CONGORDANIEL

BIOTERAPIJA NAIN ISCELJIV ANJA ZA 21. VEK

METOD USPOSTAVLJANJA ENERGETSKE RAVNOTEE

KOJIMA SVAKO MOE DA OVLADA

l'K I \ ' ( ) l ) S A ! N (i I. !; S K O l i E M A A S A R

7

O autoru

ongor Daniel (Csongor Daniel), roen 4. avgusta 1965, ima nesvakidanju biografiju. Roden u maarskoj porodici u Jugo-slaviji, odrastao je u dvojezinoj sredini; kasnije je nauio jo tri jezika. Ve rano je bio odlian strelac, a bavio se i plivanjem i borilakim vetinama, pa je tako upoznao umea meditacije, koncentracije i korienja unutranje energije. Bio je 21-godinji student tehnike kada je njegov isceliteljski talenat doao do iz-raaja. To mu je najpre bio hobi, ali kada je zapazio svoju spo-sobnost da ljude pomera sa njihovog mesta ne dotiui ih, poeo je ozbiljno da se bavi time. Ova sposobnost za psihokinezu dovela ga je na put koji on jo i danas sledi. Bavei se time upoznao je mno-ge velike evropske iscelitelje, sa kojima je i saraivao. Proitao je i sve raspoloive knjige o isceljivanju pomou energije na srpsko-hrvatskom, maarskom i engleskom; tako je ovladao bioterapijom, refleksologijom i raznim tehnikama terapeutske masae. Kao ve priznati bioterapeut, Daniel (koji je pod tim imenom poznat u SAD) prima vie od trideset pacijenata dnevno i uspeno tretira gotovo sve tegobe, poev od obinih glavobolja, pa do najozbilj-nijih zdravstvenih problema.

Zbog sukoba koji su izbili u njegovoj rodnoj zemlji, on je 1991. godine svoj odmor u SAD pretvorio u stalni boravak (a zasluga za to pripada i njegovoj lepoj supruzi, rodom iz Nju Dersija). Otkako se nastanio u Americi, on radi kao strunjak za terape-utsku masau, biotcrapeut, nastavnik masae i instruktor tai-ija.

Tokom deset godina svoje prakse, on je doao do zakljuka da _ covek ne mora da bude posebno talentovan da bi mogao da

^sceljuje sebe i druge. Ovo saznanje podstaklo ga je da napie ovu knjigu.

9

Predgovor

Ova knjiga ne govori samo o tome kako je jedan miad ovek otkrio svoj posebni talenat za isceljivanje obolelih. Ona se obraa svakom itaocu ukazujui mu na mogunost da razvija i koristi energiju za leenje sebe samog i drugih. Takva knjiga je naroito aktuelna u vreme kada naa za-padna kultura ini iskorak iz ve prevazienog rascepa iz-meu duha i tela, poinjui da obuhvata ljudsko bie kao celinu.

Isceljiteljsko umee, koje je vekovima bilo jedan od glav-nih oslonaca u ublaavanju patnji, postalo je tokom protek-log veka, koji je bio u znaku naune revolucije i naglaska na njutonovskom shvatanju energije i materije, intelektualno i politiki pogreno. Linearno shvatanje materije nalo se ta-da u fokusu naih ispitivanja uz pomo mikroskopa, radio-grafije, stetoskopa i druge medicinske tehnologije. Naa kultura dovela je do potpunog razdvajanja tela i duha. Ovo je imalo za posledicu da je medicina doivela veliki uspon, dok je to to ini sr i sutinu medicine bilo potisnuto.

Pojava humanitarnosti, moderne etike i prelaz na timski rad u donoenju odluka o stvarima koje se tiu zdravstvene zatite samo su neki primeri dubokih promena u naem gle-danju na zdravlje i bolest. Pored toga, ajntajnovska fizika, sa njenim shvatanjem o mogunostima meusobnog zamenji-vanja energije i materije predstavlja posebno uzbudljiv i re-volucionaran koncept.

Knjige kao to je Gerberova Vibraciona medicina" sve-strano opisuju razvoj nauke koji je doveo do onoga to

10

savremeni fiziari prihvataju kao zakljuke dananjice. U medicini, meutim, mi kao da smo jo u fazi rasprave-o tome da li je svet okrugao ili pljosnat i da li duh i telo ine celinu. Kao da smo neodvojivo povezani sa kratkovidim gledanjem na fiziku materiju koju moemo spoznati preko naih pet ula. Neke od postojeih fenomena koji nisu mer-ljivi moramo onda da posmatramo i shvatamo kao ,,bes-mislice".

Ova knjiga je lako itljiv i praktian uvod u energetske dimenzije biologije i zdravlja. Autor pokazuje na sopstve-nom primeru neto od one borbe kroz koju je proao na putu ka novim pojmovnim obrascima i njihovom obja-njavanju drugim ljudima. Imao je dovoljno hrabrosti i od-lunosti da istraje na tom putu, tako da je mogao da nam, zahvaljujui svom iskustvu, uini dostupnim nova znanja. On nam ak daje neka praktina uputstva o tome kako da unapredimo sopstveni kapacitet za sticanje svesti o naem energetskom biu i da ga koristimo u njegovoj interakciji sa naim fizikim biem.

U tom smislu, ovo je nov korak za oveanstvo na putu ka proirenom razumevanju zdravlja i bolesti i mogunosti da utiemo na njih i da ublaimo nae bolove i patnje.

Dr Robert D. Minjone

Dr Robert D. Minjone ima dvadesetogodinje iskustvo u nastavi i lekarskoj praksi na podruju Bostona i u Optoj bolnici Masausetsa Harvardske medicinske kole. Radioje tokom kolovanja na Dj'uk univerzitetu (kao staista) i na specijalizaciji na Jejl univerzitetu (opta medicina), Kornel univerzitetu (neurologija) i Harvardu (psihijatrija). Sada j'e dr Minjone ef katedre za bihejvioralnu medicinu na arlot Regionalnom medicinskom centru u Punta Gordi, Florida, i lan kolegijuma Foset memorijal, kao i Sent Dozef bolnice u Port arloti, Florida, kao i u Sarasota Memorijalnoj bol-

11

nici i Bolnici u Sarasoti, Florida. Osim toga je kliniki pro-fesor u koli za medicinske sestre na Univerzitetu June Floride, i medicinski direktor kompanije Gulf Coast Health Servicesinc. Doktor Minj'one j'e lan osniva Amerike aka-demije za medicinsku akupunkturu i doivotni lan Ame-rikog koleda za sudsku psihijatrij'u.

12

Beleka

Izraavamo zahvalnost svim mojim prijateljima i lano-vima porodice koji su od samog poetka verovali u mene. Ova knjiga nikad ne bi bila napisana bez one bezuslovne ljubavi i podrke koju su mi pruili moji roditelji, tetka Margit, ika" Do i moja supruga Karen. Posebnu zahval-nost dugujem svim mojim amerikim prijateljima to su mi pomogli da unapredim svoje znanje engleskog, a naroito Suzani Frejm, koja je uloila veliki trud radei korekturu mog rukopisa.

13

UVOD U BIOTERAPIJU

Ljudski um nije sposoban da spozna sveukupnu realnost. , U stvari, preko granica naeg znanja ima mnogo vie toga nego to bismo ikad mogli da zamislimo. Ono to sainjava materijalni svet zajedno sa misterijama kosmosa je neiscrpno i ponekad nedokuivo. Zbog toga su nam potrebne neke sposobnosti koje idu preko granica fizikog sveta. U tom novom svetu imali bismo beskrajne mogunosti, zbog toga to bi on bio pod kontrolom naeg sopstvenog duha. Na um je prostor u kome moemo proputovati kroz itav kosmos, a da ne napravimo ni koraka!

Opte je poznato, da ovek koristi samo deset posto _; kapaciteta svog mozga. emu onda slui sav preostali deo? On postoji, ali nas niko nikad nije uio kako da ga koristimo i, naalost, mala je mogunost da to tokom jednog ljudskog veka nauimo. Meutim, postoji mogunost da poveavamo mo naeg uma i naih ula do odreenog nivoa na kome emo biti u stanju da ga koristimo mnogo bolje nego sada.

Potencijal ljudskog mozga je beskrajan. Setite se samo koliko vam se puta dogodilo da ste na nekog pomislili i da je u tom trenutku zazvonio telefon, a s druge strane ice je oila upravo ta osoba. A koliko ste puta neto sanjali, da bi vam se kasnije upravo to dogodilo? Koliko ste puta ili ulicom i znali, ne okreui glavu, da neko ide za vama? A sta se dogaa kad se vae dete ozledi? Dovoljno je da ga ' nekoliko puta pomazite po bolnom mestu ili da ga poljubite

14

i bol iezne. Da li vam se ikad dogodilo da se bez nekog vidljivog razloga oseate dobro ili loe, oseate da ste bo-lesni ili potpuno zdravi, sreeni ili nesreni? Da li ste ikad uli za neka neverovatna, neobjanjiva isceljenja?

Jeste li ikad pokuali da naete odgovor na sva ova pitanja? Odgovor je jednostavan. On glasi: na delu je jedna univerzalna ivotna sila, nazvana BIOENERGIJA.

Bioenergija prosto znai ivotna energija". Moda ste za nju uli pod nekim drugim nazivima kao to su i (Qi), i (Chi), prana, ki, aura, ivotinjski magnetizam, bioplazma itd. Svi ti nazivi znae isto: elektromagnetno polje koje nas okruuje i koje je deo energije svakog ivog bia. Bio-energija vlada naim telom na nain koj'i jedva moemo da zamislimo. Mi smo u stvari bia sazdana vie od energije nego od krvi i mesa.

Kvantna fizika daje vrlo jasno tumaenje ove teorije, ali ako vam je kvantna fizika nepoznata, ja vam savetujem da uradite jednu prostu vebu koja e vas osloboditi svih sum-nji u vezi sa reenim:

Smestite se udobno u sedeem ili leeem poloaju i zatvorite oi. Udahnite duboko nekoliko puta i opustite se. Sada ste na ulazu u jedan svet s one strane poznatih" pet ula, koji vam nudi, kao to ete kasnije i sagledati, banku podataka sa beskonanim mnotvom informacija. Putova-ete kosmosom koji postoji u samom vaem telu! Dok se tako nalazite u stanju mirovanja, zamislite svoju podlakticu. Dodirnite kou, osetite kako je vrsta, elastina i glatka. Posmatrajte je i pri tom zamiljajte da se ona iri i da po-staje sve prostranija. Prihvatajui kao pruenu mogunost da iskoristite neograniene sposobnosti svog duha, oseajte se slobodnim da zagledate u tu guliverovsku kou. ta se u njoj nalazi? Videete mnotvo miia. Zagledajte i njih. Oni se sastoje od hiljada miinih vlakana i sadre mnotvo sno-pova izmeanih debelih i tankih konaca koji omoguavaju pokrete miia. Na ovom nivou miii su jo uvek vrsti na dodir, ali kako idemo dublje, posmatrana sredina se dras-

15

tino menja. Ona postaje meka i tanja. Neni slojevi elija na tom nivou sastoje se preteno od vode.

Razgledajmo malo detaljnije neku od mnogih triliona elija naeg tela. One su sastavljene od bezbroj molekula, koji se, opet, sastoje od enormnog broja na odreen nain rasporeenih atoma. Ako ne poznajete strukturu atoma, posegnite za poreenjem sa Sunevim sistemom. Sunce bi bilo jezgro atoma, dok bi planete predstavljale elektrone. Rastojanje izmeu Sunca i planeta je ogromno u poreenju sa veliinom planeta, a takvo je i rastojanje izmeu jezgra atoma i elektrona koji oko njega krue. Kad bismo uveliali

( to jezgro do veliine glave iode, najblii elektron bio bi od njega kilometrima udaljen! Pa ta se onda nalazi izmeu'1 njih? Nita. Jedino ona sila koja ih povezuje. To je nivo energije u naem telu. Isto vai za nivo energije svega poz-natog na svetu! '" Kao to vidite, iako ovek izgleda kao vrsto telo, on je ,

bie od iste energije, sazdano od istih elemenata kao i itav kosmos!

Jedna od barijera koje moramo savladati da bismo shva-tili nau prirodu - da smo mi u sutini energija - jeste nae saznanje da imamo vie od pet ula. Mi koristimo pet ula zbog toga to su nas nauili da koristimo pet ula! Da li to ima smisla? Nae esto ulo, ono najdelikatnije, potiskivano je jo od samog naeg roenja. Pokazivali su nam kako da dodirujemo stvari, kako da vidimo, osetimo ukus i ujemo, ali nikad nam nije bila pruena prilika da nauimo kako da sve to inimo bez uea naeg fizikog tela. Naa podsvest bila je ostavljena da odumre. Ponekad doemo s njom u dodjr, najee kroz snove ili moda kroz neku slutnju, ali mi to ne shvatamo, i mi ak i ne pokuavamo da dokuimo kako je to mogue. A kako da objasnimo fenomen dja v u" Zar ne bi bilo dobro da neto znamo jo pre nego to

.,Ve vieno" (fr.) - oseaj da smo neki za nas novi prizor jednom ve videli. (Prim. prev.).

