89

MITROPOLIT PORFIRIJE O CARINIKU I FARISEJU

Crkva nas poziva na duhovnost, a ne na eti~ko ili moralno savr{enstvo, koje ~esto postoji i kao ose}awe da nam Bog, zapravo, nije uop{te ni potre-ban. Jasno o tome govori i na to nas podse}a i pri~a o cariniku i fariseju. Znamo da su fariseji bili sloj qudi u jevrejskom narodu koji je, vi{e nego drugi qudi, ispuwavao pravila vere, koji se, vi{e nego drugi deo naroda, pridr`avao svih zapovesti Bo`ijih, i onih najmawih, do detaqa, sve ono {to je Zakon Bo`iji u sebi sadr`avao. Oni su, dakle, spoqa posmatrano, bili veoma ~estiti qudi, tj. bili su moralni ~istunci. A, carinici su, s druge strane, bili poreznici, koji su, kao i mnogi poreznici u raznim vremenima, pa i ovim na{im, koristili tu svoju poziciju, zloupotrebqavali svoje mesto u dru{tvu i, skupqaju}i porez za cara, obavqali ~esto svoj posao tako {to su sebi nelegitimno, protivzakonito pribavqali neku korist, otimali od naroda, uzimali vi{e nego {to zakon nala`e, primali mito, bili korumpi-rani. Samim tim, oni nisu bili moralno ~isti i, naravno, istovremeno nisu ni ispuwavali Zakon Bo`iji. Zna~i, s jedne strane imamo fariseje, koji su bili moralni ~istunci, s druge strane, imamo carinike, koji su bili korum-pirani, nepravedni i, mogli bismo slobodno da ka`emo, gre{ni. Hristos, da bi nam pokazao {ta je duhovnost i da duhovnost nema nikakve veze sa moralnim ~istunstvom i sa moralisawem, pri~a pri~u Svo-jim u~enicima kako se u hramu Bo`ijem nalaze zajedno farisej i carinik. Farisej, visoko podignute glave, odlazi pred sam oltar i, obra}aju}i se Bogu, ka`e: “Hvala Ti, Gospode, {to nisam kao onaj carinik”. Tj. hvala ti {to sam tako moralno ~ist i dobar, nisam gre{an kao onaj carinik. A, carinik se jed-va usudio da u|e u hram, i tu, na samom ulazu, ne sme da podigne ni o~i ka nebu, nego skru{eno moli od Boga opro{taj: “Budi milostiv meni gre{nome, za sve {to sam u~inio...” Priznaje, ili boqe re}i: spoznaje svoje stawe, svestan je da je pogre{an, da je gre{an, i zato tra`i od Boga pomo}. A, farisej se uzda u svoju ~istotu, u svoju pravednost i kao da o~ekuje da i Sam Bog treba da bude fasciniran wime, da i Bog treba da mu se pokloni i ka`e: “Svaka ti ~ast, fariseju, stvarno si ~istunac i stvarno si savr{en, Ja te zaista po{tujem!” Farisej svojim stavom pokazuje da wemu Bog uop{te nije potreban. U `ivotu fariseja, Bog je ideologija, vera je ideologija. Nema nikakvog li~nog odnosa

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,21. FEBRUAR 2016, GODINA 17, BR.23

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

90

izme|u wega i Boga. Dok, za carinika, koji je jadan i nikakav, ali je svestan toga, Bog je jedina potreba. On je potpuno svestan da jedino Bog mo`e da u~ini da on postane dostojan svoga imena. Stoga, Sam Gospod zavr{ava pri~u u~enicima tako {to opravdava carini-ka, a osu|uje fariseja. Dakle, imamo jedan paradoks da moralno ~ist biva odba~en, a gre{an prihva}en. Za{to? Zato {to je za fariseja Bog apstrakcija, op{ti pojam, ideja koja nema nikakve veze sa wegovim `ivotom. A, za carinika, Bog je konkretna Li~nost, Koja je do{la u ovaj svet zbog

