Billy Graham- Kako Naći Mir s Bogom •

7/25/2019 Billy Graham- Kako Nai Mir s Bogom

1/18

B il ly Graham

MIR S BOGOM

knjige

online

Billy Graham

1. ISTINA O BOGU

Ko je, zapravo Bog? Kako moguzasigurno znati da postoji? I otkad postoji?Mogu li ga upoznati?

Svako je postavljao takva pitanja,glasno ili u sebi, jer je nemogue posmatratisvet oko sebe i ne pitati se o postanku sveta iivota na njemu. Svakodnevno se suoavamos udom ivota i misterijom smrti,posmatramo lepotu cvatueg drveta,velianstvenost zvezdanog neba, planinskevisove i golemost mora i okeana. Ko je sve tostvorio? Ko je uspostavio zakon sile tee pokojem sve stoji na svome pravom mestu? Koje odredio dan i no i redovitu izmenugodinjih doba? A ta rei na neizmernostsvemira?

Jedini mogui odgovor je da je sve to, ai vie od toga, delo Vrhovnog Stvoritelja. Kaoto i sat mora imati svoga izumitelja takomora i na vrlo precizan svemir imati svogizumitelja. Nazivamo ga Bog. Njegovo je imepoznato itavom ljudskom rodu. Jo odnajranijeg detinjstva izgovarali smo njegovoime. Sveto Pismo nam otkriva da je Bog okojem govorimo, o kome pevamo, od kojegdolazi i svakovrstan blagoslov, Bog koji jestvorio ovaj svet i postavio nas u njega.

Prizivamo ga u trenucima najveih krizai nevolja. Mnogi nastojimo razmiljati o njemukoristei za to svaki mogui trenutak. Drugipak kau da u njega ne veruju, jer on za njihne postoji. Neki opet kau: "0bjasnite mi ga,pa u ga moda prihvatiti."

Ako se tako oseate, nakon to steitavog svog ivotnog veka sluali o Bogu igovorili o njemu i ekali na nekoga ko e vamobjasniti Boga na pravi nain, kako biste se

mogli u njega pouzdati, pogledajmo zajednokakav nam stvaran opis Boga moe pruitiSveto Pismo.


2/18

a av e og

U ovom kritinom razdoblju ljudskeistorije, svako bi trebao traiti odgovor napitanje: "Kakav je Bog?" Svi bi trebali pitati ibiti sigurni da e dobiti pravilan odgovor. Svibi trebali znati, bez i trunke sumnje, tanokakav je Bog i ta je kadar (u stanju) postii.

U nedostatku znanja o Bogu iovekovom opiranju Bogu lei koren svakogproblema koji uznemiruje oveanstvo. Zbogovekovog nepoznavanja Boijeg plana, svetse nalazi u haotinom stanju. Zato to oveknije voljan nauiti i obdravati Boije zakone ipravila za ivot, na njegovoj dui lei tekobreme.

Postoje mnoge razliite definicije Boga.Svaka zemlja i svaka ljudska rasa, svakaporodica, ak i pojedinac, nastoji objasniti toVeliko Bie koje stoji iza celog svemira. Ljudi usvim razdobljima istorije nastojali su otkritiStvoritelja, ija su dela videli, ali nisu gapoznavali. Koje je od tih razliitih objanjenjaispravno? Koju emo teoriju izmeu mnogihprihvatiti? Kojem autoritetu emo se priklonitii dati mu da nas povede?

Bog se objavljuje u knjizi koju nazivamoSveto Pismo. Kao to dijamant ima mnogoizbruenih povrina, tako postoje i mnogi oblici

Boije objave u kojima on objavljuje sebe.Zbog nae ogranienosti, dovoljno je istaietiri najznaajnija oblika Boije objave, i njihbismo uvek trebali imati na umu.

1- Bog je Duh

Kad je Isus razgovarao sa Samarjankomkod bunara u Siharu, odmah joj je rekao da jeBog Duh. (Jovan 4.24)

Na ta pomiljate kad ujete re duh?

Kakva se slika stvara u vaem umu?Zamiljate li ga kao oblai pare koji se kreenebom? Da li re duh oznaava netozastraujue, ega se deca plae? Ili smatrateda je duh neto bezoblino? Mislite li da jeIsus imao to na umu kad je rekao da je BogDuh?

Moramo ponovo zaviriti u Sveto Pismo iproitati dogaaj u kojem je Isus nakon svogavaskrsenja rekao:"Opipajte me i vidite, jerduh nema mesa i kostiju kao to vidite da ja

imam."(Luka 24.39) Prema tome moemo sasigurnou zakljuiti da duh nema tela. Onpostoji i ima neogranienu mo.