16

se dogodi? Voleli bismo kad bi nam snovi mogli pomoi da reimo neke nae probleme. Ii u i dalje od toga. Moete li zamisliti da reite sve svoje zdravstvene probleme bez ikak-vih lekova?! Ipak, to je mogue! A dobar deo toga ve je postignut pomou bioterapije.2

Po definiciji, bioterapija je nauno zasnovana mani-pulacija energetskim poljima tela. Ovom tehnikom tako su nam otvorena vrata koja vode glavnom doktoru - dok-toru u nama!

Poznato je ve odavno da je svaka materija okruena od-reenim magnetskim energetskim poljem, koja je nosilac svih informacija o datom objektu.

Obavljen je jedan eksperiment sa vitaminom C, u kojem su informacije iz energetskog polja o tom vitaminu bile pre-nete u istu vodu. Ta je voda potom upotrebljena za leenje bolesti prouzrokovane nedostatkom vitamina C. I dogodilo se neto nezamislivo. Tretman je bio jednako delotvoran kao da je obavljen pomou tableta vitamina C - samo to u ovom sluaju nikakvih tableta nije bilo.

A U R A

Da bismo vie saznali o naem energetskom biu, mo-ramo da shvatimo pojam aure. uli smo tu re ve mnogo puta, ali najee iz usta nekog tajanstvenog medijuma, koji nam je priao o tome ta nas eka u budunosti, pominjui nau dobru" ili lou" auru, a aura nam je poznata i iz religioznog slikarstva. Mogli bismo tako doi do pogrenog zakljuka da je to neto" to postoji samo u mati po-jedinih ekscentrinih osoba. Aura je, meutim, mnogo vie od toga. Njeno postojanje je neosporno. Sam taj izraz potie od latinske rei aura", koja znai dah ili, u irem smislu, emanaciju.

2 Iz razloga praktinosti, ono to se nekad nazivalo bioenergetskom tera-

pijom dobilo je skraeni naziv bioterapija.

Emanacija je tana re za ovu pojavu. Semjon i Valentina Kirlijan su u Sovjetskom Savezu

razvili metod fotografisanja koji omoguava snimanje elektromagnetnih polja visoke frekvencije. Smatra se da su oni tim otkriem nali nain da fotografiu ljudsku auru. Na tim snimcima aura se vidi kao jarka promenljiva svetlost oko tela, sa malim svetlucanjima na rubovima. Ta svetlost, * ili magnetno polje, okruuje svako ivo bie. Stavie, i ne-iva materija ima auru. Meutim, dok je aura neorganskih objekata uvek ista, snimci pokazuju velike promene i fluk-tuacije u auri ivih tkiva. Otkriveno je takoe da jarka svetlost na tim snimcima postepeno postaje mutnija dok ivot naputa telo. Moemo, na primer, da posmatramo faze menjanja aure jednog upravo otkinutog lista, dok on polako vene i na kraju se sasui. Takoe je zapaeno da iz Kirli-janove fotografije vrha Ijudskog prsta moemo da pratimo promene u zdravlju te osobe.

tavie, napredna tehnologija omoguie nam da po-mou Kirlijanove fotografije predviamo dalji tok neijeg zdravlja, zbog toga to nae energetsko polje bre reaguje na promene nego nae fizikog telo! A ve su zabeleeni i neki takvi sluajevi. O ovoj temi bie rei u poglavljima koja slede.

Kirlijanova fotografija vrha prstiju autorove desne ruke.

- Na vrhu snimka vidi se au-ra u stanju potpunog mirova-nja. Ona je lepa i ujednaena, bez ikakvih prekida - zdrava aura.

- U drugom redu je aura za vreme negativnog miljenja ili ljutine. Promene su znatne: snimak pokazuje prekide i asi-metriju u energetskom poJJu

18

- Na dnu fotografije je snimak samo srednjeg prsta, napravljen dok se autor koncentrisao na odailjanje (ili zraenje) bioenergije. Ogromna je razlika u veliini aure. To pokazuje da za vreme odailjanja ovek dobija - a ne gubi - energiju.J

Evo osnovnog objanjenja Kirlijanove fotografije prs-tiju: (Ky Kaiprstpredstavlja mentalno telo, a na fizikomplanu

prikazuje glavu i vrat. Srednji prst predstavlja fi-

ziko telo, a na- fizikom planu prikazuje gornji deo tela od grla do solarnog pleksusa.4 '^}- Domaliprst predstavlja du-

hovno telo, a na fizikom planu prikazuje noge.

Kirlijanova fotografija prstiju pokazuje takoe stanje aku-punkturnih meridijana koj'i su sa njima povezani.

Kad je re o aurama, ne sme-mo zaboraviti da postoji vie od jednog sloja u Ijudskom energet-skom polju. Aura u stvari ima sedam raspoznatljivih slojeva! Dok je prvi sloj debljine od sa-

, mo 1 do 2 milimetra i nalee na ' kou, sedmi sloj ima savren ob-, lik jajeta, a nalazi se na udalje-I nosti od 60 do 90 cm od tela. lv Meutim, u pogledu tih mera

postoje individualne razlike. Prvi iposlednji sloj' aure

3 Fotografije objavljujemo zahvaljujui ljubaznosti Katrin Vilou iz Fort

Majersa, Florida. 4 Splet simpatikusnih nerava u trbunoj duplji. (Prim. prev.).

19

Kako tvrde ljudi koji su sposobni da vide auru, svaki sloj ima sopstvenu, specifinu boju; ovo je razumljivije ako pret-postavimo da postoji bliska veza izmeu aure i akri, koje predstavljaju centre energije u itavom telu.

Pojam akri nastao je u staroj Indiji, pre vie hiljada godina, ali je i danas teko dokazati da one postoje. Neki posebno osetljivi instrumenti registruju koncentraciju ener-gije u oblastima za koje se pretpostavlja da su mesta na kojima se akre nalaze, ali u stvarnosti nema jakih dokaza o njihovom postojanju. U praksi, meutim, mnogi tvrde da se ti centri energije tu zaista nalaze. Iz linog iskustva mogu mirno da kaem: ,,0ni su u pravu!" Kasnije ete moda i vi doi do takvog zakljuka. Postoji sedam glavnih akri, koje su smetene u gornjem delu tela. Njihove boje su sledee: - crvena - prva ili osnovna akra - narandasta - druga ili sakralna akra - uta - trea ili akra solarnog pleksusa - zelena - etvrta ili akra srca - svetloplava - peta ili akra grla - tamnoplava - esta ili akra ajne - bela ili ljubiasta - sedma ili akra glave

Sivaka od akri upravlja posebnim delom tela: vJU- Prva akra - nadbubrenim lezdama, kimenim stu-

bom i bubrezima. {&- Druga akra - gonadama, reproduktivnim sistemom. \j7- Trea akra - pankreasom, elucem, jetrom, u-nom kesom, nervnim sistemom. \y- Cetvrta akra - timusnom lezdom, srcem, krvnim su-

dovima, sistemom cirkulacije. Peta akra - tiroidnom lezdom, bronhijama, glasov-

nirn aparatom, pluima, kanalom za varenje. V- Sesta akra - hipofizom, donjim delom mozga, levim

kom, uima, nosem, nervnim sistemom.

20

pry Sedma akra - hipofizom, gornjim delom mozga, de-snim okom.

Osim ovih, postoji i dvadeset i jedna sekundarna akra. Njihov profil lii na levak ili na mali tornado, koji je utoliko iri to je dalji od tela. U poslednjem sloju aure ove akre mogu da imaju prenik od preko 30 cm!

U narednim poglavljima bie rei o ulozi akri i aure u naem zdravlju.

Sedarn gla vnih akri 21 sekundarna akra

21

ISTORIJAT BIOTERAPIJE

Isceljivanje polaganjem ruku verovatno je staro koliko i sama istorija Ijudskog roda. Praistorijski ovek ublaavao je sebi bolove liui svoje rane, drei ili trljajui ranjena me-sta na svom telu, a kad bi mu dete zaplakalo, uzimao ga je u naruje i instinktivno mu prenosio bioenergiju na mesto gde je bilo potrebno.

Mi, naalost, nemamo nikakvu pisanu dokumentaciju o tome kada su Ijudi prvi put postali svesni ove ivotne sile koja struji kroz naa tela, ali ona je pominjana tokom itave istorije ljudskog roda. Poznato je da su svetenici u starom Egiptu, Siriji, Vavilonu i Palestini uspeno koristili taj me-tod isceljivanja. Jedan od glavnih postupaka bio je polaga-nje ruku na bolesnika. U staroj Grkoj isceljivanje putem dodira bilo je veoma vano umee; ono je prvi put pome-nuto negde u V veku pre n.e. ak i Hipokrat, otac moderne medicine, zalagao se za korienje isceljujueg dodira.

Meutim, autentino umee isceljivanja bez dodira razvi-lo se u staroj Kini i Indiji, spoznajom da u telu postoje ,,i-votne sile", koje su nazvane ,,i" u Kini, a prana" u Indiji.

Od samih poetaka istorije oveanstva prakse leenja i isceljivanja spadale su obino u dunosti svetenika. Kineski svetenici uspeli su na taj nain da postignu neke udesne rezultate:

Vojnici koji su bili ranjeni zadobivi ubode na odreenim mestima u nogama bili su odjednom osloboeni glavobolja, kao i bolova u elucu i u leima od kojih su ranije patili. To

22

je bio poetak akupunkture. Arheolozi su otkrili otre ka-menove iz razdoblja od 10.000 do 4.000 g. pre n.e., koji su mogli da budu korieni kao instrumenti za akupunkturu! Upotreba tih instrumenata je moda poela kada su ljudi upoznali energetska polja tela. Akupunktura je postala pre-finjenija u vreme legendarnog Huang Tija, utog cara" (oko 2697 - 2596. pre n.e.), kome se takoe moe pripisati zasluga za razvoj nekih tehnika masae, vebi disanja, mok-sibustije5 itd. Kinezi su znali za sistem krvotoka oko dve

! hiljade godina pre nego to je taj sistem stvarno" otkrio ! Englez Vilijam Harvi (William Harvey)! ' Svi tradicionalni kineski metodi isceljivanja su zasnovani

na pojmu i (Qi) energije koja je prisutna svuda u naem telu, kao i po itavom kosmosu. Ova energija se sastoji od dveju osnovnih suprotnosti, jina (Yin) i janga (Yang). Na-zivi ta dva pojma su prvobitno oznaavali senovitu i osun-anu stranu brega. To su dva komplementarna pojma, koji ne mogu da postoje jedan bez drugoga. Jin je uvek prisutan u jangu, a jang uvek postoji u jinu. Jin je no, senka,

/ hladnoa, mirnoa, slabost, primanje, ono to je ensko, dok / je jang suprotno: dan, svetlost, toplina, kretanje, snano,

ono to zrai, to daje, tvrdo, muko. U vidljivim oblicima materija je lokalno, vremenski kondenzovan i u stanju mi-rovanja. Zbog^toga, nebo i zraenje su jang, zemlja i vrsta materija jin. Citav kosmos je pod uticajem i, kosmikog daha". Sve se nalazi u stanju dinaminog i neprekidnog menjanja i fluktuacije suprotstavljenih sila. Na bazi ove teorije, u svemu mora da postoji ravnotea jina i janga da bi

v bilo u harmoniji sa kosmosom. To znai da smo zdravi ako su energije u naem telu u ravnotei. Bioloki, i moe da se nazove unutranjom energijom, ivotnom silom, bioenergi-jom. Ako, iz bilo kog razloga, taj prostor energije u naem telu naie na tekoe, ravnotea e biti poremeena, a po-sledica e biti bolest.

Spaljivanje neke lekovite trave na koi nalik na cigare da bi se oslo-bodila blokirana energija. (Prim. prev.)

23

Tradicionalna kineska medicina deli uzroke bolesti u dve velike grupe: unutranje i spoljne. Unutranji uzroci su pre-

v

teno emocije. Srea, ljutnja, tuga, strahovanje, naporan mentalni rad - sve to moe dovesti do promena u telu. Du-gotrajno negativno emocionalno stanje moe pre ili kasnije da dovede do bolesti. Spoljni pak uzroci mogu da se svedu na vremenske uslove (toplo, hladno, suvo, vlano itd.), na hranu (koja takoe ima karakteristike jina i janga) itd.

Vidimo da je osnovni smisao ove teorije da kineska me-dicina lei ne samo bolesne delove tela ve telo kao celinu,

v

uspostavljajui ravnoteu u biolokim i energetskim siste- C mima. Ovo nazivamo holistikim isceljivanjem.

