БОГОСЛОВЉЕ ГЕОРГИЈА ФЛОРОВСКОГ

Велики руски историчар, философ и патролог, протојереј Георгије Флоровски (1893-1979) један је однајзначајнијих православних теолога неопатристичкогбогословља 20. века. До 1920. године Георгије Флоровскипредаје историју на Универзитету у Одеси одакле емигрира, као и бројни други руски интелекту- алци, предкомунистичком пошасти. Прво се задржава у Бугарској, апотом одлази у Праг. Године 1925. предаје патрологију начувеном Институту светог Сергија у Паризу. Други светскират проводи у Београду, а од 1948. године предаје наСвето- Владимирској богословији у Њујорку и КолумбијаУниверзитету. У међувремену бива рукоположен упрезвитерски чин. Од 1956. до 1964. године био је про-фесор Славистичких студија и историје на ПринстонскомУниверзитету. Америчка Академија наука и уметностиприма га у своје редове. Објавио је петнаестак књига идобио бројна светска признања и почасне докторате. Најзначајнија богословска дела Г еоргија Флоровског сууџбеник патрологије у два тома „Источни оци” и„Византијски оци цркве”, као и зна- менито дело „Путевируског богословља”.

Отац Георгије Флоровски био је активан учес- ник ипристалица екуменског разговора и поборник повраткаСветим Оцима. У својим радовима он оштро критикујеФлоренског, Булгакова, Лоског, Афанасјева и друге рускетеологе, стварајући себи тако ореол једног однајортодокснијих богослова 20. века.

У књизи „Хришћанство и култура”[1] сабрани сунеки од радова Георгија Флоровског настали у периодуизмеђу 1950. и 1959. године. То су расправе о односу вереи културе, Хришћанства и цивилизације, као и о социјалнимпроблемима у Православној цркви. Посебна поглављапосвећена су неким недоумицама историчара Хришћанства, иконоборачком сукобу и односу Православне цркве иекуменског покрета до 1910. године. У овим, по обимуневеликим радовима, отац Флоровски веома луциднозадире у саму срж проблема који оптерећују Православнуапостолску цркву и пружа одговоре на нека од горућихпитања савременог Хришћанства.

Однос вере и културе

v Отац Георгије Флоровски, у свом обимномбогословском делу, бавио се између осталог и питањемместа и улоге културе у савременој хришћан-

i ској цивилизацији и њеним утицајем на мо-дерногчовека. Виђења која је изнео одишу зрелим хришћан- скимпоимањем културе и цивилизације, али и отворенимкритичким ставом према свим савременим аномалијама иискушењима кроз које пролази човечанство. Генералнопоимање места и улоге кул- туре у савременом, потрошачком друштву понајбоље осликавају речи оцаФлоровског: „...о култури се гово- ри не само да је у невољи, него да је она невоља сама по себи”.

Својеврсна криза културе и цивилизације која језахватила цео 20. век и продужила се, тачније кул-минирала, у 21. веку, логична је последица историјских

кретања, пре свега изразитог удаљавања од изворногХришћанства. Распале су се грчка, римска, византиј- ска имноге друге цивилизације, па, врло вероватно, сличнасудбина очекује и савремену хришћанску ци- вилизацију.

Узроци и разлози девијација су бројни. Пре свега, ради се о потискивању изворне хришћанске науке и уласку уједан „пост-хришћански свет” лажних учења и искривљенихвредности. Култура и није сас- тавни део људске природе, већ човекова творевина, која, под утицајем греха, спада као„спољашња одора која случајно понекад затреба”.

Кривци за кризу садашњег друштва, које сеудаљило од Христа и корача путем отпадништва игреховности, нису само модерни безбожници и бого-хулници, него и сваки хришћанин који се затворио усопствену љуштуру самодовољности и тако пао у гор- дост. Верујући људи су заборавили на обавезу осуде греха, али имиловања грешника, па се све чешће за- тварају усопствено, приватно искуство, заборавља- јући изворнепринципе хришћанства. Приватна религи- ја појединцаникако не може бити пут спасења. То је само „сужавање” исакаћење Хришћанства.

