Branko Plesa - Ljubav u Veneciji

Branko Pleša

Ljubav u Veneciji

Quasi una comedia dell’arte

Sonji i Goranu, u ova teška vremena

Za milion i više Srba u Ratu poraženih prognanika i izbeglica, ako još mogu da se iz velike nesreće nasmeju i srećno utrostruče u ljubavi i porodu...

MOTTO

Non intret Cato theatrum meum aut si intraverit, spectat Neka Katon ne ulazi u moje pozorište, ali ako uñe, neka gleda,

Mart. I. Prol. - o.c. Val. Max. II, 10,8.

Prilikom Floralija, glumice bi se na zahtev publike svlačile do gola. Pred prisutnim Katonom, publika se ustručavala, Katon se udaljio iz pozorišta!

DRAMATIS PERSONAE Po redu izlaska na scenu: ORIJA službenica - Arlekina JULIO Ijubavnik, student - Lelio VITO muž Betijin - Pulčinela BEOLKO muž Njuin - Paljačo BILORA Dinin - Arlekino NJUA vršnjakinja mužu Beolku - Beatriče DINA žena Bilorina - Fanteskina BETIJA Vitova žena - Kolombina ANðELA aristokratkinja - Izabela VALERIJA mlada udovica - Aurelija JEDAN STRADIOTO konjanik gradske straže Ulogu bez reči, stradiota, da se ne bi uvodio u podelu još jedan glumac ili statista, preobučen i sa maskom može da odigra glumac koji igra Biloru.

PROLOG

Page 1

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiMuzika. Ulazi Orija, lepa mlada sluškinja, zavodljiva, pametna, duhovita. ORIJA Jeste li primetili da je naš život izgubio opuštenost, unutrašnji plamen, sadržaj? Dobro nam došli, dragi naši! Gde se to istočila snaga, nada - gde je nestalo ono što smo prepoznavali kao plemenito, časno, mudro? Opažate li da živimo nerazborito prepušteni toku istorije, koju mi ne gradimo? Mi sklepavamo parčiće svog nevažnog života. Kao da nista nije bilo, zar ne? Opustošeni su nam zapadni gradovi i sela. Vatrom oluje rata spržena nam je Krajina, više se nećemo vratiti na naša vekovna groblja. Sačuvala se Venecija, koja je trebalo da nas odbrani, Venecija kukavička, ćiftinska, sebična, lihvarska, zelenaška -Venecija u kojoj je sve trgovina. Svi živimo u strahu, u beznañu, u dobrovoljnom odricanju ljudskog razumevanja i ljubavi. Više no ikad, grad je leglo pohlepe i zločina. Tu danju i noću seva stilet, razbojnički nož, kresne kremenjača stradiota. Tu stari Čivutin Sajlok, zelenaš s Rialta, za kamate se sudi u tri funte hrišćanskog ljudskog mesa. Tu njegovo jevrejsko dete Džesika beži u brak s hrišcaninom, tu se iz sinagoge čuju vapaji i hropac jadnog oca. Tu je čovek ponižen, uništen mržnjom jer nije katolik. A Venecija ne brine o zlu. Eliti novca važan je sarno novac. Živimo svoj istorijski nemar umnožavanjem nacionaine nostalgije koju različito ispoljavamo. E, to je Venecija u kojoj ja živim. Svi hoćemo da saznamo ko smo, ali uzalud ropac, plač, beznañe, poraz. Pucanj. Ponekad da ne bi čekali noć i obavljali posao nožem, stražari danju pucaju na ponekog izbeglicu. Po ulicama, trgovima i mostovima kloparaju kopita konja pod stradiotima, pod naoružanim konjanicima, Albancima. Nama koji smo živeli u Piemontu, u Lombardiji, izgleda neprirodno da stranci, Albanci čuvaju Mletke. Venecija ih je puna, čuvaju Dužda i vlast. Od grada se ne može očekivati mnogo. Grad je zbog vlasti obeznanjen, mrtav. Sve važno se dešava u palatama, na dvoru, meñu Duždevim glavešinama, kajmakamima, ako hoćete turski naziv za giavešine Vezira, Tatarskog Kneza. A narodu je ipak ostala, ako nije zabranjena, njegovaKomedija. Venecija na ulici je skup raznih opsenara, uličnih žonglera, pevača narodnjaka, ubica i lakrdijaša. Ali ako kažem samo to da je u ovom gradu slikao Paolo Veroneze, i da će uskoro biti više od pola stoleća kako se po Rialtui trgovima igraju komadi Rucantea, rekla sam vam sve. Inače, Mlečani su surovi ljudi, osvajači i zato će biti teže jadnicima koji posle nezapamćenog po mržnji minulog rata, potraže spas u Veneciji. I još da kažem: zovem se Orija. Na toskanskom, mletačkom, francuskom, nemačkom, turskom, albanskom, a tek na nekom mračnom slavenskom jeziku Orija ama baš ništa ne znači. Ali na grčkom postoji reč orija, o, omikron, ro, jota, alfa, orija, a znači, granica, kraj, odnosno krajina. Volim što nisam Venecijanka, i ime moje govori da sam iz krajine, dakle, sa zapadne strane! O svemu ostalom doznaćete kasnije, osvrće se, gleda u stranu. A sad da se nekako sklonim od mladića, koji me prosto progoni.

PRVI DEO

VENECIJA, KANAL GRANDE, SUNČANO JUTRO...

Page 2

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiMost. Jutro, zlatno nebo i duge senke. Uleće Julio, mlad i odnegovan lepuškast student, no to se po njegovoj bogatoj odeći ne bi moglo zaključiti - pre bi se reklo, aristokratski kicoš. ORIJA Gospodine Julio, vi zaboravljate da ste plemić i stranac ovde u Veneciji. Evo, u rano jutro me uhodite i trčite za mnom. Smem li pre mise da vam kažem: Ne brinite, nešto ću učiniti za vas. JULIO A i visoka roda. ORIJA Ovo što ću vam reći ne bi ni opatice jedna drugoj na ženskoj ispovedi poverile. Obe gore za vama. Obema ste vi ñavolski izazov za anñeoski greh. JULIO Bude li po mome, kunem se, spreman sam odmah da se ženim. ORIJA Kojom? JULIO Kako da znam kad sam u obe zaljubljen, od obe onesvešćen, pred obema bih obamro od ushićenja. ORIJA Polako, mladi gospodine. Sa ženidbom će ići teže. Moja gospodarica Valerija, bogata je udovica, dobra i meka srca. Nema nameru da se udaje, a mladiće troši za jednu noć, srećna da ih, kad se ujutro okupa i namiriše, više nikada ne sretne. Da se utope u sećanju. JULIO Orija, u ženi, posebno učenoj i umnoj, ja vidim buduću decu, vidim obnavljanje plemenitog roda. ORIJA Kako stvari stoje, vi biste da se obnavljate u obe. Bogami, pripremite svoj alat! JULIO Orija, ne štipaj me, budi ozbiljna! ORIJA Ja vas ne štipam, budim vas. Ne sanjajte. Dolazite iz Padove, čija je sirotinja krvarila. Ako je pre godinu dana u ratu pala Mantova, ako su Veneti ostali bez zapadnih krajeva i nekoliko gradova, hvalite Bogu što ste ostali živi i što su vas vaši plemeniti roñaci u ovom gradu udomili. Pogledajte uokolo. Ima idrugih i mlañih - i sočnijih i plodnijih devojaka, lepih izbeglica... JULIO Orija, hoću da se ženim! ORIJA Zašto, gospodine, kad ne morate? JULIO Da izrodim sinove! ORIJA Zašto? JULIO Da Venetima vratim i mač i slavu. ORIJA Vi biste da vaš krevet bude bojno polje patriotizma? Sve vreme se vrckai smeje. JULIO Što se lucprdo smeškaš i svoju vajnu žensku pamet tako, na mañarski način, rasplesavaš? ORIJA Na koji način, ja ne znam. Samo vi da znate, da od ove vaše dve, ova druga, gospoña Anñela Grande - nije udovica. JULIO To onda stvar otežava. ORIJA Njen muž, Meser Grande, jedan je od najbogatijih venecijanskih čipkastih udvarača-podsmevača. Ima palatu na samom uglu Pjace san Marko. U tamnim odajama razgolićuje dame i plemkinje, propupile i ocvetale, a onda dovede svoje sluškinjice, mladunice, seljančice i podebele matrone kuvarice. Oko svake se go vrtucka, i sve ih gazucka, k'o petao kokoške. JULIO Bezbožnik! ORIJA Nije, katolik. JULIO To je žalosno. Ona koju volim, gospoña Anñela je, dakle, napuštena, sama, jadnica.

Page 3

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiORIJA Pa i nije, koliko sam za ovo kratko vreme što sam kod nje u službi mogla da primetim. Venecijanke su snalažljive. JULIO Kako živi? ORIJA Šteta što nije glumica. Voli to. Uostalom kao i moja prva gospoña, Valerija. Svaka za sebe misli da je lepša u telu, ali kažem vam kada se žene svuku, svejedno je da li su glumice, dame ili služavke. 'Oćete I' da vam pokažem? Zañimo ovamo. JULIO Malo me strah! ORIJA Cega strah? Golog tela? JULIO Golog tela. ORIJA Hoćete da vidite? JULIO Gde da vidim golo telo? ORIJA Pa kažem vam: zañimo malo ovamo. U ovaj portal. JULIO Otkud ti znaš da je tamo. ORIJA Doñite, ja ću da se razgolitim! Smeje se. Ne, ne boj se, šašava glavo. JULIO Orija, ljubazna devojko, ti znaš da sam zaljubljen. ORIJA Ali u koju od dve? JULIO Govori im umesto mene, pa koja mi bude suñena. ORIJA Zbog vas sam se preporučila gospoñi Anñeli, jer vas hoće. Nju služim u ovim doperjavanjima i odperjavanjima. Jer morate znati, obe su strašno ljubomorne, jedna na drugu, a i susetke su. JULIO Učinile su me robom svoje lepote i privlačnosti. ORIJA Najbolje je da im to sami kažete. JULIO Ali, ja sam stranac, izbeglica sa zapada. ORIJA I ja sam strankinja. Zakasniću u crkvu. Hajde ohladite se i čekajte. Idem. Nemam vremena za zamajavanje. (Julio se, trčeći za njom, saplete, padne, ona ga diže.) Vi ste plemić - lepi ste, nežni, tužni i pretpostavljam, plačljivi. Jednom rečju, ljubavnik plašljivi. Lepo je to! (skokne i poljubi ga) Oprostite, zbogom. I nemojte sad da se rasplačete... JULIO Čekajte... ORIJA Obrćući se i krsteći se, pobegne. JULIO Krene u drugom pravcu, ali se zaustavi, sakrije i sačeka da dodu dvojica došljaka. Obojica su izuzetno slabi, jadni, nemoćni. Odeveni su u stare isusovačke kute, na donjim šavovima iskrzane, prljave od blata i sena. Idu veoma sporo. Prvi, življi i sa više snage je visok i vižljav, (zove se Vito), a drugi krupan, jedva se prepoznaje od kapuljače i krpa. Obojica su cmih, ranjavih stopala... u obući bez ñonova. VITO (smeje se) U toj iscepanoj isusovačkoj suknji izgledaš ko zgažena žaba koja baulja poslednje santimetre svog kalvarijskog putešestvija. BEOLKO (Gega se i negoduje) VITO Izvini, i ti si meni rek'o da sam raskrečena februarska mačka. Prema tebi,ja sam drozd, zeba, ševa, čvorak, čiopa ili galeb. BEOLKO (Mumla) VITO Znam nisam galeb, jer nemam šta da serem. Smešno, ha? BEOLKO (Trebi se) VITO Galebovi se baš lako prazne i čisto i bogato, A mi, kad smo jeli? Ne krivim

Page 4

Branko Plesa - Ljubav u Venecijitebe! BEOLKO (Broji na prste, nedostaju mu dve ruke, ispravlja zabunu.) VITO Ne krivim te, bogami, Beolko dragi, ti si mi stoput spasao život. Ti si umeo pobožno i milostivo da pružaš šake, da kučeći primaš po komad hleba. I da nas dobri isusovci nisu onako primili, i da nam nisu dali svoje iznošene haljine, nikad se mi, kroz dim i pakao popaljenih sela i vojnika zlikovaca susedanaših, ne bismo dokopali Venecije. BEOLKO (Duže se zagleda, kao da gleda Veneciju) VITO Ja, zar ne, nisam propustio da kažem neprijateljima našim ono, što su nas milosrdni isusovci naučili; "Kažite u gradovima kojima ćete bežati da idete kući, svojim ženama, koje su prognane, i da ste, zahvaljujući veri svojoj, preživeli strašan rat." BEOLKO (Peva tiho i nerazumljivo melodiju barkarole - i kao da se prati na nepostojećoj gitari koju šišteći, nemo imitira) JULIO (U zasedi, ne objavljujući se, sluša i plače.) VITO (Traži po šavovima neku manju gužvu hartije, razmotava je, sastavlja.) Sećaš li se? I da napamet govorimo učenje iz čuvenih zapisa profesora Viktorija iz Salamanke. I da obavezno, kad nam, u bekstvu od progonitelja naših, zapreti smrtna opasnost, propovedamo četiri zakona: "Meñ' ljudima mora: Prvo: Da se poštuje prirodno pravo na razum. Drugo: Da ono obavezujesve narode. Treće: Da će se tako učiniti kraj ratu. Četvrto: Da se, po razumu, ratovati može samo u samoodbrani." I govorio sam iz Zapisa Viktorija iz Salamanke, seljacima i vlasteli, govorio susedima, ubicama našim, propovedaopo rovovima, po ruševinama i zgarištima, po njivama na krvavoj travi pod plamtećim rogovima staja, meñu spaljenim lešinama domaće živeži. I šta od svega? BEOLKO (Nešto mumla, kao da odbija te strašne slike.) VITO Ništa ja, ništa ti, ništa niko nije razumeo: a susedi naši bratski nas klali, sekli, palili, pekli. BEOLKO (Mumla mu na uvo) VITO Razumeo. Tačno, nismo im ni mi ostali dužni... BEOLKO (Sad ga, mumlajući, zove sebi.) VITO Tačno, Nemci im pomogli... Šezdeset već godina mučki, spustaju se od Dižona i Bezansona, preko Milana, do Vetlina i Bergama i Breše, na naša ognjista. I oni to istrebljivanje gnusno zovu samoodbranom - od koga? Prokleti bili. Susedi zapadni naši, gori od Turčina. BEOLKO (Reaguje, mumlajući - kao da je hteo da brani Turke.) VITO Kao Bosanci, il' Seldžuci, nekrsti. Vidiš, da nam ove isusovačke haljine nisu toliko smrdljive, trebalo bi da uñemo u crkvu da se pomolimo. Jer, ništa nikom ne znači poziv na razum iz zapisa profesora Viktorija. JULIO (Izleti iz zaklona, uzbuden onim što je čuo, propovednički viče) Važi taj spis, uvek važi poziv na razum, o vi jadni, i poraženi ljudi. Važi. To je u stvari sve već slavni Seneka senior rekao o pravu i moralu, davno pre Isusa. U 74 pravna pitanja svojih "Controversiae" - protivrečnosti, VITO (S nevericom, ali i samouvereno.) Gospodine, vidim da ste plemić i učen. Imate li još nešto toliko nepotrebno da nam savetujete, ovde u izgnanstvu, sad

Page 5

Branko Plesa - Ljubav u Venecijikad znamo da smo baš odavde, iz ove Venecije, u koju smo gledali kao spas, obećanjima i vojnički izdani. Dužd venecijanski i njegova vlast je kriva što smo ostavljeni sebi, tako mučki i potučeni i prognani. Šta na to imate da kažete? BEOLKO (Mumla - hoće da kaže Dužd.) Dh, uhu, dhu, JULIO Imam da kažem: i ja sam izdan, i ja sam prognan. Ali imam i da kažem da zločini, nepravde, ratovi - sve prolazi. Treba živeti. Da bi se živelo, treba i voleti. VITO Da volimo, koga? Da preko leševa prestanemo da mrzimo? A kako mi da živimo? JULIO Mudro, kao što reče Toma Akvinski: "Razlikuj, da bi ujedinio." A ja vam kažem, ne gubite nadu. Jedna od koristi življenja je u zaboravljanju. VITO Znači, školovani gospodine, vi na taj način varate narod. Lako je vama. Vidim ja iz bogate ste familije i vrlo obrazovan. Reći ću vam ono sto smo odavno naučili. Posle rata ostaju živi sa svojim mrtvima, bogati postaju bogatiji, siromašni siromašniji. Znate li da bogatstvo, profit i bogaćenje nečasnom trgovinom - ne priliči hrišćanima. Jeste li vi hrišćanin? JULIO Mislim da jesam, jer mi duša žeña ljubavi. A šta ste vi? Lažni vitezovi lutalice? BEOLKO (pre no Vito odgovori, mumlajući ga zove i nešto nerazgovetno objašnjava) VITO (vraća se poučen) Mi smo siromašni Isusovci. JULIO (ukazujući na njihove haljine) Vi ste žongleri, čini mi se. VITO Žoncjleri? Zongler je čovek neblagopristojan, Nismo mi zongleri. Ne umemo da vrtimo loptu na vrhovima noževa. Nemamo ni psa koji šeni. Ne hodamo na užetu. Sram vas bilo! JULIO Ja mislim da ste žongleri, jer ste u ritama i bosi. BEOLKO (opet zove Vita i šapuće mu) VITO Jesmo bosi, ali ne pevamo nečasne pesme. I obukli smo se što smo bolje mogli. Ali, odozdo, goli smo k'o iz raja. (zadigne halju) Pogledaj! JULIO (vrisne) Ne, opet golotinja! Smeje se. Pa šta tražite tako gologuzi, nesrećni ljudi, braćo u Hristu! (smeje se) VITO Tražimo svoje žene koje smo evakuisali još u početku rata. Posle svakog rata treba se decom obogatiti. JULIO Žene? To je pravi posao! A znate li gde ćete ih naći? VITO Mislim da znamo. JULIO (smeje se) Bojali ste se da vam ih Francuzi ne otmu, ko Sabinjanke. VITO Mnogo se vi nad nama sirotima šiljokuranite. JULIO (smeje se) Dobro, znači bili ste u dodiru bojnom sa tim protestantima, kalvinistima i hugenotima? VITO A vi? JULIO Bio sam. VITO I? JULIO Šta? I? Tek je druga godina od rata, a mene već nagriza zaborav. Ali gledam i polako učim da su svi ljudi isti - i svugde vlada anarhija i svakovrsna iscrpenost. Zato sam u Veneciji, jer Venecija je Venecija. Kao i vi, i ja sam prošao rat...

Page 6

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiVITO Gledajući ga s nekog brda, možda ste odozgo, s leña svog konja mogli videti i nas dvojicu... kako se mlavimo ili gologuzi bežimo. I zato smo se borili?Interes, ha? JULIO Borio sam se. I video - sve! Ali, sad smo u Veneciji. I rat je prošao, a ja nisam ništa drugo do zaljubljen mladić, koji hoće da se ženi - a Venecija je puna lepotica. VITO Pa što se vrtite oko nas? Da vas ne privlače naše jezuitske suknje? (Mašesuknjom) JULIO (smeje se) Pomoći ću vam da se presvučete, sakrijete u hladovinu katedrale, da se pomolite i smirite duše - i kad se uljudite da potražite svoje voljene pobegulje. Idemo. BEOLKO (Opet gestom zove Vita - mumla) VITO Samo ću ja poći s vama. On vam ne veruje, zna on gde će da traži svoju ženu, a žena mu se zove Njua! JULIO Zašto on ništa ne govori? VITO Gledajući već iz daleka svog druga. Tako, oduzeo se. JULIO Ima li glasa? VITO Može li da govori? Može. Ali otupeo je od svega, Inače je bistar, samo užasno lenj, vidite. JULIO (vraća se, govori obojici) Shvatite, vreme čini svoje, ne smete da zaboravite strahote nečoveštva, ali zaboravićete. Živite u pravednoj veri da će se vaši unuci, u nekom budućem ratu vratiti na vaše zemlje. A sada, što pre skrenite svoje misli korisnom ishodu, kao što su reke Venecije, Sila i Brenta skrenule svoj tok, da nejake otočiće i lagune na kojima počiva grad ne bi potopile svojim naplavima. Inače Venecije i života u njoj ne bi bilo. Idemo! (Krene, mahne Beolku, to isto učini Vito, ali im otuñeni Beolko ne odgovara. Dvojica zamaknu žurno prema crkvi. Muzika.)

PJACETA, PODALJE OD ZVONIKA

Utrčava Orija. ORIJA Bilora, ne mogu ti ja napraviti ženu. Otkud znam gde je - snañi se sam, ovo je grad ljubavi. BILORA Orija, gledaj kakav sam slupan i zgnječen. Vraćam se s Levanta, iz strašnog brodoloma. Žudim za svojom Dinom, udaram na sva vrata, ali nigde je nema. Gde je? Znam da je u Veneciji. Rekla si mi da je sad s nekim starim Grkom - i to, o bože, sa Grkom iz Turske! I džimrija i razvratnik. Gde živi taj zlotvor? ORIJA Još nije vreme da bilo šta pobliže kažem. BILORA Orija, zadaviću se, progutaću s dna mora tuce morskih krastavaca... ORIJA (smeje se) Krastavci? Kaži kako narod kaže Cazzi di mare, cazzi! BILORA Udaviću te Orija, ja moram vratiti svoju Dinu! (Kako ju je pritegao da je davi, odjednom odustane) Što su ti sise tvrde, Orija... Nema ih ovakvih u celom Egiptu. ORIJA Biblija uči, u Egiptu dve behu sestre, Oli i Oliba, kurvahu se u mladosti svojoj, i kurviši im pipahu grudi i gnječiše dojke devojačke. I izgnječiše! Ostaše

Page 7

Branko Plesa - Ljubav u Venecijisise da vise, gledaj moje kako stoje! BILORA Nañi mi ženu. ORIJA Ruke k sebi. Hoću da sam meka i da piškim tanko! (Odjednom) Čekaj! Ko je to? (Pokazuje na jadnog Beolka, koji je stigao, ne primećujući ovo dvoje.) BILORA (zagleda) Teško bih ga prepoznao. Takve drže izvan grada u lazaretima, ali izbeglice beže, puna ih je Venecija. ORIJA (zagleda Beolka) Nose rane i zaraze. Jadnici, dolaze iz rata ili su razbijena vojska, ili beskućnici iz pogorelih sela. Otkle li je ovaj? BILORA Kaljav je, kao da je od blata pravljen. (Oprezno priñe, zapahne ga vonj) Smrdi. ORIJA (Zagleda Beolka koji je već seo i zadremao) Cipele mu propale. Pa on nema ñonova! Valjda od duga hoda. (Pregleda Beolkove stvari, s gañenjem) Ima samo ovaj štap, vreću, u njoj prnje i ovu olupanu šerpenju. BILORA (Uzima štap, džara ga) BEOLKO (Meñeñi mumla) BILORA Pa to mora da je moj sused. ORIJA Iz Bergama? On se nije s tobom otisnuo na more? BILORA Nije. Junak! Ostao da brani zemlju od hugenota. (Drma ga) Hej, hej! (Viče) Susede, jesi li to ti? BEOLKO (Budi se i snalazi) Pipi-tate, pipitavateme esem lili ovoo, vo, voo, ja - jaja? Es, es, vooo sam, aj, aj, - ajaj - muuda! ORIJA Kako to govori, kao pijan. (smeje se) BILORA Je li, va-še, i-me, Beolko? BEOLKO Loko, loko. Loko ko pipijanicija, ooo, loko, loko-koko. (Gest ispijanja) BILORA Beolko, tako ste veliko strašilo, ne bih vas uopšte prepoznao, čoveče, brate. BEOLKO Nisi me priupoznavao? Jaja sam bitijo u..ra..ra... ratata.. trt, trt, ustrahan sam, Satarešno je u trt, trt, ratata, Prostentanti bijuju - ju, koko, kokoljuju. Kožuhuru dereju, ju, ju - narodu, u, u, u. ORIJA (Smeje se, pa pokazuje Beolku na Biloru) Sagen si mir ver tiser man ist?Sagen sie mir wer dieser Mann ist? Kažite mi ko je ovaj čovek. BEOLKO (Bulji, mumla) BILORA Što mu ne govoriš francuski, možda je koju reč naučio. (Beolku, kao gluvom.) Do-la-zi-te-li-pra-vo, sa bo-ji-šta? Jeste li bili jako bolesni? Ili u tamnici, u memli? Beolko, strašno izgledate. BEOLKO Satarašeno izegledavam, krk, krk, alilaj ke me se moa ženturačica Njuaaaa, sad bojiti, sad strahu! ORIJA Ništa ne razumem! (Beolko smrdi) BILORA Beolko, razumem ja vas, rat pobrka jezike, ali, slušajte me: video samstotinu obešenih a nisu izgledali tako strašno, kao vi. I ja bih da sam bio s vama u ratu, samo... BEOLKO Vi sete sebe čufali, sovoje guzica u vaša Mletke a mi seljanaci ginimo, ginimo - jazikove, nožovove sekali sekali ljudovima, sek, sek - uši i njosove. I rukave i nogove, sek, i staracima i ženemacima, i decima, sek. Bodežistima, po crevištima, i usvlačili džigernjačvicu i krv, krv. Krk, krk! U gnezdima dečičicu.

