*Ovde unesite naziv Vase kole , na primer Elektrotehnika kola Nikola Tesla, Zrenjanin

MATURSKI RAD

Tema : BLAGAJNIKO POSLOVANJE

Profesor-mentor: *Ime mentora

Uenik: *Vae ime, razred

Maj, 2010.

SADRAJ: 1 UVOD................................................................................3 2 BLAGAJNA .........................................................................4 3 POJAM I VRSTE BLAGAJNE...................................................83.1 Vrste blagajni .......................................................................8

4 ORGANIZACIJA BLAGAJNIKOG POSLOVANJA........................8 5 DOKUMENTACIJA U VEZI SA NAPLATOM I ISPLATOM............10 6 BLAGAJNIKI MANJAK I VIAK............................................11 7 BLAGAJNIKI DNEVNIK......................................................13 8 ZAKLJUAK......................................................................16 9 LITERATURA.....................................................................17

2

1

UVOD

Voenje blagajne u preduzeu je onaj spor i jednolican posao koji zahtjeva od nas da jedan isti podatak prepisujemo dva - tri puta, da traimo greke kada ustanovimo da se ne slae dnevnik blagajne sa stvarnim stanjem i slino. U preduzeima uglavnom postoje programi koji nas oslobaaju svih ovih muka jer automatizuju vei dio blagajnikog posla. Kroz programe se knjie nalozi blagajni za isplatu i uplatu a sami programi kreiraju dnevnik blagajne. Poto se prilikom knjienja koriste "ifra plaanja" mogue je kasnije vriti pregled po istim tim iframa te imati informacije tipa koliko je uplaeno ili isplaeno po raznim osovama. Razne varijacije ne ove programe su raspoloive i u svim preduzeima pa ak omoguuju vodenje blagajnu za vie preduzea. Kroz ovaj seminarski u probati da pokaem i prikaem sve to je bitno za uspjeno voenje blagajne u jednom preduzeu . Novana obrtna sredstva kojim raspolae neko poreduzee nalaze se u blagajni organizacije te na iro raunu. Poto se evidencija stanja i promena gotovine u kasi razlikuje od evidentiranja stanja i promejna na iro raunu, to emo te evidencione procese posebno izloiti.

3

2

BLAGAJNA

Kao to sam gore navela blagajne predstavlja posebno mesto ili odeljenje u preduzeu preko kog se obavlja blagajniko poslovanje odnosno uplauje i isplauje gotov novac. U veim preduzeima ili preduzeima koja imaju vei gotovinski promet obino se mogu formirati i pomone blagajne iji je zadatak da rasterete glavnu blagajnu te na taj nain preuzimaju odreenu vrstu isplata. U ovom sluaju glavna blagajna obuhvata cjelokupan promet gotovine dok pomone blagajne dobijaju novac od glavne blagajne i u odreenim vremenskim razmacima podnose joj obraun svojih isplata. Ukoliko preduzee koristi strana sredstva plaanje mora imati odvoijenu deviznu blagajnu. Dokumenta koja se javljaju u vezi sa poslovanjem blagajne vezana su za isplate i uplate koje se vre u blagajni. Najea dokumenta koja se javljaju u vezi sa naplatom novca blagajni su: -gotovinski ili blagajniki ek, -raun za prodatu robu, proizvode I usluge, -priznanica za primljeni novac, -uplatnica. Dokumenta koja se javljaju pri isplati su: -raun za kupljenu robu, material ili uslugu, -isplatna lista zarada, -putni nalog I putni raun, -potanska uplatnica.

Blagajna : -Poetno stanje novca -uplate na tekui raun preko iznosa blagajnikog maksimuma -podignuta gotovina sa tekueg rauna -isplate zarade radnicima -Primljeni Pazar u prodavnici -isplate putnih naloga -Razne uplate u gotovom -razne usluge u gotovom

Blagajniko poslovanje obuhvata preuzimanje , uvanje i izdavanje gotovog novca, odnosno sav promet gotovine. Ovaj promet bi trebao biti sveden na najneophodniju meru . U svojoj kasi preduzea bi trebala da dre manji dio gotovine koji je neophodan za tekue isplate dok se ostatak novanih sredstava nalazi na raunu kod banaka.

