ZANIMQIVOSTI

■Crna ~okoladasmawuje umor

■Ven~aniparovivi{e sevole odneven~anih

MU[KARCI

■Uspe{niji kada radesa `enama

■Jakne u trenduMODA

■@enstvena~ipka

■Kape i{alovi

LEPOTA

■Moderne bob frizure■Piling kristalimaNA TAWIRU

Specijalitetisa avokadom

TEMA PLUS

Opasneopsesijekocka iInternet

■ Broj 261 ■ Nedeqa, 15. februar 2009. ■

BE

SP

LA

TAN

PR

IM

ER

AK

Suzana Zlatanovi}

- Luna Lu

život plus 3

SADR@AJ ❙

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo Vukoti} / Urednik Jelena Jovovi}

Redakcija: Qubinka Jevtovi}, Zorica Ostoji}-Joksovi}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi}, Jasna Jovanovi} Stalni saradnici: Jasminka Holclajtner, Ivana ^olovi},

Majda Jane`i} i Marina Jungi} Grafi~ki urednik Branislav Ogwanovi} / Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285, e-mail: zivotplus@novosti.co.yu

savet plus4-5Zanimqivosti■Izrazi lica zapisaniu genima

■Ven~ani parovi vi{e sevole od neven~anih

6-7Pri~a plusLuna LuIma neka magija u `enikoja zna {ta ume

9ModaKape i {alovi

10-11Lepota■Moderne bob frizure■Piling kristalima

13Mu{karciJakne koje mame poglede

15MedicinaSve o energetskimnapicima

16Lekovita prirodaVodaDve ~a{e nata{te!

17-19Na tawiru■Specijalitetisa avokadom

■Jela puna vitamina

20[kola kuvawaTart sa borovnicama

21Top-formaVe`be za energijui vitalnost

23DecaKada glava boli od {kole

26TestKako pre`ivqavatequbavne neuspehe?

28Cve}eKalanhoja

29Ku}aTepisi

33AstrologijaMuzika u horoskopu

24-25Tema plusOpasneopsesijekocka iInternet

8Moda@enstvena~ipka

30-31PutovaweMaldivi

Crna ~okolada smawuje umorKada osetite umor, pojedite nekoliko kockica crne ~okolade. U Engleskoj je

nedavno objavqeno da posledice hroni~nog umora mawe ose}aju osobe kojesvakodnevno pojedu 45 grama tamne ~okolade bogate kakaom.

Razlog su flavonoidi, koji opu{taju nerve i ubla`avaju stres, a da birezultat bio efikasniji, ~okolada bi trebalo da sadr`i najmawe 85 procenatakakao mase.

4 život plus

ZANIMQIVOSTI ❙

Izrazi lica zapisani u genimaBilo da ose}amo tugu ili radost, sve se ~ita na na{em licu. Mimika, kao

nezaobilazni govor tela, svojstvena je svakom ~oveku na planeti. Re~i namdozvoqavaju manipulacije, ali izrazi na{ih lica nisu ne{to {to u~imo oddrugih i {to mo`emo kontrolisati, ve} su unapred zapisani u na{im genima,tvrde nau~nici. Prou~avaju}i izraze lica kod slepih i sportista sa normalnimvidom, prilikom pobeda i poraza, nau~nici su do{li do zakqu~ka da izrazelica koje tom prilikom pravimo, imamo od ro|ewa, odnosno grimase smonasledili kao deo genetskog materijala. Slepi i osobe normalnog vidaizra`avaju sre}u i tugu na identi~an na~in, {to zna~i da je nemogu}e„namestiti“ odre|eni izraz lica, pa su zbog toga grimase kojima `elimo daprikrijemo odre|ene emocije vrlo lako prepoznatqive.

Procvat estetske hirurgije u posledwih nekoliko godina doveo je do toga da seuve}awe grudi ili liposukcija danas smatraju „bezazlenim“ skoro kao i

{minkawe, ali i do toga da su zahtevi sve neverovatniji i bizarniji. Dejvid Alesi,poznati hirurg plasti~ar sa Beverli Hilsa, izjavio je da sve vi{e `ena `eli daskrati prste na nogama, ulep{a pupak, ili da ugradi implante na ~elu. Na listibizarnih zahteva jo{ su i liposukcija gle`wa, {irewe vilice (za {iri i lep{iosmeh), kao i ulep{avawe polnih organa (tzv. vaginalno podmla|ivawe). Ipak, kaonajbizarniju `equ pacijenta hirurg je naveo primer `ene koja je `elela da joj sepotpuno odstrani pupak. Ono {to je posebno zanimqivo jeste da ve}ina klijenata,koja tra`i ovako neuobi~ajene korekcije, nikada ranije nije imala iskustva sa„plasti~arima“. Izgledati kao normalno qudsko bi}e danas, jednostavno, vi{e nijeu modi, zakqu~uje poznati hirurg.

Rumeni obrazinajve}azagonetkaevolucijeCrvenilo na licu nepogre{ivo

otkriva skrivene emocije, alinau~nici jo{ nisu uspeli da utvrdezbog ~ega se ono javqa kada nam jeneprijatno ili kada ose}amo stid.Rumeni obrazi su tolika zagonetka za

nauku da ga stru~waci opisuju i kaonajve}u rupu u evolucijskoj teoriji.Naime, qudi su jedini primati kojina takav na~in reaguju na emocije.Crvewewe lica uzrokovano jepro{irewem krvnih `ila podpovr{inom ko`e, a ~itav proceskontroli{e autonomni nervnisistem koji je „nadle`an“ za reakcijenad kojima nemamo kontrolu. Ali,jo{ nije utvr|eno zbog ~ega je tokomevolucije do{lo do razvoja takoo~igledne signalizacije za ose}awakoja poku{avamo da sakrijemo.

Mu{karci lak{e odolevaju hrani Mu{karci imaju ve}u kontrolu nad gla|u i mnogo re|e ose}aju `udwu za

pojedinom vrstom namirnica, otkrila je nova studija. Stru~waci u Wujorkusproveli su eksperiment nad volonterima oba pola ~iji je zadatak bio da potisnuglad. Tokom procesa skenirali su im mozak i zabele`ili mo`danu aktivnost.Pokazalo se da je kod mu{karaca aktivnost onog dela mozga koja je zadu`ena zaglad i u`itak koji dobijamo od hrane, mnogo mawa. Nau~nici veruju kako jeupravo sposobnost mu{karaca da „iskqu~e“ misli vezane za hranu zaslu`na za to{to me|u wihovim polom ima mnogo mawe gojaznih nego {to je to slu~aj kod dama.

❙ DA LI ZNATE?■ Vampir je jedina re~ srpskog porekla

koja se koristi svuda u svetu

■ Verovatno}a da dobijete 7 na lotou je

jedan prema 8 miliona

■ Na svakom kontinentu postoji grad

koji se zove Rim

■ Svaka trobojna ma~ka je `enskog pola

■ Slonovi su jedine `ivotiwe na svetu

koje ne mogu da sko~e

■ Vi{e od dve i po hiqade levorukih

godi{we umre zbog nepravilnog

kori{}ewa aparata za desnoruke

■ Na zapadnoj hemisferi ra|a se duplo

vi{e blizanaca nego na isto~noj

■ Dvoje od petoro qudi stupi u brak sa

svojom prvom qubavi

■ @enski orgazam traje samo 1,7

sekundi, a mu{ki ~ak 12,4 sekunde, pa

tako dame provedu sat i 24 sekunde

tokom `ivota u stawu orgazma, dok

ja~i pol u`iva ~ak devet sati tokom

`ivota

■ @ene koje redovno do`ivqavaju

orgazam smeju se 2,5 puta vi{e od

onih koje do`ivqavaju vrhunac re|e

od jednom mese~no

■ Deca se nasmeju oko 400 puta dnevno

Najbizarniji zahteviu estetskoj hirurgiji

❙ ZANIMQIVOSTI

Prema jednom istra`ivawu, partneri uvanbra~noj zajednici lo{ije komuniciraju, neobvezuju se me|usobno i skloniji su izlaskuiz takve zajednice od bra~nih partnera.

Nekada nezamisliv, a danas po`eqan, `ivotudvoje bez papira i neslu`beno nije vi{e samouvertira za brak. Sve vi{e parova odlu~uje se navezu i zajedni~ki `ivot, a potom i na potomke,bez izgovarawa sudbonosnog „da“.

Istra`ivawa sprovedena u Engleskoj pokazalasu da ven~ani partneri `ive du`e, uspe{nije izdravije od neven~anih. Mawe su skloni depresijama,alkoholizmu i drugim porocima, a bra~na zajednicaje, generalno gledano, stabilnija. Profesor SkotStenli sa Univerziteta u Denveru tvrdi da su ispitivawadokazala kako je vanbra~na „kohabitacija“ lo{a jer je utakvoj zajednici dokazan ve}i postotak ku}nog nasiqa.Partneri u takvim vezama mawe se vole, tvrdi profesor.

Ven~ani parovivi{e se voleod neven~anih

Seksi modazbog poslaSve je vi{e `ena koje se zbog posla obla~e provokativnije, pokazuje najnovije

istra`ivawe. U anketi koja je sprovedena u Velikoj Britaniji u~estvovalo je oko3.000 zaposlenih `ena, od kojih 80 odsto smatra da stil odevawa veoma uti~e naposlovni status. ^ak je 30 odsto wih izjavilo da bi obukle dekoltiranu majicu ilikratku sukwu samo kada bi znale da bi im to pomoglo da napreduju, a 10 odstoispitanih `ena su ve} promenile imix ne bi li zaradile koji poen vi{e. Ovoistra`ivawe je pokazalo i da se vi{e od 50 posto `ena ose}a boqe i sigurnije kadaizgledaju izazovno, a 60 odsto wih misli da ih zbog toga i kolege vi{e cene.

Kowak odmilion funtiBogata{i uvek imaju na~in za

tro{ewe novca, ali najnoviji hirmilionera {irom planete je ho}e liuspeti da se domognu fla{eDudognon Heritage Cognac GrandeChapmagne, odnosno litre kowakakoja, verovali ili ne, ko{ta milionfunti. Ovaj kowak sadr`i 41 odstoalkohola, a u wega nisu dodavaninikakvi dodaci za boju ili ukus, takoda je svetao i ~ist. Kako biproizvo|a~i opravdali ovako visokucenu, morali su da naprave ne{tozbog ~ega }e ovo pi}e biti posebno,jer sam ukus, koliko god dobar bio ikoliku god tradiciju ~uvao, ne mo`eda vredi ~itav milion, pa su sedosetili i pi}e upakovali uluksuznu ambala`u. Naime, boca ovogkowaka je ru~ni rad zlatara HozeaDavalosa, a sastoji se od 24-karatnogzlata, platine i ~ak 6.500dijamanata, a zajedno sa kowakomte{ka je 8 kilograma.

Grip na voza~edeluje kao dve~a{e pi}aKoriste}i simulator vo`we,

britanski nau~nici otkrili suda qudi koji upravqaju automobilomdok pate od gripa imaju za 10 odstosmawene reflekse. Isto se doga|a isa zdravim voza~ima posle dve~a{ice viskija. Prema wihovimre~ima, ova pojava mo`e bitiposledica uzimawa lekova protivgripa, koji mogu da izazovu blaguomamqenost ili, ~ak, i vrtoglavicu.Britanske statistike pokazuju da sepro{le godine 30 odsto saobra}ajnihnesre}e sa fatalnim ishodomdogodilo upravo zbog ovog bezazlenogzdravstvenog problema voza~a.

Lagawe nas ~ini sporijimPsiholog Ejdan Greg otkrio je novu tehniku koja bi uskoro mogla da zameni

poligraf. Naime, istra`ivawe koje je sproveo dokazalo je da nam za izricawela`i treba 30 odsto vi{e vremena nego za izgovarawe istine. Kompjuterske analizeotkrile su da na pitawa na koja odgovaramo istinom odgovorimo za 1,2 sekunde, dokla` izgovaramo tek 1,8 sekundi posle postavqenog pitawa. Novi test, nazvan „Tara“,dokazao je da u 98 odsto slu~ajeva qudima treba vi{e vremena za la` nego za istinu.

Greg veruje da }e wegova metoda zameniti poligraf, koji mnogi qudi znaju daprevare. „Tajms“ je ve} objavio kako ameri~ka vlada razmatra mogu}nost da „Taru“koristi prilikom ispitivawa osumwi~enih u zlo~inima.

PRI^A PLUS ❙ Luna Lu, novinarka, glumica, pisac, dama koja obo`ava ode}u i originalnost

6 život plus

Ona svojom pojavom, stilom,posebno{}u i specifi~nimna~inom komunikacije nikogne ostavqa ravnodu{nim.

Nekome se dopada, nekome ne, ali nemaonoga ko }e je lako zaboraviti. SuzanaZlatanovi}, {iroj javnosti poznatijakao Luna Lu, diplomirala je na FDU satemom „Dizajn u umetnosti i kulturnojpolitici Srbije“. Patentirala je„Azbuku {ika“, „Barometar In & Autstvari, pojava i qudi“, objavila je i trikwige, a priprema i nastavak„(BEO)(GRA)\ANKE“. Posledwudeceniju obele`ila je radom na

televiziji i posle „Glamurame“aktuelan je serijal wenih emisija„[tiklom u vrata“. Za ~itaoce „@ivotaplus“, Luna Lu govori o seksepilu,qubavi, modi i sitnicama koje joj `ivotzna~e.... ■ [ta u dana{we vreme zaista zna~i

biti svoj?- Kao i u svim erama to zna~i raditi

na sebi neprestano, boriti se sa svojimdemonima, oslu{kivati an|ele ~uvare,oprobati se u mnogim kreativnimdisciplinama, ~esto biti sam u gomili,gre{iti i znati da se nasmeje{ svojojgre{ci.■ Bili ste glumica, pisac, novinar.

Koja uloga vam najboqe le`i? - Nisam dugo osetila atmosferu

filmskog seta. Volela bih da mi se todesi jo{ nekoliko puta, u obliku nekekameo role. Pi{em trenutno kwigu,ta~nije odvija se sama, a ja samo tipkampo tastaturi. U ulozi radoznalenovinarke sam vi{e puta nedeqno, alibih volela da se oprobam kao producentjednog serijala, ali na`alost SEKA(svetska ekonomska kriza) ne dozvoqavami da po~nem sa realizacijom togdivnog TV kulturolo{kog projekta koji

doprinosi pop kulturi svake zemqe ukojoj se emituje.■ Koja je to li~nost koju, po va{em

mi{qewu, svako vreme treba daima?

- Pa, svakom vremenu je potrebnajedna Madona, jedan Xoni Roten, jedanHusein Bolt i jedan Tim Gan. ■ Vodi~ ste za restorane, klubove,

{oping, ali koja su va{a mesta kojane zaboravqate - pijaca, kej, nekoobi~no mesto u kraju...?

- Dor}olska kaldrma, tajspecifi~ni uspon i pad ulica pod{tiklama - to je jedinstven ose}aj,

neprocewiv. Miris jorgovana i lipa uprole}e koji me di`e iz mrtvih. Ipogled na Beograd kada se spu{tam nasur~insku pistu - kod ku}e sam, `ivotme ~eka. ■ Upoznajete javnost sa planetarnim

kodovima kada je u pitawu moda,stil, trendovi, ali {ta bistesavetovali devojkama od dvadesetgodina, mladim `enama, zrelim`enama? Da li je skupqe, lep{e,nositi brendove ilioriginalnost? Ko to kombinovanonajboqe nosi? - Jao, kakvo pitawe... Re}i }u vam

samo da upravo tra`im neki kurs za{ivewe jer ho}u da od ~etrdesete godine{ijem sama svoju garderobu, tako da utome le`i odgovor na va{e pitawe. Akoneko ima „singericu“ u dobrom stawu,spremnu za prodaju, neka se javi.Originalnost je keva. Li~no, ne}u dabudem konfekcija sa ~ipom u li~nojkarti, a drugi kako god `ele. ■ [ta su, po va{em mi{qewu, najboqi

srpski brendovi?- Sok od borovnice „takovo“, roze

vino oplena~ke vinarije „Varijanta“,„smoki“, „monteko“ proizvodi od

esencijalnih uqa, „jeka“ ~arape,autorke okupqene oko etikete Identity(Jelena i Svetlana Prokovi}, ode}a kaoi obu}a Danijele Bi{kup), slikar Uro{\uri}, Sowa Vuki}evi} i „brizle a lazaplet“. ■ Da li je „kreativna anarhija“ va{e

stalno stawe ili umete dausporite? Kako se opu{tate, ~imesebi uga|ate?

- Ne bih rekla da je u pitawuanarhija, vi{e neka vrsta subverzije. Sobzirom na to da sam diplomiraniorganizator, anarhija nije mojeprirodno stawe svesti. Ali,

improvizacija, provokacija ikreativna sloboda su ne{to sa ~imvolim da se poigravam. I, moram vampriznati da to uop{te ne zamara, vaqadr`ati mo`dane vijuge ugrejane, a sive}elije razigrane po receptu HerkulaPoaroa. Opu{tam se u oazi svoguto~i{ta. Nekada sam volela puno dabudem van ku}e, a sada me je te{konaterati da je napustim. Putovawa,masa`e i power plate su kqu~ne ta~keuga|awu svesti, telu i duhu. ■ [ta je trenutno aktuelni trend u

Srbiji i da li se uklapa u va{orman? ^ega u wemu najvi{e ima?

- Po definiciji trend je ukolikotri osobe nose isto - tako da ostavqamsvakom ~itaocu da prepozna koji jedominantan ove sezone. Li~no nepratim trendove, ne volim modnuindustriju i veoma sam buntovna uodnosu na weno funkcionisawe, aliobo`avam ode}u i poigravawe wome. Umom ormanu ima najvi{e ve{alica ione trpe najvi{e gluposti u mom`ivotu. ■ Da li je stil Srpkiwa postao

kombinacija planetarnog „musthave“, diktata svakojakih „modnih`irija“ i ultimativnih modnihtrendova, ili je, ipak, mogu}evideti i ne{to druga~ije?

- Naravno da je mogu}e videti i

❙ Lice, {minka, nega tela

Va{a optimalna {minka je?

- Imam veoma tanku i osetqivu ko`u

lica, pri tom sam izrazito belog

tena, tako da je neka vrsta te~nog

pudera obavezna. Va`no je da ima

SPF faktor i da ujedno hrani ko`u.

Preporu~ujem proizvode „este

loder“, „lankom“ pa i „loreal“,

posebno ako je u air brush obliku.

Maskara i to ona koja stvara volumen,

a ne du`inu. Sjaj za usne koji daje

rumeni so~an odsjaj, ili vrlo

konkretni crveni karmin se smewuju

u zavisnosti od doba dana i

raspolo`ewa. I, naravno, zdravqe na

obrazima, rumenilo je tako|e veoma

va`no uz malo bele senke u uglu o~iju

i uz liniju obrva. Sve zajedno za 7

minuta - i gotovo.

Kako negujete lice, telo, neki va{

piling, maske, kreme?

- Telo negujem iskqu~ivo uqima i

mlekom iz ~arobne velnes-radionice

„Monteko“. A lice sam prepustila

vrsnom dermatologu dr Maji

Mili~i}, a dva puta mese~no ~astim

lice maskama „biolozzik resserss“.

❙ Od ~etrdesete godineho}u sama da {ijemsvoju garderobu. Akoneko ima „singericu“u dobrom stawu,spremnu za prodaju,neka se javi

❙ Svako se bori sa gravitacijom na svoj na~in, anajgori na~in je mahnito je stopirati hirurgijomi svim invazivnim metodama. @ene oboga}enesilikonom i botoksom su karikature seksepila

život plus 7

ne{to sasvim druga~ije, samo vaqaumeti gledati. Na primer, ~itavageneracija mladih glumica ima svojspecifi~an stil. Nave{}u samonekoliko - Hristina Popovi}, Jelena\oki}, Aleksandra Jankovi}-Spli}a...Svakog puta me obraduju svojimkombinacijama. Veoma suinspirativne.

■ [ta je „to ne{to“ {to `enu ~iniseksepilnom, po`eqnom udvadesetim, tridesetim... poslepedesete?

- Kada bih to znala da sro~im u re~ibila bih multimilionerka. Pa, evo samopogledajte razliku izme|u, na primer,seksepila Skarlet Johansen i HelenMiren. Imaju isti obim grudi, adutSkarlet su usne, a Helen sve ono {tokrije u pogledu. Ta teta je zaista seks-bomba, ba{ kao i Sofija Loren. Imaneka magija u `eni koja zna {ta ume, a na{ta ne bi potro{ila ni sekundu svojepa`we. Svako se bori sa gravitacijom nasvoj na~in, a mislim da je najgori na~inpoku{avati mahnito da je stopiratehirurgijom i svim invazivnimmetodama. Takve `ene, oboga}enesilikonom i botoksom, jesu karikatureseksepila. U wima nema ni{ta po`eqno,one su tragikomi~ne figure.■ [ta je ono {to mu{karca ~ini

mu`evnim i neodoqivim?- Stil, stav, maniri, odnos prema

`eni i kodeks pona{awa.■ Mu{karac sa najvi{e stila, {arma,

personalnosti na srpskoj javnojsceni, po va{em mi{qewu, je...?

