38
UNIVERZITET SINGIDUNUM DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE BEOGRAD MASTER STUDIJE STUDIJSKI PROGRAM: MENADŽMENT U FINANSIJAMA NASTAVNI PREDMET: BUDŽETIRANJE I FINANSIJSKA KONTROLA PRISTUPNI RAD BIZNIS PLAN BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA NA PRIMERU ETNO RESTORANA «STANIŠIĆ» MENTORI: STUDENT: PROF. DR MILOVAN STANIŠIĆ MIRJANA ORAŠANIN PROF. DR BUDIMIR STAKIĆ BR. INDEKSA: 117/06

Biznis Plan 2

Embed Size (px)

Citation preview

UNIVERZITET SINGIDUNUM DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE BEOGRAD

MASTER STUDIJE STUDIJSKI PROGRAM: MENADMENT U FINANSIJAMA NASTAVNI PREDMET: BUDETIRANJE I FINANSIJSKA KONTROLA

PRISTUPNI RAD BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA NA PRIMERU ETNO RESTORANA STANII

MENTORI: PROF. DR MILOVAN STANII PROF. DR BUDIMIR STAKI

STUDENT: MIRJANA ORAANIN BR. INDEKSA: 117/06

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA BEOGRAD, 2007.

SADRAJ

2

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

SADRAJUVOD........................................................................................................................................5 PRVI DEO METODOLOGIJA OCENE BONITETA PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA 1. Metodoloki pristupi ocene boniteta i kreditne sposobnosti 7

1.1. Registar podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika ..7 1.2. Metodologija za utvrivanje podataka I pokazatelja o bonitetu pravnih lica i preduzetnika i davanje miljenja o bonitetu privrednih drutava ..10 1.2.1. Podaci i pokazatelji o bonitetu ...10 1.2.2. Izvetaj o bonitetu ......12 1.2.3. Miljenje o bonitetu ...12 1.2.4. Katalog podataka o bonitetu ..14 DRUGI DEO METODOLOGIJA IZRADE BIZNIS PLANA 2. 1. Biznis plan pojam i osnovne karakteristike...........................................................16 2.1.1. Definisanje postojanja potrebe i osnovne svrhe za izradu biznis plana.......................16 2.2. Osnovni elementi koje biznis plan treba da sadri.......................................................17 2.2.1. Uvodni deo...................................................................................................................17 2.2.2. Izvrni rezime...............................................................................................................20 2.2.3. Analiza razvojnih mogunosti investitora....................................................................21 2.2.4. Analiza trita za dodatnu proizvodnju........................................................................14 2.2.5. Plan prodaje..................................................................................................................23 2.2.6. Marketing strategija..25 2.2.7. Plan proizvodnje...26 2.2.8. Organizacioni aspekti plana..27 2.2.9. Finansijska analiza........................................................................................................28 2.2.10.Analiza rentabilnosti....................................................................................................33 2.2.11. Senzitivna analiza.......................................................................................................34 ZAKLJUAK........................................................................................................................36 LITERATURA........................................................................................................................38

3

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

UVOD

4

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

UVOD

U cilju podrke razvoja malih i srednjih preduzea u eri tranzicije zakljuuju se i realizuju sporazumi sa afilijacijama i agencijama meunarodnih finansijskih organizacija, koje svoja sredstva namenjena tom razvoju plasiraju preko poslovnih banaka u naoj zemlji. S druge strane, i same banke se sve vie okreu finansiranju izuzetno atraktivnih programa pojedinih preduzea. Pri tome, metodologiju izrade biznis plana utvruju institucije koje se bave finansiranjem investicionih projekata, prema svojim programima u kojima su odreeni namena sredstava i uslovi kreditiranja. Sve metode i postupci koje opredeljuju sadrinu biznis plana, bez obzira na odreene razlike, uvek su usmereni na dokazivanje ekonomske opravdanosti i rentabilnosti konkretnog investicionog projekta. Biznis planom se ilustruje tekui status, oekivane potrebe i projektovani rezultati novog ili preduzea u razvoju. Biznis plan ima dve osnovne namene: 1.) Da pomogne preduzeu u obezbeenju neophodnog kapitala, to je studija oprevdanosti ulaganja, treba da ubedi investitore da je preduzee identifikovalo trine mogunosti, da raspolae preduzetnikim i menaderskim talentima neophodnim za korienje identifikovanih mogunosti i da ima racionalan, koherentan i uverljiv program ostvarenja planiranog prihoda i trokova u predvienom vremenskom periodu. 2.) Da olaka upravljanje rastom i razvojem preduzea, sastavljajui biznis plan preduzetniksagledava sve aspekte izvodljivosti ideje (trini, finansijski, proizvodni i sl.). On slui za kontrolu tekuih aktivnosti i realizaciju planiranih poslovnih ciljeva, neophodno je jednom meseno kontrolisati njegovu realizaciju. Kontrola je usmerena na elemente bilansa uspeha, novanog toka, kao i na elemente koji su prethodnog meseca odstupili od plana, neophodno je prilagoavati ga izmenjenim okolnostima. Osnovne karakteristike kvalitetnog biznis plana su: razumljivost, relevantnost, opreznost i pouzdanost. Prilikom izbora vremenskog perioda za koji se vri projekcija preduzee se moe opredeliti za krai ili dui vremenski period (fiziki, ekonomski ivotni vek projekta). Pri izradi biznis planova investicionih ulaganja obino se koristi period od 10 godina. Delovi sutinskog znaaja obuhvataju detaljne analize poslovnog konteksta projekta u kojima se razmatra proizvodni plan, plan lokacije, marketing plan, finansijski plan i sl.

5

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

PRVI DEO

6

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

PRVI DEO METODOLOGIJA OCENE BONITETA PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKAOsnovni cilj pri oceni boniteta preduzea je da se utvrdi stepen rizinosti, odnosno sigurnost vraanja kredita. Kreditno sposobno preduzee jeste ono koje u dogovorenim rokovima vrati osnovicu duga uveanu za pripadajui iznos kamata. Mora da postoji bonitet potraivanja za banku ili drugog zajmodavca od strane dunika, to znai da je neophodno da se u svakom konkretnom sluaju odredi kreditna sposobnost dunika, odnosno njegov bonitet. Postoje razliite metodologije i predlozi za utvrivanje boniteta, ali ne i utvrena jedinstvena metodologija koja bi bila opte prihvaena meu ekonomistima, odnosno ekspertima drugih struka. Moe se rei da u osnovi postoje dva osnovna pristupa bonitetu, to su ui i iri. Ui koncept boniteta racio analiza svode se na finansijski bonitet koji se bazira na indikatorima boniteta obraunatim na osnovu podataka sadranim u finansijskim izvetajima preduzea. iri koncept bonitetaSWOT analiza pored finansijskih indikatora ukljuuje i sve druge relevantne aspekte kao to su ukupna trina pozicija preduzea, njegova organizaciona, kadrovska i vlasnika struktura, kvalitet menadmenta, kvalitet i integrisanost svih poslovnih funkcija preduzea, tehnoloka i informaciona opremljenost i niz drugih determinanti koje ukazuju na prednosti, nedostatke, anse i pretnje ili nepovoljne okolnosti. Za ocenu boniteta se koriste brojni racio brojevi koji se obino diferenciraju u nekoliko osnovnih grupa, to su: Pokazatelji finansijske stabilnosti Pokazatelji likvidnosti Pokazatelji poslovne uspenosti

1.1. REGISTAR PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKANarodna banka Srbije, u smislu Odluke o bliim uslovima i nainu voenja registra podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika i davanju podataka i miljenja o bonitetu1, (Slubeni glasnik RS br 116/2006) obavlja sledee poslove:1

Izvor: Slubeni glasnik RS br. 116/2006

7

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA vodi Registar boniteta; izrauje Metodologiju za utvrivanje podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica i preduzetnika i davanje miljenja o bonitetu privrednih drutava opti i poseban deo; pribavlja i preuzima izvorne podatke i dokumente o bonitetu pravnih lica i preduzetnika; utvruje izvedene podatke i pokazatelje o bonitetu pravnih lica i preduzetnika; izrauje izvetaje o bonitetu pravnih lica i preduzetnika i miljenja o bonitetu privrednih drutava; daje korisnicima podatke, izvetaje o bonitetu i miljenja o bonitetu; vodi dokumentacionu bazu izvetaja o bonitetu i miljenja o bonitetu; prua usluge, na zahtev korisnika, u skladu sa Metodologijom opti i poseban deo; izrauje makroekonomske informacije i analize za potrebe dravnih organa i institucija Republike Srbije; prua usluge u vezi s poslovima koje obavlja u skladu sa ovom odlukom.