4

Evidentiranje u blagajni se vri na osnovu pravdajuih dokumenata (likvidnih dokumenata). Da bi se to lake knjiilo stanje u blagajni naplata se vri putem evidentiranja kroz posebne blagajnike dnevnike za svako sredstvo plaanja posebno. U praksi se dnevno podie novca u onom iznosu sa tekueg rauna kako bi se pokrili izdaci i saldo blagajne bio nula. Blagajniki dnevnik vode preduzea koja imaju svakodnevni promet novca u blagajni. Dnevnik se vodi dnevno u povezanoj knjizi ije se strane duplo numerisane jer su to dva istovjetna primerka orginal i kopija. Promene novca u blagajni se sastoje od naplata i isplata gotovog novca. One mogu biti svakodnevne i vrlo brojne te je neophodno organizovati proces evidentiranja na taj nain da se obezbjedi to laki uvid u takvo stanje te to bolja kontrola lica koja rukuju tim gotovinskim novcem. Lica koja vre gotovinski promet naziva se blagajnikom. Cilj procesa evidentiranja je da se to je mogue vie smanji broj istovremenih uknjienja u denvniku i glavnoj knjizi kako bi se postigla to vea preglednost poslovnih knjiga. Blagajniko poslovanje sastoji se u tome da pojedinani dokumenti na osnovu kojih su vrene isplate i naplate gotovog novca ne knjie direktno u dnevnik i glavnu knjigu nego se prethodno evidentiraju u knjizi blagajne , koja se jo zove blagajniki izvjetaj ili dnevnik blagajne. Knjiga blagajne se vodi hronolokim redom to znai da sve promene u vezi sa gotovim novcem koje su se dogodile odreenog dana, evidentiraju pod tim datumom. Na taj nain knjiga blagajne omoguuje svakodnevno utvrivanje knjigovodstvenog stanja gotovine tj. gotovog novca. Uporeivanjem tog stanja sa stvarnim stanjem gotovog novca to se dobije prebrojavanjem gotovine tj. gotovog novca vrimo kontrolu rada blagajnika. Ukoliko se ta dva stanja slau to nam govori da poslovanje gotovim novcem dobro obavljeno i da nije dolo do pojave blagajnikog vika ili manjka. Jako je vano da je svaka uplata ili isplata zasnovana na odgovarajuem izvornom dokumentu kao to su npm. putni raun , faktura i slino. Svakoj uplati illi isplati gotovog novca prethode odreene procedure koje su sastavni dio blagajnikog poslovanja, ije izvrenje treba da bude potvreno potpisima odreenih odgovornih lica. Takoe je potrebno potpisima potvrditi izvrenje same isplate ili naplate gotovog novca kao i obezbijediti prostor za unoenje odnosno iskazivanje korespondirajueg rauna na kome dolazi do promene stanja uslijed date naplate ili isplaet gotovine kao i potvrde da je taj dogaaj evidentiran u poslovnim knjigama. Takvi zahtjevi o potvrdi izvrenja odreenih procedura uslovljavaju da se radi ouvanja urednosti izvornog dokumenta sainjavaju blagajniki nalozi. Blagajniki nalozi ili nalozi blagajni se sainjavaju pojedinano za svaku naplatu ili isplatu gotovine. Da bi se izvrilo stvarno razluivanje naplata od isplata gotovog novca i time na odreeni nain smanjila mogunost greke u evidentiranju tih poslovnih dogaaja u poslovnim knjigama, vri se razdvajanje naloga za isplatu od naloga za naplatu, koji se pored razliitih naziva i forme , tampaju i u razliitim bojama kako bi se prilikom evidentiranja tog poslovnog dogaaja u poslovnim knjigama ak i vizuelno mogli uoiti o kakovoj gotovinskoj promeni se radi.