- Na`alost, moram da govorim upro{lom vremenu. Bio je to dr Zoran\in|i}.■ @ena (`ene) koja je primer dame od

stila i integriteta na na{improstorima je...?

- Spisateqica JasminaMihajlovi}, veoma intrigantna dama,svetska putnica i vlasnicafantasti~nog romana „Pariskipoqubac“, koji je prvi definisao uSrba podelu na analogne i digitalnecice.■ Qubav je...?

- Qubav je najjednostavnijanajkompleksnija pojava na planeti.■ [ta je to na {ta „Dor}olka sa pank

bekgraundom“ nikada ne bipristala ni poslovno ni privatno,

a {ta je to {to ~eka da joj sekona~no dogodi?

- Ono {to ~ekam da se svima namadogodi je {ansa za normalnim `ivotom.Znate ono - zimi zimovawe, leti -letovawe, u najmawu ruku.■ U kojoj vrsti hrane najvi{e

u`ivate i ~emu nikada ne mo`ete daodolite?

- Takore}i jedino ~emu uspe{noodolim su slatki{i, ribe i jagwetina,jer ih ne volim. Sve ostalo je u igri.■ Kwiga, pouka, aforizam, moto, va{

vodi~ kroz `ivot je...?- Oh, ima ih toliko.. Evo upravo

otvaram kineski kola~i} sudbine gdeka`e „Ako si na dnu, ne kopaj dubqe“. ■ Pored kreveta (osim papu~a) uvek

dr`ite...?- Kwige. Kremu protiv podo~waka.

Olovku i prazan papir za ideje koje sera|aju u po no}i. Ali, ipak va`nije jeko je na drugoj polovini tog kreveta,pored vas. Tu imam blago, sve ostalo sunebitne sitnice... ❘ J. Jovanovi}

Ima nekamagijau `enikoja zna{ta ume

❙ Sve boje kose

Brineta, plavu{a, ri|okosa, bili

ste sve to zbog trendova, obaveze

prema life stylu ili jednostavnoj

li~noj `eqi za promenom. U kojoj

boji ste se najboqe ose}ali?

- Li~na `eqa za promenom, zapisana

i u natalnoj karti. Zahvaquju}i

majstoru frizerske ve{tine Nemawi,

ve} nekoliko godina mo`emo da se

poigravamo sa du`inama i bojama

prema potrebi za promenom. Veoma

mi je te{ko da objasnim taj nagon za

razigravawem raznih uloga i

istovremeno razbijawem stereotipa o

bojama kose.

Kako negujete kosu?

- „Kerastas“, „loreal“. S obzirom na

to da stalno imam ugra|ene

pramenove preporu~ujem ovu liniju

za negu kose, jer ako mrtvu kosu

o`ivqava zamislite tek {ta radi

zdravoj kosi.

❙ Ne pratim trendove, ne volimmodnu industriju i veoma sambuntovna u odnosu na wenofunkcionisawe, aliobo`avam ode}u ipoigravawe wome

❙ Dor}olska kaldrma, taj specifi~ni usponi pad ulica pod {tiklama - to je jedinstvenose}aj, neprocewiv. Miris jorgovana i lipa uprole}e koji me di`e iz mrtvih.I pogled na Beograd kada se spu{tam nasur~insku pistu - kod ku}e sam, `ivot me ~eka

❙ Mu{karac sa najvi{e stila, {arma ipersonalnosti na srpskoj javnoj sceni bio jedr Zoran \in|i}

8 život plus

^ipka je jedan od retkih materijala koji svaki komad ode}e u~ini`enstvenijim i romanti~nijim. Kroz istoriju mode uvek je bilasimbol luksuza i dobrog ukusa, a i danas je mnogi kreatorikoriste kao efektan detaq na ve}ini kreacija. Sude}i po

trendovima, ~ipka se vratila na velika vrata. Dizajneri je kombinuju uzsve, ne vi|a se samo na dowem ve{u i elegantnim haqinama, ve} i nake`ual i sportsko-elegantnoj ode}i.

Kreatori su poku{ali da uz pomo} ~ipke svojim modelima dajuposebnu notu seksepila, pa su se tako pojavile providne ko{uqe, haqine,sukwe, tunike, koje su potpuno izra|ene od aktuelnog materijala.Izdvajaju se i kreacije u kombinaciji sa ~ipkom, koje istovremenoizgledaju tradicionalno, romanti~no i seksi. Ove sezone modnistru~waci uskladili su je i uz rok stil, kombinuju}i ko`ne pantalone ijakne sa providnim ~ipkanim ko{uqama i topovima. Veoma su modernii sofisticirani i elegantni modeli izra|eni od tankih materijala

potpuno prekrivenih ~ipkom. Ipak, ima i onih dizajnera koji su je nahaqinama, tunikama i majicama iskoristili samo kao romanti~an

detaq u vidu nabora i volana od ~ipke. Ove zime veliku pa`wu modnih sladokusaca

privukli su i detaqi izra|eni od ~ipke, poputnakita, cipela, ta{ni, rukavica... Da bistedobili besprekoran izgled, pa`qivo kombinujte

ove detaqe sa ode}om i uvek pazite da nepreterate, jersve {to jesuvi{no nijeu skladu sadobrim ukusom.

❘ S. \. K.

XXL min|u{eO~igledno je da su modni stilisti ove sezone poseban akcenat stavili

na lice. Pri tom se ne misli samo na upadqive boje mejkapa, ve} i naXXL min|u{e koje su apsolutni modni hit. Dizajnirane su u raznim

oblicima, sa dosta motiva i detaqa, a predvi|enesu i za dan i za ve~e. Celokupnom izgledu

daju poseban {arm i sa wima ne mo`eteda pro|ete nezapa`eno. Kada ihbirate potrudite se da ih uskladite

sa ode}om, a sa ostalimdetaqima budite malo

umereniji. Ako `elitejo{ vi{e da ihistaknete podignitekosu u rep ilipun|u.

MODA ❙ ^IPKA

Romanti~na,`enstvena, mo}na

KAPE I [ALOVI ❙ MODA

Iove zime kape i {alovi nezaobilazni su detaqiu svakoj odevnoj kombinaciji. Osim toga {todobro {tite od hladno}e i vetra, oni su zgodnimodni dodaci koji uvek mogu da osve`e va{ look

i u~ine ga modernijim.

KapeS obzirom na to da modni diktat i ove sezone nala`e

tamnije boje ode}e, kape su savr{en detaq zarazbijawe zimskog sivila i zagasitih tonova.

U velikom izboru modela dominiraju{arene kapice sa pomponom, koje }e vasna trenutak vratiti u detiwstvo. Mo`ete

ih na}i u raznim oblicima, bojama,sa prugastim ikaro desenom izanimqivimmotivima.Moderne su ko`ne

kape ukombinaciji sa

krznom, koje se nose u

svim veli~inama. I modeli od tvida i somota mogu daizgledaju veoma atraktivno, a ove sezone se potpunouklapaju u aktuelne trendove. Ove zime opet suzanimqive jednobojne vunene kape sa ispletenimmotivima, u plavoj, qubi~astoj, `utoj, crvenoj, beloj,sivoj, crnoj i braon boji.

Kada birate kapu najbitnije su dve stvari - uvektreba da je kombinujete sa ode}om koju nosite, ali i daje prilagodite obliku lica. A frizuru mo`ete danamestite kako `elite - i sa pun|om, repom ilipu{tenom kosom, bi}ete jednako privla~ni iatraktivni.

[aloviOve zime nose se veliki pleteni i {alovi od

ka{mira, kao i pamu~ni, svileni i {tofani. Nose se usvim bojama i sa ma{tovitim printovima. [to se ti~edesena, dominiraju karo modeli kao i oni sa rombovimai prugama. Jedna od zanimqivijih kombinacija ovesezone je {al i ode}a u istoj boji, kao i veliki beli {alu varijanti sa crnim kaputom, sakoom ili jaknom.

❘ S. \. K.

život plus 9

Detaqi koji odi{utoplinom

LEPOTA ❙ KOSA

Moderne bob frizureP

opularne bob frizure ve} nekoliko sezonadominiraju na modnoj sceni. Sve je vi{e damakoje se odlu~uju za pa` oblike, du`e ili kra}e.Ina~e, ovaj trend, jo{ pre tri godine, prva je

uvela slavna „spajsica“ Viktorija Bekam. Koji su oblici ove sezone najaktuelniji rekla nam je

Qiqana Dragutinovi}, predstavnik francuske firme„Laboratorija Dukastel Pariz“ za Srbiju i dugogodi{widemonstrater frizura u zemqi i inostranstvu.

❘ S. Kosti}

O~i u prvom planuKo`a tela zimi zahteva

posebnu i adekvatnu negu.U tome vam mogu pomo}i samokvalitetni proizvodi koji }ejoj pru`iti sve potrebnesastojke i za kratko vremeu~initi je glatkom i sjajnom.Jedan od takvih je i piling„Sne`ni kristali“francuske ku}e „Fermes deMarie“, baziran naplaninskim aktivnimsastojcima i stimulativnomdejstvu tri minerala.Remineraliziraju}i kvarcbogat koalinom, ukombinaciji sa uqemalpskih biqaka, daje veomaprijatnu struturu. Finikristali ko`u ~ineblistavom, dok ekstraktipoludragog kamewa (malahiti rodohrozit) {tite ko`u odstresa i starewa. Da biefekat bio potpun, ovajpiling je najboqe nanositijednom ili dva puta nedeqno,uz laganu masa`u kru`nimpokretima.

Modni stilisti ovesezone akcenat

stavqaju na o~i. Dabiste ih istaklinajva`nije je da

pravilno odabrete bojesenki i iskoristitenekoliko mejkaptrikova. Nekolikosaveta pomo}i }e vam da

pove}ate o~i i u~initeih privla~nijim.

■ Koristiteiskqu~ivo svetle ineutralne tonove - be`,svetlosivu, svetlosme|uili boju meda. Senku ujednoj od ovih nijansinanesite na ceo kapak.

■ Zatim senku, zanijansu tamniju odprethodne, nanesite samona pregib kapka. Potombraon ili srebrnosivomolovkom povucite linijuuz gorwe trepavice, samodo polovine kapka.

■ Belom sedefastomolovkom povucite linijuuz unutra{wi ugao gorwegi uz dowi kapak, pa blagoosen~ite prstima.

■ Na kraju stavitemaskaru koja pove}avavolumen trepavica,nanesite je slobodno udva do tri sloja(prethodno ih uvijteuvija~em za trepavice).

Piling kristalima

10 život plus

Razbaru{enoKosa je stepenasto

o{i{ana, sa punijimdelom pozadi.Izmelirana je u tri tona- izrastak je u braon boji,sredina je tamnoplava,vrhovi izrazitosvetloplavi. Ovafrizura je laka zaoblikovawe - dok je kosamokra dodajte joj malopene, izgu`vajte prstimai izduvajte fenom u svimpravcima.

Asimetri~noKosa je {i{ana

ravno, sa punijimasimetri~nim{i{kama iblagoistawenimdelom na vratu.Nijansirana jeu vi{e tonovai isfeniranaravnom ~etkom.

Mladala~kiOvde je istaknut

volumen sa istawenim{i{kama i {picevima nalicu. Kosa je melirana -osnovna boja jebakarnobraon, apramenovi su ra|eni usvetlobakarnoj boji. Zaoblikovawe frizuredovoqno je da jeisfenirate ravnom~etkom, izduvate fenom ina kraju izvu~ete krajevevoskom.

život plus 11

Da li imateosetqivu ko`u?Ko`a na licu i vratu osetqivija je nego na ostalim delovima

tela, ali to ne zna~i da bi lice trebalo da negujetepreparatima za osetqivu ko`u. Mnoge dame se iz preventivnihrazloga odlu~uju za takve proizvode, mada dermatoloziupozoravaju da kori{}ewe pogre{nih krema mo`e da naru{ipe-ha vrednost ko`e ili dovede do pojave akni.

Prirodno osetqivu ko`u imaju osobe kod kojih je sni`enprag podno{qivosti na uobi~ajene faktore (vremenskeuslove, ishranu), tako da ona sna`no reaguje na hladno}u,toplotu, suv vazduh, dim ili nedostatak vitamina. Kada setome dodaju nedovoqno spavawa i stres, ne ~udi {to ve}ina`ena zaista ima suvu i osetqivu ko`u. Najve}u sklonost katome imaju osobe sa izrazito svetlom, tankom, gotovoprovidnom ko`om, dok su `ene izme|u 25. i 35. godine`ivota najsklonije upalama lica i pucawu kapilara.

Osetqivu ko`u imate ako ose}ate slede}e simptome:bockawe, zatezawe, svrab i ose}aj vreline na licu ~estopra}en crvenilom. Da biste to spre~ili ili ubla`ili,dermatolozi savetuju da izbegavate vru}e napitke i hranu,kafu, za~ine, intenzivne telesne aktivnosti i odlazak u saunu. Sun~awe u solarijumu

Dame koje vole da uvek budu preplanule, tokom zime mnogo vremena provode u solarijumu.Me|utim, ~esto kvarcovawe mo`e da bude {tetno za ten, zato je va`no da se pridr`avate

saveta dermatologa...■ Obavezno skinite svu {minku, kreme i preparate za negu lica i tela.■ Sun~ajte se samo onoliko vremena koliko je preporu~qivo za va{ tip ko`e.■ Po{to iza|ete iz solarijuma odmorite se petnaestak minuta, a zatim se istu{irajte i

nanesite debqi sloj hidratantne kreme.■ Boravak u solarijumu iscrpquje organizam jer gubite mnogo te~nosti. Zato je va`no da je

nadoknadite ~im iza|ete, ali izbegavajte hladne napitke dok ste zagrejani.■ Kvarcovawe praktikujte naj~e{}e jednom u 10 dana.

Uspecijalizovanom ~asopisu Ameri~kogudru`ewa plasti~nih hirurga objavqeni su

rezultati studije u kojoj je u~estvovalo 370parova bliznakiwa, a koja je pokazala daantidepresivi uzrokuju bore vi{e nego cigarete,sunce i alkohol.

Bliznakiwe koje su u nekom periodu `ivotaredovno uzimale ove lekove, izgledajunekoliko godina starije od svojihjednojaj~anih sestara. Pretpostavqa se da surazlog sastojci koji opu{taju sve mi{i}e, patako i one na licu.

❙ NEGA

Ne {tedite na puderu,ru`u, losionu...Nema `ene koja se bar jednom nije zapitala vredi li da izdvoji ve}u sumu

novca za maskaru, ru` ili senku za o~i? Profesionalni kozmeti~ariisti~u da potpis renomiranih proizvo|a~a ne zna~i uvek i vrhunski kvalitet,posebno {to su po sastavu brendirani i „obi~ni“ preparati za lepotu i negu~esto identi~ni. Ipak, na pojedinim proizvodima ne bi trebalo da {tedite.

Olovke za o~i uglavnom su od voska, tako da nema velike razlike u kvalitetu izme|ujeftinijih i skupqih. Isto je i sa maskarom, i samo od ~etkice zavisi da

li }e vam trepavice biti gu{}e i du`e. Me|utim, na senkama za o~i nemojteda {tedite, jer }e one koje ste malo platili da izblede ve} posle prve jutarwe kafe.

Kada su u pitawu ru` i sjaj za usne, ~iwenica je daskupqi proizvodi sadr`e vi{e pigmentai zato du`e traju. Puder, rumenilo ikorektor tako|e spadaju u mejk-approizvode za koje vredi izdvojiti vi{enovca, jer se isplati. S druge strane,brendirani losioni, tonici i uqa zatelo po svojim sastojcima ne razlikuju semnogo od ostalih.

Da bi vam kosa bila zdrava i lepa nijeneophodno da koristite najskupqi{ampon i regenerator, jer su i „obi~ni“sasvim dobri i imaju gotovo identi~ansastav. Ali zato ~etka, fen ili figarolo{eg kvaliteta mogu da vam o{tete kosu.

❘ M. D. P.

Antidepresivi uzrokuju bore

■ NorthFoto

MU[KARCI ❙

12 život plus

Prose~an mu{karac ima mnogo vi{e{ansi da ostvari uspe{nu karijeru, akose orijenti{e na „sfere“ u kojimavladaju `ene. Do ovog zanimqivog zakqu~ka do{ao je tim psihologa izLondona, a kao razlog se navodi -privla~nost me|u polovima. Naime,mu{karci br`e i lak{e napreduju ukarijeri kada su okru`eni damama. U`enskoj sredini, malobrojnipredstavnici ja~eg pola su povla{}eni,plate su im ve}e, {efovi im sequbaznije obra}aju i ~e{}e „gledajukroz prste“.

Analiti~ari su odmah reagovali naovaj podatak i na globalnom nivouizdvojili pet najprofitabilnijihposlova u kojima „vladaju“ `ene:

■ Kozmeti~ka i modna industrija -78 procenata `ena.

■ Obrazovawe - 69%■ Odnosi s javno{}u - 52,3%

■ Osigurawe - 60,9%■ Hotelijerstvo - 57%Zanimqivo je da ovde nema

reciprociteta kada su u pitawu `enekoje rade „mu{ke poslove“. Ove dame ne

samo da nemaju povla{}eniji tretman,ve} ih kolege sputavaju. Psiholozi kaorazlog za ovo isti~u predrasude imu{ku solidarnost.

❘ M. D. P.

❙ Mu{karci br`e ilak{e napreduju ukarijeri kada suokru`eni damama

❙ NEGA

Ubla`iteopadawe koseKosa je mnogim mu{karcima „bolna

ta~ka“, jer nezaustavqivo opada izdana u dan. Ako razlog tome ne le`i ustresu, bolesti ili nepravilnoj ishrani,verovatno je u pitawu nasledni faktor.Mo`da ste koristili mnogobrojnepreparate i specijalne {ampone, alipoku{ajte da opadawe ubla`ite napotpuno prirodan na~in - pomo}ukamilice. Koren problema je u korenudlake, dermatolozi preporu~uju da ~e{}emasirate glavu, kako biste podstaklimikrocirkulaciju. Pri tom, mo`ete dakoristite losion od kamilice iricinusovog uqa. Pravi se brzo i lako,evo kako:

■ U 1/4 litra vrele vode dodajte petka{i~ica ~aja od kamilice i ostavite dastoji 30 minuta. Zatim u ~aj dodajte trika{ike ricinusovog uqa i ovom te~no{}utraqajte teme glave tri puta dnevno.

Bonton itelefonUposlovnom svetu danas je jedna od

najva`nijih stavki kulturatelefonirawa. Da biste ostavili dobarutisak na sagovornika i poslovnookru`ewe neophodno je da primenitepravila lepog pona{awa.

■ Kada ste na poslu telefonkoristite samo za kratke razgovore idogovore. Dugo }askawe telefonommo`e da smeta va{im kolegama, a tako iodajete utisak besposli~ara.

■ U toku razgovora ne povisujte ton, apo zavr{etku razgovora slu{alicuspustite bez lupawa.

■ Izbegavajte glasne i neozbiqnemelodije mobilnih telefona.

■ Kada ste na va`nom poslovnomsastanku ili ru~ku obavezno uti{ajteili iskqu~ite mobilni telefon.

■ Poslovne razgovore nikada nevodite na ulici ili u prevozu, osim akonije hitan. Izvinite se sagovorniku irecite mu da }ete ga nazvati ~im budeteimali priliku da na miru razgovarate.

Finansijska kriza zabrinula je

najve}e kompanije, zato su~elnici „Adidasa“ odlu~ili

da naprave svetsku kampawu. Uwoj }e u~estvovati mnoge poznate „face“,

ali iskqu~ivo one koje zaista vole inaj~e{}e nose ovaj brend.

Glavna zvezda reklamnih bilborda bi}efudbaler Dejvid Bekam, koji se u javnosti

~esto pojavquje u sportskoj opremi ovogproizvo|a~a. Uz wega, deo kampawe su i

zvezde hip-hopa Misi Eliot i RaselSimons, kao i ko{arka{ Kevin Garnet.

Nova modna linija nosi naziv„Original“, u Americi je promovisana

krajem decembra, a uskoro sti`e i uEvropu.

Bekam zvezda„Adidasa“

❙ KARIJERA

@enski poslovi- {ansa za uspeh

život plus 13

MODA ❙ MU[KARCI

Jakna je veoma bitan detaq na mu{karcu, zato su kreatori u svojekolekcije ove sezone uvrstili veoma zanimqive modele. Izbor jeogroman, a na vama je da izaberete model koji najvi{e pristajeva{em imixu.

