PRSTENASTI (ČLANKOVITI) CRVI (ANNELIDA)

To su životinje sa homogenom segmentacijom tela (što znači da su – sem prvog „PROSTOMIJUM“ i poslednjeg segmenta „PIGIDIJUMA“ – svi segmenti isti).

Na površini tela se nalazi JEDNOSLOJNI EPIDERMIS na čijoj površini je ELASTIČNA KUTIKULA. Ispod epidermisa su slojevito raspoređeni kružni i uzdužni MIŠIĆI. Unutrašnjost čini CELONSKA DUPLJA koja je SEPTAMA izdeljena na komore. Septe prate segmentaciju tela i one su deo PERITONEUMA.

CREVNI SISTEM je prava cev koja počinje USNIM otvorom, a završava ANALNIM. Usni otvor je na drugom segmentu PERISTOMIJUMU, analani na PIGIDIJUMU.

DIŠU škrgama i površinom tela.

KRVNI (cirkularni ili transportni) SISTEM je ZATVORENOG TIPA i čine ga DORZALNI I VENTRALNI SUD, od kojih u svakom segmentu polaze BOČNI KRVNI SUDOVI. Funckiju SRCA obavlja dorzalni krvni sud i kretanje krvi u dorzalnom (leđnom) krvnom sudu je od zadnjeg ka prednjem kraju tela, a ventralnim (trbušnim) krvnim sudom je od prednjeg ka zadnjem delu tela (obrnuto nego kod kičmenjaka).

EKSKRECIJA se obavlja pomoću METANEFRIDIJA.

NERVNI SISTEM je LESTVIČASTOG TIPA (znači da je nad’ždrelna gangila povezana nervima sa ostalim gangiljama u telu kojih je u svakom segmentu po jedan par).

Imaju dobro razvijene FOTORECEPTORE, HEMORECEPTORE, TAKTILNA ČULA i ČULO RAZNOTEŽE. Mogu biti ODVOJENIH polova ili HERMAFRODITI. Razviće može biti DIREKTNO ili preko LARVENIH stupnjeva.

Ovaj tip ima tri glavne klase:

1. mnogočekiljasti crvi 2. maločekinjasti crvi 3. pijavice

MNOGOČEKILJASTI CRVI (POLIHAETA)

Većinom žive u morskoj vodi; manji broj vrsta u slatkoj vodi, a najmanji na vlažnom zemljištu. Na glavi imaju nastavke sa čulnom funckijom (tentakule/ANTENE). Imaju OČI tipa prostih ocela. DIŠU ŠKRGAMA. Na koži imaju kožno-mišićne nabore – PARAPODIJE, na kojima se nalazi veći broj ČEKINJA (héta). ODVOJENIH su polova i u razviću se javlja larva TROHOFORA.

MALOČEKILJASTI CRVI (OLIGOCHAETA)

Većinom žive u vlažnom zemljištu, manji broj u slatkoj vodi, najmanji broj u slanoj. Najpoznatija je kišna glista (lumbricus terrestis).

Na glavi nema antena, nemaju oči, već su po čitavom telu FOTORECEPTORI, a najveća koncentracija je u prednjem delu tela. Bliže prednjem delu tela se nalazi žlezdani epitel u obliku prstena – KLITELUM, koji luči sluz iz dve gliste kojom se obavija pri parenju, i od te sluzi stvaraju KOKON, u koji ubacuju oplođena jaja. On se kod ove vrste stalno dobro vidi (i kad je parenje) [a kod pijavica se vidi samo u toku parenja].

15

Na koži nema parapodija, već se nalaze hete (čekinje) i to na svakom segmentu (osem na prvom i poslednjem) po OSAM HETA – po dve u 4 grupe. Na njih se crv oslanja na podlogu pri kretanju. U koži se nalaze brojne žlezde koje čine kožu uvek vlažnom, olakšavaju disanje i lakše kretanje kroz hodnike pod zemljom.

Hrane se DETRITUSOM (zemljom koja je bogata organskim materijama).

RESPIRACIJA se obavlja preko površine tela.

KRVNI SISTEM je zatvorenog tipa, a funckiju SRCA obavlja dorzalni krvni sud i prvih pet pari bočnih krvnih sudova.

EKSKRECIJA se obavlja preko METANEFRIDIJA i u svakom segmentu se nalazi po jedan par. Metanefridija počinje levkastim proširenjem sa trepljama – koje se zovu NEFROSTOM – koji se nastavlja u NEFROMSKI KANAL koji kroz SEPTU prelazi u susedni segment u kojem se uvija a zatim sa bočne strane ventralnog dela otvara u spoljašnju sredinu. Kod nekih vrsti postoji i MOKRAĆNA BEŠIKA.

NERVNI SISTEM je LESTVIČASTOG tipa. U trećem segmentu iznad ždrela je NAD’ŽDRELNA GANGLIJA koja je nervima povezana sa ganglijama kojih je u svakom segmentu po jedan par.

HERMAFRODITNE su životinje i u 13. segmentu se nalazi jedan par jajnika a jajovod se otvara na 14. segmentu. Dva para semenika se nalaze između 9. i 11. segmenta, a semovod se otvara na 15. segmentu. Pri parenju se postavljaju jedna pored druge u obrnutom smeru i pomoću sluzi koju luči klitelum se obavija. Oplođena jaja se ubacuju u kokon kojeg stvaraju od sluzi kliteluma. Razviće je direktno.

PIJAVICE (HIRUDIENA)

Najčešće žive u slatkoj vodi, a manji broj vrsta živi u slanoj vodi i vlažnom zemljištu.

Telo je izgrađeno od 33 SEGMENATA ali je spolja mnogo veći broj jer je svaki primarni segment izdeljen sa spoljašnje strane na 3 do 5 sekundarnih segmenta koji se zovu ANULI.

Na prednjem delu je USNA PIJAVKA u čijem centru je USNI OTVOR, na zadnjem delu tela je ZADNJA

PIJAVKA nastala spajanjem nekoliko zadnjih segmenta. Pošto je pigidijum ušao u sastav zadnje pijavke,

ANALNI OTVOR se nalazi ispred zadnje pijavke na dorzalnoj (leđnoj) strani. Pijavice nemaju ni parapodije ni hete.