3/18

ao u s a a, en smoneograniene vidovitosti koju je Bog upoetku, kad je stvarao svet, namenio svakomljudskom stvorenju, i stoga ne moemoshvatiti slavu i velianstvenost Duha koji jedaleko od nas. Kad ujemo re "duh", odmahga nastojimo smanjiti na na ogranieni oblik,kako bismo ga ograniili na meru naeg sitnoguma. To je isto kao da pokuavamo objasnitigolemost okeana, njegovu velianstvenost izastraujui prizor uzburkane povrineokeana, nekome ko nikad nije video veu voduod obine blatne lokve u svom selu. Kako onmoe zamisliti beskrajnost okeana? Kakomoe, dok posmatra plitku lokvu blatnjavevode, odmeriti neizmerene dubine okeana,tajanstveni ivot u morskim dubinama,neprestano gibanje golemih koliina vodenemase, strahovitost oluje ili apsolutnu mirnougoleme povrine mora? Kako moe neko, kojije video samo malu lokvu blatne vode shvatitio emu vi govorite? Koje biste reiupotrebljavali da mu uverljivo opiete silinumora? Kako ete ga uveriti da takvo udozaista postoji?

Jo je tee shvatiti ono to je Isus misliokad je rekao: "Bog je duh" Meutim, Isus jeznao ta to znai. Njegov um nije bioogranien poput naega. Njegove oi nisu bileusredotoene samo na malu blatnjavu lokvuivota. Dobro je poznavao bezgraninost Duha

i zato je doao da nam omogui shvatitinjegova udesna dela, utehu i mir.

Znamo da duh nije ogranien telom. Netroi se kao telo niti se menja. Sveto Pismonam kae da je Bog ba takav Duh, koji nijesputan telom ni oblikom. Niim nije ogranien,apsolutno je bezgranian i neprimetan naimoima koje mogu videti samo materiju. SvetoPismo nam kae da budui je Bogbezgranian, moe se nalaziti posvuda u istovreme, sve uli, sve videti, sve znati.

Mi ljudi to ne moemo i zato nastojimoBoga ograniiti, ba kao to smo i samiogranieni. Nastojimo porei mo kojom Bogini ono to mi nismo u stanju uiniti. Tvrdimoda Bog ne moe biti svuda u isto vreme zatoto to mi ne moemo. Ponaamo se kao ovekkoji je neto uo o golemosti okeana i jednogdana je doao na obalu, zahvatio dlanom vodui rekao: "Konano je okean moj! Drim ga usvojoj ruci, imam ga!" Istina, u svojoj ruci drijedan mali deo okeana, ali u isto vreme drugi

ljudi, na hiljadama obala, mogu zahvatiti vodusvojom rukom i tvrditi da je okean ba njihov.Svako moe zagrabiti koliko ga je volja, aliokean jo uvek ostaje onaj isti. Njegova snaga


4/18

ostaje ista, ivot u neizmerljivim dubinamaostaje nepromenjen, premda je svojom vodomsnabdeo svaku osobu na svim obalama sveta.

Isto je tako s Bogom. On moe bitisvuda u isto vreme, sluati molitve svih onihkoji ga zazivaju u ime Isusa Hrista. Moe initiuda, drati sve zvezde na njihovimputanjama po svemirskom prostoru, uiniti da

izrastu biljke iz semena posejanog u zemlju,da ribe plivaju u moru. Jer, za Boga ne postojiogranienje njegove mudrosti. Ne postojegranice njegovoj moi ni ogranienja njegovojljubavi. Ne postoje granice koje biograniavale njegovu milost.

Ako ste pokuavali ograniiti Boga,prestanite to initi. Nemojte ograniavati Bogani njegova dela i vezati ga za neko mesto.Sigurno ne biste pokuali ograniiti beskrajanokean. Ne biste se usudili promeniti putanjumeseca niti zaustaviti zemlju na putanji okosunca. Koliko li je samo bezumnije pokuatiograniiti Boga koji je sve stvorio i kojiupravlja svime to je stvorio!

Veno sam zahvalan svojoj majci zamnogo toga, ali najvie zato to je u moj ivotunela najvee bogatstvo kad me je ve udesetoj godini nauila da je Bog Duh,neogranien, vean i nepromenljiv. To jasnoodreenje Boga ostalo je u meni sve dosad, a

kad ovek u svome srcu zna da je Bogneogranien, vean i nepromenljiv Duh, ondamu to pomae da se odupre svim sumnjama uBoju sposobnost kojom postie sve ono toovek ne moe uiniti.

2- Bog je osoba

U Svetom Pismu na mnogo mesta pieda "Bog ljubi", da je "Bog govorio, Bog netouinio" Sve ono to, kao karakteristikunjegove osobnosti, inae pridajemo nekoj

osobi, pridajemo i Bogu. Osoba osea, misli,eli, zahteva i ima sve karakteristikeosobnosti.

Neku osobu uvek povezujemo s telom.Na ogranieni um ne moe zamisliti osobuako se ona ne pojavljuje u telu od krvi i mesa.Ipak znamo da naa osobnost nee uvek bitizaodenuta telom u kojem sada boravi. Istotako znamo da u trenutku smrti naa osobnostnaputa telo i odlazi na odredite koje je eka.