■ Kra}e ko`ne jakne ove zime preovladale su na modnoj sceni. One susvakako najzanimqivije mla|im mu{karcima koji mogu lako da ih uskladeuz opu{teniji look. Veoma lepo stoje u kombinaciji sa farmerkama ilipantalonama u`eg kroja, duksom sa kapuqa~om, ko{uqom... Aktuelne su idu`e ko`ne jakne, kao i {iri krojevi sa ranflom.

■ Metalik boje su ove sezone veoma dominantne, pa su tako i jakne u ovimtonovima apsolutni hit - izdvajaju se srebrne, plave, bakarne i zelenenijanse. Nose se i kra}i i du`i modeli, kao oni sa kapuqa~om oivi~enomkrznom. Zahvalne su za kombinovawe i savr{eno pristaju uz ke`ual stil. Uzove jakne po`eqno je da dodate i poneki detaq - kapu, {al, rukavice...

■ Moderne su puwene jakne, a ima ih u svim varijantama.Obratite pa`wu da izaberete boju koje najvi{e ima u

va{em ormaru, kako biste mogli da je uskladite save}inom kombinacija. Uz wih mo`ete kombinovati

farmerke razli~itog kroja, somotpantalone, xempere, sportske

ko{uqe...■ Izdvajaju se i

modeli od {tofa,koji idu i uzelegantni iopu{teniji modnistil, mogu da buduva{ izbor za posao,kao i za no}niizlazak. Ove jaknemogu da se nose i sakravatama.

❘S. \. K.

JAKNEkoje mame poglede

koje mame poglede

MEDICINA ❙ ISTRA@IVAWA ■ PREPORUKE ■ SAVETI ■ OTKRI]A

14 život plus

Osoba koja spava sa onim koji hr~e prose~no gubi oko dva sata sna tokom no}i,isti~u stru~waci britanske asocijacije „Snoring and sleep apnoea“, tvrde}i da

tre}ina Britanaca tokom `ivota izgubi dve godine zbog ovog problema. Do ovogzakqu~ka do{li su na osnovu istra`ivawa pona{awa kod dve hiqade odraslihispitanika, od kojih je polovina izjavila da hrkawe nepovoqno uti~e na wihovseksualni `ivot, a ~ak 85 odsto veruje da bi wihov odnos sa partnerom bio boqikada bi problem s hrkawem bio re{en. Stru~waci su, tako|e, upozorili da mawaksna {teti fizi~kom, mentalnom i emocionalnom zdravqu, i da uti~e na pove}anumogu}nost za obolevawe od dijabetesa tipa 2.

Mada ~esto nema re{ewa za hrkawe, lekari upozoravaju da na wegovu pojavuuti~e konzumirawe alkohola, prehlada i prevelika debqina. Zato bi trebaloizbegavati alkohol pred spavawe, za ve~eru ne unositi te{ku hranu, ve} salatu ilivo}e i, ukoliko se radi o gojaznosti, obavezno smr{ati. Ako je osoba prehla|enatreba da koristi kapi za nos.

Bol u le|imaslabi pam}eweQudi sa hroni~nim bolom u le|ima

imaju znatno slabiju „kratkoro~nuprospektivnu memoriju“ u odnosu naosobe koje ovaj problem nemaju, tvrdeistra`iva~i sa britanskoguniverziteta Kil u Staford{iru. Ovajvid pam}ewa odnosi se na budu}enamere da se ne{to kupi, ode u zakazanuposetu lekaru, plate ra~uni...

Na osnovu istra`ivawa, kojim jeobuhva}en isti broj osoba sa stalnimbolom i bez bola, stru~waci ovakvopona{awe obja{wavaju prisustvomstresa, kao posledicom bolnog stawa,koji negativno uti~e na ovu vrstupam}ewa. Drugi razlog mogu da budu isteroidni lekovi koji se tako|e koristeda bi se ubla`ili postoje}i bolovi.

Gledawe televizije dovodi donekontrolisanog unosa hrane,

pokazuju istra`ivawa ameri~kihnau~nika sa univerziteta Va{ington.Prate}i navike 45 ispitanika u tokutri nedeqe, nau~nici su ustanovili dagledawe izuzetno popularnih serija

doprinosi poja~anom konzumirawuhrane za oko 44 odsto.

U stvari, zaokupqenost TVprogramom dovodi do slabqewafunkcije dela hipotalamusa kojikontroli{e ose}aj sitosti, {to seodra`ava na navike u ishrani.

Gledawe televizije uti~e i nasposobnost u~ewa. Deca mla|a od trigodine, koja su ~esto pred TV ekranom,mogu da imaju mawu sposobnost u~ewakada krenu u {kolu. Istovremeno,mali{ani od tri do pet godina, koji suprovodili puno vremena predtelevizorom, pokazali su boqusposobnost ~itawa i re{avawamatemati~kih zadataka.

Televizija uti~e na apetit i u~ewe

Hrkawe uni{tavapartnerske odnose

❙ Nau~nici suustanovili da gledaweizuzetno popularnihserija doprinosipoja~anom konzumirawuhrane za oko 44 odsto

Anisom protivnadutostiZa uklawawe ose}aja nadutosti, koji se obi~no

stvara posle obilnih obroka ilikonzumirawa te{ko svarqive hrane,potpomognute ~a{om alkohola vi{e, anis jepravi lek. On istovremeno dezinfikuje iumiruje `eludac, reguli{e varewe, spre~avagr~eve i nadutost.

Lek se sprema tako {to se ka{i~icasamlevenih plodova anisa kuva desetak minuta udva decilitra mleka. Kada se mleko ohladi dodase ka{i~ica meda, i tako spravqeno pijenekoliko puta u toku dana, dok smetwe neprestanu. Lekoviti su i suvi plodovi anisa kojise va}u. aj se pravi tako {to se jedna ka{i~icausitwenih plodova prelije {oqicom kqu~alevode, a zatim ostavi da odstoji desetak minutapre nego {to se popije. ❘ Priredila Z. O. J.

Masovna okupqawa mladih na`urkama, u klubovima idiskotekama sve ~e{}e sunezamisliva bez energetskih

napitaka. Ako se piju sami, u umerenimkoli~inama, mogu i da se toleri{u, ali jeproblem {to se naj~e{}e unosekombinovano sa alkoholom, amfetaminimai ekstazijem, kada pru`aju u`ivawe bezgranica, ali i ne`eqene, vrlo ~estoozbiqne posledice. Me|u wima posebnupopularnost u`ivaju „red bull“, „guarana“,„energis“, „pink“, ali i mnogi drugi.

Zbog toga {to brzo i efikasnootklawaju umor, deluju stimulativno,smawuju stres i potrebu za snom, svevi{e postaju omiqeno pi}e zaposlenih,ali i sportista. U kombinaciji saalkoholom ili drogama samokratkoro~no mogu da izazovu `eqeneefekte. Dugoro~no dovode do drhtawa,oduzetosti i mi{i}ne slabosti,nesvestice, pospanosti, nervoze, lupawai ubrzanog rada srca, mu~nine,povra}awa, glavoboqe, gr~a bronhija ite{kog disawa. Zbog posledica koje sunekada i sa smrtnim ishodom, Evropskikomitet za hranu do sada je dva putaizdao upozorewe da sa energetskimnapicima treba biti obazriv.

Obja{wavaju}i wihovu prirodu, drVesna Panti}-Palibrk, na~elnikJedinice za unapre|ewe ishrane ikontrolu zdravstvene ispravnostihrane Gradskog zavoda za javnozdravqe u Beogradu, ka`e:

- Iako sli~nog ukusa kao obi~niosve`avaju}i napici, tri sastojka, kojasu pojedina~no ili zajedno prisutna uenergetskim napicima u znatno ve}ojkoli~ini nego u ostalim namirnicama,razlog su za opasnost. To su kofein,taurin i D- glukuronolakton.

Kofein iz energetskih napitakamo`e da ubrza rad srca, poja~a snagukontrakcije sr~anog mi{i}a i pove}akrvni pritisak. Na osnovu ve}eg brojastudija, ovi efekti se javqaju ve} priunosu {est miligrama kofeina nakilogram telesne te`ine, pri ~emu suposebno nagla{eni prilikom ve`bawa.A u ve}ini energetskih napitakakofein je maksimalno prisutan do 320miligrama po litru.

- Odrasla zdrava osoba koja unesejednu-dve limenke ovog pi}a, po onomekako stoji na deklaraciji proizvoda, ne}ese izlo`iti velikom riziku prekomernogunosa kofeina, pod pretpostavkom da jednevni unos ovog sastojka iz drugihnapitaka, a pogotovo iz kafe, presko~en -obja{wava dr Panti}-Palibrk.

- Me|utim, ukoliko deca uzmuenergetski napitak, a ina~e nekonzumiraju napitke sa velikimsadr`ajem kofeina, mogu da imajupromene u pona{awu. Te manifestacijeprepoznaju se po wihovojrazdra`qivosti, nervozi, anksioznosti.Isto se de{ava i sa trudnicama. Zato nasvakom pakovawu ovog napitka i stojiupozorewe da nije za decu i trudnice.

Taurin je jo{ jedan sastojak prisutanu enormnim koli~inama u energetskim

napicima, a wegovo definitivnodelovawe jo{ nije razja{weno. Taurin jesupstanca ina~e normalno prisutna umorskoj hrani i u mesu. Normalan dnevniunos kre}e se od 60 do maksimalno 400miligrama, a u pojedinim energetskimnapicima mo`e da bude zastupqen i do~etiri hiqade miligrama po litru, {toje dovoqan razlog za oprez. Taurin jeukqu~en u mnogobrojne fiziolo{ke

procese uorganizmu,

ali

uticaj velikih doza unetih energetskimnapicima jo{ nije dovoqno poznat.Pretpostavqa se da uti~e na promenupona{awa u smislu pove}ane aktivnostii poreme}aja motorike, {to je verovatnoposledica wegovog dejstva na nivoucentralnog nervnog sistema. Ali, da bi seznao precizan odgovor, neophodno jesprovo|ewe neurolo{kih studija kodqudi.

D-glukuronolakton, za razliku odprethodnih sastojaka, ne sadr`e svaenergetska pi}a. Tamo gde je prisutan,nalazi se u koli~ini od 2.000 do 2.400miligrama po litru, {to je izuzetno

mnogo, ako se zna da ga u vinu, kaonajbogatijem izvoru, ima oko 20miligrama po litru. Ina~e, wegovunos iz hrane je veoma mali, od jednog

do dva miligrama. Na`alost, uticajovako velike koli~ine D-glukuronolaktona, unetog energetskimnapitkom, nije dovoqno poznat.

Mada ni za jednu od navedenihsupstanci nije decidno dokazano da je{tetna, ne treba zaboraviti stari

Paracelzusov princip da „koli~ina ustvari neku supstancu ~initoksi~nom“. Shodno tome, moramoimati na umu da su i koli~inesastojaka u energetskim napicimaprisutne u bitno ve}oj meri nego {toih unosimo svakodnevnom ishranom.Nauka, pri tom, jo{ ne raspola`epodacima o dnevno prihvatqivimkoli~inama za unos ovih supstanci,bez posledica po zdravqe. Zato se isavetuje izbegavawe, ili makar

oprez pri wihovom konzumirawu,pogotovo kada je re~ o mladim qudima,ka`e dr Panti}-Palibrk.

❘ Z. O. Joksovi}

❙ Delovawe

U centralnom nervnom sistemu

kofein i taurin imaju

uglavnom suprotno

delovawe. Kofein

stimulativno, a taurin

inhibitorno (ko~iono),

ali preko razli~itih

receptora. Me|utim, nije

u potpunosti iskqu~ena

mogu}nost stimulativnog dejstva

obe supstance.

Na nivou kardiovaskularnog sistema,

taurin mo`da ubla`ava efekte

kofeina, dok na nivou bubrega oba

sastojka, razli~itim mehanizmima,

dovode do poja~anog mokrewa i

gubitka natrijuma. Ovo stawe mo`e

biti poja~ano i konzumirawem

alkohola. Na ovaj na~in mo`e do}i

do nagle dehidriranosti, posebno

ako se radi intenzivna fizi~ka

aktivnost pra}ena znojewem. Zato

energetski napici i ne smeju da se

koriste za rehidrataciju, odnosno

nadoknadu te~nosti posle

intenzivnog ve`bawa, po{to mogu

da izazovu akutnu dehidriranost sa

opasnim posledicama.

Energetski napici kao stimulansi ❙ MEDICINA

život plus 15

Jaha~i apokalipse❙ Opasni su u kombinaciji sa alkoholom,amfetaminom i ekstazijem, jer kratkoro~no dajuneverovatnu snagu i izdr`qivost, a dugoro~nodovode do drhtawa, mi{i}ne slabosti ioduzetosti, lupawa i ubrzanog rada srca,glavoboqe, te{kog disawa - pa i smrti

LEKOVITA PRIRODA ❙ Voda je izvor zdravqa

Dve ~a{e nata{te!

Iako zvu~i kao fraza, vodapredstavqa su{tinu `ivota.Me|utim, prili~an broj quditoga kao da nije u potpunosti

svestan, pa vodu vrlo ~esto zapostavqa.Smatraju da je dovoqno da unose raznedruge napitke - ~aj, kafu, sokove, pivo...Da li je to odgovaraju}a zamenaobjasnili su stru~waci na nedavnoodr`anom seminaru posve}enomishrani i fizi~koj aktivnosti uposebnim zdravstvenim stawima.

Pravilan unos vode va`an je istotoliko kao unos hrane, istakla jedocent dr Teodora Beqi}- @ivkovi},specijalista za dijabetes i bolestimetabolizma.

- Ako ~ovek ne uzima dovoqno vode, auz to je lak{e dehidriran, automatskiima vi{e {e}era u krvi. Zato je vrlova`no da svaka odrasla osoba unesednevno oko dva litra vode, s tim {to bitrebalo da stekne naviku i danzapo~ne sa dve ~a{e vode. Akosu ta dva litra previ{e zaone koji nemajuizra`enu potrebu zavodom, ta potrebaorganizma zadragocenomteku}inom mo`eda se zadovoqii na lak{ina~in.Ukolikoosobaunese po~etiri

porcije vo}a i povr}a u ukupnojkoli~ini od jednog kilograma,organizam }e se snabdeti sa ne{tomawe od jednog litra vode.

^ak i najskepti~niji treba da shvateda je voda izuzetno va`na. Apsolutno jeneophodna za pravilan metabolizam,kao i za pravilan rad creva. Redovnimpijewem vode uspostavqa se redovnastolica, a na taj na~in se uklawaju svi

toksini iz organizma, {to uti~e nadobro zdravqe.

Voda treba da se pije jerlice ~ini jedrim i

sve`im, jer se vezuje zakolagena vlakna u

ko`i. Ko malo pijevode ima izboranu

ko`u lica istalno se ose}aumorno. Voda jezna~ajna i da bisluzoko`a nosai grla bilavla`na, {to jeva`anpreduslov uborbi protiv

prehlade.

Ukoliko godinama ne unosimoneophodnu koli~inu vode, na{e telopolako i sigurno dehidrira, naglasilaje docent dr AleksandraAran|elovi}.

- To se najpre odra`ava na krvnesudove, koji po sistemu vodovodnih cevisnabdevaju krvqu svaki deli} organizmai na taj na~in odr`avaju wegovozdravqe. Kako su krvni sudovielasti~ni oni se prilago|avaju

koli~ini te~nosti koja je u wima.Prakti~no, mehanizam je potpuno istikao kod vodovodnih cevi - mawe vode,mawi pritisak u slavini.

A da ne bi do{lo do o{te}ewa tkivausled mawka krvi, kardiovaskularnisistem reaguje pove}awem krvnogpritiska. Na taj na~in se stvara jednaparadoksalna situacija, u kojoj mawakuno{ewa te~nosti dovodi do porastakrvnog pritiska. Zanimqivo je daovakvu hipertenziju lekari vrlo ~estosvrstavaju u „esencijalne“, odnosnonepoznatog uzroka. Ukoliko krenu da jele~e lekovima za eliminacijute~nosti (diuretici), situacija mo`eda se pogor{a, jer organizam kojemte~nost ina~e nedostaje teramo da jedodatno izbaci. Ukoliko nema drugihfaktora rizika za pojavuhipertenzije, mo`e da se le~ipostepenim unosom te~nosti, dok se nepostigne nivo minimalnih potreba oddva litra.

- Voda je va`na i za normalnugustinu krvi. Ako je u organizmu nemadovoqno krv postaje gu{}a, i tada uzimavodu iz }elija krvnih sudova.Posledica ovakvog stawa je pove}awe

koli~ine holesterola na zidovimakrvnih sudova, {to dovodi dopostepenog za~epqavawa krvnog suda,smawewa snabdevawa srca krvqu iprogresivnog propadawa sr~anogmi{i}a.

Me|u mnogim funkcijama vode uodr`avawu zdravqa i stabilnostisvakog `ivog organizma, najva`nija jeuloga rastvara~a, katalizatora itransportera, istakao je urologprofesor dr Steva Pqe{a.

- U vodi je rastvoreno 80 raznihproteina, zatim glukoza i elektrolitikoje voda transportuje do svake }elijeorganizma. U vodi su rastvoreni izavr{ni produkti metabolizmabelan~evina koji se pona{aju kaootrovi, a elimini{u se preko bubrega.Voda je od izuzetne va`nosti za radbubrega, dok je wihova funkcija bitnaza odr`avawe normalne koli~ine vodeu organizmu. Smawena koli~ina vodedovodi do poreme}aja rada bubrega, ito posebno u smawewu izlu~ivawa uvodi rastvorenih toksina ielektrolita.

❘ Z. O. Joksovi}

❙ Pravilan unos vode va`an je isto toliko kao unos hrane, ne mo`e da je zameninijedan napitak, a ako je nema dovoqno organizam pati u celosti, {to seprepoznaje po izboranoj ko`i lica i stalno prisutnom umoru

❙ Stariji

Stariji qudi ~esto gube ose}aj `e|i,

zbog ~ega se savetuje da imaju ~etiri

male fla{ice od pola litra. Prvu

fla{icu treba da isplaniraju i

popiju do 11 ~asova, drugu do 15,

tre}u do 19, a ~etvrtu da sa~uvaju za

no}. Na taj na~in unos vode ne}e im

pasti te{ko.

❙ Dijabeti~ari

Dijabeti~ar, osim ne~eg slatkog, kada

mu padne {e}er, obavezno treba uz sebe

da ima i fla{icu od pola litra vode.

Ako mu se tako ne{to dogodi, odmah

treba da popije svu vodu, i da nastavi

da pe{a~i. Bez obzira na to {to }e mu

biti boqe, posle jednog ili dva sata

treba da proveri nivo {e}era.

❙ Koje vode da pijemo?

Na{e tr`i{te je preplavqeno razli~itim

vodama, ali na fla{ama ne pi{e da li se radi o

stonim, koje se piju u neograni~enim koli~inama,

ili terapijskim vodama. Treba znati da su i vode

iz ~esme bakteriolo{ki dobre vode, kod

kontrolisanih vodovoda, ali za razliku od

terapijskih voda ne poseduju ve}u koli~inu

minerala. Najvi{e upotrebqavana kisela voda,

zbog bogatstva natrijumom, nije preporu~qiva za

svakodnevnu upotrebu.

Terapijske vode po pravilu sadr`e vi{e kalcijuma,

magnezijuma ili selena. Primera radi, vodu bogatu

magnezijumom treba da piju dijabeti~ari,

hipertoni~ari, osobe sa gastritisom i pacijenti

koji koriste diuretike. Postoje i prirodne alkalne

vode, idealne za osobe sa visokim {e}erom, jer

neutrali{u kiselost krvi nastalu nakupqawem

ketona. Mnoge prirodne alkalne vode su i

oligomineralne, pa se preporu~uju za svakodnevnu

upotrebu osobama koje imaju lo{e regulisan

dijabetes. One se, naravno, piju uz korekciju lekova,

o ~emu odlu~uje lekar.

Takva je „odmewska voda“, ali i „aqua viva“,

„rosa“, „vuji}“, „zlatibor“, „eko voda“, „jazak“,

„moja voda“, „golijska ledena“...

16 život plus

život plus 17

SNA@ANantioksidans

AVOKADO ❙ NA TAWIRU

Zahvaquju}i vitaminima imineralima koje sadr`i u izobiqu,avokado se smatra jednom odnajnutritivnijih vo}ki. Poreklom

je iz Sredwe i Ju`ne Amerike, gde ganazivaju i „aligatorska kru{ka“ (zbogoblika i grube povr{ine kore), a premalegendama Maja davao je misti~ne imagi~ne mo}i wihovim princezama.

Lekovita svojstva avokada sumnogobrojna, pre svega zbog kvalitetnihmasnih kiselina, naro~itomononezasi}enih oleinskih kiselinakoje su i te kako bitne za sni`avaweholesterola. Bogat je kalijumom kojipoma`e u regulaciji krvnog pritiska.Studije su pokazale da steroli kojeavokado sadr`i deluju pozitivno naimunolo{ki sistem, normalizuju nivo{e}era u krvi i insulin kod dijabetesatipa 2. Tako|e, poma`e kod smawewaupala, deluje antivirusno,antibakterijski i antigqivi~no.Avokado je dobar izvor vitamina C, ali ivitamina E koji je, osim {to {titi ko`u,dobar i za normalno funkcionisaweorganizma jer je sna`an antioksidans.