Kad je re o tradicionalnoj kineskoj medicini, moramo da pomenemo jo dve discipline: tai-i i i-gung. To su siste-mi vebanja koji su smiljeni i koji se koriste da bi se ob-novila i odrala ravnotea izmeu jina i janga, kao i protok energije kroz telo. Postoje mnoge slinosti izmeu ta dva sistema vebanja i kineske borilake vetine kungfu, zbog toga to su njihovi koreni isti. ak i u borilakoj vetini i je od velikog znaaja. U ovom sluaju, naime, i biva koncent-risana u jednom delu tela i utie na to da pokreti, zamasi i udarci budu snaniji. Da bi ovek prepolovio opeke vie su

v

mu potrebni brzina i kontrola nad silom i nego snaga mi-ia.

Iako je praksaCtai-ija/ kao borilake vetine nastala veoma davno, nijedan uitelj to znanje nije prenosio ni na kog drugog uenika, ve samo na bliske roake u krugu nekoliko porodica u staroj Kini. Zahvaljujui porodici Jang, koja je pre oko 150 godine poela da pouava odabrane uenike, taii je postao popularan u itavom svetu. Milioni Ijudi upoznali su blagodeti ovog umea. To je sistem blagih, lakih vebi u prilog kardiovaskularnom sistemu, koji ne postavlja velike zahteve onome koji to umee praktikuje, a !pak prua velike koristi miiima, zglobovima, disajnim putevima, a posebno podstie mentalnu aktivnost. Pokreti

24

su zasnovani na principima fokusiranja i uspostavljanja rav-notee, sa naglaskom na disanju. Zbog toga se ovo umee naziva pokretnom meditacijom'1. Ono obuhvata relativno sporo prebacivanje teine tela sa jedne na drugu nogu, dok se ruke i noge lagano pokreu ispred i sa obeju strana tela. Prebacivanje teine bolje emo razumeti ako znamo da je jedna noga nalik na jin, a druga nalik na jang. To je jedan od najboljih metoda za smanjivanje stresa u ovom naem

uurbanom ivotu. Ako dugo vremena vebamo tai-i, moemo ovladati jednim stanjem u kome emo svesno uspostav-Ijati energetsku ravnote-u. Moji uenici tai-ija ue kako da osete i vide energetsko polje oko svog tela obino ve na prvom ili drugom asu! Ci-gong ide u tome i malo dalje. Dok veba-

Tai-i nje ovog umea obnavlja i odrava energiju tela,

njime se takoe moe postii takav nivo na kome je ovek u stanju da odailje sopstvenu energiju, kako bi uspostavio energetsku ravnoteu drugih ljudi. itav taj proces moe da se obavi (i obino se obavlja) bez ikakvog dodira. i-gung je vrlo ozbiljan isceliteljski metod koji je cenjen i u mo-dernoj Kini. Njegov prvobitni naziv kong jin i-gung doslovno znai vebe disanja na bazi prazne sile. Moderni Ci-gung osnovao je uveni majstor Huang endung, a zasnovan je na pokretima aolina i drugih tipova borilakih vetina. Huang se bavi ovom vetinom jo od svoje sedme godine. Poto je na taj nain uspevao da lei neke bolesti pred kojima je moderna medicina nemona, ljudi su ga prozvali udotvorne ruke". O njemu krui mnotvo pria,

25

a najsenzacionalnija je ona koja je ispriana na kongresu majstora i-gunga odranom 1983. u kineskom gradu ina-nu, gde je on pokazao kako lei petnaestogodinju devoj-icu koja je vie od tri godine bila paralizovana usled spi-nalnog meningitisa. Smestio ju je na stolicu i sa udaljenosti od oko 90 cm podizao je ruke ka njoj. Posle pet minuta tokom kojih nije inio nikakve pokrete, poeo je da po-kree prste. Prolo je daljih pet minuta i devojica je i sama poela da pokree prste, a istovremeno i noge. Pola sata kasnije devojica se oznojila i porumenela u licu. Posle tri dana leenja bila je u stanju da stane na noge i da pokree prste. Ova pria svedoi o izuzetnim moima majstora Huanga, iako svako moe da, do izvesne mere, ovlada ovim umeem.

i-gung i bioterapija su dva veoma slina metoda uspo-stavljanja energetske ravnotee. Nastali su u razliita vre-mena, u dvema razliitim kulturama i na dva razliita kontinenta, ali jedan i drugi koriste istu energiju.

I Biblija nam govori o nekoliko udesnih isceljenja koja bi mogla da se pripiu nekoj vrsti energije".

U Evropi istorijat isceljivanja dodirom poinje mnogo kasnije nego u Aziji, a ipak su ovim umeem postignuti znaajni rezultati. Kao to je ve pomenuto, stari Grci su vrsto verovali u isceljivanje pomou energije. Solon, Plinije i Vergilije mnogo puta pominju isceliteljske ruke". I Hipo-krat je bio veliki iscelitelj. UsZapadnoj Ev-^ropi, je poznati lekar i alhemiar Teofrast Paracelzus (Theophrastus Para-celsus) obznanio 1530. godine da ljudi svojom ivotnom silom mogu da utiu jedni na druge. Oslanjajui se na nje-gova uenja, J. B. van Helmont je govorio o magnetskim silama kojima ljudi raspolau. Kasnije je Vilijam Maksvel (William Maxwell) postao poznat po svojim simpateti-nim" tretmanima, koja takoe stavljaju naglasak na mag-netizam (De Medicina Magnetica, 1769).

Moda je ipak najznaajniji rad u oblasti biomagnetizma u to vreme obavio uveni nemaki lekar u 18. veku Franc

26

Anton Mesmer (Franz Anton Mesmer). On je pobudio jednu od najveih senzacija u medicinskim krugovima svoga vremena. Mesmer je doktorirao u Beu 1766, sa kontro-verznom doktorskom disertacijom u kojoj je pominjao magnetna svojstva ivih bia. Od njega takoe potie ter-min ivotinjski magnetizam". Prema njegovoj teoriji, svako ivo bie poseduje neka magnetna svojstva, koja u velikoj

\ meri upravljaju zdravljem i uopte ivotom. Bolest nastaje usled neke prepreke u protoku magnetnog fluida.

Mesmer je najpre pokuao da utie na tok nekih bolesti tako to je stavljao magnete na razliita mesta na telu. Kas-nije je konstruisao magnetne kade, u kojima su se pacijenti kupali u vodi prethodno tretiranoj magnetima ili u kojoj su se nalazili magneti.

Mesmer je tvrdio da magnetna struja (ili, prema njego-vim reima, fluid) kod ivih bia moe da unapredi ili oslabi kvalitet, fleksibilnost, gustinu, iritabilnost, magnetizam itd. neorganskih kao i organskih formi. Na osnovu svojih eks-perimenata sa magnetisanom vodom zakljuio je da moe da postigne bolje rezultate korienjem svojih ruku. Bilo je dosta sledbenika njegove teorije.

Umesto putanja krvi i uzimanja purgativa (to su bili najei metodi leenja u njegovo vreme), Mesmer i njegovi sledbenici prevlaili su prstima preko tela svojih pacijenata, traei mesta na koja su mogli da deluju mesmerskim fluidom kako bi ponovo uspostavili prirodnu energetsku ravnoteu.

Jedan od najpoznatijih sluajeva takvog isceljivanja bio je sluaj madam Fon Paradis (von Paradies), uvene pija-nistkinje na dvoru austrijske carice Marije Terezije. Paci-jentkinja je bila slepa od svoje etvrte godine usled paralize optikih nerava. Ali Mesmerov metod postao je predmetom tako estokog spora da su roditelji bili prinueni da odu-stanu od njegovog tretmana.

Poznat je takoe bio sluaj direktora minhenske Os-valdove akademije u Nemakoj. Mesmer je ovog pacijenta

27

izleio od paralize, koja je kod njega nastupila kao posle-dica modanog udara. Posle tog sluaja Mesmer je preao u Pariz, gde je otvorio besplatnu kliniku za svoje pacijente. injenica je da se mesmerizam pokazao delotvornim kod poremeaja nervnog sistema. Mesmer je veoma paljivo do-kumentovao svoj rad. Zabeleio je na stotine istorija bolesti i ostavio ih za sobom kao dokumente.

U medicinskim krugovima svog vremena Mesmer je imao mnotvo neprijatelja zbog svojih kontroverznih meto-da, i njegov rad ak je za izvesno vreme pao u zaborav, ali je njegov znaaj bio u tome to je u evropskoj medicini bio inicijator prihvatanja teorije o ulozi energije. Danas je Mes-merovo ime uglavnom sauvano u izrazu mesmerizovati" (u smislu hipnotiki opiniti"), to je udaljavanje od nje-govog prvobitnog smisla, koji je oznaavao jedan metod hipnoze. Najvee priznanje stekao je Mesmer u modernoj nauci svojim radom u oblasti hipnoze, i to zahvaljujui svojim sledbenicima, koji su 1784. godine razvili metod hipnoze indukovane mesmerizmom". Mesmerovom radu vratiemo se kasnije, kada e biti re o jednoj praktinoj primeni njegovih terapija.

Posle dugog utanja, elektromagnetne karakteristike ljudskog tela bie ponovo pomenute krajem 19. i poetkom 20. veka, kada se pojavljuju studije o jogi, nauci koja je u to vreme u Evropi smatrana misterijom. Pojavile su se i prve knjige o isceljivanju bez dodira, kao to je, na primer, knjiga Van Hes timana (Van Hess Stiemann) Isceljitcljski mag-netizam. Studije o majstorima joge dale su povoda nizu eksperimenata u oblasti parapsihologije.

Jedan od najvanijih rezultata bio je stvaranje vizuelne predstave o ljudskom energetskom polju, koje je prvi put fotografisano 1939. godine. Danas je taj metod poznat kao Kirlijanova fotografija. Pokazalo se moguim da se u elekt-ncnom polju visoke frekvencije napravi snimak tzv. Kirli-janove radijacije, a to je u stvari elektromagnetno polje koje telo proizvodi. To polje se delom sastoji od magnetnog

>28

polja niskog intenziteta, a delom od elektrinog polja sa frekvencijom od oko 10 Hz, infracrvenog zraenja od 8 do 14 mikrona, i talasa supervisoke frekvencije u opsegu od 18 do 330 cm.

Sredinom 20. veka najvie su u oblasti bioenergije radili naunici u tadanjem istonom bloku, naroito u Sovjet-skom Savezu. Tamo je postao poznat znatan broj parapsi-holokih iscelitelja kao i ljudi sa razliitim parapsiholokim sposobnostima. Veina nas videla je televizijske dokumen-tarne snimke iz ezdesetih godina, koji svedoe o nevero-vatnoj sposobnosti jedne Ruskinje, koja je pokazala da je u stanju da bez dodira pokree predmete na oblinjem stolu, da natera iglu kompasa da se okree itd.

Iste i jo neverovatnije sposobnosti pokazao je uveni y Uri Geler (Uri Geller), Izraelac koji je pred publikom po-

kazivao kako na daljinu savija kaike, kljueve i druge me-talne predmete. Danas mnogi ljudi znaju za njegove para-psiholoke sposobnosti i njegovu darovitost za telepatiju. Geler bi, pored ostalog, nastupajui pred publikom traio da neko uradi neki jednostavan crte da bi on potom isti taj crte, ne videvi ga, gotovo savreno reprodukovao. Mnogi istraivai takvih fenomena pokuavali su, ali bezuspeno, da dokue prirodu ovog njegovog talenta, koji je ostajao neokrnjen ak i u Faradejevom kavezu. Talenat Urija Gele-ra neosporno e jo neko vreme ostati misterija.

Meutim, jedna od najuvenijih isceliteljki druge polo-vine dvadesctog veka je neosporno Duna Davitavili iz Sovjetskog Saveza. Njene isceliteljske sposobnosti pokazele su se praktino neogranienim. Ona je sama bila subjektom na stotine eksperimenata. Duna (kako je svi zovu) moe bez sumnje da se pohvali najobimnijom dokumentacijom istorija bolesti u isceljivanja pomou energije. Imala je do-sad na hiljade pacijenata sa svim moguim dijagnozama, a njeni rezultati su zapanjujui. O ogromnom broju ovih slu-ajeva postoji pisana dokumentacija, a delimino i auten-

29

tini video-snimci. Leila je veliki broj veoma poznatih li-nosti, meu kojima je bio i nekadanji sovjetski predsednik Leonid Brenjev.

Razlog to je u toj zemlji bila posveena tolika panja izuavanju paranormalnog veoma je jednostavan: u komu-

v

nistikoj ideo 1 ogiji nedost aje pojam boga. Zbog toga su govjetski naunici lmaTi zadatak da dokau da za sva ta udesna isceljenja postoji neko fiziko objanjenje. Oni su to dobrim delom i uinili. Izmerili su sve mogue elektro-magnetne pojave u telu: jednosmernu struju, naizmeninu struju, kapacitet, induktivnost, provodljivost, otpor itd. Po-to su zabeleili sve ampere, volte nanofarade, milihenrije, herce i ome, doli su do zakljuka o tome kako se mogu razlikovati obini ljudi od onih koji su roeni iscelitelji. Ali, i to nije sve. Uspeli su da utvrde razliku izmeu bolesnih i zdravih pojedinaca, izmeu dobrih davalaca i dobrih pri-malaca i jo mnogo toga. Oni su to prvi upotrebili termin jgioplazma. To je ista ona energija kao i i, i, prana, bio-energija ili ivotinjski magnetizam, meutim to je u ovom veku prvi nauni naziv za tu energiju.

