FAKULTET ZA POSLOVNOINDUSTRIJSKI MENADŽMENT

Univerzitet Union

SEMINARSKI RAD

Predmet: EKONOMSKA ANALIZA

BILANS STANJA I BILAN USPEHA

Mentor: Student:Prof. dr Milija Bogavac Jelena Grujić

Br. indeksa: 199/12

Beograd, decembar, 2012.

2

Sadržaj

Uvod......................................................................................................................3

1. Bilans stanja.................................................................................................4

1.1. Sadržina bilansa stanja........................................................................4

2. Bilans uspeha.................................................................................................6

2.1. Sadržaj bilansa uspeha na osnovu naših propisa...............................10

Zaključak...........................................................................................................14

Literatura...........................................................................................................16

3

UVOD

Bilans stanja je pregled u kome je prikazana imovina preduzeća i njena struktura u

obliku stalne imovine i obrtne imovnine na jednoj strani (što predstavlja aktivu) i kapital i

obaveze na drugoj strani (što predstavlja pasivu). Ovaj pregled sadrži podatke za tekući i

predhodni obračunski period. Poređenjem odgovarajućih pozicija dvaju uzastopnih bilansa

stanja, odnosno dva obračunska perioda,utvrđuje se rezultat poslovanja (kao razlika vrednosti

čiste imovine).

Osnovna svrha sastavljanja bilansa stanja je analiza finansijskog položaja preduzeća.

Podela imovine se vrši na obrtnu i stalnu imovinu,odnosno kratkoročne i dugoročne obaveze.

Informacije o datumima dospeća su korisne prilikom procenjivanja likvidnosti i solventnosti

poslovnog subjekta. Obrtna imovina predstavlja onu od koje se očekuje da će biti realizovana

u toku operativnog ciklusa,koja je na zalihama i od koje se očekuje da će biti realizovana u

roku od dvanaest meseci; takođe,u ovu imovinu spada gotovina ili gotovinski

ekvivalenti.Stalna sredstva predstavljaju sva ostala sredstva čiji je predviđeni vek trajanja duži

od dvanaest meseci,nezavisno od toga da li su u pitanju nematerijalna sredstva,materijalna

sredstva,finansijska sredstva,ulaganja ili potraživanja.

Bilans uspeha sadrži zbirni prikaz zarađenih prihodai nastalih rashoda tokom redovnog

poslovanja u određenom vremenskom periodu. Često se smatra najvažnijim finansijskim

izveštajem,pošto pokazuje da li je neko preduzeće poslovalo profitabilno, pošto je ostvarilo

prihvatljivu neto dobit.Stavke koje bi trebale da budu prezentovane u Bilansu uspeha su:

prihodi,

troškovi finansiranja,

troškovi poreza,

dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti,

dobitak il gubitak koji pripada manjinskim akcionarima ili vlasniku kapitala

matičnog preduzeća,

neto dobitak ili gubitak perida.

Rashodi se rasčlanjuju u bilansu uspeha u skladu sa njihovom prirodom i u skladu sa

njihovom funkcionalnom pripadnošću. Prema prirodi su zasnovani na metodu u kupnih

troškova korigovanih za promenu stanja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda.

4

Pri rasčlanjivanju rashoda u skladu sa njihovom funkcijom,troškovi se predstavljaju kao deo

troškova prodaje,transporta,administrativne aktivnosti i sl. Ovim načinom se obezbeđuje više

relevantnih informacija za korisnike finansijskih izveštaja.U slučaju da se koristi metod

klasifikacije po funkciji,u napomenama pravno lice teba da objavi dodatne informacije o

prirodi troškova.

1. BILANS STANJA

Bilans stanja spada u grupu redovnih bilansa i predstavlja dvostrani, sumarni, sumarni,

tabelarni pregled sredstava i njihovih izvora tačno određenog dana.

