MOĆ GOVORA Jeste moć disanja jeste moć rasta drveća jeste moć kuće da se iznenadno nad glavom spavača sruši al moć govora posebna je i najveća moć moć govora moć govora moć govora moć govora ja mogu da kažem RUKO ZAGRLI OVU SVETLOST i ruka moja poslušno na način divan grli čudo svetleće u hodu pa mogu da kažem ZEMLJO TI SI NAJLEPŠA IGRAČKA U MOJOJ SOBI NAJLEPŠA U MOJOJ RUCI a odmah zatim ZEMLJO TI SI PODMUKLA VARALICA IZUJEDAĆU TE KAO PSETO a odmah zatim OVAJ BIK VREDI VIŠE NEGO PLANINA IZ KOJE IZVIRE VODA zatim da legnem u travu glavom uz topal kamen da spavam beskrajno dugo kao što spava ugalj pa kad se probudim (i to je priznajem nepojmljiva moć) i vidim drvo mogu da kažem DRVO i vidim sunce mogu da kažem SUNCE i vidim sina čovekovog mogu da kažem DEČAK pa DEČAK DEČAK DEČAK drugačije bi uzviknuo tad Anri Mišo on bi rekao GARSON pa GARSON GARSON GARSON pa bi se u polju mešale naše bronzane reči ako bi još naišao Pasternak sa svojim osmehom sličnim zmiji koja se sprema na skok svi bi se cvetovi u polju okrenuli neki bi se čak iz zemlje iščupali jer iz udaljenih livada su a hteli bi da čuju divan nesporazum MALJČIK DEČAK GARSON MALJČIK DEČAK GARSON MALJČIK DEČAK GARSON MALJČIK DEČAK GARSON i tako beskrajno moć govora.
MO GOVORAJeste mo disanja jeste mo rasta drvea jestemo kue da se
iznenadno nad glavom spavaa sruialmo govora posebna je i najvea
momo govora mo govora mo govoramo govoraja mogu da kaem RUKO ZAGRLI
OVU SVETLOSTi ruka moja poslunona nain divangrli udo svetlee u
hodupa mogu da kaem ZEMLJO TI SI NAJLEPA IGRAKAU MOJOJ SOBINAJLEPA
U MOJOJ RUCIa odmah zatim ZEMLJO TI SI PODMUKLA VARALICAIZUJEDAU TE
KAO PSETOa odmah zatim OVAJ BIK VREDI VIE NEGOPLANINA IZ KOJE
IZVIRE VODAzatim da legnem u travuglavom uz topal kamenda spavam
beskrajno dugo kao to spava ugaljpa kad se probudim (i to je
priznajemnepojmljiva mo) i vidim drvo mogu da kaem DRVOi vidim
sunce mogu da kaem SUNCEi vidim sina ovekovog mogu da kaem DEAKpa
DEAK DEAK DEAKdrugaije bi uzviknuo tad Anri Mioon bi rekao GARSON
pa GARSON GARSON GARSONpa bi se u polju meale nae bronzane reiako
bi jo naiao Pasternaksa svojim osmehom slinim zmiji koja se sprema
na skoksvi bi se cvetovi u polju okrenulineki bi se ak iz zemlje
iupali jeriz udaljenih livada sua hteli bi da ujudivan
nesporazumMALJIK DEAK GARSONMALJIK DEAK GARSONMALJIK DEAK
GARSONMALJIK DEAK GARSONi tako beskrajno mo govora.
