BP Podsetnik

SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ TRAVNIK FAKULTET POSLOVNE INFORMATIKE [email protected]

1 Baze podataka :: Predavanje

BAZE PODATAKA kratak podsetnik Prof. dr Zoran . Avramovi, dipl.in.elek.

Baza podataka: BAZA se sastoji od objekata koje nazivamo entitetima (mogu biti realni i apstraktni) Svaki entitet ima neka svojstva Dva ili vie entiteta mogu biti u razliitim meusobnim odnosima Svaki takav odnos poseduje vlastita svojstva i poseban je entitet (tzv. izvedeni entitet)

Entitet: -bilo ta o emu je mogue razmiljati -bilo ta o emu moemo prikupljati informacije -objekt koji moemo jednoznano odrediti i na taj nain ga izdvojiti (prepoznati)

u skupu Entiteti poseduju svojstva Opis jednog svojstva sastoji se od atributa i vrednosti atributa Atribut (npr. visina, teina, boja...) je element kojim je jednoznano odreena vrsta svojstva Vrednosti atributa (npr. 175cm, 78 kg, zelena...) je drugi element opisa svojstva

Atribut i opis svojstva zajedno ine opis odreenog svojstva

Svojstva koja entitet poseduje mogu se menjati u zavisnosti od vremena ili od nekog drugog parametra

Takva svojstva ne memoriemo u bazi podataka (npr. umesto starosti neke osobe memoriemo godinu roenja)

Na osnovu svojstava koje poseduju, odnosno vrednosti atributa tih svojstava, entitete moemo svrstati u skupove (npr. svi radnici jedne firme, svi predmeti koji se koriste u iste svrhe...)

Svi entiteti koji poseduju svojstva odnosno vrednosti atributa svojstva, pomou kog je skup definisan, bie elementi skupa

Neka od svojstva entiteta su takva, da vrednosti njihovog atributa jednoznano odreuju entitet u posmatranom skupu (npr. vrednost atributa ifra_radnik jednoznano odreuje radnika u firmi) karakteristina svojstva entiteta

Odnosi meu entitetima: 1:1 Vredi za entitete istog

skupa, kao i za entitete razliitih skupova

N:1 1:N M:N

Informacija U obradi podataka pod informaciom se podrazumeva opis jednog svojstva koje neki entitet

poseduje pod odreenim uslovima



Ovako definisana informacija sastoji se od etiri elementa: 1) jednoznana oznaka entiteta koje svojstvo poseduje 2) atribut svojstva 3) vrednost atributa svojstva 4) uslov pod kojim entitet to svojstvo poseduje

npr: MARKO JE STAR 20 GODINA MARKO - identifikator entiteta (vrednost atributa ime) STAROST - atribut svojstva GODINA - jedinica mere za vreme 20 - relacija u kojoj stoji Markova starost s obzirom na godine

Za jednoznano odreivanje ili identifikaciju entiteta moemo koristiti jedno svojstvo ili neku kombinaciju svojstava tog entiteta

U obradi podataka za identifikaciju entiteta unutar nekog posmatranog skupa koristimo svojstvo koje ima isti atribut

U tom sluaju svaki pojedini entitet odreen je samo vrednou atributa Opis svojstva entiteta u informaciji sastoji se od atributa i vrednosti atributa Osnovni cilj koji pomou informacije elimo da postignemo je stvaranje predstave o

opisanom svojstvu Da bi to bilo mogue opis svojstva entiteta mora sadravati poreenje opisanog s nekim

drugim poznatim svojstvom (tvz. referentno svojstvo) Atribut u informaciji predstavlja definiciju referentnog svojstva (godina, metar...), a vrednost

atributa odnos u kom opisano svojstvo stoji prema referentnom svojstvu Dve se informacije mogu razlikovati s obzirom na:

1. entitet ije svojstvo opisuje 2. svojstvo iji opis (atribut i vrednost atributa) sadri 3. uslovi pod kojima entiteti opisano svojstvo poseduju

Informacija je jednoznano odreena sa etiri elementa (1. 2. i 3. + jednoznana oznaka entiteta)

Informaciju, po pravilu, smatramo nematerijalnim entitetom To je tano ako je sadraj informacija za nas bitniji od od naina na koji je taj sadraj

prikazan injenica je da informacijom, bilo da je uklesana u kamen ili je sauvana u naoj memoriji,

uvek ima materijalnu podlogu (takve informacije smatramo podacima)

Obrada podataka Obrada podataka je izvravanje takvih operacija nad podacima kojima se transformiu

nesemantika svojstva podataka Posledica transformacije nesemantikih svojstava podataka je menjanje semantikih svojstava

podataka Cilj obrade podataka je doi do informacija koje su nam potrebne To se postie upravo transformacijom nesemantikih svojstava podataka