5

Potrebno je navesti da blagajniki nalozi kao dokumenti predstavljaju izvedene dokumente , jer se sainjavaju na bazi izvornih dokumenata. Do momenta izvrenja naplate ili isplate gotovine oni predstavljaju naloge u pravom smislu rijei a momentom kada se na tom dokumentu potpisom potvrdi izvrenje konkretne uplate ili isplate on sam po sebi prestaje biti nalog i postaje pravdajui dokument. Na osnovu prethodnih izlaganja procedura od izvornog dokumenta do njegovog knjienja u denvniku i glavnoj knjizi bila bi slijedea:

Nalog blagajne za naplatu Dokumenat Nalog blagajne za isplatu knjiga blagajne dnevnik i glavna knjiga

Knjienjem u blagajnikom dnevniku obezbjeuje se istovremeno i podloga za knienje u dnevniku i na raunima glavne knjige . Time je omogueno racionalnije knjienje u svega dva stava , jedan stav za knienje uplata , drugi isplata . Kroz blagajnu dakle evidentiramo blagajniki promet u jednoj valuti. U zavisnosti od sloenosti sistema kod pravnog lica moe da postoji vie blagajni od kojih je samo jedna glavna blagajna dok su sve ostale pomone. Blagajna ima svoj blagajniki maksimum koji propisuje zakon. Na osnovu prometa blagajne potrebno je sainiti blagajniki izvjetaj . Blagajniki izvjetaj se sainjava svaki dan u kojem nastaju promene u blagajni. Blagajna je iskljuivo aktivan raun, za svako dugovanje na kontu blagajne znai da su uslijedile odreene uplate , kada blagajna potrauje uslijedile su odreene isplate. Kada konto blagajne duguje mogu potraivati rauni prihod potraivanja , prelazni iro raun i sli. Ukoliko raun blagajne potrauje tada duguju rauni trokova, rashoda, dobavljaa, i drugih obaveza , prelazni iro rauni i slino. Zbog injenice da se u blagajni radi o gotovom novcu, potrebno je pokloniti panju organizaciji blagajne. Preporuljivo je da se donese poseban interni akt o blagajnikom poslovanju sa precizno utvrenim ovlatenjima u pogledu likvidranja i izvravanja naloga za isplatu iz blagajne , ukljuujii i visinu blagajnikog maksimuma u uslovima kada je zakonom odreen. Treba napomenuti da blagajniki maksimum kao ogranienje sada ne postoji. Blagajniko poslovanje moe biti ureeno i posebnim propisima koji mogu utvrditi i maksimalni iznos do koga se mogu vriti plaanja gotovim novcem. U Federaciji BiH trenutno ne postoje propisi koji propisuju blagajniki maksimum niti ograniavaju visinu dozvoljenih gotovinskih plaanja meutim to samo poveava potrebu da ovaj segment bude ureen internim aktom preduzea.

6

Maksimalan iznos novca koji se moe drati u blagajni regulira se blagajnikim maksimumom. Blagajna je obvezna voditi blagajniki dnevnik. Sve uplate i isplate gotova novca evidentiraju se u blagajnikom dnevniku koji se jo naziva i knjiga blagajne ili blagajniki izvjetaj. U toj (uvezanoj) knjizi blagajne na prvom listu (blagajnikom dnevniku) provodi se originalno knjienje a kopija ostaje u knjizi blagajne. U blagajnikom dnevniku provode se knjienja uplate i isplate gotovine neposredno poslije njihova nastanka a na temelju isprava blagajnike uplatnice i blagajnike isplatnice. Blagajniki dnevnik se svakodnevno zakljuuje i utvruje saldo te se usporeuje stvarni iznos gotovine u blagajni s utvrenim saldom. Blagajniki maksimum je najvei iznos novca koji smije ostati u blagajni na kraju radnog vremena. Tijekom dana taj se iznos smije prekoraiti, ali se na kraju dana mora osigurati da sav viak bude deponiran na raun poduzea. Blagajniki maksimum odreuje poslovodni organ poduzea ili banke, a u iznimnim sluajevima moe biti odreen zakonskim ili podzakonskim aktom. Postavljanjem blagajnikog maksimuma poduzea se brane od nepotrebnog rizika dranja gotovine u veem iznosu od neophodnog. Blagajna je aktivan konto to znai da njeno stanje moe biti samo pozitivno. Svako zaduenje u kontu blagajne znai da su uslijedile odreene uplate . Poveanje stanja u blagajni se moe vriti prijenosom sredstava sa iro rauna , gotovinskoom naplatom potraivanja , povratom putnih akontacija , naplatom maloprodajnih cijena i slino. Od toga e zavisiti i konto koji e se odobriti za uplatu u blagajnu . Ako blagajna potrauje znai da su uslijedile odreene isplate . Raun koji e pri tom dugovati zavisi od vrste i namene isplate iz blagajne .

