Pitanja I odgovori - 2.kolokvijum iz Osnova Bezbednosti

1. Pojam ugrožavanja u krivičnopravnoj teoriji I sociologiji

Krivično-pravna teorija pod ugrožavanjem podrazumeva opasnost. Samo značenje opasnosti, pri tom, određuje se kao manja ili veća mogućnost uništenja ili oštećenja nekog dobra ili vrednosti, kao I ugrožavanje života I zdravlja ljudi.Sociološki pristup ugoržavanju podrazumeva vezivanje ovog pojma za društvene sukobe I protiv društvena ponašanja I one se ne mogu unapred predvideti.

2. Navedi 4 izvora ugrožavanja bezbednosti

Društveni izvori ugrožavanja su:1. društvena neujednačenost(društvene razlike) 2. kulturne razlike 3. međunarodni odnosi 4. političke razlike5. Međunarodni status I položaj6. ideološka razmimolaženja 7. Nejednak demografski razvoj

3. Izvori ugrožavanja razvrstavaju se:

Izvori ugrožavanja uglavnom se razvrstavaju na društvene, prirodne i (tehnološke)

4. Nabroj prirodne izvore ugrožavanja

1. klima (klimatske promene)2. teritorija3. geogrrafski položaj

5. Objasnite pojam društ.neujednačenosti ciljeva I sredstava kao društ.izvora ugrožavanja bezbednosti

Pod ovim pojmom podrazumeva se neravnomernost ekonomskog razvoja kako u okviru jedne države odnosno društva, tako i između države. Neravnomeran ekonomski razvoj je posledica velikog broja prirodnih, ekonomskih, istorijskih I političkih faktora.

6. Kako se definiše bezbednosna kultura

Bezbednosna kultura definiše se kao skup usvojenih stavova, znanja, veština i pravila iz oblasti bezbednosti, ispoljenih kao ponašanje i proces, o potrebi, načinima i sredstvima zaštite ličnih, društvenih i međunarodnih vrednosti od svih izvora, oblika i nosilaca ugrožavanja bez obzira na mesto ili vreme njihovog ispoljavanja.

7. Osnovne karakteristike-obeležja bezbednosne kulture

-bezbednosna kultura je deo opšte kulture-bezbednosna kultura obuhvata stavove, znanja i veštine iz oblasti bezbednosti u najširem smislu-bezbednosna kultura podrazumeva potrebu zaštite sebe ili drugih, države ili međunarodne zajednice-bezbednosna kultura ima preventivnu ulogu-bezbednosna kultura je odlika globalnog društva ali i pojedinca-cilj bezbednosne kulture je sačuvati društvene vrednosti i umanjiti posledice ugrožavanja od pojedinačnog do globalnog nivoa.

8. Šta je religijski fundamentalizam

Posebno opasan izvor ugrožavanja bezbednosti društva je religijski fundamentalizam, kao konzervativno stajalište koje zagovara povratak temeljnim načelima religije i nastoji obnoviti izvornu veru pred brzim društvenim promenama.

9. Šta se podrazumeva pod tehničko-tehnološkim izvorima ugrožavanja

Pod tehničko-tehnološkim izvorima ugrožavanja podrazumeva se postojanje i razvijenost tehničko-tehnoloških postrojenja nosilaca ugrožavanja života ljudi, njihovog zdravlja i životne sredine. Tu se misli na velike hemijske komplekse, incidente i nesreće u hemijskim industrijama, udese u proizvodnim skladištima, kao i prilikom prevoza opasnih materija, nuklearne elektrane i druga nuklearna postrojenja, zatim skladištenje radioaktivnog otpada kao i druge industrijske komplekse koji se javljaju kao zagađivači prirode.

10. Podela oblika ugrožavanja bezbednosti prema mestu nastanka

a. Spoljne (oružane i neoružane)b. Unutrašnje (oružane i neoružane)

11. Navedite spoljne oblike ugrožavanja bezbednosti

a. Oružana agresija, oružana intervencija i oružani pritisak i b. Specijalni rat- izazivanjem unutrašnjih nemira, međunarodnim terorizmom, različitim subverzivnim delovanjem.

12. Navedite unutrašnje oblike ugrožavanja bezbednosti

a. Oružani oblici- oružana pobuna i terorizam masovnih razmera.b. Neoružani oblici- obaveštajno-izviđačka delatnost, sabotaže, diverzije, građanski neredi, razne kriminalne pojave, ekstremizam, požari, ugrožavanje bezbednosti

saobraćaja, ugrožavanje životne sredine

13. Kako međunarodno pravo određuje pojam agresije

Međunarodno pravo određuje pojam agresije kao izvršenje neizazvanog napada koji predstavlja nezakonito pribegavanje sili u odnosima među državama. Agresija je nasilna akcija jedne ili više država protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti druge države, preduzeta sa namerom da se ospori pravo na opstanak države, izmeni njen društveno-ekonomski sistem, otcepi deo njene teritorije i tome slično.

