PRIMENA POJEDINIH INSTITUTA STE^AJA Zbornik radova · praksi privrednih sudova. Tim povodom odabrana pravna pitawa bila su predmet podjednake pa`we i teorijsko-pra-vne analize wihove

PRIMENA POJEDINIHINSTITUTA STEÂJA

Zbornik radova

RedaktorDr Dragi{a B. SLIJEPÊVI]

Beograd

2014

NASLOVNA.fm Page 1 Tuesday, March 18, 2014 12:53 PM

PRIMENA POJEDINIH INSTITUTA STEÂJA

Zbornik radova

Izdava~IP "Glosarijum"

BeogradRige od Fere 12

Tel./faks 011/2182-163E-mail:[email protected]

Za izdava~aMilan @amacdirektor

RedaktorDr Dragi{a B. SLIJEPÊVI]

UrednikMilan @amac

Kompjuterska obradaVesna Stani}

[tampa“Glosarijum”, Beograd

Tira‘: 300 primeraka

ISBN 978-86-6297-008-4

NASLOVNA.fm Page 2 Tuesday, March 18, 2014 12:53 PM

RE^ UNAPRED

Tradicionalno opredeqewe IP “Glosarijum“ da or-ganizuje savetovawa o spornim pravnim pitawima uo~enim uprimeni odre|enih zakona na{lo je svoju potvrdu i na ovogo-di{wem savetovawu organizovanom u Vrwa~koj Bawi na temu“Primena pojedinih pravnih instituta ste~aja“. Tim povo-dom prire|eni su referati eminentnih pravnih stru~wakakoji u svakodnevnom obavqawu svojih profesionalnih funk-cija tragaju za pravno utemeqenim re{ewima spornih pra-vnih pitawa koja im name}e aktuelna sudska praksa. Temaovog Zbornika radova su aktuelna sporna pravna pitawa udomenu primene Zakona o ste~aju. Ona su predstavqala pro-fesionalni izazov za autore koji u svom svakodnevnom raduneposredno uti~u na kreirawe pravnih stavova sudske prakseiz te oblasti. U tom kontekstu prire|eni referati u ovomZborniku se bave analizom spornih pravnih pitawa sa sta-novi{ta profesionalnih iskustava nosilaca najvi{ih pra-vosudnih funkcija. To je ujedno i pe~at profesionalne au-toritativnosti pravnih shvatawa iza kojih su stali autorireferata. Otuda se osnovano moè o~ekivati da }e u tim ra-dovima izvr{ene pravne analize i izneta pravna gledi{taautora u vezi sa razumevawem i primenqivo{}u pojedinihpravnih instituta Zakona o ste~ajnom postupku predstavqa-

rec unapred.fm Page 129 Tuesday, March 18, 2014 12:54 PM

ti predmet posebnog interesovawa u~esnika savetovawa, aliisto tako i {ire stru~ne javnosti.

U Zborniku radova, koji je pred vama, prezentovani sureferati koji se bave teoretskim sagledavawem pojma i uslo-va vo|ewa postupka ste~aja i uo~enim nesaglasnim mi{qe-wima o domenu primene i pravnim posledicama prakti~nograzumevawa pojedinih pravnih instituta ste~aja. Predmetautorskih razmatrawa su brojna sporna pravna pitawa pro-istekla u postupku bankrotstva, kao posebnog vida okon-~awa ste~aja. Posebno je posve}ena pa`wa ulozi, ovla{}ewi-ma i odgovornostima ste~ajnog upravnika kao centralnog or-gana postupka ste~aja. Od izuzetnog zna~aja su i autorskistavovi o mogu}nosti i uslovima sprovo|ewa bankrotstvanakon reorganizacije ste~ajnog du`nika. Ni{ta mawe nisuva`na ni autorska gledi{ta o poloàju izlu~nih poveri-laca izneta kroz analizu sudske prakse Privrednog apela-cionog suda. Tako|e, pa`wu stru~ne javnosti zavre|uje i au-torsko razgrani~ewe dopu{tenosti vanste~ajnog i ste~ajnogpobijawa izvr{eno sa stanovi{ta pravne utemeqenosti mo-gu}e primene instituta vanste~ajnog pobijawa u postupkuste~aja.

Pored navedenih spornih pravnih pitawa analizi-ranih sa stanovi{ta aktuelne sudske prakse u Zborniku suprezentovani i referati koji se bave odre|enim teoretskimaspektima op{teg i individualnog ste~aja, kao i prikazomsrpskog me|unarodnog ste~aja u svetlu Uredbe Saveta Evro-pske unije br. 1346/2000, koja se bavi pitawima me|unarodnogste~aja. Ovim radovima su{tinski se ukazuje na potrebu iz-mene i dopune na{eg ste~ajnog zakona. U tom kontekstu poseb-no su zna~ajne uporednopravne analize individualnog ste-~aja sa stanovi{ta prezentacije mogu}ih re{ewa ure|ewaste~aja fizi~kih lica u na{em pravu. Na istom tragu je i re-ferat kojim se ukazuje na potrebu uskla|ivawa odredbi na-{eg ste~ajnog zakona o me|unarodnom ste~aju sa Evropskomuredbom o ste~ajnim postupcima sa elementom inostranosti.

Navedene teme referata u ovom Zborniku radova samepo sebi predstavqaju predmet kontinuiranog interesovawaop{te stru~ne javnosti. Me|utim, one su jo{ zna~ajnije zato{to se wihove autorske analize temeqe na aktuelnoj sudskoj


praksi privrednih sudova. Tim povodom odabrana pravnapitawa bila su predmet podjednake pa`we i teorijsko-pra-vne analize wihove primenqivosti. Zato }e i u tom kontek-stu zauzeta pravna shvatawa autora predstavqati inspira-ciju za ozbiqnu stru~nu raspravu ne samo me|u u~esnicimaovogodi{weg savetovawa u Vrwa~koj Bawi ve} i {ire stru-~ne javnosti. [tavi{e, mo‘e se o~ekivati da }e referati ob-javqeni u ovom Zborniku radova predstavqati i posebanpredmet interesovawa svih poslenika pravne struke koji se usvakodnevnom izvr{avawu svojih radnih obaveza susre}u sabrojnim spornim pitawima u domenu primene pravnih in-stituta ste~aja koja su u wima obra|ena.

Dr Dragi{a B. SLIJEPÊVI]


Prazna 6


7

Dr Dragi{a B. SLIJEPÊVI]*

POJAM I PRAVNE PRETPOSTAVKE STEÂJA

Uvod

Ste~aj se sprovodi u slu~aju du`nikove nemogu}nostiizvr{ewa preuzetih obaveza, bez obzira da li je to staweprouzrokovano objektivnim ili subjektivnim razlozima.Stawe nemogu}nosti izmirewa preuzetih obaveza moè pred-stavqati posledicu stvarnog, ali i fiktivno izazvanog ste-~aja. Osim toga, i sam du`nik moè proceniti da preuzeteobaveze ne moè izmiriti o roku wihovog dospe}a. U tomslu~aju se radi o prete}oj nesposobnosti za pla}awe, kaoposebnom ste~ajnom razlogu. Zato du`nik moè traìti da seu ste~aju, kao posebnom postupku kolektivnog izvr{ewa, ure-de wegove obaveze prema svim poveriocima. Ste~aj se moèpokrenuti i kada je vrednost du`nikove aktive nedovoqna dapodmiri sva wegova dospela dugovawa. Takvo stawe je posle-dica trajnog odnosa du`nikove pasive na {tetu aktive, {toga ~ini trajno nesposobnim za pla}awe. Svi navedeni razlo-

* Dr Dragi{a B. Slijep~evi}, sudija Ustavnog suda.

dragisa stecaj.fm Page 7 Tuesday, March 18, 2014 12:54 PM

8

zi obustave pla}awa ve} dospelih, odnosno nemogu}nost iz-mirewa obaveza koje }e tek dospeti, predstavqaju pravniosnov da se nad du`nikom pokrene postupak ste~aja. U tomslu~aju se pravilo “prvi u vremenu, ja~i u pravu“ zamewuje sapravilom “jednakosti i ravnopravnosti svih poverilaca“. Utako nastaloj situaciji formira se zajednica interesa pove-rilaca i zajednica za sno{ewe opasnosti. Time se mewa ireìm namirewa poverila~kih potraìvawa. Poverioci utom slu~aju sti~u samo mogu}nost da konkuri{u putem ste~aj-nog suda za kolektivni ostatak, srazmerno namirewe izdu`nikove imovine sakupqene u ste~ajnu masu kojom upravqaste~ajni sud.1)

Prema tome, ste~aj predstavqa stawe insolventnostiili prezaduènosti usled koga du`nik nije u mogu}nosti daispuwava svoje dospele nov~ane obaveze. Insolventnost seispoqava du`nikovom obustavom ili prekidom pla}awa do-spelih obaveza, dok prezaduènost predstavqa posebno im-ovinsko stawe du`nika u kome wegova ukupna imovina nijedovoqna za podmirewe wegovih dugovawa. I u jednom i udrugom slu~aju du`nik manifestuje pravnu nesposobnost zapla}awe. Takvo imovinsko stawe du`nika stvara opasnostod nemogu}nosti namirewa potraìvawa wegovih poveri-laca. To je posledica ~iwenice da zbog trajne nesposobnostipla}awa prestaju da postoje sve realne pretpostavke za indi-vidualno namirewe poverilaca prodajom pojedinih delovadu`nikove imovine.2) U toj situaciji moè do}i i do pojavepravno nepoèqnog – haoti~nog stawa u kome }e poveriocipoku{ati da po svaku cenu namire svoja potraìvawa. U na-

1) M. Velimirovi}, “Ste~ajno pravo“, Novi Sad, 2004. str. 7.2) Par conditio creditorum. Na~elo jednakosti (pariteta) u ste-

~aju izraz je na~ela pravi~nosti potrebe da se svim poveriocima uziste uslove osigura ista mogu}nost u namirewu, i to stoga {to jeste~aj po pravilu posledwa prilika za namirewe poverilaca. Potome se ste~aj funkcionalno razlikuje od izvr{ewa, gde se sprovodi usituaciji u kojoj su imovinske prilike du`nika takve da je mogu}eodvojeno i potpuno namirewe pojedinih wegovih poverilaca. Zato jeu tom postupku odre|uju}e na~elo vremenskog prioriteta – priortempore potior in iure (Triva-Velajet-Dika, Sudsko izvr{no pravo).Op{ti deo, 2. izdawe, 1984, strana 26)


9

stojawu da se taj ciq ostvari postoji mogu}nost i da du`nikneosnovano favorizuje jedne na {tetu drugih poverilaca.Tako se moè desiti da neki poverioci u potpunosti namirepotraìvawa, a da drugi to ne u~ine ni u minimalnom izno-su. Da bi se takvo stawe predupredilo i svi poverioci dove-li u ravnopravan poloàj potrebno je pravno urediti me-hanizam wihovog kolektivnog namirewa. On se realizujekroz pravila ste~ajnog postupka po kojima se sprovodi pot-puno izvr{ewe nad celokupnom imovinom ste~ajnog du`nikaradi ravnomernog kolektivnog izmirewa svih wegovih du-govawa. To je osnovni – klasi~ni ciq ste~ajnog postupka. Onse realizuje stvarawem uslova za kolektivno namirewe pove-rilaca ste~ajnog du`nika kroz unov~ewe wegove imovine ipodelu prikupqenih sredstava poveriocima. Me|utim, tajciq je supsidijarnog karaktera u odnosu na primarni, dru-{tveni i pravno-politi~ki ciq da se kroz reorganizacijudu`nika ustanovi wegov novi pravni poloàj u odnosima sapoveriocima. Stoga reorganizacija ne predstavqa samo ade-kvatnu zamenu za prevazi|eni institut prinudnog poravna-wa, ve} ima i funkcionalnu prednost nad klasi~nim ste-~ajem – bankrotstvom ste~ajnog du`nika koje vodi prestankuwegovog pravnog subjektiviteta. To je posledica ~iweniceda svako dru{tvo utemeqeno na robno-nov~anoj privredipretpostavqa postojawe finansijske discipline i urednoispuwewe dospelih nov~anih obaveza. U suprotnom, takvodru{tvo prestaje normalno funkcionisati, dovodi se u pi-tawe wegova sposobnost da osigura preko potrebnu cirkula-ciju dobara i usluga, {to ugroàva pravnu sigurnost u~es-nika u pravnom i privrednom prometu. To je razlog zbog koganesposobne pravne subjekte za uredno izmirewe obaveza trebasanirati, ili ih iskqu~iti iz pravnog prometa.3)

3) M. Dika, “Razlozi za reformu hrvatskog insolvencijskogprava i neke temeqne novine tog prava“, Zbornik radova: “Novoovr{no i ste~ajno pravo“, Zagreb, 1996, str. 210.


10

Pojam ste~ajnog postupka

Ste~ajni postupak je posebna vrsta gra|anskog sudskogpostupka koji se sprovodi radi utvr|ewa da li su ispuwenizakonom propisani razlozi za otvarawe ste~aja nad odre|en-im subjektima i prikupqawe i unov~ewe celokupne imovinedu`nika kako bi se obezbedilo istovremeno najpovoqnijeravnomerno namirewe svih wegovih poverilaca.4) Subjektiste~ajnog postupka mogu biti pravna i fizi~ka lica. Ste~ajnad pravnim licima se naziva korporativni ste~aj5), a ste~ajnad fizi~kim licem individualni ste~aj. To su dve vrsteste~ajnog postupka sa mno{tvom osobenosti koje ih me|usob-no razlikuju. Osnovni normativni akt koji u na{em pravuure|uje postupak ste~aja jeste Zakon o ste~aju6). Wime se ure-|uje ste~ajni postupak samo privrednih subjekata – pravnihlica. Osim op{teg na{e pravo poznaje i poseban ste~ajnipostupak koji se sprovodi nad bankama i dru{tvima za osi-gurawe.7) Ciq ste~ajnog postupka je najpovoqnije kolekti-vno i ravnomerno namirewe svih poverilaca ste~ajnog du-`nika.8) Taj ciq se moè ostvariti kroz bankrotstvo ili re-

4) M. Dika, Ste~ajni postupak, strana 32, “Sanacija i ste~ajOUR“, Zbornik radova, Vara`din.

5) Status pravnog lica se sti~e upisom u registar privrednihsubjekata (~lan 3. Zakona o privrednim dru{tvima), u tom smislu se itermin korporativnog ste~aja vezuje za korporaciju pravnog lica. Onobuhvata ste~aj svih pravnih subjekata koji to svojstvo dobijaju upi-som u odgovaraju}i javni registar, u skladu sa Zakonom kojim se ure-|uje registracija privrednih subjekata.

6) “Slu`beni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 71/12.7) Postupak ste~aja nad bankama i dru{tvima za osigurawe

ure|en je Zakonom o ste~aju i likvidaciji banaka i dru{tava za osi-gurawe koji je objavqen u “Slu`benom glasniku Republike Srbije“,br. 61/05, 116/08, 91/10. Wime su propisani posebni uslovi za po-kretawe i vo|ewe ste~aja nad ovim pravnim subjektima, uz mogu}nostprimene i odredbi Zakona o ste~ajnom postupku pod uslovima pro-pisanim odredbom ~lana 19. tog Zakona.

8) Ste~aj moè dovesti do prestanka pravnog subjektivitetaste~ajnog du`nika. U tom slu~aju on predstavqa posledwu {ansu zanamirewe poverilaca. Zato razlozi pravi~nosti nalaù da se svimpoveriocima obezbedi ravnopravna konkurencija u namirewu wiho-vih potraìvawa iz celokupne imovine ste~ajnog du`nika.


11

organizaciju ste~ajnog du`nika.9) Bankrotstvo, po pravilu,vodi prestanku pravnog subjektiviteta ste~ajnog du`nika,dok reorganizacija ima za ciq wegov ekonomski oporavak iopstanak u pravnom prometu. Me|utim, i u jednom i u drugomslu~aju ste~aj predstavqa specifi~an vid generalne egzeku-cije.10) Ona se sprovodi u ste~aju kao posebnom gra|anskompostupku.11) Posebnost tog postupka se iskazuje ne samo krozu~e{}e odre|enih sudskih i poverila~kih organa, ve} i una~inu prikupqawa imovine ste~ajnog du`nika, wenom un-ov~ewu, podeli i namirewu ste~ajnih poverilaca.12) U ste-~aju se vr{i proporcionalna raspodela rizika insolvent-nosti du`nika na sve poverioce.13) Time se spre~ava nami-rewe samo pojedinih poverilaca ste~ajnog du`nika, odnosnomogu}nost nenamirewa wegovih ostalih poverilaca. U pro-tivnom, postojala bi realna opasnost da pojedini poveriociizgube sve od svojih tra`bina, zato {to su zadocnili sa pri-javom ili zato {to ih je sam du`nik stavio u nepovoqan po-loàj u odnosu na druge privilegovane poverioce. U redo-vnom toku stvari to je pravno dopu{teno pona{awe, jer jedu`nik ovla{}en da potraìvawe pojedinih poverilaca is-plati pre roka, ili da im pruì odgovaraju}a obezbe|ewa.Takvo pona{awe du`nika se predupre|uje pokretawem ste~aj-

9) Vidi odredbu ~lana 1. stav 1. Zakona o ste~aju.10) Redovan pravni put prinudnog namirewa potraìvawa

predstavqa izvr{ni postupak. On se sprovodi u situaciji kada jemogu}e ostvariti odvojeno i potpuno namirewe pojedinih potra-ìvawa iz posebnih delova imovine du`nika. Za razliku od izvr{e-wa ste~aj se sprovodi u situaciji kada je takvo namirewe poverilacaiskqu~eno. U tom slu~aju je nu`no pristupiti istovremenom, zaje-dni~kom i ravnomernom namirewu svih poverila~kih potraìvawaiz celokupne imovine du`nika. Zato ste~aj, za razliku od izvr{ewa,kao individualne egzekucije predstavqa generalnu egzekuciju, od-nosno poseban vid univerzalnog namirewa.

11) Vi{e o tome S. Zublija, Gra|ansko procesno pravo Kraqe-vine Jugoslavije, Beograd, 1938, strana 11; V. Mitrovi}, “Ste~ajnopravo“, Beograd, 1926, strana 4.

12) Vidi V. ôlovi}, “Ste~aj i prinudno poravnawe sa ele-mentom inostranosti“, Beograd, 2003, strana 24.

13) V. Radovi}, “Individualni ste~aj“, Beograd, 2006, stra-na 14.


12

nog postupka. Zato se ravnomernim rasporedom gubitakaste~ajnog du`nika u postupku ste~aja na sve poverioce spre-~ava mogu}nost da pojedini poverioci zbog eventualnog gu-bitka svog potraìvawa i sami postanu insolventni.14) Sto-ga se ste~ajni postupak moè voditi samo u slu~aju kadapostoje najmawe dva poverioca ste~ajnog du`nika. U pro-tivnom, ste~aj se moè pokrenuti ali se ne moè sprovesti,ve} se zbog postojawa samo jednog poverioca mora odmahobustaviti.15)

Osim navedenih koristi za poverioce kroz ste~aj se os-tvaruje i za{tita op{tih dru{tvenih interesa. To se, najpre,~ini spre~avawem du`nika da i daqe {tetno upravqa svojomimovinom po poverioce. Otvarawem ste~aja du`nik se one-mogu}ava da namernim skrivawem imovine ili r|avim pri-vre|ivawem umawuje wenu vrednost i tako onemogu}i nami-rewe svojih poverilaca. To se ~ini u ciqu o~uvawa ne samotrgova~kog morala, ve} i kreditne sposobnosti dru{tva.Privredni subjekti se moraju podsticati na aktivno u~e{}eu privrednom ìvotu, ali sa sve{}u obaveznosti ispuwewapreuzetih obaveza. Zato se kroz ste~aj vr{i i eliminacija izpravnog poretka svih privrednih subjekata koji ne izvr{a-vaju preuzete obaveze prema poveriocima. Me|utim, postupakste~aja se moè okon~ati i ekonomskim oporavkom ste~ajnogdu`nika, a time i o~uvawem wegovog pravnog subjektiviteta.To se ~ini prihvatawem unapred pripremqenog plana reor-ganizacije, ili plana reorganizacije podnetog u ste~aju ko-jim se ostvaruju koristi i za ste~ajnog du`nika i za wegovepoverioce.

Ste~ajni postupak se pokre}e predlogom zakonom ov-la{}enih subjekata. To su, pre svega, sam du`nik, a onda i sviwegovi poverioci. U svakom slu~aju, postupak ste~aja semoè pokrenuti samo kada su za to ispuweni zakonom pro-pisani uslovi.16) Ti uslovi su subjektivne i objektivne pri-rode, materijalno-pravne i formalno-pravne prirode. Su-bjektivne pretpostavke ste~ajnog postupka su postojawe ste-

14) V. Mitrovi}, navedeno delo, strana 3.15) Vidi odredbu ~lana 13. stav 1. Zakona o ste~aju.16) Vidi odredbu ~lana 55. Zakona o ste~aju.


13

~ajnog du`nika na ~ijoj se imovini moè pokrenuti i voditipostupak ste~aja, te postojawe poverilaca radi ~ijeg se ra-vnomernog i kolektivnog namirewa taj postupak pokre}e.Objektivna pretpostavka ste~ajnog postupka je postojawe ste-~ajnog razloga zbog koga se ste~aj moè pokrenuti, kao i po-stojawe raspoloìve imovine ste~ajnog du`nika iz koje semogu izmiriti potraìvawa wegovih poverilaca.17) Stvar jediskrecionih ovla{}ewa predlaga~a da ocene da li je u wi-hovom interesu podno{ewe predloga kao inicijalnog akta zapokretawe ste~ajnog postupka. Podnosioci predloga su ov-la{}eni i da disponiraju sa podnetim predlogom za pokre-tawe postupka ste~aja, ali samo do vremena isticawa oglasao otvarawu ste~ajnog postupka na oglasnoj tabli suda, odnos-no pre dono{ewa re{ewa o odbacivawu ili odbijawu podne-tog predloga za pokretawe ste~aja.18) Nakon toga postupakste~aja se vodi ex offo sve do okon~awa.

Prva faza ste~ajnog postupka je tzv. prethodni postu-pak, koji ima za ciq utvr|ewe postojawa zakonom propisanogste~ajnog razloga. On se pokre}e re{ewem ste~ajnog sudijekoje se donosi po slu`benoj du`nosti u roku od tri dana oddana prijema predloga19) u svim slu~ajevima kada se shodnoodredbama Zakona o ste~ajnom postupku ta faza mora spro-vesti.20) Sud je duàn da re{ewem pokrene prethodni ste~aj-ni postupak, ali je wegovo vo|ewe opredeqeno voqom predla-ga~a, jer je isti ovla{}en da podneti predlog povu~e sve doisticawa oglasa o otvarawu ste~ajnog postupka na oglasnojtabli suda. Zakon o ste~aju dopu{ta mogu}nost da se isto-vremeno sa predlogom za pokretawe ste~ajnog postupka ste-~ajnom sudu dostavi i predlog unapred pripremqenog planareorganizacije.21)

Po okon~awu prethodnog ste~aj prelazi u fazu glavnogpostupka. Ona zapo~iwe dono{ewem re{ewa o otvarawu ste-

17) M. Velimirovi}, navedeno delo, strana 27.18) Vidi odredbu ~lana 58. Zakona o ste~aju.19) Vidi odredbu ~lana 60. stav 1. Zakona o ste~aju.20) Vidi odredbu ~lana 60. stav 3. ta~. 1-3. Zakona o ste~aju.21) Vidi odredbu ~lana 155. stav 4. Zakona o ste~aju.


14

~aja ~ija pravna dejstva nastupaju isticawem oglasa o pokre-tawu ste~ajnog postupka na oglasnoj tabli suda.22) Glavniste~ajni postupak se moè odvijati kroz dve faze. Prva jebankrotstvo, a druga reorganizacija ste~ajnog du`nika. I ujednom i u drugom slu~aju glavni ste~ajni postupak se odvijakroz vi{e podstadijuma koji se sukcesivno ili simultano re-alizuju. To se ~ini kroz zajedni~ke podstadijume konstitui-sawa organa ste~ajnog postupka, odlu~ivawa o toku postupkaste~aja, i prijavqivawa i utvr|ivawa potraìvawa ste~aj-nih poverilaca. Postupak bankrotstva obuhvata i posebnepodstadijume unov~ewa imovine ste~ajnog du`nika i nami-rewa poverilaca, a u nekim slu~ajevima i pobijawa pravnihradwi i pravnih poslova ste~ajnog du`nika. U slu~aju ban-krotstva ste~ajnog du`nika glavni ste~ajni postupak se poodràvawu zavr{nog ro~i{ta okon~ava dono{ewem re{ewao zakqu~ewu ste~aja. To se ~ini i kada je imovina ste~ajnogdu`nika mawa od tro{kova ste~ajnog postupka.23) Posebnipodstadijumi postupka reorganizacije su podno{ewe planareorganizacije, ispitivawe urednosti i dopu{tenosti pla-na reorganizacije, raspravqawe i odlu~ivawe o planu reor-ganizacije i potvr|ivawe usvojenog plana reorganizacije. Iovaj postupak se okon~ava dono{ewem re{ewa o obustaviste~ajnog postupka, ali tek po pravnosna`nosti re{ewa opotvr|ivawu usvojenog plana reorganizacije.24)

Zajedni~ka karakteristika obe faze glavnog ste~ajnogpostupka, kao i prethodnog, jeste hitnost.25) Zato se u postup-ku ste~aja ne moè odrediti zastoj i prekid, niti pak tra-ìti povra}aj u pre|a{we stawe, izjaviti revizija ili pod-neti predlog za ponavqawe postupka.26) Hitnost se iskazujekroz zakonsko propisivawe kratkih rokova za preduzimawepojedinih ste~ajnih radwi i trajawa prethodnog ste~ajnog

22) Vidi odredbe ~l. 69. i 73. Zakona o ste~aju.23) Vidi odredbu ~lana 13. stav 2. i ~lana 148. stav 1. Zakona o

ste~aju.24) Vidi odredbu ~lana 166. stav 2. Zakona o ste~aju.25) Vidi odredbu ~lana 8. Zakona o ste~aju.26) Vidi odredbu ~lana 8. stav 2. i ~lana 43. stav 3. Zakona o

ste~aju.


15

postupka.27) Isti je slu~aj i sa zakonom propisanim rokom zaodlu~ivawe drugostepenog suda o podnetoj àlbi na re{eweste~ajnog sudije.28)

Pravne pretpostavke pokretawa ste~aja

1. Pojam i vrste

Ste~aj se moè pokrenuti samo na osnovu zakonom pro-pisanih uslova. Zakonom se utvr|uju pretpostavke za vo|eweste~ajnog postupka. One se ti~u ste~ajnog du`nika, svih po-verilaca i ostalih u~esnika u postupku ste~aja. Wihovo po-stojawe je bitan preduslov za pokretawe ste~aja. Otuda se za-konom propisanih uslova za pokretawe i vo|ewe ste~ajnogpostupka moraju pridràvati i sud i svi wegovi u~esnici.Takvo postupawe je opredeqeno ciqem zbog koga se ste~ajpokre}e, te pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicamakoje on proizvodi.29) Zato se samo u pravno ure|enom postu-pku realizuje sudsko namirewe potraìvawa ste~ajnih pove-rilaca prema ste~ajnom du`niku. Potreba zakonskog propi-sivawa uslova za pokretawe ste~aja i preciznih i efikasnihpravila po kojima }e se postupak ste~aja sprovoditi motiv-isana je nastojawem da se za{tite poslovni odnosi privred-nih subjekata koji su na razli~ite na~ine uspostavqeni sadu`nikom. Wih ~ine poverioci prema kojima ste~ajni du-`nik ima neizmirene obaveze. Zakonskim ure|ewem uslova ipretpostavki za pokretawe i vo|ewe ste~aja omogu}ava se os-

27) Tako je, primera radi, odredbom ~lana 67. Zakona o ste~ajupropisano da prethodni ste~ajni postupak moè trajati najduè 30dana; rok od tri dana za dono{ewe re{ewa o pokretawu prethodnogste~ajnog postupka (~lan 60. stav 1); rok od 30 dana za odràvawero~i{ta radi raspravqawa o postojawu ste~ajnog razloga (~lan 68.st. 1. i 2); dono{ewe re{ewa o odbijawu predloga ili pokretawuste~aja na ro~i{tu za otvarawe ste~ajnog postupka (~lan 69. stav 3);rok od 40 dana za odràvawe prvog poverila~kog ro~i{ta (~lan 36.stav 2); rok od 45 dana za trajawe prethodnog postupka po unapredpripremqenom planu reorganizacije (~lan 159. stav 7) i rok od 20 da-na za odràvawe ro~i{ta o razmatrawu plana reorganizacije i gla-sawu o istom (~lan 164. stav 1. Zakona o ste~aju).

28) Vidi odredbu ~lana 46. stav 2. Zakona o ste~aju.29) M. Velimirovi}, navedeno delo, str. 27.


16

tvarewe osnovnog ciqa ste~ajnog postupka da obezbedi {topovoqnije kolektivno namirewe ste~ajnih poverilaca u si-tuaciji kada se naplata wihovih potraìvawa prema ste-~ajnom du`niku redovnim putem ne moè ostvariti.30)

Zakonom o ste~aju nisu posebno odre|ene, ali su svaka-ko opredeqene posebno materijalno-pravne i procesno-pra-vne pretpostavke za vo|ewe ste~aja. Pod materijalno-prav-nim pretpostavkama se podrazumeva: 1) postojawe pasivnosposobnog ste~ajnog du`nika prema kome se postupak ste~ajamoè pokrenuti i voditi; 2) postojawe poverilaca ~ija sepotraìvawa kolektivno namiruju iz imovine ste~ajnog du-`nika; 3) postojawe ste~ajnog razloga i 4) postojawe sredsta-va – imovine ste~ajnog du`nika za obrazovawe ste~ajnemase.31) Osim ispuwewa navedenih materijalno-pravnih pre-tpostavki, za pokretawe ste~ajnog postupka je nu`no i posto-jawe odre|enih procesno-pravnih pretpostavki. To su: 1) po-dno{ewe urednog predloga za pokretawe ste~ajnog postupkaod strane ovla{}enog predlaga~a;32) 2) pruàwe dokaza ovrsti, osnovu i visini potraìvawa, ako je predlaga~ pove-rilac;33) 3) polagawe predujma tro{kova ste~ajnog postu-pka;34) 4) odràvawe ro~i{ta radi raspravqawa o postojawuste~ajnog razloga.35)

2. Materijalno-pravne pretpostavke

a) Pasivna sposobnost ste~ajnog du`nika

Ste~ajni postupak se pokre}e i vodi nad ste~ajnim du-`nikom u odnosu na koga se utvrdi postojawe nekog od za-konom propisanih ste~ajnih razloga.36) Stoga je ste~ajni du-

30) D. Slijep~evi}, S. Spasi}, “Komentar Zakona o ste~ajnompostupku“, Beograd, 2006. str. 4.

31) J. Gucuwa, Pravno regulisawe poverila~ko-du`ni~kih od-nosa u slu~aju prestanka Osnovne organizacije udruènog rada, NoviSad, 1980, str. 88.

32) Vidi odredbu ~l. 55. i 56. Zakona o ste~aju.33) Vidi odredbu ~lana 50. stav 2. Zakona o ste~aju.34) Vidi odredbu ~lana 59. stav 1. Zakona o ste~aju.35) Vidi odredbu ~lana 68. stav 1. Zakona o ste~aju.36) Vidi odredbu ~lana 11. Zakona o ste~aju.


17

`nik pasivno legitimisana stranka u postupku ste~aja. Tomogu biti samo pravna lica koja raspolaù imovinom iz ~ijese vrednosti mogu namiriti potraìvawa wihovih poveri-laca. Postojawe ste~ajnog du`nika je conditio sine qua nonpokretawa i vo|ewa ste~ajnog postupka. Sva pravna licamogu stupati u imovinsko-pravne odnose u kojima }e konsti-tuisati odre|ene obaveze prema tre}im licima. To zna~i i dasva pravna lica mogu dospeti u stawe prezaduènosti, odno-sno nemogu}nosti izvr{ewa preuzetih obaveza prema poveri-ocima. Stawe nesposobnosti pla}awa preuzetih obaveza pre-dstavqa materijalno-pravni razlog za pokretawe ste~ajnogpostupka. Otuda bi se moglo zakqu~iti da sva pravna licamogu ste}i status pasivno legitimisane strane u postupkuste~aja. Me|utim, to nije slu~aj. Ste~aj se ne moè sprovestiprema: Republici Srbiji; autonomnim pokrajinama i jedin-icama lokalne samouprave; fondovima ili organizacijamaobaveznog penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osigura-wa; pravnim licima ~iji je osniva~ Republika Srbija, au-tonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a kojase iskqu~ivo ili prete`no finansiraju kroz ustupqene ja-vne prihode ili iz republi~kog buxeta odnosno buxeta au-tonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; Narodnojbanci Srbije; Centralnom registru, depou i kliringu har-tija od vrednosti i javnim agencijama. Osim toga odredbe Za-kona o ste~aju ne primewuju se i na ste~ajni postupak banakai osiguravaju}ih organizacija, osim odredaba kojima se ure-|uju pitawa koja nisu ure|ena posebnim zakonom.

Osim toga, na{ Zakon o ste~aju, kao ni prava drugih po-jedinih zemaqa ne dopu{taju vo|ewe ste~aja nad imovinomfizi~kih lica kao gra|ana.37) U tom slu~aju namirewe dospe-lih potraìvawa prema prezaduènim fizi~kim licima sesprovodi kao individualno izvr{ewe kroz redovan postu-pak izvr{ewa.

Ina~e, status ste~ajnog du`nika se moè ste}i tek saformalnim pokretawem ste~ajnog postupka. Me|utim, du`-

37) U uporednopravnoj teoriji ste~aj nad imovinom fizi~koglica se naziva individualni ste~aj (individual bankruptcy), potro{a-~ki ste~aj (consumer bankruptcy), ili personalni - li~ni ste~aj(personal bankruptcy).


18

nik postaje pasivno legitimisana strana u postupku ste~ajaod momenta podno{ewa predloga za pokretawe ste~ajnog po-stupka.38) Jer, samo postojawe materijalnog ste~aja ne vodiobaveznom sticawu svojstva prezaduènog privrednog subjek-ta kao ste~ajnog du`nika. To je posledica ~iwenice da se ma-terijalni ste~aj ne mora u svakom konkretnom slu~aju pre-tvoriti i u formalni ste~aj. Insolventni du`nik, odnosnodu`nik nesposoban za pla}awe, sti~e status ste~ajnog du`ni-ka zbog nastupawa pravnih posledica ste~aja. One nastaju tekod dana isticawa oglasa o otvarawu ste~ajnog postupka naoglasnoj tabli suda.39) Zato se sticawe statusa ste~ajnogdu`nika ne moè poistovetiti sa sticawem statusa pasivnolegitimisane stranke u postupku ste~aja. To daqe zna~i da sestatus ste~ajnog du`nika moè ste}i tek od trenutka prelas-ka materijalnog u formalni ste~aj, bez obzira na sticawesvojstva pasivno legitimisane stranke koje se ostvaruje sapodno{ewem predloga za pokretawe ste~ajnog postupka.

b) U~e{}e poverilaca u postupku ste~aja

Ciq ste~ajnog postupka je ravnomerno kolektivno na-mirewe svih poverilaca ste~ajnog du`nika. Sa otvarawemste~ajnog postupka sti~e se mogu}nost konkursa poverilacaste~ajnog du`nika za srazmerno namirewe iz wegove imov-ine.40) Ravnomerno namirewe ste~ajnih poverilaca je jednood osnovnih na~ela ste~ajnog postupka, ali se ono ostvarujesamo u odnosu na obi~ne – neobezbe|ene poverioce.41) Stogase ti poverioci namiruju iz op{te ste~ajne mase. Za razlikuod obi~nih, obezbe|eni poverioci namiruju potraìvawa izposebne ste~ajne mase. U posebnu ste~ajnu masu ulaze stvariili prava o kojima se vode javne kwige na kojima je konstitu-isano zalo`no pravo ili pravo namirewa razlu~nih poveri-laca. U tom slu~aju razlu~ni poverioci imaju pravo od-vojenog namirewa iz sredstava ostvarenih prodajom imovine

38) Vidi odredbu ~lana 51. stav 1. Zakona o ste~aju.39) Vidi odredbu ~lana 73. stav 1. i ~lana 78. Zakona o ste~aju.40) Takav poloàj ste~ajnih poverilaca u postupku namirewa

wihovih potraìvawa iz ste~ajne mase naziva se concursus creditorum.

41) Vidi odredbu ~lana 34. Zakona o ste~aju.


19

na kojoj su stekli razlu~na prava.42) To prakti~no zna~i daotvarawe ste~aja nije od uticaja na sadrìnu i obim wihovogprava namirewa. Ste~ajni postupak ne dovodi do promene uwihovom pravnom poloàju prema ste~ajnom du`niku, odno-sno gubitku posebnih prava pri namirewu.43) Zato razlu~nipoverioci, po pravilu nemaju status ste~ajnih poverilaca.Oni taj status mogu ste}i samo u slu~aju kada je visina wi-hovih potraìvawa ve}a od iznosa dobijenog unov~ewemstvari ili prava na kojima imaju razlu~no pravo, odnosnoako se odreknu statusa razlu~nog poverioca.44) Tada i razlu-~ni poverioci konkuri{u za srazmerno namirewe iz op{teste~ajne mase svog potraìvawa, odnosno za deo svog potra-ìvawa koji nisu namirili kao privilegovani poveriociposebne ste~ajne mase. Predmet odvojenog namirewa moèbiti i prinudno zalo`no pravo na nepokretnosti, pravo za-dràvawa svojine, ali i autorsko pravo, pravo patenta, li-cence ili pravo plodouìvawa. Mogu}nost odvojenog na-mirewa razlu~nih poverilaca je iskqu~ena samo kada suwihova prava konstituisana za posledwih 60 dana pre danaotvarawa ste~ajnog postupka.45) U tom slu~aju tako konstitu-isana prava prestaju da vaè i poverioci istih gube statusrazlu~nih poverilaca.

Ste~aj nema uticaja na ostvarewe prava izlu~nih pove-rilaca46) prema ste~ajnom du`niku. Izlu~ni poverioci im-aju pravo na izdvajawe - povra}aj ili predaju individualnoodre|enih stvari ili prava koja ne pripadaju du`niku, ali senalaze u wegovom posedu. Te stvari nisu sredstva ste~ajnogdu`nika pa ne mogu biti ni predmet namirewa wegovih dugo-vawa. Izlu~na prava se zasnivaju na stvarnom (pravu svojine,dràvine, pravu industrijske svojine, stvarnim ili li~nimslu`benostima), ili li~nom pravu. To zna~i da pored vla-snika izlu~no pravo mogu ste}i i nevlasnici kao titulariodre|enog stvarnog prava na stvari u vlasni{tvu tre}eg

42) Vidi odredbu ~lana 38. st. 1. i 2. Zakona o ste~aju.43) J. Gucuwa, navedeno delo, str. 122.44) Vidi odredbu ~lana 49. st. 3. i 4. Zakona o ste~aju.45) Vidi odredbu ~lana 49. stav 3. Zakona o ste~aju.46) Separatisti ex iure dominii je latinski naziv izlu~nih po-

verilaca.


20

lica koja se nalazi u posedu ste~ajnog du`nika. To je rezultatpotrebe priznawa izlu~nih prava na svim stvarima u pri-teàwu ili posedu ste~ajnog du`nika koje ne predstavqajuwegovu imovinu. Zato se namirewe izlu~nih poverilaca ost-varuje izdvajawem tih stvari od sredstava ste~ajnog du`nikai preuzimawem istih od strane tih lica.47) Iz tog razloga sena izlu~ne poverioce ne primewuju pravila ste~ajnog po-stupka koja podrazumevaju kolektivno namirewe potraì-vawa iz ste~ajne mase. Oni se odvojeno - pojedina~no namiru-ju po osnovu izdvajawa koje mogu ostvariti i u drugim pos-tupcima, a ne samo u postupku ste~aja. Da bi izdvajawe bilofakti~ki mogu}e, potrebno je da stvar bude individualnoodre|ena, odnosno odrediva ako se radi o generi~nim stvari-ma koje se mogu individualizovati.48) Izlu~ni poverioci suza{ti}eni nezavisno od ishoda ste~ajnog postupka.49) Stogase pravo odvojenog namirewa moè ostvariti i kada se po-stupak ste~aja mora obustaviti odmah po otvarawu zato {toste~ajni du`nik ima samo jednog poverioca, odnosno zakqu-~uje zato {to ste~ajni du`nik nema dovoqno sredstava.50)

Status ste~ajnog poverioca sti~u sva lica koja na danpokretawa ste~ajnog postupka imaju neobezbe|ena potraì-vawa prema ste~ajnom du`niku.51) Oni svoja prava ostvarujupodno{ewem prijave potraìvawa. Sa podno{ewem prijavepotraìvawa ste~ajni poverioci sti~u i svojstvo stranke uste~ajnom postupku.52) Me|utim, neobezbe|eni poveriociste~ajnog du`nika mogu na osnovu svojih neizmirenih potra-ìvawa u~estvovati u ste~ajnom postupku i pre podno{ewaprijave potraìvawa ste~ajnom sudu, pod uslovom i na na~inodre|en Zakonom o ste~ajnom postupku.53) Pre sticawa svo-jstva stranke u postupku ste~aja neobezbe|eni poveriocisti~u pravo u~e{}a u konstituisawu skup{tine poverilaca,

47) Vidi odredbu ~lana 50. Zakona o ste~aju.48) Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 199/01 od 4. 4. 2002.

godine.49) Vidi D. Slijep~evi}, S. Spasi}, navedeno delo, str. 122.50) Vidi odredbu ~lana 13. st. 1. i 2. Zakona o ste~aju.51) Vidi odredbu ~lana 48. Zakona o ste~aju.52) Vidi odredbu ~lana 51. stav 2. Zakona o ste~aju.53) Vidi odredbu ~lana 52. Zakona o ste~aju.


21

izboru odbora poverilaca i odlu~ivawu na prvom poveri-la~kom ro~i{tu. Ta prava mogu ostvariti poverioci neobe-zbe|enih potraìvawa koja su u~iwena verovatnim.54) Me-|utim, pravo namirewa potraìvawa prema ste~ajnom du-`niku se moè ostvariti samo podno{ewem blagovremeneprijave potraìvawa. To je mogu}e u~initi sve do istekaroka od 120 dana od objavqivawa oglasa u “Slu`benom gla-sniku” o otvarawu postupka ste~aja.55) U protivnom, za slu-~aj da se prijava potraìvawa ne podnese do tog vremena ne-blagovremeno podneta prijava se odbacuje i poverilac gubipravo namirewa neprijavqenog potraìvawa iz ste~ajnemase. Takvi poverioci ostaju u materijalno-pravnom statusuprema ste~ajnom du`niku, ali gube mogu}nost sudskog ostva-rewa svog potraìvawa u postupku ste~aja.56) U postupku ste-~aja se mogu namiriti samo potraìvawa poverilaca koji supodno{ewem blagovremene prijave formalno-pravno steklistatus stranke. Samo utvr|ena potraìvawa tih poverilacamogu konkurisati za namirewe iz deobne mase.57) Wihovo iz-mirewe se ostvaruje u zavisnosti od redosleda namirewa is-platnog reda u koji su svrstana. Sva potraìvawa ste~ajnihpoverilaca se svrstavaju u tri isplatna reda. Isplatni re-dovi utvr|uju prioritet naplate prema jasno definisanomprincipu da se poverioci nièg isplatnog reda mogu nami-riti tek po izmirewu poverilaca vi{eg isplatnog reda.58) Uokviru istog isplatnog reda ste~ajni poverioci se namirujusrazmerno visini wihovih potraìvawa.59) Stoga se poveri-oci nièg isplatnog reda mogu namiriti u zavisnosti od

54) Vidi odredbu ~lana 35. stav 1, ~lan 36. stav 4. i ~lan 37.Zakona o ste~aju.

55) Odredbom ~lana 70. stav 1. ta~ka 5. propisan je rok za pri-javu potraìvawa tako da ne moè biti duì od 120 dana od danaobjavqivawa oglasa o otvarawu ste~ajnog postupka.

56) Tako M. Velimirovi}, navedeno delo, str. 47; J. Gucuwa,navedeno delo, str. 137.

57) Vidi odredbu ~lana 139. stav 3. Zakona o ste~aju.58) To se ~ini po principu iskqu~ewa isplatnih redova, a na

temequ odredbe ~lana 54. stav 2. Zakona o ste~aju.59) Princip srazmernosti unutar istog isplatnog reda kojim

se omogu}ava ravnomerno izmirewe potraìvawa svih poverilacakoji su svrstani u isti isplatni red propisan je odredbom ~lana 54.stav 3. Zakona o ste~aju.


22

vrednosti imovine ste~ajnog du`nika, ali i od visinepotraìvawa vi{eg isplatnog reda.

Ste~aj se moè pokrenuti samo u slu~aju kada za na-mirewe iz imovine du`nika konkuri{u dva ili vi{e obi-~nih – neobezbe|enih ste~ajnih poverilaca. U protivnom,ako za namirewe konkuri{e samo jedan poverilac, ste~aj seotvara i istovremeno obustavqa. To je posledica ~iweniceda tada ne postoje uslovi za kontrolisano srazmerno kole-ktivno namirewe poverilaca. U tom slu~aju jedini poveri-lac ste~ajnog du`nika moè se namiriti individualno upostupku izvr{ewa.60)

v) Ste~ajni razlog

Ste~ajni razlog predstavqa zakonom propisani uslovza otvarawe ste~ajnog postupka. U tom smislu postojawe ste-~ajnog razloga predstavqa i najva`niju materijalno-pravnupretpostavku za sprovo|ewe ste~aja. Postojawe ste~ajnog ra-zloga se razli~ito defini{e u pravnoj teoriji i zakonimapojedinih zemaqa. Prisutna su shvatawa i zakonska odre-|ewa ste~ajnog razloga kao insolventnosti – plate`ne ne-sposobnosti du`nika, odnosno wegove prezaduènosti ilinesposobnosti – obustave pla}awa. U na{em Zakonu o ste~aj-nom postupku ste~ajni razlog se odre|uje kao trajnija nespo-sobnost pla}awa koja postoji kada ste~ajni du`nik ne moèda odgovori nov~anim obavezama u roku od 45 dana od danadospelosti obaveze, ili ako potpuno obustavi sva pla}awa utrajawu od 30 dana. Ste~ajni razlog predstavqa i prete}a ne-sposobnost pla}awa koja postoji kada ste~ajni du`nik u~iniverovatnim da svoje ve} postoje}e nov~ane obaveze ne}e mo}ida ispuni po dospe}u. Tre}i ste~ajni razlog propisan na{imZakonom o ste~aju predstavqa prezaduènost. Prezaduènostpostoji kada je imovina ste~ajnog du`nika mawa od wegovihobaveza, izuzev slu~aja kada je ste~ajni du`nik dru{tveno

60) O ovom pitawu je u pravnoj teoriji postojalo i mi{qeweda se postupak ste~aja moè pokrenuti i kada postoji samo jedanpoverilac ste~ajnog du`nika; tako A. Ili}, ”Materijalno-pravnepretpostavke za pokretawe prinudne likvidacije“, str. 55.


23

lice koje ima najmawe jednog ortaka, odnosno komplementarakoji je fizi~ko lice. Poseban ste~ajni razlog predstavqa inepostupawe po usvojenom planu reorganizacije i ako je planreorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit na-~in. Postojawe ovog ste~ajnog razloga opredequje se pona-{awem ste~ajnog du`nika kojim se kr{i usvojeni plan reor-ganizacije ili se postupa suprotno istom tako da se bitnougroàva wegovo sprovo|ewe.61) Osim navedenih ste~ajnihrazloga na{ Zakon o ste~aju poznaje i poseban ste~ajni ra-zlog u vidu pretpostavke trajnije nesposobnosti pla}awa.On postoji kada je predlog za pokretawe ste~ajnog postupkapodneo poverilac koji u sudskom ili poreskom izvr{nompostupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namir-iti nov~ano potraìvawe na bilo kojim sredstvima izvr-{ewa.62) Time se na{ zakonodavac opredelio za metod enu-meracije u odre|ewu ste~ajnog razloga. On podrazumeva ka-zuisti~ko odre|ewe pona{awa du`nika i okolnosti kojepredstavqaju ste~ajni razlog. Taj metod odre|ewa ste~ajnograzloga je prevashodno prisutan u anglosaksonskom pravnomsistemu.63) Nasuprot tome, u zemqama koje pripadaju konti-nentalnom pravnom sistemu prisutna je metoda op{teg od-re|ewa razloga za pokretawe ste~ajnog postupka. On podra-zumeva odre|eni ste~ajni razlog kroz formu pravnog stan-darda koji se defini{e kao insolventnost, prezaduènost,ili obustava pla}awa, plate`na nesposobnost, ili prete}aobustava pla}awa. Me|utim, u svim tim slu~ajevima ste~ajnirazlog se svodi na nesporno odre|ewe da se du`nik nalazi uizuzetno te{kom finansijskom i privrednom stawu, zbogkoga nije u mogu}nosti da izvr{i svoje dospele obaveze prema

61) Navedeni ste~ajni razlozi i uslovi wihovog postojawa tak-sativno su odre|eni odredbom ~lana 11. Zakona o ste~aju.

62) Postojawe ovog ste~ajnog razloga propisano je posebnoodredbom ~lana 12. Zakona o ste~aju.

63) Vi{e o tome J. Gucuwa, navedeno delo, str. 100-109; tako se uzakonu SAD i Velike Britanije propisuje da se ste~ajni postupakotvara kada se ste~ajni du`nik krije, ako je u bekstvu, ili postupafraudolozno sa imovinom preno{ewem iste drugim licima ili pri-vilegovawem pojedinih poverilaca na {tetu ostalih.


24

poveriocima.64) Ina~e, pod insolventno{}u se podrazumevastawe u kome du`nik nije u mogu}nosti da udovoqi svojimnov~anim obavezama. Me|utim, to ne zna~i da je nemogu}nostudovoqewa dospelim obavezama uzrokovana ve}om pasivomod aktive du`nika. Za razliku od insolventnosti preza-duènost je takvo imovinsko stawe u kome postoje}a imovinadu`nika nije dovoqna za podmirewe wegovih obaveza zato{to mu je pasiva ve}a od aktive. Obustava pla}awa nastajekao posledica nemogu}nosti izmirewa svih ili pojedinihobaveza du`nika u odre|enom vremenskom periodu. Ona seiskazuje u blokadi du`nikovog ìro ra~una, odnosno nemo-gu}nosti izmirewa dospelih obaveza kao ozbiqne indicijewegove insolventnosti.

Postojawe ste~ajnog razloga je op{ta materijalno-pra-vna pretpostavka za otvarawe ste~aja. Stoga se bez pouzdanogutvr|ewa ste~ajnog razloga ne moè sprovoditi ni postupakbankrotstva ni postupak reorganizacije ste~ajnog du`nika.Nastankom ste~ajnog razloga ostvaruje se materijalno-pra-vna pretpostavka zbog koje se individualno izvr{ewe radinamirewa pojedinih poverilaca zamewuje kolektivnim sra-zmernim namirewem svih poverilaca ste~ajnog du`nika. Toje osnovni ciq zbog koga se sprovodi ste~aj u formalnomsmislu. On se podjednako ostvaruje nezavisno od ~iwenice dali se ste~aj okon~ava bankrotstvom ili reorganizacijomste~ajnog du`nika. Zato bez postojawa ste~ajnog razloga nemani mogu}nosti vo|ewa ste~ajnog postupka. Iz tog razloga za-konom se nalaè obaveza posebnog utvr|ewa ste~ajnog razlo-ga u svim slu~ajevima osim kada se wegovo postojawe temeqina zakonom propisanoj nesposobnosti za pla}awe, priznawuste~ajnog du`nika, ili kad sam ste~ajni du`nik podnese pre-dlog za pokretawe ste~ajnog postupka sa svim potrebnim is-pravama i prilozima.65) Na taj na~in zakonom se dopu{tavo|ewe ste~ajnog postupka samo u slu~aju kada je posebnimre{ewem ste~ajnog sudije utvr|eno postojawe ste~ajnog ra-zloga. To re{ewe se mora doneti bez obzira {to je postojawe

64) M. Velimirovi}, navedeno delo, str. 31.65) Vidi odredbu ~lana 60. stav 3. Zakona o ste~aju.


25

ste~ajnog razloga utemeqeno na zakonom propisanim pret-postavkama. Izuzetak postoji samo u slu~aju pokretawa pos-tupka reorganizacije ste~ajnog du`nika po unapred pripre-mqenom planu reorganizacije, ali se i tada postojawe ste~aj-nog razloga postavqa kao prethodno pitawe kojim se opre-dequje mogu}nost glasawa o podnetom planu reorganizacijeistovremeno sa predlogom za pokretawe ste~ajnog postu-pka.66)

g) Vrednost imovine ste~ajnog du`nika

Postupak ste~aja se moè sprovesti samo u slu~aju kadaimovina ste~ajnog du`nika omogu}ava odre|eni procenatnamirewa potraìvawa wegovih poverilaca. To zna~i da jepostojawe odre|ene imovinske vrednosti ste~ajne mase jednaod osnovnih materijalno-pravnih pretpostavki za sprovo-|ewe ste~aja. Samo se u slu~aju postojawa imovine du`nika uvrednosti koja opravdava vo|ewe ste~ajnog postupka sti~ejedan od zakonom propisanih uslova za pokretawe ste~aja.Minimalna vrednost imovine du`nika nad kojom se moèsprovesti ste~aj opredeqena je pokri}em tro{kova ste~ajnogpostupka. U protivnom, kada je du`nikova imovina mawa odukupne vrednosti tro{kova ste~ajnog postupka nema ekonom-skog opravdawa za vo|ewe ste~aja. Zato je i na{im Zakonom oste~aju izri~ito propisano da se ste~ajni postupak ne moèsprovoditi kada je imovina ste~ajnog du`nika neznatne vre-dnosti, ili mawa od visine tro{kova neophodnih za vo|eweste~aja.67) Me|utim, zakonom se izuzetno dopu{ta mogu}nostvo|ewa ste~ajnog postupka i kada je imovina ste~ajnog du-`nika nedovoqna za podmirewe tro{kova ste~aja. U tomslu~aju ste~aj se moè pokrenuti i sprovesti pod uslovom daste~ajni du`nik ili poverilac koji je podneo predlog za po-kretawe ste~aja predujmi neophodna sredstva za pokri}e tro-{kova ste~ajnog postupka.68) Iznos predujma tro{kova ste-

66) Obaveza takvog postupawa ste~ajnog sudije propisana jeodredbom ~lana 159. stav 1. i ~lana 160. stav 3. Zakona o ste~aju.

67) Vidi odredbu ~lana 13. stav 2. Zakona o ste~aju.68) Vidi odredbu ~lana 13. stav 4. Zakona o ste~aju.


26

~ajnog postupka odre|uje ste~ajni sudija.69) Time se uplatapredujma tro{kova ste~aja iskazuje kao procesna pretposta-vka za pokretawe – otvarawe ste~ajnog postupka. U protiv-nom, ste~ajni sudija mora doneti re{ewe kojim se predlog zapokretawe ste~ajnog postupka odbacuje.70) Ste~ajni postu-pak se moè pokrenuti uprkos neznatnoj vrednosti imovinedu`nika kada predlaga~ u~ini verovatnim postojawe nekogod zakonom propisanih razloga za pobijawe pravnih radwidu`nika. U tom slu~aju se pretpostavqa da }e se oduzimawempravnog dejstva pobijanoj pravnoj radwi du`nika pribavitiimovina u vrednosti neophodnoj za vo|ewe ste~ajnog postup-ka. Me|utim, poverilac koji predlaè pokretawe ste~ajnogpostupka mora deponovati sredstva kojima }e se pokrititro{kovi objavqivawa oglasa, obave{tavawa poverilaca iste~ajnog upravnika. [tavi{e, podnosilac predloga je uobavezi da deponuje ne samo tro{kove vo|ewa ste~ajnog po-stupka, ve} da finansira i vo|ewe pobojne parnice. Ovo sarazloga {to se pobojna parnica moè pokrenuti samo uslu~aju nastupawa pravnih posledica ste~aja. Zato se otvara-we ste~ajnog postupka i tada mora usloviti prethodnim po-lagawem minimalnih tro{kova ste~aja.71) Osim toga, mi-{qewa smo da nema mesta vo|ewu postupka ste~aja i u situa-ciji kada se nakon otvarawa ste~aja utvrdi da imovina ste-~ajnog du`nika nije dovoqna za podmirewe tro{kova ste-~aja. I tada }e ste~ajni sudija na temequ odredbe ~lana 13.

69) U tom slu~aju, a shodno odredbi ~lana 29. stav 1. Zakona oste~aju, tro{kovi ste~ajnog postupka se moraju predujmiti u roku odpet dana od dana dobijawa naloga ste~ajnog sudije za wihovu uplatu.

70) Vidi odredbu ~lana 59. stav 2. Zakona o ste~aju.71) Suprotno M. Velimirovi}, navedeno delo, strana 38. On

smatra da se u tom slu~aju ste~aj moè pokrenuti i bez predujma tro-{kova, jer se wihovo namirewe moè osnovano ostvariti iz imovinekoja }e se pobijawem vratiti u ste~ajnu masu. Me|utim, takva mogu-}nost nije predvi|ena Zakonom o ste~ajnom postupku. Naprotiv, za-kon nalaè predujam tro{kova ste~ajnog postupka uvek kada se istine mogu pokriti iz postoje}e imovine ste~ajnog du`nika. Smatramoda je takvo re{ewe opravdano, budu}i da se ste~aj vodi u interesuste~ajnih poverilaca. Zato su ste~ajni poverioci obavezni da u ta-kvom slu~aju predujme ne samo tro{kove vo|ewa ste~ajnog postupka,ve} i pobojne parnice.