100 g avokada sad`i: 160 ckal/669 kJ, 2,00 g belan~evina, 8,53 g ugqenihhidrata, 14,66 g masti, 6,70 g biqnihvlakana, 9,80 g mononezasi}enig masnihkiselina, 10,00 mg vitamina C, 21,00mcg vitamina K, 2,00 mg vitamina E,12,00 mg kalcijuma, 29, mg magnezijuma,485,00 mg kalijuma.

❙ Savet

Kupujte tvrd i nezreo plod avokada, jer

se mawe o{te}uje i kvari. Tako|e,

birajte avokado ~ija je kora neo{te}ena

i bez mrqa, odnosno tamnih ta~kica.

Nezreli avokado ostavite 3-5 dana na

sobnoj temperaturi da dozre, dok zreli

plod mo`ete da ~uvate u fri`ideru do

sedam dana. Ukoliko ga ise~ete,

obavezno ga poprskajte limunovim

sokom, stavite u zatvorenu posudu i

~uvajte u fri`ideru najdu`e dva dana.

Ovo vo}e koristi se u raznim jelima,

naj~e{}e sirovo, ali se mo`e i kratko

termi~ki obraditi, dinstawem ili na

ro{tiqu. Od sirovog avokada mo`ete

pripremiti razne namaze, dipove i

me{ane salate. Najpoznatiji avokadov

dip je guacamole iz meksi~ke kuhiwe, a

priprema se od avokada, paradajza,

luka, ~ili papri~ice, listova

korijandera ili per{una, soli, bibera

i limunovog soka. Ukoliko ga

kombinujete sa majonezom, onda ga

servirajte uz ribu sa ro{tiqa.

Avokado se idelano sla`e sa

povr}em, mesom i ribom u

kombinaciji s raznim salatama.

Preko leta je dobar za brzo

pripremawe hladnih ~orbi s

krastavcima, paradajzom ili

tikvicama.

Ukusni sendvi~iZa 4 osobe: 2 mandarine, avokado, ka{i~ica limunovog soka,150 g slatke pavlake, so, biber, 200 g o~i{}enih ra~i}a,12 kri{ki bageta i vla{ac.

Oqu{tene mandarine izdelite na kri{ke i svaku kri{kuisecite na tri dela. Avokado prepolovite, izvadite ko{ticu,

oqu{tite, isecite na kocke i poprskajtelimunovim sokom. Slatku pavlaku, avokado,

so i biber dobro izmiksujte u pire.Mandarine i ra~i}e izme{ajte sa

pireom i ka{ikom stavqajtena kri{ke hleba. Preservirawa pospite iseckanimvla{cem i ukrasite perima

vla{ca.

SalataZa 2 osobe: avokado, glavica zelene salate,150 g tre{wa paradajza, 100 g feta sira,crvena quta papri~ica, 2-3 ka{ike limunovog soka,so, biber i ka{ika iseckanog mladog luka.

Listove zelene salate isecite na {iroke rezance,tre{wa paradajz prepolovite, a feta sir izdrobite, pa sveizme{ajte i rasporedite na dva plitka tawira. Qutupapri~icu prepolovite, o~istite od semenki i isecite nakocke. Oqu{ten avokado prepolovite, izvadite ko{ticu iisecite na kri{ke. Nekoliko kri{ki izdvojite,poprskajte limunovim sokom, posolite i pobiberite,dodajte 100 ml vode i izmiksujte. Na kraju ume{ajte qutupapri~icu. Kri{ke avokada rasporedite na tawire sasalatom, prelijte pripremqenim pireom i pospiteiseckanim mladim likom.

Krompir-~orbasa avokadomZa 4 osobe: 500 g krompira, 100 g crnog luka, ka{ika maslaca,ka{i~ica aleve paprike, 800 ml supe od povr}a,200 ml polumasnog mleka, so, biber, avokado od 220 g,50 g pavlake i vla{ac.

O~i{}en i opran krompir isecite na kocke, a na kockeisecite i crni luk. Crni luk propr`ite na zagrejanommaslacu, dodajte alevu papriku i jo{ malo pr`ite. Dodajtekrompir i prelijte supom, sve zajedno kuvajte 25 minuta. Supuprocedite, krompir i luk propasirajte ili izmiksujte, dodajtemleko, so i biber. Propasiranu smesu sastavite sa proce|enomte~no{}u. Oqu{ten avokado prepolovite, izvadite ko{ticu iisecite na kocke. Pavlaku ume{ajte u ~orbu i kuvajte 5 minuta.^orbu servirajte posutu alevom paprikom, iseckanim vla{cemi kockama avokada, uz kri{ke bageta.

Guacamole sa tuwevinomZa 2 osobe: 2 {nicle tuwevine po 130 g, crvena qutapapri~ica, pola veze per{una, avokado, 1-2 ka{ike limunovogsoka, so, biber, 1-2 ka{ike uqa i 2 struka mladog luka.

O~i{}en i opran mladi luk isecite na kolutove, qutupapri~icu o~istite od semenki i isecite na kockice, aavokado prepolovite, izvadite ko{ticu i ka{ikom izdubite.Izva|en deo avokada poprskajte limunovim sokom, posolitei pobiberite, pa izmiksujte u pire. Dodajte iseckaniper{un, qutu papri~icu i polovinu iseckanog mladog luka,pa izme{ajte. Tuwevinu pr`ite po 2 minuta sa obe strane utigawu sa malo zagrejanog uqa. Pr`enu tuwevinu izvadite,posolite, pobiberite i pospite preostalim iseckanimmladim lukom. Tuwevinu servirajte sa pikantnim pireom,po `eqi dodajte zelenu salatu.

NA TAWIRU ❙ SPECIJALITETI

18 život plus

^orba sa so~ivomZa 4 osobe: 100 g so~iva, 600 ml supe od povr}a,veza mladog crnog luka, 200 g {argarepe, 2 pomoranxe,so, biber i 2 ka{ike per{una.

So~ivo i supu od povr}a kuvajte oko 10 minuta.Mladi crni luk o~istite, operite i isecite nakolutove, a {argarepu narendajte. Oqu{tenepomoranxe izdelite na kri{ke i skinite ko`icu.Kri{ke pomoranxe, izrendanu {argarepu ikolutove mladog luka stavite u ~orbu tri minutapre kraja kuvawa, posolite i pobiberite. Preservirawa pospite iseckanim per{unom.

Junetina sa povr}emZa 4 osobe: crvena paprika, veza mladog crnog luka,glavica crnog luka, 4 june}a ramsteka po 150 g,10 g sve`eg |umbira, ~en belog luka, 4 ka{ike soja-sosa,8 ka{ika crnog vina, 2 ka{i~ice bra{na,3 ka{ike be{amel sosa, ka{ika grubo mlevenog biberai 6 ka{ika uqa.

Papriku o~istite od semenki i isecite na rezance,a crni i mladi luk na tanke kolutove. Beli luk i|umbir sitno iseckajte. Marinadu napravite od soja-sosa, 4 ka{ike vina i ka{i~ice bra{na, pa staviteramstek da odstoji 15 minuta. Izvadite ga izmarinade, ocedite i pr`ite na tri ka{ike zagrejanoguqa. Kad meso porumeni sa obe strane, ostavite ga daodstoji na toplom mestu. U posudu, u kojoj je pr`enomeso, sipajte ostatak uqa, dobro ga zagrejte, pa dodajteiseckanu papriku i crni luk. Pr`ite oko 5 minuta, uzpovremeno me{awe. Dodajte |umbir i beli luk, pa jo{malo pr`ite. Be{amel sos, preostalo vino, 100 mlvode i bra{no izme{ajte i kratko prokuvajte. Skinites ringle i ume{ajte biber. U sos spustite ramstek iposlu`ite sa propr`enim povr}em. Na kraju pospiteiseckanim mladim lukom.

[pageti sa brokolijemZa 2 osobe: 300 g {pageta, 200 g brokolija, 2 ka{ike uqa, ka{ika soja-sosa,2 jajeta i 3 ka{ike be{amel sosa.

[pagete obarite u slanoj vodi i procedite. Brokoli izdelite na cveti}e ipropr`ite 2-3 minuta na zagrejanom uqu (jedna ka{ika). Dodajte soja-sos i 50ml vode, poklopite i dinstajte 4 minuta. Brokoli izvadite i ostavite na toplommestu. U posudu dodajte preostalo uqe, obarene {pagete i pr`ite uz stalnome{awe. Be{amel sos i jaja pome{ajte, prelijte {pagete i sastavite sabrokolijem, pa servirajte.

Topla salataZa 2 osobe: 2 ka{ike piwola, 500 g mladog crnog luka,50 g suvog paradajza iz uqa, ka{ika maslaca, so i biber.

Piwole propr`ite u tigawu bez masno}e da porumene. O~i{}eni ioprani mladi crni luk isecite na kolutove, a oce|eni suvi paradajz narezance. Mladi luk propr`ite na zagrejanom maslacu, dodajte paradajz isve pr`ite oko 12 minuta, pa ostavite nekoliko minuta da se prohladi.Posolite, pobiberite i pospite pr`enim piwolama.

Neobi~ne sarmiceZa 4 osobe: 300 g sviwskog filea, 300 g o~i{}enihra~i}a, 20 g sve`eg |umbira, 50 g mladog crnog luka,2 ka{ike iseckanih pista}a, 8 ka{ika soja-sosa,biber, ve}a glavica kineskog kupusa, 2 ka{ike pr`enogsusama i vla{ac.

Meso i ra~i}e sitno isecite ili sameqite. Sitnoiseckan |umbir, kolutove mladog luka, pista}e i 1-2ka{ike soja-sosa izme{ajte sa mesom i ra~i}ima, papobiberite. Opran kineski kupus izdelite na listove,prelijte vrelom vodom i ocedite. Na svaki liststavite pripremqenu smesu od mesa i ra~i}a, uvijte usarmu i ve`ite strukom vla{ca. Sarmice pore|ajte uposudu i kuvajte na pari oko 20 minuta. Preostali soja-sos i susam pome{ajte, pa servirajte sa sarmicama.

Jela puna vitamina

život plus 19

POSLASTICE ❙ NA TAWIRU

Mafini sa kru{kamaPotrebno je: 60 g maslaca, 70 g {e}era, 350 g kru{aka, 4ka{ike limunovog soka, 30 g suvih {qiva, 100 g gorke~okolade za kuvawe, 4 jajeta, so, 2 ka{ike soka od kru{kei ka{i~ica {e}era u prahu.

[est modli podma`ite maslacem i pospite{e}erom, potrebno vam je po 10 g maslaca i {e}era.Oqu{tene kru{ke o~istite od semenki, isecite kakocke i poprskajte limunovim sokom. Suve {qivesitno iseckajte. ^okoladu izlomite i rastopite napari. Belanca i so dobro umutite, dodajte preostali{e}er i mutite jo{ 3 minuta. @umanca i ostatakmaslaca umutite u krem, dodajte rastopqenu ~okoladu,pa sastavite sa umu}enim belancima. U smesuume{ajte 2 ka{i~ice iseckanih kru{aka sa suvim{qivama. Smesu razlijte u modle i stavite u pleh savodom. Pecite 20 minuta u rerni zagrejanoj na 250stepeni. Pole deset minuta pokrijte folijom da sekola~i}i ne prepeku. Preostale iseckane kru{ke isok od kru{aka izme{ajte i servirajte saprohla|enim mafinima posutim {e}erom u prahu.

Zape~en kremZa 4 osobe: 5 crvenih grejpfruta, 2 ka{ike vo}nogsirupa, 2 jajeta, 2 ka{ike {e}era, 200 ml neslanogsremskog sira razbla`enog sa malo jogurta, 3 ka{ikekokosovog bra{na i 2 ka{ike {e}era u prahu.

Grejpfrut oqu{tite, izdelite na kri{ke, oguliteko`icu i o~istite od semenki. Filete grejpfrutarasporedite u ~etiri aluminijumske modle ili ujednu ve}u i prelijte vo}nim sirupom. Belancaodvojite od `umanaca, postepeno sipajte {e}er ubelanca i mutite dok se {e}er ne rastopi. Sremskisir umutite sa `umancima, a zatim lagano sastavitesa umu}enim belancima. Smesu razlijte u modle sagrepfrutom, pore|ajte u pleh i pecite 15 minuta urerni zagrejanoj na 200 stepeni. Kokosovo bra{nopropr`ite u tigawu bez masno}e da porumeni, papospite po prohla|enom zape~enom kremu. Preservirawa pospite {e}erom u prahu.

Kola~i}isa {argarepomPotrebno je: 100 g {argarepe, 40 g suvog gro`|a,175 ml mleka, 250 g bra{na, 50 g maslaca,50 g {e}era i 3 ka{i~ice pra{ka za pecivo.Za krem: 200 g maskarponea, 1,5 ka{ika rendanepomoranxine kore, 4 ka{ike soka od pomoranxei 2 ka{ike {e}era.

O~i{}enu i opranu {argarepu izrendajte i sasuvim gro`|em ostavite da odstoji 5 minuta u 125 mlmleka. Maslac, {e}er, pra{ak za pecivo i so umutitei sastavite sa smesom od {argarepe, pa sve zajednoujedna~ite. Testo oblikujte u vaqak pre~nika 3 cm,isecite na kolutove debqine 5 cm i re|ajte upodmazan ili masnim papirom oblo`en pleh.Pokrijte kuhiwskom krpom i ostavite da odstoji jedansat. Kolutove prema`ite preostalim mlekom i peciteoko 25 minuta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni.Maskarpone, struganu koru od pomoranxe, sok odpomoranxe i {e}er umutite u krem. Kola~i}eservirajte tople sa kremom.

Zec u vinuPotrebno je: zec od 1,5 kg, 50 g

slanine, mawa glavica crnog luka, 10 dlbelog vina, 2 trougla krem-sira, sok odpola limuna, muskatni ora{~i},ka{ika iseckanog per{una, so i biber.

Ze~etinu isecite na krupnije komade,slaninu na kocke, a crni luk sitnoiseckajte. Slaninu propr`ite uzagrejanoj posudi da postane staklasta.Dodajte par~i}e zeca i pr`ite daporumene sa svih strana. Stavite crniluk i sve zajedno dinstajte, zalijte vinom,posolite i pobiberite. Posudu poklopitei dinstajte da ze~etina ne omek{aprevi{e. Izvadite je, dodajte krem-sir ina umerenoj temperaturi otopite, sipajtelimunov sok, malo muskatnog ora{~i}a ina kraju per{un. Meso pore|ano u posuduza poslu`ewe prelijte sosom i servirajteuz obareni pirina~ i zelenu salatu.

Kobasice u sosu

Potrebno je: 4 ro{tiqske kobasice,jabuka, 2 ka{i~ice karija, 1,25 ljabukovog vina, malo pavlake, so i biber.

Kobasice prelijte vrelom vodom,obri{ite ih krpom i pr`ite sa svihstrana u zagrejanom tigawu, poklopitetigaw i pr`ite jo{ 10 minuta. Izvaditeih i ostavite da odstoje na toplommestu. Oqu{tenu i o~i{}enu jabukusitno iseckajte, izme{ajte sa karijem,dodajte masno}i koju su kobasicepustile i prelijte jabukovim vinom.Sve dobro izme{ajte, pa dodajtepavlaku, so i biber. Kobasice vratite utigaw i sve zajedno kuvajte. Kobasiceservirajte u sosu.

Brana Ferluga,Soje To{i} 8, 32000 ^a~ak

Mini-picePotrebno je: pakovawe kvasca, velika{oqa mlakog mleka, ka{i~ica {e}era,2 {oqice uqa, 800 g bra{na i pakovawemargarina. Za fil: 300 g suvog mesa, 400 gka~kavaqa, ke~ap, origano i {ampiwoni.

Kvasac ostavite da naraste u toplommleku sa {e}erom. Bra{no, so, uqe inado{li kvasac umesite sa bra{nom uglatko testo, pa ga ostavite na toplommestu da naraste. Testo rastawite,

narendajte margarin, presavijte kaopismo i ostavite da se odmori.Postupak mo`ete da ponovite samargarinom ili bez wega. Testopodelite na ~etiri dela, svaki deorazvijte i filujte. Prvo prema`iteka~apom, rasporedite iseckano suvomeso, narendani ka~kavaq i iseckanepe~urke, pospite origanom, uvijte urolat i zamrznite. Zamrznute rolateisecite na kolutove, ostavite danarastu, pore|ajte u pleh i pecite uzagrejanoj rerni.

Jeftine kuglicePotrebno je: 250 g masti, jaje, `umance,4 ka{i~ice {e}era, pola ka{i~ice soli,{oqica mleka, pola pakovawa kvasca,600-700 g bra{na, pekmez ili eurokrem i{e}er u prahu.

Mast penasto umutite viqu{kom,dodajte jaje, `umance, {e}er i so, pa svesjedinite. U mlako mleko dodajte kvasaci ostavite da odstoji 5 minuta.Sastavite sa umu}enom ma{}u iume{ajte bra{no. Ume{eno testoostavite da odstoji 30 minuta. Od testapravite kuglice, rastawite oklagijom ipunite ih pekmezom ili eurokremom.Rukom zatvorite, oblikujte kaokrofnicu, re|ajte u podmazan pleh ipecite u zagrejanoj rerni. Vru}e

kuglice pospite {e}erom u prahu.Kuglice mo`ete da punite i sirom, apre pe~ewa nama`ite umu}enim jajetomi pospite susamom.

Puwene korpicePotrebno je: 750 g krompira, so,2 ka{ike maslaca, 2 `umanceta imuskatni ora{~i}.Za fil: 500 g blitve, 150 g mesnateslanine, 8 jaja i aleva paprika.

Oprani krompir s quskom barite 25minuta u posoqenoj vodi, ocedite, maloohladite, oqu{tite i ispasirajte.Listove blitve, sa kojih su uklowenagruba rebra, kuvajte 5 minuta. Re`weveslanine propr`ite, sastavite sakuvanom blitvom i alevom paprikom.Od pasiranog krompira, ka{ikemaslaca i `umanca umutite glatkusmesu, pa za~inite muskatnimora{~i}em i alevom paprikom. Pleh zape~ewe podma`ite preostalimmaslacem. Smesu od krompira sipajte u{pric za ukra{avawe i na plehistisnite testo oblikuju}i osamkorpica, pa u svaku korpicu stavitesmesu od blitve. Na sredini napraviteudubqewe i u svako razbijte po jaje.Korpice pecite u zagrejanoj rerni.

Danijela Tekija{ki,JNA 1, Crepaja

Na ovim stranama objavqujemo

i va{e odabrane recepte.

Tri najzanimqivija predloga

svakog meseca nagradi}emo

vrednim poklonima.

Pi{ite nam i {aqite svoje

recepte na adresu:

„Ve~erwe novosti”

(za „@ivot plus”)

Trg Nikole Pa{i}a 7,

11.000 Beograd

❙ ^ITAOCI KUVAJU

[KOLA KUVAWA ❙

20 život plus

1Keks stavite u plasti~nu kesu, pa gaoklagijom izgwe~ite ili izmiksujte.

Bra{no, so, maslac, {e}er, vanilin{e}er i prezle od keksa izme{ajtemikserom. Dodajte `umance i sve dobroprome{ajte da dobijete sipkavu smesu.

2Ka{iku po ka{iku prenosite testo upleh veli~ine 29 h 20 cm, ru~no

raspore|ujte testo tako da oblo`ite pleh.Pleh ostavite u fri`ideru 30 minuta, azatim ga prebacite u rernu zagrejanu na200 stepeni. Smawite temperaturu na 180stepeni i pecite 15 minuta. Plehizvadite iz rerne, ali koru ne vaditenego je ostavite da se hladi u plehu.

3Odvojite 7 ka{ika mleka, aostatak skuvajte sa vanilin

{e}erom. Odvojeno mlekoizme{ajte sa pudingom i kuvajte dase krem zgusne. Krem skinite sringle i ume{ajte rastopqenu belu~okoladu. Umutite `umanca i{e}er i sastavite sa prohla|enimkremom. Umu}eni {lag pa`qivosastavite sa kremom.

4Odmrznute borovnice stavite ucediqku, prelijte vodom i dobro

ocedite. Da bi se {to boqe ocedile,mo`ete ih rasporediti po kuhiwskojkrpi. Pripremqen krem stavitepreko ohla|ene kore, rasporediteborovnice i ostavite da preno}i nahladnom mestu. Pre servirawapospite {e}erom u prahu i isecite.

Potrebno je: 40 komada sitnog keksa,

150 g bra{na, malo soli,

100 g maslaca, 50 g {e}era,

kesica vanilin {e}era i `umance.

