1

KLASIFIKACIJA VOAKA

Evolucija voaka odvijala se pod razliitim uslovima klime i zemljita.

Voke su u toku svog ivota bile izloene i velikom uticaju introdukcije, domestifikacije i fitotehnike. Zbog toga se dananje vone forme razlikuju naroito po morfolokim i privrednim, a u manjoj meri i fenolokim osobinama. Meu vokama se nalaze i predstavnici veeg broja razliitih botanikih familija ( Rosaceae, Juglandaceae, Moraceae itd.). U okviru svake familije se nalazi veliki broj rodova i vrsti. Zbog velikog broja formi voaka neophodno je izvriti njihovu klasifikaciju.

I) Prema razvijenosti mehanikog tkiva sve voke se dele na zeljaste (jagoda) i drvenaste (sve ostale)

- Drvenaste voke se prema diferenciranosti debla dele na: a) bunove - bez diferenciranog debla; b) polubunove - sa diferenciranim deblom i vie izdanaka ili izbojaka koji ga

prate; c) drvee - ima jedno razvijeno deblo.

II) Prema geografskoj pripadnosti voke se dele na: a) listopadne (kontinentalne) voke b) suptropske voke c) tropske voke

III) Najvie se primenjuje pomoloka klasifikacija kontinentalnih voaka, koja se zasniva na osobinama plodova. Prema ovoj klasifikaciji voke se razvrstavaju u sledee etiri grupe: 1) Jabuaste voke u koje spadaju vrste : jabuka, kruka, dunja, mumula i oskorua /5/ 2) Kotiave voke u koje spadaju vrste: ljiva, breskva, kajsija, trenja, vinja i dren /6/ 3) Jezgraste voke u koje spadaju vrste: orah, badem, leska, pitomi kesten /4/. 4) Jagodaste voke u koje spadaju vrste: jagoda, malina, kupina, ribizla, ogrozd, borovnica, aktinidija i dud /8/ Prema osobinama plodova izvrena je pomoloka klasifikacija voaka na: I Jabuaste voke tip ploda je sinkarpna kotunica U izgradnji ploda pored plodnika uestvuju i cvetna loa, i aini listii. Endokarp je u vidu pergamentnih omotaa oko semene kuice, koja se sastoji od 5 komora. Mezokarp i egzokarp su soni i u tankom sloju obavijaju endokarp. Ostali

2

soni deo ploda postao je od cvetne loe. Kod mumule endokarp je snano razvijen i gradi kotice oko svake pergamente komorice. II Kotiave voke tip ploda je monokarpna kotunica Plodov omota je jasno diferenciran na 3 sloja. - Egzokarp - Mezokarp - Endokarp (kotica) Sa obzirom na to da li se meso ploda odvaja ili ne od kotice, sorte kotiavih voki se dele na:

- gloue (ne odvaja se) - kalanke ili cepae (odvaja se)

III - Jezgraste voke Razlikuju se dva tipa ploda: 1. Kotunica i 2. Oraica

- Kotunica se sree kod oraha i badema. Egzokarp i mezokarp zajedno ine spoljanji zeleni omota koji je nejestiv. Kada plod sazri omota najee puca i lako se odvaja od endokarpa. Egzokarp i mezokarp jednim imenom se oznaavaju kao klapina. Endokarp je odrveneo i ini ljusku, a unutra se nalazi jestivo seme (jezgra).

- Oraica se sree kod leske i pitomog kestena. To je suvi, nepucajui plod. Perikarp je u vidu tanke, odrvenele ljuske. Unutra se nalazi jestivi deo seme (jezgra). IV - Jagodaste voke Tipovi ploda su: 1. Zbirna oraica 2. Zbirna kotunica 3. Bobica 1. Zbirna oraica je plod jagode. Sastoji se od veeg broja oraica spojenih

razraslom cvetnom loom. 2. Zbirna kotunica je plod maline i kupine. Sastoji se iz veeg broja monokarpnih

kotunica skupljenih oko sasuene cvetne loe. Kod kupine se cvetna loa ne izvlai iz zbirnog ploda pri berbi, a kod maline se izvlai.

3. Bobica se sree kod ribizle, ogrozda, borovnice i aktinidije. Bobica je soan plod kod koga je perikarp diferenciran na dva dela: egzokarp (pokoica) i mezokarp sa endokarpom koji je soan i jestiv. Semenke su inkorporirane u mezokarpu ploda.

ORGANI VOAKA

3

U toku dugotrajne bioevolucije voaka formirali su se organi koji vre razliite funkcije, a sve u cilju borbe za opstanak. Voke imaju tri osnovna organa - koren, stablo i list. Svi ostali organi su rezultat morfogeneze ovih osnovnih organa.

Sa pomoloke take gledita potpuno razvijene voke tokom vegetacije formiraju sledee organe: koren, korenov vrat, deblo, kronja, grane, pupoljci, lie, cvetovi, plodovi, seme.

U zavisnosti od toga koju sredinu naseljavaju svi ovi organi se dele na nadzemne i podzemne.

Prema osnovnoj funkciji koju obavljaju dele se na vegetativne i reproduktivne. Vegetativni organi omoguavaju odravanje vlastitog, ali ogranienog ivota voke (koren, korenov vrat, deblo, nerodne grane, nerodni pupoljci i lie).

Generativni organi omoguavaju odravanje vrste tj. razmnoavanje (cvetni pupoljci, cvet, plod i seme). MORFOLOGIJA KORENA

Koren je osnovni vegetativni organ. Od njega zavisi rastenje, razvitak i produktivnost voaka. Prema poreklu moe biti :

- Generativni - Vegetativni

Generativni koren vodi poreklo od korenka klice. Vegetativni koren potie od adventivnog pupoljka stabla ili korena. Generativni koren je po pravilu i vie otporan na suu i mraz. ila korena koja se razvija iz korenka klice predstavlja produetak debla i zove se srna ila. ile koje se razvijaju iz glavne ile su bone ile prvog reda. Njihovim razgranjavanjem razvija se korenov sistem. Bone ile se razvijaju endogeno. Vegetaciona kupa bonih ila se zainje u periciklu i to na primarno graenom delu korena iznad zone apsorpcije. Sve ile korena se prema debljini i duini dele na skeletne, poluskeletne i obrastajue (fibrozne). Prve dve se obino svrstavaju u istu kategoriju jer se ne razlikuju ni po anatomiji ni po funkcijama. Skeletne i poluskeletne ile su duge od nekoliko cm do nekoliko m. Prenik im je po nekoliko cm. U ovu kategoriju spadaju ile nultog, prvog, drugog i treeg reda grananja. Obrastajue ile se nalaze na periferiji skeletnih ila. One vre znaajne fizioloke funkcije, duge su do nekoliko cm, a iroke do nekoliko mm. Obrastajue ile se prema fiziolokoj funkciji dele na rastue (aksijalne), apsorpcione, intermedijalne i sprovodne.

4

Prema rasporedu u zemljitu ile voaka mogu biti horizontalne i vertikalne. Horizontalne ile se pruaju skoro paralelno povrini zemljita na 30-100 cm dubine. Vertikalne rastu nanie u dubinu koristei pukotine zemljita i hodnike glista do dubine od 10 m i vie. KORENOVE FUNKCIJE Korenov sistem vri sledee funkcije kojima obezbeuje rast i produktivnost voaka: 1. Privruje voku za podlogu omoguavajui joj da izdri teret roda, snega i

udare vetra; 2. Usvaja vodu i hranljive materije, i transportuje ih do stabla; 3. U korenu se obavlja sinteza nekih organskih jedinjenja, aminokiselina, proteina,

nukleoproteina, lipida i drugih organskih jedinjenja; 4. Magacionira rezervne organske materije; 5. Uspostavlja simbiotske odnose sa zemljinim gljivama (tzv. mikoriza); 6. Lui u zemljite razliite materije koje rizosferni mikroorganizmi koriste kao

svoju hranu; 7. Utie na pH vrednost zemljita; 8. Regulie oksido-redukcione procese u liu; 9. Utie na vrstu fazu zemljita, prevodei deo apsorbovanih jona u rastvor; 10. Slui za vegetativno razmnoavanje pojedinih vonih vrsta; 11. Apsorbuje izvesnu koliinu CO2 iz zemljita. KORENOV VRAT Mesto gde spajaju koren i stablo voke naziva se korenov vrat. Voke i podloge razvijene iz semena imaju pravi korenov vrat. Kod voaka razmnoenim vegetativnim putem ne postoji pravi ve lani korenov vrat, meutim on se od pravog ne razlikuje ni po grai ni po funkcijama. Ima i praktian znaaj jer se po njemu odreuje dubina sadnje voaka. STABLO VOKE Stablo je jedan od tri osnovna vegetativna organa. Glavna osovina stabla voke zove se stoina ili voica. Ona se prua od povrine zemlje do vrha vonog stabla. Podeljena je na sledee delove:

5

1. D e b l o - deo stoine od povrine zemlje do prvih ramenih (skeletnih) grana kronje.

2. R a v i t e mesto na stoini gde se vri granjanje ili ravanje. 3. P r o v o d n i c a deo stoine gde se vri granjanje 4. P r o d u n i c a vrni, jednogodinji prirast stoine. 5. S k e l e t n e /ramene/ grane grane koje se razvijaju iz provodnice. DEBLO VOAKA Deblo je nerazgranati deo voke od korenovog vrata do prvih skeletnih grana kronje. Prema diferenciranosti debla razlikujemo tri kategorije voaka.