U usnoj duplji imaju jaku vilicu koja je kod vrsti koje se hrane krvlju u obliku slova Y i vilicama grebe

kožu i zid krvnog suda. PLJUVAČNE ŽLEZDE luče pljuvačku u kojoj se nalazi HIRUDIN koji sprečava koagulaciju krvi i krv nesmetano ističe iz krvnog suda i pijavice tu krv smeštaju u VOLJKU koja je na jednjaku. Kod MEDICINSKE PIJAVICE se smešta jako velika količina krvi tako da se ona normalno hrani 2 puta godišnje. Vrste koje se hrane krvlju imaju slabo razvijen želudac.

DIŠU površinom tela. KRVNI SISTEM je ZATVOREN, nema podele septama na komore, pa je smanjen broj METANEPRIDIJA.

NERVNI SISTEM je LESTVIČAST, imaju dobro razvijene HEMORECEPTORE.

HERMAFRODITNE su životinje i kod njih se klitelum vidi samo u vreme parenja. Oplođena jaja se ubacuju u KOKON. Razviće je direktno.

ZGLAVKARI (ARTHOPODA)

Zglavkari predstavljaju najbrojniju grupu životinja; žive u svim sredinama: u vodi, vazduhu, zemljištu. Zglavkari imaju HETERONOMNO SEGMENTISANO TELO.

16

Na telu se razlikuju GLAVA, GRUDI i TRBUH. Kod nekih grupa dolazi do spajanja glave i grudi u GLAVENO–GRUDNI REGION. Kod nekih se glaveno–grudni deo zove PROZOMA, a trbuh OPISTOZOMA. Broj segmenata, telesnih nastavaka i nožica varira. Telo je zaštićeno KUTIKULOM koja je često prožeta voskom i takva kutikula sprečava gubitak vode. Kutikula može biti i u obliku skeletnih ploča koje su međusobno pokretno povezane.

Glava je najčešće zaštićena jedinstvenom GLAVENOM ČAUROM dok su na ostalim delovima tela 4 SKELETNE PLOČICE: leđna, trbušna i 2 bočne. Skelet je ektodermalnog porekla i po položaju je spoljašnji skelet (egzoskeletni). Mišići su poprečno–prugasti u vidu mišićnih traka i preičvršćeni su za unutrašnju stranu egzoskeleta. Ekstremiteti su člankoviti, pokretno vezani za telo, a članci su međusobno zglobno povezani i imaju funkciju na principu poluge. Obavljaju različite funkcije.

CREVNI SISTEM je potpuno razvijen i koristi različite izvore hrane.

DIŠU preko POVRŠINE TELA (najsitniji predstavnici). Vodene vrste dišu ŠKRGAMA, postoje i LISTOLIKA PLUĆA kao i TRAHEJE (kod stonoge). Traheje su cevčice koje počinju otvorima sa bočne strane tela i njima se vazduh direktno dovodi do ćelija.

KRVNI SISTEM je OTVORENOG tipa. SRCE je cevasto i nalazi se na dorzalnom krvnom sudu.

EKSKRECIJA se obavlja pomoću IZMENJENIH METANEFRIDIJA ili MALPIGIJEVIH CEVČICA (kod stonoga). Ove cevčice su na jednom kraju zatvorene a drugim krajem se ulivaju u crevo na mestu prelaska srednjeg u zadnje crevo.

NERVNI SISTEM je LESTVIČAST.

Imaju razvijeno čulo VIDA, HEMORECEPTORE, TAKTILNA ČULA i čulo RAVNOTEŽE.

ODVOJENIH SU POLOVA ILI HERMAFRODITI, a razviće može biti DIREKTNO ILI PREKO LARVENIH STUPNJEVA.

Zglavkari se dele na:

1. paukolike životinje2. rakove3. stonoge4. insekte

PAUKOLIKE ŽIVOTINJE (CHELICERATA)

Na telu se razlikuju glaveni i grudni deo PROZOMA sa 6 segmenata i opistozoma sa najviše 13 segmenata. Tu spadaju:

1. škorpije2. pauci3. kosci4. krpljevi

ŠKORPIJE (SCORPIONES)

Škorpije nemaju antene, već se na prvom segmentu prozome nalaze HELICERE koje služe kao čulni organi. Na drugom segmentu su PEDIPALPI sa plaštolikim vrhom i služe za hvatanje plena i odbranu. Na sledeća 4 segmenta se nalazi po jedan par nogu za hodanje. NOŽICE na OPISTOZOMI su izmenjene i

17

obavljaju različite funkcije (naročito disanje). Na zadnjem segmentu je OTROVNA ŽLEZDA koja svoj produkt (otrov) izbacuje preko otvora na bodlji koja je na vrhu zadnjeg dela tela (karakteristično sužen i uvek spreman za napad). To su noćne životinje, a danju se nalaze ispod lišća i kamena.

PAUCI (ARANEA)

Pauci imaju na prozomi par HELICERA na čijem vrhu je kandža sa otvorom preko kojeg se izbacuje otrovna supstanca koja se stvara u otrovnoj žlezdi. PEDITALIJE kod mužjaka služe za oplodnju, a kod ženki su iste kao noge za hodanje. PROZOMA je preko uzane drške povezana sa proširenim trupom. Na trupu su izmenjene nožice (listolika pluća), a mogu biti i za nošenje oplođenog jaja. Od izmenjenih nožica nastaje bradavica kroz koju se izliva GUSTI SEKRET – produkt paučne žlezde. Ovaj sekret u kontaktu sa vazduhom očvrsne i njime pletu mreže u kojima se hvataju insekti i druge sitne životinje. Od centra mreže polazi jedna nit koja je u vezi sa paukom i kad žrtva upadne u mrežu, pauk zna. Pored pauka mrežara postoje i pauci skitnice koji jure plen.

KOSCI (OPILIONES)

Kosci su slučni paucima, ali imaju jako dugačke noge za hodanje koje se lako otkidaju. Kad su u opasnosti mogu sami da odbace nogu pa se ona regeneriše.

KRPELJI (ACARINA)

Krpelji žive u travi, opalom lišću,... i kod njih je došlo do GRUPISANJA svih segmenata u jedinstvenu masu. Nervne ganglije1 su takođe grupisane u jednu nervnu masu. Prenosioci su mnogih teških bolesti (ali sâm krpelj nije otrovan). Tu spadaju i GRINJE .