Reč dvostrano znači da bilans stanja ima dve zavisne celine aktivu i pasivu, koje po

svom zbirnom vrednosnom iznosu moraju da budu indentične. U ovom bilansu na strani

aktive unosimo imovinu a na strani pasive kapital. U bilansu mora da važe jednakost:

I = K

I – imovina, K – kapital. Ova jednačina je najšire predstavljena. Kada malo dublje

raščlanimo aktivu i pasivu možemo da vidimo da se imovina može podeliti na više načina.

Bilans stanja sastoji se iz aktive i pasive, kao izraza dvostruke perspektive sredstava.

Da bi se sagledala sadržina bilansa stanja potrebno je sagledati sadržinu aktive i pasive, a to

znači upoznati se i sa klasifikacijom bilansnih pozicija u srodne grupe. U zavisnosti od

kriterijuma na kome pošiva klasifikacija bilansnih pozicija, zavisi i sadržina bilansa stanja.

Kakva je sadržina bilansa stanja prema našim propisima, kao i kakva je prema stranoj

literaturi i praksi, pitanja su na koja sam odgovorio u okviru sadržaja bilansa stanja.

1.1. SADRŽINA BILANSA STANJA

Sa stanovništa sadržine bilansa stanja, u aktivi se razlikuju sredstva po sastavu prema

funkcionalnom principu, u smislu kružnog kretanja sredstava, ili prema principu likvidnosti u

smislu stepena pretvorljivosti u novčana sredstva ili u kombinaciji ova dva principa. U pasivi

izvori sredstava se razlikuju prema njihovoj nameni ulaganja u odgovarajuća, određena

sredstva ili prema vlasničkom principu i ročnosti ili u kombinaciji ova dva principa.

Sa stanovništva funkcionalnog principa, aktiva sadrži sledeće osnovne grupe: osnovna

sredstva, obrtna sredstva, posebna sredstva i poslovna sredstva van funkcije. Ovakva podela

5

aktive odgovara klasifikaciji aktive po dr. K. Vasiljeviću,1 po izuzetku manjih razlika.

Kriterijumi za podelu aktive su:

Prema nameni na:

poslovnu (osnovna i obrtna sredstva),

vanposlovnu (sredstva zajedničke potrošnje, sredstva solidarnosti itd.).

Prema pojavnim oblicima na :

stvari,

prava,

novac.

Prema tome da li je u funkciji ili van nje:

sredstva u funkciji i

sredstva van funkcije.

4. Prema stepenu završenosti sredstava na :

sredstva u pripremi i

sredstva spremna za korišćenje.

Kriterijumi za podelu pasive su:

Prema nameni na :

poslovnu i

vanposlovnu.

Prema poreklu sredstava na :

sopstvene izvore

o sopstveni kapital (osnovni kapital, rezerve i neraspodeljena dobit),

o dugoročna rezervisanja.

b) pozajmljene izvore

o kratkoročne obaveze ( dobavljači i kratkoročni krediti),

o dugoročne obaveze (dugoročni krediti).

Zajednička odlika osnovnih sredstava, obrtnih i posebnih sredstava je karekter

sredstava, s obzirom na njihovu sposobnost funkcionisanja u cilju izvršenja privredne

delatnosti. S druge strane, poslovna sredstva van funkcije, ostala aktiva, imaju karakter

sredstava, koja su ispala iz funkcije, iz toka reprodukcije, jer nemaju sposobnost

funkcionisanja, u smislu ostvarenja poslovanja.

Sredstva koja su ispala iz funkcije iz kružnog toka u određenom periodu (npr.sporna

potraživanja, nenaplativa potraživanja, preplaćene obaveze, nepokriveni gubitak i sl.) nemaju 1 Vasiljević, K.: Teorija i analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1962, str. 11 i 19.