Sredinom 1980-ih u Jugoslaviji je bilo jo jedno ime u usponu: Zdenko Domani, Hrvat sa jadranskog ostrva Ugljana. On kao da se pojavio niotkuda, i odjednom je postao osoba koja je dobila ogroman publicitet u jugoslo-venskoj tampi, zahvaljujui udesnim isceljenjima hiljada ljudi. Za vrlo kratko vreme Domani je stekao slavu. Njegovo rodno ostrvo odjednom su preplavili bolesni ljudi kojima moderna medicina nije mogla pomoi.

Senzacija koju je pobudio Domani dovela je do ozbilj-nog ispitivanja njegovih sposobnosti. U Zagrebu je januara 1985. obavljeno najvie jugoslovensko ispitivanje granica fjudskih isceliteljskih sposobnosti, u kome je uestvovalo, direktno ili indirektno, na stotine medicinskih strunjaka. Ono se bavilo pristupom nekom zdravstvenom problemu koji moderna medicina jo nije u stanju da rei. Kao kon-

30

kretan problem izdvojena je gangrena. Testovi su trajali gotovo pola godine, a rezultati su bili zapanjujui. Neki od mnogobrojnih pacijenata doslovno su odetali kui, iako im je u bolnici ve bio zakazan datum amputacije.

Evo i rei dr Josipa ieka, specijaliste interne medicine i epidemiologije: Mogu da kaem na osnovu sveg mog me-dicinskog znanja i iskustva da se moralo oekivati da paci-jent R. P. umre u roku od 48 asova. Meutim, on je iv i njegovo stanje se ak poboljaava! Ne, ovo je prosto neve-rovatno. Da mi je neko to ispriao, ja ne bih poverovao! Ili su me decenijama pogreno uili, ili je to to je Zdenko Domani postigao pravo udo."6

Ovim eksperimentom zapoeto je novo poglavlje u istorijatu isceljivanja u Jugoslaviji.

U to vreme i druge evropske zemlje pokazivale su veliko interesovanje za ovo umee. U Engleskoj i Italiji bioterapija se mogla izuavati ak na koledima. Jugoslavija im. se kas-nije pridruila, uvodei predavanja iz bioterapije na nekim beogradskim narodnim univerzitetima. Bioterapeutima je dozvoljen rad u nekim zdravstvenim ustanovama i bolni-cama, zajedno sa radiestezistima i drugim predstavnicima alternativne medicine.

SAD imaju sopstveni istorijat isceliteljske prakse. Ame-riki domoroci su negovali svoje tradicije duhovnog iscelji-vanja davno pre Kolumbovog dolaska u Ameriku. A ko nije uo za Edgara Kejsa (Edgar Cayce), mistika i vidovnjaka, koji je stekao svetsku slavu? Rodio se na jednoj maloj farmi u Kentakiju, i od njega se oekivalo da e iveti normalnim ivotom", sluei drugim ljudima. Sve se to izmeniio kada je, kao relativno mlad ovek, neoekivano otkrio svoju neobinu psihiku sposobnost da ,,u snu" dijagnostikuje bo-lesti i na osnovu toga prepisuje odgovarajue terapije. Za-hvaljujui rezultatima koje je postigao leei svoju porodicu

Iz knjige Bioenergijom dozdravlja Draka Aimovia.'

31

i na hiljade drugih ljudi, on je postao fenomen. Jo ga i danas pominju i dive mu se. Postoji i nekoliko knjiga o nje-govom ivotu, isceliteljskom radu i lekovima.

Poetkom 1970-ih Dolores Kriger (Dolores Krieger) i spora Kunc (Dora Kunz) uinile su prvi znaajan napor da 'isceliteljsko umee uine dostupnim irem krugu ljudi. One su razvile sistem koji su nazvale terapijski dodir" (Thera-peutic Touch - TT), koji je postao tako popularan da je naao put do studenata u vie od sedamdeset zemalja, prvenstveno na koledima, univerzitetima i srednjim medi-cinskim kolama. I o tom metodu napisano je vie knjiga.

Danas postoji vie isceliteljskih metoda, koji se prime-njuju i predaju irom sveta i na taj nain pruaju pomo hiljadama ljudi.

32

SUSRET SA NEVEROVATNIM

Ima vie od deset godina kada sam prvi put uo za bio-terapiju, i to zahvaljujui nekim senzacionalistikim repor-taama na televiziji i u tampi. U to vreme nije se pominjala bioterapija, ve se govorilo o isceljivanju psihikom sna-gom" ili prosto kao o isceljivanju. Iako su takvi napori bili objavljeni u ozbiljnim listovima i napisani ozbiljnim stilom, moje prvo reagovanje bilo je isto kao i reagovanje svih dru-gih Ijudi u mojoj zemlji: E, ba svata! Hoe da me ubede da se ovaj ili onaj izleio od smrtonosne bolesti tako to je neko oko njega mahao rukama!

U to vreme bio sam ve uo za akupunkturu i znao sam nekoliko akupunkturnih taaka koje se pritiskuju, a poto sam ve godinama prouavao borilake vetine, stekao sam uvid u mo i energije, ali ovo je bilo malo suvie. U to vre-me bio sam uenik jedne srednje elektrotehnike kole i prilino sam se trudio nastojei da shvatim kako se elektro-ni meusobno sudaraju da bi odaslali elektricitet kroz icu. Ali sad je u pitanju bilo ljudsko telo!

Tada je bilo ve toliko pria o udesnim isceljenjima" u novinskim napisima, a prenosile su se i od usta do usta, da vie niko nije mogao da ih ignorie. Cudesno sam izleen". ,,Ja sam opet prohodala", Nekoliko pokreta oko glave, i migrena iezava" - to su samo neki od novinskih naslova, koji nisu mogli ostati nezapaeni.

Bio sam veoma otvorenog duha, zahvaljujui mom ocu hemiaru i majci, nastavniku likovnog obrazovanja. Ve

33

sam bio proitao knjige o starim civilizacijama i piramidama o ruevinama zdanja iz civilizacije Maja, o aerodromima u Andima, o neidentifikovanim leteim objektima i drugim misterijama, pre nego to sam se prvi put upoznao sa delima Tolstoja i ekspira; stoga za mene ne bi trebalo da pred-stavlja problem da otvorim svoj duh za takve stvari kao to je isceljivanje pomou energije. Ali ja nisam raspolagao nikakvom literaturom o tome.

Prvo istinsko iskustvo sa bioenergijom imao sam godinu dana kasnije, kada je jedan stari prijatelj mog oca doao kod nas u posetu preko vikenda. Znao sam ga odranije; bio je urednik jedne ugledne izdavake kue biblioteke ,,sve o svemu" u Beogradu, pored toga farmer sa posebnim intere-sovanjem za prirodne metode leenja i prouavanje biljaka, a inae sjajan ovek. Za mene je on prosto bio ika Laci. Njegova poseta je zauvek izmenila moj ivot.

Prvog dana nisam imao mnogo vremena da razgovaram sa njim, zbog toga to sam morao da radim jedan teak crte za kurs arhitekture na fakultetu. Bio sam upravo zapoeo studije na Fakultetu zatite na radu, pa sam bio preoptere-en obavezama. Upravo sam zavravao crte i bio potpuno iscrpljen, kada sam iz dnevne sobe uo glasan smeh mog oca. ika Laci je veliki aljivdija, pa sam zato mislio da on zabavlja moje roditelje pria-njem smenih anegdota. ,,E, pa to ne smem da propustim", pomislio sam i pridruio im se. Ali oni nisu priali viceve. Smeh mog oca bio je sar-kastian.

ika Laci je u stvari demonstrirao snagu svoje podsveti, koristei malo klatno, a moj otac u takve stvari nije vero-vao, pa se tome smejao. Klatno je glavni instrument radi-estezjsla, oni ga koriste da bi izvukli na povrinu podsvest ili esto ulo", objanjavao je Laci. Ako ga stavi u desnu ruku i vrsto se koncentrie na re DA, ono e poeti da se okree u jednom smeru, a ako se koncentrie na NE, okretae se u suprotnom smeru".

34

Pa dobro, mogu malo da se zabavim time", pomislio sam i posegnuo za klatnom. Moj otac se odjednom uoz-biljio. Klatno se okretalo u mojoj ruci kao ludo! Istovre-meno mi se zavrtelo u glavi! Ne moram ni da kaem da niko od nas nije ni re progovorio, ali to nije bilo sve.

Za sledeu demonstraciju nije bio potreban nikakav instrument. On se odnosio na ENERGIJU! ika Laci je koristio to to je on nazivao bioenergijom i vanulnom per-cepcijom (ESP - Ekstrasenzoralna percepcija) da bi otkrio mesta na naim telima gde je postojao neki problem da bi to sredio". Obilazio je oko svakog od nas na neki smean, pantomimian ali blag nain, izvodei pokrete kao da gladi vazduh, i to na udaljenosti od desetak centimetara od sva-koga od nas. Bilo je to ba udno iskustvo. Mogli smo istin-ski neto da osetimo. Osetili smo toplinu, peckanje, pritisak, i sve je to za nas bilo veliko iznenaenje. Oh! To je, dakle, to!

Posle ove demonstracije ika Laci mi je objasnio da bih ja mogao da radim isto; dodao je kako on osea da sam ja za to od prirode nadaren. Nema mnogo Ijudi koji postiu da se klatno tako jako zavrti. Ovo dete ima neku posebnu sposobnost!" Te su rei bile dovoljne. Sad sam i ja bio ubeen da sam u stanju da neto posebno postignem.

Proveli smo ostatak veeri razgovarajui o bioenergiji, pri emu smo upijali svaku re koju je ika Laci izgovoria

Meutim, sledea no bila je jedna od najgorih u mom ivotu. Nisam uopte mogao da spavam! Imao sam gadnu glavobolju, u glavi mi se sve vrtelo, a u elucu sam oseao muku. Proveo sam no prevrui se u krevetu, i kad god bi neki komijski pas zalajao, morao sam da psujem. Sledeeg jutra moja majka se alila da se i ona isto tako loe oseala. Znali smo odmah da smo tako loe spavali zbog tretmana koji smo primili prethodne veeri. Ali tek vie godina kas-nije shvatio sam u emu je bila greka. Laci je bio tek poet-nik u poznavanju bioterapije, i umesto da je samo doveo u

35

ravnoteu naa energetska polja, on nam je dao energiju, i to mnogo vie nego to je naim telima bilo potrebno. To je izazvalo sve te bolove i nelagodnosti koje smo imali tokom noi. Moj otac se dobro oseao zbog toga to je on primio samo tretman za noge.

No i pored toga, ika Laci e mi ostati u seanju kao ovek koji mi je otvorio oi i poveo na put znanja. Nekoliko nedelja posle njegovog odlaska stigle su mi tri knjige o isceljivanju prirodnim putem, u izdanju njegove izdavake kue. To za poetak nije bilo loe, ali ja sam oseao snanu potrebu za daljom literaturom. I na to nisam morao dugo da ekam. Samo mesec dana kasnije, za vreme jedne pauze za ruak na fakultetu, odluio sam da razgledam, sve ime raspolae oblinja knjiara.

Tu sam i naao prvu ozbiljnu knjigu iz oblasti bioener- / gije: Bioenergija - svet bez bolesti od Branislava i Ljubie v Stojanovia. Naao sam sjajnu knjigu! Ona je imala odgo-vore na sva pitanja koja su me u tom trenutku opsedala.

r

Ali poto sam prouio tu knjigu, moja e za daljim in-' formacijama samo se poveala. Postao sam redovan kupac u svim knjiarama u gradu. Nije bilo lako nai knjige o bio-terapiji, pa sam stoga poeo da itam sve to je bilo do-stupno o ljudskim energetskim poljima. Stara kineska i tradicionalna indijska medicina za mene vie nisu bile mi-sterija. Cak sam otputovao u inostranstvo u Maarsku da i tamo potraim knjige koje su me interesovale. Maarski za mene, naime, nije bio strani, ve moj maternji jezik.

Tako sam izvesno vreme tragao za literaturom. U me-uvremenu, uvebao sam svoje novo umee na svakoj osobi koja je to elela. Svi lanovi moje porodice i prijatelji Postali su zamorii za moje eksperimente. Oni su me naj-Pre zaikavali, imitiraju,i kad god bismo se sreli, pokrete kje sam izvodio prilikom bioterapije, ali poto su kod

nekolicine njih prestale glavobolje od kojih su ranije patili, svi su prihvatili ovaj moj udni hobi". Zaista, to je jo dugo vremena za mene bio samo hobi...