Kako bismo se ponaali kad bismo otkrilida naa osobnost ne mora biti istovetna snaim telesnim biem. Bog nije vezan telom, aipak je osoba. On osea, misli, ljubi, oprata i


5/18

saosea s naim tekoama kroz kojeprolazimo. Poto je Bog osoba, mi ga moemolino upoznati.

3- Bog je svet i pravedan

Od Knjige Postanka do Otkrivenja, Bog

se u Svetom Pismu objavljuje kao sveti Bog.On je krajnje savren i apsolutan u svimpojedinostima. Presvet je da bi se dotakaogrenog oveka, suvie svet da bi trpeogrenost, jer on je svet i savren Bog.

Kad bismo mogli sagledati pravu slikunjegove velianstvene pravednosti, to bi uneloveliku promenu u nain naeg ivljenja kaopojedinaca i celog drutva. Kad bismo samoshvatili kolika provalija odvaja grenog ovekaod Boije svete i savrene pravednosti, svet bise preko noi promenio. Sveto Pismo gaobjavljuje kao Svetlo u kome nema tame - onje savreno Bie bez ikakve mrlje i mane.

Ponovno se javlja neto to nesavrenovek teko razume. Poto su nae slabosti igreke posvuda oite, ne moemo zamislitiBoiju sveobuhvatnu svetost, ali to moramoprihvatiti ako uopte mislimo razumeti SvetoPismo i njime se sluiti.

Provalija koja odvaja nesavrenogoveka od savrenog Boga, naglaena je ucelom Svetom Pismu. Radi Boije svetosti iovekove grenosti, postoji velika provalijaizmeu Boga i oveka. Sveto Pismo nam kaeda su nas naa bezakonja, nai gresi odvojiliod Boga toliko da se njegovo lice sakrilo odnas, i on nas ne uje kad ga prizivamo.

Bog je suvie svet da bi s odobravanjemgledao na zlo i greh. Presvet je da ima bilokakvog posla s grehom. Pre ulaska greha uljudski rod, Bog i ovek su bili bliski, a kako jeta bliskost raskinuta zbog ovekovog greha,

svaka veza izmeu Boga i oveka je izgubljenaizvan Isusa Hrista. Jedino kroz Isusa Hristaovek moe obnoviti svoju vezu sa svetimBogom.

I ovek bi zauvek ostao izgubljen da Bognije u svojoj bezgraninoj milosti poslao nazemlju svoga Sina Isusa Hrista, da premosti tuprovaliju.

U Boijoj svetosti nalazimo i razlogHristove smrti. Boija je svetost zahtevala

najstrou kaznu za ovekov greh, a njegova jeljubav dala Isusa Hrista koji je platio tu kaznusvojim ivotom i pribavio oveku spasenje.


6/18

Budui da je Bog kojeg potujemo svet iist, istinit i pravedan, poslao nam je svogajedinorodenog Sina da nam omogui pristupdo sebe. Ako odbijemo pomo koju nam Onalje, ne moemo tada ni zapomagati zamilost, (jer na nas pada kazna koju smozasluili) jer On je savren i istinit.

4- Bog je ljubav

Ni mi nismo ba posve sigurni tomislimo kad kaemo ljubav. Reje doivelaveliku inflaciju, najvie se zloupotrebljava.Njome opisujemo najuzvienije oseaje a i onenajnie. Kaemo da "volimo" putovati,"volimo" jesti okoladu, "volimo" noviautomobil itd. ak kaemo da "volimo" naegkomiju, no veina ostaje samo na toj rei itime su zadovoljni. Nije onda ni udo danemamo jasnu sliku o tome ta znae rei:"Bog je ljubav".

Nemojmo pogreno misliti da e sve bitilepo i krasno, sreno i slatko, zato to je Bogljubav, da niko nee biti kanjen za svojegrehe i prestupe. Boija svetost zahteva da sekazni svaki greh, ali Boija ljubav pronalaziplan i osigurava grenome oveku putizbavljenja. Boija je ljubav priskrbila Hristovkrst po kojemu ovek moe stei oprotenjegreha i oienje svoga ivota. Boija je ljubavposlala Isusa Hrista na krst!

Nikad ne dovodite u pitanje veliku Boijuljubav, jer je ona nepromenljivi deo Boijeosobe, isto kao i njegova svetost. Bez obzirakoliko su crni i odvratni vai gresi, Bog vasljubi. Da nema Boije ljubavi, niko od nas nebi imao nikakvog izgleda za budunost. Ali Bogje ljubav. On nas veno ljubi. "Ali Bogpokazuje svoju ljubav prema nama time to jeHristos umro za nas kad smo jo biligrenici."(Rimljanima 5.8)

Tako je isto s Boijom ljubavi. Dok jestvarno ne prihvatite i iskusite, dok ne doivitestvaran mir s Bogom, niko vam ne moe upotpunosti opisati Boiju ljubav.

To ne moemo postii samo svojimumom, jer ogranieni ljudski razum nije ustanju da shvati neto toliko veliko kao to jeBoija ljubav.

