Podsetnik Za Masinovodje

Podsetnik za mainovoe

1


2

Mv. Ili Slavia (vaba) Vua vozova Ni

Idejno reenje korica:

Mv. Ili Slavia

Korien materijal:

- Signalni pravilnik 1 - Saobraajni pravilnik 2 - Saobraajno uputstvo 40 - Uputstvo o manevrisanju 42 - Uputstvo o koenju 233 - Uputstvo o koenju SD kola 233/01 - Zakon 601 - Uputstvo o organizaciji i evidenciji radnog vremena - Pravilnik za vuu 243 - Uputstvo za rad osoblja vunog vozila 246 - Uputstvo o upravljanju u jednoposedu 248 - Elektrine lokomotive S serije 441 i 461 - Prirunik za rukovanje dizel-elektrinom lokomotivom serije 661

Ovaj prirunik nastao je nakon dugog i napornog rada mainovoe

Ili Slavie

Ni 2008. god.


3

Signalni pravilnik 1

l. 5 Zvonovni signalni znaci:

- Vonja prema kraju pruge - Vonja prema poetku pruge - Opasnost (najmanje 4 puta)

l. 6 Glavni signali:

Glavni signali slue za davanje potrebnih nareenja ili saoptenja o zabrani ili dozvoli za dalju vonju voza. Signalni znaci glavnih signala kada dozvoljavaju vonju vozovima, jednovremeno zabranjuju manevarske vonje ili obrnuto, kada zabranjuju vonju vozova dozvoljavaju manevarske vonje. Glavni signali ugraeni na staninom podruju nazivaju se Stanini glavni signali (ulazni i izlazni), a na otvorenoj pruzi Pruni glavni signali (prostorni, zatitni na rasputnici, na tovaritima itd.).

Glavni signali su: Ulazni, izlazni, prostorni i zatitni - Ulazni i zatitni signali se ugrauju najmanje na 100 m pred ulaznom

skretnicom, odnosno takom koju tite, a na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m najmanje na 150 m. Ovi signali se ugrauju na najmanje 10 m ispred zateznog stuba izolovanog preklopa kontaktne mree, kao i na najmanje 50 m ispred signala granica manevrisanja, a na prugama sa prugama sa zaustavnim putem od 1500 m najmanje na 75 m.

- Izlazni signali se ugrauju ispred take koju tite. - Prostorni signali se ugrauju na granicama prostornog odseka. Daljina vidljivosti glavnih signala je: - 50 km/h - 100 m - 65 km/h - 150 m - 80 km/h - 200 m - 100 km/h - 250 m - 120 km/h - 300 m - 140 km/h - 400 m - 160 km/h - 500 m

Postoje jednoznani i dvoznani signalni znaci. - Jednoznani signalni znaci daju se obojenim mirnim svetlostima ili

poloajem i brojem signalnih ruica, a nou i obojenim mirnim svetlostima (stub signala je crno-bele boje).

- Dvoznani signalni znaci koriste mirne i trepue obojene svetlosti (stub signala je crveno-bele boje).


4

Signalni znaci prostornih, ulaznih, izlaznih i zatitnih glavnih signala

Svetlosni i likovni signalni znak 4: Stoj

Svetlosni dvoznani signalni znak 5a: Slobodno, oekuj Slobodno ili Oprezno

Svetlosni i likovni jednoznani signalni znak 5b: Slobodno

Svetlosni dvoznani signalni znak 6: Oprezno oekuj Stoj

Svetlosni dvoznani signalni znak 7: Slobodno oekuj ogranienje brzine

Svetlosni dvoznani signalni znak 8: ,Ograniena brzina oekuj Stoj

Svetlosni dvoznani signalni znak 9: Ograniena brzina oekuj slobodno ili oprezno

Svetlosni dvoznani signalni znak 10: Ograniena brzina oekuj ogranienje brzine

Svetlosni i likovni jednoznani signalni znak 11: Ograniena brzina


5

Svetlosni dvoznani signalni znak 12a: Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h

l. 7 Predsignali glavnih signala:

- Posebni predsignali se ugrauju ispred glavnih signala na daljini zaustavnog puta.

- Predsignali se ugrauju ispred svojih glavnih signala na posebnom stubu.

Svetlosni i likovni jednoznani signalni znak 13: Oekuj Stoj

Svetlosni i likovni jednoznani signalni znak 14: Oekuj Slobodno

Svetlosni i likovni jednoznani signalni znak 15: Oekuj ogranienje brzine

l. 8 Ponavljai predsignala :

- Ugrauju se ispred glavnog signala na oko 400 m odnosno 600 m na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m.

- Slue da ponove signalne znake predsignalisanja onog glavnog signala koji predsignalie signalne znake prvog narednog glavnog signala, odnosno da ponove signalne znake posebnog svetlosnog predsignala kod kojih nije postignuta propisana daljina vidljivosti.

Signalni znak 16: Signalni znak 17: Glavni signal pokazuje Stoj Glavni signal pokazuje Slobodno


6

Signalni znak 18: Glavni signal pokazuje Ogranienje brzine

l. 9 Dopunski signali glavnih signala i predsignala :

- Pokazivai i pretpokazivai ugrauju se ispred signalne ploe glavnog signala, odnosno predsignala, na stubu.

Pokaziva za pravac Signalni znak 19a: Dozvoljena vonja za...

Pretpokaziva za pravac Signalni znak 19b: Oekuj vonju za...

Pokaziva za kolosek Signalni znak 20: Dozvoljena vonja sa ... koloseka

Pokaziva za brzinu Signalni znak 21a: Voziti ogranienom brzinom od .. km/h

Pretpokaziva za brzinu Signalni znak 21b: Oekuj ogranienje brzine od ... km/h

11.4 Pokaziva za brzine ne ugrauje se ispred slubenih mesta iji su prijemni koloseci podeljeni graninim signalima iz tehnikih razloga, a ne zbog omoguavanja prijema dva voza na isti kolosek, ako je odstojanje od ulaznog signala do graninog signala jednako ili vee duini zaustavnog puta na dotinoj pruzi, i ako se kod prijema voza na prvi deo podeljenog koloseka ureajima kontrolie slobodnost drugog dela koloseka u smeru kretanja voza.


7

l. 12 Granini koloseni signali :

Signalni znak 25: Signalni znak 26: Vonja zabranjena Vonja dozvoljena

l. 14 Manevarski signali za zatitu kolosenog puta:

Signalni znak 27: Signalni znak 28: Manevrisanje zabranjeno Manevrisanje slobodno

l. 15 Reonski manevarski signali:


l. 16 Signali na iskliznicama:


l. 17 Signali na sputalici:


8

Signalni znak 33: Signalni znak 34: Signalni znak 35: Signalni znak 36: Guranje zabranjeno Gurati lagano Gurati bre Natrag

l. 18 Granica manevarskih vonji:

Signalni znak 37: Granica manevarskih vonji

Ugrauje se izmeu prve ulazne skretnice i ulaznog, odnosno staninog zatitnog signala sa predsignalom na najmanjoj udaljenosti od 50 m, odnosno 75 m na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m od ulaznog odnosno zatitnog signala. Kod ulaznog i zatitnog signala bez predsignala izmeu prve ulazne skretnice i ulaznog, staninog zatitnog, odnosno titnog signala. Na elektrificiranim prugama ovaj signal se ugrauje na najmanje 10 m od prvog preklopnog stuba izolovanog preklopa kontaktne mree prema ulaznoj skretnici.

l. 19 Signali na kolosenim vagama:

Signalni znak 38: Signalni znak 39: Prelaz zabranjen Prelaz slobodan


9

l. 20 Signali za ogranienje i prelom brzine:

Signalni znak 40b: Signalni znak 40c: Signalni znak 40d: Poetak ogranienja brzine Kraj ogranienja brzine Prelom brzine

Signalni znak 40a: Signalni znak 40a: Oekuj ogranienje Strelica oznaava za koju prugu

ili prelom brzine vai signal, kod odvojnih pruga - Predsignalna ploa se ugrauje ispred poetne ploe na daljini:

500 m sa zaustavnim putem od 700 m 700 m sa zaustavnim putem od 1000 m 1200 m sa zaustavnim putem od 1500 m.

l. 21 Signali za elektrinu vuu:

Signalni znak 41: Signalni znak 42: Signalni znak 43: Signalni znak 42a: Pripremi se za Spusti Podigni Dozvoljena vonja sputanje pantograf pantograf samo sa jednim pantografa pantografom

- Pripremi se za sputanje pantografa postavlja se najmanje na 300 m ispred signala Spusti pantografa i mora se videti sa udaljenosti od najmanje 100 m. Na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m ovaj signal se postavlja na najmanje 500 m.

- Spusti pantograf se postavlja na odstojanju od najmanje 10 m u slubenim mestima, odnosno 30 m na otvorenoj pruzi, od mesta odakle se mora voziti sa sputenim pantografom.

- Podigni pantograf se postavlja kod mesta odakle sme da se vozi sa podignutim pantografom.


10

Signalni znak 44: Signalni znak 45: Signalni znak 46: Pripremi se za iskljuenje Iskljui glavni Ukljui glavni

glavnog prekidaa prekida prekida

Signalni znak 47: Signalni znak 48: Stoj za vozila sa Elektrini napon podignutim pantografom ukljuen

- Stoj za vozila sa podignutim pantografom postavlja se najmanje 10 m od mesta odakle je vonja sa podignutim pantografom zabranjena.

- Elektrini napon ukljuen oznaava da je elektrino predgrevanje putni-kih kola ukljueno. Postavlja se na elo voza, ali i sa strane u visini odbojnika.

- Strelica iznad signala usmerena navie, ulevo ili udesno, oznaava zabranjenu vonju na kolosek koji je bez voznog voda na koji se ulazi vonjom u pravac, odnosno vonjom u skretanje, ulevo ili udesno.

l. 22 Skretniki signali:

a. Jednostruke skretnice

Signalni znak 49: Signalni znak 50: Signalni znak 50: Vonja u pravac Vonja u skretanje Vonja u skretanje

uz ili niz jeziak uz jeziak niz jeziak

b. Ukrsne dvopostavne skretnice

Signalni znak 51: Signalni znak 52: Signalni znak 53: Vonja za glavni pravac Vonja za sporedni Vonja za iz oba smera pravac iz oba smera skretanje


11

l. 23 Signali za automatske ureaje na putnom prelazu:

- Kontrolni i pomoni kontrolni svetlosni signali

Signalni znak 55: Signalni znak 56: Signalni znak 56: Ureaj na putnom Ureaj na putnom Pomoni kontrolni prelazu u kvaru prelazu ispravan signal

- Ako je saobraaj na putnom prelazu obezbeen daljinskom kontrolom u posednutom slubenom mestu, ispred putnog prelaza se ugrauje samo signal koji oznaava poetak zaustavnog puta ispred putnog prelaza. - Kontrolni svetlosni signal se ugrauje ispred putnih prelaza koji nemaju daljinsku kontrolu iz posednute stanice i to na daljini zaustavnog puta ili veoj udaljenosti ali najvie do 1,5 duine zaustavnog puta. - Kontrolni svetlosni signal mora se videti sa mesta gde je ugraen signal Ukljuna taka ispred kontrolnog signala putnog prelaza. - Pomoni kontrolni signal se ugrauje izmeu kontrolnog svetlosnog signala i putnog prelaza na onom delu pruge na kojem voz ima zadravanje izmeu kontrolnog svetlosnog signala i putnog prelaza, a zatim nastavlja vonju u pravcu putnog prelaza.