RAKOVI (CRUSTACEA)

Žive u morskoj i slatkoj vodi i na telu se razlikuju glava, grudi i trbuh, s tim što su kod većine glava i grudi spojene u GLAVENO-GRUDNI region. Glava ima 6 segmenata dok broj segmenata ostalih delova varira, a kod viših rakova je on stalan i iznosi 20. Na glavi se nalaze dva para ANTENA, jedan par MANDIBULA, dva para MAKSILA, i oni učestvuju u ishrani. Često im se pridodaje još nekoliko nožica iz grudnog regiona koje se zovu MAKSILOPODE. Deo grudnog regiona koji nije ušao u sastav glaveno–grudnog regiona se zove PEREION i na njima se nalaze nožice PEREIOPODE koje služe za kretanje. Trbuh ili PLEON nosi nožice pleopode koje su izmenjene i obavljaju različite funckije (najčešće funkciju škrga). Zadnji segment sa jednim parom ekstremiteta je dorzo-ventralno spljošten i formira lepezu (ili telzon), koja služi za plivanje, pa pliva unazad, a hoda unapred.

STONOGE (MYRIAPODA)

Stonoge DIŠU TRAHEJAMA.

KRVNI SISTEM je OTVOREN, SRCE je cevasto i na dorzalnom je krvnom sudu.

EKSKRECIJA se obavlja preko MALPIGIJEVIH CEVČICA.

NERVNI SISTEM je LESTVIČAST, imaju veći broj prostih očiju a kod nekih grabljivih vrsta su te proste oči u velikom broju na maloj površini, pa liče na PACETOVANE OČI (oko od velikog broja okaca).

ČULO MIRISA je na antenama. Imaju čulo RAVNOTEŽE.

ODVOJENIH su POLOVA i razviće je DIREKTNO.

1 Ganglija (lat. ganglion) je skup tela nervnih ćelija koja obrazuju strukture nalik na čvorove.

18

INSEKTI (INSECTA)

19

BODLJOKOŠCI (ECHINODERMATA)

Bodljokošci su isključivo morske životinje koje žive na dnu mora, slobodno se krećući. Razlikuju se od ostalih beskičmenjaka po tome što im je skelet mezodermalnog porekla i po položaju je unutrašnji – endoskelet.

Na telu se razlikuju ORALNA STRANA na kojoj je usni otvor i ABORALNA STRANA na kojoj je analni otvor, ako je razvijen. Kroz telo odraslih se može postaviti uzdužna osa, oralno-aboralna i po toj osi se može postaviti više ravni simetrija (najčešće 5) i zato imaju RADIJALNU (ili zračnu) simetriju. Međutim, njihove larve imaju BILATERALNU simetriju.

Skelet je izgrađen od SKELETNIH PLOČA koje su najbolje razvijene kod morskih ježeva. Iznad skeleta je EPIDERMIS na kome se nalaze TUBERKULE na kojima su (pokretne) vezane bodlje koje imaju odbrambenu funkciju i služe za kretanje. Postoje i kraće bodlje PEDICELARIJE koje služe za čišćenje tela, pošto su većina oralnom stranom okrenuti prema dnu, a analnim prema površini vode nesvareni delovi hrane pod dejstvom gravitacije padaju na same životinje. Sa oralne strane morske zvezde se na kracima nalaze dva niza otvora kroz koje izlaze AMBULAKRALNE nožice koje su deo ambulakralnog sistema. Ovaj sistem je karakterističan samo za bodljokošce i ispunjen je vodom koja je pod odredjenim pritiskom i kad se u njemu poveća pritisak izlaze ambulakralne nožice napolje i pomoću njih se kreću. Ovaj sistem je u vezi sa vodenom sredinom preko pora koje se nalaze na madrepornoj ploči.

CREVNI SISTEM je potpuno razvijen kod većine bodljokožaca. Zmijače i neke morske zvezde nemaju analni otvor već se nesvarena hrana izbacuje preko usnog otvora. išu škrgama, a krvni sistem je slabo razvijen i predstavlja deo celoma.

EKSKRETORNI SISTEM nije razvijen, a ekskrecija se obavlja preko škrga i creva.

NERVNI SISTEM je DIFUZNO-VRPČAST. Na telu se nalaze tri prstenaste nerve vrpce koje su povezane sa difuznim nervnim sistemom u epidermisu koji se nalazi iznad skeleta.

Imaju dobro razvijena HEMIJSKA ČULA (čulo mirisa), čulo RAVNOTEŽE, OČI NE POSTOJE, TAKTILNA ČULA NISU MNOGO RAZVIJENA.

ODVOJENIH su polova, bez izrženog polnog dimorfizma i u razviću se javlja larva DIPLEURULA.

SISTEMATIKA (PODELA) BODLJOKOŽACA

1. morske zvezde (asteroidea)2. zmijače / zmijuljice (ophiuroidea)3. morski ježevi (echinoidea)4. morski krastavci (holothuroidea)5. (morski) krinovi (crinodea)

MORSKE ZVEZDE

Imaju telo u obliku diska od kojeg polaze kraci čiji je broj najčešće pet, ali ih može biti i više. Kad uhvate plen, izbacuje želudac napolje, i kad delimično svare plen, onda uvlače želudac i nastvalju varenje. Imaju izraženu moć REGENERACIJE.

ZMIJAČE / ZMIJULJICE

One su slične morskim zvezdama, ali im je disk u odnosu na krak manji.

20

MORSKI JEŽEVI

Imaju najjače razvijen skelet i bodlje na telu. Oko usnog otvora se nalaze skelente tvorevine označene kao ARISTOTELOVA LAMPA, i služe za drobljenje plena. Larva kod morskog ježa se zove PLUTEUS.

MORSKI KRASTAVCI

Žive na pesku na dnu mora, ležeći bočnom stranom i oko usnog otvora se nalaze ručice koje služe za lov i odbranu. Kada su u opasnosti izbacuju veći deo unutrašnjih organa koje posle regenerišu. Za odbranu služe i lepljive cevčice koje izbacuju kroz analni otvor i one se obmottaju oko neprijatelja.

KRINOVI

Krinovi su trajno ili privremeno pričvršćeni za podlogu i jedino kodnjih je usni otvor okrenut prema površini vode, kao i analni, koji je na istoj strani.

21

HORDATI (CHORDATA)

Osnovna odlika hordata je postojanje centralnog skeletnog potpornog organa – HORDE, koja se pruža skoro celom dužinom tela na dozalnoj strani. Izgrađena je od ćelija sa vakuolom u kojoj je ostvaren turgorov pritisak koji daje čvrstinu hordi.

