Zbornik Beogradske otvorene škole Radovi studenata 2004/2005Biljana KaitovićTutor: prof. dr Nikola TucićBiološki fakultet u Beogradu

TRANSHUMANIZAM: PRILIKA ZA PROGRES ILI PUT KA SIGURNOJ PROPASTI

Uvod Ubrzavanje tehnološkog razvoja i naučnih saznanja najavljuje potpuno novi stadijum istorije ljudskog roda. To se direktno ogleda u domenu našeg doživljaja tehnologije sa kojom moramo da živimo. Nalazimo se u vremenu razvoja i usvajanja revolucionarnih tehnologija i u tom smislu nam se pruža retka prilika da istražujemo nove tehnologije u periodu njihove difuzije, razvoja i prilagođavanja korisnicima. Savremena tehnološka revolucija, koja kao da je poranila iz buduć-nosti, iz nekog dela naučne fantastike, donoseći slutnju o mogućnostima novih tehnologija, zatiče nas nespremne u neodlučnoj sadašnjosti, “koja je još uvek ljudska i suviše ljudska.” Ona otvara mogućnosti kako za pesimističke, tako i za optimističke i utopijske vizije međuigre društva i tehnologije. Jedna od najpoznatijih utopijskih vizija zasnovanih na projekciji tehnološkog razvoja – jesu shvatanja transhumanista. Tema transhumanizam kao filozofija učinila mi se dovoljno inte-resantnom za izučavanje jer nije u pitanju samo utopijska vizija budućnosti, već takođe i filozofija koja tera na razmišljanje o mogućim opasnostima novih tehnologija, etici i mogućnosti izbora u njihovoj primeni. Mnoge ideje koje transhumanisti zagovaraju previše su smele, pa čak i nezamislive. Ali sasvim je sigurno da će i budućnost biti krajnje nezamisliva i nepredvidiva. Ona je otvorena tu, pred nama, čuvajući svetove van naše moći imaginacije.

Definicija i osnovne ideje transhumanizma Sumirajući transhumanističku literaturu, među velikim broja srodnih definicija transhumanizma, mislim da je najsveoubuhvatnija sledeća, koju je dao filozof Nik Bostrom (Cambridge University, UK) u jednom od uvoda u transhumanističku misao:1. Intelektualni i kulturni pokret koji afirmiše mogućnost i poželjnost fun-damentalnog poboljšanja ljudskog stanja kroz primenjeno rasuđivanje, naročito razvijanjem i korišćenjem tehnologija koje bi eliminisale starenje i u velikoj meri proširile intelektualne, fizičke i psihološke ljudske sposobnosti. 2. Studija o mogućnostima, obećanjima i potencijalnim opasnostima novih tehnologija koje će nam omogućiti da prevaziđemo osnovne ljudske granice, kao i o etičkim pitanjima vezanim za razvoj i korišćenje tih tehnologija. Transhumanizam je radikalno novi pristup futuristički orijentisanom mišljenju, koje je zasnovano na premisi da ljudski rod ne predstavlja kraj evolucije, već njen početak. Ta filozofija govori da bi trebalo da se rešimo nekih ljudskih ograničenja koje smatramo osnovnim, kao što su ograničeni životni vek, ograničena inteligencija i razna biološka ograničenja. Transhumanisti veruju da bi trebalo stremiti uklanjanju dosadašnjih evolucionih granica biološkog i intelektualnog nasleđa, granica naše životne sredine, kulturalna i istorijska ograničenja društva, koja usporavaju lični i opšti napredak. Trebalo bi bezgranično napredovati! Pri tome koristiti sva sredstva koja se dokažu kao korisna u postizanju ovog cilja. Tehnologija i discipline koje učestvuju u njenom stvaranju su najefektivnije. Treba se paziti tehnofobije, prisilnih mera i opasnih ideologija. Transhumanisti veruju da stvari mogu da budu mnogo bolje, ali ne i da je bolja budućnost zagarantovana. Oni su svesni mogućih zloupotreba tehnologije i opasnosti koje bi mogle doći iz njih. Naglašavaju i da neke od ovih tehnologija u razvitku mogu da ugroze ljudski život, pa čak i opstanak pojedinih, ili svih

bioloških vrsta. Iako su ovo ekstremne mogućnosti, one se ozbiljno razmatraju od strane sve većeg broja naučnika i naučnih filozofa i društvenih mislilaca.