Signalni znak 57: Signalni znak 57a: Signalni znak 58: Ukljuna taka Ukljuna taka Poetak zaustavnog puta oekuj kontrolni signal sa daljinskom kontrolom ispred putnog prelaza

- Ukljuna taka sa daljinskom kontrolom ugrauje se ispred putnih prelaza bez kontrolnih svetlosnih signala, samo ako je ukljuna taka postavljena na manjoj ili veoj udaljenosti od zaustavnog puta. - Ukoliko je jedna ukljuna taka za dva ili vie putna prelaza, onda su na signalu dva ili vie crvena romba, jedan ispod drugog.

l. 24 Signali na vozovima i vozilima: - elo voza na jednokolosenoj i pravilnom koloseku dvokolosene pruge

a. Danju nema nikakvog signala b. Nou dve bele svetlosti u istoj visini (izuzetno i jedna)


12

- elo voza na nepravilnom koloseku dvokolosene pruge: a. Danju zavrni signal b. Nou dve crvene svetlosti u istoj visini (izuzetno i jedna)

- Kraj voza: a. Danju zavrni signal b. Nou zavrni signal ili dve crvene svetlosti u istoj visini.

24.11. Kod guranih vozova, radnik na elu voza mora danju drati razvijenu runu signalnu zastavicu, a nou runu signalnu svetiljku bele boje.

24.15. Kod guranih vozova, lokomotiva koja gura, na zadnjoj strani nosi signalni znak Kraj voza

24.17. Vozovi koji imaju potiskivalicu, moraju biti oznaeni signalom Kraj voza

24.19. Ako za vreme vonje doe do kvara eonih signala (nou), voz se mora zaustaviti i pokuati da svetiljke osvetli, u sluaju da to nije mogue, voz sme nastaviti vonju do prve stanice sa Vmax=15 km/h.

U koliko svetli samo jedna svetiljka (ukljuujui i reflektorsku), voz moe nastaviti vonju do prve stanice oprezno i tu pokuati da svetiljke osvetli. Ako nije mogue, voz moe nastaviti vonju pod uslovom da se osvetli bar jedna svetiljka, a stanice i pruno osoblje moraju biti obaveteni da voz saobraa samo sa jednom osvetljenom eonom svetiljkom.

24.20. Ako se zavrni signal u toku vonje izgubi, mora se zameniti rezervnim u prvoj stanici.

24.21. U stanicama i na otvorenoj pruzi pri susretu sa vozom na drugom koloseku ili paralelnoj pruzi mainovoa ne sme koristiti punu svetlost reflektorske svetiljke.

24.24. Vuna vozila koja izlaze iz depoa moraju imati ispravne eone i zavrne signale.

l. 25 Potiskivalica:

- Danju nema nikakvih znakova - Nou na prednjoj strani u smeru vonje jedna bela svetlost, a na

zadnjoj strani jedna crvena svetlost 25.3. Kada se potiskivalica vraa sa otvorene pruge na jednokolosenoj

pruzi i na pravilnom koloseku dvokolosene pruge, menja smer vonje pa se i signali na njoj moraju izmeniti.

Pri vonji nepravilnim kolosekom dvokolosene pruge u povratku danju na prednjoj strani u smeru vonje Zavrni signal ili jednu crvenu svetlost, a nou jednu crvenu svetlost, a na zadnjoj strani i to samo nou, jednu belu svetlost.

l. 26 Manevarka:

- Danju nema nikakvih znakova - Nou na prednjoj i zadnjoj strani po jedna bela svetlost


13

l. 27 Posednuto osobama:

Signalni znak 63: Posednuto osobama Na obe podune strane kola, koja su nou unutra i

osvetljena, po jedna signalna ploa ute boje sa obe strane.

l. 27 Potanska manipulacija:

Signalni znak 64: Potanska manipulacija Na otvorenim vratima kola, plava zastavica, a

nou plava svetlost svetiljke na tri strane.

l. 28 Pruna vozila:

1. Na jednokolosenoj pruzi: - Danju nema nikakvih znakova - Nou napred i pozadi po jedna crvena svetlost

2. Na pravilnom koloseku dvokolosene pruge: - Napred jedna bela, a pozadi jedna crvena svetlost

3. Na nepravilnom koloseku dvokolosene pruge: - Napred jedna crvena, a pozadi jedna bela svetlost

4. Na zatvorenom koloseku dvokolosene pruge: - Napred i pozadi po jedna bela svetlost

l. 29 Signalni znaci osoblja vunog vozila:

Signalni znak 67: Pazi Daje se kao upozorenje na nailazak voza, ispred oznake Prilazni signal, Pruna opomenica, putnih prelaza, pre ulaska i izlaska iz tunela, most, vijadukta, pri smanjenoj vidljivosti, mimoilaenju sa vozovima, u blizini putnih prelaza, na stajalitima, usecima, pre polaska sa otvorene pruge, iz slubenog mesta bez deurstva otpravnika voza, kod zaprege, pri nailasku na signalne znake Pripremi se za sputanje pantografa ili Iskljuenje glavnog prekidaa.

- Kod guranih vozova vozopratilac prvih kola na elu voza daje usnom zvidaljkom Pazi


14

Signalni znak 68: Opasnost koi

Signalni znak 69: Pritegni konice Ovaj signalni znak kao i Pritegni umereno konice, Popusti konice i Popusti umereno konice mainovoa daje vozopratiocima kod runog ili meovitog koenja voza.

- Kod vazduno koenog voza koji stoji, mainovoa daje signalni znak Pritegni konice i time nareuje da se obezbedi voz od samopokretanja.

- Davanjem ovog signalnog znaka, mainovoa prve lokomotive na elu voza daje nareenje mainovoama vozne lokomotive ili potiskivalice da obustave rad svojih lokomotiva.

Signalni znak 70: Pritegni umereno konice Daje mainovoa vozopratiocima za regulisanje brzine voza.

- Ovim znakom kod vozova sa zapregom i potiskivalicom, mainovoa prve lokomotive nareuje ostalim mainovoama da smanje vunu silu lokomotiva.

Signalni znak 71: Popusti konice Daje m-voa vozopratiocima da popuste pritegnute konice.

- Kod vozova sa zapregom i potiskivalicom daje mainovoa prve lokokomotive nareenje ostalim mainovoama da pojaaju vunu silu lokomotiva.

- Kad je voz zaustavljen bez uea mainovoe, mainovoa daje ovaj znak uzastopno dva puta, da bi vozopratioci pregledali konice.

- Ovaj znak daje mainovoa kod svih teretnih vozova, uvek pre nego to na dati znak za polazak pokrene voz.

- Kod vozova sa potiskivalicom, posle nareenja za polazak voza, mainovoa na elu voza daje Popusti konice koji ponavlja mainovoa potiskivalice. Posle toga mainovoa prve lokomotive daje Pazi i kad oseti da je mainovoa potiskivalice otpoeo sa potiskivanjem, pokree svoju lokomotivu.

Signalni znak 72: Popusti umereno konice daje se vozopratnom osoblju za regulisanje brzine voza.

Signalni znak 73: Voz stao, meik slobodan Daje se u stanicama u kojima je to predvieno knjiicom reda vonje, kada se voz na izlaznoj strani smestio unutar meika.

Signalni znak 74: Meik zauzet Daje se u stanicama u kojima je predvieno redom vonje, kada je meik zauzet na izlaznoj strani.


15

- Kvar sirene vunog vozila

29.24. Ako se na voznoj lokomotivi ili potiskivalici pokvari sirena na otvorenoj pruzi, voz moe nastaviti vonju prema preglednosti pruge ali najvie sa Vmax = 25 km/h, do prve stanice. Ako kvar ne moe da se otkloni, lokomotiva se smatra defektnom.

29.25. Ako su na elu voza dve lokomotive, pa se kvar desi na otvorenoj pruzi, mainovoa prve lokomotive mora zaustaviti voz, i o kvaru izvestiti vozopratno osoblje i mainovou druge lokomotive. Pri daljoj vonji do prve naredne stanice potrebne signale davae mainovoa druge lokomotive, a u stanici izvriti zamena mesta lokomotiva. Za vreme ovakve vonje, m-voa prve lokomotive upozorava mainovou druge lokomotive na potrebu davanja signalnih znakova, runim signalnim sredstvima, a pored toga jo i dovikivanjem. Brzina voza u ovom sluaju ne sme biti vea od Vmax = 25 km/h.

l. 30 Signali staninog i vozopratnog osoblja:

Svetlosni

Signalni znak 75: Signalni znak 76: Signalni znak 78: Na mesta Pripremi se za polazak Polazak

Signalni znak 79a: Signalni znak 79b: Signalni znak 77: Prolazak Izuzetan prolazak Spreman za polazak

Usnom zvidaljkom: Otpravnik vozova daje Pripremi se za polazak jedan produeni zviduk usnom zvidaljkom.

Signalni znak 80: Ui - Daje se usnom zvidaljkom ili lokomotivskom sirenom.

30.15. Ako na dati signalni znak Polazak mainovoa ne pokree voz otpravnik vozova mora poi prema lokomotivi dajui i dalje ovaj signalni znak, a osim toga i usmeno izdati nareenje za polazak reju Polazak.

30.23. Kada se voz po ulasku izuzetno zaustavi u podruju stanice, pa onda treba da nastavi zapoetu vonju, otpravnik vozova ponovo daje nareenje za polazak.


16

30.26. Kod vozova bez vozovoe mainovoa odluuje o polasku, odnosno prolasku voza. Kod vozova sa prevozom putnika prvi kondukter do lokomotive mora proveriti dali svi ostali kondukteri daju Spreman za polazak, a onda i sam daje ovaj signalni znak mainovoi, koji odluuje o polasku voza.

30.27. Signalni znak krugom zelenih svetleih sijalica za vozno osoblje voza koji stoji u stanici znai Polazak, a kod voza koji izuzetno prolazi stanicu Izuzetan prolazak.