7

3

POJAM I VRSTE BLAGAJNE

Blagajna je domen upravljanja likvidnocu banke. Balagajna je mesto u organizaciji preduzea (najee u okviru finansijske funkcije) koje obavlja poslove s gotovim novcem, surogatima novca i eventualno s drugim vrednosnim papirima (npr. menicama, ekovima, blagajnikim zapisima, komercijalnim zapisima, obveznicama i deonicama). Maksimalan iznos novca koji se moe drati u blagajni regulira se blagajnikim maksimumom. Blagajna je obvezna voditi blagajniki dnevnik. Sve uplate i isplate gotova novca evidentiraju se u blagajnikom dnevniku koji se jo naziva i knjiga blagajne ili blagajniki izvetaj. U toj (uvezanoj) knjizi blagajne na prvom listu (blagajnikom dnevniku) provodi se originalno knjienje a kopija ostaje u knjizi blagajne. U blagajnikom dnevniku provode se knjienja uplate i isplate gotovine neposredno posle njihova nastanka a na temelju isprava blagajnike uplatnice i blagajnike isplatnice. Blagajniki dnevnik se svakodnevno zakljuuje i utvruje saldo te se usporeuje stvarni iznos gotovine u blagajni s utvrenim saldom. Slui za: unos i auriranje naloga blagajni generisanje dnevnika blagajne iz naloga blagajni tampu naloga blagajni tampu dnevnika blagajne izradu finansijskog naloga

3.1 Vrste blagajni Blagajne mogu biti (dinarske i devizne), kod ovih blagajni se knjienje nalozi blagajne za dinare i devize. dinarska blagajna, devizna blagajna, blagajna bonova, i druge.

4

ORGANIZACIJA BLAGAJNIKOG POSLOVANJA

Blagajniko poslovanje sastoji se od uplate i isplate gotovine te voenja blagajnikog dnevnika. U organizaciji postoji glavna blagajna u kojoj se uva gotovina. Isplata gotovine uglavnom se koristi za isplatu putnih trokova ili predujma za put. Ostale isplate obavljaju se na zahtev Kadrovske i obraunske slube, a mogu ukljuivati plate zaposlenih i razne dodatke. Prilikom isplate izrauje se isplatnica koju osoba koja prima gotovinu mora potpisati. Postoje dve vrste uplate u glavna blagajnu.

