prilozi , 29. Sarajevo, 2000., str. 141- 161

Rasim Hurem - Seka Brkljaca

HISTORIOGRAFSКA LIТERA ТURA О BOSNI I HERECEGOVINI U DRUGOM S'JE TSKOM RATU ОВЈА VLJENA NAKON 1980. GODINE U ZEMLJI I

INOSTRANSTVU

Nеша historije koja Ьi mogla da usaglasi gledista о uzrocima. prelomnj­cama ј posljedjcama svjetskog rata сјјј је dio Ьiо i ex-jugoslaveпskj prostor, od­tюsno i Bosna ј Hercegovjna. Rjjecje о spletovima najraz11ovrsnijil1 iпteresa koji zive do daпas, predrasudama koje se пе daju tako jednostaV1ю iscupati. suprot­I1jm ideoloskim vicleпjima, na razoe naciпe dozivljeim jskustvima, kojima se prjkJjucuju savremeni antagonjzтj, sto najvecim dijelom izvjru jz Drugog svjet­skogata .. Upravo zbog toga је svaki novj pokusaj u pravcu ј analjze ј sinteze dobro dosao, utoliko vise ako pomaze da se пejzbjezne razl ike u tшnaceпjjma sto vise priЬJjze ј pojave ucine razum!jjvim, а da prica о ratu bude ispricana па пасi11 najpriЬ!izпjj i objektivпoj llistorijskoj iпterpretacjj ј,

Sakupljajucj ЬiЬJjografsku graclн utvrdjli smo da је historjografija о Bosпi i Hercegoviпi u Orugom svjetskom ratu od 1982. godine,_ kada је odrZa.n prvi ovakav skup. d Е )99. godine bjla kvantjtativno zajsta plodna. То pokazuje ј

prjJozeni ЬiЫiografski pregled. Мј cemo izr1ijeti ek1 ~ iпformacije ј пеkа паsа

razmisljanja о predmetпoj orjjeпtacjji ј паuспош profilu рuЬЈјkоvапјћ radova. Na пaucпorn skupu \982. godiпe је utvrcleno da se ћjstorjografija о Воsпј

ј Hercegovini 1941-1945. godine do tada bavila najvjse vojnom historijom, а zar rnoze Ьiti l1istorjje jedne тЈ_ је uatL r, а da s пе : :jk: aztr vојпа dejstva, bar

dc 'пјvоа kada је опа пeizostavпa. Osпovna tema је Ьiо narodпooslobodi\acki rat, odпosno tematiziraпje pojediпiћ pojava i dogadaja vеzапјћ za aktivnost snaga пaюdrюoslobodiiЉ ;)g pokreta ј s tim u vezi i aktjvnosti 11jego,,il1 protivпjka.

В г п с tSt tЋdova kojj Ьtt posvecenj NOR-u sa гаzпiћ aspekata Ьila је domiпaпtпa, а meclu пjil) spadaju radovi о '-:,Oiпim operacijarna, narodnoj vlasti, kultшi i privredi kao vidovima djeiDm_..;ti te vlasti , logor·irna ј zrtvama rata, spoljпopolitickitn pitanjiшa priznaпja rюve drzave, kao i шedurelacije partizaпi­trstase-cetпici i okupacioпe trupe.

141

Rasim Hurem- Seka Brkljaca. Historiografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi, 29, Saraje\'O. 2000., str. 141 - 161

Ove tеше. SLI ostale glavni predmet istr-azivaпja, otprilike, do sredine 80-tih godiпa. U t0 vrijeme Stl se pojavile monogгafije тjesta i uz.il1 oЬiasti, koje stt

oslikavale njihovu svekoliku histoL"iju ili njihovu historiju u periodu NOR-a. Bel obzira na to, razlika је Ьila пеz11аtпа, јег ove tzv. opstiпske 11istorije su radene sa osпovпim ci ljem da autor ili grupa autora, а cesto ј tl komЬiпacijj sa prilozima sjecaпjima prezjvje!jl1 aktera, prikazн polozaj i zпасај pojedinЉ mjesta ј Jjcnosti porUeklom iz tih kraje.va u historiji NOR-a. Ostale teme, koje su bitne ро stгukturi u obradi proslosti pojedinih oЬlasti, doticane su fragmentan10 i margiпa lпo, а пjilюva margiпalizacija ponekad il1 i роtршю eliminise, ра se stice utisak da izvaп pojava i licпosti koje пisu Ы!е vezaпe za NOP па Ьilo koji naёi11 пе postoje druge i dп1gojacije pojave i licnosti и tom periodu. No, uprkos ovakvim metodoloskjт promasajima, koji su i plod zahtjeva jednog vremena, i ove "moпografije", LIZ kritickj pristt!p, su kamicci u mozaiku aktivпosti ratniћ subjekata u Bosni i Hercegovini(1941-1945). 1

Zatim, akteri iz NOR-a su u to vrijeшe (80-tih godiпa) poceli da pisu, оd­поsЈю objavljttju svoja sjecanja iz rata 1941-1945., Ьilo u zbornicima sјесапја vezaпim za pojedina mjesta ili dogadaje iz rata, Ьilo kao роsеЬпа izdaпja vezana za aLitorova sjecanja. Nedostatak ili prazпiпe tl dokшneпtarпoj arћivskoj gradi podvlace vaZлost пeposredпog kazivanja samiћ нcesпika i svjedoce11ja aJ.:tera til1 dogadaja. Medutitn, vrijeme pisaпja ј predstavljanja siroj citalackoj javnosti til1 sјесапја predstav\ja оzЬilјпн vremeпsku graпicu u odпosu па vrijeme kada su pisci svjedocaпstava bili sudioпici zЬivaпja koja nastoje rasclaпiti i predoёiti da­пasпjim geoeracijюna. Zbog toga su svjedoёaпstva, koja u retrospektivi nast"Oje da оЬјаsпе djelatпosti i pojediпe dogadaje, podlozпa zaboravu, obojena s-аzпа­

пј ima i осјепата do kојЉ se doslo kasпije u zivotu i koja se oЬicno пisu itnala н tгenutku odv~anja pojedinih zЬivanja. S druge strane, dug vremenski period koji је Ьiо bretneпit sudbonosвim dogadajima, kao sto stl progoni i rat, imao је za posljedicu пestaпak velikog ь.·оја neposrednill llcesпika cija Ьi svjedoёaпstva Ьila dragocjeпa. Prazпiпe н postojecoj dokumentarпoj gradi iz proveпijeпcije koшuпistickog pokreta, koje jedпim dijelom proizilaze iz prirode i metoda uada tog pokreta kao ilegalпog i pokreta u ratu, нz kriticki pristup koj i ispravlja пејаs­посе ili пetaёпosti nastale kao rezultat subjektivne dimeпzije sјесапја prezenti­raпill Ll fuпkciji l1istorijskog jzvora, vazпa sп dopuпa, а пekada i jediпi podaci koj i omogucavaju histo1·ijsku rekoпstrllkciju (npr. savjetovaпje u Jvaпc.icima, paгtizaпsko-cetпicke шedttrelacije Ll istoёпoj Bosni 1941-1942., dogovori oko statusa Bosne ј Hercegovine u поvој Jugos\aviji itd.). Isto tako, to је i svojevr­staп uvid Ll atmosfeп1 пеkј\1 procesa ј dogadaja, te ll ulogн, opis i karakter, poli­ticki sшisao, sпagtl vizije, borbu za puko prezivljavaпje i osta\o pojediпill licпosti, оdпоsпо ka~·akterizaciju koja dopuпjava iпасе пedostataп aпtropoloski pl"istup u паsој l1isto гiografskoj literatt1ri. Odsttlpaj uci па taj пасiп od d'epet·son­alizovaпe llistorije pisci SLI prakticпo izвjjeli svoja koпkretпa sl1vataпja о ulozi

142

Rasim Hurem- Seka Brklja~. Historiografska literatura о Bosni i Hercegovini ... prilozi. 29, Sarajevo. 2000 .. str. 141 - 161

pojedi11ca. licвosti tt l1istorijskim preloшnicю~a.(Avdo Ншnо, Svetozar Vukшa-110vic, Ugljesa Danilovic, Adil Zulfikarpasicy

Sa politickiш zЬivanjima u Jugoslaviji 1986-1988. godiпe doslo је do iz­vjesnog zaokreta н l1istoriografijj. Јша dosta osпova za шisljeпje da SLI politicke ideje ј politjcka zЬivaпja uticala па predmetnu orijeпtaciju, idejпe ј tematske odrednice historiogt·afije о Bosni i Hercegovini 1941-1945. godine. Glavna po­drucja istrazivaпja i proucavaпja od 1982. godiпe do sada su ~ila t:

Nacija, politika, politicki odпosi, politicke straпke,3

Okupacija 1941-1945. i Nezavisna Drzava Hrvatska,4

Narodпooslobodilacki rat i narodпooslobodilacki pokret,5

ldeja Velike SrЬije i cetпicki pokret,6

Stradaпj;;~., zlocini, genocid,7

Bosna i Hercegovina 1941-1945.11

Iпteгes za nacioпalпe l1istorije је Ьivao sve veci, а s tim u vezi i iпteres za l1is toriju vjerskil1 zajednica, za politicku, socijal1ш i kultumu 11istorijн пaroda, гazvoj njegovih iпstitucija, procese i faze njegove integгacije u moderntt пaciju.(Mustafa lmaпюvic, Nija2 D urakovic, Sacir Filaпdra, Ivaп Cvitkovic, Petar Bakнla, Marko Karamatic, Vatro Murvar, Dusaп Т. Batakovic itd.) Vојпе teme н najsirem sшislu ostaju nezaobllazan izbor шnogih autora, <1li nakon 1982., ne samo one teme koje su Y.ezane za dejstva partizanskih snaga u prvom p1anu, nego i teme vezane za dejstva drugih vojnih snaga u Bosni i Hercegovini 1941-1945. godine.(Enver Red.Zic, Braпko Petraпovic. Veselin Dшetic, Milos Miпic, Аdпап Jal1ic itd.). Ne ttlazeci Ll aoalizt• паttспе validпosti pojediпil1 dijela, опа kao takva str u prvoшe redн pokusaj i da se prikazu faktoгi cije је djelovanje,

u •·elevantrюm stepeпu. trticalo па razvoj politickЉ i vojпih odпosa н Bosni i Hercegovini i njihov t-asplet na kraju гаtа.