Za krem: 300 ml mleka,

kesica pudinga, kesica vanilin {e}era,

50 g bele ~okolade, 50 g {e}era,

2 `umanceta i 200 g {laga.

Za ukra{avawe: 250 g odmrznutih

borovnica i 2 ka{ike {e}era u prahu.

❙ ID

EJA

PL

US Doma}i ~ips

Ukoliko va{i uku}ani vole da grickaju ~ips dok gledaju televizijuili ~itaju kwigu, mo`ete i sami da napravite hrskave krompiri}e.

Pored klasi~nog na~ina pr`ewa tankih kolutova krompira u posudi samnogo uqa, mo`ete ih pripremiti na jo{ dva na~ina:

■ ^ips iz rerne - Dobro oprane krompire s quskom isecite nakolutove debqine 3 mm. Pleh prema`ite uqem, pore|ajte kolutovekrompira, posolite i prelijte uqem. Pecite oko 30 minuta u rernizagrejanoj na 200 stepeni. Tokom pe~ewa kolutove okrenite dva-tri puta.

■ ^ips iz mikrotalasne pe}i - Oqu{ten, opran i dobro oce|enkrompir isecite na tanke kolutove, a zatim ih nani`ite na drveni{tapi} za ra`wi}e, na rastojawu od jednog cm. Ra`wi}e stavite umikrotalasnu pe} i pecite, zavisno od debqine kolutova, oko 2 minuta.Pe~eni ~ips posolite i pospite alevom paprikom ili nekomme{avinom za~ina.

život plus 21

Ve`be za energiju i vitalnost ❙ TOP-FORMA

Ugledajte se na Kineze i nau~ite da oslu{kujete poruke koje vam {aqe telo,naro~ito kada je umorno i iscrpqeno. Naime, prema drevnoj kineskojfilozofiji, kroz qudsko telo prolaze meridijani, energetske linije kojepovezuju sve vitalne organe. Uz nekoliko ve`bi za razgibavawe meridijana,

pravilno disawe i odr`avawe ravnote`e, kao i uz samomasa`u mo`ete brzo i lakopovratiti izgubqenu energiju i vitalnost.

Oslu{kujteporuke tela

Ve`ba zaosloba|awe od stresa

Duboko udahnite i ispru`itelevu ruku uvis, ali da {akaostane zatvorena. Istovremenoispravqajte le|a i podi`itebradu {to vi{e mo`ete.Izdahnite, otvorite levu {aku ipodignite se na vrhove prstiju.Ve`bu ponovite 5 puta, papromenite ruku.

Masa`a zaboqu probavu

Posle svakogobroka masirajtestomak dlanovima.Polo`ite dlanove nastomak i prvo malimkru`nim pokretima, apotom sve ve}im,

jednu ruku okre}ite u pravcukretawa kazaqke na satu, adrugu u obrnutim smeru.Napravite 50 krugova.

Masa`a zacirkulaciju

Svakog jutra petminuta blago masirajteakupunkturne ta~ke zaja~awe imuniteta.Po~nite u kupatilu,pred ogledalom,masa`om u{nih

{koqki i resica. Potom sedite napod i obema {akama masirajtenoge. Po~nite od zglobova, prekolistova i zavr{ite sa kolenima.

Ve`ba zaopu{tawe

Lezite na pod,ra{irite ruke i desnostopalo oslonite nalevo koleno. Dubokoudahnite i lagano

pomerajte levu rukudok je ne postavitepotpuno iznad glave.Izdahnite i vratitelevu ruku u po~etnipolo`aj. Ve`buponovite 10 puta, papromenite stranu.

3

4

12

DE^JA PLANETA ❙

22 život plus

O~evi uti~u na profesiju detetaO~evi „dr`e“ kqu~ uspeha svoje dece kada je u pitawu

profesionalni `ivot, ka`u priznati svetskipsiholozi. Prema wihovim tvrdwama, stil o~instvaima kqu~nu ulogu u budu}oj karijeri deteta, dok jemajka vi{e „zadu`ena“ za emocionalni razvoj.

Nervozni o~evi izazivaju visok nivo straha koddece. Iako su motivisana, disciplinovana ivredna, deca ovakvih o~eva ~esto se pla{eposlovnog rizika.

Uspe{an otac, koji je ostvaren u karijeri,pozitivno inspiri{e dete. Ali, preterivawe uo~ekivawima dovodi do toga da se takvi mali{aniponekad te{ko uklapaju i sa te{ko}ama uspostavqajusocijalne kontakte.

Pasivan otac, kojigodinama radi za istufirmu, nema `equ da ne{tomewa, naj~e{}e }e ostvaritislabu emotivnu vezu sadetetom. Ipak, takvimali{ani, po pravilu, vrlosu dobri radnici. Idealni suza rad u prosveti, ali su lo{imenaxeri i rukovodioci.

Prezaposlen otac, koji jestalno odsutan, najgori je tip,tvrde stru~waci. ^estozapostavqa dete, nervozan je iprezauzet sopstvenimproblemima. Ovakvi o~evi nadete prenose odgovoran odnos prema poslu,ali nedostatak zajedni~kog vremena decu~esto onemogu}ava da ostvare `eqenu karijeru.

Idealan tip oca je onaj koji ume da razumedete, da motivi{e, vodi, i koji nikada nijepreumoran da bi odgovorio na sva de~japitawa. Takvi mali{ani naj~e{}e se odli~nosnalaze u svojoj profesiji, priznati su iuspe{ni, jer su od detiwstva imali dobarprimer.

❙ SAVET STRU^WAKA

❘ psihologMajda Jane`i}

Mladi i provod■ Za{to danas toliko mladih

pravi incidente po kafi}ima idiskotekama? Zar ne umeju da sezabave na drugi na~in?

Kada se posmatra pona{awe dana{wegeneracije mladih mora se imati u

vidu ceo dru{tveni miqe u kojem suodrastali, ali i aktuelna situaciju ukojoj se svi nalazimo. Bez namere da bilokoga branim ili stajem na ne~iju stranu,samo `elim da naglasim da to {to sumoderni mladi}i i devojke „divqi u srcu“ima mnogo vi{e veze sa nama nego sa wima.Neretko se no}ni izlasci, urke, zabaveu diskotekama, kafi}ima i na splavovimau javnosti prikazuju kao mesta socijalnognemira, nereda, raznih izgreda, nekontro-lisanog konzumirawa alkohola ipsihoaktivnih supstanci. Tako ispada dasu mladi izgubqeni, nezainteresovani isa niskim moralnim i kulturnim nivoomostvarenosti. A da li je ba{ tako? Raz-mislite o slede}im idejama, mo`da pro-menite ugao gledawa, a mo da smognete snagei za neku konkretnu akciju...

1. Mladima je dru`ewe kroz zabavusa vr{wacima bitno za sazrevawe isocijalizaciju. Da bi se ovaj procesodvijao u pozitivnom pravcu, potrebno jeda im obezbedimo boqu organizacijuslobodnog vremena, ali i privla~ne ipristupa~ne sadr`aje zabave. U praksi, tobi moglo da se odnosi na druga~ije radnovreme {kola i mogu}nost kori{}ewa{kolskih prostorija za zabavu i sportskeaktivnosti van nastave. U svetu je odavnopraksa da se u {kolama organizuju sajmovide~jeg stvarala{tva, izlo`be ku}nih qu-bimaca ili karaoke ve~eri, pa za{to tone bi moglo da za`ivi i kod nas.

2. Ako ho}emo mlade generacije ko-je se pona{aju u skladu sa op{tepri-hva}enim dru{tvenim normama,potrebno je da im obezbedimo vi{edru{tvenog prostora. Lepo je {to zavreme zimskog i letweg raspusta imamnogo besplatnih sadr`aja za mlade, aliwihova ponuda treba da postoji i tokomostalog dela godine. Razni klubovi, sportskaudru ewa, turisti~ke organizacije, domovikulture, izlo`beni prostori, bioskopi ipozori{ta trebalo bi na repertoaru daimaju programe za mlade, i to po simbo-li~nim cenama. Tako bi ih ne samo privuklinego bi u budu}nosti dobili i velikibroj „potro{a~a“ kvalitetne zabave, pabi im se ulagawe vi{estruko isplatilo.

3. Mladima je va`no i kako mi gle-damo na wih. Zbog toga je vrlo bitno dapustimo mlade qude da prona|u sebe usvojoj zabavi. Oni }e tako postajati krea-tivniji, osetqiviji, mo`da nespokojniji,ali i skloniji qubavi bez la`nog lice-merja. Tek ako ih u tome podr`imo, mo`e-mo o~ekivati da u wihovom no}nom ivo-tu bude vi{e kvaliteta i raznovrsnosti,a mawe materijala za naslovne stranetabloida.

Deca ro|enaleti suvi{a i ja~aDeca ro|ena u kasno leto

ili ranu jesen malo suvi{a i imaju ja~e kosti oddece ro|ene u ostalimgodi{wim dobima. Naime,ta deca vi{a su za oko polacentimetra i imaju malo{ire kosti, otkrilo je 18-godi{we istra`ivawe. Tose doga|a zbog delovawasunca i vitamina D kojiuti~e na bebe u posledwemtromese~ju trudno}e, ~ak iako je majka samo {etala posuncu. Istra`ivawe jesprovedeno na preko sedamhiqada trudnica, a posledeset godina deci su merenevisina i {irina kostiju.Deca ro|ena u mesecima ukojima ima malo suncaimaju tawe kosti i prose~nosu ni`a za pola centimetra.

Majke koje su trudnetokom zime trebalo bi dauzimaju dodatne vitamine iminerale, savetujunau~nici sa UniverzitetaBristol.

Naj~e{}a forma uro|enog krivog vrata je mi{i}ni tortikolis, koji se manifestujenagiwawem glave na jednu stranu, dok je brada podignuta i okrenuta na suprotnu stranu.

Ovaj problem obi~no se otkriva ve} na poro|aju, a razlozi za wegovo nastajawe su lo{polo`aj u materici ili poro|ajna trauma. Ukoliko je va{oj bebi dijagnostikovan ovajproblem, obavezno posetite fizijatra koji }e odrediti terapiju. To su naj~e{}ejednostavne ve`bice koje mo`ete primewivati sami kod ku}e. Te ve`be ja~aju mi{i}evrata i poboq{avaju elasti~nost muskulature. Upornost roditeqa u sprovo|ewu terapije unajve}em broju slu~ajeva dovodi do potpune korekcije.

Bebe sa tortikolisom ne treba dugo ostavqati u nosiqkama, sedi{tu za automobile, quqa{ci,jer }e gravitacija „vu}i“ bebinu glavicu na stranu tortikolisa. Veoma je va`no i da je pravilnonosite, uzimate i pridr`avate dok god je potrebno. Ukoliko se ovaj problem ne re{i doprohodavawa to mo`e da izazove druge, ozbiqnije deformitete, pa je va`no da pravovremenoreagujete. Prema procenama stru~waka, kada ve`be ne daju o~ekivani rezultat, neophodni sukonsultativni pregledi oftalmologa, specijaliste za uho, grlo i nos ili de~jeg hirurga.

Tortikolis- kriv vrat

kod beba

život plus 23

Kada glava boliod {kole

Mnogi mali{ani suo~avaju sesa ose}ajem uznemirenosti,poti{tenosti, straha ililo{eg raspolo`ewa tokom

prvog, petog ili osmog razreda, tvrdestru~waci. To su najte`i razredi,odnosno prekretnice kada se zamali{ane mnogo toga mewa. Roditeqisu tada zabrinuti jer nisu sigurni da lisu ovi simptomi posledica psihi~kihili fizi~kih promena. Zbog togastru~waci upozoravaju da pa`qivopratite svoje mali{ane, jer takvereakcije, izazvane promenama i novimobavezama, nisu opasne ukoliko se sawima nosite na pravi na~in. Tvrde da je„najobi~nija“ glavoboqa ~esto simptompreoptere}enosti deteta u {koli, a tajbol nazivaju i tenzionom glavoboqom.Ona nastaje zbog toga {to se napre`umi{i}i sme{teni odmah ispod ko`e,{to rezultira napeto{}u i nemirom.Takav bol se vremenom poja~ava, anajve}i broj mali{ana ga opisuje kaotup bol koji stvara ose}aj kao da naglavi nose tesnu kapu ili {lem.

Ovakav bol naj~e{}e se javqa popodne, posle celodnevne aktivnosti u{koli, a naro~ito je izra`en ukoliko jedete do`ivelo neko traumati~noiskustvo ili imalo neprijatan dan uu~ionici. To se doga|a i kada deca ne

uspeju da zavr{e sve zadatke, kao i kadasu dobili vi{e informacija nego {tomogu da prihvate. Tako|e, prevelikao~ekivawa koja prema{uju detetoverealne sposobnosti mogu da izazovumalaksalost, umor i lo{e raspolo`ewe.Stru~waci ka`u da je najva`nije da nedozvolite da to pre|e u hroni~no stawe,ve} da va{em mali{anu pomognetekoliko god mo`ete da lak{e savladagradivo. Veoma je va`no da kada se dete`ali na ove simptome ne forsirate dauradi doma}i ~im se vrati iz {kolenego da mu dozvolite da provede nekovreme u igri ili u aktivnostima kojesamo izabere. Sa glavoboqom opadamogu}nost koncentracije, stres sepoja~ava, a dugotrajna hroni~naglavoboqa mo`e da dovede do ja~awadepresije, kao i do slabqewa radnesposobnosti.

Ono {to mo`ete da uradite za va{egmali{ana je da mu pomognete da{kolske obaveze svede na optimalnumeru. To jednostavnije re~eno zna~i daga ne forsirate da sve odjedanput uradinego da po~nete zajedno polako da u~itegradivo koje mu stvara probleme. Va`noje i da mu, uz stru~nu pomo} i savetpsihologa, poja~ate izdr`qivost iotpornost organizma na stres. Tokomzajedni~kog u~ewa dr`ite se „pravila

prioriteta“. To zna~i da ga ne terate dauz u~ewe, na primer, ide na trening,ili kurs stranog jezika. Sve van{kolskeaktivnosti treba ostaviti po strani,dok dete ne uspostavi odgovaraju}iritam. Krajem nedeqe dete jenajumornije, pa jedan dan proglasitedanom rastere}ewa. Tada mu dozvoliteda odspava malo du`e, da se igra savr{wacima, pro{eta, provede dan bezprevelikih intelektualnih napora.Ponekad, ~ak treba da mu dozvolite dapresko~i jedan dan u {koli. Va`no je dase dete opusti i da tek predve~e uradidoma}i ili pre|e gradivo koje su togdana wegovi drugari u~ili.

Stru~waci savetuju da se neodlu~ujete na terapiju medikamentima,jer je takav bol nesvestan i deca neumeju da se opuste, pa }e i lekovi bitipotpuni proma{aj. Ukoliko posleu~ewa deteta da se opu{ta i osloba|anapetosti i posete psihologu nedobijete `eqene rezultate, obratite selekaru, jer glavoboqa mo`e da bude i

znak nekih drugih oboqewa.Zabriwavaju}i simptomi su kada poredglavoboqe dete pati i od vrtoglavica,naru{ene koordinacije, povra}a, imaprobleme sa sluhom i vidom ili patiod naglih promena raspolo`ewa.Nemojte shvatati ovaj problem kaonere{iv jer je u najve}em brojuslu~ajeva to normalna reakcija dece nanove obaveze, promenu ustaqenogokru`ewa ili nove okolnosti. Vimorate biti stalo`eni, jer stepotrebni svom detetu, pa }e va{apanika samo doprineti de~jem nemiru.[kola je velika promena, za sobomostavqa bezbri`ne dane rezervisanesamo za igru i dru`ewe, a svakimali{an na to reaguje na svoj na~in.

❙ DE^JA PLANETA

❙ U prvom, petom i osmom razredumnogi mali{ani pate od glavoboqe,koja je naj~e{}e reakcija napreoptere}enost, stres ilinemogu}nost da odgovore nasve zadate obaveze

❙ DE^JI BISERI■ Najkorisnija `ivotiwa je sviwa. Od

we mo`emo upotrebiti sve, meso od

spreda i otpozadi, ko`u za cipele,

~ekiwe za ~etke i ime za psovawe.

■ Zoolo{ki vrt je super. Tamo mo`emo

da vidimo i `ivotiwe koje ne postoje.

■ Nisam kr{ten, ali sam zato cepqen.

■ @ivotno osigurawe je novac koje

dobije onaj koji pre`ivi smrtni

slu~aj.

■ Razlika izme|u sela i grada je ta

{to je trava na selu iz jednog dela, a

u gradu je isprekidana.

■ Ne znam koliko imam godina. To se

stalno mewa.

■ Veoma sam se upla{io kad se mama

razbolela. Pomislio sam da }e nam

tata kuvati.

■ Svi psi vole vodu. Neki ~ak toliko,

da u woj i `ive. To su morski psi.

■ Akvarijum je malo stakleno more gde

`ive doma}e ribe.

■ Alimentacija je plata za decu kada

im se odseli tata.

■ Usvajawe je mnogo boqa mogu}nost od

ra|awa. Tako roditeqi mogu sami da

izaberu dete i ne moraju da prihvate

ba{ onog koga su dobili.

■ Papa `ivi u Vakumu.

■ Sve ribe nose jaja, a ruske ~ak i

kavijar.

❙ Krajem nedeqe dete jenajumornije, pa jedandan proglasite danomrastere}ewa

TEMA PLUS ❙ Opasne opsesivnosti - Patolo{ko kockawe i zavisnost od Interneta

24 život plus

Da li poznajete nekog ko se nekladi, igra karte, popuwavaloto listi}e, makarpovremeno pose}uje kazina,

ili upra`wava neku drugu igru nasre}u? Da li znate nekog ko sedi iradi za kompjuterom, a da makarpovremeno ne igra igrice ilibesomu~no juri Internetom od sajta dosajta? Odgovor je negativan, jer takavne postoji.

I nije neka jeres igrati se izzabave, kao {to je nezamislivo da~ovek nema radoznalost zaInternetom. Ali kada igra pre|e upatolo{ko stawe i pretvori se ukocku, a kori{}ewe Interneta postanepreterano u svakom smislu re~i, ondasituacija postaje krajwe ozbiqna.Ozbiqna, jer kockar ne zna da stane,po{to mu se stalno ~ini da je „ba{ ovowegov trenutak za dobitak“. Ne staje nizavisnik od Interneta, u stalnomtragawu za novim sajtovima koji munisu potrebni za posao, ili u igrawuvideo-igrica.

Bez obzira na to da li se radi opatolo{kom kockawu ili zavisnosti odInterneta, ovakve osobe postajupacijenti kojima je potrebna lekarskapomo}. Isto kao narkomanima, koji suzavisnici od droge, ilialkoholi~arima zavisnim od alkohola,isti~u stru~waci iz Centra za

porodi~nu terapiju Instituta zamentalno zdravqe u Beogradu.

Pora`avaju}e je saznawe da i u jednui u drugu mre`u zavisnosti upadajuprvenstveno mladi qudi. Kockari su unajve}em procentu starosti izme|udvadeset i trideset godina, azavisnici od Interneta od {esnaest dodvadeset pet. I jedni i drugi su nastudijama, ili imaju sredwe i visokoobrazovawe.

- Rizi~na populacija su mladi kojisu okrenuti sportskim kladionicama,slot-ma{inama i elektronskom ruletu -ka`e porodi~ni psihoterapeut mrDanica Bo{kovi}-\uki}.

- Kladionice, kojih ima na svakom}o{ku su prvi oblik u susretu sakockawem. Slot-ma{ine i elektronskirulet su ozbiqnija faza kockawa. Saelektronskim ruletom ulaze uo~ajni~ku fazu pozajmica odzelena{a, koje nisu u stawu da vrate, ane prestaju da pozajmquju, sve uo~ekivawu `ivotnog dobitka. Naravnoda se to ne de{ava, a i ako se desi, sobzirom na to da kockari ne znaju dastanu, ve} dobijeni ulog ula`u za ve}usumu i - gube.■ Da li je patolo{ko kockawe bolest,

i kako se le~i?

- Ne samo da je zavisnost, ve} je ibolest, podvedena pod posebnudijagnosti~ku kategoriju - poreme}ajimpulsa. Ova dijagnoza pokazuje dakockar ne kontroli{e svojuimpulsivnost i da je wegovanadra`enost visokog nivoa, koju ni{tane mo`e da spre~i. Ali, bez obzira na tokoliko god da je u{ao u taj mra~nivilajet, kockar ne dolazi sam da se le~i.U najve}em broju slu~ajeva dolazeroditeqi, {to zna~i da nema bra~ne

zajednice, ili je ona prekinuta. Nekadje bra~na zajednica razvedena, a nekadsu samo razdvojeni, po{to bra~nipartner te{ko izdr`ava pritisakkockara. Kada je re~ o roditeqima,pomo} podjednako tra`e i o~evi imajke.■ Na {ta se roditeqi prvo `ale?