Horda je obavijena i VEZIVNIM TKIVOM koje joj daje elastičnost vez promene njene dužine. Druga karakteristika je nervna cev koja se nalazi iznad horde i u većem delu te cevi je smeštena kičmena moždina, dok se u glavenom regionu proširuje u moždane mehure u kojima će se razviti mozak. Ovakav nervni sistem se zove CEVAST. Seldeća odlika je ŠKRŽNO ŽRDELO, tj. sa bočnih strana ždrela razvijaju se škrge koje su endodermalnog porekla. Mišićni rep je sledeća karakteristika hordata.

Hordati imaju i niz osobina koje postoje i kod beskičmenjaka:

1. troslojna gaglija – na gangliji se razlikuju tri klicina lista: spoljašnji, unutrašnji i središnji (redom; ektoderm, endoderm i mezoderm)

2. celonska duplja3. bilatelarna simetrija4. cepalizacija – grupisanje nervnih ćelija u moždanu masu5. segmentacija tela

Hordati se dele na:

1. plaštaše2. kopljaše3. kičmenjake

PLAŠTAŠI (TUNICATA)

Žive u vodi i većina na odraslom stupnju je pričvršćena za podlogu. Na odraslom stupnju ikaju radijalnu simtriju, ali njihove larve su bilatelarno simetrične. Predstavnik plaštaša je ascidija.

Na površini se nalazi PLAŠT ILI TUNIKA izgrađena od TUNICINA, koji je po hemijskom sastavu sličan celulozi. Zbog SESIVNOG načina života, došlo je do redukcije organa. Kod nekih se horda zadržala samo u zadnjem delu tela, dok neke vrste uopšte nemaju hordu.

CREVNI SISTEM je POTPUNO RAZVIJEN i njegovo ŽDRELO je jako prošireno i na njemu se nalaze brojni ŠKRŽNI PROREZI sa trepljama koje filtriraju hranu iz vode, što znači da je način ishrane PASIVAN. Takvo ždrelo se zove ŠKRŽNA KORPA. Hrana prelazi u crevo gde se vari, a nesvarna hrana dospeva u KLOAKALNU DUPLJU iz koje se preko izlaznog SIFONA, zajedno sa vodom koja je preko škržnih proreza dospela u peribranhijalnu duplju.

DIŠU preko škržnih proreza gde stalno cirkuliše voda.

Od KRVNOG SISTEMA je ostalo samo srce, tako da je sistem otvorenog tipa.

Od NERVNOG SISTEMA ostala je samo GANGIJA koja se nalazi u blizini ždrela (ili škržne korpe). Od ganglije polaze nervi koji nervišu sve delove tela.

HERMAFRODITNA je životnja, [razmnožava se POLNO] – oplođenje se vrši u slobodnoj vodi i iz zigota se razvija larva koja ima sve odlike hordata i ona neko vreme slobodno pliva, a zatim se spušta na dno i iz nje se razvija adult koji živi sesivnim (pričvršćen za podlogu) načinom života i gubi osobine hordata. Razmnožavanje može biti BESPOLNO i vrši se pupljenjem.

22

KOPLJAŠI (CEPHALOCHORDATA)

Predstavnik je Amphyoxus lanceolatus.

To je životinja dužine oko 8cm. Živi u moru, u pesku, samo prednji deo tela sa ustima viri iznad peska.

KRVNI SISTEM je zatvorenog tipa i izgrađen od DORZALNOG i VENTRALNOG KRVNOG SUDA i od njih polaze bočni krvni sudovi. Ventralnim krvnim sudom se krv kreće od zadnjeg ka prednjem delu tela, dolazi do škržnih proreza gde se oksiduje krv a zatim se dorzalnim krvnim sudom odvodi do zadnjeg dela tela.

EKSRECIJA se obavlja preko specifičnih organa koji su kombinacija PROTONEFRIDIJA I BUBREGA.

NERVNI SISTEM je CEVAST i od nervne cevi polaze segmentisano raspoređeni bočni nervi i to u svakom segmentu po dva para, jedan par ležnih (dorzalnih) i jedan par trbušnih (ventralnih).

U prednjem delu je leđna cev (proširena) i na donjem delu tog proširenja je ČULO MIRISA, a u prednjem delu su FOTORECEPTORI, tako da razlikuju svetlost od mraka.

Odvojenih su POLOVA bez izraženog polnog dimorfizma. GONADE (polne žlezde) nemaju izvodnih kanala, pa se gameti oslobađaju prskanjem gonada, izlazi preko ATROPORUSA; oplođenje je u slobodnoj vodi (moru) i iz zigota se razvija larva koja neko vreme pliva u površinskom delu vode, a zatim se spušta na dvno, koji živi većim delom u pesku, koji se zati metamorfozira (preobrazi).

KIČMENJACI (VERTEBRATA)

Kičmenjaci se karakterišu postojanjem LOBANJSKE ČAURE koja štiti mozak i čulne organe na glavi, zatim tu je KIČMENICA koja zamenjuje hordu i može biti od hrskavice i koštanog tkiva (kod ajkula i raža). Kičmenica je izgrađena od KIČMENIH PRŠLJENOVA, koji su međusobno povezani HRSKAVICOM i to je tzv. elastična veza. Kičmenicu nemaju kolouste – kod njih horda funkcioniše tokom čitavog života. Kod kičmenjaka se na telu razlikuju GLAVENI REGION, TRUPNI REGION i REPNI REGION.

U GLAVENOM REGIONU se nalazi MOZAK i ČULNI ORGANI, zatim USNI OTVOR i organi koji učestvuju u unošenju hrane.

U TRUPNOM REGIONU se nalazi CELONSKA DUPLJA u kojoj su unutrašnji organi. U prednjem delu trupa nema celonske duplje i kod gmizavaca, ptica i sisara (amniota) je u tom delu formiran vrat, dok ribe i žabe nemaju vrat. Celonska duplja ne postoji ni u repnom regionu. Trupni region je podeljen na GRUDNI i TRBUŠNI deo, a kod sisara se između ta dva nalazi DIJAFRAGMA. Kičmenjake karakteriše UNUTRAŠNJA SEGMENTACIJA.

U trupnom i repnom regionu, SEGMENTACIJA se zapaža u muskulaturi, kičmenici, rebrima i moždanskim nervima. Segmentacija karakteriše i zadnji deo glavenog regiona gde je ždrelo. Na ždrelu segmentacija se vidi u rasporedu škržnih proreza ili kesa, sa bočnih strana segmentacija se odnosi i na skeletne elemente škrga i njihove muskulature kao i glavenih nerva koji intervišu ovu oblast tela (ždrelnu oblast).