- bun (frutex), koji nema razvijeno deblo ve se kao iz bokora razvija vie stabala odnosno grana, obino jae zdrvenjenih u prizemnom delu. Time se odlikuju malina, kupina, ribizla, ogrozd, borovnica. - Polubun (suffrutex) poseduje pored manje ili vie razvijenog debla i vei broj izdanaka ili izbojaka. Time se odlikuje leska, smokva, dunja i vinja, a izuzetno i neke ljive. - Drvo (arbor) se karakterie jednim snano razvijenim deblom i razgranatom krunom.

KRONJA VOAKA (KRUNA VOAKA) Pod kronjom (krunom) podrazumeva se jako razgranati deo stabla voaka. Sainjavaju je skeletne grane koje su obino snane i velikih razmera i mnogobrojne obrastajue granice. Skeletne grane se razvrstavaju prema razvijenosti i topografskom poloaju na primarne (ili grane I reda), sekundarne (grane II reda), tercijarne (grane III reda), itd. Kod razvijenih voaka mogu postojati skeletne grane i do 10 og reda grananja. Grane koje izrastaju neposredno iz debla nazivaju se osnovne skeletne ili ramene grane. U tkivu skeletnih grana nalaze se adventivni pupoljci, a ponekad ispod kore i spavajui i latentni pupoljci. Vegetativni prirast koji se razvija iz tih pupoljaka naziva se vodopija.

6

OBRASTAJUE GRANICE VOAKA Obrastajue granice su periferijski rasporeene u kronji i od njih najvie zavisi razvie, obnova i produktivnost kronje. U zavisnosti od toga da li na sebi nose ili ne reproduktivne pupoljke dele se u dve osnovne kategorije: 1. Nerodne granice- nose na sebi samo vegetativne pupoljke (lisne ili drvne) 2. Rodne granice nose na sebi najmanje jedan reproduktivni pupoljak

Nerodne granice prema svojoj razvijenosti mogu se podeliti na: 1. Kratke nerodne granice 2. Trnolike granice 3. Prevremene nerodne granice 4. Razvijene nerodne granice 5. Vodopije

Rodne granice Da bi neka voka poela da raa neophodno je da u njoj doe do odreenih

kvalitativnih promena tj. da se isto vegetativnog rasta pree na vegetativni rast sa stvaranjem reproduktivnih organa. Stvaranje reproduktivnih organa poinje obrazovanjem prvih zaetaka cveta u generativnim pupoljcima. Generativni pupoljci su po pravilu zimski pupoljci koji se formiraju u odreenoj fazi razvoja voaka na jednogodinjim vegetativnim prirastima.

Vegetativni prirast bez bonih grana koji na sebi prvi put nosi generativne pupoljke nazivamo rodnim granicama.

Rodne granice se kod pojedinih grupa voaka razlikuju pa smo ih podelili na : 1) Rodne granice jabuastih voaka 2) Rodne granice kotiavih voaka

RODNE GRANICE JABUASTIH VOAKA.

Pod rodnom granicom jabuastih voaka podrazumeva se vegetativni prirast

bez bonih grana, koji na svom jednogodinjem delu sadri meovite, odnosno generativne pupoljke. Kod jabuastih voaka sreu se sledei tipovi rodnih ganica: Naborita rodna granica (prstenasti izrataj)

7

Naborita rodna granica je kratka rodna granica. Dugaka je do 5 cm. Moe biti jednogodinja ili viegodinja. Ova rodna granica ima terminalni pupoljak koji je meovit, a bonih pupoljaka uglavnom nema. Sa strane na ganici se uoavaju prstenasti nabori, koji predstavljaju oiljke stvorene opadanjem lia. U prethodnoj vegetaciji ova granica je sa svojom lisnom masom formirala lisnu rozetu. Kruta rodna granica Pripada grupi kratkih rodnih granica i dugaka je od 5-15 cm. Dobila je naziv kruta rodna granica jer se ne savija pod teretom plodova, koji se razvijaju iz meovitog pupoljka. Meoviti pupoljak nalazi se na terminalnoj poziciji granice, a sa strane se nalazi nekoliko uglavnom vegetativnih pupoljaka. Kod nekih veoma rodnih sorti jabuke i kruke pojedini boni pupuljci mogu biti meoviti. Vita rodna granica Vita rodna granica je dugaka rodna granica jabuastih voaka. Dugaka je preko 15 cm. Dobila je naziv vita rodna granica jer se savija pod teretom plodova, koji se razvijaju iz meovitog pupoljka. Terminalni pupoljak je meovit a boni su vegetativni. Meoviti pupoljak nalazi se na terminalnoj poziciji granice, a sa strane se nalaze uglavnom vegetativni pupoljci. Kod nekih veoma rodnih sorti jabuke i kruke boni pupuljci mogu biti meoviti. Zajednika karakteristika naborite, krute i vite rodne granice jeste da se razvijaju iz prologodinjeg vegetativnog pupoljka. Rodni kola (rodno skladite) To je rodna granica jabuastih voaka koja se, za razliku od prethodna tri tipa rodnih granica, razvija iz prologodinjeg meovitog pupoljka. Sastoji se iz zadebljanja razliitog oblika i veliine i jedne ili dve krae ili due granice na ijem se vrhu nalaze meoviti pupoljci. Na vrnom delu zadebljanja rodnog kolaa u prethodnoj vegetaciji nalazili su se cvetovi, odnosno kasnije plodovi. Veliina zadebljanja zavisi od vrste i sorte voaka i stepena razvoja ploda. Kada posle cvetanja nije dolo do obrazovanja plodova ili je plod posle formiranja rano opao zadebljanje je mnogo manje nego kada je razvoj ploda tekao normalno i plod je postigao normalnu zrelost. Na vrhu zadebljanja se uvek nalaze oiljci od ploda ili od cvetova ako nije dolo do formiranja plodova. Po veliini i obliku oiljaka moe se zakljuiti da li je plod ranije opao ili je dostigao normalnu zrelost.

8

RODNE GRANICE KOTIAVIH VOAKA Pod rodnom granicom kotiavih voaka podrazumeva se vegetativni prirast u toku mirovanja vegetacije, bez bonih grana formiranih iz zimskih pupoljaka, kod koga je najmanje jedan boni pupoljak cvetni.

