BILANS STANJA I BILANS USPJEHA SEMINARSKI

  • View
    69

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

SEMINARSKI RAD BILANS STANJA I BILANS USPJEHA

Transcript

Koled za informatiku i menadment

Visoka kola za ekonomiju i informatikuPrijedorRaunovodstvo

Seminarski rad

Tema: Bilans stanja i bilanas uspjehaProfesor:

Student:

Mr. Milovan Dragi

Sandra Porobi 175/08Sadraj:3VRSTE BILANSA

5BILANS STANJA

10AKTIVA

10REALNA AKTIVA

10FIKTIVNA AKTIVA

11PASIVA

11FINANSIJAKI IZVJETAJI

12BILANS USPEHA

16DOBITAK

17GUBITAK

17PRIKAZIVANJE PRIHODA I RASHODA

17SADRAJ BILANSA USPEHA

17POSLOVNI PRIHOD

18RASHOD

18FINANSIJSKI PRIHODI

19REZULTAT POSLOVANJA

19RASPODELA FINANSIJSKOG REZULTATA

UVOD-VRSTE BILANSA

Bilansi se meusobno razlikuju po formi i sadrini, odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju, cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju.

Bilans moe biti sastavljen u odnsu na sledee kriterijume:

prema vezi sa knjigovodstvenim raunima bilans stanja i bilans uspeha

prema svrsi iskazivanja bilansa imovinski bilans, bilans utvrivanja uspeha i bilans kretanja

prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju poslovni bilans, poreski bilans

prema podruju informisanja uz pomo bilansa interni bilans, eksterni bilans

prema podacima na osnovu kojih je odreen knjigovodstveni bilans, inventarni bilens, planski bilans

prema duini bilansnog perioda poetni bilans, meubilans, krajnji bilans

prema tehnici sastavljanja bilansa bruto bilans, neto bilans

prema broju ukljuenih bilansa individualni bilans, zbirni bilans, konsolidovani bilans

prema odnosu sredstava i obaveza aktivni i pasivni bilans

prema odnosu prihoda i rashoda uspean i neuspean bilans

prema redovnosti sastavljanja bilansa redovni, specijalni

Osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih rauna su bilans stanja i bilans uspeha.

Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani, sintetiki prikazi, izvetaji o poslovanju, sa stanovita korienja, angaovanja i troenja sredstava proizvodnje

Finansijski izvetaji moraju da sadre sledee podatke:

- podatke o sredstvima preduzea

- podatke o obavezama preduzea

- podatke o kapitalu preduzea

- podatke o prihodima i rashodima

- podatke o gotovinskim tokovima

Opta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog primene razliitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju razliite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadrini. Najvaniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim raunima i b) pravne norme koje ine osnovu bilansiranja.

Kompletan finansijski izvetaj sadri:

- bilans stanja

- bilans uspeha

- izvetaj o tokovima gotovine

- izvetaj o promenama na kapitalu

- napomene uz finansijske izvetaje

Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduzea iskazuju preko novanih jedinica.

Bilansi su namenjeni kako internim, tako i eksternim korisnicima.

Interni korisnik je sam menadment preduzea iji je zadatak da preduzee bude likvidno i da posluje rentabilno. Prouavanjem bilansa stanja, uprava preduzea donosi odluke o angaovanju sredstava, mogunosti zaduivanja itd.

Eksterni korisnici su:

potencijalni investitori i investitori koji na ovaj nain mogu da npr procene da li investirani kapital donosi dovoljno profita i da li kapital povui ili dodatno ulagati.

kreditori na ovaj nain dobijaju podatak da li je preduzee ve zadueno, visini kamate, likvidnosti preduzea, izvorima gotovine i da li preduzee svoje obaveze izmiruje na vreme.

drava i dravne institucijama su finansijski izvetaji vani zbog poreza, jer na osnovu ovih informacija procenjuju ekonomsku snagu poreskih obveznika. Finansijski izvetaji su takoe vani i zbog usklaivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi, da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduzea.

zaposlenima u preduzeu, su finansijski izvetaji vani jer ih zanima rentabilnost preduzea, odnoisno sigurnost njihovih radnjih mesta.

javnost jer uspenost gradova i optina zavisi od uspenosti preduzea na teritoriji grada ili optine.

Zakljuak je da da razliiti korisnici imaju potrebe za razliitim informacijama. Ali, i pored razliitih interesa, jedna odreena grupa informacija zadovoljava potrebe svih korisnika, a to su informacije o prinosnom, imovinskom i finansijskom poloaju preduzea i o promenama u tim poloajima.