Page 8

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiBILORA Pa nismo mogli svi ratovati, Beolko. BEOLKO Seljanaci jededu govona u svake ratovaonice. BILORA U Veneciji je mir. (Oboje preneraženi jer Beolko dugo prdi) BEOLKO I u našim bivašim selištićima i zagoreštinama i grobaljovima sada je "Pst" - miiir. Nema tamo u našima selovima, ne, naši ljudovi, ženišta, curišta, njema dečišta - njema, za u vekove. Njema - samo zemlja krvavica, a u Venecjja - kobasica, lmavsve. Ima li u Venecijacija moa žensturačica Njua? Štose meneme odreklavila? ORIJA (Tiho Bilori) Spanñala se sa siledžijama. BILORA Evo nje. ORIJA Stvarno! BILORA Njua! ORIJA Bogami Njua, svaki dan lepša, svaki čas u novo odevena. BEOLKO (već je sve oddrhtao) Njua - Njuuua, Uuaaa, uu-aaa. BILORA Beolko, klatite se kao kostur, cvokoćete. BEOLKO To sammm veće ose setio kad sam neprijateljeve klao, vidddeo sammm sammmmo njinjihove kosturr-rove, NJUA (Iznenañena izgledom Beolka) Beolko, ti li si to? BEOLKO Zara menemene nneee poglevidiiiš? NJUA Znači, živ si? (I smeje joj se i plače) ORIJA Eto, vratio se. NJUA Ovako izgledaju ratnici. BILORA Pa ratovali su za Veneciju - našu. BEOLKO I taj rat, nismo krivi smooo rat iz-iz-iz-iz-izguizgu-bizgubi, izgubili. NJUA Što mucaš? ORIJA Jer smo izgubili rat. Kakav je on vojnik, on je seljak. NJUA To što je blatnjav, to je od naše zemlje! (Plače) S naših planina! BILORA (Beolku) Vi niste imali priliku da nešto ućarite, zar ne? NJUA Beda! Doneo je, samo svrab, skorbut, gubu, šugu po celom telu. BEOLKO Posleeeednjeee oružarnjeve sam proguturao, pojevo. NJUA Jeo si oružje? Pobesneo i jeo oružje? (Plače) ORIJA Sigurno ga trampio za hranu u krčmi. Zar nije veliki ćar što vam se vratio? NJUA Nemam ja ništa od toga. Gledajte ga. To nije lice bogataša. Niko mu ne bi poverovao da je bio u ratu. Mislila sam, vratiće se sa brazgotinom po licu, sakate ruke, ili bez noge. Ili bar bez jednog oka. Ali s plenom... (Beolku) Ćuti, ćuti! BILORA O porazima bruji Venecija. Franke su Nemci pomogli! Naši su bili razbijeni. Bežiš sa praga, s ognjišta, iz dvorišta. Pričaju izbeglice, gruva artiljerija, puške ti buše uši, dojučerašnji komšije kolju i viču: Ubi, ubij, držga! E, tu jedino vredi bežati. (smeje se) Ne, nije smešno. Bežati, koliko te noge nose. Strašno. NJUA Da, a ako čoveka, dok beži, spopadne sraćkalica? U takvim zgodama trbuh se uskomeša i tako se samo napune gaće! BILORA Izgleda da je i sad ovde neko nešto punio. NJUA Nešto zaudara? Beolku. To ti zaudaraš?

Page 9

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiBEOLKO (ćuti) ORIJA Šta zaudara! BILORA To je od sena, sigurno je spavao po Senarama. (Završen lazzo "Oseća se smrad") NJUA On živi u govnima, to je moj zaključak. (Prestravljeno) A šta je ovo? ORIJA (Gleda na pod u blizini smrdljivog Beolka - Lazzo potraga i lov na vaške.) Stvarno, šta je ovo? BILORA Šta je to? To je - jao, jeste! NJUA (vikne) Vaška! BILORA (smeje se) Moje dame, u vojsci i mrve od hleba kad padnu na vojnika odmah dobijaju noge i pretvore se u vaške. NJUA Evo jedna, gamiže... ORIJA Evo ih nekoliko, putuju... BILORA Beolko, dragi, iza vas je ceo jedan odred debelih vaški... BEOLKO Vaška, vašakašavakaška! BILORA (Uzima Beolkovu šerpu i u nju ubacuje vaške. Njua i Orija snebivljivo prate vaške. Gnušanje. Gnječenje i ubacivanje vaški u šerpu. Svi puze i love. I sam Beolko se uključuje u lov. Ko god kome priñe drugi zazire od njega, od smrada i od vaški. Na kraju, Beolko, da bi pobedio njihovo gnušanje od vaški ušerpenji - pojede sve vaške. Kraj Lazzia.) NJUA Grozno. BILORA Ne poričem. ORIJA Rat je grozan. BEOLKO (iznenada počinje da govori pravilno, ali s mukom) Vi Venecijani ste grozni, Gospoda! Vi se u miru gnušate i ove bedne posledice rata. Ovih nekoliko vaški. ORIJA Beolko, vi ste progovorili, pa lepo, lepo, baš normalno! BEOLKO Ja sam prokleo nadu kad sam došao u ovu Veneciju. NJUA Što si dolazio, kad nisi ništa opljačkao, ućario. BEOLKO Al' imao sam sreće: upoznao sam svet. I sebe i braću susede, zauvek!Ženo, ipak, doneo sam ti svoju kožu, čitavu. BILORA Šta je mogao više da vam donese? ORIJA Šta biste hteli, zaista? NJUA Da odem, jer me čekaju. BEOLKO O, crko ja sebi dabogda što sam te ikada voleo. NJUA I crkni, ja već imam jednog, takoñe iz rata! Ali, takav se ne nalazi često. BEOLKO I da je pun zlata, on te sigurno ne voli kao ja! ORIJA Ako je siromašan, bar je pošten... mučenik. NJUA Šta se mene tiče rat i njegovo mučeništvo i poštenje ako ja nemam ništaod toga. (Beolku) Slušaj, Beolko, kad bi me uverio da si u stanju da me izdržavaš, baš me briga - volela bih te, ostala bih s tobom. Ali kad pomislim da si siromašan, ne mogu da te podnesem. I pre rata si bio beda, sad si jos bedniji! BEOLKO Ti me mrziš? NJUA Mrzim tvoju bedu.

Page 10

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiORIJA Ne mogu to više da izdržim. Bože, smiluj mi se. (Izleti) BEOLKO Hoćeš valjda da kradem? Pa da me obese? Da me obese? Da mene Beolka, obese?(Plače) NJUA A šta ti hoćeš, da živim od vazduha? Pa da umrem od gladi? Ja da umrem od gladi? (plače) BEOLKO A mene da obese? Da me obese? Zar te ne obuzima sažaljenje? Njuaaaa, obesiću se, umreću. (plače) NJUA Volim te, Beolko, al' mene obuzima strah da ne umrem od gladi. Ništa nemamo, vidiš li kako je Venecija nemilosrdna? Umreću, tebi na ramenu. Hoćeš da se prokurvam? (plače) BILORA Nemojte. BEOLKO Ja ću ti umreti pod nogama. Njua, ako me ostaviš, umreću od ljubavi. (oboje na podu piaču) Precrćiću, ćuću, ćuću. BILORA (i on legao meñu njih) Beolko, nemojte. NJUA Diže se, otresa. Beolko, sam si kriv što mi je ljubav izletela iz guzice. (Nabaci se na Biloru koji se digao) Jer ne ostavlja se žena i ne ide se u rat bez ćara. (Opet se baca Beolku na pod) BEOLKO Šta da ućarimo. Mogao sam da se predam na pragu naše kuće, isekli bi me, to bi ti bio ćar od cele planine na kojoj smo živeli, krave gajili, surutku zajedno ispijali... NJUA Beolko, ne govori tako, volim te, molim te! BEOLKO Umro da bog da od ljubavi kad nisam u ratu. Precrćiću. NJUA Beolko moj, trebalo bi da te žalim, ali život je okrutan, Imam ja ovde jednog moćnog koji mi čini dobra. BILORA Njua, vi znate da bi vam Beolko dao, kad bi imao. Šta bih ja dao da imam svoju Dinu, pobegulju... (plače) BEOLKO Da me obese, da mene obese? (plače) NJUA Neću da živim od nemanja, Volim te, al' Beolko, strah me gladi. Neću više da me hraniš prazilukom, neću da umrem, hoću da živim. Ili da volim, ili da živim! (plače, izleti) BILORA Njua, Njua... (Izleti za njom) BEOLKO (Ostane sam, dugo sabire šta se desilo, stane da se šamara, kupeći svoje prnje i šerpenju, krene, seti se štapa i iziñe, mumlajući kao u početku.)

UZ MANJI KANAL I MOSTIĆ

Uličicom uz kanal trče kao pomahnitale Orija i Dina, žena Bilorina, od koga je pobegla zbog njegove sirotinje i došla u kuću bogatog venecijanskog trgovca, starca, veoma oronulog, ali škrtog Meser Agatona Greka, vrednog svakog podsmeha. Dina se prerušila u staricu, Orija uživa u Dininoj ujdurmi. Zaustave se sporo dolazeći do daha. ORIJA Stani, Dina, niko te neće prepoznati ovako namaškaranu. Od koga bežimo, zašto? Što se ti toliko smeješ? DINA Orija, prijateijice, kako ne bih! Jesi li videla onog što pred svakim balkonom zapomaže: "Dina, Dina, gde si Dina? Gadna je bolest moja ljubav, Dina, srce si mi iščupala, Dina umreću, bogzna da li ću te ikada naći!" (smeje

Page 11

Branko Plesa - Ljubav u Venecijise) ORIJA Znam ja tvog Biloru - bila sam s njim. I ovako prerušena u babu bežiš od muža? DINA Neee, nego ga čekam. Kao nepoznatoj starici, obratiće mi se i raspitivati se, tako ću moći da proverim da li je otkako sam pobegla svom Grekosu, brodeći po tom Levantu, bar nešto zaradio, jer neću nikad više da se vratim u sirotinju. Dosta mi je seljaka, ovaca i proplanaka! ORIJA Dobro, vuci ga za nos, ali muž ti je i lep i mlad. Da, a to nije baš malo? DINA Eh, kako me je on obarao, kako me preznojavao, ne znaš ti šta je zaljubljen bik. Kako taj probada! ORIJA Znam šta znam, ali ne znam šta ću ti ovde ja? DINA Eno ga, vuče se ko rak po kamenu. Ti čuči u blizini, pa kad budem htela da mu se prikažem, zadrži ga dok se presvučem i doteram. Evo ide, beži. ORIJA (Iz prikrajka gleda, smeje se i nestane) BILORA (Ulazi u prnjama "crnim, crncatim", lice, ruke, sve je crno na njemu - prljavo.) DINA (Popravlja haljinu, velo i čipke, "puca" od smeha) BILORA Gospoño slavna... (I Orija "likuje" smejući se) DINA A što mi se obraćaš, seljače jedan? BILORA Jesam jadan, gospoño slavna, smej se, smej, tražim gospoño... Al' smejte se, smejte, jer sam bez lica, crn i izobličen, znam... DINA Batočo, baksuze, crni Arlekino, govori, šta tražiš? BILORA Svoju sreću. Beda se sručila na me, izdišem od umora, gurao sam gondole i čamce, istovarivao i ukrcavao crni, crncati ucjalj iz gondola i danju i noću, a drugi su mi odvukli ženu iz kuće. DINA Bolje bi bilo da ste gurali kod svoje žene. To je bilo potrebnije. Bili biste roze, a ne crni. BILORA Gospoño slavna, vidi se, čestita ste starica, jedva se krećete - i ne treba da vas je briga za moju nesreću, ali, meni je jedan starac, jedan stranac,strašno bogat i gurav Greko, odveo ženu i ona je ovde negde, u Veneciji... DINA Divlji čoveče, crnče, znaš li bar srećan budalino, kako ti se žena zove? BILORA Zove se Dina. Najlepše ime ima, a gledam vas već duže, i sve hoću da vam kažem, da mi se čini da vi mnogo ličite na nju ili ona će ličiti na vas kad bude starica. Samo ona je govnojediva. DINA (Kašlje) Pitala sam vas... (Kašlje) kako se zove taj bogati plemić koji vamje odveo tu vašu, kako se ona zvaše? BILORA Dina! A njega zovu Meser Agaton da jede govna, ili Kir Grekos, njemu se ljubavni trn zabio u guzicu, i ja ću mu ga iščupati. On pred mojom ženom daod "ljubavi" prducka, svinja! DINA (Kašlje) Ovde stanuje. Nezgodan čovek. BILORA Ovde?... Stvarno? Ovde? DINA I šta ćeš da radiš? Da i dalje nosiš teške korpe s ugljenom. BILORA Prvo bih se okupao i pogospodio. Pomirio bih se s njim. Pod uslovom da mi vrati ženu i da mi plati najam. DINA Ali taj je opasan i hoće da bije. BILORA Tačno. Pa da me udavi u nekom kanalu.

Page 12

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiDINA Kad se pojavi, ili kad ga sretnete, vi lepo s njim. BILORA Ja ću nju pitati: Dina, tužna izbeglice, hoćeš li da se vratiš meni i sigurno ću zaplakati. DINA Starca nema, a tu vam je u kući vaša Dina. BILORA Bog zna da li će me primiti? DINA Koliko znam žene - hoće. Kucajte, a ja odoh. BILORA Možete li sami? DINA Sama sam se i rodila. (Bilora kuca i očekuje. Dina poziva Oriju, ova se upetlja u razgovor s Bilorom, a Dina uñe da se presvuče.) ORIJA Bilori. Ne udaraj po kapiji, seljače! Ne lupaj! BILORA Pa Dina je sama u kući. ORIJA Ja ću joj dati znak! (peva, zviždi) BILORA (Pokušava da peva i zviždi - ne ume) Nek bude, šta bude. ORIJA Biće dobro, ali stišavaj se. Ne pokazuj žestinu! Pravi se da ti je baš svejedno. BILORA Je li zdrava, živa? ORIJA I više nego živa. Vrlo lepo živi s tim svojim starcem, turskim Grkom. Ni za šta ne brine, niti se zamara, ima da pojede, popije... BILORA Al' nema da proguta murinu, da se osloni na čvornovatu močugu, nema s kim da rasklimata krevet i dogura sto do duvara, kao kad ja nastupim na nju i s preda i od pozadi! ORIJA To je zanimljivo, al' nemoj tu da stojiš, nego idi! BILORA Zakucaću pa makar završio na dnu kanala Grande, s bodežom u leñima, ako tako mora da bude, a da čekam, više ne mogu, opasnost budi ljubav u mom stomaku, od pupka naniže sav otičem, poludeću ako je ne nañem. Ehej, ima li koga? ORIJA (smeje se i pobegne) Kucaj, kucaj, ali ne verujem da će ti dati da joj zakucaš! (ode) BILORA (Kuca i dalje; kad se niko ne pojavljuje, odluči) Kao crni Arlekin, ni onubabu nisam ganuo, idem da sperem glupo crnilo. Ne, idem da se pomolim prvosvetom Tripunu, pa svetom Zahariji, pa svetoj Terezi i svim krivovernicima, a pre molitve ću se donjim delom uvaliti u hladnu vodu na česmi ludih glumaca, jer inače poludeću. Do pupka mi skočio! A zašto da poludim? Udvaraću se Betiji. Šta smeta ako je udata za mog kuma. Možda ću stići do nje pre njega! Kada može Dina s Grekosom, mogu ja sa Betijom, valjda me još dobro pamti. Ako je zaboravila mene, nije mog ždrepca! (zanjišti) Joj! Samo da ga pripusti na se! (ode) ORIJA (Vidi se da je poslednje čula i pobegla) BILORA (vraća se) Jebem ti život... ORIJA Jesi li to stvarno rešio da nabiješ rogove i to kumu, kud će ti duša! BILORA U raj, tu greha nema. ORIJA Pa sad... Raj ti je u ovoj kući, prekoputa. Tu je Betija! BILORA Važno je naći izgovor za razgovor. ORIJA Odoh ja... (Bilora preñe na suprotnu stranu) BILORA Kako da počnem? ORIJA Pevaj... Ko ždrebac. (smeje se) Kopitaj i njišti! (Povlači se)

Page 13

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiBILORA Znaš od kad je nisam video! Da li me pamti, onako? ORIJA Kako si je ranije... "ono" la, la, la... tako te i pamti. Ako je "ono" bilo dobro, nije te zaboravila. To žene pamte. BILORA Da pevam? ORIJA Ti pevaj, ja odoh, a i čeka me moja nova gospodarica gospoña Anñela. Čitaćemo Dantea... BETIJA (Izañe i peva) BILORA (Tiho Oriji) Jebem ti život, da li je to u redu, da nabijem rogove svom kumu! (ona pobegne) BETIJA (Peva) BILORA Betija... Vidiš li me, poznaješ li me? BETIJA (Peva) BILORA Je li tu moj kum? BETIJA Ne znam kud je otišao, boga mi. Peva i arije kao da ga ne poznaje. BILORA Postali ste velika gospoña. BETIJA To sam što sam, takva kakvu me vidite. (Peva) BILORA A ja živim, što no kažu, zato što moram. BETIJA I meni, što je nekada mirisalo, sad smrdi! Na ugalj! BILORA A ja kad krenem livadom do mesta gde smo nekada razgovarali... BETIJA Kad? O čemu smo mi razgovarali? Crni čoveče? BILORA Gde sam vas biskao? Pre mog brodarenja po Levantu. BETIJA Biskao? Ti si bio sirotinja i vratio se sirot, Biskao. Pod palubom? BILORA Pod orahom hladnim sam vam krckao zubiće i sad se topim, kao so u čorbi, kad vas se setim. BETIJA A zašto? BILORA Ljubavi prema vama. BETIJA Što se vi ovde vrtite i ludite? Operite se, šta hoćete? BILORA (zgrabi je) Jaoj, bre, šta hoću. Šta hoću, a? Hoću... znate li šta. Da mevolite i da mi pomognete... ovde na levoj strani... BETIJA Peče vas... vaša Dina? I zato tražite da vam pomognem... Osećam ja, vaš korenčić uprazno bije po trbuhu, a u licu izgledate smrvljeni gore od ispucalog stakla... BILORA Sve to zbog vas, Čifutko jedna jeretička. BETIJA Šta ja tu mogu, dragi kume? Da vam kažem, kratko i jasno: neću više da budem luda kao što sam nekad. S vama nikad više dok sam živa, pogotovo ne u kući svog muža. BILORA Pobegnite sa mnom! Za inat Dini! BETIJA Bolje grom da me ubije! Kume, gledajte svoja posla, svršeno je, nikad više, nikada, nikada. BILORA Nikad više? BETIJA Nikad, što je bilo, bilo jedan put, ihaaa haaa kad! BILORA Nikad više? BETIJA Sa mužem svoje kume? BILORA Nikad? BETIJA Zar po mom govoru niste osetili kako vas ja odbijam? BILORA Eh, okrećete se ko list na vetru. Zbilja, nikad više?

Page 14

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiBETIJA Nikad, nikad! Crnina da me zavije! BILORA E, jebem ti život! A onda si mi govorila da sam ja tvoj korenčić. BETIJA Da, korenčić... beo a ne crn! BILORA Ne smem da se setim tih očiju, sjajnih ogledala, zuba slatkih, caklenih... (silom hoće da je poljubi) Zečice moja. BETIJA (otrže se, beži) Ne govori mi tako, kume, krv mi vri ko mlada šira u septembru, urazumi se, čoveče, pusti me, sad sam lak plen kad sam sva razdešena... (Pobegne) BILORA (ostane sam) Pobegla. ORIJA Utrćava s druge strane. BILORA Kuda ćeš? ORIJA Po kolače i slastice, za moju gospoñu Anñelu. A ti? Jesi li se snašao u ovom Vavilonu? BILORA Ako ovde svaka žena mora da se prostituiše i to sa prvim pridošlicom, da bi od njega uzela novac, onda je Venecija Vavilon! Zato ću otploviti u Eldorado, zlatnu zemlju, gde je sve zlato, gde su i pesak na podu i krovovi u gradu od istog metala. Oh, Dino! Siromah sam i beskućnik, Preklaću se! ORIJA Otpratiću te do krčme. Sedi i razmisli. BILORA U pravu si kao što se Zemlja okreće oko Sunca! Nadam se da si čula za tu novost! Al' bilo šta bilo oteću Dinu od Grekosa. ORIJA Kao Paris Helenu od Menelaja! I šta si smislio? BILORA Da te povalim... ORIJA E, neće moći... BILORA Onda idem do Rialta da se napijem. ORIJA Tad će ti se Sunce okretati oko Zemlje. BILORA Nikad više - posle Galileja. ORIJA Posle koga? BILORA O neukosti, nisi čula za Galileja. zgrabi je. Zemlja se okreće... ORIJA U tvojoj pomamnoj, pijanoj glavi. Idi do Rialta, a mene pusti na miru, ludonjo. (Pobegne, on za njom) VITO (Uleće noseći u naručju Betiju koja ga ne prepoznaje jer je još u jezutskim krpama) Je li važno ime ako te volim? BETIJA (vrišti) Ja tebe ne volim, ko si ti? Ne vidim ti lice od kapuljače... VITO Je li to važno? Ja znam ko si ti. BETIJA Bože mi oprosti, čoveče, ja sam udata. VITO Betija, voliš li me ili imaš ljubavnika? (poljubi je da ona jedva doñe do daha) BETIJA Uuh! VITO Betija, sto mu gromova, al' ćemo živeti slavan život, samo ako nemaš ljubavnika. (Poljubi je na isti način) BETIJA Uuuh! VITO Betija, vidiš li me na šta ličim? Izgledam lud, siroti fratar, prosjak, znam nisam baš ukusan, ovakav, ali zaljubljen sam u tebe! Što me tako gledaš. Reci:ili-ili! (Opet navali pa je žestoko poljubi) BETIJA Uuuu! VITO Uuuh!