14. Navedi vidove agresije

Vidovi agresije mogu biti različiti od iznvazije, pomorskih blokada, različitih napada oruanih snaga na kopnu, sa mora ili iz vazduha. Agresija se može izvršiti i dopuštanjem stranoj sili da koristi tuđu teritoriju u agresivne svrhe, dopuštanjem stranoj sili da koristi nečiju teritoriju protiv treće države, slanjem oružanih formacija i plaćenika na tuđu teritoriju radi napada koji su na nivou agresije.

15. Vrste oružane agresije

1. Lokalna agresija. 2. Agresija u regionalnom ratu 3. Agresija u sklopu svetskog rata

16. Šta podrazumeva krivično delo agresivnog rata prema krivičnom zakonu RS

Krivični zakonik Republike Srbije predviđa krivično delo agresivnog rata, mada izričito ne definiše pojam agresivnog rata već samo određuje odgovornost onoga ko poziva, podstiče ili naredi vođenje agresivnog rata.

17. Objasnite pojam oružanih sukoba

Oružani sukob međunarodnog karaktera obuhvata neprijateljsko postupanje jedne zemlje prema drugoj, i to upotrebom oružane sile, a bez proglašenja ratnog stanja odnosno bez prekida međusobnih odnosa. Međutim, oružani sukob obuhvata i unutrašnje sukobe- oružanu pobunu, revoluciju, građanski rat.

18. Objasnite pojam okupacije

Osvajanje- zauzimanje područja jedne države ili njenog dela oružanim snagama druge države u ratu ili u oružanom sukobu. Okupacija uključuje i uspostavljanje vlasti okupatora, a ta vlast nije isključivo vojna već sadrži i mogućnost sprovođenja njegovih odluka, sve, svakako, bez sticanja suvereniteta nad osvojenim područjem.

19. Kako se definiše specijalni rat

Specijalni rat se najčešće definiše kao skup planski organizovanih i koordiniranih političkih, diplomatskih, ekonomskih, psihološko-propagandnih, obaveštajno-

subverzivnih, terorističkih i vojnih akcija, kao i mera i postupaka koje jedna ili više država samostalno ili preko međunarodne zajednice preduzimaju protiv zemlje objektanapada radi ostvarenja svog cilja.

20. Organi neposredno odgovorni za vođenje specijalnog rata

-Organi obaveštajnih i bezbednosnih službi-Organi u vojnim strukturama i institucijama-Organi za psihološko-propagandna dejstva

21. Šta se podrazumeva pod kriminalitetom

Kriminalitet je najrasprostranjeniji oblik ugrožavanja unutrašnje bezbednosti i jedan od najaktuelnijih problema u svim savremenim zemljama. Dva su osnovna pogleda na to, prema prvom pod kriminalitetom se podrazumeva svako devijantno ponašanje. Drugo shvatanje, određuje kriminalitet kao protivpravno ponašanje koje se sankcioniše kao krivično delo.

22. Osnovne osobenosti kriminaliteta

Osnovne osobenosti kriminaliteta su : raznovrsnost, visok stepen društvene opasnosti, obim i tzv. „tamna brojka kriminaliteta“. Tamna brojka se uglavnom određuje kao odnos između statistički iskazanog i stvarnog broja učinjenih krivičnih dela.

23. Šta se podrazumeva pod političkim kriminalitetom

Pod političkim kriminalom podrazumevaju se krivična dela koja su usmerena na državu i državno uređenje, kao i dela koja iz političkih pobuda za cilj napada imaju vitalne interese i odnose i pravno politička dobra jedne države.

24. Šta se podrazumeva pod prevencijom

Prevencija podrazumeva sistem mera i aktivnosti usmerenih na otklanjanje svih neposrednih, objektivnih i subjektivnih uslova i okolnosti koje pogoduju nastanku svih oblika kriminaliteta.

25. Šta se podrazumeva pod represijom

Represija predstavlja društveno reagovanje na konkretne pojave kriminaliteta, odnosno mehanizam represija stupa na scenu po izvršenom krivičnom delu. Cilj represije je da se otkrije i razjasni krivično delo, a da se potom njegovom učiniocu, posle zakonito sprovedenog postupka, izrekne od strane suda odgovarajuća kazna.

26. Šta se podrazumeva pod ekstremizmom

Ekstremizam podrazumeva zauzimanje krajnjeg ili najoštrijeg stava o nekom pitanju, odnosno odbijanje svakog suprotnog stava o nekom pitanju od zauzetog.