8

Obraun linih dohodaka vri rukovodilac raunovodstva i blagajnika, u zavisnosti od vrste dokumenata ista dokumenta i potpisuju a sve to svojim potpisom ovjerava predsednik suda ili lice koje ovlasti predsednik suda, obraun linih primanja potpisuje predsednik suda, zamenik predsednika suda ili sekretar suda a posle potpisa ovlaenog lica za obraun, sva knjigovodstvena dokumentacija koja se odnosi na obaveze suda, blagajniko poslovanje i i obraun linih primanja mora se kontrolisati u skaldu sa ovim Pravilnikom, putni nalog o obavljenom slubenom putovanju, mora biti u roku od tri dana od dana obavljenog putovanja, od strane lica koje je bilo na slubenom putovanju itko popunjen i overen od strane predsednika suda ili lica koje ovlasti predsednik suda, te potom dostavljen na realizaciju raunovodstvu suda, ulaznu knjigovodstvenu dokumentaciju obavezno moraju svojim potpisom potvrditi predsednik suda, sekretar suda ili lice koje ovlasti predsednik suda, kao dokaz da je roba ili material zaprimljen, usluga ili investicija izvrena, a sve u roku od dva dana od dana prijema, blagajniko poslovanje obavlja se po proceduri o blagajniko poslovanju, visinu blagajnikog maksimuma za tekuu godinu utvruje odlukom predsednik ili sekretar suda ili lice ovlaeno od strane predsednika suda, poetkom fiskalne godine ili po ukazanoj potrebi, zahtevi za gotovinu, potpisani od strane predsednika suda, zamenika predsednika suda ili sekretara suda, blagajnika suda dostavlja na dalju proceduru za to predvienom organu u koliko postoje raspoloiva budetaska sredstva i ukoliko su opravdana prethodno podignuta sredstva. Blagajniki dokumentaciju glavne blagajne u sudu overava potpisom predsednik suda, zamenik predsednika suda ili sekretar suda, blagajniki izvetaj-dnevnik zakljuuje se po zavretku svakog radnog dana, nakon kontrole blagajnikog dnevnika popunjava se obrazac broj 3-grupa naloga za knjienje i dostavlja na dalju proceduru odgovarajuoj ustanovi najdalje do 5 (petog) u mesecu za prethodni mesec, evidenciju o prisutnosti naradu potrebnu za obraun linih dohodaka vodi i dostavlja tehniki sekretar suda do petog u mesecu za protekli mesec, predsednik suda donosi odluku o imenovanju komisije za vrenje redovnog godinjeg, kao i vrenje vanrednih popisa u skaldu sa Pravilnikom o nainu i rokovima vrenja popisa i usklaivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, izvetaj o izvrenom popisu, zajedno sa Odlukama o razlikama uizmeu knjigovodstvenog i stvarnog stanja i popisnim listama dostavkaju se odgovarajuem organu na dalji postupak do 31. januara tekue godine, za prethodnu godinu, knjigovoa vri sva interna knjienja i kontiranja, vrenje usaglaavanja sa GKT (Glavna knjiga Trezora), popunjava obrazac 3. Za interne transakcije, unoenje amortizacije, unoenje efekata revalorizacije, obrada obrazca 5. lina primanja, sravnjavanje i usaglaavanje obaveza prema dobavljaimaIOS-a, unos knjigovodstvenih podataka u obrazce za trezorsko poslovanje vre se u skladu sa Upustvu o formi, sadraju i nainu popunjavanja obrazaca za trezorsko poslovanje budetskih kostinika, rukovodilac raunovodstva i blagajnika su obavezni svakog meseca dostavljati u regionalni trezor nalogom 3. evidenciju utroenih gotovinskih sredstava, ovjerenih od strane Okruni sud u Bijeljini 5 od 7 strana predsednika suda, Sva ulazna knjigovodstvena dokumentacija se, istog dana po prijemu, ovjerava prijemni peatom od strane lica ovlaenog za prijem pote i zavodi u knjigu ulaznih rauna od strane Ekonomi suda. Prva je kada u blagajni nema dovoljno novca za isplatu. U tom sluaju popunjava se gotovinski ek kojim se iz banke podie gotovina sa iro rauna organizacije. Druga vrsta uplate je kada zaposlenik vraa gotovinu u glavnu blagajnu, a koristi se za vraanje predujma za put. Prilikom uplate u glavnu blagajnu izrauje se uplatnica. Za evidenciju

9

uplata i isplata izrauje se blagajniki izvetaj koji se radi za odreeni period, najee meseno. Izvetaj mora da sadri stanje blagajne na poetku perioda, spisak svih uplata i isplata, ukupni iznos uplata i isplata te stanje na kraju perioda. Stanje na odreen dan se rauna kao razlika sume svih uplata i sume svih isplata.

5

DOKUMENTACIJA U VEZI SA NAPLATOM I ISPLATOM

Voenje blagajnike evidencije obezbeuje potpunu evidenciju uplata i isplata gotovine, deviza, ekova... Broj, tip kao i konto blagajne na kojima e se automatski kontirati promene odreuje korisnik. Rad sa blagajnom svodi se na kreiranje naloga za naplatu i isplatu, a na osnovu ovih dokumenata kao i na osnovu dokumenata o poetnom stanju programski se generie Dnevnik blagajne.

10

Sve promene se automatski evidentiraju u finansijskom knjigovodstvu i njima je mogue pristupiti direktno iz registra blagajnike evidencije.