36

A onda sam jednog dana video dokumentarni film o Zdenku Domaniu, superzvezdi meu svim isceliteljima, sa jadi-anskog ostrva Ugljana, koji je tamo stvarao prava uda, zajedno sa svojim malim timom iscelitelja. Bio sam za njega uo jo ranije, ali sada sam ga prvi put video kako radi. Jedva sam mogao da poverujem svojim oima.

On je savijao, gurao i pokretao svoje pacijente, a da ih uopte nije dodirivao. I to nije bilo sve. Sve njegove seanse bile su javne, odravao ih je pred stotinama ljudi. Katkad bi istovremeno tretirao nekoliko pacijenata. Ali mene je naj-vie zapanjilo to kako ih je pokretao... Kako je mogao da isceljuje takvu gomilu? Njegovo rodno ostrvo bilo je svako-dnevno prepuno posetilaca, kojih je dolazilo na hiljade! Bilo je to neto slino hodoau u oblinje Meugorje, gde su vernici ekali pojavu device Marije. Ovo malo ostrvo po-stalo je meunarodna atrakcija. Postalo je centar zdrav-stvenog turizma.

Bio sam toliko impresioniran tim ovekom da sam od-luio da se profesionalno posvetim bioterapiji. Pokuavao sam na sve mogue naine da s njim doem u kontakt, ali bezuspeno. Poslednje to sam uo o njemu bilo je da se preselio i da obavlja svoju praksu u nekom drugom mestu, ali niko nije mogao da mi kae gde je to.

Nekoliko nedelja posle gledanja dokumentarnog filma o Domaniu moja majka je poela da se ali na bolove u leima. Ja sam tada mislio da je najbolji nain da je oslo-bodim tih bolova taj da iz nje izvuem lou energiju", pa sam je stoga tretirao pokretima izvlaenja". I tada se do-godilo ono nezamislivo. Ona je poela da se savija unazad! Najpre sam mislio da se ona samo ali, ali kad sam je pogle-dao u lice, znao sam da sam je ja otkaio". Bio sam zapa-njen. Oseao sam u sebi neku snagu, koja samo to nije eksplodirala.

Sledeih nekoliko dana ja sam po itav dan samo po-kuavao da pokreem Ijude u mojoj okolini ne dodirujui

I 37 ffi. Na kraju, niko me vie nije zadirkivao; nisam uspevao da jia svakoga delujem, ali bilo je dovoljno to je moj ekspe-liment uspeo sa nekolicinom kao dokaz da ja to radim tozbiljno. i Jednog petka po podne moj najbolji prijatelj iz komi-luka svratio je kod nas da bi nam doneo jedne beogradske novine od pre nedelju dana. On mi je, sav uzbuen, poka-#ao lanak o jednom profesoru na Beogradskom univer-fcitetu koji je merio bioenergetska polja. Napis se zavravao |>odatkom o datumu i mestu obavljanja njegovog sledeeg 4nerenja. To je bilo zakazano za subotu po podne u Beo-4gradu. Za mene je to bilo toliko vano da sam odustao od %vih svojih planova za vikend i sledeeg jutra seo sam na voz za Beograd.

Stigao sam tano na vreme. Profesor Slobodan Buci bio je upravo zapoeo svoje izlaganje. On je ukratko objasnio neke injenice o bioenergiji i rekao kako e izmeriti naa bioenergetska polja. Tu nije bilo nikakvih superinstrumena-ta ili laserskih zrakova. Bilo nam je samo reeno da stavimo ruke na nekakve bakarne ploe, nazvane bioakumulato-rima, i da ih tako drimo dok uobiajeni instrumenti mere voltau, intenzitet struje, impedanciju, kapacitet, induktiv-nost, otpor, frekvenciju, temperaturu i jo neke vrednosti. Uporeivanjem tih podataka sa ranijim merenjima koje je obavio na hiljadama ljudi, profesor Buci je mogao da ut-vrdi ko je obdaren sposobnou da uzdigne svoj bioener-getski nivo na veu visinu.

Ja sam bio poslednji kome su bili saopteni rezultati, i moje uzbuenje je poraslo kada mi se profesor posebno obratio sledeim reima:"Vi ste, prijatelju, ovek koji se, Prema mojim statistikama, r2dy^_meu.deset^ij^da.J4udi;. da sam na vaem mestu, pomiljao bih na to da promenim svoju profesionalnu karijeru. Trebalo bi da postanete bio-tefapeutrr Moete zamisliti moj izraz lica u tom trenutku!

, Jer to je bilo upravo ono to sam eleo da ujem. Od-

38

govorio sam da me to raduje, ali da je jedina linost od koje bih eleo da uim Zdenkojlomanid, a da nemam pojma gde bih mogao da ga naem. 0, pa to nije problem, on mi je vrlo dobar prijatelj, i mesto gde on sada radi nalazi se na pola sata odavde", odgovorio je profesor Buci. Bio sam izvan sebe od uzbuenja. Posle kratke pauze seli smo u kola i odvezli se u oblinje Panevo, da bismo se sreli sa Zden-kom, koji je premestio svoju praksu u jedan tamonji veliki hotel, kako bi izbegao da ga masa sveta eka u redovima na ulici.

Kada smo stigli, bila je u toku jedna njegova seansa. Bilo je neverovatno videti kako mnotvo ljudi strpljivo eka da na svakoga doe red. Ne bih mogao ak ni da nabrojim koliko je tu bilo razliitih zdravstvenih problema. Video sam neke od tih ljudi u invalidskim kolicima, neke koji su se drali za leda, neke koji su drali u naruju svoju bebu i pojedini koji su doveli babu ili dedu. Sve su to bili ljudi kojima moderna medicina nije mogla da pomogne. Kasnije sam utvrdio da nije postojao nikakav utvreni honorar za ove tretmane, ve da bi krajem nedelje svako platio koliko je mogao da odvoji. Seanse su odravane pet dana nedeljno, priblino est do osam asova dnevno, sa dva sata pauze za ruak. Svake nedelje formirala bi se nova grupa od oko 150 pacijenata!

Zdenko je dobro vladao ovom situacijom. Sa njim su ra-' dili tri studenta i jedna sekretarica, koja je primala i zapi-sivala u dnevnik svakog novog pacijenta. Ali najvei deo posla padao je na njegova plea. On se odnosio veoma oz-biljno prema svakom primljenom pacijentu. Sve se odvijalo u tiini, koju je on prekidao samo s vremena na vreme da bi dobacio poneku aljivu re zapanjenim osobama koje je upravo bio pomerio ili savio. Ljudi koji su sedeli u velikoj krunoj prostoriji nisu mogli da skinu oi sa njega. Bila je to ujedno grupna terapija. Svako je morao da razdvoji stopala i ake, okreui dlanove navie da bi tako primio potrebnu

39

bioterapiju, koja je potom ispunila prostoriju. Neki od pri-sutnih, koji su imali glavobolju, oslobodili su se toga ve samim tim to su sedeli u tom poloaju! Osim toga, svi su bili veoma oputeni (osim prvog dana) uivajui u umiruju-oj muzici i lakoj konverzaciji. Ja sam tamo ostao da sedim #o kraja tih seansi, kao opinjen tim ovekom. j Poto se soba ispraznila, profesor Buci me je predstavio Zdenku. Ovo je, dakle, novi veliki iscelitelj", rekao je Cdenko stiui mi obe ruke, koje su podrhtavale. Tako je ipoeo na razgovor, koji se nastavio narednih dana. A ja sam tokom te jedne nedelje vie nauio nego tokom neko-fllko meseci ranijeg izuavanja te materije. Nauio sam tu ifcako da za svega nekoliko minuta uspostavim ravnoteu u .fcnergetskom polju, kako da vrlo brzo dam ili izvuem veli-ke koliine energije, kako da priem razliitim zdravstve-jiim problemima, pa ak i kako da vrlo lako pomeram ljude. Ali vie od svega nauio sam se samopouzdanju.

Vrativi se kui, nastavio sam studije na univerzitetu, tek koliko da i tu obavezu ispunim. Bio sam inae ve blizu zavretka, a to je bio i dobar nain da zadovoljim svoje roditelje i da samom sebi dokaem da sam za to sposoban. Naravno, sada sam svgkjtpnt pre poetka uenj^^meditirao^) to mi je pomoglo da bre savladam gradivo. Sada sam uspevao da za dva sata nauim ono za ta je drugim stu-dentima bio potreban itav dan.

U meuvremenu, ja sam sve intenzivnije izuavao biote-rapiju.Bio sam ve proitao sve knjige iz oblasti bioterapije objavljene u Jugoslaviji i Maarskoj, kao i knjige o srodnim oblastima. itavo slobodno vreme koje sam imao provodio sam pokazujui svoje umee na prijateljima, roacima i sva-kome kome je moja pomo bila potrebna. Ve uskoro moj dnevnik sa prikazom ovih sluajeva bio je popunjen, a iz da-na u dan sticao sam i nova iskustva, to mi je omoguavalo da uporeujem sline sluajeve.

Posle izvesnog vremena postao sam vrlo popularan u svom gradu, ne samo zato to su moji tretmani bili bes-

40

platni, ve i zato to sam svojim radom postizao dobre rezultate. Mnogim sam ljudima pomogao da se oslobode migrene, astme, dijabetesa itd., to mi je davalo vie po-uzdanja da se pripremim za predstojei ispit. Pripremao sam se za certifikat iz bioterapije, a taj ispit trebalo je da pola-em u Panevu iste nedelje kada sam imao da odbranim svoj diplomski rad na fakultetu. Nikad u ivotu nisam tako malo spavao kao u tom periodu.

Do dana mog ispita bio sam ve ovladao svim aspektima bioenergije i bioterapije. Imao sam za sobom toliki broj seansi da sam oseao da ne mogu da omanem.

Ispit je trajao gotovo nedelju dana, i sve je proteklo sasvim glatko. Na prethodnom testu sam dokazao da imam dara, a sad sam morao da dokaem da taj svoj dar umem da koristim na pravilan nain. Poetkom nedelje Domani mi je poverio desetoro pacijenata, kojima je trebalo da dajem tretman tokom pet dana. Sve ega danas mogu da se setim jeste da je meu ovima bio jedan oboleo od astme, jedan sa tekom glavoboljom, jedan koji je imao problema sa grlom i jedan sa bolovima u leima. Tretman koji sam im dao bio je veoma uspean. Kod etvoro ovih pacijenata simptomi su iezli. Kod preostalih estoro stanje se pobolj-alo, oni su se posle mog tretmana oseali mnogo bolje. To je bila najsrenija nedelja u mom ivotu! (Dva dana kasnije odbranio sam i svoj diplomski rad na fakultetu sa najviom ocenom.)

Vrativi se kui, uzeo sam sebi dug zaslueni odmor, a potom sam poeo da radim kao bioterapeut. Bio je to vie nego uspeh! Tokom prvog meseca imao sam oko trideset pacijenata, a dva meseca kasnije dolazilo mi je svakodnevno toliko ljudi! U Jugoslaviji se informacije najbolje ire pre-priavanjem, a moj rad je za ovo bio dobar povod. Za kratko vreme stekao sam veliki renome u svom kraju, ak do udaljenosti od oko 80 km. Imao sam veoma raznovrsne pacijente, ljude iz svih slojeva drutva. Tretirao sam mnoge

41

pripadnike medicinske profesije, meu kojima su bili i neki uveni psihijatri, lekari i stomatolozi. To samo pokazuje ko-liko je bioterapija prihvaena u Evropi.

Moja karijera bioterapeuta u Jugoslaviji zavrila se kada sam doao na odmor u SAD. Tek to sam bio stigao 1991. godine, dolo je do raspada SFRJ. Na insistiranje mojih pri-jatelja i roaka tako sam odluio da u ovoj zemlji zaponem ov ivot.

Potom sam stekao certifikat kole za masau u Veneciji (ajzdravao sam se raznosei pie i radei kao kuvar u jed-fiom japanskom restoranu), pa sam od tog vremena mogao

43

KAKO DA OSETITE I VIDITE AURU

Verujete li da ste u stanju da osetite, pa ak i vidite auru? Nije to nita udno, jer vi to moete. Devedeset posto ljudi sposobno je da opaa bioenergiju ve posle prvog pokuaja! To zaista nije nemogue! Nisu nam potrebni nikakvi po-sebni instrumenti, niti neke izuzetne psihike sposobnosti. To je samo stvar prakse i malo koncentracije.

Pre nego to zaponete vebe koje slede, zauzmite udo-ban poloaj, bilo da sedite, stojite ili leite. Bitno je da bu-dete oputeni. Udahnite nekoliko puta duboko i oslobodite svoje misli. Nauiete kako da . . .

OSETITE SVOJU AURU

1. Podignite ake tako da se nalaze u udobnom poloaju ispred vaih grudi. Neka vam laktovi labavo vise, a ramena budu oputena. Drite ake razmaknute na meusobnoj udaljenosti od 30 cm i olabavite prste. Zamislite sada da meu rukama drite veoma laku loptu. Zatvorite oi i gle-dajte svoju zamiljenu loptu. Osetite kako je glatka! Posle desetak sekundi ponite njom da se igrate. Stisnite je sma-njujui rastojanje meu rukama na oko 25 cm, pa opet malo razmaknite ruke za desetak centimetara. Ponovite to neko-liko puta, pomerajui ake veoma malim i brzim pokretima.