23

SISTEMI KOD KIČMENJAKA

KOŽNI SISTEM

Kod kičmenjaka koža je složene građe i pokriva čitavu površinu tela pa je prvenstveno ima ZAŠTITNU ULOGU, a pošto se u koži nalaze i čulne ćelije, preko nje se PRIMAJU NEKE INFORMACIJE iz spoljašnje sredine. Koža učestvuje i u DISANJU kod nekih grupa kičmenjaka i u IZLUČIVANJU. Kod nekih učestvuje i u procesu KRETANJA. Koža je izgrađena od dva osnovna dela:

1. pokožice i2. krzna

POKOŽICA

Pokožica je EKTODERMALNOG POREKLA i izgrađena od više slojeva ćelija. U ćelijama površinskog sloja nagomilava se KERATRIM i ćelije izumiru i povremeno se odbacuju. Odbacivanje može biti pojedinačno (PERUTANJE) ili se čitav sloj odjednom odbaci (PRESVLAČENJE). Obnavljanje ćelija se vrši na račun terminativnog sloja čije ćelije imaju sposobnost deobe.

KRZNO

Ispod pokožice se nalazi krzno koje je MEZODERMALNOG POREKLA i složenije je građe od pokožice. Osnovno tkivo je VLAKNASTO-VEZIVNO TKIVO ali se u njemu nalazi i KRVNO TKIVO, NERVNO TKIVO i MIŠIĆNO TKIVO. Ispod krzna je potkožno ili SUBKUTANO tkivo, izgrađeno od RASTRESITOG VEZIVNOG TKIVA i u njemu se skladište rezervne materije.

Na račun pokožice nastaju ROŽNE TVOREVINE kao što su dlake, perije, nokti, kandže, kopita, papci, rogovi. U koži se nalaze i brojne ŽLEZDE koje se najčešće spuštaju iz pokožice u krzno. Kod nižih kičmenjaka su to jednoćelijske tvorevine, dok se kod viših zvezdane ćelije grupišu u žlezdane organe – ZNOJNE, LOJNE I KOD SISARA MLEČNE.

NERVNI SISTEM

Osnovna funkcionalna jedinica nervnog sistema je REFLEKSNI LUK. Funckiju prijema draži iz spoljašne i unutrašnje sredine obavljaju RECEPTORI. Prema vrsti draži za koju imaju najniži prag nadražljivosti, dele se na:

1. mehanoreceptore,2. hemoreceptore,3. fotoreceptore i4. termoreceptore

Receptori osetljivi na mehaničke draži su čulo DODIRA, čulo za BOL, čulo SLUHA, čulo RAZVNOTEŽE. Čulo dodira i bola se nalazi u koži i unutrašnjosti organizma. Hemoreceptori primaju hemijske draži i takvi receptori su u čulu MIRISA. Kod riba ta dva sistema nisu odvojena. Čulne ćelije za miris se nalaze u epitelu nosnih šupljina i kod čoveka je ta površina oko 5cm2. Miris imaju isparljive materije i materije mogu biti prijatnog ili neprijatnog mirisa (to je naučeno). Čulo UKUSA je na jeziku. Na jeziku se nalaze gustativne kvržice koje su raspoređene na različitim mestima a kod riba na čitavoj površini tela.

BOČNE LINIJE

24

Bočne linije (organi bočne linije tela) se nalaze ispod kolousta i riba u morfološkom i fiziološkom pogledu su to čulne ćelije i potkožne ćelije smeštene u kanalima koji se nalaze sa bočnih strana tela i preko posebnih otvora komuniciraju sa spoljašnjom sredinom. Pomoću njih (...) ili informaciju o smeru kretanja vode, talasanju vode i preprekama koje se nalaze u vodi.

STATO-AUKSTIČKI ORGANI

Stato-aukstički organi su kod kičmenjaka diferencirani na čulo ravnoteže i položaja tela i čulo sluha smešteni su u unutrašnjem uhu i nastali su od dva kožna mehura, utrikulusa i sakulusa i zajedno čine kožni lavirint koji je ispunjen tečnošću koja se zove endolimfa.Kožni lavirint je smešten u koštanom lavirintu koji predstavlja deo skeleta lobanje i na njemu se nalaze dva otvora ovalno okno i okruglo okno i na njima su membrane koje sprečavaju isticanje krvi i limfe koja ispunjava prostor između kožnog i koštanog lavirinta. Od utrikulusa nastaju tri polukružna kanala postavljena pod pravim uglom i jedan prema drugom i u osnovi tih kanala su ampulasta proširenja u kojima su receptori sa trepljama sem endolimfe u ampulastim proširenjima se nalaze i sitni kristali. Od sakulasa kod amniota (gmizavci, price, sisari) nastaje puž dok je kod golousta i riba to jedna prava cev. U pužu se nalazi membrana na kojoj je Kortijev organ sa receptorima koji imaju treplje. Od receptora polazi slušni nerv čija jedna grana je u vezi sa receptorima a čulo ravnoteže (..?). Puž je ispunjen endolimfom. Kod kopnenih kičmenjaka, postoji srednje uho koje se završava bubnom opnom i kod sisara se u srednjem uhu nalaze tri slušne koščice (čekić, nakovanj i uzengija) dok kod ostalih kičmenjaka postoji samo jedna kost kolumela (kao uzengija) (čekić od artikularne, nakovanj od kradiatne). Kod sisara postoji i spoljašnje uho, kojeg čine ušni kanal i ušna školjka.

ČULO VIDA

Kod kičmenjaka postoji jedan par parnih očiju. Pomoću njih se posmatra oklina i detektuje dužina dana i jačina svetlosti dok neparne oči imaju samo dve funkcije imaju neparne bezrepi vodozemci, toatere i neki gušteri dok kod kolousta postoji i temeno i pinealno oko, od njega nastala žlezda epifiza. Parne oči su mehurastog tipa i razlikuju se očna jabučica, spoljni mišići štepiha (?) jabučicu i pomoćni organi (kapci, trepavice i suzne žlezde) Na očnoj jabučici postoje tri sloja. Spoljašnja beonjača koja u prednjem delu prelazi u rožnjaču ispod je sudovnjača koja rpelazi u pigmentisanu dužicu na kojoj se nalazi otvor zenica, i cilijarko telo koje drži sočivo i treći sloj je mrežnjača na kojoj se nalaze receptorske ćelije (štapićaste – štapići i kupaste – čepići). Čepići su u većem broju skoncetricani na žutij mrlji na koj se dobija najjasniji lik. Očnu komoru ispunjava staklasto telo. Boje razlikuju košljoribe, gmizavci, price i primati iz grupe sisara.