30.28. Signalni znak Ui daje otpravnik vozova ili po njegovom nareenju stanini radnik, odnosno mainovoa voza koji se nalazi u stanici voznom osoblju voza koji je zaustavljen ispred signalne oznake Prilazni signal odnosno ispred ulazne skretnice.

l. 31 Signalni znaci za probu automatskih konica:

Signalni znak 81: Poziv za vrenje probe konice

Signalni znak 82: Zakoi

Signalni znak 83: Otkoi

Signalni znak 84: Proba konice zavrena


17

l. 32 Signalni znaci manevarskog osoblja:

Signalni znak 85: Napred

Signalni znak 86: Nazad

Signalni znak 87: Malo napred

Signalni znak 88: Malo nazad

Signalni znak 89: Odbaaj

Signalni znak 90: Lagano

Signalni znak 91: Stoj


18

l. 34 Signali prunog osoblja:

Signalni znak 96a: Stoj Signalni znak 96b: Stoj

Praskalice Neposednuto mesto leva ina Postavljnje praskalice

desna ina na jednom koloseku 50m

Zaustavni put (500, 300 ili 200 m)

Signalni znak 96c: Stoj (Praskalicama)

- Postaviti crveni signalni kotur, nou i crvena svetlost ili samo crvena svetlost, mahati signalnom zastavicom, kapom ili ma kojim drugim predmetom u krug, nou mahati u krug svetlou ma kakve boje, postaviti praskalice.

34.6. Postaviti ili davati signalni znak Stoj ispred neprohodnog mesta na daljini zaustavnog puta. Ovaj signalni znak mora se videti sa najmanje 500 m, 300 m ili 200 m, u zavisnosti od zaustavnog puta: 1500, 1000 ili 700 m.

34.8. U koliko radnik ne stoji ispred neprohodnog mesta i daje signalni znak Stoj, ispred kotura crvene boje (koji se postavlja na daljini zaustavnog puta), potrebno je staviti i praskalice na udaljenosti 500 m, 300 m ili 200 m, u zavisnosti od zaustavnog puta: 1500, 1000 ili 700m, a na rasponu 50 m jedna od druge (dve praskalice).

Ukoliko zbog hitnosti nema vremena da se signalni znak Stoj postavi na dovoljnoj udaljenosti, trati prema dolazeem vozu i davati signalni znak Stoj.

Primeri postavljanja zaustavnih signala

Zaustavni put Zaustavni put

Jednokolosena pruga Dvokolosena pruga (oba koloseka neprohodna)

Zaustavni put Dvokolosena pruga

(jedan kolosek neprohodan kao i dve paralelne pruge)


19

l. 35 Signali lagane vonje:

Signalni znak 97a: (Za odvojnu prugu) Signalni znak 97c: Lagano Lagano Poetak lagane vonje

Signalni znak 98: Opozivni signal

- uti kotur, uta svetlost, koso na dole razvijena signalna zastavica ili obe ruke ispruene koso nanie, postaviti, odnosno davati ispred mesta odakle se treba voziti smanjenom brzinom prema primerima:

Jedan kolosek neprohodan, na drugom lagana vonja

1200 m 1200 m 700 ili 500 m 700 ili 500 m

20

Lagano 20

Neprohodan

Zaustavni put Zaustavni put 1500, 1000 ili 700 m 1500, 1000 ili 700 m

Jednokolosena pruga Jedan kolosek dvokolosene pruge

20 1200, 700 ili 500 m

Lagano 20 Lagano

20

1200 m 1200 m 700 ili 500 m 700 ili 500 m

Na zatvorenom koloseku Na oba koloseka nema nikakvih znakova lagana vonja

1200, 700, ili 500 m 1200, 700, ili 500 m 20 20


20

Lagano Lagano 20 Zatvoren kolosek Lagano

1200, 700 ili 500 m 20

1200, 700 ili 500 m

Dve jednokolosene pruge (paralelne)

1200, 700 ili 500 m 20

Laganoo 20

1200, 700 ili 500 m

35.5. Ako iznenada nastane potreba za laganom vonjom, pa se nema vremena da se signalni znaci postave, tri se prema vozu koji ide u susret i daje se Stoj da bi se usmeno dalo obavetenje o laganoj vonji.

35.7. Kad vozno osoblje primeti signalni znak Lagano a nije obaveteno optim nalogom kojom brzinom treba voziti ili nema oznake kojom brzinom se sme voziti, onda se sme voziti najveom brzinom od Vmah= 10 km/h.

Ukoliko postoji potreba za manjom brzinom od Vmah = 10 km/h, voz treba zaustaviti i dati usmeno nareenje kojom se brzinom sme voziti.

Uzastopne lagane vonje 35.12. Ako na prunom koloseku nastanu dve uzastopne lagane vonje

razliitih brzina, bez meuprostora na ispravnom koloseku ili ako je meupro-stor manji od 1300 m, ovakve uzastopne lagane vonje oznaavaju se za svaki smer vonje jednim signalnim znakom Lagano i jednim Opozivnim signalom

Ako je duina koloseka na kojem se uvode uzastopne lagane vonje do 1500 m, za taj deo koloseka, za svaki smer vonje, postavlja se samo po jedan signalni znak Poetak lagane vonje na kojem je oznaena manja brzina.

Za sluajeve kad je duina koloseka preko 1500 m, dati su sledei primeri:

Duina koloseka do 1500 m:

100 km/h 20 km/h 50 km/h 100 km/h

20 Lagano Lagano

20

1200, 700 ili 500 m 500 m 600 m 1200, 700 ili 500 m

Do 1500 m


21

Duina koloseka vea od 1500 m, ali je vea brzina kretanja od odstojanja na kome bi trebalo postaviti Poetak lagane vonje

130 km/h 80 km/h 40 km/h 130 km/h

40 Lagano Lagano

40

1200, 700 ili 500 m 300 m 1500 m 1200, 700 ili 500 m

Duina koloseka vea od 1500 m

120 km/h 80 km/h 40 km/h 120 km/h

1200, 700 ili 500 m 20 50

Lagano Lagano

20 50

1200, 700 ili 500 m 400 m 1500 m 1200, 700 ili 500 m

35.13. Kada se lagana vonja uvodi na glavnim prolaznim kolosecima ili na otvorenoj pruzi odmah iza stanice, pa bi signal za Lagano trebalo postaviti u stanici, on se postavlja i na veoj udaljenosti, ispred prve ulazne skretnice.

Kad se lagana vonja uvodi na ostalim glavnim i sporednim kolosecima, Lagano i Opozivni signal se ne postavlja ve se ona oznaava samo signalnim znakom Poetak lagane vonje, koji se postavlja u blizini meika uz kolosek za koji vai.

35.17. Ako je signalni znak Lagano postavljen na zajednikom delu pruge ispred rasputnice, a vai samo za jednu od odvojnih pruga ispred utog kotura postavlja se strelica usmerena u pravcu odvojne pruge za koju vai. Ako lagana vonja vai za obe odvojne pruge, strelica se ne postavlja.

l. 37 Signalne mree:

Signalni znak 99: Odron na pruzi voziti brzinom do 30 km/h

Redovno ugaen i pali se samo u sluaju odrona. Ugrauje se na duini zaustavnog puta od zone signalne mree.

Signalna oznaka 224: Signalna oznaka 225: Poetak signalne mree Svretak signalne mree


22

Signalna oznaka Poetak SM ugrauje se na poetku zone signalne mree i oznaava mesto od koga, u sluaju pojave signalnog znaka Odron na pruzi, treba voziti oprezno brzinom do 30km/h. Signalna oznaka Svretak SM ugrauje se na kraju zone signalne mree i oznaava mesto do koga, u sluaju pojave signalnog znaka Odron na pruzi, treba voziti oprezno Signalna oznaka Svretak SM postavlja se na suprotnoj strani ploe sa signalnom oznakom Poetak SM.

l. 39 Signalne oznake:

Signalni oznaka 201: Signal ne vai

39.2. Umesto krsta, signalne ploe se mogu i pokrivati. - Nevaei patuljasti signali se uvek pokrivaju.

39.8. Ako vozno osoblje naie na signalnu oznaku Signal ne vai, a o tome nije obaveten, mora zaustaviti voz.

l. 40 Predsignalne opomenice:

Signalna oznaka 202: Oznaavanje mesto predsignala

- Predsignal se postavlja na daljini zaustavnog puta. Ako je predsignal postavljen na manjoj udaljenosti od zaustavnog puta, na predsignalnu opomenicu se postavlja izvrnuti trougao. Ako je strelica iznad predsignalne opomenice, oznaava pravac odvojne pruge za koju vai i to ako je postavljena na delu pruge ispred rasputnice.

l. 41 Objavnice glavnih signala i predsignala:

Signalna oznaka 203a: Oekuj predsignal

- Oekuj predsignal- Ugrauje se kod prvog prostornog, ispred ulaznog ili zatitnog signala na prugama sa APB i TK ili posebnog predsignala na 100, 200 i 300m

Signalna oznaka 203b: Oekuj glavni signal


23

- Oekuj glavni signal Ugrauje se kod ulaznih, zatitnih i prostornih signala odjavnog prostornog odseka, koji nemaju posebne predsignale i to:

a). Ispred ulaznih i zatitnih signala na 100, 200 i 300 m: b). Ispred prostornih signala odjavnog prostornog odseka na 700, 800 i

900 m

41.10. Na poetku elektrificirane pruge kao i na mestima gde se neelektrificirana pruga ukljuuje na elektrificiranu, na objavnicama se dodaje jo i crvena izlomljena strelica.

l. 42 Upozorivai glavnih signala i predsignala:

Upozorivai glavnih signala i predsignala upozoravaju da je glavni signal odnosno predsignal ugraen sa suprotne strane koloseka u odnosu na onu na kojoj je trebalo biti ugraen. Ugrauju se na strani gde je trebao da bude glavni signal.

Signalna oznaka 204: Signalna oznaka 205: Glavni signal na drugoj strani Predsignal na drugoj strani

l. 43 Meik:

Signalna oznaka 206: Meik Signalna oznaka Meik oznaava granicu izmeu koloseka koji se

pribliavaju i do kojeg se mesta smeju nalaziti vozila, kako ne bi ugroavala vonju po susednom koloseku.

l. 44 Granica odseka:

Signalna oznaka 207: Granica odseka

Granica odseka je okrugli ili kvadratni stubi ili poklopac glave izolovanog odseka podeljen u normalnim pravim linijama, koje se seku u sreditu oznake (od kojih je jedna paralelna sa inama, a druga upravna na ine), na etiri jednaka dela. Svaki deo odgovara jednoj ini koja se tu zavrava ili poinje.

Delovi oznaka koji odgovaraju ini koja je pod naponom obojeni su crveno, oni koji odgovaraju ini bez napona obojeni su uto.


24

l. 45 Mesto zaustavljanja:

Signalna oznaka 208 (208a): Mesto zaustavljanja

Signalna oznaka Mesto zaustavljanja postavlja se prema potrebi u slubenim mestima u kojima je vozovima sa prevozom putnika, potrebno oznaiti mesto zaustavljanja kako bi putnika garnitura stala na mestu odreenom za ulazak i izlazak putnika.

- Ona moe biti stalna ili prenosna. Kod ugraivanja stalne signalne oznake treba voditi rauna da se ne ugroava bezbednost putnika i eleznikih radnika i ugrauje se neposredno pored koloseka.