44

Oseate li otpor? Zar to nije neto slino kao da se igrate magnetima, kada iste polove stavljate jedan nasuprot dru-gome?

Ovo ste osetili ne zato to imate dobro razvijenu matu, ve zato to ste opaali da ste doli do ruba jednog od slo-jeva vae aure.

2. Ponovite isto, ali sada vie pribliite ruke, tako da bu-du razdvojene samo za 2,5 cm. To je veoma interesantan oseaj ako to inite postepeno, pomerajui ruke svaki put za ne vie od 2,5 cm i vraajui ih malo posle svakog pokreta. Oseate li da otpor raste to vam se ruke vie pribliavaju? Hajde sada da okrenemo magnet". Pomerajmo ruke u obr-nutom smeru. Oseate ii kako vam se ruke sada povlae ka centru? E, pa estitam! Vi, dakle, oseate svoju auru! Ose-ate moda ak toplotu ili peckanje u rukama dok to ve-bate.

45

Ali ne dajte se obeshrabriti ni ako nita od toga ne ose-ate! Vama je samo potrebno malo vie koncentracije i prakse.

12"

Ukoliko nita ne pomae, pokuajte sledee. Palcem je-dne ruke blago pritisnite sredinu dlana druge ruke i poku-ajte da ponovo izvedete opisanu vebu. Ovo je dokazan nain za bolje opaanje aure tokorfi navikavanja ruku na tu rutinu.

3. Pokuajte sad da izvodite krune pokrete na rastoja-njima koja se kreu od 2,5 cm do 30 cm. Moi ete da ose-tite kako energija kovitla oko sredita vaih dlanova. Mo-ete i da pojaate taj oseaj pritiskujui sredinu svojih dla-nova pre poetka ove vebe.

46

4. Podimo i za korak dalje. Sad ete koristiti samo jednu ruku i kaiprst druge. Ponite time to ete registrovati ve poznati oseaj na sredini dlana, drei vrh kaiprsta na uda-ljenosti od oko 2,5 cm. Moda ete opet osetiti malo top-lote, peckanje ili pritiak. Opisujte sad kaiprstom male krugove oko te take. Ako i dalje imate isti oseaj, povea-vajte postepeno udaljenost, produujui istovrerheno pre-nik krugova. Vidite kako daleko u tome moete da idete ne gubei kontakt.

47

5. Upotrebite sad samo dva kaiprsta za istu vebu. Po-red toga, moi ete kruiti jednim kaiprstom oko drugog na stalnoj udaljenosti od 2,5 cm.

6. Ova veba je veoma vana za vae dalje napredovanje. Podiite jednu ruku polako podlakticom druge ruke na uda-jjenosti od oko 5 cm od dlana. Uradite to najpre osetljivi-Jpm unutranjom stranom podlaktice. Pomerajte aku neko-liko puta gore-dole. Obratite panju na svaku malu prome-nu u oseanju temperature ili pritiska. Pokaite take na kojima to oseate. Ponovite isto spoljanjom stranom pod-laktice.

48

Upamtite, ako ste ikad imali neke povrede, mesta povre-de e i dalje biti registrovana u vaem energetskom polju, i uvek ete moi da ih osetite.

Bilo bi veoma interesantno i pouno kad biste sve opi-sane vebe radili sa nekim partnerom. Razmenjujte s njim utiske i izvodite pokrete zajedno. Ako registrujete oseaj u rukama, moi ete i da preete na istraivanje itave aure vaeg partnera. Pokuajte da naete one delove tela u koji-ma je energija u neravnotei tako to ete u vaim rukama osetiti razne vrednosti - barijere razliite od normalnih. To mogu da budu toplota, hladnoa, pritisak, peckanje, vibra-cije ili togod drugo, zavisno od individualnog sluaja. Ne pokuavajte da manipuliete energetskim poljem. To bi mo-glo da donese vie tete nego koristi.

Sada ste ve spremni da preete na sledei korak. Na-uiete da...

49

V I D I T E S V O J U A U R U

Naite neki deo golog zida ili tavanice, koji nije suvie osvetljen niti suvie u tami. Ne gledajte direktno ni u koji izvor svetlosti i da biste postigli najbolje rezultate, ne po-kuavajte da ove vebe izvedete pod sunevom svetlou. Ako ste uradili sve ranije vebe, moete da preete na ove koje slede.

7. Drite ake u visini oiju, sa dlanovima okrenutim pre-ma sebi i s ispruenim prstima. Rastojanje meu vrhovima prstiju trebalo bi da bude 2,5 - 5 cm. Sada dolazi onaj teak deo. Gledajte direktno u prostor izmeu vrhova prstiju. Ne dozvolite da vam panja skrene na drugu stranu i zato ne-mojte piljiti u svoje prste. Zadravajte pogled samo na pro-storu izmeu vrhova prstiju! Posmatrajte ga paljivo. Da li neto vidite izmeu vrhova prstiju jedne ruke i onih drugih naspram njih? To izgleda malo zamagljeno, zar ne? Moete ga opisati kao mutno, zamagljeno, zadimljeno, zamrljano ili slino, ali je najvanije da neto slino tome vidite. To neto" svuda okruuje vae prste, a i itavo vae telo. To to vidite je prvi sloj vae aure!

Ako je budete paljivo posmatrali, videete snopove svetlosti u obliku malog levka koji zrai iz vrhova vaih Prstiju.

8. Stavite sad kaiprst jedne ruke naspram dlana druge. ^ Sporo pomerajte kaiprst gore-dole du prstiju druge ruke

50

zadravajui isto rastojanje. Vidite li kako se mutni svet-losni snop iz kaiprsta povezuje sa vrhovima svih prstiju druge ruke dok pored njih prolazi? On se ak istovremeno spaja sa vrhovima dva prsta kada se nae izmeu njih, i ta-ko stvara trougao, koji iezava uporedo s udaljavanjem.

Eksperimentiite da biste videli kako daleko moete dve ruke meusobno da udaljite do iezavanja svetlosnih sno-pova i da li moete neto da vidite kada stavite dva dlana jedan nasuprot drugome.

51

Uradite istu vebu sa jednim partnerom i razmenjajte s iijim iskustva.

9. Za sledeu vebu recite vaem partneru da stane le-ima okrenut jednom golom zidu i posmatrajte auru oko njegovog tela, poinjui sa temenom. Ne posmatrajte di-rektno njegovo telo, ve se koncentriite na oblast oko

njega. Trebalo bi da sad vidite istu mutnu sliku koju ste vide-li oko svojih prstiju. Posle iz-vesne prakse trebalo bi da vi-dite levak" od energije koji zrai iz temena vaeg part-nera.

10. Da biste izveli jo jedan interesantan eksperiment, recite vaem partneru (partnerki) da stane leima okrenut (a) zidu i posmatrajte tokom jednog minuta njegovu (njenu) auru.

52

Onda mu recite neka se pomeri izvan vaeg vidnog polja, dok vi i dalje posmatrate isto mesto. Tada ete jo nekoliko sekundi videti auru ak i kada niko tamo ne stoji. To po-kazuje kako vae energetsko polje ostavlja svoj otisak i na mestu sa koga ste se sklonili.

Ako elite da se ozbiljno bavite prouavanjem aure, ponite da posmatrate i energetska polja drugih Ijudi. Obra-tite panju na promene u auri koje prate promene u raspo-loenju ili u stanju zdravlja. Kad budete na nekom koncer-tu, ne zaboravite aure pevaa. Biete iznenaeni kad budete zapazili kako se one ire i postaju svetlije za vreme pred-stave.

Moete da se koncentriete i na druge aure, ne samo Ijudske. Posmatrajte aure vaih kunih ljubimaca, vaih bi-ljaka, drv.ea oko kue itd.

Ako neki list raseete napola, moi ete jo neko vreme da vidite tzv. fantomsku sliku", a to je potpuna aura lista, iako njegova polovina nedostaje. Posle nekoliko minuta slika e se izmeniti; zadrae se samo tanak snop energije na mestu odseenog dela lista.

Ima i mnogo drugih eksperimenata koje moete da oba-vite, dovoljno je da upotrebite svoju uobrazilju. Mada nije toliko vano da vidite auru, prua vam se bezbroj prilika da je istraujete. Prihvatite ovaj izazov i uivajte!

53

IVI ORGANIZAM I BIOENERGIJA - Zato se razbolevamo -

Bioenergija je sastavni deo svakog ivog bia. Bez nje nema ivota. Svaki atom je iv organizam, ima svoje ener-

y getsko polje, prema tome svaki molekul, elija, tkivo, organ j organizam imaju sloeno energetsko polje, sastavljeno od energetskih polja tih atoma. Naa tela su ogromni tereni elektromagnetnog naboja, koji se stalno menja. Naa elek-tromagnetna polja, zahvaljujui svojoj pokretljivosti, po-meraju se gore-dole, desno-Ievo u svim pravcima, kao neko radoznalo dete, koje stalno pokuava da bude deo svega to se oko njega nalazi. Ova neprekidna fluktuacija predstavlja univerzalan zakon i obuhvata sve, ivo i mrtvo.

Kao to znamo, poto smo upoznali kineski simbol jina i janga, sve to postoji u kosmosu trebalo bi da bude u ravnotei. Mi zavisimo od nae aure, ali i naa aura zavisi od nas. Mi posedujemo kartu za put ka naem zdravlju. Ako dozvolimo da nae energetsko polje izmakne naoj kontroli, velike promene koje nastaju u njemu mogu dovesti do bolesti.

Dakle, kao to vidimo, naa aura trebalo bi uvek da bude u ravnotei. Prvi sloj je uvek udaljen od povrine nae koe v> svega nekoliko milimetara do najvie 2,5 cm, dok poslednji sloj ima savren oblik jajeta, a udaljen je od naeg tela ko- ! hko rukom moemo dosegnuti. Naravno, to rastojanje me- i nja se praktino u svakom trenutku naeg ivota, kao to se 1 SVe

drugo menja. Meutim, sve dok te promene nisu zna-

54

ajne nemamo zbog ega da brinemo, tavie, mi ih i ne oseamo. Problem poinje kada odstupanja u energetskom polju postaju velika, jer ona mogu dovesti do bitnih pro-mena u stanju naeg zdravlja.

Meutim, ta je to to dovodi do promena u energiji? Zbog ega neki ljudi nisu bolesni, dok drugi uopte ne mogu da ive bez lekova? Postoji li za to neki fiziki uzrok ili je uzrok tome iskljuivo na psihikom planu? Ima li na-ina da ove promene stavimo pod kontrolu?

Mnoga od tih pitanja su to-liko sloena da moda nikad na njih neemo dobiti odgo-vor, mada u teoriji i na papiru imamo za veinu njih obja-njenja. Neki od podataka o ljudskom energetskom polju ve su dostupni putem mere-nja poznatih fiziko-elektro-magnetnih odlika tela, ali i putem kontroverzne Kirlija-nove fotografije. Ostali po-daci su zasad jo nedokuivi.

Da vidimo sada ta nam je ve dostupno. Kako utiu en-ergetske promene na na or-ganizam?

Postoje samo dve mogue anomalije koje su povezane s aurom: viak ijii manjafc ener-gije u polju, tb izaziva sup-rotne reakcije. Pre nego to razmotrimo probleme u vezi s tim, osvrnimo se jo jednom na izgled zdrave aure.

Zdrava aura

55

vZjdrayaa^ titi na isti v nain kao i imunoloki sistem, sa jedinom razlikom to je ona svuda prisutna, a ne samo u naem fizikom" telu. Svaki deo tita trebalo bi da bude uvek na istom rastojanju od povrine naeg tela ili, drugim reima, svaki sloj nae aure ima utvreno rastojanje od tela, koje ne bi trebalo da se menja. Poto nam je ve poznata debljina svakog sioja, rnoemo sada da razmotrimo sledee pitanje: kako promene u njima utiu na nae zdravlje?

NEDOVOLJNO BIOENERGIJE U AURI

Odgovor na to pitanje je jednostavan. Ako gubite bio-energiju, va tit" slabi, to znai da ste manje zatieni i da ste ranljivi na spoljne uticaje.

Od samog gubitka energije neete oboleti, ali od svoje v

nezatienosti verovatno hoete. Naime, nai ete se u situ-aciji kao da ste po ledenom danu izili napolje bez tople odee. to smo slabije odeveni, to emo pre ozepsti. Raz-lika je jedino u tome to manje bioenergije u energetskom polju ne mora uvek imati za posledicu fiziku slabost. Tak-vo stanje moe da dovede i do mentalnih i emocionalnih problema. Sve to zavisi od individualnog sluaja i od toga u kojem je delu aure taj manjak energije.