Постоје два могућа пута за излазак из кризе: првије спасавање цивилизације која неминовно тоне ипродужетак пост-хришћанске агоније човечанства, док бидруги пут представљао повратак изворној све- тоотачкојвери и поновном обраћењу света. Замењивати једнуцивилизацију другом, само наизглед бољом и хуманијом илипревазићи цивилизацију и вратити се коренима људскогпостојања је дилема која заокупља теологе, филозофе, социологе и друге научнике 20. века.

Улога културе у спасењу људског рода није одсуштинског значаја. Подједнаке су могућности спасе- ња ипримитивног и цивилизованог човека, а култура ту често умеда буде претешко бреме са којим не могу сви успешно да сеносе, па имамо у данашње време човека који робујесавременој култури и гуши се у њеним благодетима. Додатни проблем јесте тај што је, како примећује Борхес: „информација заменила култу- ру.”

По речима оца Флоровског „модерном човеку је туђ доживљај и убеђење првих хришћана, засновано на Светом писму, да је Бог створио човека са намером да он ствара и да га је одредио да делује у свету као његов цар, свештеник и пророк”. Човек јесклон недо- пустивом упроштавању и вулгаризовањуизворних хришћанских учења, прилагођавајући га свомдожив- љају Христа, које води до „приватне” побожности.

Однос хришћана према културном наслеђу старогвека огледао се у прихватању и преобраћању духовнихдостигнућа Грчке и Рима. По оцу Флоровском можемоговорити о својеврсној „христијанизацији хе- ленизма”, што јерезултирало обогаћивањем и про- дубљавањем хришћанскемисли. У извесним случаје- вима хришћанство је донелоквалитативни помак у

Iskra 1. juni 2005 17

Богословље ...разрешавању вековних недоумица, као што је нпр. питањетумачења времена.

Антички философи су време посматрали као„кружно и повратно кретање”, без могућности помаканапред. За њих су време и историја били само круг без крајаи почетка, а самим тим и без дубљег смисла. Хришћанствоје донело линеарни, неповратни модел времена, сапочетком и крајем. За хришћане је време драгоцени Божјидар који треба испунити смисленим животом и такооправдати своје постојање, док је за античке мислиоце, каои за неке данашње источњачке религије, време бесмисао одкојег се покушава побећи у ништавило - нирвану. Тако сухришћани историју по први пут дефинисали као смислен исврсисходан ток догађаја, који води ка циљу (ка спасењу), док хеленис- тичко и источњачко трајно окретање у истомкругу не води ничему.

Ступањем на историјску сцену хришћанска култураи цивилизација упада у низ недоумица: пре свега какоспојити и избалансирати профано и духовно. Првихришћани, иако су остали чланови пос- тојећег друштва идржаве, били су духовно издвојени и самоорганизовани. Међутим, већ у четвртом веку, када хришћанство биваозваничено као државна религија, долази до потребе ширегорганизовања и преплитања са световним стварима, јер„Хришћанство није индивидуалистичка религија и не брине се само за спасење појединаца”, нити се своди на саветовањепојединаца који живе по својим мерилима, ван цркве каозаједнице у Христу. Тада се јавља проблем: побећи одсвета и сачувати чистоту учења или христијанизо- ватисвет, изграђујући теократску државу по хришћан- скимпринципима. Ни једно од ова два решења није се показалокао идеално: нити се свет спасавао бекством у манастире ипустиње, нити је црква ширила Јеванђеље бавећи сесветовним, државничким пословима.

Хришћанство не мора нужно да пориче свакукултуру и цивилизацију у којој егзистира Црква. Довољно једа се критички односи према свеопштој секуларизацијимодерног друштва и да препознаје негативне трендове, разобличавајући их пред својим верницима, али, ипак, задржавајући неопходну меру световног и овоземаљског.

