16
ISSN 1451-6829 Билтен ЈКП “Београд пут” број 46 Октобар 2009. године сПремни за зиму

Bilten 46

Embed Size (px)

DESCRIPTION

JKP "Beograd put", Bilten 46

Citation preview

ISSN

145

1-68

29Билтен ЈКП “Београд пут” број 46 Октобар 2009. године

сПремни за зиму

2

аКТуелнО

Шири се ПеШаЧКа зОнаУ оквиру пројекта пешачке зоне у кругу Кнез Михаилове улице, протеклог месеца је интензивно рађено у улицама Николе Спасића и Ускочкој. Након што су остала комунална предузећа завршила са радовима на својим инсталацијама, екипе Београд пута су „ушле“ и одрадиле свој део посла. У Николе Спасића завршава се поплочавање, док је у Ускочкој завршено асфалтирање и почело

се са поплочавањем. Ове две улице ће, као и остале у зони, добити и одговарајућу саобраћајну сигнализацију, препреке за возила, као и табле са информацијом о уласку у пешачку зону. Извесно је да ће се на пролеће радити поплочавање другог дела Улице Вука Караџића, а колико ће се ширити ова зона зависиће од средстава која усмери инвеститор, Дирекција за путеве града Београда. М.Ж.

Светлосна сигнализација је једна од “омиљених мета” невремена у Бео-граду. Олуја често направи дар-мар у раду семафора и наметне пуно посла дежурним екипама у Сигнали-зацији. Најчешће семафори искоче из ре-довног режима рада, погасе се због прекида у доводу струје или “преко-мандују” на трептач. Али, десе се и физичка оштећења, углавном конзо-ла.У последњем невремену, на конзолни стуб пешачког семафора у Булева-ру ослобођења, код Основне школе “Филип Филиповић”, пало је дрво. Уз искривљен стуб, страдала је и једна конзола док је друга оштећена.Не баш честу ситуацију камером је забележио Жељко Вуковић, вођа де-журне екипе која је, како кажу у Сиг-нализацији, муњевито реаговала. Чим су колеге из “Зеленила Београд” уклониле стабло, мајстори су заме-нили уништену и поправили оштеће-ну конзолу. Пошто је био радни дан, а све се дешавало у преподневним часовима, већ при доласку у попо-

дневну смену, ђаци су могли безбед-но да пређу улицу уобичајеном наја-вом на тастер за пешаке.У олујном ветру током дана, оштеће-на је још једна конзола семафора у

Макишу, а 42 семафора избачена су из редовног режима. Вредни мајсто-ри у дежурним екипама успели су да све уређаје доведу у редовно стање за непуних 24 сата. Н. П.

MуЊевиТа инТервеЦиЈа

3

Издавач: ЈКП “БЕОГРАД ПУТ”, Београд, Нушићева 21, Директор предузећа: Милутин ШтрбићУређује: Служба за маркетинг и информисање; Дизајн и припрема: Маја Марјановић,

Доситејева 21, Београд, Телефон/факс: 334 87 87www.beogradput.com [email protected]

Штампа: Графо НИН, Београд

УводникИЗ САДРЖАЈА

ДеЧЈи ЦрТеЖистр. 8-9

зимсКа слуЖБа

стр. 6-7

инТервЈу:слОБОДанлеЖаић, помоћник секретара у секретаријату за саобраћај

стр. 4-5

ТехниЧКа слуЖБастр.10-11

Колеге из Службе за одржавање мо-стова и пролаза поставиле су прошле недеље челичне талпе преко дилата-

ционих спојница на Мостарској пе-тљи. Ништа ново, редовно одржавање дотрајалих спојница. То нас је подсе-тило на форум на који је колегиница наишла када је пре нешто више од

месец дана на претраживачу укуцала „Београд пут“. Осим званичних пре-

зентација и текстова на страницама разних медија, на интернет страници www.cbc.rs/forum, појавила се тема под називом „Београд пут – манијаци не-

нормални“, где један суграђанин крити-кује Београд пут који је поставио „ог-ромног лежећег полицајца двадесетак метара од семафора“ и додаје: “лежећи

полицајац је ненормално висок и по-стављен на најгоре могуће место“. У

наставку „расправе“ испоставља се да је „огромни лежећи полицајац“ уствари челична талпа постављена приликом санације чешљева у Савској улици. Са коментарима на ову тему укључили су се и други посетиоци поменутог сајта. У сваком случају, интересантно је про-читати... Претходна прича је још један

доказ да врло често оно што нама изгледа као свакодневни посао и рути-на, појединим грађанима, најчешће из незнања, делује потпуно бесмислено.

4

инТервЈу

Захтевом за израду идејног пројекта, градски Секретаријат за саобраћај, започео је пре четири године ак-

тивности на увођењу савременог систе-ма управљања саобраћајем у Београду. Централно управљање једно је од ре-шења органа који брине о организацији и одвијању саобраћајних токова у прес-тоници, у правцу њиховог побољшању у све бројнијем и све оптерећенијем граду. Управо то побољшање очекује се од овог пројекта, али и допринос повећању без-бедности и унапређењу других сегмена-та функционисања града везаних за ову област, као што су јавни превоз и парки-рање.

Београд пут ће, како је планирано, бити активан „саучесник“ Секретаријата у реа-лизацији система централног управљања саобраћајем, односно, прошириће неке од досадашњих функција које је имао у систему надгледања и управљања сегментом свелтосне сигнализације у Београду. Уз то, Сектор за саобраћајну делатност предузећа обавља израду оп-тичке инфраструктуре преко које ће цен-трално управљање бити остварено.

Нова фаза у реализацији пројекта даљинског управљања саобраћајем за-почела је пре две године набавком спе-цијализованих софтвера за симулацију и вредновање саобраћајних токова. Поче-тком 2008. године отворен је нови Цен-тар за управљање саобраћајем из кога ће се остваривати надгледање и упра-вљање семафорима. Набављена је оп-рема и преузета слика са камера МУП-а Србије и Телекома Србије са раскрсница, а у току је постављање оптичких каблова у централним градским улицама за везу опреме на раскрсницама са Центром.