Obuhvatnost Registra boniteta Registar boniteta je jedinstvena, standardizovana, elektronska baza podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika koji imaju sedite na teritoriji Republike Srbije, obraenih u skladu sa Odlukom i Metodologijom. Podaci su javni i dostupni svim pravnim i fizikim licima. Podaci o bonitetu vode se po grupama pravnih lica , i to: - za privredna drutva, zadruge i ustanove, - za banke, - za drutva za osiguranje, - za davaoce finansijskog lizinga, - za drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, - za drutva za upravljanje investicionim fondovima, - za berze i brokersko-dilerska drutva. Podaci o bonitetu vode se i za preduzetnike. Izvori podataka Narodna banka Srbije vodi Registar boniteta na osnovu podataka iz registra i evidencija koje vodi, i to: - elektronske baze finansijskih izvetaja, - jedinstvenog registra rauna, - evidencija prinudne naplate, - registara banaka, drutava za osiguranje, davalaca finansijskog lizinga i drutava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima kojima je izdala dozvolu za rad. Registar boniteta Narodna banka Srbije vodi i na osnovu podataka koje joj dostavljaju sledei nadleni organi: - Agencija za privredne registre, - Republiki zavod za statistiku Srbije, - Ministarstvo finansija Poreska uprava, - Komisija za hartije od vrednosti, - Agencija za privatizaciju, - Berze, - Centralni registar, depo i klirig HOV, - trgovinski sudovi. 8

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

Sadrina Registra boniteta Registar boniteta sadri kompleksne, meusobno povezane baze podataka o pravnim licima i preduzetnicima, i to bazu izvornih podataka i dokumenata i bazu izvedenih podataka i pokazatelja. Izvorne podatke i dokumente ine: osnovni (statusni) podaci; raunovodstveni podaci iz godinjih, konsolidovanih i usvojenih finansijskih izvetaja; miljenja ovlaenog revizora; podaci o trinoj vrednosti akcija i o berzanskom kursu akcija iz evidencija berzi.

Izvedene podatke i pokazatelje ine izvorni podaci iskazani kao: - metodoloki ureeni podaci iz finansijskih izvetaja u komparativnim vremenskim serijama; - individualni i zbirni pokazatelji za ocenu boniteta; - podaci i pokazatelji agregirani po pretenoj klasifikaciji delatnosti, veliini, ovlaenjima, vrsti posla i teritorijalnoj pripadnosti. Korisnici podataka, izvetaja o bonitetu i miljenja o bonitetu Korisnici podataka, izvetaja o bonitetu i miljenja o bonitetu mogu biti sva zainteresovana domaa i strana, pravna i fizika lica. Domaa pravna lica i preduzetnici mogu postati lanovi Kluba boniteta prihvatanjem Pravila Kluba boniteta i zakljuivanjem ugovora o pristupu u Klub boniteta. Podaci i izvetaji o bonitetu dostupni su korisnicima preko Interneta i preko Narodne banke Srbije Sedita organizacione jedinice u Novom Sadu. Podaci i izvetaju o bonitetu daju se na zahtev korisnika, u elektronskoj ili pismenoj formi, i vae bez peata i potpisa. Zatita podataka Podatke, izvetaje o bonitetu i miljenja o bonitetu u izvornom obliku mogu objavljivati samo korisnici na koje se ti podaci, izvetaji i miljenja odnose. Odgovornost Narodna banka Srbije je odgovorna za to da podaci koje daje budu istovetni sa izvornim podacima, a odgovorna je i za doslednu primenu Metodologije opti i poseban deo u postupku utvrivanja i davanja podataka, izvetaja o bonitetu i miljenja o bonitetu. uvanje podataka, izvetaja o bonitetu i miljenja o bonitetu Podaci, izvetaji o bonitetu i miljenja o bonitetu dati korisnicima uvaju se u dokumentacionoj bazi Narodne banke Srbije, i to podaci i izvetaji o bonitetu godinu dana, a miljenja o bonitetu pet godina.

9

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

1.2. METODOLOGIJA ZA UTVRIVANJE PODATAKA I POKAZATELJA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA I DAVANJE MILJENJA O BONITETU PRIVREDNIH DRUTAVA2Ovom metodologijom ureuju se nain obrade, utvrivanja, auriranja i obelodanjivanja podataka i pokazatelja o bonitetu pravnih lica i preduzetnika potrebnih za voenje Registra podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, sadrina izvetaja o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, miljenja o bonitetu privrednih drutava i kataloga podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. Ovom metodologijom utvruju se osnovni (statusni) podaci, raunovodstveni podaci i pokazatelji, podaci o reviziji, podaci o danima nelikvidnosti, podaci o HOV i drugi relevantni podaci.

1.2.1. PODACI I POKAZATELJI O BONITETUOsnovni (statusni) podaci podrazumevaju podatke o identifikaciji, osnivanju, osnivaima i osnivakom kapitalu, klasifikaciji delatnosti, ovlaenjima, veliini, zastupanju, ograncima, povezivanju, upravljanju, privatizaciji, platnom prometu, reorganizaciji, steaju i likvidaciji, kao i ostale podatke. Ovi podaci su javni, a evidentiraju se i auriraju u skladu sa njihovim nastajanjem i promenama. Raunovodstveni podaci i pokazatelji su podaci iz godinjih, konsolidovanih i usvojenih finansijskih izvetaja pravnih lica i preduzetnika koji se dostavljaju Narodnoj banci Srbije. Raunovodstveni podaci i pokazatelji izraunavaju se u vremenskim serijama od najmanje deset godina, i to tako to se poslednjom obraenom godinom eliminie prva godina iz vremenske serije. Za izraunavanje raunovodstvenih podataka i pokazatelja bazna je 1994. godina, osim za ustanove i preduzetnike, za koje je bazna 2004. godina, zatim za davaoce finansijskog lizinga i za drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima za koje je bazna 2006. godina, kao i za drutva za upravljanje investicionim fondovima za za koje je bazna 2007. godina. Za konsolidovane finansijske izvetaje bazna je 1998. godina, a za usvojene finansijske izvetaje 2002. godina. Prvi nivo ine izvorni finansijski izvetaji, po grupama pravnih lica i po preduzetnicima, sastavljeni u skladu s propisima koji su bili na snazi u godini na koju se odnose. Drugi (izvedeni) nivo vremenske serije podataka iz finansijskih izvetaja izraunava se saimanjem bilansnih pozicija, pri emu su anulirane promene u propisima i omogueno komparativno sagledavanje u razliitim periodima. Trei (izvedeni) nivo vremenske serije podatakaza ekonomske celine izraunava se saimanjem podataka iz konsolidovanih finansijskih izvetaja. etvrti (izvedeni) nivo vremenske serije podataka ine zbirni podaci, razvrstani po kriterijumima, i to: 1.) za privredna drutva, zadruge i ustanove:2