Хришћанство пред изазовима цивилизације

Миланским едиктом 313. године цар Константин проглашава Хришћанство званичном државном религијом. Престају гоњења и мучења хришћана, али долазе проблеми другог реда. Пре свега, хришћанство се, у свом ширењу, судара са још увек снажним хеленизмом и из тог судара се рађа једна нова култура и цивилизација. Старо хеленско наслеђе одупире се дуго времена христијанизацији, љубоморно чувајући своја достигнућа. Црква, начелно, није порицала хеленску културу, већ је преузимала и обогаћивала. Процес потискивања хеленског много- божштва и идолопоклонства ишао је веома споро и уз велике ломове, да би се коначно завршио рађањем византијске цивилизације. Ова нова епоха започиње царом Константином и Теодосијом, а свој врхунац достиже у време Јустинијана.

По мишљењу Св. Јована Златоустог победом

хришћанства нису се само створили услови за ширењеЈеванђељске истине, него је опала и будност хришћана којисе „удомљују” и почињу да мисле на овоземаљске ствари, заборављајући да су на свет дошли да би се изборили завечност, а не да би уживали у ситним задовољствима. Једине оазе чистог јеванђеоског жи- вота постајуманастири, као „вантериторијалне државе у овом свету таштине”.Обични мирјани полако тону у безбожништво и оватенденција се одржава до данашњих дана. По речима оцаФлоровског цела хришћанска историја се одвија усупротности између Царства и Пустиње, да би овај судардостигао свој врхунац у иконоборачком сукобу. Противљење монашког погледа на свет и лаичког државногустрој- ства не преноси се на поље културе, јер манастирипостају средишта културног развоја и писмености. Врхунацстваралаштва је изграђивање самог себе кроз лични подвиги усавршавање, које се најбоље оства- рује управо уманастирима.

Међутим, како то добро примећује ВладимирСоловјов: „Византија је била побожна у вери а непобожна у животу”. Покушај спајања цркве и државе кроз теократију јепропао, заједно са Византијом, у крвавим ратовима исукобима око круне и престола. Пустињачки, подвижничкиначин живота се одржао, уз веће или мање кризе, доданашњег дана.

Говорећи о мери вечног у овоземаљском, отацГеоргије Флоровски наглашава да постоје бројне вред-ности које ће бити пренете и у будући век славе Царстванебеског. То је пре свега љубав, као и бројне другетемељне вредности Хришћанства, док свакако не можемоговорити о политици, економији и квази- науци као о вечнимвредностима људског рода.

Социјапна мисија Хришћанске Цркве

По речима оца Георгија Флоровског првобитнацрква није била никакво „добровољно удружење”, већ „Новодруштво” и „Ново човечанство”. Први хришћани су на својуприпадност Цркви гледали екстериторијал- но иванвременски, али је каснијим признавањем хришћанстваовакво становиште „разводњено” и потиснуто од странеземаљског царства. Једине оазе у којима је настављено„небеско насеље” на земљи јесу манастири и пустиње. Управо у периоду измирења државе и цркве, у четвртомвеку, долази до процвата монашког живота, као покушаја дасе изгради нови свет на новим, хришћанским темељима. Свети Василије Кесаријски из Кападокије у то време позивана „образовање монашких заједница као покушај да се поново запали дух заједништва у свету који је, како се чинило, изгубио сваки осећај за друштвену одго- ворност и слогу”. Полазећи оддруштвене природе човека, први хришћани су хтели даизграде киновијски облик заједнице, али су на том планунаилазили на бројне потешкоће.

Хришћанска црква од самог својег постанка водинепрекидну борбу за истинску слободу и јед- накост уХристу свих људи, одбацујући фарисејско настојање лажнеједнакости и слободе западне циви- лизације и културе, којапод окриљем битке за такоз- вано „отворено друштво”изједначује природно са неприродним, божанско сапрофаним... Превасходна брига цркве постоји за болесне, гладне и обе- справљене, за сиромахе, удовице и сирочад, за покај- нике и преобраћенике. По речима оца ГеоргијаФлоровског „црква је у свету пре болница за болесне

18 Iskra 1. juni 2005

него прихватилиште за савршене”. Ниједан програм цркве каоорганизације није важнији од топле људске речи и помоћи уневољи. У томе се и огледна нај- важнија социјалнафункција Цркве.