Центар за управљање саобраћајем смештен је у Секретаријату за саобраћај. Из њега се прати рад и делимично уп-равља семафорима, а по завршетку оп-тичке мреже за комуникацију и пренос података, његове функције ће бити про-ширене.

- Софтвер у Центру у Секретаријату за саобраћај је изузетно осмишљен. Нима-ло не заостаје за софтверским решењи-ма у Западној Европи које сам имао прилику да видим у Дрездену – каже Слободан Лежаић, помоћник секретара

у Секретаријату за саобраћај, са којим смо разговарали о томе докле се стигло са пословима и актуелним активностима на реализацији овог капиталног пројекта за Београд. - Центар, односно Секрета-ријат за саобраћај, на даљинском мо-ниторингу има тренутно 85 раскрсница у зонама Дунав, Калемегдан-Теразије и Баново Брдо. Ускоро ће се у овом сис-тему наћи још око стотину раскрсница. Наш оператер за рачунаром има могућ-ност да надгледа исправност рада свет-лосно-сигналног уређаја, сигналних да-вача, одвијање сигналног плана, статус раскрснице, разлог испада раскрснице. Предвиђено је да исте функције које има Секретаријат, има и Београд пут, изузев могућности да утиче на сигнални план, што би за Београд пут било довољно да погледом на монитор, има увид када се деси неки квар или поремећај у раду семафора и да интервенише на уличној мрежи. Тренутно, такав мониторинг не постоји јер је систем пропао. Београд пут ће, како је планирано, у најскорије време добити све техничке предуслове, тако да ће му функције које су биле предвиђе-не пројектним задатком врло брзо бити враћене. С друге стране, Београд пут, који има мониторинг над зоном „Сава“

где се налази око 50 раскрсница, има и обавезу да нам у најскорије време све оне функције које има у тој зони уступи путем кабловске оптичке мреже која је успостављена између Секретаријата и Сектора за сигнализацију и омогући тако мониторинг и управљање семафорским уређајима и у новобеоградској зони – каже Лежаић.

Ускоро би у систему централног уп-рављању требало да се нађу још неке важне саобраћајнице у граду, на чему се у Секретаријату већ ради.

- Управо су у току поступци набавке оп-реме која би требало да омогући монито-ринг и управљање над зоном у Устаничкој улици, Краља Милана, Булевару краља Александра (од Електротехничког факул-тета до Главне поште), као и над потезом Таковска - Кнеза Милоша, Немањином, Сарајевском и делом Савске улице. Када се окончају ти поступци, добићемо мо-гућност укључења у систем Централног управљања саобраћајем још 55 сема-рофских раскрсница. Уз поменутих 85 (у зони Дунав, Калемегдан-Теразије и Баново Брдо) и око 50 (Нови Београд), у систему пуног мониторинга и управљања из Центра у Секретаријату укупно ће се, значи, наћи око 190 раскрсница – наја-

ОПТиЧКе везе и нОви КОриДОри у сисТему ЦенТралнОГ уПравЉаЊа саОБраћаЈем у БеОГраДу

5

инТервЈу

вљује Слободан Лежаић.Комуникација између центра и пери-

ферних управљачких уређаја и контроле-ра (у оквиру самог управљчког уређаја) сада се остварује системом радио веза. Ускоро ће овај вид комуникације бити за-мењен, у овом моменту најсавременијим, оптичким системом веза.

- За замену начина комуникације са Центром одлучили смо се из више раз-лога. Дозволе за радио фреквенције, када је Секретаријат 1996.године кренуо у набавку рачунарске и радиокомуни-кационе опреме за управљање зонама Дунав и Калемегдан-Теразије, издало је надлежно министарство и то за фреквен-ције које је Војска напустила. Неке од тих дозвола важе до 2008., а неке до 2010.године што је крајњи период када ми морамо одступити од коришћења тих фреквенција и прећи на неки сигурнији и поузданији комуникациони медиј између Центра и самих управљачких уређаја. Осим тога, сматрамо да су радио-везе најслабија карика у поузданости система комуникације уређаја са Центром. Због тога смо кренули на полагање оптичких каблова, како би имали чврсту, стабилну и сигурну везу између центра и уређаја – објашњава Лежаић.

Изградња оптичке инфрастурктуре у пуном је јеку. Служба за светлосну сигна-лизацију започела је обнову и израду ка-бловске канализације пре две године, а у међувремену кренуло је и провлачење оптичких каблова.

- До сада, кабловска оптичка мрежа положена је у Булевару деспота Стефа-на, потезу Цвијићева – Димитрија Туцо-вића, улицама Здравка Челара, Старине Новака, Булевару краља Александра, Таковској и Кнеза Милоша. Припремље-на је кабловска мрежа за потез Булевар ослобођења – Београдска, за Устаничку, Немањину, Краља Милана и за Ресавс-ку улицу. Тамо где је било могуће, за по-лагање оптичких каблова је искоришћен део већ постојеће мреже кабловске кана-лизације у зонама Дунав и Калемегдан-Теразије. Онде где она не постоји, ради се нова. Да би се покриле све градске зоне које су некада егзистирале у смислу централног управљања, потребно је још да провучемо кабловску мрежу у улица-ма Зелени венац, Бранковој и Светогор-ској. Планирамо да, поред ове три зоне, на оптичку кабловску мрежу повежемо и зоне Нови Београд и Баново Брдо. Како је планирано, до краја године ће бити за-

вршено бар 80% оптичке мреже. Након тога ћемо, куповином активног дела оп-реме, створити могућност да поставимо већи број камера тако да ће оператери моћи да прате шта се у саобраћајним то-ковима у граду дешава и које су највеће аномалије на појединим раскрсницама да би тачно знали на којој од њих треба да делују и мењају сигнални план – каже наш саговорник који помно прати дина-мику свих послова.

Предности оптичке везе су огромне. Она омогућава далеко обимнији, поузда-нији и квалитетнији проток информација, а пренос података може се извршити на много веће релације. Примењујући врхунску технологију у комуникацији у области саобраћаја, Београд ће добити могућност укључивања у систем бројних других корисника, о чему у Секретаријату за саобраћај већ увелико размишљају.