- Roditeqi prvo dolaze zbog dugovakoji su ogromni, a od svoje odrasledece ne dobijaju iskren odgovor kakosu napravqeni. Kockari su ina~eskoni lagawu i manipulisawuvezanom za dugove. Wihov odnos premaporodici postaje neodgovoran inekriti~an, a orijentisan je premajednom jedinom ciqu - kako dapribave novac za novo kockawe. Odroditeqa tra`e, izmi{qaju razloge, akada ne dobiju po~iwu i da kradu.Situacija postaje jo{ slo`enijaukoliko se javi udru`ena zavisnostkoja podrazumeva alkoholizam ikocku! Kockari, istina, nisuagresivni prema drugima, ali suskloni suicidu.

■ Kako mo`e da se prepozna kockar?- Jasna granica ne postoji, ali da je

osoba kockar ukazuje wegovo pona{awe.Ako osoba kockawu posve}uje sveslobodno vreme, ako opsesivnorazmi{qa da to uradi, ako i{~ekuje istalno gleda teletekst zbog rezultata,ako sve drugo {to bi trebalo da buderedovna obaveza zanemaruje... Me|utim,ovo je stawe kada jo{ postoji nada damo`e da se izvu~e. Ali ako pre|e upatolo{ko kockawe, koje je te{kodijagnostikovati, i gde nema ni~egprepoznatqivog za onoga ko sa strane

posmatra, sve postaje slo`enije.Jedini znak da je osoba dubokozaglibila je postojawe zelena{a ipoverilaca koji pozajmquju novac uzenormne kamate.■ Da li je le~ewe kockara uspe{no?

- Kao i kod svake druge zavisnosti.Le~ewe, u principu, traje godinu i podana, posle ~ega apsolutno mora da sepromeni stil `ivota, kojipodrazumeva da, pre svega, moraju da`ive odgovornije. U protivnom, tozale~eno stawe nosi rizik odrecidiva. Kockari, dok se le~e, nemajunikakav kontakt sa novcem, osim malogxeparca. A kada se ukqu~e u le~eweprvo moraju da dostave spisak dugova ikako misle da ih vrate. Naravno,roditeqi, odnosno porodica, moraju dabudu apsolutno uz wih, jer sami nisu ustawu da se izbore sa bole{}u. Posebno`ene kockari, koje ~esto posustanutokom le~ewa.

A o tome ko je sklon kockawu,neuropsihijatar dr Vera Trbi} ka`e:

- Kockawu su sklone psihi~kiosetqivije osobe, istovremenopodlo`ne i zavisne od uticaja drugihqudi. Kod wih je vidqiva ~estapromena raspolo`ewa, gde se smewujedepresija i afektivna stawa. Ponekad

❙ Granica

Granica izme|u igre i patolo{kog

kockawa gubi se kada kockawe postane

glavna preokupacija, sa `eqom da se

ula`e sve vi{e novca. Takva osoba

vi{e ne mo`e da se zaustavi, a ako se

ne kocka ose}a se lo{e i nervozna je.

Jurewe gubitka, postaje glavni

`ivotni moto kockara.

❙ Kockawe je bolest, podvedena pod dijagnozu- poreme}aj impulsa - jer kockar ne kontroli{esvoju impulsivnost, nadra`enost je visokognivoa i ni{ta ne mo`e da je spre~i

❙ Rizi~na populacija sumladi okrenutisportskimkladionicama,slot-ma{inama ielektronskom ruletu,{to predstavqaozbiqniju fazukockawa

Jure}i „trenutak

❙ Sve vi{e dece be`i iz{kole i odlazi ukladionice, a najmla|ipacijent le~en uCentru za porodi~nuterapiju Instituta zamentalno zdravqe uBeogradu imao je samodvanaest godina

život plus 25

❙ TEMA PLUS

se radi i o genetskom nasle|u, gde sumodeli identifikacije ujaci ilistri~evi, a nekada i - roditeqi.Karakteristi~no je i da naj~e{}epoti~u iz razvedenih porodica.Spoqa{we okru`ewe tako|e mo`e dostada uti~e kao faktor rizika.■ Koliko je kockawe kod nas

ra{ireno?- Preciznih podataka nema, ali po

broju pacijenata koji dolaze na le~ewe,u odnosu na 2004. godinu, kada smopo~eli sa radom, sve je u~estalije.Zabriwavaju}e je da sve vi{e dece ide ukladionice, napu{taju}i {kole. Anajmla|i pacijent kojeg smo mi le~ili,imao je samo dvanaest godina. Utisak jeda sva dru{tva u recesiji i tranziciji,pa i na{e, imaju ista iskustva.

Iracionalne stvari, kao {to su dobicina „jednostavne i lake na~ine“ postajudominantne. A da bi se kockawespre~ilo nije dovoqan na{ rad,porodice i {kole, ve} dru{tva ucelini, koje mora da postane dalekoodgovornije prema ovom problemu.Kockarnice i wihovi vlasnici nalazese na kraju lanca odgovornosti, jer su zawihovo postojawe odgovorni drugi usistemu.

❘ Zorica Ostoji}-Joksovi}

Za razliku od kockawa, koje je staro koliko icivilizacija, zavisnost od Interneta i

kompjuterskih igara je bolest savremenog ~oveka. Kodnas se intenzivnije javqa u posledwe dve godine, a usvetu se oboleli le~e od 1995.

Kako se ova zavisnost prepoznaje, obja{wavaneuropsihijatar dr Goran La`eti}:

- Re~ je o novoj patologiji, udru`enoj sa drugimmentalnim poreme}ajima, i to naj~e{}e sadepresijom, zloupotrebom i zavisnosti odpsihoaktivnih supstanci, kao i sa poreme}ajimali~nosti. Sli~nost izme|u zavisnosti odpsihoaktivnih supstanci i Interneta ogleda se u tome{to i jedno i drugo izazivaju `udwu, pove}avajutoleranciju, izazivaju apstinencijalni sindrom iimaju visok potencijal ka recidivu. I ovde se javqajupsihi~ka o{te}ewa i posledice na porodi~nom,socijalnom i profesionalnom planu.■ Koji su kriterijumi za odre|ivawe zavisnosti od

Interneta i kompjuterskih igara?- Apsolutna preokupacija Internetom i igricama,

pove}awe vremena provedenog na Internetu i uigricama, gubitak kontrole o provedenom vremenu.Kori{}ewe interneta i igrawe video-igrica, bezobzira na ne`eqene posledice, kao i pojavauznemirenosti, neraspolo`ewa i agresivnosti zbognaglog prekida kori{}ewa Interneta i igrawa igrica.

■ Da li se ova vrsta zavisnosti le~i?- Da, oko deset meseci, s tim {to pacijent nikada

nije do{ao sam, ve} u pratwi roditeqa. Roditeqi su tikoji se `ale da wihovo dete puno vremena provodi naInternetu, kasni u {kolu, zapostavqa u~ewe, svadqivoje, nema svest o odgovornosti. Ako je u pitawu odraslaosoba, porodica se `ali da je zapostavqena, dazavisnik ~esto izostaje sa posla, postaje asocijalan.

Ima i prate}e zdravstvene probleme - nesanicu,razdra`qivost, impulsivnost, depresivnost. Da biostao budan, koristi i psihoaktivne supstance. Uz to,mo`e da ima i simptome epilepti~nog napada.

Ipak, sve ovo ne zna~i da Internet i kompjuteretreba izbegavati, ka`e dr La`eti}. Za savremenog~oveka oni su neophodni, jer nude br`i pristupinformacijama i poseduju veliku biblioteku. Da nebi zastranio i postao zavisnik, ~ovek treba dobro dase upozna sa wegovim prednostima, ali i negativnimstranama koje mogu da ga uvedu u bolest. ❘ Z. O. J.

❙ Igra faraona

Kockawe datira od najstarijih

civilizacija. Kocke su nala`ene u

piramidama, kod Asiraca, a ideju o

ruletu prvi su dobili rimski vojnici

gledaju}i kako se vrte to~kovi na

wihovim dvokolicama. Rulet je u 17.

veku konstruisao slu~ajno

matemati~ar Paskal, poku{avaju}i

da konstrui{e perpetuum mobile, a

najve}i procvat kockawe je do`ivelo

pre dva veka u Americi.

Zavisnost od Interneta

❙ Kockari i zavisnici odInterneta prete`no su mladii obrazovani qudi, izme|u16. i 25. godine

za dobitak“

❙ Zavisnici su pacijenti kojima treba lekarskapomo}, strpqewe porodice koja mora u le~ewu daih podr`i, bez obzira na to {to i posle zale~ewapostoji rizik da se vrate starim navikama

TEST ❙

Da li samo slegnete ramenima i nastavite daqe,kao da se ni{ta nije dogodilo, ili tugujeteiako znate da }e bol vremenom pro}i ili se,mo`da, bukvalno razbolite od qubavi, patite

i niste u stawu da nastavite svakodnevni`ivot? Odgovorite na ponu|ena pitawa isaznajte da li zbog neuzvra}ene qubavibolujete samo povremeno ili stalno, iliste hroni~ni qubavni bolesnik sa svimprepoznatqivim simptomima.

1. Verujete li u qubav na prvipogled?

A. Ne, qubav se ra|a postepeno kad sedvoje boqe upoznaju.

B. Da, ali to nije fatalna qubav negoose}awe koje je mogu}e kontrolisati.

V. Da, ponekad je prema nekoj osobimogu}e osetiti privla~nost na prvipogled.

2. Koja faza qubavne veze vamnajvi{e prija?

A. Ne znam.B. Kada osetim da me|u nama

postoji poverewe i po{tovawe.V. Faza zaqubqenosti, na

samom po~etku veze.

3. Da li ste posle prekidaneke veze ikada pomislili...

A. ... boqe je biti sam nego ulo{em dru{tvu.

B. ... u po~etku se pona{ao sasvimdruga~ije.

V. ... zaista sam ga precenila.

4. [ta mislite o slede}ojsituaciji: on joj se ve} godinu danaudvara. Ona ga u po~etku odbija, alina kraju popu{ta.

A. To bi mogao biti po~etak uspe{neveze. Nije va`no kako je ona po~ela.

B. On }e sa wom biti nesre}an, jerje voli vi{e nego ona wega.

V. Ne}e biti sre}na jer nijezaqubqena u wega.

5. Va{ partner kasni i neodgovara na va{e telefonske

pozive. Kako se ose}ate u takvoj situaciji?

A. Besni steB. Zabrinuti ste.V. Izgubqeni ste.

6. Koji od navedenih detaqa bi vas mogaonavesti da posumwate u wegovu qubav?

A. Osobine kao {to su netolerantnost inepo{tovawe.

B. Wegova sve ~e{}a ka{wewa i tajanstvenitelefonski razgovori.

V. Nedostatak pa`we.

7. Kada se qubav ugasi, ~ovek treba da...A. ... odmah krene u lov na novog partnera.B. ... sa~eka da vreme izle~i rane.V. ... svu svoju pa`wu posveti drugim stvarima.

8. Pobedili ste u nagradnoj igri, ali morate dabirate izme|u tri ponu|ene nagrade. Koju }eteodabrati?

A. Krstarewe luksuznim brodom za jednu osobu.B. Jedan dan u dru{tvu glumca ~iji ste vatreni

obo`avalac.V. Nedequ dana na moru sa dve osobe.

9. Koju odluku je najte`e doneti?A. Kada niste sigurni da li treba da odbijete ili

da prihvatite ne~ije udvarawe.B. Kada se pitate da li da se upustite u vezu sa

osobom u ~ija iskrena ose}awa niste sasvim sigurni.V. Kada ne znate odgovor na pitawe da li da sa

osobom u koju ste veoma zaqubqeni zapo~netezajedni~ki `ivot ili ne.

10. Kako zami{qate pesnika koji pi{e divnequbavne pesme?

A. On je ru`an, usamqen, nesre}an.B. To je vedra, nasmejana i ma{tovita osoba.V. On je ludo zaqubqen.

11. Strahujete da je do{ao kraj jer je va{partner izjavio:

A. Ve~eras se ne}emo videti.B. Zaqubqen sam.V. Treba da razgovaramo.

12. Kako reagujete kada va{ partner primi SMSi odmah ga obri{e?

A. Quti ste.B. Zabrinuti ste.V. To vam se do sada nikada nije dogodilo.

Najvi{e odgovora pod A

Najvi{e volite sebeOsoba kao {to ste vi nikada se ne}e razboleti

zbog qubavi jer suvi{e voli sebe. Niste spremni dazbog nekog ugrozite sopstveno zdravqe i psihi~kimir. Ipak, zaqubqenost i u vama izaziva nemir iuzbu|ewe i remeti va{ uobi~ajeni na~in `ivota. Ivama se doga|a da kiptite od besa zbog wegoveprevare ili zato {to vas je napustio, ali takvoraspolo`ewe kratko traje i ne ostavqa nikakveposledice. Vi posedujete sposobnost brzogzaboravqawa i jo{ br`eg oporavqawa od qubavnihneuspeha. Va{a patwa nikada ne traje dugo i iztakvih situacija izlazite nepovre|eni.

Najvi{e odgovora pod B

Suvi{e ste emotivniKada se radujete, ali i kada patite vi niste u stawu

da kontroli{ete emocije i zapadate u neko ~udno,grozni~avo stawe, kao da ste zaista bolesni. Kada vassavladaju takve emocije ~ini vam da se nalazite naivici ambisa i da nema nikoga da vam pru`i ruku izaustavi sunovrat. Skloni ste melanholiji, aliponekad i vama sko~i adrenalin. Vama nije dovoqno daprema nekome osetite sna`nu fizi~ku privla~nost,`udite za dubqim ose}awima i osobom koja bi vam upotpunosti promenila `ivot. Qubavne neuspehe te{kopodnosite i potrebno je vreme da zele~ite rane. Raskidveze vas mo`e dobro uzdrmati, ali ne i uni{titi.

Najvi{e odgovora pod V

Hroni~no bolujete od qubaviQubav do`ivqavate kao veliku patwu i ekstazu.

Svaku va{u dosada{wu vezu pratili su dubokiproblemi koji su vremenom postajali hroni~ni i nakraju se pretvarali u pravu eksploziju sna`nihose}awa, ostavqaju}i duboke o`iqke na va{oj du{i.Vrlo ste rawivi, lako se prepu{tate strasti, ali ipatwi. Zaqubqenost vas gotovo potpuno li{avaslobodne voqe, a prekid veze ubija i posledwi atomsnage u vama. Svaka i najbezazlenija sva|a razlog je zapaniku, a dugotrajni periodi mira bude podozrivost isumwu. Qubav poistove}ujete sa patwom i uvereni steda je ona najboqi dokaz istinske qubavi.

❙ RE

[E

WE

26 život plus

Kako pre`ivqavatequbavne neuspehe?

život plus 27

❙ TEHNOPLANETA

Roditeqi koji znati`eqnu decu ele daspre~e da „pr~kaju“ po wihovim mobilnim

telefonima uskoro }e mo}i da kupe blekberi zabebe. Re~ je o ure|aju kalifornijskogproizvo|a~a koji je dizajniran za trogodi{wake i pomo}i }e im danau~e da otvaraju, pi{u i ~itaju SMS, a da se pri tome ne ukqu~uju umre`u mobilne telefonije. Na taj na~in roditeqi mogu da budusigurni da deca ne}e do}i u kontakt sa nepoznatim osobama. Ovaedukativna igra~ka ima pravu tastaturu i LCD monitor, {tomali{anima omogu}uje da napisane tekstualne poruke po{aquvirtuelnom {tenetu. Iako se blekberi za bebe ne spaja na Internet,ure|aj ima pretra`iva~ pomo}u kojeg }e deca mo}i da savladaju ume}esurfovawa po virtuelnom svetu. Ure|aj ima i kalendar i edukativneigrice koje }e mali{anima pomo}i da razviju osnovne kompjuterskeve{tine. Ipak, ovaj izum pokrenuo je niz rasprava na temu da li takomaloj deci treba dozvoliti kontakt sa kompjuterima, s bzirom na to damnoga istra`ivawa upozoravaju da previ{e vremena na Internetunije dobro za decu. ❘ Priredila J. Jovanovi}

Duvan bez nikotina

Japanci su na odli~nom putu daproizvedu duvan bez nikotina.Naime, identifikovali su gen

koji prenosi nikotin iz korena ulistove duvana. Vo|a istra`ivawaprofesor Kazufumi Jazaki izjavioje da }e uskoro po~eti uzgajaweduvanske biqke bez nikotina, {tobi spre~ilo zavisnot pu{a~a odcigareta. Jedino {to zabriwavastru~wake je da bi takomodifikovana biqka skupqalavelike koli~ine nikotina u

korenu, {to bi za biqkuverovatno bilo previ{eotrovno.

SQUID ({to na engleskom zna~iligwa) je ure|aj koji je zadu`en zazaustavqawe vozila ~iji voza~ine}e da stanu na zahtev policije.Osmi{qen je tako da sigurno i brzozaustavi vozilo bez upotrebevatrenog oru`ja ili fizi~kihprepreka. Funkcioni{e tako {to sepostavi u saobra}ajnu traku iaktivira daqinskim upravqa~em.Prvi pritisak na taster izbacuje na

saobra}ajnu traku bodqikavu `icukoja se obmotava oko to~kaautomobila. Kada se ta `ica na|e nato~ku, toplina motora aktiviratrake, koje je obmotavaju okoosovine. Na taj na~in, vozilo mo`eda pre|e jo{ najvi{e 150 metara.Projekat je jo{ u fazi razvoja, alistru~waci predvi|aju da }e postatijedno od glavnih oru|a policijeprotiv nesavesnih voza~a.

Zamka za neposlu{ne voza~e

Plejer kojim se upravqa pomo}u boja

Blekberi za bebe

USB kontrolorstresaRad na ra~unarima ponekad mo`e da

bude prili~no frustriraju}i. Svojbes korisnici obi~no iskale na nekomdelu hardvera, {to naj~e{}e zaposledicu ima kvar i dodatan tro{ak.USB Hulk Smash Button, ka`u stru~waci,re{i}e takve probleme i oslobodi}e vasod stresa. Jednostavno udarite svomsnagom po dugmetu i olak{awe jezagarantovano. I to nije sve, proizvo|a~je omogu}io USB povezanost sakompjuterom, pa se u trenutku udarca naekranu smewuju razli~ite slike koje, pore~ima psihologa, poma`uu osloba|awu od stresa.

Cipele safunkcijommobilnogDoktor bioinformatike Pol Gardner

napravio je prototip cipele telefonakoji se zasada koristi samo kao pozori{nirekvizit, ali napomiwe da bi ovaj izumuskoro mogao da na|e i svakodnevnuprimenu. Ure|aj registruje udare ipromenu u orijentaciji, pa bi, izme|uostalog, mogao da alarmira da je osoba ~ijeje zdravqe ugro`eno pala ili se povredila.Velika koli~ina energije, koja nastaje prihodawu, mogla bi da se iskoristi zanapajawe i puwewe baterije telefona.Osim toga, cipela predstavqa savr{enoku}i{te za potrebnu elektroniku, azna~ajno je smawena verovatno}a daizgubite mobilni telefon.

Google zna koliki vam je puls

Dizajner Rea Jong osmislio je MP3plejer koji na prvi pogled izgleda

kao krofna. Nema ni ekran, ni dugmi}e,a radi tako {to mewa boje. Razli~ite bojepredstavqaju razli~ite muzi~ke`anrove, pa je tako, na primer, utarezervisana za pop, plava za bluz.Upravqawe plejerom jo{ je neobi~nije. Sve {to treba da uradite je

da pritisnete boju koja odgovara va{em trenutnomraspolo`ewu i plejer }e zasvirati odgovaraju}umuziku. Mo`ete i da kombinujete boje i na taj na~inda pravite plej liste. Sve zajedno zvu~i vrloneobi~no, a koliko je interesovawe za ovajproizvod svedo~i i ~iwenica da je poznata firma„Samsung“ delimi~no sponzorisala ~itav projekat.

Usklopu projekta Google Health,kojim ovaj internetski div `eli

da napravi najve}u bazu zdravstvenihpodataka na svetu, pokrenuta jeinicijativa da se izradi servis koji}e prikazivati podatke medicinskihaparata kao {to je, na primer, EKGili puls. Tako }e oni koje se ukqu~e uovaj projekat mo}i online da pristupesvojim zdravstvenim podacima, da

odrade odre|ene testove, kao i da sveto imejlom po{aqu svom doktoru.Aparati za razna merewa bi}e spojenina Internet, pa }e doktori krozvirtuelnu komunikaciju mo}i daurade niz analiza koje su potrebnepacijentima. Roni Zejger, vo|aprojekta, tvrdi da }e pacijenti imatipotpunu kontrolu nad svojimpodacima sa apsolutnom diskrecijom.