Kada Boga prihvatite verom i delonjegovog Sina, Gospoda Isusa Hrista. Nestae

sve sumnje. Tada ete znati da se Bog nalazi uvaem srcu.

U trenucima hvalospeva Pavle je


7/18

povikao: "Hristos me je zavoleo i sebe predaoza mene."(Galatima 2.20) Hoe li ponovitiove rei upravo sada? Ako to uradi, verujemda e i ti imati razloge za zahvalnost, potoe i ti u svom srcu osetiti Boiju ljubav!

Ne prihvaaj tue misli o Bogu. Sam ga

upoznaj, pae tada znati da on postoji i da teljubi. Malo kasnije u te posavetovati kako da

prihvati Hrista u svoj ivot.

2. ISTINA O NAMA

Ako je Bog pravedno bie puno ljubavi,zato ima toliko zla na svetu, patnji i alosti?

Kako je nastala tolika mrnja? Kako su Boijastvorenja postala toliko puna mrnje, zla ipoude?

Da bismo to shvatili i da bi nam postalojasno zato se jedan narod die protivdrugoga, zato su sve novine pune izvetaja ookrutnim delima brutalnosti i mrnje, moramose vratiti na sam poetak, na Adama dok jejo bio u Edenskom vrtu, to je opisano uKnjizi Postanka.

Sveto Pismo nam jasno kazuje ta sesve dogodilo u samom poetku i zato jeovek otada neizbeno krenuo putemsamounitenja.

Bog je stvorio ovaj svet kao savrenucelinu. Stvorio je prekrasan, skladan svetkojeg je ovek upropastio. Poto je taj svet biotoliko savren da eznemo za njime i danas,elimo ga ponovo stei. U taj savreni svetBog je postavio savrenog oveka. Adam jebio savreno bie, jer to je Bog stvorio zaistaje savreno, i tom savrenom oveku Bog je

dao najdragoceniji dar - slobodu izbora. Bog jeoveku dao dar slobodnog odabiranja.

Adam je bio usko povezan sa Bogom,iveo je stalno u njegovoj prisutnosti. Bilo muje odreeno da ivi na zemlji i da njome vladakao car koji e vladati po Boijoj volji.

Takav je bio Adamov poloaj dok senalazio u Edenskom vrtu, u raju: bio jesavren ovek, prvi i jedini, zemaljsko biekome je Bog dao neprocenjiv dar slobode.

Adam je imao potpunu slobodu izbora -prihvatiti ili odbaciti ponueno.

Posluati Boije zapovesti ili im se


8/18

suprotstaviti. Slobodu da se njome usrei iliupropasti. Sama sloboda ne zadovoljavaoveka ve ono to on slobodno odabere dauini. Upravo to odluuje, hoe li taj oveknai mir u samom sebi i mir s Bogom.

Sloboda izbora

Onoga trenutka kad je oveku pruenasloboda izbora, on se suoava sa dva puta.Sloboda nema nikakva smisla ako postojisamo jedan mogui put. Jer sloboda ukljuujepravo odabiranja, izbora, tako da svako moesebi odrediti svoj lini ivotni tok.

Sigurno poznajete ljude koji su potenine zato to su izabrali da budu poteni, negozato to nisu imali prilike da budu nepoteni.Poznajete, verovatno, i takve koji su oholi

zbog svoje dobrote, koja je, ustvari, rezultatnjihove okoline u kojoj ive i naina ivota,koji ih spreava da budu zli i opaki. Nemoemo se ponositi da smo odoleli napastimaako one nikad nisu pred nas postavljene.

Greh po Adamu ulazi u sve ljude

Adam nije bio u takvom poloaju. Bogmu je dao slobodu da odabere i pruio mu svemogunosti da je upotrebi. Kako Bog nijemogao stvoriti bie koje ne bi bilo savreno,snabdeo je Adama savrenom okolinom ukojoj je trebao dokazati hoe li sluiti Bogu ilinee.

Bog je zavrio svoje delo. Po svomobliju je stvorio savrenog oveka. Togoveka je obdario razumom i duom i dao mu ipotpunu slobodu da se poslui svojim umom iraspolae svojom duom kako misli da jedobro. Zatim je kao mudar roditelj, to je ibio, ekao da vidi ta e njegovo dete odabrati(1. Mojsijeva 3).

I ovek je odabrao. Zbog svog izbora jetrpeo posledice i postavio primer koji jetrebalo slediti celo oveanstvo.

"Stoga, dakle, kao to je za jedanprestup dola osuda na sveljude..."(Rimljanima 5.18).

Adam je praotac ljudskog roda. Bog nijekriv za ovakav tragian udes u kojem se svetve toliko dugo nalazi.

"Ali to nije pravedno! Zato bismo midanas trpeli to je prvi ovek sagreio takodavno, gotovo izvan vremena? Zato seoveanstvo nije oporavilo tokom tolikih


9/18


10/18

ponudio Adamu.