416Značenje i nastanak reči Transhuman (“transitional human”): čovek sa umereno uvećanim sposobnostima. Niko nije potpuno siguran gde je i kada nastala reč transhumanizam, jer je ona korišćena u raznim vremenima i označavala je različite stvari. Ipak, prvu poznatu referencu na reč je dao Dante Aligijeri još 1312. godine u Božanstvenoj komediji. On je izmislio reč “transhumanisan” da opiše šta se dešava sa čovekom koji prolazi kroz “viziju lepote”. Vekovima kasnije, T. S. Eliot, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, 1948. godine piše o izola-

Collection of Essays of the Belgrade Open School Students´ Essays 2004/2005

ciji ljudskog stanja, nazvavši je “transhumanisanost”. Biolog Džulijen Haksli je 1957. definisao reč transhumanizam na malo drugačiji način od onoga kako se danas upotrebljava: “man remaining man, but transcending himself, by realizing new possibilities of and for his human nature”. Futurista F. M. Esfandiari1 je 1966. pisao o pojmu “transhuman” kao o evolucionom koraku koji povezuje evolucione stadijume human i postuman.2 Filozof Maks Mor osamdesetih godina je dao definiciju koja je i sada relevantna.

Istorija transhumanizma Neke od ideja koje zagovara transhumanizam su toliko stare da možemo govoriti da je ova filozofija stara koliko i ostale. Stari Sumeri i Grci su smatrali da je za unapređenje čoveka neophodno koristiti sva raspoloživa sredstva i alate (Dedal, Prometej). Ideja je dalje napredovala kroz ideju kulturnog humanizma u periodu renesanse, a potom racionalnog humanizma u dobu prosvetiteljstva. U vekovima koji slede dolazi do razvoja civilizacije kroz nauku i tehnologiju, radi olakšanja i unapređenja ljudskog života. Sve te pojave bi se mogle posmatrati kroz prizmu transhumanizma. Početkom dvadesetog veka, pisci naučne fantastike pokreću niz tema, tada nezamislivo smelih, koje vremenom sazrevaju toliko da postaju osnova filozofije transhumanizma u njegovom današnjem obliku. Robert Etinger, 1964. godine, u svom delu The Prospect of immortality pokreće krionistički pokret. Sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka se pokreće veliki broj orga-nizacija koje promovišu produženje života, krioničke metode, kolonizaciju svemira, futurizam i naučnu fantastiku. Erik Dreksler, 1986. godine, izdaje knjigu Engines of Creation, koja se bavi promocijom nanotehnologija i koja postaje osnovno štivo za izučavanje transhumanizma. Do eksplozije i naglog širenja broja pristalica dolazi devedesetih godina, sa širenjem interneta. Danas su najbrojnije transhumanističke organizacije Institut za ekstropiju (Extropy institute)3 i Svetska Transhumanistička Asocijacija (World Transhuman Association – WTA).4 Cilj ovih organizacija je da podrže rasprave i javnu svest o revolucionarnimm tehnologijama, da odbrane prava

Zbornik Beogradske otvorene škole Radovi studenata 2004/20051 Sada poznat kao FM-2030, nakon što je posmrtno zamrznut i čeka odmrzavanje koje bi trebalo da se dogodi oko 2030. godine.2 Posthuman – neko čije osnovne sposobnosti radikalno prevazilaze one koje poseduju ljudi danas, tako da ga ne možemo više smatrati čovekom.3 http://www.extropy.com4 http://www.transhumanism.orgpojedinaca u slobodnim i demokratskim društvima na usvojanje novih tehnologija koje mogu da povećaju ljudske sposobnosti i da predlože rešenja za potencijalne konsekvence tehnologija u razvoju.