Krsta i Vaskrsewa. Carinik ose}a da postoji jedino zato {to postoji ta konkretna Li~nost, Koja se zove Hristos. Dakle, duhovnost nije ni{ta drugo nego prevazila`ewe svoga egoizma, prevazila`ewe svoga samoqubqa, odri-cawe od sebe. [ta zna~i: odricawe od sebe? Nije to neka vrsta bespomo}nosti, niti neka vrsta slabi}kog odnosa prema `ivotu, nego to zna~i: odricawe od svoga komfora, odricawe od prijatnosti `ivota koja nam je namewena - radi svoga bli`wega, kad god je to potrebno; davawe sebe bli`wemu. To zna~i: odricawe od zahteva da drugi mora da bude savr{en, odricawe od toga da on mora da bude onakav kakav ja ho}u da on bude. Odricawe od upodobqavawa drugoga sebi i svojim pravilima `ivota. I, u isto vreme, da se ja uskla|ujem i opredequjem za to da se upodobim wegovim potrebama. I, naro~ito sa tim unutarwim, dubinskim potrebama, sa potrebama ~oveka koji `ivi u tim mno-gospratnim zgradama, kao u nekim kave`~i}ima, u svojoj nekakvoj samo}i, sa unutarwim problemima, sa silnim frustracijama, sa strahovima, sa potre-bom da bude prihva}en i da bude voqen. To je, u isto vreme, pokajawe, kao tajno davawe sebe, kroz autenti~no poistove}ewe sa potrebom koju ima na{ bli`wi. Jednom re~ju, to je `ivot u Hristu. ... Re~ je o tome da je najstra{nija i najgora, najne~ove~nija ideologija kada ̀ ivi odnos sa Hristom pretvorimo u op{tu temu, u sistem pravila, i unu-tar tih pravila postajemo model fariseja. Farisej je bio gord ~ovek, ~ovek koji nije imao smirewa, a carinik je bio smiren ~ovek. Smirewe nam je Hris-tos pokazao kao jedini put, ispravni put, put spasewa, put `ivota. Nije to naprosto psiholo{ka kategorija, koja podrazumeva samokontrolu bilo koje vrste, uz pomo} tehnike ili nekakvih psiholo{kih metoda, ili religijskih tehnika, kao {to su joga, meditacija, itd. Istinsko i pravo smirewe mo`e da se projavi najdinami~nije, najtemperamentnije u `ivotu neke li~nosti, a u `ivotu druge li~nosti to mo`e da bude smirewe koje podrazumeva i smi-rene pokrete. Smirewe, ~iji je model carinik, jeste smirewe koje je najve}a snaga, zato {to je to svest o nemo}i qudske prirode, o svojoj nemo}i, koja nije neuroti~no i depresivno stawe, nego je to puna spoznaja qudske prirode i wenih mogu}nosti, i spoznaja potrebe blagodati Bo`ije, a, pre toga, spoznaja svemo}i Bo`ije. I, da, u zajednici sa tom svemo}i Bo`ijom, i na{a slabost postaje svemo}. Iz predavawa mitropolita zagreba~ko-qubqanskog Porfirija “Qubav - znak po kojem se prepoznajemo”

91

QUDI GOVORE O... PRIKRIVENOJ GORDOSTIKad god pomisli{: hvala Ti, Bo`e, {to ja imam to i to, ili: {to si mi dao to i to - tjera{ blagodat od sebe, gubi{ blagodat Duha Svetoga, zato {to to nije iskrena blagodarnost, nego gordost! Kad zaqubqeni

ka`u: Bog nam je dao takvu qubav kakva se sre}e jednom u milion godi-na; ili kad roditeq ka`e: moje dijete posti`e neverovatne rezultate u sportu ili u {koli, osvojio je te i te nagrade; ili kad `ena pri~a kom{inici: mu` mi

je dobio fantasti~an posao, retko se nekome pru`a takva {ansa... - to je sve gordost! To zna~i: Gospod nam je dao ne{to {to niko drugi nema, mi smo iz-dvojeni i posebni. Svako izdvajawe iz cjeline je opasno! Otkud ti zna{ {ta je sve drugim qudima Bog dao, kakve sve tajne darove, mnogo ve}e nego {to mo`e{ i pretpostaviti! Ti misli{ da osje}a{ zahvalnost Bogu, ali to je prikrivena gordost, i time rastjeruje{ an|ele i blagodat. Iza tog “hvala Ti, Bo`e, {to si mi dao ne{to ili {to imam ne{to”, uvijek stoji nevidqivi nastavak: “{to drugi nemaju”. Toga se jako ~uvaj! Istinska blagodarnost Gos-podu ne izgleda tako, ona je oprana suzama, pokajni~ka, smirena, na koqenima, sa punom svije{}u o svojoj gre{nosti. A, onda se upravo u tim situacijama de{avaju lomovi i razo~arewa, koje ~ovjek uop{te nije o~ekivao, a to mu Bog {aqe da bi se smirio i poznao pravu istinu. Jer, to {to smo mi do`ivjeli i vidjeli ne{to kao Bo`iji dar, ne zna~i da imamo prava da o~ekujemo i od drugih da to na isti na~in vide i do`ive. Na{i darovi obavezuju samo nas, pozivaju nas na odgovornost i uzdarje Gospodu Darodavcu, a ne da o~ekujemo da svi oko nas padaju ni~ice pred time. Prof. Tijana Petrovi}

Kada se na{ um udaqi od smire-wa, stupi}e u svet fantazije.