28 život plus

CVE]E ❙ KALANHOJA

1. Kako da posejem semepetunije?

Petunija je jedna od najomi-qenijih jednogodi{wih cvetnica.Za setvu je neophodno obezbeditigotov, slabo kiseli rastresitisupstrat (pe-ha od 5,5 do 5,8).Ako se setva obavi u januaru biqke}e cvetati u aprilu, a sejawem ufebruaru cvetaju u maju. Seme seposeje na povr{ini supstrata ine prekriva se, jer mu je za klijawepotrebna svetlost. Dovoqno jezasejanu povr{inu blago pri-tisnuti da bi se ostvario kontaktizme|u semena i zemqe. Setvenuposudu prekrijte providnomfolijom ili staklom. Seme klijana temperaturi od 22 do 240C,za otprilike ~etiri dana. Kadaseme po~ne da klija skinuti fo-liju ili staklo i sniziti tempe-raturu na 18-200C. Supsrat trebada se odr`ava vla`nim, ali neprevi{e. Tek iznikle biq~iceprihrawujte neizmeni~no |ubri-vima na bazi kalcijuma i azota.Posle nicawa, biqke treba izlo-`iti punom dnevnom svetlu, aline direktnom suncu. Temperaturusniziti na 160C, a i vla`nosttreba smawiti. Izme|u dvazalivawa, supstrat treba da seblago prosu{i. Posle 4-5 nedeqa(ako je rasad gusto zasejan), akobiq~ice imaju formirana dvapara listova rasadite ih u saksijepre~nika 8-9 cm.

2. Kako se gajiAeschynanthus Mona Lisa?

Puzavica jakih ko`astih li-stova i lepih crvenih cvetova.Odgovara joj svetlo mesto, za{ti-}eno od direktnog sunca. Letise zaliva obilno, dva puta nedelno,zimi jednom u 12-15 dana (na tem-peraturi od 13 do 150C). Ko-ristite mlaku i prokuvanu vodu.U toku leta ~e{}e oro{avajteli{}e. Zimi je dovoqno oro{a-vati dva puta nedeqno. Presa|ujese na prole}e, jednom u dve godine.Posle cvetawa skratite stabqikeza 10 cm i na taj na~in pospe{itenovo cvetawe.

❙ SMS PITAWA

❘ dipl. in`.Ivana ^olovi}

Pitajte,odgovori}emo!

Napomena:

Pitawa vezana za gajewe

sobnih biqaka i ure|ewe

ba{te mo`ete postavqati

putem SMS-poruka na mobilni

telefon 064-377-27-79

Bogiwinesuzedipl. in`. Ivana ^olovi}

Kalanhoja pripadafamiliji krasula,poti~e iz Kine, gderaste samoniklo, a u

Evropu je preneta po~etkomdvadesetog veka. Kineskalegenda ka`e da su kalanhojero|ene iz suza jednezaqubqene bogiwe, pa se zatopoklawaju kao simbol qubavii odanosti.

Kalanhoja (Kalanchoeblossfeldiana) spada udugove~ne biqke koje se lakogaje. Cveta u toku zime, odnovembra do marta. Cvetovi susitni, sakupqeni u cvasti

bele, crvene, `ute,naranxaste, roze i qubi~asteboje. Tokom zime treba je~uvati na osvetqenom mestu(najboqe na zapadnomprozoru), na temperaturi od15 stepeni. Ne podnosikva{ewe cvetova i listova,niti blizinu radijatora.Zimi se zaliva retko, na 15dana (preobilno zalivaweizaziva truqewe biqke). Odmaja do avgusta zaliva seobilno jedanput do dva putanedeqno, a od septembra donovembra umereno. Kalanhojuprihrawujte u vremeobrazovawa pupoqaka i

cvetawa |ubrivom za kaktuse, ado kraja leta kompleksnimmineralnim |ubrivom.Uklawajte precvetale cvetove, aposle zavr{etka cvetawaore`ite je. Orezivawem seodstrawuju precvetali cvetovisa stabqikom i suvo li{}e.Posle precvetavawa presaditeje u saksiju ve}u za broj, u zemqukoja se sastoji iz dva delakomposta, dva dela klijali{nezemqe i 15 odsto peska.

Razmno`avawe - Kalanhojase razmno`ava reznicama umaju i junu, tako {to se odmati~ne biqke otkine reznicai stavqa u peskoviti supstratda pusti `ile. Pre sadwereznicu ostaviti dan-dva nasuncu, da se rez zasu{i, jer jepuna sokova. Razmno`avawe semo`e obaviti i semenom.

Nove sorte - SorteQueen-Kalanchoe, danskoguzgajiva~a Jepsena rezultatsu 40-godi{weg iskustva.Karakteristi~ne su poromanti~nim cvetovima kojioblikom podse}aju na sitneru`e. Ove kalanhoje cvetajuod maja do oktobra, mogu sedr`ati na balkonu, terasi, u`ardiwerama i ba{ti.Otporne su na ki{u, vetar,sunce i su{u, ali ne i nahladno}u.

Vrste - Osim Kalanchoeblossfeldiana postoje i drugevrste: Kalanchoe faustii (sanazubqenim listovima),Kalanchoe manginii (vise}aforma), Kalanchoe tomentosa(sa dlakavim listovima),Kalanchoe marmorata (sacrvenosme|im mrqama nalistovima). Ove vrste zimitreba dr`ati na temperaturiod 10 stepeni.

Savet - Da bi kalanhojaponovo cvetala trebalo bi daprovede 16 ~asova bez dnevnesvetlosti u periodu od {estnedeqa.

RASKOVNIKmo`ete da naru~ite kod

Milana iz Jagodine,telefon 062/187-09-40,

ili na e-mail:rsk.prodaja@gmail.com

život plus 29

TEPISI ❙ KU]A

Efekat topline, udobnosti igostoprimqivosti u domumo`ete da postignete najednostavan na~in - tepihom.

Ovaj mali detaq izuzetno mnogo uti~ena vizuelni identitet prostora,oplemewuje ga i daje mu posebnu dra`,ali samo kada je uskla|en saname{tajem i bojama.

U trendu su tepisi mawih dimenzija,bogate strukture i intenzivnih boja, nana{em tr`i{tu je {irok asortimanrazli~itih modela, oblika i materijala,klasi~nih desena i modernih linija, odvune, sinteti~kih tkanina, bambusa.Dekorateri predla`u kako da izaberetepravi tepih za va{ dom...

■ Za kvadratne i pravougaone

prostorije sa name{tajem du` zidova upravoj liniji, idealno re{ewe jeokrugao ili ovalan tepih, koji }eubla`iti o{trinu uglova.

■ Soba malih dimenzija izgleda}eve}a sa podnom prostirkom svetlijenijanse, dok tepih tamnih tonova dajenotu topline i elegancije, ali dolazi doizra`aja samo u prostranom ambijentu.

■ Uz klasi~an stil najboqe seuklapaju tepisi bogatog desena i glatkepovr{ine, a name{taj modernih linijaodli~no isti~u jednobojni, „~upavi“tepisi, jarkih tonova.

■ Dekorateri preporu~uju posebanoprez kod izbora boje, jer pogre{nanijansa ili nedostatak boja, naru{avaestetiku. Pravilo je da u sobi sa

svetlim zidovima i jednobojnimname{tajem, tepih bude rasko{nijegdesena, i obratno.

■ Vrlo je va`no da uskladite svedekorativne predmete u jednu celinu,naro~ito obratite pa`wu na tepihe,draperije i zavese. Po`eqno je da budukompatibilni, a najboqi efekat posti`ese kada su iste boje, a razli~ite nijanse.Pored zavesa, ne zaboravite da uzmete uobzir i prekriva~e, stolwake, jastu~i}e.

■ Tepisi su odli~ni termo i zvu~niizolatori, ubla`avaju spoqa{we iunutra{we zvuke, a zimi zadr`avajutoplotu i {tede energiju.

■ Skupocene, persijske tepiheistaknite u prvi plan u dnevnoj sobi,tako da va{i gosti i vi mo`ete da

u`ivate u wegovoj lepoti i nemojte daih „kamuflirate“ name{tajem.

Odr`avawe i ~i{}eweS obzirom na to da skupqaju mnogo

pra{ine, podne prostirke zahtevajuredovnu higijenu, najboqe }eteukloniti tragove ne~isto}e sa wih ako~etku usisava~a sporo vu~ete popovr{ini. Imajte na umu da sinteti~kimaterijali privla~e vi{e pra{ine odvune ili bambusa.

Detaqno prawe vr{i se jedanput,dvaput godi{we i najboqe je da se obaviu servisu, jer }e tamo posle temeqnogprawa, ispirawa i dezinfekcijeponovo dobiti stari sjaj, boju i meko}u.

❘ M. D. P.

ORIGINALNO

Ukrasne vazeDa li je lep{i ukras cve}e

ili vaza? Ma{tovitidizajneri potrudili su se dasvoja dela prilagoderazli~itim ukusima iambijentima, igrali su sebojama i oblicima, vode}ira~una da wihova kreacija neizgubi svoju pravu namenu.

Ove originalne vaze, osim{to su prakti~ne, unoseosve`ewe u enterijer, aneobi~an dizajn posebno }edo}i do izra`aja kada budu„ugostile“ prvo prole}no cve}e.

KU]NI APARATI

Be`i~ni usisiva~Te{ki usisiva~i sa duga~kim gajtanima ~esto prave

probleme doma}icama, jer usporavaju ~i{}ewe izapli}u se oko name{taja. Zbog toga klasi~ni modelipolako odlaze u drugi plan, na tr`i{tu ku}nihaparata sve vi{e je be`i~nih usisiva~a, a kompanija„Filips“ predstavila je svoj adut na ovom poqu -„electric sweeper“. Pogodan je za sve vrste podnihobloga, usisava pra{inu, mrvice i dlake,omogu}ava lako rukovawe i ne zauzima mnogoprostora. Radi na baterije koje omogu}avaju do55 minuta neprekidnog usisavawa,komora za pra{inu sejednostavno prazni, a rotiraju}a~etka omogu}ava maksimalnupokretqivost.

Podna dekoracija,termoizolacija

Tu je Bog prosuo lepotu!

Samo ime Maldivi ima mo} dapokrene u ma{ti ~arobne slikeostrva dugih belih pe{~anihpla`a oivi~enih visokim

palmama koje se ogledaju u kristalnoplavom moru.

Niska bisera rasuta po Indijskomokeanu, jugozapadno od Sri Lanke, kojusa~iwava 1.200 ostrva, grupisanih u 26atola, okru`enih koralnim sprudovima,predstavqa tropski raj i izazov za sveone koji `ele da u`ivaju u mirunedirnute prirode i klime ve~itog leta.

Marko Polo je rekao za Maldive da sucvet Indije, a Ibn Batuta ih je nazvao usvojim hronikama jednim od svetskih ~uda.

Sa verovatno najlep{im pla`ama nasvetu, Maldivi, nekada{wa engleskakolonija, predstavqaju najpoznatije„rajsko letovali{te“. Ostrva sa palmamai kokosovim drve}em, prozirnokristalne tirkizne lagune, prelepe belepe{~ane pla`e i koralni grebenineprestano fasciniraju posetioce.

Svega oko 200 maldivskih ostrva jenaseqeno sa oko 380.000 stanovnika, aod toga je osamdestak ure|eno tako dasvako od wih bude jedno zasebnoekskluzivno letovali{te.

[ta je to {to Maldive ~ini takoizuzetnim mestom za odmor? Sme{taj uvilama koje se nalaze na samoj pla`i,uokvirene tropskim zelenilom,raspore|ene du` ~itavog ostrva,savremeno opremqene, u kojima susavr{eno uklopqeni elementitradicionalne i moderne arhitekture.Odlikuje ih, pre svega, udobnost,elegancija i komfor. Pogled iz vile naIndijski okean, koji vam oduzima dah,ostavqa utisak da ste na najlep{emmestu na svetu. Zalasci sunca svakoga }eostaviti bez daha, a re~ lepota dobijanovo zna~ewe.

Ekskluzivitet je svakako i Aramuspa, koja se nalazi u egzoti~nomambijentu u centru ostrva. Na lokalnomdivehi jeziku „araamu“ zna~i udobnost,zadovoqstvo i svako drugo ose}awe kojese pod tim podrazumeva. Filozofija uAramu spa je potpuno opu{tawe tela,uma i du{e. Pod vedrim nebom upaviqonima od egzoti~nog drveta, uokru`ewu tropskog biqa, prirodnihpotoka, jezeraca, Aramu spa je tihosvetili{te koje nudi ose}aj kompletnogmira i harmonije. Tu mo`ete da seprepustite raznovrsnim masa`ama,tretmanima lica i tela iz celog sveta,ukqu~uju}i Tajlnad, Indiju, Indoneziju,Havaje i svakako Maldive. Velnes-centar, tenis i skvo{, xakuzi, saune,tako|e su u ponudi.

Ova ostrva su, tako|e, omiqenadestinacija za ronioce, zbog bogatstvavodenog sveta, mno{tva riba svih

duginih boja. Rasko{ boja i raznolikost`ivota pod vodom odavno zadivqujuronioce i tu se nalaze neka od najboqihmesta za rowewe na svetu. Ponegdevidqivost dose`e i do 50 metara ispodpovr{ine vode. Svi hoteli naMaldivima imaju profesionalne{kole rowewa. Jedna od najve}ihatrakcija je svakako susret sa ajkulama,kojih u ovom podru~ju ima dosta, alimorski psi koji nastawuju vode okoMaldiva su bezopasni. Oni koji vole dau`ivaju u podvodnom svetu, austru~avaju se pred velikim dubinama,dovoqno je da stave maske na lice, sobzirom da su lagune Maldiva takokristalno bistre.

Maldivi su dobili nagrade „najboqasvetska destinacija za rowewe“ i„vode}a destinacija u Indijskomokeanu“, na dodeli svetskih nagrada zaputovawa 2006. godine, koje se smatraju„Oskarom“ svetskog turizma.

MALE, glavni grad MaldivaPrvi kontakt sa arhipelagom je

Internacionalni aerodrom Male,koji se nalazi na ostrvu Hulhule,udaqen samo nekoliko kilometara odglavnog grada. Za Male mo`e da seka`e da je najmawi grad na svetu.Nalazi se na atolu Male, koji je usredini arhipelaga. Duga~ak je 2,5 km,a {irok jedva 1 km, sa oko 70.000stanovnika. To je politi~ki, kulturnii ekonomski centar Maldiva, na kojemse nalazi i 689 xamija. Marina Drajvje obalski deo grada gde su sme{tenesve va`ne vladine kancalarije. Ublizini se nalazi Islamski centar,~iju spektakularnu zlatnu kupolu iminaret posetioci uo~e jo{ sa mora.Velika xamija nazvana je po sultanuTakurufanu al Azamu. Svakako treba

obi}i Molitveni hol, koji mo`e daprimi 6.000 vernika, i koji jeukra{en duborezom i zapisima naarapskom. Nedaleko od tog kulturno-religijskog centra nalazi sepredsedni~ka palata Mule Age,zadu`bina sultana [amu Sudema, ipoti~e iz sredine 17. veka.

Palata je dugo vremena pripadalaporodici Manikufan, od kojih jenajpoznatiji Mulege Don Manikufan,nacionalni heroj Maldiva koji jepostao sultan i vladao od 1759. do 1767.Predsedni~ka palata postala je 1953.godine kada su Maldivi zvani~notransformisani od sultanata urepubliku.

❙ Od 1.200 ostrva rasutih u Indijskom okeanu, samo 200 je naseqeno, a 88 ihje ure|eno tako da je svako od wih jedno zasebno ekskluzivno letovali{te

❙ Slobodne i poslovne `ene

@ene imaju va`nu ulogu u dru{tvu, imaju ista prava kao i mu{karci, mogu da se

bave biznisom, imaju sopstvenu imovinu i jednake uslove za {kolovawe i

zaposlewe. Udajom zadr`avaju devoja~ka prezimena. Nacionalno jelo Maldivqana

je svakako riba i pirina~. \us od zelenog (nezrelog) kokosa je omiqeno

osve`avaju}e pi}e, znano kao „todi“.

Tradicionalna ode}a `ena je „libas“, elegantna haqina od svile dekorisana

{arama i zlatnim koncem. „Libas“ se nosi preko „kandikija“, vrste saronga, dok

je mu{ki sarong od pamuka i zove se „mundu“.

❙ Istorija

Prema podacima, ostrva su bila

naseqena jo{ u 4-5 veku pre nove ere.

Prvi doseqenici stigli su iz dana{we

Sri Lanke i ju`ne Indije, bili su

budisti~ke vere. To dokazuju hramovi i

pagode kojih najvi{e ima na ostrvu

Ari. Sa arapskim trgovcima, 1153.

godine, stanovni{tvo prelazi u islam i

kao vladari smawuju se tri velike

sultanske dinastije. Maldive 1558.

godine osvajaju Portugalci. Posle

nekoliko krvavih pobuna, ostrvom

ponovo vlada sultan Mohamed

Takurufan. Ostrvo je uvek bilo meta

osvaja~a, ali sultani su shvatili da je

najboqe da budu pod protektoratom

velikih sila, prvo Francuza pa

Holan|ana, da bi na kraju postali

engleska kolonija. Maldivi su dobili

potpunu nezavisnost 1965. godine, i

ulaskom u Ujediwene nacije, postaju

parlamentarna republika na ~elu sa

predsednikom. Zvani~na vera je islam.

❙ Podvodni restoran

Ekskluzivni podvodni restoran na

Maldivima, kao deo ponude tamo{weg

hotela „Hilton“, posetioce ostavqa

bez daha. Restoran se zove „Itha“, {to

na maldivskom jeziku zna~i biser.

Sre}nici koji to sebi mogu da

priu{te ru~aju ili ve~eraju na

koralnom grebenu pet metara ispod

povr{ine Indijskog okeana. Ovaj

inovativni restoran samo je deo pet

miliona dolara vredne

rekonstrukcije ostrva Rangalifinolu,

jednog od dva ostrva koji ~ine „HilotnMaldives and Spa“ jednim od

najluksuznijih hotela na svetu.

Tu je Bog prosuo lepotu!

30 život plus

■ NorthFoto

PUTOVAWE ❙ Maldivi, biser Indijskog okeana i rajsko letovali{te sa najlep{im

Jo{ jedno neobi~no zdawe okru`enobelim zastavama, koje svakako trebaposetiti, jeste mauzolej Abula BarakataJusufa al Barbarija, Marokanca koji je„doneo“ islam na Maldive (1153.godine). U blizini je Hukuru Miskijxamija iz 17. veka u kojoj se nalazipravo bogatstvo arapskih epigrafa koji

svedo~e o povezanosti ostrvqana saislamom.

Male je pitoreskni grad i na svakomkoraku pru`a se pogled na {armantnokomponovanu sliku - priobalnu glavnuulicu koja zahvata tri strane ostrva,niske ku}e okru`ene zelenilom i sve toopto~eno morem koje im daje sve, i`ivot, i posao, i zadovoqstvo. Gde god~ovek pogleda vidi brodi}e i ~amcerazli~itih oblika, veli~ina i boja kojislu`e za prevoz turista, me|usobnopovezivawe ostrva, ali najvi{epodse}aju na vekovnu vezu uspostavqenuizme|u ~oveka i mora.

Maldivqani su miroqubiv, veseonarod, vole prirodu, muziku, igru,poeziju. Govore divehi jezik, koji jeme{avina arapskog, indijskog iengleskog, sa sinhala, originalnimstarim jezikom, {to im daje bogat iizra`ajan vokabular. Maldive posetigodi{we vi{e od 300.000 turista, apored turizma va`na grana privrede je iribarstvo. Preko 700 vrstanajkvalitetnijih riba `ivi u okeanu. Zaribolov se koriste ~amci, od kokosovogdrveta, tradicionalni xoni, a riba se idaqe lovi na starinski na~in, udicamai malim mre`ama. More oko Maldiva jeod izlaska do zalaska sunca prepunomalih ribarskih brodova, koji jo{ vi{edoprinose o~aravaju}oj panorami.Okean je najbogatiji {koqkama, sku{omi specijalnom vrstom male tune -bonito.

Svakodnevni `ivot stanovnikaMaldiva po~iwe rano ujutru posle prvemolitve. @ene spremaju doru~ak i decuza {kolu, a mu{karci se spremaju zaposao. Glavno zanimawe je ribolov.Mre`e se pripremaju pre izlaskasunca, zatim isplovqavaju, da bi sevratili pred zalazak. Svakog puta ihdo~ekuje gomila dece i starijh qudi, dapogledaju ulov.

Ulovqena riba se ravnomernodeli izme|u vlasnika brodi}a iribara. Svaki brod koji ulovi prekohiqadu riba tradicionalno podi`ezastavu.

❘ Tekst i foto Qiqa Kapor

život plus 31

❙ Ostrva sa palmama i kokosovim drve}em,prozirno kristalne tirkizne lagune,prelepe bele pe{~ane pla`e i koralnigrebeni fasciniraju posetioce

❙ PUTOVAWE■

No

rth

Fo

to

■ NorthFoto

■ NorthFoto

pla`amana svetu

OVAN (21. 3. - 20. 4)Op{ta situacija - Sunce, planeta

koja ima velikog uticaja na va{ znak,prelazi iz astrolo{ke ku}e prijateqa isre}nih okolnosti u astrolo{ku ku}utajni. To zna~i da }ete morati dapre|ete u „ilegalu“ po svim pitawima.