Kod kotiavih voaka sreu se sledei tipovi rodnih ganica: Majski buketi (majska kitica) Majski buketi je kratka rodna granica. Dugaka je do 5 cm. Moe biti jednogodinja ili viegodinja. Terminalni pupoljak majskog buketia i eventualno jo jedan pupoljak pored njega su vegetativni, dok su ostali generativni. Pupoljci su rasporeeni u formi buketia. Vegetativni pupoljci zauzimaju centralnu poziciju, a generativni su rasporeeni oko njih. Ovaj tip rodne granice sree se kod trenje i vinje. Kratka rodna granica Ova rodna granica zamenjuje majski buketi kod ljive, breskve i kajsije. Dugaka je do 10 cm. Ima nekoliko pupoljaka, od kojih je vrni vegetativni a boni mogu biti i vegetativni i generativni Trnoliki izrataj (kopljasti izrataj) Pripada grupi kratkih rodnih grana, duine je do 5 cm. To je izbojak sa ogranienim rastenjem kod koga je vrni pupoljak odrveneo i formira trn. Boni pupoljci mogu biti i cvetni i vegetativni. Iz vegetativnih lateralnih pupoljaka najee se razvijaju kratke rodne granice. Ovaj tip rodne granice sree se kod pojedinih sorti ljive na mladim stablima, a kasnije ovaj tip rdne granice se ne formira. Meovita vita rodna granica (duga rodna granica trenje i vinje) Meovita vita rodna granica je dugaka rodna granica trenje i vinje. Dugaka je preko 5 cm, najee do 20 cm ali moe biti i dua. Cvetni pupoljci se formiraju u donjem delu granice (najee u donjoj treini granice), dok su ostali

9

pupoljci vegetativni. Za ovu granicu je karakteristino da dolazi do njenog ogoljavanja na mestima gde su bili cvetni pupoljci, jer oni posle svog razvia ostavljaju samo oiljke na granici. Slamasta (slaba) rodna granica Pripada grupi dugih rodnih granica. Duine je do 30cm. Terminalni pupoljak je vegetativni a boni su cvetni i vegetativni, najee nedovoljno diferencirani. Razvija se sa viegodinjeg drveta i to neto dublje, u unutranjosti krune gde su pogorani uslovi za njihov razvoj. Zbog toga su slabije razvijenosti pa su plodovi koji se na njoj razvijaju plodove loeg kvaliteta. One su kratkog veka esto se sue ve krajem vegetacije. Zbog svega ovoga razidbom se najee odstranjuju iz krune voke. Najee se sreu kod breskve. Prevremena rodna granica Prevremena rodna granica se razvija iz letnjeg pupoljka, uglavnom na meovitim rodnim granicama ili vodopijama kod mladih, bujnih i preterano orezanih stabala breskve i kajsije. Moe biti kratka rodna granica, ali i veoma dugaka. Terminalni pupoljak je vegetativan, a boni vegetativni ili cvetni. Kod slabih prevremenih granica boni pupoljci su pojedinano rasporeeni u pazuhu lista, meutim kod snanih prevremenih granica boni pupoljci mogu imati grupno rasporeene pupoljke. Rezidbom se najee odstranjuju iz krune voke, meutim dobro razvijene prevremene granice se mogu iskoristiti za plodonoenje. Meovita rodna granica Meovita rodna granica je dugaka rodna granica koja se sree kod breskve, kajsije i ljive. Dugaka je vie od 10 cm. Ponekad duina meovite rodne granice moe biti i do jednog metra. Terminalni pupoljak je vegetativan. Boni pupoljcu su cvetni i vegetativni. Najvei broj bonih pupoljaka je grupno kolateralno rasporeen u pazuhu lista, dok pojedini pupoljci imaju pojedinani raspored. Kod breskve, u pazuhu lista najee su rasporeena tri pupoljka, pri emu je srednji vegetativni, a dva bona su generativna. Nije redak sluaj da se u pazuhu lista nalaze dva pupoljka, jedan cvetni i jedan vegetativni. Kod kajsije i ljive broj pupoljaka u pazuhu lista moa biti znatno vei, ak i do 6-7, pri emu je jedan vegetativan a ostali su cvetni. Zbog pojave grupno rasporeenih cvetnih i vegetativnih pupoljaka u pazuhu lista ova rodna granica dobila je naziv meovita rodna granica.

10

Kod breskve je, u zavisnosti od mesta na rodnoj granici gde se sreu cvetni pupoljci, izvrena podela sorti u tri grupe: - Sorte grupe A -cvetni pupoljci se mogu nalaziti na celoj duini meovite

rodne granice - Sorte grupe B - cvetni pupoljci se nalaze u srednjoj i gornjoj treini granice - Sorte grupe C - cvetni pupoljci se nalaze u vrnoj treini meovite rodne

granice Veoma je bitno da se zna za svaku sortu kojoj grupi pripada zbog izvoenja

rezidbe, jer se meovite rodne granice kod sorti iz grupe A mogu skraivati, grupe B vrlo malo i grupe C se ne skrauju.

11

PUPOLJCI (TAKE RASTA)

Pod pupoljkom podrazumeva se nerazvijeni zaetak vegetativnih i generativnih organa.

Kod voaka razlikujemo 2 grupe organa: privremene (list, cvet, plod i usisavajue ilice) i trajne organe (deblo, skeletne grane i skeletne ile). Obnavljanje privremenih organa na nadzemnom delu voke vri se u toku vegetacije iz pojedinih taaka rasta odnosno pupoljaka. A) Prema poreklu sve take rasta smo podelili na - normalne take rasta

vode poreklo iz vegetacione kupe izdanka koja je izgraena od primarnog meristemskog tkiva. Formiraju se egzogeno u pazuhu listova ili na vrhu mladara.

- adventivne (prigodne) take rasta ne vode poreklo iz vegetacione kupe izdanaka ve se formiraju endogeno u unutranjosti tkiva pretvaranjem trajnog u tvorno tkivo (dediferenciranjem). Formiraju se na deblu, skeletnim ilama i skeletnim granama. Vegetativni prirast koji izrasta iz adventivnih pupoljaka debla nazivamo izbojak a vegetativni prirast iz adventivnih pupoljaka skeletnih ila izdanak.

B)- Iz normalnih taaka rasta razvija se najvei broj organa na jednom vonom stablu. One se dele prema tome kada se razvijaju na: - zimske pupoljke - letnje pupoljke - stipularne pupoljke (suoice) - spavajue pupoljke. - Zimski pupoljci- To su pupoljci koji se formiraju u jednoj vegetaciji. U toku zimskog mirovanja ostaju u latentnom stanju, a razvijaju se u narednoj vegetaciji. Nalaze se iskljuivo na novim, jednogodinjim prirastima. Oni su krupni, jasno uoljivi i zatieni vrstim ljuspastim listiima. U njima je izvrena diferencijacija organa koji e se u sledeoj vegetaciji razviti. Po pravilu jedino oni mogu biti generativni i vegetativni dok su svi drugi pupoljci vegetativni. Zimski pupoljci se dele prema organima koji e se iz njih razviti na: - vegetativne, iz kojih se ne razvijaju cvetovi. - generativne, iz kojih se razvijaju cvetovi

12

Ove dve grupe pupoljaka tokom zimskog mirovanja se jasno razlikuju po svom izgledu. Generativni su krupni, iri u osnovi i zaobljeni na vrhu. Vegetativni su sitni, ui pri osnovi i zaobljeni na vrhu Vegetativni pupoljci se prema prema karakteristikama prirasta koji se iz njih razvija dele na: drvne i lisne pupoljke. - Iz drvnih pupoljaka se razvijaju mladari sa jako izraenim internodijama i

normalno razvijenim zimskim pupoljcima. Mladar je ovogodinji vegetativni prirast koji na sebi nosi listove. Kada mladar sazri i sa njega otpadne lie dobija se letorast.

- Iz lisnih pupoljaka se razvija kratak mladar (tzv. lisna rozeta) sa jako zbijenim nodusima i neizraenim internodijama.

Generativni pupoljci se dele u zavisnosti od toga da li se iz njih, pored jednog ili vie cvetova, razvija i vegetativni prirast ili ne na : cvetne i meovite. - Iz meovitog pupoljka se razvija jedan ili vie cvetova ali i jedan ili dva kraa

ili dua vegetativna prirasta. Sree se kod jabuke, kruke, oraha, leske. - Prost cvetni pupoljak iz koga se razvija samo 1 cvet. Sree se kod badema,

breskve, kajsije, nekih ljiva. - - sloen cvetni pupoljak iz koga se razvija vie cvetova. Sree se kod trenje,

vinje, nekih ljiva. Zimski pupoljaci se jo mogu podeliti i 1) Prema poloaju na letorastu na: - terminalne ili vrne - medijerne (u srednjem delu) - bazalne (pri osnovi) medijerni i bazalni se jednim imenom zovu lateralni ili boni pupoljci. 2) Prema rasporedu u pazuhu listova -pojedinane -grupne. Ako se nalazi u grupi oni mogu biti rasporeeni: - jedan iznad drugog serijalni raspored. Sree se kod oraha, maline - jedan pored drugog koleteralni raspored. Sree se kod breskve, ljive, kajsije) - Letnji pupoljci

13

Oni se formiraju i razvijaju u istoj vegetaciji. Prirast iz ovih pupoljaka naziva se

letnja mladica (prevremena granica) U sluaju da se ne razvijaju u vegetaciji kada su i formirani prelaze u kategoriju zimskih pupoljaka. Vie su prisutni kod grupe kotiavih voaka nego kod grupe jabuastih. - Stipularni pupoljci (suoice)

Nalaze se pored normalno razvijenih zimskih pupoljaka kao rezerva. Kao i zimski pupoljci formiraju se u jednoj vegetaciji, a razvijaju se naredne vegetacije samo u sluaju kada su zimski pupoljci oteeni. Ako se ne razviju naredne vegetacije prelaze u kategoriju spavajuih pupoljaka. Mogu biti vidljivi ili nevidljivi golim okom. Diferencijacija organa koji e se iz njih razviti je mala. - Spavajui (latentni pupoljci)

Voka u toku vegetacije formira veliki broj zimskih pupoljaka pupoljaka, kao i suoica koji se narednog prolea ne razvijaju. Svi nerazvijeni zimski pupoljci kao i nerazvijene suoice posluie za formiranje spavajuih pupoljaka. Ovi pupoljci usled sekundarnog debljanja bivaju prekrivrni korom. Zbog toga oni gube diferencirane organe, a zadravaju samo vegetacionu kupu.