Ispitivanje aure vodi nekim prostim, ali veoma loginim zakljucima o tome u emu je u stvari problem. Neki iskusni bioterapeuti u stanju su da postave veoma tane dijagnoze prostim dodirivanjem delova aure u trajanju od nekoliko minuta.

Evo i primera: - Manje energije oko sredine grudnog koa (sredine lea

1 grudi) obino znai da postoji neki problem sa pluima.

Dalje lspitivanje moe da pokae da li je u pitanju prehlada,

grip, bronhitis, astma ili puaka plua.

56

- Manje energije oko oiju i zadnjeg dela glave govori, naravno, o problemu s oima.

- Manje energije oko ilave glave moe da ukazuje na mentalnu slabost ili zamor.

- Manje energije oko bilo kog drugog dela tela otkriva postojanje nekog problema u tom predelu.

Tretiranje predela tela sa nedovoljno energije uvek uk-ljuuje davanje bioenergije telu i popunjavanje praznina

sve do postizanja stopostotne ravnotee. Poto se energet-sko polje vrati na normalu, te-lo e biti sposobno za obav-Ijanje svojih prirodnih funk-cija. Telo e biti sposobno da samo sebe izlei! Uporedio bih to stanje sa situacijom kad pogurate nekom automobil da bi ovaj krenuo. Ako kupite nova kola, pa taj dogaaj pro-slavljate tri dana, moe vam se dogoditi da u uzbuenju za sve to vreme ostavite upaljena svetla u kolima; baterija e vam se, naravno isprazniti. Tada treba jednostvno neko-ga da zamolite da vam pogura kola, da bi se pokrenula. Po-sle toga, alternator u kolima e obaviti svoj posao: popu-nie bateriju i problem e biti otklonjen Ako u vaem orga-nizmu alternator" funkcioni-e, sve to je potrebno da ura-dite jeste da pogurate kola"

Neovoljno bioenergije u auri k a k o k a k o bl m o t o r pi"0-u vezi sa oboljenjem plua r ad io" .

f 57

S U V I E B I O E N E R G I J E U A U R I

Dugo vremena se verovalo da je jedini mogui uzrok Jf' bolesti nedovoljno energije u auri. Ali pokazalo se da to uopte nije tano. Svaki bol koji oseamo izazvan je vi- kom energije na mestu bola. Bez obzira da li je prouz-'. rokovan povredom ili nekim drugim fizikim uzrokom ili samom koncentracijom energije, usled neeg drugog, bol je

uvek tesno povezan sa prekomernom koliinom bioener-

Mi dobro znamo kako organizam reaguje u sluaju neke povrede. Senzorni neuroni prenose impulse u kimenu modinu i u mozak iz povreenog predela, to za posledicu ima bol, koji je u stvari upozorenje naem mozgu da povede brigu o tome delu tela. Mozak e odmah odgovoriti svojim signalom, upuenim kroz kimenu modinu i motorne neurone, to e izazvati refleksnu reakciju. To bi bio prosti refleksni luk". Ukoliko je povreda sloenija, nastaje stalni oseaj bola. Odbrambeni mehanizam organizma pokuae sve da bi otklonio" taj problem. Reagovae povienom temperaturom, edemom itd., zavisno od povrede. Istovre-meno, prenosie vie bioenergije u taj deo tela da bi ubrzao oporavak. To se dogaa svakoga puta, bez izuzetaka!

Ali ta ako je u pitanju glavobolja? Glavobolja se prosto pojavljuje, bez ikakve povrede. Odgovor na to pitanje je jednostavan: veina senzornih neurona nalazi se u povrin-skim tkivima. Meutim, mi ne oseamo svoje unutranje organe. Ako tu postoji neki problem, otkriemo ga samo po reagovanju organizma, a ne po tome to oseamo bol. Ta-kva je situacija i sa veinom glavobolja. Mi nemamo pojma 0 problemu koji se kod nas pojavio, sve dok nas glava ne

zaboli. Telo titi nau glavu odailjui dodatnu energiju da b l

na tit" bio vri. Svaka glavobolja moe da prestane i za nekoliko minuta prostim izvlaenjem suvine energije!

58

To je najlaka stvar. Ali veliku enigmu predstavlja uzrok glavobolje.

Tretiranje delova tela sa suvikom bioenergije uvek ukljuuje izvlaenje energije. Cim se aura vrati na nor-malu, bol iezava. Rezultat ipak zavisi od toga kakve je prirode uzrok bola. Katkad je jedan tretman dovoljan, dok su ponekad potrebne mnoge seanse tek da bi se ublaio bol.

I dalje ostaje pitanje: ta menja na bioenergetski bi-lans? Bez ikakve sumnje mogu da kaem: sve! Hrana koju jedemo, vazduh koji udiemo, vremenske prilike, ivotna sredina, povrede, vebanja, nae mis l i . . .

Viak bioenergije u auri, koji prati bol u donjem delu lea.

to god je deo naeg ivota, ujedno je i deo nase bio-energije. Neto od nabrojanog utie vie, a neto manie ali sve to ima uticaja na nas.

59

UTICAJ IVOTNE SREDINE Da li ste primetili kako se vae raspoloenje menja sa

promenom vremena? Kada je lep, sunan dan, uvek se ose-ate dobro i spremni ste za svaki posao, dok e hladan, oblaan, kiovit dan prosto iscrpljivati vau energiju". Zar vam ne prua vie zadovoljstva neki vedar proleni dan nego neko sumorno, sivo zimsko popodne? Nije li prijatnije boraviti negde u planini i udisati sve vazduh nego u nekom velikom gradu prepunom smoga? Svi se mi oseamo bolje i sigurnije u sopstvenoj kui, gde smo okrueni drveem i lepom okolinom, nego u nekom iznajmljenom stanu usred betonske dungle?

To su samo neki primeri koji pokazuju kako ivotna sredina utie na na obrazac ponaanja. U tome nema nieg novog, ali treba da znamo da se zajedno sa naim raspolo-enjem menja i naa energija i to brzo. Mi smo kao zatvo-reni u veliku kutiju od razliitih boja, mirisa i vazduha, i u velikoj smo meri pod uticajem tih inilaca.

Postoje i drugi, snaniji izvori negativnih uticaja koji de-luju na na energetski sistem. Oni se nazivaju negativnom energifom, a uglavnom potiu od tvorevina modernog dru-tva.

Kompjuteri, mikrotalasne penice, televizori itd., a i oni najjai - elektrini kablovi i transformatorske stanice - ve-

v

oma su snani izvori negativne energije. Ako dugo bora-vimo u njihovom polju, to moe postepeno da dovede do zabrinjavajueg slabljenja nae aure. Uraena je jedna stu-dija o Ijudima-koji ive u stambenim zgradama u kojima su transformatorske stanice smetene u prizemlju same zgrade. Pokazalo se da je kod stanara takvih zgrada procenat sra-mh napada, modanih udara i obolevanja od raka izrazito vei od proseka. Dok elektrini vodovi zrae negativnu energiju samo do udaljenosti od 20 do 30 metara, kod transformatorskih stanica ta udaljenost moe da bude 100 m Pa ak i 400 m!

oO

Meutim, elektricitet nije jedini izvor negativne energije. Postoje i mnogi drugi - podzemne vode, radioaktivno zra-enje, kosmiko zraenje itd.

U stvari, postoje tri osnovne grupe izvora negativne energije:

1. prirodni izvori 2. vetaki izvori 3. kosmiki izvori

U poglavlju 9 (Radiestezija) razmotriemo detaljnije sva-ku grupu negativne energije, kao i naine da se od nje zatitimo. Morate upamtiti sledee: niko nije imun na nega-tivnu energiju! Postoje samo razliiti naini reagovanja na nju.

Delovanje negativne energije pokazuje se posle boravka na njenom podruju tokom dugog perioda. Negativna ener-gija moe da deluje na nas na naem radnom mestu, u kancelariji, u naoj spavaoj sobi itd. Kako emo reagovati zavisi od nae osetljivosti. Ako smo osetljivi na nju, a ona je prisutna u naoj spavaoj sobi, spavaemo nemirno i bu-diemo se umorni. Ako nismo tako osetljivi, neke posledice e se pokazati tek posle vie godina. Ukoliko je izvor ne-gativne energije veoma snaan, kod nas e se najverovatnije pojaviti neki ozbiljan zdravstveni problem bez ikakvog primetnog uzroka. ' Radiestezija je jedini pristupaan metod za nalaenje mesta sa negativnom energijom, ali dok ne doete do tog poglavlja, bie vam dovoljno da znate da su bebe i ivotinje veoma osetljive na takva mesta.

Mnogi mladi roditelji imaju velike probleme sa uspav-ljivanjem svoje bebe. Kad bi samo znali kako se beba loe osea na mestu kojim vlada negativna energija! esto je samo premetanje bebe na neko drugo mesto dovoljno da joj obezbedi dobar san. Imao sam neke sluajeve porodica u kuama u kojima je kuhinja bila jedino mesto sa pozi-tivnom energijom. Roditelji su mi poverovali kad su videli

^P 61

da je njihova beba zaspala u dubok san na kuhinjskom radnomstolu!

ivotinje imaju neka ula koja su van domaaja ljudi. One oseaju promene vremena, prevaljuju duga rastojanja

'zahvaljujui svojim uroenim kompasima" i ak predo-seaju zemljotres. Isto takvo ulo omoguava im da osete 'flegativnu energiju. Neke ivotinje - kao to su pele, mravi i nama najblie make - ak daju prednost negativnoj ener-giji. Stoga, ako vaa maka uvek bira isto mesto da bi tamo

, dremala, budite uvereni da se tu nalazi negativna energija. Ako je to va krevet, trebalo bi malo da se zabrinete! S .druge strane, na najbolji prijatelj, pas, nikad nee leati na mestu sa negativnom energijom. Da li ste nekad sagradili

.pseu kuicu u koju va pas nije hteo da zakorai ni za sve koske ovoga sveta? E, pa sad znate zato.

U T I C A J P O V R E D A

Nije nikakva tajna kako nae telo reaguje na povrede. Posekotine, prelom kostiju, naboji na mestu udarca, opeko-tine - sve to boli. Fiziologija bola dobro je poznata moder-noj medicinskoj nauci, ali je u vezi s tim ostalo jo bezbroj pitanja bez odgovora. Zato katkad osetimo bolove u glavi, u leima, u vratu i sl., bez nekog primetnog uzroka? Zato ti bolovi mogu sami od sebe da ieznu ili pak ne prolaze ma ta mi pokuavali da bismo ih se oslobodili? to je vei broj

pitanja koja postavljamo, to dobijamo sloenije od-govore.

Neto je lake nai uzrok bola u leima ili u vratu, poto znamo da je loe dranje tela jedna od navika modernog coveka. Mi pokuavamo da prkosimo Zemljinoj tei od tre-nutka kada ustanemo pa do odlaska na spavanje. Meutim gotovo da nema te kole u svetu gde ake ozbiljno po-ucavaju kako pravilno da sede i hodaju. Moram ovde

62

takoe da pomenem nepravilno dranje tela koje moemo zapaziti skoro kod svakog kancelarijskog slubenika. Za-hvaljujui mekim seditima u naim kolima i foteljama u kui, na poloaj tela nije nita bolji ni izvan kole i radnog mesta. Tretmani hiropraktikom i masaom prilino pomau nekim ljudima koji imaju taj problem, ali ako sami ne na-uimo da drimo svoje telo pod uglom od devedeset stepeni u odnosu na tle, biemo stalno ranivi. Gravitacija uvek po-beuje!

Kako tu dejstvuje energija? Kao to sad ve znamo, ener-gija je tu da nas zatiti od praktino svega to bi poremetilo nau ravnoteu. Kad su nai miii u nespretnom poloaju, u kome su napregnuti, to je suprotno prirodnoj, postojeoj ravnotei, ne samo u centriranju naeg tela ve i u energet-skom polju. Da bi savladali loe dranje tela, nai miii se napinju na najosetljivijim mestima. Iz istog razloga, ener-getsko polje pokazuje tendenciju zgunjavanja na odgova-rajuim mestima, ime ovaj tit" postaje vri i bolje titi telo. Reakcije miia i energetskog polja javljaju se u isto vreme, to vodi zakljuku da izvlaenje suvine energije iz organizma moe da pomogne u otklanjanju napetosti mi-ia.

Sline reakcije nastaju i prilikom svih glavobolja. Bez ob-zira na to da li je uzrok glavobolje stres, zategnut vrat, te-koe u varenju ili togod drugo, jedan podatak je siguran: viak bioenergije nalazi se oko glave! To vai uvek, bez izuzetaka! Znajui to, ak i ako ne moemo da naemo uz-rok, moemo sa sigurnou da suzbijemo bol. Prostim izvla-enjem vika energije, moemo u roku od samo nekoliko

. minuta da ublaimo ili uklonimo bol; taj postupak, dakle, deluje bre od tableta za umirenje bolova. Tokom deset godina praktikovanja bioterapije imao sam samo jednu oso-bu koju sam morao da tretiram due od pet minuta da bi joj prestala glavobolja. A ako se primeni serija tretmana, biote-

v rapija je jedna od najuspenijih terapija protiv migrene!