Stгadaпja, zlociпi i geпocid SLI teme koje SLI zadпjil1 godina privtik1e vt ikJ и pazпju ћistoricara, puЫicista, пoviпara i dt·ugi\1. Najvise se radilo па prikнpljanjtr i objavljivanjtl izvora. Pod uticajern jнgoslaveпskog паuспоg proek1 :а pod пaslovom Zat1•o1·i i logori 1941-1945. godiтze pojavio se i oгganizovani inteгes za istrazivaпje i proucavanje stradaпja пaroda u periodtr Drнgog svjetskog гаtа. Re11IL <1t је sedam knjiga iz edicije Strшlщ1ja i otpoгi koje stl sc pojavile 1988. godiпe i pocetkom 1989. О geпocidu tшl\1 lнslimaлima u Jugoslaviji је od1·zaп kolokvij Ll Sагајеvн 20. пovembra 1991. godine, па kojem su rzпijeti zпасајпi

паuслi rezнltati. Ti гezultati, пazalost, пisu do daпas saopstenijavnosti. Sto se tice istrazivaпja stvarnil1 ljudskil1 gнЫtaka Воsне i Hercegoviпe, is­

trazivaпja је Ыlо mпogo, ali se do koпaC11il1 cjelovitiћ гezultata. ukoliko str опi нopste moguci, jos пi izdaleka пiје doslo. Prije svega, to је prveпstverю паuспо istгazivacka zadac(;l. koja proistice iz civilizacijske роtгеЬе i пuzнosti da se tltv•·­de опi gнЫсi koji SLI пastali н ЬоrЬаша zaгaceпil1 straпa, S\1e опс osobe koje su

143

Rasiш Hurem- Seka BrkUaca, Нistoriografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi , 29, Sarajevo, 2000 .. str. 141- 161

izgubile zjvot u represalijaшa i odшazdшna zaracenil1 strana, па poprjstjma rat­nih sukoba, od granatjranja ј bombardovanja naselja, te od posljedica rata. POd tiш se uvjjek podrazumjjeva cjelina ljudskih gubitaka, bez obzira koja је strana u sukobu prouzroCila te guЬitke. Ova tеша је Ьila ј duboko ispoljtiziraпa, bolna ј podlozпa emocjoпalnjm ј jdeoloskjш nabojiшa, i kao takva pogodпo tlo za na­ucпo neuteшeljeпe jskaze о ukupnim ljнdskiш guЬicima i mjestiшa najvecih gu. Ьitaka, kao ј о onima kojj Stl najvise stradali. Nedostatak eшpirijskog jstrazjva­nja, odnosпo krivotvoreпo pozivaпje па jste, nekorjsteпje postojecih, Ьilo је po­godno tlo za razпovrsпe шaпipulacije ј izvedene tvrdnje (R.Bulatovjc, M.Bulajic)).

Zrtve н Bosni i Hercegoviпi u Drugom svjetskoш ratu valja istrazivati uziшajuci u obzir svtt slozenost tadasnje situacije. Na podrucju BiH nisu Ьili u medusobnom sukobu suprotstavljenj пarodi, jako је Ьilo ј takvil1 tendencija, vec politicki i vojni pokreti. Ljudske guЬitke prouzroCile su sve vojske, cjvilne ј oruzane sпage NDH, cetпjckj pokret, okupacijske snage, te antifasjsticki pokret i saveznici prilikom avioboшbardovanja. Sve snage u ratu imale su manje-vise izgraden represivni sistem koji је Ьiо okrenut prema vojnim ј politjckjm protjv. njcima, kao i prema onom stanovnistvu, grupacijama i pojedincima koje nisu Ьili odgovarajucj ро Ьilo korn osnovtt.

Od dosad provedenih istrazivanja, роsеЬпо treba istacj опа koja su primi­jenjla statistjcko dernografsku metodu i dala jzuzetпo vrijedпe паuспе rezultate, kao ј veljki trud па prjkupljaпju ј objavljivaпju izvorne grade, kao dobro po­Jazjste 1ш putu ka stvaгaпju banke podataka о zгtvama i istrazivanju uzroka i po­vijesnih okolпosti u kojima su ljudski guЬici nastali. То se odnosi na rad Bogol­juba Kocovica, vise radova Vladimjra Zerjavjca, Vladjшjra Dedjjera i Aпtona Miletica, Smaje Cekica, Josipa Pesarica ј Zdravka Djzdara, te Semse Tu­cakovica.

Ova tema napokoп postaje predmetom egzaktпjh l1istorijskЉ jstrazivaпja, osloЬodeпa stralla od kazjvaпja istine koliko јој omogucuju svi raspolo:livi arhivski i drugi izvori, alj i danas u osjetljivom miljeu zloupotreЬe i ignorancije.

U periodu poslije 1982. godiпe dosta је radeпo na jzdavanju arhivske i druge izvorпe grade. Vezaпa uglavrюm za pojed iпе proЬieme iz ћistorije Bosne i Hercegovine u Drugom svjetskom ratu, ili prostoшo i hronoloski sire, odabrana grada razlicite proveпijeпcije је predstavljena javnosti izborima i sjstematizaci­jom prjredivaca koja odgovara zadatoш l1roJюloskom ili tematskoш okviru. Na­jveci iпteres је Ьiо izdavanje dоkшлепаtа о zlociпima u periodu Ј 941-1945. godine. U zЬirci ZloCini nad Bosnjacima u Dl'ugom svjetskom mtu posebnu pazпju privlace dokumeпti о bosnjackim zatoceпiciшa u koпceпtracionom lo­goru Jaserюvac, koji stt паuспој i siroj javnosti do sada bili пepozпati. Ob­javljena је t1 1987. godini i druga knjiga Aprilski rat 1941. godine, zbornik do­kumenata, koja obuhvata period janua1·-april 1941. Iako novi tom donosi sanю

144

Rasim Hurem- Seka Brkljata, Historiografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi, 29. Sarajevo, 2000 .. str. 141- 161

odabraпu gradu о spoljnopolitickom i vojпickoш polozaju KraUeviпe Jugo­slavije, ukUucujuci i sаш aprilski rat, u пјој је prezeпtiran zпatпiji dio doku­meпata relevantпil1 za jzucavaпje i polozaja Bosne ј Hercegovjne koja, plaпjrana kao ceпtralna tacka odbrane, postaje podrucje kralш i kapitulacUe Kraljevine Jugoslavije. Aprilska katastrofa Kraljevine Jugoslavije nije samo vojno pitaпje nego је ЬјЈо i prinudпi rasplet duboke krize jednog drustva, te su predstav1jeni dokumenti jпteresaпtпi i za sagledavaпje ропаsапја vojniћ, politickjh i drust­venjh sпaga u tim sudbonosnjш dogadajima. Posebna vrijednost ove zbirke је prezeпtacija odabraпih i prevedeпЉ dokumenata njeшacke i italijanske proveni­jeпcjje, koji su kao takvj tesko dostupni, Ьilo zbog jezjckil1 ili drugih barUera i

11aucnoj i Siroj javпosti u Bosпi ј Hercegovini.

Priredivacj B.Petranovic i M.Zecevic objaviJj su 1987. godine tematsku zbirku dokumenata Jugoslovenski federalizam-ideje i stvamost, kao i Jugo­slm,ija 1918-1984, ZЬirka dokumenata, 1985., zatim, 1986. godine pojavljuje se tematska zbirka dokumeпata priredivaca Z. Aпtonica, Е. Til1ica i V. Mitrasevica Prvo оЫаsпо smjetovanje komunista istocne Bosne 1944. godine а, Izt'ori za ist01·iju SKJ-Dokume11ti centralni/1 organa КР J-NOR i revolucije 1941-1945, knj. 1-9 ј 16-21, u 1985. ј 1986. godini, te sa Р. Damjaпovicem kao prjredi­vaceш 1987. godiпe zavrseno је objavljivanje edicUe: Josip Broz Tjto, Sab1·ana djela, kпј. 7-25. Pored objavljeпil1 zЬirki jzvora, uzjedaп broj пaucnil1 radovaje predstavljen ј dio izvorпe grade, Ьilo kao sastavпi dio kompozicUe djela ili kao poseban prilog.

Se1ekcija u objavljivanju historijskih izvora, uz dominantno preferirano puЬfjkovanje dokшneнata partjjske-KP Ј ј nopovske provenijencije, zпacajno је uticala i па tematskj sadrl.aj ј oЬim historiografske obrade opste i роsеЬпе prob­lematjke vojno-politickЉ, drustveno-ekonomskЊ i ku lturnil1 pojava ј procesa u Bosni i Hercegovinj u Drugom svjetskom ratu.

Nas1ovi jednog bl'oja objavljenih djela nakon 1982. godine, kao i шanjih radova, пе upucuju па prvi pogled, odnosno ро пaslovima, па to da se radi о tek­stovima koji govore i о historiji Bosne i Hercegovine 1941-1945. godine. Та djela se odпose па sjrj prostor Uugoistocпa Evropa, Balkan, Jugoslavjja, Neza­visпa Drl.ava Hrvatska) u koji teritot·jjalпo јЈј adшjпjstratjvno u datom periodu ulazi i pюstor Воsпе i Hercegovjпe, j!i se odnosi na duzi vreшeпski period u koji se uklapa i period rata 1941-1945., j)i ta djela imaju sadrzaj kojeg sacinjava i kazivaпje о Bosпi ј Hercegovjпi, proЬlemskj ili teritorijalпo. (P.Lukac, В.Кrјzтап, N.Zivkovic, F. Jelic-Butic, B.Petraпovjc, A.Dilas, Р. Garde itd.). Bosna i Hercegovina se nasla i na stranicama velikih sinteza о Drugom svjet­skom ratu (Р. Kalvokoгezi i G. Vint, Totalпi rat), а sa stanovista naciona\ne Ьо-·

saпskoћeгcegovacke l1istoriografije u tјт dijelovirna kпjige ima nepotpuпosti i ispustanja nekiћ rnarkaпtпil1 dogadaja koji su u sintezaшa takvog kornpleksпog rata пeizbjezпe. Medutim, slaba obavijestenost pisaca, faktografske нetacпosti,

145

Rasim Hurcm- Seka Brkljaca, Historiografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 141- 161

propustaпje zпacajпih datuma historije od sireg interesa, vanпaucпe осјепе l1isto. rijskjh pojava ne proizilazi samo iz strukture rada kao velike sinteze svjetskog rata, poJjtjcke filozofije autora i projekcjje koja jz nje proizilazj, razlicitog histo­rjografskog obrazovaпja itd., nego i iz nedovoUne literature о Jugoslaviji, od­nosno Bosni i Hercegovini u Drugom svjetskom ratu na svjetskim jezicima, 0 slabom, gotovo nikakvom prevodenju djela koja su пastala u krjlu domace histo­riografije, i cija praznjna se оЫспо пе popuпjava fundameпtalпim istrazivanjima materije koja nema glavnu rolu u takvim sintezama. U drugoj novijoj velikoj sintezi о Drugom svjetskom ratu (Gerhard L. WeinЬerg, А World at Arms) koja svakako zavrjeduje da se prevede i objavj ј па пasem jeziku i kao vrjjedno djelo obogati u toj oЫasti kod паs siroшasпu literatшu, poznavaocj се prepoznati do­gadanja znacajna i vezana i za Bostш i Hercegovinu u kompleksnim procesjma svjetskoga rata. Jedina knjiga koja se pominje u izvanrednoj i opsjrnoj ЫЫiogra­fijj, а vezaпa је za паsе prostore u ratu, је Milovana Dilasa Wartime jz 1977. godjne, ра se autor u tim sekvencama uglavnom oslanjao na historijske izvore.

Jedan od mogucih uzroka toj ciпjenjci је i taj da је Bosna i Hercegovina mапје izucavala period svoje proslosti od austrougarske okupacjje nao\'amo пеgо sto su to radjle dшge jugoslavenske zemlje. Као da је Bosna i Hercegovjna sebe manje smatrala cjeljnom nego zemlje oko nje.