- При полагању оптичких каблова, оста-вили смо довољно слободног капацитета за комуникацију разменом слике и дру-гих података, како Секретаријата за са-обраћај са полицијом и са Београд путем, тако и Београд пута и полиције. Каблов-ска мрежа може да послужи за увођење конференцијске везе између Сектора саобраћајне делатности и Дирекције у Нушићевој што би предузећу сигурно помогло у бољој и бржој интерној кому-никацији и координацији. Планирали смо и да путем оптичке мреже Секретаријат повежемо са појединим општинама и са Паркинг сервисом и да се и са њима ос-

твари слична врста конференцијске везе, да се омогући размена података и боље остваре неке од управљачких функција. Размишљали смо и о томе да ће на поте-зима где се полажу оптички каблови, а то су врло значајни коридори, најоптереће-нији у граду, постојати потреба за мони-торинг возила јавног превоза тако да ће те капацитете оптичких веза моћи да ко-ристе и у Центру за јавни превоз. Значи, када смо кретали у тај посао, имали смо на уму да се свима омогући да користе те капацитете, али да, притом, аутономност Центра за управљање семафорима буде превасходна – наглашава Лежаић.

- Значај успостављања система оп-тичких веза и увођења централног уп-рављања и надгледања саобраћаја би требало да осете најбоље сами грађа-ни који користе уличну мрежу. Центар би требало да има као главне функције растерећење уличне мреже, пружање података о засићености саобраћајних токова, о брзинама кретања возила, закрчености или проходности појединих коридора, заузетости јавних гаража. За ситуације као што су затварање улица било због радова или непланираних до-гађаја, квара возила или неког штрајка испред Владе Србије рецимо, мораће се успоставити солидан мониторинг где ће оператер у центру имати и могућност информисања најважнијих јавних служ-би и јавности путем средстава јавног информисања - закључује наш саговор-ник. Нада Петровић

- највећа предност сарадње са Београд путем, предузећем које је основала скупштина града је што у сваком моменту постоји могућ-ност да се интервенише. Десе се превиди или грешка пројектанту, нама или извођачу, измене на терену и слично и важно је да у сваком моменту може да се интервенише и да се она исправи. Комуникација и извршење су на задовољавајућем нивоу. Једноставно, комуници-рамо свакодневно. са фирмом која је добила посао на тендеру нема-те таквих могућности. ако треба да дође до неких измена у пројекту, тешко може да се утиче.

Када имамо хитне интервенције, хитна затварања саобраћаја, раз-не догађаје или манифестације, да нема Београд пута, ја не знам како би град функционисао. Када имамо хитна затварања, комплетна ко-муникација и реализација дешава се у једном дану. Када „гори“, ми немамо кога другог и то све функционише правовремено.

Једину замерку могао бих да упутим по питању брзине извођења семафоризације. Једно време је било спорости у изради пројектне документације. Колико знам, у Београд путу је примљено неколи-ко младих инжењера, пројектаната, тако има услова да се ствари одвијају много брже – истиче лежаић.

БеОГраД ПуТ за све ГДе „ГОри“

6

зимсКа слуЖБа

Мада дугорочне временске прогнозе указују да ова зима неће бити ни оштра ни дуга као прошла, Зимска

служба Београд пута и ове године ће бити приправна за дејство од 15. новембра до 31.

марта. О степену припремљености, новинама и проблемима са којима се суочава Зимска служ-

ба, обавестио нас је Жељко Маравић, директор Секто-ра за транспорт у чијем оквиру делује служба.

- Оно што је другачије јесте већа територија коју по-кривамо, с обзиром на одлуку Скупштине Града Београ-да да се уз 11 градских општина под нашу надлежност стави и 6 некада приградских општина - Обреновац, Лазаревац, Сопот, Барајево, Гроцка и Младеновац. План и програм рада Зимске службе направљен је у сарадњи са Дирекцијом за путеве, а идеја је да посао у тим приградским општинама обављају предузећа која су то и до сада радила, али уз помоћ Београд пута који би био и логистика и надзор. Практично, тамо где

и када локална предузећа не могу да испуне план, “ус-кочиле” би екипе Београд пута. Уз то, наша обавеза би била и контрола рада тих предузећа јер је императив Града да квалитет услуга буде јединствен на целој те-риторији Београда – каже Маравић.

Ово проширење делатности донело је и једну пред-ност. Наиме, с обзиром на то да се сада сви потребни материјали (со и други материјали за посипање) наба-вљају преко нашег предузећа, због већих количина до-бијена је повољнија цена на тржишту. Ове зиме биће купљено 10.000 тона соли, а тендером је предвиђе-но да, уколико буде потребе, добављач обезбеди још 5.000 тона. Уз 6.500 тона соли преосталих од прошле сезоне и остале агрегате чија набавка је у току, нема сумње да ће и ове године београдске улице бити очишћене од снега до “црног”.

Ремонт и сервис механизације и опреме је у завршној

већи ПОсаО, БОЉаОрГанизаЦиЈа

ада дугорочне временске прогнозе указују да ова зима неће бити ни оштра ни дуга као прошла, Зимска и када локална предузећа не могу да испуне план, “ус-

кочиле” би екипе Београд пута. Уз то, наша обавеза би

7

зимсКа слуЖБа

већи ПОсаО, БОЉаОрГанизаЦиЈа

фази. У ову сезону улазимо са 115 кипера, 150 поси-пача, 150 раоника, 25 малих специјализованих возила и 25 грађевинских машина, а очекује се да ће ангажо-вани подизвођачи тај број увећати за још 20 кипера са комплетном опремом и 10 грађевинских машина. Набавка нових возила која се већ дуго очекује треба-ло би да буде окончана, тако да ће од друге половине јануара ова “флота” бити увећана за још 15 кипера са комплетном опремом, 10 малих специјализованих во-зила и 3 зглобне вишенаменске машине.