Postoji, meutim, velika razlika jer seIsus odupro kunji. Kad mu je avo pokazaosva carstva ovog sveta i obeao svu slavu akosledi njega, Sotonu, umesto Boga, Isus Hristje odgovorio: "Odlazi, satano; jer je napisano:

'Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i njemujedinome slui'". (Matej 4.10)

U slabosti nae izopaene prirodepokazali smo se kao pravi Adamovi sinovi iverno ga sledimo. Moemo Adama proklinjati,ali ga ipak oponaamo.

eznemo za danom u kojem e nestatinasilja, razoarenja, bolesti i smrti. Ali taj danne moe doi dok se neto ne uini sa naimprekrajem - gresima. U sledeim poglavljima

videemo ta je Bog u

inio da rei taj osnovniIjudski problem -greh i da nam svane novi

dan. Bog nas eka, svojom ljubavi kojaprevazilazi mogunost ljudskog shvaanja, dadoemo k Njemu da nam da oprotenje naihgreha i mir. Izbor je na nama - da izaberemovlastiti put koji vodi u smrt ili Boiji put kojivodi u veni ivot.

U meuvremenu svi ljudski snovi ostajuneostvareni i padaju u zaborav. Uvereni smoda svet napreduje, postaje bolji i humaniji, jerovek pravi nove proizvode. Proizvode sesavrenije maine, bolje itarice, pobeuju seneke bolesti, ali greh i dalje stvara ruevine,ivot u zajednici ljudi ini nemoguim,unitavajui svaku linu sreu.

Neki ljudi nas ele uveriti da su sadanjetragedije samo prolazne nevolje na putu kaboljim vremenima. Oni ne ele priznati praveprobleme s kojima je oveanstvo suoeno.Nismo na putu savrenstva, niti su naenevolje samo zato to jo nismo stigli donjega. One su tu to je na svet "duhovnozagaen".

Bog je stvorio dobar svet. Iskvario ga jegreh. Bog je oveka stvorio kao bezgrenobie, ali kad je greh uao u oveka, uinio gaje opakim. Svako oitovanje zla samo jeposledica osnovnog greha.

Greh je isti u svim ljudima, narodimakroz sva vremena. On je isti u Africi kao i uAmerici, isti u Indiji kao i u Evropi. Sve alosti,sve gorine, sva okrutnost, tragedija, sav jad i

sramota ljudske istorije mogu se sabrati ujednu malu re - greh.

Ljudi ne vole kad im se kae da su


11/18

grenici kao to su bili njihovi oevi i dedovi,majke i bake. Sveto Pismo ipak izjavljuje: "Jernema razlike; svi su zgreili i tako su lienislave Boije"(Rimljanima 3.22,23). Seam sedogaaja vezana uz jednog lana crkve koji jedoao propovedniku da s njime razgovara ogrehu.

"Sluajte, mi lanovi crkve eleli bismoda ne govorite toliko otvoreno o grehu.Smatramo da e naa deca, ako uju kakomnogo raspravljate o grehu, lake postatigrenici. Zato umesto rei 'greh' ne biste rekli'pogreka' ili recite da omladina esto slaborazume neke pojmove? Ali molim vas, nemojtetako otvoreno govoriti o grehu."

Propovednik tada poe do police i snajvieg mesta skine malu flaicu i pokae je

svome posetiocu. Nalepnica na flaici jasno jeisticala crvenom bojom ispisan naslov: "Otrov!Ne diraj!"

"ta hoete da uinim?" - upita gapropovednik. "Zar mislite da bi bilo mudroodstraniti ovu nalepnicu i staviti drugu nakojoj e pisati 'Sok od malina'? Zar ne uviateda ako na nalepnici pie da je u flaici nekoblago sredstvo, a ustvari se u njoj nalaziopasan otrov, onda sadraj te flaicepredstavlja veliku opasnost?"

Za greh nam ne treba neka nova re.Moramo samo pronai ta ta re, koju vepoznajemo, zaista znai. Jer, premda danas usvetu prevladava greh, mnogi uopte neshvataju njegovo pravo znaenje. To je lano ikratkovidno poimanje greha, koje spreavamnoge ljude da se obrate Bogu i spase. Zbognedostatka pravog shvatanja greha, mnogihriani danas ne ive istim hrianskimivotom.

Moemo ga nazivati sitnicom, ali ga Bognaziva tragedijom ljudskoga roda. Moemo gadoiveti kao neku nezgodu, ali Bog izjavljujeda je greh odvratno i sramotno delo. ovek senastoji izgovarati zbog greha, meutim, Bogga eli ukoriti i uveriti da je grean, i nastojiga spasiti. Greh nije igraka za zabavu, to jestrahota koju valja izbegavati. Shvatite, dakle,kako greh izgleda u Boijim oima.

Pet pojmova za greh

1.Greh je krenje Boijeg zakona

Bog je postavio granicu izmeu dobra izla i kad god prekoraimo tu granicu, krivismo to upadamo u zabranjeno podruje zla,


12/18

krimo zakon. Kad god ne ivimo poodredbama Boijih Deset zapovesti, kad segod protivimo propisima Propovedi na gori,prekrili smo Boiji zakon i greimo.