6

karakter sredstava sa stanovništva određenog preduzeća, već karakter smanjenja sredstava, jer

ona funkcionišu u nekom drugom preduzeću ili nigde, kada je u pitanju gubitak. Na primer,

kod spornih potraživanja taj iznos nema karakter sredstava kod preduzeća koje ima sporna

potraživanja, već kod preduzeća koje osporava isplatu potraživanja. Kod prvog je ispadanje

sredstava iz funkcije a kod drugog su to sredstva.

Naime, aktiva nije isto što i sredstva. Aktiva je bilansno-tehnički pojam, a sredstva su

ekonomski pojam. U aktivi se pored bilansnih pozicija koje su izraz sredstava, nalaze i

bilansne pozicije koje su izraz poslovnih sredstava van funkcije. To pokazuje da bilansnoj

poziciji karakter sredstava ne dolazi od njenog mesta u aktivi, već od njenog ekonomskog

karaktera, obeležja.2

Osnovna sredstva- stalna ( nematerijalna i materijalna ulaganja i dugoročna finansijska

ulaganja) i obrtna sredstva su poslovna sredstva, nasuprot posebnim sredstvima tj.

vanposlovnoj aktivi kao sredstvima specijalne namene. Razlikovanje poslovnih i posebnih

sredstava zasniva se na ekonomskoj funkciji, koju sredstva imaju u preduzeću. Za neposredno

izvršenje poslovanja preduzeća služe poslovna sredstva, a za posredno izvršenje zadataka

preduzeća u smislu ostvarenja posebnih zadataka, služe posebna sredstva tj. vanposlovna

aktiva. I jedno i drugo su sredstva u funkcionalnom smislu, ali sa različitom namenom. Sem

toga, i u pogledu njihove upotrebe postoje različiti oblici kontrole. Ukupnost poslovnih

sredstava, posmatranih sa jedne od više perspektiva, deli se na osnovna i obrtna sredstva,

poslovna sredstva dele se na ove dve grupe, u zavisnosti od toga kakvu funkciju ima vrednost

ovih sredstava u osnovnim reprodukcionim procesima, poslovanja preduzeća.

U okviru osnovnih sredstava materijalnih ulaganja razlikuju se osnovna sredstva za

upotrebu i u pripremi, prema tome da li su već sposobna za upotrebu u poslovanju ili su na

putu da postanu osnovna sredstva za upotrebu, uključujući nematerijalna ulaganja i dugoročna

finansijska ulaganja.

U okviru obrtnih sredstava, razlikuju se novčana i robna obrtna sredstva.

2. BILANS USPEHA

Bilans uspeha je finansijski izveštaj koji spada u redovne bilanse i od velikog je

značaja za poslovanje preduzeća. Mi ćemo ga definisati kao dvostrani, sumarni, tabelarni

pregled rashoda i prihoda u jednom određenom vremenskom periodu.

Bilans uspeha obuhvata, na strani rashoda, sve poslovne, vanposlovne i vanredne,

2 Jovanović, D.: Planiranje i analiza u prometnim organizacijama udruženog rada, Viša ekonomska škola, Beograd, 1986, str.117,120.

7

finansijske i revalorizacione rashode koji su razvrstani prema određenim grupama, dok na

prihodnoj strani obuhvata poslovne, neposlovne i vanredne, finansijske i ravalorizacione

prihode.

Iz bilansa uspeha možemo zaključiti kako je neki privredni subjekat poslovao u

određenom vremenskom periodu za koji je sastavljen bilans uspeha. Dobitak se javlja ako su

prihodi veći od rashoda, dok se u suprotnom slučaju javlja gubitak tj. kada su rashodi veći od

prihoda.