Page 15

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiBETIJA (Praveći se kao da ga ne poznaje i da se ništa nije desilo) Eto, srce mi je prestalo da kuca. VITO Betija. BETIJA A, aa! Betija! Ima tu neka Betija, rasklimatan skelet, nosata, brkata, kao jedna od onih koje Inkvizicija iskorenjuje lomačom. VITO Muškobanja? BETIJA Pljosnata. Eh, kamo sreće da sam pljosnata. Vi me ne biste pogledali. VITO Uplašio sam se. Vidite, video sam dosta krava, krmača, kobila i uprkos teškim ratnim okolnostima, ni u koga nisam mogao da se zaljubim, srdašce moje slatko, i mogu reći, oh, baš ste lepi, bio bih srećan kad biste me malo voleli. BETIJA A ko vas mrzi. Vi ste ponudili ljubljenje, videli ste, ja sam čestita i nisam pristala. Ali ja nikoga ne mrzim, bogami, gospodine Drčko! Samo moratese obrijati, oprati, morate obući gaće, čiste, jer ovako vas ni jedna žena neće primiti k sebi. VITO Žena će me oprati, presvući... BETIJA Ona pljosnata? Ne verujem... VITO Odgovaraćemo jedno drugom ako se okupam. BETIJA Ni da se kvasite u kobiijem mleku! (smeje se) VITO Pa šta onda da radim? BETIJA Otiñite na Lido, bacite se u talase i plivajte nekoliko dana dok vas ribarine izlove i ne prebace u karantin na obali. Časne sestre će vas okupati u čisto presvući, dobićete uverenje s pečatom da nemate sifilis i opet će vas pustiti u Veneciju. Sve vreme mislite na svoju Betiju. A ja odoh u crkvu da okajem grehe. (Ode) VITO Grehe? Ta mora da je varala muža. JULIO (Ulazi s druge strane) Ko je bila ta lepotica? VITO Jedna preljubnica. Šta mislite, gospodine Julio, da li je moja žena imala ljubavnika? Najbolje da to proverite u kući. A možda se baš tamo sakrio, pa može iznenada da iskoči i da me premlati? (Beži) JULIO Kuda? VITO Jeste li čuli kad kum kumu namami u šumu? Koliko treba da se pazim kuma, toliko moram da budem i vidra i zec, da se sve ne završi kopljem u mojoj zadnjici. (Ode) JULIO (Gleda za njim i viče) Smirite se, čoveče, umalo ne upadoste u kanal! VITO A vi ste onaj što misli da sam žongler. Mene vi nećete odvući u crkvu. (namerno izvodi) Vidite. (Skine kapuljaču i stavi je sebi na levo rame) Ovo je moj majmun. On ne može u portu, jer jede muve. Oko nas je veliki roj muva. Hvatajmo ih. (Lazzo: Majmun hvata muve i jede. Hvata i vaške i jede. Na smenu. U toku igre Beolkov "majmun" napada Julija. Julio se sakrije. Beolko zadovoljan što se otarasio Julija odlazi u suprotnom pravcu.) JULIO (ulazi, nema Beolka) Ludonja! (Julio izlazi, muzika, koja je počela sa izvoñenjem Lazzi-a, ne prestaje)

ANðELINA ZLATNA SOBA U PALACU Page 16

Branko Plesa - Ljubav u Veneciji

Ljubičasto zlatan salon. ANðELA Zar nisam lunatično laka u seni mesečine? Lice mi prozirno bledo. I setna venem u ovoj ljubičastoj i zlatnoj sobi čipkastog palaca. Gledaj kako me miluje, kako me voli ova francuska svila. (Nekome iza paravana) Dotiču me meke jagodice somotnih rubova i maze nabori paučinaste holandske čipke. (Nekome iza paravana) Ne smej mi se, ja nisam luda nego beznadno sama, a ti iza paravana kriješ svoju malu pakost. (Gleda se u ogledalo) Htela bih da sam lepa kao najlepša glumica, kao Izabela Andreini. I ja govorim toskanski, francuski, španski i naravno grčki i latinski. Ti me izvuci iz ove čame. (izvuče Oriju) Od koga se tobože kriješ, kad svi znaju da si u službi gospoñe Valerije, udovice i ljubavnice. Ja imam muža koji me zapostavlja, kao srndać juri dame isluškinje. Bog zna gde je sad Meser Grande, u Kjoñi ili Trevizu, ili u Rimu, možda! Reci, ima li vesti? ORIJA (skrušeno) Ima. Gospoño Anñela... ANðELA Divno, već sam razdražena i nesrećna: On, mili, oh! Ćut ništa. Prenesiknjige, utonućemo u strepnji. ORIJA (Prenosi knjige i zablenu se kako Anñela recituje.) ANðELA In quella parte del libro de la mia memoria (...) si trova una rubrica, laquale dice: Incipit vita nuova (...) a li miei occhi apparve prima la gloriosa donna de la mia mente, la quale fu chiamata da molti Beatrice... (Anñela od lepote stihova plače.) ORIJA Gospoño, namerno sam došla, da vam kažem... ANðELA Ne kaži ništa, ćuti, mila devojko, slušaj ovo srce: To Dante, Aligijeri Dante, kaže kako poče nov život kada oči njegove prvi put ugledaše nju, sa dvanaest godina, najlepšu dušu zbog čije lepote drhteći uzdahnu: "Ecce deus fortior me, qui venies dominabitur mihi". Vide je odevenu sasvim u belo, izmeñu dve plemenite gospe, i ona ga pozdravi plašljivim okom. Danima, noćima, sanjao je u sobi svojoj, u boji jarkog plamena, kako, praćena senjorom jednim, govoraše mu mnogo, a nejasno, a on je, jadan, od silnih rečirazumeo samo ove: "Ego dominus tuus..." "Ja sam bog tvoj". Dvanaestogodišnja Beatriče beše bog njegov, oh, jadni Dante, mili Dante Aligijeri, hoću li ikad doživeti da preda mnom neki plemenit mladić zastane i kaže "Vide cor tuum". "Vidim tvoje srce." ORIJA Što se mene tiče, hoćete, doživećete kao ona devojka... ANðELA U priči o Okasenu u Nikoleti? Nikoleta je lepa tajapstvena strankinja, pastiri misle da je vila koja cvećem leči. Oh, ona samo svojom pojavom isceli Okasenovu uganutu nogu. Okasen se duboko zaljubi i bi bačen u tamnicu, jer je zanemario svoje viteške dužnosti. Ona je pošla do kule: Njena kosa bila je žuta u malim kovrdžama, vesele oči plavo-zelene, iice čisto i lepo, male usne vrlo rumene, zubi sitni i beli, a krasuljci, koje je gazila u prolazu podigavši suknju s preda i pozadi, izgledali su tamni prema njenim nogama; devojka je bila tako bela!... Došavši do kule, ona se priljubi uz stub, stavi lice na pukotinu kule, ču zatočenog Okasena kako tužno jadikuje i pošto je suznih očiju malo slušala, progovori: Aucassin, li biax, li blons, Li gentix, li amorous... ORIJA Šta znači to - svejedno sad, al’ da kažem...

Page 17

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiANðELA Okasenu, lepi, plavi, Mili, zaljubljeni... (Grca u suzama) Taj mladić je sazdan od osećanja, od čula, od muka Pakla u koji bi hteo da siñe, da dobrim učenjacima, da glumcima, da konjanicima palim u bici, da lepim otmenim damama, od kojih svaka ima po dva ili tri viteza pored svog zakonitog muža, kaže, da svi u zlatu i srebru, u lepim i surim sivim krznima, veselo, uz muziku -zaplešu. (Oriji) O, nesramotnice, o, slugo, šta si ti htela? ORIJA (Pruža ruku za pare) A ja sam se namestila da vam donesem glas. ANðELA Što ćutiš ko mermerna figura spala sa zvonika u Firenci. ORIJA Kad me vi uvek poklopite ko stena Karare, Evo: Neznanac, student, gizdav, oh gospoño, mišićav, uopšte lep, grčki, reče mi jasno: "preporuči me gospoñi". Mislio je na vas. ANðELA (Padne u nesvest) ORIJA Gospoño, osvestite se. ANðELA Oh, Orija, un dolce amaro, un si e no mi muovi. (Jedno slatko gorko, jedno da i ne, pokreće me) Kaži mu, neka dode. ORIJA A da vaš muž... ANðELA On je moja misaona ljupkost. A mladom plemiću reci ove stihove: "La vita del mio amor non e'il cor mio Ch' amor, di quel ch'io famo, e senza core." ORIJA O, Mikelanñelo! ANðELA Ponovi, da vidim da si naučila! ORIJA "Život moje ljubavi nije srce moje jer je ljubav kojom te volim bez srca."Je l' to? ANðELA O Vergilije, Sofoklo, Euripide, o Seneko! Taj mladi čovek ne zna šta gačeka - Edip, Orest, Hipolit. Tragedija fabule, epizode, peripetije... Strah! Idi, dovedi ga, Orija, osećam oblikuje se u meni muzika pastoralne tragedije. Neka pastir mi doñe sa svojom frulom, ja već podešavam moje muzičke instrumente. Gaude Angela! Ave, odlazi, Orija. ORIJA Nisam baš sve... ANðELA Sve si razumela, idi. ORIJA (Ode) ANðELA Gaude, Angela, Raduj se, Anñelina! Ali, dobra duša i nežno srce treba uvek da su na Oprezi. (Izlazi na suprotnu stranu od Orije. Muzika.)

PRED KUĆOM U KOJOJ STANUJE NJUA

Njua, Beolko, Julio BEOLKO Što se toliko bojiš da ćeš umreti od gladi? Kako se ja ne bojim? NJUA Dosta, pobogu, prestani da se junačiš, pogledaj se, jedva se držiš na nogama, BEOLKO Trčao sam što me noge nose, tek sam stigao s fronta. I, evo me! NJUA Sad? S fronta? Nisi se baš prsio u prvim redovima, to bi se videlo po nekom ožiljku. BEOLKO Vojska razbijena, reke izbeglica, mršavi konji i kravice, uplašene ovce,psi, mačići na golim dečjim prsima... NJUA Ti nisi ni video bojište! BEOLKO Video sam vrbe, topole, vinograde, voćnjake u plamenu.

Page 18

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiNJUA Nisi ratovao? Meni za ljubav! (plače) BEOLKO Ovaj rat i vojska isterali su svima ljubav iz duša, veruj mi, ženo. Ne znam zašto smo bežali sa naše zemlje? NJUA Sram te bilo. Kukavice, i lice ti je kao u lopuže. BEOLKO Moje lice? Lopuže? (Počeo je da govori unjkavo, kao kobajagi francuski) Oženo - ludaglavo šatatogovoriš o mondiju! (Sa akcentom na zadnjem vokalu) NJUA Šta se blesaviš, šta to govoriš? JULIO On misli da francuski govori, to je ratujući naučio. (Beolku) Zar ne bi bilobolje da ste sami napravili neki ožiljak na svom licu, ili brazgotinu? NJUA Volela bih da je izgubio ruku, ili nogu... BEOLKO (S akcentom na zadnjem vokalu i dalje) Oženo, šatatogovoriš? NJUA Ili oko - ili da nema ni ruku, ni nogu, ni oko. I da su mu otsekli nos! BEOLKO (s akcentom) Obože, patinisi normalna! NJUA (Juliju, izmotava se) A nije da bih ja volela da ga nešto boli, ne, nego samo da se vidi da je bio vojnik, u ratu. JULIO Vi hoćete ogrebotinu. NJUA Jeste, da može svima da je pokaže. JULIO Beolku, evo vam moj tesak, pa se iseckajte malo, bar po licu i butinama... (Daje mu svoj nož) BEOLKO (Njui) Zar ti nije dosta što sam nesrećan? U? Ubiću sebe! (S akcentom) NJUA Ubij se! (plače) BEOLKO (Jednako dalje) Ubiću sebe i tebe! (Maše tesakom) NJUA Idi, i gledaj svoja posla: Aaa - Evo meni mog čoveka! (Pojavi se jedan siledžija, razbojnik i plaćenik, stradiot pod maskom, pristupi i lako oduzme Beolku tesak. Julio se povuče. Čuje se njištanje više konja.) BEOLKO To je tvoj čovek? Serem se ja na tvog čoveka: ne znam ja za drugog tvog čoveka, sem za sebe. Ko je on? Običan venecijanski stradioto, siledžija i razbojnik. Zbuniće ga moj francuski; krava travupase telerepom maše. Tele se zajebe pa bika sisa, a bik se rita. Ritnuću u muda tog robijaša. JULIO Kume pazite šta govorite! (u stranu od stradiota) BEOLKO Pustite me! (Zgrabi Njuu, ali se ona istrgne.) NJUA Pusti ti mene, vašljivče... BEOLKO (Juri Njuu, ali je štite čas Julio, čas opaki, s crnom maskom, u crnom kostimu, neprepoznatljivi stradiot.) Hajde sa mnom, kad ti kažem, nesrećnice! JULIO (Njui) Bežite da vas ne ubije. NJUA Nek ubije svoje vaške, bednik i kukavica. (Njua pobegne uz pomoć stradiota. Beolko se od straha pred njim bežeći naglo baci na pod i sklupča, Julio pobegne, a stradiot mlati Beolka koji se ne miče. Stradiot ode.) BEOLKO Božeee, umreću od ljubavi... (Za trenutak Beolko ostane kao mrtav.) JULIO (Obilazi ga, uplašen Beolko spljeskan po tlu, nepomičan i bez glasa) BEOLKO Mrtav sam, ali, ako sam mrtav odakle mi toliki vetar u crevu? JULIO Ne mrdajte... BEOLKO Jesu li otišli? (Nadima se)

Page 19

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiJULIO I on i ona. BEOLKO A ostali, ostali. JULIO Koji ostali? Naslućuje smrad, ali otkle? BEOLKO Mlatilo me, pa, njih više od stotine. JULIO Neće biti... (Oseti da je Beolko najzad ispustio vetar - smrdi.) BEOLKO Pravio sam se mrtav kao u ratu, da bi me obišli. To je lukavstvo ježa kada lovački psi pišaju po njemu. JULIO Zašto se niste branili? BEOLKO Zato što sam se smočio. E! Sto na jednoga! To je ona izvela. Veštica. Opčinila me, pa mi je izgledala kao najlepša žena na svetu. Crkla dabogda! Izvešću strašnu smicalicu. Ostaviću je. Ala ćemo se još smejati? JULIO Beolko? Boli li vas? Bulaznite? Poludeli ste! BEOLKO Ja više za nju ne postojim. Od sada biću oklopljen heroj, zvaću se... Tonino, heroj plašta i mača. JULIO (izvlači ga sa scene) Ta jedva se mičete! Tonino? BEOLKO Bilo ih je sto na jednoga. Aaaa - ala ćemo se još smejati! Tonino - vojničina, udvarač, osvajač, ima mnogo lepših žena od nje! Pogledajte moj neodoljiv i zavodnički pogled! JULIO Vidim, vidim, vi ste neuništivi. BEOLKO Recite, ko bi izdržao tolike batine? JULIO Pa i magarac bi crk'o... BEOLKO Crkla Ona, dabogda. (Počne da strašno jauče od boli) Jaoj, jaoj... ja mislim da sam gotov. Gotov. Ponesite me. (Julio ga podigne) Najbolje pice su kod Vezuvia! (Julio ga iznese sa scene. Muzika. Kratak "lazzo posrtanja i umiranja".)

TEATRALNA ATMOSFERA U VALERIJINOM SALONU

ORIJA (Dovikuje) Gospoño, salon je kako ste želeli u mañijskom svetlu ticijanovskih šumskih grana. Sunce na zalasku kroz fragment venecijanskog stakla zlatnim nitima ocrtava vaše lice. To daje teatralnu atmosferu. (Valerija polako ulazi kao tragedkinja. Vidimo da se u uglu skriva Julio, koji šapne Oriji: "Obe moje gospe, dakle, šenule za scenom!" Orija ga utisa i sakrije. Nastavlja glasno svojoj gospoñi Valeriji, koja je kao u transu.) Gospoño, nijedna grčka skulptura nije vam prineti. (Orija se baca Valeriji pod skute, ponizno kao sluškinja, teatralno, sreñuje joj nabore do stopala.) VALERIJA Orija, osećam se kao da nosim breme plaveti venecijanskog neba na svojim plećima, a mrke, vetrovite kule u svojim prsima. Zanjihana moja gola bedra miluju se meka, vlažna, i glatke srsi slaze na baršunasta stopala ovih mojih muzikalnih nogu. ORIJA Lelujate u hodu više no slavna glumica Vičenca Armani, sasvim tragično!

VALERIJA Orija, majka mi je bila izdanak glumačke družine ðelozi, iz majčinog naručja na sceni odrasla sam na rukama starih stupidusa, sanija, zanija, artista, akrobata i žonglera. Tek propupila, kao pripadnica Akademije, već sam vaspitavana uz sonete Torkvata Tasa.

Page 20

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiORIJA Sad vidim da ja još ne znam kod koga sam u službi, oprostite mi gospoño! VALERIJA Učili su me da na sceni ne samo reč, nego i svaka kretnja kazuje višeod praznorečivih retoričara kojima je zalud sva filozofija, jer ne uzdiže ih ni Demosten, ni Kikeron. Misle samo na pare! ORIJA Pozorište se prodaje, publika hoće komediju del arte! VALERUA Komedija pozorišta se prodaje i zato mora da vodi računa o tome da se dopadne publici, ali ne i Homer, ali ne i Enije, koji nas uzdižu posle svake naše katastrofe, ili, naš Vergilije - slušaj samo delove njegove Eneide... staje upozu. JULIO (Iskoristivši priliku, šmugne, nestane, Orija se prekrsti, jer nije bio opažen.) VALERIJA (Izmenjenim tragičnim glasom, zaista talentovano): Pad Troje. Troja u pepelu, poražena, rat izgubila. Smrt Prijamova. Vergilije opisuje svoga Eneja,kako s nekoliko drugova u borbi prodire u grad Troju. (Valerija skandira s patosom) Enej govori... "Prijama vidjeh u krvi gdje viastiti žrtvenik skvmi... Vidjevši osvojen grad dušmansku vidjevši silu, ratničku ovjesi spremu, koje se odreko davno, pa s mačem što pomoć mu neće spreman da umre, poleti u dušmanske redove guste." Do žrtvenika kućnog i ognjišta doñe: "Tamo je Hekuba sjela, a kćeri se zbile oko nje, kao golubice bjele kad crna ih splaši oluja, sjedile tu su bez nade i molile pomoć božansku. Vidjevši Prijama starca pod oružjem kao mladića, Hekuba reče ovako: Nesretni mužu, nama pomoći nema. Ovamo sjedni uz oltar, jer on će nam zaštita biti, il' ćemo zajedno mrijeti". Ovako mu reče i starca k' sebi povuče na sveto posadi mjesto. (plače)

ORIJA Strašna je sudbina Troje, i moje Tirolske Krajine slavne... VALERIJA Koji narod na svetu Trojance ne zna i Troju, junačka njihova djela i požar onolikog rata! ORIJA I naša je gorela zemlja od Mañara, Turaka, Hrvata. VALERIJA I protiv Troje se diglo more i kamenje, i Danajaca zločinstvo i nepravedna srdžba, nedodirljivih moćnih bogova. ORIJA A narod zaboravi da su ga klali, na kolce nabijali, da su mu vadili oči, ruke sekli i noge, ženama grudi, da su odojčad u vis bacali, dočekivali na krvava sečiva mača, VALERIJA Trojanci od svih ostavljeni behu. (zagrli Oriju) Slušaj i plači: "Gledaj, i Jupiter, otac Danajcima, podaje snagu, bogove diže u borbu, na trojansku goni ih vojsku." ORIJA Moj otac bi po drugi put umro da zna sudbine Orije svoje, krajine. (Valerija se odvoji od Orije u transu.) VALERIJA I Enej nastavlja o padu Troje: Skandira. "Na oči moje u ognju sagoreva Ilij i plamti, ruše se zidine Troje"... (Glumi Eneja, poislovećuje se) Kada pak do kuće stigoh, do drevnoga očinskog doma, najpre oca potražih, jer njega sam najprvo htio u goru odnijet visoku i nekamo sakriti ondje. Ali me odbije on i reče da bježati neće, što će mu život bez Troje, a onda reče u plaču!: "Bježite odavde vi u kojima krv je još mlada!" "Zar si me, blažena majko, kroz oganj i koplja provukla. Zato da dušmana vidim gdje rodnu mi

Page 21

Branko Plesa - Ljubav u Venecijiharači kuću, i kako roñeni otac i sin mi, i žena, poklani leže u gnezdu jedno u drugoga krvi. Oružje hvatajte, ljudi, izgubismo borbu doduše, ali nas poslednji trenut u bitku nanovo zove! Gdje su dušmani, nek vide kako to osvetnik gine!" ORIJA (Plače) To je... VALERIJA Eneida! Publije Vergilije Naron, po rodu plebejac, u vreme OktavijanaAugusta. Dante ga je kao "animu candidu", dušu plemenitu, uzeo za vodiča po Paklu i Čistilištu. (plače) Orija, jarosna zgrabi me srdžba, propalu svetit Troju i Rim i Veneciju našu, vidiš li kakva vatra gori u meni? (plače) ORIJA Kako ste lepi! VALERIJA Sve sam to bila i više i bolje. Do moje udaje. Sad sam sama i dugoucveljena. (zaustavija plač) ORIJA Gospodo moja, sve to ne morate biti! (plače) VALERIJA Kako to misliš? ORIJA Idite, smirite se, kazaću vam. (Valerija iziñe) JULIO (Izbezumljeno izleti iz zaklona) Bežimo, Orija, ja i nju volim, ali me strah. ORIJA Čega, gospodine? Polako... JULIO Nečega, Možda jer nikad... ORIJA Šta nikad? (On pobegne, ona za njim. Muzika.)

PORTIKUS VALERIJINE PALATE

Čuje se dalek pucanj kremenjače. Vito žurno i uzbuñeno upada. Nosi nekakav drveni sklepan krst, andromolje, polomljen slamnati šešir, koji nije njegov, dovikuje, kao da se javlja aristokrati, vlasniku koga ne vidi. Uplašen. VITO Poštovani i plemeniti gospodine, s kanala iz gondole ulazimo u vaš portikus. Puni smo straha i poštovanja! Ušli smo nezvani, izbeglice jesmo, ali nismo razbojnici, ni lopovi, neuglañeni možda jesmo, ali jezik nam nije pogan, a ako izgledamo zapušteni i bedni, ipak nismo ni loši ni opasni, nek nam je Sveti Franjo Asiški pred vama zagovornik. VALERIJA (ulazi odevena za izlaz) Nema nikog sem mene u portikusu moje palate, čoveče, odakle dolaziš? VITO (Zbunjen lepotom) Otkle? Prepričava prošla lutanja izbeglice. Preko Sienepadosmo Padovi, preko Padove u Parmu, preko Parme u Lodi, preko mnogih izgorelih zapadnih gradova i kastela, evo legosmo u Veneciju, sve preko Piemonta i Lombardije, lepa gospoño, a sad od svetog Marka, kanalima u kradenom čamcu, bežeći od stradiota, duždevih žbira, njihovih usopljenih konjai vrelih kremenjača, stigli smo na prag vaše porte, spasiste nas! (Vito, kao nečim zauzet brzo pobegne otkle je i došao.) VALERIJA (ostavši zatečena) O, Serrenissima, (o, presvetla Republiko), zatrpaće nam Veneciju ovi bergamski gorštaci beskućnici. (Grozno je uplaši pojava čoveka u krvavoj isusovačkoj halji u ritama, kako četvoronoške puzeći posrće, idući prema njoj. Ona vrisne, ali čovek kao da to ne čuje, puže i dalje. Valerija približavajući se, prikleknuvši čoveku koji i vonja.) Padre! Sveti oče! Zaime boga, šta se to s vama dešava? (Spušta se, s mukom od srrtraaa tik do njega da mu i pomogne, ali se ne snalazi. *Padre" nešto mumla.) Šta to

Page 22

Branko Plesa - Ljubav u Venecijigovorite? BEOLKO (Teško se izražava) Govorio je on, pop, s predikaonice, ja sam, došao sa svojim krstom da mi on prikuje Isusa, a on je govorio o Četiri jahača Apokalipse, i reče: Dokle ćeš s neba Sveti i Istiniti odlagati da osvetiš krv našu? A to je da se ubrza Strašni sud, i tog su popa skinuli s predikaonice, pretukli i okrvavili. VALERIJA Šta je s vama bilo? BEOLKO I još je rekao: "Biće pomračenje Sunca, biće Mesec krvav i crn - padaće zvezde, Biće ogroman užas, dolazak Antihrista"! VALERIJA Ali, vi - šta ste radili vda ovako izgledate? BEOLKO Urlikao sam: "Dole Dužd - krivac naše nesreće!" VALERIJA Gde ste do sada bili, odakle dolazite, oče? BEOLKO Ispod četiri mudata konja Apokalipse. Ispod konja četiri stradiota. VITO (Utrčava, vidi Beolka, lakne mu, izvinjava se Valeriji.) Gospoño slavna, vidite, za tren mi se izmigoljio iz čamca, tražio sam ga, Eto, žao mi ga, ali ne mogu a da se ne smejem. Da ste ga videli na Trgu, puklo mu, pa se razmahao ovim sklepanim krstom... Vikao je "Dužde satrape, dužde satrape". VALERIJA (Do uha Beolku) Velečasni, nije vam dobro, čoveče. (Vitu) Osećam i po mirisu, bože mi oprosti… VITO O, miris, to je nešto drugo. Nije on ni isusovac ni svešteno lice. To je mojsused iz Bergama, gospoño, ali, otkačio - puko - da ste ga videli kako je po trgu mlatarao ovim krstom po stratiotima, mislio je da u isusovačkoj haljini s krstom može da izaziva vlast duždevu! Al' vlast može i na Boga! A on "Dužde, Turčine" i još svašta je vikao... VALERIJA Pa užasno su ga premlatili. VITO Baš to. Nije njega skljokala ljubav, nego, kako da kažem: društvena situacija, tako ga je okupljeni narod pravdao. Razumete? To, društvo, mislim. VALERIJA O, jadni Ijudi! Gramziva Venecija tone zbog svoje bezdušnosti! VITO Od bede su ludi. Mnogo smo jadni i siromašni. VALERIJA Gde ste ga našli i pokupili? VITO Ispod onog zajapurenog konja raskoračenih nogu, pod onim jahačem plemenitim puvadžijom! Oboren Beolko je video samo velika muda. VALERIJA (smeje se) Ispod spomenika Verrocchiovog Bartolomea Colleonia? Na trgu svetog ðovania i Paola? VITO E, tu je, ispod svoje krvave sutane, ispod skuta, izvukao, da bi žbire još više izazvao, na žicu, kroz vratove nanizana četiri priklana ogromna pacova, kao, svoja četiri jahača Apokalipse! Kako se drao! (Izvadi tri pacova.) VALERIJA (vrisne, onesvesti se) Šta je s tim hteo? Žicom povezana četiri jahača hoću reći, pacova? VITO Pozvao je narod da ga prati, a da sam preda duždu cetiri mrtve odvratne zveri, da se pokaže kako sirotinja živi gore nego pantagane po ljigavim rupamau truleži smrdljivih kanala, kako smo svi samo iscereni pacovi, mi izbeglice, a i drugi. VALERIJA Učinio je to iz revolta, pogledajte, omlohavljene ruke i noge ne moguda održe to nabreklo telo. Vidite ta poluotvorena usta, strašno. Bacite te leševe...