Transhumanizam se može podeliti na nekoliko struja, kao što su teoretski transhumanizam (Robin Hanson, Nik Bostrom), ekstropijanizam (Maks Mor),

singularitarijanizam (Elizer Judkovski), demokratski transhumanizam (Džejms Hjugs), hedonistički imperativ (Dejvid Pirs), posthumanizam, transhumanizam u

umetnosti i kulturi. Etika transhumanizma Transhumanizam rešava problem vrednosnih dilema u nastupajućoj tehnološkoj revoluciji tako što negira mogućnost konačnog vrednosnog suda stavom o neprestanoj promenljivosti i evoluciji formi egzistencije. Pri objektivnoj diskusiji transhumanističkih principa, najproblematičniji je upravo takav vrednosni sud evolutivne dimenzije koji se vrši a priori. Međutim, verovatno se upravo iz njega crpe optimistički ton transhumanista. Neke od ideja kojima postuliraju svoju etiku: “promena je stalno uz nas, odnosno mi smo sama promena, i kao jedino što je dato, promena je dobra”, “čovek je samo most”. Transhumanisti često citiraju reči Džordža Bernarda Šoa: “Progress is impossible without change, and those who cannot change their minds cannot change anything.”

Transhumanistička vizija počiva na ideji kontinuiteta razvoja univerzuma u kome ljudsko stanje predstavlja do sada vrhunski ostvarenu, ali ipak samo prelaznu formu. Ipak, oni naglašavaju neophodnost slobodnog izbora, tj. potrebu da se ljudima omogući da biraju da li žele da nastave da žive na dosadašnji način ili da se menjaju.

Odnos prema tehnologiji Transhumanisti generalno podržavaju razvoj novih tehnologija (čak mnogih koje se smatraju kontroverznima), kao što su nanotehnologija, biotehnologija, informacione tehnologije i kognitivna nauka, kao i razvoj hipotetičkih budućih tehnologija: veštačka inteligencija, krionika, “mind uploading”. Smatraju da će u narednih 50 godina tehnologija radikalno napredovati, da je to više nego poželjno i da ljudi treba da postanu više od ljudi pomoću tehnoloških inovacija, kao što su: genetičko inženjerstvo, molekularna nanotehnologija, neurofarmaceutika ...

Collection of Essays of the Belgrade Open School Students´ Essays 2004/2005Takođe smatraju da su nanotehnologija i biotehnologija najuticajnije, u smislu da će biti u stanju da donesu najviše koristi, ali i potencijalnih rizika ljudima. Zbog toga je neophodno na vreme sagledati koristi i opasnosti od tih tehnologija, i

doneti zakone kojima će se regulisati njihov razvoj. Za transhumaniste su posebno zanimljive neke oblasti biotehnologije, kao što je terapeutsko kloniranje