Ipak, Merkur vam sti`e u pomo}, odnosno mladi isposobni saradnici.

Novac - Ovaj period }ete po~eti sa napetimaspektima koji bi mogli da podstaknu poja~anu potrebuza tro{ewem, ali i strepwu da ste u tome preterali.

Qubav - Na repertoaru je sve - qubomora, qubavnisusreti, tajni sastanci i harmoni~an porodi~ni`ivot, ako uspete za wega da se izborite. Ipak,varijanta sa tajnim qubavima izgleda vamnajprimamqivija.

Astro-savet - Sa kojim god problemom da stesuo~eni - ne pani~ite.

LAV (23. 7. - 22. 8)Op{ta situacija - Ulazak Sunca,

planete energi~nosti i va{eg vladaoca,u znak Riba mo`e ozna~iti periodprili~nih briga zbog osoba za koje steemotivno vezani. To vas mo`e u velikojmeri onemogu}iti da se dobro

koncentri{ete na svoje poslovne obaveze. O~ekujtedobru poslovnu ponudu.

Novac - Dobi}ete nov~anu pomo} ili }ete do}i dokredita koji ve} dugo ~ekate. Tako|e, uspe}ete danapravite dobar dogovor u vezi sa nekim dugovawima.

Qubav - Partner se pomalo udaqava od vas ipovla~i u svoj svet. Ako ima poslovnih briga, nemo`ete mu mnogo pomo}i, ali mawe ga zamarajtenepotrebnim problemima koje mo`ete sami dare{ite. Niste raspolo`eni za qubav, osim ako nisteodnedavno u vezi sa Ribama, Lavom ili Vodolijom.

Astro-savet - Po{tedite sebe nepotrebnih briga.

STRELAC (23. 11. - 21. 12)Op{ta situacija - Prva dva dana

mo`ete biti pomalo destabilizovanisituacijom sa kojom ste suo~eni, aliipak razmislite o svim mogu}nostimakoje vam se nude. Osobe koje `ive uinostranstvu ponudi}e vam dobre uslove

za rad, a na vama je da se {to pre odlu~ite.Novac - Predstoje dobici i regulisawe nekog duga,

bilo da vi nekom dugujete ili neko vama. Ako i nedobijete novac na ruke, mogu}e je da ipak dobijetegaranciju u vezi sa isplatom.

Qubav - Trebalo bi da se odlu~ite izme|u dvepodjednako privla~ne osobe, dok one ne saznaju jednaza drugu. Jedna od wih vam je ipak dra`a i mo`da stes wom du`e u vezi ili braku. U tom slu~aju, sve jemogu}e i poravnawe ra~una koje vam ne}e bitiprijatno.

Astro-savet - Povoqan period za putovawa.

BIK (21. 4. - 21. 5)Op{ta situacija - Osim Saturna,

planete obaveza i discipline, koji idepreko va{eg astrolo{kog poqakreativnosti retrogradnim hodom,ostale planete su vam mawe-vi{enaklowene. Ne obra}ajte pa`wu na

zahteve Jarca ili Device.Novac - Po~etkom sedmice o~ekuju vas dobici u

igrama na sre}u. Ipak, posao u medijima donosinajvi{e novca. Dobro razmislite o svakoj ponudi.

Qubav - Iako delujete kao osoba koja je punaerotskog naboja, va{ erotizam je prili~noprigu{en, a nema ni mogu}nosti da do|e doizra`aja, bar ne u vezi sa osobom koja vam senajvi{e dopada. Neko jedva ~eka da mu se javite.Mogu}a je romansa.

Astro-savet - Ponos i dostojanstvo vam se do sadanisu naro~ito isplatili. Promenite taktiku.

DEVICA (23. 8. - 22. 9)Op{ta situacija - Ovo je pravo vreme

da poka`ete {ta sve znate i umete. KadaMerkur u|e u znak Vodolije gde je jak, vipostajete neprepoznatqivi za okolinu.Mnogima mo`ete delovati nametqivo,ali to je, u stvari, jedini na~in da

do|ete do ciqa. Poma`u vam [korpija, Vodolija iJarac.

Novac - Napravili ste pove}e tro{kove i izazvalifinansijski potres na svom ra~unu, pa se sada hvatateza glavu. Boqe bi bilo da nau~ite da {tedite.

Qubav - Sve va{e simpatije ili qubavi su naradnom mestu, ili ih upoznajete preko posla. Ukolikoste neodlu~ni, ne brinite - oni kojima se dopadate neodustaju od vas, ~ak i ako vi budete sumwi~avi iskloni da se povu~ete u ilegalu.

Astro-savet - Sledite svoju intuiciju i potra`itesavet Lava.

JARAC (22. 12. - 20. 1)Op{ta situacija - Sredina sedmice

mo`e biti stresna zbog mnogo obaveza iva{e potrebe da sve dovedete na svoje mesto.Previ{e se anga`ujete na poslovima kojemogu i drugi da obave. Potreban vam jesaradnik u znaku Ovna, Bika, Vodolije ili

Device. Imate mogu}nost da odete u inostranstvo.Novac - Ne}ete imati ve}ih problema, ali su

mogu}i neo~ekivani izdaci, pogotovo ako odlu~ite daotputujete. Dobi}ete ponudu da radite za dobropla}enu firmu.

Qubav - Neko vas odavno simpati{e, ~ak je mogu}eda }e do}i u va{ dom. Re~ je o osobi mnogotemperamentnijoj od vas, koja je spremna da vam se uvekna|e pri ruci. Nemojte koristiti to samo da biste sere{ili samo}e, jer ~ak i ako ste u stalnoj vezi ilibraku, nemate ba{ ose}aj potpune bliskosti.

Astro-savet - Vi{e se odmarajte.

BLIZANCI (22. 5. - 21. 6)Op{ta situacija - Ulazak Merkura,

va{eg vladaoca, u prebukiran znakVodolije na vas deluje podsticajno, jer}ete imati pomo} planeta kojesimbolizuju inostranstvo, uspeh, novac iprili~no bu~ne saradnike. Poka`ite

po{tovawe prema Ribama, Devici i iskusnom Jarcu.Novac - Neko je uspeo da vas nagovori da ulo`ite

novac u interesantnu investiciju i ispostavi}e se daje bio u pravu. Ukoliko se radi o strancima, utolikoboqe.

Qubav - U qubavi ste razdragani, plemeniti ivelikodu{ni, ali ako ste u vezi sa Lavom ili Ovnom,mora}ete da promenite taktiku ili bar da se poka`etekao lojalan partner. Ne}ete biti li{eni pa`we,naprotiv, vi{e osoba se interesuje za vas.

Astro-savet - Koristite svoj {arm ikomunikativnost.

VAGA (23. 9. - 22. 10)Op{ta situacija - Sjajan period u

kojem mo`ete do}i u situaciju da vasneko obraduje ponudom o kojoj stesawali. Ni{ta se ne}e dogoditi {to vine `elite, samo budite uporni upostavqawu svojih uslova. Mo`ete na}i

posao u medijima, u inostranom predstavni{tvu ilioti}i na slu`beni put u inostranstvo.

Novac - Mo`ete imati uspeha u igrama na sre}u,naro~ito u dru{tvu Vodolije, Ovna ili Vage. Tako|e,mo`ete imati lepu zaradu od rada u medijima.

Qubav - Nastupa boqi period, ali morate da budetemalo popustqiviji jer }e partner to od vas o~ekivati.Ne odustajte od svojih planova, pogotovo ako vam je ciqda Lava, Ovna ili Vodoliju ne samo osvojite nego i daih nagovorite da sve rade po va{em.

Astro-savet - Koristite povoqan raspored planetana svim poqima.

VODOLIJA (21. 1. - 19. 2)Op{ta situacija - Va{ znak je do te

mere oja~an planetama da ne znate {ta}ete pre da zapo~nete ili da zavr{ite.Sre{}ete se sa nekim mla|im ilimladolikim saradnkom koji vam je oduvekbio desna ruka u poslu, a vi ste se prema

wemu ~esto ophodili sa visine. Sledi pomirewe.Novac - Preko trgovinske transakcije sa

nekretninama o~ekuje vas pove}i prihod. U ovomperiodu imate veliki smisao za biznis i trgovinu.

Qubav - Slobodne Vodolije o~ekuje zanimqivopoznanstvo, na kra}em putu. Do`ive}ete mnogo lepihzajedni~kih trenutaka, ali od vas zavisi da li }e seveza nastaviti. Ukoliko imate stalnog partnera,nemojte izlaziti bez wega ili nalaziti izgovor samoda biste bili u svom dru{tvu.

Astro-savet - Iskoristite svoje talente, naro~itoako se radi o muzici.

RAK (22. 6. - 22. 7)Op{ta situacija - Mesec, planeta

koja vas je namu~ila u fazi pomra~ewaprethodne sedmice, sada prelazi prekoastrolo{kih ku}a posla, javnosti ikontakata sa finansijski jakim osobama.Mogu} je neo~ekivani dogovor sa

Strelcem.Novac - Iako mnogi misle da vam je finansijska

situacija sjajna, mnogo toga ne zavisi od vas nego odpartnera, kako poslovnog tako i qubavnog, ali i odnekih aran`mana na koje se jo{ niste odlu~ili.

Qubav - Mnogi vas po{tuju i dive vam se, a vi bistetako voleli da vam poka`u qubav i strast, pogotovo akoste `ena. Pri tom, ukoliko vam se Ovan ili Vodolijadopadaju, a ne pona{aju se u skladu s va{imo~ekivawima, nije vam lako.

Astro-savet - Skloni ste nazebu.

[KORPIJA (23. 10. - 22. 11)Op{ta situacija - Mesec }e

prelaziti preko va{eg znaka iastrolo{kih ku}a koje simbolizujunovac, posao i poslovne kontakte.Aktivirajte se i iskoristite dobreprilike u radu sa Jarcem, Vodolijom,

[korpijom i Ribama. Sa Vagom i Bikom imateposebne planove.

Novac - Uspe}ete da sredite finansijsku situaciju,pogotovo ako zapo~nete novi posao. Ako ste mladi,sti}i }e vam novac od honorarnog posla, zahvaquju}iurgenciji ro|aka.

Qubav - Ma koliko vas posao okupirao, vreme je dase vi{e pozabavite partnerom i zajedni~kimmomentima, da se organizujete tako da imate vremenajedno za drugo. Mlade [korpije o~ekuje zanimqivopoznanstvo na nekom skupu ili ro|endanskom slavqu.

Astro-savet - Ne prekidajte nova poznanstva uafektu. Mogu} nazeb.

RIBE (20. 2. - 20. 3)Op{ta situacija - Spremate se za

povratak na velika vrata, ma {ta tozna~ilo u poslu kojim se bavite. Akostudirate ili spremate specijalizaciju,bi}ete veoma uspe{ni. Svi va{ikreativni potencijali mogu da do|u do

izra`ja ukoliko na|ete nakoga da vam pomogne.Novac - Nemate ba{ mnogo novca, a ukoliko

pripadate onima koji imaju dovoqno, planirate kakoda ga investirate. U tom premi{qawu neko mo`e davas preduhitri, ma o kakvom ulagawu ili kupovini dase radi.

Qubav - Imate tajnu qubav, neko vam je opsesija iliste optere}eni razmi{qawima o tome kako dasa~uvate svoju privatnost. Neko }e poku{ati da vam senametne, ili }ete razmi{qati kako da vratite ne~ijunaklonost.

Astro-savet - Ne ulazite u konflikte bez prekepotrebe.

ASTROLOGIJA ❙ Horoskop za period od 15. do 22.2.2009. godine

32 život plus

Astrolog Jasminka Holclajtner

život plus 33

Ko slu{a klasiku,a ko truba~e?

Astrolog Marina Jungi}

Va{ muzi~ki ukus ne zavisi samood znaka i podznaka u kojem stero|eni nego i od pozicijaMeseca i Venere koji u

astrologiji, izme|u ostalog,simbolizuju inspiraciju, ma{tu,umetnost i muziku.

OVANIako voli hard rok i tehno,

strastveni Ovan je i veliki qubiteqklasi~ne muzike. Po{to u`iva dadiriguje, obo`ava koncerte u izvo|ewuvelikih simfonijskih orkestara, a odkompozitora voli Baha, Debisija iBorodina. Ume Ovan da „diriguje“ i ukafani gde „kiti“ muziku i naru~ujeomiqene pesme, dok na~isto ne iznurimuzikante.

BIKHedonisti~ki Bik voli etnomuziku,

truba~e, a srce mu zaigra i kad slu{asevdalinke i starogradske pesme.Okupqa muziku oko svog stola, naru~ujepesme i ~a{}ava svira~e, a neretkouzima i mikrofon da bi zapevao svojuomiqenu pesmu. Za wega je trbu{ni plespravi muzi~ko-scenski do`ivqaj u kojemu`iva, jer voli i orijentalni zvuk.

BLIZANCIBlizanci vole sve {to je novo,

moderan ritam, pop i rok muziku, rejv,

haus i tehno, a u dru{tvu umeju da budeneodoqivi, jer znaju odli~no daimitiraju, pevaju, igraju i zabavqajudruge. Blizanci su i qubiteqi jednog odnajpopularnijih dela BenxaminaBritna, de~je opere „Mali dimni~ar“ ibaleta „@ar ptica“ Igora Stravinskog.

RAKRak u`iva u evergrin muzici i

autenti~nom izvornom narodnommelosu, jer mu prija opu{tawe uz~a{icu razgovora sa prijateqima, kadmo`e i da zapeva i da zaigra, i tako - doranih jutarwih sati. Ume Raku srce dazaigra uz „jecaje“ violine, ba{ kao i dokslu{a violinski koncert, pa su wegoviomiqeni kompozitori ^ajkovski,Mocart, Mendelson, Betoven i Brams.

LAVLav voli svaku vrstu muzike koja mu

omogu}ava da potro{i svoju ogromnuenergiju, naj~e{}e kroz ples ili|uskawe. I to onda kada su svi pogledisigurno uprti u wega, kada je on na svomtronu - plesnom podijumu. Tako|e, volihard rok, tehno, ali i doma}e popbalade, a Betoven je wegov omiqenikompozitor.

DEVICAObo`ava filmsku muziku i balade, a

od kompozitora voli [opena. Wenoraspolo`ewe u veselom dru{tvu, uzsvira~e u wenoj omiqenoj kafani raste,

pogotovo od onog trenutka kad drugi ve}posustanu - tad ona stupa na scenu i uzzvuke tambure podi`e raspolo`ewe.Ne{to se tad u woj budi, pa ~esto zaigrai na {anku ili stolu, svejedno, va`no daje veselo.

VAGA^im u|e u ku}u ukqu~uje radio, samo

da se ori na sve strane, a to su uglavnombalade, senti{ muzika, ali i pop.U`iva i u klasi~noj muzici, pogotovobe~kim koncertima, a omiqenikompozitori su joj ^ajkovski i Mocart.Otmena i suzdr`ana Vaga rado pose}ujesplavove gde postaje „razuzdana“, asvira~ima ne dozvoqava da se odmaknuod wenog stola.

[KORPIJAStrastvena i bu~na [korpija ume

totalno da se opusti u boemskojatmosferi svog omiqenog restorana,kao {to onako elegantna i magneti~naume da u`iva u zvuku orguqa i horskompevawu. Voli instrumentalnu muziku,ali i pop, a od kompozitora [umana,Betovena i Mokrawca.

STRELACStrelac voli ritam koji podse}a na

muziku Dalekog istoka, plesoveafri~kih plemena, uzbu|uje ga zvukbubwa, ali i tehno muzika. Iako jeBetoven (ro|en u znaku Strelac) wegovomiqeni kompozitor, ne be`i Strelacni od kafanske muzike, ali u obzirdolaze samo restorani u centralnojgradskoj zoni gde dolaze poznate „face“.

JARACNaizgled uzdr`an i rezervisan,

Jarac ume i te kako da se opusti upravom kafanskom ambijentu, uz crnovino i dobru muziku, gde }e i da zaigra izapeva sa zadovoqstvom. Ipak, klasikaje „zakon“ za Jarca. Zato on voliklavirske koncerte, ali i duete, a odkompozitora [opena, Debisija iRahmawinova.

VODOLIJAOna „spava dawu, a luduje no}u“, jer

najvi{e voli disko ritam, pa vlasnicidiskoteka, splavova i klubova mogu bitizahvalni Vodolijama koje ~esto umeju daosvanu u wihovim objektima. Me|utim,nepredvidiva Vodolija voli ivizantijsku muziku, orguqe, gitaru iMocarta - kompozitora ro|enog uwenom znaku.

RIBEBa{ wu briga koliko je sati kad joj je

tako lepo, kao u nekom drugom svetu, jerRibe vole da sawaju, zami{qaju ima{taju. Opera i balet su kao stvoreni zasenzualne i romanti~ne Ribe, pa najvi{eslu{aju Verdija, Pu~inija, [opena,Gluka („Orfej i Euridika“) i Manuela deFaqu (balet „Qubav ~arobwaka“) ilikompozicije za klavir i orkestar.

Muzika i horoskopski znaci ❙ ASTROLOGIJA

Napomena: Pitawa za na{eg astrologa mo`etepostavqati preko Interneta na adresu:astrozenit@hotmail.comUz pitawe navedite datum, mesto i ta~no vremero|ewa kao i bra~no stawe.

❙ ODGOVORI ITAOCIMA

❘ AstrologJasminka Holclajtner

[ta ka`u zvezde?

[ifra: „Izgubqena u svemiru“Sa ovako dobro postavqenim planetama

u va{em horoskopu ne mo`ete bitiizgubqeni jer dobro znate {ta radite i{ta `elite. Zaqubili ste se u pogre{nuosobu, odnosno u nekoga ko vam samodelimi~no odgovara. Privukao vas je wegovsenzibilitet jer vi, pored odlu~nosti ipreduzmqivosti, imate jaku imaginacijui veoma ste ose}ajni. Prvi put ste nai{lina partnera ose}ajnijeg od vas - i tu ste se„izgubili“. Kod vas preovladava potreba zajakim partnerom pre nego za lirskomdu{om koja vas trenuto okupira. Ipak,uspe}ete nekako iz te veze da iza|ete mawe-vi{e nepovre|eni, ali }e vas dugo progawatiose}awe da ste wega povredili.

[ifra: „Nepoverqiva“Konsultovali ste se sa mnogo astrologa

i svako vam je pone{to rekao {to je ta~no,ali nikako da upoznate budu}eg supruga.Astrolozi nemaju ~arobni {tapi} kojim bi„pogurali“ doga|aje, ali je dobro {to se isami bavite astrologijom. Pratite kretaweMeseca preko va{eg horoskopa i uz znawekoje ste pokazali u pismu, mogli bisteizbe}i one dane kada „poludite, i ba{ tadaraskinete vezu“. Veliki T kvadrat izme|uva{eg Marsa, Merkura i Urana je razlog zato, i najboqe je da tih dana nemate kontaktni sa kim. Vi znate za{to su vam veze do sadabile kratke, a „onaj pravi“ ~eka da Saturnu|e u Vagu. Iako ne volite mnogo starije, ovaj}e ipak biti, ali izuzetno mlad duhom.

[ifra: „Ludilo 1988“Do{la su dva pisma sa istom {ifrom,

da biste se prepoznali dodato je godi{te.Kada bi devojke znale da mladi}i stavqajuovakvu {ifru zbog qubavi verovatno bi imimponovalo. Nagla{en znak Jarca vas terada se previ{e zatvarate u sebe i da dr`itevi{e do svog dostojanstva i ponosa nego dopokazivawa ose}awa. Previ{e ste sigurniu sebe i ambiciozni da biste bili i blizustawa sadr`anog u {ifri. Vrlo steodre|eni, ali ~lanovima porodice nepri~ajte ni{ta, pogotovo ne sestri jer sveprenosi roditeqima. Sve }e biti O.K.,ukoliko budete diskretniji i ne upoznatesvaku devojku sa va{ima posle dva susreta.

[ifra: „Jarac ili Ribe“Izlazite sa dve podjednako po`rtvovane

devojke i ne znate za koju da se odlu~ite. Ribevam ne odgovaraju po slagawu horoskopskihznakova kako ste to pro~itali u ~asopisima,ali vam se ipak ta devojka vi{e dopada.Naravno, kada ima mnogo vatrenog elementau sebi zbog ~ega vam se i dopada. Nije va`ansamo znak nego slagawe podznaka, Meseca,Marsa i Venere. Veza sa osobama ro|enimu znaku Riba bi}e mnogo harmoni~nijanego sa Jarcem koji ima lo{e postavqenogi Meseca i Marsa u odnosu na va{ znak.Sledite svoje srce i svoju intuiciju.

■N

orth

Fo

to