Izvor: Slubeni glasnik RS br. 116/2006

10

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA - klasifikacija delatnosti (sektor i oblast), - veliina (velika, srednja, mala), - teritorijalna pripadnost. Peti (izvedeni) nivo vremenske serijepodataka ine pokazatelji o bonitetu utvreni na osnovu raunovodstvenih podataka, i to posebno: 1.) za privredna drutva, zadruge, ustanove i preduzetnike: - pokazatelji imovinske strukture (intenzitet ulaganja u osnovna sredstva, intenzitet finansijskih ulaganja, intenzitet ulaganja u obrtnu imovinu, stopa otpisanosti osnovnih sredstava, godinja stopa otpisanosti osnovnih sredstava), - pokazatelji poslovne aktivnosti (koeficijent obrta osnovnih sredstava, koeficijent obrta ukupne imovine, koeficijent obrta potraivanja od kupaca, proseno vreme naplate potraivanja od kupaca, koeficijent obrta obaveza prema dobavljaima, proseno vreme plaanja obaveza prema dobavljaima), - pokazatelji strukture kapitala (racio sopstvenog kapitala, racio pozajmljenog kapitala, stepen ukupne zaduenosti), - pokazatelji likvidnosti (pokrie stalnih sredstava sopstvenim kapitalom, pokrie stalnih sredatava dugoronim izvorima finansiranja, racio novane likvidnosti, racio tekue likvidnosti, neto obrtni kapital, opti racio likvidnosti, stopa pokria zaliha neto obrtnim kapitalom, trajnost otplate, ke flou), - pokazatelji profitabilnosti (stopa prinosa na sopstveni kapital pre i posle oporezivanja, stopa prinosa na ukupna sredstva pre i posle oporezivanja, profitna mara, stopa raspodele, stopa prinosa na imovinu, cena tuih izvora sredstava, leverid, racio pokria kamata, stopa rasta sopstvenog kapitala), - pokazatelji trine vrednosti (zarade po akciji, dividendna stopa, knjigovodstvena vrednost po akciji, berzanski kurs akcija, racio cena/zarada po akciji, racio plaanja dividendi), pri emu se ovi pokazatelji ne izraunavaju za preduzetnike, - pokazatelji budueg rasta (stopa rasta preduzea, trokovi istraivanja i razvoja), - drugi pokazatelji na osnovu zahteva. Podaci o reviziji miljenje revizora Izvor podataka o izvrenoj reviziji finansijskih izvetaja za utvrivanje boniteta je evidencija skeniranih miljenja ovlaenog revizora, poev od 2000. godine. Podaci iz miljenja revizora su javni podaci i koriste se za davanje podataka, izvetaja o bonitetu i miljenja o bonitetu. Podaci o danima nelikvidnosti Izvor podataka o danima nelikvidnosti za utvrivanje boniteta je Narodna banka Srbije. Pravno lice ili preduzetnik je nelikvidan ako zbog neizmirenih obaveza evidentiranih u prinudnoj naplati ima blokirane raune kod banaka, odnosno ako na tim raunima nema sredstava za isplatu naloga iz lana 47. Zakona o platnom prometu ili ih nema dovoljno. Podaci o hartijama od vrednosti Izvori podataka o hartijama od vrednosti za utvivanje boniteta su finansijski izvetaji, registri Komisije za hartije od vrednosti i registri berzi. Podaci i pokazatelji o hartijama od vrednosti pravnih lica koji se izraunavaju na osnovu finansijskih izvetaja iskazuju se u vremenskim serijama od najmanje deset godina, a podaci koji se pribavljaju od Komisije za hartije od vrednosti i berzi za tekuu kalendarsku godinu.

11

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

1.2.2. IZVETAJ O BONITETUIzvetaj o bonitetu predstavlja sistematizovanu zbirku (set) podataka i pokazatelja u periodu od dve godine do pet godina i sadri sledee delove: osnovne podatke, saete bilanse, pokazatelje o bonitetu, podatke o reviziji finansijskih izvetaja, podatke o danima nelikvidnosti, napomene uz izvetaj o bonitetu.

Osnovni podaci sadre zbirku (set) izabranih (osnovnih) statusnih podataka karakteristinih za svaku grupu pravnih lica i za preduzetnike na dan sastavljanja izvetaja. Saeti bilansi sadre vremenske serije bilansnih pozicija relevantnih za izraunavanje pokazatelja i za ocenu finansijskog poloaja i uspenosti pravnog lica ili preduzetnika. Pokazatelji o bonitetu sadre vremensku seriju zbirke (seta) izabranih individulnih raunovodstvenih pokazatelja, kao i njihov odnos prema zbirnim pokazateljima koji su relevantni za ocenu boniteta i njihovo znaenje. Podaci o reviziji finansijskih izvetaja sadre poslednje verodostojno miljenje revizora na osnovu izvrene revizije finansijskih izvetaja i podataka o obavezi vrenja revizije u prethodnom periodu. Podaci o danima nelikvidnosti iskazuju se za poslednjih est meseci, odnosno tri meseca. Napomene uz izvetaj o bonitetu sadre podatke o podnoenju finansijskog izvetaja u zakonskom roku, o obavezi vrenja revizije i o tome da li se podaci i pokazatelji odnose na godinji ili usvojeni finansijski izvetaj.

1.2.3. MILJENJE O BONITETU

Miljenje o bonitetu predstavlja ocenu sposobnosti izmirivanja obaveza privrednog drutva, donete na osnovu sveobuhvatne zbirke (seta) podataka i pokazatelja o bonitetu u vremenskom periodu od pet godina. Postupak davanja miljenja zasnovan je na primeni kvalitativne i kvantitativne analize rizika poslovanja privrednog drutva u odnosu na oblast kojoj pripada. Osnovni delovi miljenja o bonitetu su: osnovni podaci, bilansni podaci,

12

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA podaci o reviziji, finansijska analiza, finansijska snaga, problemi u plaanju, makroekonomski pokazatelji, miljenje (zakljuak) o bonitetu.

Osnovni podaci predstavljaju izabranu zbirku (set) podataka o privrednom drutvu. Bilansni podaci predstavljaju raunovodstvene podatke. Podaci o reviziji sadre informacije o istinitosti i objektivnosti iskazanih pozicija u finansijskom izvetaju na osnovu miljenja revizora. Finansijska analiza obuhvata zbirku izabranih finansijskih pokazatelja o bonitetu privrednog drutva, kao i na nivou oblasti kojoj ono pripada, koji omoguavaju ocenu ispunjenosti osnovnih principa finansijske politike, i to: - profitabilnosti, - sigurnosti i likvidnosti, - nezavisnosti, - fleksibilnosti, - finansiranja u skladu s rizikom, - optimiziranja trine vrednosti privrednog drutva, - budueg rasta. Profitabilnost ukazuje na stepen ispunjenja osnovnog cilja poslovanja privrednog drutva, odnosno maksimiziranja rezultata na dugi rok. Ispunjenost ovog principa utvruje se analizom ostvarene neto dobiti, poslovne dobiti, ostvarenim prinosim na sopstveni kapital i ukupna sredstva, iznosom leverida i pokriem kamate. Sigurnost i likvidnost ukazuju na stepen zatite poverilaca i sposobnost privrednog drutva da izmiruje obaveze, a njegovi pokazatelji su visina sopstvenog kapitala i profitabilnost poslovanja, kao i adekvatnost finansiranja (koja se ispoljava u finansiranju stalne imovine sopstvenim kapitalom, a dugorono vezanih obrtnih sredstava dugoronim kapitalom i pretpostavlja analizu neto obrtnog kapitala i pokria zaliha neto obrtnim kapitalom). Sigurnost i likvidnost privrednog drutva ispoljavaju se i u postojanju pozitivnih novanih tokova iz poslovne aktivnosti, to ukazuje na popravljanje ili odravanje mogunosti plaanja u budunosti. Nezavisnost ukazuje na stepen minimiziranja nepovoljnih zahteva poverilaca i utvruje se analizom profitabilnosti, neto obrtnog kapitala, usaglaenim obrtanjem potraivanja i kratkoronih obaveza i permanentnom sposobnou plaanaja. Fleksibilnost ukazuje na sposobnost kratkoronog prilagoavanjapprivrednog drutva izmenjenim uslovima poslovanja, odnosno irenja ili suavanja trita, to uslovljava potrebu za dodatnim kapitalom ili vraanjem pozajmljenog kapitala. Finansiranje u skladu s rizikom predstavlja zahtev za zatitom od prezaduenosti. Ovaj princip je obrnuto srazmeran principu profitabilnosti i pretpostavlja da vei rizik poslovanja zahteva i vei iznos sopstvenog kapitala. Optimiziranje trine vrednosti privrednog drutva ukazuje na politiku raspodele koja treba da omogui optimiziranje trine vrednosti akcija tog drutva. Budui rast ukazuje na stepen ulaganja u modernizaciju, odnosno u budui rast privrednog drutva. 13

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA Poseban deo finansijske analize predstavlja verovatnoa bankrotstva privrednog drutva utvrena primenom Altmanove funkcije koja ukazuje na ovu mogunost, a iji se znaci obino javljaju dve tri godine ranije. Finansijska snaga predstavlja finansijski potencijal i utvruje se na osnovu visine sopstvenog kapitala. Makroekonomski pokazatelji predstavljaju skup relevantnih podataka kojima raspolae Narodna banka Srbije, a odnose se na okruenje u posmatranom periodu, odnosno na bruto drutveni proizvod, devizni kurs, stopu inflacije. Miljenje o bonitetu moe biti iskazano na sledei nain: 1.) odlian bonitet, 2.) vrlo dobar bonitet, 3.) dobar bonitet, 4.) lo bonitet, 5.) vrlo lo bonitet.