Spavajui pupoljci nad korom rastu svake godine onoliko koliko raste i drvo pri emu ostavljaju vidne oiljke u drvetu. Oni mogu ostati u latentnom stanju dui niz godina, a aktiviraju se kada za to ima potreba (jaa rezidba, jaka povreda, izmrzavanje grana i sl.) Najee se nalaze pri osnovi grana. Vegetativni prirast koji se iz njih razvija naziva se vodopija. Vodopije su znaajne za podmlaivanje voaka. ivotna sposobnost spavajuih pupoljaka kod grupe jabuastih voaka je vee nego kod grupe kotiavih voaka, zbog ega se jabuaste voke lake podmlauju.

14

OSNOVNE KARAKTERISTIKE CVETNOG PUPOLJKA JABUKE i KRUKE 1. Taj pupoljak je meovit i iz njega se razvijaju cvetovi i novi vegetativni prirast. 2. Cvetni pupoljak ima po pravilu terminalni (vrni) poloaj 3. U meovitom pupoljku generativni delovi zaeti su u njegovoj osnovi. 4. Razlika (u spoljanjem izgledu) izmeu vegetativnog i generativnog pupoljka je

uoljiva 5. Iz jednog pupoljka razvija se vei broj cvetova u obliku cvasti. OSNOVNE KARAKTERISTIKE CVETNOG PUPOLJKA KOTIAVIH VOAKA 1. Cvetni pupoljak kotiavih voaka je isto cvetni pa se iz njega razvija jedan ili

vie cvetova bez vegetativnog prirasta 2. Iz jednog cvetnog pupoljka kod breskve, kajsije i nekih ljiva razvija se samo

jedan cvetni (to je prost cvetni pupoljak) a kod vinje, trenje i nekih ljiva vie cvetova (sloen cvetni pupoljak).

3. Poloaj cvetnog pupoljka na rodnoj granici je boni ili lateralni (boni). Ako se cvetni pupoljak formira na vrhu rodne granice, rast te granice u duinu prestaje.

4. Razlike u spoljnom izgledu izmeu vegetativnih i generativnih pupoljaka nisu tako uoljive kao kod grupe jabuastih voaka o emu se mora voditi rauna pri kalemljenju i rezidbi.

5. Pupoljci na nadusima mogu biti rasporeeni pojedinano ili grupno. L I S T List je jedan od tri osnovna vegetativna organa. Njegove osnove F-je su disanje transpiracija i fotosinteza. Tipino razvijeni list sastoji se iz lisne: - lisne osnove - lisne drke - lisne ploe (liske) 1. Lisna osnova je najee razvijena u vidu zgloba (kod bone je u vidu rukavca

koji gradi stablo dok je stablo vrlo skriveno).

15

2. Lisna drka povezuje lisku sa stablom i dovodi je u to povoljniji poloaj prema svetlosti i elastini savijanjem tipino je od nekoninih uticaja (kinih kapi, vetra).

3. Liska je izgraena na principu to vee povrine to je uslovljeno njenim f- jona. Ona je dorziventalne grae. Deo gde nalije prelazi u lice naziva se obod liske.

Prema broju liski listovi voaka mogu biti: - Prost sa jednom liskom (kod voine vonih vrsta) - Sloen sa vie liski (orah, jagoda, malina, kupina, kesten) Prost list moe biti po obodu ceo manje ili vie useen. Kod sloenog lista lisne drke pojedinih liski mogu biti sa istog mesta glavne liske to govorimo o prosto sloenom listu. (kesten) ili sa razliitog mesta na glavnoj lisnoj drci mada govorimo o prosto sloenom listu (orah, jagoda i dr.). Raspored listova je po odreenom pravilu da jedan drugog nebi zaklapali zbog iskoriavanja svetlosti i da bi stablo bilo ravnomerno optereeno. Za voarsku promenu od posebnog znaaja su sledee osobine lia: - veliina i debljina liske - broj stoma i njihov nain primene - debljina kutikule i maljavosti C V E T Cvet je skraeni, nerazgranati izdanak ogranienog rastenj, iji su listovi metamorfozirani u vezi sa polnim razmnoavanjem. Osovina cveta za koju su privreni svi delovi cveta je cvetna loa. Ispod cvetne loe je cvetna drka. Potpun cvet ima sledee delove: 1. aicu (colux) 2. krunicu (corolla) periout 3. pranike (ondroecoeum) 4. tuak (dynoecocum) Cvetovi voaka mogu biti: - pojedinani (dunja, mumula, breskva, kajsija, badem) - grupisani u cvasti (jagoda, malina, trenja, jabuka i dr.) Cvasti se dele na osnovu grananja osovine cvasti i rasporeda stvaranja cvetova - racemozne karakteriu se grananje i terminalnim cvet se poslednji otvara.

16

- cimozne- imau sitodijalno grananje i oprvo se otvara cvet na vrhu glavne osovine.

Racemozne cvasti su: -gronja -tit -grozd (ribizla) - resa (cvetovi oraha, leske, pitomog kestena) Cvetovi mogu biti: - dvopolni (hemafroditni) - jednopolni (muki i enski). Ako se muki i enski cvetovi nalaze na istoj biljci

to su jednodome biljke (orah).Ako se nalaze na razliitim individuama to su dvodome biljke (aktinidija).

P L O D Plod je generativni organ koji se razvija posle oplodnje iz plodnika, a esto i ostalih delova cveta ili cvasti. tite seme do sazrevanja i doprinosi njegovom rasejavanju. Pravi plod razvija se sam iz plodnika. Kada u izgradnji ploda uestvuju i drugi delovi cveta- aini listii (jabuka, kruka, dunja, mumula) cvetna loa (jabuka, kruka, dunja, jagoda, malina, kupina) cvetna drka ili cvast (dud, smokva)- plod je laan. Plodov omota se naziva p e r i k a r p Kada je potpuno diferenciran sastoji seiz: -E g z o k a r p sastoji se od 1 ili 2 sloja i ima zatienu f-ju -M e z o k a r p- izgraen je od vie slojeva parehimskih i tu njenih hranljivim materijama. -E n d o k a r p- odrveneo je izgraen je od sklerenkimskih . Prema broju cvetova koji uestvuju u njihovom formiranju plodovi se dele na 1. Monontokarpne 2. Poliontokarpne. I) Monontokarpni nastaju iz 1 cveta i mogu biti: - prosti nastaju iz jednog plodnika - zbirni nastaju iz vie jednog cveta? II) Poliontokarpni plodovi nastaju od vie cvetova mogu biti: - srasli plodovi nastajusrastanjem perikarpa plodova iz dva ili vie cvetova/kod ananasa srasta vei broj bobica osovinom)

17

- Plodovi cvasti (kod smokve osovina cvasti opkoljava oraice i ona je sama a kod duda soni delovi nastaju od cvetnog omotaa pojedinih cvetova a unutar se nalaze oraice.