Page 23

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiVITO Jeste, već duže vreme, oseća se nedostojno, proklinje svoju krivicu, što nije poginuo u rodnom vinogradu... s roditeljima... (Iznosi pacove i baca u kanal) VALERIJA To je agonija, pomračenje svesti. To je melanholija! Prava melanholija. VITO Ja vam verujem - al' pitajte njega. VALERIJA Šta se to dogodilo, oče? (Na ovo "oče” Vito se smeje, za njim i Valerija ali tako da to Beolko ne čuje.) BEOLKO Kuga, rat, glad i smrt! VITO Tino Valeriji. To su za njega četiri Albanca. Četiri stradiota, koji su mu oteli krst, pretukli ga, bacili u kvrge, a mogli su i da mu spraše kremenjače u čelo, jer mrtvi masni crni pacovi su velika uvreda za dužda, zar ne? BEOLKO (iznenada) Sve to u gradu zaraženom poganim životom! VALERIJA Krajnje nemoralnom! BEOLKO Gde Satana boravi... Ali sam crnom stradiotu o lice razbio jednog pacova, a crevima ga zagovnao... VITO (Valeriji) Bunca... BEOLKO (Gleda iznad sebe, a tu se nalazi i Vito koji mu stoji iznad glave.) Muda, muuuda - jaja, jaaa-aja. Velika kurata jaja. Bežim na konju - moj konj lipsa... Gone me četiri strašna jebača Apokalipse! (Misli "jahača", bunca.) VITO (objašnjava Valeriji) Kad biste pozvali da nas vašom gondolom neko odveze daleko. VALERIJA Svakako, sledite me... VITO I zaboravićemo satanu i pacove, kao da ih nikada nije bilo? VALERIJA Kao da se ništa nije zbilo. (ona ode po gondolijera.) BEOLKO Treba da vam kažem. Ovo su oni koji doñoše iz nevolje velike, i ubijaše ih u krvi božjeg jaganjca... (pokazuje sebe i Vita) Joooj, što bih sad jeo jagnjetine, znači dolazim k sebi. A gde su mi pacovi? VITO Zaboravi pacove, nikada ih nije bilo. BEOLKO Ponavlja da se i sam uveri. Nije bilo nikakvih pacova. E, al' su četiri jahača mlatarala sa četiri konjske kurekanje. I, čekaj da izbrojim... sa osam jaja, ha, ha... To su četiri para muda. (Vito iznosi sa scene Beolka, zatim ulazi Valerija, koja ih propušta, oni se zahvaljuju. Neočekivan pucanj!) VALERIJA (oslušne) Venecija je opasna.

ISPRED PALATE U KOJOJ STANUJE DINA

Ulaze Orija i Julio. Usplahiren i setan, kao pravi Ljubavnik Plašljivi, Julio, nežan je, razdražljiv, hirovit i očajan. JULIO Orija, sestro... plače mi se. Valerija ili Anñela? ORIJA Trčite, gondolijer vas čeka. Skačite u gondolu, ali pazite da je ne promašite. Vozikajte se kanalima dok se ne opredelite, ima vremena, velika je Venecija. JULIO O, Venecijo, stvorila si toliko lepe i zanosne žene, koje su me dovele u

Page 24

Branko Plesa - Ljubav u Venecijinepriliku da ne znam na koju stranu da se okrenem. Da odem Anñeli? ORIJA Pa, kad nemate oči, i patite od grandece. (Ona mu se prikazuje, on to ne primećuje. Ona brzo odustane.) Teško je i jednu zadovoljiti, a dve, nemoguće. Idite i prst na čelo. JULIO (plače) Ne znam za koju da se opredelim. (Potrči prema gondoli, oklizne se i prući. Baulja prema obali.) ORIJA (viče) Gondolijere, ukažite vrlo veliko poštovanje gospodinu!(Julio ulazi u gondolu) Zapevajte mu jednu tugaljivu, nek mu suze razpistre um i operu te njegove oči... (Za sebe, ljubomomo i besno) Govnjivci. (Gondolijer zapeva - muzika - Orija pogleda na drugu stranu i vikne prema balkonu.) Evo ga! (Pojavi se Dina.) DINA Konačno! Kakav je? Ljut? Razdražen? Ravnodušan? ORIJA I on u slinama. DINA (veselo) Govoriću nemački. Znam ono što si ti naučila od svog gospodarapokojnog Meser Tudeška. Slušaj! Kako izgovaram: "O, Bilora, vos is tas? Pizdu endlih komen? pizdu alajn?" ORIJA (smeje se) Neće te razumeti. Pizdu - izgovori: Bist du - odnosno: bist dualajn? DINA Biće, kako će biti. (Obe se skriju jer dolazi Bilora.) BILORA Pojavi se. Ko to lupa? Neki siromašak? Idite, jadniče! BILORA Jesam siromašak, ali volim te Dina. DINA Orija šta sen si? Was sehen sie? Aaaaa, vek, vek. Weg. ORIJA Ajn Bitanga. Vek! Vek! Weg! DINA Verst tiserman? Wer ist dieser Mann? Vek, vek, vek! ORIJA (Bilori) Hajd', apšit! apšit! Abschied - rastanak! DINA Nit cimer fraj, nit cimer fraj! Raus, raus! Heraus! ORIJA Zbilja, Verst tizerman? DINA Tazi šrekli! Das ist schrecklich. Tazi ajn petrunkene! Pizduajn petrunkene? Das ist ein Betrunkene! Bist du ein Betrunkene? (Pokazuje mu gestom da je "pijanac". Orija vrisne, nasmeje se, Bilora uvreñen.) BILORA Od svega što ste govorile ništa nisam razumeo, ali ono "pizdu", ne treba niko da mi prevodi! Dina, to sam ja! Zar Bilori; svom mužu - pa pizdu? ORIJA Nije: "pizdu" - nego: Bist du? BILORA Ma obe da idete u "bist - du materinu!" DINA Zi šprohe nit tojč! Nit veršte! Keen si vek! Šlus! Tu pis ajn gauner! ORIJA Vi ne govorite nemački, ne razumete. Odlazite! Ti si jedan mangup, jedan gauner! BILORA Sad sam i govnar? Čujem ja, ako sam nesrećan nisam gluv, a siromah može biti i gluv al' nije kurva! DINA Ma nisi kurva, nisi govnar. Možda si na Levantu naučio turski, ali nemačkine znaš! "Gauner" - znači mangup! BILORA Znači: Govnar. DINA Znači: Mangup. BILORA Znači: Govnar DINA Znači: Mangup. BILORA Ja sam mangup?

Page 25

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiDINA Ti si govnar! Sam priznaješ! BILORA Jesam govnar. DINA Jesi govnar. BILORA Slažemo se? DINA Slažemo se. Umiri se. ORIJA Lepo ste se dogovorili. Odoh ja da sretnem Julija. Ko zna za koju se opredelio. (Ode) BILORA Dini. Vrati mi se. Vidi kako divno izgledaš? Dina, on te nikada neće voleti kao ja? DINA Ja bih ga ostavila, ali on me mazi, sve imam, dobro zivim - vratite se kadon bude kod kuće da me preda vama. Ako ne pristane, učiniću po vašoj volji. Zaplače dugo, kida se, on je teši, i kroz plač nekoliko puta izjeca: Ali Bilora, mužu moj, vi ste tako siromašni, tako siromašni, to nije porok, ali se teško podnosi... (Ode plačući) BILORA Vratiću se ja! I biću opasan kao venecijanski lav. (plače) Govno ću biti,ja sam mače u zapišanom ćošku pod mostom. (plače) Strašno je biti tako siromašan, kao ja. Treba biti bogat, bogat, bogat! (Izañe. Muzika.)

PRED BETIJINOM KUĆOM

JULIO (Nosi u rukama špansko odelo, prsnik, ogrtač, kapu, mač.) Čega se već nisam nagledao u Veneciji. Aristokratije i sirotinje. Da nas Orija nije upoznala, da od nje ne očekujem važne odgovore, pitam se da l' bi bilo ikakvog smisla u svemu ovome. VITO Pobegli ste, niste mi pomogli. A izdajnik, moj kum Bilora beži od mene. Nikako da ga nañem i prebijem. Ubijem. JULIO Pobegli ste, ima li smisla. A možda nije obavestio vasu ženu? Ali moje hrišćansko, padovansko vaspitanje, ne bi mi dozvolilo da ga ubijem, i da jeste. VITO A što je u ratu bilo krvi do kolena? JULIO To odreñuju više sile - pa i sam Bog. VITO Krasan je taj Bog kad nas pušta da se koljemo i sakatimo. JULIO Smirite se. Izgrišćete svoj koporan. VITO Ja kad navalim u stanju sam da smeljem zubima trojicu, četvoricu - i dvojicu odjednom. JULIO Hajde da vas odvedem u crkvu. VITO Sad je tamo ušla jedna kurva! Betija. JULIO Vaša žena Betija je poštena žena. VITO Kakve oči ima, i nije! Ali što se ostalog tiče, prava je svetica. Kao deca išlismo zajedno, za guskama ona, a ja za svinjama. Milovali smo se samo očima. Ništa nismo znaii. JULIO Vidite, da sam na vašem mestu pokušao bih da saznam celu istinu. VITO Ali kako? JULIO Evo, promenite odelo. Govorite španski. Bar ćete sami saznati da li vam je verna. VITO Odrubiću joj glavu, ovim nožem. JULIO Ne treba da ubijete. (Oblači ga) Neće vas poznati.

Page 26

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiVITO Sam sebe ne prepoznajem. (odeva se španski) Ala će biti gužve. JULIO Pripašite i mač, španski. Stavite ovu masku. A sada plašt. Niko vas ne biprepoznao. Tako, ali će to biti lepa šala, ha? (Sakrije se da gleda) Zaljubljen sam u dve, zaljubiću se i u vašu Betiju, to me strah! (Izañe) VITO (Kuca i pojavljuje se Betija.) BETIJA Ko jeeee? Ko je to? VITO Tosmos mios - i to sami smos. (Akcentom tobože Španskim.) BETIJA A vi? Nisam vas razumela! VITO Želimos da govorimos kon sinjora! BETIJA Pa izvolite. Ja vas ne razumem! VITO Estes sapouznatos menos? BETIJA Ne poznajem te, brate, pa to ti je, VITO Vidientes mes dobros - mučos dobros! BETIJA Ja ne gledam muškarce koje ne poznajem, a pogotovo ne Španjolce. Nes, nes! Ne razume vas! VITO A znate li zašto ne me spoznavatentes? BETIJA Tako mi bog pomogao, ne znam. I ne razumem! VITO (Ljubavnički) Za tos što ne obraćajetes pazanju na ones kojisse vas mučovuole, Korason, siempre, ole! BETIJA Ipak mi se čini da sam vas videla? VITO O dios, mogućes este. Mogućes. BETIJA Jer ja obraćam pažnju i na svakog psa, i mršavu mačorčinu, akamoli načoveka. Pogotovo ako ne razumem. VITO Ja sam ko prebieno cicos mačoros otkako umirujem zbog vasss. Te kierro, mio kurasonn! BETIJA Ne pominjite mi kerove, ni vaš kurasoon - prostak! Odakle ste vi, sram vas bilo? VITO Iz Espanja, Madrid, Kordoba, Valensija - kastanjete, flamenko, paelja, buonos vinos... BETIJA Šta vi hoćetess? Ja vas kazalas da vos ne razumijente! (I ona imitira Španski akcenat.) VITO Da budetes mojas draganas. Daćemo vas dinerose. Mućo dukatos! BETIJA Slušajte vi, ja ne razgovaram s ljudima čije lice ne vidim. Skinite masku. VITO Do ćićos ja u vuašu sobu! Niko me neće videti? Ha? BETIJA A kada bi to doznao moj muž? VITO (Besan) Aaaaa, jebem li ti sve na svetu! Ti bi mi dakle nabila rogove? Aaaaa, sada će bata da zamandali vrata, niko te neće oteti od mene, Betija... (On je odnosi, ona mu opali šamar, plače, on likuje) JULIO (ulazi) Orija, ti si mi jedina nada. (Gleda u pravcu vita i Betije) Oh, bože.Eno ih opet stradioti... prebiće Vita! (Izañe. Muzika.)

PRED NJUINOM KUĆOM

Page 27

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiBILORA (Ljubi Oriju, ona se istrže) Ej kud ćeš, lišce breskvičasto. Ne dopada ti se moje novo ruho? ORIJA (on je grli) Prestanite da se zavlačite u mene. BILORA Priroda nas goni da se zavlačimo u rupu kad smo zaljubljeni, da odande ne izlazimo! ORIJA (Šamar) BILORA Zar je moguće da lepota i svirepost idu zajedno? (Navaljuje na nju) ORIJA Ma jebem ti... BILORA Je li ovo ljubavni okršaj? ORIJA Kako se to ponašate? Vi imate svoju ženu. BILORA Kad ćete se smilovati? ORIJA Kad bog da. BILORA Šta da vam da? ORIJA A šta biste vi hteli? BILORA Recite prvo vi, ja znam šta želim? ORIJA Ne, prvo vi, gosn ševrdalo! BILORA Hteo bih da budem ova vaša korpa sa drškom i da me vi držite za dršku... ORIJA Vidiš ti njega, pravi Venecijanac. Bežite, evo ide moja susetka Njua. Doselila se do nas otkako je muž napustio. BILORA A ja šta da radim sam sa sobom? ORIJA Držite se vi za dršku i bežite! BILORA (Drži se) Ovako? (Smeh. Orija ga otera na drugu stranu.) NJUA (plače) Orija, Orija, ne mogu da ga nañem. ORIJA Vi to opet o svom mužu? NJUA Koji me je napustio. ORIJA Pa, kad ste vi sebi našli onog opasnog stradiota. NJUA Oterala sam ga. Vašljiva slugeranja najbezdušnije vlastele u Veneciji. Oh,Marko, sveti patronu, zaštitniče, gde mi je muž? ORIJA (prkoseći) A moj, lutka, hoda za mnom, ljubi me i steže, i sve mi tepa: lišce moje breskvičasto. NJUA A i moj muž je sanjalica, ukrcao se na brod kod Fuzina i iskočio kod "Crkve od lijepog momčića", nije jeo, nije pio, samo je mene, svoju Njuu, tražio. Nije mogao da me ostavi! ORIJA Pa kad vas je našao, jel se pod suknju zavlačio? (Smeje se) NJUA Izgladneo, istruleo, ni za šta nije bio. Propao je od gvozdenih kaciga. Mozak mu se skuvao -ali je francuski naučio da ga ne biste razumeli. Miriše na seno, balegu i ne osvrće se na svrab, zanosno sanja vrbe, vinograde, topole i voćnjake, tužno seljače. ORIJA (izmišija) Moj, samo sanja da se zavuče u mene, a kad se približi već je crven kao kardinal, ili zalazak Sunca nad kanalom Grande. (Smeje se) NJUA Ja sam se, bogme, nauživala sa kardinalskim štalskim momcima, ali moj muž je nešto treće. ORIJA A šta je drugo? NJUA Ona ništarija, on maska prokleta. Samo, to nije bila prava ljubav. ORIJA Vi ste baš prakljača, sramotite sve prognanike. Znate šta, ja da vam

Page 28

Branko Plesa - Ljubav u Venecijikažem, postoji razlika ako neko živi dobro ili živi loše. Ali, vi biste hteli bogatog. I vi ne mrzite Beolka svog muža, vi ste mrzeli njegovu bedu. Nije vas bilo briga što je poštea samo ste se bojali da ne umrete od gladi. E, pa nećete. Nañite drugog. NJUA Drugoga? Pa ja volim samo nesrećne... ORIJA E, onda idite i tražite tog svog. NJUA Hoću svog, istog svog... i istog i svog, oj Beolko! ORIJA Idite i tražite ga. NJUA Mislite da ću ga naći? (plače) A ako ga ne nañem, udaću se za najstarijegbogatog drtavog starca u Veneciji. (zarida) ORIJA Imate pravo, ljubav je slepa. NJUA (plače) Idem ja, a vi čuvajte to lišce breskvičasto i držite se tog vašeg s drškom. ORIJA O, toga, nemam ja zašto da ga držim. NJUA (plače) Za dršku, za dršku... (Izlazi, za njom na drugu stranu Orija, smejući se. Pred srećnu, punu nade i uplakanu Njuu, iskoči Beolko maskiran i sa stiletom.) BEOLKO (Maskiran) Gospoño... NJUA (zgranuta) Ko ste vi? Ubica? BEOLKO Gospoño, ne možete me prepoznati, jer sam se maskirao i promenio glas. NJUA Majko božja moli za nas! BEOLKO Došao sam kao plaćeni razbojnik. Ubistvo je moj zanat - ja znam samo za smrt! NJUA Ne vadite to vatreno oružje - čuće vas ako budete pucali - spasiste svoju glavu. BEOLKO Onda ću vas zaklati, kao pile. Koljem pacove, zaklaću dužda. NJUA Ne približavajte mi se, udaviću vas ovim rukama. BEOLKO Ili ću vas venecijanski - stiletom - krk! NJUA Nemojte, vikaću! BEOLKO Desetine mojih plaćenika drže straže i brane prilaze ovim kanalima. NJUA (plače) Zar da me ubijete sad kad sam se konačno uverila da je moja ljubav ogromna, i slepa. BEOLKO Ljubav? Gluposti. Hoću samo krv i strah - ropac! NJUA Ljubav prema svom mužu, Beolko se zove! Milost! BEOLOKO Ja sam Tonino, ratni veteran, plaćeni ubica. NJUA (plače) Jeste li čuli kad za jednog Beolka? Šta vam je? BEOLKO (Počne da rida) NJUA U pomoć! (Njua počne da beži, Beolko se baca za njom.) BEOLKO (Rida) Ja sam Beolko. Njua, ženo moja. NJUA (Skoči na njega, obori ga, rida, smeje se.) Beolko, ubiću te ovim šakama.Volim te, Beolko, pa ma kako bio siromašan. Beolko, doñi... (odvlači ga) BEOLKO (Plače, diže se, pušta da ga vodi.) Nećeš mi nikad prebacivati, ako nemam više nego što mogu da imam. Oboje smo izbegli s našeg praga. NJUA (Vuče ga napolje) Neću, kunem se... BEOLKO Kuda me vodiš... zašto?

Page 29

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiNJUA Do onog volta. BEOLKO Zašto? NJUA Da te odmah silujem... (Izlazi. Muzika. Po izlasku Njue i Beolka, muzika, zatamnjenje. Posle ove scene može se napraviti pauza za publiku.)

DRUGI DEO

ANðELINA SPAVAĆA SOBA

Mrak u Anñelinoj spavaćoj sobi. Izdaleka, kao sa operske probe, čuje se pevanje kastrata. Anñela premešta svećnjake do ležaja na kome neko hrče. ANðELA Ti me ne poznaješ. A ja sam uprkos tome što sam udata, neporočna, gola skromnost. Kad pomislim na tog mladića oblije me purpurni stid, a topli neki nemir gnezdi mi se u kovitlac meñu dojkama i znojim se. Pridi, pravi se daćeš prileći. Al' ne, ti mimo hrčeš, a ja ne mogu da svedem trenutak bez glasa, govorim sama sa sobom, dotičem se, po obrazu somotskom, po divljačnom vratu zauzdanom zlatnim točkom ogrlice, opipavam nutrinu svojih mekih bedara i stegna, što nikada ih Sunce videlo nije. Hej, probudi se! (Lako drmusaOriju) ORIJA (Iz sna) Razodenuta tako stojim pred njim, gola i glatka - kako mi je lepo rasporedio ruke po obema dojkama... ANðELA Šta ti je budalo, to su moje ruke, Orija, to te ja tresem i budim. ORIJA (snalažijivo) Tako će vam zderati noćnu haljinu, i hrabro će otvarati vrata vašeg stida, jer on vešto upravlja ženskim nogama i razdvaja uzdrhtale bele tople stubiće i penje se iznutra uklizavanjem kao mladica jegulje i iz struka trese vam male obraze, meku kosu i ruke kojima se branite, blaženo drhtureći. ANðELA Rasani se, Orija. Kazuj, ti znaš? Pričala si mi da me želi, mlad, prelep, nestvaran ljubavnik, probudi se. Rekla si mi da ima oči nebesno svetle, i trobojne zenice, a sve se boje od unutrašnje svetlosti njegove duše sliju u jednu neopisivu boju bure u morskom tesnacu, boju neukrotivu, boju božanskih ljubavnih darova i paklenih kazni, svetlo ljubičastu boju plača koji čeka da bi provalio kad zatreba; boju crnog otrova skrivenog ispod koprene preteće noći. ORIJA Jesam li sve to ja rekla? ANðELA Nije važno, važno je - da lepo zvuči. ORIJA Vi ga već volite? Na osnovu čega? ANðELA Kao što je Venecija sva na balvanima, ja sam na čvrstom razumu. On je pejzaž mog uma. Tih nekoiiko stotina naših mostova preko kanala neka ga dovedu k meni. Neka mi doñe u Veneciju i kad padne sneg i kad stušte se duge magle zimske, ja ću uzdisati za njim pod Mostom uzdisaja - pod kojim sam jedne maglene noći, uzazid palače u četrnaestoj izgubila nevinost, s nogu. ORIJA Na studentski način. ANðELA O, dva studenta su me drugom prilikom skolila u bratovštini svetog Marka, Scuola Grande di San Marco, o bože moj.