Bilans uspeha je povezan preko računa dobitka i gubitka sa bilansom stanja. Za ova

dva bilansa važi jednakost:

R+ I= K + P

R – rashodi;

I – imovina;

K – kapital;

P – prihodi;

Veza ova dva bilansa kao finansijska izveštaja pokazuje d aračunovodstvo kao jedan

neprekidan proces kruženja informacija mora, da omogući povezanost i mesto svim

finansijskim pokazateljima i izveštajima unutar svog sistema.3

Bilans uspeha se posmatra sa dve perspektive. Prva perspektiva su rashodi, druga

prihodi. Rashodi i prihodi se razlikuju jedno od drugih, te ih treba zasebno i posmatrati. Kroz

bilans uspeha moguće je savladati uzroke, koji su izazvali ovakav ili onakav finansijski

rezultat rada i poslovanja preduzeća.

Bilans uspeha izrađuje se da bi se sagledao nivo aktivnosti u poslovanju preduzeća i

ostvarenu dobit ili gubitak u konkretnom periodu poslovanja.

Osnovne stavke koje sadrži bilans uspeha su:

Prodaja: Ukupan iznos prodaje, koji je ostvaren i fakturisan kupcima;

Direktni troškovi: direktni troškovi nastali u procesu proizvodnje. Nazivaju se i

nabavna vrednost prodate robe. Bilans stanja iskazuje način na koji su nastali ovi

troškovi. Osnovne stavke su plate, nabavna vrednost sirovina i komponenti, gorivo,

energija i transport. Direktni toškovi obuhvataju i amortizaciju, iznos amortizovane

vrednosti osnovnih sredstava tokom godine. Treba obratiti pažnju na to da se ovo

razlikuje od ostalih troškova jer podrazumeva «bezgotovinsku stavku» po kojoj

preduzeće ne evidentira odliv gotovine. Umanjenjem bilansa uspeha po osnovu ovog

3 Ranković, J.: Specijalni bilansi, Ekonomski fakultet, Beograd, 1996., Mrdović, B. : Analiza poslovanja pre-duzeća, Beograd, 2000.godina. i Đerković, Z., Petrović, Z., Računovodstvo, Viša poslovna škola «Prota Mateja Nenadović», Valjevo, 2003.godina.

8

iznosa, formira se rezerva iz koje će se, prema potrebi, vršiti zamena osnovnih

sredstava.

Bruto dobit ili dobit iz poslovanja: Ukupan iznos ostvarene prodaje umanjen za

ukupne troškove poslovanja; Indirektni i svi drugi ostvareni troškovi preduzeća.

Takođe se odnose na prodaju, troškovi opšte i administrativne prirode. Bilans uspeha

iskazuje na način na koji su nastali ovi troškvi. Osnovne stavke su : plate rukovodstva

i administrativnog osoblja, troškovi prodaje, marketinga idrugi opšti roškovi;

Ostali prihodi: svi ostvareni prihodi preduzeća, osim onih po osnovu prodaje

proizvoda u redovnom poslovanju, na primer, prihodi od zakupa i plasmana.

Dobit pre plaćanja kamata i poreza: Neto dobit po odbitku gornjih stavki.

Rashodi kamata: Iznos plaćene kamate na osnovu kredita. Prihodi od kamata: Iznos

primljene kamate po osnovu depozita. Dobit pre poreza: Konačan rezultat uključujući

sve troškove.

Pokazatelji bilansa stanja. Postoje nekoliko ključnih pokazatelja koje referent klijenata

može koristiti kao pomoć u proceni finansijskog potencijala preduzeća.

Stopa ukupne zaduženosti (obaveze u odnosu na ukupni kapital). Odnos ukupnih

obaveza prema ukupnom kapitalu. Ko ima veći udeo u preduzeću: akcionari ili

poverioci? Uglavnom, čto je vrednost ovog pokazatelja niža, to je finansijski položaj

preduzeća bolji. Ukoliko rezultati poslovanja krenu silaznom linijom, preduzeće će

imati manji broj poverilaca koji moraju da se isplate i biće sposobnije da se održi u

nepovoljnim okolnostima. Takođe, što je bilans stanja kvalitetniji, odnosno što je

iznos obaveza manji, a iznos ukupnog kapitala veći preduzeće će lakše obezbediti

finansiranje od strane banaka i dobavljača, pod uslovom da svoje poverioce može da

ubedi da su nepovoljna kretanja privremenog karaktera i da je rukovodstvo preduzelo

neophodne mere kako bi popravilo situaciju. Kod preduzeća koje se bavi

proizvodnjom, banka treba da bude obazriva ako je odnos ukupnih obaveza prema

ukupnom kapitalu iznad 1:1, pošto se uzme u obzir objektivna vrednost aktive i treba

da ustanovi da li je udeo akcionara u preduzeću dovoljno visok.