1.2.4. KATALOG PODATAKA O BONITETUKatalog podataka o bonitetu sadri sve standardizovane individualne i zbirne podatke i pokazatelje utvrene ovom metodologijom, a iskazane kao: - podaci i pokazatelji o bonitetu, - izvetaji o bonitetu (standardizovani i specijalizovani).

14

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

DRUGI DEO

DRUGI DEO METODOLOGIJA IZRADE BIZNIS PLANA

15

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA 2.1. BIZNIS PLAN POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE Biznis plan se moe definisati kao skup ciljeva, politika, strategija i seta pojedinanih programa aktivnosti za implementaciju izabrane koncepcije biznisa. Osnovna sutina biznis plana jeste strateko razmiljanje u cilju opstanka i rasta firme. Biznis plan je veoma sloen instrument koji omoguava upravljanje poslovnim aktivnostima i upravljanje poslovnim poduhvatima.3 2.1.1. Definisanje osnovne svrhe biznis plana se ogleda u nekoliko kljunih momenata: Da se na bazi dobro pripremljenog biznis plana obezbede investiciona sredstva za pokretanje biznis ideje, odnosno poslovnog poduhvata. Da se u praksi potpuno kristalizuje poslovna ideja preduzetnika i da se ona kao poslovni poduhvat uspeno realizuje. Da se obezbedi relevantna kontrola poslovnih aktivnosti, gde biznis plan uvek podsea na kritine take poslovanja i slui kao kompas za voenje biznisa. - Da se sagledaju budui pravci poslovanja preduzea, kao i da se analiziraju postignuti rezultati. Potrebe za izradom biznis plana nameu se uglavnom u sledeim sluajevima: - Kada preduzetnik otvara novu firmu i pokree novi poslovni poduhvat; - Kada preduzetnik eli obezbediti sredstva za proirenje biznisa, rekonstrukciju postojeeg, proirenje proizvodnje i poboljanje proizvoda; - Kada se zapoinje porodini biznis; - Kada se ele privui novi spoljni partneri (kupci, dobavljai, investitori, akcionari itd.); - Kada se jedan deo preduzea izdvoji (otcepi) od matinog preduzea, pa pokrene nove poslovne poduhvate; - Kod realizacije odreenog poslovnog poduhvata koji preduzee ne moe samo da finansira (npr. izvozni posao, osvajanje novog trita); - Kada se preduzee prodaje, ili se prodaje jedan njegov deo, ili ako se ulazi u tzv. franizing; - Kod ulaganja u ponovni poetak ciklusa proizvodnje u postojeim preduzeima koja su u ekonomskim tekoama.

2.2. OSNOVNI ELEMENTI KOJE BIZNIS PLAN TREBA DA SADRI Svaki biznis plan ima svoje specifinosti u zavisnosti od delatnosti i vrste poslovnog poduhvata u koji se eli investirati, ipak postoje neki zajedniki elementi koje svaki biznis plan treba da sadri. To proizilazi iz zajednike metodologije ocene investicionih projekata. Rad e nadalje pratiti aplikacija u vidu:3

Izvor: Praktikum za bankarsko polovanje - Slobodan Bara, Budimir Staki, Miroljub Hadi, Marko Ivani, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.

16

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA Zahteva za odobrenje kredita za rekonstrukciju i zanavljanje opreme SUR ETNO RESTORAN STANII, u iznosu od 4.000.000 din (47.404 evra) sa rokom vraanja do 60 meseci, grejs periodom od 12 meseci, kamatnom stopom od 1% na godinjem nivou uz valutnu klauzulu. Zahtev je podnet Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, Sektoru za turizam 01.06.2007. godine. Pomou aplikacije biznis plana uraenog u okviru ovog zahteva pratiemo pojedinano minimum elemenata koje svaki biznis plan treba da sadri . Svaki biznis plan treba da sadri minimum sledeih elemenata: 1. Uvodni deo 2. Izvrni rezime 3. Analiza razvojnih mogunosti investitora 4. Analiza trita za dodatnu proizvodnju 5. Plan prodaje 6. Marketing strategija 7. Plan proizvodnje 8. Organizacioni aspekti plana 9. Finansijska analiza 10. Analiza rentabilnosti 11. Senzitivna analiza 2.2.1. Uvodni deo biznis plana Statusni podaci o investitoru Navode se osnovni razlozi ulaska u investiciju tj. ciljeve biznis plana. Izuzetno je vano naglasiti da li novi program za koji je sainjen biznis plan predstavlja kontinuitet razvoja postojeih delatnosti preduzea ili je u pitanju preorijentacija, restruktuiranje, kao i oekivanja u pogledu finansijskih i drugih efekata koji opravdavaju ulazak u konkretan poslovni poduhvat. Pri oceni biznis plana za kreditora nije zanemarljivo po kojoj metodologiji je taj plan sainjen i ko su autori njegove izrade. Preduzea najee angauju specijalizovane organizacije, institute, konsalting firme, ili grupu nezavisnih eksperata za pripremu biznis plana na bazi ideja menadmenta preduzea. (1.0) OSNOVNI PODACI O INVESTITORU 1.1. Kratak istorijat i osnivanje 1.2. Delatnost 1.3. Organizacija 1.3.1. Zaposleni 1.4. Oblik organizovanja i kapitala

17

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA 1.5. Vlasnitvo subjekta 1.6. Ekonomski rezultati poslovanja (2.0) OPIS I SVRHA INVESTIRANJA Puni naziv Sedite Adresa Matini broj Naziv i ifra delatnosti SUR ETNO RESTORAN STANII GORAN STANII Bijeljina Pavlovia Put bb 19320007 55211 - Pripremanje i sluenje specijaliteta sa rotilja, gotovih jela, peenja, salata; toenje i sluenje alkoholnih i bezalkoholnih pia, toplih i hladnih napitaka i sl. 402310740004 Stanii Goran Samostalna ugostiteljska radnja 055/211-345 055/213-355 552-003-00003472-35 kod Razvojne banke 2001. godina 2.2.2 Izvrni rezime

PIB Direktor Oblik organizovanja Telefon Faks Broj tekueg rauna Godina osnivanja

Iako se po metodologiji stavlja na prvo mesto, predstavlja rekapitulaciju svih poglavlja koja su sadrana u biznis planu. Rezime je znaajan jer sadri dovoljno elemenata za preliminarnu ocenu podobnosti investicionog projekta za kreditiranje. Rezime biznis plana se najee daje u formi obrazaca koji sadre rekapitulirane odgovore na osnovna pitanja koja biznis plan detaljno obrauje, diferenciraju na dve grupe i to : a) Podaci o investitoru b) Podaci o biznis planu

(3.0.) REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA 3.1. Investitor 3.2. Projekat 3.3. Struktura investicije 3.4. Izvori finansiranja 3.5. Oekivani efekti 3.6. Finansijska ocena opravdanosti ulaganja 18

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA 3.2. Projekt Naziv investicionog programa Lokaciia projekta Karakter investicije Cilj investicije Terminski plan Rekonstrukcija i zanavljanje opreme SUR ETNO RESTORAN STANII Pavlovia Put - Bijeljina Ulaganje u ugostiteljsku infrastrukturu Poveanje kvaliteta i obima usluga u etno stilu Poetak rekonstrukcije:septembar 2007. godine Zavretak rekonstrukcije: decembar 2007. godine Poetak redovnog pruanja usluga: januar 2008. godine 10 godina 1EVRO 84,38 0.00%

Predvieni ekonomski vek projekta Devizni kurs Rast cena u periodu izgradnje

3.3. Struktura investicije Investicije u osnovna sredstva: Rekonstrukcija objekta 53.93 Oprema 33.74 Investicije u obrtna sredstva 11.95 Interkalarna kamata 0.38 Investicije - ukupno 100.00

% 5,694,934 3,562,845 1,261,452 40,000 10,559,231

SUR ETNO RESTORAN STANII poeo je sa radom 2001. godine, na lokaciji Pavlovia put u Bijeljini, izgraen u etno stilu od prirodnih materijala (drvo i kamen), sa originalnim rustinim nametajem (stolovi, stolice, klupe za sedenje, ilimi, lampe) preneenim iz naputenih planinskih kua, runim radovima, posuem od drveta, konobarima koji su obueni u narodnu nonju, sa irokim izborom jela domae kuhinje, visokog kvaliteta i obima, koja se pripremaju u kuhinji koja je otvorena, tako da svaki gost dok uiva u ovom ambijentu moe posmatrati kako se priprema njegovo jelo, domaa rakija i vino, tradicionalna muzika i znatno nie cene u odnosu na konkurenciju. Planira se proirenje restoranske sale, renoviranje kuhinje, i nabavka najmodernije kuhinjske opreme, koja e i dalje ostati u staklu, otvorena za poglede znatieljnih gostiju, a i za one najizbirljivije mogunost da gledaju nain pripremanja njihovog jela, izgradnja bate za goste,