- Broj ispod slova, oznaava duinu voza u metrima i ona vai za sve vozove ija je duina manja od naznaene (208a).

l. 46 Prune opomenice:

Signalna oznaka 209: Pazi, putni prelaz

One se ugrauju ispred putnih prelaza u istom nivou kod kojih saobraaj nije obezbeen branicima, polubranicima ili svetlosnim signalima, odnosno kod svih putnih prelaza ispred kojih se postavljaju kontrolni svetlosni signali ili signali za poetak zaustavnog puta ispred putnog prelaza. Ugrauju se sa desne strane koloseka za odnosni smer vonje, a na prugama sa obostranim saobraajem postavlja se sa spoljne strane oba koloseka u oba smera vonje. Ugrauju se na udaljenosti, ispred putnog prelaza, na 500 m, a na sporednim prugama na 200 m.

Pruna opomenica, mora se videti sa najmanje udaljenosti od 300 m, sa zaustavnim putem od 1000 m, sa zaustavnim putem od 700 m na 200 m.

l. 47 Prenosne prune opomenice:

Signalna oznaka 210: Mesto rada na pruzi

Postavlja se od mesta rada na najmanjoj udaljenosti od 800 m, odnosno 500 m u zavisnosti sa zaustavnim putem i to:

- U stanicama ispred ulaznih skretnica; - Na jednokolosenim prugama sa desne strane u oba smera; - Na dvokolosenim i sa obostranim saobraajem, sa spoljne strane svakog

koloseka u oba smera vonje, bez obzira na kom se koloseku radi; - Na viekolosenim, kao i na paralelnim prugama kod svakog koloseka u

oba smera vonje, bez obzira na kom se koloseku radi.


25

l. 48 Poetak i svretak potiskivanja:

Signalna oznaka 211: Signalna oznaka 212: Poetak potiskivanja Svretak potiskivanja Signalne oznake Poetak i Svretak potiskivanja ugrauju se na onim

mestima pruge na kojima se vozovi redovno potiskuju i to sa desne strane koloseka za odnosni smer vonje, a na prugama sa obostranim saobraajem sa spoljne strane svakog koloseka u smeru vonje.

- Poetak potiskivanja, ugrauje se na mestu odakle je potrebno potiski-vanje voza, i mainovoa prve lokomotive na elu voza daje dva puta signalni znak Pazi koji mainovoa potiskivalice ponavlja i poinje potiskivanje voza.

- Svretak potiskivanja, ugrauje se na mestu gde prestaje potreba potiskivanja. Mainovoa prve lokomotive na elu voza daje tri puta signalni znak Pazi koji mainovoa potiskivalice ponovi kada stigne kod ove signalne oznake i prekida potiskivanje.

Ove signalne oznake se po pravilu nou ne osvetljavaju, ali mogu da se pre-svuu reflektujuom materijalom. Daljina vidljivosti mora iznositi najmanje 100 m

l. 49 Oznake za stanice bez ulaznog signala:

Signalna oznaka 213: Prilazni signal

Prilazni signal upozorava vozno osoblje da se voz pribliava stanici koja nije opremljena ulaznim (titnim) signalom i oznaava mesto gde voz treba da stane i eka nareenje za ulazak u stanicu, ako je to nareeno optim nalogom. Ugrauje se sa desne strane koloseka, na daljini zaustavnog puta ispred prve ulazne skretnice, i to samo na sporednim prugama. Mora se videti najmanje sa odstojanja od 200m.

Nou se pred kotur postavlja i uta svetlost.


26

l. 50 Oznake za stajalite:

Signalna oznaka 214: Pribliavanje stajalitu

Pribliavanje stajalitu upozorava vozno osoblje da se voz pribliava stajalitu. Ova signalna oznaka ugrauje se ispred stajalita najmanje na daljini zausta-vnog puta od signalne oznake Mesto zaustavljanja i to sa desne strane kolo-seka za odnosni smer vonje, a na dvokolosenim i prugama sa obostranim saobra-ajem, sa spoljne strane oba koloseka u oba smera vonje. Mora se videti najmanje sa udaljenosti od 200 m, a na prugama sa zaustavnim putem od 1500 m na 500 m.

Ako se na mestu, gde treba postaviti signalnu oznaku Pribliavanje stajalitu nalazi vei objekat (tunel, most i sl.) ili neka druga prepreka, onda se ona izuzetno moe postaviti i na manjem odstojanju od propisanog.

l. 51 Oznake predmeta koji zadiru u slobodan profil:

Signalna oznaka 215: Zadire u slobodan profil

Ove oznake oznaavaju da predmet ili objekat zadire u slobodan profil pruge. Ona moe biti naslikana na samom objektu ili je posebno izgraena, ugrauje se pored objekta (predmeta) koji zadire u slobodan profil.

l. 52 Granica izolovanog preklopa:

Signalna oznaka 216: Signalna oznaka 217: Poetak izolovanog preklopa Kraj izolovanog preklopa

Granicom izolovanog preklopa obeleavaju se mesta poetka i kraja izolovanog preklopa stanice, ukrsnice ili saobraajno-transportnog otpremnitva, kako bi se osoblje vunog vozila obavestilo o granici kontaktne mree otvorene pruge i stanice.

Druga strana ploe Poetak izolovanog preklopa koristi se za postavljanje signalne oznake Kraj izolovanog preklopa.

Poetak izolovanog preklopa, ugrauje se na prvi zatezni stub, konzole ili nosaa opreme portala, koji je za taj izolovani preklop, predstavlja prvo mesto zatezanja voznog voda izolovanog preklopa iz oba smera vonje.


27

Kraj izolovanog preklopa, ugrauje se na poslednji zatezni stub, konzolu, koji za taj izolovani preklop predstavlja poslednje mesto zateznog voznog voda izolovanog preklopa iz oba smera vonje.

l. 53 Poetak i kraj pruge sa automatskim prunim blokom (APB):

Signalna oznaka 218: Signalna oznaka 219: Poetak APB Svretak APB

Radi boljeg uoavanja, slovni znaci i strelica prevlae se reflektujuom materijom. Signalna oznaka Poetak APB ugrauje se iza poslednje skretnice, a signalna oznaka Svretak APB ispred prve skretnice slubenog mesta, od kojih poinje, odnosno prestaje APB za svaki smer.

l. 54 Poetak i kraj pruge sa telekomandom (TK):

Signalna oznaka 220: Signalna oznaka 221: Poetak TK Svrsetak TK

Radi boljeg uoavanja, slovni znaci i strelica prevlae se reflektujuom materijom. Signalna oznaka Poetak TK ugrauje se iza izlazne skretnice, a signalna oznaka Svretak TK ispred ulazne graninih stanica, od kojih poinje, odnosno prestaje TK za svaki smer.

l. 55Poetak i kraj pruge sa obostranim saobraajem (OS):

Signalna oznaka 222: Signalna oznaka 223: Poetak OS Svrsetak OS

Signalna oznaka Poetak OS ugrauje se najmanje na 100m ispred ulaznog signala stanice, odnosno zatitnog signala rasputnice, od koje otpoinje pruga sa obostranim saobraajem, a signalna oznaka Svretak OS ugrauje se iza poslednje izlazne skretnice stanice od koje prestaje pruga sa obostranim saobraajem. One se ugrauju sa desne strane redovnog koloseka. U sluaju da je neka stanica na delu pruge sa obostranim saobraajem, polazna stanica vozova, tada se signalna oznaka Poetak OS ugrauje i iza poslednje izlazne skretnice u smeru koji je opremljen za obostrani saobraaj.


28

Radi boljeg uoavanja, slovni znaci i strelica prevlae se reflektujuom materijom.

l. 56 Padokazi:

Signalna oznaka 226: Padokazi

Padokazima se obeleavaju prelomi nivelete na pruzi i oznaavaju veliine i duine nagiba na pruzi. Veliina nagiba se izraava u promilima, a duina u metrima. Postavljaju se sa desne strane koloseka od poetka prema kraju pruge.

l. 57 Kilometarske i hektometarske oznake:

Signalna oznaka 227: Kilometarska i hektometarska oznaka

Kilometarskim i hektometarskim oznakama oznaava se odstojanje od poetka prema kraju pruge na svakih 1000 m, odnosno na svakih 100 m. Oznake sa parnim brojevima postavljaju se sa desne strane, a oznake sa neparnim brojevima sa leve strane pruge. Broj za hektometar je gore a za kilometar dole.

Signali koji se vie nesmeju ugraivati

l. 58 Manevarski svetlosni signali:

Signalna znak 181: Manevarska vonja zabranjena

Signalna znak 182: Manevarska vonja slobodna do

narednog manevarskog signala

Signalna znak 183: Vonja voza slobodna i preko

narednog manevarskog signala


29

- Ovi signali dozvoljavaju ili zabranjuju manevarske vonje na prijemno-otpremnim kolosecima, kao i na ostalim kolosecima gde postoje.

- Ovi signali ugraeni su desno uz kolosek za koji vai. Redovan signalni znak manevarskih svetlosnih signala je Manevarska vonja zabranjena, i on nareuje da je iza njega manevarska vonja zabranjena.

- Manevarski signalni znak Manevarska vonja slobodna do narednog manevarskog signala, dozvoljava manevarsku vonju do narednog manevarskog signala, odnosno do signala Granica manevarskih vonji, ili do kola na koloseku. Ako se iz ma kog razloga ne moe dati signalni znak Manevarska vonja slobodna do narednog manevarskog signala, vonja pored manevarskog signala moe se izvriti samo ako se runim signalnim znacima dozvoljava dalja manevarska vonja, a oni se dobijaju usmeno ili putem telefona iz postavnice.

- Signalni znak Vonja voza slobodna i preko narednog manevarskog signala daje se automatski, postavljanjem ulaznog, odnosno izlaznog signala u poloaj koji dozvoljava slobodnu vonju i on vai samo za vonju voza.

- Ako manevarski svetlosni signal ne pokazuje nikakvu svetlost ili je izgorela jedna, smatra se da pokazuje signal za zabranjenu vonju i u tom sluaju signale daje stanini radnik.

l. 59 titni signali:

Signalna znak 184: Signalna znak 185: Stoj Slobodno

- Ovi signali ugraeni su ispred stanica i pokazuju da li voz koji dolazi moe ui u stanicu ili ne. Ugrauju se na daljini zaustavnog puta, a najmanje na 500 m ispred ulazne skretnice. Vide se svoza na daljini od 200 m, kada su ugaeni na daljini zaustavnog puta, a kada su na manjoj udaljenosti, vide se sa daljine od 400 m.

- U redovnom poloaju titni signal pokazuje signalni znak Stoj. Signalni znak Slobodno sme se postaviti samo kad se oekuje voz i kada je sve pripremljeno za ulazak voza. Voz koji je stao ispred titnog signala, sme da nastavi dalju vonju tek kada signal pokae signalni znak Slobodno ili kad dobije doputenje za dalju vonju.


30

- Kada titni signal pokazuje signalni znak Stoj, voz se mora zaustaviti ispred njega. Voz sme nastaviti vonju tek kad pokae signalni znak Slobodno ili dobije doputenje za dalju vonju.