i genetsko inženjerstvo. Nanotehnologija je postala jako važna početkom ovog veka, i to sa dobrim razlogom, jer molekularno inženjerstvo može doneti rešenje za mnoge svetske probleme, kao što su, na primer, ekološki i medicinski. Proizvodi bazirani na nanotehnologijama će prožeti svakodnevni život ljudi koji odluče da ih koriste. Neke posledice toga će biti trivijalne, ostale bi mogle biti suštinske, kao što su zaustavljanje ili produženje života, promena njegovog kvaliteta. Nanotehnologija ima potencijal da stvori obilne mogućnosti za sve i da nam da kompletnu kontrolu nad biohemijskim reakcijama u telu, omogućavajući da se potpuno eliminišu bolesti. Radeći na nivou atoma, redizajnirajući i slažući ih na načine koji nama odgovaraju, moguće bi bilo stvoriti bezgranične količine hrane, tako da bi bio rešen problem ishrane na zemlji – na njoj bi tada mogao da živi ogroman broj dugovečnih ljudi. Redizajnirajući ili farmakološki obogaćujući centre za zadovoljstvo u mozgu, mogli bismo uživati u bogatijem spektru emocija, celoživotnoj sreći i vrhunskim doživljajima svakog dana. Ukoliko dođe do ovog procesa stvaranja i redizajniranja na nivou atoma, za 50 godina bi se moglo promeniti više nego od srednjeg veka do danas. Uticaj nanotehnologija na naše materijalno postojanje bi bio veći nego zamena štapa i kamena metalom i cementom i izmišljanje struje. Slično, efekti veštačke inteligencije na način na koji razmišljamo bi bili veći od prethodna najveća dva pronalaska u tom polju: jezika i pisma! Izučavanje veštačke inteligencije takođe napreduje i sasvim je izvesno da ćemo se u ne tako dalekoj budućnosti sresti sa pravom veštačkom inteligencijom. Jedan interesantan primer iz sveta robotike govori da je cilj naučnih timova širom sveta da naprave robote koji bi, u timu, mogli da pobede reprezentaciju vrhunskih fudbalera. Ma koliko zvučalo neverovatno, trebalo bi razumeti da će roboti koji će igrati na toj utakmici biti dizaj-nirani tako da imaju savršene pokrete i saznajni aparat i da budu sposobni da igraju timski, što znači da će u svakom trenutku morati da donose odluke kome i zbog čega treba dodati loptu, dakle da se ponašaju u potpunosti kao ljudi. Predviđanje je da će već 2050. godine ovo biti ostvareno!

Zbornik Beogradske otvorene škole Radovi studenata 2004/2005419 Odnos prema humanizmu

Osnovne razlike koje postoje između ova dva pokreta se mogu videti iz jedne od definicija transhumanizma: “Transhumanizam se zalaže za nastavljanje progresivne transformacije ljudskog stanja, posebno (ali ne i isključivo) tehnološkom sredstvima. Reč transhumanizam namerno evocira tradiciju humanizma, tj. sekularno gledište o čoveku kao centru moralnog univerzuma. Međutim, transhumanizam prevazilazi humanizam, jer ne prihvata nepromenljivu, fundamentalnu “ljudsku prirodu” kao datu, već pre posmatra trajan – i ubrzan - proces proširenja i unapređivanja upravo prirode ljudskih bića.”5

Transhumanizam je delimično izveden iz humanizma. Humanisti veruju da je čovek centar moralnog univerzuma. Možda nije savršen, ali je u stanju da promeni mnoge stvari, promovišući racionalno mišljenje, slobodu, toleranciju i demokratiju. Transhumanisti se slažu sa osnovnim humanističkim principima, ali stavljaju akcenat na čovekov potencijal da postane nešto više. Oni humanističkim principima pristupaju iz drugačije perspektive, donoseći potpuno novu ideju o čoveku i njegovoj budućnosti. Iako se deklarišu humanistima, ovi radikalni mislioci nisu zadovoljni ograničenjima koja vide u tradicionalnom humanističkom mišljenju, pa ih prevazilaze. Transhumanistička perspektiva se razlikuje od humanističke najviše po specifičnom fokusu na razrešenje ljudskih problema pomoću tehnologija. Transhumanisti vide ortodoksni humanizam kao nepotpun: odriču se natprirodnog, ali ne rade ništa da ukažu na ljudsku težnju koja bi dovela do stvaranja spiritualnog. Odriču se Boga, ali ne nude alternativu. Transhumanisti hrabro tvrde da, ukoliko smo se odrekli Boga, na nama je da ga ‘izigravamo’, težeći da čovek postigne potpunu kontrolu nad svojim fizičkim i mentalnim stanjem, koja je na neki način slična kontroli obećanoj u nekim natprirodnim verovanjima. Otelotvorenje ove vizije čoveka se ostvaruje u metamorfozi Homo sapiensa u ono što transhumanisti nazivaju “posthuman”.

420Odnos prema religiji Transhumanisti imaju dosta mekši stav prema religiji. Dok huma-nisti pokazuju priličnu neptrpeljivost, smatrajući religiju primarnom preprekom sa kojom je društvo suočeno, transhumanisti su prilično ravnodušni.