Page 30

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiORIJA Dvojica? ANðELA Bilo ih je kasnije i više, ponekad na Pjaceti, kod Satnog tornja, uz Duždevu palatu, pa i na samom Trgu svetog Marka. ORIJA Niste valjda to i na Riva degli Schiavoni, na obali onih Slavena i robova. Na buvljoj pijaci? Zar tamo? ANðELA Jesam, ali sam se duboko pokajala, prestala, i tako. I lepo se udala zasenjor Granda. Zapleši sad sa mnom. (Orija se ustručava, pa prihvata - plešu.)Kažeš da se i tvoja gospoña Valerija zaljubila? Je li ga videla? ORIJA Bojite se da će vam ga preoteti? ANðELA Neće. On je tako lep, mlad, student iz Padove. O, Studia humanitatis! Kultura duše! Humanitatis sermo! Šta ta moja suparnica zna. Latinskog par fraza, koje su izlizane u prostačkim ustima. Lepa - jeste. Glumica - verujem, jeste, možda talenat! Ali Padova, Studia humanitatis, ali i studia divinitatis, učenje o telu, učenje o duši, to su za nju španska sela: cazze carotte! ORIJA Šta to znači na španskom? ANðELA Nešto kao šargarepa! Nije pristojno to reći. Sruče se na krevet. Oh, bože moj, kad pomislim, slavna gospoña Isabela Andreini, Padovanka, glumila je prvu zaljubljenu Gospu. A drugu zaljubljenu Gospu čuvena Prudentia Veronese, Govorile su francuski, španski, slavenski, grčki i turski. Ha? Šta je prema nama jedna gospoña Valerija? Es verdada! ORIJA Što ste mi se tako približili? Što me gnječite? ANðELA Tako ću s njim kad ga dovedeš. ORIJA Ako ćete njemu, što meni lickate usnice? ANðELA I jezičak da grickam... ORIJA Udaviste me, hej! ANðELA (Navaljuje) Zderi mi haljinu, bori se sa mnom, pobedi me. Gledaj me, nema greške na meni. Pokrij me svojim telom! Kakva su to ramena. Ruke. Vidimi bokove! Pritiskaj me, pritiskaj, smekšaj me - iscedi me. ORIJA (otimajući se) Vi, bogami, zaboraviste da sam i ja žensko! ANðELA Želim da mu dam, ali želim da nerado dam! Vadi to oružje? ORIJA Kakvo oružje? ANðELA Njegovo! Isukano! Gola sam voda. Lipti sa mene. ORIJA I mene ste preznojili. Znači, hoćete da ga dovedem? ANðELA Isukanog, golog, platiću. ORIJA Dovodim ga, ne sumnjajte. ANðELA Baci me na ležaj. (Orija to učini) Govori mi neke proste reči. ORIJA Kakve? Koje? ANðELA Šta ja znam - nisam ja ni seljakuša ni prostakuša. ORIJA Pa onda koje? ANðELA Recimo, guza, dupence, sikica. ORIJA A to: pa evo - jajašca, mudanca, kitica. Al' kad vam to bude govorio valjda će to reći malo muškije. ANðELA Kako to misliš? ORIJA Pa, dupe, sisa, i to. (Ode) ANðELA (ostane sama) U pravu je. Istinski prave proste reči su: jaja... od ždrepca; muda od... labuda... i kitica... ljubičica. (Smeje se raskalašno) Moram

Page 31

Branko Plesa - Ljubav u Venecijito dočekati... (Izañe, peva... Muzika. Anñela iza scene peva.)

PRED DININOM KUĆOM

ORIJA Gospodine, tu stojte. Dovešcu vas do vaše gospodarice - ali imam drugaposla. Što se tako mrtvopuvate. Ne bi vas nasmejao ni Pulcinella svojim lazzomo mokraći i receptu. Kad istrese mokraću u lice blentavom Coviellu, pa ga natera da se sagne i umače mu pero u guzicu da napiše recept protiv glavobolje, a drži se za nogu i jauče. (Izvodi lazzo na Juliju) Nije smešno? Biće.Idem da odnesem Dini neke scenske rekvizite. (Iz zavežijaja vuče duge dlake i klip nosa i klati to meñu nogama. Prati onomatopejama. Izleti prema Dininom ulazu i dovikuje Juliju) Zabavite se lazzom čekanja, evo mene odmah. JULIO (Kratak i brz lazzo nestrpljivog čekanja, uz to mu se strašno piški.) BILORA (Nakinñuren, u stvari unakarañen u liku kapetana Krokodila, ili Kapetan Spaventa, Kapetan Strašila. Bilora je pre Pedrolino koji ne baš uspesno glumi Kapetana. Ugleda Julija koji se uvija i presamićuje od svog "problema". Biloro mu se obrati jakim glasom i grubo) Plemeniti mladiću, šta vam je? Imate gliste? JULIO Tiho i snebivijivo. Piški mi se... BILORA Šta reče? Kažite muški. JULIO (opet tiho) Strašno mi se piški, užasno! BILORA Piški? Valjda vam se piša. Ovde se izmokrite! JULIO Ne smem, ovde. BILORA Onda ću te ja dogurati do kanala, a ti usitni korak i stisni dupe kao da meñu guzovima prenosiš dukat koji ne sme da ti ispadne. Razumeš? Pišaćemo zajedno. Lakše će ti biti kad budeš video moj konjski slap kako me spaja sa kanalom, kad budeš čuo kako štrcam do - na drugu obalu i njačem kao magarac, kad s mosta pljusnem u more ogromnu količinu mokraće, dostojnu jednog indijskog slona. JULIO Ne govorite više, ne samo da ću se upišati, ja ću se i ukakiti. BILORA Usraćeš se kad se budemo vratili. (Izlaze) ORIJA (Dini, koja izleće za njom) Videli Ste. On je lud. Došao je s mačem, raniće, ubiće meser Greka, vašeg Kir Agatona. DINA Ne boj se, Orija, on radi gluposti zato što me toliko voli. A i ja sam pomalo kriva što sam ga Ostavila, ali kad je on tako siromašan, tako siromašan. Ali ne brini, držaću se ja tvoje brade i nosa. Ali, žao mi ga, jadan beskućnik! ORIJA A kako ćete govoriti? DINA Pa ja sam sve to uz svog starog Agatona odlično naučila, u Padovu bih mogla, na univerzitet! (Izlaze, a sa suprotne strane ulaze Bilora i Julio, koji unosi svoje nevino srećno lice.) BILORA Jesi li video, svi me se boje? JULIO Pa. A što ste prekinuli svoj mlaz, kad su nas poterali. BILORA Da bih se vratio još strašniji. (Viče da bi se čulo i na drugu stranu gde su otišle Orija i Dina.) Svi ima da me se boje! Naročito izlapeli Čivuti, Turci i

Page 32

Branko Plesa - Ljubav u Venecijistranci Albanci, a posebno baš Grci. Šta će nama Grci, matori, bogati, da nam kradu naše žene? JULIO Pa. BILORA Kradu mene, kradu vas, kradu Veneciju! JULIO Pa. Pa. BILORA Tako je - Papa! I Papu kradu, nekrsti! Ne bojim ih se, jer mene su krstili u oklopu metalne košulje, čim sam se rodio bio sam sav u krljuštima od gvožña i žice! Kad ste vi bili novoroñenče vas su brčkali u mlakoj vodi? Siguran sam. Ha? JULIO Pa. BILORA A mene su kupali u vrelom olovu i oblepljivali neprobojnim bakrenim pločama? Videli ste kako slikaju nosoroga? Ili krokodila? JUUO Pa. BILORA Pa ja sam Kapetan Strašilo, Kapetan Krokodil! DINA (Izlazi potpuno prerušena u lik starca. Pantaloneova brada i nos, kostim iplašt. Iza nje Orija, Orija i Julio se zgledaju. Jadni Bilora glumata i ništa ne sumnja da je pred njim Dina koja govori visokim starackim tonom, navlačeći donju usnu do pod nos. Katkad u nekim reakcijama i krešti da ostane neotkrivena i što ubedljivija.) Vi ste Kir, a ja sam Meser Agaton, Meser Greko. Vidi ja, vi ste iz vraško svet. (Oriji) Toji "coccodrillo" hoći da me ubiji, Kitaksi, kitaksi - nesrećan Grku. Kitaksi, kitaksi! ORIJA (Juliju) Vi ste školovan plemić, šta mu to znači: "kitaksi, kitaksi". JULIO Pa. BILORA Nema tu "pa", nego prevodi. JULIO Kitaksi na grčkom znači: Gledajte, gledajte! BILORA Šta "kitaksi", šta "gledajte". Dok je ovaj učio grčki, logiku i filozofiju, jasam završio visoku školu za koljače. DINA Koljače? Strašno! istim giasom. O, moji zlato, moji "morajole", moji "kornakione", moji taliri i dukati, čujiti li vi, toji hoći da me kolji... (Zasmeje se,Julio je zablenut u Biloru i često se smeje, a Orija prima u zagrljaj od smeha zacenutu Dinu i igra se nastavlja.) O, Teo, čui svoj Grku... Teo... BILORA (usputno Juliju) Teo? JULIO O, bože! BILORA Džaba ti Teo, ja sam učio gramatiku od onih koje sam ovim rukama davio! A matematiku učim i znam tek kad nekog udarcem mača prepolovim, paga na panju seknem i rasčetvorim, pa da dalje sečem i razosmerim, pa dalje seckam i razšesnaesterim. Ubijam brzo, nabijam na turski način. DINA Mene da nabijaš? (Smeju se njih dve jedna drugoj u grudi, kao da plaču, a Julio ne skida pogleda sa Bilore i otvoreno se smeje što Bilori ne smeta.) O, vati me fobos, Orija. Pema, pema... JULIO (Oriji) O hvata me strah, Orija... nesreća, nesreća, to je rekla. BILORA Ja ne znam za nesreću. I kad me žena ostavi, ja se sa samom smrću ljubim, spavam oprezan da me ne uvati u svoj zagrljaj. DINA Oooo, Teo. JULIO Prevodi Bilori. Oooo, bože! BILORA Znam, nisam budala. Bolji sam muško od njega. Dina! Smrt

Page 33

Branko Plesa - Ljubav u Venecijipodamnom skida kožu, kad je grlim, kosti joj se tresu, pucaju... krckaju... DINA (Juliju) Antropos - andreos. BILORA Ne čujem. JULIO Kaže da ste - čovek - muževan. (skriva smeh, trese se naduvan, da će puknut...) BILORA Ja sam Kapetan Coccodrillo, Sgangherato u glavu tuknut. Ja sam nezgrapan, nezgodan, nespretan... Ja sam izdrndan, izdrpan, iskrpan... Ja sam udaren, rastočen, raskrečen... Ja sam, razglavljen, čerečen, pečen. Al' sam branilac mira i sloge, Smrde mi usta i noge! JULIO Pa. Jedva ostaje ozbiljan. DINA I ORIJA (Kriju smeh) BILORA Pa, vidite da sam: nakrivljen, zakrivljen, Krivonoa, gegav, Vrdav, sevrdav, Vrljav i pegav, Imam urokljive zenice, I mrzim necasno bogate, Što kradu nam časne ženice... A nas orogate... JULIO Pa. DINA O, Teo, toi čovek idi mi na epatos! JULIO Idete joj na jetru - na džigericu, brate. DINA Kaleo Teos, moj psihe, toi hoći ja, to ropalon. JULIO Zovem te, bože, dušo moja, tog čoveka hoću ja da izbatinam! BILORA Oho! Riče, hukće, hoće da eksplodira. O-ho! Ohohoho! ORIJA To ropalon? Da izbatinate? DINA Ede, ede, ede. (Pokazuje) JULIO Ovako, ovako. DINA (Obilazi Biloru koji joj i inače, obraćajući joj se okreće leña, i "starački" preti tresući stisnute pesnice) Škilji, škilji, škilji - edno pceto si ti! JULIO Škilji vam znači - pseto, jedno! BILORA Znam ja grčki. DINA Alopu! BILORA Šta je ovo sad? JULIO Alopu? Pa to: iskezi mu se. Lisico! BILORA Sad moram da ga ubijem. DINA (Tuče muža) Ti si već ubiji svog žena Dina. Siromak si, oćiš da Dina nema da jedi, da nema haljini, i svañiš se još sos men? Jedili te pci! Oćeš da ubiješ Greko, a lepo i dobro ženo Dina, da šiljiš u dubok thallata u crn kanal, ili da me poñinuiog vučiš po Pjaca san Marko? Utuvi si u kefalo: - "Koji hoći da ima mlad žena toi treba mnogo nofci, mnogo nofci." - otkriva se. Neće Meser Agaton da te iseči, ja ću da te isečim, čuiš li? Noz? Nisi više u moja kuća, ja ću da te otruim, ubijim, oj, strećo moja, kaimeno! Teško meni! (Sve vreme je

Page 34

Branko Plesa - Ljubav u Venecijitukla muža, on je pao, ona preko njega. Pala joj je brada i Bilora je prepozna.) BILORA Dina, moja zlatna dušo, ti si to? Moj razum mi govori da sad treba da se razblesavim. Volim te, volim. (Plače) DINA (plače) Bilora, ti si oceko svoj Dina ot svoje telo, ot svoj srco! (Orija i Julio se smeju.) BILORA Dina, kako to govoriš? DINA Grečeski, kao moj Agaton, jebem ga! BILORA Pa, nemoj više. DINA Neću više. Uzela sam mu, evo, morajole, cekine, dukate za nas dvoje dosta i previše. On jeste dobar čovek, ali tvrdica, uuu, i nek si sam umriji sos svoji zlatni duši! Uzela sam više no što mi je dao. I ovoj Oriji sam dala. ORIJA Što jes, jes! BILORA A na šta sam ti ličio kao Kapetan Strašni? DINA Na usrano pile u vrućoj balegi. Bežimo, mužu, sroljo moj! Gospodine Julio, Orija, zbogom. (Izañe s mužem) ORIJA (Gleda za njima) Malo mi žao Meser Greka. A govorili su mu starci, prijatelji: "Mani se tog posla, mnogo je mlada, a ti si davno prevalio sedamdesetu, drugi će ti je "trošiti". A on je odgovarao: "Bolje u dobru poslu učestvovati sa pet otsto, nego u propalom sa stoposto"! (Juliju) Ha? JULIO Pa. (Uzvrteo se, uvrće se) ORIJA Je l' se to vama opet "piški"? JULIO Neee, nego ne vidim izlaz za sebe. (spreman na plač) ORIJA (Pokaže mu na vojnički način rukom u drugom pravcu od onog kojim su odleteli srećni ljubavnici.) Uvek ima izlaz - eno ga! (Julio smeten pojuri, ona mu podmesti nogu, on se opruži, digne, pobegne - ona za njim. Muzika.)

PRED BETIJINOM KUĆOM

Dotrče Vito i Julio. Betija ih videla i pobegla u kuću - glumi očajanje ostavljene žene. BETIJA (Viče iz kuće) Ja idem u manastir, ja idem u manastir! (plače, pa pobegne) VITO Duša mi izlazi iz rane... Sav sam izboden! (Glumi nesrećnika) JULIO Ništa vam nije, čoveče! VITO Ne dirajte, polako. Ako još nisam umro, malo mi treba. JULIO Ništa vam nije, čoveče! VITO Kako nije, nikada više neću biti muško, pogledajte... pipnite? Jedan stradioto me prebio. JULIO Gde da gledam, gde da pipam, čoveče. Gde vam je taj. VITO Onda trčite, ukrali mi špansko odelo. Trčite brzo, brzo, ja ću naći Betiju da me leči. JULIO (Otrči) VITO Ipak sam mu dobro smestio. Ukrao sam mu odelo. Proklet bio: te obuci se u Španca, te govori učenim jezikom, te se pravi fin! (plače) A Betija, otišla umanastir. Betija, Betija, kaluñeričice moja. Betijaaaa...

Page 35

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiŽENA (Iz kuće sluša. To je Betija koja se preobukla i promenila glas da je Vito ne poznaje.) VITO Betija, moja Betija... nije pomoglo što smo se voleli još od detinjstva. ŽENA Na prozoru s uljanicom. Tražite li svoju ženu? (Kašljuca) VITO (uplakan) Da, sestro, da. ŽENA Pogledajte malo ovamo... (Kašljuca) VITO Ne vidim vas. ŽENA Ovamo, ovamo... VITO Ne znam gde ste, uzbuñen sam. Gde ste a? ŽENA Ovde, desno. (Kašljuca) VITO Aha, a kud je otišla. ŽENA Ovde je, kod svog vojnika. VITO Vojnika? ŽENA Lično sam je videla, čoveče božji! (uñe - kašijuca) VITO Eeeej, gospodine vojničeeee! Gospodine brate! Ej, mazgo gluva! BEOLKO (Iz kuće) Ko je to? (I dalje ceo razgovor iza kuće) VITO Došao sam po svoju... BEOLKO Nisam je još udesio! A moram, pre no što mi se vrati žena. VITO Pa šta joj radite? BEOLKO Gladim joj dlaku. VITO Izañite malo... Šta radite mojoj ženi? BEOLKO (iznutra) Nameštam joj podrepnicu. Odi ovamo, stoko! VITO On misli da ja govorim o mazgi. BEOLKO Ne mogu da pogodim rupu... (smeju se Beolko i Betija.) VITO Šta to radite? BEOLKO (oboje se smeju) Evo svršio sam, baš sad sam svršio! VITO Sad ste svršili. BEOLKO Jedva sam pogodio rupu? (imitiraju radnju) VITO Jebi ga, ako tu iko išta razume. BEOLKO Rupu u prednjem delu... samara... VITO Ej, ja ne govorim o mazgi, govorim o svojoj ženi. Je li ona tu kod vas? BETIJA (Na prozoru) Jes', tu sam, šta hoćeš? Možeš slobodno da ideš. Zakuvaosi kašu, sad je u slast pokusaj! Nisi valjda znao kakva sam - poštena žena. VITO Gos'n Julio me natero, govorite španski, bar ćete saznati da li vam je verna. BETIJA Šta si hteo da ispitaš, nesrećniče! VITO Da li me voliš? BETIJA Skloni mi se s očiju. Ovde mi je bolje. Samo mi je žao sebe jadne, što sam izgubila čast. Ali ti si tako hteo, pa nek ti bude! (plače i iziñe) VITO Betija, Betija. Umreću. Oh, da imam nož da se ubijem. Kad već nemam noža, zadaviću se, tako da mi oči iskoče, Ne! Betija baci mi uže da se obesim, da se ne mučim više, Betijaaaa... Oči i uši hoće da mi uteknu iz glave! (Izañe ulazzu "samodavljenja". Muzika za iduću scenu sve do pojave Valerije.)

SALON MIRISA KOD GðE VALERIJE

Page 36

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiVALERIJA (Oriji) Soba nek je zavita tamom mirisa, Nek se dimova pramenje spusti po podu, u magličastu koprenu, koja će nas kriti. On mladi je metafizičar, njega vodi "prirodna svetlost", preljubu smatra za greh. Ja ću igrati nesrećnu Fedru, što od silne ljubavi prema svom pastorku Hipolitu, boluje, vene, mre, svesna svog neprirodnog čina. Ti dvorkinju glumi. Motri na njega i mene. Na Fedrinu nedozvoljenu ljubav. JULIO (Tihim glasom) Orija... VALERIJA Evo ga. Idem. "Nihil dificile amanti" -Zaljubljenom ništa nije teško. Kod Euripida Hipolit dolazi s vencem poljskog cveća u ruci, ORIJA Bež'te! (Valeriji, da ode.) JULIO (Ulazi s vencem poljskog cveća u ruci.) ORIJA (smeje se) Baš tako treba, Hipolite. JULIO U čemu je stvar? ORIJA Ne bojte se, biće sve devičansko. Ona vas, kao zeca, želi da skuva. JULIO Zar mene, istina zaljubljenog, ali mene, koji još nisam odlučio da li da život posvetim bogu ili nekoj ženi. ORIJA Savetujem vam postupite kao u lazzu o tri lovca. Kad se pojavi ona, sa loncem stihova da vas zbari kao zeca, vi pokucajte na vrata neke kuće bez poda, bez vrata i prozora. (Ona zažmuri očekujući da je on poljubi, kad već sebe otvoreno nudi.) Tu ću vam ja zgotovit lazanje, njoke, ispeći jarebice, a ona, ostaće bez zeca, ko lonac bez dna. JULIO (smeška se - nepoverijiv) Dobro su meni rekli starci, neće nikad biti samo vaša. Ako je vesela eto halabuke, ako je turobna, plakaće dok živi. Ako je učena, biće sveznalica, ako je luda, biće razonode. ORIJA (veselo) Tačno. Evo moje Gospoñe. Ja sam joj Dvorkinja, a vi Hipolit. Biće to scena uzavrele strasti. VALERIJA (Ulazi u draperiji grčkog kostima, Orija na sebe preko glave nabacujedugu tkaninu, Julio stoji sa svojim buketićem poljskog cveća, ne zna šta će.) ORIJA (Juliju) Zamislite kraljevski dvor u Trezenu. Dolazi hor gospoña trezenskih. Fedru na počivaljci nose sluškinje. "Ona boluje od Ijubavi prema mladom nevinom čestitom Hipolitu." VALERIJA (Glumi Fedru) Ded diž'te mi tijelo, isprav'te mi glavu, Jer udi me, zglobi izdali, drage! Poduprite, djeve, ruke mi teške! (Nastavlja glumeći, Orija i Julio se zgledaju.) Oh, glavu mi rubac pritište kruto De skidaj ga! Kosu niz pleći pusti! (Pauza - Orija skida venac i rubac sa Valerijine glave.) O, da mi je gdjegod leći pod jagnjad Na tratinu bujnu se spustit, počivat Legne. (Orija pomaže Valeriji da legne - gleda Julija.) Oh, da mi se stvorit naga u sedlu I venetsku ždrebad jahat i gonit! (Orija drži Julija i "uvlači" ga u igru.) Julio, Hipolite! Venetska ždrebad su ilirski konji, venecijanski, jer mi smo Veneti, ilirsko pleme. Mi smo sirovim opankom s balkanskih gudura prodrli u ove italske čipke: (Uzima šal od svile s čipkama, uvija se ritualno, i zanosno pada po podu, vukući Oriju.)