Сва та опрема и људство биће распоређани у шест градских и 5 ванградских база Београд пута и у шест база које ће користити подизвођачи у приградским општинама. Та разгранатост доприноси много бржем и јефтинијем деловању. Уз ГПС систем који омогућа-ва праћење возила на терену и њихово продуктивније кретање, у плану је и линк од кога се очекује визуелни надзор над стањем и условима на важнијим раскрсни-цама у Београду, што би допринело да услуге Зимске службе ове зиме буду подигнуте на још виши квалита-тивни ниво.

Оно што је највећи проблем Зимске службе, али и целог предузећа, је недовољан број људства, погото-во возача. С обзиром на тренутну политику Града која је суспендовала пријем нових радника, и ове зиме ће тај аспект захтевати максимално ангажовање, пожртвовање и добру организацију. За потребе Зимс-ке службе која ради у две смене по 12 сати потреб-но је 280 возача. Транспорт их има 225, али их је бар десетак посто одстутно (због боловања и годишњих одмора). Иако у помоћ прискачу Оператива и Сигна-лизација са тридесет пет возача, рачуница показује да смо опет “кратки” за педесетак возача. Додатни про-блем је и то што људи који долазе као испомоћ не-мају увек потребно искуство ни потребне вештине за рад са нашим средствима, што води ка њиховом до-датном оптерећењу. Просечна страост кипера износи 11,5 година (38 кипера и радних возила старија су од 15 година), а стање додатно отежава то што ова вози-ла право из летње грађевинске сезоне, када превозе материјале међу којима је и асфалт чија је темпера-тура изузетно висока, прелазе у зимски режим и рад на ниским температурама, те да се њихов ремонт и сервис спроводе практично “у ходу”. На сву сложеност задатка који Зимска служба има пред собом утиче и број од 500.000 возила колико их се креће београд-ским улицама, 1.100 аутобуса градског превозника од којих су чак две трећине зглобни, те клима и посебно две реке поред којих је значајан број саобраћајница. Ту је и велики број саобраћајних објеката (мостови, подвожњаци, пропусти) као и значајан број саобраћај-ница са подужним нагибом већим од 2%.

Да би градске улице током зиме биле проходне, по-требно је извршити све ове набавке, поправке, при-преме и бројне пратеће послове. За рад зимске служ-бе потребно је око 390 милиона динара. Ова средства неопходно је обезбедити унапред и на њих неће утица-ти то да ли је зима оштра или блага. Милина Живановић

Осим соли потребне за посипање улица, наба-вљено је и 1.000 тона соли за потребе грађана. на иницијативу Градоначелника со за посипање простора који није покривен обавезом Градске чистоће биће подељена свим стамбеним зградама и приватним кућама. со је пакована у џаковима по 5 килограма, Београд пут ће је дистрибуирати до 17 локација које општине одреде, а свака општина ће добити количину која одговара броју становни-ка и конфигурацији терена. на свих 200.000 џакова одштампано је упутство за употребу, што би треба-ло да допринесе безбедности града током зиме.

сО за ГраЂане

8

ДеЧЈи ЦрТеЖи

Поштована децо, полако се приближава крај конкурса за избор најлепших цртежа. Имате још једну тему и дивну прилику да покажете своје сликарске вештине. За новембарски број билтена нацртајте, исеците и обојите Ваше идеје на тему: „У сусрет зими“.

Теодора Шћекић9 година

марија николић10 година

немања степановић

6 година

9

ДеЧЈи ЦрТеЖи

наталија лаушевић5 година

никола степановић10 година

нина Јосић6 година

10

ЈеДан Дан са...

Зимска сезона је на прагу, а један од важнијих елемената припре-ме за њу је утврђивање ценов-

ника рада Зимске службе. Предлог, активно рађен последњих месец дана у координацији са секторима Грађе-винске оперативе и Транспорта, уп-раво се налази пред надлежним град-ским органима на разматрању. Град као оснивач предузећа и инвеститор даје сагласност на овај битан „детаљ“ за зимско одржавање улица.

Актуелан посао који у јесење доба ангажује већину времена ове омалене службе, био је повод да се детаљније упознамо са њеним „радним опусом“. И то сегментом у Дирекцији где се налази део службе који се бави изра-дом ценовника, понуда и припремом тендера. На челу са Мирком Јоксимо-вићем, шефом службе, овим послови-ма се баве Дарко Кочовић, инжењер

сарадник, Милка Николић, референт и Слободан Погуберов, сарадник на терену. Однедавно је служба појачана инжењером припреме Олгом Гајевић. А правни део понуда ради Будимирка Лончар. Други део Техничке службе бави се пословима везаним за намер-не кварове. Лоциран је у бази на Ка-рабурми, везан за Сектор грађевинске делатности који се бави поправком на-мерних кварова па ће његов рад бити тема неке нове „приче“.

ЦенОвниЦи и аналиТиКа у сПрези

- Поменути ценовник Зимске службе је један од важних редовних годишњиг послова службе, а у последње време је дефинитивно био приоритет у нашем раду. У моменту када буде усвојен, ми можемо да сматрамо да је наш посао завршен. Да би се формирао, сваке године, између осталог, треба приба-

вити улазне вредности које утичу на цене, испратити цене материјала на тржишту, актуелне набавне вредности основних средстава којa учествују у реализацији Зимске службе, актуелне цене погонских деривата које, такође, значајно утичу на формирање ценов-ника, као и осталих компоненти – каже Дарко Кочовић.

- Осим ценовника рада Зимске служ-бе, Техничка служба израђује и го-дишњи ценовник редовног одржавања улица и путева на територији града и то је основни и најважнији документ који ради ова служба и који се фор-мира сваке године пре почетка грађе-винске сезоне. Осим тога, утврђујемо ценовник поправке тзв. намерних ква-рова, као и продаје производа Београд пута. Израда сваког од ових докумена-та захтева комплетну аналитику у сми-слу испитивања тржишта и праћења кретања цена елемената који утичу на наше ценовнике, праћење примене нових технологија, обнављања возног парка Београд пута и друго. Набавка сваке нове машине може да проме-ни неке делове ценовника, баш као и промене на тржишту везане за сваки од елемената цене радова Београд пута – појашњава Кочовић.