Collection of Essays of the Belgrade Open School Students´ Essays 2004/20055 http://users.aol.com/gburch3/thext.html

Iako se transhumanisti ne bave religijom, njihova filozofija bi se mogla posmatrati kao zamena za religiju, i to daleko bolja od one koju je nudio humanizam. Dok su se mnoge humanističke grupe trudile da zauzmu one društvene i etičke funkcije koje religija zauzima, humanizam nikada nije pokušavao da se bavi pitanjem smrtnosti, koje je verovatno i najzavodljivija odlika religije. Transhumanizam, kao i religija, prepoznaje ovo pitanje kao osnovno. Možda ovo i doprinosi entuzijazmu koji transhumanizsti izražavaju. Ta energija je srodnija religijskim osećanjima i jača od bilo čega što humanizam može u ljudima da probudi.

Veza sa naučnom fantastikom Naučna fantastika je jedno od retkih mesta gde se pokreću pitanja radikalnog produžetka ljudskog života, evolucije ljudskog roda, menjanja sveta kakvog danas poznajemo pomoću novih tehnologija. Pisci naučne fantastike6 su zamislili mnoge stvari, neke u domenu mogućeg i neke koje su u potpunoj kontradikciji sa do sada poznatim prirodnim zakonima. Neki su sanjali o putovanjima u svemir i ona su se dogodila. Neki su sanjali o robotima, i oni su napravljeni. Neki su sanjali o jeftinim letovima u svemir i inteligentnim robotima, i oni su na putu. Transhumanizam crpe neke od tema kojima se bavi direktno iz SF dela. Na primer, transhumanisti još uvek raspravljaju o tome šta tačno podrazumevaju pod singularnošću (Singularity), koja predstavlja specifični trenutak u vremenu kada će tehnologija stvoriti neki vid inteligencije, daleko veće i superiornije od ljudske (verovatno u vidu nekog super-kompjutera), i koja će preuzeti ulogu donošenja odluka. U tom trenutku, teoretski gledano, kurs ljudske istorije će se potpuno promeniti, toliko da je nemoguće čak i predviđati događaje koji bi usledili. Ideja singularnosti je stvorena od strane pisca SF Vernona Vinga. Još jedna ekstremna vizija, potekla iz SF, a kojom se transhumanisti bave, je ”uploading”. Nju transhumanisti definišu kao “transfer celokupne lične svesti na kompjuter, dizajniran da oponaša funkcije ljudskog mozga”. Ovo bi primarno omogućilo ljudima da prevaziđu ograničenja svojih

Zbornik Beogradske otvorene škole Radovi studenata 2004/20056 U daljem tekstu sintagmu naučna fantastika ću zameniti češće korišćenom skraćenicom SF (od science fiction ).

421prirodnih tela, ali bi moglo imati i druge primene. Te spekulacije pružaju materijal

za brojne diskusije među pobornicima transhumanizma, koji se deklarišu u jednakoj meri kao naučnici, filozofi i futuristi. Teme kojima se bavi

transhumanizam se često sreću u delima naučne fantastike. Treba pomenuti neka poznatija dela koja obrađuju teme aktuelne u transhuma-nizmu:

human/posthuman (kultni SF film Bladerunner urađen je po knjizi Filipa K. Dika Do Androids Dream of Electric Sheep?), veštačka inteligencija, uploading,

machine minds (Isak Asimov - I, Robot, Terminator, film, The Matrix,film, Star Trek: The Next Generation episode “The Measure of a Man”), život nakon

singularnosti, ljudska evolucija u daljoj budućnosti itd.422Kritike transhumanizma

Kritike transhumanizma mogli bismo podeliti u dve osnovne kategorije: 1. Praktične kritike – kritike ciljeva transhumanista (nisu realni i nemoguće ih je ostvariti). 2. Moralne kritike – kritike etike i moralnih principa transhumanizma.

Praktične kritike Genetičar Stiv Džons smatra da ljudski rod nema i da nikada neće imati razvijene tehnologije kojima sledbenici transhumanizma teže. On tvrdi da tehnologije kao što je genetsko inženjerstvo nikada neće biti toliko moćne kako se to danas popularno veruje.