Najvaniji finansijski izvetaji su bilans stanja i bilans uspeha. BILANS STANJA

Bilans stanja prua informacije koje se tiu likvidnosti i solventnosti preduzea odreenog dana. Analiza likvidnosti ukljuuje poreenje kratkorone sposbnosti kompanije da zaradi novac i kratkoonih potraivanja koja ima.

Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da odgovori redovno na potraivanja i obaveze koje moraju biti podmirena u narednih godinu dana.

Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore.

Sredstva sa kojima preduzee posluje se prikazuju u bilansu stanja. (Bilans potie od lat. ''bilanx libra'' = vaga sa 2 tasa). Bilansom se polae raun o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzea. Bilans stanja je sloen i sastoji se iz rauna odnosno salda rauna aktive i pasive.

Bilansne pozicije predstavljaju u bilansnu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnotea, koja se vidi po tome to je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednaina moe se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, to izraava kvantitativnu ravnoteu leve i desne strane bilansa.

Ukoliko bilans stanja nije u ravnotei, to znai da bilans i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, ime se uspostavlja ravnotea izmeu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja viak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.

Bilans moe biti prikazan u vidu u vidu jednostranog rauna, pri emu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva, ili dvostranog rauna, pri emu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzea ralanjene su prema principu rastue likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu rastue dospelosti. To znai da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najvei stepen likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najdui rok dospelosti, odnosno najkrae su one obaveze koje su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima. Postoji ustaljena ili propisana forma , sadraj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva bilansna shema. Formom bilansa odreuje se broj kolona, njihov naziv, smetaj aktive i pasive, kao i razmetaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive.1. forma jednostranog pregleda ili forma listeBILANS STANJA

P O Z I C I J ANapomena broj Iznos

TekuagodinaPrethodnagodina

A K T I V A

A. STALNA IMOVINA (I do IV)328,884140,800

I. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL00

II. NEMATERIJALNA ULAGANJA 4.2, 80590

III. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOKA SREDSTVA (1 + 2)4.3, 4.4, 996,03390,064

1. Nekretnine, postrojenja i oprema85,40767,342

2. Bioloka sredstva10,62622,722

IV. DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI (1+2)4.5, 10232,85150,146

1. Uee u kapitalu 4.5.1, 10232,23949,850

2. Ostali dugoroni plasmani4.5, 10612296

B. OBRTNA IMOVINA (I do III)672,686536,826

I. ZALIHE4.6, 11139,533147,934

II. KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA (1 do 4) 533,153388,892

1. Potraivanja 4.5.4, 12382,832387,683

2. Kratkoroni finansijski plasmani 12146,5720

3. Gotovinski ekvivalenti4.7, 121,4391,209

4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgranienja4.8, 132,3100

III. ODLOENA PORESKA SREDSTVA00

V. POSLOVNA IMOVINA (A+B)1,001,570677,626

G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA00

D. UKUPNA AKTIVA (V+G)1,001,570677,626

. VANBILANSNA AKTIVA00

P O Z I C I J ANapomena brojIznos

Tekua godinaPrethodna godina

P A S I V A

A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII)5.1, 14192,226121,515

I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL16,28116,281

II. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL00

III. REZERVE862862

IV. REVALORIZACIONE REZERVE00

V. NERASPOREENA DOBIT175,083104,372

VI. GUBITAK00

VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE00

B. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE (I do IV)809,344556,111

I. DUGORONA REZERVISANJA5.2, 152,62113,437

II. DUGORONE OBAVEZE (1+2)5.3, 16265,7857,346

1. Dugoroni krediti145,6440

2. Ostale dugorone obaveze120,1417,346

III. KRATKORONE OBAVEZE (1 do 4)5.3.540,938535,329

1. Kratkorone finansijske obaveze1789,009118,338

2. Obaveze iz poslovanja18442,488378,925

3. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda5.4, 192,96512,120

4. Ostale kratkorone obaveze i pasivna vremenska razgranienja5.5, 206,47625,946

IV. ODLOENE PORESKE OBAVEZE00

V. UKUPNA PASIVA (A+B)1,001,570677,627

G. VANBILANSNA PASIVA00

Bilansna aktiva: 1,001,570677,626

Bilansna pasiva: 1,001,570677,627

Vanbilansna aktiva: 00

Vanbilansna pasiva: 00

2. forma dvostranog pregleda ili forma