Stopa zaduženosti prema bankama (obaveze po kreditima banaka u odnosu na ukupni

kapital). Ovaj pokazatelj je sličan prethodnoj stopi zaduženosti, ali uzima u obzir samo

kamatonosne obaveze. Ima istu funkciju kao i pokazatelj ukupne zaduženosti. Kao i

kod pokazatelja ukupne zaduženosti, banka treba da bude obazriva ako jepokazatelj

zaduženosti prema bankama iznad 0,75:1, pošto se uzme u obzir objektivna vrednost

aktive. Banka takođe treba posebno da obrati pažnju na pokazatelj servisiranja duga i

9

pokazatelj pokrića kamata, kako bi bila sigurna da je preduzeće sposobno da izmiruje

svoje obaveze.

Stopa ukupne likvidnosti. Odnos obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza. Mera

likvidnosti preduzeća. Da li preduzeće može da očekuje da tokom narednih 12 meseci

naplati odgovarajuće iznose gotovine.

Bilans uspeha može biti periodični i godišnji. On može biti neto i bruto. Kada

pokazuje ukupan finansijski rezultat, bez razlikovanja da li je nastao kao posledica redovnog

poslovanja ili finansijskih transakcija ili vanrednih (ostalih) rashoda i prihoda, u pitanju je

neto- bilans uspeha. Kada pokazuje finansijski rezultat pojedinačno prema uzrocima nastanka,

tj. da li je nastao kao posledica redovnog poslovanja ili finansijskih transakcija ili vanrednih

(ostalih) rashoda i prhoda, u pitanju je bruto- bilans uspeha.

Bilans uspeha, kao i bilans stanja, može se iskazati u formi računa i tabele. Bilans

uspeha se sastoji iz rashoda i prihoda, koji su takođe složeni.

Obračunski sistem, odnosno obračun ukupnog prihoda dohotka i dobitka, koji, po

pravilu, može da se osniva na fakturisanoj ili naplaćenoj prodaji, ili njihovoj kombinaciji sa

svoje strane utiče na način obračuna troškova, te dobijanja odgovarajućeg finansijskog

rezultata poslovanja.

Obračun troškova u skladu sa navedenim osnovnim postavkama, može se činiti na

osnovu različitih principa obračuna troškova (na primer po stvarnim troškovima, normativnim

standardima, varijabilnim, direct costing metodu, poslovnim jedinicama, mestima troškova i

sl.), što zavisi od postavljenih zahteva, ciljeva i potreba poslovanja, s obzirom na dobijanje

odgovarajućih podataka i informacija o cenama proizvoda, usluga, robe i vrednosti zaliha.

Opredeljenje na određeni način obračuna troškova, osniva se, na polaznom aspektu

sistema obračuna ukupnog prihoda i dobitka, odnosno neto prihoda ili gubitka i sistema

plaćanja, odnosno u zavisnosti od ovih momentalno važećih propisa.4 Na osnovu momentalno

važećih propisa o sistemu plaćanjai utvrđivanja ukupnog prihoda i dobitka iz fakturisane

prodaje, usledile su poznate pozitivnosti primene jednostavnijeg načina obračuna.