27. Šta obuhvata ekstremno nasilje

Ekstremisitčko nasilje obuhvata krivična dela protiv života i tela, imovine i sve druge vrste delikata čije su žrtve pripadnici određenih, najčešće manjinskih društvenih grupa, iako savremeni događaji ukazuju da objekt ekstremizma mogu biti čitave nacije, vere i društveno-politički organizmi.

28. Povreda javnog reda I mira

Sve povrede JRM mogu se klasifikovati u dve grupe:1.Povrede (narušavanja) JRM u manjem obimu, kao što su: pojedinačni prekršaji i krivična dela iz oblasti javnog reda i mira.2.Povrede (narušavanja) JRM u većem obimu, kao što su: štrajkovi, demonstracije, neredi na sportskim i drugim priredbama i oružana pobuna.

29. Osnovni oblici ugrožavanja životne sredine

1. Zagađivanje voda(stalno pogoršanje kvaliteta vode)2. Zagađivanje vazduha(jedan od najstarijih vidova zagađivanja životne sredine)3. Zagađivanje zemljišta(naročito zagađivanje poljoprivrednog zemljišta)4. Zagađivanje šuma(sušenje šuma, raznovrsne biljne bolesti, požari i slično)5. Ugrožavanje životne sredine jonizujućim zračenjem(uticaj radioaktivnih materija)

30. Tri bitna elementa za postojanje organizovanog kriminala

-prvi je organizacijske prirode i podrazumeva čvrsti i hijerarhijski uređenu kriminalnu organizaciju,-drugi predstavlja dobit, odnosno ostvarivanje profita, kao i osvajanje političke vlasti čime kriminalna grupa postaje „nedodirljiva“,-legalizacija nezakonitih poslova, koja se ogleda u aktivnoj ili pasivnoj vezi organizovanog kriminala i države, što se ostvaruje korupcijom državnih službenika, političkih i privrednih subjekata većeg uticaja.

31. Pojam korupcije

Korupcija je štetna društvena pojava koja narušava temeljne društvene vrednosti. Definiše se kao svaka upotreba javnog ovlašćenja za sticanje koristi za sebe ili drugog,

pri čemu korist ne mora biti materijalna.

32. Negativni uticaji korupcije na društveni organizam ogledaju se kroz :

-smanjenje prihoda države,-umanjenje otpora organizovanom kriminalu,-smanjenje učinka javnih službi, zdravstva i obrazovanja,-nizak stepen morala u političkom odlučivanju,-ugrožavanje stabilnosti i poverenja građana u institucije sistema,-podizanje ukupnog nivoa nezadovoljstva građana.

33. Opšta definicija terorizma

Terorizam je svaki onaj akt nasilja preduzet od strane pojedinca ili organizovane grupe, koji ima za posledicu izazivanje straha i lične nesigurnosti kod šireg sloja ljudi, a usmeren je na postizanje određenog političkog(društvenog) cilja.

34. Krivična dela iz oblasti Visokotehnološkog kriminala

1. Neovlašćeno korišćenje računara i računarske mreže2. Računarska sabotaža3. Pravljenje i unošenje računarskih virusa4. Računarska prevara5. Ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i računarske mreže6. Neovlašćen pristup zaštićenom računaru ili računarskoj mreži7. Sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži

35. Ciljevi INTERPOL-a

a) osiguravanje i unapređenje uzajamnog pomaganja svih tela kriminalističke policije u granicama važećih zakona u raznim državama i u duhu Opšte deklaracije o ljudskim pravimab) uspostavljanje i razvoj svih institucija koje mogu delotvorno doprineti prevenciji i suzbijanju zločina i krivičnih dela opšteg prava.

36. Organi (rukovodeća tela) INTERPOL-a

Rukovodeća tela Interpola su: Generalna skupština, Izvršni odbor, Generalni sekretarijat, središnji nacionalni biroi Interpola, savetnici i administrativno i tehničko osoblje.

37. Zaduženja nacionalnih biroa INTERPOL-a

1. raspisivanje međunarodnih poternica i objava za osobama i predmetima2. realizaciju izručenja radi krivičnog gonjenja ili preuzimanja izvršenja kazni3. provere osoba, predmeta i dokumenata4. posredovanje, u hitnim slučajevima, prilikom pružanja zahteva za

međunarodnopravnom pomoći po zahtevima Ministarstva pravde, sudova i tužilaštva i stranih nadležnih tela prema nadležnim nacionalnim službama5. postupanje po složenijim zahtevima nacionalne policije prema stranim policijama, i obrnuto6. predstavljanje države na radnim sastancima Interpola38. Razvoj EUROPOL-a

Razvoj Europola se odvijao u dve faze:1) Europol kao centralno telo za razmenu informacija između nadležnih organa u zemljama članicama, i 2) Europol kao telo sa izvršnim policijskim funkcijama39. Organi EUROPOL-aa) Upravni odbor b) direktor c) revizor d) finansijski odbor