ОБраДа ТенДера и ПриПрема ПОнуДа

Уз израду ценовника, задатак Техничке службе је припрема и обра-да понуда са елементима уговарања који се односе на извођење радова Београд пута (изузев Сигнализације чије ценовнике и понуде не припрема служба у Нушићевој). Доношењем За-кона о јавним набавкама 2002.године, Техничкој служби у „пао је“ у делокруг и посао припреме и обраде тендера на којима учествује Београд пут. Он се често реализује у садејству са поје-диним сегментима сектора и правне службе.

Београд пут је до сада учествовао на 90 тендера, а на 11 до краја ок-тобра ове године.

- Управо је у току припрема за

...ТехниЧКОм слуЖБОм

измеЂу ЦенОвниКа, ПОнуДа и ТенДера

Милка Николић и Дарко Кочевић

11

ЈеДан Дан са...

учешће Београд пута као подиз-вођача на капиталном тендеру за реконструкцију трамвајске пруге у Булевару краља Александра. А најкомплекснији тендер на којем је Београд пут учествовао у ових 7 година је за изградњу деонице на Коридору 10. Припреман је у координацији неколико служби – уз нашу, ту су били Стеван Гара-бандић, руководилац за путеве ван ужег подручја града, Ненад Рало-вић, колега пројектант из Пројект-ног бироа, затим Обрад Симић, помоћ-ник директора Оперативе из сегмента грађевинске механизације, а знатан удео и важну подршку, као и код свих тендера које смо припремали ове го-дине, имала је техничка директорка Светлана Милински. Тендер за Кори-дор 10 је, по општој оцени, савршено обрађен иако нисмо добили посао јер су друге фирме дале дампинг цену. Али, то је већ друга прича. Наш посао се завршава предајом документације. Ове године имали смо још неколико већих тендера. Припремили смо тен-дерску документацију за изградњу паркиралишта и пратећих саобраћај-ница код СЦ „Милан Гале Мушкати-ровић“, затим за изградњу деонице Улице шпанских бораца, за послове на Универзијади везане за радове на спортским објектима, као и за послове везане за реконструкцију саобраћајни-ца на Аеродрому Батајница. Учешће на свим овим тендерима је било и успешно. Поменуо бих и међународ-ни тендер из претпрошле године по-знат под називом Три улице (деоница Јужног булевара, Партизанског пута и потеза Славија – Грчића Миленка као дела УМП), где је Београд пут учест-вовао у првој фази квалификационог поступка за тендер. Документацију смо припремили у рекордном року, за недељу дана, и предат је комплетно на енглеском језику. Био је прави под-виг спремити тако захтеван материјал у тако кратком периоду. За Коридор 10 тендер је био већи, опширнији, али смо код његове приопреме имали до-вољно времена и савшену координа-цију. Чак спадамо у мали број фирми које су од стране конкурсне комисије похваљене после отварања тендера, у смислу да смо дали реалну цену ра-дова – наглашава Кочовић.

Прича о пословима Техничке службе се овде не завршава. Овде се ради и тзв. вишеструко варирање. По налогу менаџмента, вишеструко се варирају излазни резултати у оквиру јединс-твене проблематике, објашњавају у служби. За оне ван струке, могло би се рећи, сачињава се више варијанти неког документа, понуде, тендера или др. са озбиљном анализом сваке од њих. Нимало једноставан посао.

Исто толико захтевна је и израда упоредних структура извођења радо-ва на нивоу периодичне или годишње реализације за Град (и других докуме-ната), са анализом учешћа појединих материјала, механизације и људског рада.

засТарела аПлиКаЦиЈа Бар део послова у Техничкој служ-

би било би једноставније урадити да није једног несвакидашњег проблема. Основна апликација са којом се ради је у DOS оперативном систему! Давно прошло време у свету компјутера.

„Прилично архаична апликација“, како је назва Дарко, осим што по-тврђује да је Београд пут одавно озбиљно ушао у комјутеризацију свог рада, сада доста ограничава рад Техничке службе и коришћење завид-них база података.

Урађена је специјално за потребе Београд пута. „Костур“ апликације по-тиче с почетка деведесетих година. Од тад, база података се стално надо-грађује новим анализама, а елементе апликације својевремено је значајно обогатио и данашњи директор Секто-ра за грађевинску делатност, Драган Милошевић.

Тренутно, она обухвата око 3.500 об-рачунских позиција. Поједностављено речено, „ставке“ се међусобно ком-бинују у зависности од послова и, на-

равно, свака конкретна ситуација захтева комбинацију различитих позиција. Програм смишљен да се та „математика“ обави, је упра-во апликација која је направљена у DOS-у.

- Неопходно је да се што пре пређе у WINDOWS окружење – аргументи за ову констатацију заиста нису потребни.

Интересовања да се приме-ном неког савременог софтвера пређе на нову апликацију било је

више пута. Главни разлог што то није и учињено је то што имплементација треба да подразумева да се задрже постојеће базе података. „Захват“ дуг око годину дана, с тим да прелазак на ново окружење треба радити упоредо са редовним пословима.

Према ставу у Техничкој служби, суштина аутоматске обраде података је у повезивању парцијалних система у систем као целину на нивоу преду-зећа, за далеко бржи и ефикаснији рад свих служби. То значи: системе сваке службе понаособ ускладити да могу да буду интерактивне и да их ко-ристе остале службе сходно својим потребама, односно пословима. То је и најкомпликованије. Ниво и начин ау-томатске евиденције и обраде подата-ка пре свега Магацина, а затим и свих других семената фирме треба довести на ниво да све остале службе могу те базе података да употребе, јер иначе систем личи на федералну државу.

сараДЊа наЈБиТниЈаУ ишчекивању и најави менаџмента

да се немогуће ипак деси и док се не изнађе право решење за нову аплика-цију, у служби се надају да ће бар про-блем са простором бити превазиђен. Тренутно је служба са све комјуте-рима, штампачима, скенерима, ком-плетном документацијом и остацима инсталација намењених централи, смештена управо у некадашњој канце-ларији службе за обезбеђење. Места има таман да се отворе врата. Упркос томе, у овој служби истичу:

- Наш тим је мали, али међу нама влада савршена хармонија и пове-рење. И то је једна од најважнијих ствари у послу.