Prema svojstvima perikarpaplodovi se dele na: - sone - suve Prema osobinama plodova izvrena je pomoloka klasifikacija voaka na: I Jabuaste voke - tip ploda je sinkarpna kotunica U izgradnji ploda pored plodnika uestvuje i cvetna loa i aini listii. Endokarp je u vidu perganentnih koarica oko cvetne kuice koja se sastoji od 5 komora. Mezokarp i endokarp su soni i u tankom sloju obavijaju endokarp. Ostali soni deo ploda postao je od cvetne loe. Kod kutikule endokarp je snano razvijen i gradi kotice oko svake pergamente komorice. II Kotiave voke - tip ploda je monokarpna kotunica Plodov omota je jasno diferenciran na 3 sloja. Egzokarp Mezokarp Endokarp (kotica) Sobzirom na to da li se meso ploda odvaja ili ne od kotice sorte kotiavih voki se dele na: - gloue (ne odvaja se) - kalanke ili cepae ( ne odvaja se) III) Jezgraste voke Razlikujemo dva tipa ploda 1. Kotunicu i 2. Oraicu - Kotunica se sree kod oraha i badema Egzokarp i mezokarp zajedno ine spoljanji zeleni omota koji je nejestiv. Kada plod sazri omota najee puca i lako se odvaja od endokarpa. Egzokarp i mezokarp jednim imenom se oznaavaju kao klapina. Endokarp je odrveneo i ini ljusku a unutra se nalazi jestivo seme (jezgra) - Oraica se sree kod leske i pitomog kestena To je suvi, nepucajui plod. Perikarp je u vidu tanke, odrvenele ljuske. Unutra se nalazi jestivi deo seme (jezgra) IV) Jagodaste voke - Tipovi ploda su 1. Zbirna oraica 2. Zbirna kotunica 3. Bobica. 4. Zbirna oraica je plod jagode. Sastoji se od veeg broja oraica spojenih

razraslom i sitnom cvetnom loom

18

5. Zbirna oraica je plod maline i kupine. Sastoji se iz veeg broja monokarpnih kotunica skupljenih oko cvetne loe. Kod kupine cvetna loa se ne odvaja od kotunice a kod maline se odvaja.

6. Bobica se sree kod ribizle, ogrozda, borovnice i aktinidije. Bobica je soan plod kod koga je perikarp diferenciran na dva dela egzokarp (pokoica) i mezokarp sa endokarpom koji je soan i jestiv. Jestivi deo ploda kod ribizle i ogrozda nastaje od integumenta a ne od perikarpa.

V) Sutropsko voe.

Sree se vie tipova plodova - bobica sree se kod citrusa (pomorana, limun, grepfrut i mandarina), nara

japanske jabuke. - Bobica nara naziva se balaceta. Egzokarp stvara koru ploda koja je nejestiva, a

mezokarp i endokarp pregrade izmeu sitnih zrna koja postaju od integumenata semenog zametka

- Bobica citrusa zove se hesperedijum. Mezokarp obrazuje koru citrusa a mekovi (sone delove) endokarpa soni deo ploda.

- Kotunica kod masline - Plod cvast kod smokve (sona osovina cvasti .oraice) - Mahuna kod rogaa. Ona je tvrda i ne puca.

SEME Seme se razvija iz semenog zametka odmah posle odvojenog oploenja. Sastoji se od klice, hranljivog tkiva (endosperi ili peristeri) i opne (semenjae) Klice nastaju razvojem oploene jajne .(zigota). U klici se nalaze zaeci svih osnovnih (primarnih) vegetativnih organa. To su: korenak, stabaoce klicin pupolji i klicini listovi (kotiledoni) Najvei broj voaka pripada dikotilena (2 kotiledona) a manji broj monokotilona (ananas, banana, kokos, urma). Meristeri nastaju iz tkiva integumenata a endosperi oploenjem sekundarnog jedra. ..(semenjaa) vodi poreklo od integumenata semenog zametka. U plodu diploidnih jabuka i kruaka nalazi se 8-10 semenih ili taj broj varira i od 0-20. U plodu dunje taj.broj se kree i do 60. Plodovi kotiavih voki su sa jednom retko sa 2 semenke, plodovi jezgrastog voa i masline takoe. U plodu jagodastih voaka nalazi se vei broj semenki (do nekoliko stotina). Kod smokve takoe.

19

Citrusi imaju vei broj semenki. Kod njih je izraena (vei broj klica u 1 semenu) RAZMNOAVANJE VOAKA

Opte napomene: Razmnoavanje je veoma znaajna bioloka i prirodna osobina voaka koja: obezbeuje odravanje i rasprostranjenje odreene vone vrste, redovnu i obilnu rodnost voaka.

Voke se mogu razmnoavati na dva naina: 1. generativno (seksualno, polno ili digeno) ili 2. vegetativno (aseksualno, bespolno ili monogeno)

U savremenoj voarskoj proizvodnji vegetawtivno ratzmnoavanje, koje se uspeno moe izvoditi vie naina, daleko je znaajnije od generativnog razmnoavanja. 1. U toku bioevolucije voaka vegetativno razmnoavanje se stalno razvijalo i usavravalo tako da je postepeno potiskivalo generativno. Generativno razmnoavanje. U voarsko razvijenim zemljama generativno razmnoavanje se koristi u oplemenjavanju i proizvodnji generativnih podloga. - U oplemenjivanju voaka hibridizacijom generativno razmnoavanje

omoguava dobijanje F1 generacije kod koje su kombinovane bioloki i privredno najkorisnije osobine roditelja. Ako se hibridizacijom stvori neka nova sorta ona se dalje razmnoava vegetativno da bi se na potomstvo verno prenele osobine roditelja.

- Podloge za pojedine vone vrste razmnoavaju se i delje generativno iako postoji mogunost za njihovo vegetativno razmnoavanje. Razlog za to dobijanje podloga sa dubokim i jakim korenovim sistemom apsorpciji prema sui i mrazu i na kojima su voke razvijenije, bujnije, i dugovenije. Ali one su najee varijabilne zbog izraene heterozigoti pa se ta varijabilnost prenosi na voke.

- U zemljama sa nerazvijenim voarstvom generativno razmnoavanje se koristi i za dobijanje sadnica voaka (orah, vinogradarska breskva, badem, anarika, kajsija i dr.).

Gledano u celini generativno razmnoavanje u voarstvu ima trostruki zadatak 1. Dobijanje F1 generacije pri hibridizaciji u cilju oplemenjivanja stvaranja novih

sorti. 2. Dobijanje generativnih podloga za neke vone vrste koje imaju neke prednosti

nad vegetativnim.

20

3. Dobijanje sadnica u svrhu proizvodnje voa. Za ispunjenje prvog zadatka generativno razmnoavanje primenjuje se univerzalno, za ostvarenje drugoig cilja trenutno i za ostvarenje treeg cilja samo sporadino. Najvei nedostatak generativnog razmnoavanja je to se na potomstvo heterogeno prenose nasledne osobine. GENERATIVNO RAZMNOAVANJE PODLOGA Generativno razmnoavanje voaka obuhvata: - izbor matinih stabala ili podizanje matinih zasada za proizvodnju semena - sakupljanje plodovai vaenje semena - suenje, klasiranje i uvanje semena - ispitivanje klijavostii i energije klijanja - stratifikovanje (jarovlenje) i setva semena - nega sejanaca - vaenje i klijanje sejanaca a) Seme za generativno razmnoavanje se mora uzimati samo od selekcionisanih

stabala voaka (bilo da se nalaze u prirodnoj populaciji ili u matinom zasadu) ije je poreklo, vreme zrenja i lokalitet poznati. Pri izboru semena treba obratiti panju na sledee:

1. Kod jabuke i kruke seme uzimati od diploidnih sorti a kod ostalih vrsta od samooplodnih

2. Seme sa voaka starijih od 50 godina ne uzimati jer se neke osobine ne prenose verno na potomstvo

3. Ne uzimati seme od voaka iji su plodovi i lie oteeni parazitima 4. Uzimati seme iz plodova sa periferije krune 5. Koruistiti seme od srednje poznih sorti. Seme suvie ranih sortine klija a pozni

ima suvie nizak procenat klijavosti 6. Seme iz plodova posle fermentacije se ne sme koristiti 7. Ne treba koristiti suvie star semenski materijal 8. Treba koristiti seme iz srednje krupnih plodova od koga se dobijaju

najkvalitertniji sejanci. b) Fizioloki zreli plodovi se sakupljaju. Posle sakupljanja od njih se odvajaju semenke jer su supstance ( ) mesnatog dela toksine za mlade embrione. Seme se odvaja od mesnatog dela l) metodom ispiranja i 2) suvom metodom. Seme