27

stav 2. Zakona o ste~aju doneti re{ewe o obustavi ve} pokre-nutog ste~ajnog postupka. Pravno utemeqewe ovakve odlukese nalazi upravo u odsustvu imovine du`nika u vrednostikoja ekonomski opravdava vo|ewe ste~aja. Jer, budu}i da nemaimovine dovoqne za formirawe ste~ajne mase nema ni mo-gu}nosti konkurencije poverilaca za ravnomerno namirewewihovih potraìvawa. Zato se i u slu~aju naknadnog utvr-|ewa da raspoloìva imovina ste~ajnog du`nika nije dovo-qna za podmirewe tro{kova ste~aja mora doneti re{ewe ozakqu~ewu ve} pokrenutog ste~ajnog postupka.

3. Procesno-pravne pretpostavke

a) Podno{ewe urednog predloga za pokretawe ste~ajnog postupka

Ste~ajni postupak se pokre}e predlogom ovla{}enogpredlaga~a – ste~ajnog poverioca, ste~ajnog du`nika ili li-kvidacionog upravnika. Zato je podno{ewe urednog predlogaza pokretawe ste~ajnog postupka jedna od osnovnih procesno-pravnih pretpostavki za wegovo vo|ewe.

Ste~ajni poverilac moè podneti predlog za pokre-tawe ste~aja u slu~aju postojawa trajnije nesposobnosti zapla}awe, nepostupawa po usvojenom planu reorganizacije iukoliko je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ilinezakonit na~in.72) To su zakonom propisani uslovi za pod-no{ewe urednog predloga po osnovu koga se moè ste}i sta-tus ovla{}enog predlaga~a za pokretawe ste~ajnog postupka.Ste~ajni poverilac je u obavezi da uz predlog dostavi odgov-araju}e dokaze u prilog postojawu svog potraìvawa premaste~ajnom du`niku.73) Relevantnim dokazima se moè smatra-ti svaka isprava, ili izvod iz poslovne dokumentacije ste-~ajnog du`nika kojim se nedvosmisleno potvr|uje vrsta, os-nov i visina neizmirenog potraìvawa. To zna~i da se po-stojawe ovih ~iwenica moè dokazivati samo pismenim is-pravama ~ija se verodostojnost ne dovodi u sumwu, a ne iiskazima svedoka.

72) Vidi odredbu ~lana 55. stav 2. Zakona o ste~aju.73) Vidi odredbu ~lana 56. stav 2. ta~ka 5. Zakona o ste~aju.


28

Ste~ajni du`nik podno{ewem predloga za pokretaweste~ajnog postupka pre}utno priznaje postojawe ste~ajnog ra-zloga, odnosno sopstvenu nesposobnost za izmirewe dospelihobaveza. Zbog toga mu je stavqeno u du`nost da zajedno s pred-logom podnese i spisak ste~ajnih i ostalih poverilaca uz na-vo|ewe visine iznosa i osnova potraìvawa istih, kao iimena i prebivali{ta ~lanova dru{tva koji za wegove oba-veze odgovaraju svojom imovinom.74) Ovakve obaveze na stra-ni ste~ajnog du`nika se temeqe na ~iwenici da on u trenutkupodno{ewa predloga raspolaè svim relevantnim podacimao osnovu, visini i titularima neizmirenih potraìvawa.To je razlog zbog koga se u tom slu~aju prethodni ste~ajnipostupak ne}e sprovoditi ako ste~ajni du`nik podnese pred-log za pokretawe ste~ajnog postupka sa potrebnim ispravamai prilozima.75) Na taj na~in se stvaraju realne pretpostavkeza brzo i efikasno sprovo|ewe ste~aja, odnosno potpunuza{titu interesa ste~ajnih poverilaca. U tom ciqu ste~ajnidu`nik mora uz predlog za pokretawe ste~ajnog postupka do-staviti podatke o ~lanovima dru{tva koji za wegove obavezeodgovaraju svojom imovinom. Ova obaveza je od posebnogzna~aja u slu~aju kada se zbog nesprovo|ewa ste~ajnog postup-ka aktivira zakonom propisana solidarna odgovornost os-niva~a pravnog lica za wegove obaveze prema poveriocima.

Svojstvo ovla{}enog predlaga~a ima jo{ i stranipredstavnik.76) Strani predstavnik je lice ili organ, ukqu-~uju}i i one koji su privremeno imenovani, koji su u stranompostupku ovla{}eni da vode reorganizaciju ili bankrotstvonad imovinom ili poslovima ste~ajnog du`nika ili da delu-ju kao predstavnici stranog postupka.77) On ima pravo dapodnese predlog za pokretawe postupka u skladu sa odred-bama Zakona o ste~aju.

Svojstvo ovla{}enog predlaga~a ima i likvidacioniupravnik kada utvrdi da imovina privrednog dru{tva nije

74) Vidi odredbu ~lana 56. stav 1. ta~ka 4. Zakona o ste~aju.75) Vidi odredbu ~lana 60. stav 3. ta~ka 1. Zakona o ste~aju.76) Stranom predstavniku je pravo ovla{}enog predlaga~a za

pokretawe postupka ste~aja priznato odredbom ~lana 184. Zakona oste~aju.

77) Vidi odredbu ~lana 174. stav 4. Zakona o ste~aju.


29

dovoqna za podmirewe svih potraìvawa poverilaca. U tomslu~aju on je duàn da shodno odredbi ~lana 539. stav 1. Za-kona o privrednim dru{tvima78) ste~ajnom sudu podnese pre-dlog za pokretawe ste~aja u roku od 15 dana od dana sasta-vqawa po~etnog likvidacionog bilansa, odnosno po~etnoglikvidacionog izve{taja. Isto svojstvo ima i likvidacioniupravnik banke, odnosno dru{tva za osigurawe. Wemu je topravo priznato odredbom ~lana 2. stav 2. Zakona o ste~aju ilikvidaciji banaka i dru{tava za osigurawe.79) I on, kao ilikvidacioni upravnik privrednog dru{tva, ima ovla{}e-we da podnese predlog za pokretawe ste~aja ako utvrdi da im-ovina banke, odnosno dru{tva za osigurawe nije dovoqna dapodmiri sva potraìvawa poverilaca. U tom slu~aju, likvi-dacioni upravnik donosi re{ewe o obustavi likvidacionogpostupka zbog stawa prezaduènosti likvidacionog du`ni-ka i po pravnosna`nosti istog podnosi predlog za pokre-tawe ste~ajnog postupka. Razlika je samo {to u tom slu~ajuNarodna banka Srbije, a ne ste~ajni sudija, donosi re{eweo ispuwenosti uslova za pokretawe ste~ajnog postupka. Timeje zakonom iskqu~ena i svaka mogu}nost vo|ewa predste~aj-nog postupka po predlogu likvidacionog upravnika banke,odnosno dru{tva za osigurawe za pokretawe postupka ste~ajanad tim licima.

Predlog za pokretawe ste~ajnog postupka predstavqainicijalni procesni akt sa~iwen u pisanom obliku, kojishodno zakonskom nare|ewu mora sadràti odre|ene ele-mente – podatke i dokaze.80) Ti podaci se ti~u oznake nazivanadle`nog suda, odnosno predlaga~a i ste~ajnog du`nika. Uzto, uredan predlog mora sadràti i podatke o ovla{}enomlicu za prijem pismena, odnosno zastupniku predlaga~a. Uslu~aju podno{ewa predloga od strane poverioca mora sepruìti i relevantan dokaz o vrsti, osnovu i visini neiz-mirenog potraìvawa zbog koga se postupak ste~aja pokre}e.Ovla{}eni predlaga~ je u obavezi da u predlogu ozna~i spi-

78) “Slu`beni glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011.79) “Slu`beni glasnik RS“, br. 67/05.80) [ta sadrì predlog za pokretawe ste~ajnog postupka

taksativno je propisano odredbom ~lana 56. stav 2. Zakona o ste~aju.


30

sak dokumenata priloènih uz predlog. Uz to, poverilacmora podneti i drugu dokumentaciju iz koje se moè utvrditipostojawe i visina wegovog potraìvawa. Obavezi podno-{ewa odre|ene dokumentacije mora udovoqiti i ste~ajnidu`nik, ukoliko se postupak ste~aja pokre}e po wegovom pre-dlogu. U tom slu~aju, on je duàn da uz predlog dostavi spisakste~ajnih i ostalih poverilaca, s navo|ewem visine iznosa iosnova potraìvawa, kao i imena i prebivali{ta ~lanovadru{tva koji za obaveze ste~ajnog du`nika odgovaraju svojomimovinom.

Ista obaveza leì i na strani stranog predstavnikakao predlaga~a, kada se isti pojavquje u statusu ovla{}enogpredlaga~a ste~ajnog postupka pred na{im sudom. U pro-tivnom, a u slu~aju da podneti predlog ne sadrì sve podatkei dokaze koji ga ~ine urednim, predlaga~ }e se pozvati dau~iwene propuste otkloni u roku koji ne moè biti duì odosam dana. Ako predlaga~ ne postupi po nalogu suda ste~ajnisudija }e doneti re{ewe kojim }e se neuredan predlog odba-citi.81)

b) Predujam tro{kova ste~aja

Predujam tro{kova ste~ajnog postupka predstavqadrugu procesnu pretpostavku neophodnu za vo|ewe ste~ajnogpostupka. Uplatom avansa od strane predlaga~a obezbe|uju sesredstva za finansirawe objavqivawa oglasa i pokrivaweprocesnih tro{kova ste~ajnog postupka. Oni podrazumevajutro{kove obezbe|ewa imovine ste~ajnog du`nika i tro{koveangaòvawa ste~ajnog upravnika. Ograni~avawe iznosa ava-nsa samo na ove tro{kove posledica je stava da se poverilackao ovla{}eni predlaga~ ne sme opteretiti dodatnim tro-{kovima, budu}i da je ve} o{te}en zbog neispuwavawa obave-za du`nika. Iz istih razloga neracionalno je i postavqatipreteran zahtev pred du`nika kao predlaga~a, budu}i da seon ve} nalazi u ozbiqnim finansijskim pote{ko}ama. Tro-{kovi ste~ajnog postupka se predujmquju po nalogu suda uroku od pet dana od dana dobijawa naloga za uplatu avansa naime tro{kova ste~ajnog postupka koji obuhvataju tro{kove

81) ^lan 57. stav 2. Zakona o ste~aju.


31

oglasa i tro{kove ste~ajnog upravnika.82) Nalog predlaga~uza predujam tro{kova ste~ajnog postupka izdaje ste~ajni sud-ija. Postojawe takvih ovla{}ewa na strani ste~ajnog sudijeuslovqeno je na~elom hitnosti ste~ajnog postupka. Blagovre-mena uplata predujma tro{kova predstavqa nuàn uslov zanastavak zapo~etog predste~ajnog, odnosno ste~ajnog postup-ka. Zato }e u slu~aju neuplate predujma u propisanom roku od10 dana od dana prijema naloga za wegovo pla}awe ste~ajnisudija doneti re{ewe o odbacivawu predloga.83) Re{ewe oodbacivawu predloga za pokretawe ste~ajnog postupka semoè doneti samo kada je rok za uplatu predujma tro{kovaistekao pre datuma meritornog odlu~ivawa o podnetom pre-dlogu. Takva pravna situacija je mogu}a u slu~aju obaveznogvo|ewa prethodnog ste~ajnog postupka. U protivnom, ako jerok za uplatu predujma istekao posle dono{ewa re{ewa opokretawu (otvarawu) ste~ajnog postupka nakon toga nemamesta dono{ewu re{ewa o odbacivawu predloga. U tom slu-~aju mogu}e je doneti samo re{ewe kojim se ve} pokrenutipostupak ste~aja obustavqa. U svakom slu~aju, blagovremenauplata predujma tro{kova ste~ajnog postupka predstavqa os-novnu pretpostavku bez ~ijeg postojawa nema mogu}nosti nas-tavka ve} zapo~etog ste~aja. Zato se, nezavisno od ~iweniceda li je predujam tro{kova odre|en u predste~ajnom ili u ste-~ajnom postupku, u slu~aju izostanka wegove uplate ste~ajnipostupak ne moè sprovesti.

v) Rasprava o pokretawu ste~ajnog postupka

Ste~aj se ne moè pokrenuti bez podno{ewa urednogpredloga ovla{}enih predlaga~a za wegovo pokretawe. Po-red toga, vo|ewe ste~aja se uslovqava i blagovremenom up-latom predujma tro{kova ste~ajnog postupka. Ispuwewemtih procesnih pretpostavki sti~u se uslovi za zakazivawe iodràvawe ro~i{ta za raspravqawe o postojawu ste~ajnograzloga, kao osnovne procesno-pravne pretpostavke za pokre-tawe ste~aja. Na tom ro~i{tu se raspravqa da li su se stekli

82) ^lan 59. stav 1. Zakona o ste~aju.83) To je izri~ito propisano odredbom ~lana 44. stav 2. Zakona

o ste~ajnom postupku.


32

zakonom propisani uslovi ~ijim postojawem je uslovqenodono{ewe re{ewa o otvarawu ste~ajnog postupka. To ro~i-{te se mora uvek odràti nezavisno od ~iwenice da li se popodnetom predlogu mora doneti re{ewe o pokretawu pre-thodnog postupka ste~aja, ili se ste~aj moè pokrenuti i bezwegovog sprovo|ewa. Stoga je i odràvawe ro~i{ta zaraspravqawe o postojawu ste~ajnog razloga jedna od bitnihprocesnih pretpostavki za dono{ewe zakonitog re{ewa opokretawu - otvarawu ste~aja.

Sprovo|ewe ste~ajnog postupka uslovqeno je prethodn-im ispitivawem ispuwenosti uslova za wegovo pokretawe isprovo|ewe.84) Podno{ewem predloga za pokretawe ste~aj-nog postupka inicira se wegovo sprovo|ewe, ali se ne utvr-|uje i ne dokazuje postojawe ste~ajnog razloga. Tim se stvarasamo formalno-pravni preduslov za wegovo daqe vo|ewe.Ste~ajni postupak je zasnovan na na~elu kontradiktornosti(raspravnosti). Zato se sam predlog za pokretawe postupkaispituje na ro~i{tu koje zakazuje ste~ajni sudija. Me|utim,postupawe po predlogu se razlikuje u zavisnosti od toga dali je pokrenut prethodni ste~ajni postupak. Ako je pokrenutprethodni ste~ajni postupak, odre|uje se ro~i{te radi ras-pravqawa o postojawu ste~ajnog razloga za pokretawe ste~aj-nog postupka u roku od 30 dana od dana prijema predloga zapokretawe ste~ajnog postupka.85) Me|utim, prethodni ste~aj-ni postupak nije nu`na - obavezna faza ste~ajnog postupka.86)Do toga }e uvek do}i kada sam ste~ajni du`nik podnese pred-log za pokretawe ste~ajnog postupka s potrebnim ispravamai prilozima. Prethodni ste~ajni postupak }e izostati ikada predlog za pokretawe ste~ajnog postupka podnese pove-rilac a ste~ajni du`nik prizna postojawe ste~ajnog razloga.

84) Pravni osnov za pokretawe ste~ajnog postupka je propisanodredbama ~l. 11. i 12. Zakona o ste~aju.

85) Rok od 30 dana za odràvawe ro~i{ta za pokretawe ste~aj-nog postupka u slu~aju pokretawa prethodnog postupka je uslovqenzakonskim nare|ewem sadrànim u odredbi ~lana 68. stav 1. Zakona oste~aju, a to je ujedno i rok trajawa prethodnog ste~ajnog postupkapropisan odredbom ~lana 67. Zakona o ste~aju.

86) Prethodni ste~ajni postupak }e izostati u slu~ajevimapropisanim odredbom ~lana 60. stav 3. ta~ka 1. Zakona o ste~aju.


33

Razlog za izostanak prethodnog ste~ajnog postupka postoji iu slu~aju postojawa pretpostavke trajnije nesposobnostipla}awa propisane odredbom ~lana 12. Zakona o ste~aju. Usvim tim slu~ajevima ste~ajno ve}e ne donosi re{ewe o po-kretawu prethodnog ste~ajnog postupka ve} odmah po prijemupredloga, a najkasnije u roku od 10 dana, odre|uje datumodràvawa ro~i{ta za ispitivawe uslova za otvarawe ste-~ajnog postupka.87)

U svakom slu~aju, o postojawu razloga za otvaraweste~ajnog postupka mora se raspravqati na ro~i{tu za ra-spravqawe o postojawu ste~ajnog razloga. Izme|u ro~i{taza raspravqawe o postojawu ste~ajnog razloga nema su{tin-ske razlike, bez obzira da li se ono drì uz prethodno spro-vo|ewe prethodnog ste~ajnog postupka, ili se to ~ini bez we-govog pokretawa. Na ovo ro~i{te se pozivaju ista lica –podnosilac predloga i ste~ajni du`nik. Pored wih, na ovoro~i{te se moè pozvati i privremeni ste~ajni upravnik,ukoliko je imenovan na tu funkciju u fazi prethodnog ste~aj-nog postupka. Na tom ro~i{tu se, u prvom redu, raspravqa dali su ispuweni zakonom propisani uslovi za pokretawe ste-~ajnog postupka, odnosno da li postoji ste~ajni razlog. Popodnetom predlogu za pokretawe ste~ajnog postupka done}ese odluka kojom se takav zahtev usvaja, ili odbija. Usvajawempredloga za pokretawe ste~ajnog postupka potvr|uje se posto-jawe ste~ajnog razloga zbog koga je predlog podnet. Zato se utom slu~aju donosi re{ewe kojim se ste~ajni postupak ot-vara.88)

Umesto zakqu~ka

Ste~ajni postupak predstavqa posebnu vrstu gra|an-skog postupka u kome se po Zakonu o ste~aju propisanim pra-vilima sprovodi kolektivno ravnomerno namirewe potra-ìvawa svih poverilaca du`nika koji u redovnom tokustvari nije sposoban da udovoqi svojim dospelim obavezama.Propisivawem takvih pravila zakonom se ustanovqavaju

87) ^lan 68. stav 2. Zakona o ste~aju.88) ^lan 69. stav 1. Zakona o ste~aju.


34

pretpostavke za srazmerno kolektivno namirewe neizmire-nih dugova ste~ajnog du`nika. Time se suspenduju pravila in-dividualnog namirewa potraìvawa koja se primewuju uodnosu na pojedine poverioce u izvr{nom postupku. Osim to-ga, otvarawem ste~aja se spre~avaju i mogu}e zloupotrebe na{tetu pojedinih poverilaca do kojih moè do}i favori-zovawem i naplatom potraìvawa samo odre|enih – po voqidu`nika privilegovanih poverilaca. U tom ciqu se zakonommoraju urediti pravila po kojima }e se materijalno-pravnasituacija iskazana nesposobno{}u du`nika da izmiruje svojedospele obaveze, kao i obaveze koje }e tek dospeti, prevesti uformalno-pravno stawe ste~aja. Me|utim, za prerastawe ma-terijalnog u formalni ste~aj potrebno je da se ispune sve ma-terijalno-pravne i procesno-pravne pretpostavke za wegovootvarawe i vo|ewe. One nisu izri~ito – taksativno propi-sane na{im Zakonom o ste~aju, ali se iz sadrìne pravilapropisanih tim zakonom ona svakako mogu identifikovati iodrediti. Odre|ewe zakonom propisanih uslova – pretpo-stavki za vo|ewe ste~ajnog postupka je nu`no, jer se wihovimpostojawem iskqu~uje mogu}nost zloupotrebe ste~ajnog po-stupka u ciqu prevarnih radwi ste~ajnog du`nika iskazanihu nastojawu izbegavawa potpunog izmirewa dospelih obavezaprema svim poveriocima. Na isti na~in spre~avaju se i mo-gu}e zloupotrebe koje idu za tim da se nesprovo|ewem ste~ajaneopravdano omogu}i namirewe potraìvawa samo pojedi-nih poverilaca. Zato je potreba identifikovawa svih zakon-skih pretpostavki za vo|ewe ste~ajnog postupka od posebnogzna~aja, za spre~avawe svih mogu}ih zloupotreba ste~ajnogdu`nika, ali isto tako i za stvarawe zakonskih mogu}nostispre~avawa dru{tveno neopravdane {tete koja moè nastatiga{ewem ste~ajnog du`nika kao pravnog lica. Time se opre-dequje i ciq ovog rada kao potreba taksativnog odre|ewa iidentifikacije zakonom odre|enih materijalno-pravnih iprocesno-pravnih pretpostavki ~ijim se postojawem obezbe-|uje zakonito sprovo|ewe postupka ste~aja. Wihovim posto-jawem i nespornim odre|ewem u prvom redu se omogu}avasrazmerno kolektivno namirewe potraìvawa svih poveri-laca ste~ajnog du`nika. Osim toga ispuwewem tih pretpo-stavki ostvaruje se i mogu}nost pravno utemeqenog identi-


35

fikovawa nesporne voqe i zajedni~kog ciqa ste~ajnog du-`nika i wegovih poverilaca da se wihovi du`ni~ko-poveri-la~ki odnosi urede usvajawem plana reorganizacije i na tajna~in o~uva pravni subjektivitet ste~ajnog du`nika, ali iistovremeno omogu}i dru{tveno opravdan nastavak wegovihprivrednih aktivnosti.


36

Du{ka ILI]*

BANKROTSTVO U STEÂJU

Ste~ajni postupak je veoma sloèn proces koji se sa-stoji od vi{e faza, me|usobno povezanih i od velikog zna~ajasvake od wih na postizawe propisanog ciqa ste~ajnog postu-pka. Sprovodi se bankrotstvom ili reorganizacijom ste~aj-nog du`nika. Bankrotstvo, kao jedan od na~ina (odnosno po-stupaka) sprovo|ewa ste~ajnog postupka je uvedeno Zakonom oste~ajnom postupku i preuzeto odredbama Zakona o ste~aju.1)

Imaju}i u vidu obimnost i sloènost postupka ban-krotstva, ovim radom se ukazuje samo na neke od osnovnih ko-raka u postupku, a pojedina~no svaki od wih bi morao bitipredmet obimnijeg izlagawa.

1. Bankrotstvo i reorganizacija

Zakon o ste~aju, u ~lanu 1. stav 1, odre|uje da se ovim za-konom ure|uju uslovi i na~in pokretawa i sprovo|ewa

* Du{ka Ili}, sudija Privrednog apelacionog suda u Beogradu.1) Zakon o ste~ajnom postupku (“Slu`beni glasnik Republike Srbije“,

br. 84/2004 i 85/2005 – dr. zakon) na snazi do 23. 1. 2010. godine i Zakon oste~aju (“Slu`beni glasnik Republike Srbije“, br. 104/2009, 99/2011 – dr.zakon i 71/2012 – odluka US na snazi od 24. 1. 2010. godine)

duska ilic.fm Page 36 Tuesday, March 18, 2014 12:55 PM

37

ste~aja nad pravnim licima. Stavom 2. istog ~lana je odre-|eno da se ste~aj, u smislu ovog zakona, sprovodi bankro-tstvom ili reorganizacijom, a stavom 3. da se pod bankro-tstvom podrazumeva namirewe poverilaca prodajom celoku-pne imovine ste~ajnog du`nika, odnosno ste~ajnog du`nikakao pravnog lica.2) Istim zakonom su odre|ena na~ela ste~aj-nog postupka, koja su se jasno izdvojila jo{ u toku primeneZakona o ste~ajnom postupku,3) a definisan je i ciq ste~ajnogpostupka kao: najpovoqnije kolektivno namirewe ste~ajnihpoverilaca ostvarivawem najve}e mogu}e vrednosti ste~aj-nog du`nika, odnosno wegove imovine.4) Jedno od predvi|e-nih na~ela ste~ajnog postupka, na~elo za{tite ste~ajnih po-verilaca, podrazumeva da ste~aj omogu}ava kolektivno i sra-zmerno namirewe ste~ajnih poverilaca, u skladu sa ovim za-konom, pri ~emu se u skladu sa na~elom ekonomi~nosti ste-~ajni postupak sprovodi tako da omogu}i ostvarivawe najve-}e mogu}e vrednosti imovine ste~ajnog du`nika i najve}egmogu}eg stepena namirewa poverilaca u {to kra}em vremenui sa {to mawe tro{kova.

Bankrotstvo i reorganizacija su Zakonom o ste~ajupropisana kao dva ravnopravna postupka. Pokretawe jednogili drugog je u dispoziciji poverilaca i ste~ajnog du`nika(po ispuwenosti zakonom predvi|enih uslova), ali nakon to-ga i bankrotstvo i reorganizacija, kao na~ini na koje moèbiti okon~an ste~aj jednog nesolventnog preduze}a, predsta-vqaju prinudne postupke. Postupak se daqe sprovodi po slu-`benoj du`nosti, u ciqu obezbe|ewa ravnopravnog tretmanasvih poverilaca u namirewu wihovih potraìvawa.

Osnovna razlika izme|u propisanih postupaka spro-vo|ewa ste~aja je u tome na koji na~in se {tite i ostvarujuinteresi poverilaca nesolventnog preduze}a. Bankrotstvo sesprovodi tako {to se proda celokupna imovina ste~ajnogdu`nika koju poseduje u trenutku otvarawa ste~ajnog postu-pka, kao i imovina koju ste~ajni du`nik stekne tokom postu-

2) Bankrotstvo i reorganizacija kao na~ini sprovo|ewa ste~a-jnog postupka su prvi put predvi|eni Zakonom o ste~ajnom postupku u~lanu 2.

3) Iz ~l. 3. do 10. Zakona o ste~aju.4) ^lan 2. Zakona o ste~aju.


38

pka bankrotstva, odnosno tako {to se proda preduze}e kaocelina, a sredstva ostvarena prodajom unesu u ste~ajnu masu.Nakon toga se formira deobna masa radi najpovoqnijegnamirewa poverilaca, pa nakon isplate utvr|enih potraì-vawa, srazmerno sredstvima deobne mase, dolazi do presta-nka preduze}a, odnosno wegovog brisawa iz registra privre-dnih subjekata. Nasuprot bankrotstvu, u postupku reorgani-zacije5) poverioci i ste~ajni du`nik, odnosno vlasnici ste-~ajnog du`nika, preduzimaju odre|ene mere kako bi odràliinsolventno preduze}e i omogu}ili wegovu daqu egzistenci-ju. Me|utim, i u toj situaciji interesi poverilaca su gotovoidenti~ni interesima poverilaca u postupku bankrotstva, sobzirom da wihova odluka da ste~ajni du`nik i daqe egzi-stira nije rezultat ̀ eqe za daqom me|usobnom poslovnom sa-radwom, ve} iskqu~ivo radi {to povoqnijeg namirewa wi-hovog potraìvawa.

Zna~ajna razlika u sprovo|ewu ste~aja bankrotstvomili reorganizacijom se ogleda i u tome {to se nakon odlukeo bankrotstvu ste~ajnog du`nika ne ostavqa mogu}nost za na-stavak postupka reorganizacijom.6) Me|utim, nema smetwe dase i nakon dono{ewa re{ewa o potvr|ivawu usvajawa planareorganizacije i obustave ste~ajnog postupka, u toku reali-

5) ^lanom 1. stav 4. Zakona o ste~aju je propisano da se pod re-organizacijom podrazumeva namirewe poverilaca prema usvojenomplanu reorganizacije i to redefinisawem du`ni~ko-poverila~kihodnosa, statusnim promenama du`nika ili na drugi na~in koji jepredvi|en planom reorganizacije.

6) Interesantno re{ewe je bilo ponu|eno u predlogu Zakona oizmenama i dopunama Zakona o ste~aju iz decembra 2013. godine (vi-deti predlog Zakona sa zvani~nog sajta Ministarstva privrede Repu-blike Srbije, ~lan 47), prema kome je predvi|ena mogu}nost da se inakon dono{ewa odluke o bankrotstvu, odnosno u fazi sprovo|ewaste~ajnog postupka bankrotstvom ste~ajnog du`nika, ponovo ispitaispuwenost uslova za podno{ewe plana reorganizacije i daqeg spro-vo|ewa postupka reorganizacijom ste~ajnog du`nika. Mogu}e je da biponu|eno re{ewe u odre|enim slu~ajevima vodilo efikasnijem spro-vo|ewu ste~ajnog postupka, ali ne treba zanemariti ni ~iwenicu daje praksa pokazala da du`nici ve} u toku prve godine realizacijeplana nisu bili u mogu}nosti da ispune predvi|ene uslove za na-mirewe poverilaca, {to je rezultiralo ponovnim predlozima za ot-varawe ste~ajnog postupka, a ~esto i zna~ajnim umawewem ste~ajnemase zbog obaveza nastalih u postupku reorganizacije.


39

zacije usvojenog plana reorganizacije podnese predlog za ot-varawe ste~ajnog postupka, odnosno predlog za otvarawe ste-~ajnog postupka i sprovo|ewe istog bankrotstvom.7)

2. Razlozi za ste~aj i odluka o bankrotstvu

Zakon o ste~aju, u ~lanu 11, kao ste~ajni razlog navodinesposobnost za pla}awe. Nesposobnost za pla}awe, kojamoè biti trajnija ili prete}a, je kao ste~ajni razlog pro-pisana i u Zakonu o ste~ajnom postupku,8) s tim {to se premaZakonu o ste~aju ispuwenost ovog razloga ceni iskqu~ivo uodnosu na nov~ane obaveze ste~ajnog du`nika. Zakon o ste~ajuuvodi i novi ste~ajni razlog – prezaduènost. Prema odred-bi ~lana 11. stav 5. Zakona o ste~aju, prezaduènost postojiako je imovina ste~ajnog du`nika mawa od wegovih obaveza.Ako je ste~ajni du`nik dru{tvo lica, prezaduènost ne po-stoji ako to dru{tvo ima najmawe jednog ortaka, odnosnokomplementara koji je fizi~ko lice.9) (Kao ste~ajni razlog jepredvi|eno i nepostupawe po usvojenom planu reorganizaci-je i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ilinezakonit na~in, o ~emu }e biti vi{e re~i u daqem izla-gawu.)

Ispuwenost zakonom propisanih ste~ajnih razloga,kao i prethodni subjektivni i objektivni razlozi koji sudoveli do otvarawa ste~ajnog postupka, su od velikog uticajana izja{wewe poverilaca o tome da li o~ekuju da }e svojapotraìvawa potpunije i brè naplatiti ukoliko se nadste~ajnim du`nikom sprovodi bankrotstvo. Objektivni ra-zlozi, pored nesporne globalne ekonomske krize i, u na{imuslovima, tranzicije iz socijalisti~kog na~ina upravqawai promene sistema dru{tvene imovine u sistem korporati-vne, tj. privatne svojine, su i nezainteresovanost trì{ta za

7) Videti uslove iz ~lana 173. Zakona o ste~aju.8) Zakon o ste~ajnom postupku ste~ajne razloge predvi|a u

~lanu 2. 9) Dru{tvo lica se ne smatra prezaduènim, ako ima bar jed-

nog od ortaka, odnosno komplementara, koji je fizi~ko lice, zbog na-~ina na koji se reguli{e odgovornost ovih fizi~kih lica prema Za-konu o privrednim dru{tvima.


40

ponu|eni proizvodni asortiman, nizak stepen proizvodwe iproduktivnosti, zastarela oprema, nedostatak stru~nih iiskusnih kadrova u procesu proizvodwe (ili pruàwu uslu-ga), kao i poreska i druga propisana optere}ewa, koja dovodedo toga da du`nik ne moè da odgovori zahtevima neophod-nim za opstanak i daqe poslovawe. Pored objektivnih, ra-zlozi zbog kojih du`nik dolazi u poziciju da su ispuweniste~ajni razlozi propisani za dono{ewe re{ewa o otvarawuste~ajnog postupka, mogu biti i subjektivne prirode. Oni seogledaju pre svega u neuspe{nom ili nesavesnom (pa i neza-konitom) poslovawu vlasnika i menaxmenta. U praksi nijemali broj slu~ajeva kada vlasnici preduze}a, uz prethodnootu|ewe znatnije imovine, podnose predlog za pokretaweste~ajnog postupka, kako bi izbegli posledice lo{eg poslo-vawa na teret poverilaca ste~ajnog du`nika.

Bez obzira koji je razlog doveo do otvarawa ste~ajnogpostupka, svi su od zna~ajnog uticaja na izja{wavawe pove-rilaca o na~inu sprovo|ewa postupka – bankrotstvom ilireorganizacijom. Me|utim, radi dono{ewa takve, pojedi-na~ne, odluke, koja je u dispoziciji svakog od poverilaca,potrebno je da im se ponude i realni pokazateqi na osnovukojih bi zakqu~ili da li i u kom obimu postoji mogu}nostostvarewa ciqa ste~ajnog postupka kroz izabrani postupaksprovo|ewa istog. To iz razloga {to se otvarawem ste~ajnogpostupka mewa interes poverilaca. Ste~ajni du`nik je izgu-bio wihovo poverewe i wihova zainteresovanost za du`nikase ograni~ava samo na pitawe da li mogu namiriti svoja po-traìvawa. Nisu, ili su veoma retko, zainteresovani za da-qu poslovnu saradwu, pa }e i odluku o izbavqewu ste~ajnogdu`nika (glasawem za predloèni plan reorganizacije) do-neti iskqu~ivo na osnovu ocene mogu}nosti naplate potra-ìvawa. U takvoj situaciji, mogu}e je da i kada bi planom re-organizacije bilo predvi|eno potpunije namirewe nego {tobi to bilo u postupku bankrotstva, poverilac ipak izaberebankrotstvo, kao put za brè dolaèwe do nov~anih sredsta-va neophodnih za wegovo daqe poslovawe, a ~esto i za sam op-stanak.

Sledi da odluka poverilaca o tome da li }e ishod ste-~aja biti bankrotstvo ili reorganizacija zavisi, pre svega,


41

od finansijskog poloàja ste~ajnog du`nika. Zato je jedan odosnovnih zadataka ste~ajnog upravnika da sa~ini izve{taj oekonomsko-finansijskom stawu ste~ajnog du`nika. Takav iz-ve{taj, ste~ajni upravnik ~ini dostupnim poveriocima naprvom poverila~kom ro~i{tu10) i nakon raspravqawa o iz-ve{taju i proceni ste~ajnog upravnika da li postoje mogu-}nosti za reorganizaciju istog, poverioci mogu da donesuodluku o zapo~iwawu postupka reorganizacije ili bankro-tstva ste~ajnog du`nika. Da bi se odluka o bankrotstvu ste-~ajnog du`nika donela na prvom poverila~kom ro~i{tu, zawu moraju glasati ste~ajni poverioci koji u~ine verovatnimda wihova potraìvawa iznose vi{e od 70 % ukupnih potra-ìvawa prema du`niku. U slu~aju izglasavawa bankrotstva,ste~ajni sud donosi odluku o bankrotstvu ste~ajnog du`nika,koja je po pravnoj prirodi deklarativna, jer predstavqa sud-sku verifikaciju odluke ste~ajnih poverilaca. Nakon toga,donosi se i odluka o zapo~iwawu postupka prodaje imovineste~ajnog du`nika.

Pored navedene situacije (kada na prvom poverila~komro~i{tu za to glasa odgovaraju}i broj ste~ajnih poverila-ca), ste~ajni sudija donosi re{ewe o bankrotstvu11) i akoste~ajni du`nik ne sara|uje sa ste~ajnim upravnikom ili od-borom poverilaca radi ispuwavawa objektivnih zahteva zapruàwe podataka i obave{tewa u skladu sa odredbama ovogzakona ili ako ne izvr{ava naloge ste~ajnog sudije, kao i akoje o~igledno da u roku za podno{ewe plana reorganizacijeste~ajni du`nik ne pokazuje interesovawe za reorganizaciju,ili nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanomroku, odnosno nijedan plan reorganizacije nije usvojen naro~i{tu za razmatrawe plana reorganizacije.

Postupak dono{ewa re{ewa o bankrotstvu je hitan (re-{ewe se donosi narednog dana po isteku propisanog roka za

10) Odràvawe prvog poverila~kog ro~i{ta je regulisano od-redbama ~lana 36. Zakona o ste~aju, a odredbom ~lana 37. stav 1) istogzakona je odre|eno da odluku o bankrotstvu ste~ajnog du`nika u skla-du sa ~lanom 36. stav 4. ovog zakona donosi skup{tina poverilaca. UZakonu o ste~ajnom postupku isto je regulisano odredbama ~l. 23. i24.

11) Regulisano ~lanom 131. Zakona o ste~aju i ~lanom 109.Zakona o ste~ajnom postupku.


42

podno{ewe plana reorganizacije, odnosno na ro~i{tu nakome plan nije usvojen ili najkasnije u roku od dva dana oddana odràvawa tog ro~i{ta). Pri tome, i Zakon o ste~aju iZakon o ste~ajnom postupku ograni~avaju krug lica koja moguizjaviti àlbu protiv odluke12) o bankrotstvu ste~ajnog du-`nika. @albu mogu izjaviti ste~ajni upravnik i odbor po-verilaca. Kada je àlba izjavqena od lica koja nisu obuhva-}ena navedenim ~lanom, sud takvu àlbu odbacuje primenom~lana 401. stav 1. ta~ka 1. Zakona o parni~nom postupku13) uvezi sa ~lanom 7. Zakona o ste~aju. Me|utim, ostaje dilema dali je ovakvim restriktivnim zakonskim re{ewem, po kome jesamo odbor poverilaca a ne i poverioci pojedina~no, ovla-{}eni àlilac, uskra}eno kori{}ewe prava na dvostepe-nost, odnosno uskra}ena mogu}nost da poverioci pojedi-na~no reaguju na nezakonitost ili nepravilnost takvog re-{ewa. Insistirawem na na~elu hitnosti (rukovode}i se ide-jom da bi zbog mogu}nosti izjavqivawa àlbe od strane po-verilaca pojedina~no, bio znatno produèn ste~ajni postu-pak i to u onoj fazi koja prethodi fazi unov~ewa imovine iformirawa deobne mase), lako se moè prevideti ~iwenicada je dosada{wa praksa pokazala da su ~lanovi odbora pove-rilaca (osim kada je re~ o naplati wihovog potraìvawa)~esto nezainteresovani, odnosno pasivni u pogledu pravil-nog i blagovremenog postupawa radi za{tite interesa svihpoverilaca. To daqe zna~i, da ukoliko se uskrati mogu}nosti drugim poveriocima da ukaù na to da je do odluke do{lozbog propusta od strane sudije u vo|ewu postupka, odnosno daje odluka doneta suprotno odredbama Zakona o ste~aju, istomoè imati ozbiqne posledice na ostvarewe interesa pove-rilaca, pre svega na wihovo pravo da izaberu na~in spro-vo|ewa ste~ajnog postupka. Naravno, sa druge strane, postojimogu}nost da poverioci obrazloèno insistiraju da odborpoverilaca podnese àlbu, ali imaju}i u vidu rokove za pod-no{ewe ̀ albe, realno je o~ekivati da skup{tina poverilaca

12) Zakqu~ak o unov~ewu ste~ajne mase iz ~lana 109. Zakona oste~ajnom postupku i re{ewe o bankrotstvu iz ~lana 131. Zakona oste~aju.

13) Zakon o parni~nom postupku (“Slu`beni glasnik Republi-ke Srbije“, br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US) nasnazi od 1. februara 2012. godine.


43

ili sam odbor ne bi blagovremeno odreagovali po predlogui zahtevu poverilaca (dok se odbor sastane i razmotri osno-vanost podno{ewa àlbe ili dok skup{tina ne preduzmeodgovaraju}e mere u slu~aju nepostupawa ~lanova odbora), pabi poverioci i u toj situaciji ponovo bili uskra}eni u svo-jim pravima.

Bankrotstvo nakon reorganizacije

Oredbom ~lana 6. Zakona o ste~aju (na~elo sudskogsprovo|ewa postupka) je odre|eno da se po otvarawu ste~aj-nog postupka isti sprovodi po slu`benoj du`nosti. Do togtrenutka postupak zavisi od voqe i dispozicije predlaga~a.U momentu otvarawa ste~ajnog postupka, ishod je ~esto neiz-vestan, pa ni sami poverioci, ni organi ste~ajnog postupkanemaju jasnu predstavu o tome kako }e on biti okon~an. Zbogtoga se poverioci mogu odlu~iti za bankrotstvo ste~ajnogdu`nika odmah po otvarawu ste~ajnog postupka, ali takvumogu}nost imaju i nakon {to su prvobitno prihvatili dapostupak ste~aja bude okon~an reorganizacijom.

Pravnosna`na odluka o tome da se postupak ste~aja za-po~iwe i okon~ava prodajom imovine ste~ajnog du`nika jedefinitivna i ona se vi{e ne moè mewati. S obzirom da Za-kon o ste~aju pod bankrotstvom podrazumeva namirewe pove-rilaca prodajom celokupne imovine ste~ajnog du`nika iliste~ajnog du`nika kao pravnog lica, proizlazi da kada ste-~ajni postupak krene u pravcu bankrota i unov~avawa imo-vine ste~ajnog du`nika, vi{e nema mogu}nosti da poveriocipromene odluku o na~inu sprovo|ewa ste~ajnog postupka i nemoè se naknadno zapo~eti postupak reorganizacije.14)

Me|utim, obrnuta situacija je mogu}a. Pre svega, u tokupostupka po predlogu plana reorganizacije ste~ajnog du`ni-ka, moè do}i i do odluke da se ste~ajni postupak nastavi iokon~a bankrotstvom ste~ajnog du`nika. Prema odredbi ~la-

14) Za razliku od Zakona o ste~ajnom postupku, odredbama Za-kona o ste~aju je predvi|eno da se u slu~aju usvajawa plana reorga-nizacije, po pravnosna`nosti re{ewa kojim se usvajawe plana potvr-|uje, ste~ajni postupak obustavqa, prestaju posledice otvarawa is-tog, a neuspeh reorganizacije moè biti samo nov ste~ajni razlog.


44

na 165. stav 13. Zakona o ste~aju, ako plan reorganizacije,osim plana iz ~lana 158. ovog zakona, ne dobije potreban brojglasova, ste~ajni sudija moè odobriti predlaga~u plana re-organizacije da najduè u daqem roku od 30 dana podnese iz-meweni plan reorganizacije i zakaza}e ro~i{te u skladu saovim zakonom. Ako se ne usvoji ni tako izmeweni plan reor-ganizacije, nad ste~ajnim du`nikom se sprovodi bankrot-stvo.15)

Ste~aj moè biti okon~an bankrotstvom i nakon usva-jawa plana reorganizacije. To u slu~ajevima u kojima ste~aj-ni du`nik ne postupa po usvojenom planu reorganizacije,ili je taj plan izdejstvovan na prevaran ili nezakonitna~in.16)

Usvojeni plan reorganizacije, u smislu ~lana 167. stav1. Zakona o ste~aju, je izvr{na isprava i smatra se novimugovorom za izmirewe potraìvawa koja su u wemu navedena.Nepostupawe po usvojenom planu reorganizacije, daje mo-gu}nost poveriocima da na osnovu tog plana, kao izvr{ne is-prave, pokrenu odgovaraju}i izvr{ni postupak u skladu saZakonom o izvr{ewu i obezbe|ewu.17) Me|utim, umesto dapokrene izvr{ni postupak, poverilac se moè opredeliti zaponovno pokretawe ste~ajnog postupka, u kojoj situaciji ste-~ajni sudija ne moè ispitivati postojawe interesa za kole-ktivno a ne individualno namirewe. Sud je duàn da u takvojsituaciji prethodno ceni da li predlog, koji je poverilac

15) Isto re{ewe je predvi|eno i u ~lanu 132. stav 11. Zakona oste~ajnom postupku.

16) Prema odredbi ~lana 173. stav 1. Zakona o ste~aju, poveri-oci obuhva}eni usvojenim planom, kao i poverioci ~ija su potraì-vawa nastala pre usvajawa plana a nisu obuhva}eni planom, mogu pod-neti predlog za pokretawe ste~ajnog postupka i u slu~aju da: 1) je planreorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit na~in; 2) ste-~ajni du`nik ne postupa po planu ili postupa suprotno planu reor-ganizacije ako se time bitno ugroàva sprovo|ewe plana reorganiza-cije.

17) Prema ~lanu 13. stav 1. ta~ka 5. Zakona o izvr{ewu i obe-zbe|ewu (“Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. 31/11, 99/11 - dr.zakon i 109/13 - odluka US, na snazi od godine), usvojeni plan reorga-nizacije u ste~ajnom postupku ~ije je usvajawe potvr|eno odlukom su-da se smatra izvr{nom ispravom.


45

podneo na osnovu ~lana 173. stav 1. ta~ka 2. Zakona o ste~aju,a zbog ispuwenosti ste~ajnog razloga iz ~lana 11. stav 2.ta~ka 4,18) sadrì sve {to je propisano ~lanom 56. stav 2. Za-kona o ste~aju19) pa ukoliko utvrdi da je predlog uredan ipotpun, kao i da je ispuwen ovaj ste~ajni razlog (da ste~ajnidu`nik ne postupa po planu ili postupa suprotno planu re-organizacije) done}e re{ewe kojim }e otvoriti ste~ajni po-stupak. To zna~i da }e daqe postupati u skladu sa odredbamaZakona o ste~aju i done}e odluku o bankrotstvu ako na prvompoverila~kom ro~i{tu za to budu poverioci koji imaju vi{eod 70% ukupnih potraìvawa prema ste~ajnom du`niku, usmislu ~lana 36. stav 4. Zakona o ste~aju, a ako nema te ve}ine,onda }e se re{ewe o bankrotstvu doneti kada se ispune us-lovi iz ~lana 131. Zakona o ste~aju. U ovom novom ste~aj-nom postupku se moè ponovo podneti plan reorganizacijeod strane onih ovla{}enih lica i pod onim istim uslovimakako propisuju odredbe Zakona o ste~aju.

Naravno, sve ovo uti~e na duìnu ste~ajnog postupka,pa je u skladu sa na~elom ekonomi~nosti20) mo`da bilo boqezakonsko re{ewe da i u ovom slu~aju ste~ajni sudija re{ewemo otvarawu ste~ajnog postupka odmah odredi da se ste~ajnipostupak sprovodi bankrotstvom ste~ajnog du`nika, kao {to

18) Nepostupawe po usvojenom planu reorganizacije i ako jeplan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit na~in.

19) Predlog za pokretawe ste~ajnog postupka sadrì: 1) nazivsuda kojem se predlog podnosi; 2) poslovno ime ili ime i adresu pred-laga~a ili adresu lica koje je u ovom postupku ovla{}eno za prijempismena i za zastupawe predlaga~a; 3) poslovno ime ste~ajnog du`ni-ka, kao i podatke o kontakt adresi; 4) spisak ste~ajnih i ostalih po-verilaca sa navo|ewem visine iznosa i osnova potraìvawa, kao iimena i prebivali{ta ~lanova dru{tva koji za obaveze ste~ajnog du-`nika odgovaraju svojom imovinom, ako je predlaga~ ste~ajni du`nik;5) ~iwenice i prate}u dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i vi-sinu neizmirenog potraìvawa, ako je predlaga~ poverilac; 6) spi-sak dokumenata priloènih uz predlog za pokretawe ste~ajnog po-stupka.

20) Na~elo ekonomi~nosti je propisano ~lanom 5. Zakona o ste-~aju: Ste~ajni postupak se sprovodi tako da omogu}i ostvarivawe naj-ve}e mogu}e vrednosti imovine ste~ajnog du`nika i najve}eg mogu}egstepena namirewa poverilaca u {to kra}em vremenu i sa {to mawetro{kova.


46

je to predvi|eno u ~lanu 173. stav 4. Zakona o ste~aju. To ima-ju}i u vidu da su predlaga~i plana i poverioci koji su zaisti glasali, imali dovoqno vremena da u ranijim fazamaste~ajnog postupka, na osnovu izve{taja ste~ajnog upravnikao ekonomsko-finansijskom poloàju ste~ajnog du`nika, kaoi sadrìne predloènog plana, a uz aktivno u~e{}e u postu-pku, sagledaju realne mogu}nosti sprovo|ewa predloènogplana reorganizacije, odnosno da blagovremeno podnesu(ukoliko su za isto ovla{}eni) drugi plan reorganizacije.Ovako se ostavqa mogu}nost da i u novom ste~ajnom postupkuste~ajni du`nik izdejstvuje novi plan reorganizacije koji }esamo voditi produètku trajawa postupka, uz neizvesno os-tvarivawe propisanog ciqa ste~ajnog postupka.

Prema vaè}im zakonskim re{ewima, samo u situacijikada je podnet predlog za pokretawe ste~ajnog postupka zato{to je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili ne-zakonit na~in, ste~ajni sudija, po ispuwenosti zakonom pro-pisanih uslova za isto, donosi re{ewe o otvarawu ste~ajnogpostupka u kome odre|uje da se postupak sprovodi bankro-tstvom ste~ajnog du`nika. Na ovaj na~in se mewaju poslediceusvajawa plana reorganizacije. Ste~ajni postupak se vra}a ujednu od po~etnih faza – dono{ewe odluke o na~inu sprovo-|ewa postupka ste~aja, pri ~emu isto (nakon podno{ewa pre-dloga od strane ovla{}enih predlaga~a i utvr|ivawa ispu-wenosti uslova od strane ste~ajnog suda) vi{e nije u dispo-ziciji poverilaca, ve} predstavqa prinudnu sankciju za od-re|eno postupawe ste~ajnog du`nika.

Me|utim, u praksi je uo~eno da se ste~ajni sud pri po-stupawu po predlogu za otvarawe ste~aja iz razloga pred-vi|enih ~lanom 173. Zakona o ste~aju, ne kre}e u granicamadispozicije predlaga~a i ne ispituje ispuwenost konkretnonavedenog ste~ajnog razloga. Ste~ajni sud se i u situacijikada je predlog podnet jer poverilac tvrdi da je re~ o planureorganizacije izdejstvovanom na prevaran ili nezakonitna~in, ograni~ava na ispitivawe postojawa razloga za ot-varawe ste~ajnog postupka kao da je re~ o predlogu podnetomiz razloga {to ste~ajni du`nik ne postupa po planu ili po-stupa suprotno planu reorganizacije i time bitno ugroàva


47

sprovo|ewe plana reorganizacije. Nasuprot tome, podno-{ewe predloga iz navedenog razloga (urednog, potpunog ipodnetog od strane ovla{e}nog lica), podrazumeva potrebuda se ispita i na nesumwiv na~in utvrdi da li je u postupkupodno{ewa predloga plana reorganizacije, kao i u postupkuglasawa o istom, bilo nezakonitih ili prevarnih radwipredlaga~a i drugih u~esnika postupka, kojima su ostalipoverioci dovedeni u zabludu u pogledu mogu}nosti ispu-wewa plana. Ako ste~ajni sudija utvrdi da je ispuwen ovaj ra-zlog, re{ewem kojim se otvara ste~ajni postupak }e odreditida se isti sprovodi bankrotstvom ste~ajnog du`nika, jer je toizri~ito propisano ~lanom 173. stav 4. Zakona o ste~aju, a usuprotnom }e predlog odbiti. Ukoliko predlog istovremenosadrì i drugi razlog predvi|en ~lanom 173. stav 1. Zakonao ste~aju, ste~ajni sudija }e nakon {to na|e da ne postoji ra-zlog iz ta~ke 1. istog ~lana, ceniti da li je ispuwen razlogiz ta~ke 2, pa }e u zavisnosti od rezultata postupka, donetiodgovaraju}u odluku – re{ewe kojim otvara ste~ajni postu-pak u smislu ~l. 69. i 70. Zakona o ste~aju, ili re{ewe kojimpredlog odbija kao neosnovan.

Zna~aj formirawa ste~ajne mase

Nakon pravnosna`nosti odluke kojom je odre|eno da seste~ajni postupak sprovodi bankrotstvom ste~ajnog du`ni-ka, jedan od presudnih ~inilaca za tok i uspeh istog postupkaje obim ste~ajne mase, ~ijim unov~ewem se ostvaruju sredstvaza namirewe utvr|enih potraìvawa (deobna masa).

Prema ~lanu 101. stav 1. Zakona o ste~aju, ste~ajna masaje celokupna imovina ste~ajnog du`nika u zemqi i inostra-nstvu na dan otvarawa ste~ajnog postupka, kao i imovina kojuste~ajni du`nik stekne tokom ste~ajnog postupka. Prema~lanu 106. stav 1. Zakona ste~ajni upravnik popisuje stvarikoje ulaze u ste~ajnu masu, uz nazna~ewe wihove procene uvisini o~ekivanog unov~ewa. Ako je to potrebno, ste~ajniupravnik }e, uz saglasnost ste~ajnog sudije, procenu vredno-sti stvari poveriti ve{taku. Ste~ajni upravnik }e nakon{to nastupe pravne posledice otvarawa ste~ajnog postu-


48

pka21), izvr{iti popis imovine ste~ajnog du`nika u skladusa odredbama Zakona o ste~aju, kao i Nacionalnim standar-dom za upravqawe ste~ajnom masom br. 2, i to kako pokretne,tako i nepokretne imovine. Popis vr{i na osnovu dokumen-tacije koju bude zatekao u kwigovodstvu, tj. kod ste~ajnogdu`nika. U skladu sa odredbama ~lana 109. Zakona o ste~aju,ste~ajni upravnik je duàn da u roku od 30 dana od dana preu-zimawa imovine i prava ste~ajnog du`nika sastavi po~etniste~ajni bilans u kom }e navesti i uporediti aktivu i pasivuste~ajnog du`nika (navedeni rok se moè produìti za naj-vi{e pet dana, odlukom ste~ajnog sudije, iz opravdanih ra-zloga) i isti je duàn da podnese sudu i odboru poverilaca saizve{tajem o ekonomsko-finansijskom poloàju ste~ajnogdu`nika, uz procenu mogu}nosti reorganizacije, najkasnijepet dana pre dana odràvawa prvog poverila~kog ro~i{ta.

Ste~ajni upravnik je ovla{}en i da, u ciqu obavqawaposlova i zadataka iz svog delokruga rada u vezi sa popisomimovine i sa~iwavawem finansijskih dokumenata koje je du-àn sa~initi preduzme sve mere i da pred nadle`nim drà-vnim organima pokrene sve odgovaraju}e postupke ukolikosmatra da }e isti doprineti uve}awu ste~ajne mase. Ovo po-drazumeva, pre svega odgovaraju}e parni~ne postupke i po-stupke izvr{ewa, a posebno postupke u vezi sa pobijawempravnih radwi ste~ajnog du`nika.

Ste~ajnu masu, osim imovine ste~ajnog du`nika zate-~ene u momentu otvarawa ste~ajnog postupka, predstavqa iimovina koja se pribavi u toku postupka bankrotstva. Iz tograzloga je, u korist ste~ajnih poverilaca, ustanovqen i in-stitut pobijawa pravnih poslova i drugih pravnih radwiste~ajnog du`nika,22) sa ciqem da se pravnim radwama predu-zetim od strane ste~ajnog du`nika pre pokretawa ste~ajnogpostupka, oduzme pravno dejstvo, odnosno da se od tre}ih li-ca oduzmu imovinske koristi koje su stekli tim pravnimposlovima i drugim pravnim radwama i imovina vrati uste~ajnu masu radi povoqnijeg namirewa poverilaca. Pobi-

21) Po ~lanu 73. stav 1. Zakona o ste~aju - Pravne poslediceotvarawa ste~ajnog postupka nastupaju po~etkom dana isticawa ogla-sa o otvarawu postupka na oglasnoj tabli suda.

22) Regulisano odredbama ~l. 119-130. Zakona o ste~aju.


49

jawe se moè vr{iti od otvarawa ste~ajnog postuka pa doodràvawa ro~i{ta za glavnu deobu, pa je jasna potreba da seu ciqu formirawa ste~ajne, a zatim i deobne mase, pobijawevr{i blagovremeno, odmah po sticawu uslova za isto. Nara-vno, treba imati u vidu da postupawe ste~ajnog upravnikazavisi i od visine sredstava za pokri}e tro{kova ste~ajnogpostupka, te da je uslovqeno i efikasno{}u parni~nog suda.U tim situacijama se razmatra mogu}nost da takve parni~nepostupke pokrenu sami poverioci, kao zainteresovana licaza vra}awe imovine ste~ajnog du`nika, u ciqu potpunijegnamirewa wihovih potraìvawa. Ako zahtev za pobijawepravnog posla ili druge pravne radwe bude pravnosna`no us-vojen, pobijeni pravni posao odnosno pravna radwa nemajudejstva prema ste~ajnoj masi, pa je protivnik pobijawa duànda u ste~ajnu masu vrati svu imovinsku korist ste~enu na os-novu pobijenog posla ili druge radwe, nakon ~ega on imapravo da ostvaruje svoje protivpotraìvawe kao ste~ajnipoverilac, podno{ewem naknadne prijave potraìvawa, vanrokova predvi|enih u ~lanu 111. Zakona o ste~aju.23)

Ste~ajna masa u toku postupka bankrotstva moè bitiuve}ana i osloba|awem sredstava koja su bila rezervisana poosnovu parnica pokrenutih za utvr|ivawe osnovanosti ospo-renih potraìvawa, a po neuspehu poverilaca u takvim po-stupcima, kao i usled pravnosna`nih odluka kojima su odbi-jeni zahtevi poverilaca za izlu~ewe stvari iz ste~ajne mase.