Page 37

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiGrijeh, ova strast sramota da je, znala sam, A vidjeh dobro, da sam samo ženska ja. Orija! (Obe na podu.) ORIJA (šapće) Tu vam je gospo Hipolit, svoj pobedite sram. I biće sve tragično,kolko volite, kako vam prija, znam. VALERIJA U ponor, od kog bježim, srušit ću se ja! (Ponovo pada) ORIJA (šapne Juliju) Kad glumi, ona se ne štedi. Pada ko ćuskija! VALERIJA Oh, luda sam, neukrotiva, jer ne znam jesam li Albanka ili Turkinja, roñena od Kroata ili Soraba, jer se Balkanom zamračila Venecija, nekad gospodar četvrtine raskomadanog vizantijskog carstva. Kakav istorijski košmar! Carigrad, Epir, i Krit, Kopar, Dalmacija, Kotor i Split sve beše u poseduVenecije. Sve znam, a ne znam ko sam, otkle sam! (Juliju) Neeee mračni Grk i Hipolit: Venecijanac bićeš u mojoj kući. Muškarac, pobednik, muž! ORIJA (Juliju) Čeka vas ono, što čekate - ljubav. Lazzo pipanja i golicanja, bez ticanja! (ona u plesu gestovima "miluje" Valeriju, a ova se smeje uživajući.) VALERIJA Ljubav se smeje, smeje se zemlja, smeje se more, smeje se vazduh,smeje se nebo. Ja gorim! Vrelina Sunca, u mirisu muškarca bunca... (Grli ga) ORIJA (Navaljuje na Julija, Valeriji u korist, namiguje.) Sad, sad, sad je zrelo, Tu je, blizu što se htelo! Zgrabite je, molim - milost siiom ga vuče u pies. Lakoća tela i gipkost - Blago besnilo, ludost. Kad gore usta, oči i uši, Neka se telo pokorava duši. (Ona ga spopadne tako da se on uplaši od obe. Trči u krug.) VALERIJA (Juliju) O, neka me izgazi venetski ovaj ždrebac, nek trupka po meniovaj dečak što drhti i znoji se iz pupka. ORIJA (smeje se) Sve ovo s Euripidom, nema nikakve veze. Idem u crkvu da ne progovori životinja u meni. JULIO (Klekne) O, učitelju moj, bogougodni don Francisko Suareze! Nismo li učili da smo mi metafizičari zainteresovani samo za nematerijalnu supstanciju. Duhovnost Crkve... VALERIJA Ne govorite mi o Crkvi, jer imali smo dva pape, Urbana i Klementa i trećeg u isto vreme, čini mi se. Sve je perverzija, sve je nered i nezakonitost, zato zaronite u ovu supstanciju mesa, što se zbog pape odričete lepote? ORIJA Julio, lepota je lepa, nije pametna. Urazumite se, Julio. VALERIJA Julio, zar da zbog lažne duhovnosti papa jeretika, postanete topli brat? ORIJA Peder? Šteta! (smeje se) JULIO Orija, imam ja instinkt razuma koji me odvaja od životinje. A kod vas dve toga, vidim, nema. VALERIJA Čemu razum, samo se predajte! Vi se nas žena bojite? ORIJA Eto, šta su vam donele vaše studije! VALERIJA Studia humanitatis! Oh, kako me privlači vaše lice, bubuljice nejebice! (Kad to čuje Julio zatetura, jekne.) ORIJA (smeje se)Julio, milo naše nevinašce ne gubite svest, ne crvenite,

Page 38

Branko Plesa - Ljubav u Venecijinemojte da u vatri i stidu izgori vaše telo, lepo, belo. Bilo bi šteta. Pa i da vas sam Isus bestelesnog ponese, da s rukom u ruci letite zajedno nebom, ipak ćete vi završiti u nekom kupleraju, a on na oltaru. (smeje se) JULIO (plače) Vi me mučite! Snažna je volja vladarica nad celim svetom. Ne dam se ja tako lako. Neću, neću vas i vaš razvrat, neću bestelesna lica, lažne proroke, magove, nekromante, hiromante. Sad me strah svega, ñavolskih fratara, varalica, dominikanaca, časnih sestara faćkalica, bežim od jeretika, aristotelovaca i gnušam se odricanja besmrtnosti duše od strane arapskih materijalista averoista. Ab initio nullum - semper nullum. Sad mi je to jasno! VALERIJA Šta vam to latinski znači, - "Loše započeto, loše završeno"? Kao da mi govorimo varvarskim jezikom. JULIO Svi su jezici varvarski, jer iskrivljuju latinski. Od sada ću govoriti samo jezikom svetaca. (Ljut ode) VALERIJA (Oriji) Dobro je. Idući put je skuvan. (smeju se, izañu.)

PRED BETIJINOM KUĆOM

BETIJA, BILORA, BEOLKO, NJUA, DINA, VITO. Muzika. Beolko kuca na vrata. Betija izlazi na balkon. Pod balkonom Dina, Njua, Vito. BETIJA (Kao tobože stranim jezikom) Kume Bilora, Vipi dipi, kopo topo, kupu capa? Spapa vapam! BILORA Ko je to i šta hoće? BEOLKO (odozdo) Hteli bismo da nam vratite ženu. BETIJA Ona i nije tvoja žena. A Bilora ima svoju vrtirepku Dinu. DINA (izvana) Ne igrajte se, Meser Greko mi je za petama. BETIJA Pa šta vi hoćete? NJUA Da te vratimo Vitu, Betija. VITO Sve će to udesiti moja nova kuma, Dina. Ona sad ima para - zlata i dukata. Bilora, ti mi vrati moju Betiju. BILORA Vito, nisu nam kese sestre. BETIJA Bilora je moj kum, i uvek sam ga pominjala, jer znam da me voli. BEOLKO Ja svoju Njuu volim. NJUA I sve mi je priznaom, šta je govorio i šta je radio i ja mu sve verujem. Nek nemamo ništa, nek smo i siromasi, ali, sad znam da se volimo, da se volimo ko golubovi na suncu Pjace san Marko. (Ljubi Beolka) DINA Ja novac nikad nisam cenila - tako mi se sad čini. BETIJA Kad si imala svog Meser Agatona - Grekosa! VITO Prekinimo ovo, Betija vrati se! BETIJA Je l' znaš da volim Biloru. DINA Samo napred, preljubnice! VITO Znam da ga voliš - kum nam je. BETIJA Uvek sam ga pominjala: te moj kum ovo, moj kum ono! DINA Šta li to beše: ovo ili ono? VITO Zaista, šta je to ovo, šta ono? Šta spreda - šta pozadi? BEOLKO Zar vas to zanima? VITO Betija ličiš na svoju majku, koja je toliko puta bežala od muža?

Page 39

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiBETIJA (Vitu) E, ovo za moju majku neću ti zaboraviti. Muška kurvetino! (Svi se smeju, ciče, komentarišu, smeje se i Betija.) Vito, mužu moj, volim ja tebe, al' da nije bilo njega, mog Bilora, mogao bi samo da sanjaš o meni! DINA Otkad Bilora tvoj? BETIJA Moj! DINA Tvoj! BETIJA I moj. VITO Bilora, kurvin sine, što si mi se sakrio. Ako srušim ova vrata, ubiću te. Ubiću, makar se ti u oltar sakrio. SVI Nemojte Vito, Vito. VITO (Izblesavio se od besa i pretnji) Misliš da si siguran u kući od kamena? Pada si u kuli od slame, ja bih je srušio, golim rukama zgužvao i došao bih da te ubijem, Turčine jedan. A tvoju Dinu bih u krevetu... DINA Šta, bi ti mene u krevetu? BEOLKO Pa, zna se šta - a! (svi se smeju) A i ja bi. (Njua bije muža, smeh.) BILORA (izleti i isprsi se pred Vitom) Kad budeš naoružan kao ja, kad budeš "gransenjer" na konju, zamoli me da se tučem s tobom. Budalo jedna, zar ne vidiš koliko si glup, Došli smo iz izgubljenog rata. Jedino što smo mogli da tražimo i da nañemo jesu ove naše žene, naše ljubavi. Uozbilji se! VITO Bilora, u pravu si. Moja ljutnja i ljubomora su bez veze, Betija, voliš li me? Da, voliš. Dina voliš li Biloru? DINA Da volim ga. VITO Njua, ti si već rekla, ti voliš svog Beolka. NJUA Vaše žene vas vole. Važno je da ste još živi. Vlastela su vas povukla u rat, vlastela su vas ostavila na milost hugenotima - povratka nema. Dosta je bilo naše smrti, za celo jedno stoleće. BILORA A šta nas još čeka od Germana, šta od Levanta. VITO Malo nas je koji ostadosmo živi i čitavi. Nama ostaje jedino naša ljubav u Veneciji; jer šta smo mi? Samo kegle u kuglani istorije. BETIJA Okreni, obrni, nismo umrli, i to je nešto. VITO Ako sad umrem, Betija... ne plači. BETIJA Ne govori gluposti... VITO Ogolili nas ko munja drvo. Dosta mi je neprijatelja, ne zaboravimo da je iza nas ostala spržena zemlja dedova naših, da su izravnati grobovi roditelja naših. jekne. Ne razume to Bilora. Ti se nisi borio, Bilora. pozii mu. Ti ćeš i dalje ploviti Levantom, a meni puca čmarod muke što govore da moramo da praštamo - a ne smemo da zaboravimo! BETIJA Nije mu dobro. VITO Da umrem. Betija, volim... BETIJA Dina, kuda je pobegao Bilora - uvredio se? DINA Ne znam. NJUA Betija i tebi nešto nije dobro, BETIJA I meni se umire. Mir. Mir, braćo, mir! NJUA Kao opsednuta! Mir, dobro, mir, I to je nešto. BEOLKO Da nije začarana? BETIJA Mir, mir...

Page 40

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiVITO Ali s kim mir? BETIJA Hoću da mi obećaš, sad kad smo sve razumeli. VITO Hoću, obećavam, Ali s kim mir. BETIJA S vojnikom. Sa svima, VITO S vojnikom, Bilorom - pa on nije vojnik. BETIJA Jeste, on je vojnik komedije. VITO Vojnik komedije? Pa gde je, gde da nadem tog vojnika komedije, mame ti ga natitkam! BETIJA Tu je, s nama? (Ispod Betijinih sukanja, šalova i suncobrana, kao na hokus-pokus pojavi se Bilora. Svi urliču od smeha.) Evo ga, blag, i mek, kao siriz Pjačence. Pomirite se vas dvojica. Mi svi ostali - izgubimo se. BEOLKO Pa onda da se odmorimo. Do novog rata i brodoloma, bar. DINA Sad kad ste se vi naši muževi nama vratili - hoćemo dece. (Svi viknu, smeju se.) NJUA Hoćemo gomile žgebčadi. BETIJA Hoćemo porod i mir. I prestanite da plačete. VITO Nećemo nikada zaboraviti naš plač. BETIJA Mir, mir, mir... BEOLKO (izgubio govor) Tačano kakažeke. Mopo rapa mopo bipi tipi mipi rnipi! (Svi uzimaju instrumente, sviraju i igraju. Tako izlaze van scene. Još se čuju podcikivanja i smehovi. Muzika, svi pevaju.)

ANðELIN SALON ČUDESNOG OSVETLJENJA

Anñela uvodi Julija. koji se ustručava, a za njim ulazi Orija. ANðELA Gospodine Julio, nikada niste bili tako čarobno osvetljeni, kao sada u ovoj dvorani stakla. Venecijansko čudo oblika i boja. S ove strane Sunce vas u nestvarnog preobražava kroz ovo "avanturina" staklo boje jantara. Šara po vasem milom licu blistavo bakarne boje. ORIJA (Anñeli) Vi ga odatle posmatrajte, a ja ću ga provesti u svetlosti millefiori stakla s pozlatom. ANðELA Biće neodoljiv. (Orija ga odvede i gleda. Julio sedne.) ORIJA Kako se zraci sunca lome kroz staklene vrčeve, šalice, zdele, stone ukrase, kako se presijava "mrežasto staklo", kako se zlato kruni niz te linije, čipke i "ispucala stakla" zar vam se, gospoño, ne čini da je Julio majstorsko delo nekog slavnog slikara. ANðELA ðorñona, Ticijana, Tintoreta, Veroneza, Tiepola ili je od svakog ono ponajlepše u njemu? juiyu. Sad ja mogu da kažem: Ecce deus fortior me, "Evo boga jačeg od mene"! (Oriji) Šta ti je rekao? ORIJA Da ste najlepša žena Venecije, da umire od ljubavi prema vama, ANðELA Ja Venecijanka i aristokratkinja pašću pred njim kao dužd Marin Faliero kad se nije mogao odupreti ðenovi. ORIJA Pa vi niste u ratu - ljubav vas spaja. ANðELA Orija, evo! Baci joj kesicu. Idi u zoološki vrt. Venecijanski je bolji i od onog u Padovi i onog u Pizi. Posmatraj zverad kako se pari. Nas ostavi nasamo.(Orija izlazi) Kasno je već. Ne bojim se životinja, nego zveri u liku muškaraca.

Page 41

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiDa me neka gospoda siluju i da dobijem napuljsku bolest? ANðELA Šta ti je to? ORIJA Sifilis. JULIO "Napuljska bolest" ili "morbus americanus". Sifilis. Ime dolazi od pastira Sifilisa u jednoj pesmi. Apolon Sifilisa leči od bolesti od koje se javljaju čirevi. ORIJA Šta znači biti učen. (Izañe) ANðELA Kažu, Amerika nas truje boleštinama. Da nemate taj američki... JULIO Morbus amerikanus, sifilis, ne - nemam, nemam od čega. ANðELA Kako, nemate od čega. JULIO Jer pazim šta radim! ANðELA Kako? JULIO U toku studija, po nauku bogobojaznog učitelja mog, profesora FranciskaSuareza, do sada sam se bavio samo metafizičkim razmatranjima. ANðELA O, dušo anñeoska, oboje smo mladi i zdravi, vodićemo ljubav pet danai pet noći, sve do Uskršnjeg jutra. JULIO Zar je Uskrs tek za pet dana? ANðELA Pet dana te neće videti gospoña Valerija. Orija će nas hraniti i kupati. A onda petog dana, na Uskrs, izvešću te na Kanal Grande na Svečanost veridbe Venecije i mora. Sposalizio del mare. JULIO A šta ću ja da radim? ANðELA Uživaćeš kao i cela Venecija u uspomeni na hiljadugodišnje borbe protiv Kroata i Dalmata. Dužd baca u more prsten kao simbol veze Jadrana i Venecije. Nežno ga zagrli, on se snebiva. Stotine Crnih gondola, stotinu tendi na njima, zastora, venaca. JULIO Sad bih zapevao jednu barkarolu. ANðELA Ne kvari sad; sav Kanal obojen zastavama Venecije, gondolijeri se dovikuju, orkestri sviraju, aristokrati se šepure, dame šire raznobojne suncobrane... JULIO Pa valjda se jede i pije? ANðELA Preskaču iz jedne u drugu gondolu, zvona zvone, od zora eksplozija, odskakuju prangije. Golubovi se premeštaju s krova na krov. Eh, mi aristokrateVeneti bili smo osnivači Latinskog carstva u Carigradu, a gde smo sad? Bili smogospodari tri četvrtine Romanskog carstva. JULIO "Dominus quartae et dimidiae totius imperii Romani", ANðELA (Poljubi Julija, brzo, vatreno.) JULIO (Trgne se još brže) Joj! ORIJA Uleti. ANðELA Vidi ga, buni se na poljubac, kao da sam ga pozvala na obnovu Rima... ORIJA (Juliju) Bili ste vojnik, zar nije bolji gospoñin poljubac od razbojništva i veslanja na galijama? JULIO Orija, ja sam bio prisilno regrutovan. Krajina naša je okupirana. Postala je samo istorijska uspomena i rodoljubivi cilj. Bolje da se vratim tamo! ORIJA Ali znate li zašto ste ovde? Prodrmajte se. Drma ga. Posle stogodišnjeg rata i nasilja trebala je Francuzima jedna Jovanka Orleanka, pa da se Englezi počnu povlačiti. Uvek ima nade.

Page 42

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiANðELA Odbrambeni rat je dozvoljen, ponekad čak i obavezan, toliko i ja znam. Ali kako su vas spremili za taj rat? JULIO (očajan) Učili smo gramatiku, mačevanje i jahanje. I šta sad mene čeka?Bekstvo? U Kinu? Makao? Na Manilu? Da na crno trgujem rumom, duvanom, krznima? Da se na moru borim sa Berberskim gusarima? ANðELA (uzima štap) Evo, ovo predstavlja mač. Pokažite nam šta ste naučili. (Julio oprezno uzima štap) ORIJA Taman posla, draga gospoño, da porazbija ovoliko staklo. Nestalo bi čarolije svetla. Bolje neka nas nauči jahanju. Vas neka nauči jahanju. ANðELA Bolje nego da učim gramatiku. (Oriji) Dajte stolicu. (Orija prenese dvestolice) Julio, Sedite. (Julio sedne) Tako. (Sad Anñela sedne u krilo Juliju, smeje se, smeje se i Orija) Ovako, hodom, pa sve brže u galop. JULIO (izvlači se) Nas su učili da jašemo da bismo odbranili državu, ili, ako monarh skrene u tiraniju, da povedemo pravedan rat protiv sopstvenog tiranina. ANðELA Počnimo s prvom lekcijom. JULIO Najpre teorijski. Potražite, gospoño, svoje guzne, to se u vojsci tako kaže, a mi ćemo reći, potražite svoje sedne kosti. Ne možete da ih nañete? Pomoći ću vam, a ne, neka to potraži Orija. (Orija se smeje i beži) Dobro, jesteli ih našli. ANðELA Jesu li ovo? JULIO Da. Tačno, te dve. Sedne kosti. E, sad sredinom stolice zamislite konjskaleña, hrbat, kao jednu pravu, ali savitljivu liniju, Evo, sredina. Nameštam jednukost s jedne strane, drugu s druge Strane kičme. (Namešta guzove. Anñeli.) Učinite to i vi". (Ona učini, smeje se) E, ne silazi se s konja na taj način. To ćemo učiniti kasnije. Sad ja razmestim kosti. Kretanjem zadnjice napred po kičmi konja, ja ga teram u kas! I sve brže i brže! ANðELA Čekajte. Linija kičme mi ide tačno izmeñu... JULIO Tačno. Lepo, izmeñu. Skretanje u desno. Leva noga napred, desna malo nazad, a guzne kosti desna unazad sa pritiskivanjem... Dozvolite da pokažem. (uzjaše) ANðELA (Juliju) Čekajte. Evo Oriji moja kolajna, neka jedan deo stavi u usta, adrugi vi uzmite da budemo precizniji. ORIJA Smeje se, stavlja dugačku kolajnu oko vrata i u usta, a Julio je preuzme kao uzdu. ðiha, ñiha... JULIO Vidite, gospoño, moja karlica sve brže i brže udara napred, nazad, napred, nazad… (struže zadnjicom po sedištu stolice) ANðELA (smeje se) Dajte sad meni. (Uzjaše i počne da struže) Orija se smeje iigra rasnog konja. Julio, ovo je divno, ovo mi na nešto liči. Divno liči. JULIO Da, liči na jahanje, ali još nije dobro. Jahanje ne sme da uzbuñuje. ANðELA Mene uzbuñuje. Ja bih od uzbuñenja vas uzjahala. JULIO E, to ne smete - morate ostati mirni i samo napred, napred, napred. ANðELA (Siñe) Pokažite mi. (Orija se zabavlja zauzdana) JULIO (Ambiciozno sve strastvenije i brže, ali bez uzbuñenja koje je pokazala Anñela.) Opet desno, brže, brže, okret desno, brže, brže, brže. Okret levo, brže, brže...

Page 43

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiANðELA Stojte, nešto tu nije jasno. Kad vi jašete gde su vam jaja? JULIO Nikad o tome nisam mislio. Tu nema greške, čim ih ne osećam. Ali kod vas sam pogrešio. Vi ste jahali kao muško, sa kičmom izmeñu nogu. ANðELA A to mi se baš svidelo. JULIO Tako jašu Amazonke. ANðELA Normalno. JULIO Nije normalno. Vi budući da ste žensko, morate sesti postrance. Sedite, prekrstite noge i trljajte. ANðELA Pa i to je fino. I trljanje je - kako da kažem - prijatno, ima smisla! JULIO Da kažem. Još više prebacite nogu preko noge. Pokazuje. Ovako, brže, brže, brže... Joj. ORIJA Šta je opet sad? JULIO Sve mi se uklještilo. (Boli ga. Orija i Anñela se smeju.) ANðELA (Oriji) Donesi blage pomade i mirisna ulja. (Orija izañe.) JULIO (Oseća nelagodu što su ostali sami.) ANðELA (Ćuti, pogleda kroz prozor i da bi impresionirala Julija, peva minezengersku pesmu i šašolji ga, uvlačeći mu ruku pozadi do guze. Ona peva u brzom ritmu narodnog plesa.) Wiltu erkennen regen Wan der zukunftig sei Die morgenrot alwegen Zeight regenwetter frei; (Meškolji se, jedva uspeva da peva u istom ritmu.) JULIO (Prevodi) Hoćeš li prepoznat kišu Kada se uskoro javi Jutarnjom rumeni kad dišu Kišni oblaci plavi. (Muca) ANðELA (Iznenañena što on to zna i prevodi, izvadi ruku, poljubi ga, oduševljena.) Julio, vi znate nemački, znate minezengere? JULIO (u neprilici) Oh, ja, ja, ih bin ajn Halbdojčer po rodu. Pradeda, majn gros, gros Fater bio je baron fon Hercenholcenmut. Prababa se zvala muški, Zaharija, kratko: Tarot und zeksunddrajsih Falššpiler aus Kanonenburga, bila je minirer und bombardirer, jer je bila muškobanja i strašno rodoljubiva Svabica, zapravo, čisti Švabo. Ubijala Francuze, a trošila svoje grenadire. (Za sve to vreme Anñela zavlači ruku ali sad spreda do tela, na skrovitija mesta već dovoljno isprovociranog Julija, a Julije se uvija, u nameri da sve izdrži i da ne mrdne sa stolice dok ona peva u ritmu plesa, peva istu pesmu.) To mi je pevao moj deda Her Homer Šilderfinancšvindler, iz porodice Fatergeld,Pantofelheld, familijaran čovek, kravoposednik i teladiljubac. (Anñela mu ne da mira. Zavlači mu ruku kroz okovratnik i spušta je niz telo do Julijevog pupka i niže. Pevuši barkarolu.) JULIO (Još odoleva) Oh, klajn ferklajner, gros vergresem, Kurcen, šturcen, špric-gešpricen... (Grleći se u poljupcima, oboje izañu. Čuje se samo par uzdaha. Ulazi Orija. U istom trenutku, "dogañaju", onom tamo, na žalost je kraj.) ANðELA Čuje se izvana, zgranuta, vrisne. Gotovo - već? Već? bože, gotovo,

Page 44

Branko Plesa - Ljubav u Venecijiubiću se. JULIO (Poražen prvi se vraća, za njim sreñujući se Anñela. Orija, najpre ćuti.) ORIJA Gospoño, donela sam pomade i mirisna ulja. ANðELA Bolje mi dovedi ždrepca - bez sedla. JULIO (Nema snage, poražen, zaljubljen, opravdava svoj neuspeh.) Sve kao san. ANðELA Još strašnije. JULIO Snoviñenja su meni jestestvena. ANðELA Vidi se. JULIO (Kao da bunca) U grudima mi, u ovoj rebrastoj okovici srce bije. Iz glaveoči peku. (Kao omañijan) Kad videh vam lepu sisicu, sisalicu, u nesvest padoh. Eh, jezikom o jezik, tebe golovratu do rascrvenjenja, zar nije bilo? Ne sapalih lise, ne kljucnuh ti pupak svojim korenom, ne doñoh li do vranog vrela, meñ tvojim nogama, jao meni? ANðELA Julio, sad kad pričate to traje, ima neko svoje trajanje. A tamo, sve sesvršilo pre nego što je i počelo! JULIO (Zbunjen, van sebe, luckast.) Zbunilo me tamno oko iz vašeg golog krila, upiljilo se u me. Ja ostadoh zagledan ko tele u šarena vrata. Jahanje je najlepši dan u mom životu! Eto, to je bilo to. Iziñe on na jednu, a one na drugustranu ANðELA (viče Oriji) Orija, izleće mi utroba na uši, odmah dovedi dva ždrepca, znaš šta mislim, da budem sigurna! A silaženje s konja, nećemo učiti, jer nisamni uzjahala. (Utrčava na scenu uzbuñena i uplakana) O strasti, o moje sebičnosti. Gde mi je sada moj Dante, gde su moji uzdisaji, gde je moj gorak plač? Materice moja, ne iskoči, nauči da lenčariš. Inače, poludeću...

VALERIJINA SPAVAĆA SOBA U SREBRNOM VELURU I ČIPKAMA

U Valerijinu spavaću sobu u srebru optočenu velurom, svilom i čipkama, ulazi Orija, doterana i lepa i škropi, posipa i prska po zavesama, nameštaju, prekrivačima razne mirise i praške. Mirisi su u bočicama, prašci u kutijicama. ORIJA (Dovikuje) Svaki će ugao mirisati drugim opojnim izazovima: Sivo srebrne velurne zavese belim ružama, svila će mirisati jasminom, zlataste čipke cimetom, posteljina blagim okusom mošusa, ili majčine dušice ili ljubičica. Jednom rečju, pašće u nesvest. (smeje se) VALERIJA (ulazi u spavaćici i ogrtaču) Ne, samo to ne, Orija. Ono što se desilo kod moje suparnice gospoñe Anñele, kod mene se ne sme ponoviti. Mladi plemić treba ovde da se opusti. U miru ove palate, koja se već dve stotine godina svojim čipkastim ornamentima fasade ogleda u Velikom kanalu, neka ga opojni mirisi samo pripreme za ljubav. Odagnaćemo mu svaku pomisao na rat, Venecija nema kula, a ni puškamica, zar ne? Sve će biti kao iz vilinskih priča, sve u paučini vrelih mirisa. ORIJA Kako ste lepi i zanosni, budite i Ijupka vila, ali da vam ovo ponovim po stoti put: ako uopšte očekujete nešto od njega, ne činite grešku gospoñe Anñele, ne dotičite ga, govorite, zavodite, ali mu ne prilazite, rukom ga ne pipajte, sve ćete upropastiti. U redu?