19

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA proirenje postojeeg parkinga, koji nije dovoljan da zadovolji potrebe mnogobrojnih gostiju, kao i ugradnja kvalitetne klimatizacije prostorija, kao i marketing, u smislu reklamiranja na televiziji, u novinama, i izgradnja internet prezentacije, kako bi se omoguilo upoznavanje ire javnosti sa uslugama koje prua ovaj restoran. Planiranim proirenjem (ulaganjem) omoguilo bi se poveanje obima i kvaliteta usluga, znatno vei broj gostiju, kojima bi bio ponuen izuzetan ugoaj u etno ambijentu, uz kvalitetno posluenje, irok izbor jela domae kuhinje, i koji bi uz izuzetno niske cene, bar na neko vreme mogli da zaborave na svakodnevnicu i opuste se u prijatnom i nesvakidanjem ambijentu. 2.2.3. Analiza razvojnih mogunosti investitora Uobiajeno je da se ukratko predstavi razvojni put investitora od njegovog osnivanja, kako u pogledu statusnih promena tako i u pogledu svojinske transformacije, promene strukture vlasnitva i oblika organizovanja. Treba navesti registrovane delatnosti kojim se investitor bavi, sa posebnim naglaskom na osnovnu delatnost, postojei proizvodni program kao i eventualne oscilacije u strukturi i kretanju ukupnog obima proizvodnje i prodaje. Ovaj deo biznis plana treba da uspostavi vezu sa novom investicijom i da ukae na osnovne probleme i rezultate poslovanja, kao i da naznai kljune zadatke razvoja preduzea obuhvaene novim investicionim programom. Organizacija Organizaciona struktura ETNO RESTORANA "STANII je prilagoena rastuim i sve sloenijim trinim zahtevima. Ustanova je podeljena u 2 organizacione celine i to: Poslovna jedinica restorana na Pavlovi putu i Poslovna jedinica u centru grada -Trg .D. Mihajlovia. Delatnost Osnovna ifra delatnosti SUR ETNO RESTORANA STANII, Pavlovia put bb, Bijeljina je 55300 Pripremanje i sluenje specijaliteta sa rotilja, gotovih jela, peenja, salata; sluenje gotovih kolaa i industrijskog sladoleda; toenje i sluenje alkoholnih i bezalkoholnih pia, toplih i hladnih napitaka i sl., deija i omladinska odmaralita. Budui razvojni planovi odnose se na proirenje uslunih programa i trita. ETNO RESTORAN STANII ima sedite u Bijeljini, a vri delatnost i raspolae imovinom na lokaciji na Pavlovia putu i na Trgu .D. Mihajlovia 2. Zaposleni U ETNO RESTORANU STANII je stalno zaposleno 20 radnika. Po realizaciji ovog investicionog programa planira se zapoljavanje jo 3 radnika

Tabela br.1 Struktura zaposlenih po strunoj spremi

20

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA Red broj 1 2 3 Struna sprema zaposlenih NKV&PKV KV SSS UKUPNO Broj 4 4 12 20

2.2.4. Analiza trita za dodatnu proizvodnju (usluge) Radi projekcije buduih trendova na tritu u ovom delu biznis plana objasniemo ime je uslovljen rast potranje i kakva je pozicija investitora na tritu. Ovde se radi o saetom prikazu mogunosti savladavanja konkurencije i ostvarivanja plana investitora, a kljuna osnova za to trebalo bi da budu njegove dugorone prednosti u odnosu na konkurenciju. Potrebno je navesti i ko su glavni kupci na tritu. Treba navesti i ko su glavni dobavljai, kao i kakva je njihova pozicija na tritu. Analiza trita 1.Analiza trita prodaje 1.1. Veliina trita i kupci 1.2. Segmentacija trita 1.3. Strategija ciljnih trinih segmenata 1.4. Konkurencija 1.5. Strategija 1.6. Glavna konkurentska prednost 1.7. Marketing strategija 1.8. Politika i strategija cena 2.Analiza trita nabavke 2.1. Domae trite 1.1.Veliina trita i kupci Trite SUR ETNO RESTORANA STANII je, u geografskom smislu, uglavnom trite Bijeljine, kao i ire podruje Republike Srpske i Srbije, s obzirom na lokaciju gde je smeten (na putu ka graninom prelazu izmeu Republike Srpske i Srbije, u blizini reke Drine), mada usluge restorana koriste i stranci, turisti u tranzitu, u sve veem broju. Najvei korisnici usluga su poslovni ljudi iz Bijeljine sa svojim gostima, i to iz sledeih firmi: Optinska uprava Optine Bijeljina, Elektro-Bijeljina, Telekom Srpske, Zavod za urbanizam i projektovanje, Bn televizija, Graapromet i dr., ali i sve vei broj turista u tranzitu, i stranci. 1.2. Segmentacija trita

21

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA Potencijalni kupci su ljudi iz sveta politike,kulture, sporta kao i strani turisti iji se broj u Bijeljini iz dana u dan uveava. Na osnovu sopstvenih istraivanja uoen je ozbiljan trini potencijal ovih korisnika naih usluga, koja su zapostavljena zbog neodgovarajue ponude u prostoru i ambijentu (nedostatak prostora i parking mjesta, bez obzira na kvalitet i sadrajnost ostalih usluga), a na koje SUR ETNO RESTORAN STANII ozbiljno rauna po realizaciji ovog investicionog programa. 1.4. Konkurencija SUR ETNO RESTORAN STANII je izloen otroj konkurenciji. Na Pavlovi putu nema neposrednu konkurenciju, nema drugih restorana u bliem okruenju, a na irem podruju Bijeljine nema restorana ovog tipa u etno stilu, i to je jedna od konkurentskih prednosti, dok u neposrednom okruenju na Trgu .D. Mihajlovia ima nekoliko konkurenata od kojih osea posebno otru konkurenciju. SUR ETNO RESTORAN STANII kvalitetom uslunog programa, karakteristinim ambijentom, i stalnim inoviranjem i odravanjem najboljeg odnosa cena - kvalitet usluge, u stalnom je nastojanju da pobolja svoju trinu poziciju i poslovne performanse i pretekne konkurente. SUR ETNO RESTORAN STANII u odnosu na vei deo konkurencije u BIJELJINI, ima kvalitetniju i sadrajniju ponudu koja se ogleda kroz: prijatan i nesvakidanji ambijent, koji nas vraa u ivote naih predaka, obilne i kvalitetne porcije hrane (2 porcije za 1.100,00 dinara), brzo i ljubazno posluenje i prijatna i oputena atmosfera u etno ambijentu, eno muzika i irok izbor etno jela. Dodatna prednost u odnosu na konkurente predstavlja cenovna konkurentnost (trenutno su oko 10 do 15% nie cene).Osnovni nedostatak u odnosu na konkurenciju je neuslovnost koja se ogleda kroz nedovoljan kapacitet restoranske sale, nereeni problemi ventilacije i klimatizacije restoranske sale i kuhinje, dotrajalost elektrinih, vodovodnih, kanalizacionih instalacija, dotrajalost opreme u kuhinji, neureen, neasfaltiran i nedovoljan parking prostor i td. 1.5. Strategija Po realizaciji ovog investicionog programa, smatraju da e zadovoljstvo poznatih korisnika usluga novim prostorom i ambijentom Restorana na Pavlovia putu, kvalitetom ostalog uslunog programa i nainom saradnje koja e se realizovati, doprineti poveanju njihove godinje narudbe u prvoj godini za minimalnih 30%.SUR ETNO RESTORAN STANII posebno vidi mogunost za poboljavanje sopstvenog trinog uea, a samim tim i ostvarenih poslovnih rezultata, kroz animiranje novih korisnika usluga u novom prostoru i ambijentu restorana na Pavlovi putu. I tu se oekuje poveanje plasmana usluga za najmanje 20%. 1.6. Glavna konkurentska prednost Sadraj kulinarske ponude i nie cene, izuzetno prijatan etno ambijent ovog restorana, je upravo kvalitet koji ini razliku izmeu ovog i veine ostalih restorana u gradu. Svoju konkurentsku poziciju SUR ETNO RESTORAN STANII e nastojati da odri i pobolja, uz besprekorno izvravanje ispoljenih zahteva poznatih korisnika usluga, odravanjem i unapreenjem kvalitetnog poslovnog odnosa koje vlasnik ima sa postojeim poznatim korisnicima usluga, kao i sa animiranjem novih potencijalnih kupaca.