O~uvawe imovine ste~ajnog du`nika i pove}awe obimaste~ajne mase se ostvaruje i primenom instituta predvi|enogu ~lanu 105. stav 2. Zakona o ste~aju. Odredbom ~lana 105. stav1. Zakona o ste~aju je propisano da otvarawem ste~ajnog pos-tupka ste~ajni upravnik preuzima u dràvinu celokupnu im-ovinu koja ulazi u ste~ajnu masu i wome upravqa.24) Odre-dbom ~lana 105. stav 2. istog zakona je propisano da ako

23) Odredbom ~lana 111. stav 5. Zakona o ste~aju je odre|eno dase prijave mogu podneti po isteku roka odre|enog re{ewem ste~ajnogsudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavqivawa oglasau "Slu`benom glasniku Republike Srbije", a sve prijave podnete poisteku roka od 120 dana bi}e odba~ene kao neblagovremene.

24) Isto je predvi|eno ~l. 81. i 84. Zakona o ste~ajnom po-stupku.


50

ste~ajni du`nik ili tre}e lice odbije da izvr{i predajustvari koje ulaze u imovinu ste~ajnog du`nika, ste~ajni up-ravnik }e od ste~ajnog sudije zatraìti da hitno naloì isprovede prinudno izvr{ewe, uz nalog za predaju stvariste~ajni sudija moè prema ste~ajnom du`niku ili tre}emlicu odrediti i mere prinude radi sprovo|ewa izvr{ewa.25)Mogu}nost primene ~lana 105. stav 2. Zakona o ste~aju trebarestriktivno tuma~iti. Uslov za dono{ewe takve odluke odstrane ste~ajnog sudije jeste da je ste~ajni du`nik ili tre}elice odbilo da izvr{i predaju stvari koja ulazi u imovinuste~ajnog du`nika. Samo u onim situacijama gde je nespornasvojina ste~ajnog du`nika na stvarima (pokretnim ili nep-okretnim) koje ~ine ste~ajnu masu i pravo ste~ajnog du`nikana dràvinu istih, moè se pokrenuti postupak u smislu ovezakonske odredbe radi vra}awa stvari u ste~ajnu masu. U si-tuaciji gde nisu ra{~i{}eni imovinsko pravni odnosi iz-me|u dràoca stvari i ste~ajnog du`nika ne mogu se prime-niti navedene zakonske odredbe iz Zakona o ste~aju ve} drugevaè}e pozitivnopravne odredbe. Tako|e, ovaj institut semoè primeniti samo u po~etnoj fazi ste~ajnog postupka,radi postupawa ste~ajnog upravnika u smislu ~lana 101.stav 1. Zakona o ste~aju, odnosno u momentu formirawa ste-~ajne mase na osnovu raspoloìve dokumentacije i prema sta-wu na dan otvarawa ste~ajnog postupka. Tada ste~ajni sudijamoè doneti re{ewe kojim }e po predlogu ste~ajnog upravni-ka naloìti predaju stvari i upozoriti na mogu}nost odre-|ivawa mere prinudnog izvr{ewa, odnosno sprovo|ewa.Sporne situacije nastale u daqem toku ste~ajnog postupka, akoje nastaju po zahtevu za predaju imovine iz poslovnog odno-sa izme|u ste~ajnog du`nika i tre}ih lica, moraju se re{ava-ti iskqu~ivo u parni~nom postupku. Me|utim, nasuprotnavedenom, praksa je pokazala da ste~ajni sudija neopravdanopreuzima ulogu parni~nog sudije i u situaciji kada se izpredloènih dokaza ne moè sa sigurno{}u utvrditi da sustvari imovina ste~ajnog du`nika.

25) Kao u ~lanu 84. stav 2. Zakona o ste~ajnom postupku, s tim{to je istim predvi|eno postupawe ste~ajnog upravnika na osnovure{ewa o pokretawu ste~ajnog postupka kao izvr{ne isprave.


51

Kretawe ste~ajne mase moè biti i u negativnom smeru.Odredbom ~lana 54. stav 1. Zakona o ste~aju je propisano dase iz ste~ajne mase prioritetno namiruju tro{kovi ste~ajnogpostupka, a po wihovom punom namirewu obaveze ste~ajnemase. ̂ lanom 103. Zakona o ste~aju je predvi|eno da tro{koviste~ajnog postupka obuhvataju: 1) sudske tro{kove ste~ajnogpostupka; 2) nagrade i naknade ste~ajnom upravniku i/iliprivremenom ste~ajnom upravniku; 3) druge izdatke za koje jezakonom predvi|eno da se namiruju kao tro{kovi ste~ajnogpostupka. Prema ~lanu 104. istog zakona, obaveze ste~ajnemase su obaveze: 1) koje su prouzrokovane radwama ste~ajnogupravnika ili na drugi na~in upravqawem, unov~ewem ipodelom ste~ajne mase, a koje ne spadaju u tro{kove ste~ajnogpostupka; 2) iz dvostranoteretnog ugovora, ako se wegovo is-puwewe traì za ste~ajnu masu ili mora uslediti nakon ot-varawa ste~ajnog postupka; 3) koje su nastale neosnovanimoboga}ewem ste~ajne mase; 4) prema zaposlenima ste~ajnog du-`nika, nastale nakon otvarawa ste~ajnog postupka. Obavezeste~ajne mase su i obaveze iz stava 1. ovog ~lana koje su nas-tale tokom prethodnog ste~ajnog postupka ako se ste~ajni po-stupak otvori. U toku trajawa bankrotstva, posebno ukolikopostupak duè traje, sredstva se odlivaju na isplate zaraderadnicima koji su zadràni na radu kod ste~ajnog du`nika,poreze nastale nakon otvarawa ste~ajnog postupka, premijeosigurawa ste~ajne mase, obaveze na osnovu ugovora koje je za-kqu~io ste~ajni upravnik, kao i tro{kove postupaka prednadle`nim organima, koje je ste~ajni upravnik imao u vezi saobavezom da uve}a ste~ajnu masu.

Tako|e, ~iwenica je da se veliki broj postupaka reo-rganizacije neuspe{no zavr{io, odnosno da je do{lo do po-novnog otvarawa ste~ajnih postupaka nad istim du`nikom, atro{kovi nastali u vezi sa realizacijom usvojenog planazna~ajno umawuju ste~ajnu masu, neretko istu i potpuno is-crpquju.

Imaju}i u vidu navedeno, jasno je da je u interesu pove-rilaca da se postupak sprovodi {to brè, kako bi se izbegloda tro{kovi ste~ajnog postupka i obaveze ste~aje mase zna-~ajno umawe sredstva za namirewe potraìvawa poverilaca.Me|utim, u nekim predmetima postupak traje i duè od 10


52

godina (iz razli~itih objektivnih, ali i subjektivnih ra-zloga), zbog ~ega se dolazi u situaciju da se isti zakqu~ujezbog nedostatka sredstava za daqe sprovo|ewe.26) Tako|e, upraksi je uo~eno i da ima slu~ajeva kada je blokada ra~unaste~ajnog du`nika nastupila nakon otvarawa ste~ajnog po-stupka zbog obaveza koje predstavqaju obaveze ste~ajne mase itro{kove ste~ajnog postupka. Poverioci po ~ijim je nalozi-ma izvr{ena blokada imaju status poverilaca ste~ajne mase,a ne status ste~ajnih poverilaca, jer su im potraìvawadospela za naplatu nakon otvarawa postupka ste~aja. Napla-tu potraìvawa }e ostvariti u toku postupka i to ako do|edo priliva sredstava na ra~un ste~ajnog du`nika i deblo-kade wegovog teku}eg ra~una, a u suprotnom se moè donetiodluka na osnovu ~lana 13. stav 2. Zakona o ste~aju.

Ste~ajna masa moè biti umawena u toku postupka ban-krotstva i po osnovu potraìvawa koja predstavqaju obavezeste~ajne mase iz ~lana 104. stav 1. ta~ka 3. Zakona o ste~aju.Ovim ~lanom je propisano da su obaveze ste~ajne mase obavezekoje su nastale neosnovanim oboga}ewem ste~ajne mase. Sho-dno navedenoj zakonskoj odredbi, u situaciji kada otpadneosnov po kome je tre}e lice kao kupac izvr{ilo isplatu ku-poprodajne cene, a stvar koja je bila predmet kupoprodajevra}ena ste~ajnom du`niku, prestao je i pravni osnov po ko-me ste~ajni du`nik drì ispla}ena sredstva. Tada, iznosprimqen na ime kupoprodajne cene predstavqa obavezu ste-~ajne mase, jer je pravni osnov na osnovu koga je ispla}ena ku-poprodajna cena du`niku prestao da postoji, te je samim timdo{lo do neosnovanog oboga}ewa ste~ajne mase za iznos ku-poprodajne cene.

Potraìvawa poverilaca

Popis obaveza ste~ajnog du`nika podrazumeva i iden-tifikovawe svih poverilaca koji imaju potraìvawa prema

26) Po ~lanu 13. stav 2. Zakona oste~aju, dok je odredbom ~la-na 4. stav 2. Zakona o ste~ajnom postupku bilo predvi|eno da se ste-~ajni postupak pokre}e ali se ne sprovodi, ve} se postupak odmahobustavqa kada je imovina ste~ajnog du`nika mawa od visine tro-{kova ste~ajnog postupka.


53

ste~ajnom du`niku. U po~etnoj fazi ste~aja obaveze se utvr-|uju na osnovu kwigovodstvenih evidencija ste~ajnog du`ni-ka i wegove dokumentacije. Kasnije, stawe obaveza se utvr|ujena osnovu prijava poverilaca. Sve obaveze prema poverioci-ma moraju biti razvrstane prema wihovom pravnom statusu,odnosno moraju se evidentirati obaveze prema izlu~nim po-veriocima i obaveze prema razlu~nim poveriocima.27) Oba-veze prema ste~ajnim poveriocima se klasifikuju u skladu saste~ajnim zakonom na isplatne redove.28)

Pravilnost i potpunost kona~ne liste o prijavqenimpotraìvawima je tako|e od velikog zna~aja za ishod postup-ka bankrotstva. Ukoliko ste~ajni upravnik pre izja{wewane izvr{i detaqnu analizu prijave i ne proveri sve ~iwe-nice od zna~aja za utvr|ivawe ili osporavawe prijavqenogpotraìvawa, dolazi do pokretawa parni~nih postupakakoji uti~u na produètak trajawa postupka bankrotstva, po-sebno u fazi namirewa poverilaca. Uo~eno je da se ste~ajniupravnici ne izja{wavaju o svim osnovima prijave potraì-vawa, posebno o potraìvawima na ime zakonske zatezne ka-mate, a {to izaziva odugovla~ewe parni~nog postupka zbognedostatka procesnih uslova za vo|ewe postupka za utvr|ewepotraìvawa koje nije obuha}eno zakqu~kom o listi ospo-renih potraìvawa. Ono {to je posebno uo~eno je pogre{noili nepotpuno izja{wewe ste~ajnog upravnika po prijavamarazlu~nih poverilaca. Razlu~na prijava podrazumeva pri-javu nov~anog potraìvawa i istovremeno zahtev da se takvonov~ano potraìvawe prvenstveno namiri iz odre|ene imo-vine ste~ajnog du`nika. U pojedinim predmetima, ste~ajniupravnik i pored ~iwenice da nov~ano potrìvawe nijesporno, osporava prijavu u celosti jer nalazi da zahtev za na-mirewe nije osnovan, ili se izja{wava samo o jednom osnovurazlu~ne prijave. Takvim postupawem se pove}avaju tro{ko-vi ste~ajnog postupka i time umawuju sredstva za namirewepotraìvawa.

Ta~no je da se nastanak svih navedenih situacija nemoè sa sigurno{}u i potpuno predvideti u fazi otvarawa

27) Pojam razlu~nih i izlu~nih poverilaca je definisan odre-dbama ~l. 49. i 50. Zakona o ste~aju.

28) Isplatni redovi su utvr|eni.


54

ste~ajnog postupka. Iz tog razloga je neophodno da ste~ajniupravnik jo{ prilikom popisa imovine i izrade bilansa ot-varawa ste~aja, popi{e celokupnu imovinu, koja se na dan ot-varawa ste~aja nalazi kod ste~ajnog du`nika i to kako onu zakoju postoji dokumentacija da je u svojini i dràvini ste~aj-nog du`nika, tako i onu koja se nalazi kod du`nika a ne pred-stvaqa wegovu imovinu (nije u svojini du`nika), kao iimovinu ste~ajnog du`nika koja se na dan otvarawa ste~ajnogpostupka nalazi kod tre}ih lica. Tako|e, potrebno je da pri-bavi sve neophodne podatke o obavezama ste~ajnog du`nika nadan otvarawa ste~ajnog postupka. Nakon toga, ste~ajni up-ravnik bi morao, u ciqu ekonomi~nosti i hitnosti postup-ka, da u {to kra}em roku preduzme sve radwe radi utvr|ivawastatusa takve imovine, a posebno one radwe kojima bi uma-wio obaveze i tro{kove ste~ajne mase.

Unov~ewe

Na~in unov~ewa imovine ste~ajnog du`nika i postupakprodaje su regulisani odredbama ~l. 132. i 133. Zakona oste~aju. ^lanom 135. stav 1. istog zakona je predvi|eno i dapredmet prodaje moè biti ste~ajni du`nik kao pravno lice,uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obave{ta-vawe razlu~nih poverilaca u skladu sa ~lanom 133. stav 2.ovog zakona.

Radi ostvarivawa ciqa ste~ajnog postupka - najpovo-qnije kolektivno namirewe poverilaca, ostvarivawem naj-ve}e vrednosti preduze}a u bankrotstvu, odnosno wegoveimovine, neophodno je {to ranije oformiti ste~ajnu masu.Po dono{ewu re{ewa o bankrotstvu, ste~ajni upravnik za-po~iwe i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imo-vine ste~ajnog du`nika. Radi ispuwewa navedenog ciqa,ste~ajni upravnik je duàn da prethodno izvr{i procenucelishodnosti prodaje ste~ajnog du`nika kao pravnog lica,odnosno celokupne imovine ste~ajnog du`nika u odnosu naprodaju imovine ste~ajnog du`nika u delovima i da o tomeobavesti odbor poverilaca. Sredstva ostvarena prodajomimovine na kojoj ne postoje optere}ewa ulaze u ste~ajnu masui iz wih se izmiruju obaveze u skladu sa postupkom deobe pro-


55

pisanim ovim zakonom. I sredstva ostvarena nakon prodajeste~ajnog du`nika kao pravnog lica, kao po odredbama ~la-na 135. Zakona o ste~aju, predstavqaju ste~ajnu masu, a ste~aj-ni postupak se u odnosu na ste~ajnog du`nika obustavqa.Ugovor o prodaji ste~ajnog du`nika kao pravnog lica morasadràti odredbu da imovina ste~ajnog du`nika koja nijebila predmet procene iz ~lana 135. stav 2. ovog zakona ulaziu ste~ajnu masu. Odredbama ~lana 132. stav 10. i ~lana 135.stav 3. Zakona o ste~aju propisano je da se prodaja celokupneimovine ste~ajnog du`nika ili imovinske celine odnosnoprodaja ste~ajnog du`nika kao pravnog lica ne moè vr{itisuprotno odredbama zakona kojim se ure|uje za{tita konku-rencije, a organ nadleàn za za{titu konkurencije postupasa naro~itom hitno{}u i u skra}enom postupku. Mi{qeweKomisije za za{titu konkurencije se pribavqa u svrhu da sepredupredi zloupotreba dominantnog poloàja na trì{tuili koncentracije u~esnika na trì{tu protivno odred-bama ~l. 16. i 17. Zakona o za{titi konkurencije.

Prodaja imovine se vr{i javnim nadmetawem, javnimprikupqawem ponuda ili neposrednom pogodbom, u skladu saovim zakonom i u skladu sa nacionalnim standardima za up-ravqawe ste~ajnom masom. Uslove i na~in prodaje ste~ajniupravnik ogla{ava na propisan na~in. U situacijama kada jepostupak prodaje sproveden mimo ogla{enog na~ina prodaje,a imaju}i u vidu da pravna za{tita u~esnika u postupku pro-daje nije regulisana Zakonom o ste~aju,29) u praksi su se po-javili razli~iti stavovi o tome da li bi sud, po tu`bi u~e-snika u postupku prodaje za poni{taj ili utvr|ewe ni-

29) Prema ~lanu 133. stav 9. Zakona o ste~aju prigovor naizvr{enu prodaju mogu staviti samo poverioci ste~ajnog du`nika itaj prigovor ne uti~e na izvr{enu prodaju. Poverioci mogu stavitiprigovor na izvr{enu prodaju ukoliko za to postoji osnov. Prigovorne uti~e na izvr{enu prodaju, ve} predstavqa osnov za utvr|ivaweodgovornosti ste~ajnog upravnika ako je {teta nastala radwom ste-~ajnog upravnika u postupku prodaje. Osnov za prigovor moè bitiprevara, pristrasno pona{awe ste~ajnog upravnika, nepotpuno datoobave{tewe ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je ste-~ajni upravnik vodio postupak prodaje na {tetu ste~ajne mase. Obi-~na tvrdwa da je postignuta cena preniska nije dovoqan osnov zapodno{ewe prigovora.


56

{tavosti ugovora o prodaji, zakqu~enog nakon tako nepra-vilno sprovedenog postupka prodaje, trebalo da ceni ispu-wenost uslova za poni{taj ili utvr|ewe ni{tavosti ugovo-ra, prema Zakonu o obligacionim odnosima, ili je takvatu`ba nedopu{tena.

Deoba kao najva`nija faza bankrotstva za poverioce

Ste~ajnu masu za podelu ste~ajnim poveriocima (deob-nu masu) ~ine nov~ana sredstva ste~ajnog du`nika na dan ot-varawa ste~ajnog postupka, nov~ana sredstva dobijena nasta-vqawem zapo~etih poslova i nov~ana sredstva ostvarenaunov~ewem stvari i prava ste~ajnog du`nika, kao i potraì-vawa ste~ajnog du`nika napla}ena u toku ste~ajnog postup-ka.30) Zakon razlikuje glavnu, zavr{nu i naknadnu deobu.31)Prema odredbi ~lana 143. Zakona o ste~aju, deobi ste~ajnemase odnosno namirewu ste~ajnih poverilaca se pristupa popravnosna`nosti re{ewa o glavnoj deobi. Zavr{noj deobiste~ajne mase se pristupa posle zavr{etka unov~ewa celoku-pne ste~ajne mase odnosno prete`nog dela ste~ajne mase, akoglavnom deobom nije obuhva}ena celokupna deobna masa. Za-vr{na deoba se sprovodi na na~in i pod uslovima sprovo-|ewa glavne deobe. Ako se nakon zakqu~ewa ste~ajnog postu-pka prona|e imovina koja ulazi u ste~ajnu masu, ste~ajni su-dija na predlog ste~ajnog upravnika ili drugog zaintereso-vanog lica sprovodi postupak naknadne deobe unov~ewem iraspodelom sredstava ostvarenih prodajom te imovine.

Iako deluje da je ovo jedna od lak{ih faza bankrotstva,mora se imati u vidu da i ona predstavqa izuzetno sloènpostupak. Naime, iz pozicije poverilaca, deoba je krajwi re-zultat bankrotstva. Zato se radi realizacije iste, mora po-stupati sa izuzetnom pa`wom. Ste~ajni upravnik, pored ne-sporno utvr|enih potraìvawa, mora imati u vidu i sva dru-ga potraìvawa ~ija je realizacija povezana sa odràvawemro~i{ta za glavnu deobu. Pre svega, ste~ajni upravnik morarezervisati sredstva po prijavama poverilaca ~ije je potra-ìvawe osporeno i koji su u zakonskom roku podneli tu`bu,

30) ^lan 138. Zakona o ste~aju.31) U ~l. 143, 144. i 149.


57

u dovoqnom obimu, kako takvi poverioci u slu~aju uspeha usporu ne bi bili stavqeni u neravnopravan poloàj sa os-talim poveriocima. Mora se preispitati i ispuwenost us-lova za namirewe tzv. uslovnih potraìvawa, odnosno utvr-|enih potraìvawa sa odlo`nim ili raskidnim uslovom.

Zakon o ste~aju u ~lanu 140, detaqno reguli{e sadr-ìnu re{ewa o glavnoj deobi, kao i pravo na izjavqivaweàlbe protiv istog. Me|utim, ste~ajni zakon nije izri~itopredvi|ao mogu}nost da se u okviru deobe izvr{i i prenos napoverioce one imovine ste~ajnog du`nika koja nije moglabiti unov~ena u toku bankrotstva. Tako|e, postavqalo sepitawe {ta sa parnicama po tu`bama ste~ajnog du`nika, a sobzirom da je dugo trajawe parni~nih postupaka, neizvesnostishoda istih i pre svega nedostatak sredstava za pokri}e sud-skih tro{kova, dovodilo do odlagawa zakqu~ewa ste~ajnogpostupka, iako su svi drugi poslovi u ste~aju bili okon~ani.Daqe angaòvawe ste~ajnog upravnika u takvim situacijamabi samo bilo osnov za nastanak novih tro{kova postupka, pai ukoliko bi se u naknadnom periodu neki deo imovine pro-dao ili neka od parnica okon~ala, sva sredstva bi se upotre-bila za nastale tro{kove. Time se postavqa pitawe opra-vdanosti i ekonomi~nosti daqeg odlagawa momenta zakqu~e-wa ste~aja, jer takve radwe o~igledno ne bi bile preduzete uciqu za{tite ineteresa poverilaca. Na osnovu navedenog,sledi da bi bilo prihvatqivo re{ewe (a ve} primewivano upraksi) da se postupak deobe (u situaciji kada nije do{lo dopotpunog namirewa poverilaca) okon~a i tako {to bi se ne-prodata imovina i nezavr{ene parnice prenele na poveri-oce, srazmerno visini wihovih utvr|enih potraìvawa.

Zakqu~ewe ste~ajnog postupka – postizawe ciqa bankrotstva

Postupak bankrotstva se smatra zavr{enim nakon {toje unov~ena imovina ste~ajnog du`nika, pokriveni tro{kovipostupka bankrotstva, izmirene obaveze ste~ajne mase i is-pla}eni poverioci.

Prema ~lanu 148. stav 1. Zakona o ste~aju, ste~ajni su-dija donosi re{ewe o zakqu~ewu ste~ajnog postupka na zavr-


58

{nom ro~i{tu. Istim ~lanom su regulisane posledice za-kqu~ewa postupka. Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana se objavqujena oglasnoj tabli suda i u "Slu`benom glasniku RepublikeSrbije", a po pravnosna`nosti se dostavqa registru privre-dnih subjekata ili drugom odgovaraju}em registru radi bri-sawa ste~ajnog du`nika iz tog registra.32)

Treba napomenuti da je nakon dono{ewa odluke Usta-vnog suda Srbije od 12. jula 2012. godine, kojom je utvr|eno daodredbe ~l. 150. do 154. Zakona o ste~aju nisu u skladu sa Us-tavom i objavqivawa iste u “Slu`benom glasniku RepublikeSrbije”, br. 71 od 25. jula 2012. godine, Agencija za privre-dne registre, Registar privrednih subjekata, odbijala da iz-vr{i upis brisawa ste~ajnih du`nika nad kojima je sprove-den postupak u skladu sa navedenim ~lanovima Zakona o ste-~aju tako {to je doneto re{ewe o zakqu~ewu istog bez spro-vo|ewa. Takvo privredno dru{tvo, iako je doneto pravno-sna`no re{ewe o zakqu~ewu ste~ajnog postupka koje nije iz-meweno, i daqe moè biti stranka u postupku, shodno ~la-nu 74. stav 1. Zakona o parni~nom postupku.

Zakqu~ak

Propisana na~ela i ciq ste~ajnog postupka se ne ost-varuju u postupcima koji dugo traju. Time se gubi i svrhaopredeqewa poverilaca za bankrotstvo ili reorganizaciju,jer im se i pored jasne normativne regulative, ni u jednompostupku, a iz razli~itih objektivnih ili subjektivnih ra-zloga, ne pruà adekvatna za{tita wihovih interesa.

Praksa je pokazala da se nakon nekoliko godina pri-mene ste~ajnih zakona, a zbog brzih promena uslova privre|i-vawa, javqa potreba za izmenama i dopunama istih. Svrha is-tog bi se postigla samo ukoliko bi se na{la odgovaraju}a ina pozitivnim propisima zasnovana re{ewa koja bi dovelado kra}eg trajawa ste~ajnog postupka. To naravno podrazume-

32) Prema ~lanu 238. stav 1. ta~ka 2. i ~lanu 468. stav 1. ta~ka 2.Zakona o privrednim dru{tvima (“Slu`beni glasnik Republike Srb-ije”, br. 36/2011 i 99/2011) dru{tvo (DOO i AD) prestaje da postojibrisawem iz registra privrednih subjekata po osnovu sprovedenogpostupka ste~aja u skladu sa zakonom kojim se ure|uje ste~aj.


59

va {iru zakonodavnu aktivnost, posebno na poqu prevazi-laèwa brojnih objektivnih razloga koji spre~avaju efika-sno unov~ewe ste~ajne mase, pre svega nepokretne imovineste~ajnih du`nika, s obzirom da je faza unov~ewa imovinejedan od kqu~nih momenata za postizawe ciqa ste~ajnog po-stupka bankrotstvom - najpovoqnije kolektivno namireweste~ajnih poverilaca ostvarivawem najve}e mogu}e vredno-sti ste~ajnog du`nika, odnosno wegove imovine.


60

Verica SMIQANI]*

OVLA[]EWA I OBAVEZE STEÂJNOG UPRAVNIKA

Uvod

U posledwoj deceniji prethodnog i prvoj ovoga veka,ste~ajno zakonodavstvo Republike Srbije je u velikoj meripromenilo procesne, a naro~ito odredbe o nadle`nostiste~ajnih organa, a sve u smislu definisawa ciqeva i na-~ela ste~ajnog postupka. Ste~ajni postupak svakako i daqesprovodi sud, ali su uslovi za imenovawe, uloga, a naro-~ito odgovornost ste~ajnih upravnika, razli~ito reguli-sani.

Zakon o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji(“Slu`beni list SFRJ“, broj 84/89 i SRJ broj 37/93 i 28/96)je okosnicu kako su{tinskih, tako i ve}ine tehni~kih akti-vnosti u toku postupka ste~aja, zasnivao na sudu - ste~ajnomve}u i ste~ajnom sudiji. Uslovi za imenovawe ste~ajnih up-ravnika bili su fleksibilni i ~lan 59. navedenog zakona

* Verica Smiqani}, v. f. predsednika Privrednog suda u Po-àrevcu.

verica smiljanic.fm Page 60 Tuesday, March 18, 2014 12:56 PM

61

propisivao je da za ste~ajnog upravnika moè biti odre|enolice koje je stru~no s obzirom na prirodu i obim ste~ajnemase i u ~iju se nepristrasnost ne moè sumwati, a negativnaodrednica se odnosila na uslov da za ste~ajnog upravnika nemoè biti odre|eno lice koje ne moè biti imenovano za di-rektora preduze}a. S obzirom da u tom periodu nisu posto-jale bilo kakve evidencije i liste ste~ajnih upravnika, to jeostavqalo prostor za primenu diskrecionog prava suda, alii, neretko, bar poku{aja uticaja lokalne samouprave u iz-boru i imenovawu konkretnih lica. To je, u nekom aspektu,donekle i razumqivo, ako se ima u vidu da je, generalno pos-matrano, osnovni ciq ste~aja bio socijalne prirode, te da seiz tih razloga razvio zakonom nepredvi|en, ali u praksi ve-oma ~est tzv. “radni ste~aj“, ali je ~ak i odluku o odre|ivawuzapo~etih poslova koji se imaju zavr{iti donosilo ste~ajnove}e, pri ~emu je u skladu sa relativno malim stepenom ov-la{}ewa i neposredna odgovornost ste~ajnog upravnika bi-la ograni~ena na nameru, krajwu nepa`wu i prevaru, bez pre-ciznije odre|enih parametara u smislu imovine iz koje bi seeventualno nadoknadila {teta.

Dono{ewem Zakona o ste~ajnom postupku (“Slu`beniglasnik RS“, broj 43/05 i 85/2005), koji je po~eo da se pri-mewuje 2. 2. 2005. godine, ste~ajni upravnik postaje samosta-lan organ sa daleko stroìm kriterijumima za imenovawe, tesu propisani precizni uslovi - posedovawe licence, koje po-drazumeva visoku stru~nu spremu i poloèn stru~ni ispit,status privatnog preduzetnika i tri godine radnog iskustva.Prvi put se postavqaju i ograni~ewa u izboru, radi {to ve}esigurnosti u wegovu nepristrasnost. Kako je dono{ewe zako-na proisteklo iz potrebe prilago|avawa uslovima trì-{nog privre|ivawa, to se kao wegov osnovni i prevashodniciq (neimenovan u samom zakonu) postavilo najpovoqnije,kolektivno i ravnomerno namirewe poverilaca, a sve je bilouslovqeno efikasnijim i brìm postupkom koji je zahtevaoposebnu stru~nost ste~ajnog upravnika. Sledstveno tome,poo{trena je i wegova odgovornost koja se protezala i nali~nu imovinu.

Vaè}i Zakon o ste~aju (“Slu`beni glasnik RS“, broj104/09) prvi put u osnovnim odredbama jasno defini{e ciq


62

ste~aja, uz strogu podelu nadle`nosti svih organa ste~ajnogpostupka, pri ~emu je znatno poja~ana uloga poverilaca, aposebno pro{iren delokrug poslova ste~ajnog upravnika u~ijoj je ingerenciji ne samo o~uvawe i za{tita ste~ajne maseste~ajnog du`nika, ve} je posebno potcrtana i za{tita in-teresa poverilaca, uz dono{ewe svih poslovnih odluka. De-latnost ste~ajnog upravnika (u odrebama sa odloènom pri-menom, koje su u me|uvremenu u celini stupile na snagu) pre-rasta u profesiju. Pored svih propisanih uslova, ste~ajniupravnik dobija status slu`benog lica u smislu odredabaKrivi~nog zakonika i uvodi se, pored odgovornosti za {te-tu, i obavezno osigurawe.

Ova geneza je neophodna radi podse}awa i uo~avawa ra-zloga za propisivawe razli~ite uloge, a naro~ito u segmentuodgovornosti ste~ajnog upravnika kao stru~waka i profe-sionalca u postupku sprovo|ewa ste~aja, zavisno od na~inakojim }e se isti okon~ati - bankrotstvom ili reorganizaci-jom ste~ajnog du`nika, pri ~emu je akcenat stavqen na wegovoangaòvawe u svojstvu stru~nog i nezavisnog lica u slu~ajupodno{ewa unapred pripremqenog plana reorganizacije.

Mi{qewe i izjava

I Podno{ewe predloga za pokretawe ste~ajnog po-stupka od strane samog ste~ajnog du`nika u tzv. redovnomtoku postupka, sem ispuwavawa zakonom propisane formei sadrìne predloga, ne zahteva bilo kakvo posebno an-gaòvawe ste~ajnog upravnika. Od tog trenutka postupakvodi nadle`ni sud, koji u trenutku otvarawa ili eventu-alno u prethodnom postupku, sa liste aktivnih ste~ajnihupravnika imenuje lice za konkretan ste~aj.

Sa~iwavawe izve{taja o ekonomsko-finansijskom po-loàju ste~ajnog du`nika za potrebe odràvawa poverila-~kog ro~i{ta, koji predstavqa osnov za opredeqivawe pove-rilaca o daqem toku ste~ajnog postupka, zahteva od ste~ajnogupravnika i prvu radwu koja je usmerena na procenu uslova zasprovo|ewe postupka reorganizacijom ste~ajnog du`nika.

Nacionalni standard broj 3 (Nacionalni standard osastavqawu izve{taja ste~ajnog upravnika o ekonomsko-fi-


63

nansijskom poloàju ste~ajnog du`nika) u odeqku II (sadr-ìna izve{taja stav 3. ta~ka 5. pod 3), utvr|uje da navedenidokument sadrì mi{qewe ste~ajnog upravnika o izvodqivo-sti reorganizacije koje obuhvata mi{qewe o izvodqivosti re-organizacije u konkretnom slu~aju, te ako ste~ajni upravnikproceni da postoji mogu}nost reorganizacije, potrebno jeda: 1. opi{e kqu~ne uslove koje treba ispuniti u ciqu uspe-{nog sprovo|ewa reorganizacije, ukqu~uju}i i a) podatke opotrebnim finansijskim sredstvima za weno sprovo|ewe, kaoi b) mogu}e izvore tih sredstava i 2. da predstavi mere kojimabi se moglo posti}i povoqnije namirewe poverilaca u odno-su na namirewe koje bi poverioci ostvarili u postupkubankrotstva.

Ste~ajni upravnik sa~iwava izve{taj o ekonomsko-fi-nansijskom poloàju ste~ajnog du`nika koji sadrì i pro-cenu da li postoji mogu}nost reorganizacije, o ~emu se ra-spravqa na prvom poverila~kom ro~i{tu koje se zakazujere{ewem o otvarawu ste~ajnog postupka najkasnije u roku od40 dana od dana otvarawa ste~aja (~lan 36. Zakona o ste~aju).U tom periodu on je preduzeo sve neophodne mere za za{titui obavio popis imovine ste~ajnog du`nika i sa~inio po~et-ni ste~ajni i poreski bilans sa stawem na dan otvarawaste~ajnog postupka. Ukoliko su sve te radwe preduzete na kva-litetan na~in, uz preduslov da postoji koliko-toliko urednaposlovna dokumentacija, ste~ajni upravnik raspolaè pola-znim elementima i za davawe mi{qewa o izvodqivosti reor-ganizacije.

Prvo poverila~ko ro~i{te je kqu~ni momenat za odre-|ivawe daqeg toka ste~ajnog postupka, pa je iz tih razloga ve-oma va`no da ste~ajni upravnik, s pa`wom dobrog privred-nika, a u skladu sa Nacionalnim standardom broj 3 uz os-novne podatke o ste~ajnom du`niku i opis prvih mera i ak-tivnosti, prikaè svu postoje}u (i poznatu) imovinu ste~aj-nog du`nika i wen pravni status i evidentira obaveze ste-~ajnog du`nika, na osnovu kojih parametara moè dati opiso~ekivanog ishoda za slu~aj bankrotstva, a onda i mi{qeweo izvodqivosti reorganizacije sa zakqu~kom koji sadrìpredlog o na~inu nastavka ste~aja. Na osnovu rasprave o iz-ve{taju o ekonomsko-finansijskom poloàju ste~ajnog du-


64

`nika, kao na osnovu predloga samog ste~ajnog upravnika, napoverila~kom ro~i{tu kvalifikovana ve}ina poverilaca(poverioci za ~ija se potraìvawa u~ini verovatnim daiznose vi{e od 70% ukupnih potraìvawa) mogu izglasatibankrotstvo i na taj na~in ve} u ovom trenutku opredelitidaqi tok ste~ajnog postupka.

Iz tih razloga je veoma va`no da ste~ajni upravnik re-alno sagleda kako stawe ste~ajnog du`nika, tako i wegovomogu}e pozicionirawe na trì{tu. No, po{to je fakti~kasituacija (u dominantnoj ve}ini ste~ajnih du`nika) takva daje poslovna dokumentacija zapu{tena i nesre|ena, da su ugla-vnom neregulisani i ~esto nedefinisani imovinsko-pravniodnosi, postoji latentna i skoro izvesna opasnost da tostawe ne prikazuje i stvarno stawe i poloàj ste~ajnog du-`nika, te upravo iz tog razloga zakonodavac propisuje “mi-{qewe“ kao oblik izja{wavawa ste~ajnog upravnika, koje sedaje kroz ogradu „raspoloìve dokumentacije“. Dakle, ste~aj-ni upravnik ne}e u tom segmentu snositi odgovornost uko-liko je kasnije prona|ena nova imovina (pa i velike vre-dnosti) ili je do{ao do saznawa o mogu}nosti uspe{nog po-bijawa odre|enih pravnih radwi i sli~no, a sve je to moglouticati na eventualnu odluku da se postupak okon~a reorga-nizacijom. Naravno, pod uslovom da je ({to se ne bi trebaloni postaviti kao pitawe) ste~ajni upravnik u svemu pos-tupao savesno i u skladu sa pravilima struke.

II U slu~aju da se na prvom poverila~kom ro~i{tu neizglasa bankrotstvo, ovla{}eni predlaga~i (~lan 161. Zako-na o ste~aju propisuje da su to: ste~ajni du`nik, ste~ajni up-ravnik, pri ~emu se podrazumeva da je to u slu~aju kada jetakav predlog dat u izve{taju o ekonomsko-finansijskom po-loàju ste~ajnog du`nika, razlu~ni poverioci koji imajunajmawe 30% obezbe|enih potraìvawa u odnosu na ukupnapotraìvawa prema ste~ajnom du`niku, ste~ajni poveriocikoji imaju najmawe 30% neobezbe|enih potraìvawa u odnosuna ukupna potraìvawa prema ste~ajnom du`niku, kao i licakoja su vlasnici najmawe 30% kapitala ste~ajnog du`nika) uroku od 90 dana (koji nije prekluzivan, jer se pod odre|enimuslovima moè produàvati), mogu ste~ajnom sudiji podnetiplan reorganizacije ste~ajnog du`nika.


65

Zakon o ste~aju u svom prvom ~lanu propisuje da je reor-ganizacija namirewe poverilaca prema usvojenom planu re-organizacije i to redefinisawem du`ni~ko-poverila~kihodnosa, statusnim promenama du`nika ili na drugi na~inkoji je predvi|en planom reorganizacije.

Ukoliko ste~ajni upravnik sa~iwava i podnosi planreorganizacije, sadrìna plana je detaqno regulisana Na-cionalnim standardom broj 6 (Nacionalni standard o po-dacima koje treba da sadrì plan reorganizacije) i taj slu~ajnije predmet razmatrawa ovoga rada.

Me|utim, u slu~aju da plan reorganizacije podnosedruga ovla{}ena lica, mogu se razlikovati dve faze postu-pawa ste~ajnog upravnika:

a) da ste~ajni sudija naloì (po slu`benoj du`nostiili na predlog zainteresovanog lica) ste~ajnom upravnikuda utvrdi ta~nost podataka iz predloga plana reoganizaci-je.

Ova faza je u okviru diskrecionih ovla{}ewa ste~aj-nog sudije i u woj je ste~ajni upravnik duàn da na terenu is-pita ta~nost podataka koji su dati u planu. Dakle, u ovom seslu~aju on ne izja{wava o karakteristikama plana i wegovojizvodqivosti, ve} proverava, u vrsti i obimu koji odrediste~ajni sudija, podatke koje je podnosilac prikazao u planu.

b) citiranim Nacionalnim standardom broj 6 (pravi-lo broj 7) utvr|ena je obaveza ste~ajnog upravnika da ste-~ajnom sudiji i odboru poverilaca dostavi mi{qewe o izvod-qivosti plana reorganizacije.

U ovom segmentu, ukoliko ste~ajni sudija ne naloì is-pitivawe ta~nosti podataka, bilo ste~ajnom upravniku, bi-lo drugom stru~nom licu, ste~ajni upravnik nije u mogu}no-sti da sazna sve okolnosti na osnovu kojih je sa~iwen plan.Nije mali broj slu~ajeva da se radi o fiktivnim podacima ida je ciq vlasnika i sada poverioca da se, uglavnom na na~innedovoqno transparentan i na granici zakona, vrati na pre-thodne pozicije u pravnom prethodniku ste~ajnog du`nikaili realizuje nepostoje}a potraìvawa. Iz tih razloga, a sobzirom da je re~ o objektivnoj nemogu}nosti ste~ajnog up-ravnika da raspolaè potpuno pouzdanim podacima, jer upostupku sa~iwavawa plana nije u~estvovao, zakon wegovu


66

obavezu ponovo defini{e kao “mi{qewe“. U tom mi{qewu,kao i kod mi{qewa u izve{taju o ekonomsko-finansijskompoloàju, ste~ajni upravnik mora iskazati rezervu u odnosuna podatke koji su mu bili na raspolagawu.

U prilog konstataciji da davawe “mi{qewa“ nema od-lu~uju}i uticaj (a samim tim ne predvi|a visok stepen odgo-vornosti za eventualne gre{ke) u postupku izja{wavawa po-verilaca o planu, ukazujem na Odgovore na pitawa privred-nih sudova koji su usvojeni na sednicama odrànim 8. i 22.11. 2011. godine i objavqeni u Sudskoj praksi privrednih su-dova - Bilten br. 4/201, koji }u citirati u celini.

Na pitawe koje je glasilo:“Nakon {to je ste~ajni upravnik na osnovu Nacional-

nog standarda broj 6 dao negativno mi{qewe o izvodqivo-sti plana reorganizacije, da li postoji prepreka da se glasao planu ili je ste~ajni sudija ovla{}en da predlog plana re-organizacije odbaci, u smislu ~lana 163. Zakona o ste~aju,ukoliko se i ste~ajni sudija slaè sa mi{qewem ste~ajnogupravnika?“ usvojen je slede}i odgovor:

“Sadrìna plana reorganizacije i unapred priprem-qenog plana reorganizacije je regulisana odredbama ~lana156. Zakona o ste~aju. Jedna od bitnih razlika sadrìne pla-na reorganizacije podnetog u tzv. redovnom ste~ajnom postu-pku i unapred pripremqenog plana reorganizacije, koji sepodnosi istovremeno sa predlogom za pokretawe ste~ajnogpostupka, je u tome {to unapred pripremqeni plan reorga-nizacije mora da sadrì izjavu revizora ili licenciranogste~ajnog upravnika o izvodqivosti plana, {to nije deo sa-drìne plana reorganizacije podnetog u redovnom ste~ajnompostupku.

Kako ste~ajni sudija utvr|uje ta~nost podataka iz pred-loga plana reorganizacije, kao i urednost i potpunost pla-na, a deo sadrìne plana reorganizacije nije izjava ste~ajnogupravnika o izvodqivosti plana, to ste~ajni sudija nije ov-la{}en da predlog tog plana reorganizacije odbaci. On ovoovla{}ewe nema ni po ~lanu 163. stav 2. Zakona o ste~aju, naosnovu koga je samo ovla{}en da odbaci predlog plana reor-ganizacije ako nisu po{tovane odredbe o ovla{}enim podno-siocima, sadrìni i roku za podno{ewe plana reorgani-


67

zacije, koji nedostaci se ne mogu otkloniti ili nisu otklo-weni u odre|enom roku, kao i kada plan nije u skladu sa dru-gim propisom.

Zato, i pored du`nosti ste~ajnog upravnika da dostavimi{qewe o izvodqivosti plana reorganizacije, {to je pred-vi|eno Nacionalnim standardom broj 6, to mi{qewe nijeobavezni deo sadrìne plana reorganizacije, pa ste~ajni su-dija ne moè da odbaci predlog plana reorganizacije zbognegativno datog mi{qewa ste~ajnog upravnika o izvodqi-vosti plana. Sa mi{qewem ste~ajnog upravnika }e samo bitiupoznati poverioci ste~ajnog du`nika, kako bi dato mi{qe-we imali u vidu prilikom glasawa o predlogu plana reor-ganizacije.“

Upravo je ovaj odgovor spona na osnovu koje prelazimona specifi~nosti unapred pripremqenog plana reorganiza-cije, a u vezi sa tim i uloge ste~ajnog upravnika u tom postup-ku.

Unapred pripremqeni plan reorganizacije

Zakon o ste~ajnom postupku je u odredbi ~lana 127.stav 2. predvi|ao mogu}nost podno{ewa plana reorganiza-cije istovremeno sa podno{ewem predloga za pokretawe ste-~ajnog postupka, ne ograni~avaju}i pri tom krug ovla{}enihlica za podno{ewe takvog predloga, ali su u praksi takvislu~ajevi bili vrlo retki. Sloèna i te{ka ekonomska situ-acija u vremenu dono{ewa novog zakona stvorila je potrebui mogu}nost da insolventna pravna lica u svetlu i sagle-davawu problema u obavqawu wihove delatnosti, u prego-vorima sa poveriocima o svim bitnim pitawima, blagovre-meno preduzmu sve neophodne mere za konsolidaciju koja bisvakako imala za ciq povoqnije namirewe poverilaca, negoako bi se sproveo ste~ajni postupak putem bankrotstva. Iztih razloga je unapred pripremqeni plan reorganizacijekoji se podnosi istovremeno sa predlogom za pokretawe ste-~aja, sada u iskqu~ivoj ingerenciji ste~ajnog du`nika.

îtav postupak sa~iwavawa plana i pregovora sa po-veriocima je izme{ten van suda i nadle`nost ste~ajnog su-dije je ograni~ena samo na ispitivawe uslova za otvarawe


68

postupka ste~aja i ocenu urednosti plana. Zakonodavac je os-tavio mogu}nost privrednim subjektima da slobodno regu-li{u i redefini{u svoje du`ni~ko-poverila~ke odnose, ka-ko radi opstanka insolventnih du`nika, tako i radi za{ti-te interesa wihovih poverilaca.

No, tolika i takva sloboda otvara prostor za manipu-lacije i zloupotrebe koje su se do sada evidentno pojavqivaleu praksi, po~ev od planova reorganizacije koji su predsta-vqali u àrgonu govore}i ”spisak lepih èqa“ i zasnivawana budu}im neizvesnim okolnostima, do izigravawa mawin-skih poverilaca prikazivawem nepostoje}ih potraìvawa, anaro~ito kada su u pitawu lica povezana sa ste~ajnim du-`nikom, o ~emu }e biti re~i u drugom delu ovog izlagawa.

Iz tih razloga, zakonodavac je preciznim propisi-vawem sadrìne plana reorganizacije, a posebno unapredpripremqenog plana reorganizacije u ~lanu 156. Zakona oste~aju i podzakonskim aktom - pravilnikom o na~inu sprovo-|ewa reorganizacije unapred pripremqenim planom reorga-nizacije i sadrìni tog plana, morao za{tititi i javni ipojedina~ni interes svih poverilaca (naro~ito tzv. mawin-skih koji i ne u~estvuju u pregovorima), tako {to su obaveznielementi plana:

1) kratak uvod u kojem su uop{teno obja{weni delat-nost koju ste~ajni du`nik obavqa i okolnosti koje su doveledo finansijskih te{ko}a;

2) popis mera i sredstava za realizaciju plana, kao i de-taqan opis mera koje je potrebno preduzeti i na~in na koji }ese reorganizacija sprovesti;

3) detaqna lista poverilaca sa podelom na klase po-verilaca i kriterijumi na osnovu kojih su klase formirane;

4) visina nov~anih iznosa ili imovina koja }e sluìtiza potpuno ili delimi~no namirewe prema klasi poveri-laca, ukqu~uju}i i obezbe|ene i neobezbe|ene poverioce, kaoi sredstva rezervisana za poverioce osporenih potra-ìvawa, postupak za izmirewe potraìvawa i vremensku di-namiku pla}awa;

5) opis postupka prodaje imovine, uz navo|ewe imovinekoja }e se prodavati sa zalo`nim pravom ili bez wega i na-menu prihoda od takve prodaje;


69

6) rokovi za izvr{ewe plana reorganizacije i rokoviza realizaciju glavnih elemenata plana reorganizacije, akoih je mogu}e odrediti;

7) jasno nazna~ewe da se usvajawem plana reorganizaci-je sva prava i obaveze poverilaca iz plana defini{u is-kqu~ivo u skladu sa odredbama usvojenog plana, ukqu~uju}i isituaciju u kojoj plan nije u potpunosti izvr{en, odnosno ukojoj se izvr{ewe plana obustavqa;

8) spisak ~lanova organa upravqawa i iznos wihovihnaknada;

9) spisak stru~waka koji }e biti angaòvani i iznosnaknada za wihov rad;

10) ime nezavisnog stru~nog lica koje }e pratitisprovo|ewe plana u interesu svih poverilaca obuhva}enihplanom i na~in na koji }e to lice obave{tavati poverioce osprovo|ewu plana reorganizacije, kao i iznos i dinamikuisplate nagrade za wegov rad;

11) godi{wi finansijski izve{taji za prethodne trigodine sa mi{qewem revizora ako su bili predmet revizije;

12) finansijske projekcije, ukqu~uju}i projektovanibilans uspeha, bilans stawa i izve{taj o nov~anim tokovimaza period izvr{ewa plana reorganizacije;

13) procena nov~anog iznosa koji bi se dobio uno-v~ewem imovine sprovo|ewem bankrotstva;

14) datum po~etka primene plana reorganizacije;15) rok sprovo|ewa plana koji ne moè biti duì od pet

godina;16) predlog za imenovawe ste~ajnog upravnika i ~lano-

va odbora poverilaca ako je planom predvi|eno wihovo an-gaòvawe.

(3) Unapred pripremqen plan reorganizacije pored eleme-nata iz stava 1. ovog ~lana sadrì i:

1) odredbu kojom se odre|uje da }e potraìvawe poveri-oca koje nije obuhva}eno odredbama plana o namirewu pove-rilaca biti namireno na isti na~in i pod istim uslovimakao potraìvawa drugih poverilaca wegove klase;

2) potpisanu izjavu ve}inskih poverilaca po vrednostipotraìvawa svake planom predvi|ene klase da su saglasnisa sadrìnom plana i spremni da glasaju za wegovo usvajawe;


70

3) izjavu ste~ajnog du`nika o verodostojnosti podatakai informacija navedenih u planu;

4) podatke o postupku pripreme plana reorganizacije,ukqu~uju}i i podatke o poslatim obave{tewima, dostupnos-ti informacija poveriocima i toku pregovora;

5) vanredni izve{taj revizora sa stawem poslovnihkwiga utvr|enim najkasnije 60 dana pre dana podno{ewa una-pred pripremqenog plana reorganizacije sudu, sa pregledomsvih potraìvawa i procentualnim u~e{}em svakog poveri-oca u odgovaraju}oj klasi plana;

6) izjavu revizora ili licenciranog ste~ajnog uprav-nika da je unapred pripremqen plan reorganizacije izvo-dqiv, koju precizira ~lan 7. Pravilnika tako {to propisujeda je Izjava o izvodqivosti plana reorganizacije izjava kojasadrì mi{qewe revizora ili ste~ajnog upravnika o izvo-dqivosti i celishodnosti mera predvi|enih planom i opra-vdanosti pretpostavki na kojima se plan zasniva.

7) kratak izve{taj o o~ekivanim bitnim doga|ajima uposlovawu nakon dana sa~iwavawa plana i pregled obaveza~ije se dospe}e o~ekuje u narednih 90 dana, kao i na~inanamirewa tih obaveza.

Jedini segment u kome postoji zakonsko ograni~ewe je-ste prethodni postupak pred komisijom za za{titu konkuren-cije, jer je podnosilac duàn da nadle`nom organu plan pod-nese istovremeno sa podno{ewem plana sudu, te se ne moèodràti ro~i{te pre dono{ewa odluke komisije, odnosnoisteka roka (Zakon o za{titi konkurencije u ~lanu 35. pro-pisuje rok od 15 dana za obave{tavawe podnosioca inici-jative o ishodu) i drugi u slu~aju kada se kao mere za realiza-ciju plana predvi|aju izmene u strukturi kapitala ste~ajnogdu`nika i otu|ewe ili drugo raspolagawe nepokretnom imo-vinom koja je evidentirana kao dru{tvena svojina, koje se nemoè vr{iti suprotno odredbama zakona kojima se ure|ujeza{tita dru{tvenog kapitala u preduze}ima koja poslujuve}inskim dru{tvenim kapitalom, odnosno kojima se ure|ujeza{tita imovine koja je evidentirana kao dru{tvena svojinau zadrugama i vezano je tako|e za prethodnu saglasnost Agen-cije za privatizaciju.


71

Letimi~nim sagledavawem propisane sadrìne una-pred pripremqenog plana reorganizacije, mogu se uo~itiobavezne tri izjave - ve}inskih poverilaca, ste~ajnog du-`nika i revizora ili ste~ajnog upravnika. Sam termin “iz-java“, za koju je uobi~ajeno da se daje “pod krivi~nom i mate-rijalnom odgovorno{}u“ (za razliku od “mi{qewa“ o kome jeve} bilo re~i), podrazumeva istinit iskaz iza koga se otvarai “veo“ odgovornosti, ukoliko je iskaz bio laàn.

Prve dve izjave daju lica neposredno zainteresovana zausvajawe plana, a tre}a je neophodna kako bi neko stru~an inezavistan procenio izvodqivost i celishodnost mera pred-vi|enih planom i time predupredio eventualno izglasavaweplana koji nije povoqan za sve poverioce.

Ve}inski poverioci svojom izjavom potvr|uju da su im~iwenice u vezi sa planom reorganizacije poznate, dakle dasu bri`qivo analizirali sve okolnosti koje su dovele do in-solventnosti du`nika, razmatrali sve opcije wegovog opo-ravka, procenili da upravo taj put i na~in reorganizacijenajboqe {titi i realizuje wihove interese, pa samim tim (as obzirom da }e wihova izjava obavezivati i poverioce kojine u~estvuju u glasawu ili budu protiv wegovog izglasavawa)preuzimaju odgovornost (samostalnu ili solidarnu) za even-tualnu naknadu {tete ukoliko se u daqem toku postupka utvr-di da je plan izdejstvovan na prevaran ili nezakonit na~in(~lan 173. stav 1. ta~ka 1. Zakona o ste~aju).

Ste~ajni du`nik tako|e prilaè izjavu koja se odnosina verodostojnost podataka i informacija navedenih u pred-loènom planu. Wome svi poverioci {tite svoju odluku oprihvatawu takvog plana i ona fakti~ki predstavqa ”{tit“ili “branu“ u me|usobnoj odgovornosti poverilaca jednihprema drugima, a naro~ito prema onima koji nisu u~estvova-li u glasawu ili su bili protiv.

Ve}inski poverioci i budu}i ste~ajni du`nik moguimati razli~ite motive i razloge za sa~iwavawe i usvajaweplana. Ne~ije namere su najkompleksniji problem makar ipoku{aja wihovog tuma~ewa. Da bi se sve to, u najve}im rea-lno ostvarqivim (i izvodqivim) granicama, dovelo u zakon-ske okvire i koliko je mogu}e objektiviziralo, potrebna je itre}a - izjava revizora ili licenciranog ste~ajnog upravni-


72

ka. Revizor je osoba koja vr{i nadzor i kontrolu rada ope-rativnih izvr{ilaca. Za dokumentaciju koja se kontroli{epo metodu uzorka, a u skladu sa propisanim standardima,odgovara (prethodno navedenom izjavom) du`nik, a za iska-zano mi{qewe revizor. Teìna wegovog mi{qewa zasniva sena stru~nosti, znawu i ovla{}ewu koje mu daje pravo na kon-trolu (za bavqewe ovim zanimawem, neophodno je da ima “ov-la{}ewe“). S druge strane, licencirani ste~ajni upravnik jepreduzetnik, uz sve Zakonom o ste~aju propisane uslove zasticawe licence. Dakle, re~ je o li~nosti koja poznaje pravi-la sprovo|ewa ste~ajnog postupka, ali i pravila i nu`nostiekonomskog okruèwa, li~nosti koja moè realno sagledatii uzroke lo{eg poslovawa i mere prevazilaèwa tih proble-ma. Kona~no, radi se o potpuno nezavisnom licu ~iji je inte-res (ili bi trebalo da bude) za{tita “svih od svakog“ i obr-nuto, ome|ena zakonskim okvirima.

Davawem izjave, u tom smislu, licencirani ste~ajniupravnik preuzima i odgovornost (ukoliko se utvrdi je onanerealna, neta~na i neprofesionalna u datim okolnostima)i li~nom imovinom, a i zakqu~enim osigurawem od odgovor-nosti za {tetu koja moè nastati. Takva je odgovornost i re-vizora.

Iz svih pobrojanih razloga, a zbog toga {to je postupakpripreme, sa~iwavawa, pa i samog usvajawa unapred pripre-mqenog plana reorganizacije du`nika u okviru potpune slo-bode du`nika i wegovih ve}inskih poverilaca i li{enabilo kakve kontrole dràve, zakonodavac je ustanovio me|u-sobnu odgovornost i za{titu za slu~aj “izigravawa“ svihu~esnika u konsolidaciji ste~ajnog du`nika.

Procena izvodqivosti i celishodnosti reorganizaci-je ispituje se na osnovu realnih i ekonomski merqivih krite-rijuma, koji }e se razlikovati u konkretnim situacijama.Stoga izjava (sa mi{qewem) mora sadràvati osvrt na po-stojawe kontinuiteta u poslovawu subjekta koji se suo~io safinansijskim te{ko}ama, na stawe proizvodnog procesa,distributivnu mreù, postojawe poverewa i potra`we kraj-wih korisnika proizvoda ili usluga konkretnog subjekta,prisutnost i eventualnu prepoznatqivost na trì{tu. Ta-ko|e, mora imati procenu o postojawu vi{ka ili mawka kva-


73

lifikovanih radnika, stepena stru~nosti menaxmenta, fun-kcionalnosti poslovnih delova ili pojedinih proizvodnihili uslu`nih linija ste~ajnog du`nika i sli~no. Drugi pa-rametar se odnosi na precizno i stru~no prepoznavawe konk-retnih problema koji su uzrokovali te{ko}e u poslovawuste~ajnog du`nika. Prilikom ocene tih uzroka revizor/ste-~ajni upravnik }e ispitati da li je re~ o uzrocima koje samste~ajni du`nik realno moè otkloniti u doglednom vremen-skom periodu, duìnu trajawa konkretnih problema koji suprouzrokovali finansijske te{ko}e i koliki je stepen objek-tivne krivice samog ste~ajnog du`nika za takvo poslovawe.Ukoliko ovakva analiza pokaè realnu mogu}nost konsoli-dacije du`nika, ona predstavqa osnov za slede}i korak -ocenu mera koje se planiraju i konstatacija potencijala zawihovu realizaciju. Nu`no je da ta ocena bude objektivna,jer mere moraju biti ostvarqive u vremenu planirane rea-lizacije plana i trì{nom ambijentu. U periodu kada je una{oj zemqi proces privatizacije jo{ uvek u toku, posebnotreba ispitati status i korelacije izme|u povezanih lica iste~ajnog du`nika, s obzirom da je taj deo pod posebnomlupom javnosti, pored toga {to je na taj na~in, kroz prika-zivawe la`ne ili naknadno sa~iwene poslovne dokumenta-cije, mogu}e prelivawe sredstava bez adekvatne kontrole.Dakle, takva izjava mora biti rezultat bri`qivog sagle-davawa svih, kako uslova propisanih zakonom i pravil-nikom, tako i objektivne situacije u privrednom ambijentu.