Нарочито је у књижевности, мисли и друштве- номживоту Русије 19. века била заступљена идеја „Социјалногхришћанства”. Свој врхунац она је доживела у делуДостојевског, Соловјова, Хомјакова и Берђајева. Достојевски вели да би Хришћанство своје истинскоиспуњење могло да доживи једино у друштвеном делању. Владимир Соловјов слично мисли када говори о слободи ибратству као о полаз- ним премисама социјалне мисијеХришћанства у изградњи Новог друштва. Хомјаков пише дасвако у грех пада сам, али се нико не може сам подићи изгреха. За такво нешто неопходно је заједништво у Христу. Берђајев је такође у свом богословском делу увек истицаосоцијални моменат у постојању Цркве.

Међутим, у 20. веку, у низу помесних православнихцркава које су егзистирале под кому- нистичким терором, долази епоха маргинализовања социјалне функције цркве. Све просветне, мисионар- ске и хуманитарне делатностицркве, бивају строго забрањиване. Наступа тежак периодискушења и борбе који траје до наших времена.

Главна хришћанска обавеза по речима оцаГеоргија Флоровског јесте служење путем милосрђа иправде, дакле социјално делање. У саму суштину проблематреба храбро закорачити, видајући ране човечанстваетичким вредностима Јеванђељске истине.

Теолошки смисао историје

Хришћанство и историјска наука су повезаничврстим спонама. „Хришћанство је религија историчара” или, другачије речено, „свакодневни позив на проучавање историје”.Историчари и теолози наглашавају „историчностхришћанске вере”, као полазну премису научно - историјскогприступа истра- живању наше прошлости. С друге странепостоји став у извесним научним круговима по коме требаистисну- ти историчност из хришћанске науке. Оваквогледи- ште је, по оцу Флоровском, крајње штетно и произ-вољно, јер личност и дело Богочовека Исуса Христа јесу упуној мери историјски.

Историјска наука се бави пре свега и изнад свегапроучавањем људске прошлости. Ова прошлост се поприроди ствари никада не може до краја сазнати испознати, већ се њеном проучавању приступа на основуреконструкције, темељним тумачењем. Историчар полазиод садашњости у свом проучавању прошлости. Његовпоглед пада на прошлост из садашње перспективе. Притоме, он је активан у пос- матрању, испитивању и селекцијиизвора, дајући властити печат целом истраживању, док биобично пасивно посматрање довело до сасвим других, неис- торијских резултата. Међутим, свако историјскоистраживање је усмерено и прејудицирано од самог свогпочетка. Псеудоисторија, или „историја без историјскогпроблема”, по речима Бенедета Крочеа, настаје кад сеистраживању приступи некритички, обичним слагањемчињеница и података. Неопходно је тумачење иселективност да би се дошло до правог историјскогприступа проблему. Историјски извори су, по речима оцаГеоргија Флоровског, пре сведочанства, него трагови. Асведочанство увек треба тумачити, да

Iskra 1. juni 2005

би се дошло до пуне истине. „Збирка чињеница, вести иподатака није историја.” То је најобичнија хроника, или поречима Крочеа „леш историје”, док је свака права историја„чин духа”.

По оцу Флоровском, историјско сазнање је духовниразговор са људима из прошлости који су предметизучавања. Кроз документа историчар откри- ва њиховемисли, осећања, дилеме и стремљења, открива прави духпрошлости. Никада није довољно открити шта пише у некомисторијском извору, већ је неопходно открити шта језаправо његов творац мис- лио док га је стварао. По оцуФлоровском набрајање објективних чињеница имасекундарни значај у историјском делању. Имена, места, године и догађаји су мање битни од „сусрета са живим бићима”, то јест, сусрета са духом људи и времена којеизучавамо.