6

BLAGAJNIKI MANJAK I VIAK

Blagajniki manjkovi ivikovi imaju specifinu karakteristilku u donosu na istoimenu kategoriju zaliha . Razlika se sastoji u tome to se prebrojavanje gotovog novca i kontrola stanja gotovine mora obavljati svakodnevno, dok kod zaliha npm. materijala , gotovih proizvoda i slino rijee odnosno samo prilikom inventarisanja. Zbog toga se manjkovi i vikovi mogu pojavljivati ee neovisno od sprovoenja inventarisanja ostalih delova imovine. Svaki put kada se nakon prebrojavanja novca ustanove manjkovi i vikovi neophodno je da se u potpunosti sprovede procedura iznalaenja i konstatovanja uzroka njihovog nastanka , naina pokria manjka i rasporeivanja vika te sprovoenja odgovarajuih knjienja. Blagajniki manjak postoji u sluaju kada se konstatuje da je stanje gotovine u kasi manje od proknjienog stanja na raunu blagajne , a viak u sluaju kada je stanje u kasi vee od proknjienog stanja. Kada se konstatuje blagajniki manjak neophodno je ustanoviti koji su uzroci njegovog nastanka . Neophodno je da se izvre sve provjere formalne i materijalne ispravnosti sprovedenih knjienja i provjeru dokumentacione podloge. Na osnovu toga se odreuje nain pokria manjka , odnosno izvre se odgovarajua knjienja. U formalne greke uslijed kojih se pojavljuje manjak spadaju i sluajevi kada uplata nije proknjiena, kada je isplata knjiena kao uplata, uplata knjiena dva puta i drugi slini sluajevi. Materijalni razlog nastanka manjka je akda je na primer otuen novac, kada je isplaemo vie nego to treba, uplaeno manje nego to treba i slino. Manjak koji je nastao uslijed formalne greke u knienju otklanja se odgovarajuim knjienjima. U sluaju kada je manjak realno nastao na osnovu uvida u uzroke nastanka procjenjuje se da li je odgovoran blagajnik ili je u pitanju neki razlog objektivnog karaktera. Ako ne postoje objektivni razozi blagajnik je duan da nadoknadi manjak a u sluaju objektivnih razloga na prijer provala ili kraa ili neobezbjeeni standardni uslovi za rad blagajne treba odrediti nain pokria manjka. Knienje se sprovodi u dvije faze prvo vri se prevoenje knjigovodstvenog na stvarno stanje i prenos manjka na poseban raun sa istoimenim nazivom i drugo vre se knjienja 11

pokria manjka prema konsatovanim uzrocima. U ovoj drugoj fazi se vri zatvaranje rauna (zakljuak) rauna manjkova time to se ukupni iznos rasporedi na nekoliko odgovarajuih rauna. Blagajnini viak postoji postoji kada je stanje novca u kasi vee od proknjenog salda na raunu blagajne. Uzroci nastanka takoe mogu biti formalnog i realnog karaktera. U formalne razloge spadaju sluajevi kao na primer kada neka uplata nije proknjiena, ako je uplata proknjiena kao isplata ili ako je neka isplata proknjiena dva puta i slini sluajevi. U nematerijalne uzroke spadaju kao na primer uplata knjiena u manjem iznosu ili isplata knjiena u veem iznosu nego to se stavrno dogodilo. Proceduru ustanovljavanja uzroka nastanka vika treba sprovesti na nain kao i u vezi sa manjkom. Kao jedna od bitnih karakteristika blagajnikog poslovanja jeste blagajniki maksimum koji predstavlja zakonom propisan iznos gornjeg limita dranja gotovine u blagajni . Ukoliko se sluajno zatee viak iznad propisanog iznosa na kraju dnevnog radnog vremena polae se u trezor banke. Razlozi potpisivanja blagajnikog maksimuma su bezbjedonosnog karaktera. Sva plaanja u vezi sa poslovnim transakcijama ija vrijednost prevazilazi iznose za koje su prikladna plaanja gotovim novcem a to znai najvei dio robno novanog prometa obavlja se bez upotrebe gotovine (efektivnog novca) odnosno bezgotovinski. Toj svrsi slue rauni depozitnih novanih sredstava koje kod poslovnih banaka vode svi privredni i vanprivredni subjekti. Radi obezbjeenja primene jedinstvene zakonske regulative i jedinstvene organizacije funkcionisanja platnog prometa u dravnoj zajednici ta delatnost je kod nas povjerena poslovnim bankama za koje se opredele pojedini privredni subjekti ili drugi subjekti. Ranije su platni promet obavljale posebne institucije sluba za platni promet u sluba drutvenog knjigovodstva. Propisi o blagajnikom poslovanju ograniavaju isplate u gotovini do odreenog iznosa. Izuzetak ine isplate u gotovom za zarade radnika i druga lina primanja , za dnevnice , putne trokove i drugo. Da bi se sprijeilo da se novac nagomilava u blagajni utvruje se blagajniki maksimum koji predstavlja najvei iznos gotovog novca ukoji smije da se dri u blagajni. Visnia blagajnikog maksimuma zavisi od vrste poslovanja , prosenih dnevnih isplata u gotovu, udaljenosti preduzea od banke i ostalih specifinosti koje su karakteristine za svako preduee. Blagajniki maksimum moe odrediti smo preduzee i o tome obavjestiti banku kod koje ima otvoren raun. Prednosti bezgotovinskog plaanje se sastoje u slijedeem: Izmirivanje obaveza u transakcijama sa veim iznosima vrijednosti , bilo bi neracionalno , neekonomino i sa rizikom, ukoliko bi se oslanjalo gotovim novcem (brojanje novca , prenoenje , slanje na dislocirane destinacije i sl.), Bezgotovinskim plaanjima se otklanjaju pomenuti tehniko-organizacioni nedostatci upotrebe gotovine , podie se sigurnost u funkcionisanju platnog prometa, skrauje se trajanje operacija plaanja, Smanjuje se koliina efektivnog novca u opticaju to ima niz prednosti za regulisanje privrednih i robnonovanih tokova privrede jedne zemlje i omoguuje ekonomino funkcionisanje monetarnog sistema u cjelini;