22

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA 2.2.5. Plan prodaje Na bazi oekivane tranje i prognoze prodaje sainjava se plan prodaje u projektovanom periodu. On se izraava u koliinama i cenama, te se na taj nain istovremeno pravi i plan poslovnih prihoda koji se koristi za projektovanje bilansa uspeha. Na osnovu izvrene analize trita, razraenih planova i poslovnih odnosa sa postojeim kupcima uglavnom se planiraju prihodi od prodaje. U ovom delu biznis plana pokazaemo osnovanost izvrenog planiranja prodaje za svaku godinu u projekciji. Na osnovu plana prodaje kreditoru se pokazuje da e se ostvariti planirana prodaja.Obim prodaje znaajno moe zavisiti od planiranih kanala distribucije. Treba imati u vidu da su prodajne metode i kanali ditribucije prvenstveno uslovljeni ciljnom grupom potroaa. Plan obima usluga Plan SUR ETNO RESTORANA STANII je da se u restoranu na Pavlovia putu, po realizaciji investicionog programa, obezbedi godinji plasman prodaje hrane u iznosu od 17,700 kg i prodaje pia u iznosu od 11,250 lit u prvoj godini sa godinjim poveanjima prodaje u narednim godinama za po 5%. U restoranu na trgu .D. Mihajlovia planira se godinji plasman prodaje hrane u iznosu od 12,810 kg i prodaje pia u iznosu od 12,600 lit u prvoj godini sa godinjim poveanjima prodaje narednim godinama za po 5%. SUR ETNO RESTORAN STANII namerava da u prvoj godini (2007. godini) ukupno u oba restorana plasira 30,510 kg hrane i 23,850 lit. pia, dok bi se u 2008. godini prodavalo 32,036 kg hrane i 25,043 lit. pia, u 2009. godini 33,637 kg hrane i 26,298 lit. pia, i u 2010. godini 35,319 kg hrane i 27,609 lit. pia.

23

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

Plan godinje prodaje usluga fiziki i vrednosno Red Grupa broj proizvoda 1 2 Usluge PJ Pavlovia put 1 Hrana Parametri 2007 3 jed.mere pros. cena/jm koliina prihod jed.mere pros. cena/jm koliina prihod prihod4 kg

20085 kg

Godine 20096 kg

20107 kg

20118 kg

290 11,800 3,422,000 lit 205 7,500 1,537,500 4,959,500 kg 290 12,200 3,538,000 lit 205 12,000 2,460,000 5,998,000 10,957,50 0

290 17,700 5,133,000 lit 205 11,250 2,306,250 7,439,250 kg 290 12,810 3,714,900 lit 205 12,600 2,583,000 6,297,900 13,737,150

290 18,585 5,389,650 lit 205 11,813 2,421,563 7,811,213 kg 290 13,451 3,900,645 lit 205 13,230 2,712,150 6,612,795 14,424,008

290 19,514 5,659,133 lit 205 12,403 2,542,641 8,201,773 kg 290 14,123 4,095,677 lit 205 13,892 2,847,758 6,943,435 15,145,208

290 20,490 5,942,089 lit 205 13,023 2,669,773 8,611,862 kg 290 14,829 4,300,461 lit 205 14,586 2,990,145 7,290,606 15,902,468

2

3

4

Pie Ukupno (1+2) Usluge jed.mere PJ Trg pros. cena/jm .D. Mihajlovi koliina a Hrana prihod jed.mere pros. cena/jm koliina Pie prihod Ukupno prihod (3+4) Ukupan prihod

24

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA 2.2.6. Marketing strategija Kod definisanja ciljeva marketing strategije potrebno je uloiti planirane aktivnosti da bi se zadati ciljevi ostvarili. Planirane aktivnosti mogu da ine reklamne kampanje, sajmovi, izlobe, popularne cene itd. To podrazumeva i definisanje strategije prodajnih cena u smislu opredeljenja za sledee: (a) cene e biti vie od konkurencije; (b) cene e biti u nivou konkurencije; (c) cene e biti nie od konkurencije. Analogno navedenom, strategije prodajnih cena treba da doprinese uspehu investicionog projekta koji je predmet odgovarajueg biznis plana. Politika i strategija cena SUR ETNO RESTORAN STANII je u definisanju svoje politike i strategije cena polazi od poslovne filozofije veeg obrta uz nie cene, tako da su prilikom izrade ovog skraenog investicionog programa cene hrane i pia u restoranu nie za 10 do 15% od konkurencije, uz odloeno plaanje pojedinih stalnih korisnika usluga (privrednika) i do 60 dana. SUR ETNO RESTORAN STANII e, po realizaciji ovog investicionog programa, dii cene na malo vii nivo, koje e i dalje ostati -10% nie od konkurencije, pri emu e i dalje imati znatnu prednost u odnosu na svoje konkurente. Marketing strategija Do sada SUR ETNO RESTORAN STANII je privlaio veliki broj cenjenih gostiju svojim atraktivnim etno ambijentom, kvalitetom hrane i usluge. Meutim, kako konkurencija postaje sve mnogobrojnija i jaa, neophodan je i marketinki pristup ovom tritu.Poseban akcenat u konkurenstkoj borbi za to vei broj korisnika usluga, SUR ETNO RESTORAN STANII e staviti na televizijsko oglaavanje, oglaavanje kroz specijalizovane tampane medije, snimanje televizijskih emisija u restoranu, Internet prezentaciju i kontinuiranu ponudu identifikovanim potencijalnim kupcima putem Interneta, to sve treba da rezultira sticanjem povoljnog rejtinga kod starih i potencijalnih korisnika usluga i njihovo definitivno opredeljenje da postanu korisnici usluga SUR ETNO RESTORANA STANII. Napori koje e SUR ETNO RESTORAN STANII initi na planu marketinga i trinog komuniciranja u nastupajuem periodu ii e u pravcu kvantitativnih (postepenih poveanja budeta za ove namene) i kvalitativnih promena (vii kvalitet pojedinanih marketinkih aktivnosti) fokusiranih na svako identifikovano ciljno trite . SWOT analiza Procena faktora sredine i organizacionih faktora koji utiu na sposobnost preduzea da bude konkurentno moe se izvriti pomou SWOT analize. SWOT analiza4 je metod analiziranja kompetitivne situacije preduzea koja ukljuuje odreivanje potencijala (Strenght) i slabosti (Weakness), kao i mogunosti u okruenju (Opportunities) i opasnosti (Threats). Identifikacija potencijala i slabosti zahteva procenu4

Izvor: Menadment - Boidar Stavri, Milan Stamatovi,Univerzitet Singidunum, Beograd, 2004.