Ово су сигурно ствари које многе службе, запослени уопште, могу само да прижељкују. Нада Петровић

учешће Београд пута као подиз-вођача на капиталном тендеру за реконструкцију трамвајске пруге у Булевару краља Александра. А најкомплекснији тендер на којем је Београд пут учествовао у ових 7 година је за изградњу деонице на Коридору 10. Припреман је у координацији неколико служби – уз нашу, ту су били Стеван Гара-бандић, руководилац за путеве ван ужег подручја града, Ненад Рало-вић, колега пројектант из Пројект-ног бироа, затим Обрад Симић, помоћ- Прича о пословима Техничке службе

равно, свака конкретна ситуација захтева комбинацију различитих позиција. Програм смишљен да се та „математика“ обави, је упра-во апликација која је направљена у DOS-у.

- Неопходно је да се што пре пређе у WINDOWS окружење – аргументи за ову констатацију заиста нису потребни.

Интересовања да се приме-ном неког савременог софтвера пређе на нову апликацију било је

више пута. Главни разлог што то није

12

ЈеДан ОД нас

Најбољи пример колико енту-зијазам појединца може да до-принесе заједничком бољитку

однедавно је објекат у бази Бресто-вик. Наш колега Милисав Милошевић, познатији као Миге, највећим делом сам je направио објекат величине 128 квадратних метара. Зграда намење-на смештају соли и каменог агрегата дуга је 16, широка 8 и висока 4,3 ме-тра. Милисав је зидање почео летос, обично му је помагао један радник, осим у ретким ситуацијама, попут по-дизања металне кровне конструкције, када су у помоћ прискакале колега из других делова фирме. Идеја је поте-кла од Новице Вељковића, дугого-дишњег руководиоца базе Брестовик, а за потребне дозволе и сагласности изборио се Стеван Гарабандић, по-моћник директора предузећа за по-слове ван територије Београда.

Милисав је овај посао радио пара-лелно са својим редовним пословним задацима, у жељи да оплемени прос-тор у коме он и његове колеге провo-де огроман део времена. Почео је са мањом просторијом, за смештај угља и огревног дрвета. Када је завршио и показао и себи и другима да он то уме и може, прешао је на главни објекат. У њему ће моћи да се смести око 350 кубних метара материјала, односно 500-600 тона соли и каменог агрегата, што је половина просечне годишње потрошње ове базе. Биће урађена рампа и прилаз за камионе, као и простор на коме ће моћи да се ме-шају компоненте. До ове зиме све се радило напољу, под ведрим, а много чешће натмуреним небом. Со која је стајала на отвореном, услед дејства кише и снега топила се и тиме чинила штету не само предузећу, већ и око-лини. Са базом се граничи воћњак са бресквама које су се редовно су-шиле и пропадале због велике коли-чине соли у земљи. Власник је чак претио тужбом. Овај проблем је сада отклоњен. Со не само што се неће то-пити и одлазити у земљу уместо на пут, већ ће и радницима који раде на њеном истовару, мешању и утовару радни услови бити много хуманији, јер ће радити у затвореном простору, заштићени од падавина, кише и хлад-

ноће. Објекат је премазан специјал-ном мешавином која ће га штитити од корозивног дејства соли, а Милисав је унутрашњост обложио даскама како би спречио да камиони, прили-ком утовара и истовара, закаче и ош-тете зидове.

Иако година није била погодна за инвестиције, овај пројекат, ако га тако смемо назвати, некако се „провукао“. Пре свега јер за њега нису тражена средства одједном. Велики део ма-теријала који је уграђан је наш, узи-ман у мањим количинама, сходно динамици радова. Наравно, и то има своју цену, али груба процена је да је овај објекат коштао око два милиона

динара. Да је ангажована нека грађе-винска фирма, објекат исте величине коштао би око пет милиона. Дакле, добијен је адекватан објекат у пола цене.

Милисав има жељу да након ово-га, у продужетку сагради још један објекат, намењем смештају камиона и радионици, али о том потом. Ваља рећи да је прошле године оградио плац базе, санирао објекат који слу-жи као управна зграда. Кад је кренуо са зидањем, Милисаву је била по-требна мешалица за бетон. Добијао је, али су му је након два, три дана узимали и носили на нако ургентније градилиште. Да не би чекао и дангу-био Милисав је од свог новца купио мешалицу, па бушилицу, па моторну тестеру, па... јесте све то његов алат који ће једном, кад и ако заврши све што планира да изгради у кругу базе, моћи да однесе својој кући. Ипак је то редак пример личног агажмана и ула-гања у нешто што је опште добро. Још

кад се зна да је, док није набављена скела, од свог сина узео једну коју он иначе изнајмљује за солидне паре, види се да Миге просто воли да зида. То, вероватно, има везе и са његовим пореклом. Родом је из Бабушнице, одмах поред Црне Траве, краја позна-тог по врсним зидарима. За двадесет година, колико је у Београд путу, ни сам не зна шта је и колико сазидао. А планира да до пензије, сазида још доста тога. Понекад не наилази на разумевање, али га то не зауставља. Његов ентузијазам је заразан и ваља га ценити, али и наградити. Биће, ваљда, слуха и прилике за то.

Милина Живановић

енТузиЈазам ПОЈеДинЦаМилисав Милошевић

13

аКТуелнО

ваКЦинаЦиЈа ПрОТив сезОнсКОГ ГриПаЗапослени у Београд путу имали су прилику да се до 30. октобра

пријаве за бесплатну вакцинацију против сезонског грипа. За све који су ту могућност искористили, вакцинисање ће бити организо-вано у првој недељи новембра у сектору Медицине рада у Улици Џорџа Вашингтона број 19.

Запослени који су из било ког разолога пропустили могућност да се пријаве за вакцинацију имаће, како се планира, још једну прили-ку да то учине. Обавештење о року и начину пријаве биће окачено на огласне табле.

Акција вакцинисања против сезонског грипа је део превентивних мера спроведених на предлог Министарства здравља Србије. Акција је везана за спречавање пандемије ове болести за коју кажу да, осим здравственог, постаје и озбиљан економски проблем.