Podatak Podatak je skup znakova u trajnoj ili polutrajnoj memoriji, kojim je prikazan jedan ili vie

elemenata informacije



Svojstva podataka: -semantika: proizlaze iz znaenja nekog podatka -nesemantika: sva ostala svojstva

Povezivanjem pojedinih podataka iz memoriji, s obzirom na njihova semantika svojstva, u smislene celine prikazujemo pojedine informacije

Upiti Upitom korisnik definie cilj koji obradom treba postii Zadatak obrade podataka je da iz skupa raspoloivih informacija izdvoji sve informacije koje

postavljenu definiciju zadovoljavaju Da li e, i na koji nain, korisnik postaviti upit, zavisi od toga, koliko mu je elemenata

poznato, od informacije koju trai Korisnik ne postavlja upit kada su mu poznata sva etiri elementa informacije Korisnik ne moe postaviti upit ako ba nita nezna o informaciji koja mu je potrebna Korisnik najee zna jedan, dva ili tri elementa informacije, koji su mu potrebni, i njih

navodi u upitu S obzirom da informacija na ovaj nain ne mora biti jednoznano odreena, moe postojati

neki podskup informacija koje imaju odgovarajue elemente, jednake onima koji su u upitu zadati

npr: ta nam je poznato o Marku? -na osnovu broja elemenata informacije

koje su navedene u upitu, javljaju se etiri razliita tipa upita: 1) upiti u kojima nije zadat ni jedan elemenat 2) upiti u kojima je zadat samo jedan element informacije 3) upiti u kojima su zadata dva razliita elementa informacije 4) upiti u kojima su zadata tri elementa -zavisno o vrsti elemenata

koji su zadati u upitu postoji: 1) jedan upit kojim nije zadat niti jedan element 2) etiri razliite vrste upita u kojima je zadat po jedan element informacije 3) upiti u kojima su zadata dva razliita elementa informacije (6 upita) 4) upiti u kijma su zadata tri elementa (4 upita) prema prethodnom, postoji ukupno 15 razliitih vrsta upita

Upite koji sadre isti broj i istu vrstu elemenata informacije smatramo istovrsnim upitima npr:

Upite koji sadre raznovrsne elemente ili razliit broj elemenata informacije, smatramo da su raznovrsni upiti

Broj informacija u odgovoru na upit je manji to je vei broj elemenata informacije zadat u upitu npr: ta znamo? odgovor sadri celokupni sadraj bafera (prihvatne memorije) koji korisniku obrade stoji na raspolaganju

ta je poznato o Marku? }istovrsni upiti u kojima je zadat identifikator ta je poznato o Selmi?



S druge strane, s etiri elementa informacije smo jednoznano odredili informaciju Veliina odgovora zavisi i od sadraja bafera

Nain definisanja elemenata informacije u upitu npr: neka je u baferu sauvana informacija Ivica ima 10 god upit kojim bi trebalo da budei obuhvaena i ova informacija moe glasiti:

1. koliko godina ima Ivica? 2. koliko godina ima Maricin brat?

kao identifikator entiteta koristimo rodbinski odnos izmeu Ivice i Marice ako je Ivica Mariin brat, on na ovaj nain moe biti jednoznano odreen

Iz injenice da je upitom definisan skup informacija svi podaci kojima je na memoriji prikazana jedna informacija moraju biti meusobno povezani

Ukoliko to nije uinjeno, ili nam je poznato na koji nain je to uinjeno podatke ne moemo koristiti za obradu podataka

Odgovarajue uloge svakog podatka unutar informacije

npr: GORE GORE GORE

Ovde su svi podaci jednaki Razlikuju se semantiki Moemo uzeti bilo koji od njih za identifikator Da bi se podaci mogli koristiti u obradi informacija, moraju biti ispunjeni sledei uslovi:

1) da su svi podaci kojima je opisana jedna informacija meusobno povezani 2) da je mogue ustanoviti, koji element informacije je prikazan kojim

Polazei od upita potrebno je iz memorije preuzeti sve informacije koje zadovoljavaju definiciju skupa sadranog u upitu



Da bi se to moglo izvesti, potrebno je pre svega ustanoviti mesto na kojem se informacije, odnosno odgovarajui podaci nalaze

Preslikavanje upita na adrese moe biti izvedeno: 1) preslikavanjem skupa informacija odnosno pretraivanjem indeksa 2) preraunavanjem upita u adrese 3) praenjem veze meu podacima u memoriji

Broj raznovrsnih upita (vidi naslov upiti) U praksi su dva tipa slogova (zapisa):

1) logiki slog u kojem je zajedniki element svim informacijama identifikator (opis entiteta)