- Ukoliko titni signal nou nije osvetljen ili pokazuje belu svetlost, voz se mora zaustaviti, a vonju sme da nastavi ako su se mainovoa i vozovoa uverili da signal pokazuje dnevni signalni znak Slobodno.

- Kada titni signal pokazuje signalni znak Stoj, nou prema stanici pokazuju belu svetlost a kada pokazuju signalni znak Slobodno, nou prema stanici pokazuju zelenu svetlost.

- Stub titnog signala, sprednje strane obojen je belo-crnim prugama, a sa zadnje sivo.

l. 60 Svetlosni predsignali sa relejno sigurnosnim ureajem starog tipa:

Signalna znak 186: Signalna znak 187: Signalna znak 188: Oekuj, Stoj Oekuj, Slobodno Oekuj ogranienje

brzine

Predsignali ulaznih signala ugraeni su na posebnim stubovima. Predsignali izlaznih signala kombinovani su sa ulaznim signalima i ugraeni na stubovima ulaznih signala.


31

l. 61 Svetlosni ulazni i izlazni signali sa relejno sigurnosnim ureajem starog tipa:

Signalna znak 189: Signalna znak 190: Stoj Slobodno i Oekuj, Stoj

Signalna znak 191: Signalna znak 192: Slobodno i Oekuj, Slobodno Slobodno i Oekuj, ogranienje

brzine

Signalna znak 193: Signalna znak 194: Ograniena brzina i Oekuj, Stoj Ograniena brzina i Oekuj

Slobodno

Signalna znak 195: Signalna znak 196: Ograniena brzina i Oekuj Oprezan ulazak ogranienje brzine u stanicu sa 10km/h


32

Saobraajni pravilnik - 2

l.5. Obaveze radnika (5) Ako radnik smatra da je nareenje izdato od strane nadlenog

rukovodioca protivno postojeim propisima i da dovodi u pitanje bezbednost saobraaja, duan je da na to upozori rukovodioca.

Kada i posle upozorenja radnika nadleni rukovodilac ponovi usmeno nareenje, radnik e nareenje izvriti samo ako mu se prethodno izda pismeno nareenje.

Radnik nesme ni pismeno nareenje rukovodioca da izvri ako su to radnje koji krivini zakon zabranjuje ili predvia kaznu, kao ni ona nareenja koja bi oigledno dovela u opasnost bezbednost saobraaja.

(11) Radnik ne sme napustiti svoje radno mesto dok ne uini sve za osiguranje bezbednosti saobraaja makar i sebe izloio opasnosti.

l.9. Skretnice (2) Redovan poloaj skretnice je poloaj u kome skretnica mora biti

postavljena kada preko nje ne prolazi voz niti se vri manevra. Pravilan poloaj skretnice je kada je skretnica postavljena za

nameravanu vonju. Ispravan poloaj skretnice je kada su jezici dobro priljubljeni uz

inu.

(5) a.) Pouzdano pritvrene skretnice su skretnice koje se postavljaju i zabravljuju centralno ili na licu mesta i u zavisnosti su sa glavnim signalom.

b.) Pouzdano zakljuane skretnice su skretnice koje se na licu mesta postavljaju i zakljuavaju bravom, a u kljuevnoj su zavisnosti sa glavnim signalom.

c.) Pritvrene skretnice su skretnice koje nemaju kljuevnu zavisnost sa glavnim signalom.

l.12. Smetnje na skretnicama (5) Preko preseene skretnice moe se prei tek kad je pregleda

otpravnik vozova i skretniar, uz uslov da je jeziak ispravan i da dobro priljubljuje uz glavnu inu. Brzina je Vmax = 10 km/h.

(7) U neposednutim TK-stanicama pregled vri mainovoa, a po nareenju TK-dispeera.


33

l.16. Sastavljanje vozova

(4) Ako vozopratno ili stanino osoblje ne moe utvrditi da li su kola sposobna za saobraaj, trae miljenje pregledaa kola, a ako ga nema, merodavno je miljenje mainovoe.

(12) Poslednja kola u vozu moraju imati ispravnu automatsku konicu i nazivaju se Zavrna kola.

(14) Iza zavrnih kola vozova brzine do 80 km/h, moe se dodati Potrkakola koja ne koe ali imaju ispravan vazduni vod. To ne mogu biti kola sa putnicima i pratiocem niti kola sa zapaljivim ili eksplozivnim materijama i teka vozila.

l.18.Uvrtavanje kola i drugih vozila u teretne vozove

(5) Dvoja ili vie kola sa obrtnjima spojena krutim kvailom uvrtavaju se u voz najvie do 3 para i to na elu voza. Iza ovih kola mogu se dodati kola sa zavrnom konicom. Brzina voza sa kolima sa obrtnjima je Vmax = 50 km/h.

l.19.

(4) Kola sa RID listicama Opasnost od eksplozije, odvajaju se najmanje jednim etvoroosovskim ili sa dvoje dvoosovskim kolima od kola sa RID listicama Opasnost od poara ili Samozapaljivo.

l.24. Vozno osoblje

(2) Mainovoa se za vreme vonje mora nalaziti u prednjoj upravljanici kao i kod obavljanja manevarskog rada.

(13) Minimalni sastav manevarskog osoblja je jedan vozovoa i jedan manevrista

(14) Ako je kod voza samo jedan vozopratioc, on uvek izvrava sve dunosti zavrnog vozopratioca.

l.25. Pravo putovanja na vunom vozilu

(1) Na vunom vozilu za vreme vonje pored posade mogu se nalaziti: - Osoblje koje putuje rei sa overenim EV-1; - Radnici sa propisanom dozvolom

Mogu se nalaziti i ostali radnici bez propisane dozvole, a to su: - Radnici eleznike stanice, kada su u slubi i to pri manevrisanju i

ukazivanju pomoi; - Vozno osoblje kad putuje radi prijema voza a nema mogunosti

putovanja vozom; - Osoblje ZOP-a, KM-a, SS-postrojenja, organi SUP-a i lekar po hitnom

slubenom poslu, a nema drugog prevoznog sredstva;


34

- Struno osoblje za vreme probne vonje; - Komisija za polaganje strunih ispita ili isleenje vanrednih dogaaja; - Lica pod nadzorom.

l.26. Otprema lica teretnim vozovima

(3) Sva lica koja putuju teretnim vozovima se brinu sama o svojoj bezbednosti

(4) Sva lica moraju imati odgovarajue vozne isprave.

(6) Sva lica se javljaju otpravniku vozova i upisuju u putni list.

l.27. U neizbenoj vonji na nepoznatoj pruzi

(7) U ovim situacijama, mainovoi se dodeljuje radnik istog zanimanja kao sprovodnik, koji dobro poznaje odnosnu prugu. (243 5.5).

l.28. U stanicama u kojima se vozno osoblje menja

(11) Mainovoa pismena obavetenja koja jo vae za dalje putovanje predaje mainovoi koji ga je smenio, a ovaj prijem potvruje potpisom u EV-1 mainovoi koji je predao obavetenja.

(13) U sluaju zamene naloga koji je ve ispravljen, taj nalog se oduzima i zamenjuje novim, a pri vrhu se upisuje: Predhodni nalog br. . . zamenjen. Potpis otpravnika vozova.

l.35. Brzina vonje voza

(8) Redovno se mora smanjiti brzina vozu: - Kad se radni voz kree na otvorenoj pruzi ili se povlai. Vmax = 25 km/h; - Kad voz saobraa kao vanredni, a na pruzi nije predvien saobraaj za

vreme prekida rada, Vmax = 30 km/h; - Usled magle i vejavice na brzinu zapaanja signala; - Kad se ne vri predsignalisanje a voz izuzetno prolazi stanicu Vmax=30 km/h - Kada voz ulazi na slepi kolosek ili podeljeni kolosek, a na prvi odsek u

smeru kretanja gde je obezbeen put pretravanja od najmanje 50 m, kao i kad teretni voz ulazi na kolosek gde na izlaznoj strani nije obezbeen put pretravanja, Vmax = 30 km/h;

- Kada voz ulazi na zauzeti kolosek ili podeljeni kolosek gde nije obezbeen put pretravanja od najmanje 50 m, Vmax=10 km/h

- Kada voz ulazi sa naroitom opreznou, Vmax = 10 km/h; - Kada se voz gura, Vmax = 25 km/h.

(10) Ograniena brzina je trajno propisana nia brzina od najvee doputene brzine na pruzi i unosi se u knjiici reda vonje.

Lagana vonja je privremeno propisana brzina


35

l.36. Brzina preko skretnica

(2) Brzina preko pritvrenih i neosiguranih skretnica za vonju u pravac jednaka je doputenoj brzini za vojnu u skretanje i nesme biti vea od Vmax = 50 km/h.

(5) U slubenim mestima koja nemaju izlazne signale, brzina preko skretnica nesme biti vea od Vmax = 100 km/h.

(7) Vonja ogranienom brzinom vai za celo stanino podruje, do ili od prvog narednog dvoznanog signala u stanici koji signalie odgovarajuu brzinu preko pripadajueg skretnikog podruja.

(9) Ako glavni signal koji titi podruje skretnica u kvaru ili ne vai, a postoji kontrola da su skretnice u pravilnom i ispravnom poloaju, skretnice se smatraju pritvrenim i brzina preko njih je Vmax = 50 km/h.

Ako nema kontrole a vonja preko skretnice je dozvoljena, Vmax=10km/h.

l.44. Ulazak voza u stanicu sa naroitom opreznou

(12) Ulazak voza u stanicu sa naroitom opreznou a vozno osoblje nije obaveteno nalogom, voz se zaustavlja pred ulaznim signalom, a gde nema ulaznog signala ispred ulazne skretnice, postavljanjem ili davanjem signalnog znaka Stoj na daljini zaustavnog puta ispred ulazne skretnice. Izaslani radnik obavetava mainovou o uzroku oprezne vonje i sprovodi voz u stanicu.

(13) Ako je vozno osoblje obaveteno, ulazni skretniar daje Lagano.

(14) Signalni znak Stoj daje se ili postavlja kod mesta dokle je vonja dozvoljena.

(15) Vmax kod vozova koji ulaze sa naroitom opreznou je 10km/h;

l.45. Dolazak i bavljenje voza u stanici

(2) Voz sa prevozom putnika staje kod signalnog znaka Mesto zaustavljanja odnosno kod mesta gde stoji otpravnik vozova.

(3) Teretni voz staje tako da su elo i kraj voza unutar granice meika, osim ako je potrebno da se zaustavi na nekom odreenom mestu, davanjem signalnog znaka Lagano, Napred, Malo napred, Stoj.

Lokomotivski voz staje ispred slubene prostorije otpravnika vozova.

(6) Kada je voz za prevoz putnika stao, mainovoa ne sme samovoljno pokrenuti voz.

l.46. Izuzetan prolaz i izuzetno zaustavljanje voza

(2) Izuzetan prolaz se daje: - Vozu za prevoz putnika koji staje samo iz saobraajnih razloga; - Teretnom vozu ako nema potrebe za stajanje.