Kod kičmenjaka se razlikuju CENTRALNI NERVNI SISTEM (mozak, kičmena moždina) i PERIFERNI NERVNI SISTEM kojem pripadaju moždani i moždanski njervi i automoni (vegetativni) nervni sistem.

CENTRALNI NERVNI SISTEM

MOZAK

Mozak je kod kičmenjaka petodelni i razlikuju se:

1. prednji mozak,2. međumozak,3. srednji mozak,4. zadnji mozak i5. završni mozak.

PREDNJI MOZAK

25

Prednji mozak je u predelu prve i druge moždane komore i kod riba i vodozemaca unutra je siva masa, a spolja je bela masa. Kod amniota (gmizavaca, ptica i sisara) u sredini je bela masa, a na površini je siva masa, dok se kod čoveka formira na površini kora prednjeg mozga u kojoj je siva masa i zbog svoje veličine zove se veliki mozak. Sivu masu čine tela i dendriti nervnih ćelija dok se u beloj masi nalaze mijelinizovani aksoni (neuriti) nervnih ćelija. U prednjem a posebno velikom mozgu su centri za značajke funckije koje se odigravaju u organizmu, a kod čoveka je to umna sposobnost.

MEĐUMOZAK

Međumozak zauzima treću moždanu komoru i na krovu međumozga je epifiza koja ima endokrinu funckiju (luči hormone). Preko bokova se, međutim, prenose informacije iz čitavog tela do relenih centara, a zatim od tih relenih centara do prednjeg mozga. Na dnu međumozga je hipotalamus koji je u vezi sa hipofizom, preko hipofizine drške i u hipotalamusu se sintetišu hormoni nervnih ćelija koji podstiču funckciju hipofize.

SREDNJI MOZAK

Srednji mozak ima izmešanu sivu i belu masu i na krovu srednjeg mozga se nalaze optički režnjevi sem sisara u koje pristižu informacije iz parnih očiju.

ZADNJI MOZAK

Zadnji mozak (kod sisara mali mozak) ima na površini sivu masu a u sredini je bela masa, on je glavni centar za motoričke funkcije (pokretljivost organizma).

ZAVRŠNI MOZAK

Završni mozak (produžena moždina) je nastala od kičmene moždine i zauzima unutrašnju moždanu komoru i kod nje je siva masa u sredini a bela na površini.

KIČMENA MOŽDINA

Kičmena moždina se pruža duž kičme i zaštićena je dorzalnim lucima kičmenih pršljenova.u sredini se nalazi centralni kanal koji je ispunjen cerebro-spinalnom tešnošću koja se nalazi i u komorama mozga. Oko centralnog kanala se nalazi siva masa koja ima izgled raširenih krila leptira (slovo X) i na njoj se nalazi ruzalni stubovi (rogovi) i ventralni stubovi. U dorzalnim stubovima se nalaze tela i dendriti interneutorna do kojih stižu informacije senzitivnim neuronima sa receptore. U ventarlnim stubovima se nalaze tela neurona dendriti motornih neurona kojim se odgovri na primljene držai a ner mog cen prenose do efektora koji reaguje na primljene draži.

PERIFERNI NERVNI SISTEM

Iznad sive mase je bela masa, u kojoj se nalaze aksioni kojima se nervni simpulsi prenose iz kičmene moždine ka mozgu, tzv. uzlazni putevi i od mozga ka kičmenoj moždini i to su silazni putevi. U produženoj moždini se ti putevi ukrštaju. Iz leve hemisfere idu u desnu hemisferu, i obrnuto. U njoj se nalaze i nervni centri za neke prostije funkcije u organizmu. Iz kičmene moždine polazi 31 par moždanih nerava (iz mozga 13). Periferni nervni sistem ima funkciju da poveže nervne centre koji su smešteni u mozgu i kičmenoj moždini. Iz mozga polazi 13 pari moždanih nerava kod amniota (gmizavci, ptice i sisari) i 11 pari kod riba i vodozemaca. Automomni ili vegetativni nervni sistem je nezavisan od kore velikog mozga i u okviru njega se razlikuju simpatički i parasimpatički nervni sistem. Parasimpatička vlakna polaze iz glavene i kretalne (?) oblasti a simpatička iz grubne i slabinske. Inervišu unutrašnje organe i ta dvojna inevacija je veoma

26

značajna za funciju unutrašnjih organa jer je njihovo dejstvo na isti organ antagonističko (suprotno – ako jedan uspori, drugi se ubrza i obrnuto).

ENDOKRINI SISTEM

Endokrini sistem ima regulatornu funkciju, kao i nervni sistem. Regulacija se vrši pomoću hormona koji se direktno iz žlezde izlučuju u krvotok, i krvlju transportuju do ciljnih ćelija koje na svojoj membrani imaju receptore koji prepoznaju određeni hormon, vežu ga za sebe i unesu u ćeliju gde on ostavruje svoj efekat, a u slučaju da je hormon krupni molekul, onda se preko sekundarnih glasnika prenosi informacija u ćeliju koja reaguje na određeni hormon.

Ovaj sistem čine ENDOKRINE ŽLEZDE (žlezde sa unutrašnjim lučenjem) i hormoni ostvaruju humoralnu (?) regulaciju. Centralna endokrilna žlezda je HIPOFIZA koja je u vezi sa HIPOTALA-MUSOM koji se nalazi na DNU MEĐUMOZGA i tu se ostvaruje VEZA između nervnog i endokrinog sistema. Hipofiza ima prednji režanj (ili ADEHIPOFIZU) u kojoj se sintetišu hormoni koji regulišu funkciju drugih endokrinih žlezda ili direktno deluju na ciljne ćelije određenih organa. U zadnji režanj (NEUROHIPOFIZA) koja ne sitentiše hormone već se oni slivaju sa nervnih ćelija hipotalamusa i deponuju u neurohipofizi i kad je potrebno iz nje izbacuju u krvotok.

ŠTITNA ŽLEZDA (TIRAOIDEA) se nalazi u vratu i luči dva hormona koji podstiču KATABOLIZAM (razgradnja složenih na proste uz oslobađanje energije) ćelije. PARAŠTITNA ŽLEZDA luči hormon koji reguliše metabolizam fosfora i kalcijuma. Endokrini pankreas luči hormone koji regulišu količinu šećera u krvi. Kora nadbubrežnih želzda luči hormon koji reguliše metabolizam mineralnih soli. Srž nadbubrežne žlezde luči hormon koji utiče na povećanje koncentracije (količine) glukoze u krvi. Polne žlezde luče polne hormone koji podstiču na seksualnu aktivnost i održavanju embriona.