Dosada{wa praksa je pokazala da prete`ni broj usvo-jenih planova nije imao realne osnove, a svakako da se u tomemogu prepoznati i propusti angaòvanih stru~nih lica (re-vizora i ste~ajnih upravnika) da na takve pojave adekvatnoreaguju - ukazivawem na nepravilnosti ili mawkavosti pla-nova prilikom davawa izjave sa mi{qewem. Radi se o veomaozbiqnom i odgovornom poslu koji moè imati velike po-sledice, a de{ava se da za angaòvawe stru~waka u ovom se-gmentu bude presudan nov~ani iznos tro{kova ispitivawaplana, a ne kvalitet date izjave. Ste~ajni upravnici u svojimstrukovnim udruèwima, zbog sopstvene sigurnosti i utvr-|ivawa jednakih pravila, treba da insistiraju na potpunomprofesionalizmu i ujedna~avawu tro{kova.


74

Na kraju ovog dela izlagawa posebno ukazujem na odred-bu ~lana 19. stav 2. Zakona o ste~aju koja prvi put ste~ajnomupravniku utvr|uje status slu`benog lica u smislu odredabaKrivi~nog zakonika koji u ~lanu 112. propisuje da se slu`be-nim licem smatra i lice kojem je fakti~ki povereno vr{ewepojedinih slu`benih du`nosti ili poslova. Sem {to je taodredba uneta radi za{tite samog ste~ajnog upravnika (iz-me|u ostalog, i zbog ~estih problema prilikom ulaska u po-sed ste~ajnog du`nika i preuzimawa imovine i stvari odtre}ih lica), to je u~iweno i radi poo{travawa wegove od-govornosti u drugim segmentima. Izjava se, kao {to je ve}konstatovano, daje ”pod materijalnom i krivi~nom odgovo-rno{}u“ i u tom smislu ima teìnu nespornog fakti~kogumi{qaja - svako ko je potpi{e svestan je posledica kojemogu nastupiti i pristaje na wih, a u tom smislu kada postu-pa kao slu`beno lice snosi i ve}u odgovornost. Profesio-nalnim i postupawem u okvirima vaè}ih propisa, ste~ajniupravnik }e svakako doprineti kvalitetu ste~ajnog postup-ka, a naro~ito u slu~aju da se isti okon~ava reorganizacijom,jer }e na takav na~in svi u~esnici biti maksimalno za-{ti}eni i imati me|usobno poverewe.

Povezana lica

Institut povezanih lica u ste~ajno zakonodavstvo Re-publike Srbije uveden je dono{ewem Zakona o ste~aju, a usledpotrebe da se precizno odredi i reguli{e mogu}nost posto-jawa i stepen dozvoqenih li~nih interesa u~esnika u postup-ku, koji svakako mogu uticati kako na poslovawe privrednihsubjekata koje rezultira otvarawem postupka ste~aja, tako ina zakonito i transparentno samo sprovo|ewe postupka.

Takvu potrebu iznedrila je sudska praksa. U vremeprimene Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvida-ciji i Zakona o ste~ajnom postupku, veoma se ~esto moglauo~iti tendencija prethodnog me|usobnog poslovawa pra-vnih lica ~iji su osniva~i i direktori bili ~lanovi poro-dice ili prelivawa sredstava iz mati~nih u zavisna pre-duze}a i obrnuto, bez vaqanog zakonskog osnova, kao i pro-ìmawa wihovih zajedni~kih interesa u ciqu izbegavawa


75

izvr{ewa preuzetih ugovornih obaveza, {to je za krajwu kon-sekvencu imalo izigravawe poverilaca.

Kako bi se taj segment mogu}ih radwi koje bi uticaleili barem ukazivale na bilo kakvu zloupotrebu u vremenukoje je prethodilo otvarawu postupka ste~aja ili tokom we-govog trajawa u smislu okon~awa reorganizacijom u kojoj bisubjekt ostao da postoji, ali bi wegove obaveze bile redefi-nisane wihovim zna~ajnim smawewem i du`nik, i u slu~ajuda je bilo delawa povezanih lica koja su i dovela do ste~aja,bio amnestiran za takvo pona{awe, Zakon o ste~aju taj insti-tut uvodi upravo u tim najzna~ajnijim segmentima - u odeqkuo pobijawu pravnih radwi i odeqku koji propisuje procedu-ru postupka reorganizacije.

I Prema odredbi ~lana 125. Zakona o ste~aju:Povezanim licima ste~ajnog du`nika u smislu ovog za-

kona smatraju se:1) direktor, ~lan organa upravqawa ili organa nadzora

ste~ajnog du`nika;2) ~lan ste~ajnog du`nika koji za wegove obaveze odgo-

vara celokupnom svojom imovinom;3) ~lan ili akcionar sa zna~ajnim u~e{}em u kapitalu

ste~ajnog du`nika;4) pravno lice koje ste~ajni du`nik kontroli{e u smi-

slu zakona kojim se ure|uju privredna dru{tva;5) lica koja zbog svog posebnog poloàja u dru{tvu imaju

pristup poverqivim informacijama ili imaju mogu}nost dase upoznaju sa finansijskim stawem ste~ajnog du`nika;

6) lice koje je fakti~ki u poziciji da vr{i zna~ajnijiuticaj na poslovawe ste~ajnog du`nika;

7) lice koje je srodnik po krvi u pravoj liniji bez ob-zira na stepen ili u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepenasrodstva, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ilibra~ni drug fizi~kih lica iz ta~. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog ~lana.

Citirani ~lan je fakti~ki posebno “legitimisao“ mo-gu}e u~esnike pravnih poslova, odnosno radwi u~iwenih preotvarawa postupka ste~aja koje su podlo`ne pobijawu, a usmislu ~lana 119. kojima su one precizno regulisane kao“pravni poslovi i druge pravne radwe zakqu~ene odnosnopreduzete pre otvarawa ste~ajnog postupka, kojima se naru-


76

{ava ravnomerno namirewe ste~ajnih poverilaca ili o{te-}uju poverioci, kao i pravni poslovi i druge pravne radwekojima se pojedini poverioci stavqaju u pogodniji poloàj, sa~im je izjedna~eno i propu{tawe zakqu~ewa pravnog posla,odnosno propu{tawe preduzimawa radwe, kao i pravni po-slovi, pravne i procesne radwe na osnovu kojih je doneta iz-vr{na isprava ili koje su preduzete po osnovu izvr{ne is-prave ili u postupku prinudnog izvr{ewa, ako ispuwavajupredvi|ene uslove.

Ogroman je zna~aj regulisawa ovog instituta na ovakavna~in i {iroko poqe wegove primene, a ipak je i danas ne-dovoqno kori{}en. Iako se u opisivawu aktivnosti ste~aj-nog upravnika ~esto koristi re~enica da “on ne treba daizigrava policajca“ koji }e inicirati postupke za sve {toje ~iweno pre otvarawa, a {to ukazuje na mogu}e nezakonite,ali i zakonite radwe koje imaju nedozvoqeni ciq, wegovprevashodni zadatak je da, u za{titi interesa poverilaca,vrati u imovinu ste~ajnog du`nika sve {to je nezakonito, pai zakonito, ali u ciqu privilegovawa pojedinih subjekata,otu|eno. U tom ciqu je veoma va`no, a u smislu postojawa mo-gu}nosti pobijawa po ovom osnovu, sve te okolnosti bri-`qivo sagledati i posebno ih, {to je i obaveza propisanastandardima, evidentirati ve} u Izve{taju o ekonomsko-fi-nansijskom poloàju ste~ajnog du`nika, kako bi se poverio-cima u trenutku formirawa poverila~kih organa i oprede-qivawa daqeg toka ste~aja, pruìla mogu}nost u~e{}a u pos-tupcima pobijawa, pri ~emu bi i ste~ajni upravnik tadamogao do}i do dodatnih informacija koje se odnose na takveposlove i radwe.

II Preplitawe li~nih interesa, za razliku od okon-~awa postupka bankrotstvom u kome je aktivnost poverilacamawe izraèna, sem preko odbora poverilaca i retko skup-{tine, moè biti od presudnog uticaja u postupku reorga-nizacije.

Prva mogu}nost “dodira“, a samim tim i uticaja pove-zanih lica u ovom segmentu nalazi se u krugu ovla{}enihpredlaga~a propisanom odredbom ~lana 161. Zakona o ste~ajui taj krug ~ine: ste~ajni du`nik, ste~ajni upravnik, razlu~nipoverioci koji imaju najmawe 30% obezbe|enih potraìvawa


77

u odnosu na ukupna potraìvawa prema ste~ajnom du`niku,ste~ajni poverioci koji imaju najmawe 30% neobezbe|enihpotraìvawa u odnosu na ukupna potraìvawa prema ste~aj-nom du`niku, kao i lica koja su vlasnici najmawe 30% kapi-tala ste~ajnog du`nika.

Razlu~ni i ste~ajni poverioci, kao i vlasnici kapita-la ste~ajnog du`nika, mogu predstavqati neki vid povezanihlica, kojima je iz razli~itih motiva interes da se sa~ini iusvoji ba{ odre|en plan reorganizacije. Iz tih je razloga, auslovqeno duìnom roka za podno{ewe plana, veoma va`nou samom po~etku postupka skenirati svako iole sumwivo pos-tojawe sukoba interesa koje se odnosi na aktivnu legitima-ciju (pravo predvi|eno zakonom) za podno{ewe plana. Kon-trolu u tom segmentu obavqa ste~ajni sudija, ali je veomabitno ista}i wegovo diskreciono pravo da naloì ste~aj-nom upravniku ili drugim stru~nim licima koje je anga-ò-vao, da utvrde ta~nost podataka iz predloga plana reorga-nizacije. Ali na taj procesni mehanizam moè uticati i sva-ko zainteresovano lice, koje moè staviti takav predlog. Ste-~ajni upravnik }e, u slu~aju da ste~ajni sudija donese takvuodluku, bri`qivo ispitati i postojawe povezanih lica usvojstvu predlaga~a plana ili s wim u vezi i na tu okolnostukazati u svom izve{taju.

U samom planu, a posebno u pojedinim i konkretnimmerama za wegovu realizaciju, kao i kod formirawa klasa zaglasawe, tako|e postoje mogu}nosti za ostvarivawe razli-~itih interesa povezanih lica, na koje ste~ajni upravnikmora ukazati prilikom davawa mi{qewa o wegovoj izvod-qivosti - po{to u ovim slu~ajevima on nije podnosilac pla-na.

Ste~ajni upravnik se svakako mora izjasniti o pred-loènim klasama za glasawe i kriterijumima za wihovo fo-rmirawe. Preciznim jezi~kim i logi~kim tuma~ewem odre-dbe ~lana 165. stav 3. Zakona o ste~aju, moè se zakqu~iti da,ukoliko ima razlu~nih poverilaca, plan treba da sadrìminimalno ~etiri klase, jer se navedenom odredbom potra-ìvawa poverilaca dele najmawe na klase po osnovu wihovihrazlu~nih prava i prava prioriteta wihovih potraìvawaprema isplatnim redovima, no ta je okolnost fakti~ki ome-


78

|ena samo poloàjem poverilaca u odnosu na namirewe ban-krotstvom, uz po{tovawe prioriteta namirewa poverilacavi{e klase, naravno ukoliko oni druga~ije ne prihvate.

Nakon svih tih prethodnih koraka koji zahtevaju po-stupawe ste~ajnog sudije i veoma ozbiqan pristup ste~ajnogupravnika, pre i na samom ro~i{tu na kome se razmatra pred-log plana mogu se izneti primedbe kako o wegovoj celini,tako i u svetlu povezanih lica, a onda bi trebalo pre}i nafazu glasawa o planu. U tom prelazu, postavqa se jo{ jednazakonska “barijera“, odnosno mogu}nost da se predupredeeventualne posledice realizacije interesa lica koja su po-vezana sa ste~ajnim du`nikom, a to je odredba ~lana 165.stav 5. Zakona o ste~aju koja predvi|a da sud moè naloìtiformirawe posebne klase poverilaca, ako na osnovu dosta-vqenih dokaza utvrdi da su poverioci koji imaju vi{e od30% potraìvawa u okviru jedne od klasa:

1) lica povezana sa licem koje je kontrolni ~lan ili ak-cionar ili poseduje zna~ajno u~e{}e u kapitalu ste~ajnog du-`nika, u smislu zakona kojim se ure|uju privredna dru{tva(od po~etka primene Zakona o ste~aju, do{lo je do promene za-kona na koji upu}uje citirana odredba, tako da se od 1. 2.2012. godine, primewuje Zakon o privrednim dru{tvima(“Slu`beni glasnik RS“, broj 36/11 i 99/11) koji je stupio nasnagu 4. 6. 2011. godine, a koji u ~lanu 62. ta~. 5. i 6. odre|ujeda kontrola podrazumeva pravo ili mogu}nost jednog lica,samostalno ili sa drugim licima koja sa wim zajedni~ki de-luju, da vr{i kontrolni uticaj na poslovawe drugog lica pu-tem u~e{}a u osnovnom kapitalu, ugovora ili prava na ime-novawe ve}ine direktora, odnosno ~lanova nadzornog odbo-ra, te da se smatra da je odre|eno lice kontrolni ~lan dru-{tva uvek kada to lice samostalno ili sa povezanim licimaposeduje ve}insko u~e{}e u osnovnom kapitalu dru{tva, ata~ka 3. istog ~lana propisuje da znatno u~e{}e u osnovnomkapitalu postoji ako jedno lice, samostalno ili sa drugimlicima koja sa wim deluju zajedno, poseduje vi{e od 25% pravaglasa u dru{tvu);

2) pravna lica u kojima su lica iz ta~ke 1) ovog stava di-rektno ili indirektno kontrolni ~lanovi ili akcionari, od-


79

nosno poseduju znatno u~e{}e u kapitalu, u smislu zakona ko-jim se ure|uju privredna dru{tva;

3) lica koja sa licima iz ta~. 1) i 2) ovog stava deluju za-jedno u smislu zakona kojim se ure|uju privredna dru{tva(odredba ~lana 62. Zakona o privrednim dru{tvima, ta~kom7. propisuje da zajedni~ko delovawe postoji kada dva ili vi{elica, na osnovu me|usobnog izri~itog ili pre}utnog spora-zuma, koriste glasa~ka prava u odre|enom licu ili preduzi-maju druge radwe u ciqu vr{ewa zajedni~kog uticaja na up-ravqawe ili poslovawe tog lica).

Plan reorganizacije mora da sadrì i detaqnu listusvih poverilaca sa podelom na klase i kriterijume na osnovukojih su klase formirane - {to je op{ti princip. Dostup-no{}u plana (u pisarnici suda, na internet strani APR-a),poverioci bivaju upoznati i sa ovim elementom. Koliko jeinstitut povezanih lica vaàn u postupku reorganizacije,govori i ~iwenica da se radi o strogo propisanom izuzetkuo kome (iako je reorganizacija kao proces diskreciono pravopoverilaca) odlu~uje ste~ajni sudija. Vaè}im Zakonom oste~aju akcenat odlu~ivawa o svim va`nijim pitawima sta-vqen je na same poverioce, jer niko boqe od wih samih ne}e{tititi wihove interese. Sud sada u sferi ste~ajnog postup-ka donosi odluke koje se odnose na po{tovawe zakonom pred-vi|ene forme inicijalnih akata, ispitivawe uslova za ot-varawe ste~aja, o imenovawu i nadzoru nad radom ste~ajnogupravnika (s tim da je jedan segment takve kontrole prenet ina ALSU, kao specijalizovanu i stru~nu organizaciju, uciqu rastere}ewa suda i u~e{}a razli~itih, me|usobno neza-visnih subjekata u postupku) i sli~no, te kada sudija, u slu-~aju da utvrdi da se kao poverioci pojavquju povezana licasa ste~ajnim du`nikom koji treba da nastavi da egzistira,naloì da se formira posebna klasa, ta odluka se donosi uformi re{ewa koje proizvodi pravne posledice - daje mo-gu}nost na pravni lek i nepostupawe po takvom nalogu pov-la~i najteù sankciju po podnosioca u vidu odbacivawa pla-na. I iz tih razloga je od presudnog zna~aja i mi{qewe ste-~ajnog upravnika, koji plan ispituje daleko pre no {to se owemu razmatra i glasa.


80

Obavezu formirawa posebne klase poverilaca po ovomosnovu objasni}u na konkretnom primeru:

NBS je dostavila Privrednom sudu u P. obave{tewe iz~lana 150. Zakona o ste~aju. Ste~ajni du`nik D. iz P. podno-si unapred pripremqen plan reorganizacije u kome su pove-rioci razvrstani u dve klase prema kvalitetu obezbe|ewapotraìvawa, na razlu~ne i sve druge ste~ajne poverioce. Uobe predvi|ene klase nalazili su se poverioci koji su bilipovezana lica sa ste~ajnim du`nikom i koji su imali preko50% potraìvawa u svakoj klasi. Radilo se o pravnim lici-ma ~iji su osniva~i i statutarni zastupnici bili ~lanoviporodice vlasnika ste~ajnog du`nika, te je jedno pravno liceu klasi razlu~nih poverilaca glasalo za usvajawe plana sa54,58% potraìvawa iz te klase, a drugo tako|e glasalo za us-vajawe plana u drugoj klasi ”ostali poverioci“ sa 64,20%potraìvawa.

Takvim glasawem plan je usvojen u obe klase. Odlu-~uju}i o àlbi ste~ajnog poverioca, Privredni apelacionisud je prvostepeno re{ewe ukinuo i predmet vratio naponovni postupak, sa konstatacijom da iz sadrìne zapi-snika sa ro~i{ta proizlazi da je u klasi razlu~nih pove-rilaca za usvajawe plana, izme|u ostalih, glasao i poveri-lac C. F. M. iz P, a u drugoj klasi poverilaca preduze}e D.F. iz P, ~iji su vlasnici, prema navodima iz àlbi, odnosnoiz odgovora na àlbu, ~lanovi porodice vlasnika ste~ajnogdu`nika. Kako iz re{ewa APR koje je dostavqeno prvoste-penom sudu na ro~i{tu za glasawe o podnetom planu reorga-nizacije, proizlazi da je ste~ajnog poverioca D. F. osnovaoste~ajni du`nik, te da je do{lo do promene osniva~a tako daje kao osniva~ upisano fizi~ko lice koje je povezano lice saste~ajnim du`nikom, odnosno sa wegovim kontrolnim ~la-nom. Ove ~iwenice, prema navodima iz drugostepenog re{e-wa, prvostepeni sud nije uzeo u obzir prilikom odlu~ivawao podnetom planu, te zbog toga nije odlu~ivao ni o eventua-lnom formirawu posebne klase za ove poverioce koji, premasadrìni plana reorganizacije, imaju znatno ve}a potraì-vawa od svih drugih ste~ajnih poverilaca i mogli bi uzna~ajnoj meri da uti~u na ishod glasawa o predloènomplanu.


81

Na osnovu navedenih odredbi, kao i prakti~nog prime-ra, moè se uo~iti da zakonski propisi ne zabrawuju me|u-sobno poslovawe povezanih lica, ali ga, radi za{tite svihdrugih u~esnika, stavqa u ograni~avaju}e okvire. Taj okviru ovom segmentu upravo predstavqa formirawe posebne kla-se poverilaca, koji su nesumwivo u periodu pre podno{ewapredloga za pokretawe postupka ste~aja, mogli biti u privi-legovanom poloàju, a ravnoteà za te “privilegije“ se us-postavqa decidiranim propisivawem da oni ne glasaju oplanu reorganizacije, te tako ne mogu uticati na interesedrugih, mawe ili nimalo za{ti}enih poverilaca.

Iz tih razloga, ste~ajni upravnik mora, pre davawami{qewa o izvodqivosti plana (kako UPPR-a, tako i planau redovnom toku postupka), izvr{iti detaqnu proveru mo-gu}eg postojawa “povezanih lica“ na dan nastanka wihovihpotraìvawa prema ste~ajnom du`niku. Praksa je pokazalada takvi poverioci veoma ~esto do dana podno{ewa predlogaplana reorganizacije, a i do samog ro~i{ta za razmatraweplana i glasawe, koriste sve na~ine za sprovo|ewe statusnihpromena u APR- u, kao i prenos potraìvawa drugim poveri-ocima i time poku{avaju da zloupotrebe svoj privilegovanipoloàj u predste~ajnom periodu poslovawa ste~ajnog du-`nika, na {tetu ostalih poverilaca. Zato je ste~ajni up-ravnik duàn da na sve te okolnosti ukaè u mi{qewu o iz-vodqivosti plana, ~ime }e otkloniti opasnost “izigravawapoverilaca“ prilikom glasawa o planu, a {to je tako|e veo-ma va`no, i opasnost od sopstvene odgovornosti ukoliko se,nakon usvajawa plana, utvrdi da je isti izdejstvovan na pre-varan ili nezakonit na~in (odredba ~lana 173. stav 1. ta-~ka 1. Zakona o ste~aju), ukoliko su se okolnosti mogle utvr-diti prilikom ispitivawa izvodqivosti plana, ~ime bi seotvorila i mogu}nost eventualne naknade {tete od ste~ajnogupravnika.

Umesto zakqu~ka

Od “stru~nosti s obzirom na prirodu i obim ste~ajnemase“, kao odlu~uju}eg uslova za imenovawe ste~ajnih up-ravnika primewivanog pre ne{to vi{e od sedam godina, u


82

ovom periodu je stvoren ambijent u kome se ta delatnostobavqa kao zanimawe. Stru~nost i profesionalizam su oko-snice realizacije osnovnih na~ela ste~aja - za{tite poveri-laca, jednakog tretmana i ravnopravnosti, ekonomi~nosti,sudskog vo|ewa postupka, imperativnosti i prekluzivnosti,hitnosti, dvostepenosti i javnosti i informisanosti (~l. 3-10. Zakona o ste~aju) a u ostvarivawu wegovog ciqa - “najpo-voqnijeg kolektivnog namirewa ste~ajnih poverilaca ostva-rivawem najve}e mogu}e vrednosti ste~ajnog du`nika, odno-sno wegove imovine“. Reorganizacija kao put izlaska iz fi-nansijskih te{ko}a u uslovima nestabilnog privre|ivawa,ostavqa neiscrpne mogu}nosti i ogroman prostor, ali zatozahteva daleko ve}e angaòvawe ste~ajnog upravnika. Segme-nt davawa mi{qewa i izjave je, kroz pove}awe stepena odgo-vornosti samo jedna od odrednica wegovog angaòvawa. On jeprva “brana“ svakom poku{aju probijawa zakonskih okvira iugroàvawu interesa pojedinih, na ra~un ”privilegovanih“poverilaca koji mogu biti povezana lica u odnosu na ste~aj-nog du`nika. Iz tih razloga se mora u~initi maksimalan na-por kako bi se izbegli propusti koji mogu dovesti do wegovekrivi~ne ili materijalne odgovornosti i postupak okon~aou interesu svih wegovih u~esnika.


83

Gordana AJN[PILER POPOVI]*

POLO@AJ IZLU^NOG POVERIOCA KROZ PRAKSU PRIVREDNOG

APELACIONOG SUDA

Pojam i poloàj izlu~nog poverioca

Izlu~ni poverilac je pojam vezan za ste~ajni postupak. Defini{u}i poverioce u ste~ajnom postupku Zakon o

ste~aju (“Slu`beni glasnik Republike Srbije“, br. 104/2009)razlikuje ste~ajne poverioce, izlu~ne poverioce i razlu~nepoverioce.

Ste~ajni poverilac prema ~lanu 48. Zakona je lice kojena dan pokretawa ste~ajnog postupka ima neobezbe|eno po-traìvawe prema ste~ajnom du`niku.

Razlu~ni poverilac prema ~lanu 49. Zakona o ste~aju jepoverilac koji ima zalo`no pravo, zakonsko pravo zadr-àvawa ili pravo namirewa na stvarima i pravima o kojimase vode javne kwige ili registri, koji imaju pravo na prven-

* Gordana Ajn{piler Popovi}, sudija Privrednog apela-cionog suda.

goca ajnspiler.fm Page 83 Tuesday, March 18, 2014 12:57 PM

84

stveno namirewe iz sredstava ostvarenih prodajom imovinena kojoj su to pravo stekli.

Izlu~ni poverilac je lice koje na osnovu svog stvarnogili li~nog prava ima prava da traì da se odre|ena stvarizdvoji iz ste~ajne mase (~lan 50. Zakona o ste~aju).

Iako Zakon razlikuje tri navedene kategorije poveri-laca proklamovani ciq ste~aja je usmeren na najpovoqnijenamirewe samo ste~ajnih poverilaca, a ne svih navedenihkategorija.

Izlu~ni poverioci i nisu pravi poverioci jer oni inemaju potraìvawe prema ste~ajnom du`niku, ve} samo ima-ju pravo da kao vlasnici stvari potraùju da se wihova stvarkoja se nalazi kod ste~ajnog du`nika izdvoji iz ste~ajne masei wima vrati. To je pravo na reivindikacionu za{titu vlas-nika stvari u situaciji kada se nad dràocem stvari pokrenepostupak ste~aja. Iako je ciq ste~ajnog postupka najpovoq-nije namirewe samo ste~ajnih poverilaca, ste~aj odnosno ~i-wenica da je on otvoren nad pravnim licem kod kojeg se stvarnalazi, ne sme uticati na obim prava vlasnika stvari.

Upravo stoga, Zakon o ste~aju {titi nosioce stvarnihprava na stvarima koje su popisane u ste~ajnoj masi jer su seu trenutku otvarawa ste~aja zatekle kod du`nika.

Pojam izlu~nog poverioca i wegov poloàj u ste~ajuregulisani su odredbama ~lana 50, ~lana 102. i ~lana 112. Za-kona o ste~aju.

Izlu~ni poverilac nije ste~ajni poverilac, a stvar~ije izlu~ewe on ima prava da traì ne ulazi u ste~ajnu masu.Navedena stvar se ne nalazi u imovini ste~ajnog du`nika,ve} je naprotiv imovina izlu~nog poverioca, pa ona i netreba da u|e u ste~ajnu masu. Kako je me|utim, obaveza ste~aj-nog upravnika da odmah po otvarawu ste~aja i preuzimawudu`nosti popi{e svu imovinu koja se nalazi kod ste~ajnogdu`nika, to }e on po pravilu popisati i navedene stvari iupravo zbog toga je i uspostavqeno pravo izlu~nog poverio-ca na izdvajawe stvari.


85

Postupak ostvarewa prava

Postupak ostvarewa prava izlu~nog poverioca reguli-san je odredbama ~lana 112. Zakona o ste~aju kojim je pred-vi|eno da izlu~ni poverilac podnosi zahtev da mu se izste~aja izlu~i stvar koja ne ulazi u ste~ajnu masu.

Naj~e{}e u praksi to su zapravo vlasnici stvari kojese nalaze kod ste~ajnog du`nika, ali s obzirom na definicijukoja podrazumeva i postojawe nekih li~nih prava mogli bi sepojaviti i nosioci prava iz intelektualne svojine.

Stoga predmet izlu~ewa mogu biti samo stvari na koji-ma je mogu}e ste}i stvarna ili li~na prava.

- U sudskoj praksi se pojavilo i pitawe na kojim sestvarima – objektima moè priznati izlu~no pravo u situa-cijama ste~aja gra|evinskih preduze}a koja su gradila stano-ve za trì{te i to posebno u situaciji da navedeni stanovinisu zavr{eni u celosti i nisu u celosti izvr{ene drugeobaveze predvi|ene ugovorom o izgradwi i kupoprodaji oz-na~enih stanova. U pogledu mogu}nosti da se odre|eni stanizlu~i, odnosno da se licu koje ga je kupilo prizna pravo naizlu~ewe, Privredni apelacioni sud je dao odgovor kojimpredvi|a:

“Ukoliko kupac stana koji nije zavr{en, izlu~nim zah-tevom u ste~aju gra|evinskog preduze}a koje je stan gradilo,traì da se navedeni stan izlu~i iz ste~ajne mase ste~ajnogdu`nika, potrebno je pre svega od strane stru~nog ve{takaizvr{iti procenu stepena zavr{enosti objekta, uz jasno op-redeqewe mogu}nosti individualizacije navedenog stana, sobzirom na stepen zavr{enosti celog objekta. Ukoliko je ste-pen zavr{enosti objekta takav da se konkretni stan moè in-dividualizovati, a kupac je platio cenu u celosti ili naj-mawe u onom procentu koji je i procenat zavr{enosti objek-ta, izlu~no pravo mu se moè priznati i objekat predati iz-lu~ewem iz ste~ajne mase. Ukoliko je cena objekta pla}ena uve}em procentu od stepena zavr{enosti objekta, a objekat sene}e prema planu ste~ajnog upravnika zavr{avati, ve} }e se sobzirom na mogu}nost individualizacije predati izlu~nompoveriocu u zate~enom stawu u trenutku otvarawa ste~aja,kupcu treba priznati nov~ano potraìvawe na ime dela cene


86

koji nije opravdan stepenom zavr{enosti objekta, kao pove-riocu ~etvrtog isplatnog reda. Ukoliko je objekat mogu}eindividualizovati, ali kupac nije platio deo cene koji op-ravdava stepen zavr{enosti objekta, kupca bi trebalo pozva-ti da doplati deo cene koji odgovara stepenu zavr{enostiobjekta koji }e mu biti predat ili preostali iznos cene doukupne ugovorene cene objekta ukoliko je plan ste~ajnog up-ravnika da se isti zavr{i i potom preda. (Bilten br. 3/2008)“

- Sudska praksa Privrednog apelacionog suda re{ilaje i pitawe: “Da li se mogu izlu~iti stanovi na osnovu ugo-vora o kupoprodaji ako uz ugovor podnosilac zahteva nemadokaz da je izmirio kupoprodajnu cenu, a u dokumentacijiste~ajnog du`nika taj dokaz ne postoji, a podnosilac zahtevakoristi stan i u istom ìvi preko 10 godina iako promenavlasnika nije izvr{ena u Slu`bi za katastar nepokretnosti,usvajawem slede}eg odgovora:

Prema ~lanu 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa savestan i zakonit dràlac nepokretne stva-ri, na koju drugi ima pravo svojine, sti~e pravo svojine na tustvar odràjem protekom deset godina.

Zakoniti dràlac je lice koje stvar drì po pravnomosnovu podobnom za upis prava svojine.

Savestan dràlac je lice koje stvar drì u uverewu daje ona wegova svojina.

Savesnom i zakonitom dràocu pravo svojine ste~enoodràjem utvr|uje se u sudskom postupku jer samo takav postu-pak dovodi do isprave podobne za upis prava svojine, odnos-no ~iwenice od kojih zavisi zakqu~ak o sticawu svojineodràjem jedino se na pouzdan na~in mogu utvrditi u sudskompostupku.

U opisanoj situaciji ste~ajni upravnik }e imati nave-deno u vidu, te }e osporavawem inicirati parnicu radiutvr|ivawa prava svojine na predmetnom stanu.

Ukazuje se da izvod sa ra~una ili priznanica nisu jedi-ni dokazi kojima bi se dokazivala uplata ugovorene cene jerna{ procesni zakon poznaje i mogu}nost dokazivawa sas-lu{awem stranaka ili svedoka. (Bilten sudske prakse pri-vrednih sudova, br. 3/2013)“


87

- Posebno se u praksi postavilo pitawe imovine koja jeu svojini Republike Srbije, a koja je popisana u ste~ajnojmasi ste~ajnog du`nika, s obzirom da je on imao prava ko-ri{}ewa na navedenoj imovini. To sporno pravno pitawere{eno je utvr|ewem prava Republike Srbije da traì iz-lu~ewe stvari iz ste~ajne mase ste~ajnog du`nika.

“... Imovina koja je u svojini Republike Srbije nije nitrebalo da bude u ste~ajnoj masi, a ukoliko je popisana kaodeo iste i Republika Srbija kao nosilac prava svojine ilice na koje je ona prenela pravo kori{}ewa na toj imovini(ako je isto pravo upisano u javne kwige), moè podneti zah-tev za izlu~ewe stvari iz ste~ajne mase.

Lice koje na osnovu obligacionog odnosa ima pravo ko-ri{}ewa imovine koja je u svojini Republike Srbije, ne uì-va ovu vrstu za{tite, odnosno ne moè podneti zahtev zaizlu~ewe. (Bilten sudske prakse privrednih sudova, br.4/2011)”

Zakon je izri~ito propisao proceduru postupawa pozahtevu izlu~nog poverioca.

Ste~ajni upravnik je duàn da u roku od 20 dana od danaprijema zahteva obavesti poverioca da li prihvata zahtev zaizlu~ewe ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da pre-cizira rok u kom }e omogu}iti povra}aj stvari izlu~nompoveriocu. Precizirani rok u kome }e se omogu}iti povra}ajstvari izlu~nom poveriocu moè biti najduè 10 dana od-nosno ne moè biti duì od navedenog, a ra~una se od danaprihvatawa zahteva izlu~nog poverioca. To zna~i da po re-dovnom toku stvari u roku od 30 dana od dana podno{ewa za-hteva mora se zavr{i celokupna procedura, osim u slu~aje-vima da ste~ajni sudija iz opravdanih razloga odobri pro-duèwe navedenog roka.

Ukoliko me|utim ste~ajni upravnik obavesti poverio-ca da ne prihvata zahtev za izlu~ewe odnosno da odbija da iz-lu~i stvar iz ste~ajne mase, protiv te odluke poverilac moèda podnese primedbu ste~ajnom sudiji u roku od pet dana odprijema obave{tewa od ste~ajnog upravnika. Kako se radi oobave{tewu (kako zakon i navodi), na isto obave{tewe pove-rilac i nema prava da podnosi àlbu kao pravni lek, ve}samo moè podneti primedbu ste~ajnom sudiji u roku od pet


88

dana od prijema istog. Ova primedba je zapravo primedba narad ste~ajnog upravnika, a ne pravni lek na obave{tewe kojeje upravnik poslao. O ovoj primedbi odlu~uje ste~ajni sudija.

Odlu~uju}i o primedbi na rad ste~ajnog upravnikaodnosno u konkretnom slu~aju na izja{wewe ste~ajnog up-ravnika kojim se odbija zahtev za izlu~ewe, ste~ajni sudijamoè smatrati da je ista primedba osnovana, u kom slu~aju }enaloìti ste~ajnom upravniku da izlu~i stvar po zahtevu iz-lu~nog poverioca. I navedeni nalog daje se u formi zakqu-~ka, shodno ~lanu 45. stav 3. Zakona o ste~aju jer se zakqu~komodlu~uje po primedbama i izdaje nalog slu`benom licu, or-ganu koji sprovodi ste~ajni postupak ili tre}em licu za iz-vr{ewe pojedinih radwi, a u konkretnom slu~aju za izlu~ewestvari.

Ukoliko me|utim, ste~ajni sudija smatra da primedbaizlu~nog poverioca nije osnovana, odnosno ako i sam ospo-rava pravo na izlu~ewe stvari, on o tome mora obavestitisamog poverioca koji potom moè svoje pravo ostvariti usvim drugim sudskim postupcima. Obave{tewe poveriocuste~ajni sudija tako|e vr{i u formi zakqu~ka. Na takav za-kqu~ak nije dozvoqen pravni lek, odnosno shodno ~lanu 45.stav 4. Zakona o ste~aju nisu dozvoqeni ni àlba ni prigo-vor, pa stoga shodno ~lanu 112. stav 5. Zakona o ste~aju pove-rilac jedino u drugim sudskim postupcima moè ostvariva-ti svoja prava na izlu~ewe.

- U pogledu postupka po zahtevu za iskqu~ewe, kada jeisti osnovan, kroz praksu i odgovore Privrednog apela-cionog suda usvojeno je slede}e stanovi{te:

“... U slu~aju kada ste~ajni upravnik prizna prava naizlu~ewe stvari izlu~nom poveriocu nema potrebe i obavezeda ste~ajni sudija donosi bilo kakvu odluku. U toj situacijiste~ajni upravnik je duàn da u roku koji je precizirao u iz-ja{wewu stvar vrati izlu~nom poveriocu. Ste~ajni sudijabi u toj situaciji samo ako smatra da je potrebno produìtirok za vra}awe stvari, preko 10 dana od dana prihvatawa za-hteva izlu~nog poverioca, donosio zakqu~ak u navedenomsmislu… (Bilten sudske prakse privrednih sudova, br.4/2011)“


89

- Postupawe ste~ajnog sudije u postupku po primedbiizlu~nog poverioca kome je osporeno pravo na izlu~ewe, pre-cizirano je odgovorom Privrednog apelacionog suda kojiglasi:

“Prema ~lanu 112. stav 4. Zakona o ste~aju ako ste~ajniupravnik odbije da izlu~i stvar iz ste~ajne mase protiv teodluke poverilac ima pravo na primedbu ste~ajnom sudiji uroku od pet dana od prijema obave{tewa od ste~ajnog up-ravnika o odbijawu zahteva za izlu~ewe.

Prema ~lanu 18. ta~ka 6. Zakona o ste~aju ste~ajni su-dija odlu~uje o primedbama na radwe ste~ajnog upravnika.

Prema ~lanu 45. stav 1. i 3. Zakona o ste~aju u ste~ajnompostupku donose se re{ewa i zakqu~ci, a zakqu~kom se od-lu~uje po primedbama i izdaje nalog slu`benom licu, organukoji sprovodi ste~ajni postupak ili tre}em licu za izvr-{ewe pojedinih radwi, te protiv zakqu~aka nije dozvoqenaàlba ili prigovor u smislu ~lana 45. stav 4. Zakona o ste-~aju.

U situaciji kada ste~ajni sudija nalazi da odluka ste-~ajnog upravnika kojom odbija izlu~ewe neke stvari iz ste-~ajne mase nije pravilna, ste~ajni sudija }e postupaju}i poprimedbi izlu~nog poverioca zakqu~kom o istoj primedbiodlu~iti i naloìti ste~ajnom upravniku da stvar izlu~i izmase i preda izlu~nom poveriocu. (Bilten sudske prakse pri-vrednih sudova, br. 3/2013)“

Postupak koji bi izlu~ni poverioci odnosno podnosi-oci zahteva za izlu~ewe trebalo da pokrenu u slu~aju da imste~ajni upravnik odbije da izlu~i stvar i ako to pravo poprimedbi ospori i ste~ajni sudija, je parni~ni postupak ukome }e oni traìti da se utvrdi pravo wihove svojine naodre|enoj stvari, ~ije izlu~ewe traè i obaveè ste~ajnidu`nik da im stvar preda.

U postupku ostvarewa prava izlu~nog poverioca, pre-ma ~lanu 102. stav 1. Zakona o ste~aju, definisano je da uko-liko je izlu~no pravo upisano u zemqi{nu ili drugu javnukwigu ili registar, teret dokazivawa da stvar na kojoj pos-toji pravo ulazi u ste~ajnu masu, pada na ste~ajnog du`nika.Navedena norma podrazumeva da je ta~no ono {to je upisanou zemqi{ne kwige, odnosno druge javne kwige ili registre,


90

jer po principu pretpostavke ta~nosti upisa vaì i pret-postavka da pravo na osnovu koga se zasniva izlu~no pravo,ako je upisano, postoji na strani izlu~nog poverioca. Stogatuìlac i ne mora traìti da se tu`bom utvrdi da je on vla-snik navedenih stvari niti ima pravni interes za takvoutvr|ewe. U takvoj situaciji poverioci bi dostavqaju}i do-kaze o izvr{enom upisu wihovih prava u javne kwige i regis-tre u sudskom postupku, mogli u svojstvu nosilaca stvarnihprava zapravo traìti reivindikacionu za{titu, a koja bise izvr{ila nalogom ste~ajnom du`niku da takvim poverio-cima kao vlasnicima stvari predaju wihovu stvar izlu~u-ju}i istu iz ste~ajne mase. Naravno da bi i u takvim parnica-ma, kao prethodno pitawe moralo biti re{eno pitawe da lisu oni vlasnici stvari u trenutku kada je ste~ajni postupakotvoren, a u re{ewu ovog pitawa po{lo bi se, shodno izne-tom, od pretpostavke ta~nosti upisa, ali bi postojala i mo-gu}nost da u postupku ste~ajni upravnik u ime ste~ajnogdu`nika, navedenu pretpostavku obara dostavom dokaza da jeste~ajni du`nik vlasnik navedene stvari i da stoga istaulazi u ste~ajnu masu.

Ukoliko me|utim, izlu~ni poverilac svoja prava nakojima zasniva svoje pravo na izlu~ewe, nema upisana u javnekwige i registre, to }e pitawe morati, tako|e, da se re{i unavedenoj parnici bez obzira da li kao odluka o delu tu`be-nog zahteva za utvr|ewe prava svojine ili kao prethodnopitawe po zahtevu poverioca za predaju stvari.

Ako su kumulativno postavqena oba zahteva, od odlukeo delu zahteva za utvr|ivawe prava svojine zavisi}e i odlukao delu tu`benog zahteva za predaju stvari, pa }e se tako uko-liko se utvrdi pravo svojine na stvarima, ste~ajni du`nikobavezati da iste preda izlu~nom poveriocu, a u suprotnomako se odbije zahtev za utvr|ewe prava svojine tuìoca nastvarima, odbiti i zahtev za obavezivawe ste~ajnog du`nikana predaju istih, jer je zahtev za vra}awe – predaju – izlu~ewestvari zapravo zahtev za reivindikacionu za{titu vlasnikastvari.

- U praksi se postavilo pitawe da li je uredna i dozvo-qena tu`ba u kojoj bi izlu~ni poverilac kao tuìlac tu`be-nim zahtevom traìo samo da se ste~ajni du`nik obaveè na


91

predaju stvari ~ije izlu~ewe tuìlac traì, bez zahteva zautvr|ewe prava svojine na navedenoj stvari, a u situacijikada pravo na izlu~ewe nije zasnovano na pravu upisanom ujavne kwige ili registre. Prema stanovi{tu sudske prakse,takva tu`ba je uredna i dozvoqena.

Svakako da bi se u toj parnici kao prethodno pitawemoralo re{iti i pitawe svojine tuìoca na navedenoj stva-ri, odnosno da li je tuìlac nosilac prava koja mu daju osnovza izlu~ewe stvari, jer ne postoji zakonska pretpostavka, kaou slu~aju da je tuìlac ta prava upisao u javne kwige i regis-tre. Navedeno pitawe parni~ni sud bi tada morao re{itikao prethodno pitawe za dono{ewe odluke o opredeqenom za-htevu za obavezivawe tuènog na predaju, pa u toj situacijire{ewe tog spornog pitawa, ne}e biti deo izreke, jer u tomsmislu i nema tu`benog zahteva, ali }e morati da bude deoobrazloèwa sudske odluke po zahtevu za obavezivawe ste~aj-nog du`nika na predaju stvari.

Stoga, u pogledu zahteva za izlu~ewe, takav tuìlac bibio u jednakoj situaciji kao i tuìlac koji je u svojoj tu`biopredeqenim zahtevom traìo i utvr|ewe prava svojine iobavezivawe tuènog na predaju stvari na kojoj se utvr|ujuodre|ena stvarna ili li~na prava tuìoca. Razlika je, me|u-tim, u ~iwenici da bi na osnovu sudske odluke donete po os-novu tu`be sa zahtevom za utvr|ewe stvarnih ili li~nih pra-va poverioca na odre|enim stvarima, takvi poverioci mogliizvr{iti upis svojih prava u odgovaraju}e javne kwige i re-gistre (naravno ako bi wihov zahtev bio usvojen i pravoutvr|eno), dok u situaciji u kojoj sama tu`ba ne bi sadràlai ovakav posebni zahtev, presuda u navedenoj parnici ne bimogla posluìti kao osnov za upis stvarnih prava u odgo-varaju}e registre, jer re{ewe spornog pravnog pitawa kaoprethodnog pitawa vaì samo u konkretnoj parnici.

- Kao posebno sporno pravno pitawe, postavilo se pi-tawe da li je za podno{ewe tu`be sa zahtevom za izlu~ewepotrebno ispuniti procesne pretpostavke s obzirom da seona podnosi protiv ste~ajnog du`nika, tj. da li je podno-{ewe zahteva za izlu~ewe u ste~ajnom postupku i wegovo os-poravawe od strane ste~ajnih organa, uslov za podno{ewetu`be i da li postoji rok za podno{ewe iste.


92

Stav je sudske prakse da specifi~nost poloàja iz-lu~nog poverioca koji zapravo traì izlu~ewe svoje stvariiz ste~ajne mase ne opravdava uslovqavawe podno{ewa nave-dene tu`be kojom se traì utvr|ewe wegovih stvarnih pravai obavezivawe tuènog na izlu~ewe i predaju bilo kakvimprocesnim pretpostavkama, niti se moè vremenski ogra-ni~iti posebnim rokovima.

Tako je u presudi Vi{eg trgovinskog suda, P`. 2747/08od 21. 4. 2008. godine navedeno:

“... U konkretnom slu~aju radi se o izlu~noj tu`bi za~ije podno{ewe ne stoji kao procesna pretpostavka prijavai osporavawe potraìvawa odnosno uput na parnicu. Iz-lu~ni poverilac moè podneti zahtev da mu se iz ste~aja iz-lu~i stvar koja ne ulazi u ste~ajnu masu. Ako mu takav zahtevkoji mora biti precizno odre|en, bude odbijen, izlu~ni po-verilac moè u drugom postupku da primenom pravila o te-retu dokazivawa ostvari svoja prava. U navedenom smislu tu-ìlac nije dokazao da se pre podno{ewa tu`be obratio sa iz-lu~nim zahtevom u ste~ajnom postupku, ali prema oceniovoga suda isto ne iskqu~uje mogu}nost ostvarivawa prava uparni~nom postupku“.

- Tako|e se postavilo u praksi kao sporno pravnopitawe da li se u parnicama sa zahtevom za izlu~ewe moètraìti odre|ivawe privremene mere, a s obzirom na op{tepravilo da se prema ste~ajnom du`niku, u postupcima za ut-vr|ewe potraìvawa ne mogu traìti i odre|ivati privre-mene mere, pa je zauzeto stanovi{te da se po tu`bi sa zah-tevom za izlu~ewe moè traìti i dozvoliti privremenamera kojom bi se do okon~awa navedenih parnica spre~ilootu|ewe ili optere}ewe imovine, a time i spre~ilo obesmi-{qavawe iste parnice zbog nemogu}nosti izvr{ewa po oko-n~awu iste, a u slu~aju usvajawa zahteva.

Tako je u re{ewu Vi{eg trgovinskog suda P`. 3214/07od 12. 4. 2007. godine navedeno:

“... Kako je shodno iznetom ~lanu 91. Zakon o ste~ajnompostupku predvideo da izlu~ni poverilac svoje pravo za iz-lu~ewe stvari koje mu je osporeno u ste~ajnom postupku moèostvariti i u drugim sudskim postupcima, to ga on moè os-tvariti i u parnici, kako je u konkretnoj situaciji slu~aj. U


93

takvoj parnici su u skladu sa odredbama Zakona o parni~nompostupku i Zakona o izvr{nom postupku dozvoqene privre-mene mere kojima bi se do okon~awa navedenih parnica koji-ma se utvr|uje postojawe izlu~nog prava poverioca spre~ilootu|ewe ili optere}ewe imovine".

Situacije kada izlu~ewe nije mogu}e

Podno{ewe zahteva posle prodaje stvari

Zakon o ste~aju u ~lanu 112. stav 6. reguli{e i situacijuu kojoj izlu~ni poverilac ne podnese zahtev za izlu~ewe domomenta prodaje imovine koja je predmet zahteva, ve} tek pos-le izvr{ene prodaje, defini{u}i da u toj situaciji izlu~nipoverilac svoja prava moè ostvariti samo u drugim postu-pcima u skladu sa zakonom, a to zna~i kroz naknadu {tete uvisini trì{ne vrednosti stvari.

U opisanoj situaciji izlu~ni poverilac je zapravo samskrivio nemogu}nost ostvarewa svojih prava, jer nije pod-no{ewem zahteva za izlu~ewe obavestio ste~ajnog upravnikao svojim pravima, pa je stoga i do{lo do prodaje stvari u pos-tupku unov~ewa imovine. Navedeno posebno kada stvarnaprava nisu upisana u javne kwige, jer bi u suprotnom, ako suupisana, ste~ajni upravnik morao da se obavesti o wihovompostojawu i ne bi smeo da vr{i prodaju stvari, ako nemadokaza da je du`nik stvar stekao upravo od upisanog nosiocaprava.

Prodaja stvari pre odluke po zahtevu za izlu~ewe

Pravilo je da ste~ajni upravnik ne}e u postupku uno-v~ewa imovine du`nika otu|iti stvar, za koju je neko licepodnelo zahtev za izlu~ewe, ni u situaciji kada ste~ajni up-ravnik osporava takvo pravo podnosiocu zahteva, pa ~ak nikada je po primedbi na wegove radwe ste~ajni sudija tako|esmatrao da podnosilac nema prava izlu~ewa, te je primedbeodbio, i to sve dok se parnica o postojawu navedenog pravapravnosna`no ne okon~a. U praksi se ipak doga|a da do takveprodaje do|e. Tada izlu~ni poverilac u slu~aju uspeha u


94

sporu, tako|e ne moè dobiti nazad svoju stvar, jer je ona ve}predata kupcu u ste~aju, pa mu preostaje jedino pravo na is-platu wene trì{ne vrednosti.

Na~in ostvarewa prava izlu~nih poverilaca u tim si-tuacijama definisan je stavom 4. ~lana 50. Zakona o ste~aju,kojim je predvi|eno da, ako je ste~ajni du`nik neovla{}e-no otu|io stvar na kojoj izlu~ni poverilac po osnovu svogstvarnog ili li~nog prava ima pravo da traì da se izdvojiiz ste~ajne mase, izlu~ni poverilac ima prava da traìnamirewe iznosa koji odgovara trì{noj vrednosti svojestvari koja je neovla{}eno prodata, a koji se u tom slu~ajunamiruje, kao obaveza ste~ajne mase.

Stoga izlu~ni poverilac koji bi dokazao da je imaoprava na izlu~ewe stvari i to iz razloga {to je imao stvarnaili li~na prava na istima, a iste su prodate u toku trajawaste~ajnog postupka, bez obzira da li je zahtev za izlu~ewepodneo pre prodaje ili posle unov~ewa, ima prava na nakna-du trì{ne vrednosti stvari i navedeno }e biti izmirenokao obaveza ste~ajne mase, jer se ste~ajna masa neosnovano iuve}ala za cenu dobijenu prodajom stvari.

To zna~i da }e mu ista vrednost biti ispla}ena prio-ritetno odmah posle izmirewa tro{kova ste~aja i bez svr-stavawa u isplatne redove.

Navedenu naknadu, ukoliko ste~ajni organi osporavajuwen osnov ili visinu, poverilac moè traìti u parniciprotiv ste~ajnog du`nika. Tu`ba tada moè biti sa kondem-natornim zahtevom i sud }e dosuditi samom vlasniku iznostrì{ne vrednosti wegove stvari i obavezati ste~ajnog du-`nika na pla}awe. U navedenoj situaciji ne dolazi samo doutvr|ewa potraìvawa, ve} do obavezivawa ste~ajnog du`ni-ka da iz ste~ajne mase izvr{i navedene isplate, jer se radi oobavezama ste~ajne mase, a shodno ~lanu 93. Zakona o ste~ajunije zabraweno izvr{ewe obaveza ste~ajne mase prema ste-~ajnom du`niku.

Otu|ewe stvari pre ste~aja

Posebno je definisano Zakonom (~lan 102. stav 2) da,ako stvar na kojoj postoji izlu~no pravo, ste~ajni du`nik ne-


95

ovla{}eno otu|i pre otvarawa ste~aja, izlu~ni poverilacmoè zahtevati da se na wega prenese pravo na protiv~inid-bu, ako ona jo{ nije izvr{ena. To }e podrazumevati eventual-nu isplatu cene, ukoliko je do{lo do otu|ewa stvari, a cenajo{ uvek nije ispla}ena.

Ako je me|utim protiv~inidba ve} izvr{ena, vlasnikustvari preostaje samo pravo na naknadu {tete i to kao ste-~ajnom poveriocu.

Takav poverilac bi postao ste~ajni poverilac na imetrì{ne vrednosti prodate stvari, odnosno na ime naknade{tete u opredeqenom iznosu. On status izlu~nog poveriocanikada ne}e ni ste}i (jer je za to potrebno da je stvar bila uste~ajnoj masi, a u tom slu~aju ona je prodata i predata preste~aja pa time nije ni u{la u ste~ajnu masu pri wenom fo-rmirawu). Takav poverilac bi morao ostvarewe svojih pravada obezbedi podno{ewem prijave potraìvawa i sprovo|e-wem celokupne procedure kao i svi drugi ste~ajni poverio-ci. Osim toga, ovakav poverilac ne bi bio prioritetni po-verilac, ve} bi bio svrstan u isplatne redove i to u tre}i is-platni red, pa bi i wegovo namirewe zavisilo iskqu~ivo odvisine deobne mase i srazmerne mogu}nosti namirewa svihpoverilaca navedenog tre}eg isplatnog reda jer bi shodnoop{tim principima ste~ajnog postupka, on bio u jednakojpoziciji sa svim drugim ste~ajnim poveriocima.

Otu|ewe stvari u toku prethodnog ste~ajnog postupka

Zakon je izri~ito definisao i poloàj vlasnika stva-ri, ~ija stvar je otu|ena tokom prethodnog ste~ajnog postup-ka, odnosno nakon stupawa na du`nost privremenog ste~ajnogupravnika. To je posebna situacija u kojoj se ne moè re}i daje stvar otu|ena pri unov~ewu imovine u toku trajawa ste-~aja, da bi se primenile odredbe ~lana 50. stav 4. Zakona oste~aju, ali tako|e se ne moè smatrati ni da je pre otvarawaste~ajnog postupka neovla{}eno otu|ena stvar (da bi se pri-menile odredbe ~lana 102. stav 2. Zakona o ste~aju), jer je pro-daja izmirena po stupawu na du`nost privremenog ste~ajnogupravnika, kada su ovla{}ewa zakonskog zastupnika bilabitno ograni~ena a postupawe kontrolisano radwama samog


96

upravnika, pa je stoga naj~e{}e i navedena prodaja posledicaupravo wegovog pogre{nog postupawa ili nedovoqne kon-trole rada organa dru{tva. U takvoj situaciji, odnosno uko-liko je stvar otu|ena tokom prethodnog ste~ajnog postupkanakon stupawa na du`nost privremenog ste~ajnog upravnika,naknada {tete tako|e predstavqa obavezu ste~ajne mase (kaoi u slu~aju prodaje u ste~aju), pa }e stoga izlu~ni poverilackome zbog navedenih razloga nije mogla da se u toku trajawaste~aja izlu~i stvar, imati prava da se naknadi iz ste~ajnemase u punom iznosu trì{ne vrednosti wegove stvari koja jena opisani na~in i u opisanom periodu otu|ena. I kod na-mirewa izlu~nog poverioca u ovoj situaciji postupak je istikao kada se namiruje poverilac ~ija stvar je prodata u tokuste~aja i vaè sve, ve} iznete pojedinosti.

Iz analize navedenih situacija u kojima izlu~ewe nijemogu}e, moè se zakqu~iti da je samo u situaciji kada je stvarneovla{}eno otu|ena pre pokretawa prethodnog ste~ajnogpostupka, ili i u toku prethodnog ste~ajnog postupka u komenije odre|ena mera imenovawa privremenog ste~ajnog upra-vnika, vlasnik stvari moè samo kao ste~ajni poverilactraìti naknadu {tete u visini trì{ne vrednosti svojestvari. U svim drugim situacijama, kada je otu|ewe izvr{enou toku prethodnog ste~ajnog postupka (a po stupawu privre-menog upravnika na du`nost) kao i kada je stvar otu|ena utoku ste~aja (bez obzira da li je zahtev za izlu~ewe podnet preili posle otu|ewa) vlasnik ima status poverioca ste~ajnemase, {to mu omogu}ava prioritetno namirewe potraìva-wa a u visini pune trì{ne vrednosti stvari.

- Pitawe nemogu}nosti izvr{ewa sudske odluke kojomje poveriocu priznato pravo na izlu~ewe, ako je stvar otu|e-na, re{eno je slede}im odgovorom Privrednog apelacionogsuda:

“... Pozitivna odluka ste~ajnih organa o zahtevima zaizlu~ewe iz ste~ajne mase obavezuje ste~ajne organe da stvariz mase izlu~e i predaju je izlu~nom poveriocu. Ukoliko nepostoji objekat na kome je priznato izlu~no pravo izlu~nompoveriocu, nemogu}e je izvr{iti obavezu po osnovu odlukepo izlu~nom zahtevu. Stoga je, shodno odredbi ~lana 354. Za-


97

kona o obligacionim odnosima, prestala obaveza zbog nemo-gu}nosti ispuwewa.