W 63

Kod naglih povreda javlja se isti tip vika energije, koji nastaje istom brzinom kao i povreda. Na primer, ako neko sJomi ruku, kod njega e uslediti panina reakcija energet-skog polja, koje odmah odailje velike koliine bioenergije u oblast gde je ova potrebna radi zatite. U takvom sluaju tretman je komplikovaniji. Bilo bi lako suzbiti bol na isti Uain kao i kad je u pitanju glavobolja, ali to bi usporilo prirodni proces zaceljivanja. Poto priliv vika energije ima aftdatak isceljivanje povrede, mi ne treba da izvuemo sav taj viak, ve samo da taj priliv malo smanjimo. Time e bol biti neto ublaen, a ujedno e ostati dovoljno energije potrebne 2a isceljivanje. Isto vai i za opekotine, naboje i druge povrede. Jedini

izuzetak su posekotine. Njihovo zaceljivanje moemo fra-pantno ubrzati dodavanjem bioenergije, a bol ovde obino nije tako izraen i bitan. U mnogim takvim sluajevima

, krvarenje je bilo neverovatno brzo zaustavljeno tako to je bioterapeut samo rukom podupirao ranjeno mesto, a isto-vremeno se koncentrisao na davanje energije.

UTICAJ V E B A N J A

U zdravom telu - zdrav duh!" Ova izreka starih Grka vai i za energetska polja naeg tela. Redovno vebanje je "lagotvorno ne samo za miie ve i za odravanje zdravlja uopte. Opte je poznato kako razne vrste vebanja pomau raznim funkcijama tela. Vebe aerobika dobre su za kardio-vaskularni sistem, za plua itd.; dizanje tereta doprinosi stvaranju miine mase i poveanju miinog tonusa.

Za svakoga postoje prikladne vebe, koje e manje ili vise poboljati kruenje energije u telu. Pored redovnih reninga, postoje i vebe u kojima je naglasak na ravnotei

|energije preko podsticanja miia. Veina njih razraenaje

64

pre hiljada godina na Dalekom istoku. Takve su joga, i--gong i tai-i. Sve su to vebe sa veoma sporim pokretima, s naglaskom na disanju. Povezivanje dubokog disanja sa posebnim pokretima moe da dovede duh do meditativnog stanja, u kojem moe doi do svesnog podmlaivanja bioenergije.

O vebama koje podstiu energiju bie vie rei u po-glavlju 11.

U T I C A J M I S L I

Ovome to sam ve rekao o vebama elim da dodam i neto o teoriji koja glasi: ovek zdravog duha moe uvek da bude zdrav." To je zaista istina.

Posle britanske kolonizacije Indije svet je upoznao za-panjujui snagu duha majstora joge. Prilikom demonstri-ranja svog umea oni bi legli na daske sa pobodenim iglama ne pokazujui nikakve znake bola. Neki od njih ostajali bi nekoliko dana ukopani pod zemljom, bez vode, hrane, pa ak i vazduha, i sve su to preiveli! Oni su pokazali nevero-vatnu duhovnu kontrolu time to su regulisali nevoljne pokrete miia i uticali na autonomni nervni sistem. Sve su to postigli tako to su godinama trenirali meditaciju i time pokazali da su u stanju da u realnim situacijama svojim mislima vladaju telom.

Danas postoje mnogobrojne tehnike meditacije, koje su poznate i iroj javnosti. Kreativna vizualizacija, autohipno-za, kontrola uma" (poznata i kao Silva metod") Hosea Silve samo su neke od njih.

Meditacija, ako je pravilno izvodite, predstavlja najefi-kasniji nain da dovedete u ravnoteu sopstvena energet-ska polja. Ako redovno meditirate, to e spreiti da se u vaoj auri neto poremeti, a osim toga pomoi e vam da se bolje oseate, poto pozitivno utie na vae samopouzdanje i samosvest.

"^ f 65 U poglavlju 11 bie vie rei o meditaciji, dok e pog-

javlje 12 biti posveeno daljinskom isceljivanju putem meditacije. Ako i ne praktikujete meditaciju, nemojte zbog toga da irinete. Postoje i mnogi drugi naini da svojim mislima po-ftoljate svoj nivo bioenergije. Jedan od njih je pozitivno Ifliljenje. Ovo se ne svodi samo na optimizam. Pozitivno ililjenje znai nalaziti, videti i prihvatiti dobru stranu sve-ga u vaem ivotu. > Ako je sumoran, kiovit dan, pomislite na to da je to dobro za rast biljaka. Ako slomite ruku, pomislite da je to bolje nego da ste slomili vrat! Ako vas neko pita kako zdravlje, kako porodica, kako posao, nastojte da uvek odgovorite: Sve bolje i bolje." Takav stav e uticati na vau podsvest i samim tim na vau energiju. Vi svakodnevno pohaate kolu ivota, pa nastojte da iskoristite sve ono Bbbro to vam ona prua. Pozitivan stav e uvek u vama odravati dobro raspoloenje i dobro zdravlje. Ako ste u stanju da polupraznu au vidite kao polupunu, to znai da ste na dobrom putu!

S druge strane, ako je va stav negativan, va nivo bio-nergije e padati. Koliko vam se puta dogodilo da obolite od gripa ili neke druge bolesti samo zato to je neko drugi bio od toga bolestan, a va duh je prihvatao misao da ete i yi navui istu bolest. Takav nain miljenja znai da ste. istakli belu zastavu kao signal vaem imunolokom sistemu kako bi se on automatski predao bolesti.

Upamtite: Va mozak je general, a vae teloje vojska na ratitu! to god mozak komanduje, telo e izvriti. ak i ^ko su to podsvesne misli, to e biti komanda. To je razlog sto uvek morate da mislite pozitivno. Bez obzira na to da li ce vae miljenje prodreti do podsvesti ili ne, dokle god je no pozitivno, od njega neete imati tete.

A na koji nain moe ovek da izmeni svoj nain mi-Uenja kako bi ono postalo pozitivno? To nije lako, ali ako

66

se trudite, moi ete to da postignete kao i sve drugo. Kao prvo, treba da izbacite iz svog renika sve negativne rei, bar u sluajevima kad one nisu neophodne. Trebalo bi da izbegavate sve rei kao to su: ne, nije, loe, pogreno, bed-no, nezadovoljavajue, tetno, nemilo, problematino itd. Umesto toga izrazite se pozitivnom reenicom, ak i ako morate malo due da razmislite da biste je sroili. Bie to za vae dobro. Vebajte svoje miljenje! Uvek ete nalaziti ne-to pozitivno, ak i u najgorim dogaajima! A ako vas neko upita kako napredujete sa radom na bioterapiji, odgovorite mu: Sve bolje i bolje!"

e-

UTICAJ HRANE

Viste to tojedete" Nemojte ove rei shvatiti doslovno, iako je sastav vae

hrane veoma vaan. Ako sledimo kinesko ubeenje, prema kome mi dobijamo jedan i roenjem, drugi putem vazduha koji udiemo, a trei putem hrane koju jedemo, onda zaista postoji tesna veza izmeu nae bioenergije i nae ishrane.

O zdravim nainima ishrane ima toliko teorija koliko ima drvea u umi. Zbog toga ne bih eleo da vam drim pre-davanje o prednostima vegetarijanske ishrane ili makrobio-tike, ili ceenja sokova, niti o bilo kojim namirnicama u vaem jelovniku. Meutim, hteo bih da se osvrnem na neka pogrena ubeenja u modernim shvatanjima o ishrani i na odgovarajue navike.

Svee voe je dobro za vas". Da, to je tano. Meutim, 90 odsto voa koje danas

nalazite u prodavnicama nije zrelo! Ono izgleda kao da je zrelo, ali to u stvari nije. Da bi voe moglo da se trans-portuje do udaljenih odredita, ono mora da se ubere pre nego to sazri, inae ne bi izdralo tako dug put. Ono dobija svoju lepu boju u magacinu ili tokom puta, poneko ak kad

67

stigne u prodavnicu u kojoj ga kupujete. Stoga vi u stvari ' jedete voe koje je isto tako nezrelo kao to je bilo kad je

ubrano. Ako ste ikad u detinjstvu krali zeleno voe iz komijske bate, onda znate kako vam je bilo u elucu kad iSte ga pojeli. eludac vas je boleo, za kaznu. Moda ste se Idosad na to ve navikli, ali va eludac ipak nije srean kad ga astite zelenim voem". Kad kupujete voe, onda uvek birajte ono sezonsko, po mogustvu od neke vrste koja pspeva u vaem kraju. Ako toga nema, onda se bar ne g>rejedite. , Sa voem i povrem ima jo jedan problem: pesticidi. Ka- v da ste poslednji put nali crva u jabuci? Kod nas se nekad govorilo: Ako je dobro za crva, dobro je i za mene." He-mijske supstance koje odravaju plodove zdravim" i tite pd crva" nemogue je oprati pod tekuom vodom. To pro-sto nije mogue. ak i ako oljutite jabuku, neete time * ukloniti te supstance, jer one su koncentrisane u plodu. Isti je sluaj sa mesom i sa svime to danas jedemo! ta onda moemo da uradimo? Ja to zaista ne znam. Samo se vrsto nadam da e se jednog dana nai reenje za taj problem. A dotle moramo da budemo oprezni sa svim to jedemo. Organske farme" su dobra zamisao, ali njihovi proizvodi su zasad i suvie skupi, a i malobrojni da bi nas sve pre-hranili".

Mleko je dobro za vas". Jeste, ako ste beba koja ga sisa. Mleko je hrana. A jedini

nain na koji hrana moe potpuno da se svari jeste da va-renje pone ve u ustima, gde se mea sa pljuvakom. Stoga, ako mleko pijete u velikim gutljajima iz neke olje, ono se v ' ne mea sa tom prvom tenou koja uestvuje u procesu ^arenja, pa ulazi u eludac nepripremljeno". Pored toga sto moete pokvariti stomak, va organizam ne moe da koristi veinu hranljivih sastojaka koji su sadrani u mleku. Stoga, ako niste beba, pijte mleko kroz slamku ili u malim ^

I gutljajima.

68

Kad je ve re o mleku, moramo pomenuti pasterizaciju i homogenizaciju. Ti postupci koji su potrebni da bi se mleko odralo u ispravnom stanju istovremeno unitavaju mnoge enzime neophodne za dobro varenje. U jednoj studiji rae-noj u kotskoj pre izvesnog vremena ispitivana je razlika izmeu sirovog i pasterizovanog mleka tako to je osmoro teladi hranjeno prvom, a drugih osmoro drugom vrstom mleka. Prva grupa teladi bila je zdrava i normalno napre-dovala, dok su se kod druge grupe, hranjene pasterizovanim mlekom, pojavile tekoe. Posle est nedelja, estoro teladi

^c iz druge grupe je uginulo. Preostala dva teleta spasena su samo zahvaljujui nepreraenom mleku, kojim su potom hranjena.

Riba je dobra za vas". Naravno! I ja volim ribu. Meutim, ova vrsta hrane, koja

je nekad smatrana zdravom, postala je na mnogim mestima rizina. Zagaenost, koja je uzela maha svuda u svetu, znat-na je i u hrani iz mora, tako da o tome moramo voditi rau-na. Ve odavno se govori o zatrovanosti ljuskara, naroito presnih ostriga. Presni raii mogu da budu zagaeni salmo-nelom ili nekim drugim bakterijama. Svaka presna riba moe da bude zaraena bakterijama ili parazitima. Mahi-mahi, tunj i naroito sabljarka esto imaju visok nivo ive. Lista rizinih vrsta ribe se time naalost ne zavrava. Dobra je vest, meutim, da se list i sve vrste riba gajenih u rib-njacima smatraju nezagaenim i hranljivim. Veoma je vaan i nain na koji se riba priprema. Ribu treba pripremiti to sveiju ili zamrznuti. Jer riba je veoma kvarljiva i pred-stavlja najbolju podlogu za razvoj bakterija.

Ove sam primere izneo ne da bih vas zaplaio, ve da bih vas podstakao da birate zdravu hranu. O ishrani je ve to-liko toga napisano da je teko opredeliti se. Na vama je da odluite ta ete izabrati. Ako ste neodluni, mogla bi vam pomoi radiestezija, o kojoj je re u poglavlju 9.

69

Ukoliko elite da saznate vie o zagadivaima, paraziti-m a bakterijama i svim ostalim opasnostima po zdravlje u modernom svetu, preporuujem vam da proitate knjigu

Kako leiti sve bolesti" od dr Hulde Reger Klark (Hulda Regehr Clark, The Cure t'or All Diseases izdanje PreMotion publishing).

70

tf8&-

Kirlijanove fotografije autorovog vrha prsta

71

TEHNIKA BIOTERAPIJEI POKRETI KOJI SE IZVODE

Isceljivanje bez dodira, kao i isceljivanje polaganjem ru-ku bilo je vekovima privilegija kraljeva, careva, svetenika i drugih