Po postojećim propisima o utvrđivanju ukupnog prihoda i dobitka, razlikuju se tretman

poslovnih rashoda, rashoda finansiranja i vanrednih rashoda. U stvari, razlikuje se tretman

materijalnih troškova i amortizacije, nematerijalnih troškova, ukalkulisanih bruto zarada

zaposlenih uz tzv. javne rashode, čto čini troškove perioda. Troškovi perioda se raspoređuju

iz ukupnog prihoda, sem dela koji ostaje zadržan u zalihama ( nedovršene proizvodnje,

poluproizvoda, delova i gotovih proizvoda), s obzirom da postoji zakonska mogućnost

4 Službeni list SFRJ, br. 4/2002.

10

njihovog razgraničenja, odnosno ukalkulisavanja.

Princip ukalkulisavanja znači, razgraničiti, ukalkulisati troškove ukupne poslovne

troškove, odnosno troškove perioda, što se u celini ne obračunavaju, ne pokrivaju iz tekućeg

ukupnog prihoda, već se jedan deo, u skladu s prenetim zalihama (nedovršena proizvodnja,

poluproizvodi i delovi, i gotovi proizvodi ) prenosi u naredni period. Princip

neukalkulisavanja znači, da se vremenski ne razgraničavaju troškovi, ukupni poslovni

troškovi, već se obračunavaju u celini, diretno pokrivaju iz tekućeg ukupnog prihoda.

Postoje izvesne prednosti usvajanja razgraničenja, uklkulisavanja troškova perioda, jer

se na taj način dobijaju potpuniji i precizniji podaci o ukupnim poslovnim troškovima.To je

put za uvid u optimatizaciju dobitka i njegove strukture, posebno sa uvidom u njegov

neraspoređeni deo.

Princip utvrđivanja tekućeg dobitka, na osnovu ukalkulisavanja ili ne, utiče i na način

obračuna i sadržinu dobitka, kao i na procenjivanje zaliha nedovršene proizvodnje,

poluproizvoda, delova i gotovih proizvoda.

Dobitak se i u jednom iu drugom slučaju javlja kao razlika ukupnbog prihoda i

troškova perioda.

2.1. SADRŽAJ BILANSA USPEHA NA OSNOVU NAŠIH PROPISA

Na osnovu naših propisa o račuovodstvu18 bilans uspeha je godišnji i periodični

prikaz, pregled utvrđivanja ukupnog prihoda i dobitka preduzeća. Drugim rečima, kroz

utvrđivanje i raspoređivanje ukupnog prihoda i dobitka obračun se čini na osnovu principa

dobitka. Osnovica obračunskog sistema, kao osnove za utvrđivanje ukupnog prihoda i dobitka

je fakturisana prodaja.

Sadržina momentalno važeće šeme bilansa uspeha (tj. za 2002. do daljeg), sastoji se iz

rashoda prihoda i finansijskog rezultata. Rashodima se smatraju poslovni rashodi, rashodi

finansiranja, vanredni rashodi i kapitalni gubici. Poslovni rashodi sadrže: materijalne troškove

i amortizaciju, nematerijalne troškove, ukalkulisane bruto zarade i javne rashode, što čini tzv.

troškove perioda. Korekturom smanjenja, odnosno odnosno povećanja vrednosti zaliha

nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, pri utvrđivanju troškova perioda, uz povećanje

za iznos nabavne vrednosti prodate robe i materijala, upotpunjava se celina poslovnih

rashoda.

11

Rashodi finansiranja obuhvataju rashode iz odnosa sa povezanim preduzećima,

kamate,

Negativne kursne razlike, smanjenje vrednosti dugoročnih finansijskih ulaganja i

ostale rashode finansiranja, kao i negativne razlike revalorizacije. Vanredni rashodi se odnose

na vanredne materijalne i nematerijalne rashode. Što se tiče kapitalnog gubitka, to je jedna

novina i javlja se kao razlika između knjigovodstvene, revalorizovane vrednosti hartija od

vrednosti, opreme i nepokretnosti i njihove prodajne vrednosti.