У Београд путу је формирана и радна група на челу са замеником генералног директора, Владимиром Јездими-ровићем, задужена за информисање запослених, њихову едукацију и спровођење вакцинације запослених. Н.П.

ПревенТива Је наЈБОЉи леКМогућност да запослени у ЈКП „Београд пут“ један пут у години дана из-

врше комплетан лекарски преглед, о коме смо писали у прошлом броју, до сада није наишла на задовољавајући одзив. Наиме, од скоро 400 за-послених којима је то понуђено, а ради се о онима који по процени ризи-ка нису угрожени, до сада се за овај преглед пријавило тек тридесетак запослених. Иако преглед није обавезан, сигурно је користан и ваљало би искористити ову прилику. Прегледи ће бити организовани у Медици-ни рада у Џорџа Вашингтона 29 (која припада ДЗ Стари Град, али се прегледи обављају у Џорџа вашингтона). По речима Мирка Дивјака који координира овим пројекатом, договорено је да се прегледи запослених нашег предузећа обављају суботом, тако да би тај термин био резервисан, што значи да би се прегледи обављали врло брзо и без уобичајених чекања, гужви и нервоза. Пријављивање се врши на телефон: 2071-631.њњњњввв

Менаџмент Београд пута апелује на запослене да искористе ову прилику и из-врше контролу свог здравља, јер је превентива најбољи лек за сваку болест. Општи лекарски преглед могуће је извршити у наредних годину дана, а као позитиван пример бриге о свом здрављу Дивјак истиће Секор за саобраћајну делатност из кога су се све колегинице пријавиле за овај преглед. М.Ж.

Радници ЈКП „Београд пут“ од ове јесени биће поново осигурани код „ДДОР Нови Сад“. Осигурање од последица несрећног случаја важи за повреде на раду или ван рада, трајни инвалидитет или смртни случај запосленог. „Покри-ва“, као и протеклих година, свих 24 сата дневно.

Све фотокопије треба доставити у једном примерку.Документација се може послати преко сектора или преда-

ти лично социјалном раднику Дари Чутурило у Доситејевој улици.

У случају смрти радника, породица доставља посебну до-кументацију.

У Београд путу се, у просеку, годишње поднесе близу сто-тину захтева за накнаду у осигураним случајевима. До сада су, у току 2009. године, поднета 63 захтева.

За све информације о реализацији захтева за накнаду, можете се обратити Дари Чутурило на телефон 2621-422 или на мобилни, скраћени број 6149. Н.П.

У случају повреде на раду или ван радног вре-мена, запослени треба након закљученог боло-вања да доставе следећу документацију како би остварили права из колективног осигурања:

1. фотокопију комплетне медицинске докумен-тације везане за повреду

2. дознаке – фотокопију закљученог боловања3. фотокопију текућег рачуна (ако је фотокопија

нечитка, руком треба читко исписати број те-кућег рачуна на копији)

4. тачну адресу са бројем поште места стано-вања

5. контакт телефон (број мобилног телефона)6. ако је у питању повреда као последица са-

обраћајног удеса или туче (било на радном месту или ван њега), треба доставити и фо-токопију записника МУП-а.

ОсиГураЊе заПОслених и ДаЉе свих 24 саТа

14

синДиКаТи

У организацији Удружења гранских синдиката „Неза-висност“, шпанског Синдикалног института ISCOD и уз финансијску потпору Шпанске агенције за међународну развојну сарадњу (AECID), 15. октобра одржан је Ок-ругли сто на тему „Рационализација државне админи-страције –уштеда или штета“. За столом су се нашли: представници Министарства финансија, Министарства рада и социјалне политике, Социјално-економског саве-та Србије, Америчке амбасаде, Swis Labour Assistance, града Београда, медија, као и експерти за ову област.

Повод за скуп у београдском Медија центру били су нацрти Закона о максималном броју запослених у др-жавној администрацији и Закона о максималном броју запослених у локалним самоуправама. Тачније, план да се оба прописа усвоје у Скупштини Србије по убрзаној процедури. То, како истичу у „Независности“, значи да се о нима није расправљало на Социјално-економском Савету што је супротно прописима, као и да синдикални представници нису учествовали у разматрању нацрта наведених закона. Предложени закони, тврде у синди-кату, немају никаквог упоришта ни у Закону о раду, ни у Општем колективном уговору и читавом сету пропи-са који одређују радно правни статус запослених. Осим тога, дискриминишу запослене у комуналном сектору.

На Округлом столу активно учешће имао је и Грански синдикат јавних саобраћајних и комуналних делатности „Независност“. Превасходан разлог је члан 9. у Нацрту закона о максималном броју запослених у локалној са-моуправи, који дефинише да се овај законски акт одно-си на запослене у предузећима која имају статус јавно комуналних, односно да ће бити вишка запослених у тим привредним субјектима.

- Нацрти закона са оваквим садржајем, као и начин њиховог предлагања и доношења, показатељи су да суштинског дијалога у Србији нема и да нема стратегије о развоју комуналног система и положају запослених у њему иако у Србији у овом систему ради око 60 хиља-да радника – сматрају у поменутом Гранском синдика-ту. – Суштинско питање је зашто се, годинама уназад, запослени у комуналним предузећима третирају као директни буџетски корисници када 95% предузећа из комуналног сектора живи од свог рада и наплата својих услуга.

Уредба о ограничавању маса зарада у јавном секто-ру из 2005. године и Закон о смањењу зарада и других примања односе се и на запослене у комуналним пре-дузећима, и они се поново систематски доводе у непо-вољан положај.

- На једно веома битно питање Грански синдикат јав-них саобраћајних и комуналних делатности „Независ-ност“ није ни до данас добио одговор, а поставио га је још у новембру 2006. године: Како је Влада Републике Србије надлежна да доноси законе који ограничавају зараде и остала примања у комуналном систему, а није надлежна да потпише Грански колективни уговор на на-ционалном нивоу? Значи, они који су директни корисни-ци буџета имају право на Грански колективни уговор где ће бити дефинисана њихова права, а ми који радимо,

зарађујемо и зараде делимо из прихода предузећа – не-мамо – закључују у ГСЈСКД.