(3) Ako se ne vri predsignalisanje izlaznog signala a vidik je spreen, brzina nesme biti vea od Vmax = 30 km/h.


36

l.47. Nareenje za polazak voza

(4) Direktno nareenje za polazak voza daje otpravnik vozova: Signalnim lopariem, signalnom svetiljkom, svetlosnim signalom, usmeno, telefonom, radio vezom razglasnim ureajem.

Indirektno nareenje za polazak voza daje otpravnik vozova: optim nalogom i telefonom.

(5) Direktno nareenje daje otpravnik vozova redovno danju signalnom svetiljkom, odnosno i danju i nou svetlosnim signalom, a izuzetno usmeno.

(6) Direktno telefonom kod teretnih vozova, kad je telefon ugraen kod izlaznog signala. Za upozorenje mainovoi da se javi na telefon koristi se razglasni ureaj.

(8) Ako je stanica opremljena izlaznim signalom, otpravnik vozova posle dva puta ponovljenog upozorenja za pripremu za polazak, putem interfonskih ili razglasnih ureaja dva puta daje nareenje za polazak teretnom vozu.

(9) Teretnom voz se moe i RDV-om dati nareenje za polazak, a mainovoa potvruje prijem nareenja.

(10) Usmeno nareenje Polazak otpravnik vozova daje lino mainovoi.

(12) Indirektno nareenje za polazak voza daje se optim nalogom ili telefonom samo teretnim vozovima.

Blie odredbe propisane su u SU-40 l.22

(17) U stanicama u kojim nema izlaznog signala, izlazni skretniar mora vozu koji stanicu prolazi izuzetno, davati signalni znak Napred, od momenta zapaanja ela voza pa dok ceo voz ne proe pored njega. Ovo vai za pruge na kojima se vozno osoblje ne obavetava o promenama ukrtavanja.

l.50. Ukrtavanje vozova

(8) Ako bi otpravnik vozova hteo da otpremi voz iz stanice redovnog ili utvrenog ukrtavanja bez naloga za ukrtavanje, a voz iz suprotnog smera nije prispeo, onda e mainovoa upozoriti na to otpravnika vozova i traiti nalog za ukrtavanje.


37

l.51. Promene ukrtavanja

(27) O promenama ili odreenom ukrtavanju mora se obavestiti nalogom za ukrtavanje mainovoa ukrsnog ili suprotnog voza.

Ukrsni voz je voz koji polazi iz stanice redom vonje predvienog ili utvrenog ukrtavanja, ne ekajui na dolazak voza iz suprotnog smera, koji se naziva Suprotni voz.

Ako nije potrebno da se iz nekih drugih razloga vozno osoblje obavetava optim nalogom, ono se nalogom za ukrtavanje moe obavestiti o ulasku, izlasku u skretanje kao i o izuzetnom zaustavljanju voza u stanici utvrenog ukrtavanja.

Nalog za ukrtavanje slui jo i za upozoravanje voznog osoblja posebnog i suprotnih vozova na predviena ukrtavanja koja su u redu vonje oznaena sa eka i eka na. Vozno osoblje vozova koji imaju ukrtavanje sa posebnim vozovima obavetavaju nalogom za ukrtavanje o svakom propisanom ukrtavanju posebnog voza sa njihovim vozom.

(30) Obavetenje voznom osoblju o izvrenom ukrtavanju vri se optim nalogom: Ukrtavanje sa vozom br. . . izvreno u stanici . . ..

(32) Ni jedan voz nesme poi iz stanice redovnog odnosno utvrenog ukrtavanja dok ne prispe voz iz suprotnog smera, ili dok nije nalogom za ukrtavanje vozno osoblje obaveteno da je ukrtavanje premeteno odnosno da je otpalo.

Mainovoa mora traiti posebna obavetenja od otpravnika vozova ukoliko nije siguran da je voz iz suprotnog smera prispeo. Ukoliko voz iz suprotnog smera nije prispeo, a ukrtavanje se nee izvriti u toj stanici, mainovoa mora traiti nalog za ukrtavanje, a ako ukrtavanje otpada, onda opti nalog odnosno upisivanje u putni list broj voza sa kojim su se sastali.

l.61. Dunost voznog osoblja kod signala koji nisu upotrebljivi (u kvaru)

(9) Ako je voz stao pred prostornim signalom odjavnice koji pokazuje signalni znak Stoj mainovoa daje Pazi i u vremenu od 3 min ponavlja ga vie puta. Odjavniar je duan da obavesti vozno osoblje o svakom zadravanju duem od 3 min. ukoliko mainovoa ne dobije obavetenje u vremenu od 3 min, a odjavnica je udaljena od prostornog signala, voz oprezno produava vonju brzinom od Vmax = 10 km/h do odjavnice gde se interesuje o uzroku zaustavljanja. Ako je prostorni signal odjavnice istovremeno i zatitni signal, voz ne sme proi pored njega dok on pokazuje signalni znak Stoj.

(10) Kod odjavnice mainovoa mora zaustaviti voz ako odjavniar ne doeka voz i ako prostorni signal pokazuje dozvoljenu vonju (izuzev za vreme prekida slube). U pogledu dalje vonje mainovoa telefonom trai dozvolu od naredne stanice.


38

(11) Ako je glavni signal u kvaru (neupotrebljiv) a dalja vonja je zabranjena, voz mora stati ispred signala bez obzira da li je vozno osoblje obaveteno o neupotrebljivosti.

Ako je dalja vonja dozvoljena, a vozno osoblje je obaveteno o neupotreblji-vosti, vozno osoblje ne mora stati samo ako se ispred ovog signala daje signalni znak Napred. Ovo se ne odnosi na APB prugama.

Ako je dalja vonja dozvoljena, a vozno osoblje nije obaveteno o neupotrebljivosti signala, voz mora stati ispred signala. Dalja vonja se sme nastaviti tek kad je izaslani radnik usmeno obavestio vozopratno osoblje da je dalja vonja dozvoljena, uz davanje signalnog znaka Napred.

Izuzetno ovo ne vai u sluajevima: a.) Ako se daje signalni znak 12a Oprezan ulazak u stanicu sa 10 km/h; b.) Ako se RDV-om ili telefonom dozvoli prolaz; c.) Ako se o neispravnosti izlaznog signala vozno osoblje obavetava optim

nalogom u stanici u kojoj je signal neupotrebljiv i kada se u nalogu dozvoli vonja bez davanja signalnog znaka Napred.

Ako je voz stao ispred neosvetljenog signala mainovoa e odmah telefonom traiti obavetenje.

Ako je voz stao ispred signala koji pokazuje signalni znak Stoj obavetenje e se traiti tek po isteku 3 min od zaustavljanja. Ako je lokomotiva opremljena RDV-om, obavetenje se trai pre nego to se voz zaustavi.

Ako je u pitanju ulazni signal, a sporazumevanje nemogue, mora se poslati jedan vozopratioc odnosno pomonik mainovoe da se kod staninog osoblja obavesti o uzroku zaustavljanja i dalji postupak. Ako pre povratka izaslanog radnika, ulazni signal pokae dozvoljenu vonju, voz e ui u stanicu i ne sme nastaviti vonju bez izaslanog radnika.

(14) Ako se iz signalnog znaka ulaznog signala ili poloaja skretnica vidi da je ulaz u skretanje, a redom vonje to nije predvieno, odnosno vozno osoblje o tome nije obaveteno, mainovoa blagovremeno zaustavlja voz. Voz sme ui u stanicu tek po pozivu staninog radnika.

Ovo ne vai za stanice kojima se predsignaliu ulazni signali za vonju ogranienom brzinom kao i za stanice ije skretnice nisu u zavisnosti sa ulaznim signalom (ista brzina za pravac i skretanje).


39

l.62. Sporazumevanje sa otpravnikom vozova odnosno TK-dispeerom

(3) Nakon zaustavljanja voza mainovoa mora dati sledee podatke: broj voza, mesto zaustavljanja, uzrok zaustavljanja, ime i prezime.

Otpravnik vozova nakon primljenog obavetenja mora rei: pun naziv stanice, ime i prezime, a zatim nareenje.

(4) Obavetenje o svakoj nastaloj smetnji kod voza na otvorenoj pruzi, mainovoa daje otpravniku naredne stanice, odnosno pozadnje stanice ako se voz povlai nazad u stanicu, uz prisustvo susedne stanice.

(6) Svako primljeno nareenje mainovoa mora ponoviti radi provere da li je pravilno primljeno, pa tek onda postupa po njemu.

Otpravnik vozova susedne stanice koji prisustvuje davanju nareenja, upisuje ceo tekst nareenja, a kada ga m-voa ponovi, potvruje reju tano, nazivom stanice brojem pod kojim je nareenje zavedeno i svojim prezimenom.

(7) Na prugama sa APB-om, MZ ili TK, mainovoa sva data i primljena nareenja upisuje u S-68. Ako se ova saoptenja prenose RDV-om, a odnose se na postupak ispred signala, ili jednog putnog prelaza, ista se ne upisuju u S-68.

(8) Sva saoptenja koja se prenose putem RDV-a daje i prima mainovoa bez obzira na sastav vozopratnog osoblja.

(9) U sluaju zaustavljanja voza izmeu poslednje TK-stanice i granine stanice, daje TK-dispe., a od ulaznog signala otpravnik vozova granine stanice. Za vozove koji saobraaju prema TK-stanici, obavetavanja i nareenja daje TK-dispe.

l.63. Izuzetno zaustavljanje voza na otvorenoj pruzi (2) Ukoliko je primeena smetnja kod voza, vozno osoblje mora

odmah po zaustavljanju pokuati da istu otkloni. Ukoliko se predvidi da e se voz zadrati vie od 15 min, mora se obavestiti otpravnik vozova, odnosno TK-dispeer, i po potrebi zatraiti pomo. Voz koji se zaustavi na otvorenoj pruzi mora se odmah obezbediti od samopokretanja, po upustvu 233..

(3) Ako je u pitanju smetnja na pruzi (oteenje, odron, poplava i sl.) dunost voznog osoblja je da zatiti ugroeno mesto. Odmah se javlja otpravniku vozova susednih stanica, odnosno TK-dispeeru. Ako nema RDV-a niti prunih telefona voz zaustavlja ispred ulazne skretnice bez obzira to ima dozvoljen ulaz u stanicu i obavetava ulaznog skretniara, odnosno otpravnika vozova.

Ugroeno mesto se titi na sledei nain: - Ako nema prunog osoblja, vozopratno osoblje titi ugroeno mesto; - Na dvokolosenoj pruzi zatiivanje se vri samo sa prednje strane, a na

paralelnoj i pruzi sa obostranim saobraajem, sa obe strane; - Zatiivanje se vri po Signalnom pravilniku 1.