Prihodi u smislu ovog bilansa smatraju se, ostvareni poslovni prihodi, prihodi od

finansiranja, vanredni prihodi i kapitalni dobici. Poslovni prihode sadrže: prihode od prodaje

na domaćem i stranom tržištu, prihodi od subvencija, dotacija i sl., drugi prihodi od prodaje i

javni prihodi. Prihodi od finansiranja su. Prohodi od finansiranja iz odnos sa povezanim

preduzećima, od kamata, pozitivnih kursnih razlika, i ostalih prihoda od finansiranja, kao i

pozitivne razlike revalorizacije. U prihode se uključuju i vanredni prihodi, kao i kapitalni

dobici, kao razlike prodajne i knjigovodstvene revalorizovane vrednosti na dan prodaje hartija

od vrednosti, opreme i nepokretnosti. U svakom slučaju kapitalni dobitak se javlja samo ako

je veći od kapitalnog gubitka i obrnuto.

Sadržina ove važeće šeme bilansa uspeha, prikazana kroz osnovne grupe, izgleda

ovako:

BILANS USPEHA

Rashodi

Poslovni rashodi

o Materijalni troškovi i amortizacija

o Nematerijalni troškovi

o Ukalkulisane bruto zarade

o Javni rashodi

o Troškovi perioda

o Smanjenje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda

o Nabavna vrednost prodate robe i materijala

Rashodi finansiranja

o Vanredni rashodi

o Kapitalni gubici

o Ukupni rashodi

12

o Dobit- neto prihod

o Porez i doprinosi na dobit

o Dobit za raspoređivanje neto prihoda

o Svega

Prihodi

Poslovni prihodi

o Prihodi od prodaje

o Javni prihodi

Prihodi od finansiranja

Vanredni prihodi

Kapitalni dobici

Ukupan prihod

Gubitak

Svega

Gubitak posle pokrića obračunatog poreza i doprinosa na dobit

Za ovakvu sadržinu bilansa uspeha karakteristično je, da se osniva na ukupnim

poslovnim troškovima, te da se finansijski rezultat javlja u dobitku, odnosno gubitku. Sem

toga, ovaj bilans uspeha ima karakter tzv. bruto oblika jer se finansijski rezultat javlja

razdvojen na sastavne delove u zavisnosti od toga gde je nastao. To potiče otuda što su

prihodi i rashodi raščlanjeni na četiri grupe: poslovni prihodi i rashodi, prihodi i rashodi

finansiranja, vanredni prihodi i rashodi i kapitalni dobici i gubici. Ovakvo raščlanjavanje

omogućava da se iz bilansa uspeha utvrde i finansijski rezultati po sva četiri osnovna posebno

što je veoma značajno.

Dobitak, odnosno neto prihod se dobija kada je ukupan ostvareni prihod veći od

ukupnih rashoda. Ostatak dobitka, odnosno neraspoređeni deo se dobija nakon umanjenja za

iznos poreza na dobitak. Neraspoređeni dobitak iz prethodne godine se raspoređuju u narednoj

godini ( u dodatnom računovodstvenom iskazu- aneksu), za pokriće gubitka iz ranijih godina,

za povećanje trajnog kapitala, za dividende i druge naknade ulagačima, za rezerve, za učešće

zaposlenih u dobiti i za druge namene. Gubitak se utvrđuje, ako se iz ukupnog prihoda ne

naknadi ukupni rashodi kao i porez na dobitak ( uključivši doprinose i primanja iz dobitka ).

Gubitak iz ranijih godina i način njegovog pokrića iskazuje se u Dodatnom

računovodstvenom iskazu – aneksu. Ovaj aneks sadrži : bruto promene nematerijalnih

13

ulaganja i osnovnih sredstava, podaci o amortizaciji opreme, podaci o obračunu izlaza zaliha,

bruto promene dugoročnih obaveza i dugoročnih rezervisanja, bruto promene obaveza prema

dobavljačima, podaci o potraživanjima i obavezama u stvarnoj valuti, podaci o finansijskim

plasmanima (potraživanjima i obavezama po važnosti dospeća ), bruto promene kapitala,

kretanje broja običnih i prioritetnih akcija, podaci o preduzećima koja su ušla u krug

konsolidovanja ( matična i zavisna preduzeća ) i podaci o zaposlenima.