Ukoliko objekat na kome je priznato izlu~no pravo,odnosno deo objekta na kojem je izlu~no pravo priznato, nijepostojao u trenutku pokretawa ste~aja (gre{ka je na~iwenapri priznawu izlu~nog prava po zahtevu) poverilac treba daopredeli nov~ano potraìvawe u visini trì{ne vrednostistvari ~iji je vlasnik bio i koja je neovla{}eno otu|ena preste~aja i prijavu podnese ste~ajnom du`niku. Taj poverilac}e za navedeno potraìvawe biti poverilac ~etvrtog is-platnog reda.

Ukoliko je stvar za koju se izlu~ewe traì bila uste~ajnoj masi ste~ajnog du`nika, {to je i uslovilo pozi-tivnu odluku po zahtevu za izlu~ewe, a potom je od straneste~ajnih organa neovla{}eno otu|ena, biv{i vlasnik stva-ri – podnosilac izlu~nog zahteva mogao bi, kao poverilacnov~anog potraìvawa iz prvog isplatnog reda traìti na-knadu vrednosti stvari u visini iznosa unetog u ste~ajnumasu wenom prodajom, jer je stvar otu|ena u toku ste~aja neo-vla{}enim postupawem ste~ajnog upravnika, pa se radi otro{kovima ste~ajnog postupka - dugovawu ste~ajne mase.(Bilten br. 3/2008)”

Napomena: Stav je zauzet prema Zakonu o ste~ajnom pos-tupku, a po Zakonu o ste~aju to su obaveze ste~ajne mase.

Imaju}i u vidu navedene odredbe Zakona o ste~aju u ko-jima se samo u tri odredbe reguli{e i pojam prava i na~in os-tvarewa prava kao i posledice nemogu}nosti ostvarewaprava izlu~nog poverioca u praksi je do{lo do prili~nogbroja pitawa koja su morala biti re{ena kroz pojedina~nepredmete. Kroz dosada{wu sudsku praksu mogu se, pored na-vedenih, izdvojiti stavovi, koji u znatnoj meri defini{u po-loàj izlu~nog poverioca.

- Izlu~nom poveriocu nije priznato pravo da podnosipredlog za pokretawe ste~ajnog postupka, jer on nema nov-~ano potraìvawe u odnosu na ste~ajnog du`nika.

“... Predlaga~i ste~aja mogu biti samo neobezbe|eni(ste~ajni poverioci) ili obezbe|eni (razlu~ni poverioci)


98

nov~anog potraìvawa prema ste~ajnom du`niku. (Bilten su-dske prakse 3/2010)“

- O obavezi ste~ajnog upravnika da se o svakom izlu-~nom zahtevu pojedina~no izjasni iako se isti odnose nastanove u istom objektu – zgradi, Privredni apelacioni sudje usvojio odgovor koji glasi:

“... Ste~ajni upravnik je duàn da se o svakom izlu~nomzahtevu pojedina~no izjasni cene}i osnovanost konkretnogzahteva, ocenom pravnog osnova podnosioca izlu~nog zahtevai mogu}no{}u izlu~ewa nepokretnosti koja se izlu~nim za-htevom traì. Stoga ne radi se o kr{ewu na~ela ste~ajnogpostupka ukoliko se povodom zahteva razli~itih izlu~nihpoverilaca za izlu~ewe razli~itih stvari - nepokretnosti,ste~ajni upravnik razli~ito izjasni nalaze}i da su za nekeispuweni uslovi za izlu~ewe, dok za druge isti nisu ispuwe-ni. Trebalo bi pri tom ipak voditi ra~una da ako je u istojili bitno sli~noj situaciji jednom izlu~nom poveriocu iz-lu~ni zahtev usvojen, isti kriterijumi ocene osnovanosti(posebno u pogledu procene stepena zavr{enosti radova kojiomogu}avaju individualizaciju objekta) budu primeweni i uoceni osnovanosti drugih zahteva. (Bilten br. 3/2008)“

- Sporna situacija u kojoj izlu~ni poverilac podnosiistovremeno i zahtev za izlu~ewe nepokretnosti i prijavupotraìvawa za povra}aj upla}ene kupoprodajne cene, krozpraksu Privrednog apelacionog suda re{ena je na slede}ina~in:

“... U situaciji kada iz istog ~iweni~nog i pravnogstawa od strane istog poverioca prema du`niku uslede dvazahteva i to izlu~ni zahtev za izlu~ewe nepokretne stvari iprijava potraìvawa za povra}aj upla}ene kupoprodajne ce-ne, ste~ajni upravnik }e i u zavisnosti od svakog konkretnogslu~aja, imaju}i u vidu stepen izgra|enosti nekretnine isli~ne okolnosti, utvrditi koji zahtev je osnovan i u zavis-nosti od toga izjasniti se o prijavama.

Pri navedenom izja{wewu, priznawe jednog zahteva su-{tinski uslovqava osporavawe drugog zahteva. Drugim re-~ima, ukoliko se usvoji izlu~ni zahtev onda }e se osporitiprijava potraìvawa za povra}aj kupoprodajne cene i obrnu-to, ukoliko se odbije izlu~ewe onda }e se priznati prijava


99

potraìvawa za povra}aj kupoprodajne cene pod raskidnimuslovom u smislu ~lana 87. stav 3. Zakona o ste~aju. (Biltensudske prakse privrednih sudova, br. 3/2012)“

Z a k q u ~ a k

Po{tuju}i princip da je pravo svojine, kao stvarnopravo, najja~e, te da ga je u tom smislu potrebno najja~e i za-{tititi, Zakon o ste~aju je predvideo povoqniji i lak{i po-loàj izlu~nih poverilaca kao nosilaca navedenih prava.Veliki broj parnica sa zahtevom za za{titu prava izlu~nihpoverilaca, me|utim, ukazuje na teìnu i sloènost wihovepozicije u slu~aju da se wihova stvar nalazi, odnosno kada jepopisana u ste~ajnu masu du`nika.

Sudska praksa je re{ila samo neke od spornih pitawakoja su se pojavila, ali se kao novi izazov u praksi svakogdana javqa potreba za usvajawem novih stavova ili iska-zivawem i re{avawem novih spornih situacija upravo po za-htevima nosilaca stvarnih prava, a sve radi wihove pravo-vremene za{tite i omogu}avawa brèg ostvarewa prava. Ka-ko svaki dan zadràvawa stvari van preteàwa wenog vlas-nika, prouzrokuje vlasniku {tetu zbog nemogu}nosti ko-ri{}ewa stvari i smawewa wene vrednosti, a dovodi i dopove}awa rizika propasti stvari i rizika da ista bude otu-|ena unov~ewem u ste~aju, to je brzina re{avawa takvih po-stupaka izuzetno zna~ajan element.


100

Jasminka OBU]INA*

MOGU]NOST VANSTEÂJNOG I STEÂJNOG POBIJAWA PRAVNIH

POSLOVA I PRAVNIH RADWI

Uvod

Izvori obligacija definisani su prvom odredbom Za-kona o obligacionim odnosima.1) Prema ovoj odredbi obli-gacioni odnosi nastaju iz ugovora, prouzrokovawa {tete,sticawa bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane iz-jave voqe i drugih zakonom utvr|enih ~iwenica. Ugovor jepored prouzrokovawa {tete najzna~ajniji izvor obligacija.Ugovorne strane zakqu~ivawem ugovora preuzimaju obavezuuzajamnog ispuwewa ugovorenih obaveza. Stranke u obliga-cionim odnosima imaju slobodu ugovarawa.2) Me|utim, slo-boda ugovarawa ugovornih strana ograni~ena je prinudnimpropisima, javnim poretkom i dobrim obi~ajima. Upravo

* Jasminka Obu}ina, sudija Privrednog apelacionog suda.1) ^lan 1. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ“,

br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i “Sl. list SRJ“, br. 31/93). 2) ^lan 10. Zakona o obligacionim odnosima.

jasmima obucina.fm Page 100 Tuesday, March 18, 2014 12:58 PM

101

ovo ograni~ewe povla~i za sobom ni{tavost ugovora, uko-liko su stranke postupale suprotno navedenim ograni~ewi-ma. Me|utim, ugovor zakqu~en u skladu sa prinudnim propi-sima, koji nije suprotan javnom poretku i dobrim obi~ajimaje punovaàn pravni posao. Punovaàn ugovor podrazumevai obavezu ugovornih strana da izvr{e obavezu, ali istovre-meno i odgovornost za ispuwewe obaveze.3) Za preuzete oba-veze ugovorne strane odgovaraju celokupnom svojom imovi-nom. Stoga promene imovnog stawa du`nika bitno uti~u namogu}nost i izvesnost namirewa poverilaca. Pove}awem im-ovine du`nik pove}ava mogu}nost ispuwewa obaveze premapoveriocu i suprotno – umawewem imovine smawuje se mo-gu}nost namirewa poverioca. Stoga svaki poverilac ima in-teres da bude upoznat sa imovinskim stawem du`nika, asamim tim i pravo da bude upoznat sa pravnim poslovimakoje preduzima du`nik, a koji se ti~u kako umawewa tako ipove}awa imovine du`nika.

Stoga je zakonodavac omogu}io poveriocima da radiza{tite svojih interesa, naplate svojih potraìvawa, pododre|enim uslovima koji su zakonom propisani, oduzmu pra-vno dejstvo punova`nog pravnog posla du`nika i da se nami-re iz imovine koja vi{e nije u imovini du`nika, jer je bilapredmet raspolagawa od strane du`nika, u smislu smawewawegove imovinske mo}i. Pobijawe podrazumeva progla{ewepunova`nog pravnog posla bez dejstva u odnosu na imovinudu`nika, a radi namirewa potraìvawa poverioca. Ovaj in-stitut obligacionog prava regulisan je Zakonom o obliga-cionim odnosima iskqu~ivo radi za{tite potraìvawa po-verioca, ali se pojavquje i u ste~aju, tako|e u interesu pov-erilaca ste~ajnog du`nika.4) Stoga pobijawe ima dva pojavnaoblika: pobijawe u ste~aju i pobijawe van ste~aja.5)

Zakon o obligacionim odnosima reguli{e pobijawevan ste~aja, dok je pobijawe u ste~aju regulisano ste~ajnim za-konom.

3) ^lan 17. Zakona o obligacionim odnosima. 4) ^l. 280-285. Zakona o obligacionim odnosima.5) ^l. 119-130. Zakona o ste~aju (“Sl. glasnik RS“, br. 104/2009

i 99/2011) i ~l. 99-108. Zakona o ste~ajnom postupku (“Sl. glasnikRS“, br. 84/2004).


102

Me|utim, sve ve}i broj ste~ajnih postupaka i mali pro-cenat namirewa ste~ajnih poverilaca doveo je do pove}awabroja tu`bi kojim se pobijaju pravni poslovi ste~ajnogdu`nika, a kojim je ste~ajni du`nik smawio imovinu i na tajna~in onemogu}io poverioce da namire potraìvawa. Pobi-jawu pravnih poslova naj~e{}e se pristupa s pozivom na od-redbe ste~ajnih zakona, pri ~emu se ne pravi razlika izme|uni{tavih i punova`nih ugovora, {to ~esto dovodi do pred-lagawa i izvo|ewa dokaza u ciqu dokazivawa uslova za po-bijawe predvi|enih ste~ajnim zakonima iako se radi o ni-{tavim ugovorima, {to za posledicu ima nepotrebno pro-duàvawe trajawa parni~nih postupaka.

Stoga je ciq ovog izlagawa ukazivawe na razlike u po-bijawu pravnih poslova van ste~aja u odnosu na pobijawepravnih poslova i radwi u ste~aju.

Pobijawe van ste~aja

Pobijawe du`nikovih pravnih radwi je institut obli-gacionog prava, koji poveriocu daje ovla{}ewe da radi na-mirewa svog potraìvawa pod odre|enim uslovima moèproglasiti da su bez dejstva pravne radwe koje je preduzeodu`nik, a koje se ti~u du`nikove imovine. Svaki poverilac~ije je potraìvawe dospelo za isplatu i bez obzira kada jenastalo moè pobijati pravnu radwu svog du`nika kada jepreduzeta na {tetu poverilaca. Pravna radwa je preduzeta na{tetu poverilaca ako usled wenog izvr{ewa du`nik nemadovoqno sredstava za ispuwewe poverio~evog potraìvawa.Pod pravnom radwom podrazumeva se i propu{tawe zbogkoga je du`nik izgubio kakvo materijalno pravo ili kojim jeza wega nastala kakva materijalna obaveza. Stoga su op{tepretpostavke van ste~ajnog pobijawa insolventnost du`ni-ka, du`nikova pravna radwa, o{te}ewe poverilaca upravotom pravnom radwom i da je pobijawem te pravne radwe omo-gu}eno namirewe poverioca. Insolventnost du`nika kaopretpostavka za pobijawe du`nikovih pravnih radwi proi-zlazi iz odredbe stava 2. ~lana 280. Zakona o obligacionimodnosima, gde je propisano da se smatra da je pravna radwapreduzeta na {tetu poverilaca ako usled wenog izvr{ewa


103

du`nik nema dovoqno sredstava za ispuwewe poverio~evogpotraìvawa. Upravo ova okolnost: nemawe dovoqno sred-stava za ispuwewe poverio~evog potraìvawa, jeste pretpo-stavka da se pristupi pobijawu du`nikovih pravnih radwi,koje su dovele do nesolventnosti du`nika. Predmet pobijawaje du`nikova pravna radwa, i to ona pravna radwa koja jedovela do umawewa imovine du`nika, a to umawewe je kori-stilo nekom tre}em licu. Termin pravna radwa treba tu-ma~iti u {irem smislu tako da se pod pravnom radwom pod-razumevaju kako ugovori, tako i jednostrane izjave voqe, fak-ti~ke radwe, radwe propu{tawa, kao i protivpravne radwe.

O{te}ewe poverioca je nastanak {tete za poveriocapreduzimawem pravne radwe du`nika. Postojawe {tete morada se dokaè i teret dokazivawa postojawa {tete je na pove-riocu. O{te}ewe poverioca treba da proiza|e upravo izpravne radwe koja se pobija, a ta pravna radwa treba da budeusmerena na smawewe imovine du`nika. Pobijawem pravneradwe kojom je do{lo do smawewa imovine du`nika, treba dase postigne namirewe poverioca.

Me|utim, pravo na pobijawe ima samo poverilac ~ije jepotraìvawe dospelo za isplatu. Me|utim, dospelost pover-io~evog potraìvawa za isplatu ne treba tuma~iti u smisludospelosti koja se koristi u Zakonu o obligacionim odnosi-ma, odnosno da je istekao rok za pla}awe obaveze, ve} jepotrebno da je potraìvawe izvr{no, da je poverilac poku-{ao naplatu svog izvr{nog potraìvawa, da je ta naplata os-tala bezuspe{na zbog insolventnosti du`nika.

Da bi se pristupilo pobijawu pravnih radwi du`nika,pored op{tih pretpostavki mora biti ispuwen i jedan odposebnih uslova koji su propisani ~lanom 281. Zakona o ob-ligacionim odnosima. U odnosu na posebne uslove pobijawa,zakon je napravio razliku izme|u teretnih i besplatnih ra-spolagawa. Teretno raspolagawe moè se pobijati ako je uvreme raspolagawa du`nik znao ili mogao znati da predu-zetim raspolagawem nanosi {tetu svojim poveriocima i akoje tre}em licu sa kojim je ili u ~iju je korist pravna radwapreduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato. Re~i:“znao ili mogao znati“ treba tuma~iti kao nesavesnost du-`nika u trenutku raspolagawa. Termin “znao“ podrazumeva


104

nameru du`nika da preduzetom radwom o{teti poverioce.Termin “mogao znati“ treba tuma~iti kao obavezu du`nikada prilikom preduzimawa odgovaraju}ih raspolagawa budepa`qiviji, kako ne bi o{tetio poverioce. Me|utim, za po-bijawe teretnih raspolagawa nije dovoqno samo da je du`nikznao ili mogao znati da se pobijanom radwom nanosi {tetapoveriocima, ve} je potrebno da je i tre}em licu to bilo po-znato ili moglo biti poznato. Tre}e lice je du`nikov saugo-vara~ i svako drugo lice koje je imalo neku korist iz pravneradwe koja je predmet pobijawa poverioca. Pretpostavkaznawa da du`nik preduzetim raspolagawem nanosi {tetu po-veriocima postoji ukoliko se kao tre}e lice pojavquje du-`nikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili upobo~noj liniji do ~etvrtog stepena ili po tazbini do istogstepena. Navedeni srodni~ki odnosi moraju da postoje u tre-nutku preduzimawa radwe koja se pobija.

Kod besplatnih raspolagawa i sa wima izjedna~enimpravnim radwama smatra se da je du`nik znao da preduzetimraspolagawem nanosi {tetu poveriocima i za pobijawe tihradwi ne zahteva se da je tre}em licu to bilo poznato ili mo-glo biti poznato. Besplatna raspolagawa i s wima izjedna-~ene pravne radwe su svi postupci du`nika, koji nisu imaliodgovaraju}u protivvrednost za ono {to je tom radwompreduzeto, a koja je za posledicu imala korist za tre}e lice.

Pobijawe se moè vr{iti tu`bom ili prigovorom. Ak-tivnu legitimaciju za podno{ewe tu`be za pobijawe ima po-verilac koji aktivnu legitimaciju sti~e u trenutku kada sekumulativno ispune sve op{te pretpostavke pobijawa i al-ternativno i jedna od posebnih pretpostavki za pobijawe.Teret dokazivawa svih elemenata pobijawa pada na poverio-ca, koji podnosi tu`bu za pobijawe. Pobojnom tu`bom pove-rilac traì da se odre|ena pravna radwa du`nika oglasi bezpravnog dejstva prema wemu. Drugim delom tu`benog zahtevapoverilac traì odgovaraju}e ~iwewe od protivnika pobi-jawa ili pak odgovaraju}e trpqewe, koje je ograni~eno visi-nom i prirodom poverio~evog potraìvawa sa sporednimzahtevima. Usvajawem tu`benog zahteva, pravna radwa gubidejstvo samo prema tuìocu i samo u obimu koji je potrebanza ispuwewe wegovih potraìvawa. Prema svim ostalim li-


105

cima pobijana pravna radwa ostaje na snazi. Pasivno legit-imisani u sporu koji se pokre}e tu`bom za pobijawe su licasa kojim je ili u ~iju korist je preduzeta pravna radwa kojase pobija. Pasivno legitimisani mogu biti i univerzalnipravni sledbenici tih lica (univerzalni sukcesori), kao iwihovi singularni pravni sledbenici (singularni sukceso-ri).

Izloèni prikaz pobijawa pravnih radwi du`nikavan ste~aja, bio je neophodan radi razumevawa pobijawa pra-vnih radwi i pravnih poslova u ste~aju.

Pobijawe pravnih radwi van ste~aja i pobijawe pra-vnih radwi u ste~aju zasniva se na istim osnovnim na~e-lima, ali postoje i bitne razlike koje se zasnivaju na samojprirodi i ciqu ste~ajnog postupka. Pobijawe van ste~ajaima za ciq namirewe jednog poverioca, u obimu i granicamapotrebnim za wegovo namirewe. Pobijawe u ste~aju ima zaciq namirewe svih ste~ajnih poverilaca, pa pobijana prav-na radwa, odnosno posao, ima dejstvo prema svim poverioci-ma ste~ajnog du`nika, odnosno prema ste~ajnoj masi ste~aj-nog du`nika iz koje treba da se namire poverioci. Pobijaweu ste~aju ima za posledicu da se imovina vrati u ste~ajnumasu. Stoga je pobijana pravna radwa bez dejstva prema svimpoveriocima ste~ajnog du`nika. Kod pobijawa u ste~aju in-solventnost ste~ajnog du`nika se pretpostavqa. Ova pret-postavka je nastupila samom ~iwenicom otvarawa ste~ajnogpostupka nad du`nikom. Me|utim, kod vanste~ajnog pobija-wa poverilac mora da dokazuje insolventnost du`nika inemogu}nost namirewa svog potraìvawa iz imovine du`ni-ka. Poverilac u slu~aju vanste~ajnog pobijawa duàn je dadokaè i dospelost svog potraìvawa za isplatu, {to nijeslu~aj kod pobijawa u ste~aju, s obzirom da su nastupawempravnih posledica otvarawa ste~ajnog postupka nad du`ni-kom sva potraìvawa poverilaca prema ste~ajnom du`nikudospela. Poverioci u ste~aju su ovla{}eni da podnose pobo-jne tu`be samom ~iwenicom da su potraìvawa prijavili uste~ajnu masu i {to su iste priznate.

Odredbe Zakona o ste~aju kojima se reguli{e pobijawepravnih radwi ste~ajnog du`nika imaju ograni~eno dejstvo,budu}i da se ste~aj sprovodi nad pravnim licima, a da je krug


106

pravnih lica nad kojima se sprovodi ste~aj ograni~en~lanom 14. Zakona o ste~aju.6) To zna~i da se u svim drugimslu~ajevima pobijawa imaju primeniti odredbe Zakona o ob-ligacionim odnosima kojima se reguli{e pobijawe van ste-~aja. Tako|e ~iweni~na stawa koja se utvr|uju u postupku po-bijawa u ste~aju u odnosu na ~iweni~na stawa koja se utvr|ujuu postupku pobijawa van ste~aja bitno se razlikuju. Ova raz-lika upravo proizlazi iz specifi~nosti pobijawa du`niko-vih radwi i poslova u ste~aju. Bitna razlika pobijawa uste~aju u odnosu na vanste~ajno pobijawe jeste i uslov kojiZakon o ste~aju postavqa u ~lanu 119. Zakona o ste~aju,7) a toje pogodovawe poverilaca. Me|utim, bez obzira na iznete ra-zlike zajedni~ko za pobijawe u ste~aju i van ste~aja jeste da jepravna radwa, odnosno pravni posao koji se pobija punova-àn. Zna~i, preduslov za pristupawe pobijawu i u ste~aju ivan ste~aja jeste da je pravni posao punovaàn. Stoga je bitnorazlikovati punova`ne od ni{tavih poslova, a u okviru ni-{tavih poslova apsolutno ni{tave od ru{qivih. Tek nakon{to se napravi analiza pravnog posla i utvrdi da je puno-vaàn, moè se pristupiti wegovom pobijawu. U protivnomnema mesta primeni odredaba o pobijawu. Me|utim, kako se upraksi institut pobijawa pravnih radwi i pravnih poslovaste~ajnog du`nika ~esto me{a sa pobijawem ni{tavihpravnih poslova, sve ~e{}e se susre}emo sa pobojnim tu`ba-ma, koje se zasnivaju na osnovima pobijawa definisanim ste-~ajnim propisima, a pravni posao koji se pobija je ni{tav.

a) Ni{tavi ugovori

Definicija ni{tavih ugovora data je odredbom ~la-na 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima kojim je pro-pisano da ugovor koji je protivan prinudnim propisima,javnom poretku ili dobrim obi~ajima je ni{tav ako ciqpovre|enog pravila ne upu}uje na neku drugu sankciju ili za-kon u odre|enom slu~aju ne propisuje {to drugo. Pod termi-nom “prinudni propisi“ ne podrazumevaju se samo impera-tivni propisi koje predvi|a Zakon o obligacionim odnosi-

6) ^lan 14. Zakona o ste~aju.7) ^lan 119. Zakona o ste~aju.


107

ma, ve} i prinudni propisi koji su predvi|eni pozitivnimpravom uop{te. Ugovor je ni{tav i ukoliko je suprotanjavnom poretku i dobrim obi~ajima. Me|utim, sve ovo pod u-slovom da ciq povre|enog pravila ne upu}uje na neku drugusankciju ili zakonom u odre|enom slu~aju nije propisano{to drugo. Ni{tavost ugovora nastupa na osnovu zakona. Ni-{tav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, sud na ni{tavostpazi po slu`benoj du`nosti, na ni{tavost se moè pozvatisvako zainteresovano lice, a ni{tavi pravni poslovi prote-kom vremena ne mogu se osnaìti – postati punova`ni. Stogane zastareva ni pravo na tu`bu radi utvr|ivawa ni{tavosti.Da je druga~ije, protekom vremena ni{tavi ugovori bi pos-tali punova`ni, {to kao ni{tavi ne mogu biti.

Posledice ni{tavosti predvi|ene su ~lanom 104. Zako-na o obligacionim odnosima.8) Zakon reguli{e situaciju ka-da su stranke potpuno ili delimi~no izvr{ile obaveze ikada ih uop{te nisu izvr{ile. U situaciji kada nijednastrana nije izvr{ila ugovor pitawe povra}aja se ne postav-qa, niti bilo koja ugovorna strana moè traìti izvr{eweni{tavog ugovora. U slu~aju da je stranka delimi~no ilipotpuno izvr{ila ugovor situacija je ne{to sloènija. Za-konodavac predvi|a osnovno pravilo da svaka strana vrati{to je primila po osnovu ni{tavog ugovora. Ovde se radi orestituciji, ali do restitucije ne mora da do|e ukoliko suispuweni uslovi iz stava 2. ~lana 104. Zakona o obligacio-nim odnosima, a to je slu~aj kada se predmet prestacije odu-zima u korist op{tine. U dosada{woj praksi takvih slu~aje-va nije bilo mnogo.

S obzirom da ni{tavi ugovori nisu punova`ni, oni neproizvode pravno dejstvo ni izme|u ugovornih strana, ni uodnosu na tre}a lica. Kako nisu punova`ni oni se ne mogupobijati u ste~aju po pravilima “pobijawe pravnih radwiste~ajnog du`nika“, jer kao ni{tavi, ina~e ne proizvode pra-vno dejstvo ni prema kome, pa ni prema ste~ajnoj masi ste~aj-nog du`nika. Stoga, ukoliko se traì utvr|ivawe ni{tavo-sti ugovora u kome je ste~ajni du`nik ugovorna strana, po-

8) ^lan 104. Zakona o obligacionim odnosima.


108

dnosilac takve tu`be nije vezan rokom iz ~lana 119. stav 4.Zakona o ste~aju.

Me|utim, odredbom ~lana 103. stav 2. Zakona o obliga-cionim odnosima je propisano da ako je zakqu~ewe odre|enogugovora zabraweno samo jednoj strani, ugovor }e ostati nasnazi ako u zakonu nije {to drugo predvi|eno za odre|enislu~aj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosi}eodgovaraju}e posledice. Odredbom ~lana 103. stav 2. Zakonao obligacionim odnosima prakti~no se pravi izuzetak zani{tave ugovore, tako {to se pod odre|enim uslovima ni-{tav ugovor osnaùje, odnosno dozvoqava mu se da proizvodipravno dejstvo u pravnom prometu. Taj izuzetak postoji uslu~aju kada je zakqu~ewe ugovora zabraweno samo jednojstrani, jer ta strana povre|uje odgovaraju}e pravilo pravnogili moralnog poretka, za razliku od druge ugovorne strane,kojoj je zakqu~ewe ugovora dozvoqeno. Ukoliko jedna ugovor-na strana zakqu~i ugovor, koji joj je nedopu{ten, takav ugo-vor moè opstati, ali samo pod uslovom ako u zakonu nije{to drugo predvi|eno, s tim {to }e ta strana, strana kojoj jezakqu~ewe ugovora bilo zabraweno, snositi odgovaraju}eposledice. Ova zakonska odredba koja predstavqa izuzetak uodnosu na pojam ni{tavih ugovora iz ~lana 103. stav 1. Zako-na o obligacionim odnosima, ima posledice u odnosu na po-bijawe pravnih poslova. Naime, odredbom ~lana 103. stav 2.Zakona o obligacionim odnosima data je mogu}nost, da se podta~no odre|enim uslovima, jedan, ina~e ni{tav posao, osna-ì, odnosno postane punovaàn. Ukoliko je pravni posao os-naèn, odnosno postao punovaàn, to zna~i da proizvodipravno dejstvo. Ako proizvodi pravno dejstvo, isti moè bi-ti predmet pobijawa. Stoga pravilo da apsolutno ni{tavugovor ne moè biti predmet pobijawa po pravilima o po-bijawu pravnih radwi i pravnih poslova du`nika, ima izu-zetak, koji se zasniva na osnaèwu ni{tavih ugovora pri-menom ~lana 103. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, ukom slu~aju ni{tav ugovor proizvodi pravno dejstvo, pa jekao takav podoban za pobijawe po pravilima pobijawapravnih poslova i pravnih radwi du`nika.


109

Od osnaèwa ni{tavog ugovora po odredbama ~la-na 103. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima,9) treba ra-zlikovati konverziju ni{tavog ugovora, koja je predvi|ena~lanom 106. Zakona o obligacionim odnosima. Prema ~lanu106. Zakona o obligacionim odnosima10) kad ni{tav ugovorispuwava uslove za punova`nost nekog drugog ugovora, onda}e me|u ugovara~ima vaìti taj drugi ugovor, ako bi to bilou saglasnosti sa ciqem koji su ugovara~i imali u vidu kad suugovor zakqu~ili i ako se moè uzeti da bi oni zakqu~ilitaj ugovor da su znali za ni{tavost svog ugovora. Konverzijaprakti~no zna~i pretvarawe ni{tavog ugovora u drugi puno-vaàn ugovor koji stranke tako|e èle da zakqu~e i odrè nasnazi. Za konverzije je karakteristi~no da uvek postoje dvaugovora: jedan ni{tav, koji ne proizvodi pravno dejstvo idrugi koji je punovaàn, a koji je sadràn u ni{tavom ugov-oru, i koji se naziva konvertovani ugovor. Konvertovaniugovor je punovaàn ugovor i stoga je podoban za pobijawe, zarazliku od ni{tavog ugovora u kome je sadràn konvertovan,pa nije podoban za pobijawe.

b) Ru{qivi ugovori

Predmet prethodnog razmatrawa su bili apsolutnoni{tavi ugovori. Me|utim, Zakon o obligacionim odnosimapoznaje relativno ni{tave ugovore (ru{qivi ugovori kojisu regulisani ~l. 111-118. Zakona o obligacionim odnosima).Ru{qivi ugovori proizvode pravno dejstvo, ali mogu bitiponi{teni u zakonom predvi|enom roku, na zahtev zakonomodre|enih lica, a iz razloga nedostataka kojima se vre|a po-jedina~ni interes stranaka. Stoga je ugovor ru{qiv, shodno~lanu 111. Zakona o obligacionim odnosima:

- ako ga je zakqu~ila strana koja je ograni~eno poslo-vno sposobna,

- kada je pri wegovom zakqu~ewu bilo mana u pogleduvoqe strana, i

- kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom od-re|eno.

9) ^lan 103. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.10) ^lan 106. Zakona o obligacionim odnosima.


110

Me|utim, za razliku od apsolutno ni{tavih ugovora,gde su prema ~lanu 109. Zakona o obligacionim odnosima nani{tavost moè pozivati svako zainteresovano lice, na po-stojawe relativne ni{tavosti – ru{qivost ugovora, moè sepozivati samo ugovorna strana u ~ijem je interesu ru{qi-vost ustanovqena. Ta strana moè traìti da se ugovor po-ni{ti.

Ovde je bitno napomenuti da se zbog nerazlikovawa ap-solutno ni{tavih ugovora od relativno ni{tavih ugovora,vrlo ~esto prave gre{ke prilikom postavqawa tu`benog za-hteva. Stoga treba ukazati na slede}e:

1. Kada je predmet tu`benog zahteva ispitivawe odno-sno pozivawe tuìoca na apsolutnu ni{tavost, tu`beni za-htev treba da glasi:

“Utvr|uje se da je ni{tav ugovor o kupoprodaji ne-pokretnosti overen kod Osnovnog suda ____________, Ov.________ dana ___________, zakqu~en izme|u tuìoca___________ i tuènog __________________.

2. Kada je predmet tu`benog zahteva relativno ni{tavugovor, odnosno ru{qiv ugovor, tu`beni zahtev treba da gla-si:

“Poni{tava se ugovor o kupoprodaji nepokretnostioveren kod Osnovnog suda ____________, Ov. ____, dana_________, zakqu~en izme|u tuìoca _________________ ituènog __________________.

Ovo razlikovawe apsolutno ni{tavih od relativnoni{tavih ugovora u ciqu postavqawa pravilnog tu`benogzahteva je od izuzetne va`nosti za uspeh tuìoca u parni-~nom postupku iz razloga {to, ukoliko je tu`beni zahtev us-meren na poni{tavawe ugovora (isticawe razloga ru{qi-vosti), a tokom postupka se utvrdi da je ugovor apsolutnoni{tav, to }e voditi odbijawu tu`benog zahteva tuìoca, a{to podrazumeva vo|ewe nove parnice, usmerene na utvr-|ivawe ni{tavosti.

Iz iznetog proizlazi nedvosmislen zakqu~ak da apso-lutno ni{tav ugovor ne moè biti poni{ten (u parni~nompostupku za wega se moè utvrditi da je ni{tav), niti se ap-solutno ni{tav ugovor moè raskinuti. Apsolutno ni{tavugovor ne moè biti predmet pobijawa prema odredbama Za-


111

kona o ste~aju, osim u slu~aju kada je ni{tav ugovor osnaènprimenom ~lana 103. stav 2. i ~lana 106. Zakona o obliga-cionim odnosima.

Relativno ni{tav ugovor (ru{qiv) moè biti predmetpreispitivawa pod uslovima koje predvi|aju ~l. 111. i 112.Zakona o obligacionim odnosima. ^lanom 111. Zakona o ob-ligacionim odnosima je propisano da je ugovor ru{qiv kadga je zakqu~ila strana ograni~eno poslovno sposobna, kad jepri wegovom zakqu~ewu bilo mana u pogledu voqe strana,kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisima od-re|eno. Odredbom ~lana 112. Zakona o obligacionim odnosi-ma je propisano da ugovorna strana u ~ijem je interesu ru-{qivost ustanovqena moè traìti da se ugovor poni{ti,ali saugovara~ te strane moè od we traìti da se u odre-|enom roku, ali ne kra}em od 30 dana izjasni da li ostaje priugovoru ili ne, jer }e u protivnom smatrati da je ugovor po-ni{ten. Ako se pozvana ugovorna strana u ostavqenom rokune izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri ugovoru, smatra}ese da je ugovor poni{ten. Ukoliko su ispuweni uslovi iz~lana 111. Zakona o obligacionim odnosima (da je ugovor za-kqu~ila strana ograni~eno poslovno sposobna, da je bilomana u pogledu voqe ugovornih strana i drugi razlozi, uko-liko su predvi|eni Zakonom o obligacionim odnosima ilidrugim posebnim propisom), poni{taj takvog ugovora moètraìti ugovorna strana u ~ijem je interesu ru{qivost us-tanovqena. Me|utim, poni{taj ru{qivog ugovora se moètraìti samo u rokovima koji su predvi|eni ~lanom 117. Za-kona o obligacionim odnosima.11) To je objektivni rok odtri godine, koji te~e od dana zakqu~ewa ugovora, a u okviruobjektivnog roka je predvi|en i subjektivni rok od jedne go-dine, koji te~e od dana saznawa za razlog ru{qivosti, odno-sno od prestanka prinude. Subjektivni rok te~e uvek u ok-viru objektivnog roka i istekom objektivnog roka prestajepravo da se zahteva poni{tewe ugovora. Pravo da se zahtevaponi{tewe ugovora prestaje i istekom subjektivnog roka uokviru objektivnog roka.



112

Bitno je naglasiti da o razlozima ni{tavosti ugovorasud pazi po slu`benoj du`nosti, dok razloge ru{qivostisud uzima u obzir samo ukoliko se stranka na iste pozove.

Posledice poni{taja ugovora definisane su ~lanom113. Zakona o obligacionim odnosima koji glasi: “Ako je naosnovu ru{qivog ugovora koji je poni{ten ne{to bilo ispu-weno, ima se izvr{iti vra}awe, a ako to nije mogu}e, ili akose priroda onog {to je ispuweno protivi vra}awu ima sedati odgovaraju}a naknada u novcu. Naknada u novcu daje seprema cenama u vreme vra}awa, odnosno dono{ewa sudske od-luke.“

To zna~i da su pravne posledice poni{taja vra}awe upre|a{we stawe i naknada {tete, {to su pravne posledice ini{tavosti ugovora. Me|utim, kod ru{qivih ugovora stra-nke se mogu dogovoriti da ugovor ne proizvodi pravno dej-stvo samo za ubudu}e. U tom slu~aju je punova`no ono {to sustranke me|usobno ispunile do poni{taja. To nije mogu}ekod ni{tavih ugovora iz razloga {to se dogovorom stranakane moè osnaìti posao koji je suprotan imperativnim pro-pisima. Ugovorom koji je ru{qiv, vre|aju se samo interesisamih ugovornih strana, ne vre|a se javni poredak, a u okvirujavnog poretka i prinudnih propisa, ugovorne strane se mogudogovarati, pa i o tome kada }e se ugovor koji je ru{qivsmatrati poni{tenim.

Iz izloènog proizlazi slede}e:Apsolutno ni{tavi ugovori se ne mogu poni{titi, ne

mogu se raskinuti, ne mogu biti predmet pobijawa po pra-vilima Zakona o ste~aju, osim izuzetka iz ~lana 103. stav 2. i~lana 106. Zakona o obligacionim odnosima. Tu`ba koja sepodnosi uvek u sebi sadrì utvr|uju}i tu`beni zahtev kojiglasi na utvr|ivawe ni{tavosti (deklaratorna odnosno ut-vr|uju}a tu`ba). Na ni{tavost sud pazi po slu`benoj du`no-sti i utvr|ivawe ni{tavosti nije vezano za rok. Na ni{ta-vost se moè pozvati svako zainteresovano lice.

Relativno ni{tavi ugovori (ru{qivi) se poni{tava-ju, a o razlozima poni{taja sud ne vodi ra~una po slu`benojdu`nosti. Relativno ni{tavi ugovori se mogu poni{titi uzakonom propisanim rokovima, a na razloge za ru{qivostugovora moè se pozvati samo ugovorna strana. Ru{qivi


113

ugovori se mogu raskinuti, a mogu biti i predmet pobijawa.Ru{qivi ugovori proizvode dejstvo sve dok se ne poni{te,ako se poni{te, a protekom roka u kom se mogu poni{titipostaju punova`ni.

Posledice ni{tavosti koje su propisane ~lanom 104.Zakona o obligacionim odnosima i posledice poni{tajapravnog posla propisane ~lanom 113. Zakona o obligacio-nim odnosima,12) za ste~ajnu masu ste~ajnih du`nika imajuisti efekat: vra}awe imovine u ste~ajnu masu (ili protivi-movinske vrednosti) i naknada {tete.

Ste~ajno pobijawe

Pobijawe pravnih poslova i drugih pravnih radwiste~ajnog du`nika regulisano je ~l. 119-130. Zakona o ste~aju.Prema odredbi ~lana 119. Zakona o ste~aju pravne poslove idruge pravne radwe zakqu~ene odnosno preduzete pre otva-rawa ste~ajnog postupka, kojima se naru{ava ravnomernonamirewe ste~ajnih poverilaca ili o{te}uju poverioci, kaoi pravne poslove i druge pravne radwe kojima se pojedinipoverioci stavqaju u pogodniji poloàj (u daqem tekstu:pogodovawe poverilaca), mogu pobijati ste~ajni upravnik, uime ste~ajnog du`nika i poverioci, u skladu sa odredbamaovog zakona.

Me|utim, pobijawu pravnih radwi i pravnih poslovamoè se pristupiti samo u situaciji kada u ste~ajnoj masinema dovoqno imovine za namirewe poverilaca u odnosu naglavni dug i sporedna potraìvawa. Ukoliko je imovinaste~ajnog du`nika dovoqna da se namire tro{kovi ste~ajnogpostupka, obaveze ste~ajne mase i svi poverioci nema uslovaza pobijawe. Stoga pre nego {to se pristupi podno{ewu po-bojne tu`be, mora se sagledati celokupan pregled obavezaste~ajnog du`nika u odnosu na vrednost imovine. Tek uko-liko ne postoji mogu}nost namirewa svih obaveza iz ste~ajnemase, moè se pristupiti pobijawu. Iz iznetog proizlazi dase pobijawu pravnih poslova i drugih pravnih radwi uste~aju moè pristupiti samo ukoliko su ispuwena slede}atri preduslova:



114

- da je otvoren ste~ajni postupak, - da u ste~ajnoj masi nema dovoqno imovine za potpuno

namirewe ste~ajnih poverilaca, - da je pravni posao punovaàn. Navedene preduslove ste~ajni upravnik ste~ajnog du-

`nika koji ima nameru da podnese pobojne tu`be, ispituje up-ravo redosledom kojim su navedeni: upore|ivawe vrednostiimovine u odnosu na obaveze ste~ajnog du`nika iz ~ega trebada proiza|e da u ste~ajnoj masi nema dovoqno imovine za pot-puno namirewe poverilaca, a zatim i ispitivawe da li jeugovor koji ima nameru da pobija podoban za pobijawe, od-nosno da li je ugovor punovaàn. Tek nakon toga moè sepristupiti utvr|ivawu postojawa op{tih uslova za pobi-jawe pravnih poslova i drugih pravnih radwi ste~ajnogdu`nika shodno ~lanu 119. Zakona o ste~aju.

Op{ti uslovi pobijawa u ste~aju koji su propisani~lanom 119. Zakona o ste~aju su:

- da je do{lo do naru{avawa ravnomernog namirewaste~ajnih poverilaca, ili

- da se poverioci o{te}uju, ili - da su tim poslovima i pravnim radwama pojedini po-

verioci stavqeni u pogodniji poloàj (pogodovawe poveri-laca).

Da bi se pristupilo pobijawu potrebno je da bude ispu-wen jedan od bilo kojih uslova iz ~lana 119. Zakona o ste~aju,kao i svi preduslovi koji su gore navedeni.

Kada se utvrdi da su ispuweni svi gorenavedeni pre-duslovi, kao i jedan od op{tih uslova, moè se pristupitipobijawu pravnog posla i drugih pravnih radwi ste~ajnogdu`nika, koriste}i se nekim od osnova koji su predvi|eniZakonom o ste~aju:

- uobi~ajeno namirewe (~lan 120. Zakona o ste~aju), - neuobi~ajeno namirewe (~lan 121. Zakona o ste~aju), - neposredno o{te}ewe poverilaca (~lan 122. Zakona o

ste~aju), - namerno o{te}ewe poverilaca (~lan 123. Zakona o

ste~aju) i- poslovi i radwe bez naknade ili uz neznatnu naknadu

(~lan 124. Zakona o ste~aju).


115

Predmet pobijawa su pravne radwe koje je preduzeodu`nik pre pokretawa ste~aja, a koje su za posledicu imaleumawewe imovine, {to je dovelo do oteàvawa ili onemo-gu}avawa namirewa poverilaca ste~ajnog du`nika. Pravneradwe koje se mogu pobijati su: ugovori, jednostrane izjavevoqe, aktivne radwe, radwe propu{tawa, kao i protiv-pravne radwe. Predmet pobijawa mogu biti i radwe uni-{tewa stvari, ali samo pod uslovom da je od uni{tewastvari neko tre}e lice imalo koristi. To je recimo slu~aj sauni{tewem hartije od vrednosti koja glasi na donosioca.Uni{tewe stvari – materijalnih dobara koje nikome ne ko-risti, ne moè biti predmet pobijawa. Predmet pobijawamogu biti pravni poslovi i jednostrani i dvostrani. U pra-ksi se naj~e{}e pobijaju prenos svojine, zasnivawe zalo`nogprava, zatim ugovorno preuzimawe obaveza od strane ste~aj-nog du`nika, odricawe od prava, priznawe duga, novacija idr. Predmet pobijawa radwi ste~ajnog du`nika mogu biti iradwe odbijawa uve}awa imovine ste~ajnog du`nika, kao{to je odricawe od nasledstva, zatim odbijawe poklona, le-gata, odricawe od dohotka, nagrade i dr. Pored aktivnihpravnih radwi, kojima je ste~ajni du`nik umawio imovinu itime onemogu}io ili smawio mogu}nost namirewa poveri-laca, predmet pobijawa mogu biti i radwe propu{tawa, kojepodrazumevaju pasivno dràwe du`nika. Propu{tawe je sve-sno nepreduzimawe odre|ene pravne radwe, koja mora da imaza posledicu umawewe imovine ste~ajnog du`nika. Radwompropu{tawa smatra se nepodizawe tu`be, neizjavqivaweprigovora na re{ewe o izvr{ewu donetom na osnovu vero-dostojne isprave, zatim nepreduzimawe radwi prekida zas-tarelosti i odràja ili prijavqivawa potraìvawa u po-stupku ste~aja. Radwe propu{tawa koje se mogu pobijati su iradwe nepreduzimawa odgovaraju}ih procesnih radwi, zbogkojih je presudom du`nik izgubio neko pravo, koje ina~e nebi izgubio. Predmet pobijawa mogu biti pravni poslovi,pravne i procesne radwe na osnovu kojih je doneta izvr{naisprava ili koje su preduzete po osnovu izvr{ne isprave iliu postupku prinudnog izvr{ewa, ako ispuwavaju uslov izstava 1. ovog ~lana. Ovo je izri~ito predvi|eno odredbom~lana 119. stav 3. Zakona o ste~aju. Ako zahtev za pobijawe


116

bude usvojen, prestaje dejstvo izvr{ne isprave prema ste-~ajnoj masi.

Pobojne tu`be po odredbama Zakona o ste~aju mogu sepodneti od dana otvarawa ste~ajnog postupka do dana odr-àvawa ro~i{ta za glavnu deobu. Ukoliko bi pobojna tu`babila podneta nakon dana odràvawa ro~i{ta za deobu, istabi bila odba~ena. Me|utim, pobojne tu`be van ste~aja13) mo-gu se podneti u roku od tri godine kada se radi o pobijawu be-splatnih raspolagawa i sa wima izjedna~enim pravnim rad-wama, a u roku od godinu dana od dana kada se pobijaju te-retni pravni poslovi. Rok za podizawe tu`bi te~e od datumakada je radwa preduzeta, odnosno od dana kada je trebalopreduzeti propu{tenu radwu. Kako izlu~ni i razlu~ni pove-rioci nisu ste~ajni poverioci, a otvarawe ste~ajnog postup-ka ne uti~e na ostvarivawe wihovih prava, ovi poveriocimogu pobijati pravne radwe ste~ajnog du`nika i nakon ot-varawa ste~ajnog postupka po pravilima vanste~ajnog pobi-jawa pravnih radwi.

U praksi se susre}u pobojne tu`be kojim se pobijaju ipravnosna`ne sudske odluke, {to je posledica nerazumevawa~lana 119. stav 3. Zakona o ste~aju i pogre{nog tuma~ewa ovenorme. Naime, ovom odredbom je jasno re~no da predmet pob-ijawa mogu biti radwe (pravni poslovi, pravne i procesneradwe) koje su dovele do presu|ewa na {tetu du`nika. Pred-met pobijawa ne mogu biti pravnosna`ne i izvr{ne odlukeodnosno isprave. Stoga se pobojnom tu`bom pobijaju konk-retne radwe koje su dovele do dono{ewa izvr{ne isprave:neizjavqivawe prigovora na re{ewe o izvr{ewu, nepod-no{ewe àlbe na prvostepenu odluku, izostanak sa ro~i{tana kom je doneta presuda zbog izostanka, nedavawe odgovorana tu`bu koje je dovelo do presude zbog propu{tawa, pri-znawe tu`benog zahteva koje je za posledicu imalo dono{ewepresude na osnovu priznawa i dr. Stoga se navedene i sli~neradwe mogu pobijati samo ako su za posledicu imale dono-{ewe odgovaraju}e izvr{ne isprave, na osnovu koje je du-`nik izgubio neko pravo, koje mu ina~e pripada. Uspe{nopobijawe }e imati za posledicu da ta izvr{na isprava ne



117

proizvodi pravno dejstvo u odnosu na ste~ajnu masu ste~ajnogdu`nika.

Pravni posao ili pravna radwa ste~ajnog du`nika po-bijaju se tu`bom, prigovorom ili protivtu`bom.

Naj~e{}i vid pobijawa je podno{ewe pobojne tu`be.Pobojnu tu`bu mogu podneti ste~ajni upravnik i ste~ajnipoverioci. Ste~ajni upravnik tu`bu podnosi u ime ste~ajnogdu`nika. U tom slu~aju na strani tuènog se pojavquju jedanili vi{e lica, zavisno od toga sa kim je ste~ajni du`nik za-kqu~io pravni posao, odnosno u odnosu na koga je pravnaradwa preduzeta. Ako je u zakqu~ewu pravnog posla u~estvo-valo vi{e lica, ili je pravna radwa preduzeta u odnosu navi{e lica, sva ta lica se moraju obuhvatiti tu`bom kao pro-tivnici pobijawa, a kao tuèni imaju svojstvo jedinstvenihsuparni~ara. Ukoliko pobojnu tu`bu podnosi ste~ajni po-verilac, na strani tuènog je uvek ste~ajni du`nik i liceprema kome je pravna radwa preduzeta, odnosno ako je predu-zeta u odnosu na vi{e lica, sva ta lica }e se pojaviti na stra-ni tuènih zajedno sa ste~ajnim du`nikom kao jedinstvenisuparni~ari.

Me|utim, da bi ste~ajni poverilac bio aktivno legi-timisan za podno{ewe pobojne tu`be mora imati utvr|enopotraìvawe u ste~aju, {to dokazuje zakqu~kom ste~ajnogsudije o utvr|enom potraìvawu.14) Aktivnu legitimaciju zapodno{ewe tu`be ima i poverilac ~ije je potraìvawe os-poreno, a koji je u zakonskom roku od osam dana podneo tu`buradi utvr|ivawa svog potraìvawa ili pak uredan predlogza nastavak postupka, u ciqu utvr|ivawa wegovog potraì-vawa. Me|utim, ukoliko bi se ovaj postupak okon~ao odbi-jawem tu`benog zahteva poverioca ~ije je potraìvawe os-poreno, taj poverilac gubi aktivnu legitimaciju za daqe vo-|ewe parni~nog postupka u smislu pobijawa pravnih poslo-va i pravnih radwi ste~ajnog du`nika.

Aktivno legitimisan za podno{ewe pobojne protivtu-`be je samo ste~ajni upravnik u ime ste~ajnog du`nika. To jelogi~na posledica odredbe ~lana 198. Zakona o parni~nompostupku, kojom je propisano da tuèni moè do zakqu~ewa

14) ^l. 116. i 117. Zakona o ste~aju.


118

glavne rasprave da podnese protivtu`bu, ako je zahtev iz pro-tivtu`be u vezi sa tu`benim zahtevom. U ovim parnicama ak-tivno legitimisani za podno{ewe pobojne protivtu`be nisuste~ajni poverioci, s obzirom da na strani tuìoca nije ste-~ajni du`nik, koji je ina~e obavezna stranka u pobojnoj par-nici. Ukoliko ste~ajni du`nik nije tuìlac u pobojnoj par-nici mora biti tuèn zajedno sa licem sa kojim je zakqu~iougovor, odnosno prema kome je pravna radwa preduzeta.

Kada pravni posao odnosno drugu pravnu radwu pobijaprotivtu`bom, ste~ajni upravnik nije vezan rokom iz ~la-na 119. stav 4. Zakona o ste~aju. Rok iz ~lana 119. stav 4. Zako-na se ne primewuje ni u slu~aju kada ste~ajni du`nik kaotuèni osporava tu`beni zahtev tuìoca, isti~u}i da je istineosnovan iz razloga {to pravni posao odnosno druga pra-vna radwa koju je preduzeo tuìlac, ne proizvodi pravno de-jstvo u odnosu na ste~ajnu masu. To se naj~e{}e doga|a u par-nicama kod tu`bi ste~ajnih poverilaca za utvr|ivawepotraìvawa osporenih u ste~aju ili pak po tu`bama iz-lu~nih poverilaca. U tim parnicama ste~ajni upravnik is-ticawem prigovora pobija pravne poslove ili druge pravneradwe na kojima tuìlac zasniva tu`beni zahtev. Ste~ajnipoverilac prigovorom moè pobijati pravni posao ili pra-vnu radwu samo u slu~aju ako se u pobojnoj parnici pojavqujekao tuèni po tu`bi ste~ajnog du`nika. Me|utim, u toj par-nici tuèni ne moè podnositi prigovor protiv potra-ìvawa radi prebijawa, imaju}i u vidu da pravo na prebi-jawe potraìvawa u ste~ajnom postupku ste~ajni poverilacmoè ostvariti samo pod uslovima iz ~lana 82. Zakona oste~aju, pa je prigovor protiv potraìvawa radi prebijawaistaknut od strane ste~ajnog poverioca nedozvoqen. Dozvo-qenost prigovora prebijawa u ovim postupcima imala bi zaposledicu namirewe ste~ajnog poverioca mimo ste~ajnog po-stupka, {to je suprotno imperativnoj normi ~lana 80. stav 1.Zakona o ste~aju, koja propisuje da ste~ajni poverioci svojapotraìvawa prema ste~ajnom du`niku ostvaruju samo uste~ajnom postupku. To bi tako|e vodilo pogodovawu jednogste~ajnog poverioca i naru{avawu principa ravnomernognamirewa ste~ajnih poverilaca u ste~ajnom postupku. Na tajna~in bi bila umawena i ste~ajna masa (za iznos potra-


119

ìvawa koji se prebija), {to zna~i i o{te}ewe ostalihste~ajnih poverilaca. Pasivno legitimisan po pobojnoj tu-`bi, u slu~aju da pobojnu tu`bu podnosi ste~ajni poverilac,je ste~ajni du`nik i lica sa kojima je zakqu~en pravni posao,odnosno prema kojima je preduzeta pravna radwa. Pasivnu le-gitimaciju imaju i naslednici i drugi univerzalni pravnisledbenici protivnika pobijawa. Univerzalni pravni sled-benici su pasivno legitimisani, jer je na wih pre{ao (pro-duèn) pravni subjektivitet wihovih pravnih prethodnika.Stoga univerzalni sukcesori odgovaraju na isti na~in i podistim uslovima i u istom obimu kao wihovi pravni pretho-dnici, za razliku od ostalih pravnih sledbenika.

Pasivnu legitimaciju po pobojnoj tu`bi imaju i osta-li pravni sledbenici protivnika pobijawa. Me|utim, Zakono ste~aju “ostale pravne sledbenike“ protivnika pobijawasvrstava u dve grupe: pravni sledbenik koji je znao za ~iwe-nice koje predstavqaju razlog za pobijawe pravnih poslovaili radwi wegovog prethodnika i drugu grupu, da je ono {toje ste~eno pravnim poslom ili pravnom radwom koji se po-bijaju pravnom sledbeniku ustupqeno bez naknade ili uzneznatnu naknadu.15) Mi{qewa sam da je u konkretnom slu-~aju Zakon o ste~aju u ~lanu 129. stav 4. napravio razliku iz-me|u pravnih sledbenika protivnika pobijawa zavisno odtoga da li je do pravnog sledbeni{tva do{lo teretnim ilibesteretnim raspolagawem wihovog pravnog prethodnika.Stoga zakon pravi razliku izme|u singularnog sukcesorakoji je pribavio pobijanu vrednost teretnim putem i onog su-kcesora koji je do vrednosti do{ao besteretnim raspola-gawem svoga prethodnika. To bi zna~ilo da ako je prethodnikotu|io vrednost teretnim putem, tu`ba za pobijawe se podi-è protiv singularnog sukcesora, kao pribavioca, a koji je utrenutku pribavqawa znao da se pribavqawem wegovog pre-thodnika moglo pobijati. Stoga znawe singularnog sukceso-ra o ~iwenicama koje predstavqaju razlog za pobijawe pra-vnih poslova i radwe wegovog pravnog prethodnika, moradokazivati podnosilac pobojne tu`be. Me|utim, u situacijikada je singularni sukcesor stekao neku vrednost bestere-

15) ^lan 129. Zakona o ste~aju.


120

tnim pravnim poslom, odnosno pravnim poslom bez naknadeili uz neznatnu naknadu, podnosilac pobojne tu`be ne morada dokazuje okolnost da je ovaj pravni sledbenik znao da sepribavqawe wegovog prethodnika moglo pobijati. Nejednaktretman singularnih sukcesora pravnog prethodnika, zasno-van na razlikovawu da li je singularni sukcesor vrednoststekao od svog pravnog prethodnika teretnim pravnim pos-lom ili pravnim poslom bez naknade ili uz neznatnu na-knadu, ima opravdawe u samoj prirodi prava koje singularnisukcesori {tite: singularni sukcesor koji je vrednost ste-kao teretnim pravnim poslom poku{ava da izbegne {tetu, asingularni sukcesor kao pribavilac besteretnim raspola-gawem, poku{ava da za{titi korist, vrednost koju je priba-vio, a za koju nije dao odgovaraju}u protivvrednost.

a) Uobi~ajeno namirewe

Pravni posao ili druga pravna radwa preduzeti u po-sledwih {est meseci pre podno{ewa predloga za pokretaweste~ajnog postupka, kojima se jednom poveriocu pruà obe-zbe|ewe ili daje namirewe na na~in i u vreme koji su u skladusa sadrìnom wegovog prava (uobi~ajeno namirewe), mogu sepobijati ako je u vreme kada su preduzeti ste~ajni du`nik bionesposoban za pla}awe, a poverilac je znao ili morao znatiza wegovu nesposobnost.