Apostol Jakov je to objasnio ovimreima:"Nego svako podlee iskuenju na taj

nain sto ga njegova sopstvena pouda vue imami; tada pouda zane i raa greh, auinjeni greh raa smrt."(Jakovljeva 1.14,15)

2.Greh je nepravda

Nepravda se odnosi na nae unutranjepobude i skrivene elje, koje toliko estoelimo sakriti od ljudi i Boga. To su zla kojaizviru iz nae izopaene prirode.

Isus opisuje tu unutranju pokvarenost

ovim reima:"Jer iznutra iz ljudskog srcaizlaze zle misli, blud, krae, ubijstva, preljube,

lakomstva, zloe, prevare, raspojasanost,zavisti hula, oholost, bezumlje. Sva ova zlaizlaze iznutra i ine oveka neistim."(Marko7.21-23)

3.Greh je promaeni cilj

Cilj i krajnja svrha itavog ivota jedostii Hristov uzor. On nam je doao pokazatita je oveku mogue postii ovde na zemlji iako ga ne sledimo, promaujemo cilj i nedoseemo boanska merila za na ivot.

4.Greh je prestup

Greh nije samo negativno delovanje ilinedostatak ljubavi prema Bogu. On jeovekova odluka da svoje interese stavi ispredBoije volje. Ako svoja oseanjausredsreujemo samo na sebe a neposegnemo celim srcem za Bogom, greimo.Egoizam i sebinost je greh isto kao lopovluk iubistvo. Moda je ba takva sebinost

najpodmukliji oblik greha, jer se ba tadanajlake previdi nalepnica na flaici otrova.Gree i oni koji se oslanjaju samo na sebe,cene samo vlastite interese i bore se samo dazatite svoja prava.

Isus je rekao: "Jer ta koristi oveku dazadobije sav svet, a ivot svoj izgubi?"(Marko8.36) Kad bismo to preveli na savremeni jezik,rekli bismo: "ta koristi oveku ako sagradigolemo industrijsko carstvo, a izjeda ga ir naelucu i ne raduje se Boijem daru - ivotu?

5.Greh je nevera

Nevera je greh jer vrea Boiju


13/18

istinoljubivost. "Ko veruje u Sina Boijeg imasvedoanstvo u sebi. Ko ne veruje Bogunainio ga je laom, jer nije verovao usvedoanstvo kojim je Bog svedoio za svogaSina."(1. Jovanova 5.10)

Nevera zatvara nebeska vrata, a otvara

vrata pakla. Nevera odbacuje Boiju re

iodbija Hrista kao Spasitelja.

Posledica greha

Greh na sebe navlai smrtnu kaznu iniko nije u stanju spasiti se od kazne za grehili oistiti svoje srce od pokvarenosti. JedinoHrist ima sredstvo za otkupljenje od greha.Samo Hrist moe spasiti grenika od kobnesudbine koja ga eka. "Smrt je, naime plata zagreh."(Rimljanima 6.23)"Onaj koji zgrei, taje umreti."(Jezekilj 18.4) "Ta niko sebe nemoe otkupiti ni za se dati Bogu

otkupninu."(Psalam 49.8)"Ni njihovo srebroni njihovo zlato nee ih spasiti."(Sofonija1.18).

Nae spasenje od greha je Isus Hristos.Na kraju svog savrenog ivota na zemlji on jeraspet na krstu izmeu kriminalca i ubice a danikad greha nije poinio. Isus je od Bogapomazani Spasitelj. On je bio savren BoijiSin, koji je ovekom postao da uzme na sebekaznu greha koji tlai oveanstvo.

Tvoji i moji gresi su prikovali Isusa nakrst. U tom strahovitom trenutku, ljudski rodje iskusio najmranije uinke greha, dotiuinajgnusnije krajnosti. Sveto Pismo govori daje u trenucima Hristove smrti tama obavilazemlju.

Hvala Bogu, to nije kraj. Smrt IsusaHrista za sve koji mu veruju otvara put u noviivot. Njegova je smrt temelj nae nade. Hristje na svome telu poneo nae grehe koji nas

odvode od Boga. Isus Hrist je vaskrsao izmrtvih, Oevom slavom, jer smrt nije moglada zadri Stvoritelja ivota.

Ako prihvati vaskrslog Hrista u svojivot, raskinue ti se okovi greha, koji te dreu smrtonosnom zagrljaju. Ti moe postatislobodan i siguran da ti Hrist sada iz ljubavidaje oienje greha i ivot veni i sigurnostda e te po smrti uzeti k sebi u svoje carstvo.

