sebi dušu, koja je večna i besmrtna, onda, onda vapije za pomoć k Nebu jer

vidi oko sebe strašne nemani koje na fine načine, na "kulturne načine", kako to vole da

govore, zarobljuju duše ljudske, truju ih i kao lešine bacaju u mrtvo more evropske

kulture. Najveća opasnost rodu ljudskom današnjem preti nesumnjivo od evropske

kulture. Ako nju Gospod ne bude skršio, i Evropu srušio, i evropski čovek se ne bude

pokajao - onda, onda, mrtvo more biće potpuno, neće biti žive duše već sami leševi,

leševi, leševi.

A mi Srbi, mi današnji Srbi mnogi, bedno roblje televizora, bioskopa, mode bestidne i

besramne, kuda idemo? Kuda idete vi roditelji, čija deca ne znaju da se prekrste? Kuda

idete vi Srbi, čija deca ne znaju za Istinitog Boga? Jedan maturant, pre petnaest godina

otprilike, došao je u manastir Ćelije negde na Petrovdan. Služba je bila svršena i on je

naišo. Obraća se meni nekim pitanjima, ja sam mu odgovorio i rekao: Pa danas je

Petrovdan. A šta je to? upita on. Šta je to Petrovdan! - pita me svršeni maturant srpski.

Čujte vi roditelji! Ali, ne! Ako deca vaša izgube duše, a gube ih nesumnjivo na takav

način, pre njih vi gubite duše, jer roditelji odgovaraju za decu. Ona su vaša, dar Božji

vama. I u onome svetu prvo će pasti kazna na vas, pa onda na njih. To je bila velika vest

i silna vest od Vladike Nikolaja za vreme njegovog života na zemlji. To je i njegova

poruka s Neba.

Danas Nebeska Srbija sigurno sva učestvuje u slavlju najvećeg sina srpskog posle

Svetog Save. Svi Svetitelji Srpski, svi pravednici, a i svi grešnici izdaleka prisustvuju

Svetoj Nebeskoj Liturgiji, i mole Svetog Vladiku da se za njih moli i da se moli, za našu

zemaljsku Srbiju. Da nas on spase mrtvog mora evropskog, i da spase duše naše, da se

ne bi pretvorile u leševe. I ti kao Srbin, kada osetiš muku i tugu i nevolju od svih

blagodati evropske kulture, ti se seti njega i zavapi njemu: Sveti Vladiko pomagaj,

oprosti i pomozi! To neka bude molitva svakog Srbina: Gospode, oprosti i pomozi! Sveti

Vladiko Ravnoapostolni Nikolaje, oprosti i pomagaj! Ti se moli za nas, ti nas spasavaj iz

mrtvog mora, ti nas spasavaj od greha, smrti i đavola, od zemaljskog pakla i vodi nas

putevima Gospoda Hrista ka tebi, ka Nebeskom Carstvu, ka Svetoj Nebeskoj Srbiji, da i

mi tamo s tobom zajedno slavimo Čudesnog i Jedinog Gospoda i Boga Isusa Hrista,

Kome neka je slava i čast sada i uvek i kroza sve vekove, i kroz svu srpsku istoriju i

zemlje i neba. Amin.

NAPOMENE:

1. Pesma u desetercu Vladike Nikolaja. - Prim. uredn.

2. Mt. 10, 16

3. Ef 6,11

4. Ef. 6,12

5. Ef. 6,13



sadržaj

Mi smrtni ljudi na zemlji, činimo parastos velikom i slavnom Ravnoapostolnom

Episkopu Srpskom Nikolaju. A Nebeska Srbija likuje, jer je obogaćena. Posle Svetog

Save, najbogatiji duh srpski, najbogatija duša srpska, prešla je sa zemaljske grude

Srpske u Nebesku Srbiju. Danas, sa radošću i zagrljajem Sveti Sava grli drugog Svetog

Savu - Vladiku Nikolaja. Veliki Knez i Car Srpski Lazar klanja se velikom Evanđelisti

Srpskom, velikom Ispovedniku, velikom Episkopu. Sve što je u njemu bilo na zemlji,

otišlo je na Nebo sa njim: njegova bogata duša koja se obogatila na zemlji Gospodom

Hristom, obogatila se Pravoslavljem, obogatila se svima Svetinjama Srpskim, sve to ova

sveta i velika duša uznela je u Nebesku Srbiju i u Nebeske Srbe.