Predmet pobijawa kod uobi~ajenog namirewa je pravnovaqana radwa, odnosno pravni posao, koji su preduzeti uposledwih {est meseci pre podno{ewa predloga za pokre-tawe ste~ajnog postupka. Da bi se ovi poslovi i radwe moglipobijati potrebno je da je ste~ajni du`nik u vreme kada supreduzeti bio nesposoban za pla}awe. Istovremeno na stra-ni saugovara~a se traì da je znao ili morao znati da je ste-~ajni du`nik bio nesposoban za pla}awe. Dokazivawe znawao nesposobnosti pla}awa ste~ajnog du`nika u vreme predu-zimawa pravnog posla i radwe, je dokazivawe subjektivnoguslova pobijawa, {to oteàva dokazivawe. Me|utim, zako-nodavac je odredbom ~lana 120. stav 3. Zakona o ste~aju uveopretpostavqeno znawe poverioca, pa podnosilac pobojnetu`be u parnici dokazuje samo nesposobnost pla}awa ste~aj-


121

nog du`nika u vreme preduzimawa pravnog posla ili radwe,a na protivniku pobijawa je teret dokazivawa da nije znao inije morao znati da je ste~ajni du`nik bio nesposoban za pla-}awe.

Specifi~nost uobi~ajenog namirewa ogleda se i u tome{to se po ovom osnovu mogu pobijati i pravni poslovi ipravne radwe preduzeti posle podno{ewa predloga za pokre-tawe ste~ajnog postupka. I u ovom slu~aju uslov za pobijaweje nesposobnost ste~ajnog du`nika za pla}awe, dok se od pro-tivnika pobijawa traì da je znao ili morao znati da je pod-net predlog za pokretawe ste~ajnog postupka. Smatra se da jeprotivnik pobijawa znao ili morao znati za predlog za po-kretawe ste~ajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojihse na nesumwiv na~in moè zakqu~iti da je stavqen predlogza pokretawe ste~aja. I u ovom slu~aju teret dokazivawa sapodnosioca pobojne tu`be je prenet na protivnika pobijawa.

Zakon o ste~aju u ~lanu 120. stav 4. uvodi pretposta-vqeno znawe protivnika pobijawa za du`nikovu nesposob-nost pla}awa i u slu~aju povezanih lica ~ime se podnosiocupobojne tu`be daqe olak{ava dokazivawe i teret dokazi-vawa prebacuje na protivnika pobijawa. Prema ~lanu 125.Zakona o ste~aju povezanim licima ste~ajnog du`nika u smi-slu ste~ajnog zakona smatraju se: direktor, ~lan organa upra-vqawa ili organa nadzora ste~ajnog du`nika; ~lan ste~ajnogdu`nika koji za wegove obaveze odgovara celokupnom svojomimovinom; ~lan ili akcionar sa znatnim u~e{}em u kapita-lu ste~ajnog du`nika; pravno lice koje ste~ajni du`nik kon-troli{e u smislu zakona kojim se ure|uju privredna dru-{tva; lica koja zbog posebnog poloàja u dru{tvu imaju pri-stup poverqivim informacijama ili imaju mogu}nost da seupoznaju sa finansijskim stawem ste~ajnog du`nika; licekoje je fakti~ki u poziciji da vr{i znatniji uticaj na po-slovawe ste~ajnog du`nika; lice koje je srodnik po krvi upravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobo~noj liniji do~etvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do drugog ste-pena srodstva ili bra~ni drug fizi~kih lica iz ta~. 1, 2, 3,5. i 6. ovog ~lana.

Stoga u slu~aju pobijawa primenom ~lana 120. Zakona oste~aju – uobi~ajeno namirewe, podnosilac pobojne tu`be


122

dokazuje vreme kada su radwa ili posao preduzeti i nesposo-bnost pla}awa, a protivnik pobijawa dokazuje da nije znaoili morao znati da je du`nik nesposoban za pla}awe i da jepodnet predlog za pokretawe ste~aja, pod uslovom da je po-verilac znao za okolnosti iz kojih se na nesumwiv na~inmoè zakqu~iti da postoji nesposobnost za pla}awe, odno-sno da je stavqen predlog za pokretawe ste~aja. To zna~i da jena podnosiocu pobojne tu`be dokazivawe okolnosti iz kojihnesumwivo proizlazi zakqu~ak o znawu poverioca za du-`nikovu nesposobnost pla}awa odnosno podno{ewe predlo-ga za pokretawe ste~aja. Dokazivawe ovih okolnosti odstrane podnosioca pobojne tu`be iskqu~eno je u slu~aju pov-ezanih lica iz ~lana 125. Zakona o ste~aju, kada se teret doka-zivawa prenosi na protivnika pobijawa.

b) Neuobi~ajeno namirewe

Neuobi~ajeno namirewe je pravni posao ili pravnaradwa kojima se jednom poveriocu pruà obezbe|ewe ili dajenamirewe koje on uop{te nije imao pravo da traì ili jeimao pravo da traì, ali ne na na~in i u vreme kada jepreduzeto. Ove radwe i poslovi mogu se pobijati ako supreduzeti u posledwih 12 meseci pre podno{ewa predloga zapokretawe ste~aja.

Bitni elementi ovog osnova pobijawa su:1. da su pravna radwa ili pravni posao preduzeti 12

meseci pre podno{ewa predloga za pokretawe ste~ajnog pos-tupka,

2. da je ste~ajni du`nik jednom poveriocu pruìo obez-be|ewe ili dao namirewe, koje poverilac nije imao pravo datraì od ste~ajnog du`nika, ili

- da je ste~ajni du`nik jednom poveriocu pruìo obe-zbe|ewe ili dao namirewe, ali ne na na~in i u vreme kada jepreduzeto.

Pravne radwe i pravni poslovi kojima je ste~ajni du-`nik jednom poveriocu pruìo obezbe|ewe ili dao na-mirewe, koje poverilac nije imao pravo da traì su: isplatazastarele obaveze ili isplata uslovnog potraìvawa prenego {to je uslov nastupio.


123

Pravne radwe i pravni poslovi kojima je ste~ajni du-`nik jednom poveriocu pruìo obezbe|ewe ili dao namire-we, koje je poverilac imao pravo da traì, ali ne na na~inkako je preduzeto, jeste izvr{ewe ~inidbe koja nije ugovore-na.

Pravne radwe i pravni poslovi kojima je ste~ajni du-`nik jednom poveriocu pruìo obezbe|ewe ili dao namire-we, koje je poverilac imao pravo da traì, ali ne u vremekada su preduzeti je ispuwewe nedospele obaveze.

Da bi se pravni posao ili pravna radwa neuobi~ajenognamirewa pobijali, nije potrebno utvr|ivati ni sposobnostdu`nika za pla}awe, niti bilo kakvo znawe ili saznawe pro-tivnika pobijawa. Potrebno je samo dokazati da je takvaradwa preduzeta i da je preduzeta u roku od 12 meseci pre pod-no{ewa predloga za pokretawe ste~ajnog postupka.

v) Neposredno o{te}ewe poverilaca

Neposredno o{te}ewe poverilaca postoji:1. Ako su pravne radwe i pravni poslovi preduzeti u

posledwih {est meseci pre podno{ewa predloga za pokre-tawe ste~ajnog postupka, a:

a) u vreme zakqu~ewa posla ste~ajni du`nik je bio nes-posoban za pla}awe, a saugovara~ ste~ajnog du`nika je znaoza wegovu nesposobnost pla}awa,

b) u pitawu je preduzimawe ili propu{tawe preduzi-mawa pravne radwe ste~ajnog du`nika:

- kojom on gubi neko svoje pravo, ili - zbog koje to pravo ne moè vi{e ostvariti.2. Ako je posao zakqu~en posle podno{ewa predloga za

pokretawe ste~ajnog postupka, a:- saugovara~ ste~ajnog du`nika je znao ili je morao zna-

ti da je ste~ajni du`nik nesposoban za pla}awe, ili - saugovara~ ste~ajnog du`nika je znao ili je morao zna-

ti da je podnet predlog za pokretawe ste~ajnog postupka.Ovim osnovom pobijawa data je i mogu}nost pobijawa

pravnih poslova preduzetih posle podno{ewa predloga zapokretawe ste~ajnog postupka, {to je dozvoqeno jo{ kod uo-bi~ajenog namirewa i namernog o{te}ewa poverilaca. Me-


124

|utim, pobijawe pravnih poslova nakon podno{ewa pred-loga za pokretawe ste~ajnog postupka, po ovom osnovu, je doz-voqeno samo ako je ste~ajni du`nik nesposoban za pla}awe,dok se na strani protivnika pobijawa traì da je znao ilimorao znati da je ste~ajni du`nik nesposoban za pla}awe ilida je znao ili morao znati da je stavqen predlog za pokretaweste~ajnog postupka.

Teret dokazivawa da je protivnik pobijawa (saugova-ra~ ste~ajnog du`nika) znao ili morao znati da je ste~ajnidu`nik nesposoban za pla}awe ili da je podnet predlog zapokretawe ste~ajnog postupka, prenet je na protivnika pobi-jawa, pod uslovom da podnosilac pobojne tu`be dokaè da jesaugovara~ ste~ajnog du`nika znao za okolnosti iz kojih sena nesumwiv na~in moè zakqu~iti da je postojala nesposob-nost pla}awa na strani ste~ajnog du`nika, odnosno da je pod-net predlog za pokretawe ste~ajnog postupka. Teret dokazi-vawa je na protivniku pobijawa i ukoliko se radi o pravnomposlu koji je preduzet sa povezanim licem.

Neposredno o{te}ewe poverilaca preduzimawem prav-nih radwi i poslova ste~ajnog du`nika u posledwih {estmeseci pre podno{ewa predloga za pokretawe ste~aja posto-ji, ako je ste~ajni du`nik bio nesposoban za pla}awe, a wegovsaugovara~ je znao za wegovu nesposobnost pla}awa. I u ovomslu~aju je teret dokazivawa da je protivnik pobijawa znaoili morao znati za nesposobnost pla}awa ste~ajnog du`nikana strani protivnika pobijawa.

Neposredno o{te}ewe poverilaca postoji i kada je upitawu preduzimawe ili propu{tawe preduzimawa pravneradwe od strane ste~ajnog du`nika, a ste~ajni du`nik gubineko svoje pravo, ili to pravo ne moè vi{e da ostvari. Zarazliku od ostala dva oblika neposrednog o{te}ewa, ovde setraì postojawe slede}ih uslova koje dokazuje podnosilacpobojne tu`be:

1. da je ste~ajni du`nik preduzeo radwu (aktivna ra-dwa), ~ijim preduzimawem je izgubio neko svoje pravo, iliizgubio mogu}nost da to pravo ostvari, ili

2. da je ste~ajni du`nik propustio da preduzme radwu(pasivno pona{awe – dràwe ste~ajnog du`nika), zbog ~ega je


125

izgubio neko svoje pravo ili mogu}nost da svoje pravo ost-vari.

U oba slu~aju podnosilac pobojne tu`be dokazuje radwuste~ajnog du`nika (aktivnu ili radwu propu{tawa) i gubi-tak nekog svog prava. Ne traì se postojawe nijednog subjek-tivnog elementa, kao ni dokazivawe nesposobnosti pla}awaste~ajnog du`nika, {to ovaj osnov pobijawa ~ini sli~nimneuobi~ajenom namirewu, jer i kod jednog i kod drugog osno-va postoji pretpostavka da su pravni poslovi i pravne radwepreduzeti na {tetu ste~ajnog du`nika, odnosno poverilacaste~ajnog du`nika. Protivnik pobijawa u postupku ne moèdokazivati suprotno.

g) Namerno o{te}ewe poverilaca

Namerno o{te}ewe poverilaca postoji uvek kada jepravni posao, odnosno pravna radwa preduzeta u posledwihpet godina pre podno{ewa predloga za pokretawe ste~aja iliposle toga, sa namerom o{te}ewa jednog ili vi{e poveri-laca, ako je saugovara~ ste~ajnog du`nika znao za nameruste~ajnog du`nika. Znawe namere se pretpostavqa, ako je sau-govara~ ste~ajnog du`nika znao da ste~ajnom du`niku pretinesposobnost pla}awa i da se radwom o{te}uju poverioci.

Da bi postojalo namerno o{te}ewe poverilaca potre-bno je da budu ispuweni slede}i uslovi:

1. u pogledu roka:- da je pravni posao ili pravna radwa preduzeta u po-

sledwih pet godina pre pokretawa ste~ajnog postupka, ilida je pravni posao ili pravna radwa preduzeta nakon

podno{ewa predloga za pokretawe ste~ajnog postupka;2. u odnosu na ste~ajnog du`nika:- preduzimawe posla sa namerom da se o{tete poverio-

ci (jedan ili vi{e);3. u odnosu na poverioce:- postojawe {tete na strani poverilaca (jednog ili

vi{e);4. u odnosu na saugovara~a:


126

- znawe saugovara~a za nameru ste~ajnog du`nika dao{teti poverioce, koja mora postojati u vreme preduzimawaradwe odnosno posla.

Znawe namere saugovara~a ste~ajnog du`nika se pret-postavqa ako je saugovara~ ste~ajnog du`nika znao da ste~aj-nom du`niku preti nesposobnost pla}awa i da se radwomo{te}uju poverioci. Da bi se namera saugovara~a ste~ajnogdu`nika pretpostavila i teret dokazivawa preneo sa podno-sioca pobojne tu`be na protivnika pobijawa, podnosilacpobojne tu`be mora dokazati da je ste~ajnom du`niku preti-la nesposobnost pla}awa u vreme preduzimawa pravnog po-sla ili pravne radwe, {to opet pretpostavqa dokazivawe~iwenica koje ukazuju na prete}u nesposobnost pla}awa ste-~ajnog du`nika u to vreme.

U svakom slu~aju ovaj oblik pobijawa je najvi{e zas-tupqen u praksi, iako je najteì za dokazivawe, a iz razlogaroka (pet godina pre podno{ewa predloga za pokretaweste~ajnog postupka), s obzirom da ste~ajnom upravniku i pov-eriocima naj~e{}e jedino preostaje ovaj vid pobijawa du-`nikovih pravnih poslova i radwi, jer su za ostale oblikepobijawa naj~e{}e protekli rokovi.

d) Poslovi i radwe bez naknade ili uz neznatnu naknadu

Raspolagawe ste~ajnog du`nika bez naknade ili uzneznatnu naknadu moè se pobijati ako su zakqu~eni, odnos-no preduzeti u posledwih pet godina pre pokretawa ste~aja.

Raspolagawe bez naknade je svaka ~inidba ste~ajnog du-`nika za koju ste~ajni du`nik nije primio odgovaraju}u pro-tivvrednost, ~ime se smawuje ste~ajna masa. Smawewem ste-~ajne mase o{te}uju se poverioci. Raspolagawa bez naknadesu sve radwe koje je preduzeo ste~ajni du`nik, a usled kojih uwegovu imovinu nije u{lo ni{ta kao protivvrednost za ono{to je postupkom ste~ajnog du`nika iza{lo iz wegove imo-vine. Raspolagawe bez naknade je davawe poklona, opro{tajduga, odricawe od prava, napu{tawe prava, zakqu~ivawesimulovanih pravnih poslova kod kojih je naknada samo pri-vidna, besplatna ustupawa na kori{}ewe stvari i prava,davawe obezbe|ewa ili jemstva za koje du`nik nije bio obave-


127

zan, preuzimawe duga i isplata tu|eg duga. Kod raspolagawabez naknade podnosilac pobojne tu`be ne dokazuje ni pozi-tivno znawe ni skrivqeno neznawe, ni kod du`nika ni kodpribavioca vrednosti. Kod ovog osnova pobijawa postoji za-konska pretpostavka da je du`nik znao da besplatnim raspo-lagawem nanosi {tetu poveriocima, a isto tako postoji za-konska pretpostavka da je tre}em licu, odnosno korisnikubilo poznato ili moglo biti poznato da se takvim raspola-gawem nanosi {teta poveriocima du`nika. Protivnik po-bijawa u ovom postupku ne moè dokazivati podno{ewembilo kakvih dokaza i protivdokaza ovu zakonsku pretposta-vku. Kako je zakonska, ona je neoboriva.

Sa raspolagawima du`nika bez naknade izjedna~ena sui raspolagawa uz neznatnu naknadu. Me|utim, u praksi jemnogo teè ceniti da li postoje uslovi za pobijawe kada jeraspolagawe bilo uz neznatnu naknadu. To se naj~e{}e javqau situacijama kada je du`nik pred otvarawe ste~aja raspola-gao uz neznatnu naknadu robom koja je po prirodi kvarqiva,kojoj isti~e rok trajawa, demodiranom robom i sli~no. Ne-kada takva raspolagawa predstavqaju radwe koje su usmerenena spre~avawe nastanka {tete ili umawewe {tete koja je iz-vesna. Stoga u svakom konkretnom slu~aju treba ceniti podkojim okolnostima je takva radwa preduzeta: da li je preduze-ta da bi se spre~io nastanak {tete, odnosno kakve bi posl-edice nastupile da radwa nije preduzeta, {to u krajwem ciquvodi do utvr|ivawa da li su takvom radwom poverioci pre-trpeli bilo kakvu {tetu, ili je pak takvom radwom nastanak{tete spre~en, odnosno {teta umawena.

Zakon o ste~aju izuzima od pobijawa uobi~ajene pri-godne darove, nagradne darove, kao i darove u~iwene iz zah-valnosti, kao i izdvajawe u humanitarne svrhe, ali pod uslo-vom da su u vreme kada su u~iweni bili srazmerni finansi-jskim mogu}nostima ste~ajnog du`nika i uobi~ajeni za pri-vrednu granu kojoj ste~ajni du`nik pripada. To zna~i da niove radwe nisu izuzete od pobijawa, ako su u vreme kada supreduzete bile nesrazmerne finansijskim mogu}nostima du-`nika i ako nisu uobi~ajene za privrednu granu kojoj du`nikpripada.


128

Nesrazmera izme|u preduzetih radwi i finansijskogstawa du`nika pretpostavqa pre svega utvr|ivawe vredno-sti koja je pobijanom radwom iza{la iz imovine, {to u pra-ksi ne}e predstavqati problem. Znatno ve}i problem jeutvr|ivawe finansijskog stawa du`nika, radi upore|ivawasa vredno{}u raspolagawa pobijanom radwom. Uslov za pob-ijawe nisu lo{e finansijske mogu}nosti du`nika, ve} nesra-zmera izme|u vrednosti preduzete pobojne radwe i ekonomskemo}i du`nika, {to je oteàlo ili onemogu}ilo namireweste~ajnih poverilaca, pri ~emu to raspolagawe nije uobi-~ajeno za privrednu granu u koju je svrstan du`nik. Humani-tarna davawa i dobro~instva srazmerna materijalnom stawudu`nika, mogu se pobijati ako su neuobi~ajena za privrednugranu kojoj ste~ajni du`nik pripada, a takvim raspolagawemse o{te}uju poverioci. Svrha odredbe ~lana 124. stav 2. Za-kona o ste~aju je da omogu}i pobijawe humanitarnih i dobro-tvornih davawa, pod uslovom da su u vreme kada su u~iwenibili nesrazmerni materijalnim mogu}nostima du`nika ineuobi~ajeni za privrednu granu kojoj ste~ajni du`nik pri-pada, koja dva uslova moraju biti kumulativno ispuwena, dabi se pristupilo pobijawu navedenih radwi.

|) Posledice pobijawa

Dejstva uspe{nog pobijawa proizvode pravne posle-dice u odnosu na ste~ajnu masu ste~ajnog du`nika i na pro-tivnika pobijawa. Pobijani pravni posao ili pravna radwaostaju bez dejstva jedino prema ste~ajnoj masi, a u odnosu nasva ostala lica pobijana pravna radwa, odnosno pravni po-sao ostaju na snazi. To daqe zna~i da pobijani pravni posaoodnosno pravna radwa ostaju punova`ni, ali gube pravnusnagu samo prema poveriocima ste~ajne mase. Protivnik po-bijawa je duàn da u ste~ajnu masu vrati stvar koja je bilapredmet raspolagawa pravnim poslom odnosno pravnom rad-wom. Ukoliko nije mogu}e vratiti stvar u ste~ajnu masu, ste-~ajni du`nik ima pravo na protivvrednost predmetne stva-ri. Tada protivnik pobijawa u ste~ajnu masu vra}a dinarskuprotivvrednost stvari koja je bila predmet raspolagawapravnim poslom odnosno pravnom radwom koja je pobijana.


129

To je primarna posledica pobijawa. Me|utim, postoje i se-kundarne pravne posledice, koje se pre svega ogledaju u obave-zi protivnika pobijawa da naknadi sve parni~ne i ostaletro{kove u vezi sa pobijawem, kao i da poveriocima ste~ajnemase nadoknadi materijalnu {tetu, kako stvarnu tako i izgu-bqenu dobit, ali pod uslovima kojima se propisuje pravo nanaknadu {tete. Posledice uspe{nog pobijawa, po protivni-ka pobijawa ogledaju se u obavezi da vrati imovinsku koristu ste~ajnu masu, a nakon toga svoje pravo moè ostvarivati uste~ajnom postupku, kao ste~ajni poverilac, podno{ewem na-knadne prijave potraìvawa.

Me|utim, prilikom podno{ewa pobojnih tu`bi vrlo~esto se u tu`benom zahtevu citira odredba ~lana 130. stav 1.Zakona o ste~aju, tako {to se tu`benim zahtevom traì da setuèni obaveè da u ste~ajnu masu ”vrati imovinsku koristste~enu na osnovu pobijanog posla“. Ovako opredeqen tu`be-ni zahtev nije podoban za postupawe suda. Imovinska koristkoja se vra}a u ste~ajnu masu je op{ti pojam koji iziskuje upraksi bliù identifikaciju, odnosno opredeqewe tu`be-nog zahteva. Imovinska korist moè biti stvar (pokretnaili nepokretnost), a moè biti i odgovaraju}a nov~ana pro-tivvrednost. Stoga se pobojnom tu`bom mora opredeliti“imovinska korist“ tako {to }e se traìti vra}awe u ste-~ajnu masu stvari ili pak protivvrednosti stvari. Ukolikose u ste~ajnu masu traì vra}awe stvari, ista mora bitiopredeqena, zavisno od toga da li se radi o pokretnoj stvariili nepokretnosti, a ukoliko se traì protivvrednost, onamora biti ozna~ena u nov~anoj vrednosti.

Zakqu~ak

Pravni poslovi i ostale pravne radwe du`nika mogu sepobijati van ste~aja i u ste~aju.

Vanste~ajno pobijawe pravnih poslova i ostalih pra-vnih radwi regulisano je Zakonom o obligacionim odnosima~l. 280-284.

Pravni poslovi i ostale pravne radwe u ste~aju pobi-jaju se po pravilima ste~ajnih zakona.


130

Ni{tavi poslovi ne mogu biti predmet pobijawa popravilima pobijawa pravnih radwi du`nika iz Zakona o ob-ligacionim odnosima i pobijawa pravnih poslova i radwiste~ajnog du`nika po pravilima ste~ajnih zakona. Izuzetaksu osnaèni apsolutno ni{tavi ugovori iz ~lana 103. stav 2.i ~lan 106. Zakona o obligacionim odnosima.

Ru{qivi ugovori se mogu pobijati po pravilima o po-bijawu sve dok se ne poni{te.

Pobijani pravni poslovi i ostale pravne radwe ostajubez dejstva samo u odnosu na poverioca odnosno ste~ajnu ma-su, zavisno od toga da li se radi o vanste~ajnom ili ste~ajnompobijawu. Prema svim ostalim licima pobijani pravniposlovi ili pravna radwa su punova`ni.

Za uspe{no pobijawe u ste~aju moraju biti ispuwenikumulativno preduslovi (da je otvoren ste~ajni postupak, dau ste~ajnoj masi nema dovoqno imovine za potpuno namirewepoverilaca i da je pravni posao punovaàn), jedan od uslovaiz ~lana 119. stav 1. Zakona o ste~aju i jedan od osnova pobi-jawa iz ~l. 120-124. Zakona o ste~aju.


131

Miroslav NIKOLI]*

SRPSKO ME\UNARODNO STEÂJNO PRAVO U SVETLU EVROPSKE UREDBE

O STEÂJNIM POSTUPCIMA

Uvod

Zakon o ste~aju Republike Srbije (“Slu`beni glasnikRS“, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon i 71/2012 – odluka US uGlavi XII – ~lanovima od 174. do 203) predstavqa izvorsrpskog pozitivnog me|unarodnog ste~ajnog prava.

Utemeqen je u potpunosti na odredbama Modela – Za-kona o prekograni~noj insolventnosti (UNCITRAL ModelLaw on Cross-Border Insolvency u daqem tekstu: Model Zakon– prihva}en na Op{toj sednici Skup{tine Ujediwenih na-cija 15. 12. 1997. godine), koji je u velikoj meri inspirisanre{ewima svojstvenim angloameri~kim pravnim sistemom,iako wegovi autori to odbijaju da priznaju.

* Miroslav Nikoli}, predsednik Privrednog apelacionogsuda.

miroslav nikolic.fm Page 131 Tuesday, March 18, 2014 12:58 PM

132

Odredbe o me|unarodnom ste~aju Republike Srbije pri-mewuju se:

- Ako strani sud ili drugi strani organ koji sprovodikontrolu ili nadzor nad imovinom ili poslovawem du`nikaili strani predstavnik zatraì pomo} u vezi sa stranimpostupkom.

- Ako sud ili ste~ajni upravnik zatraì pomo} ustranoj dràvi u vezi sa ste~ajnim postupkom koji se u Repu-blici Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom.

- Ako se strani postupak vodi istovremeno sa ste~ajnimpostupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovimzakonom.1)

Zakon o ste~aju posve}uje posebnu pa`wu priznawustranih postupaka, saradwi sudova i ostalih subjekata ste-~ajnog postupka iz razli~itih dràva, koordinaciji ste~aj-nog postupka i stranih postupaka i postupawu u slu~aju po-stojawa vi{e stranih postupaka.

Na nivou Evropske unije 31. 5. 2002. godine stupila jena snagu Uredba Saveta Evropske unije broj 1346/2000 koja sebavi pitawima ste~ajnih postupaka koji prelaze nacionalnegranice zemaqa ~lanica, a koja se primewuje iskqu~ivo napostupke u kojima je centar interesa du`nika na teritorijizemaqa ~lanica (jedini izuzetak Danska). Uredba sadrìposebna pravila o nadle`nosti, primeni zakona i priznawusudskih odluka a u odnosu na imovinu ste~ajnih du`nika.

Primena ove uredbe je ograni~ena, vezana je iskqu~ivoza situaciju kada je centar interesa ste~ajnog du`nika u Ev-ropskoj uniji, no ukoliko se nalazi izvan we Uredba nemadejstvo direktne primene, te svaka od zemaqa ~lanica moèprimewivati sopstvena pravila me|unarodnog privatnogili me|unarodnog ste~ajnog prava na slu~ajeve kod kojihodre|eni elementi prelaze nacionalne granice. Uredba EU oste~ajnim postupcima se ne primewuje na ste~ajne postupkeosiguravaju}ih kompanija, kreditnih institucija i insol-ventnih poduhvata.

1) ^lan 174. stav 1. ta~. 1, 2. i 3. ZS.


133

Analiza zakonskih re{ewa- upore|ivawe propisa – su{tinske ta~ke nesaglasnosti

Sama ~iwenica da je srpsko me|unarodno ste~ajno pra-vo utemeqeno u potpunosti na Modelu Zakona UNCITRAL-agovori da takav na~in pravnog ure|ewa me|unarodnog ste-~ajnog prava, ako se ima u vidu pravno okruèwe RepublikeSrbije zemqama ~lanicama Evropske unije, zakqu~ewe Spo-razuma o stabilizaciji i pridruìvawu, te ~iwenica da supropisi Evropske unije kao me|unarodno pravo sastavni deopravnog poretka dràve Srbije, nesumwivo iziskuje potrebudodatnog ure|ewa i usagla{avawa me|unarodnog ste~aja Re-publike Srbije sa odredbama Uredbe Evropske unije o ste-~ajnim postupcima.

Su{tinska nesaglasnost u materiji me|unarodnog ste-~ajnog prava Srbije i ste~ajnog prava Evropske unije po Ure-dbi Saveta Evropske unije broj 1346/2000 ogleda se upravou pitawima me|unarodne nadle`nosti sudova, merodavnogprava, priznawa ste~ajnog postupka, vrste sporednih pos-tupaka, kao i informisawa poverilaca i prijava wihovihpotraìvawa.

1) Me|unarodna nadle`nost

U poglavqu I Uredbe Saveta EU 1346/2000 o ste~ajnimpostupcima u ~lanu 3. propisano je da sudovi dràve ~laniceunutar ~ijeg dràvnog podru~ja se nalazi sedi{te du`ni-kovog glavnog interesa imaju nadle`nost pri pokretawuste~ajnog postupka. U slu~aju trgova~kog dru{tva ili pra-vnog lica, a u nedostatku dokaza o suprotnom, pretpostavqase da je mesto wihovog sedi{ta ujedno i sedi{te glavnoginteresa.2)

Kada se sedi{te du`nikovog glavnog interesa nalaziunutar dràvnog podru~ja jedne dràve ~lanice, sudovi dru-ge dràve ~lanice imaju nadle`nost za pokretawe ste~ajnogpostupka protiv tog du`nika samo ako on ima poslovnu jedi-nicu na dràvnom podru~ju te druge dràve ~lanice. Dejstva

2) ^lan 3. Uredbe Evropske unije.


134

tih postupaka su ograni~ena na imovinu du`nika koja senalazi na dràvnom podru~ju potowe dràve ~lanice.

Kada su ste~ajni postupci pokrenuti na temequ stava 1,bilo koji postupci pokrenuti naknadno prema stavu 2. susekundarni postupci. Potowi postupci moraju biti likvi-dacioni.

Srpsko me|unarodno ste~ajno pravo nikada do sada nijeimalo propisanu iskqu~ivu nadle`nost ve} se nadle`nostposredno izvla~ila iz odredaba vezanih za priznawe stranogste~ajnog postupka i saradwu.

Po Zakonu o ste~aju priznawe stranog postupka i sara-dwu sa stranim sudovima i drugim nadle`nim organimasprovode sudovi odre|eni Zakonom o ure|ewu sudova, a to suprivredni sudovi,3) dok je mesno nadle`ni sud sud na ~ijempodru~ju se nalazi prete`ni deo imovine du`nika u Republi-ci Srbiji u slu~aju ako strani sud ili drugi strani organkoji sprovodi kontrolu i nadzor nad imovinom ili poslo-vawem du`nika ili strani predstavnik zatraì pomo} uvezi sa stranim postupkom, odnosno sud koji sprovodi ste~aj-ni postupak u Republici Srbiji u slu~ajevima:

ako sud ili ste~ajni upravnik zatraì pomo} u stranojdràvi u vezi sa ste~ajnim postupkom koji se u Republici Sr-biji vodi u skladu sa ovim zakonom;

ako se strani postupak vodi istovremeno sa ste~ajnimpostupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovimzakonom.4)

2) Pravo koje se primewuje

Ako uredba Evropske unije o ste~ajnim postupcima nepropisuje druga~ije, pravo koje vaì za ste~ajne postupke iwihove posledice jeste pravo one dràve ~lanice na ~ijemdràvnom podru~ju su takvi postupci pokrenuti, a koja se udaqem tekstu navodi kao “dràva u kojoj je pokrenut pos-tupak“.5)

3) ^lan 176. Zakona o ste~aju. 4) ^lan 177. Zakona o ste~aju. 5) ^lan 4. stav 1. Uredbe Evropske unije.


135

U ~lanovima 5. do 15. govori se o izuzecima od pravilalex fori concursus, a koji se odnose na:

- stvarna prava tre}ih lica,- kompenzaciju, - preobraàj prava vlasni{tva (prava prodavca robe

koja je prodata uz zadràvawe prava svojine i prava kupcarobe),

- nepokretnu imovinu (pitawa koja se ti~u nepokretneimovine ure|uju se iskqu~ivo po zakonu zemqe ~lanice ukojoj se nekretnina nalazi, lex situs),

- sredstva pla}awa i finansijska trì{ta (dejstva ste-~ajnog postupka na platne sisteme i finansijska trì{ta seodre|uju prema zakonu zemqe ~lanice koji se odnosi na tajsistem ili trì{te),

- ugovor o radu (pitawa koja se ti~u radnih odnosa iugovora o radu re{avaju se iskqu~ivo prema zakonu zemqe~lanice koji se odnosi na ugovor o radu),

- prava koja su predmet upisa (pitawa koja se ti~u pravana nekretninama, brodu ili vazduhoplovu a koja se registrujuu javnom registru, odre|uju se po zakonu zemqe ~lanice pod~ijom nadle`no{}u se taj registar nalazi),

- patente i robne marke Unije, - za{titu tre}ih strana,- dejstva ste~ajnog postupka na postupke u toku (ure|uju

se iskqu~ivo pravom dràve ~lanice u kojoj je takav pos-tupak u toku).

Zakonom o ste~aju Republike Srbije propisano je da jemerodavno pravo za ste~ajni postupak i wegova dejstva pravodràve u kojoj je ste~ajni postupak pokrenut, ako ovim za-konom nije druga~ije odre|eno.

U slu~aju priznawa stranog postupka u skladu sa ovimzakonom na izlu~na i razlu~na prava na stvarima ili pravi-ma koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije primewujuse propisi Republike Srbije.

Za dejstvo ste~ajnog postupka na ugovore o radu prime-wuje se pravo koje je merodavno za ugovor o radu.6)

6) ^lan 175. ZS.


136

3) Priznavawe ste~ajnog postupka

U Poglavqu II Evropske uredbe propisuje se ~lanom 16.da }e se svaka sudska odluka o pokretawu ste~ajnog postupkadonesena od strane suda dràve ~lanice, koja ima nadle`nostna osnovu ~lana 3. priznati u svim ostalim dràvama ~la-nicama od trenutka stupawa na snagu u dràvi u kojoj jepostupak pokrenut.

Ovo pravilo se tako|e primewuje kada se, zbog wegovogsvojstva, protiv du`nika ne moè pokrenuti ste~ajni po-stupak u drugim dràvama ~lanicama.7)

Dakle, navedenom uredbom uvodi se sistem automatskogpriznawa ~im postupak bude otvoren u jednoj od dràva ~la-nica Evropske unije. Automatsko priznawe propisano je ka-ko za glavni tako i postupak sa teritorijalno ograni~enimdejstvom {to je razumqivo, naro~ito s obzirom na tu teri-torijalnu ograni~enost. To fakti~ki dovodi do situacije dastrani poverioci ne}e imati vremena da podnesu zahtev zaizvr{ewe protiv du`nika u do sada uobi~ajenom periodukoji postoji izme|u trenutka otvarawa postupka u jednojdràvi i priznawa odluke kojom se postupak otvara u drugoj.

Priznawe otvorenog glavnog postupka zna~i da se nateritoriji Evropske unije ne moè otvoriti drugi glavnipostupak prema istom du`niku. No i daqe }e postojati mo-gu}nost otvarawa teritorijalnog postupka, ali tada }e istibiti sekundarni.

Ovako predvi|eni automatizam priznawa u na{em ste-~ajnom pravu ne postoji niti je mogao postojati, s obzirom dana{a dràva nije ~lanica Evropske unije. U na{em me|una-rodnom ste~ajnom pravu propisan je poseban formalni po-stupak priznawa koji je veoma detaqno regulisan i to odred-bama ~l. 186. do 193. koje obuhvataju:

- zahtev za priznawe stranog postupka, - pretpostavke u vezi sa priznawem, - odluke o priznawu stranog postupka,- obavezu obave{tavawa,- pomo} koja se pruà pre podno{ewa zahteva za pri-

znawe stranog postupka, 7) ^lan 16. Uredbe Evropske unije.


137

- pravno dejstvo priznawa glavnog stranog postupka,- pomo} koja se pruà posle priznawa stranog postu-

pka,- za{titu poverilaca i drugih zainteresovanih lica.

4) Sporedni ste~ajni postupci

U Poglavqu III Evropske uredbe (~lan 3. ta~. 2. i 3)predvi|eno je da ukoliko se sedi{te du`nikovog glavnoginteresa nalazi unutar dràvnog podru~ja jedne dràve ~la-nice, sudovi druge dràve ~lanice imaju nadle`nost za po-kretawe ste~ajnog postupka protiv tog du`nika samo ako onima poslovnu jedinicu na dràvnom podru~ju te druge drà-ve ~lanice. Dejstva tih postupaka su ograni~ena na imovinudu`nika koja se nalazi na dràvnom podru~ju potowe dràve~lanice.

Kada su ste~ajni postupci pokrenuti na osnovu ~lana 3.stav 1, bilo koji postupci pokrenuti naknadno prema ~lanu3. stav 2. su sekundarni postupci. Potowi postupci morajubiti likvidacioni postupci.

Teritorijalni ste~ajni postupci navedeni u ta~ki 2.~lana 3. mogu se pokrenuti pre pokretawa glavnog ste~ajnogpostupka u skladu sa stavom 1. samo ako:

a) ste~ajni postupak prema stavu 1. ne moè se pokrenu-ti zbog uslova propisanih pravom dràve ~lanice na ~ijemdràvnom podru~ju se nalazi du`nikovo sedi{te glavnih in-teresa; ili

b) pokretawe teritorijalnog ste~ajnog postupka zahte-va poverilac koji ima domicil, uobi~ajeno boravi{te ilisedi{te u dràvi ~lanici na ~ijem dràvnom podru~ju senalazi poslovna jedinica ili ~ije potraìvawe proizlaziiz poslovawa te poslovne jedinice.8)

Postupci sa teritorijalno ograni~enim dejstvom stva-raju realnu pretpostavku paralelnog odvijawa onolikogbroja postupaka koliko ima ~lanica Evropske unije.

Analizom me|unarodnog ste~aja Republike Srbije mo-è se zakqu~iti da on poznaje tri vrste postupaka:

- glavni;8) ^lan 3. Uredbe Evropske unije.


138

- sporedni i - onaj koji se vodi nakon priznawa glavnog postupka, a

du`nik ima imovinu na doma}oj teritoriji.

S druge strane, Zakon o ste~aju Republike Srbije iz-ri~ito navodi kategoriju glavnog i sporednog postupka stim {to se strani postupak priznaje kao glavni strani po-stupak ako se vodi u dràvi u kojoj je sedi{te glavnih inte-resa du`nika, a kao sporedni strani postupak ako du`nikima stalnu poslovnu jedinicu u toj stranoj dràvi.

Odnos izme|u ova dva postupka nije jasno odre|en nitise navodi na koju imovinu du`nika se sporedni postupak od-nosi.

Jedino je izri~ito regulisano pitawe da se u Srbijiposle priznawa glavnog stranog postupka, ste~ajni postupakmoè otvoriti samo u slu~aju da ste~ajni du`nik ima imo-vinu u Republici Srbiji i da se on vodi samo u odnosu naimovinu ste~ajnog du`nika koja se nalazi u Republici Srbi-ji u meri koja je neophodna za ostvarivawe saradwe u skladusa ~l. 196, 197. i 198. ovog zakona, kao i u odnosu na drugu imo-vinu ste~ajnog du`nika kojom bi prema ovom zakonu trebaloda se upravqa u okviru ste~ajnog postupka.9)

5) Davawe informacija poveriocima i prijava wihovih potraìvawa

U Poglavqu IV Evropske uredbe propisano je da kada seu dràvi ~lanici pokrene ste~ajni postupak nadle`ni sud tedràve ili ste~ajni upravnik odmah obave{tava poznatepoverioce koji imaju stalno boravi{te, prebivali{te ilisedi{te u drugim dràvama ~lanicama.10)

Takva informacija data u pojedina~noj objavi posebnoukqu~uje rokove, kazne propisane u vezi s tim rokovima, teloili instituciju ovla{}enu da zaprimi prijavu potraìva-wa i druge propisane mere. Takvo objavqivawe sadrì i na-vod da li se prijavquju poverioci ~ija potraìvawa imajupravo prvenstva ili koja su osigurana stvarnim pravima.

9) ^lan 199. Zakona o ste~aju. 10) ^lan 40. Uredbe Evropske unije.


139

Navedene informacije pruàju se na slu`benom jezikuili jednom od slu`benih jezika dràve u kojoj se pokre}e po-stupak. U tu svrhu se koristi obrazac naslovqen “Poziv naprijavu potraìvawa – rokovi kojih se treba pridràvati“na svim slu`benim jezicima institucija Evropske unije.

Zakon o ste~aju Republike Srbije ne sadrì posebneodredbe o davawu informacija poveriocima i prijavi wi-hovih potraìvawa izuzev na~ela javnosti i informisano-sti ozna~enog u ~lanu 10. u kome se govori da je ste~ajni po-stupak javan i svi u~esnici u ste~ajnom postupku imaju pravona blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovo|ewe po-stupka, osim podataka koji predstavqaju poslovnu ili slu-`benu tajnu.

Nijednom odredbom Zakona o ste~aju se doma}i poveri-oci ne stavqaju u povoqniji poloàj u odnosu na strane po-verioce i obrnuto.

Predlozi re{ewa i zakqu~na razmatrawa

Imaju}i u vidu navedeno nesumwivo je da se ModelZakon UNCITRAL-a pokazao kao nedovoqna i nepotpunaregulativa, pa samim tim i odredbe na{eg Zakona o ste~ajusadrè dosta uop{tenih odredaba.

Nu`nost za usagla{avawe odredaba Zakona o ste~ajuGlave XII – Me|unarodni ste~aj sa Evropskom uredbom o ste-~ajnim postupcima i èqa za modernim autonomnim me|u-narodnim ste~ajnim pravom iziskuju potrebu izmena i do-puna Zakona o ste~aju ili pak dono{ewa potpuno nove re-gulative u toj oblasti.

Naime, ukazivawem na bitne ta~ke nesaglasnosti Zako-na o ste~aju sa odredbama Evropske uredbe o ste~ajnim po-stupcima, autor èli da ukaè nu`nost doslednog sprovo|e-wa pravila o sedi{tu – ciqu glavnih poslovnih interesadu`nika, a imaju}i pri tom u vidu i retko kvalitetne odre-dbe radne verzije Zakona o izmenama i dopunama Zakona oste~aju od 27. 10. 2013. godine vezane za me|unarodni ste~aj, aidenti~ne re{ewima hrvatskog me|unarodnog ste~ajnog za-konodavstva.11)

11) Radna verzija Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ste~aju od27. 10. 2013. godine i Ste~ajni zakon Republike Hrvatske – ~l. 301. i 302.


140

Za strana pravna lica koja imaju sedi{te glavnihposlovnih interesa u Republici Srbiji potrebno je propisa-ti nadle`nost suda u Republici Srbiji gde se nalazi sedi{teglavnih poslovnih interesa du`nika.

Potrebno je kona~no propisati iskqu~ivu me|unarod-nu nadle`nost suda u Republici Srbiji za pokretawe, otva-rawe i sprovo|ewe ste~ajnog postupka protiv ste~ajnih du-`nika ~ije je sedi{te glavnih poslovnih interesa na podru-~ju Republike Srbije (sa odre|ivawem pretpostavke da sesmatra da du`nik ima sedi{te glavnih poslovnih interesa umestu u kojem ima registrovano sedi{te).

Navedeno ure|ewe povla~i potrebu pravnog regulisa-wa situacije kada se sedi{te glavnih interesa du`nika nala-zi u inostranstvu, a du`nik ima registrovano sedi{te u Re-publici Srbiji. U toj situaciji potrebno je propisati dasud u Republici Srbiji bude iskqu~ivo nadleàn, ako se pre-ma pravu dràve u kojoj ste~ajni du`nik ima sedi{te glavnihposlovnih interesa ne moè pokrenuti i otvoriti ste~ajnipostupak.

Ste~ajni postupak treba da obuhvata celokupnu imo-vinu ste~ajnog du`nika u zemqi i inostranstvu.

U na{em me|unarodnom ste~ajnom pravu postoji potre-ba da se pored navedenih izuzetaka od lex fori concursus pro-pi{u i drugi izuzeci ozna~eni u samoj uredbi osim onih kojisu ozna~eni u ~lanu 175. Zakona o ste~aju.

Opredeqewe za poseban formalni postupak priznawastranog postupka – odluka o otvarawu ste~ajnog postupka zasada predstavqa dobro re{ewe.

Re{ewa Zakona o ste~aju u pogledu me|unarodne na-dle`nosti za otvarawe i priznawe sporednog odnosno pose-bnog ste~ajnog postupka nisu zadovoqavaju}a.

Naime, ne pravi se razlika izme|u dve osnovne vrstesporednog postupka, koji se u teoriji ili zakonodavstvu po-jedinih dràva naziva tzv. posebnim postupcima:

- Sporedni postupak otvoren pre priznawa stranogglavnog postupka, koji je od glavnog postupka sasvim nezavis-tan, ~esto se naziva partikularnim postupkom. On moè bitiotvoren, kako pre tako i posle otvarawa glavnog stranogpostupka.


141

- Sporedni ili posebni postupak koji pretpostavqapriznawe stranog glavnog postupka i koji moè biti otvorensamo nakon priznawa stranog glavnog postupka naziva seobi~no sekundarnim postupkom, te je po pravilu podre|englavnom postupku.

Zakon o ste~aju Republike Srbije ne odre|uje direktnume|unarodnu nadle`nost za otvarawe partikularnog postup-ka, ali istu odre|uje za otvarawe sekundarnog postupka, jerpropisuje da se sporedni ste~ajni postupak moè nakon pri-znawa stranog glavnog postupka otvoriti samo u slu~aju dadu`nik ima imovinu u Republici Srbiji.

U slu~aju da se ne moè zasnovati nadle`nost suda u Re-publici Srbiji prema sedi{tu glavnih poslovnih interesaste~ajnog du`nika, potrebno je propisati nadle`nost sudaprema poslovnoj jedinici ste~ajnog du`nika bez svojstvapravnog lica.

Me|utim, kada se u Srbiji ne nalazi ni sedi{te gla-vnih interesa du`nika ni poslovna jedinica, ve} samo wego-va imovina, postupak u Republici Srbiji mogu}e je voditisamo uz odgovaraju}a ograni~ewa koja treba detaqno predvi-deti da ne bi do{lo do zloupotreba.

Za sprovo|ewe sporednog ste~ajnog postupka nadleànje sud na ~ijem podru~ju se nalazi poslovna jedinica ste~aj-nog du`nika, a ako nema poslovne jedinice u Republici Sr-biji sud na ~ijem se podru~ju nalazi imovina ste~ajnog du-`nika.

U slu~aju mesne nadle`nosti vi{e sudova postupak bivodio sud kod kojeg je prvo podnet predlog za pokretawe ste-~ajnog postupka.

Sporedni ste~ajni postupak odnosi se samo na imovinukoja se nalazi u Republici Srbiji.

Nu`no je propisati da }e ste~ajni sudija ako odbijepredlog za priznawe doneti re{ewe o otvarawu ste~ajnog po-stupka u Republici Srbiji, a na predlog poverilaca ili ste-~ajnog du`nika, ukoliko je to potrebno radi ravnomernognamirewa poverilaca.

Nadaqe, potrebno je propisati da svaki poverilac iliste~ajni du`nik moè podneti predlog za otvarawe ste~ajnogpostupka u Republici Srbiji nezavisno od toga {to je ot-


142

voren glavni ste~ajni postupak u drugoj dràvi ili na teri-toriji na kojoj Republika Srbija nema jurisdikciju, ako suispuweni uslovi zbog kojih bi se predlog za priznawe straneodluke o otvarawu ste~ajnog postupka mogao odbiti. U sva-kom slu~aju sud }e dozvoliti otvarawe ste~ajnog postupka uRepublici Srbiji ako to zahteva na~elo ravnomernog nami-rewa svih ste~ajnih poverilaca.

U re{ewu o otvarawu ste~ajnog postupka sud }e o nemo-gu}nosti priznawa strane odluke o otvarawu ste~ajnog pos-tupka re{iti kao o prethodnom pitawu. U ovom slu~aju ste-~ajni postupak obuhvata samo imovinu ste~ajnog du`nikakoja se nalazi u Republici Srbiji (sam Model Zakon, a samimtim i Zakon o ste~aju RS ne poznaju mogu}nost da se kroz pre-thodno pitawe re{ava o priznawu stranog ste~ajnog postup-ka. Ovo je nu`no predvideti jer }e postojati ìvotne situ-acije u kojima bi bilo sasvim neekonomi~no i neprimerenosprovoditi formalni postupak priznawa).

Zakon o ste~aju u delu odredaba o me|unarodnom ste~ajumora se nesumwivo dopuniti odredbama vezanim za davaweinformacija poveriocima i prijavu wihovih potraìvawa,jer strani poverioci iako ni jednom odredbom ovog zakonanisu stavqeni u neravnopravniji poloàj u odnosu na doma}este~ajne poverioce fakti~ki su diskriminisani i neza{ti-}eni.

Autor ovog referata nalazi da }e se ovim nu`nim izme-nama i dopunama Zakona o ste~aju odredaba o me|unarodnomste~aju posti}i minimum usagla{avawa srpskog me|unarod-nog ste~ajnog prava sa Evropskom uredbom o ste~ajnim pos-tupcima, te da }e se na taj na~in stvoriti zakonski okvir zabrè i efikasnije sprovo|ewe ste~ajnog postupka, za pove-}awe mogu}nosti ste~ajnim upravnicima za stvarawe ve}egobima ste~ajne mase, a boqim informisawem poverilacaomogu}iti ve}i obim za{tite wihovih prava u ambijentu sveve}eg broja velikih privrednih dru{tava, koja prelaze gra-nice jedne dràve.


143

Ana OPAÎ]*

UPOREDNOPRAVNI PREGLED MODELA INDIVIDUALNOG STEÂJA

- VANSUDSKO RESTRUKTURIRAWE DUGA U SAD I EVROPI

Uvod

Moderni sistemi osloba|awa od preostalog duga pri-stupaju finansijskim nevoqama na najmawe dva razli~itanivoa.1) Pored formalnog pravnog sistema prinudnog oslo-

* Ana Opa~i}, asistent Visoka {kola za poslovnu ekonomiju i pre-duzetni{tvo u Beogradu, doktorand Pravnog fakulteta, Univerziteta Union.

1) Pored toga, svi ovi sistemi sadrè elemente koji posredno uti~u nabalans du`nik-poverilac u slu~ajevima finansijskih te{ko}a. Izvr{nopravo u SAD i Evropi spre~ava poverioce da zaplene neki deo imovinedu`nika u sprovo|ewu pravde. Stvari kao {to su ode}a, neki delovi name-{taja i pokretnih stvari, hrana, itd, “izuzeti“ su od zahteva poverilaca. Oviizuzeci veoma se razlikuju od zemqe do zemqe i mogu biti predmet zasebne,veoma interesantne komparativne studije. Tako|e, ve}ina zemaqa “izuzima“od potraìvawa poverilaca odre|eni deo du`nikove zarade ili drugog pri-hoda od rada. Izuzimawe zarade bi}e obra|eno u nastavku, zbog toga {to sevidqivo pojavquju u sistemima osloba|awa od preostalog duga kod ste~aja.Iako ovi osnovni zakoni o “izuzimawu“ nisu doneti da bi se direktno ba-vili ste~ajem, oni ipak uti~u na potrebu za formalnim osloba|awem od pre-ostalog duga kod ste~aja i na wegov domet u svakom od datih sistema. U svimzemqama ovde obra|enim, zakonodavci su smatrali da je za{tita koju ovaizuzimawa nude nedovoqna za re{avawe dugotrajnih i dalekose`nih pro-blema op{teg individualnog ste~aja.

a.opacic.fm Page 143 Tuesday, March 18, 2014 1:01 PM

144

ba|awa od preostalog duga, svaki sistem poku{ava u ve}ojili mawoj meri da izbegne naru{avawe temeqnih principaobligacionog prava tako {to prvo posreduje u privatnom,dobrovoqnom re{ewu. Svaki od wih ohrabruje (a ~esto iprimorava) du`nike da ponovo pregovaraju o svojim obaveza-ma sa poveriocima. Nepovredivost ugovora je centralni ele-ment privatnog prava svakog od ovih sistema; u stvari, da tonije slu~aj, ne bi bilo potrebe za sistemom osloba|awa odpreostalog duga, po{to bi du`nici jednostavno mogli da seproglase nevoqnim da ispuwavaju svoje obaveze. Iz raznora-znih prakti~nih i teoretskih razloga, takav sistem ne bi mo-gao da podrì savremeni komercijalni svet u kome ìvimo.

Stoga, da bi se razumelo kako bilo koji od ovih sistemaindividualnog ste~aja funkcioni{e u pore|ewu sa drugima,mora se uzeti u obzir sistem dobrovoqnog pregovarawa kojiprethodi sistemu obavezuju}eg oslobo|ewa od preostalog du-ga, kao i me|usobni uticaj jednog na drugi. Kao {to }emo vi-deti, ovaj predste~ajni sistem igra zna~ajnu ulogu u ve}inidana{wih formalnih sistema ste~aja. U nekim slu~ajevima,on predstavqa primarni metod za re{avawe finansijskihte{ko}a.

Ovaj pregled zapo~iwe pregledom svojevrsne industrijekreditnog savetovawa u SAD. Tokom rane faze razvoja i sa-vremene uloge u formalnom sistemu ste~aja, ameri~ki sistemkreditnog savetovawa ilustruje mnoge pristupe koji su ko-ri{}eni u sli~nim sistemima u drugim zemqama, kao i mnogeizazove sa kojima su se susretali. Ameri~ki sistem, stoga,generalno moè da posluì kao poznat i koristan uvod u ovutemu. Zatim }e biti obra|en sistem individualne preza-duènosti u Francuskoj, koji karakteri{e od samog po~etkasistem minimalno nametqivog kreditnog savetovawa i pre-govarawa za fizi~ka lica uz posredovawe dràve. Ovo se uvelikoj meri moè re}i i za sisteme u drugim dvema dràva-ma koje se mogu podvesti pod romansku kategoriju, Belgiju iLuksemburg.

Na kraju, razmotri}emo i ulogu koju je kreditno save-tovawe i pregovarawe odigralo u „germanskim“ sistemima, uNema~koj, Austriji, Holandiji i [vedskoj. Ovde }emo vi-deti jasnu progresiju od sna`nog oslawawa na sektor save-


145

tovawa i pregovarawa kao i wegovog umerenog uspeha, nakonkoga je usledio vrtoglavi neuspeh ovog instituta koji je kul-minirao prvim napu{tawem sistema savetovawa kao predu-slova za formalno osloba|awe od preostalog duga do koga jedo{lo u [vedskoj.

Kreditno savetovawe u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama

Od polovine 1960-ih, mnogi ameri~ki individualnidu`nici borili su se sa finansijskim nevoqama tako {to sutraìli savet o tome kako da sami upravqaju svojim dugovi-ma. Veliki broj stanovnika SAD poku{ao je da svoje finan-sijske probleme re{i uz pomo} sektora kreditnog saveto-vawa, pre nego da se suo~i sa stigmom i neprilikama koje sasobom nosi javni bankrot. Kreditno savetovawe u SAD ra-zvilo se kasnih 1950-ih i po~etkom 1960-ih na inicijativukomercijalnih banaka koje su bile ozbiqno upletene u novitalas pozajmqivawa fizi~kim licima. Kao odgovor na ra-stu}i broj zateznih kamata i podnetih prijava za individua-lni ste~aj od strane svojih klijenata (fizi~kih lica), ovebanke su finansirale inicijalno postavqawe mreè agenci-ja za kreditno savetovawe {irom SAD sa jednim primarnimciqem: da se ohrabri i posreduje kod ponovnog pregovarawauslova kredita za fizi~ka lica sa finansijskim te{ko}ama,udaqavaju}i ih od formalnog sistema ste~aja i brzog otpisaduga.

Dok sintagma “kreditno savetovawe“ upu}uje na logi-~an zakqu~ak da podrazumeva savetovawe, tj. savet i smernicefizi~kim licima o tome kako da vode svoje finansije uz pla-nirawe buxeta i pa`qiviju kontrolu tro{ewa i pozajmqi-vawa, sam proces se u SAD u mnogim slu~ajevima, ako ne i uve}ini, pretvorio od prostog savetovawa u ponovno pregov-arawe. Kreditni savetnici posreduju izme|u du`nika i wi-hovih poverilaca kako bi zapravo ponovo pregovarali oodre|enim uslovima kreditnih aran`mana, obezbe|ivawemograni~enih ustupaka poverilaca sa ciqem stvarawa mo-gu}nosti du`nicima da povrate kontrolu nad svojim obave-


146

zama pla}awa u ciqu izbegavawa totalnog finansijskog ko-lapsa.

U slu~ajevima ozbiqnih finansijskih te{ko}a, najpo-èqniji ishod (u stvari, ciq) kreditnog savetovawa je po-stizawe kompromisa oko otplate duga, ~esto nazivanog “planupravqawa dugom“ ili “PUD“.2) Tradicionalno, ovi plano-vi podrazumevaju potpunu isplatu preostalog duga tokomperioda od tri do pet godina. U praksi se pokazalo da pove-rioci u ve}ini slu~ajeva nisu voqni da oproste bilo kojideo nagomilanih obaveza, dok ~esto pristaju na ograni~eneolak{ice u pogledu kamatnih stopa, penala i na~ina otpla-te. Dakle, u ciqu ohrabrewa du`nika da prihvate ove pla-nove, neki poverioci su predlagali smawewa akumuliranihkamata i penala za ka{wewe u otplati duga, ~esto produà-vaju}i period otplate, smawuju}i du`nikovu mese~nu ratuduga.3)

Treba napomenuti i postojawe podsticaja poverilacaza savetnike u ciqu ube|ivawa du`nika da prihvate planoveupravqawa dugom, umesto redovnog ste~ajnog postupka. Pove-rioci su poveravali agencijama tzv. “fer {er“ od 12-15% odsume koju bi du`nici platili poveriocima preko plana up-ravqawa dugom (mawe uvijeno, ali podjednako ta~no, ove up-late se mogu nazvati mitom).4) Ove “fer {er“ uplate predsta-vqaju glavni izvor kontinuiranog finansirawa kreditnihsavetovali{ta u SAD. Kao nameravani i logi~ni rezultatove strukture finansirawa, mnogi savetnici su se fokusira-li na ukqu~ivawe {to ve}eg broja du`nika u sistem planovaza upravqawe dugom, {to je pove}avalo pla}awa prema pove-riocima, umesto da savetuju du`nike o najadekvatnijim mo-gu}nostima za osloba|awe od preostalog duga.5)

2) Izvorni termin za PUD na engleskom jeziku je “Debt man-agement plan“.