Page 45

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiVALERIJA (smeje se) Štipaću se od usne do vrata, do stopala i gnjata, ali ga rukom taknuti neću. ORIJA Govorite mu, možete i latinski, on je mlad i neiskusan, njega uznose retoričke vrline. "Retorika ima poverenje u vrednosti ljudskih susreta" To mi je rekao kad smo govorili o tome da, i posle neuspeha s Anñelom, doñe k vama. A užasno vas se boji, kaže da bi najradije došao - zamislite, žmureći! (smeje se) VALERIJA Za njega sam spremila retoričku temu. Biću gondola. Odnjihaću ga do kreveta, i nećemo pristajati dok on ne podigne svoje veslo. ORIJA Samo, nemojte ni dahom da ga potresete, rekla sam vam. VALERIJA Razvijaću kod njega iskru optimizma svojstvenu bajkama. Od iskre male, plane veliki požar. Ili, latinski: "Accidere ex una scintilla incendia passim"Ha? Ili: "Acta est fabula" - što će reći: "Finita la comedia!" - Kraj, i igra biće dovršena. I onako mi moji Ijubavnici već sledeće jutro strašno smetaju. ORIJA Ipak, pazite, on je - anima candida, čista, čedna duša! VALERIJA Ne sumnjam, Ali jednom naučićeš: "Mulier cupido quod dicitvamanti, in vento et rapida scribere oportet aqua" Što žena kaže Ijubavniku, to treba zapisati uv vetar ili u brzicu vodu." ORIJA (oslušne) Čini mi se da ga sluškinja privodi... VALERIJA Kad uñe, Julio se pouoni. Verum gaudium res severa est. JULIO Latinski, divno! Da, prava radost je ozbiljna. Iz dna duše udiše, predaje se mirisima. Vaši mirisi uzdižu duh, i telo mi isparava, osećam se kao pramen dima koji, ljubičast, meko i spokojno, iščezava, a duhovno biće moje poseduje potenciju, moć poslušnosti, "potenciju obedijancijalis". VALERIJA Ova retorika je sjajan početak. Jer ženska strast... ORIJA Gospoño štovana, ni rukom, ni dahom, ja ne bih... Valerija se savlada, Julio prekine, ne primećujući ništa. JULIO Dobro ste rekli: retorika! Šta može biti korisnije, nego kada rečju ubedimo. VALERIJA Da, retorički: Ja sam gondola, gledajte, gondola što se ljuljuška i čeka, da se u nju uñe. ORIJA Gospoño, ne vi! Vaša gondola je na kanalu, tamo se ljuljuška, JULIO (Povlači se Valerija, povlači se i on, ali spontano) Tačno: ljuljuškanje, udaranje bokova gondole o kamene zidove, ma kako mi to smatrali čudnim i fantastičnim, gondolu pomaio razara, destruira. Tu smo kod one sentence koju sam naučio u Padovi: "Destructio destructionis", razaranje razaranja, kao metafizičko razmatranje... pa i gondole... lako se ovde ne radi o gondoli... VALERIJA Nunc est bibendum. (Čeka da Orija natoči vino.) Sada treba proslaviti. (Piju) Ja sam gondola vitka trupa, glava mi isturena, prednji deo, ove grudi su kao u svake gondole zatvorene, trup mi je gondola otvorena, oko mene nemirno rublje, rezba u čipkama... ORIJA Oh, lepi ste, gospo, od usana, vrata, do stopala i gnjata ali, kao gondola,molim, zabacite obe ruke pozadi i ne dirajte, ne taknite. Ništa materijalno! JULIO Istina, metafizičar je najpre zainteresovan nematrijalnina što reče moj doktor Egzimius Suares, ali to ne znači da u slučaju tela nemam šta da kažem. O telu, o grudima, o mesu... Pa, vidite, već sam govorio o mirisu!

Page 46

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiVALERIJA (Navaljuje na Julija. Nestrpljiva.) Doktore, sanjam, sanjam veslo, veliko veslo uvaljeno u moje rašlje. I kažem sebi: “Age quod agis" - predaj se radu... ORIJA (Panično) Ne, gospo. JULIO A meni je ugodno da mi se obraćate na latinskom. ORIJA Ne ručno! JULIO Snažna volja je vladarica nad čitavim svetom! VALERIJA (Oriji) Abi in malam rem! JULIO (Prevodi Oriji, smeje se.) Reče vam: Idite do vraga! VALERIJA (Toči i pije) Nunc est bibendum. Pijmo. (ispije na eks) Tako. Sad sambrod. ORIJA Bez ruku. (Valerija zabaci ruke i istakne grudi.) JULIO (Kuca se sa orijom, pije.) Nema ništa na zemlji bogu milije od ljudi sjedinjenih društvenom vezom. Ja sam s vama. (uhvati Valeriju) ORIJA Oboje bez ruku, molim vas. VALERIJA Apage! Razumem. (Juliju) Plovim od vas do ovog kreveta. Ja sam brod. Hajde uñi. Ne budi lenj, ko Grci koji nikad nisu rado veslali. (Legne) JULIO Ne razumem. VALERIJA Ležeći i rastežući se. Zavuci svoj pramac u ovu madraču, u ovu malecku lučicu u sigurnu uvalu. ORIJA Pokriva je. Izvinite, šta bi retorika rekla u ovom času. JULIO Šta? Evo kako kaže Quintiliano Fabio: "Quid est, quaeso, praestabilius quam in eo te unum vel maxime praestare hominibus, in quo homines ipse caeteris animalibus antecellant?" Što znači: Šta će nam telo. Telo je za ulicu, za karnevale, sotije, farse... VALERIJA (pijano) Brod sam u bojama, žutim, zlatnim, modrim, belim, crvenim. Raskošna sam brodica na valovlju. Njiše se ova galija, ova nava! Ovo je bura, trup mi se krši, mokra sam, a jarbol me bode! O, gospode! ORIJA Pred vama je heroj, ne razočaravajte ga, ruke k sebi! VALERIJA Jaoj! JULIO Heroj? Ja sam već izabrao muškost i snagu: "Ne vaspitava nas filozof koji čami neaktivan, vec naoružan Scipion: i to ne u školama Atine, već u taborima Španije, i ne vaspitava nas govorima, već delima i primerima. VALERIJA Sledite moj primer - delujte! ORIJA (valja Valeriju po krevetu) Evo, brod može biti nagnut i onda je "gegan",ako se uspravi, kažemo "krut". Valerija se njiše, pada. Ako se njiše poprečno, kažemo "posrtanje" uzdužno "ljuljanje". Ovo sve čini Valerijino izlomljeno teio. Ako brod vrši poniranje, ili se vrti oko osi - onda se kaže, brod "zaošijava". VALERIJA Ajde, mladiću... ORIJA Ruke, usta, telo, nazad... JULIO (Oriji, panično) Ona će pasti... Orija, držimo je, dižimo je... VALERIJA (Razgolićuje Julija. Oriji.) Jesi li primetila da se na njemu kao na Donatelovom konju otkriva po telu i licu svaka vena, svaki mišić, svaki nerv... Poješću ga. A vidi kako je moja usna prezrivo izvijena, kao Koleonova, plašim ga, zastrašujućom snagom. ORIJA Smirite se, molim vas.

Page 47

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiVALERIJA Evo gde držim ruke i evo gde sam, daleko na krevetu. U ovoj oluji, mornaru, ja ću ti jarbol učvrstiti, pripinjati ga. Imam ja podizače za to - nogarei zatege. Gurni jarbol kroz ovu povrt, u ovu bublu, u otvor meñu bokovima, utakni ga do balčaka, otvaraju ti se svi poklopci. Ljubav je naslada mnogih naslada. Amor est parens multarum voluptatum. ORIJA K sebi, ruke k sebi. JULIO (Besno) K sebi ruke! I dosta s tim. I dosta s latinskim. Citiraš, mašeš ovde otrcanim izrekama. "Quousque tendem abutere, Valeria, patientia nostra." Kada su pale reči Ciceronove: Quosque tandem abutere? Kad je otadžbina bila u opasnosti. Zar nisam muško? Dokle ću da strahujem? Reći ću na latinskom, nećeš razumeti: "Si amicus mingit, mingas, vel mingere fingas"! "Ako prijatelj piša, pišaj i ti, ili se bar pretvaraj da pišaš"! Dosta više! Što da sepretvaram! Ja sam, ipak, muškarac... ORIJA Razbesneo se mladi gospodin. Gospo, ruke sebi. Bežite. JULIO (uzbuñen) O tempora! O mores! Sad ili nikad! gondolo... evo ti veslo, brodice, u buru, u orkan ulećeš, na moj kameni rt nalećeš, lomićeš se kako se nije lomila karavela, Kolumbova "Santa Marija"... Skršićeš se o moj greben. VALERIJA O sveta Marijo... JULIO O, bože moj, o moje veslo, to je najlepši dan u mom životu! ORIJA Santa Marija, ora pro nobis - moli za nas... (Julio "orkanski" nosi Valeriju, Orija ostaje da sluša. Čuju se Valerijini uzdasi, krici: Daj, daj, daj... Julio viče: Polako. Julio vrisne. Sve se završilo.) VALERIJA (Razočarana viče izvana) Orija, ovo je raj, doñi da vidiš kako je lep, ružičast, crvenkast, blažen, (Pauza, vrisak.) ali, šta to vredi. Ajde da se pomolimo da nam bog da pameti. I još nešto da da, Juliju! Da postane muško, razbojnik, pirat! JULIO (izleće, sreñuje se, besan.) Nož gde mi je, gde mi je mač, da svojeručno, sam sebi otfikarim to izdajničko parče. Britvom ću, o, ne, nemam hrabrosti! O, bože, omotaću to parče sirovim mesom, otići ću u Zoološki vrt i bez pantalona, golotrb, sešću u bazen zlobnog aligatora - on će to obaviti jednim škljocajem čeljusti i ja ću se zauvek posvetiti samo duhovnom životu, postaću monah! A, ako mi odgrize sve, postaću kastrat, pevaću sopran u crkvenom horu, sa golobradom decom. O, bože! (izleti)

ZAVRŠNA SCENA NA SUNČANOJ STRANI PJACETE - ŠUMOVI VENECIJE

Vito, Bilora, Beolko ulaze s pesmom i svirkom. Obavezna barkarola ili gondolijera. Utučen uñe Julio s Orijom, raznežen pesmom stane da gorko plače. VITO (Juliju, ne prekidajući sviranje.) Julio, je l' to bes, srdžba ostavljene duše? Neće vas za inat. Odvajkada slovi: "Izgubljena bitka, nije izgubljen rat!" (svi pevaju, smeju se) BILORA Viteže, vaša je vrlina čednost, al' i spas što nisu sve žene za vas. BEOLKO Nema nesposobnih muškaraca, ima samo šeprtljavih žena, krive su same. I šta onda, ako niste zadovoljili te aristokratske dame? (Opet smeh, pesma, lazziji akrobatskog plesa i lascivih poza.)

Page 48

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiORIJA (Prekida sve, svi slušaju.) Bilora, ti si mi ovu hrabrost ulio. Ovaj vitez ubavi, gospodin Julio odan je nežnoj ljubavi. Maštovit, vatrovit zavcdnik, koji kad ljubi i pamet gubi. Žena s njim doživi blaženstvo, ljubavi prave savršenstvo. BILORA Otkud ti znaš? Da ne bi zbog njega žene vene sekle? VITO A nama su sobarice pomenutih dama, drukčije rekle. JULIO (plačno) Nemoj Orija, zar ja ljubavnik? Ja sam suklata, pa videla si - u dva navrata! ORIJA (uporno i ponosno) Al' ne znaš ti, nit iko od nji' ko sam ja! (ostaloj trojici) Tiho, la-la, la-la, la-la! (Dok oni u pola glasa pevuše, ona melodramski priča svoju istoriju.) Plemenita sam soja, kao i majka moja. Grčka Jevrejka rodom iz Tirola, grofica, a otac Konte pak lola iz Savoje, naslednik dvorca na Loari, i eto, to je u stvari. A ime Orija, ime grčko, otac je vešto zbrčko, da budeime majke najine, a u stvari da ga seća njegove krajine. Detinjstvo: Devojkama tek pokrštenim Jevrejkama je bio zabranjen pristup Visokoj školi, amene otac Konte voli, pa su mi predavali profesori iz Liona - i još me boli, što sam moralku, filozofiju, poeziju, bubala dnevno do poslednjeg zvona. I tako do mog bekstva bez prestanka isto. VITO Vi niste Venecijanka? Nije mi to čisto! ORIJA Po smrti oca i majke, uze me očev brat zvani Meaca, moj stric, i od tadapočev, učim kod isusovaca. I stric tu mre, ostavi novaca, kuća, zlata, i uz pomoć Crkve, ja nasledim sve, tako se steklo, ali pobegnem od rata u Veneciju- u službu, da sakrijem svoje aristokratsko poreklo. BILORA Zašto? Po kom rezonu? ORIJA Jer sam nevina i čista bila u Lionu, gde se Lionezi samo prljavim novcembave. U Lionu sam učila "Hronike" koje džin-junaka Gargantuu slave i njegovogsina Pantagruela. BEOLKO (Vitu i Bilori) Ih, ostaviti carstvo! Kakav je to nauk uzela? Divota! ORIJA Nauk da duh pravog čoveka treba da je ovozemaljski, da je lepota... da je čovek, efemerno, humorno delo božje, vrednota, to jest, da smo samo kad smo istinski slobodni, dragocenost ovog života. VITO Ko to tako piše? Gle! ORIJA Pisao bežeć od sudbe zle, prečasni opat, Fransoa Rable. Da, ništa ne sme da pomuti naš um i svežinu duha. BEOLKO Nemamo kruva, ni ruva, za duh nemamo sluha. ORIJA Hvalite bogu, niko od vas ne izgubi ni ruku ni nogu. Iz Rivolija, Breše, iz Bergama, Arkole, Lenjana beskućnici, starice, majke sa decom, beže. I sve je teže. VITO Zapadni krajevi su prazni. Nema nas. A oni će napadati Valis, Savoju. Pijemont… gde je tu spas? ORIJA Jedine vrednosti su ljubav i glad, želja da se preživi i pošten rad. Juliju. Gospodine, ti dade Crkvi onolike zlatnike, da iskupiš dušu, od čega? (smeje se)Kolega, a koje si religije? Katoličke? Misliš li da je inkvizicija mrtva? BILORA Nemoj tako Orija, i Julio je, na svoj način, žrtva. ORIJA Da neće u luterane? Ta po Luteru, od knezova koljača opasniji su buntovnici seljaci.

Page 49

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiVITO Seljački bunt je prirodan, jer ološ gospoda kradu ko svrake! Divljaci! JIILIO Izdao je Luter seljake. Zbog knezova nije hteo da stane na čelo seljačkog pokreta s nacionalnim ciljem. Nije smeo! BEOLKO Velika je stvar čoveku njegova nacija. ORIJA A inkvizicija? A racija? Jeste li čuli za Sebastijana Franka, koji je u ime boga i protiv svih Lutera, Cvinglija i Kalvina propovedao versku trpeljivost prema svima, govoreći da braću ima meñu Turcima; meñu katolicima i Jevrejima, meñu svim licima i narodima. I šta se desilo? Nije bilo veselo, To mu je preselo, Najpre su ga na mrtvo izvoštili... I luterani i katolici su ga prokleli i izopštili, te je jada pun, sirotinjski preživljavao od kuvanja loja sa crkotina i pravio, smrdljivi sapun. BILORA Od crkotina - možda i ljudskih leševa, bože sakloni ljude verskih ratova, krvavih kreševa! Iz krvi kad svi zajedno vape: Hosana. ORIJA Naučih, sve je oko nas papinstvo, sve je inkvizicija, sve policija. BEOLKO Nama bi trebalo da vaskrsne jedna Zana iz Orleana! ORIJA Jedino verujem: ima dana. Ja sam se, da bih pravog čoveka srela, i Ijubav stekla, svega odrekla. Ne zaboravljam da smo poraženi, ali i Goti srušiše Rim, a Turci Konstantinopol, I šta s tim? (Juliju) Stani na Sunce, ili u senku drveta - i moli, u ime sveta, samo za mrtve, to je religija žrtve. JULIO Orija, ne ostavljaj me, počinje da me boli. ORIJA Da te ostavim? To ne! Stani i moli! Mi smo svi prognani. Nekad su ljudi od jezuita bežali u šume. Deca su u snu buncala protiv pape i Rima, anñeli su im se pojavljivali, kao belih talasa plima. Videli su raj, pakao, ko na dlanu - videči su noću i samog Satanu, Ne prećutimo ni mi naša zla... I naši ratari pališe sela. Po miru jenjava osveta i krvi vrenje, Sad je Ijubav žene i dece jedino osloboñenje. Razumete li zašto sam ostala s vama, jer vam znam meru... volim muževe što se trude da ne izgube veru, da su im žene dobre, sramežljive, čedne. (Juliju) A prevode ih preko vode žedne. (smeje se) Julio Venecija je luda. Kad legne noć nad Venecijom, ljubavnik ljubavnici leti, Zamiču svodnici, noćnici kleti, uz palace Krovovi postaju ulice, prozori vrata, Sluge kod žena rade ko' muževi, brat u krevetu zamenjuje brata, Služavke umesto žena služe, A žene i supruge Nage po tuñim posteljama kruže, Julio, pustite glas, Recite, Orija, "Otvorite se slobodno, Da Ijubav uñe u vas!" Ooo! Cazze carotte! JULIO E, ta vam, baš nije lepa... BEOLKO Jer na španskom to znači: "Kurci od šargarepa!" (svi se smeju) JULIO Sad te zaista volim. Budi mi žena, ja te molim. ORIJA Znaš kako završava knjicp podviga plemenitog Pantagnuela? Recima; "Stigosmo najzad do naših brodova". To sam oduvek htela, ukrcaj seu mene, mili, da bih te u brak prevela. (Ona ga snažno i izazovno, na zaprepašćenje trojice, povede izvan scene.) BILORA (Vitu koji se zagledao) Da ovo slavno krene, idi pozovi naše žene. vito

Page 50

Branko Plesa - Ljubav u Venecijikiimanjem giave pristaje. Ne smemo srećom biti sputani. VITO (smeje se) Vratiću se u isusovačkoj sutani. (Vito ode na suprotnu stranu od ljubavnika. Beolko lako prebire po žicama, ali obojica još misle na Oriju i Julija.) BILORA (Izañe da vidi šta se tamo dešava i vraća se.) Pritisnuo ju je, bogme, ustenje - gurana odozdo, ona se sve više pentra, uspuzava, uza zid kule se penje! BEOLKO Počne da svira, pa dočaravajući ono izvana, prestane. BILORA Zaintrigiran i u čudu opet izlazi i promenjena izraza lica divijenjem. Prebacila mu noge preko ramena, gole se noge čas skupe, čas pruze kroz rublje... bele i gole... izgledaju mi sve belje, sve duže... sve dublje... BEOLKO Čujem dahtanje, pentranje. Ko koga tamo krca? BILORA Da vidimo. (Vitu) Sad je on ozgo, ko petao kad kokošku prca. BEOLKO Da bi ostao neutralan peva i svira - pa se diže i sam odlazi da bi video. BILORA (Zabašurujući, nastavlja Beolkovu pesmu.) BEOLKO vraća se. Sad je straga gura, koška, a ona, četvoronoške vode s njim do ćoška, onako kučeći. Strašno je kreše. BILORA Šta li joj radi, tako je mučeći? BEOLKO Odguraće je od Venecije do Breše. (Bilora rukom daje znak Beolku da svira dok ne izvidi ponovo onu situaciju i, evo, vraća se, šireći ruke.) Šta rade? BILORA Pa, isto. Samo sada se vraćaju. I ona opet onako suknjom preko lica puže pred njim četvoronoške, prstima šaka po podu, ali sve brže u hodu. Taj stil je poznat kao: "grčka kolica," BEOLKO Da viknemo, njemu "bravo Julio", a njoj: Orija, izgore ti cica! Prekine. (Čuju se jauci) Zar još nije gotovo. Još nije gotovo? Pa on je vreña. BILORA (izlazi i brzo se vraća) Neee, nije gotovo. Oborio ju je na trbuh, i urniše je s leña. BEOLKO Hoće li da je okrene? BILORA Kako to da se zna? Ne prcam ja! ode da vidi i vraća se. Okrenuo ju je. Ala su ubrzali ko zec i zečica. BEOLKO I BILORA Osluškuju finale, ali ništa se ne čuje. BEOLKO Ipak ode da vidi, vraća se sa širokim osmehom. (Leže zagrljeni, kao usnula dečica. Usta na usta i ništa ne govore, ni ne miču se, šta se tu može.) BILORA Pa, hvala ti bože. Kraj. BEOLKO O bože, svima nama to daj! (Ulazi Njua Betija, Dina sa Vitom koji je natukao isusovačko ruho iz prve scene. Žene nose svoje instrumente. Beolko i Bilora im odmah daju znak da počne svirka i pesma. Kome instrument dozvoljava, taj i pleše. Neoprezni Julio se pojavi s pantalonama napola spuštenim. On je ozaren i srećan. Tri Žene kad ga vide podvriskujući pobegnu. Bilora i Beolko sviraju. Kad se sredio, Julio se obraća trojici muževa.) JULIO "Stigosmo, najzad, do naših brodova". Spadosmo s nogu... BEOLKO Hvata bogu, srećno se svršilo. (Aludira na ljubavnu igru Julija s Orijom.) BILORA Juliju, Sad niste šeprtljali, to mi je milo. I šta bi one htele? VITO Julio, znali smo šta se zbilo kod gospoñe Valerije i Anñele, svi se smeju.