Šta je Vladika Nikolaj? To je čovek koji je Srpskome rodu najrečitije, kao Srpski Zlatoust,

objavio sve istine evanđelske Gospoda Hrista. Čovek koji je objavio kao prvu i najveću

istinu, šta? Da je čovek večno biće. Da, to je Vladika Nikolaj propovedao celog života

svog: čovek je večno biće. Čoveče, ti si poslat na zemlju - radi čega, radi koga? Da se

naučiš, da počneš živeti - čime, kako? Večnim Životom. Tvoj život počinje ovde na

zemlji, da se večito produži na Nebu. Eto, to je istina koju je Vladika Nikolaj neprekidno

propovedao, istina koja nam je došla od Gospoda Hrista. Jer On, Bog, postao je čovek i

potvrdio dve glavne istine: čovek je večno biće i toliko važno biće da je Bog postao

čovek. Najglavnije biće posle Boga jeste čovek.

Zato je Bog i postao čovek da pokaže čoveku da je on sposoban da smesti u sebe sva

božanska savršenstva, sve božanske svetinje, sva božanska blaga. To je Blagovest koja

se ne može ljudskim jezikom izraziti. Čovek koga mi gledamo u telu, krvava ilovača od

sedamdeset kilograma, taj blatnjavi čovek udostojava se da Bog postane čovek. Radi

čega? Da se potvrdi glavna istina da je čovek večno biće. Kako, čime je čovek večno biće,

kada mi vidimo da čovek završava smrću, telesnom smrću u ovome svetu? Da, večno

biće, jer je čovek sazdan - kako? Sazdan po liku Božijem, čovek je slika Božija, čovek je

živa ikona Božija[1]. I tu, u toj večnoj ikoni, u toj živoj ikoni i sastoji se Večni Život

čovekov.

Niko dušu čovečiju ne može uništiti. To je najveće bogatstvo koje ima u ovome svetu,

bogatstvo na koje je ukazao Gospod Hristos, kada je objavio i rekao da je duša

dragocenija od celoga sveta[2]; ne samo vidljivog, nego i nevidljivog; i od svih svetova,

od svih carstava u svima vaseljenama. Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije, ne

ovu malu bednu zemlju, ovo zrno peska što se kotrlja po vasionama, ne, nego sve

vasione da čovek zadobije, osvoji, sve to prema duši ne pretstavlja ni najmanju

vrednost. Duša je skupocenija od svih svetova. Eto, skupocenija, čime? Time što je ona

po liku Božijem.

Danas ste čuli iz Svetog Evanđelja kako će se obaviti Strašni Sud i šta će Gospod.

Hristos na Strašnom Sudu od nas tražiti[3]. Čuli ste čudnu istinu: Gospod Hristos

izjednačuje Sebe sa ljudima, izjednačuje Sebe sa gladnima, sa žednima, sa sužnjima, sa

bolesnicima, sa putnicima. I veli pravednicima na dan Strašnoga Suda: "Nasledite

Carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta. Jer, gladan bejah i nahraniste me, žedan bejah

i napojiste me, gost bejah i primiste me, bolestan bejah i obiđoste me. A pravednici u čudu

pitaće se, i NJega pitahu: Gospode, pa kad Te videsmo gladna, ili žedna? Ti si živeo pre nas

toliko vekova. A On će im odgovoriti: Zaista vam kažem, kad učiniste jednom od ove moje

male braće, meni učiniste "[4].

Gle, Gospod Hristos je izjednačio Sebe sa čovekom, sa čovekom koji je u truležnom telu.

Kakve sličnosti ima On, Večni Bog, sa truležnim ljudima, sa sužnjima po tamnicama, sa

bolesnicima, sa gladnima, sa putnicima, sa žednima? On je Taj koji drži dušu čovekovu

u životu, On je Taj koji daje duši čovekovoj Život Večni. E, On i jeste Taj koji upoređuje

Sebe sa takvim ljudima, jer su svi ljudi, jer je svaki čovek hristonosac. Svaki čovek u sebi

nosi Gospoda Hrista. Tako je Gospod objavio na dan Strašnoga Suda i objaviće glavnu

istinu Evanđelja. Koja je to istina? To je istina da je svaki čovek hristolik, da je svaki

čovek hristonosac, da svaki čovek u sebi nosi sliku - živu ikonu Božiju i da je svaki

čovek mali Bog u blatu.