3) Posledica ovih ustupaka je zapravo bilo uve}awe ukupnogiznosa koji bi trebalo da bude pla}en, sa kamatom, tokom periodatrajawa zajma.

4) Prema: Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy, Dur-ham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 19.

5) Todd J. Zywicki, "The Past, Present, And Future Of BankruptcyLaw In America", 101 Mich. L. Rev. 2002-2003, 2016.


147

Sistem savetovawa du`nika u SAD se kasnih 1990-ihpo~eo uru{avati kada se broj kreditnih savetovali{ta na-glo pove}ao, dok su kao odgovor na to mnogi poverioci sma-wili finansirawe sektora kreditnog savetovawa. Naglonapredovawe tehnologije i konsolidacija sve ve}ih port-feqa zajmova za fizi~ka lica doprineli su tome da je nekimvelikim institucionalizovanim poveriocima isplativije,sa stanovi{ta tro{kova, da vode naplatu dugova u okvirusvog sistema. Kada su ovi poverioci ponovo procenili svojetro{kove finansirawa sistema savetovawa, mnogi su zakqu-~ili da su wihove “fer {er“ isplate predstavqale pretera-ni tro{ak i neopravdanu korist za savetodavne agencije.Kada su ovi poverioci naglo smawili ili ~ak i povukli svo-ja pla}awa, to je gurnulo sektor kreditnog savetovawa naivicu propasti.6) U takvoj te{koj finansijskoj situacijineke agencije za savetovawe su ~ak usvojile cenovnike i pra-vilnike pruàwa usluga koji su jo{ dodatno finansijski op-teretili du`nike. Nakon istrage koju je sproveo Kongres, ne-koliko agencija za savetovawe je ili napustilo trì{te7)ili izmenilo svoje modele poslovawa usvajawem prikladni-jih cenovnika, smawivawem ili uklawawem sukoba interesasa profitnim filijalama. Agencije za savetovawe i daqerade na pronalaèwu ravnoteè dva osnovna interesa koji sutesno isprepletani, kako o~uvati svoje poslovawe, a opet sadruge strane ostati neutralan i odan svojoj misiji pruàwaefektivne pomo}i individualnim du`nicima, u situacijikada agencije finansiraju ti isti poverioci.

Agencije za savetovawe dobijaju na zna~aju izmenamaste~ajnog zakona, koje su stupile na snagu 17. oktobra 2005.8)Sada, prvi put u dugoj istoriji ameri~kog ste~ajnog prava,kreditno savetovawe je postalo preduslov za ulazak u for-

6) Richard L. Stehl, "The Failings Of The Credit Counseling AndDebtor Education Requirements Of The Proposed Consumer BankruptcyReform Legislation Of 1998", 7 Am. Bankr. Inst. L. Rev. 1999, 133.

7) Da ironija bude ve}a, najpoznatiji “lo{ igra~“, agresivnoreklamirana AmeriDebt, podnela je zahtev za za{titu od bankrota ujunu 2004. Videti In re AmeriDebt Inc., Case No. 04-23649-PM (Bankr. D.Md.).

8) The Bankruptcy Abuse Prevention and Consumer Protection Act of2005 (BAPCPA) (Pub.L. 109-8, 119 Stat. 23, enacted April 20, 2005).


148

malni sistem osloba|awa od preostalog duga. Kako bi se do-bio pristup formalnom sistemu ste~aja, individualni du`-nik mora da priloì potvrdu ovla{}ene “neprofitne agen-cije za pitawa planirawa buxeta i savetovawe“.9) Kako bipostali ovla{}eni, savetnici moraju da ispune niz uslovapropisanih izmewenim zakonom o ste~aju. Odabir i ovla{-}ivawe agencija za savetovawe sada je jedna od mnogih obave-za centralne agencije koja nadgleda sistem formalnog ste-~aja {irom SAD.10)

Potvrda o savetovawu ima za ciq da potvrdi da je po-jedinac pro{ao kroz individualnu ili grupnu obuku (ukqu-~uju}i i obuku odrànu putem telefona ili interneta) kojomsu mu predo~ene mogu}nosti dostupnog kreditnog saveto-vawa i pruèna pomo} u vr{ewu odgovaraju}e analize buxetau periodu od 180 dana pre dana podno{ewa predloga za po-kretawe ste~aja. Praksom je utvr|eno da odobrena obuka tre-ba da traje oko 90 minuta i da ne ko{ta vi{e od 50 $, mada ov-la{}eni savetnici moraju da se odreknu honorara u koristonih du`nika koji nemaju dovoqno sredstava.11) Potvrda im-plicitno nagove{tava da se opisano savetovawe pokazalokao neadekvatni metod za osloba|awe od preostalog duga. Zarazliku od iskustava zemaqa kao {to su Nema~ka i Holandi-ja, savetovawe putem interneta i posebno telefona pomogloje kod izbegavawa potencijalno dugih perioda ~ekawa na sa-vetovawe, barem u prvoj godini revidiranog ameri~kog si-stema. Ipak, strahovi od eventualnog preoptere}ewa i mo-gu}eg kraha procesa savetovawa su isplivali. Mnogi savet-nici izrazili su zabrinutost da bi savetovawe licem u licemo`da moralo da se ograni~i ili ukine u korist savetovawaputem interneta i telefona koji zahtevaju mawe vremena imawe resursa. Me|utim, ako se obim pro{iri onoliko ko-

9) Todd J. Zywicki, "Institutions, Incentives, and Consumer Bank-ruptcy Reform", 62 Wash. & Lee L. Rev. 2005, 1071.

10) Naziv ove agencije je Povereni{tvo za pitawa ste~aja (U.S.Trustee Program) u sastavu Ministarstva pravde.

11) Raymond P. Bell, Jr., "The Changing Landscape Of BankruptcyIn America: Addressing The Impact Of The Bankruptcy Abuse PreventionAnd Consumer Protection Act (BAPCPA)", 15 Widener L.J. 2005-2006,575.


149

liko se o~ekuje u bliskoj budu}nosti, veliki broj savetnikastrahuje da }e prepu{tawe ve}ine ili svih slu~ajeva ovim be-zli~nim oblicima interakcije ostaviti nere{enim slu~a-jeve koji bi se ina~e mogli vansudski re{iti uz asistencijusavetodavnih agencija u fazi reprograma dugovawa.12) Tako-|e, ve} nekoliko meseci nakon primene novog zakona, ameri-~ke agencije za savetovawe po~ele su da se àle kako gube mi-lione dolara zbog ovog obaveznog predste~ajnog savetovawai kontrolisanih cena usluge. Prema istraìvawima koja susprovedena {est meseci i godinu dana nakon dana stupawa nasnagu novog zakona pokazano je da su agencije morale da seodreknu svog honorara u 16% predste~ajnih slu~ajeva, a skro-mni prose~ni honorari za ostale slu~ajeve nisu bili dovoq-ni ni za pokrivawe redovnih tro{kova agencija. Nakon go-dinu dana procesuirawa mase beznade`no zaduènih klijena-ta suo~enih sa ste~ajem, predstavnici savetodavnog sektoraupozorili su da je o~ekivani mawak u godi{wem buxetu 7,5miliona dolara.13)

Kada govorimo o savetovawu nesumwivo je da ono zasobom nosi neke prednosti, me|utim postavqa se pitawe dali je ve}a korist ako je ono obavezno ili fakultativna fazapostupka. Nesumwivo je da savetovawe moè da pruì infor-macije klijentima o alternativama ste~aju, pomaù}i im uanalizi dostupnih podataka. Ovo je zapravo navedeno kaociq u zakonodavnoj istoriji novog ameri~kog zakona, kao isvrha koju su opisali predstavnici poverilaca koji podr-àvaju novi zakon. ̂ isto radi ilustracije zanimqiv je poda-tak da je svega nekoliko meseci nakon implementirawa oba-veze savetovawa u SAD, [vedska ukinula sli~nu obavezu.Svakako da se moè o~ekivati da bi savetovawe mo`da mogloda pripremi du`nike da upravqaju li~nim finansijama i is-plivaju kao zdravi ekonomski ~inioci nakon bankrota.Iako edukacija mora biti prisutna i izuzetno zna~ajna, mo-è se postaviti opravdano pitawe celishodnosti podu~ava-

12) Vi{e u: Jack B. Schmetterer, Abraham E. Brustein, Alan C.Hochheiser, & Ronald R. Peterson, "BAPCPA: What Do We Know andWhen Did We Know It?", 4 DePaul Bus. & Comm. L.J. 2005-2006, 597.

13) Eugene R. Wedoff, "Major Consumer Bankruptcy Effects OfBAPCPA", 2007 U. Ill. L. Rev. 2007, 31.


150

wa u situaciji kada se du`nik na|e u finansijskom kolapsu.Preventivno delovawe u vidu savetovawa i finansijske edu-kacije mora biti prisutno, me|utim ono gotovo sigurno ne}edati rezultate sve do trenutka elementarnog finansijskogoporavka du`nika. Samo u SAD, fizi~ka lica kao du`nici,nakon podno{ewa formalnog zahteva za bankrot, a pre dobi-jawa otpisa dugova moraju da pro|u obuku iz finansijskogmenaxmenta. Na kraju, najverovatnija i najizvesnija svrhapredste~ajnog savetovawa je da se du`nici preusmere na ne-formalne dogovore sa poveriocima. U SAD, barem, u ve}inislu~ajeva u kojima se du`nici pripremaju da zatraè for-malno osloba|awe od preostalog duga, ova opcija je teore-tski privla~na, ali u praksi samo opti~ka varka. Ne postojepouzdani javni podaci o broju ameri~kih gra|ana koji su iz-begli formalni bankrot putem savetovawa i privatnog pre-govarawa, ali skora{wi izve{taji ukazuju da broj zahteva zasavetovawe nastavqa rast, dok nivo ustupaka poverilaca os-taje nizak. Prema javnim izve{tajima, najmawe 250.000 kli-jenata je 1988. dobilo pomo} agencija za savetovawe, da bi setaj broj popeo na skoro milion do 1996. i barem 2.5 miliona(i verovatno mnogo vi{e) do 2003.14) Danas, vi{e ameri~kihgra|ana dobija mawi stepen osloba|awa od preostalog dugaputem kreditnog savetovawa. Tokom 1990-ih, predstavnicisektora nagovestili su da je otprilike 34% klijenata kredi-tnih savetovali{ta koja su se bavila problemom insolven-tnosti fizi~kih lica re{ilo problem duga putem kon-cipirawa plana za upravqawe dugom, dok je drugih 34% mog-lo da pro|e sa jednostavnim instrukcijama za planirawebuxeta.15) Po~etkom kasnih 1990-ih, poverioci su utvrdilirestriktivne kriterijume za prihvatawe klijenata u planoveza upravqawe dugom, a ovi kriterijumi nekada nisu bili ja-sni ~ak ni samim savetnicima. Do ranih 2000-ih, poveriocisu sve ~e{}e odbijali predloge za osloba|awe od preostalogduga i nudili su sve mawe i sve ograni~enije ustupke pri-

14) Navedeno prema: Kilborn, Jason J., Comparative ConsumerBankruptcy, Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 37.

15) David A. Lander, "Essay: A Snapshot Of Two Systems That AreTrying To Help People In Financial Trouble", 7 Am. Bankr. Inst. L. Rev.1999, 161.


151

likom pregovarawa sa du`nicima. Posebno nakon usvajawaobaveznog predste~ajnog savetovawa, studije sektora kredit-nog savetovawa uporno pokazuju da samo oko 3% klijenatapredste~ajnog savetovawa moè da se preusmeri na dobrovo-qno pregovarawe.16)

Kada se pogleda izneta statistika opravdano se moèrazmatrati celishodnost ovog preusmeravawa du`nika napregovarawe, ako se ima u vidu utro{eno vreme, nov~ana izd-vajawa tokom trajawa ovog perioda i na kraju izuzetno lo{u~inak od 3%.

Romanski sistemi osloba|awa od dugova

Romanski sistemi osloba|awa od preostalog duga zafizi~ka lica proiza{li su iz razli~itih osnova. Regulati-va formalnog postupka bankrota fizi~kih lica kao alterna-tiva na koju bi du`nici mogli biti preusmereni putem kre-ditnog savetovawa dugo nije postojala. Formalni sistemikoji su se razvili po francuskom modelu u velikoj meri suoklevali da se me{aju u privatne ugovorne obaveze, tako da jeponovno pregovarawe oko postoje}ih ugovora uz veoma maloformalnog regulisawa uslova bilo ili jedina opcija iliprimarna opcija u ovim sistemima od samog po~etka.

Danas, u praksi, ponovno pregovarawe uz obostranipristanak nije samo poèqna alternativa ili preduslov zaformalno osloba|awe od preostalog duga u ovim sistemima;to je centralna ta~ka ~itavog sistema osloba|awa od preo-stalog duga. Ovi sistemi strukturirani su tako da ubede po-verioce da prihvate dogovorena poravnawa i da daju du`ni-cima svaki podstrek u traèwu kompromisnog re{ewa. Uovim sistemima, ako propadne faza dobrovoqnog pregova-rawa, fazu obavezuju}eg osloba|awa od duga generalno kara-kteri{e osloba|awe od duga koje je maweg obima, i ne tolikoizvesno kao {to je to slu~aj u ameri~kom i germanskom sis-temu. Ovo se mewa, posebno u Francuskoj, ali je to proceskoji te~e sporo.

16) Videti vi{e u: David Gray Carlson, "Means Testing: The FailedBankruptcy Revolution Of 2005", 15 Am. Bankr. Inst. L. Rev. 2007, 223.


152

Francuska

Francuskim odredbama o “Re{avawu problema preza-duènosti,“17) koje se nalaze u Zakoniku o za{titi potro-{a~a, uspostavqa se sistem koji poku{ava da se me{a {to jemawe mogu}e u privatne ugovore i ohrabruje poverioce idu`nike da dobrovoqnim pregovorima do|u do re{ewa. Uve}ini slu~ajeva, ovaj pristup je na prvi pogled uspe{an, jerse ve}ina slu~ajeva zavr{i kompromisom neke vrste. Samorelativno mali deo svih slu~ajeva osloba|awa od preostalogduga za fizi~ka lica u Francuskoj se re{ava putem sistemakoji ukqu~uje obavezuju}e osloba|awe od preostalog duga, tj.angaòvawe formalnog sistema.

Kreditno savetovawe u Francuskoj uvedeno je zakonomdonetim 1989. kako bi se re{avawu problema dugovawa fi-zi~kih lica pristupilo dvostrano. Prvo, ovaj zakon uveo jecentralni sistem prikupqawa informacija o kreditima,pod rukovodstvom Banke Francuske, sna`no podsti~u}i po-verioce da provere kreditno stawe potencijalnih du`nika.Sistem je iskqu~ivo fokusiran na beleèwe propusta svakogdu`nika da blagovremeno izmiri svoje kreditne obaveze.Skretawem pa`we poverilaca na ove negativne podatke, za-konodavci su se nadali da }e spre~iti odobravawe kreditafizi~kim licima kod kojih postoji visok rizik od neispu-wewa obaveza.

Za ona fizi~ka lica koja su, ipak, dobila pozajmice ipri tome se susrela sa prete}om insolventno{}u ili prob-lemima u otplati duga, druga strana sistema je osmi{qena daohrabri poverioce i du`nike u pronalaèwu re{ewa pri-vatnim putem. Zakonom je osnovana zvani~na Komisija za pre-zaduènost pojedinaca za svaki od 100 okruga u Francuskoj(ne{to kao okruzi u SAD). Umesto da traè privatnog kre-ditnog savetnika, francuski du`nici podnose formalni za-htev za osloba|awe od preostalog duga jednoj od ovih komi-sija. Primarni zadatak Komisije je veoma nalik onom koji uSAD imaju kreditni savetnici - traèwe skromnih ustupaka

17) Naziv zakona je Loi Neiertz br. 89-1010 (Relative a la preven-tion et au reglement des difficulties liees au surendettement des particulierset des families) a na snazi je od 1. marta 1990. godine, da bi 1993. postaosastavni deo Zakona o za{titi potro{a~a.


153

od poverilaca koji bi omogu}ili du`nicima da nastave davr{e pla}awa u skladu sa svojim mogu}nostima ~ime bi sepodstakli da preuzmu kontrolu nad svojim dugovima. Po-novno pregovarawe pod pokroviteqstvom dràve bila jejedina mogu}a opcija za osloba|awe od preostalog duga i ve-}ina francuskih slu~ajeva i danas se zavr{ava dugoro~nimplanom otplate koji je rezultat ponovnih pregovora.18)

Banka Francuske de facto rukovodi ovim sistemom re-{ewa, kao {to rukovodi i preventivnim sistemom izve{ta-vawa o kreditima. Banka Francuske nije komercijalna bankai nije poverilac u ovim slu~ajevima. Funkcioni{e sli~nosistemu Federalnih rezervi SAD, reguli{u}i i nadgleda-ju}i rad dràvnih komercijalnih banaka i bankarskog siste-ma u celini. Predstavnik Banke Francuske za svaki okrugvr{i du`nost sekretara te Komisije. Ona prikupqa tzv.izjave o prezaduènosti i finansijske podatke u vezi sa sva-kim du`nikom i, na osnovu podataka iz svakog dosijea, sa-stavqa plan otplate duga koji ukqu~uje i skromne ustupkepoverilaca.19) Kada Komisija odobri plan otplate duga20),Banka Francuske posreduje u procesu pregovarawa izme|upoverilaca i du`nika. Ni du`nik niti bilo koji poverilacne moè da predloì plan - ta privilegija pripada iskqu-~ivo sekretaru Komisije. Banka Francuske je tako postavqe-na kao kqu~na javna figura, kao i primarni nosilac spro-vo|ewa utvr|ene politike i prakse.

Ostatak ~lanova komisije sa pravom glasa ~ine drà-vni slu`benici, ~iji je posao da osiguraju politi~ki pri-hvatqiv ishod pregovora u svakom pojedina~nom slu~aju.Prisustvo lokalnih zvani~nika u komisijama ima za posle-dicu veoma razli~ita postupawa komisija, uprkos tome {tose mo‘e o~ekivati da Banka Francuske izvr{i snaàn

18) Jason J. Kilborn, "Former Entrepreneurs in Dutch PersonalInsolvency Law: Comparison with US, UK, Germany, Denmark, andFrance", dostupno na: http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1827004, 3. 1. 2013.

19) Videti vi{e u: Jason J. Kilborn, "La Responsabilisation del'Economie: What the United States Can Learn From the New French Lawon Consumer Overindebtedness", Michigan Journal of International Law,Vol. 26, 2005, 619.

20) Fra. plan conventionel.


154

uniformni uticaj. Pored lokalnog predstavnika Banke Fra-ncuske, jo{ pet ~lanova sa pravom glasa i dva “~lana-konsultanta“ ~ine svaku komisiju. Predstavnik dràve usvakom okrugu predsedava Komisijom, a na~elnik Odeqewa zafinansije u lokalnoj samoupravi je potpredsednik. Na~e-lnik Odeqewa lokalne poreske administracije zaokruùjeprvu, “politi~ku“ polovinu ~lanstva sa pravom glasa svakekomisije. Druga dva ~lana imenuje predsednik komisije napredlog 1) udruèwa kreditnih ustanova i investicionihkompanija (po svoj prilici predstavnik “poverioca“) i 2)lokalnog udruèwa porodica i potro{a~a (po svoj prilici,predstavnik ”du`nika“). Ovi ~lanovi sa pravom glasa po-tpomognuti su dvojicom ~lanova - konsultanata, socijalnimradnikom i pravnikom.21) Od socijalnog radnika se o~ekujeda savetuje Komisiju o izradi odrìvog plana otplate duga,proverava zakonitost zahteva poverioca i stara se o tome dadokumenta koja se na kraju predaju sudovima zadovoqavajupravne standarde.

Ove komisije nisu deo sudstva, jer nijedno sudsko telone nadgleda aktivnosti komisija. U prilog tome ide i ~iwe-nica da ni du`nike ne zastupa advokat u postupcima predKomisijom. Komisije nisu osmi{qene ni da vr{e pritisakna poverioce da pristanu na osloba|awe od preostalih dugo-va du`niku niti da re{avaju sporove izme|u poverilaca idu`nika. Wihov ciq je poravnawe, posredovawe izme|u du-`nika i poverilaca kako bi ovi mirnim putem do{li dore{ewa problema izazvanih ekonomskim te{ko}ama.

Danas, komisije tako|e odre|uju koji se “beznade`ni“slu~ajevi prebacuju u relativno novu, obavezuju}u fazu oslo-ba|awa od preostalog duga, u formalni sudski sistem. Ko-misije tako imaju pregovara~ku i supervizorsku funkcijupoput zvani~no ovla{}enih kreditnih savetnika u SAD i udrugim zemqama, mada je wihov status jedinstven. 22)

21) Vi{e o strukturi Komisija u: Jason J. Kilborn, ComparativeConsumer Bankruptcy, Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 43.

22) Videti vi{e u: Jason J. Kilborn, "La Responsabilisation del'Economie: What the United States Can Learn From the New French Lawon Consumer Overindebtedness", Michigan Journal of International Law,Vol. 26, 2005, 621.


155

Primarni zadatak Komisije je da omogu}i ponovno pre-govarawe, uz pristanak obe strane, o od{tetnim zahtevimapoverilaca prema preoptere}enim individualnim du-`nicima. Samo se o dugovima fizi~kih lica moè ponovopregovarati u francuskom sistemu dok su dugovi pravnihlica iskqu~eni.

Ukoliko Komisija ustanovi da je du`nik “prezaduèn“i da traì osloba|awe od preostalog duga “u dobroj veri“,23)ona }e poku{ati da formuli{e predlog ponovnog pregov-arawa koji najvi{e odgovara plate`noj mo}i du`nika i le-gitimnim zahtevima poverioca. Kao i kod ameri~kog kredi-tnog savetovawa, predlog ponovnog pregovarawa moè dasadrì i skromne mere za osloba|awe od preostalog duga kao{to su odlagawe ili produètak perioda otplate, potpunoili delimi~no opra{tawe duga, smawewe ili opra{tawenagomilanih kamata, ili ustanovqavawe obezbe|ewa ili za-mena postoje}eg predmeta obezbe|ewa novim.24) Svaka od ovihmera moè da uti~e na uspeh du`nika ili da spre~i neke we-gove poteze, kao {to je prodaja imovine25) ili izbegavawe ne-kog budu}eg duga.

Nakon po~etnog perioda primene ovog sistema i skep-ti~nog prijema od strane poverilaca, faza vansudskog pre-govarawa o planu otplate u Francuskoj je dostigla izuzetnistepen uspeha. Uprkos stalnim molbama za statisti~kim pra-}ewem, ne postoje podaci o krajwim uspe{nim izvr{ewimaovih vansudski dogovorenih planova. U stvari, vrlo je vero-vatno da impresivna stopa uspe{nih neformalnih kompro-misa odraàva, barem delimi~no, dogovorene planove praz-nih obe}awa potpisanih od strane upla{enih ili neobave-{tenih du`nika. Razni faktori doprineli su da ovaj vid

23) “Prezaduènost“ je definisana u prvom delu zakona kao“o~igledna nemogu}nost du`nika da u dobroj veri otplati sve svojedugove koji su sada dospeli ili }e u budu}nosti dospeti na naplatu“.Komisije i sudovi tuma~ili su donekle nejasne pojmove “prezadu-ènosti“ i “u dobroj veri“ relativno slobodno. U skorije vreme, kon-stantni prosek od oko 10-15% zahteva odbijeno je svake godine zbognepostojawa dovoqnog nivoa „prezaduènosti“ i “dobre vere“.

24) Jason J. Kilborn, 623.25) Prodaja imovine je retka komponenta ovih vansudskih pla-

nova, naj~e{}e obuhvata nekretninu ili automobile.


156

re{avawa problema prezaduènosti du`nika ne postignezna~ajniji uspeh, ali slede}a tri razloga su bila domina-ntna.

Prvo, ba{ kao i u SAD, poverioci se uglavnom opirudavawu bilo kakvih zna~ajnih olak{ica {to dodatno op-tere}uje ve} preoptere}ene du`nike. I u Francuskoj i uSAD, poverioci su mahom prihvatili budu}e mere za oslo-ba|awe od preostalog duga, kao {to su kratka odlagawa ot-plate, produèwe roka otplate i skromno smawewe kamatnestope. Ali, isto kao i wihove kolege u SAD, francuski po-verioci su u velikom broju odbili opra{tawe dela ili svihprethodnih obaveza du`nika u vezi sa ve} nagomilanim du-gom. Za ozbiqno preoptere}ene du`nike, budu}e osloba|aweod preostalog duga samo odlaè neizbe`no; neuspeh plana iponovno podno{ewe zahteva za osloba|awe od preostalog du-ga. Kako bi imali realnu {ansu da povrate finansijsku kon-trolu, mnogim du`nicima je potrebno smawewe postoje}egtereta, a ne samo pauza u daqem budu}em rastu tog tereta.26)

Drugo, vansudski planovi u Francuskoj ~esto jako dugotraju. Praksa pokazuje da oni u proseku traju oko deset godi-na.27) Nakon izmirewa svakodnevnih tro{kova, mnogim du-`nicima preostaje neznatni vi{ak prihoda za otplatu dugo-va. âk i u situaciji da dug prestane da raste, samo malidelovi duga mogu biti otpla}eni svakog meseca, {to nu`noproduàva period otplate. Mnogi dogovoreni planovi pred-vi|aju period otplate na pet do deset godina, mada su neki odprvobitnih planova period otplate ~ak produìli i na pet-naest godina. Posle 2004, zakon ograni~ava ovaj period nadeset godina, osim ako duì vremenski period nije neopho-dan da bi se otplatile dugotrajne hipoteke i izbeglo gub-qewe doma.28)

26) Videti detaqnije: Jason J. Kilborn, "La Responsabilisation del'Economie: What the United States Can Learn From the New French Law onConsumer Overindebtedness", Michigan Journal of International Law, Vol. 26,2005, 623.

27) Niemi, Kiesilainen Johanna, Consumer bankruptcy in comparison:Do We Cure Market Failure or a Social Problem, Osgoode Hall Law Journal, br.37, 1999. str. 473-504.

28) Prema: Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy, Dur-ham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 43.


157

âk i uz ovu skromnu kontrolu, postavqa se pitawe ko-liko je razumno o~ekivati da bilo koja komisija ili savet-nik predvide finansijsku situaciju du`nika u narednojdeceniji. U stvari, koliko je razumno o~ekivati da bilo kojidu`nik opstane sa tako stisnutim buxetom tokom deset du-gih godina bez prostora za nepredvi|ene tro{kove. Dakako,nepredvi|eni tro{kovi, kao {to su razvod, nezaposlenost,hospitalizacija ili duga bolest, ~esto su okida~, ako ne i ko-ren ozbiqnih finansijskih te{ko}a.29)

Tre}e, i najproblemati~nije, komisije su poku{avaleda prona|u odgovaraju}u ravnoteù izme|u zahtevawa odgo-vornog pla}awa poveriocima i ostavqawa dovoqno sredsta-va du`nicima za finansirawe osnovnih ìvotnih tro{ko-va. Kqu~no pitawe u svakom sistemu planova produènihotplata je koliko od du`nikovog prihoda ostaviti du`nikuza li~ne i porodi~ne potrebe.

U Francuskoj, deo prihoda du`nika raspore|en za li-~ne i porodi~ne potrebe ima odre|en naziv: “ostatak za ì-vot“. Najkriti~niji aspekt svakog plana otplate je odre|ewefine sredine izme|u {to je mogu}e ve}eg uzimawa od du`ni-ka, a istovremeno ga ne guraju}i na ivicu propasti.

U nadle`nosti komisija je odre|ewe obima “ostatka zaìvot“, pitawe koliko ostaviti du`nicima pokazalo se pro-blemati~nim u prvoj deceniji francuskog zakona. Planovikoje je predlagala komisija ~esto su ostavqali du`nicimasamo 2.300$ godi{we po ~lanu doma}instva du`nika, a ~estonisu uzimali u obzir teku}e tro{kove du`nika za komunali-je, osigurawe i druge tro{kove koji nisu o~igledni.30) Premajednoj mawoj studiji, u 58,5% planova potpisanih 1992. i1993, du`nicima je stavqeno na raspolagawe od 180$ do 360$mese~no. U {irem istraìvawu planova ura|enom 2001, Ban-ka Francuske je otkrila da je “ostatak za ìvot“ odre|en odstrane komisija koje su postupale velikodu{nije u prosekubio samo 500$ mese~no za neudate/neoèwene du`nike, 700$ zaparove bez dece, a 1.000$ za parove sa dvoje dece. Ne{to stri-

29) International Law Association, The Hague Conference (2010), Sov-ereign Insolvency Study Group, 74 Int'l L. Ass'n Rep. Conf. 2010, 978.

30) Podaci preuzeti iz: Jason J. Kilborn, Comparative ConsumerBankruptcy, Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 45.


158

ktnije komisije odre|ivale su tesan buxet od mawe od 300$mese~no za neoèwene/neudate du`nike, mawe od 500$ mese-~no za parove i ne{to preko 800$ mese~no za parove sa dvojedece.31)

Francusko zakonodavstvo odgovorilo je na ovaj pro-blem na na~in karakteristi~an za evropske sisteme ste~aja.Uvrstilo je op{te primenqivo pravo na izuzimawe zaradeod izvr{ewa kao nultu ta~ku zagarantovanih sredstava zadu`nikove potrebe. Od 1. februara 1999, komisije imaju za-konsku obavezu da ostave du`nicima svu zaradu koja ne pot-pada pod zapleweno potraìvawe poverilaca prema op{temizvr{nom postupku. U stvari, zakon navodi zaradu izuzetuod izvr{ewa samo kao po~etnu ta~ku iznosa koji treba da seostavi du`nicima, odre|uju}i ga kao “jedan deo resursa po-trebnog za teku}e tro{kove“.32) Jedna od eksplicitnih fun-kcija socijalnog radnika u svakoj komisiji je da predloìadekvatan “ostatak za ̀ ivot“ preko ovog apsolutnog minimu-ma.

Op{te francusko pravo na izuzimawe zarade od iz-vr{ewa te{ko je saèti, ali osnovna ideja je da du`nici savi{im primawima mogu da zadrè mawe od svog ukupnog pri-hoda od du`nika sa niìm primawima, a skoro cela zaradadu`nika koji imaju najnià primawa je za{ti}ena.33)

31) Videti vi{e u: Kilborn, Jason J, La Responsabilisation de l'Econ-omie: What the United States Can Learn From the New French Law on Con-sumer Overindebtedness, Michigan Journal of International Law, Vol. 26, p. 619,2005.

32) Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy, Durham, NC:Carolina Academic Press, 2007, 43.

33) Uzimaju}i okvirne brojke i trì{ni kurs iz 2006, zakon ga-rantuje du`nicima 95% od godi{we zarade do 4.000$, zatim 90% od go-di{we zarade izme|u 4.000$ i 8.000$, zatim mawe procente od nekolikoprogresivno vi{ih kategorija zarada, dok posledwa kategorija {titisamo tre}inu od zarada koje se kre}u izme|u 20.000$ i 24.000$. Sve zaradeiznad 24.000$ su neza{ti}ene i dostupne poveriocima. Tako|e, me|utim,za svako dete ili roditeqa pod starateqstvom du`nika, granice svake odovih kategorija podiù se za otprilike 1.600$. Tako, du`nici bez dece udoma}instvu sa jednim prihodom mogu da zadrè maksimum od oko18.000$, ako je wihov godi{wi prihod 24.000$ ili vi{e. Ukoliko u do-ma}instvu ima dece, granica se podiè na oko 20.000$ garantovanihdu`niku, ako je wegov ukupan prihod 26.000$ ili vi{e. Detaqnije u: JasonJ. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy, Durham, NC: Carolina Aca-demic Press, 2007, 39-43.


159

Dva istraìvawa koja je sprovela Banka Francuske2001. i 2004. otkrila su da 70% du`nika ima oporezovaniprihod po doma}instvu od oko 22.500$ godi{we ili mawe.Oko ~etvrtine svih du`nika zaradi izme|u 22.500$ i mini-malne mese~ne zarade, ili SMIC34) (u junu 2004, oko 1.500$ me-se~no, 18.000$ godi{we), dok skoro 40% zaradi mawe od mi-nimalne zarade, ali vi{e od apsolutnog minimuma potre-bnog za socijalnu inkluziju ili RMI35) (2004. oko 525$ mese-~no, samo oko 6.300$ godi{we). U mnogim slu~ajevima, ve}inaovih prihoda dolazi od dràvnih davawa, kao {to su davawaza stanovawe, porodicu ili nezaposlenost.36)

U odnosu na planove otplate duga, ova istraìvawapokazuju da je “ostatak za ìvot“ dodeqen od strane mnogihkomisija znatno uve}an posledwih godina. Izve{taj BankeFrancuske o francuskim planovima usvojen po~etkom 2001.pokazao je da 65% planova garantuje du`nicima oko 1.000$-1.875$ mese~no. Do 2004. garantni iznosi u ovom okviruraspore|eni su du`nicima u skoro 72% planova, a veoma ma-lom broju du`nika (oko 3%) dodeqeni su ve}i iznosi. Osta-lima je dodeqeno izme|u apsolutnog minimuma RMI (525$mese~no) i oko 1000$ mese~no, s tim {to je velika ve}inaiznad golog minimuma.37) Ovo je dobar pokazateq odrìvo-sti ovih planova, mada }e dugi periodi trajawa planovaotplate ostati potencijalno ozbiqan problem.

Uprkos te{ko}ama u pregovarawu uz minimalne kapac-itete otplate, komisije imaju kapacitet ube|ivawa du`nikai poverioca u iznalaèwu zajedni~kog re{ewa u znatnombroju slu~ajeva. Godine 1990, prve godine primene novog za-kona, poverioci su prihvatili plan re{ewa u samo 45%slu~ajeva koji su bili u nadle`nosti komisija. Taj procenatje porastao na 58% 1991. i 62% 1992, zahvaquju}i, u najve}ojmeri, lobirawu Banke Francuske. Uprkos opstruirawu no-vog sistema od strane mnogih institucionalizovanih pove-rilaca tokom prvih nekoliko godina, radne grupe, koje je

34) Le Salaire minimum interprofessionnel de croissance (SMIC)35) Revenu minimum d'insertion (RMI)36) Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy, Durham,

NC: Carolina Academic Press, 2007, 31.

37) Jason J. Kilborn, 31.


160

oformila Banka Francuske, uspe{no su lobirale kreditneorganizacije za pruàwe podr{ke novom zakonu. Ovo lobi-rawe doprinelo je porastu saradwe poverilaca. Poverioci idu`nici su se poravnali u preko 60% slu~ajeva od 1990. do1996, i od 1997. do danas, izme|u 60% i 70% svih vo|enihslu~ajeva zakqu~eno je dogovorenim planom otplate duga (ma-da je sve vi{e i vi{e slu~ajeva u skorije vreme preusmerenona obavezuju}i sistem osloba|awa od preostalog duga, koji jeuveden 2004. godine).38)

Stoga, francuski sistem prezaduènosti fizi~kih li-ca, u ve}ini slu~ajeva, ima malo toga zajedni~kog sa formal-nim individualnim ste~ajem u SAD. On pre li~i na ameri-~ki sistem privatnog kreditnog savetovawa i ponovnog pre-govarawa o dugu. Da zakqu~imo, francuski sistem je uvrstioelemente obavezuju}eg osloba|awa od preostalog duga koji za-ista li~e na ameri~ki individualni ste~aj, ali u kompara-tivne svrhe, francuski sistem se najboqe moè razumeti kaopoluformalno pregovarawe uz pristanak obe strane pre negoobavezuju}a formalna intervencija.39)

Luksemburg

Luksemburg je primenio na~in re{avawa finansijskihnevoqa fizi~kih lica sli~an onom primewenom {irom ve-likog dela Zapadne Evrope. Za razliku od pristupa neme{a-wa javne vlasti koji je karakteristi~an za SAD, gde je kre-ditno savetovawe prepu{teno komercijalnim bankama, i zarazliku od agresivnog pristupa me{awa u Francuskoj, gde jeoformqena nova mreà komisija pod kontrolom dràve,Luksemburg se odlu~io za pomo} privatnih socijalno ori-jentisanih savetnika koji nude pomo} prezaduènim du`ni-cima. Tokom ranih 1990-ih, nekoliko neprofitnih organiza-cija po~elo je da nudi besplatne usluge savetovawa du`nikakao deo svoje socijalne misije. Krajem 1993. dràva je pre-

38) Jason J. Kilborn, 29-31.

39) Vi{e o paraleli francuskog i ameri~kog sistema u: Jason J.Kilborn, "La Responsabilisation de l'Economie: What the United States CanLearn From the New French Law on Consumer Overindebtedness", Michi-gan Journal of International Law, Vol. 26, 2005.


161

poznala zna~aj ove aktivnosti i zvani~no je podràla. Oveorganizacije potpisale su ugovor o saradwi sa Ministar-stvom porodice40) i po~ele su da rade kao deo jednog koordi-nisanog programa savetovawa uz dràvnu podr{ku, nazvanog“Nacionalni centar za borbu protiv prezaduènosti“.41)

Kada je Luksemburg kona~no usvojio formalni sistemosloba|awa od preostalog duga za fizi~ka lica 2000. godine,u velikoj meri se oslawao na francuski model, ali je uvrstioi sopstvenu postoje}u strukturu savetovawa koja je bila neza-visna, ali pod podr{kom dràve.42) Veoma sli~no kao i uFrancuskoj, du`nici u Luksemburgu mogu da zatraè osloba-|awe od preostalog duga tako {to podnose zahtev admini-strativnom organu. Suprotno od francuskog sistema, admi-nistrativno telo u Luksemburgu podràno je od strane dr-àve, ali je u velikoj meri nezavisno. Po~etna ideja organi-zacije “Nacionalnog centra za borbu protiv prezaduèno-sti“ je i daqe odrìva, s obzirom na to da oni i daqe pruàjubesplatno savetovawe du`nicima i savetuju vladine agencijeo pravcu daqeg razvoja politike u vezi sa problemom dugovafizi~kih lica. Danas, ipak, pored pruàwa usluge bespla-tnog savetovawa, ove organizacije rukovode prvim fazamasistema individualnog ste~aja. 43)

40) Ministere de la famille et de l’integration, www.mfi.public.lu(18. 12. 2012)

41) Jason J. Kilborn, "Continuity, Change, and Innovation in Emerg-ing Consumer Bankruptcy Systems: Belgium and Luxembourg", AmericanBankruptcy Institute Law Review, Vol. 14, 2006, 69.

42) Za vi{e informacija videti: Doc. parl. Sénat (1997-1998) no.929/5, pp. 13-15, http://www.senat.be/wwwcgi/get_pdf?16777529; Doc.parl. Chambre (1991-1992) no. 274/3, 56-57, dostupno na:www3.dekamer.be/digidoc/DPS/K2331/K23310964/K23310964.pdf; Doc.parl. Chambre (1996-1997) no. 1073/1, 16-18, dostupno na: http://www.lachambre.be/FLWB/pdf/49/1073/49K1073001.pdf; tako|e videti:Doc.parl.no.3813,http://www.chd.lu/servlet/Merge?lot=J-1992-O-0454& lib=chdl (u vezi predvi|awa sistema po ugledu na francuski); Doc. parl.no. 3813, Débat, http://www.chd.lu/servlet/Merge?lot=C-1993-O-005&lib=chdl



162

Danas preostale organizacije44) ~lanice “Naciona-lnog centra za borbu protiv prezaduènosti“ upravqaju ta-kozvanim “Centrom za informisawe i savetovawe za pitawaprezaduènosti“. Ba{ kao {to Banka Francuske radi ufrancuskom sistemu, svaki Centar pregleda zahteve za pri-jem,45) prikupqa informacije o li~noj i finansijskoj situa-ciji svakog du`nika i predlaè mere za re{avawe du`niko-vih problema. Centri su mnogo fleksibilniji u vr{ewu ovekontrole u odnosu na Banku Francuske. U Francuskoj, du-`nici se odmah obra}aju Banci Francuske podno{ewem fo-rmalnog zahteva za osloba|awe od preostalog duga, dok u Luk-semburgu du`nici angaùju Centre podnose}i zahteve zasavetovawe i pomo} poput ameri~kih du`nika koji angaùjukreditne savetnike. Du`nici u Luksemburgu podnose zahteveza osloba|awe od preostalog duga u formalnom ste~ajnompostupku u ve}ini (ako ne svim) slu~ajeva, tek nakon {toCentar predloì da to u~ine, nakon {to je iscrpeo sve mo-gu}nosti postizawa dogovora poverilaca i du`nika i kadautvrdi da zajedni~ki dogovor nije mogu} i da }e obavezuju}eosloba|awe od preostalog duga na kraju biti neophodno.46)

U Francuskoj, svaki kompromisni plan prolazi krozKomisiju, a aktivnosti Banke Francuske u slu~ajevima in-solventnosti fizi~kih lica neraskidivo su povezane sa for-malnim sistemom. U Luksemburgu, nasuprot tome, Centri

44) Dve agencije koje danas nude usluge savetovawa su Inter-Actions Faubourgs (www.inter-actions.lu) i Luxembourguish League ofPrevention and of Medico-Social Action (www.ligue.lu ), 18. 12. 2012.

45) Za razliku od francuskog zakona, zakoni u Luksemburgu iBelgiji ne zahtevaju od du`nika da demonstriraju “u dobroj veri“ kaouslov za osloba|awe od duga. Zakonodavci i u Belgiji i u Luksembur-gu eksplicitno su odbili ovaj uslov, delom i zbog nevoqa koje jeFrancuska imala sa wegovom primenom, zbog posebno velike razlikeu tuma~ewu pojma od strane raznih komisija i sudova. Jedini donekleanalogni uslov u Belgiji i Luksemburgu je taj da du`nik ne moè “dao~igledno sam organizuje svoj ste~aj.“ Zakonodavna istorija obja{-wava da ovo ne zna~i da je du`nik jednostavno preuzeo vi{e duga nego{to je mogao da pretpostavi da }e mo}i da otplati, nego da je delao sanamerom prevare i izigravawa dobrih namera poverilaca.

46) Detaqnije u: Jason J. Kilborn, "Continuity, Change, and Innova-tion in Emerging Consumer Bankruptcy Systems: Belgium and Luxem-bourg", American Bankruptcy Institute Law Review, Vol. 14, 2006, 69-107.


163

odràvaju prethodnu savetodavnu funkciju. U mnogim slu-~ajevima, Centri mogu da re{e slu~ajeve van formalnogste~ajnog postupka, kao {to to rade ameri~ki kreditni sa-vetnici, tako {to }e ubediti poverioce da pristanu na istitip skromnih ustupaka, kao oni koji se mogu na}i u SAD(privremena odlagawa, smawewe kamatne stope, produèweukupnog perioda otplate). Iz prakti~nih razloga, Centritako imaju ulogu neformalnih supervizora formalnog ste-~ajnog sistema, postaju}i svojevrsni rukovodioci ste~aja47)samo u slu~ajevima u kojima bi na kraju bilo potrebno obave-zuju}e osloba|awe od preostalog duga. Na taj na~in, iako za-koni u Francuskoj i Luksemburgu ne navode eksplicitnokreditno savetovawe kao zahtev za ulazak u formalni sistemosloba|awa od preostalog duga, kao {to to ~ini ameri~kizakon (od 2005), du`nici mogu da pokrenu formalni pos-tupak samo ako telo sli~no kreditnom savetovali{tu odlu~ida su neformalni ili poluformalni pregovori propali ilida }e propasti.

Za posebno te{ke slu~ajeve insolventnosti, Centarmoè da nastavi proceduru podno{ewem predloga plana re-{ewa drugom javnom organu Komisiji za posredovawe koja ru-kovodi sistemom formalnog ste~aja. Poput francuske komi-sije, Komisija za posredovawe sastoji se od {est ~lanova ko-ji, po svoj prilici, ravnomerno zastupaju interese zainte-resovanih strana. Svake tri godine, ministar porodiceponovo imenuje ~lanove Komisije, biraju}i po dva ~lana izsvake od tri grupe: predstavnici dràve (od kojih jedan vr{idu`nost predsednika), stru~ni saradnici iz oblasti kredi-tirawa fizi~kih lica i stru~ni saradnici iz oblasti save-tovawa fizi~kih lica za pitawa dugova. Ve}inom glasova odovih {est ~lanova (u situaciji podeqenih glasova, glas pre-dsednika je odlu~uju}), Komisija za posredovawe moè da us-voji plan predloèn od strane Centra ili da ga modifikujepre nego {to ga predstavi poveriocima.48)

47) Prema: Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy,Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 34.

48) O sastavu Komisije za posredovawe videti: Jason J. Kilborn,"Continuity, Change, and Innovation in Emerging Consumer BankruptcySystems: Belgium and Luxembourg", American Bankruptcy Institute LawReview, Vol. 14, 2006, 81.


164

Na ovaj na~in, sistem u Luksemburgu ukqu~uje isti tippoliti~ke provere sadràja kompromisnih planova kao ifrancuske komisije. Implicitna prakti~na funkcija Komi-sije za posredovawe tako|e je prili~no ista onoj koju imajufrancuske komisije. U ovoj fazi, svaka vr{i veoma mali pri-tisak na proces pregovarawa. Poverioci ne mogu biti pri-morani (u ovoj fazi) da pristanu na bilo kakve ustupke.Ideja je da postavqawe neutralnog administratora na pozi-ciju posrednika moè da ubedi poverioce da je du`nikovpredlog kompromisnog plana zaista pravo re{ewe. Francu-ske komisije i Komisija za posredovawe u Luksemburgu po-diù nivo ozbiqnosti i neutralnosti ina~e privatnog pro-cesa pregovarawa.49)

Ve}inu slu~ajeva u Luksemburgu mogu}e je uspe{no re-{iti u najranijoj, neformalnoj fazi, bez potrebe za uplita-wem Komisije za posredovawe. ̂ ini se da Centri veoma uspe-{no ostvaruju prethodnu svrhu nu|ewa usluga savetovawa zapitawa buxeta i pruàwa pomo}i kod neformalnih dogo-vora sa poveriocima. Prvi zvani~ni zahtev za prijem u novisistem ste~aja bio je podnet jednom od dva Centra krajemnovembra 2001, a prvi predlog plana podnet je Komisiji zaposredovawe krajem februara 2002. Tokom 2002. i 2003, Ce-ntri su pokrenuli formalni postupak ste~aja i podneli pla-nove Komisiji za posredovawe u samo 42 slu~aja. Tokom istogperioda, Centri su otvorili 557 dosijea o savetovawu du-`nika. U 2004. i 2005. Centri su otvorili jo{ najmawe 400novih dosijea o savetovawu du`nika, ali su podneli samo 21novi slu~aj Komisiji za posredovawe.50) Ovi podaci nas na-vode na zakqu~ak da samo neznatni procenat slu~ajeva fi-nansijskih te{ko}a du`nika uo{te prelazi iz osnovne fazesavetovawa i pregovarawa u fazu posredovawa u okviruformalnog procesa.

U slu~ajevima u kojima je potreban ve}i napor da bi sepoverioci i du`nici pribliìli dogovoru, deluje da Ko-

49) Prema: Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy,Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 38.

50) Navedeno prema: Jason J. Kilborn, "Continuity, Change, andInnovation in Emerging Consumer Bankruptcy Systems: Belgium and Lux-embourg", American Bankruptcy Institute Law Review, Vol. 14, 2006, 82.


165

misija za posredovawe ima veoma skroman u~inak. Od ukupno31 slu~aja koji joj je podnet u 2002, svega 18 (58%) je rezulti-ralo dogovorenim planovima otplate, ali su se planovi po-javili u samo ~etiri od 11 (36%) slu~ajeva u 2003, u jednom od{est slu~ajeva (17%) u 2004. i u {est od 15 slu~ajeva (40%) u2005.51) Posmatraju}i ovu statistiku moè se zakqu~iti da unajboqem slu~aju Komisija za posredovawe ima skroman us-peh.

Postoje indicije da je do{lo vreme za modifikacijusistema osloba|awa od preostalog duga za fizi~ka lica uLuksemburgu, delom da bi se implementirao sistem koji vi{enagiwe ka individualnom ste~aju i koji je fokusiraniji naotpis dugova nego na poravnawe izme|u poverilaca i du`ni-ka putem planova otplate duga. Za sada, me|utim, formalnisistem u Luksemburgu, kao onaj u Francuskoj, mawe se baviobavezuju}im osloba|awem od duga, a vi{e omogu}avawemkompromisa. Za razliku od Francuske, duìna trajawa isadràj dogovorenih planova predloènih od strane Komis-ije za posredovawe doslovno su neregulisani. Umesto da seodredi minimalni buxet koji je garantovan du`nicima, za-kon neodre|eno zahteva da plan obezbedi dovoqno materi-jalne podr{ke kako bi se omogu}ilo du`niku da nastavi ì-vot dostojan ~oveka. Indirektni pokazateq sadràja nekihod ovih planova je sve ve}i broj re{enih slu~ajeva u ranoj fa-zi. Prva dva plana Komisije za posredovawe, sprovedena u2002, ve} su bila zakqu~ena do 2003. Jedan je zavr{en ot-platom duga u celosti, a drugi iz razloga {to je ostao samojedan poverilac, a du`nik je dogovorio poseban aran`man satim poveriocem. Sli~no ovome, jo{ dva plana (jedan iz 2002,a drugi iz 2003) zakqu~ena su uz potpunu otplatu duga 2004, ajo{ dva iz 2002. su zavr{ena u januaru 2005. Dakle, pet od 18planova iz 2002 (28%) je uspe{no realizovano za tri godineili mawe, a jedan od ~etiri plana iz 2003. realizovan je zamawe od dve godine.52)


52) Vi{e o ovome videti u: Jason J. Kilborn, Comparative Con-sumer Bankruptcy, Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 38.


166

Belgija

Za razliku od “administrativne“ procedure u Francu-skoj i Luksemburgu, proces u Belgiji odlikuje izuzetnaposve}enost procesu posredovawa. Po~iwe tako {to du`nikpodnosi zahtev za osloba|awe od preostalog duga sudu op{tenadle`nosti. Nakon prijema, sud jednostavno pregleda za-hteve kako bi se uverio da su du`nici kvalifikovani zaosloba|awe od preostalog duga (to jest, da su insolventni ida se nisu namerno doveli u to stawe), a zatim u procesuposredovawa koji sledi, vr{i ulogu kontrole.

Nakon formalnog po~etka uz aktivirawe suda op{tenadle`nosti, proces posredovawa u Belgiji se nastavqa vansuda, sli~no kao u Francuskoj i Luksemburgu. Du`nik je oba-vezan da u zahtevu imenuje, a sud u najkra}em roku da postavi,posrednika, odnosno poverenika, koji kontroli{e procesposredovawa dok sud ostaje po strani. Svaki sud, po pravilu,poseduje listu podobnih posrednika od kojih du`nici moguda odaberu jednog. Osnovni zadatak posrednika je da osmisliplan i da ga predstavi du`niku i poveriocima na jednogla-sno odobrewe. Posrednik je ovla{}en da prekine proces pre-govarawa i da predmet vrati sudu ukoliko postane o~iglednoda poverilac ne}e pristati na uslove predvi|ene planom.Posledica takvog postupawa je pokretawe formalnog sud-skog postupka. I ovde, kao i u drugim romanskim sistemima,belgijski du`nici mogu da pristupe obavezuju}oj fazi siste-ma ste~aja samo ako su iscrpli prethodni poku{aj pora-vnawa uz posredovawe.

Teoretski, sud moè da postavi posrednike iz reda ad-vokata, registrovanih izvr{iteqa i licenciranih javnihili privatnih agencija za savetovawe du`nika. Prakti~no,zakonodavci su imali na umu da posrednik bude (i, zapravo,u ve}ini slu~ajeva danas i jeste) centar za savetovawe du`ni-ka iz du`nikovog regiona koji je licenciran od strane dr-àve.53) U stvari, du`nici u ve}ini slu~ajeva traè pomo}od lokalnih savetodavnih centara u sastavqawu zahteva i



167

sloènih finansijskih podataka potrebnih samo da bi se za-po~eo postupak osloba|awa od preostalog duga. Belgijskisistem kreditnog savetovawa za fizi~ka lica se sastoji odpreko 500 javnih centara socijalne pomo}i {irom Belgije,koji su licencirani od strane dràve54). Ovi centri su, sto-ga, {iroko dostupni stanovni{tvu i vrlo je verovatno da }eoni pre nego advokati preuzeti slu~ajeve insolventnosti fi-zi~kih lica, jer je Kraqevska uredba strogo ograni~ila doz-voqene honorare za usluge posredovawa na relativno nizaknivo - u proseku, oko 600$ za prikupqawe podataka i izradupredloga plana, kao i 400$ godi{we za pra}ewe prihva}enogplana re{ewa.55) Stoga, iako tehni~ki nije odre|ena dodatnanaknada za neformalno savetovawe ili pregovarawe, ve}inadu`nika u Belgiji, kao i u Luksemburgu, ulazi u sistem ste-~aja samo uz preporuku i uz pomo} kreditnog savetnika po-drànog od strane dràve.

Kao i u Luksemburgu, posrednik je slobodan u izradikompromisnog plana dokle god ima u vidu najboqe re{ewe zadu`nikovu situaciju uzimaju}i u obzir da primena predlogaplana obezbe|uje du`niku ìvot dostojan ~oveka. Duìnatrajawa plana varira, u nekim slu~ajevima se proteè i nadeset i vi{e godina. Neformalno istraìvawe 40 posred-nika u leto 2004.56) pokazalo je da je prose~no trajawe dogovo-renih planova u Francuskoj, ju`noj polovini Belgije i Gra-du Briselu bilo ne{to ispod 82 meseca ({est godina, 10meseci). Ovo isto istraìvawe pokazalo je da odre|ivawebuxeta znatno varira od posrednika do posrednika, ali dadogovoreni planovi daju prihvatqiv nivo “qudskog dostoja-nstva“ putem zagarantovanog buxeta za ve}inu du`nika. Za

54) Ovi centri raspore|eni su kako sledi: 177 u ju`noj, fran-cuskoj oblasti Valonija, 297 u severnoj, holandskoj oblasti Flandr-ija i 29 u Gradu Briselu. Videti vi{e o strukturi i funkcijama na:http://www.cpasbru.irisnet.be/fr/, 24. 2. 2013.

55) Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy, Durham,NC: Carolina Academic Press, 2007, 38.

56) Jason J. Kilborn, "Continuity, Change, and Innovation in Emerg-ing Consumer Bankruptcy Systems: Belgium and Luxembourg", AmericanBan ruptcy Institute Law Review, Vol. 14, 2006, 71.


168

neoèwene/neudate i parove bez dece u proseku su odre|ivanibuxeti na granici dovoqnog (oko 12.000$ godi{we po osobi),{to bi se uve}alo za oko 3.000$ u slu~aju jednog deteta ilivi{e wih. Parovi sa vi{e dece bili su sna`nije pritisnuti,sa prose~nim buxetskim sredstvima od samo oko 21.500$ukupno na godi{wem nivou.57) Potpuno suprotno, dowa gra-nica siroma{tva na godi{wem nivou u 2004, za du`nike usli~noj situaciji u SAD, bila je nekoliko hiqada dolaramawa (ali u nekim slu~ajevima ne mnogo mawa) od ovih broj-ki, otprilike kako sledi: neoèweni/neudati - 9.800$; samo-hrani roditeqi - 13.000$; parovi bez dece - 12.650$; parovi sadva ili vi{e deteta - 15.200$ i 19.150$.58)

U skladu sa trendom u Francuskoj i Luksemburgu, pro-ces posredovawa pokazao se prili~no uspe{nim u Belgiji(mada opet, “uspeh“ u postizawu dogovora oko plana nije nu-`no i pokazateq “uspeha“ u re{avawu du`nikovih problemau izvr{ewu plana). Relativno mali broj slu~ajeva je re{en -samo oko 42% od primqenih slu~ajeva je zakqu~eno do danas.Ali, makar za slu~ajeve koji su uspeli da se probiju kroz ovajsistem nagomilanih obaveza, posrednici su doveli poveri-oce i du`nike do konsenzualnog plana u otprilike 70% odsvih kompletno vo|enih slu~ajeva u prvih sedam godina no-vog zakona.59)

Kreditno savetovawe i posredovawe u germanskim sistemima individualnog ste~aja

Nema~ka (Austrija)

Zakon o individualnom ste~aju Nema~ke stavqa pose-ban akcenat na podsticawe i olak{avawe sprovo|ewa van-sudskog dogovora izme|u du`nika i poverilaca, u ciqu po-stizawa dogovora o realizaciji dugovawa bez asistencije


58) Ibid.59) Jason J. Kilborn, "Continuity, Change, and Innovation in Emerg-

ing Consumer Bankruptcy Systems: Belgium and Luxembourg", AmericanBankruptcy Institute Law Review, Vol. 14, 2006, 71-73.