Pocetak rata protiv Bosne i Hercegovine 1992. godine, kao i naredni do­gadaji proizasli iz ratпe situacije 1992-1995. godiпe, pobudili sн pojacani interes za historijtt Bosne i Hercegovine kod stranih aнtora. Neki od njjh (Holm Sund­haussen) su pisali о Jugoslaviji od njenog osnivanja do raspada kao о eksperi­mentu, а neki (RoЬert Ј. Donia, John V.A. Fine i Noel Malcolm) su vrsili analizu proslosti Воsпе i Hercegovjne i sшisla пјепоg postojanja kao drzave. Aнtori zadrzavaju svoj nacin misljeпja, svoje idejno opredjeljeпje sa kojim se neki nюzda nece sloziti, ali im se ne moze osporiti teznja za utvrdjvanjem cinjenica, oni tragaju za l1istorUskom jstiпoш i ostaju prjje svega historjcarj. Pisci sн argu­шentima historiogiafski dokazjvali da је Bosna i Hercegoviпa Ьila zemlja to\er­aпcije i da su јој drugi naшeta!i ј пamecu elemeпte sasvim oprecnog karaktera. Moze se reci da је rat 1992-1995. godiпe dao pozitivaп impuls historiografskom razшisljaпju i produkcij i vап паsЉ jezickih granica.9

Ne samo kao tema za sebe vec i veoma zпасајап рrоЫеш za izttcavaпje i donoseпje odredeпil1 zakljucaka о Bosпi ј Hercegoviпi u Drugotn svjetskom ratu је ekonomija. Privredni inte1·esi, privredna politika i eksploatacjja, ekonomski potencijali faktora гаtа i ratovanja, kao i privredne prilike, materija\na razaranja i 1·аtпа steta Ыli su u najtjesпjoj korelaciji uzrocпo-pos\jedicпi\1 veza sa ukupnom i regionalвom vojпom i politickoш situacijom па bosaпskol1ercegovackom ratistu i sire. Воsпа i Hercegovina је u toku rata 1941-1945. godine preupjela ogromna stradanja, pri cemu је pljacka materijal11ih dobara i steta priciпjeпa пa­cionalnoj ekoнomiji , pored ttпi steпja Jjudskil1 zivota, uzela do tada пevidene

146

Rasim Hurem- Seka Brklja~a. Historiografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi, 29, Sмajevo, 2000., str. 141- 161

razrnjere. U cilju odrzanja odnosпo јасапја svog ratпo- privrednog potencijala, za privredna bogatstva Bosne i Hercegovine Ьili su zainteresovani kako njernacki tako i jtalijaпski okupator. Tako ukr~tanje vojno- ekoпomskЉ interesa

113 bosanskol1ercegovackorn prostorн doprinosilo је, pored ostaloga, produЬI­jeнju suprotпosti izrnedu Treceg Rajl1a i Italije, odnosno ltaJjje i NDH. irnajuci istovrerneпo i odredeпi uticaj па evropsko jugoistocпo ratiste datog perioda. Sa­gledavanje sveukupnosti privrednih prilika u Bosni i Hercegcin i, te kako su se оне reflektovale па opste uslove Z.ivota stanovпi~tva па bosanskohercegovackorn prostoru н ratн 1941-1945. је neprevazideпa stepenica ka hjstoriji Боsпе ј Her­cegoviпe u Drugoш svjetskom ratu kao sintezi. Savremeni rat kakav је Ьiо pro~li svjetskj rat, kao totalпi rat, koj ј је dotakao i zal1vatao sve i svakoga, nemoguce је obrL!diti Ьеz niza komponenti iz sfere ekonomije kao i bez njegovih drustvenih pos1jedica.

ћivredna historya Bosne i Hercegovine 1941-1945. godine dugo је bila па periferiji пaucnog interesa. Atr\...1:i vnije teme vojno-politickog pfi la, kao i пlllkotrpan rad оа utvrdivanju egzaktпiћ parametara u пedostatпoj arhjvskoj gradi, vjerovatno su razlozi kojj su odgovorni za otklaпjaлje 11istorjcara od tema iz hjstorije ekonomije. О tome nesto vjse znamo iz radova u kojima se materija

prc :zeпtira za jugojstocnu Evropu, cjjelu Jt1goslaviju jJi NDH, а пesto vise ј iz r-adova sa drugom pюЬ\ematikom koja se odnosi na Bosnu i Hercegovinu. Mada је predmet oviћ radova ograпicen, kompozicjja ј nacetj proЫerni zal1vatali su ј

ekonornski t'aktor. Takvi radovi posvecuju vise paznje vojnoj, politickoj j(i drustvenoj strani stvari, а manje njenom privrednom aspektu (npr.okupacioni sjsterni, нarodnooslobodilacki odbori, ZA VNOBiH, itd.). U osarnde~tin n godi­пama pocelo se sa istrazivaпjiшa ј proнcavaпjem privrede Bosne i Hercegoviпe u Drugom svjetskom ratu. Postigпuti su odredeпi rezultati, ali tеше su ostale нedovrseпe. Ciпi se da su iћ паkоп 1992. godjne potisli drugj historijski sadrzaj ј koji su tada Ьi1i interesantniji. 10

Drugi svjetski rat izazvao је kompleksnc dr ustvene promjen k< )је se sjgurno ро manifestacijama i konzekvencama ргiје mogu nazvati drustvenim potresima.Тe pos1jedice su ро svojoj pt·irodi Ьile i dio opstih гatnil1 uslova svjet­skoga r-ata i dio raznovrsnj\1 specificnosti vezaпjl1 za bosanskol1ercegovacki ratпj rnjlje. Duboke promjene su Ьile u sferi demografije; progoni, migr·acije, evakua­cjj e starюvnistva, оsјрапје porodjca. stjla zjvota, пасiва mjsljenja, politicke fi1o­zofije, вarodnog zdravlja ј isl1rane. нataljteta itd. Sve str to kornpoпente bez cijeg пјzа је netпoguca kompletпa. siпteticka obrada ovakvoga rata. Кarakteristika objavljenih radova 1~с ogleda se samo u r·aznovt·snosti tretirane proЬiematike. пеgо i tr usitпjeпosti ј odsustvu cjelovjtjjill zal1vata. Zпacajan doprinos osvjetl­javanju pitanja iz sfere migr·acija i demog1-afskjh kretanja u Bosпi i Hercegovinj dao је zbornik 1·adova sa пaucrюg skupa odrl.anog tr Sarajevu 1989. godine. U оvош zborлiku sadrl.aпi su пajvaznjjj rezultati dotadasвjih istrazivanja, na tпul-

147

Rasim Hurem- Seka Brkljaca, Нistoriografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi, 29. Sarajevo. 2000., str. 141 - 161

tidisciplinaraп naciп, iz oЫasti 11istorijskil1, socioloskih, ekoпomskiћ i po\i. toloskil1вauka, tako zпасајпе oЫasti kakvu predstavlja l1istorijska deпюgrafija.

Izuzetaп је Ьiо znacaj kulturno-prosvjetпog zivota i rada tt Bosni i Herce­govini u toku Drugog svjetskog rata, jer te forme drustvene djelatnosti nosile su u seЬi i idejrю politicku fuпkciju, kako па dijelovima teritorija pod kontrolorn narodnooslobodilackog pokreta tako i oпima pod kontroloш vlasti NDH. Medu­tim, i danas smo bez cjelovitog prikaza kulture, sa akcentom па kultumu politiku i raznovrsne vidove kultume djelatnosti u Bosni 1 i Hercegovini 1941-1945. godine, ali sa kvantitativnim i kvalitativnim.nesrazmjerom u obradi raznih tema iz kulturпe i prosvjetne djelatпosti fuпkcija пarodnooslobodilackog rata i istН 1 til oЫika pod drllgim, oprecnim uticajima orga11a okupacione i kvisliпske vlasti. Prikazi kultнrrю prosvjetпog zivota u toku пarodrюoslobodilacke borbe s-a ak­ceпtom па skolstvo, k1 nji:evrю stvaralastvo, pozorisnu i likovпu umjetnost, iл­

stitucije kultшe, arћiteкtuпt, stampu pokazuju se kao atraktivпije teme veCine clanaka, priloga, moпografija, koje cesto zal1vataju i duze vremeпske periode od Drugog svjetskog rata, ali drugu, uslovno rесепо, straпu pomiпju uglavnom ~т-аdа se govori о destгukciji kultttrnog nasljeda. Qyakva parcijalizacija i marg-iнali­zacija i ri ep•kazivanje iпteresa za proucavaпje kultшne politike i rezuttata te politike "onih drugih" tu djelatnost, ра ma kakva i kolika ona Ьila, potpuno iskljucuju. Bez tako kompleksпog proucavanja шi jos necemo imati za-dugo historiju kulture u Bosni i Hercegovini u vrijeme Drugog svjetskog rata, пiti

validпe karakterizacije bez sagledavanja kulture. prosvjete, stampe u Bosni i Hercegovini toga perioda u svoj njenoj kompleksnosti. 11

Proslo је vise od pola stoljeca od dogadanja koja sadrzavaju prostoпю i vremeпski omedeпu hjstorjografsku tematsku cjeliпu Bosna i Hercego11i11a 11

Drugom svjetskom mtu. Рјtапје је moze li se pisati 11istorija bez sagledav; ~пј1

posljedica dugorocnog procesa? Kada se otvara јеdпо takvo veliko polje nase historije, razumljivo је sto se brojna pitanja, zbivanja i pojave sa svim kom­pleksnim posljedicama пюgll razlicito i koпtraverzпo tllmaciti. Koпtiпuitet 11isto­rijske naнke u smislu utvrdivaпja cinjenica ostaje, ali пekadasпje sнdove ј осјепе

stavljaj u па upit dva najvazпija faktora: bogatstvo i vrsta ideoloskil1 sedimeпata kod l1istoricara od zaпata i saz11ajna ograniceпja istraiivaёa u datom momeпtu, izrazeпa kao manjak, пedostatak i nedostupпost izvora. Daпas su pristupacni historijski jzvori koji otkrjvaju neke ranije nevidljive tacke, пepoznate u vrijeшe kada su pisane ranjje studjje. S druge st1-ane, u savremenim uslovima raspada jednog svijeta, koji jos t1·aje, ј zamjene jedne ideologije drugom ili di"ugima. пo­vim politickim nюnopolima пovi su i pritisci i па promjenu vrijednosпill st1dova i ocjena. Те promjene ne mogu а da se ne osjete, ali је pitanje do koje mjere i da li date okolrюsti tl korelaciji objektivпo-subjektivпo ugrozavaju паuспi rezultat. 1 \1cderпizacija l1istorije tl smislu пјепоg osavremeпjavaпja cesto ima za posl­jedicu zпасајпе revizije l1istorije, ali пе uvijek i паt1спо zasпovaпe. Nагаvпо.

148

Rasim Hurem- Seka Brkljaca, Historiografska literatura о Bosni i Hercegovini ... prilozi, 29, Saraj~vo, 2000., str. 141 - 161

]1istoricar moie Ьiti н tome korelativпom odпosu morala "zanatlije" ј пjegovog djela, te drustva kao пjegovog neposrednog koгisпika svjesпo роnе~еп, а cesto i

11esvjestan, posto је suzanj "lukavog zatvora" kojj mu grade ideologije. (Ivan f)Liric) Zatvarajuci §jroku polemiku s kпjigotn dr. Veseljna Duretjca, Sm'eznici i jugoslavenska гаtпа dгama, Beograd 1986., dr-. Dusaп BiЬer је uspjesno prog­nozirao:" Uostalom, ne Ьi ше iznenadjlo ako Ьi on ubrzo Ьiо primljen i u redove akademika."(Daпas,Зl.l-1989.) Na kraju radnog vjjeka u predgovoru posl-

je ·dnjeg djela Sгblja 11 dmgom S\1etskom ratu, Beograd 1992., Braпko Petranovic govorj о potreЬi da se pod novim uglovima iz sadasпjeg vremeпa citav fenomeп obradi нz koпzekventnjje осјепе uslovljene kritickiш prjstupoш. Autor nastoj ј da rusi tabue iz mjnulog perjoda Tjtovog socijalizшa, otvarajuci doskora zapostavljena ili zabranje11a pitanja, sto pruza ј za пјеgа samoga, odnosno za njegove raпije iznijete stavove поvа videпja zЬivanja i defjnicije pojava.