Čovek - mali Bog u blatu! To je prva i najveća istina o čoveku u svetu. Zato niko od nas

ljudi ne treba da mrzi bližnjeg svog, da mrzi čoveka u opšte. Svaki je čovek hristonosac,

svaki čovek ima u sebi večne vrednosti, svaki čovek u sebi ima živu ikonu Božiju. Zbog

toga ja i ti treba da volimo svakog čoveka, i da ne bude među nama neprijatelja, da ne

bude mržnje, da ne bude osvete, da ne bude nikakvog greha. Da, takav treba da je

čovek. I tu istinu Gospod objavljuje u Svom Evanđelju. Tu istinu je vladika Nikolaj

pronosio širom Srpske zemlje od čoveka do čoveka, od jednog do drugog, i šta više, iz

pokolenja u pokolenje. I radi takvog čoveka, koji je živa slika Božja, Gospod je došao u





ovaj svet i postao čovek. Postao Bogočovek, da pokaže kakav treba da je čovek, kakvo

savršenstvo nosi u sebi, kakve osobine, kakve vrline.

Jer On, kao Bog sišavši na zemlju, doneo nam je Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu

LJubav, Večnu Radost, Večni Smisao, Večni Razum. Sve je to božanski savršeno i večno.

A ti, kao čovek si pozvan i dužan da to ispunjuješ u svom životu. Pazi, mali si Bog u

blatu radi toga da bi Večne Istine i Večni Život počeli živeti tobom u ovome svetu. Jer,

nije uzalud Gospod došao u ovaj svet, nije uzalud Gospod postao čovek, nego da tebi i

meni i svakom ljudskom biću da Život Večni. Zato je On jedini među ljudima imao

pravo da objavi: "Ko veruje u mene ima Život Večni"[5].

Smrt beži od svakog Hristovog čoveka, smrt bezobzirce beži od svakog hrišćanina. To je

druga glavna istina koju je Vladika Nikolaj celoga života propovedao. Bogočovek

Hristos i NJegov Apostol, NJegov Evanđelist, NJegov Ispovednik u rodu Srpskom

najveći posle Svetoga Save, Sveti Vladika Nikolaj. Da, to su dve istine o kojima visi sav

Zakon, svi Proroci[6], sva zemlja, sva nebesa, svi pravednici, svi ljudi.

I takav Gospod Hristos nije samo poživeo trideset i tri godine na zemlji, nego je

osnovao Crkvu Svoju u svetu, Sebe izjednačio sa njom, i On postao Crkva. Šta je Crkva

Hristova u svetu? U njoj, u njoj je lek za svaki greh. Crkva Hristova je u svetu da ljude

leči od greha, od strasti, od đavola, a to su mračne sile koje unakažuju ikonu Božiju u

svakom čoveku. Znaj, brate i sestro, kada pakostiš, kada nekog mrziš, kada ogovaraš,

kada psuješ, ti katranom premazuješ živu ikonu Božiju koja je u duši tvojoj, crnim

katranom i smrdljivim. Kako? Pogledaj koga si premazao katranom i smradom i svojim

grehom? Gospoda Hrista! Trgni se, čoveče. Gle, za svaki tvoj greh, evo Crkva ima lek. A

svelek za sve grehe naše, za sve strahote, za svesmradove naše, za sve strasti naše, za

sve đavole naše, sve lek je - pokajanje. Kako je lako spasenje! Zamisli, i meni i tebi za

spasenje ne treba ništa drugo, nego pokajanje. Pokajanje menja dušu, briše grehe u tebi,

iskorenjuje strasti, i ti dušom vaskrsavaš iz mrtvih. Jer greh, svaki greh je mala smrt

duše, svaki porok mala smrt duše. A ti, ti si u Crkvi Hristovoj. Eto pokajanja! Vaskrsni

sebe, isteraj iz sebe sve grehe, sve strasti, svako zlorečije, i tako ispovedi večnost svoju,

bogočovečnost svoju. Da, nije lako biti čovek. Svaki je čovek malo božanstvo, svaki je

čovek kao što rekoh, mali Bog u blatu.