169

suda. Poput ameri~kog zakona, nema~ki zakon zahteva da sva-ki du`nik koji traì prijem u formalni ste~ajni sistempodnese potvrdu kojom dokazuje neuspeh vansudskog poku{ajaporavnawa u prethodnih {est meseci od dana podno{ewa.60)Kao i u SAD, na~in i sadrìna ovih pregovora o poravnawuvan postupka potpuno su neregulisani, jedino je istaknuto dadu`nika mora zastupati ovla{}eno lice ili agencija.61) Unadle`nosti nema~kih dràva-pokrajina62) je utvr|ivaweadekvatnosti tih lica, a dva su naj~e{}a i to advokati isavetnici za pitawe dugova finansirani od strane dràve.Kao u Belgiji, nema~ki advokati oduprli su se preuzimawuslu~ajeva individualnog ste~aja koji su ina~e lo{e pla}enia zahtevaju puno rada.

Nema~kim du`nicima su na raspolagawu savetodavnicentri (Shuldnerberatungsstelle) koji su raspore|eni {irom

60) Videti vi{e u: Jason J. Kilborn, "Former Entrepreneurs in Dutch Per-

sonal Insolvency Law: Comparison with US, UK, Germany, Denmark, and France",

dostupno na: SSRN: http://ssrn.com/abstract=1827004 or http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.1827004, 2. 6. 2013.

61) Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy, Durham, NC:Carolina Academic Press, 2007, 40.

62) Nema~ka je federacija 16 dràva-pokrajina. Postoji 13 po-krajina (Länder) i tri dràve (Freistaat), pri ~emu je razlika samo unazivu koji je zadràn iz tradicionalnih razloga. Svaka federalnajedinica je na saveznom nivou zastupqena u gorwem domu parlamenta(Bundesratu).

Federalni konstituenti Nema~ke su savezne zemqe (Bundesländer).Od 16 federalnih jedinica - zemaqa, tri su gradovi: Berlin, Hamburg iBremen. Odredba Osnovnog zakona iz 1949. godine negativno je odre-|ivala ovla{}ewa federalnih jedinica, jer su sva ovla{}ewa koja nisubila izri~ito data federaciji bila u rukama zemaqa. Ovako {irok krugovla{}ewa suàvan je ustavnim amandmanima i ja~awem federalne vla-sti. Danas je zemqama ostavqena naj{ira vlast u oblasti policije, obra-zovawa, kulture i komunalnih poslova. U drugim oblastima, gde federa-cija ima zakonodavnu vlast, zemqe mogu ure|ivati pitawa na striktnolokalnom nivou i u saglasnosti sa federalnim zakonima, koji uvek imajupremo}.

Federalne jedinice imaju ustave i izgra|en sistem zakonodavne,izvr{ne i sudske vlasti. Zakonodavna tela su jednodomna i uglavnom senazivaju Landtag. Egzekutiva li~i na federalnu i predvodi je ministar-predsednik sa svojim kabinetom koji ima {iroka ovla{}ewa. Sudskavlast je nezavisna i trostepena. Preuzeto sa: http://sr.wikipedia.org, Admi-nistrativna podela Nema~ke, 25. 2. 2013.


170

Nema~ke, koji su pod pokroviteqstvom dràve.63) Kao i unajve}em delu Evrope, dràvni organi Nema~ke su podrà-vawem raznih savetodavnih centara {irom zemqe reagovalina ogroman postotak slu~ajeva i teìnu individualne preza-duènosti gra|ana. Ova mreà savetovali{ta po~ela je da serazvija u Nema~koj kasnih 1950-ih kako bi se pozabavila`rtvama prvog talasa agresivnog posleratnog zaduìvawastanovni{tva, a obim savetovawa dramati~no je porastao satzv. eksplozijom potro{a~kih kredita, koja je usledila na-kon deregulacije kreditnog trì{ta, sredinom 1980-ih.64)

Za razliku od SAD, savetnici za pitawa prezaduèno-sti odnosno insolventnosti se ne nalaze ni u kakvoj vezi sapoveriocima, niti su finansijski zavisni od wih ni na kojina~in, ve} ih naprotiv finansira dràva u okviru mreèsavetodavnih centara {irom zemqe. Iz ovakvog poloàjanema~kih savetnika se moè zakqu~iti da su oni umnogomeneutralniji i da je pristup finansijskim te{ko}ama svakogdu`nika mnogo li~niji. Telefonsko i internet savetovawekarakteristi~no za SAD se gotovo ne sre}e u Nema~koj, madasu neki zagovornici tog pristupa po~eli da lobiraju i da ihvi{e koriste, posebno u velikim urbanim oblastima, kao{to je Berlin. Kao rezultat ovakvog sistematskog pristupa,proces pregovarawa znatno duè traje i zahteva angaòvaweve}ih resursa od onog u SAD. Na samom po~etku primene ovogsistema javio se problem nedovoqnog broja savetnika {to usadejstvu sa sve ve}im brojem qudi koji se suo~avaju sa pro-blemom insolventnosti stvara velike probleme u funkcion-isawu ovog sistema. Problem je pre svega u finansirawusavetodavnih centara, sredstva koja izdvajaju dràve-pokra-jine nisu dovoqna da bi se omogu}io dovoqan broj zaposle-

63) Nema~ko dru{tvo problemu insolventnosti pristupa na orga-nizovan na~in, institucionalizovano, te se recimo saveti o prevazi-laèwu ovog izuzetno te{kog perioda mogu na}i na slede}oj internetadresi, gde se jednostavnim upisom zip koda moè prona}i centar na-dleàn prema mestu va{eg prebivali{ta. Vi{e o strukturi i funkci-jama ovih savetodavnih centara videti: http://www.meine-schulden.de/beratungsstellen_in_ihrer_naehe

64) Navedeno prema: Jason J. Kilborn, Comparative ConsumerBankruptcy, Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 40.


171

nih. Iako postoji preko 1.000 ovakvih javnih savetodavnihcentara {irom Nema~ke, prvih godina nakon usvajawa Zako-na o ste~aju, i primene ovog sistema obaveznog savetovawa,javio se problem predugog ~ekawa du`nika na pruàwe save-todavne pomo}i.65)

Iako rezultati variraju od regiona do regiona, podacipokazuju da su savetodavni centri u mnogim republikamabili prili~no uspe{ni u pronalaèwu neformalnih re{e-wa za svoje klijente du`nike. Dostupni statisti~ki podacirelativno su ograni~eni, kako po obimu tako i po pouzdanos-ti, ali savetodavni centri u raznim republikama skoro suobjavili odnose izme|u 1:1 i 1:10 izme|u dogovorenih plano-va i potvrda o propalim pregovorima. To jest, savetnici suposredovali kod planova za re{ewe uz pristanak obe straneu izme|u 10% i 50% slu~ajeva u kojima su ozbiqne finansi-jske te{ko}e zahtevale ustupke poverilaca.66) Za ovako im-presivne stope uspe{nosti zaslu`ne su i regionalne organi-zacije koje nude zajmove i subvencije kako bi pomogle du`ni-cima da izvr{e jednokratnu uplatu poveriocima u ciqu pod-sticawa da se plan prihvati. Prose~na stopa pristanka po-verilaca na plan pla}awa koji su izdejstvovali savetodavnicentri dostigla je ne{to preko 30% {irom zemqe u 2001,mada se ~ini da je ta brojka opala tokom nekoliko posledwihgodina.67)

Sli~an sistem javnih savetnika za pitawe dugova sta-novni{tva postojao je {irom Austrije kasnih 1980-ih, madau Austriji, poku{aj pregovora sa poveriocima pre podno-{ewa zahteva nije ni de facto ni de iure obavezuju} kaopreduslov za traèwe formalnog osloba|awa od preostalog

65) Du`nici u otprilike polovini ovih centara morali su da~ekaju dve do osam nedeqa na prvi sastanak, dok su periodi ~ekawa udrugim centrima i{li od tri meseca do godinu dana.


67) Detaqnije u: Dörte Busch, "Current Reform Efforts of GermanConsumer Insolvency Law and the Discharge of Residual Debts", GermanLaw Journal, Vol. 07 No. 06, 2006, 591.


172

duga.68) Samo se od du`nika koji nisu imali sredstva da po-kriju tro{kove formalnog postupka (od oko 25$ do 185$)zahtevalo da pregovaraju sa poveriocima pre podno{ewazahteva uz pomo} ovla{}enih savetodavnih agencija. Du`ni-kova izjava pod zakletvom (a ne izjava pod zakletvom saveto-davne agencije, kao u Nema~koj ili SAD) koja potvr|ujeneuspeh ili beznade`nost poku{aja pregovora sa poverio-cima tehni~ki je dovoqna za pokretawe formalnog ste~ajnogpostupka u Austriji. Neki du`nici, ipak, poku{avaju daneformalno pregovaraju sa svojim poveriocima. Nejasni iz-ve{taji savetodavnih agencija u Austriji pokazuju da jestopa uspe{nog posredovawa kod vansudskih poravnawa ba{kao i stopa u Nema~koj. Na primer 2001, 37% predloènihneformalnih re{ewa u Austriji prihva}eno je od stranepoverilaca.69)

Holandija

Holandski zakon o individualnom ste~aju, poput re{e-wa u SAD i Nema~koj, navodi kao obaveznu fazu vansudskipoku{aj usvajawa plana otplate kao preduslov za pristupsistemu formalnog osloba|awa od preostalog duga za fizi-~ka lica. To ~ini na potpuno isti na~in kao i zakoni u SADi Nema~koj, tako {to zahteva od du`nika da uz zahtev pri-loè i izjavu kojom obja{wavaju razloge realne nemogu}no-sti postizawa vansudskog poravnawa za sanaciju dugova. Ovu

68) Donekle kao i u Belgiji, formalni sistem ste~aja u Austr-iji po~iwe obaveznim predlogom dugotrajnog plana otplate duga (5-7godina), koji moè biti nametnut mawini nesaglasnih poverilacaukoliko ve}ina prihvati plan. Za razliku od romanskih sistema, aus-trijski zakon detaqnije reguli{e uslove planova otplate duga timeoja~avaju}i du`nikovu pregovara~ku poziciju, tako da austrijski si-stem moèmo svrstati u grupu germanskih sistema. Ipak, dok Austr-ija ne zahteva vansudske pregovore sa poveriocima kao obaveznu fazuipak zahteva formalno pregovarawe barem sa ve}inom poverilaca usvakom od slu~ajeva. Vi{e u: Jason J. Kilborn, "Former Entrepreneurs inDutch Personal Insolvency Law: Comparison with US, UK, Germany, Den-mark, and France", dostupno na: SSRN: http://ssrn.com/abstract=1827004or http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.1827004, 2. 6. 2013.



173

izjavu mora overiti lokalna vlast u du`nikovoj op{tiniodnosno lokalna savetodavna agencija kojoj su lokalne vla-sti delegirale ovu obavezu.70)

Neretko, lokalne vlasti u Holandiji delegiraju ovunadle`nost lokalnim op{tinskim kreditnim bankama, kojetako|e predstavqaju osnovne lokalne organizacije za pruà-we usluge kreditnog savetovawa. Kao i u SAD, sistem kre-ditnog savetovawa u Holandiji je, u velikoj meri, pokrenut ipodràn od strane banaka, ali od veoma razli~itog tipabanaka. S po~etkom 1930-ih holandske kreditne regulativepostavile su stroga ograni~ewa na profitabilno pozajmqi-vawe fizi~kim licima, ali su ohrabrile op{tine da otvorelokalne neprofitne banke, finansirane i kontrolisane odstrane lokalnog op{tinskog ve}a, da bi svojim gra|animadavale zajmove sa niskim kamatnim stopama. Tako je sistemop{tinskih kreditnih banaka (geementelijke kredietbank-en)71), ili “OKB“, ro|en. Kada su 1950-ih finansijske kom-panije i komercijalne banke povratile dominaciju u posle-ratnom velikom talasu pozajmqivawa fizi~kim licima, oveop{tinske kreditne banke preuzele su novu misiju: kreditnosavetovawe.72) Danas, op{tinske kreditne banke su primarnipruàoci usluga predste~ajnog kreditnog savetovawa u Ho-landiji, iako druge agencije za socijalnu pomo} i neke pri-vatne organizacije nude sli~ne savetodavne usluge. Prili-kom procewivawa zahteva za savetovawe i dogovorenih ustu-paka, op{tinske kreditne banke analiziraju odrìvost pla-na otplate duga prema Pravilniku o vo|ewu postupka pre-govarawa o dugovima,73) koji predstavqa zlatni standardza restrukturirawe kredita fizi~kih lica u Holandiji od

70) Videti vi{e u: Jason J. Kilborn, "Former Entrepreneurs inDutch Personal Insolvency Law: Comparison with US, UK, Germany, Den-mark, and France", dostupno na: SSRN: http://ssrn.com/abstract=1827004or http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.1827004, 2. 6. 2013.

71) O sistemu op{tinskih kreditnih banaka - Geementelijkekredietbanken, videti vi{e na: http://www.gemeentelijkekredietbanken.nl

72) Vi{e u: Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy,Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 43.

73) Vi{e o ovom pravilniku se moè videti iz kompletnog tek-sta pravilnika Gedragscode Schuldregeling, dostupan na adresi: http://bsmo.nl/Gedragscode_Schuldregeling.pdf


174

1979.74) Prema ovom Pravilniku, du`nik podnosi prijavu zaregulisawe duga lokalnoj op{tinskoj kreditnoj banci, zaje-dno sa kompletnim finansijskim podacima, koja procewuje,u skladu sa plate`nom mo}i du`nika i optere}eno{}u kre-ditom, da li }e poverioci prihvatiti potencijalnu otplatuduga putem standardizovanog trogodi{weg plana otplateduga koji ukqu~uje zamrzavawe nagomilanih kamata i drugihnaknada.

Do 2001. godine, op{tinske kreditne banke su, ugla-vnom, zahtevale od du`nika da prebace poveriocima ceoprihod koji prelazi preko 94% od zakonski propisanog mi-nimuma socijalne pomo}i75)tokom trogodi{weg trajawaplana. Danas, ve}ina o{tinskih kreditnih banaka primewu-je kompleksniji sistem za odre|ivawe visine iznosa koji du-`nici mogu da zadrè od prihoda, a koliko moraju da preb-ace na otplatu duga. Kao i u Nema~koj, neki holandski re-gioni nude subvencije du`nicima u ciqu olak{awa wihovogte{kog poloàja, ali ujedno time pove}avaju ukupan dug kojije potrebno servisirati iz du`nikovih prihoda, {to pove-rioce navodi da pristanu na konsenzualno re{ewe. Mnogiregioni su smawili ili ukinuli ove subvencije, nakon usva-jawa zakona o individualnom ste~aju 1998. godine.

Veliko pitawe je da li }e poverioci pristati da opro-ste dugovawa koja ostanu nerealizovana tokom trajawa ovogplana, dakle ona koja ostanu nakon tri godine. Osamdesetihgodina, poverioci su u ve}ini slu~ajeva prihvatali usloveplanova predloènih od strane op{tinskih kreditnih bana-ka. Veliki talas zahteva po~eo je da potresa sistem 90-ih {tose odrazilo na procenat prihva}enih planova. Broj zahtevaza savetovawe o dugovima koji se na godi{wem nivou podnoseovim bankama porastao je sa oko 13.000 po~etkom 1980-ih na19.000 do 1992, ska~u}i na preko 31.500 1998. godine. Brojprihva}enih planova za otplatu duga koji su proiza{li iz

74) Videti vi{e u: Jason J. Kilborn, "The Hidden Life of ConsumerBankruptcy Reform: Danger Signs for the New U.S. Law from UnexpectedParallels in the Netherlands", Vanderbilt Journal of Transnational Law, Vol.39, 2006, 77.

75) [to prakti~no predstavqa kvalifikacioni nivo za soci-jalnu pomo}.


175

ovog sistema, me|utim, ostao je nepromewen na oko 10.000 do11.000 godi{we. Stoga, stopa uspeha pregovarawa dobro-voqnih aran`mana o{tro je opala sa ne{to preko 50% 1992.na oko 35% 1994. na kom je nivou, u velikoj meri, ostala do1998. godine.76) Nakon usvajawa zakona o formalnom osloba-|awu od duga za fizi~ka lica iz 1998, poverioci su postalijo{ mawe zainteresovani za neformalne dogovore. Procenatslu~ajeva kreditnog savetovawa koji su se zavr{ili prihva-}enim planom re{ewa iznosio je 28% 1999, da bi pao na svega15% od 2003. do 2005.77) Tokom ove prethodne tri godine,zahtevi za korekciju dugova podneti op{tinskim kreditnimbankama nastavili su da rastu od 34.500 do 43.000, ali brojplanova koje su poverioci prihvatili zapravo je opao na oko5.000 do 6.000 godi{we.78) Holandski kreditni savetniciizvestili su da su poverioci, generalno gledano, mawe voq-ni da ulaze u dobrovoqne aran`mane sada kada formalnisistem ste~aja nudi jasnu i predvidivu alternativu.79)

âk i relativno niska stopa uspe{nih pregovora moèbiti vredna poku{aja koji su isplativi sa stanovi{ta tro-{kova, ali postavqa se pitawe da li su ovi rezultati vredniznatnog utro{ka vremena. Kao {to je to slu~aj i u Nema~koj,proces strukturirawa i pregovarawa dobrovoqnog planaotplate duga sa poveriocima ~esto prouzrokuje zna~ajna od-lagawa u dobijawu potrebnog osloba|awa od preostalog dugaza holandske du`nike. Odlagawa znatno variraju od regionado regiona i od slu~aja do slu~aja, ali du`nici se ~estosusre}u sa dva tipa ka{wewa. Prvo, procene ukazuju na to dase, u dve tre}ine holandskih op{tina, du`nici susre}u sa pe-

76) Videti vi{e u: Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bank-ruptcy, Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 43.


78) [to predstavqa polovinu broja prihva}enih planova nagodi{wem nivou 1990-ih.

79) Za detaqnu obradu toga za{to je nova procedura formalnogosloba|awa od dugova devastirala poverioce u primeni neformalnogpregovarawa, videti: N. Jungmann Huls, N. B, Niemeijer, "Can VoluntaryDebt Settlement and Consumer Bankruptcy Coexist? The Development ofDutch Insolvency Law", Consumer Bankruptcy in Global Perspective, 269,273, 274-75 (eds. Johanna Neime-Kiesilainen, Iain Ramsey & WilliamWhitford), 2003.


176

riodima ~ekawa od dva do {est meseci samo da bi zakazalisastanak sa lokalnim savetnikom za pitawa dugova. Drugo,komunicirawe sa poveriocima ~esto je mawe efikasno nego{to bi se moglo pretpostaviti. Poverioci, razumqivo, neposmatraju izja{wavawe na predloge za re{ewe problemaduga kao stvar od velikog zna~aja, a posledwi preostali pov-erioci ~esto zahtevaju ube|ivawe koje odnosi mnogo vi{evremena savetnicima du`nika. Kombinovana ka{wewa odtri do devet meseci a nekad i duè, ~esto su rezultat inici-jalnog perioda ~ekawa i vrlo napetog procesa pregovarawasa poveriocima. Ovaj problem postao je sveprisutan nakondono{ewa zakona o individualnom ste~aju i utvr|ewemobaveze da ta~ka pristupa sistemu budu op{tinska kreditnabanka i drugi savetnici.80)

[vedska

Do januara 2007. godine, {vedski zakon o individual-nom ste~aju nametao je neku vrstu obaveze predste~ajnogkreditnog savetovawa i pregovarawa kao i u drugim do sadaobra|enim zemqama. Svaki formalni postupak ste~aja mo-rao je biti iniciran du`nikovim poku{ajem pregovarawa sapoveriocima u ciqu postizawa neformalnog konsenzualnogdogovora sa poveriocima.81) Kao i u svakom drugom sistemu,ako bi poverioci jednoglasno prihvatili predlog, slu~aj bise re{io mirnim putem, iako bi du`nik mogao da se vrati zapregovara~ki sto ako se ispostavi da je plan bio previ{e am-biciozan. Ako bi, {to je mnogo ~e{}e bio slu~aj, bilo kojipoverilac odbio konsenzualno re{ewe, slu~aj je prelazio udrugu fazu, tj. podno{ewe zahteva za prijem u sistem formal-nog postupka regulisawa duga.

U teoriji, zahtev da du`nici poku{aju neformalnidogovor sa poveriocima trebalo je da istakne du`nikovu


81) O fazama postupka koje nazivamo prvim, drugim i tre}imkorakom odnosno fazama videti: Jason J. Kilborn, "Out With the New, inWith the Old: as Sweden Aggressively Streamlines its Consumer Bank-ruptcy System, Have U.S. Reformers Fallen Off the Learning Curve?",American Bankruptcy Law Journal, vol. 80, 2007, 435-437.


177

odgovornost u preuzimawu kontrole nad svojim finansi-jskim poslovima i wihovim vo|ewem. Ovaj prvi zahtevanikorak je tako prozvan “li~ni poku{aj“.82) Naravno, u praksi,du`nici su retko bili u toj meri osposobqeni da bi moglisprovesti ovaj prvi poku{aj samostalno. Ve}ina du`nika os-lawala se na savetovali{ta vezana za pitawa buxeta i dugovakoje, prema {vedskom zakonu, svaka o{tina mora da obezbedisvojim stanovnicima. Kvalitet i dostupnost savetovali{taza pitawa buxeta i dugova varira u velikoj meri izme|u ot-prilike 290 {vedskih op{tina, ali mali broj dostupnih sta-tistika o rezultatima savetovali{ta za pitawa buxeta idugova otkriva da je ovaj proces pomogao velikom broju{vedskih du`nika da neformalnim putem re{e finansijskeprobleme sa poveriocima. Godine 2002. i 2003, na primer,poverioci su prihvatili predloène planove otplate u 40-45% slu~ajeva u kojima su planove predloìli savetnici.83)

Prilikom evaluacije ovih podataka i podataka o pri-hvatawu kompromisnih planova u drugim zemqama do sadobra|enim, trebalo bi razmisliti da li su ovi du`nicibili realni kandidati za sistem formalnog osloba|awa odpreostalog duga. Svet finansijskih te{ko}a fizi~kih licanastawuju barem dve vrste du`nika: oni sa blagim ili pri-vremenim ekonomskim problemima i oni ~ije je li~no ekono-msko stawe potpuno uni{teno (iz razli~itih razloga).84)Prvoj grupi mogu}e da nije potrebno ni{ta vi{e od posete“ordinaciji“ kreditnog savetnika i nekoliko mawih ustupa-ka poverilaca da ponovo stanu na noge. Drugoj grupi mogu}eda je potreban invazivni rekonstruktivni hirur{ki zahvatda bi povratili finansijsko zdravqe.85) Mnogi slu~ajevikoji su u [vedskoj prijavqeni kao realizovani prihva-tawem plana mogu da li~e na masu slu~ajeva u, na primer,Luksemburgu, u kojima su uglavnom solventni ili prete}einsolventni du`nici jednostavno traìli pomo} za boquorganizaciju pla}awa svojih obaveza.

82) Jason J. Kilborn, 438.83) Navedeno prema: Jason J. Kilborn, Comparative Consumer

Bankruptcy, Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 45.84) Ibid.85) Navedeno prema: Jason J. Kilborn, Comparative Consumer

Bankruptcy, Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 45-46.


178

Nu`no se postavqa pitawe koliko wih je bilo u oz-biqnijoj ekonomskoj krizi, za koje bi neka vrsta formalnog,obavezuju}eg osloba|awa od preostalog duga bila priklad-nija. Slu`ba za za{titu prava potro{a~a, ina~e vladinaagencija koja prikupqa ove podatke, navodi u izve{tajima daje u slu~ajevima teèg optere}ewa dugovima (preko 200.000kruna, oko 37.500$), prvi korak ~esto bio malo vi{e od for-malnosti osu|ene na odbijawe.86)

Objavqene statistike o savetovawu ne daju prikaz fi-nansijskih podataka posebno za {vedske du`nike za koje supredlozi re{ewa podneti (suprotno od svih du`nika kojitraè neku vrstu saveta). U skladu sa tim, mogu}e je da su te-{ko zaduèni du`nici koji su se mo`da kvalifikovali zaformalno osloba|awe od preostalog duga izrazito malo za-stupqeni u 40-45% prihva}enih predloga. [tavi{e, nije jas-no da li su du`nici ~iji su planovi prihva}eni zaista i us-peli da planove privedu kraju. [vedski savetnici izvestilisu da oni ponekad predloè planove prema kojima du`nicitreba da vr{e pla}awa iz prihoda izuzetih od izvr{ewatokom perioda duèg od pet godina.87) S jedne strane, duìperiod otplate obezbe|uje du`niku vi{e vremena, smawuju}iratu otplate velikog duga {to mu pogoduje kod vra}awa ve-likog duga (kao u slu~aju velikih studentskih zajmova koji seotpla}uju tokom 30 godina). S druge strane, ako je du`nikprimoran da ìvi na ivici egzistencije tokom ovog dugogperioda, bez oslonca u slu~aju nepredvi|enih tro{kova,duì period otplate daje vi{e vremena tokom kojeg moèdo}i do nemogu}nosti izvr{avawa obaveza. Jedna mala aka-demska studija iz kasnih 1990-ih godina pokazala je da nefor-malni planovi koji traju deset ili vi{e godina nisu ne-uobi~ajeni, a da je stopa neuspeha takvih dugoro~nih planovabila prili~no visoka, ~ak oko 70%.88) Tako|e, u slu~ajevimau kojima je neformalni proces pregovarawa doìveo uspeh u



88) Videti: Jason J. Kilborn, "Out With the New, in With the Old: asSweden Aggressively Streamlines its Consumer Bankruptcy System, HaveU.S. Reformers Fallen Off the Learning Curve?", American Bankruptcy LawJournal, vol. 80, 2007, 439.


179

vidu usvajawa dogovorenog plana, taj uspeh je ~esto laàn iprivremen, ako du`nik ne uspe da ispuni obaveze.

Zahtevi za ukidawe obaveze prvog koraka neformalnogpregovarawa kao besplodnog gubitka vremena rano su se javi-li u [vedskoj.89) Osnovna primedba je bila, kao u Nema~koji Holandiji, da ova faza ~esto prolongira razre{ewe du-`nikovih finansijskih nevoqa i to u situaciji kada je odla-gawe najnepoèqnije, du`nici imaju potrebu za brzim oslo-ba|awem od duga. Periodi ~ekawa na poku{aj neformalnogdogovora, prili~no su varirali od regiona do regiona, kre-}u}i se od dve do ~etiri nedeqe pa ~ak do devet meseci samoda bi se dobio inicijalni sastanak sa savetnikom, pra}enperiodom od 10-17 nedeqa za nacrt konsenzualnog planare{ewa i jo{ 7-10 nedeqa za ~ekawe poverilaca da daju pri-stanak ili odbijawe. Imaju}i sve ovo u vidu, {vedski du`ni-ci u proseku su gubili sedam meseci poku{avaju}i da ne{todogovore sa poveriocima pre nego {to zatraè formalnoosloba|awe od preostalog duga.90) Ba{ kao i u Holandiji,barem za du`nike koji su bili opravdani kandidati za for-malno osloba|awe od duga, ovaj duga~ki proces je retko biovredan ~ekawa. U ve}ini slu~ajeva u kojima je na kraju for-malno osloba|awe od duga razmatrano, du`nici nisu imaligotovo ni{ta da ponude poveriocima u zamenu za oprost dugaili druge ustupke. âk su i mnogi predstavnici poverilacau ve}ini slu~ajeva smatrali neformalni proces pregova-rawa “skoro besmislenim“.91)

Zvani~nici su nakon sprovedene evaluacije, koju kon-tinuirano vr{e pra}ewem sistema individualnog ste~aja,do{li do zakqu~ka da ova obavezna faza savetovawa i prego-varawa kao preduslov za ulazak u formalni sistem osloba-|awa od dugova, nema nikakvu realnu funkciju, nego da dovo-di do nepravednog odlagawa neminovnog, uz tro{ewe resursaza one du`nike koji se nalaze u bezizlaznoj situaciji.92)[vedski zakonodavci su obratili pa`wu na ovaj savet, sla-

89) Jason J. Kilborn, 435.90) Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy, Durham,

NC: Carolina Academic Press, 2007, 46.91) Prema: Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy,

Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 47.92) Ibid.


180

ù}i se da je obavezivawe svakog du`nika da traì dobrovo-qno re{ewe problema, duga, bespotrebna formalnost, bezdodira sa realno{}u koja nas opomiwe o sve ve}em broju pre-optere}enih du`nika. Zakonodavci su jasno uvideli kon-tinuiranu potrebu za savetovawem fizi~kih lica po pitawubuxeta i dugova a samim tim i wegov zna~aj. Zapravo, obave-zni proces neformalnog pregovarawa velikim delom je uki-nut ne bi li se omogu}ilo savetnicima da usmere pa`wu iresurse na slu~ajeve u kojima postoji ozbiqna mogu}nostre{ewa. Primoravawe savetnika na pregovore sa poverio-cima u svakom od slu~ajeva, ukqu~uju}i i zna~ajan broj bez-nade`nih slu~ajeva, dovodilo je samo do kontraefekta ilo{ijeg sveukupnog u~inka.

Sa druge strane, savetnici za pitawa buxeta i dugovaprotivili su se ukidawu obavezne faze pregovarawa uz wi-hovo posredovawe, isti~u}i zna~aj savetnika u uspostavqa-wu kontrole nad te{kom finansijskom situacijom preza-duènih du`nika koji su im se obra}ali. Tako|e, u prilogobaveznom takozvanom "prvom koraku" ide i postizawe ija~awe li~ne odgovornosti, minimizovawe nemoralnog po-na{awa pri otplati dugova, jer u protivnom dolazi do po-drivawa svetosti ugovora kao i uve}awa tro{kova kreditaza sve.93)

Moè se zakqu~iti da zakonodavac prilikom konci-pirawa ove obaveze za du`nike nije i{ao logikom obezbe|i-vawa savetovawa za svakog du`nika, ve} idejom da du`nicitreba da pokaù li~nu inicijativu za samostalno re{eweproblema kako bi izbegli bankrot, ako mogu. Oba aspekta ovenamere su propala. Ve}ina du`nika niti je mogla da ne{todogovori niti da samostalno re{i.94)

Stoga, od januara 2007. {vedski du`nici nisu u obavezida traè savetovawe pre prijavqivawa za formalno oslo-

93) Detaqnije o razlozima osloba|awa i dilemi o na~inu usta-novqavawa obima samog osloba|awa videti: Jason J. Kilborn, "Mercy,Rehabilitation, and Quid Pro Quo: A Radical Reassessment of IndividualBankruptcy", 64 Ohio St. L.J. 2003, 855.

94) Detaqnije u: N. Jungmann Huls, N. B, Niemeijer, "Can Volun-tary Debt Settlement and Consumer Bankruptcy Coexist? The Developmentof Dutch Insolvency Law, in Consumer Bankruptcy in Global Perspective",(eds. Johanna Neime-Kiesilainen, Iain Ramsey & William Whitford), 2003.


181

ba|awe od preostalog duga. [vedska je prva zemqa kontinen-talne Evrope koja je odbacila vansudsko kreditno saveto-vawe i pregovarawe kao preduslov za formalno osloba|aweod preostalog duga, i to dve godine nakon {to je ameri~kisistem izmenama ste~ajnog zakona iz 2005. godine prvi putupravo takvu obavezu uveo u ameri~ko zakonodavstvo. [ved-ski du`nici i daqe mogu da traè savetovawe za pitawa bu-xeta i dugova od lokalnih savetodavnih agencija pod pokro-viteqstvom dràve, ali u ve}ini slu~ajeva, ne zahteva se nisavetovawe ni pregovarawe sa poveriocima. Potrebno je is-puwewe zakonskih uslova da bi {vedski du`nici mogli dazapo~nu postupak formalnog osloba|awa od preostalog duga.

Zakqu~ak

Danas se potro{a~i sve vi{e okre}u sistemu osloba-|awa od preostalog duga na {ta ukazuje alarmantni trendrasta stope podnetih predloga za pokretawe individualnogste~aja.

Skoro deceniju, godi{wa stopa podnetih zahteva uSAD kretala se oko pet zahteva podnetih od strane fizi~kihlica na 1.000 stanovnika. Sa preko 300 miliona stanovnikau SAD, to ukazuje na postojawe velikog broja finansijskihte{ko}a: 1,5 miliona qudi se, svake godine, na|e u takvoj fi-nansijskoj nevoqi da im ne preostaje ni{ta drugo, osim dapribegnu traèwu pravne pomo}i, kako bi za{titili svojeporodice i imovinu.95) Svakako da je podlo`no tuma~ewu{ta je konkretno dovelo do ovakvog sveop{teg trenda rastastope podnetih zahteva, da li to pripisati erodirawu sti-gme, naglom razvoju potro{a~kih kredita namewenih ri-zi~noj grupi zajmoprimaca ili ne~emu tre}em.96)

U romanskim sistemima, stope podnetih zahteva morajubiti posmatrane u kontekstu strukture ovih sistema. Na

95) Videti: Jason J. Kilborn, "Comparative Cause And Effect: Con-sumer Insolvency And The Eroding Social Safety Net", The Columbia Jour-nal of European Law (CJEL), V 14/no 3, 2008, 563-596.

96) Za tuma~ewe pona{awa du`nika videti: David A. Moss,Gibbs A. Johnson, "The Rise of Consumer Bankruptcy: Evolution, Revolu-tion, or Both?", 73 Am. Bankr. L.J. 1999, 311.


182

duè staze, o{tar trend rasta jasno je uo~qiv u Francuskoj,mada se ~ini da se broj podnetih zahteva smawio tokom pos-ledwe tri godine. Ovo predstavqa stopu od ne{to preko tripodneta zahteva na 1.000 stanovnika u Francuskoj.

Primetan je trend rasta stope podnetih predloga i uBelgiji, iako wena populacija predstavqa otprilike jednu{estinu broja stanovnika Francuske. Prosek od samo oko8500 podnetih zahteva godi{we, prethodnih nekoliko godi-na, stavqa stopu podnetih zahteva u Belgiji prili~no iza oneu Francuskoj na samo ne{to mawe od jednog podnetog zahtevana 1000 stanovnika (0,850).

U Luksemburgu veoma mali broj ovih slu~ajeva do|e doformalnog sistema osloba|awa od duga, ali, u po~etnoj fazi,godi{we se pokrene, otprilike, jedan novi slu~aj na 2.000stanovnika (0,579:1000), {to je oko polovine stope u susednojBelgiji.

Prilikom izvo|ewa zakqu~aka treba imati u vidu da jeu romanskim sistemima, prva faza ekvivalent kreditnomsavetovawu i poluformalnom pregovarawu sa poveriocima,na koju otpada skoro 70% svih podnetih zahteva, {to um-nogome mewa ovu statistiku.

[to se germanskih sistema ti~e, situacija u Holandijiveoma je sli~na onoj u Francuskoj i Belgiji. Posle po~etnogperioda oklevawa, broj holandskih du`nika primqenih uste~ajni sistem postojano je rastao iz godine u godinu. înise da se godi{wa stopa definitivno pokrenutih slu~ajeva uHolandiji ustalila na veoma sli~nom nivou kao i u susednojBelgiji, na ne{to ispod jednog podnetog zahteva na 1000stanovnika (0,885).

Konzervativniji austrijski sistem je privukao sli~anbroj du`nika, mada je primetan stalni rast pokrenutih po-stupaka. Iako je broj podnetih zahteva za individualni ste-~aj u Austriji 2006. jedva pre{ao 7.500 (0,938 podnetih zaht-eva na 1000 stanovnika), samo 6.315 ih je prihva}eno za pokre-tawe slu~aja, ne{to preko tri ~etvrtine jednog slu~aja na1.000 stanovnika (0,789:1000), ostatak je, po svoj prilici, bio


183

odbijen zbog o~igledne nemogu}nosti da izmire sudske tro-{kove i traènu kvotu od 10%.

Broj podnetih zahteva u Nema~koj beleì velik i pri-li~no nagli rast. Problemi sa nemogu}no{}u du`nika dafinansiraju podno{ewe zahteva i administrativne tro{ko-ve doveli su do smawewa broja podnetih zahteva u Nema~koj,tokom prvih nekoliko godina primene novog zakona o oslo-ba|awu od duga za fizi~ka lica. U decembru 2001, nema~ki za-konodavci uveli su mogu}nost pla}awa sudskih tro{kova narate, smawili su “period dobrog vladawa“ sa sedam na {estgodina i pove}ali iznos prihoda izuzetog od izvr{ewa, {toje uslovilo nagli rast stope pokrenutih postupaka. Broj pod-netih “~istih zahteva“ (onih koji nisu vezani za obavqaweprivredne delatnosti) za individualni ste~aj je u 2006. pre-{ao 90.000, odnosno ne{to preko 1,5 podnetih zahteva na1.000 stanovnika u Nema~koj.

Stopa podnetih zahteva u [vedskoj iznosi ne{to ispodjednog podnetog zahteva na 2.000 stanovnika (0,46:1000). Po-stoje indicije vladinih zvani~nika o postojawu sigurno nahiqade qudi ~ija potreba za osloba|awem od duga nije za-dovoqena, sude}i prema stotinama hiqada pojedinaca koji sekonstantno nalaze u zvani~nom registru za naplatu dugova.

Prime}uje se da je zajedni~ka crta ovih sistema u po-ku{aju prebacivawa tereta rizika na poverioce, davawempodr{ke sistemu vansudskog pregovarawa uz pretwu nameta-wa sudskog plana otplate ili otpisa duga. Ako poveriociodbiju da prihvate razumnu kompromisnu ponudu, te ponude,u ve}ini slu~ajeva, bivaju nametnute poveriocima od stranesudova ili administratora sistema.

Primera radi, reforma iz oktobra 2005. unela je, uameri~ki zakon, novu odredbu o obaveznom finansijskom sa-vetovawu, za koju se ~ini da je osmi{qena da inkorporirasli~an vid pretwi prisilnom fazom, kako bi se podstaklodolaèwe do kompromisa u predste~ajnoj fazi. Reformskizakon je ovu odredbu uvrstio u Ste~ajni zakonik SAD, u ode-qak pod nazivom “Promovisawe alternativnih re{ewa spo-rova“, dopu{taju}i sudu da umawi potraìvawa poverioca,


184

ukoliko taj poverilac „neosnovano odbije da pregovara o ra-zumnom alternativnom planu otplate, predloènom u imedu`nika od strane ovla{}ene neprofitne agencije za pitawabuxeta i kreditnog savetovawa“.97)

Ova prete}a odredba, me|utim, prakti~no je obesmisle-na postojawem slede}a tri ograni~ewa: prvo, “razumni al-ternativni plan otplate“ mora biti ponu|en najmawe 60dana pre nego {to je du`nik podneo zahtev za ste~aj. Kada jepoverilac jasno dao do znawa da }e vansudsko pregovarawebiti uzaludno, malo je verovatno da }e racionalni du`nik~ekati 60 dana da bi podneo zahtev za ste~aj. Drugo, du`nikmora da ponudi da }e izmiriti najmawe 60% potraìvawapoverioca, za vreme “razumnog produèwa“ prvobitnog ugo-vornog roka otplate. Empirijske studije o ameri~kim du`ni-cima u ste~aju, iznova i iznova, pokazuju da preoptere}uju}idugovi i prihod u stagnaciji omogu}avaju veoma malom brojudu`nika da ponude otplatu 60% duga samo jednom poveriocu,a kamoli svima zajedno, ~ak i uz “razumno produèwe“.98) Nakraju, za odbijawe vo|ewa pregovara o otpisu 40% duga, po-verioci se ka`wavaju samo umawewem wihovih potraìvawaza maksimalno 20%. Te{ko se moè zamisliti da }e pretwagubitkom 20% potraìvawa da “promovi{e neko alternati-vno re{ewe spora“, koje ve} ne bi bilo uspe{no dogovore-no.99) Ipak, ova odredba predstavqa zanimqiv korak u pra-vcu uzimawa u obzir ne samo du`nikove odgovornosti, ve} iodgovornosti poverioca, za kompromisno dolaèwe do ra-zumnih re{ewa za ozbiqne finansijske te{ko}e.

U nekoliko evropskih sistema, prebacivawe teretarizika na poverioce je izraènije. Pa tako, u Austriji, naprimer, izvesnom “neodgovornom“ poveriocu moè biti usk-ra}en minimum od 10% dividende, koju sistem, ina~e, garan-tuje. Ako du`nik, nakon zavr{etka sedmogodi{we “procedu-

97) Videti: 11 U.S.C. §502(k), dodat od strane Pub. L. No. 109-8,§201(a).

98) U vezi sa tim videti: Charles J. Tabb, Consumer bankruptcyafter the fall: united states law under s. 256, 43 Can. Bus. L.J. 2006, 28.

99) Videti vi{e u: Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bank-ruptcy, Durham, NC: Carolina Academic Press, 2007, 103-108.


185

re ce|ewa“, nije uspeo da isplati poveriocima obavezni min-imum od 10% potraìvawa, sud, ipak, moè da odobri otpisduga, na osnovu nekoliko “pravednih“ osnova. Primera radi,jedan od ovih osnova je slu~aj u kome je jedan ili vi{e pove-rilaca odobrio kredit du`niku kada je “znao ili trebalo dazna da du`nik ne}e mo}i da otplati dug po dospe}u“100). Dak-le, mogli bismo zakqu~iti da se na ovaj na~in ka`wava ne-savesni poverilac.

S tim u vezi dobar primer je i Francuska, gde je Ner-covim zakonom (“Loi Neiertz”) iz 1989, ne samo uspostavqensistem osloba|awa od duga za fizi~ka lica, ve} i sistemizve{tavawa o kreditima. Francuski sistem daje samo nega-tivne podatke u vezi sa kreditom: to jest, podatke o neiz-vr{enim obavezama ili “incidentima u vezi sa pla}awem“.Jedan od eksplicitnih ciqeva bio je da se primoraju poveri-oci da konsultuju ovu listu rizi~nih du`nika i da postupajuodgovorno, tako {to }e ograni~iti vrste i iznose potro-{a~kih kredita dostupnih takvim du`nicima. Poveriocimakoji nisu uzeli u obzir negativne podatke u kreditnom sis-temu, implicitno prete lo{iji uslovi za otplatu duga. Tako,francuski zakon ohrabruje komisije da sankcioni{u zajmo-davce koji daju neozbiqne ili neosnovane kredite, posebnoone koji odobravaju kredit ve} prezaduènim du`nicima.

Ameri~ki savremeni poverioci odobravaju kredit nana~in koji o~igledno ne predstavqa “ozbiqnost koju zahte-vaju standardi struke“. Na vrhu spiska bi se svakako na{leagencije koje odobravaju kratkotrajne ke{ pozajmice101)i onekoje nude pozajmice bez garancija po visokim kamatnim sto-

100) Prema: Jason J. Kilborn, 105.

101) Kratkotrajna ke{ pozajmica (payday loan) je mala, kratko-ro~na pozajmica koju zajmoprimac koristi da pokrije tro{kove dodana isplate naredne zarade. Zakoni koji se bave ovim tipom zajmova,u velikoj meri, variraju od zemqe do zemqe, a unutar SAD, od saveznedo savezne dràve. Zajmoprimci dobijaju malu gotovinsku pozajmicukoja u celosti dospeva na naplatu na dan isplate naredne zarade zaj-moprimcu (to je obi~no rok od dve nedeqe). Kamatne stope na ove po-zajmice se u SAD obi~no kre}u izme|u 15% i 30% na pozajmqenu sumuna period od dve nedeqe, {to predstavqa godi{wu nominalnu ka-matnu stopu od 390% do 780%.


186

pama onim klijentima koji, zbog kreditne pro{losti, pred-stavqaju neprihvatqiv rizik za zajmodavce.102) Agencije kojenude kratkotrajne ke{ pozajmice, zalagaonice, prodajni ob-jekti koji nude name{taj, belu tehniku i ku}ne aparate na li-zing, agencije koje nude pozajmice sa du`nikovim vozilomkao sredstvom obezbe|ewa103) i finansijske organizacijekoje nude kredite za otplatu hipoteke (tzv. “drugu hipoteku“)po nepo{tenim i varqivim uslovima, ubirali su ogromneprofite, koji su bili u stalnom porastu, tokom prethodnedve decenije.

Belgijski zakon na jedinstven i upadqivo direktan na-~in ohrabruje politiku odgovornog kreditirawa, dok is-tovremeno smawuje dràvni teret finansirawa sistema in-dividualnog ste~aja. Time {to du`nike oslobodi barem delawihovih dugova, ste~ajni sistem name}e poveriocima, ~iji sudu`nici dobili osloba|awe od duga, ne{to kao “porez naste~aj“. Belgijski sistem vr{i alokaciju dela ovog “poreza“na sve poverioce koji su odobravali rizi~ne kredite, ~ak iako nisu svi du`nici, koji su te kredite uzeli, iskoristilisistem osloba|awa od duga.

Belgijanci su u ciqu pronalaèwa efikasnog na~inafinansirawa sistema utvrdili da posrednici za pitawa du-govawa u administrativnom centru ne rade besplatno. Hon-orari posrednika za pitawa dugovawa uglavnom se stavqajuna teret du`nika i imaju pravo prvenstva u namirewu u odno-su na sva druga potraìvawa iz plana otplate. U praksi, kaoi u planovima prema Glavi 13. u SAD, poverioci svakogdu`nika, stoga, nose teret honorara posrednika za pitawadugovawa u vidu umawewa napla}enog iznosa svojih potraì-

102) Za odli~nu obradu razvoja ovog sve ve}eg segmenta ame-ri~kog kreditnog trì{ta, videti Christopher L. Peterson, Taming theSharks: Towards a Cure for e High-Cost Credit Market, University of Acron,2004; Robert D. Manning, Credit Card Nation: The Consequences of Ameri-can’s Addiction to Credit, Basic Books, 2000.

103) Pozajmice kod kojih je sredstvo obezbe|ewa du`nikovo vo-zilo (car-title loan) su kratkoro~ne pozajmice sa visokom kamatnomstopom kod kojih je zajmoprimac svoje vozilo imenovao kao zalog zazajam. Zajmodavci obi~no ne proveravaju kreditnu pro{lost zajmo-primca kod ovakvih pozajmica, a u obzir uzimaju jedino vrednost vo-zila i stawe u kome se nalazi.


187

vawa. Belgijski zakonodavci su, me|utim, predvideli da ve-liki broj du`nika verovatno ne}e imati dovoqno raspo-loìvog prihoda ~ak ni za pokrivawe administrativnihtro{kova sistema (prisetite se da je ovo slu~aj kod otpri-like 80% nema~kih du`nika). Oni nisu èleli da uskratepristup sistemu ovim du`nicima (kao {to je nema~ki sistemradio tokom prvih nekoliko godina postojawa), ali nisu è-leli ni da prisile dràvu da apsorbuje ove tro{kove.

Stoga, belgijski zakonodavci predloìli su formi-rawe fonda za {iroku preraspodelu ovih tro{kova poveri-ocima. Da bi se pokrili tro{kovi posrednika za pitawadugovawa u slu~ajevima u kojima du`nici nisu u mogu}nostida izvr{e pla}awe ovih honorara u celosti, zakonodavci suprvobitno predloìli da se sredstva prikupe nametawemmalih poreza svima koji daju kredite fizi~kim licima. Za-konodavci su obrazloìli da bi {iroko raspore|ivaweovih tro{kova na aktere na visoko unosnom, veoma velikomi brzo rastu}em trì{tu potro{a~kih kredita, bila malacena za lek koji }e ublaìti bolove prouzrokovane trì-{tem.104) U stvari, preusmeravawe tro{kova rizi~nog poza-jmqivawa na one koji daju kredite fizi~kim licima natera-lo bi trì{te da snosi stvarne tro{kove ovog tipa po-slovawa.

Zakonodavstvo je nakon brojnih kritika i jedne odlukeUstavnog suda, odlu~ilo da bi pravednije bilo koncentrisa-ti teret na zajmodavce koji imaju direktniju odgovornostprema sistemu osloba|awa od duga za fizi~ka lica. Sada,“porez“ koji treba da se uplati u fond se obra~unava samo naonaj deo ukupnog kreditnog portfolija za fizi~ka lica, kodkoga je, na kraju svake godine, utvr|eno neispuwewe ugov-ornih obaveza.

Zakonodavcima je eksplicitan ciq bio da prebaceodgovornost i na preterano agresivne ili nemarne poveri-oce, tako {to }e ista}i posledice neobuzdanog preuzimawarizika ovih zajmodavaca i na wih preusmeriti deo tro{kovaprouzrokovanih re{avawem problema, koje takvo pozajm-

104) Jason J. Kilborn, "Continuity, Change, and Innovation in Emerg-ing Consumer Bankruptcy Systems: Belgium and Luxembourg", 14 Am.Bankr. Inst. L. Rev. 2006, 69.


188

qivawe prouzrokuje. S druge strane, koncentrisawe naplate“poreza“ na zajmodavce sa odobrenim kreditima kod kojih jedo{lo do neizvr{ewa obaveza, osmi{qeno je kako bi se na-gradili i ohrabrili odgovorni zajmodavci koji pa`qivijeanaliziraju solventnost svojih klijenata, fizi~kih lica, ismawuju broj slu~ajeva sa neizvr{enim obavezama u svomkreditnom portfoliju.

Pored pokrivawa honorara posrednika za pitawa du-govawa u slu~ajevima formalnog ste~aja, administratorufonda sada je dozvoqeno i da finansira tro{kove kampaweupoznavawa javnosti sa novim zakonom o osloba|awu od dugaza fizi~ka lica, kao “mera za informisawe i aktivirawe uvezi sa prezaduèno{}u“.105) U junu 2004, administracijakraqa Alberta izdala je Kraqevski ukaz kojim se odobravada se 25% fonda iskoristi za ovu kampawu “informisawa iaktivirawa u vezi sa prezaduèno{}u“ i daje punomo}je up-ravqa~kom telu fonda da odabere programe koje }e finansi-rati. Suprotno obeshrabrivawu fizi~kih lica da podnosezahteve za osloba|awe od duga, kao {to je Kongres SAD na-stojao da uradi u oktobru 2005, belgijsko zakonodavstvo ivlada koriste fond koji finansiraju poverioci da reklami-raju takvo osloba|awe. Tako barem jedna evropska zemqa za-ista radi ono {to i govori (dodu{e, novcem zajmodavaca) usmi-slu poku{aja le~ewa problema preteranog zaduìvawaputem edukacije, umesto pukim zadovoqavawem ograni~enimre{e-wima koje nudi zakon o osloba|awu od duga.106)

Reference:

Charles J. Tabb, Consumer bankruptcy after the fall: unitedstates law under s. 256, 43 Can. Bus. L.J. 2006.

Christopher L. Peterson, Taming the Sharks: Towards a Curefor e High-Cost Credit Market, University of Acron, 2004.

David A. Lander, "Essay: A Snapshot Of Two Systems ThatAre Trying To Help People In Financial Trouble", 7 Am. Bankr. Inst.L. Rev. 1999.


106) Ibid.


189

David A. Moss, Gibbs A. Johnson, "The Rise of ConsumerBankruptcy: Evolution, Revolution, or Both?", 73 Am. Bankr. L.J.1999.

David Gray Carlson, "Means Testing: The Failed BankruptcyRevolution Of 2005", 15 Am. Bankr. Inst. L. Rev. 2007.

Dörte Busch, "Current Reform Efforts of German ConsumerInsolvency Law and the Discharge of Residual Debts", German LawJournal ,Vol. 07 No. 06, 2006.

Eugene R. Wedoff, "Major Consumer Bankruptcy Effects OfBAPCPA", 2007 U. Ill. L. Rev. 2007.

International Law Association, The Hague Conference(2010), Sovereign Insolvency Study Group, 74 Int'l L. Ass'n Rep.Conf. 2010, 978.

Jack B. Schmetterer, Abraham E. Brustein, Alan C. Hochhe-iser, & Ronald R. Peterson, "BAPCPA: What Do We Know andWhen Did We Know It?", 4 DePaul Bus. & Comm. L.J. 2005-2006.

Jason J. Kilborn, "Comparative Cause And Effect: ConsumerInsolvency And The Eroding Social Safety Net", The ColumbiaJournal of European Law (CJEL), V 14/no 3, 2008.

Jason J. Kilborn, "Continuity, Change, and Innovation inEmerging Consumer Bankruptcy Systems: Belgium and Luxem-bourg", American Bankruptcy Institute Law Review, Vol. 14, 2006.

Jason J. Kilborn, "Former Entrepreneurs in Dutch Personal In-solvency Law: Comparison with US, UK, Germany, Denmark, andFrance", dostupno na: http://papers.ssrn.com/sol3/pa-pers.cfm?abstract_id=1827004, 3. 1. 2013.

Jason J. Kilborn, "La Responsabilisation de l'Economie: Whatthe United States Can Learn From the New French Law on Consum-er Overindebtedness", Michigan Journal of International Law, Vol.26, 2005.

Jason J. Kilborn, "Mercy, Rehabilitation, and Quid Pro Quo:A Radical Reassessment of Individual Bankruptcy", 64 Ohio St. L.J.2003.

Jason J. Kilborn, "Out With the New, in With the Old: as Swe-den Aggressively Streamlines its Consumer Bankruptcy System,Have U.S. Reformers Fallen Off the Learning Curve?", AmericanBankruptcy Law Journal, vol. 80, 2007.

Jason J. Kilborn, "The Hidden Life of Consumer BankruptcyReform: Danger Signs for the New U.S. Law from Unexpected Par-allels in the Netherlands", Vanderbilt Journal of Transnational Law,Vol. 39, 2006, 77.


190

Jason J. Kilborn, Comparative Consumer Bankruptcy, Dur-

ham, NC: Carolina Academic Press, 2007.

Johanna Niemi Kiesilainen, Consumer bankruptcy in compar-

ison: Do We Cure Market Failure or a Social Problem, Osgoode Hall

Law Journal, br. 37, 1999.

N. Jungmann Huls, N. B, Niemeijer, "Can Voluntary Debt

Settlement and Consumer Bankruptcy Coexist? The Development of

Dutch Insolvency Law", Consumer Bankruptcy in Global Perspec-

tive (eds. Johanna Neime-Kiesilainen, Iain Ramsey & William Whit-

ford), 2003.

Raymond P. Bell, Jr., "The Changing Landscape Of Bankrupt-

cy In America: Addressing The Impact Of The Bankruptcy Abuse

Prevention And Consumer Protection Act (BAPCPA)", 15 Widener

L.J. 2005-2006.

Richard L. Stehl, "The Failings Of The Credit Counseling And

Debtor Education Requirements Of The Proposed Consumer Bank-

ruptcy Reform Legislation Of 1998", 7 Am. Bankr. Inst. L. Rev.

1999.

Robert D. Manning, Credit Card Nation: The Consequences

of American’s Addiction to Credit, Basic Books, 2000.

The Bankruptcy Abuse Prevention and Consumer Protection

Act of 2005 (BAPCPA) (Pub. L. 109-8, 119 Stat. 23, enacted Apri

20, 2005).

Todd J. Zywicki, "Institutions, Incentives, and Consumer

Bankruptcy Reform", 62 Wash. & Lee L. Rev. 2005.

Todd J. Zywicki, "The Past, Present, And Future Of Bankrupt-

cy Law In America", 101 Mich. L. Rev. 2002-2003.

Kori{}ene internet adrese:

Gedragscode Schuldregeling,

http://bsmo.nl/Gedragscode_Schuldregeling.pdf

Sistem op{tinskih kreditnih banaka u Holandiji, ht-tp://www.gemeentelijkekredietbanken.nl

Ministere de la famille et de l’integration, www.mfi.public.lu


191

SADR@AJ

Dr Dragi{a B. SLIJEPÊVI]

POJAM I PRAVNE PRETPOSTAVKE STEÂJA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 7

Du{ka ILI]

BANKROTSTVO U STEÂJU - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 36

Verica SMIQANI]

OVLA[]EWA I OBAVEZE STEÂJNOG UPRAVNIKA- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 60

Gordana AJN[PILER POPOVI]

POLO@AJ IZLU^NOG POVERIOCA KROZ PRAKSU PRIVREDNOGAPELACIONOG SUDA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 83

Jasminka OBU]INAMOGU]NOST VANSTEÂJNOG I STEÂJNOG POBIJAWA PRAVNIH POSLOVA I PRAVNIH RADWI - - - - - - - - - - - - - - - - 100

sadrzaj.fm Page 191 Tuesday, March 18, 2014 1:13 PM

192

Miroslav NIKOLI]SRPSKO ME\UNARODNO STEÂJNO PRAVO U SVETLU EVROPSKE UREDBE O STEÂJNIM POSTUPCIMA- - - - - - - - - - - - - - - - - 131

Ana OPAÎ]UPOREDNOPRAVNI PREGLED MODELA INDIVIDUALNOG STEÂJA - VANSUDSKO RESTRUKTURIRAWE DUGA U SAD I EVROPI - - - - - 143

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

347.736/.739(082)

PRIMENA pojedinih instituta ste~aja :zbornik radova / Šredaktor Dragi{a B.Slijep~evi}¹. - Beograd : Glosarijum, 2014(Beograd : Glosarijum). - 192 str. ; 21 cm

Tira` 300. - Str. 3-5: Re~ unapred / Dragi{aB. Slijep~evi}. - Napomene i bibliografskereference uz tekst. - Bibliografija: str.188-190.

ISBN 978-86-6297-008-41. Slijep~evi}, Dragi{a B. Šurednik¹ Šautordodatnog teksta¹a) Ste~aj - Zbornici b) Ste~ajno pravo -ZborniciCOBISS.SR-ID 206004236

sadrzaj.fm Page 192 Tuesday, March 18, 2014 1:13 PM

Documents

PRIMENA POJEDINIH INSTITUTA STE^AJA Zbornik radova · praksi privrednih sudova. Tim povodom odabrana pravna pitawa bila su predmet podjednake pa`we i teorijsko-pra-vne analize wihove