Историчари на прошлост гледају са временскедистанце, али у контексту потоњих збивања. Према томе, смело се може тврдити да „историчари знају више о прошлости него што су људи прошлости икада могли да знају”. За историју јенеопходна управо рет- роспектива, односно перспектива, ане обично уроњавање у време које се истражује. Осећајправца, који се није могао наслутити у времену које сепосма- тра, лакше се уочава са одређене временскеперспек- тиве зато што је историја заправо један процес.

Историчари често чине грешку када у свему тражеодређени систем и ред у следу догађаја, којег заправоникада није ни било. Резултат тога је стварање типскихисторијских личности и ситуација који немају многододирних тачака са „живим људима и догађајима” тог времена. Долази до историограф- ских уопштавања као што су: хеленски ум, буржоаска класа, или, пак, до социолошкихуопштавања: грчки полис, феудализам, капитализам, демократија. Уопштавања воде прејудицирању приликомистражи- вачког рада, јер се одређени створени моделипонашају типски у датим ситуацијама. „Догађаји губе своју могур/ност” и постају неизбежни из визуре историчара.

Свако историјско тумачење је ограниченомогућностима самог тумача и временом у којем је настало. Када дође до крупних друштвених промена то се нужнорефлектује и на историјско виђење неког проблема. Самотумачење је такође чињеница истори- је и на известанначин оно „открива скривене могуђ- ности стварне прошлости”.

Георгије Флоровски каже да „ако историја има смисао, онда тај смисао није историјски него теолошки”. У овим речима илежи прави однос истори- ографије и теологије. Заправо, све модерне философије историје (Хегел, Маркс, Ниче...) јесу псеу- до - теолошке и заснивају се на извесним верова-њима. Историчар мора субјективно да доживи и схватиисторијски моменат који истражује, да га лично дотакнуизвесни проблеми који су предмет његових интересовања.

Неопходно је да се историчар не задржи у свомистраживању само на приповедању. Он мора вршитипроцењивање и донети свој суд о извесном сазнању, јер ћесамо тако спречити да будући читаоци његовог дела донесупогрешним тумачењем нетачне закључке.

Хришћанство је, по речима оца Георгија

19

Богословље . . .

Флоровског, есхатолошка религија, па је, самим тим, посвојој суштини и историјска категорија. Христово рођење, смрт и васкрсење, као и други долазак и свеопштеваскрснуће мртвих, страшни суд и живот вечни јесуесхатолошке категорије које дефинишу прошлост ибудућност. Ови догађаји су јединствени и коначни, а осимтога и крајњи, те тако омеђују почетак и крај историјецивилизације. Почетак, средиште и крај историје тако нисуобележени догађајима већ се сли- вају у Господу ИсусуХристу.

Време се вреднује и рачуна кроз долазакСпаситеља, добијајући нову вредност и значај. Одбацује сециклични и установљава линеарни модел времена са јаснимпочетком и неминовним крајем. Историја се захваљујућитоме више не схвата као „хаотични ток збивања”, нити каоциклично по- нављање „космичког обрасца ”, већ као „смисаонаприча”, са човеком у средишту. Тако „Божја историја” постаје„историја човека”.

По оцу Флоровском, хришћанско поимање историјеодвија се кроз ретроспективну тему: причу о месијанскојприпреми, и проспективну тему: причу о ишчекивању крајаисторије. Истинска историја човечанства је историја људскогдуховног уздизања до божанских висина, кроз сједињење саГосподом Исусом Христом, а не политичка историјачовечанства са успонима и падовима, у непрекиднојутопијској борби.