Осјепа naucпe vrijedпosti, ukupno i pojedinacno, djela !1istoriografske produkcije па teшu Воsпа ј Hercegoviпa 1941-1945. је stvar naucne kritike. Medutim, i bez tog tako vaznog, а kod паs uspavanog segшenta naucnog zivota, moze se ustvrditi daje vrijedпosпi nivo l1istoriografskil1 radova nastali\1 posijje 1982. godine nesto visi nego t·adova nastali\1 prije te godjne. Prvo. t-adovi nastali poslije 1982. godine imaju za predmet razne segmente historijskog kretanja, postoje parcijalпi radov.i sa teшeljnijom obradom odredenil1 pitanja, sto nas donekle priЬiizava cjelovitoj istini u pokusajima globalnog utvrdivaпja uzroka, okvira zЬivaпja, uspostavljaпja kauzalпi\1 veza шedu njima, ideпtifikaciji pojava dugog trajanja. Sada postoje пеsашо rekoлstrukcije, с!апсј, prilozi i sljcno, nego i vise aпalitickЉ radova, шonografija, cjelovjtih pregleda, sto паs priЬiizava шo­gucпosti siпtetizovaнja. U оvоше periodu, uz kriticki pristup 11istorjjskim iz­vorima kao ј postignutiш riaucпiш rezultatima, pristupa se ћistoriji Bosne ј Her­cegovine kao cjelovitoj materiji i napokon prevazilazi nedostatak cjelovitosti u obradi kapitalne proЬleшatike I'Lltn-e t·ealnosti u BiH, sto је Ьila karakteristika l1istoriografije о Bosni i Hercegoviпi u Drugoш svjetskotn ratu. (Еп Rr .edzic; BoSila i Hacegovina и Drugom njetskom mt/1, Bosna i Hercegovina od na­jstarijill 1•remena do kraja Drugog s1'}etskog mta), Naravno, ovaj pomak u kvaliteti пiје rezultat necije odluke 11ego plod jednog logickog reda stvaoji:c је

postovan.

N _ АРОМЕNЕ

1 · Kazazovic Camil, Zenica u oт·ul:anoj f·evf)/uciji. Zenica 1984.; Samardzija Dusan. Bosanskodublёko podruCje 11 NOR-u i socija/istiёkoj т·evoluciji 1941-1945., Bosaпska DuЬica 1984.; Tu:;la u гadnickom pok1·etu i re1•oluciji, Tom J.ll.lll. Tuzla 1979-1987.;

149

Rasim Hurem - Seka Drk\jal:a, Нistoriografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 141- 161

Radnicki pokPet, NOR i socijalisticka ,·evolucija па podntCju Treblnja. Zbornik sjecanja Т I,II. Trebinje 1984-1986.; '

0111

P~pic Radovaл, He1·cegovina нl·evolнciji (sjecanja. cmali=e, dokumenti). Sarajevo 1985.; Peric Jeremija Је~о, Lukavac u ,-adnickom pok1·etu i naгodnooslobodi/ackoj borbi, Lukavac 1983.; Peric Jeremija Је~о. Han-Pijesak i oko/ina u narodnooslobodi/aёkoj bo1-bl, Sarajevo-Han­Pijesak 1989. ; Radovic Momblo, Revolucionami гadnicki pokret i na,·odnooslobodilac/w borba konjickom k1·aju. Konjic 1986.; и Kovacevic Radivoje, Borbena mladost Majel'ice, Tuzla 1989.; Jajacko podmCje u oslobodilackom l"atu i ,·evo/uciji 1941-/945., Zbomik sjecanja.Tom I,Il,IIJ, Donji V akuf- Jajce-Sipovo 1981-1987.; Hozic Advan, Teslic rt NOB, Teslic 1985.; Hozic Advan. Теsапј u NOB, Sarajevo 1999.; Antoлic Zdravko i dr., Birac 11 na,·odnooslobodilackoj Ь01·Ьi. Tuzla 1982.; Podgl'fnec и NOB i revol11ciji 1941-1945., Zbomik radova sa naucnog skupa, Sarajevo 1985.: Cehic Namik. Pro=oгski kraj и oslobodi/ackom l·aш i revoluciji 1941-1942., Prozor 1985.; Slavic Bozo, Popol'o polje и NOB-11, Trebinje 1986.; Ot·ganizovani odlazak gratlana Banjaluke па slobodnu teritoriju, Zbomik radova sa nau~nog skupa, Banjaluka 1985.; Karic Dusan. Od Rudog do Јајса, Кra1jevo 1984.; Banjaluka и ,-adnickom pokretu i NOB - Zbomik sjecanja, knj. 1 i 2 (priredio Milan Vukmanovic). Banjaluka 1981-1985.; Bihac unovijoj istot·iji (1918-19-15), Tom Џl, Banjaluka 1987.; B1·cko i okolina 11 radniёkom pokretu i NOB, Tuzla 1985.; Hercegovina и NOB, knj. 1-4., Beograd 1961-1986.; Od ustanka do pobjede, knj. 1-3., Doboj 1986.; Ivkovic Vlado, Nevesinje 1942. , Beograd 1985.; Semberija и narodnooslobodi/ackoj b01·bl i socijalistickoj revoluciji 1941-19-15. , knj.l-5., Tuzla (Ьеz god. izd.) Kakanj, Monografija, priredio Miodrag Cankovic i dr., Sarajevo 1987.; Modriёa sa okolinom и proslosti, (grupa autora), Modrica 1986.; Kuzmanovic Rajko, Ce/inac-putevi ra~oja, Celinac 1986.: Antonic Zdravko, О raz-.юju NOB-e и istoёnoj Bosni 19-13-19-f.l. godine, s posebnim osvrtom па oslobotlenje Ти=!е. u: Prilozi lnstituta za istoriju u Sarajevu, br. 21, Sarajevo 1985.; Brkljaca Seka, Neke karakteristike bosanskol1ercegovaёkilr gt·adova u Dt·ugom svjetskom ratu, u: Urbano Ьiсе Bosne i Hercegovine, Zbomik radova sa пauc11og skupa. Sarajevo 1996.: Divcic Marija, Sarajevska oblast u ustanickim danima 1941. godine, u: Glasnik Arlliva DAR BiH, br. 23-24/1983-1984, Sarajevol984.; Hamovic Milo~. О demografskim рготјепата i ргоЬ/етiта Saraje1'a 1941-1945. godine kao pos/jedici iz.bjegliStva, u: Migгacije i Bosna i Heгcegovina. ZЬomik radova, Sarajevo 1990.: Кreso Mul1arem. Saгajevo-sjedifte okupacionog sistema u Dmgom s11jetskom ralll. Prilozi za historiju Sarajeva. Zbornik radova sa naul:пog skupa u Sarajevu 1993., Sarajevo 1997.: Pelesic Muhidin, Sarajevo и Dntgom svj etskom ratu-::ivot 11 gгadu od aprila 19-11. do apri/a 1945. godiпe. Prilozi za istoriju Sarajeva, Zbornik radova sa nauёnog skupa u Sarajcvu 1993 .. Sarajevo 1997.; ' Borovcanin Drago. Sш·ajevo 11 naгodnoos/obodi!aёkom pola·elll 1941-1945., Prilozi za istoriju Sarajeva. Zbomik radova sa пaucnog skupa u Sarajevu 1993 .. Sarajevo 1997.; Nikolic Staлqje, КРЈ Tu;:.le i NOP u okupimnom gmdu, u: Opredjeljenja, br. 12/1986. Sarajevo 1986.; Vukcevic Slavko. ВогЬе i otpori 11 okupi1·anim gгadol'ima. Beograd 1985.

150

Rasim Hurem - Seka Brkljaca, Historiografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 141 - 161

z Petranovic Braпko. Zeёevic Momёilo. Jugoslm•ija 1918-1984. Zbornik dokumenata. u: ВiЬ/ioteka Svedoёanstva, Beograd Ј 985.; !ndic Milan. Djeca heroji, Zenica 1985.; Iлdic Milan. Juгisi 11 dolini Воsпе, Zenica 1984.; Ilic Ratko, Rame godine, Sarajevo 1983.; Danilovi<: Ugljesa, Sjecanja, knj.1-3, Sarajevo 1987.; Levi Moni, Do:.ivljaji i susreti па sta=ama ,·evolucije, Sarajevo 1982.; Dzubo Ahmed, Sjecanjajajackogpal'li=ana, Zenica 1987.; Jedanaesta krajiska ko=aracka brigada, Zbornik sjecanja, Beograd 1987.: Humo Avdo. Моја geпaacija, Sarajevo 1984.: Romac Pasko, и ustanickoj Bosni, Sarajevo 1983. ; MaglajliC Sefket. Stazama ratпika Bosanske krajine, Sarajevo 1985.: Karabegovic Osman. Bosaпska k1·ajina пергеsиЉ•i izvo1· reJюlucionamilz snaga, Beograd 1988.; Latific Alija, Paгtizanske sta:e: dпevпik 1942-1943., Sarajevo 1982.; КеЬо Alija. NevidljiJ•ifront, Mostar 1983.: Za pobjedu i slobodu-Mostшska operacija-ucesnici govore, Beograd 1986.; Rel'olucionami omladinski pokгet 11 Bosni i Hercegovini, Istorijsko-memoarska ЬiЬlioteka, Sarajevo 1984.; Romac Pasko, и ustanickoj Bosni. Sarajevo 1983.: Colakovic Rodoljub. и s\•etlu svog dnevnika, (priredio dr. Zdravko Antoпic), Beograd 1991. ; Zapisi Реге D11kanovica, иstanak па D1·ini. (priredio Zdravko Antonic), Beograd 1994.; Colakovic Rodoljub, Zapisi iz oslobodilackog l'ata, knj. 1-5., Sarajevo 198511986.; Zbornik sjecanja-radnicki pok1·et, NOR i socijalisticka l'evolucija па podl'llcju Ђ·еЫ1v·а. knj. 1 .. Trebinje 1984.; Osma krajiika NO/; b1·igada: ratna sjecanja, Beograd 1982.; Sjecanja Ьо1·аса stolackog kraja, knj. 1., Stolac 1984.: Maclean Fitzroy, Rat па Ваlkшш. Zagreb 1984.; Nad Kosta. Bilюёka l'epuЬ/ika-l·atne uspomene, Zagreb 1982.; Vukmanovic Svetozar Tempo, Re1•olucija koja tеёе, Memoш·i, Zagreb 1982.; Petovar Rudi-Trikic Savo. Sesta pi'Oietuska istocnobosaпska b1·igada, Beograd 1982.; VeleЬit V\adiшir, Sjecanja, Zagreb 1983.; Zulfikarpa~ic Adil, Ctanci i inte11~jui. Sarajevo 1991.; ћ·ateCi bataljon Ј l·lюvnog staba NOl' Jugoslavije : Zbomik sjecanja. Beograd 1987.; Sesta krajiska NOI' b1·igada: ,·atna sjecanja, Beograd 1985.; Kuёan Viktor, Sutjeska dolina lш·оја. :.ene borci. Beograd 1990.