U svojoj knjizi Futurehype: The Tyranny of Prophecy, sociolog Maks Dablin, sa univerziteta u Torontu, podseća na mnoga predviđanja koja se nisu ostvarila u dosadašnjem tehnološkom progresu i misli da će moder-na futuristička predviđanja imati sličnu sudbinu. On takođe, nalazi vezu između transhumanizma i religije, kao i marksističke ideologije, nazivajući transhumanizam fanatizmom i nihilizmom. Transhumanisti odbacuju ove tvrdnje, smatrajući da su fanatizam i nihilizam nekonzistentni sa suštinskim racionalizmom ovog pokreta.

Moralne kritike Kritičari transhumanističkog pogleda na svet smatraju da je najefektivniji način transformacije društva – poboljšanje etičkog ponašanja,

Collection of Essays of the Belgrade Open School Students´ Essays 2004/2005

a ne transformacija samih ljudi putem tehnologija. Tehnološka rešenja bi mogla biti kompatibilna sa drugim rešenjima, ali bi mogla i odvući pažnju i sredstva potrebna za razvoj tih drugih rešenja. Kako transhumanisti podržavaju ne-tehnološke promene društva, kao što je širenje političkih sloboda, a njihovi moralni kritičari podržavaju tehnološki napredak u nekim oblastima, kao što su komunikacije i zdravstvena zaštita, razlika je samo u naglašavanju prioriteta. Ipak, ponekad je u pitanju neslaganje sa suštinskim principima, drugačiji pogled na ljudskost, ljudsku prirodu i moralnost transhumanističkih težnji. Jedan od najistaknutijih kritičara transhumanizma je Bil Džoj, programer i osnivač Sun Microsystems, koji je u eseju Why the future doesn’t need us izneo svoj stav da je transhumanističkim sredstvima gotovo zaga-rantovano izumiranje ljudske vrste. Ovo nas može navesti da zaključimo da ljudi nisu dovoljno kompetentni da usmeravaju sopstvenu evoluciju. Britanski astronom Martin Ris, u svojoj knjizi Naš finalni čas, tvrdi da nauka i tehnologija donosi onoliko rizika za propast, koliko i mogućnosti za progres. On smatra da je neophodna mnogo veća garancija bezbednosti naučnog i tehnološkog progresa. Neki pokreti koji zagovaraju važnost principa predostrožnosti, kao što je Pokret zelenih, takođe favorizuju lagan, pažljiv progres ili čak zabranu u potencijalno opasnim oblastima. Oni smatraju da je neophodno da se ljudska ‘kolektivna inteligencija’ organizuje kako bismo bili spremni da prevaziđemo eventualne opasnosti koje bi veštačka inteligencija – ona neće imati ljudsku moralnost – mogla doneti. U knjizi Naša posthumana budućnost, konzervativni politički eko-nomista Fransis Fukujama tvrdi da bi transhumanizam mogao da uzdrma ideale liberalne demokratije iza kojih stoji, kroz fundamentalne promene ljudske prirode i ljudske jednakosti. On smatra, kao i drugi biokonzervativci, da je menjanje čoveka metodama kao što su kloniranje i genetske modifikacije, u najmanju ruku nemoralno. Dalja protivljenja shvatanju transhumanista dolaze od kritičara koji naglašavaju subjektivno korišćenje pojmova kao što su “poboljšanje” i “ograničenja”, koji misle da bi transhumanizam mogao nenamerno da ohrabri oživljavanje eugeničkih ideologija iz prošlosti. Veći broj transhumanista se ograđuje od stavova i ideja eugeničkih pokreta sa početka dvadesetog veka, iako postoje neki koji promovišu pojedine oblike liberalne eugenike.