Позадина иконоборачког сукоба

Највећи сукоб у историји хришћанске Цркве јестеиконоборачки сукоб. Дуги низ година хришћанскиисторичари су заступали став да је овај сукоб био самопривидно теолошки, а да су његови дубљи разлози билиполитичке и социјалне природе. Међутим, по речима оцаГеоргија Флоровског, новија истраживања јасно указују да јеоснов сукоба био догматски спор, који се сводио на голуборбу за очување истинског Православља. Чак и самаполитичка борба супростављених страна била је утеолошком контек- сту. Исувише је поједностављеноговорити да су иконоборци у својим настојањима билируковођени једино тежњом да се додворе световномвладару Византије. Разлози за сукоб били су далеко дубљии сложенији.

Обе стране у сукобу нарочиту пажњу су пок-лањале местима из Старог Завета која говоре о забранислика, као и патристичком хришћанском наслеђу. Иконоборачке идеје биле су нарочито за- ступљене ухеленизованим круговима, у војсци, међу ученим људима ивишом класом, док у нижу класу никада нису дубљепродрле. Историчари су вековима подстрекачеиконоборачких стремљења тражили међу муслиманима, Јеврејима, павликијанцима, орјенталним јеретицима, запостављајући, притом, хеленистичке извореиконоборачких идеја.

Иконоборачка странка је као доказе својих ставовакористила наводе из бројних дела Светих Отаца, од којих сунајзначајнији писмо Јевсевија Кесаријског АвгустиКонстанцији и наводи из списа светог Епифанија.

САБРАНА ДЕЛАДИМИТРИЈА В. ЉОТИЋА

12 КЊИГА

МОГУ СЕ У СЦГ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН 011-3582 179 (Од 14 до 20 ч.)

ЦЕНА КОМПЛЕТА (12 КЊИГА) (Просечан број страница по књизи - преко 350) БРОШИРАН

ПОВЕЗ 100 ЕВРА ТВРД ПОВЕЗ 120 ЕВРА ИЛИ ЕКВИВАЛЕНАТУ ДРУГОЈ ВАЛУТИ

Плус поштарина за европске и прекоморскеземље.

На иконоборачком псеудо - сабору 754. и 815. године, постављено је питање да ли се могу сликати Божјисвеци као земаљска бића када они у својој величини већсијају неисказаном славом и непојамном лепотом. У товреме живопис је био у пуном развоју. Црквено сликање, настало највероватније у Сирији, брзо се проширило и надруге хришћанске земље, па и на Грчку. Били су већутврђени и строги канони по којима су се изображавалиБожји угодници и Господ Исус Христос. Захтевао се строгиреализам, без умет- ничких улепшавања и слобода. НаТрулском сабору (691 -692 год.) установљен је 82. канонкоји је забранио символички приказ Христа као јагњета иналожио приказивање Господа као човека.

Раније су историчари често тражили у иконо-борачком покрету оријенталне и семитске трагове, насталекао реакције на хеленизацију Хришћанства. Међутим, премамишљењу Георгија Флоровског, са сигурношћу се можетврдити да су разлози иконобо- рачке јереси далеко дубљи. Јасно је да су иконобо- рачки аргументи, уствари, изразитохеленистички. И иконоборци и иконобранитељи су билиплатоничари, па можемо рећи да је то био унутрашњи сукобхелени- зованог Хришћанства. Иконоборство је било, каконаглашава отац Георгије Флоровски, тежња ка повратку упрехришћански хеленизам. Цео сукоб је био само наставак борбеоко хеленизације Хришћанства, односно христијанизацијехеленизма. Један од главних сукоба водио се око односа измеђусимволизма и историје. Иконопоштоваоци су одлучно притом сталина позицију „историјског хришћанства”. Сукоб је тако превазишаосваку уметничку, политичку и догматску расправу и прерастао уборбу за опстанак самог Православља. То је, према мишљењу оцаГеоргија Флоровског, била борба између „хришћанског хе- ленизма”и „хеленизованог хришћанства ”, у којој је коначну победу однелоПравославље.

Микица Илић

[1] Георгије Флоровски, Хришћанство и кул- тура(Jloroc, Ортодос, Београд, 1995.), 180 стр.

20 Iskra 1. juni 2005