3. PUT POVRATKA BOGU

Put povratka Bogu nije samo umni in.Niti moralni put. Ne moe se ovek samoumovan em vratiti Bo u er se n e ov misaoni


14/18

svet ne moe uskladiti sa boanskim misaonimsvetom, jer se telesan um neprijateljski odnosiprema Bogu. ovek se ne moe vratiti Bogu nipobonim klanjanjem, jer je duhovniodmetnik. Ne moe se ni moralnim ivljenjemvratiti Bogu, jer mu je karakter iskvarengrehom.

Postoji, naime, samo jedan put povratkaBogu. Isus je rekao:"Ako se ne obratite i nebudete kao deca, neete ui u carstvonebesko" (Matej 18.3). Isus zahtevaobraenje. Tu je poetak! Tako valja poeti!Morate se obratiti!

Ima mnogo njih koji brkaju obraenje sizvravanjem Zakona. Mojsijev je zakon donetu posebnim uslovima i okolnostima, a svrhamu je posve jasna. Nikad nije ponuen kao

sveopti lek za sve bolesti sveta; dat je da sepostavi dijagnoza. Naglaava razlog naihnevolja ali ne daje lek. Zakon je razotkrioovekovu nepravednost i zato Sveto Pismokae: "Jer delima zakona niko se neeopravdati pred njim; posredstvom zakonadolazi samo poznanje greha."(Rimljanima3.20).

Zakon je samo moralno ogledalo. Onosuuje, ali ne spasava. Potie, ali ne menja.Upire prstom, ali ne nudi milost. Nema ivota

u Zakonu. On vodi u smrt koja je venoodvojenje od Boga, a ne u ivot vene radosti

sa Bogom.

Dok razmiljamo o obraenju, moramovoditi rauna da ne obmanemo sebe: "Svi suzgreili i tako su lieni slaveBoije"(Rimljanima 3.23). Obraenje nijesamo za veoma loe ljude, ono je potreba zasve, pa i za "dobre".

Nedavno sam uestvovao na jednomverskom skupu u Africi i neprestano samsluao afrike vode kako zahvaljuju zadoprinos hrianske misije. Jedan verski vodaje objasnio da, obraenje Isusu Hristu iduhovno probuenje, su temelji svakojosnovnoj pozitivnoj (progresnoj) drutvenojdelatnosti. ovekove najvee potrebe suduhovne a zatim drutvene. To svedoi da jeobraenje stav srca, pre nego se vidipromenjeni ivot.

Smisao obraenja

Pojam obraenja nije neuobiajen unaem drutvu. Svaki dobar trgovac zna damora obratiti svog budueg kupca na nekesvo e roizvode ili na svo nain ledan a na


15/18

neke stvari. Glavni posao reklamiranja ilimarketinga upravo jeste u tome da preobratikupce od jedne vrste proizvoda na drugu.

Re obraenje zaista znai "okrenuti se udrugom smeru", "promeniti miljenje","okrenuti se natrag" ili "povratiti se".

Seam se jednog nepopravljivog pijancakoji mi je priao nakon jednog mogpredavanja i rekao:

"Gospodine Grejm, nisam ba siguranima li trunke istine u onome to vi govorite, alidau tom vaem Hristu priliku i iskuati ga, paako on ima bar malo moi da u meni uini onoo emu ste govorili, vratiu se i potpisati snjime ugovor za itav ivot."

Nekoliko nedelja kasnije vratio se i rekaomi, premda nije sve shvatio ta sam govorio,da svaki put kad bi poeo da pije alkoholuinilo mu se kao da ga neka ruka zaustavlja.Hrist mu je dao pobedu nad tim stranimporokom. Vratio se svojoj porodici i sada iviza Hrista. Drugim reima, on se okrenuonatrag, promenio smer svoga ivota, poeodrugaije da misli - obratio se!

Priroda obraenja

Kako se ono i na koji nain zbiva umnogome zavisi od pojedinaca, o njihovom

temperamentu, emocionalnoj ravnotei,okolnostima u kojima ive i nainu ivotakojim su ranije iveli. Obraenje moe usleditinakon velike ivotne krize ili nakon to suzbrisane sve prvobitne vrednosti u ivotu, kadovek proivi velika razoarenja, kad vie neosea mo materijalnog posedovanja ili jeizgubio predmet svog oboavanja. U timpotresnim trenucima Bog nam omoguava dashvatimo da je On jedini izvor prave snage iljubavi.

Nekog moe obraenje zahvatiti uvrhuncu njegove moi i uspeha, kad mu sveide od ruke, a na njega se izliva obilna Boijamilost. Sama ta Boija dobrota moe ovekadovesti da prizna kako sve duguje Bogu i timega Boija dobrota dovodi do obraenja. (VidiRimljanima 2.4)

Mogli bismo, dakle, rei da obraenjemoe biti iznenadan dogaaj nakon krize ukojoj je ovek primio jasnu objavu Boije

ljubavi; ili pak moe biti postupno otkrivenjeistine propraeno nekim iznenadnimdoivljajem u kojem ovek prekorai crtuizmeu tame i svetla izmeu smrti i veno a


16/18

ivota.