З Banac lvo, Т11е National Question iп Yugosla1•ia: Origins. History, Politics. London 1984.: Banac lvo, Nacionalпo pitanje и Jugosla1•iji, Zagreb 1988.; Pleterski Janko. Nacije, Jugoslavija, l'e\юlucija, Beograd 1985.; О "nacionaliziranju" M11slimana, ЈОЈ. godina afiгmiranja i пegiranja nacionalnog idellliteta M11slimana, (priredio Alija lsakovic), Zagreb 1990.: Bchschnitl Wolf Dietrich, О ripologiji nacionalizma 11 Srba i Hr1•ata, u: CSP. Ьr.З/ 1992. Zagreb 1993.: Dшako,•ic Nijaz, Prokletsll•o Muslimana, Sarajevo 1993.; Lovrenovic Ivan. Bosna i пјеп narod, Sarajevo 1992.: Hп~йtsko podгijetlo bosansko-!Je,·cegovacki!J Muslimana, Zbornik, (uredili Petar Sarac i Mijenko Primorac). Zagгeb 1992. ; Katolicanst\>a и Bosni i Heгcegovini, HГ\'atsko kultunю dru~tvo "Napiedak", Sarajcvo 1 993.; Stet'aп LjuЬica. Srpska pгm•oslaи/a Cl'kva ifaSizam, Zagгeb 1996.;

151

Rasim Hurem- Seka Brkljaca, Нistoriografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. \41- 161

lmamovic Mustafa, Bosnjaci u emigraciji: monografija "Bosanskiћ pogleda" 1955-1967., Sarajevo 1996.; Inшmovic Mustafa, Historija Bosnjaka, Sarajevo 1997.; Filandra Sacir. Bosnjack.a politika 11 )(Х stoljei:11, Sarajevo 1998.: Saltaga Fuad, Muslimanska nacija 11 Jugoslaviji, porijeklo, islam, kultuщ povijest, politilщ Sarajevo 1991.; ' Filipovic Muhamed, Bosnjacka po/itik.a, Sarajevo 1996.; Purivatra Atif, А VNOJ i nacionalna afirmacija Muslimana. u: Zbomik: А VNOJ i savremcnost, Sarajevo 1984.; Seta Ferhad. Reis-111-u/eme 11 Bosni i Hercego1•ini i Jugosla1•iji od 1882-199/., Sarajevo 1991.; lstorijski razvoj institucije Rijasera, Sarajcvo 1996.; Тће Mus/ims of Bosnia/Herzegovina, Тћеi1· Historic Development from tlte Middle Ages 10 tlre Dissolution of Yugoslavia, (edited Ьу Mark Pinson). Cambridge, Massachusctts 1994.; Vatro Murvar, Nation and Re/igion in Central Europe and tlle Westem В; Muslims in Bosnia, Herzegol'ina and Saпd::.aka sociological analysis, Wiskonsin1989.; Jere Jareb, Pola stoljeca Ju-vatske politike, Povodom Macekove blogJ·afije, Zagrcb 1995.; Jelic-Butic Fikreta, Hnюtska seljacka strank.a 19.Ј/ -19-15., LjuЬljana 1983.; Radelic Zdenko, Њ·vatsk.a seljacka st1·anka 1941-1950., Zagreb 1996.: 1sto1·ija SKJ, (grupa autora). Beograd 1985.; lstorija SK BiH, (grupa autora). knj. 1., Sarajevo 1990.; Pri/ozi za istoгiju КР 1-SKJ Ти:/а, Tuzla 1986.; Paгlijsko savjetovanje КРЈ::а Bosnu i Hercegovinu ( Jvancii:i, 7. i 8.jamюra 1942. godine), Sarajevo 1983.; OЬ!asna konfemrcija КРЈ ::.а Bosaпsku krajinu. ZЬornik radova sa naucnog skupa OЬ/asna konfeгencija КРЈ ::.а Bosansku krajinu 21-23. februaгa /942. godine u Skender Valшfit,

Banja1uka 1982.; Du~an Т. Batakovic. Тће Serbs of Bosnia апd Heчegoviпa, history апd polirics, Paris 1996.; Caratan Alojzija i Mutic Bozana. ћ·ovincija bo::ue p1·ovidnosti dncbe kce1·i boZije /jubaJ•i 1882-1982., Zagreb 1982.; Vгi!Ьosanska katolicka blagoslovija 1890-1990., ZЬomik sa znanstvenog simpozija, Sarajevo­Brac 1993.; Bosanskifranjevci, (priredio Mauro Karamatic). Zagreb 1994.; KatoliCka crJ..-va и Bosni i He1·cego1•ini u XLY i ХХ stoljecrt, (priredili Petar Babic i Marko Zonic) Sarajevo 1986.; Duric Veljko, Usrase i prй1юslavlje: Hn•atska pгavoslavna crkva, Beograd 1990.: Kustic Zivko, Stepincevo doba. Zagreb 1991.; Cvitkovic lvan, Ко је Ыо A/ojzije Stepinac, Sarajevo 1986.; Cvitkovic lvan. Krleia о Њ-vatinra i Srblma, Sarajevo 1990.; Redzic Enver, Muslimaпsko auronomastvo i 13. SS divizija: autonomija Bosne i Heгcegovine i Нitlerov Trei:i Rajh. Sarajevo 1987.; Redzic Enver, /srorijski pogledi па vjerske i nacionalne odпose 11 Bosпi i Hercego1•ini. Sarajevo 1993.; Redzic Enver, Nacioпalпi odпosi и Bosпi i Hercegoviпi 1941-1945. u analizamajugoslo\•en· ske istoriografije, Sarajevo 1989.; Redzic Enver. Т!·i =nаса} па partijsk.a skupa rt Bosni па pocetku 1942. godine, u: Revolucija i jugoslm•enska misao. Sarajevo 1986.; Нш·еm Rasim, Koncepcije nekiJJ muslimanski/1 g1·ai!aшkilr politicara о po/o::aju Bosne i I-/(!l'cegm•ine u 1•гетепи od sredine 1943. do kraja 1944. godiпe, u: Pri!ozi lnstituta za istoriju. br. 19, Sarajevo 1982.;

152

Rasim Hurem- Seka Brklja~a, Historiografska literatura о Bosni i Hercegovini ... pri)ozi, 29, S;Jfajevo, 2000., str. 141 - 161

Cengic Esad, Saraje1'ski Jev1·eji 11 ll s11jetskom l'attt, u: Sefard 92. Zbornik radova, Sarajevo 1995.; Jahic Adnan. Muslimanske formacije tuz/anskog kraja 11 Drugom svjetskom гalll, Tuzla 1995.: tьrahimagic Omer, О muslimanskim formacijama tra.lanskog kraja tokom Drugog s1',jetskog rata, u: Gra~anicki glasnik br. 2. Casopis za kultumu historiju Gracanice i njene oko1ine. Gratanica 1996.: Dizd;Jf Zdravko, Pl-va роЬшш и nacistickoj vojsci: Pobuna Тl·inaestog pioni1·skog bataljona /3. SS di11i::.ije "Cгoatia" u Villefranclte-de-Rouergue-u 17. rujna 1943. godine, u: CSP br.2-311 993, Zagreb 1993.; Dizdar Zdravko, Bгojitbeni poka;:atelji odnosa vojnicki!J postrojbl па teritol·iju Ne;:avisne Dгi:ave /in10tske 1941-19-15. CSP 1-211996, Zagrcb 1996.;

4 Terzic Ve1imir, Slom Kгa/je11ine Jugoslavije 1941. godine. knj. 1-2, Beograd 1983.; Krizman Bogdan. Ustase i Tm:i Rajh, knj. 1., Z:1greb 1983.; Krizman Bogdan, Ante РаvеШ: i ustase, Zagreb 1983.; Кrizman Bogdan, Nezavisna DГ::ava Hrvatska i::medu Hitlaa i Musolinija, Zagreb 1983.; Licina Dordc, Andгija Amtkovic, 11jekoslav Lubuгii:, Xhafer Deva, Vanco Milшjlov, Zagreb 1985.; Kacavenda Petar, Nemci u Jugoslaviji (1918-1945), Beograd 1990.; Milo~evic D. S1obodan, Nemaёko-italijanski odnosi па terito1·iji okupirane Jugoslavije /9./1-/943., Bcograd 1991.; Vojinovic A1eksaпdar, NDH и Beogradu, Zagreb 1995.; Matkovic Hrvoje, Povijest Nezavisne D1·i:ave Hrvatske, Zagreb 1994.; Matkovic Hrvoje, Po11ijest Jugos/a11ije (Hn,atski pogled), Zagreb 1998.; Kazimirovic Vasa, NDH и svetlu nemaёki!J dokumenata i dnevnika Gleza von Horstenaua 1941-1944, Beograd 1987.; Кristo Jure, Katolicka crA.-va i Ne;:aviшa D1·iava њ,,atska 1941-1945, knj. 1 i 2. Zagreb 1998.; Kosutic lvan, Hn,atsko domobrшzstvo и Dmgom Sl',jetskom ratu, knj. Ј i 2, Zag1·eb 1992-1994.

5 Antonic Zdravko, Podg1·meё и NOB i ,·evoluciji 1941-1945. , Sarajevo 1985.; Antonic Zdravko, Revolucionami pokret и Bosni i llacegovini, knj. 1 i 2, Sarajevo 1984.; Aпtonic Zdravko. Ustanak и istocпoj i centralnoj Bosni 194/. godine, Tuzla 1983.; Antonic Zdravko, О 1·azvoju NOB-e и istocnoj Bosni 19./3-/9./.Ј. godine sa posebпim osvrlom па oslobodenje Tu;:/e, u: Pri1ozi lnstituta za istoriju, br. 21, Sarajevo 1985.; AntoпiC Zdravko, О borbl protiv okupatora /9./3-19-14. 11 istocnoj Bosni i njenom p1·o=imanju s barbom u Bosaпskoj krajiпi, u: Istorijski zbomik lnstituta za istoriju u Banjaluci, br. 6, Banjaluka 1985/6.; Antonic Zdravko, О formiranju i borbenoj aklii'I/Osti 3. korpusa NOV Jugosla1'ije, u. Glasnik DAR BiH, Sarajevo 1987.; Cemalovic Enver, Mosta1·ski bataljon, Mostar 1986.; Pi1jevic Dorde. Ustanak и Hercegal'ini јипа /941. godine, Beograd 1990.; Tu:.lanski paгtizanski odгed, Tuz1a 1988.; Doпlagic Ahmet. Dvadesetsedma istocnobosanska divi::ija, Beograd 1983.; D1•adeseta romanijska NOV bгigada, Beograd 1985.; Dl'anaesta k1·ajiSka NOV brigada, Beograd 1986.; Cetmaesta ћeгcegovacka omladinska bп'gada, Beograd 1988.; Suhotic Vojislav, Cet1·dest godina od d1-vщske operacije, u: Vesnik Vojnog muzeja, Beograd 1984.: Tihic Esad. Posй1'sko-tгeb01•ski NOV odred, Beograd 1983.:

153

Rasim Hurem- Seka Brkljaca. Historiografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi. 29, Sarajevo, 2000., str. 141 - 161