14

ZAKLJUČAK

Da bi se sagledala realna i objektivna finansijska situacija preduzeća, neophodni je

izvršiti finansijsku analizu koja opredeljuje prošlost i sadašnjost finasijskog subjekta, a

istovremeno predstavlja bazu za predviđanje budućnosti finansijskog stanja.

Finansijska analiza se bavi utvrđivanjem finansijskih odnosa koji postoje izmeđi

bilansa stanja i bilansa uspeha sa ciljem dobijanja verodostojne ocene o finansijskom

položaju i aktivnostima preduzeća. Ovako dobijene informacije daju osnovu za preuzimanje

akcija usmerenih na popravljanju poslovanja i trenda rasta i razvoja preduzeća.

Finansijsa analiza se može realizovati primenom različitih metoda. Racio analiza

predstavlja najkompletniji pristup uvećanja kreditne sposobnosti preduzeća jer najindirektnije

ukazuje na sposobnost otplate ugovorenih kreditnih obaveza, stepen efikasnosti poslovanja i

korišćenje resursa, sposobnost samofinansiranja, odnos ukupne poslovne performanse

preduzeća od kojih zavisi otplatni kapacitet, efikasno korišćenje resursa i nivo potencijalnog

rizika.

Odnos između bilansa stanja i bilansa uspeha izražen u matemetičkoj formuli se

naziva racio. Finansijska analiza je u osnovi racio analiza. U osnovne pokazatelje poslovanja

spadaju:

pokazatelji likvidnosti,

pokazatelji finansijske strukture i

pokazatelji rentabillnosti.

U smislu konačnog sagledavanja i procene ukupnog poslovanja u godini koja je

predmet ove analize, možemo zaključiti da je ambijent u kojem se odvijala poslovna

aktivnost bio nepovoljan za ulaganja koja bi kritično promenila strukturu kapitala a

indirektno omogućio bolji rezultat.Ovo s toga što su kamatne stope na eventualno

pozajmljena sredstva preko kreditnih linija bile previskoke za promet koji se ostvaruje u

kratkoročnom poslovanju.Taj se trend nastavlja i dalje i danas zaključujem da je odluka da

se preduzeće ne zadužuje u opserviranoj gobini bla ispravna.

Dobit koja je ostvarena u 2007.godini, a u odnosu na 2006.godinu je rezultat

povećenih prihoda iz redovnog poslovanja odnosno većeg obima izvršenih usluga i

restriktivnog ponašanja prema troškovima koji su izvršeni u 2007.godini.

15

Uvažavajući predhodnu analizu poslovanja za eventualno povećanje prihoda,odnosno

dobiti,potrebno je uraditi analizu i istraživanje lokalnog ambijenta,-tj.tržišta u smislu broja

vozila koja su predmet pružanja usluga ovog preduzeća, tempa povećanja broja vozila u

okruženju , konkurencije i slično.

16

LITERATURA

Vasiljević, K.: Teorija i analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1962.

Jovanović, D.: Planiranje i analiza u prometnim organizacijama udruženog rada, Viša

ekonomska škola, Beograd, 1986.

Ranković, J.: Specijalni bilansi, Ekonomski fakultet, Beograd, 1996.

Mrdović, B. : Analiza poslovanja preduzeća, Beograd, 2000.

Đerković, Z., Petrović, Z., Računovodstvo, Viša poslovna škola «Prota Mateja

Nenadović», Valjevo, 2003.godina.

Službeni list SFRJ, br. 4/2002.

17