21

prilikom izdvajanja ne sme dugo ostati u vodi naroito ne u toploj i ustajaloj zbog nedostatka kiseonika. c) Posle odvajanja od mesnatog delaseme se mora prosuiti jer je njegova vlanost u plodu 20-22% a ako se izdvaja ispiranjem moe se poveati i do 40%. Suenjem se ona mora sniziti na 15-16%. Seme se moe suiti u prirodnim uslovima u tankom sloju na trajnom mestu 4-5 dana ili u sunicama na to od 35o-40o znatno krae. Posle suenja seme se klasira uz pomo odreenih sita na sitno, srednje krupno i krupno. Sitno seme se odbacuje a ostale dve frakcije se uvaju a zatim seju odvojeno. Klasirano seme se uva uplastinim vreama do setve (jesen) ili do stratifikovanja. d) Odreivanje klijavosti semena. Kvalitet semena zavisi od klijavosti energije

klijanja, dinamike klijanja, istoe semena i setvene vrednosti semena Klijavost je broj naklijalih semenki u odreenoj koliini semenog materijala. Klijavost se moe ispitati metodom bojenja kotiledona pomou 0,1-0,2% rastvoren indigonorina Ako se kotiledoni potopljeni 24 h u ovom rastvoru oboje plavo seme je izgubilo klijavost, Drugi nain je stariji i sastoji se u skidanju semenjae i endoderma i stavljanje klice do klijanja u klijalitu. Pod energijom klijanja podrazumeva se brzina klijanja odreenog broja semenkiu odreenom vremenskom periodu. istoa semena je teinski odnos izmeu istog semenskog materijala i ukupnog semenskog materijala izraen u %. Poto su klijavost semena i istoa semena razliiti potrebno je za svako seme izraunati njegovu setvenu vrednost. Setvena vrednost se dobija kada se klijavost i istoa semena pomnoe pa podele sa sto (dobija se vrednost u %). e) Nakon ispitivanja kvaliteta semena ono se stavlja na stratifikovanje.

Stratifikovanjem se postie jarovizacija semena. Jarovizacija je biohemijsko fizioloki proces pri kome u periodu zimskog mirovanja dolazi do promena odreenih supstanci u semenu. Ako se ne izvri jarovizacija semena ono nee da klija odnosno ono mu se skine semenjaa ono moe da klija ali sejanci nee normalno da se razvijaju. Samo stratifikovanje predstavlja uvanje semena krae ili due vreme ( u zavisnosti od vrste i sorte) U pogodnom supstratu pod povoljnim uslovima (od 5o-7oC) i vlage uz prisusetvo kiseonika (O2).

Moe se vriti po slojevima ili izmeano sa supstratom a moe i u friiderima na +o 0-5o u polietilenski kesama. Setva semena se vri u jesen (obino nestratifikovano) ili u prolee (stratifikovano). Setva semena se vri u semenitvu, ali seme breskve, kajsije, oraha, badema, enarike moe se sejati direktno u rastilo u kome se podloge kaleme oenjem iste godine.

22

Dubina setve zavisi od krupnoe i kree se od 2-3 cm kod jabuke i kruke do 6-8cm kod oraha i pitomog kestena. Najbolje je setva u leje runo ili mainski gde leja ima 6 redova sa rastojanjem 20-25 izmeu redova, i 40-50 cm izmeu leja. Ako se setva vri direktno u rastilo gde e vriti i kalemljenje meuredno i redno rastojanje se podeava prema obradi. f) Nega sejanaca obuhvata proreivanje na 2-4 cm u redu okopavanje,

navodnjavanje i prihranjivanje po potrebi i zaptiti od bolesti i tetoina. Pikiranje sejanaca voaka moe biti na zeleno i zrelo. - Pod pikiranjem na zeleno podrazumeva se presaivanje mladih sejanaca (kada

se razviju 2-4 lista) sa obaveznmim skraivanjem glavne ile za do 1/3 duine. Nie se postie bolje razgranjavanje korenovog sistema i adaptiranje sejanaca ime se dobijaju ujednaeni sejanci.

- Pikiranje na zrelo ima znaaja samo za jabuaste vone vrste koje se karakteriu vretenastim korenom. Presaivanje se vri ili u pikirite 40-60 x10 ili u rastilo 80-100 x30-40.

- Pikiranje sejanaca na zrelo vri se po njihovom vaenju iz semenita. Pikiraju se slabo razvijeni sejanci da bi se poboljao njihov razvoj.

g) Vaenje i klasiranje sejanaca. Vaenje sejanaca se vri odmah po opadanju

lia. Nakon toga se klasiraju po razvijenosti i zdravstvenom stanju. Po zavrenom klasiranju oni se sade u rastilo (posle odgajivanja) ili se vezuju u snopie trape i uvaju do sadnje.

23

VEGETATIVNO RAZMNOAVANJE VOAKA Vegetativno razmnoavanje voaka primenjuje se od davnina. Zasniva se na sposobnosti voaka da vre regeneraciju organa koji ili nedostaju ili da od izdvojenih delova razviju itav organizam (reparacija). Vegetativnim razmnoavanjem se na potomstvo verno prenose osobine roditelja. Primenjuje se da bi se otklonili nedostatci generativnog razmnoavanja: neprenoenje svih morfolokih i fiziolokih osobina na potomstvo, odsustvo uniformnosti u tako dobijenom potomstvu, kasniji poetak rodnosti i dr. Uspeh vegetativnog razmnoavanja voaka zavisi od unutranjih i spoljanjih inilaca. Unutranji su: nasledne bioloke osobine vrsta, sorti ili tipova voaka; stadijna razvijenost voaka; koliine hranljivih i fitohorionalnih materija u tkivu; starost organa namenjenih za razmnoavanje. Spoljanji su: Plodnost i vlanost supstrata; temperatura supstrata i temperatura atmosfere; prisustvo kiseonika; vreme i tehnika izvoenja. Vegetativno razmnoavanje se deli na: 1. Vegetativno razmnoavanje na sopstvenom korenu i to 1)spontano gde spada

razmnoavanje izdancima, iviima, i oiljavanjem vrha letorasta i 2) uz odreene tehnike postupke gde spada razmnoavanje nagrtanjem, poloenicama, reznicama, mikrorazmnoavanje (kultura tkiva).

2. Vegetativno razmnoavanje na korenu ili stablu drugih voaka. U njega ubrajamo samo razmnoavanje kalemljenjem.

Razmnoavanje iviima (lozicama) Ovaj nain razmnoavanja masovno se primenjuje samo kod jagode. Jagoda ima osobinu da tokom vegetacije obrazuje vei broj stolona (lozica) koje se pruaju po povrini zemljita u razliitim pravcima. Kada stolon doe u kontakt sa vlanom,i plodnom zemljom na kolencu (nodusu) sa njegove donje strane obrazuju se ile a sa gornje lie. Na taj nain se formira ivi (malada biljka jagode) koja se odvaja od matine biljke i samostalno se gaji. Na jednom stolonu mogu se formirati vie ivia. Razmnoavanje izdancima Ovo je jedan od najstarijih naina vegetativnog razmnoavanja. Izdanci se razvijaju iz adventivnih pupoljaka skeletnih ila naroito onih po povrini. Njihovo

24

razvie pojaavaju mehanike povrede ila. Obrazovanje izdanaka je nasledna osobina nekih vonih vrsta. Izdanke obrazuju : ljiva, vinja, dunja, leska, malina, ribizla, ogrozd, borovnica, maslina smokva i nar. Da bi se razvio to vei broj izdanaka potrebno je isei matine voke do zemlje, ubriti, to dublje orati (radi mehanikih povreda skeletnih ila) i po mogustvu navodnjavati takve zasade. Masovno se primenjuje kod maline. Osnovni nedostatak ovog naina razmnoavanja je to se dobijaju sadnice neujednaenog kvaliteta i zbog nekontrolisanog irenja virusnih oboljenja. Razmnoavanje oiljavanjem vrha letorasta Primenjuje se kod sorti kupine sa puzeim rastom. One su bez bodlji. Ako se primeni neki drugi nain razmnoavanja mogu se na sadnicama pojaviti. Izdanci kupine u toku svakog rasta se savijaju i vrhom dodiruju zemlju. Na mestu dodira sa zemljom razvije se nova biljka koja se moe odvojiti od matine i samostalno gajiti. Raznoavanje nagrtanjem Primenjuje se kod vonih vrsta koje imaju osobinu da u toku vegetacije iz korenovog vrata razvijaju vei broj izbojaka i koji se lako oile ako se nagrnu plodnom i vlanom zemljom. Na ovaj nain razmnoavaju se vegetativne podloge: dunja, M i MM tipovi jabuke, neke vrste ljiva, i sadnice nar, smokva, leska. Matina stabla koja moraju biti autentina i zdrava, sade se na duboko obraenom i plodnom zemljitu na rastojanju u redu 80 cm a izmeu redova 1-1,2 m/odnosno na onom rastojanju pri kome se mehanizacija moe optimalno primeniti. Posaena matina stabla se skrate iznad povrine zemlje /5-10cm. Matina stabla se ne nagru ve se ostavljaju da se to bolje razvijaju u drugoj godini. U prolee se uklone svi izrasli izbojci do osnove, pri emu se obrazuje tzv. glava buna Iz glave se razvijaju nove mladice koje, kada dostignu duinu od 20-25 cm, nagreno sitnom i plodnom zemljom. Da bi se pojaalo oiljavanje potrebno je osnovu izbojka tretirati 0,02% rastvorom IBA (indel-buterna kiselina) Nagrtanjem zemljom se vri jo 1 do 2 puta u toku vegetacije zbog sleganja zemlje i rasta (izduivanja izdanaka). U jesen ili u prolee bunovi se odgru i svi izbojci bez obzira na stepen oiljavanja se skidaju do same glave buna. Razmnoavanje poloenicama