12

Omoguena je jedinstvena zakonska regulativa kao i tehniko organizaciona rijeenja i upotreba kompjuterskih sredstava , to donosi efikasnosti i ekonominosti ove delatnosti; Obezbjeena je kontrolna funkcija. Raunovodstveno metodoloka podloga za funkcionisanje bezgotovinskog plaanja su iro rauni, rauni namenski izdvojenih novanih sredstava i reuni hartija od vrijednosti privrednih preduzea kao i institucija vanprivredne delatnosti.

7

BLAGAJNIKI DNEVNIK

Primer dnevnika blagajne : Dnevnik blagajne blagajniki izvetaj redni broj Temeljnica Opis od ____do_____ 2007

Ulaz

Izlaz

13

Promet blagajne Saldo od Ukupan primitak Odbija se izdatak Saldo od slovima kontrolisao Blagajnik __________________________

Pre koritenja blagajnikog poslovanja potrebno je otvoriti jednu ili vie blagajni. Svakoj se blagajni dodjeljuje naziv i pripadajui konto. Uplatama/isplatama blagajne se pristupa odabirom prethodno otvorenog blagajnikog dnevnika te klikom na dugme Uplate/isplate na alatnoj traci. Da bi se moglo pristupiti dnevnicima (a preko njih i uplatama/isplatama) mora biti otvorena barem jedna blagajna. Ukoliko postoji vie blagajni prvo se odabire aktivna blagajna listom za odabir na desnom kraju alatne trake. Rad s blagajnikim dnevnikom: 1. Otvara se novi dnevnik blagajne. Broj dnevnika se generira automatski ali moe biti naknadno izmijenjen. Broj dnevnika mora biti jedinstven za svaku blagajnu. Razdoblje dnevnika u ovom trenutku nije bitno jer ne ograniava datume uplata/isplata. 2. Unose se uplate i isplate (objanjeno u slijedeim poglavljima). 3. Odreuje se datum dnevnika. 4. Razdoblje dnevnika se odreuje runo ili se zadaje komanda za postavljanje razdoblja dnevnika prema datumima pripadajuih uplata/isplata. U svakom se sluaju datumi uplata/isplata dnevnika moraju nalaziti unutar razdoblja dnevnika. 5. Dnevnik se sprema. 6. Dnevnik se zakljuava. Ako se razdoblje dnevnika preklapa s nekim ve postojeim dnevnikom, bit e prikazano upozorenje. 7. Dnevnik se knjii. 8. Dnevnik moe biti ispisan na tampau (mogu se ispisati i svi dnevnici odabrane blagajne istodobno). Evidencija blagajnikog poslovanja U irem smislu, funkcionalna celina blagajnikog poslovanja zapoinje procesom otvaranja blagajne. Svaki proces u blagajnikom poslovanju, pa i proces otvaranja blagajne prati odreeni dokument u kome se konstatuje stanje blagajne pri otvaranju, broj