Tihic Esad. l'ojna dejstva па tlu Bosanske Posavine u pe1·iodu i=medu 1941-1945. godine, u: Bosanska Posa1•ina·dio cjeloviтe Bosne i 1/ercegal•ine, Zbomik radova, Sarajevo 1997.; Sct'erovic Mensur, Trinaesta l1ercegovacka NOJ' b1·igada, Beogr<J.d 1988.; Karasijevic Drago. Peti k01pus NOVJ, Beogr<J.d 1985.; Karasijevic Drago, Сем·tа krajiska divizUa. Beograd 1986.; Dvadesera romanijska b1·igada, Beograd 1985.; Trikic Savo. Treca krajiska p1·oleterska brigada, Beograd 1987.; Moraca Milutin. Peta krajiika divizija, Beograd 1985.; Dikic Osman. Dvanaesta fle,·cegovacka N0/1 brigada, Beograd 1990.; Dvadesetpп•a tu::.lanska b1·igada, Tuzla 1988.; Kucan Viktor, Sutjeska dolina !Је,·оја. Zene borci, Beograd 1990.; Кlent Petar, Jedanaesti korpus NOVJ, Beograd 1985.; Samardzija Du~an. Jedanaesta krajiska NOV divizija, Beograd 1987.; Samardzi]a Dusan. Cetmaesta srednjebosanska N0/1 brigada, Pmjavor 1983.; Trikic Savo. Pro/ererski bataljon Bosanske krajine, Beograd 1982.; Petovar Rudi, Trikic Savo. Sesta prolete1·ska istocno-bosanska brigada, Beograd 1982.; Prva proleteгska: i1ustrovana rnonografija, Zagreb \984.; Bilanovic Veselin, Kro:. torove smrti, Nerell'a, Sutjeska, Sarajevo 1987.; Bojic Milosav. Posavski NOP odred, Beograd 1987.; Bosnjak Ljubornir. Diver=antska dejstva и narodnoos/obodi/ackom ra/11 1941-/945, Beograd 1983.: Curguz Dragutin i Yignjevic Mi1orad. D1·ugi la·ajiski norodnooslobodilacki partizanski (Ko=ш·skl) odred "Mladen Stojanovic", Prijedor 1982.; Tradicija Sшjeske, Uz 40-godisnjicu blrke па Sutjesci (1943-1983), (priprernio Selim Karovic). Zagreb 1983.; Minic Milos, Oslobodifacki ili gradanski rat, Novi Sad 1993.; Bozovic Luka. Focaщka partizanska ,·epublika, Foca 1982.

6 Minic Mi1os, Cetnici i n;Љova ufoga 11 v1·eme narodnooslobodilackog rata 19-11-19-15, Beograd 1982.; Redzic Enver, OkupacUa i kontrarevofucija и svijetlu dokumenata cetniёkog pokreta Dra:e J\-li!Jajlovica, u: CSP br 3/1982, Zagreb 1 982.; Mi1ovanovic Nikola. Kont,·arevolиcionami pok1·et Dra:=e Milюj/ovica, Beograd 1984.; Lazic Milan. Ravnogorski pokr·et 1941-1945, Beograd 1997.; Co!1en Ј. Philip, Drиgi svjelski ,·at i suv1·emeni cetnici. Njilюv povjesno-politicki kontinuitet i posljedice ро stabllnost па Bafkanu, Zagreb 1997.: lzvori velikosrpske agгesije (priredio Bozo Covic), Zagreb 1991 .; К\e01encic Mladen, Velikosrpska teritorijalna posezanja, u: Dru~tvena istrazivanja br. 4-5. Zagreb 1993.; .lelic-Butic Fikreta. Cetnici u Hrvatskoj 1941-1945, Zagreb 1986.: Sobolevski Mihac!. Ufoga cetnika и Ne=avisnoj D1·zavi Њ-vatskoj, u: CSP Ьг. 3(27), Zagreb 1995.;

154

Puskar Osm~n. "D1·ina "-plan ёetnicke okиpacije tи=lanske regije и proijece 1942., u: Gracanicki glasnik br.2, Casopis za kulturnu ћistoriju Gracanice i njene okoline. Gracanica 1996.; D~vidson Bazil. S.O.E. i=lneaи cetnika i pal'li=ona. Zagreb 1983.; Samardzic Miroslav, Genem/ D1·a:a Millajlovic sa opstom istorijom ce/11ickog pokreta, Кragujevac 1996.; Petranovic Branko. Pojam i=daje и Jugosla1•i}i·i=medu p1·oi=voijnosti, relativi=acUe i naucne ana/i~e. u: istorija 20. veka. br 1-2/1993. Beograd 1993.;

Rasim Hurem- Seka Brkljata. Нistoriografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi. 29. Sarajevo. 2000., str. 141- 161

Stankovic Dorde. lzд;:.OI' 11011е istoгije, Egzodus Srba Z/ame daliпe, lstorijske dimeп::.ije geпocida. Bcograd 1992.: Lazic О. Milan. Ra"пogorski pokret 1941-1946., Beograd 1997.; М ilovanovic Nikola. Kontrarel•olucionami pok1·et Dra:e Millaj/o\•ica, knj. 1. l::.daja, knj. 2. Poraz. knj. З. Rasu/o, knj. 4. Slom. Beograd 1983.: Milovanovic Nikola. Dragi~a Vasic, Od gradanskog buntol'llika do kontгarevolllcionйl'a,

Beograd 1986.: Milovanovic Nikola, Dm:a Millajlovic, Beograd 1991.; Cohen Ј. Philip. S1pski tajпi rat. Sarajevo 1 996.; Petranovic Branko, Revolucija i koпtrarelюlucija 11 Jugosla1•iji (1941-1945.), Beograd 1983.: Kozar Azem, De)Sf\IQ 38. NO~' divi=ije 1/0 I'O=bi.fonju cetllicke gl·upacije Dl·o:e Aiiltajlovica i щtistenjtlnjenilt ostataka, u. Glasnik DAR BiH. God. 27. Sarajevo 1987.

7 Zerjavic Vladimir. Gublci staiiO\Illisflla Jugosla11ije u Dl'llgom svjerskom ralll, Zagreb 1989.; Zerjavic Vladimir. Opsesije i megalomanije oko Jose/IOI•ca i 8/eiЬurga, Zagreb 1992.; Zerjavic V\adimir. Manip11lacije :rrvamo Drugog svjetskog 1·ata 1941-1945., u: CSP 24(3). Zagreb 1992.; Ko~ovic Bogoljub. Zrtve D1·11gog svjetskog rata 11 J11gos/oviji, London 1985 .. Sarajevo 1990.; Dedijer Vladimir-Miletic Aлtun. Genocid nad Muslimaпimo 1941-1945 .. ZЬornik dokume­nata i svjedofenja. Sarajevo 1990.; Cekic Smail. Geпocid nod Bosnjacima 11 Drugom лojetskam rattl, Dokumenti, Sarajcvo 1996.; Тt1cakovic Semso. S1pski =foCini nad Bosпjacima-nшs/inranima Ј 9+1 -1945. , Sarajevo 1995.; Cigar Normaл. Genocide in Bosnia, Тlte Policy ој "Etlmic Cleoning ", Tcxas 1995.; Cigar Norrnaл. Genocid 11 Bosni, Politiko "etnickog ciscenjo ·•. Sarajevo 1998.; Jasenovac-:1·tve rota prema podacima Statistickog =avodo Jugoslovije, ZUrich-Sarajevo 1998.; Mшnunovic Rasim. Strodo/nisll'o Bosпjaka, Frankfurt 1995.; Dizdar Zdravko-Sobolevski Mil1aeJ, P,·esuCi"oni cetnicki ::locini и Њvotskoj i и Bosni i HucegoPini 1941-1945., Zagreb 1999.: Katalinic Kazimir. Argumenti-Nezovisno D,·;o,•o Hrvatsko, Bosna i Hercegovina. ВlеiЬш·g i geпocid, Zagreb 1993.; 8/eiburska trogedija ltn•atskog naroda, (priredio Vinko Nikolic). Zagreb 1993.; Persen Vinko. Usraski logo1·i, Zagreb 1990.; Band~0\1ic Safet. О mig1·acionim kretonjima 11 Bosпi i Hercegoviпi 1941. godiпe, 11: Migi'Gcije i BoSilo i Hercegovina, ZЬomik radova. Sarajevo 1 990.; Dizdar Zdravko. Logori па pod,·ucjtl sje,•ero=apodne Њvotske и toku Drugog S\ljetskog rata 1941-/945. godiпe. u: CSP 1-211990. Zagreb 1990.; Pefaric Josip. Srpski mit о Jaseпo1•cu. Skri,•aпje isrine о beogradskim konc-logorima, Zagrcb 1998.; Jakovljevic llija, Konclo,~or 110 So11i, Zagreb 1999.; [Зakovic don Алtо. St1·odanje crJ..ve 11 Hrvata 11 Dn1gom svjetskom гоt11. S\•ei:enici-fгtve I'Ota i poroca 19+1-1945. i dolje, Zagreb 1994.; Oizdar Zdravko. Cetniёki =locini nad Њ"'l•atimo M11slimonina и Bosпi i He1·cegovim i nod Hn1atimo 11 Hn•arskoj tijekom Drugog s11jetskog rata (1941-1945.), Zoornik radova. Zag1·eb 1995.: Boras Florijan, Spomenica /j11b11skim fl·tvama. И povodu 600 obljetnice :.ире /leljoci­Ljubllski, Ljubuski 1998.: Cicak lvan. Zirdum Andrija. Stradonjo Hn•oto plelюnskog kraja 1941-1947. Derventa 1991. lfп·otske :;,·h•e l'ato 11 He1·cegovini 1941-19./i, О pedesetoj obljetnici nji/10\'й mllcenis/\10., Provincijalat hercegovatkih franjevaca. Mostar 1995.:

155

Rasim Hurem- Seka Brkljaca, Нistorjografska literatura о Bosni ј Hercegovini ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 141 - 161

Njavro Mato, St1·admzja 19-11-1953. tijeknm i пaknn Dmgog svjetskog lm·atskim pcostoгima, Zagreb 1998.;

Sjecm!i(} i =apisi о stJ·adanju dijela lu-vatskog nar(Jd гаtа 11 jugoistocnoj Hercego1•ini i 11 i=bjegbltvu Р:

Nikjc t'ra Aлdrjja . . st,·adanja Њ-vata u Hercego~·ini ро franjevackim i:;-.jesCima 19-12-19-14 Franjevacka kпjizoica ј arhiv. Mostar 1998.; ' Jurjevjc Josjp, Pogгom u Kmjeusi (9. i 10. V/!1 1941. godine), Vjkarijat banjalucke ЬiskupUe Zagrcb, Zagreb 1999.: Milinovic Алtе. S1pski geпocid nad Hn•atima Z1·injskog Раипја 11 Drugom л'}etskom rmu. u: Zrinskr zbomik br.2. Zagreb 1997.; Лfassacre o(CI·oatians in Bosnia-Hel·e=ego\•ina апd Saпd:!:ak. Toroпto 1978.; Zivkovic Nikola. Kacavenda Pctar. SгЬi н NDJI; Izabrani dokumenti, Beograd 1998.; Dakina Ristc Gojko, Genocid паd SгЬima 11 NDH Budr katolik ili 11mri, Beogrnd 1994.: Milc:tic Antun, Kcmcentracioпi logor JasenoPac, Dokumcлti 1941-1945. knj. 1,2,3, Beograd 1986-1987 .; Lukac Dusaп. Denacioпali:.acija, iseljavanje i geпocid IIU Balkaпu 11 toku Drug.og л•etskog rata, u: /stoгija 20. l'eka. br.I-2/19S8, Beograd 1988.; Duretic Veselin, Razдraпje Srbst1·a u ХХ 1•eku, Beograd 1992,; ZloCiпi 1щ · jugoslol•enskim prosto1·ima н Р~·от i Drugom svjetskom 1·atu, ZЬоrт tik­dokumenata. Tom I, kлј. l .. Zlocini и NDH /9.JI. godine, Beograd 1993.; Skoko Savo, Pokolji l1ercegovaёkiћ Srba 1941., Beograd 1991.; Milak Enes. Jugoslo1•eni 11 koncenll·acionim Iogo1·ima i =atvorima fasistiёke 1talije 11 tolщ Dmgog л•etskog rata, и. lstorija :!0. vrka, br. 1-271986, Beograd 1986.; DaЬic Radovaп Rako, Papic Milaл. Neт•esinjci pali 11 b01-hi ::.а slobodu 19./1-1945., Nevesinje 198S.: Pete~ic Ciri1, Djeciji dот Jast1·ebaгsko. Dokumenti (1939-1941 ). Zagreb 1990.: Dedjjcr Vladiпur, Vatikan i Jasenot•ac, Beograd 1987.: Hadzijahic· Mullamed. Posebnost Bosne i Herceg01•ine i sfl·adanja Muslimana, Ruk opis dosta\'ljen savezпickim snagama 1944., Sarajevo 1991.; Hodzic 1Ьral1irn. Cetmaesto stoljece: stradшzje Mиslimana и rogatickom kraju 11 Dntgom л'}etskom t·atu. Visoko 1996.; Bulajic Milan, Ustaski ::loёini genocida. Bcograd 1989.; Hamovic Milo~.l::.bjegbltt•o u Bosni i Heгcegovini 1941-1945, Beograd 1994.; Dedijcr Vladimir-Miletic Antuп. Proterit•anje SгЬа sa ognjifta 19-И -1945, Beograd 1989.; KoCic М. Dragoljub, Jugosfat•mi u koncellll'acionom/ogom Bctlrem•ald 1941-1944, Bcogr~d 1989.; Na гati:Stima i stmtislima: prosvetni radnici poginufi 11 naгodnoos/obodifackoj Ь01·Ьi 19./1-1945, knj. 1 i 2, Beograd 1985.; Stanojevic Branimir, Ustaski minist1·i snu·li: Anatomija ::loёina Andrije AJ•tuko~>ica. Beograd 1985.: Zivkovic Nikola, Ljudske :!:1·1\•е i mate1·(jalni g11Ьici Jugoslavije i 1zjilrov oc/nos prema g11Ьicima sal•e=nickill sпaga uёesпica Drugog svetskog гаrа. u: lstorija 20. t•eka, 1-2, god. Xl. lnstittlt za savt·eшcnu istoriju. Bcograd 1993.; Кrcso Muharcm. Копаёпо гје.~е1zје jev1·ejskog pitanja 11 Bosni i Hacegovini 11 ll svjetskom гatu, u: Sefшd 92, Zbomik radova, Sarajevo 1995.; Bulatuvic Radomir. Koncentгacioni logor Jasenovac s posebnim oл•rtom па Donju Bradimt, Sarajevo 1990.: Mili~ic Senija, Dmgi л'}etski гаt i genocid nad Bosпjacima Sipot•a 194/-[945. godine, u: Bosnjaci Sipot•a kro:. blstoriju, Zbomik radova. Zenica 1999.: Bandzovic Safet. Pl·isilno p1·ekrsta1•anje kao genocidni oЬlik ustaskog геЈ01·апја "s1·pskog pitanja" 11 Bosni i Hercegot•ini, u: Istorijski zbornik, Banjaluka !987.; JeliC 1vав, Tгagedija и Kerestincu. Zag1·ebaёko ljeto 19-1/, Zagrcb 1986.

156

Rasim Hurem- Seka Brkljaca, Нistoriografska literatura о Bosni i Hercegovini ... prilozi, 29, Sarajevo, 2000 .. str. 141 - 161

8 Sundhaussen Holm, Gescblcltte Jugosla~viens /9/8-/980, Stuttgan 1982.: Sundhaussen Holrn, Experiment Jugoslaи>ien. Von dег Staatsgriindung bls ::.шп Staatszerffall, Manl1eirn 1993.; Bosna i Hercegovina od najstaгijill vremena do kraja Dmgog л1etskog rata, (grupa autora). Sarajevo 1994. 1997.: Donia Ј. Roben and John V.A. Fine. Jr., Bosnia and Hercegoviпa а fl·adition betrayed, London 1994.; Donia Ј. Roben. John Fine, Воша i Hercego11illa tradicija koju su izdali. (prevod i izdanje па bosanskorn jeziku). Sarajevo 1995.; Malcolm Noel. Bosпia. А slюrt History. London 1994.: Malcolrn Noel, Poџijest Bosne-Kratki pregled, (prcvod i izdanje na bosanskom jeziku). Sarajcvo 1995.; Red!ic Enver. Bosna i Не1·сеgоџiпа /9./1-/9./5. и njemackim i italijanskim dokumentima, Sarajcvo 1996.; Red!ic Enver, Bosna i Hercegovina 11 Dmgom sџjetskom rafll, Sarajevo 1998.; Borovcanin Drago. КРЈ i razvoj narodne џ/asti u Bosni i Hucego1•ini ( 1941-1945), Sarajevo 1982.; Zovko Ljubornir, Воша i Hercegovina 1918-/943, Drzavnopravni poloZзj, Mostar 1990.: lstina о Bosni i Hercegovini, Cinjenice i: istorije Bosne i He1·cegovine, (grupa autora). Sarajevo 1991.; Zbomik za istoгiju Воше i Heгcegoviпe, 1, Bcograd 1995.: ћ·оЬ!етi dгfavnopraџnog polo=aja i m·eilenja Bosne i He1·cegovine 1878-/9./5 .. Zbomik rezimea sa okruglog stola 1993., Sarajevo 1994.; Brkljaca Seka, lnteгesi Njemacke i ltalije i Bosna i Heгcegovina 1918-19-15, u: Воsпа i Hacego1•iпa i л•ijet, Zbornik radova, Sarajevo 1996.; Kreso Muha.гem, Ваша i svijet и ХХ stoljecu, u: BoSila i Hercegovina i sPijet, Zbomik radova, Sarajevo 1996.

9 Lukac dr. Du~an, Тi·eci Raj/1 i :ет/је jugoistocпe E\IJ·ope, treci deo. 1941-1945. Beograd 1987.: Petranovic Branko. lstorija Jugosla11ije 1918-1988, Druga knjiga. Nm·odnooslobodilacki l'a/ i re1•olucija /941-1945, Beog1·ad 1989.; Pctranovic Branko. Ze~cvic Momtilo, Jugoslavija 1918-1988, tematska zbirka dokumcпata, Beograd 1988.; Warand Re1>olution in Yugos!al'ia 1941-1945. Beograd 1985.; Kosanovic Sava, Jugos/avija, Ы!а је osuilena па smгt. Smisao Moskovskog sp01·a:uma, (priredio B.Кrizman). Zagreb-Beograd 1984.; Ne~ovic SloЬodan, S1>et о nama 1941-1945, Tom 1-lll, Beograd 1983.; Nc~ovic Slobodan. Pctranovic Branko. А VNOJ i revolucija: tenшtska zbirka dokumcnata 1941-1945, Beograd 1983.: Ne~ovic Slobodan. Petranovic Branko. Jugoslavija i ujedinjeni пагоdi 1941 -1945, Beograd 1985.; Т11е Natioпal Liberation War and гeJ>a/ution in Yugoslm•ia (/941-1945), Sclcctcd Documents. Beograd 1 982.; А VNOJ i saJ>гemeпost, Zbomik гadova. Sarajevo 1984.: Bulatovic Radomir, Тito1• boгbeni put/941 -/943, Sarajcvo 1988.; Nikic Dusan. Bulatovic Radoшir. Pшti=anski djeCji domovi 11 Bosni i He,·cego,,ini od 19./1. do /943., Sarajevo 1986.; Redzic Enver, Jugosla1>enska misao i socija!i;.aт. Sarajcvo 1982. ; Cencic Vjenceslav, Enigma Kopinic, 1-2. Beograd 1983.;

157

Rasim Hurem- Seka Brklja~a, Historiografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi. 29, Sarajevo, 2000 .. str. 141 - 161

Duretic Veselin, SaveV!ici i jugosla11enska ratna drшna, knj. 1,2, Beograd Ј 985.; Duretic Veseliп. Тito i sf11araпje privremene jugoslovenske vlade (1944-1945), u: Vojno istorijski glasnik, 1/1987, Bcograd 1987.; Gledovic Bogdan. Dopгinos Jugoslavije pobedi nad fasi::.rrюm. u: Toko11i revolllcije, ZЬornik istorijskih radova, Х1Х, Beograd 1986.; Calvocoressi Pctcr and Wint Guy, Toral Wаг, Ca11ses and Courses оЈ tfte Second Wor'/d \Var Greзt Britain 1972.; ' Kalvokarczi Piter. Vint Gaj, Totalni rat. (prevod i izdanjc}, Beogrзd 1987.; Weuпbcrg L. Gcrhard. А Wor/d at Anns, А Global Нistoгy of World \.Var 1/, Carnbridge 1994.: Broucek Pcter, (ed). Ein Genera/ im Z1vielicl!t: Die Erirmerungen Edrmmd Glaise 1•011 Horstenaus, Vol. 3: Demclzer Bevo/lmiicllfigter General in Kгoatien and Zenge dts Untergangs des "Tansendjiilzrigen Reicltes ", Bohlan 1979-1988.; Konec dmge SJie/ollne 1•ојне v JugoslaJ1iji. (priredio D. BiЬcr), u: Borec. 12/1986, LjuЬljana 1986.; Stvaгanje i гаzспапје А июјskе Jugosla1•ije. Zbomik radova. Beograd 1996.; Socijalisticlш RepuЬlika Bosna i He1·cegovina, Scparat Enciklopedijc Jugoslavije, Zagrcb 1993.; Knoll Hans, Jugoslaи1ien in Strategie und Politik der Allriaten 1940-1943, Oldcnbourg 1986.: Dilas Milovan. Wal'lime, New York 1977.; Lekovic Mi~o. Тit011a odluka 11 jednom od pгelomnilz paioda NOR-a, u. Vojno istorijski glasnik, 1/1987. Beograd 1987.; Markovic Luka, Borba и iseljenistvu za 1101111 Jugoslaviju, Beograd 1987.; McConville Michael, А Small1var in tlze Balkans, London 1986.; Petranovic Branko, Revol11cije i pokreti оtрою u E!oropi 1939-1945, Skopje 1985.; Terzic Velimir. Slom Kralje1Jine J11gosla1'ije 1941, Beograd 1982.; Duretic Veselin, Jlfada па bespucu, Beograd 1982.; Petranovic Branko, Re110/ucija i kontrarevolucija 11 Jugosla11iji, Тош Ill. lstol'iografija i t·evol11cija, Beograd 1984.; Krleia Miroslav. Ratne teme, Zagreb 1983.; А VNOJ i savremenosr, Sarзjevo 1984.; ZeceYic Miodrag, Lekic Bogdan. Dr~Q\IJ1e gгanice i шшt1·asnja podela Jugoslavtje, Beograd 1991.; Ristovic Milю1, Nemacki 11011i pOI'edak i jugoislocna Evropa 19./0/1 9.fl -Ј 9./.f/19./5, Beograd 1991.; Dilas Aleksa, Оsроt'й\lй/Јй :.ет/ја: jugoslavenst110 i revol11cija, Beograd 1990.; Petranovic Branko, S1·Ьija 11 Dmgom sverskom гаш 1939-1945. Beograd 1992.; Anic Nikola. Nшodnooslobodilacka vojska Jugoslavije. ћ·egled om:ani/1 snaga narodno­oslobodilaCkog pokreta 19.//-19./5, Beograd 1982.; Anic Nikola.. Jugosfo,·enslш armija 11 =avJ·snim oper·acijama =а osloboilenje ]11gos/a1'ijt 1945., u: lstorija 20. vcka_ br. 1/1987, Bcograd 1987.; Milosevic D. Slobodan. О nemacko-italijanskim odnosima 11 okupit·atюj Jugoslaviji 19./3. godine, u: Istot·ija 20. 11eka. br. 2/1987. Beograd 1987.; Miljus Branko. Rei10iucija u Jugosla11iji ( 1941-1945.), Sш·ajcvo 1991. ;