Sv. Starac Pajsije Svetogorac

ZNAMENITI STARCI SVOJIM ^EDIMA O SMIREWU

Jednoj `eni, koja je osu|ivala druge qude, prepodobni Starac Amvrosije Optinski je rekao: “Mo`da oni imaju neko tajno dobro, koje je u stawu da iskupi druge wihove nedostatke, ~ak i one koje ne vidi{. Ti ima{ mno-go sposobnosti za `rtvovawe, me|utim, Gospod je kazao: Milost ho}u, a ne `rtvoprino{ewe, a ti u svom bi}u milosti ima{ malo. Ti vidi{ svoje `rtve i preuznosi{ se zbog wih; vi{e se smiravaj duhom - smirewe zamewuje i dela, trpi sve neda}e i predaj se Bogu”.

Sv. Serafim Sarovski je svojoj duhovnoj k}eri govorio: “@elela si da bude{ u svom duhovnom `ivotu kao lavica, ali taj put je te`ak i on nije za tebe. Vi, devojke, trebalo bi da budete sli~ne golubicama. ... I, neka ti uvek budu na umu re~i Svete Djeve: Ja sam slu{kiwa Gospodwa, neka mi bude po Re~i Tvojoj (Lk. 1,38)”.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

92

U NEDEQI O MITARU I FARISEJU PROSLAVQAMO: 21.(08) Sv. Teodor Stratilat; Sv. Sava, Drugi Arhiepiskop srpski22.(09) Sveti mu~enik Nikifor (Odanije Sretewa)23.(10) Sveti sve{tenomu~enik Haralampije24.(11) Sv. sve{tenomu~. Vlasije; Sv. mu~enik \or|e Kratovac25.(12) Sveti Meletije Antiohijski26.(13) Prepodobni Simeon Miroto~ivi27.(14) Prepodobni Avksentije; Sveti Kirilo Slovenski

Po nekim tuma~ewima, ruska re~ blagodarnosti SPASIBO poti~e od SPASI BO@E. Ovo tuma~ewe nas upravo privo-di na{oj ovonedeqnoj temi, kao i poznawu da prava blagodar-nost Bogu uvek uzrasta na pokajni~koj molitvi, na molitve-nom vapaju, na punoj svesti o sebi, a naro~ito svesti o svojim senkama i pregre{ewima, na svesti o svojoj dubokoj nemo}i bez Boga i, u isto vreme, na Bo`ijoj svemo}i i beskrajnoj qubavi prema nama. Tek kada ~ovek do`ivi taj pad na kolena, taj potresni vapaj za Gospodom, a potom iskusi i silu svespasavaju}e qubavi i blagodati Bo`ije, tek tada mo`e da iznedri i istinsku blagodarnost i smirewe.

U PO^ETKU BE[E RE^...

[AQIVI STARE^NIK

Pri~aju dva monaha o tre}em. Jedan ga hvali: “Nikada ga ne ~uh da ru`no go-vori o bilo kome”. Drugi kaza: “Ni ja. Ali, to je zato {to govori samo o sebi”.

Starac re~e: “Ako odbacuje{ pohvalu, to je mo`da zato {to ̀ eli{ dvostruku”.

Jedan mlad monah kaza Starcu: “Ti si najve}i od svih monaha na Istoku”. “I |avo mi je to rekao”, odgovori avva.

Monah upita avvu: “Oci govore da se mo`e gre{iti svim ~ulima. Ja razumem grehe o~ima, ustima, jezikom i rukama. Ali, kako se gre{i nosem?” “Ako ga trpa{ u tu|a posla!” - odgovori Starac.

Stariji monah savetuje novorukopolo`enog, koji se sprema da dr`i propoved pred narodom po prvi put: “Brate, narod smatra dobrom svaku propoved koja traje kra}e nego {to oni o~ekuju!”

Monah upita Starca: “Po{to je brat koji je bio tvoj sakelejnik umro, mogu li ja da do|em na wegovo mesto?” “Kako da ne! Samo, ti si dvometra{, te{ko da }e{ stati u wegov mrtva~ki sanduk!”