14

otvorenih blagajnikih mesta i poetni parametri za mesto, organizacionu celinu i izvrioce na konkretnim radnim mestima, zaduenih za operativni rad i kontrolu rada. U uem smislu operativni rad blagajnika svodi se na prijem odreene temeljnice na osnovu koje se obavlja proces obrade finansijskog dokumenta. Pri tome blagajnik mora da kontrolie i ispravlja mogue greke i na osnovu takvog - obraenog, ispravanog dokumenta, izvriti proces isplate ili naplate. Komunikacijom sa klijentom koji vri finansijsku transakciju, blagajnik konstatuje kojim se sredstvom plaanja vri proces prenosa sredstava. Na osnovu odreenog sredstva plaanja, sastavlja se specifikacija za odreeni dokument za izabrano sredstvo plaanja. Na taj nain, u blagajnikom dnevniku se razvrstavaju stavke po odreenim sredstvima plaanja. Na kraju se vri overa dokumenata, tako to se ispisuje datum i vreme obavljenog procesa i brojevi iz odgovarajueg blagajnikog dnevnika. Potpisom i peatom blagajnik potvruje verodostojnost dokumenta. Nakon pripremnih radnji i procesa otvaranja blagajne, pristupa u skladu sa frekvencijom opsluivanja klijenata, blagajnik obavlja validnu obradu finansijskih dokumenata. Na kraju svog rada u toku definisanog radnog vremena, blagajnik obavlja proces fizikog prebrojavanja finansijskih sredstava i u skladu sa grupom odreenog sredstva plaanja podnosi izvetaj koji predaje kontrolnom organu. Usvajanjem pojedinanog izvetaja, overom i potpisom od strane izvrioca i od strane kontrolnog organa efa ili rukovodioca, blagajnik zavrava svoj deo posla. U sluaju zavretka radnog vremena svi blagajnici podnose izvetaj o svom radu i vre prebrojavanje i saldiranje po odreenim sredstvima plaanja. Na kraju se za odreenu lokaciju formira jedinstveni izvetaj u kome se pojedinano i sumarno prikazuju podaci o prikupljenim sredstvima, sa konstatacijom realnog stanja, eventualnog vika ili manjka, kao i odgovarajuih dokumenata koji prate pomenute situacije. Dobro podeena kombinacija potreba okruenja koje su u velikoj meri obuhvaene modelom i vetina korisnika, njihovih vremenskih okvira, planova i postojee tehnologije, treba zajedno da stvore solidan funkcionalno podeen tim koji e postii dobre rezultate.

15

8

ZAKLJUAK

Blagajna je sluba koja obavlja novana primanja i plaanja. U zavisnosti od vrste delatnosti preduzea, veliine i broja zaposlenih kod poslodavca, odreuje se vrsta i obim poslova blagajnika. U skladu sa tim blagajniko poslovanje najee obuhvata poslove primanja, uvanja, vrenja uplata i isplata u gotovom novcu, primanje, uvanje i izdavanje ostalih vrednosti, podizanje novca sa iro rauna za isplate koje treba da se vre, polaganje gotovine na iro raun iznad iznosa odreenog kao blagajniki maksimum, voenje evidencija o primanju, izdavanju i stanju gotovog novca i ostalih vrednosti, voenje blagajnike evidencije o primanju i izdavanju gotovog novca i ostalih vrednosti, kao i ostale evidencije potrebne za voenje blagajnikog poslovanja. Na osnovu ciljeva savremenih poslovnih sistema u interesu menadera je da su mu kupci zadovoljni i da odmah dobiju ono to ele. Na osnovu predstavljenih principa rada blagajne, mogue je obraditi vie kupaca u jedinici vremena. Samo na taj nain, moe se postii eljeni rezultat i osigurati sigurno mesto na tritu.

16

9

LITERATURA 1) Finansijsko raunovodstvo dr. Slavko Vuka 2) Osnove raunovodstva dr Stevan Vesla

17