Zašto biljke uzimaju azot iz Zašto biljke uzimaju azot iz zemlje, a ne iz vazduhazemlje, a ne iz vazduha

• Djordje KrstićDjordje Krstić

• Stefan KačarevićStefan Kačarević

• Jana KrivakJana Krivak

• Bogdan KostićBogdan Kostić

• Andrej KuzmanovićAndrej Kuzmanović

• Ana PlatišaAna Platiša

SADRŽAJSADRŽAJ

• 11. Šta je azot?. Šta je azot?

• 2. Nalaženje, svojstva i primena 2. Nalaženje, svojstva i primena azotaazota

• 3. Kruženje azota3. Kruženje azota

• 4. Vezivanje azota4. Vezivanje azota

• 5. Azotofiksatori5. Azotofiksatori

1. STA JE AZOT?1. STA JE AZOT?

• Azot je 1772. godine Azot je 1772. godine otkrio engleski naučnik otkrio engleski naučnik Danijel RaderfordDanijel Raderford. .

• Naziv je izveden iz Naziv je izveden iz grčkih reči grčkih reči nitron nitron genozgenoz, što znači , što znači graditelj šalitre.graditelj šalitre.

• LavoazijeLavoazije kasnije kasnije izvodi naziv od grčkih izvodi naziv od grčkih reči reči a zoea zoe, što znači – , što znači – ne život.ne život.

2. Nalaženje, svojstva i 2. Nalaženje, svojstva i primena azotaprimena azota• U vazduhu se azot nalazi u slobodnom stanju kao U vazduhu se azot nalazi u slobodnom stanju kao

dvoatomni molekul, dvoatomni molekul, NN22..• To je biogeni element koji ulazi u sastav To je biogeni element koji ulazi u sastav

jedinjenja živih bića (proteini i nukleinske jedinjenja živih bića (proteini i nukleinske kiseline).kiseline).

• Azot je gas bez boje, ukusa i mirisa. U vodi se Azot je gas bez boje, ukusa i mirisa. U vodi se manje rastvara od kiseonika. Molekul azota je manje rastvara od kiseonika. Molekul azota je hemijski veoma stabilan.hemijski veoma stabilan.

• Na sobnoj temperaturi ne reaguje s drugim Na sobnoj temperaturi ne reaguje s drugim supstancama. supstancama.

• Inertan je gas, sličan plemenitim gasovima.Inertan je gas, sličan plemenitim gasovima.

3. 3. Kruženje azotaKruženje azota

• Azot je neophodan mikroelement i biljke ga uzimaju i Azot je neophodan mikroelement i biljke ga uzimaju i ugrađuju u proteine, aminokiseline, azotne baze. ugrađuju u proteine, aminokiseline, azotne baze.

• Azot se nalazi u atmosferi, ali ga većina organizama ne Azot se nalazi u atmosferi, ali ga većina organizama ne uzima direktno iz atmosfere. Biljke uzimaju azot iz uzima direktno iz atmosfere. Biljke uzimaju azot iz zemljišta a samo mali broj organizama uzima azot iz zemljišta a samo mali broj organizama uzima azot iz vazduha (azotofiksatorne bakterije). vazduha (azotofiksatorne bakterije).

• Truljenjem i razlaganjem ovih bakterija jedinjenja azota Truljenjem i razlaganjem ovih bakterija jedinjenja azota prelaze u neorganski oblik (nitrati) i dospevaju u prelaze u neorganski oblik (nitrati) i dospevaju u zemljište, odakle biljke mogu da ih koriste. Tako se zemljište, odakle biljke mogu da ih koriste. Tako se azot ugrađuje u organska jedinjenja (aminokiseline, azot ugrađuje u organska jedinjenja (aminokiseline, proteini, nukleinske kiseline, pigmenti) prvo u telu proteini, nukleinske kiseline, pigmenti) prvo u telu proizvođača, a zatim potrošača i razlagača. proizvođača, a zatim potrošača i razlagača.

• Razlaganjem uginulih organizama ponovo se u Razlaganjem uginulih organizama ponovo se u spoljašnju sredinu oslobađaju različite neorganske soli spoljašnju sredinu oslobađaju različite neorganske soli azota.azota.

Kruženje azota u prirodi - slikaKruženje azota u prirodi - slika

4. 4. Vezivanje azotaVezivanje azota• Vezivanje azota je bazni prirodni proces u kome mikroorganizmi pretvaraju inače Vezivanje azota je bazni prirodni proces u kome mikroorganizmi pretvaraju inače

slabo reaktivni elementarni azot u neorganska azotna jedinjenja koja biljke uzimaju iz slabo reaktivni elementarni azot u neorganska azotna jedinjenja koja biljke uzimaju iz zemljišta, i zatim ulaze u lanac ishrane dajući organska azotna jedinjenja, pre svega zemljišta, i zatim ulaze u lanac ishrane dajući organska azotna jedinjenja, pre svega proteine.proteine.

• Od početka dvadesetog veka, kada se pokazalo da je raspoloživi azot u zemljištu, Od početka dvadesetog veka, kada se pokazalo da je raspoloživi azot u zemljištu, prvenstveno nitrati, nedovoljan za intenzivnu proizvodnju useva, razvijeno je nekoliko prvenstveno nitrati, nedovoljan za intenzivnu proizvodnju useva, razvijeno je nekoliko komercijalnih procesa proizvodnje azotnih đubriva, uključujući najpoznatiji Haber-komercijalnih procesa proizvodnje azotnih đubriva, uključujući najpoznatiji Haber-Bošov metod sinteze amonijaka.Bošov metod sinteze amonijaka.

• Dostižnost uravnotežene hemije zemljišta naglašena je 1956. g. razvojem Kjeldalovog Dostižnost uravnotežene hemije zemljišta naglašena je 1956. g. razvojem Kjeldalovog metoda za automatsko odredjivanje ukupnog azota u organskim jedinjenjima metoda za automatsko odredjivanje ukupnog azota u organskim jedinjenjima

5. Azotofiksatori5. Azotofiksatori

• У У атмосфериатмосфери се  се азотазот се налази у великој  се налази у великој количини (око 80%), али је у елементарном, количини (око 80%), али је у елементарном, инертном облику који је за већину биљака и инертном облику који је за већину биљака и животиња неприступачан. Оргомна већина животиња неприступачан. Оргомна већина биљака врши синтезу аминокиселина и биљака врши синтезу аминокиселина и беланчевина на рачун нитрата из земљишта и беланчевина на рачун нитрата из земљишта и воде, што значи да се у земљишту и води воде, што значи да се у земљишту и води атмосферски азот мора да преведе у облик атмосферски азот мора да преведе у облик који је приступачан биљкама. Та улога који је приступачан биљкама. Та улога припада одређеним припада одређеним микроорганизмимамикроорганизмима који  који врше фиксацију (везивање) атмосферског врше фиксацију (везивање) атмосферског азота - азота - азотофиксаториазотофиксатори..

THETHE ENDEND