A Vladika Nikolaj, šta je on radio? Ko je veći Apostol pokajanja od njega u Srpskome

rodu, ko veći Evanđelist pokajanja, ko veći Ispovednik pokajanja? Mi stari sećamo se

kako je on pozivao Srpski narod, koliko puta, kako plameno, kako zlatousto duboko

široko i slatkorečivo pozivao sve Srbe pokajanju! Ako je iko proputio put od zemlje ka

Nebu, širok put, to je on učinio za nas Srbe. Niko pije veći broj srpskih duša iskrcao na

obale Neba sa male bedne zemlje, kao što je on uradio. On je obogatio Nebesku Srbiju



mnogim Pravednicima, mnogim Ispovednicima, mnogim Mučenicima Srpskim, što

postradaše i ginuše za veru Pravoslavnu. Da, ovo je treća istina večna i velika istina,

koju je Vladika Nikolaj celoga života svog propovedao i ispovedao u Srpskom rodu.

Sve je smrtno u tebi i meni i u svakom čoveku što nije Hristovo. Samo ono ostaje

besmrtno u tebi i meni što je Hristovo. Pazi kako živiš, brate! Jedanput se živi na zemlji,

ali ovim kratkim životom na zemlji stiče se ili Raj ili pakao. Čuli ste iz Evanđelja

današnjeg kako se završava Strašni Sud: I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u Život

Večni[7]. To je završetak, naš završetak, i moje biografije i vaše biografije, i moga

životopisa i vašeg životopisa. Na dan Strašnoga Suda čućemo reči i ja i ti, ili: Idi od

mene u muku večnu; ili; Uđi u Carstvo pripremljeno od postanja sveta.

Braćo, mnogi lažni hristosi hode zemljom sada, mnogi lažni proroci, mnogi lažni

učitelji. Ali, mi - mi imamo koga? Gospoda Hrista - Večno Evanđelje. Lako je poznati

lažnog Hrista od Istinitog Hrista; lako je poznati sve što je pseudo-evanđelsko i lažno

evanđelsko od istinski evanđelskog. I danas nema, nema većeg učitelja Evanđelju

Hristovom od Svetog Vladike Nikolaja. Posle Svetoga Save, eto drugog spasioca naroda

Srpskog. Da, zato je danas slavlje na Nebu, slavlje veliko. Primili su najvećeg posle

Svetog Save, Apostola Srpskog, najvećeg Ispovednika, najvećeg Evanđelista. Sve što je

slavno u rodu Srpskom on je imao. I mi danas, slaveći njega slavimo večne istine koje je

on propovedao. A njegove molitve sigurno spasavaju u onome svetu. Bićemo njegovi

učenici i učiti se od njega, i danas kao pre četrdeset - pedeset godina, kad je on kao

čovek na zemlji hodao. NJemu, njemu se treba moliti, kao velikom Ravnoapostolnom

Svetitelju Božijem. NJega treba prizivati u molitvama svojim, za spasenje duše naše, za

dobro naše, za Večni Život naš. On nas je učio o njemu, on osigurava naš Večni Život u

onome svetu.

O, veliki Ravnoapostolni Vladiko Sveti, moli za nas grešnike! Prevodi nas iz smrti u

besmrtnost, iz greha u bezgrešnost, iz pakla u Raj tvojim svetim molitvama. Zaplači za

nama i nad nama kada vidiš grehe naše, a mi nepokajani živimo u njima. Ti nam daj

pokajanje, ti nam daj veru, veliku veru, daj nam ljubav prema Gospodu Hristu. Da idući

i živeći po zapovestima NJegovim svi steknemo Carstvo Nebesko. I da ni jedan od nas,

od tvojih milih Srba ne pogine, i niko od Pravoslavnih hrišćana. Nego da svi,

predvođeni tobom, duhom tvojim nasledimo Carstvo Nebesko, da bismo u nebeskim

svetovima zajedno sa tobom i Svetim Savom slavili Čudesnog Gospoda Hrista, Koji je

došao u naš zemaljski svet, pretrpeo za nas Krst stradanja, vaskrsao iz mrtvih, radi nas

vaskrsao, eda bi smo i mi kroz svu večnost i bogočovečnost večito slavili NJega, Jedinog

Čovekoljubca, u svima svetovima, Kome, preko tebe, neka je čast i slava, sada i uvek i



NAPOMENE:

1. Mojc. 1,26-27; 2,7

2. Mt. 16, 26

3. Mt. 25,34-40

4. Mt. 25,34-40

5. Jn. 5. 24

6. Mt. 22,40.

7. Mt. 25,46

sadržaj

tekst preuzet sa svetosavlje.org

priprema: www.prijateljboziji.com

Documents

Besede Ave Justina Celijskog