25

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA internih karakteristika, dok utvrivanje mogunosti i opasnosti ukljuuje vrednovanje relevantnih faktora iz okruenja. Prednosti 1. Prijatan etno ambijent 2. irok izbor jela domae kuhinje 3. Niske cene Nedostaci 1.Nedovoljan kapacitet restoranske sale 2. Nepostojanje klimatizacije 3. Nedostatak parking mesta anse 1. Poveanje broja gostiju 2. Pristup ekonomiji obima 3. Dolazak stranih turista Opasnosti 1. Ulazak konkurencije 2. Rast cena inputa 3.Sporiji rast trita 2.2.7. Plan proizvodnje U ovom delu biznis plana izvriemo specifikaciju postojee i neophodne nove opreme, kao i graevinskih objekata. U specifikaciji opreme navedene su njene osnovne karakteristike i mogunosti nabavke, a takoe i mogunost obezbeenja i novih proizvodnih pogona i eventualno odreeni nacrti i planovi. Ovim delom biznis plana predvia se koja vrsta sirovina e se koristiti da bi se postigao eljeni nivo kvaliteta proizvoda kao i informacije u vezi potrebnog nivoa zaliha sirovina. Shodno navedenom, na osnovu relevantnih podataka vri se projekcija materijalnih trokova proizvodnje Utvrivanje vrednosti radova potrebnih za rekonstrukciju SUR ETNO RESTORANA STANII Na osnovu predmera i predrauna radova potrebnih za rekonstrukciju i adaptaciju objekta SUR ETNO RESTORAN STANII, uraenog od strane najboljih ponuaa, ukupna vrednost radova na rekonstrukciji i adaptaciji objekta iznosi 5.694.934 dinara (ili 67.491 Evra). Struktura i vrednost radova je sledea: Radovi na ventilacionim i instalacijama za grejanje 3.475.300 dinara Graevinski zanatski radovi na proirenju sale 1.813.859 dinara Graevinski zanatski radovi na fasadi objekta 197.505 dinara Radovi na elektro instalacijama 208.270 dinara

26

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

Tabela br.8 Oprema koja se kupuje Red. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Oprema Elektrina friteza 2x141it Sporet-elektrini poret-plinski Penica 3etaa Plinski rorilj Elektrini rotilj Maina za pranje posua Maina za pranje aa Ledomat 140kg Sudopera dvodelna Vodena kupka sa toplim ormariem ukupno Kol 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Nabavna. vrednost 713,900 223,610 205,202 292,640 184,080 178,888 955,800 271,400 293.820 58,245 185,260 3,562,845 Nabavnavrednost u EVRO 8,461 2,650 2,432 3,468 2,182 2,120 11,327 3,216 3.482 690 2.196 42,224

2.2.8. Organizacioni aspekti plana Na osnovu izraenih planova prodaje i proizvodnje usklauje se organizaciju preduzea. Za svaku godinu u projekcijama predstavljamo plan sa brojem i strukturom neophodnih radnika. Analogno tome, sastavljamo projekciju trokova zarada.

27

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

Trokovi bruto zarada Tabela br. 13 Obraun bruto zarada pre zapoljavanja novih radnika Struna sprema 1 2 3 Konobari Kuvar Pomoni radnici UKUPNO Broj zap. 8 7 5 20 Plata po zap. 7,385 7,600 7,000 Ukupno god. plate 708,960 638,400 420,000 1,767,360 Porezi i doprinosi na bruto plate 496,272 446,880 294,000 1,237,152 Ukupno plate 1,205,232 1,085,280 714,000 3,004,512

U obraun iznosa bruto zarada ukljuena je i nadoknada koje se isplauje konsultantu za raunovodstvo ( ukupno godinje 150,000) to sve zajedno sa bruto zaradama zaposlenih daje ukupan iznos u prvoj godini od 3.154.512 dinara. Tabela br.14 Obraun bruto zarada posle zapoljavanja 3 nova radnika Struna Sprema 1 2 3 Konobari Kuvari Pomoni radnici UKUPNO Broj zap. 9 8 6 23 Plata po zaposl. 7,385 7,600 7,000 Ukupno god. plate 797,580 729,600 504,000 2,031.180 Porezi i doprinosina bruto plate 558,306 510,720 352,800 1,421,826 Ukupno plate 1,355,886 1,240,320 856,800 3.453,006

Sa realizacijom investicije i zapoljavanjem 3 nova radnika, ukupan iznos bruto zarada zaposlenih i angaovanih na pojedinim poslovima u 2007. i narednih osam godina e iznositi 3.603.006 dinara. 2.2.9. Finansijska analiza Biznis plan sadri projektovanu finansijsku analizu iji je glavni cilj projekcija bilansa uspeha i bilansa stanja i na osnovu njih sastavljanje bilansa tokova gotovine i njegove analize. Znaaj finansijske analize jestu u tome to se na osnovu kvantitativnih pokazatelja iz ovog dela biznis plana donosi konana odluka o isplativosti ili neisplativosti investiranja ili preduzimanja poslovnog poduhvata. Na osnovu indikatora o finansijskim performansama preduzea, banke i drugi eksterni korisnici poslovnog plana donose konanu odluku o tome da li e I kako podrati poslovni poduhvat koji je predmet biznis plana. Osnovni cilj finansijske analize jeste da potvrdi rentabilnost i profitabilnost ponuene investicije. Period projekcije treba da obuhvati ceo period otplate pozajmljenih sredstava za izvoenje investicije. Uobiajeno je da se period plana limitira na 3-5 godina unapred. Planirani novani tok utvruje se na osnovu planiranih rezultata iz planiranog bilansa uspeha i planiranih promena na

28

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA sredstvima, obavezama i kapitalu iz planiranog bilansa uspeha. Da bi se dolo do planiranog novanog toka neophodno je prvo projektovati bilans stanja i bilans uspeha za svaku godinu projekcije. Projekcije bilansa stanja i bilansa uspeha se vre na osnovu planiranih poslovnih aktivnosti i fizikih ciljeva proizvodnje preduzea u buduem periodu. Projekcije se baziraju na pretpostavci stalnih cena, odnosno da u periodu projekcije nee biti inflacije. U okviru finansijske analize pri pristupanju izradi projekcija bilansa stanja i bilansa uspeha, date su sledee projekcije i posebni planovi: a) Plan investicionih ulaganja; b) Plan osnovnih sredstava i trokova amortizacije; c) Plan trajnih obrtnih sredstava; d) Plan izvora finansiranja investicionih ulaganja; e) Plan promena strukture i vrednosti kapitala; f) Plan dugoronih rezervisanja; g) Plan otplate kredita; h) Plan finansijskih prihoda i rashoda; Analitika podloga Ocena ekonomske efikasnosti Projekta je uraena prema kriterijumima metodologije Fonda za razvoj, za ocenjivanje drutveno - ekonomske opravdanosti i efikasnosti investicija. Izradi podloge za ocenu je prethodila identifikacija svih trokova Projekta i njegovog ukupnog prihoda u stalnim cenama. Kao bazne primenjene su cene iz jula 2006. godine. Za tehno - ekonomski vek Projekta odreen je period od 5godina. Za potrebe dinamike analize ocene Projekta, uraena je analitika podloga koja se sastoji iz tabelarnog prikaza Bilansa uspeha, odnosno planiranog budueg poslovnog rezultata Projekta. Ocena efikasnosti Projekta bie izvedena na bazi dinamike, trino - finansijske analize. U dinamikoj, trino finansijskoj oceni Projekta, bie ocenjen njegov ekonomski i finansijski potencijal, odnosno bie uraena rentabilnost i likvidnost Projekta. Za potrebe ocene rentabilnosti sainjen je ekonomski tok. Ocena likvidnosti Projekta bazira se na analizi fmansijskog toka Projekta, koji daje uvid u budui finansijski potencijal Projekta.

Slede tabelarni prikazi: - Dinamiki plan bilansa uspeha Projekta - Finansijski tok Projekta - Ekonomski tok Projekta

29

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

Dinamiki plan bilansa uspeha Red Elementi 1 10,957,500 10,957,500 10,668,526 4,973,719 4,120,486 603,233 250,000 207,778 1,095,750 3,154,700 1,236,579 0 288,974 40,456 248,518 0 248,518 2 13,737,150 13,737,150 12,756,855 6,003,841 5,150,608 603,233 250,000 509,714 1,373,715 3,603,006 1,236,579 30,000 980,295 137,241 843,054 1.000,000 -156,946 Godine 3 14,424,008 14,424,008 13,089, 321 6,261,371 5,408,138 603,233 250,000 509,714 1,442,401 3,603,006 1,236,579 36,250 1,334,687 186,856 1,147,831 1,000,000 147,831

I. Ukupan prihod 1 Prodaja II. Ukupni rashodi 1 Materijalni trokovi 1.1. Materijal 1.2. Energenti 1.3. Trokovi transporta 2 Amortizacija 3 Nematerijalni trokovi 4 Bruto zarade 5 Proizvodni trokovi 6 Rashodi finansiranja III. Bruto dobit IV. Porez na dobit (14%) V. Neto dobit VI. Otplate kredita VII. Profit

4 5 15,145,208 15,902,468 15,145,208 15,902,468 13,421,848 13,771,501 6,531,778 6,815,705 5,678,545 5,962,472 603,233 603,233 250,000 250,000 509,714 509,714 1,514,521 1,590,247 3,603,006 3,603,006 1,236,579 1,236,579 26,250 16,250 1,723,360 2,130,967 241,270 298,335 1,482,090 1,832,632 1,000,000 1,000,000 482,090 832,632