SKELETNI SISTEM

Skeletni sistem je kod kičmenjaka mezodermalnog porekla i unutrašnji po položaju. Daje potporu telu i za njegovu spoljašnju površinu se vezuju mišići i zajedno učestvuju u kretanju. Razlikuju se:

1. kožni skelet i2. unutrašnji skelet

KOŽNI SKELET

Kožnom skeletu pripada krljušt riba. Kod ajkula i raža su PLAKOIDNE (oblik romba sa zubićem), dok se kod košljoriba nalaze CIKLOIDNE i KTENOIDNE krljušti. Kod gmizavaca to su koštane ploče (na primer oklop kornjača). Kožnom skeletu pripadaju neke kosti lobanje i, u ramenom pojasu, KLJUČNJAČA.

UNUTRAŠNJI SKELET

Unutrašnjem skeletu pripada osovinski skelet koji može biti HRSKAVIČAV i KOŠTANI.

Osovinskom skeletu pripada skelet glave – KIČMENICA, REBRA, GRUDNA KOST (kod kopnenih kičmenjaka), RAMENSKI i KARLIČNI POJAS i slobodni delovi prednjih i zadnjih ekstremiteta. Skelet glave sadrži SKELET LOBANJE i ŠKRŽNO–ŽDRELNO–JEZIČNI SKELET (VISCELARNI). Lobanja je izgrađena od većeg broja tankih kostiju koje su među sobom povezane čvrstom vezom – šavom (napokretna veza). Štiti mozak i čulne organe u glavi. Škržno–ždrelno–jezični skelet je izgrađen od većeg broja kostiju i nastao je od jednog skeleta škržnih lukova – MANDIPULARNOG i HIOIDNOG luka.

KIČMENICA postoji kod svih kičmenjaka sem kod kolousta i ona je zamenila hordu. Kičmenica je izgrađena od KIČMENIH PRŠLJENOVA koji su međusobno povezani HRSKAVICOM i to je elastična (pokretna) veza. Na kičmenom pršljenu se razlikuju TELO od kojeg polaze dorzalni i ventralni luci. Dorzalni

27

konvergiraju i spajaju se formirajući kanal u kom je kičmena moždina i onda sledi trnoliki nastavak. U trupnom delu na ventralne delove se oslanjaju REBRA, dok u repnom delu se spajaju ventralni luci i zatvaraju otvor kroz koji prolaze ARTERIJE i VENE.

Kod sisara, kičmenica je izdeljena na vratni (7), grudni (12), slabinski (5), krstačni (5) i repni region (3–6 pršljenova). REBRA predstavljaju DUGE SABLJASTE KOSTI koje polaze od kičmenih pršljenova trupnog dela a kod sisara sa pršljenova grudnog regiona i 9 pari rebara je vezano za grudnu kosti, a 3 para su slobodna ili vita rebra.

GRUDNA KOST postoji kod gmizavaca, ptica i sisara i zajedno sa rebrima zatvara grudni koš. Dijafragma odvaja grudnu duplju od trbušne duplje.

RAMENI POJAS čine tri parne kosti, LOPATICA, KLJUČNJAČA i KORAKOIDNA kost (nema čovek). Od ramenog pojasa polaze slobodni delovi prednjih ekstremiteta: MIŠIĆNA KOST koja je zglobno vezana za ramenu kost (ramenjaču), a drugi kraj ima zglobnu vezu sa LAKTNOM KOSTI i ZBICOM.

Sledi SKELET ŠAKE i u korenu šake se nalazi više kostiju koje su poređane u tri niza. Sledi osnova šake sa 5 dužih kostiju i na kraju je skelet prstiju. Osnovni broj prstiju je pet.

KARLIČNI POJAS čine tri parne kosti i to su verenjača, sednjala i kreponjala i na ventralnoj strani one su nmeđusobno povezane i grade prsten. Kroz otvoro prstena prolazi zadnje crevo, ekskretorni i polni kanali. Otvoreni karlički pojas ikaju ptice što je u vezi sa veličinom jaja.

Od karličnog pojasa polaze slobodni delovi ekstremiteta i to su BUTNA KOST koja je jednim krajem vezana za karlični pojas, a drugim krajem uspostavlja vezu sa dve kosti: GOLANJAČOM i LISNJAČOM. Sisari u kolenom zglobu imaju ČAŠICU.

SKELET STOPALA je izgrađen od korena u kome su dve kosti u prvom nizu, pet na iskočnom nizu. Sledi osnova stopala i na kraju prsti (osnovni broj je isto pet).

SISTEM ZA VARENJE

Sistem za varenje ima ulogu UZIMANJA HRANE, njenu mehaničku i hemijsku OBRADU i REAPSIRACIJU organskih molekula koji prelaze u krvotok i limfotok.

Izgrađen je od USNE DUPLJE u kojoj se hrana unosi preko USNOG OTVORA i zatim se uspostavlja ZUBIMA i natapa PLJUVAČKOM. Pljučaku luče PLJUVAČNE ŽLEZDE. Ima tri para pljuvačnih žlezda i to su par PODJEZIČNIH, par PODVILIČNIH i par ZAUŠNIH.

ZUBI predstavljaju KOŠTANE TVOREVINE izgrađene od DENTINA koji je prekriven GLEĐU. U unutrašnjosti zuba se nalazi ZUBNA PLUPA u kojoj su tri različite vrste tkiva: VEZIVNO, KRVNO i NERVNO. Razlikuju se sekutići, očnjaci i kutnjaci, koji se dele na pretkutnjake (premolare) i prave kutnjake (molari). Sekutići i očnjaci imaju dve generacije, kutnjaci (obe vrste) samo jednu. Usitnjena i natopljena hrana se kroz ŽDRELO i JEDNJAK ubacuje u ŽELUDAC . Hranu potiskuje JEZIK – mišićni organ koji prevrće hranu u ustima, a kod čoveka ima i ulogu govora.