(5) Ispred putnog prelaza m-voa mora zaustaviti voz kada izmeu znaka Ukljuna taka sa daljinskom kontrolom ili Poetak zaustavnog puta ispred


40

putnog prelaza i putnog prelaza, saobraa zbog lagane vonje due od 4 min ili nepredvieno stane due od 4 min.

l.64. Nastavljanje vonje i povlaenje voza sa otvorene pruge

(3) Ako nema sporazumevanja, voz sme nastaviti vonju samo do naredne stanice. Ne sme se vraati natrag.

(4) Prednji deo voza moe da nastavi vonju samo ako je zadnji deo osiguran od samopokretanja i pod nadzorom voznog, prunog ili drugog radnika.

Ako voz nastavlja vonju u delovima a stanice odnosno TK-dispeer nisu mogli biti obaveteni, voz se mora zaustaviti ispred ulazne skretnice i ako mu je ulaz slobodan, odmah se obavetava otpravnik vozova odnosno TK-dispeer.

(6) Povlaenje voza u pozadnju stanicu je dozvoljeno samo ako je dobijena dozvola od otpravnika te stanice odnosno TK-dispeera, i ako su posednuta prva kola na elu guranog voza, koja moraju imati ispravnu automatsku i runu konicu.

(7) Voz koji je traio pomo sme nastaviti vonju samo ako je dobio odobrenje od otpravnika vozova naredne stanice odnosno TK-dispeera.

l.65. Vonja po nepravilnom koloseku dvokolosene pruge

(9) O izuzetnoj vonji nepravilnim kolosekom vozno osoblje se obavetava nalogom u stanici od koje otpoinje ovakvu vonju. Ovim nalogom se propisuje kakvi signalni znaci se moraju istai na vozu i od koje do koje stanice se vri vonja po nepravilnom koloseku.

(10) Vmax = 100 km/h, osim ako je uz nepravilni kolosek ugraen ulazni signal iji se signalni znaci predsignaliu, gde je brzina redovna.

(12) Stanica u kojoj voz otpoinje vonju nepravilnim kolosekom, duna je da pismenim nalogom obavesti vozno osoblje da voz saobraa u staninom odnosno odjavnom razmaku, da se glavnim signalima ugraenim uz pravilan kolosek ne rukuje i za dalju vonju od ulaznih, izlaznih i zatitnih signala, kojima se ne rukuje, vae runi signalni znaci ili odobrenje dato putem sredstava za sporazumevanje.

Signalni znaci glavnih signala i njihovih predsignala ugraenih uz nepravilni kolosek vae za voz koji saobraa nepravilnim kolosekom.

(13) Na TK-pruzi TK-dispeer izdaje nareenja i obavetenja vezana za vonju nepravilnim kolosekom.

(14) Vozno osoblje se nalogom obavetava kojim putnim prelazima se ne rukuje. Ulaz voza u stanicu i prelaz preko rasputnice daje se signalnim znacima Napred koji se daje kod ulaznog signala za pravilan kolosek. U koliko se ne daje signalni znak Napred voz se mora zaustaviti kod ovog mesta. Vonju


41

moe nastaviti tek kad mu se da ovaj signalni znak, odnosno odobri ulaz putem sredstava za sporazumevanje.

(15) Za ulazak voza u naredni prostorni odsek, vae runi signali odjavniara. U koliko ne daje Napred, voz mora stati ispred prostornog signala.

(17) Ako se ne predsignaliu signalni znaci izlaznog signala, voz prolazi tu stanicu sa Vmax = 30 km/h.

(20) Kod neposednutih TK-stanica, kada ureaj ne omoguava kontrolu slobo-dnosti meustaninog odseka, obavetenje TK-dispeeru da je voz prispeo ceo daje m-voa nakon to se uveri da je na poslednjim kolima u vozu signalni znak Kraj voza

l.67. Saobraaj voza do nekog mesta na otvorenoj pruzi

(8) Ovlaeni stanini radnik, otpravnik vozova, odnosno TKdispeer, mora optim nalogom odnosno nareenjem obavestiti vozno osoblje (manevarsko osoblje) o: svrsi vonje, kilometru pruge do koje voz, odnosno manevarski sastav saobraa, slubenom mestu (industrijski kolosek) na otvorenoj pruzi koje posluuje, vremenu do koje se treba vratiti sa otvorene pruge, da u povratku prostorni signali izuzetno ne vae, koji su putni prelazi neobezbeeni, i o nainu na koji se daje ulaz u stanicu po povratku sa otvorene pruge.

l.68. Potiskivanje vozova (6) Signalne znake koje daje vozna lokomotiva radi regulisanja

brzine, potiskivalica ponavlja i obratno. Ako je ovaj vid sporazumevanja nemogu, onda se vri radio vezom.

(8) Mesto od kojeg se potiskivalica redovno vraa sa otvorene pruge, oprema se telefonom radi obavetenja o njenom kretanju.

(10) Osoblje potiskivalice koje se vraa sa otvorene pruge mora se obavestiti da u povratku prostorni signali ne vae, da moe proi pored njih i koji su putni prelazi neobezbeeni.

Ulaz potiskivalice u stanicu daje se signalnim znacima ulaznog signala, runim signalnim znacima ili putem sredstava za sporazumevanje.

l.69. Pomone vonje (pomona lokomotiva) (3) Ako se pomoni voz (pomona lokomotiva) alje kao pomo na

otvorenoj pruzi, u nalogu (obavetenju) se mora navesti: Od prostornog signala br. . . koji pokazuje signalni znak za zabranjenu vonju, voziti oprezno. Pored podataka o mestu zaustavljanja voza kome se prua pomo navodi se i da li prostorni signali vae i koji su putni prelazi neobezbeeni.


42

l.77. Vonja za vreme smetnji na ureajima u stanici, APB i MZ

(4) Za vreme kvara ulaznog ili zatitnog signala, ulaz u stanicu ili prolaz preko rasputnice daje se signalni znak Napred ili odobrenjem putem telefona ili RDV-a, ako nije mogue dati signalni znak 12a.

(6) Vozovi koji se otpremaju u staninom razmaku moraju saobraati smanjenom brzinom prema preglednosti pruge, a ne vie od Vmax = 30 km/h, od prostornog signala koji pokazuje Zabranjenu vonju ili je neosvetljen, do onog signala koji pokazuje dozvoljenu vonju.

(19) Vozno osoblje se optim nalogom obavetava da je dalja vonja od izla-znog signala, koji pokazuje signalni znak za Zabranjenu vonju ili je neosvetljen, dozvoljena bez davanja signalnog znaka Napred i da do narednog prostornog signala voziti oprezno prema preglednosti pruge no najvie sa Vmax = 30 km/h i da je za dalju vonju od narednog prostornog signala merodavan signalni znak tog signala.

U sluaju kvara izlaznog signala na pruzi sa MZ, kad se utvrdi da je meustanini prostorni odsek slobodan, voz se moe otpremiti:

- Ako ima kontrolu nad skretnicama, sa Vmax = 50 km/h, preko skretnica; - Ako nema kontrolu nad skretnicama, Vmax = 10 km/h, preko skretnica.

Brzina na otvorenoj pruzi se ne smanjuje, osim u sluaju zauzea kad se vozi sa najvie Vmax = 30 km/h.

(20) Kad se izdaje nareenje za dalji postupak ispred prostornog ili izlaznog signala koji pokazuje signalni znak za Zabranjenu vonju ili je neosvetljen, vozno osoblje se mora obavestiti da su putni prelazi iza tih signala neobezbeeni uz navoenje njihovog kilometarskog poloaja.

l.78. Vonja za vreme smetnji na TK (5) Vozno osoblje se mora obavestiti optim nalogom o zavoenju

regulisanja saobraaja u staninom razmaku odnosno pomou APB-a za vreme smetnji na TK pruzi.

(6) Iz TK-stanice gde je zbog smetnje prestalo regulisanje saobraaja telekomande, odnosno iz privremeno granine stanice, voz sme krenuti samo po odobrenju ovlaenog staninog radnika.

(7) O ponovnom zavoenju regulisanja saobraaja putem telekomande, vozno osoblje se obavetava nalogom.

(10) Kada se zbog kvara TK saobraaj regulie u staninom razmaku, a reguliega TK-dispeer, izvetaj iz neposednute TK-stanice da je voz ceo prispeo daje m-voa suprotnog voza tako to e ga TK-dispeer blagovremeno upozoriti da osmotri kraj voza za koji treba da da izvetaj. Ako suprotnog voza nema, pa TK-dispeer ne moe dobiti izvetaj, onda uzastopnom vozu daje nareenje da vozi oprezno prema preglednosti pruge ali najvie sa Vmax = 30 km/h.


43

(12) Ako se pouzdano utvrdi da za dalju vonju nema smetnji, a ureaj ne omuguava kontrolu slobodnosti koloseka, TK-dispeer e dati doputenje vozu fonogramom: Pruga za voz br. . . do ulaznog signala . . . stanice (naziv stanice) slobodna. (Prezime TK-dispeera).

(13) Doputenje za dalju vonju voza koji je stao pred prostornim signalom koji pokazuje zabranjenu vonju, a ureaj omoguava kontrolu slobodnosti koloseka, TK-dispeer daje samo za vonju do narednog prostornog signala koji ispravno funkcionie.

U sluaju da se izlazni signal ne moe postaviti da pokazuje dozvoljenu vonju, a ureaj omoguava kontrolu slobodnosti prvog prostornog odseka, voz se otprema u blokovnom razmaku. Vozno osoblje se obavetava da je dalja vonja od izlaznog signala dozvoljena bez davanja signalnog znaka Napred, da do narednog prostornog signala treba voziti oprezno prema preglednosti pruge no najvie sa Vmax = 30 km/h, i da je za dalju vonju od narednog prostornog signala merodavan signalni znak tog signala.

(14) Ako je voz stao pred ulaznim signalom, ulaz e se dati signalnim znakom 12a ili e telefonom ili RDV-om narediti ulazak sa naroitom opreznou.

(15) Kad se izdaje nareenje, za dalji postupak kod prostornog ili izlaznog signala, vozno osoblje se mora obavestiti i o tome da su putni prelazi iza tih signala neobezbeeni, uz navoenje kilometarskih poloaja.

l.79. Smetnje na sredstvima za sporazumevanje (5) a.) Ako je voz stao ispred prostornog signala koji pokazuje

Zabranjenu vonju, mainovoa eka 3 min na promenu signalnog znaka. Ako je sporazumevanje nemogue, nastavlja vonju do narednog prostornog signala ali najvie sa Vmax = 30 km/h. Na ovakav nain moe nastaviti vonju sve do ulaznog signala;

b.) Ako je voz stao ispred dva prostorna signala, mora se zaustaviti kod prvog narednog prostornog signala ako pokazuje da je vonja zabranjena. Ako je sporazumevanje nemogue, postupa se kao pod a;

Ulazni i zatitni signal se sme proi samo ako se daje signalni znak Napred, odnosno putem telefona ili RDV-a.

Ako je TK-stanica neposednuta, a sporazumevanje je nemogue, voz e do ulazne skretnice voziti opreznom vonjom i ispred nje e stati. Mainovoa e pregledati stanje u stanici kao i skretnice, a potom e voz sa najveom opreznou ui u stanicu.

l.84. Postupak kad je vidik u daljini spreen

(1) Zbog magle, vejavice i slino brzina se podeava prema mogunosti zapaanja signalnih znakova.