- Грански синдикат јавних саобраћајних и комуналних делатности „Независност“ неће пристати на доношење било каквих закона који на овај начин третирају запо-слене у комуналним предузећима широм Србије, да се без анализе и договора дозволи да се тако уређује вишак запослених у комуналним предузећима и њихов социјално-економски положај. Запослени у комуналним предузећима су свесни и поштују чињеницу да се налазе у служби суграђана. Али је зато овај синдикат, у служби свог чланства, захтевао да се Нацрт закона повуче из процедуре и да се „комуналци“ изузму из већ постојећих и будућих закона који не воде рачуна о запосленима већ само о цифрама – истичу у Гранском синдикату. Н.П.

раЦиОнализаЦиЈа ДрЖавне уПраве - уШТеДа или ШТеТа

ДОБра КОмеДиЈа Као и бројни гледаоци у последњих годину и по дана, чла-

нови Самосталног синдиката одушевљени су комедијом “Елинг” коју су крајем октобра посматрали у Београдском драмском позоришту. Ништа мање, главним глумцима, миље-ником публике Љубомиром Бандовићем и младим Павлом Пекићем који је за улогу у овој представи добио специјалну награду жирија “Златни смех”, на Фестивалу сатире и коме-дије у Загребу.

Топла људска прича на сцени театра на Црвеном крсту, кроз обиље хумора приказује, између осталог, колико комуни-кација и подршка значе сваком човеку. Комад је, кажу, прави избор за дане када сте нерасположени и потиштени, да вас насмеје и орасположи.

Представу је режирао Марко Манојловић према тексту Си-мона Бента. Позоришну адаптацију британски аутор радио је по роману једног од најбољих савремених норвешких писа-ца, Ингвара Амбјорнсена.

Енглески “Елинг”, иначе, проглашен је од тамошње публике најбољом новом комедијом 2008. године на Острву. Н.П.

15

синДиКаТи

Настављајући сарадњу са Ерсте банком, АСНС Београд пута омо-гућио је свим запосленима који су заинтересовани за кредите за рефи-нансирање свих кредита, кредитних картица и дозвољеног минуса да их добију по повољним условима. Реч је о готовинским кредитима који се могу реализовати уз отварање ра-чуна и пребацивање плате у ову банку, под условом да је плата нај-мање 35.000 динара. Могуће је по-дићи кредит у висини од 100.000 до 400.000 динара и на рок од две до шест година. Номинална каматна стопа на рок до 60 месеци је 17%, а на рок до 72 месеца износи 19%

и фиксна је у прве две године. Одо-брење кредита може се реализо-вати у року од 24 сата од тренутка

приспећа комплетне документације, а додатни бонус је дозвољени минус или кредитна картица.

сТиГле зимсКе ЂаКОниЈеНајхладније годишње доба све је ближе, а осим припрема Зимс-

ке службе, спремање за зиму у Београд путу подразумева и друге активности. Оне најактуелније, такође важне, су набавка огрева и

наравно - зимнице.Традиционално, Самостални синдикат омогућио је куповину угља, огревног

дрвета и разних зимских ђаконија на рате.Преко 500 тона угља и дрва већ је испоручено свима који су поруџбине дос-

тавили пре октобра. Благовремена набавка ове године се исплатила јер је захлађење стигло много раније него што се очекивало. Пећи су биле вруће само пар дана после, топлијег од просечног, михољског лета.

Баш са хладним таласом, стигла је и зимница. Чак три тоне разних салата и прилога, тегли и теглица, наћи ће се на породичним трпезама запослених.

Ове сезоне, на тесту ће бити „програм“ прокупачке „Хелене“, с обзиром да је дугогодишњи сарадник „Jуком“ из Таванкута, нестао са тржишта. У менију ће још заступљенији него претходних година бити „Човек и природа“. Сад већ проверени „кулинар“ је домаћим начином припреме производа, ајвара нарочи-то, стекао велико поверење конзумената у Београд путу.

Зима стиже, славе и славља. Уживање у специјалитетима је почело, а плаћање је – до нове године! Н. П.

24 30 36 48 60 72

100.000 4.944 4.115 3.565 2.885 2.485 2.337

150.000 7.416 6.172 5.348 4.328 3.728 3.507

250.000 12.361 10.287 8.913 7.214 6.213 5.844

400.000 19.777 16.460 14.261 11.542 9.941 9351

Износ (динари)Рок (месеци)

* Пример месечне рате у зависности од висине кредита и дужине отплате* Све додатне информације могуће је добити у филијали Ерсте банке у Ње-

гошевој 57 или на телефон 308-90-43.

КреДиТи за рефинансираЊе

ОПленаЦЧланови АСНС Бе-

оград пута посетили су овогодишњу, 46. по реду Опленачки бербу и 37. Сабор народног стваралаштва. Бога-та понуда ове године привукла је у Тополу 170.000 посетилаца, који су из ње однели 15.000 литара „шире“ и 5.000 литара вина. Осим напитака направљених од плода лозе, могло се наћи грожђа, јабука, народних рукотворина, производа од меда, домаћих сухомеснатих производа, купуса и јагњетине, па све до широке понуде разноразних „крпица“. Оно што су многи, па и наша група, прво посетили били су изузетан историјски комплекс Карађорђевог града у Тополи који чине конак са кулом, црква са звоником и школа, а потом и Опленац, односно Цркву св. Ђорђа, Петрову и Виноградареву кућу.

ПОДела КрОмПираИзлазећи у

сусрет потре-бама запосле-них, АСНС Бе-оград пута је и ове године за своје чланове организовао куповину кромпира по повољним ценама. Око 200 радника нашег предузећа нару-чило је скоро 19 тона кромпира са Равне горе по цени од само 11,5 динара за кило-грам. Ова значајна намирница набављена је од истог произвођача као и претходне године, с обзиром на то да се показао као врло квалитетан.

ДеЧЈи ЦрТеЖиТема за новембар

у сусреТ зими