U želudcu počinje hemijska obrada hrane pod dejstvom ENZIMA ŽELUDAČNOG SOKA. Delimično razložena hrana iz želudca prelazi u početni deo tankog creva (DVANAESTOPALAČNO CREVO, DUODENUM ). U njega se izvodnim kanalima ulivaju dve žlezde, JETRA i PANKREAS . Jetra stvara ŽUČ koja se kod većine skuplja u žučnoj kesi i kad je potrebno iz nje izliva se u duodenum. Žuč sadrži žučne soli koje razbijaju masti na sitne kapljice (stvaraju emulziju masti) i time olakšavaju dejstvo enzima. Egzokrini pankreas luči PANKREALNI SOK koji sarži enzime za razlaganje organskih materija. Iz duodenuma sada već skoro potpuno razložena hrana dospeva u ostali deo tankog creva u kome se vrši reapsiracija preostalih organskih molekula, monomera i dimera. Površina kojom se vrši reapsirpcija je u tankom crevu jako uvećana prisustvom brojnih RESICA. Nakon reaspiracije monomeri prelaze u krv i limfu, a dimeri u ćeliju

28

epitela creva u kojima se razgrađuju do monomera i nakon toga prelaze u krv i limfu (više u krv prelaze dipeptidi i disaharidi).

Nesvareni delovi hrane dospevaju u zadnje ili debelo crevo u kome se apsorbuje voda i nastala gusta masa se kod sisara preko analnog otvora izbacuje u spoljašnu sredinu a kod ostalih vrsta, dokazi u kloakum u kojoj se meša sa mokraćom i zajedno se preko kloakalnog otvora izbacuju napolje.

SISTEM ZA DISANJE

RESPIRACIJA (spoljašnje disanje) je proces RAZMENE GASOVA (O2 i CO2) između organizma i okolne sredine. Kod kičmenjaka postoje dva osnovna tipa organa za respiraciju,

1. škrge i2. pluća.

ŠKRGE

Škrge funkcionišu kod primarnovodenih kičmenjaka i one su ENDODERMALNOG POREKLA i unutrašnje po položaju. Nastaju kao BOČNE EVAGINACIJE ŽDRELA. Kod riba se hrskavičavim skeletom (ajkule i raže) sa bočnih strana se nalazi 5-7 škržnih poklopaca, dok kod košljoriba škrge su smeštene u škržnim dupljama i zaštićene škržnim poklopcem.

Škrge su izgrađene od ŠKRŽNIH LISTIĆA koji imaju skeletnu škržnu osnovu od koje polaze dva škržna listića na kojima se ralikuju PRIMARNE LAMELE a na njima su pod pravim uglom postavljene SEKUNDARNE LAMELE. One su dobro prokrvljene (prožete krvnim kapilarima) i do njih krv dolazi dovodnom arterijom a odlazi odvodnom. Lamele se stalno prelivaju novim medijumom (voda).

PLUĆA

Pluća nastaju kao VENTRANE EVAGINACIJE ždrela tako da su i ona ENDODERMALNOG POREKLA i vazdušnim putevima se vazduh doprema do njih. Veza između crevnog i plućnog sistema je u ždrelu. Kod vodozemaca pluća imaju JEDNU PLUĆNU KOMORU tako da je respiraciona površina mala pa se veći deo razmene gasova obavlja preko kože. Kod gmizavaca se u plućima formiraju PREGRADE kojima se jako povećava respiratorna površina u koju stalno stiže sveži medijum (vazduh).

Kod ptica pluća su neelastična ali se iza pluća nalaze vazdušne kese koje kod nekih vrsta zalaze u kosti (pneumatske kosti). Zahvaljujući vazdušnim kesama vazduh prolazi kroz pluća i pri udahu i pri izdahu.

Kod sisara pluća imaju DVA PLUĆNA KRILA u koja se vazduh doprema bronhijama koje se u plućima granaju na BRONHIDE prvog, drugog, trećeg, četvrtog, petog, šestog, sedmog, osmog, devetog i desetog reda i one poslednje završavaju ALVEOLAMA koje su u obliku grozda. alveola je mehurasta tvorevina sa tankim (respiratornim) epitelom koji je prožet gustom mrežom kapilara i u njima se vrši razmena gasova. Zahvaljujući alveolama površina je jako velika (oko 120 m2) i razmena je intenzivna jer krvi ima malo a površina je velika. Do bronhija vazduh stiže DUŠNIKOM čiji se prednji deo zove GRKLJAN u kome su GLASNE ŽICE. Pravilno disanje je preko nosa.

KRVNI SISTEM (NEKO DA ISKUCA/SKENIRA OVO)

EKSKRETORNI SISTEM (SAMO NASLOV SMO NAPISALI)

29

SADRŽAJ

Prstenasti (člankoviti) crvi (annelida)..................................................................................................15

Mnogočekiljasti crvi (polihaeta).......................................................................................................15

Maločekiljasti crvi (oligochaeta)......................................................................................................15

Pijavice (hirudiena)..........................................................................................................................16

Zglavkari (arthopoda).........................................................................................................................17

Paukolike životinje (chelicerata)......................................................................................................17

Škorpije (scorpiones)....................................................................................................................18

Pauci (aranea)..............................................................................................................................18

Kosci (opiliones)...........................................................................................................................18

Krpelji (acarina)............................................................................................................................18

Rakovi (crustacea)...........................................................................................................................18

Stonoge (myriapoda).......................................................................................................................18

Insekti (insecta)...............................................................................................................................19

Bodljokošci (echinodermata)...............................................................................................................20

Sistematika (podela) bodljokožaca..................................................................................................20

Morske zvezde..............................................................................................................................20

Zmijače / zmijuljice.......................................................................................................................20

Morski ježevi.................................................................................................................................21

Morski krastavci............................................................................................................................21

Krinovi.......................................................................................................................................... 21

Hordati (chordata)..............................................................................................................................22

Plaštaši (tunicata)...........................................................................................................................22

Kopljaši (cephalochordata)..............................................................................................................23

Kičmenjaci (vertebrata)...................................................................................................................23

Sistemi kod kičmenjaka......................................................................................................................24

Kožni sistem.................................................................................................................................... 24

Pokožica.......................................................................................................................................24

Krzno............................................................................................................................................ 24

Nervni sistem................................................................................................................................... 24

30

Bočne linije................................................................................................................................... 25

Stato-aukstički organi...................................................................................................................25

Čulo vida...................................................................................................................................... 25

Centralni nervni sistem.................................................................................................................25

Endokrini sistem..............................................................................................................................27

Skeletni sistem................................................................................................................................27

Kožni skelet..................................................................................................................................27

Unutrašnji skelet...........................................................................................................................27

Sistem za varenje............................................................................................................................28

Sistem za disanje.............................................................................................................................29

Škrge............................................................................................................................................ 29

Pluća............................................................................................................................................. 29

Krvni sistem.....................................................................................................................................30

Ekskretorni sistem...........................................................................................................................30

31