158

Hamovic Milo~. DobJ·ovoljacka vojska Jugoslavije 11 sastavu oJ·u::anilz snaga NOP-o. Sarajcvo 1983.; Boban Ljubo. Komгavaze i::.po11ijesti Jugosla11ije, Zagreb 1990.;

Rasjm J[urem- Seka BrkljaCa. Historiografska literatura о Bosni ј Hercegovjni ... Prilozi, 29. Sarajevo, 2000., str. 141 - 161

Stjpetic Zorica. Argumemi za rel'olucijll, Zagreb 1984.; Ka~aveпda Petar. Ujedinjeni save= antifasisticlre omladme Jugos/0\•ije /9./2-19./5, Beograd 1985.

10 Bulatovic Radomir. Nm·odna p1·ivreda Bosne i He,·cegovine 11 oslobodilackom ratu (1941-1945.), Beograd 1984.; Bulatovic Radomir, Narodna privreda и Bosanskoj kгajini 1944. godine. u: Istorijski zbomik, Ьr.б, Banjaluka 1985.; !Зulatovic Radomir. Ekoпomska osno,,a mig1·acija 11 Bosni i Hercegovini 1941-1945., u: Migracije i BoSI!a i Hacegovina, Zbomik radova, Sarajevo 1990.; Mjlojevic Aleksa. Demograjske i ekoпomske posljedice migracije, u: Migracije i Воsпа i Hercegovina, Zboшik radova, Sarajevo 1990.; Bo~njovic Jlijas, Migracije stanol'nistva Bosne i He1·cego1•ine od 1940. i ranije do 1981. godine, u: Migracije i Bosna i Hercego1•ina, ZЬomik radova. Sarajevo 1990.; Zivkovic Nikola, Ratna steta koju је ltalija ucinila Jugoslaviji и Dl"ltgom svetskom ratu, Beograd 1990.; Zjvkovic Nikola. Novcana privreda kDo oЬ/ik eksploatacije i pljacke =lata, arlli~·a i kllltumi/, dоЬага Jugosla1•ije 1941-/945, Beograd 1994.; Pezo Omer, Vojna ind11strija J11gosla1•ije, Beograd 1983.; Brkljafa Seka. Unistal'anje materijalne osno1'e Jevreja 11 Dгugom s1tjetskom rаш, u: Sefard 92, ZЬomik radova, Sarajevo 1995.; Brkljafa Seka. Od imperijalne politike fasisticlre ltalije do ekonomskill probltaka 11 Bosni i /Iercegol•ini, u: Hercegovjna. Casopis za kultumo ј jstorijsko nasljedc, br. 1 О, Mostar 1998.; Brkljafa Seka. Bosaшkol1ercegovacki boksit kao stratesko si1·ovina {19/8-19./5), u: CSP, br.2/31. Zagreb 1999.; Brkljafa Seka, ~'ojna ind11st1·ija 11 Bosni i Hercegovini i vojno p1·ivredni inteгesi nacisticke Njemaclre, u: Prilozi lnstituta za istoriju, br. 28. Sarajevo 1999.; Konjevic Mile, Prilog p1·oucavanju o1·gani=acije i stanja p1·ivrede u Ne=avisnoj Dгiavi Hrvatskoj 1941-1942, u: lstorija ХХ veka, XIV -XV, Bcograd 1982.; Petrovic Rade. ћ·iv1·edni =nacaj Bome i Hercegovine =а talijansku politiku 1941. godine, u: Prcgled. Ьг. 4, Sarajevo 1982.; Rudnici lignita "Kreka ", 100 godina. Tuzla 1985.; Poljap1·ivJ·edno dob1·o 11 Modrici 1886-1986., (grupa autora), Modrifa 1986.; llodbl Sefko. Hotel ''EI•ropa" 1882-1982. Sarajevo 1982.; Energoim•est R.O. "Vaso Miskin Cmi" 1890-1990, Sarajevo 1986.: "Копјић" 100 godina 1885-1985, Zivinice 1985.; "Sarajevska pi1•ara ", 120 godina, 1884-1984. Sarajevo 1984.; Fabrika soli Тиz/а, /ОО godina, Tuzla 1985.; Lukaf Du~an. Rad omladine па oslobodenoj teritoriji Bosne i Hercegovine 19./2. godine. u: lstorijski zbomik. br. 7, Banjaluka 1987.; Elektricna energija и Bosni Hercego1•ini, /ОО godina, Sarajevo 1988.; Varrogast110 11 Tuzli, 100 godina, Tuzla 1984.

11 13;~~ovic LjuЬinka, Biblioteke i ЫЬ1iotekaгst1•0 и Bosni i Heгcego11ini 1918-1945., Sarajevo 1986.; 8orovf311in D1-ago, Oгganizacija i ,-azvoj .Skolst1•a 11 Bosni i Heгcegovini u toku NOR -a, u: He1·cegovina. Casopis za kulturno i istorijsko пasljede, br. 4, Mostar 1984.; Klaric Tihomir. Kultuma i p1·opagandna djelamost па J'Omanijskom podn1cju od Ј 9./1. do 1945. godine, Glasnik arhiv;~. DAR BiH, 2911989. Sarajevo 1989.;

159

Rasim Hurem - Seka Brklja/!a, Historiografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Pri\ozi, 29. Sarajevo, 2000., str. 141 - 161

160

Bakar~ic Kemal, Gdje se nala:.ila sarajevska Hagada 11 toku ll s11erskog rata. u: Sefard Zbomik radova. Sarajevo 1995.; Palavestra Vlajko. Pt·icanja о sudblni sarajevske Hagade, u: Sefard 92, Zbomik rado Sarajevo 1995.: Balic Smail, Kultllra Bo!njaka, Mus/imanska komponema, Zagreb 1994.; Begic Azra. Umjetnici Jevreji ХХ stoljeca 11 Bosni i Het·cegovini. u: Sefaгd 92, ZЬom radova, Sarajevo 1995.; Vidakovic-Petrov Krinka. Kultura spanskill Je\•reja najugoslovenskom tlu, Sarajevo 1990. Kurto Ned~ad. Saraje1•0 1462-/992. godine, Sarajevo 1997. ; ., Straus 1van, Savгemena arllileklllro Sогаје\'0 1918-1990., u: Prilo:.i lristoгiji Soraje1 Zbomikradova. Sarajevo 1997.; Straus Jvan. Aгllilektut·o Bosne i Heгcegovine 1914-1984., u: Pregled, br. 7-8, Sarajevo 198 Otгgnuti od ::aboгava-pгoл1etni 1·odnici Bosne i Heгcegol'ine, Zbornik sjecanja, Sarajc 1983.; UCiteljstvo 11 Bosni i Hercegovini-100 godina, ZЬomik radova. Sarajcvo 1989. ; Protic V. Miodrag. Umetllost па t/11 Jugosla1•ije- slikaгstvo 20. veka, Beograd-Zagrcb-Mo 1982.; Filmska enciklopedija. Zagreb 1982.; Volk Petar. lstorija jugoslaveщkog jilma, Beograd 1986.; Kuzmanovic Rajko, Kulturno-prosvjetni rod 11 8il10cu i okolini 11 jesen 1942. godine ; :i 1943. goditle, u: Billйc 11 novijoj isto1·iji, Banjaluka 1987.; Filipovic Muhamed. Bosna i Het·cegovina. nojvo=пife geogrofske, demog1·afske, kultume i politicke cinjenice. Sar<~jevo 1997.; Umjelllicko Ыоgо Bosne i Hercegovine. grupa autora, Sarajevo 1987.; RKUD "Abrase1•ic", Mostor 1926-1986. Mostar 1986.; Comic !Ьго. RKUD "Pro/eter" 1905-1980, Sarajevo 1985.; Cosic А. Petar, 1()() godino ::.dra1•stva rt Derventi 1885-1985, Derventa 1986.

RDsim Hurem - Seka Brkljaca. 1-Iistoriografska literatura о Bosni i Hercegovini ... Prilozi. 29, Sat·ajevo, 2000., str. 141- 161

Summary

ТНЕ HTSTORIOGRAPHY LIТERATURE ON BOSNIA­HERZEGOVINA IN ТНЕ WORLD W AR П PULI< ::НЕD AFГER 1-980

IN ТНЕ COUlf'R У AND ABROAD

ТЈ1е historiography on Bosnia-Herzegovina in the World War П after 1982 used со Ье I'e<llly I'ich, tl1e enclosed ЬiЬliogpl1 · ie •·eview is а good wjtness. The numЬei' of wor·ks dedicated to various aspects of the Peoples liЬeration War, be­ing esseпtial characteгistic of the historiogt'aphy on В-Н to the уеаг 1980 was domiпant to the middle of tl1e 1980's. Along tl1e political in Yugoslavia 1986.-1998. а certain turning point in historiog1·aphy took place. Тhеге аге many op­pinion th; 1t the political ideas, the events as well. influenced the subject:l1e : idea and the subject diгection in historiography on В-Н, 1941.-45.

The maiп fields of гeseaгcl1es since 1982 wеге: 1) nation, politics, political гelations, political parties, 2) suffering. crimes, genocide. 3) occupation iп 1941, tl1e occupation systems and lndenpendent St:lte of Cюatia, ·4) the Peoples LiЬ­eration War, Tl1e idea of Great SегЬiа and the tchetnik movement, 5) В-Н 1941.-1945.

Even without such ап impoгtant segment of the schol:нly life, as hеге with us, the fairly sleepy scholarly cгitique, it cun Ье sееп that tl1e level of tl1e histot'i­ography works afteг 1980 is оп а higher level that those prior to th~ уеаг. In tl1is pel'iod along with the Cl'itical attitude to the historical sources anth• ~ achieved sclю!ar!y results, the history 1 В -Н was appr·oached as а complete issue and finally ove.rcaшa t\1e lack of completeness in treating the ргоЬ!ешs of the waг­time reality iп В-Н, lt used to Ье tl1e cl1aractel'istics of the historiography оп В -Н

iп tl1e WNld War 11 (e.g. E.Redzic: Bosnia-Her:z.egm•ina in tl1e WmM Wаг 11, Bosnia-Her-zegm,ina fгom tl1e A11cienr Тime to tl1e End of tl1e н:orld н•аr //). Natщ·atly, tl1is pюgгess in quality along the шessed quality factш has not been а result of а decision. Ьнt а logic о1·dег that lщs Ьееп respected.

161