Obraenje se ne dogaa uvek na istinain. Moja se supruga, na primer, ne seatanog dana i trenutka kad je postalahrianka, ali je sigurna da je postojao takavtrenutak u njenom ivotu kad je zaista

prekoraila tu crtu. Mnogi mladi ljudi, koji suodrasli u hrianskim porodicama i odgajani uhrianskom duhu, nisu svesni trenutka kad susvoj ivot predali Hristu. Drugi se opet tanoseaju kad su javno priznali svoju veru.

Psiholozi kau da postoje dve vrsteobraenja. Jedno je propraeno jakimoseanjem grenosti dok drugo prati oseanjenepotpunosti, tenja za sadrajno bogatijimivotom i eljom za duhovnim prosvetljenjem.

ta sve obraenje ukljuujeHriansko obraenje ukljuuje tri

koraka:

Pokajanje je u stvari okretanje odprijanjeg naina ivota bez Boga; vera jenae okretanje Bogu i "ovo roenje" je Boijedelo promene duha.

Prvo, obraenje zahvata celog oveka -um, srce, oseanja i volju. Na hiljade ih je koji

sve prihvataju, sve izvetaje Svetog Pisma oIsusu, ali se nisu nikada verom linogpouzdanja obratili Isusu Hristu.

Mnotvo je i onih koji su preiveli nekoemotivno uzbuenje i smatraju da je to biloobraenje, ali se nisu tada svim srcem obratiliHristu. Isus Hrist zahteva promenu u nainunaeg svakodnevnog ivota. Na ivot morapotvrivati istinu Svetog Pisma. Emocije sudeo naeg obraenja. Ti e uiti da mrzi zlo ida voli Isusa Hrista i njegovu istinu.

Ako ste dobili neke informacije o Hristu idoiveli neka oseajna iskustva, to jo nemora znaiti da ste doiveli obraenje. Trebadoi do obraenja vae volje. Vaa jedina voljae biti kako ugoditi Bogu. Va "ja" moraumreti i Bog e vam podariti novu prirodu,novi "ja".

Kada shvati da si grenik, Sveti Duh eti dati unutranje presvedoenje da je vremeda otvori svoj ivot Isusu Hristu. On je umrona krstu i vaskrsao iz mrtvih za tebe. U tom

trenutku Duh Sveti u tebi ostvaruje udonanovoroenja - roenje od Boga. Ti postajenovi ovek, Isus ulazi u tvoj ivot da bude tvojGos od.


17/18

Obraenje je toliko jednostavno da se inajmanje dete moe obratiti, ali jeistovremeno tako duboko da su teolozi krozitavu istoriju oveanstva nastojali izmeritidubinu njegovog znaenja. Bog je tolikopojednostavio put spasenja da njime svako

moe poi. Nijednom oveku nee bitiuskraeno Carstvo Boije, makar ne imaosposobnost da ga shvati. Bogata, siromah,obrazovan i neuk: svi se mogu obratiti Bogu.

Efekti obraenja

Kad se neko obrati, moe i dalje voletiono to je i ranije voleo, ali promena e biti u"razlogu" zato to voli. Obraen ovek evoleti ono to je nekad mrzeo, a mrzee onoto je nekad ljubio. Doi e i do promene u

njegovom odnosu prema Bogu. Nekad nijemario za Boga, iveo je u neprestanom strahu,grozoti i neprijateljstvu prema njemu, a sadaje pun potovanja, poverenja, poslunosti ipobonosti. Srce mu je ispunjenostrahopotovanjem i trajnom zahvalnouprema Bogu. Pre obraenja udovoljavao jesamo svome telu (sebi). Najvanije mu je bilosticanje obrazovanja, kulture i novca. Sada seiznad svega izdie pravednost due ihrianski ivot, kojim eli udovoljiti Hristu.

Jednom nam je jedna mlada enanapisala: "Bila sam nasilna, kradljivica,pijanica, uivala droge, uivala u preljubi inajvie sam volela samu sebe. Jednom sam izradoznalosti pola na as prouavanje SvetogPisma u elji da sve posramim svojim cinikimpitanjima.

Tada sam bila osvojena Svetim Pismom.Nakon dueg itanja Svetog Pisma, re izJovana 3.16 je progovorila mom srcu: "JerBog je tako zavoleo svet da je svogjedinoroenog Sina dao, da svaki - ko veruje unjega - ne propadne, nego da ima veni ivot."Tada sam predala svoj ivot Hristu.

Do tada nisam ni slutila da postoji takvasrea. Bog me ui kako da ljubim i ta znaibiti voljen. On je postao ostvarenje svih mojihtraenja.

Greh je bio zamka koji me vodio uzbunjenost, nesreu, krivicu, i premasamoubistvu. Hrist me je oslobodio. Srea jebiti hrianka, jer svaki novi dan donosi noviizazov vere. Toliko je jo toga da se ui.Budim se razdragana da vidim novi dan. Onme je uinio novom osobom."


18/18

Documents

Billy Graham- Kako Naći Mir s Bogom •