423Zaključak Veliki napredak u nauci i medicini od sredine prošlog veka, a posebno neverovatni napredak informacionih tehnologija od osamdesetih godina prošlog veka pa do danas, uvodi nas u tranzicioni proces od industrijskog ka informacionom dobu. Istovremeno, tehnologija nezadrživo napreduje, otvarajući niz dilema vezanih za do sada neslućene mogućnosti promena koje ona donosi. Čovek, po prvi put od svog nastanka, dobija mogućnost da kontroliše sopstvenu evoluciju. Naravno, pitanje je koliko daleko želimo da idemo. Neki bi želeli da se pomoću tehnologije unaprede do određene granice, ali da u suštini ostanu isti. Drugi su protiv ma kakvih promena koje ljudi mogu da pretrpe, iz različitih razloga. Sa transhumanističkog gledišta, ovo ne bi bio problem. Transhumanisti smatraju da bi trebalo dozvoliti ljudima koji žele dalje da se razvijaju i da se menjaju, da tako i čine, a drugima da ostaju isti. Ono što transhumanisti ne opravdavaju je da se nameću restrikcije, odnosno da se zabranjuje put ka transhumanizmu onima koji u njemu sebe pronalaze i teže za promenama. Oni ne žele nikoga ni na šta da teraju, ali traže i da njih niko ne sputava u njihovim stremljenjima. Jedan od najjasnijih odgovora na pitanje kontrolisane evolucije je dao evolucioni biolog Teodosije Dobžanski. On glasi: ,,Čovek, i samo čovek, zna da svet evoluira i da on evoluira s njim. Menjajući ono što zna o svetu, čovek menja i svet koji zna; a menjajući svet u kome živi, čovek

menja i samog sebe. Promene mogu biti pogoršanje ili poboljšanje; nada leži u mogućnosti da znanje i upravlja promenama koje iz njega proističu. Evolucija ne mora više biti izvana nametnuta sudbina; čovek je možda može nadzirati, u skladu sa svojom mudrošću i vrednostima.”

LITERATURA 1. Drexler, E. The Engines of Creation: The Coming Era of Nanotechnology. (New York: Anchor Books,1986). http://www.foresight.org/EOC/index.html2. Bostrom, N. A History of Transhumanist Thought. Journal of Evolution and Technology. Vol. 14 (2005). http://jetpress.org/volume14/freitas.html3. Russell, B. Icarus or The Future of Science. (New York: E. P Dutton & Company, 1924).

Collection of Essays of the Belgrade Open School Students´ Essays 2004/2005http://www.santafe.edu/~shalizi/Icarus.html

4. Ettinger, R. The Prospect of Immortality. (New York: Doubleday, 1964).http://www.cryonics.org/book1.html5. World transhuman Association. The transhumanist declaration. http://www.transhumanism.org/declaration.pdf6. More, M. Transhumanism: Towards a Futurist Philosophy (1990) http://www.maxmore.com/transhum.htm7. Pearce, D. The Hedonistic Imperative (v. 2003). http://www.hedweb.com/hedethic/hedonist.htm8. Milovanović, G., Golčevski, N., Petrović, M., Tehnooptimizam i struktura stavova prema internetu. U: Milovanović, G., Golčevski, N., Petrović, M. i Sitarski, M. Perspektive umrežavanja. (Beograd: Beogradska otvorena škola,2004. )9. More, M. The Extropian Principles, v. 3.0. (1998). http://www.maxmore.com/extprn3.htm10. Bostrom, N. “Are You Living In A Computer Simulation?” Philosophical Quarterly. (2003a), Vol. 53, No. 211, pp. 243-255. http://www.simulation-argument.com/simulation.html11. Bostrom, N. “Existential Risks: Analyzing Human Extinction Scenarios and Related Hazards,” Journal of Evolution and Technology. Vol. 9 (2002). http://www.nickbostrom.com/existential/risks.html12. Yudkowsky, E. What is the Singularity. (2003). http://www.singinst.org/what-singularity.html13. Center for Responsible Nanotechnology. “Dangers of Nanotechnology” (2003). http://www.crnano.org/dangers.htm14. Foresight Institute. “ Foresight Guidelines on Molecular Nanotechnology, version 3.7” (2000). http://www.foresight.org/guidelines/current.html

Zbornik Beogradske otvorene škole Radovi studenata 2004/2005425