2) logiki slog u kojem je zajedniki element svih informacija opis svojstva, tj. atribut i vrednost atributa (opis identifikatora svih elemenata koji poseduju opisano svojstvo)

Ako se odreen skup podataka obrauje iskljuivo s jednom vrstom upita (tj. u upitu je zadat uvek isti broj i vrsta elementa informacije), mogue je informacije na memoriji rasporediti tako da sve informacije koje imaju meusobno jednake elemente, koji mogu biti zadati u upitu, ine celinu

npr: sve informacije koje imaju jednak identifikator Elementi tog skupa su sve informacije kojima su opisana svojstva jednog entiteta Takav skup je logiki skup

SQL (Structure Query Language) SELECT FROM RADNICI WHERE IME = MARKO

Relacioni podjezici baze podataka Relaciona algebra Relacioni raun

Relaciona algebra

Operacije nad skupovima 1) unija 2) presek sloena operacija 3) razlika 4) Dekartov proizvod

Posebne operacije relacione algebre 1) projekcija 2) restrikcija (selekcija) 3) spajanje (pridruivanje) 4) deljenje

Operacijom selekcije kreira se nova tabela koju ini podskup svih slogova iz polazne datoteke koji zadovaljavaju zadati kriterijum. Drugim reima, operacijom selekcije kreira se podskup redova tabele koji zadovoljavaju odreeni kriterijum.

sloene operacije



Operacijom projekcije kreira se nova tabela koju ini podskup kolona datoteke, to dozvoljava korisniku da kreira nove tabele koje sadre samo zahtevane informacije. Operacijom pridruivanja kombinuju se relacione datoteke da bi se korisniku obezbedilo vie informacija nego to mu je dostupno u pojedinanim datotekama.

Spoj: operacija nad n-torkama

( )( )

( )mmm

m

bbbaaababbbbaaaa

,...,,,,...,,

,...,,

,...,,

2121

21

21

=

=

=

m+n

Unijska kompatibilnost

Binarne operacije 1) unija 2) presek 3) razlika

Mogu se izvoditi samo nad relacijama koje su meusobno uporedive (unijski kompatibilne) Domen:

1) Jednostavan - skup iji elementi su meusobno istovrsni 2) sastavljen - podskup kartezijanskog proizvoda konanog broja (npr. "n") jednostavnih

domena. Broj "n" je stepen sastavljenog domena

Unijska kompatibilnost domena

dva jednostavna domena su unijski kompatibilni, ako sadre istu vrstu elemenata dva sastavljena domena su unijski kompatibilna ako ispunjavaju uslove:

1) imaju isti stepen 2) za i-ti jednostavni domen (1in) prvog sastavljenog domena vai da je unijski

kompatibilan s i-tim jednostavnim domenom drugog sastavljenog domena dve relacije su unijski kompatibilne ako ispunjavaju uslove

1) imaju isti stepen 2) izmeu dva skupa atributa od kojih se relacijske sheme sastoje, postoji preslikavanje

1:1, kojim se svaki atribut jedne relacijske sheme preslikava na unijski kompatibilan atribut druge relacijske sheme (mogue semantiki besmislene operacije)

dva atributa su meusobno unijski kompatibilna ako su zadata na istom domenu dve relacijske sheme su unijski kompatibilne ako zadovoljavaju uslove:

1) imaju isti stepen 2) izmeu dva skupa atributa od kojih se relacijske sheme sastoje, postoji preslikavanje

1:1, kojim se svaki atribut jedne relacijske sheme preslikava na unijski kompatibilan atribut druge relacijske sheme



dve relacije su meusobno unijski kompatibilne, ako su zadate na unijski kompatibilnim relacijskim shemama

Unija

{ }strttsr = :U uskladiti redosled kolona (stubaca) uskladiti nazive unijski kompatibilnih atributa

( ) ( )( )

( )srpsrpsrpsrp

NOSTASOCIJATIVsrpsrpNOSTKOMPATIBILrssr

,,UUU

UUUU

UUUU

UU

=

=

=

=

Razlika

{ }

( ) ( )( ) ( )

srsr

srpsrprspsrp

rssr

strttsr

=

=

U

U

:

Dekartov proizvod ( ){ }( ) ( )

( )srpNOSTASOCIJATIVsrpsrp

NOSTKOMPATIBILrssrstrtttsr srsr

,,

:

=

==

Projekcija

x,y skupovi atributa, yx, r(x) ( ) [ ]{ }rtx: = yytrypi



Restrikcija (selekcija)

( ) { }Ftrttr AZADOVOLJAVF = : kriterijum F moe biti:

1) jednostavan - ima oblik, sastoji se od dva oblika i (theta) operatora operator moe biti bilo koji od operatora za upotrebu skalara, {=,,>,,

Documents

BP Podsetnik