25

Ovaj nain ne razlikuje bitno od nagrtanja jer se zasniva na oiljavanju neodvojenih delova matine biljke. Skoro sve voke koje se razmnoavaju nagrtanjem razmnoavaju se poloenicama. Razlikujemo obinu i kinesku, poloenicu. U zavisnosti od toga da li se polae jedan ili vie izbojaka poloenice moe da bude jednostrana, dvostrana i zvezdasta. - Obina poloenica: Od jednog poloenog izbojka dobija se jedna oiljena mladica. Matinjak vegetativnih podloga se podie sadnjom matinih stabala na rstojanju 1,0 1,2 x 1,5-2m. Kada matine biljke dovoljno ojaaju razmnoavanje se vri tako to se kod jednostarne poloenice savije jedan izbojak u redu u jarak dubok oko 20 cm. Privrsti se rakljom i prekrije zemljom. Vrh obavezno mora biti iznad zemlje. Ovako se dobija jedna mladica pa ovaj nain nije ekonomian. Kod dvostranih se dobijaju 2 oiljene mladice. Kod zvezdaste dobija se vei broj mladica po bunu ali je mehanizovana obrada u takvom matinjaku oteana. - Kineska poloenica- Od jednog poloenog izbojka dobija se vei broj oiljenih mladica. Izdanak se poloi u jarak dubok 20 cm u pravcu reda, privrsti se sa dve raklje i prekrije tankim slojem zemlje, stim da vrh sa jednim pupoljkom ostane iznad povrine zemlje. Kad mladari srastu 20-25 cm poloenica se nagrne zemljom. U jesen se odsecaju oiljene mladice. Broj oiljenih mladicaje jednak broju mladara. Razmnoavanje reznicama Zahvaljujui sposobnosti reparacije mogu se na delovima granica i ila formirati organi koji nisu postojali. Ta sposobnost je zasnovana je na postojanju zaetaka ila u mladom drvetu. Za razmnoavanje reznicama mogu se koristiti reznice granica koje mogu biti a) zrela b)zelena Razmnoavanje zrelim reznicama U jesen se odseku reznice od jednogodinjih granica (letorasta duine 20-30 cm, zatim se stratifikuju (u umereno vlanom pesku u predhodnoj prostoriji zatienoj od mraza). U prolee se vri sadnja u dobro pripremljene leje na batenskom zemljitu ili u staklarama na rastojanju 40-80 x 10-15 cm. Sadnja se obavlja tako da iznad zemlje budu 1 do 2 zimska pupoljka iz kojih e se razviti mladari. Dubina sadnje zavisi od zemljinih i klimatskih inioca. Ako je zemljite tee reznice se sade plie u kosom poloaju. - Razmnoavanje zelenim reznicama Ovaj nain se primenjujekod nekih vrsta i sorti ije se zrele reznice ne oiljavaju. Skidaju se zelene reznice sa poluzdrvljenih mladara (maj-jun) koji se pri savijanju

26

ne lome. Oni ne treba da budu naroito dugake. Dovoljno je 10-12 cm. Njihovo lie treba da bude reducirano na 1/3 do , da bi se umanjila transpiracija (Mii navodi da donje lie treba obraditi a gornje skratiti za polovinu, a takoe i vrh treba skratiti Sadnja se vri u staklarama na rastojanju 7x 4cm, na dubini svega 2-3 cm. Zelene reznice se u toku oiljavanja vlae oiljavanjem (tzv mist metoda) a u staklari se mora odravati pogodna tenperatura od 25-30oC. - Razmnoavanje korenovim reznicama Korenove reznice uzimaju se u jesen i uvaju do sadnje u prolee u vlanom pesku radi boljeg kalusiranja preseka, mada je mogue uzimanje i u prolee. One su debljine: 6-8 mm i uine 10-12 cm. Kod korenovih reznica mora se posebno obratiti panja na polaritet, pa se zato po pravilu na stablovom polu pravi kosi presek a na korenovom polu ravan presek (jer je teko razlikovati ta dva pola. Sadnja se vri u prolee na rastojanju 20-60 x 7x10 cm. Reznice se sade vertikalno pri emu se gornji presek prekrije tankim slojem zemlje od 1-2 cm. Kada izdanci iz korenove reznice izrastu oko 10 cm ostavi se samo 1 najrazvijeniji a ostali ukolone. Za razmnoavanje reznicama koriste se : Dunja M, MM tipovi jabuke, magriva, ogrozd i ribizla. TRANSPLATACIJA /KALEMLJENJE/ Kalemljenje je jo uvek najznaajniji vid vegetativnog razmnoavanja voaka. Ovim postupkom razmnoavaju se voke koje formiraju deblo. Kalemljenje se zasniva na sposobnosti delova koji pripadaju razliitim vonim organizmima da posle mehanikog spajanja uspostave anatomsko-fizioloko jedinstvo gradei novu ivotnu jedinicu koja se naziva d i b i o s (simbiot) . Pri tome jedna od komponenti kalemljenja podloga ili hipobiot svojim korenovim sistemom obavlja f-ju apsorbovanja vode i mineralnih materija (iz nje se razvijaju podzemni organi nove voke). Druga komponenta kalemljenja koja se naziva plemka, ili epobiot regenerie nadzemne organe nove voke. Ukoliko izmeu ovih komponenti ne postoji kompatibilnost (afinitet) koristi se trea komponenta koja se zove posrednik (deblotvorac). Pod kompatibilnou u voarstvu podrazumevamo stepen anatomske i fizioloke podudarnosti komponenti kalemljenja.

27

Da bi spajanje komponenti bilo uspeno treba ispuniti sledee uslove: 1) Komponente kalemljenja moraju pripadati kompatibilnim kombinacijama.

Kompatibilnost izmeu komponenti zavisi od njihove botanike srodnosti pa to je botanika srodnost vea vei je i stepen kompatibilnosti. Po pravilu najvei stepen kompatibilnosti je izmeu sorti iste vrste, pa je zato i kalemljenje izmeu njih lako. Tee kalemljenje je izmeu razliitih vrsta istog roda, a veoma teko izmeu razliitih rodova. Vei stepen kompatibilnosti izmeu srodnih formi se javlja zbog toga to botaniki srodnost uslovljava biohemijsko-fizioloko- anatomsku srodnost tj. botanikom srodnou su uslovljene: fenofaze, bujnost, brzina rastenja, sistem fitohormona i vitamina i td.

2) Pri kalemljenju neophodno je ispotovati polaritet komponenti. Do sjedinjavanja komponenti dolazi samo ako se morfoloki gornji pol/ stablov pol/podloge spoja sa morfolokim donjim polom/korenov pol/kalemgranice.