Page 51

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiPa, dobro, i tu je bilo slavlja! BILORA Al' ovo s Orijom, sve ispravlja. BEOLKO Odsad, što no vele - neka je nama sreće i zdravlja. JULIO Nama, svim izbeglicama, poraženim ratnicima, ranjenim sirotim porodicama. BEOLKO Svim izgubljenim dušama. VITO A ima ih nebrojeno, neki su otišli, neki su stigli, neki jos nisu ni pošli. BEOLKO A poneki, kao mi, dobro su prošli. (Spontano svi zapevaju na temu Barcarolle, aus der Oper: Die Stume, D. F. Auber-a. tempo je "Allegretto". Pesma: Po odlomak.) O, živa nek nas sad vodi nada Da će muke naše uskoro nestat u tren... A sreća nek nas prati sada I nek se skloni patnje nelagodna sen. (Za vreme njihove pesme, nastupi večernji, pa i noćni štimung - Svetlosti se pogase... Sa raznih udaljenosti jave se crkvena zvona velika i mala, smenjujućise... Muzika za vreme Julijeva monologa ne prestaje, tiha kao pratnja, a Julio, Vito, Beolko igraju, plešu i zaustavljaju se u pozama venecijanske melodije. To fraje i po dolasku na scenu Orije i svih žena...) JULIO Našavši ljubav mi smo se digli. Ni primetili nismo. A, Sunce u sedam meseci svanu. Jer sve se u igri zbi u jednom danu. Sedam meseci - dok dlanom po dlanu. (Pevaju.) Nek naša čista ljubav ko spas Oplodi svet sav, život naš i nas I spokoj nam da Jer mi smo dobri Ijudi, to bar svak zna. I svaki udar sudbe primamo klet BEOLKO (Doda pesmi pariando) O mi smo dobar svet. BILORA U sedam meseci Sunce nam svanu Sedam godina, dok dlanom po dlanu... Sedam je duhova, sedam crkava, sedam vrata Svećnjaka zlatnih, sedam pečata VITO Sedam je anñela i sedam zlatnih truba BEOLKO Sedam je munja gromovitih Sedam je zvezda od nas skritih. Muzika. JULIO Sedam planeta - ukras Seleni Sedam je proleća broj zeleni Sa brojem sedam stoji u vezi Venera Ljubav je naša nada i vera. Sedam je mirta ruža, detelina što cveta I ljubav naša i Ijubav sveta. (Pojavi se Orija sa stomakom u sedmom mesecu trudnoće, Opet melodija i ples. Pesma.) Nek naša čista ljubav ko spas Oplodi rod naš, život naš i nas

Page 52

Branko Plesa - Ljubav u VenecijiI spokoj nam da Jer mi smo dobri ljudi to bar svak zna I udar svaki Sudbe primamo klet BEOLKO (opet pariando) O mi smo dobar svet... (Julio dočeka Oriju, ljubi je u usta i stomak.) ORIJA Evo, sedmi je mesec našeg deteta... (Muzika. Ulaze Dina, Betija, Njua - svaka sa stomakom od sedam meseci. I sve su u svečanim haljinama.) DINA (Gleda muža) Sedmi je mesec već sin u meni. (Bilora reaguje.) BETIJA (Vitu) Sedmi mu mesec, neka se već ženi... (Smeh) NJUA (Beolku) Sad je sedmi... a već u devetom, šanuću mu "kreni". (Svi se smeju, aplaudiraju, tada, jedna s jedne, drugd s druge strane, takoñe sa stomacima prilaze svečano, bogate i lepe gospoña Anñela i gospoña Valerija, kikot, smeh, povici. Orija uleti meñu njih dve. Svi gledaju Julija.) BEOLKO Dugo dok izmuca. Šta je ovo - opšta ljubivaonica i rañavaonica. VALERIJA (Prepozna Beolka) O, gospodine, ne beste li vi onaj pacolovac, duždov pacodarodavac? BEOLKO Muca. Dužd? Pa to nikad nije bilo. Možda. VALERIJA (smeje se) Imate pacovski pozdrav našeg dužda. SVI Oooo! VALERIJA I to, i traže vas stradioti... BEOLKO Zanemeo, svi ućute. VITO Ti idioti? BEOLKO (Panično) Umukni, hoćeš da nas sve pobiju. VITO Ćuti ti, izbegao si robiju. SVI Oooo! VITO Samo sam se šalio. (Valeriji) Gospodo dična, to se vama. (Namiguje) Samo snilo - gadnih pacova ima oko nas, čuju se, ciče, Venecija je leglo. Al' evo ipak ih nije bilo. Ozbiljno kažem, Beolka traže stradiotske konjske straže. Stalno prate nas izbeglice, potukače, potržu na nas puške kremenjače... VALERIJA (Anñeli) Ostavimo te priče... VITO (Valeriji) Nek nestanu ko venecijanska mačka što pacove smiče. SVI Živeo Beolko! BEOLKO Ma šta me se ta gamad tiče... NJUA (Nežno) Beolko, mišu, tebi bar dame ne liče. (Zagrli ga) ORIJA (Valeriji, dovodeći Anñelu.) Gospodarice moje, i vama sedmi mesec? A kako? ANðELA (Privija se uz Julija) Bože moj, lako! Zar ne, Orija, bilo je onda bar nešto! Bilo je, ipak me je tako. ORIJA Za mene je ljubav nešto duboko. ANðELA Nežno Juliju. Julio, uplašile te moje čipke i gaće, u njima suzno, tamnooko, što plače. JULIO (snebiva se) Da, žudnja me smota. ANðELA O, žudnja je seme života. ORIJA Seme u trima, nečuveno, al' je divota! (Grli Julija) VALERIJA Dragi moji, srećna sam što se u meni polomio Julijev jarbol, Julio, najlepši mi je dan te lomljave bol! Ljubavniče, evo radovanje tvoje, imaćeš od

Page 53

Branko Plesa - Ljubav u Venecijinas dve još dece dvoje. JULIO (Gleda čas Valeriju, čas Anñelu) Orija, ja ne znam kako sam... BILORA Ispeko zanat... BEOLKO Bilo kako bilo, alal ti alat! (svi se smeju) ORIJA (Skače od radosti, obilazi i grli dame, druge žene a najviše Julija.) Julio, Julio... (Onda svima govori) Julio, mužu, ratnici izgubljene zemlje i rodnog svoda, rañaćemo da nikad se ne zaboravi ko smo, odakle smo, i kog smo roda!(svi pevaju) Nek nasa čista ljubav ko spas Oplodi svet sav, život naš i nas I spokoj nam da Jer mi smo dobri ljudi, to bar svako zna I svaki udar Sudbe primamo klet BEOLKO (Parlando) O mi smo dobar svet! VITO Al' da progoniteljima našim propovedamo četiri zakona iz čuvenih zapisa profesora Viktorija iz Salamanke. Da meñ' ljudima treba da se: Prvo, poštuje prirodno pravo na razum, drugo, da ono obavezuje sve narode, treće da će to učiniti kraj ratu... BEOLKO I četvrto, da se po razumu, ratovati može samo u samoodbrani, a mi činimo tako - nas ovi venecijanski pacovi... (Svi ga utišavaju) VALERIJA Stradioti duždevi lopovi... SVI Pst, pst!... ORIJA Ne smejte se, tolko. A sad Vito, Beolko - bilo je šta je bilo. VITO (Milo) Betija, šta sam ja tebi? BETIJA Dosada, napast, svrdlo, šilo! svi se smeju. BILORA Mornarski grešnog, Dina, prigrli me k sebi. DINA Ma ja sam znala da sam budala. Volela sam, volim, i sve sam ti dala! (svismeh) ORIJA Njua, reče li štogod tvoj Beolko? NJUA Da me voli, kao da nisam znala. smen. ORIJA Sem ljubavi, hoće li biti neki novac? NJUA Od tog bezgaćnika, pa on posta opak pacolovac! (Svi se smeju. Iz smehamuzika...) BEOLKO Ja znam da pacovi jedu našu bedu... (Svi pevaju refren pesme.) Sija nam ozgo s neba jedno sunce, ko božji dar Sija nam ozgo svetlo naše vere, ko božji dar Gondola bola još čeka nas U gondoli nade nama je spas. (Peva se i dalje refren za to vreme...) ORIJA (Grli Betiju, Dinu, Njuu.) Vi u tri braka imate po jedno dete svoje. (Zagrli Valeriju, Anñelu i Julija.) A Julio i ja imamo već dece troje... smeh. VALERIJA I svi smo rod. ANðELA Ko o nama kaže reč - nek mu je lepa, umilna. Ljubav žena sve pobeñuje, ljubav žena je silna. uhvati za ruke Valeriju. Imaćemo dece dvoje… (Pevaju refren: "Nek naša čista ljubav, ko spas itd.". Obe uhvate za ruke u krug Oriju i Julija...) ANðELA, VALERIJA, ORIJA, JULIO Imaćemo dece troje… (Svi se polako povlače

Page 54

Branko Plesa - Ljubav u Venecijipevajući) ORIJA Već imamo dece troje. SVI Imaćemo dece mnogo, imaćemo dece mnogo. Tako nam bog pomog'o... pomog'o, pomog'o... (Pevajući svi se udaljuju sa scene. Vrati se samo Beolko, a za njim, od njega neprimećena Njua, koja mu ne prilazi, niti se javlja.) BEOLKO (Jedno vreme samo napeto gleda uokolo, na daljinu - duga dramatična pauza) Vidim vas, jahači Apokalipse, stradijoti Albanci... NJUA (Ne priiazi mu) Beolko moj, oni su u Veneciji stranci. BEOLKO Pitam se kako će živeti naše dete. (Pauza) NJUA Ne brini sad, Beolko moj. Doñi, svi pevaju, piju... BEOLKO Idite, pevajte. (Primetio stradiote na kuli.) Vide me. Hoću da im se ispišam na Veneciju, NJUA (Poljubi ga u vrat.) Hajde... (Povlači se u dubinu scene. Zastane i sluša - duga pauza) BEOLKO (Gleda gore na kulu) Gledaju me. Videćete me sutra. Belu zaklanu svinju mesarskom kukom dovući ću pred duždevu palatu. Na njoj će pisati crnim slovima po beloj dlaci: PIEMONT! NJUA (Još jednom tiho) Beolko... BEOLKO (Ne osvrće se, gleda samo napred, kao da s nekim razgovara, nepokretan, samo mu oči prate neke nevidljive pokrete - pauza - tiha pesma ostalih) Dužd se zatvorio u kulu, a nas biju i gaze ko mrtve svinje. Zaklana je, mrtva Lombardija, krvave zapadne krajine. NJUA (Iz dubine scene) Ispišaj se, Beolko! (Odjednom dok još traje pesma, hitac udaljene puške kremenjače, Beolko stoji kameno mirno.) BEOLKO Gle! (Ne zna da je Njua, kako je krenula ostalima, sad pogoñena s leña. Njua, dok se pesma još čuje, bez glasa se svija do tla i bez ropca, tiho i sama, umire, tu, iza Beolkovih leña. On nepomičan stoji likujući jer ga je mimoišlo tane, svakako njemu upućenop, pauza, on gleda nevidljive stradiote. Kloparanje kopita.) Hitac prvi - ništa! Sigurno će da ponove, nisu zaboravili moje pacove! (Drugi pucanj, Beolko trgne snažno nogu.) Drugi, u nogu - boli! Njua, Beolko te voli... (Treći pucanj, Beolko zatetura.) Treći - promašio srce, sleteo na rame... (Hoće da se okrene i pogleda uokolo, ali ne može.) Dobro je da odoše dame. (Polazi bolno napred, izazovno pred nevidljive straže.Kopita.) Duždev zlikovac slabo gaña moj stas. Staro anušanje nov prkos raña! Al' duzd je taj, što je ko svinje klanju predao nas, Na zapadu, olujom ognja, neprijatelja je pustio da sprži Piemont ceo, zemlje naše svete. Deo po deo izdao Venete. A sad nam Albanski stradioti, dovode Persiance, žestoke muslimane. Fanatike Kurana. Krivošijama kolju. Dečije su im džigerice hrana (Beolko se jedva drži i

Page 55

Branko Plesa - Ljubav u Venecijiveć mu se vid muti. Pod kopitama) Apokalipse, moj narod grca! (Četvrti pucanj, Beolko se u trzaju maši za mišicu nad srcem.) Četvrti - konačno, kraj srca! (Gleda ranu.) Ne - u srce! Gle čuda... (Pada polako u smrt.) O, to su opet iznad mene jahača smrti muda. Kopitaju mi po mozgu četiri kurata ždrepca. Još imam oči, al ipak napraviše slepca! Ne vidim - dan mi se briše. Dete moje, ja padam. Nema više. Njua, Ja se nadam! (Beolko, dok su se pesme smenjivale, umire sam. Pesma se utiša. U strašnoj tišini uñu svi preživeli i ostanu pred mrtvom Njuom, Beolkom nepomični i nemi.)

OPIS PO LIKOVIMA KOMEDIJE DEL ARTE

ARLEKINA pandan Arlekinu, srdačna, spretna, živa - pametnija od svih. LJUBAVNIK plemić, plašljivi ljubavnik, Lelio, elegantan, kultivisan, lep, nepripremljen za veze sa devojkama i ženama. PULČINELA i pametan i okretan, i glup i lenj i proždor (nije ružan ni neprijatan). Egoističan, prevejan. PALJAČO krupan, (slamarica) bela lica, veran, pošten, spreman da sve iznenadi, nespretan, bespomoćan, simpatičan, tip Bajaca koji ne ume u ljubavi,duševan, šaljivčina. ARLEKINO pametnjaković, pun dilema i suprotnosti, brz, lukav i često zlonameran. BEATRIČE u prevodu Blaženka. Ime govori, ženska snaga i osećajnost, smernost, svoj karakter, ponosna, i trpeljiva i voli, obožava svog muža. Jednostavne, lepe spoljašnosti. Neskrivene erotike. FANTESKINA ljubav joj je kosmički princip i onda kad ga se ne drži, lepa i privlačna, vesela, zabavna, voli intrige i podmetanja, ali to čini da ugodi svojoj ljubavi, voli bogat i lep život. (U našoj priči "snašla" se kod bogatog Grekosa). Skoro da se ne poveruje da je preljubnica. KOLOMBINA pandan Fanteskini - Golubica. Temperamentna. Nije joj strana intriga, ali ume i da se iz nje izvuče. Vemo zaljubljena, potstiče muževljevu ljubomoru. Od muža može da napravi papučića. IZABELA ima mnoge odlike koje se pripisuju originalu komedije del arte. Udata,neostvarena, nezadovoljna i nezadovoljena. Veoma je obrazovana, senzibilna i iskrena. Pravu Izabelu Andreini je videla u pretstavama čuvene trupe Zavidni, (Gelosi). Ona joj jeste uzorno njeno biće traži nešto drugo. Sentimentalna, ali

Page 56

Branko Plesa - Ljubav u Veneciji"ispod Mire"... AURELIA (u našem prevodu njeno ime bi bilo Zlata, ili Zlatka) Mlada, veoma bogata udovica vlasnica raskosnog Palaca u blizini San Marka. Može da ima svakog mladića - ali za jednokratnu upotrebu. Treba verovati njenim i ljudskim,i čestim literarnim egzaltacijama. Osećajna - sebična. Spada meñu Anñelike, Flavije, Rozaure i Izabele. Lepa, neodoljiva, strasna, dama, u biti smerna i vaspitana, Arlekinu, (Oriju) za svaki posao bogato plaća. Kao i Anñela, imitira, na svoj način, drugu veliku glumicu komedije del arte Vičencu Armani i kao i Anñela, nije ni bez glumačkog talenta, niti bez emocije.

IZVODI IZ DOKUMENATA NADBISKUPIJE U BOLONJI - KOMENTAR

Kodeks 89/11. Univerzitetska biblioteka u Bolonji, Po V. Pandolfiju V. svezak, str. 429-431 Prevod V. Machiedo, Cekade, Zagreb, Prolog - Komedia dell' Arte - 1987.

Godina 1568. Neki razlozi zbog kojih, čini se, ne bi trebalo dopustiti izvodenje komedija Zanija. U Izvodima se najpre govori o tome da se izmenio efekat komedije starog doba, a da nove ponajviše prikazuju bludne i nečasne stvari i kvare dobre običaje. Zatim, komedije igraju probisveti i javne žene, a to rade zbog zarade. Mladići i dečaci zbog komedija kojima žele da prisustvuju kradu novac očevima, beže iz škole i dućana i tako se privikavaju lošem ponašanju. Komedije upućuju na greh i uzrok su čestih svada i diskusija. Ova godina, mislise 1568. je godina velike oskudice, ljudi su gladni i zlopate se, pravi su siromasi, umiru od gladi i neprilično je da se u tako teškim vremenima obraćaju komediji. "Sveta Religija toliko je okužena nevernicima, pa se čini da bi se ljudi radije morali zalagati da se smiri Božja srdžba, nego da se bave sličnim stvarima". Svako okupljanje ljudi postaje opasno radi tajnih sastanaka koji "uzrokuju, posebno u ovo vreme, jeres i jeretike". Uz ovaj Kodeks slede i upozorenja o izvoñenju komedija. Najpre da se izvoñenje predvidi za vreme berbe, jer je najmanje opasno vreme za siromahe,a bogatima i priliči da se tada prepuste "takvim stvarima". Dalje, glumiti se može samo po odobrenim tekstovima, koje će odobriti "čestite i razborite osobe". Zabranjene su nemoralne reči, oblačenje u svešteničke ili redovničke haljine, ne sme se igrati u blizini trga, Crkve ili Samostana, nipošto noću pošto je "odzvonila Ave Marija". Ženama je zabranjeno da glume, a ne smeju da komediju gledaju ni žene, ni deca, ni popovi ni fratri. Zabranjeno je obilaziti grad udarajući u bubanj ili svirajući, kao i oblačenje kostima komedije. Cena treba da je ograničena, a na mesto gde se izvodi komedija zabranjeno je svakounošenje oružja. Ovim je završeno navoñenje iz dokumenta daleke 1568. godine u Bolonji. Ima li to smisla i kakve veze to ima sa delom koje je pred vama, dragi čitaoci, sa komedijom Ljubav u Veneciji, kojoj, sem opšteg odreñenja, "nešto kao komedija", nisam dao ni jednu, od podosta mogućih bližih žanrovskih odrednica. Voleo bih da čitanje ili pak, bude li sreće, gledanje ove komedije, uveri kako moj komad, za razliku od mnogih savremenih komedija, ima da

Page 57

Branko Plesa - Ljubav u Veneciji"vrati" dobru staru komediju, bez skarednosti, bez grubih lascivnosti i bez prostakluka. Uprkos erotizmu, Ljubav u Veneciji ne bi trebalo bilo čim da povredi bilo čije moralno osećanje i dobar ukus. I pored svoje otvorenosti i slobode, jer pisana je u žudnji za slobodom i poezijom. Ako sam u tome uspeo.

Radnja mog komada dešava se u vreme zrele renesanse, pre skoro četristo pedeset godina - a kad se u Kodeksu govori o 1568, čini mi se, kao da se govori o godinama rata u Jugoslaviji, iz koga smo tek izišli, kao da se radi o 1996-toj, kad je ovo delo nastalo. Ne samo pomenuta godina, ili strašne godine rata od devedesetih pa nadalje, nego nase vreme je vreme velike oskudice. Živimo meñu većinom ljudi koji su gladni i bolesni, koji se zlopate. Zemlja je osiromašila, ljudi su umirali od gladi, i ne prestaju da gladuju. Opšta je pojava neiskorenjivo zlo, te ljudi istrošeni, malaksali duhom, mladi i stari, izlaz traže i u samouništenju, oko nas su hiljade i hiljade nedužnih izbeglica i prognanika. Grañani ne smeju da se okupljaju u blizini zabranjenih prostora, a "nipošto noću pošto je već odzvonila Ave Marija!" Kako već s kraja 1996. decembra, a i posle, i dalje, podudaranje našeg vremena i Kodeksa, deluje razoružavajuće. Kodeks: "Zabranjeno je obilaziti grad udarajući u bubanj ili svirajući, kao i oblačenje kostima komedije..." Komedija Ljubav u Veneciji na temu rata, poraženih ratnika, seljaka i plemića, na temu izbeglištva i siromaštva, žena i ljubavi, ako je komedija, ne može da ima velike ambicije sem da na human, zabavan način ponudi nesrećnom našem čoveku ljubav, bezazlenu i komičnu, kao nadu - i humor, kao spas u ovom ružnom vremenu u kome nam je najsigumije duhovno utočište -teatar! Imajući u vidu ovakav karakter komičnog, u Ljubavi u Veneciji, pretpostavljam da će se pozoriste držati strukture komedije, koju lakrdijanja, žonglerijade, improvizacije i uopšte svi prikladni elementi folklorizma, neće, posebno u tzv. LAZZI scenama, odvesti u prostakluk, opscenost ili bilo kakvo banalno preterivanje. Da takva opasnost realno postoji znamo od Aristofana i komedije del arte i savremenih nakaradnih komedija i komedijanata, koje je još Šekspir nazvao "nekrštenima", koji ne znaju za ukus, meru i stid. Komedijnost, humornost, podrugljivost, lakrdijanja, sentimentalnost, baladičnost, grubost i žestina, kao i liričnost, erotizam i po neko moralisanje, ne bi trebalo da budu nezgrapno zloupotrebljeni. Naša dominantna tema je sila ljubavi. S nadom očekujem da pozorište otkrije poeziju i "prisustvo žive realnosti", da postavi novu moralističku komediju koja će biti u najbližem dosluhu s kulturom i duhom vremena u kome živimo, naslućujući tako novi humanizam. To što se radnja Ljubavi u Veneciji dešava u vreme kasne renesanse pomoglo mi je da računam na ulog i energiju temperamenta, trijumf plotnosti koji i jeste odlika ove kultume epohe. A srpskom pozorištu danas i treba tog otvorenog, poetičnog i čapkunskog duševnoa pogona. Očekujem šale, (radnju, lazzije), koje će biti u oblasti poezije i ljudskog iskustva iz našeg, običnog, čistog narodnog osećanja. Da li će mala i jednostavna intriga o ljubavi seljaka, ratnika, gubitnika i izgnanika, poneti sobom poetske i humorne i duševne slike našeg savremenog izbeglištva, ostaje da se vidi. U tekstu su predviñeni "lazzi",što ne znači da ih neće biti i više (ili manje) ako reditelj ima u podeli glumce

Page 58

Branko Plesa - Ljubav u Venecijišarmom, plastičnošću i veštinama sposobne da se ponesu sa tako teškim zadacima. I našem manje upućenom čitaocu treba da damo definicije "lazzia" -a, kako to stoji kod Maria Apollonia i drugih. Citiraćemo Apollonia: Lazzi su komični fragmenti, stilizirani i tradicionalni. Lazzi to su šale, dosetke, metafore rečima (ali i scene, razvijene i sa svojom dramaturgijom.) Lazzi to je nem prizor jednog ili više likova kad jedan drugom sve tumače gestom, (komičnim, naravno). Lazzi, (da kažem i svoju misao[, to su sve ozbiljne ludorije, kojima se završava i inace veoma komična scena. To su ozbiljne majstorije lakrdijaša, koji otkrivaju skriveno jezgro poezije komičnog. I najzad lazzi lome radnju mimskom igrom, te se . lazzo uvodi kad zanimanje za dijalog jenjava.Tempa lazzia su prestissimo i fortissimo. Prostaštvo lazzia mora imati umetničku meru,("a mera i jeste umetnost") - na to treba misliti. Lazzo ne sme da dovede u pitanje etiku pozorišta, kulturu glume i režije i "večnost u nama". Kolorit lazzia zavisi od osobina dela. Pesme i igre (plesovi) upotrebljeni u lazziima idu uz glasno veselje komičara. Izvode se "gagliarde", "fedeli", "pavaniglie", "francesine", "spagnolette", "mattacine", "ciaccone", i "sarabande" - i već je jasno da će nam u svim slučajevima biti potrebna stručna pomoć dobrog i duhovitog, raspevanog koreografa. Lazzi nisu farsa - to treba jasno odvojiti i ne brkati. Reditelju Ljubavi u Veneciji treba poželeti da postigne neverovatnu smenu scena. Promene ne predviñam dulje od nekoliko sekundi, ali ne više od deset. Režirajući Miseovog Lorencača u Jugoslovenskom dramskom, predstava je na premijeri trajala mnogo duže zbog slabih promena. Oko četrdesetak scena iziskivalo je promene u nekoliko sekundi, i sve je bilo učinjeno da tako bude. Ali nespremna i neuvežbana tehnika produžila je premijeru za ceo sat i upropastila ritam izvoñenja. Tek u sledećoj sezoni, bez ikakvih intervencija, samo predanošću i spremnošću i spretnošću izvoñenja, promene su trajale zaista samo nekoliko sekundi, i tako skratile trajanje repriza za ceo sat i 15 minuta! Nesposobnost ili diverzije prilikom ovako smišljenih promena ne smejuda ubiju i predstavu i gledaoce. Sedeti ceo sat više čekajući tridesetak promena - to je ubitačno. Zato ovom delu treba omogućiti tempo i ritam, kako u elementima scenske igre, tako i u dekoraciji i režiji. Kostime će, naravno, odabrati reditelj, te priložene ilustracije samo služe čitaocu da lakše gradi sopstvene slike ovog komada. Kostimi treba da su izuzetno spretno rešeni, pastelnog, a bogatog kolorita i neverovatno laki. Iz svega što je rečeno, verovatno se može zaključiti da Ljubav u Veneciji koristielemente i renesansne komedije i komedije del arte, ali da računa na tumačenje koje će se zasnivati na najsavremenijem razumevanju svih elemenata poetične, sentimentalne, humanistički ozbiljne, u najboljem smislu patosne, ali i neodoljivo žive, iskrene i, sa lazzima, duhovite i u najlepšem smislu muzikalno grañene komedije. Ako još kažem da sam pošao od Venecijanke i Rucanteovih komedija Povratnik, Bilora i Mušica, priznaću da sam"uzeo svoje dobro gde sam ga našao". Lica u ovoj komediji su pozajmljena iz ovih gore pomenutih dela. Svaka sličnost sa savremenošću, "samo je slučajna". O, bilo bi divno kad bi se u ovomdelu našlo čiste ljubavi i uma! P.S. Molim kolege, koji će se eventualno zainteresovati na ovaj ili onaj način za

Page 59

Branko Plesa - Ljubav u Venecijiovo delo, da se posluže knjigom dr Dušana Rnjaka: Pozorište Komedije del arte(Akademija umetnosti Novi Sad i Inter JU Pres Beograd 1995).

Page 60