(2) Prilikom pribliavanja putnim prelazima mora se ee davati signalni znak Pazi.


44

l.87. Postupak kada vozila odbegnu

(2) Ako odbegla vozila jure u susret vozu, voz treba odmah zaustaviti i obavestiti mainovou, a ovaj e prema prilikama narediti potrebno.

Ako se zaustavljeni voz sputnicima ne moe povui natrag, onda e se ako prilike doputaju, putnici pozvati da to pre izau iz kola.

(3) Opte mere koje treba preduzeti su sledee: prvo se moraju skretnice tako postaviti da odbegla vozila idu na sporedni slobodni kolosek, zatim e osoblje nastojati da du celog koloseka na obe ine nabacuje gomile ljunka i peska, osim toga treba na ine nabaciti prue i slamu i postaviti papue.

(5) Ako se predvia da se odbegla vozila nee moi zaustaviti u stanici, a na pruzi do susedne stanice se nalazi voz, skretnicu nekog sporednog koloseka treba postaviti u polovian poloaj ili na drugi nain prouzrokovati da odbegla vozila iskliznu. Ako na odbeglim vozilima nema putnika ili osoblja, ona se mogu pustiti i na prazan slepi kolosek.

(6) Odbegla vozila mogu se zaustavljati i lokomotivom koja treba da se kree ispred vozila pogodnom brzinom tako da je odbegla vozila sustignu.

(7) Kad se voz raskine u stanici stanino osoblje mora davati signalni znak Stoj, a vozopratno osoblje prihvatajui taj znak prenosi ga do mainovoe.

(8) Ako su se vozila otkinula od voza za vreme vonje, vozopratno osoblje je duno da na otkinutom delu voza pritegne konice i im je otkinuti deo stao, daje signalni znak Stoj.

l.88. Zavrni signal

(10) Mainovoa postavlja i skida zavrni signal samo kod lokomotivskih vozova i potiskivalice ako nema pomonika.

(11) Pri preuzimanju i vraanju zavrnog signala osoblju vunog vozila mora se konstantovati ispravnost i upotrebljivost istog od strane radnika koji preuzima zavrni signal.

(16) Otpravnik vozova stanice gde je utvran nestanak zavrnog signala izdaje potvrdu mainovoi na posebnom optem nalogu da je nestao zavrni signal. U nalogu pored redovnih podataka upisuju se i podaci o: Vremenu nestanka (as i minut), broj lokomotive, prezime i ime mainovoe. Na osnovu potvrde (dela opteg naloga), mainovoa podnosi izvetaj svojoj jedinici vue.

(17) U stanici u kojoj je utvren nestanak, na poslednjim kolima stavlja se rezervni zavrni signal lokomotive. U koliko i rezervni nedostaje, stanica izdaje rezervni zavrni signal koji se predaje optim nalogom uz potpis: Izdat rezervni zavrni signal za lokomortivu br. . . kod voza . . .. Mainovoa drugi deo naloga zadrava, a trei predaje jedinici vue.


45

Vrsta vozova, podela i namena

Kao voz smatra se vuno vozilo koje saobraa samo ili sa vozilima u propisanom sastavu i propisano signalisano.

A. Prema vrsti vozovi mogu biti: Vozovi za prevoz putnika Vozovi za prevoz stvari (teretni) Vozovi za eleznike potrebe (slubeni) Vozovi za sluaj vanrednog dogaaja

B. Prema potrebi saobraaja vozovi mogu biti: Redovni vozovi Vanredni vozovi

a) Vozovi za prevoz putnika Oni se dele na: a) Specijalni vozovi Namenjeni za specijalna putovanja b) EuroCiti (EC) vozovi Najbri i najudobniji prevoz putnika izmeu

evropskih centara c) InterCiti (IC) vozovi Najbri i najudobniji prevoz putnika izmeu

poslovnih centara d) Poslovni vozovi Brz i udoban prevoz putnika izmeu poslovnih centara e) Ekspresni vozovi Najbre prevoenje putnika u unutranjem ili

meunarodnom saobraaju f) Brzi vozovi Brzo prevoenje putnika u unutranjem ili meunarodnom

saobraaju g) Ubrzani vozovi Za prevoenje putnika u unutranjem saobraaju kod

kojih su zaustavljanja na usputnim stanicama svedena na najmanju meru; h) Putniki vozovi Za prevoenje putnika na duim relacijama, koji se

zadravaju u stanicama i pojedinim stajalitima i) Lokalni putniki vozovi Za prevoenje putnika na kraim relacijama,

koji se zadravaju u stanicama i stajalitima.

b) Vozovi za prevoz stvari (teretni vozovi) Oni se dele na: a) Ekspresni teretni vozovi Namenjeni za najbri prevoz stvari, naroito

ivih i brzopokvarljivih poiljaka u meunarodnom i unutranjem saobraaju

b) Brzi teretni vozovi Za brzi prevoz stvari, naroito ivih i brzopokvarljivih poiljaka u meunarodnom i unutranjem saobraaju


46

c) Direktni teretni vozovi Za prevlaenje direktnog bruta iz jedne rasporedne (ranirne) ili utovarne (istovarne) stanice preko najmanje jedne ranirne stanice na istoj ili odvojnoj pruzi

d) Deoniki teretni vozovi Za prevlaenje direktnog bruta iz jedne rasporedne ili utovarne stanice do susedne rasporedne stanice na istoj ili odvojnoj pruzi

e) Sabirni vozovi Za prevlaenje meustaninog bruta na jednom odseku f) Brzi manipulativni vozovi Za prevoz svih brzovoznih poiljki, kao i

sporovoznih denanih poiljki ivih ivotinja i brzokvarljivih stvari g) Sabirno-manipulativni vozovi Za prevoz meustaninog bruta i

denanih poiljki na jednom rasporednom odseku h) Kruni teretni vozovi Za prevlaenje bruta izmeu stanica unutar

eleznikog vora i) Industrijski vozovi Za prevlaenje bruta za potrebe industrije na

odreenim relacijama, kao i za posluivanje industrijskih koloseka koji se odvajaju od industrijskog koloseka

j) Marutni vozovi Slue za prevlaenje direktnog bruta k) Vojni vozovi Slue iskljuivo za prevoz vojnih poiljka odnosno vojni

transport l) Spojeni vozovi Smatra se voz sastavljen od dva ili vie vozova, koji deo

puta saobraaju po jednoj trasi kao jedan voz.

c) Vozovi za eleznike potrebe (slubeni vozovi) Oni se dele na: a) Lokomotivski vozovi Namenjeni za otpremu radnih lok. van slube b) Radni vozovi Za prevoz materijala za odravanje i izgradnju

postrojenja, ureaja ili objekata: Ovi vozovi mogu saobraati kao pomoni vozovi

c) Probni vozovi Za utvrivanje sposobnosti i ispravnosti novih vozila ili vozila koja su izala sa opravke, odnosno ispravnosti stanja pruge, postrojenja, ureaja i objekta na pruzi

d) Prazni vozovi za prevlaenje praznih putnikih garnitura.

d) Vozovi za sluaj vanrednog dogaaja (pomoni vozovi) Oni se dele na: a) Pomoni vozovi Koji se sa svojom opremom upuuju na mesta

vanrednog dogaaja radi ukazivanja pomoi i otklanjanja nastalih smetnji

b) Pomona vuna vozila Za preuzimanje vozova ije je vuno vozilo ostalo u kvaru

c) Izvidniki lokomotivski vozovi Za izvianje stanja pruge u vanrednim prilikama


47

d) Lokomotivske krstarice Koriste se kao vozila za ienje snega na pruzi, sa sopstvenim pogonom ili dodatna lokomotiva

I. Redovni vozovi Redovnim vozovima smatra se svaki voz koji saobraa svakog dana ili

najmanje 5 dana u sedmici, bilo da on saobraa za sve vreme ili samo u toku izvesnog vremena vaenja opteg reda vonje.

II. Vanredni vozovi Vanrednim vozovima smatra se svaki voz koji ne saobraa redovno

svakog dana ili saobraa manje od 5 dana u toku sedmice. Vanredne vozove ine:

a) Vozovi po potrebi Za koje postoji red vonje u optem redu vonje, a predvieni su da saobraaju samo u sluaju potrebe kao vanredni vozovi. Tu spadaju i oni vozovi koji saobraaju u odreene dane ali manje od 5 dana u sedmici

b) Podeljeni vozovi Za koje se koristi red vonje nekog redovnog voza ili ve uvedenog vanrednog voza u saobraaj

c) Posebni vozovi Koji saobraaju od sluaja do sluaja po posebnom redu vonje, a red vonje im se izrauje odvojeno od opteg reda vonje. Red vonje pojedinih posebnih vozova moe se predvideti i u optem redu vonje

d) Pomoni vozovi koji saobraaju u vanrednim prilikama, za koje se nemoe koristiti red vonje drugog voza niti izraditi poseban red vonje (pomoni vozovi i lokomotive, izvidniki lokomotivski vozovi, lokomotive krstarice i snena grtla). Ovakvim vozovima se optim nalogom odreuje vreme polaska iz polazne stanice, maksimalna brzina i zaustavljanje u stanicama, to predstavlja njihov red vonje.

Oznaavanje vozova za prevoz putnika

Vozovi se oznaavaju arapskim brojevima koji se sastoje od najvie 5 cifara. Jednim brojem moe biti oznaen samo jedan voz, i to na celoj relaciji (prevozni put, a to je put od njegove polazne do krajnje stanice).

Broj voza se formira tako da se na osnovu njega moe utvrditi da li je voz iz meunarodnog ili unutranjeg saobraaja, vrsta voza, da li saobraa cele godine ili u sezoni, da li je osnovni ili podeljeni, relacija na kojoj saobraa i smer vonje. Kod vozova za prevoz putnika u unutranjem i meunarodnom saobraaju, cifra desetica oznaava relaciju saobraaja.


48

Neparnim brojevima oznaavaju se vozovi koji saobraaju na prugama iz smera zapada i severa (H, BH, MAV) u smeru istoka i juga (CFR, BD, CFARYM, HSH) U suprotnom smeru vozovi se oznaavaju parnim brojevima.

Osnovni voz smatra se svaki redovni ili vanredni voz (osim podeljenih, pomonih i slubenih vozova) iji je red vonje unapred utvren.

Podeljeni voz smatra se voz za koji se koristi red vonje nekog redovnog ili ve uvedenog vanrednog voza

Posebni voz smatra se voz koji saobraa od sluaja do sluaja po pose-bnom redu vonje. On se izrauje u sklopu ili odvojeno od opteg reda vonje.

Vozovi za prevoz putnika iz unutranjeg saobraaja Vozovi za prevoz putnika, iz unutranjeg saobraaja, oznaavaju se

trocifrenim i etvorocifrenim brojevima. V

Documents

Podsetnik Za Masinovodje