3) Obezbediti veliku dodirnu povrinu kambijuma komponenti. to je dodirna

povrina vea vei je i uspeh kalemljenja. Kambijum je lateralno meristemsko tkivo ijom aktivnou se uspostavlja anatomsko fizioloka veza izmeu komponenti. Pravljenjem preseka elije kambijuma trpe jae ili slabije mehanike povrede usled ega one poinju intezivno da se dele i rastu. Na taj nain se formira traumatino meristemsko tkivo oznaeno kao kalus koje poinje da popunjava prostor izmeu spojenih komponenti. Kalus je homogeno tkivo i njegovim obrazovanjem zavrava se I faza anatomskog povezivanja hipobiota i epibiota u dibios. Diferenciranjem elija kalusa u sprovodne sudove i druge anatomske elemente yavra[ava se anatomsko poveyivanje. Od elija kalusa koji je u nivou kambijuma formiraju se odgovarajue kambijalne elije, od elija kalusa koji je u nivou floema i ksilema odgovarajui elementi ksilema i floema. Na taj nain nastaje tzv. spojno tkivo. Obrazovanjem spojnog tkiva zavrava se povezivanje komponenti u jednu anatomsku celinu. Razmenom materija i cirkulacijom sokova izmeu komponenti uspostavlja se i fizioloko jedinstvo pa one nadalje funkcioniu kao jedan organizam.

4) Obezbediti odgovarajue zdravstveno i fizioloko stanje komponenti. Ako su komponente zdrave i ako sadre vee koliine rezervnih hranljivih materija i fitohormonalnih materija kalemljenje e biti uspenije. Vrlo je bitna i fizioloka aktivnost komponenti za uspeh kalemljenja. Kalusno tkivo se najbolje formira u periodu poetnog i kasnije usporenog rastenja.

28

5) Neophodno je da pri izvoenju kalemljenja vladaju optimalan meteoroloki uslovi: da je tenperatura 18-25oC a vlanost vazduha 85%.

6) Kalemljenje treba izvoditi u prvo vreme na odgovarajui nain, uz upotrebu kvalitetnog alata. Samu operaciju kalemljenja treba da izvode osposobljeni kalemari

NAINI KALEMLJENJA Kalemljenje prema nainu izvrenja moe biti: 1. kalemljenje pupoljkom (to je tzv. oenje ili okuliranje) 2. kalemljenje kalemgraniciom.

Kod kalemljenja pupoljkom kao plemka koristi se dobro razvijen, zdrav, vegetativni pupoljak sa delom kore. Kod kalemljenja kalemgranicom za plemku se koristi deo jednogodinjeg dobro razvijenog i zrelog letorasta sa dobro razvijenim pupoljcima.

KALEMLJENJE KALEMGRANICOM Najei nain kalemljenja kalemgranicom su sledei : 1) Prosto spajanje 2) Englesko sapajanje 3) Kalemljenje na iseak Prosto spajanje To je kalemljenje kalemgranicom pri emu su podloga i kalem-granice iste debljine. Sutina ovog naina kalemljenja je da se na obe komponente naprave identini kosi preseci i izvri njihovo spajanje i vezivanje. Najee se izvodi u toku zimskog perioda kao sobno kalemljenje (15.02-15.03.) posle ega se kalemovi parafiniu, stavljaju u vlani supstrat (stratifikovanje) i posle toga se sade u rasadnik. Ako se kalemljenje obavlja posle 15.03. kalemovi se parafiniu i odmah sade u rastilo. Ovaj nain kalemljenja se moe primeniti i na ve posaenim podlogama, ali je ovo rei nain. Najee se primenjuje na podlogama na kojima okuliranje u prethodnoj godini nije uspelo. Gornji presek kalemgranice se posle kalemljenja premazuje kalemarskim voskom ili drvofiksom. Kosi preseci mogu biti potpuno ravni, izvedeni jednakim potezom ruke. Ako presek nije dobro napravljen ne sme se vriti njegova popravka ve se mora praviti novi presek. Duina kosog preseka mora biti 2-2,5 puta vea od prenika komponenti

29

kalemljenja. Pupoljak kalemgranice po pravilu treba da je na suprotnoj strani preseka ali tako da bude na vrhu spojnog mesta. Kalemgranica najee ima tri pupoljka. Jedan pupoljak se pri pravljenju kosog preseka odbacuje. Kada se, posle kalemljenja, iz ostavljenih pupoljka razviju mladari i postignu duinu oko 10 cm slabiji se uklanja oenjivanjem. Iz bolje razvijenog mladara (najee je to gornji) razvija se nadzemni deo voke. - Englesko spajanje- Englesko spajanje predstavlja modifikaciju prostog spajanja. Izvodi se tako to se i na podlozi i kalemgranici naprave identini kosi preseci i dodatni jeziak na obe komponente ime se obezbeuje vea dodirna povrina, lake kaluciranje i vei prijem kalemova. Zarezi se prave izmeu srednje i gornje treine preseka. Iako je ovaj spoj vrst, posle kalemljenja se vri vezivanje spojnog mesta, kao i kod prostog spajanja. esto se koristi u rasadnikoj proizvodnji za dobijanje sadnica voaka. Glavna prednost ovog naina u odnosu na okuliranje je to se izbegava negativan uticaj zimskog mraza na okalemljene pupoljke. - Kalemljenje na iseak - Koristi se kada je podloga znatno deblja od plemke, najee pri prekalemljivanju starijih voaka. Na podlozi specijalnim noem napravi iseak u obliku trostrane piramide, a na kalemgranici sa dva kosa reza isti takav deo koji se ubacuje umesto izbaenog dela na podlozi. Ukoliko je podloga znatno deblja moe se upotrebiti vei broj kalemgranica. Posle stavljanja granica vri se njihovo vezivanje i premazivanje kalem voskom. OKULIRANJE (OENJE) Okuliranje s obzirom na vreme izvoenja samo moe biti: 1. Okuliranje na budni pupoljak. 2. Okuliranje na spavajui pupoljak. Okuliranje na budni pupoljak se retko primenjuje. Izvodi se krajem maja i poetkom juna. Najee se primenjuje za ubrzanu proizvodnju sadnica breskve u toplijim podrujima. Kao plemka koristi se vegetativni pupoljak iz prethodne ili iz tekue vegetacije. Iz okalemljenog pupoljka razvija se prevremena granica nekoliko dana posle obavljenog kalemljenja. Okuliranje na spavajui pupoljak je jedan od najeih naina kalemljenja. Izvodi se u drugoj polovini avgusta i tokom septembra meseca. Kao plemka koristi se

30

zimski pupoljak iz tekue vegetacije. Iz okalemljenog pupoljka razvija se mladar naredne vegetacije. Kalemgranica se sa matinog stabla uzima neposredno pred kalemljenje. Posle skidanja sa matinog stabla vrh granice se odbacuje zato to su pupoljci nedovoljno sazreli, kao i osnova granice jer su pupoljci previe sitni i nedovoljno razvijeni. Sa sredinjeg dela mladara se uklone lisne ploe kao i vei deo lisne drke, da bi se smanjila transpiracija i suenje cele kalemgranice. uz pupoljak ostaje malji deo lisne drke kiji slui za lake ubacivanje pupoljka u tzv. "T" rez. Deo lisne drke slui i kao pokazatelj prijema kalema. Ako dve nedelje posle kalemljenja lisna drka opada sa blagim dodirom prsta kalemljenje jeste uspelo. Posle skidanja listova granice se vezuju u snop, umotavaju vlanom tkaninom i uvaju do upotrebe. mogu se uvati i do 30 dana u friideru u PVC kesi ili umotana u vlanu tkaninu. Postupak kalemljenja Kalemljenje se vri na jednogodinjem ili dvogodinjem delu podloge, na visini od 20-40 cm iznad povrine zemljita Podloga se pre kalemljenja mora oistiti od lia, bonih granica i estica zemlje. Posle ienja se pravi rez u obliku slova "T". Prvo se pravi horizonatlni rez duine 1 cm, a zatim vertikalni rez duine 2-3 cm. Tupom stranom kalemarskog noa se odvoji kora do drveta. Sa prethodno pripremljene kalemgranice se skida pupoljak sa delom kore i malo drveta. Poetak reza je 1 cm ispod pupoljka, a kraj je 1 cm iznad pupoljka. Skinuti pupoljak sa korom i drvetom se ubacuje u "T" rez i posle toga se vri vezivanje reza kalemagrskom gumicom ili samolepljivom folijom. Ako se vri vezivanje folijom, ona se mesec dana posle kalemljenja mora skinuti da se ne bi usecala u drvo. Sledee godine se podloga 1 cm iznad okalemljenenog pupoljka skrati, da bi se on doveo u terminalnu poziciju. Na poetku se i iz pupoljaka podloge razvijaju mladari, koji se, kada porastu oko 10 cm uklanjaju oenjivanjem. Iz okalemljenog pupoljka razvija nadzemni deo voke.