Ekonomski tok projektaR ELEMENTI 0 1 2 Godine 3 4 5

30

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISAI. 1 2 2.1. 2.2. II. 2 3 4 5 III. Primici Ukupan prihod Ostatak vrednosti pro Osnovna sredstva TOS Izdaci Ukupne investicije Trokovi poslovanja Lini dohoci Porezi Neto primici 0 0 0 0 0 10,559,231 10,559,231 0 0 0 10,559,231 10,957,500 10,957,500 0 9,405,454 0 6,210,298 3,154,700 40,456 1,552,046 13,737,150 13,737,150 0 10,980,667 0 7,240,420 3,603,006 137,241 2,756,483 7,497,950 3,603,006 186,866 3,136,196 14,424,008 14,424,008 0 11,287,812 0 7,768,357 3,603,006 241,270 3,532,575 15,145,208 15,145,208 0 11,612,633 0 15,902,468 15,902,468 0 11,953,625 0 8,052,284 3,603,006 298,335 3,948,843

Finansijski tok projektaR.B. ELEMENTI 0 0 0 10,559,231 0 0 0 10,559,231 10,559,231 6,210,298 3,154,700 40,456 0 1,552,046 7,240,420 7,497,950 7,768,357 8,052,284 3,603,006 3,603,006 3,603,006 137,241 1,036,250 1,720,233 186,856 1,026,250 2,109,946 241,270 1,016,250 2,516,325 298,335 1,006,250 2,942,590 1 10,957,500 10,957,500 0 0 0 0 9,405,454 2 I. Primci 1 Ukupan prihod 15,902,468 2 Izvori finansiranja 3 Ostanak vrednosli pro 3.1. Osnovna sredstva 3.2. TOS II. Izdaci 12,959,875 1 Ukupne investicije 2 Trokovi poslovanja 3 Bruto zarade 3,603,006 4 Porezi 5 Anuiteti III. Neto priliv Godine 3 4 5 13,737,150 14,424,008 15,145,208 15,902,468 13,737,150 14,424,008 15,145,208 0 0 0 0 12,016,917 0 0 0 0 12,314,062 0 0 0 0 12,628,883 0 0 0 0

-10,559,231

31

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA 2.2.10. Analiza rentabilnosti Analiza rentabilnosti se zasniva na analizi projektovanog neto novanog toka u bilansu tokova gotovine ili dinamikim pokazateljima rentabilnosti, kao i na analizi prelomne take rentabilnosti. Rentabilnost Projekta utvrena na bazi sledeih pokazatelja: razdoblje povrata investicionog ulaganja neto sadanje vrednosti interne stope rentabilnosti Analiza rentabilnosti U tabeli Ekonomski tok Projekta data je raunska osnova ija analiza ukazuje na prihvatljivost Projekta po svim kriterijumima rentabilnosti.Sredstva uloena u investiciju vraaju se u etvrtoj godini Projekta. Neto sadanja vrednost je pozitivna i iznosi 32,660,309 - dinara dok je relativna neto Sadanja vrednost visoka i iznosi 3.09. Interna stopa rentabilnosti premauje 50% i vea je od individualne diskontne stope koja je 4.40%. Metoda vremena povrata investicionog ulaganja God. Visina investicionog ulaganja Iznos akumulacije Nepokriveni deo investicija 0 10,559,231 0 -10,559,231 1 0 1,552,046 -9,007,185 2 0 2,756,483 -6,250,702 3 0 3,136,196 -3,114,506 4 0 3,532,575 418,069 Metoda neto sadanje vrednosti Re Neto primici 1 1,552,046 2 2,756,483 3 3,136,196 4 3,532,575 5 3,948,843 6 3,947,443 7 3,946,568 8 3,946,568 9 3,946,568 10 3,946,568 UKUPNO

Disk faktor 0.99009901 0.980296049 0.970590148 0.960980344 0.951465688 0.942045235 0.932718055 0.923483222 0.914339824 0.905286955

(% iz tablice 2) 1,536,679 2,702,169 3,043,961 3,394,735 3,757,189 3,718,670 3,681,035 3,644,589 3,608,504 3,572,777 32,660,309

32

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA Interna stopa rentabilnosti Interna stopa rentabilnosti je dobijena postupkom iterakcije i interpolacije iznosi preko50%, pa je po ovoj metodi projekat pozitivno ocenjen. 2.2.11. Senzitivna analiza Svaka investicija u svom stvarnom ekonomskom veku eksploatacije podlee razliitim uticajima i promenama. Iz tih razloga potrebno je da se za svaki projekat uradi i analiza njegove osetljivosti na odreene promene. Analiza osetljivosti predstavlja veoma vaan deo ocene tzv. biznis ideje u biznis planu, koji treba da ukae na stepen uticaja eventualnih promena vrednosti pojedinih parametara iz biznis plana na rentabilnost (profitabilnost), odnosno konanu prihvatljivost biznis plana. Isto kao i ukupna finansijska ocena biznis plana, tako i ocena osetljivosti biznis plana moe se dati u statikoj i dinamikoj varijanti. U praksi se kao statike analize osetljivosti investicionog projekta najee primenjuau sledee analize: Analiza promene obima proizvodnje; Analiza promene prodajnih cena proizvoda; Analiza promene nabavnih cena materijala i energije; Analiza moguih odstupanja u visini investicionih ulaganja; Analiza moguih odstupanja u dinamici izgradnje i uhodavanja kapaciteta. Po pravilu, analiza osetljivosti odnosi se na promenu prodajne cene proizvoda i cena najznaajnijih inputa. Do promene cena inputa i prodajne cene moe doi zbog: loe ekonomske situcije i trajkova, fluktuiranja deviznog kursa i razliite stope inflacije i sl.

33

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

Z A K LJ U A K

34

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

ZAKLJUAKNa osnovu izvrene ocene Projekta moe se konstatovati da je Projekat pozitivno ocenjen i prihvatljiv za izvoenje. Vreme isplativosti investicije, najjednostavniji dinamiki pokaztelj rentabilnosti investicije, pokazuje za koje se vreme oekuje povraaj investiranih sredstava. Vreme isplativosti investicije predstavlja period u kojem kumulativni neto novani tok pre servisiranja dugova postane pozitivan. Da bi investicioni projekat bio prihvatljiv vreme povraaja uloenih investicionih sredstava mora biti manje od ekonomskog veka investicionog projekta. U projektu Etno restorana Stanii uloena sredstva vraaju se u etvrtoj godini Projekta. Analogno tome, Projekat je prihvatljiv. Metodom neto sadanje vrednosti investicije oekivani prilivi gotovine za svaki period diskontovani su diskontnim faktorom. Zbir ovako diskontovanih neto priliva investicionog projekta u svim periodima projekcije ini neto sadanju vrednost investicionog ulaganja. Neto sadanja vrednost je pozitivna, Projekat je apsolutno prihvatljiv . Ocenom boniteta Investitora konstatovano je da je sposoban da uspeno realizuje Projekat. Trite nabavke i trite prodaje je u potpunosti obezbeeno. Projekat ostvaruje profitabilne rezultate. Rentabilnost i likvidnost Projekta su na visokom nivou to omoguuje sigurno izmirenje kreditnih obaveza. Na osnovu izloenog, Projekat se ocenjuje pozitivnom ocenom i preporuuje uee kreditora u njegovom finansiranju.

35

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

LITERATURA

36

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

LITERATURA

Bara Slobodan, Staki Budimir, Hadi Miroljub, Ivani Marko Praktikum za bankarsko poslovanje, Beograd, 2007. Jovanovi Tihomir Osnivanje i voenje malog biznisa, Nacionalna sluba za zapoljavanje, Beograd, 2003. Mikerevi Dragan Finansijski menadment, Banja Luka, 2001. Stavri Boidar, Milan Stamatovi Menadment, Beograd, 2004. njegota Duko Finrar, Banja Luka, 2006.

NEAUTORIZOVANI IZVORI Zakon o bankama Zakon o raunovodstvu i reviziji Odluka o bliim uslovima i nainu voenja registra podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika i davanje podataka i miljenja o bonitetu

E IZVORI www.nbs.yu Narodna banka Srbije www.mfin.sr.gov.yu - Ministarstvo finansija Srbije www.finnet.co.yu - Udruenje banaka Srbije

37

UNIVERZITET SINGIDUNUM BIZNIS PLAN ZA DOBIJANJE KREDITA ZA RAZVOJ MALOG BIZNISA

38