broj 99 - sllist.basllist.ba/glasnik/2013/broj99/Glasnik099.pdf · Dizajn i razvoj nosača/adaptera od poliamida, za LCD, LED i plazma televizore 2.500,00 KM ... Virtualni savjetnik

Godina XVII

Utorak, 17. prosinca/decembra 2013. godine

Broj/Број

99

Година XVII

Уторак, 17. децембра 2013. годинe

ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik ISSN 1512-7486 - bosanski jezik

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

1286 Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 94/07 i 24/08), a u svezi sa člankom 8. stavak (2) točka e) Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13) i Odluke o usvajanju Projekta digitalizacije mikrovalnih veza Javnih radiotelevizijskih servisa Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 74/10), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 72. sjednici održanoj dana 28. studenog 2013. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENAMA ODLUKE O UVRŠTAVANJU

PROJEKTA DIGITALIZACIJE JAVNIH RADIOTELEVIZIJSKIH SERVISA BOSNE I

HERCEGOVINE U PROGRAM VIŠEGODIŠNJIH KAPITALNIH ULAGANJA ZA RAZDOBLJE

2011. - 2014. GODINE

Članak 1. U Odluci o uvrštavanju Projekta digitalizacije Javnih

radiotelevizijskih servisa Bosne i Hercegovine u Program višegodišnjih kapitalnih ulaganja za razdoblje 2011.-2014. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 92/11) članak 2. stavak (1) u točki a) alineja 3) mijenja se i glasi:

"3) 2014. godina...........................1.000.000,00 KM". U točki b) alineja 4) mijenja se i glasi: "4) 2013. godina – planirano.........6.000.000,00 KM".

Članak 2. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje

se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 261/13 28. studenoga 2013. godine

Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне

и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 94/07 и 24/08), а у вези са чланом 8. став (2) тачка е) Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13) и Одлуке о усвајању Пројекта дигитализације микровалних веза Јавних радиотелевизиј-ских сервиса Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 74/10), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 72. сједници одржаној дана 28. новембра 2013. године, донио је

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНАМА ОДЛУКЕ О УВРШТАВАЊУ ПРОЈЕКТА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ ЈАВНИХ

РАДИОТЕЛЕВИЗИЈСКИХ СЕРВИСА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У ПРОГРАМ ВИШЕГОДИШЊИХ

КАПИТАЛНИХ УЛАГАЊА ЗА ПЕРИОД 2011. - 2014. ГОДИНЕ

Члан 1. У Одлуци о уврштавању Пројекта дигитализације

Јавних радиотелевизијских сервиса Босне и Херцеговине у Програм вишегодишњих капиталних улагања за период 2011. - 2014. године ("Службени гласник БиХ", број 92/11) члан 2. став (1) у тачки а) алинеја 3) мијења се и гласи:

Broj 99 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 17. 12. 2013.

"3) 2014. година...........................1.000.000,00 КМ". У тачки б) алинеја 4) мијења се и гласи: "4) 2013. година - планирано.........6.000.000,00 КМ".

Члан 2. Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и

објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 261/13 28. новембра 2013. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa članom 8. stav (2) tačka e) Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13) i Odluke o usvajanju Projekta digitalizacije mikrovalnih veza Javnih radiotelevizijskih servisa Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 74/10), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 72. sjednici održanoj dana 28. novembra 2013. godine, donijelo je

ODLUKU O IZMJENAMA ODLUKE O UVRŠTAVANJU

PROJEKTA DIGITALIZACIJE JAVNIH RADIOTELEVIZIJSKIH SERVISA BOSNE I

HERCEGOVINE U PROGRAM VIŠEGODIŠNJIH KAPITALNIH ULAGANJA ZA PERIOD

2011. - 2014. GODINE

Član 1. U Odluci o uvrštavanju Projekta digitalizacije Javnih

radiotelevizijskih servisa Bosne i Hercegovine u Program višegodišnjih kapitalnih ulaganja za period 2011. - 2014. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 92/11) član 2. stav (1) u tački a) alineja 3) mijenja se i glasi:

"3) 2014. godina.............................1.000.000,00 KM". U tački b) alineja 4) mijenja se i glasi: "4) 2013. godina – planirano.........6.000.000,00 KM".

Član 2. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje


VM broj 261/13 28. novembra 2013. godine

Sarajevo

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH


1287 Na temelju članka 9. stavak (6) Zakona o Proračunu

institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BIH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 10. stavak (4) Odluke o kriterijima za sufinanciranje projekata u području "Potpore tehničkoj kulturi i inovatorstvu" za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 35/13), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 72. sjednici održanoj 28. studenoga 2013. godine, donijelo je

ODLUKU O DODJELI SREDSTAVA TEKUĆEG GRANTA ZA

SUFINANCIRANJE PROJEKATA U PODRUČJU "POTPORE TEHNIČKOJ KULTURI I INOVATORSTVU" ZA 2013. GODINU

Članak 1. (Predmet Odluke)

(1) Ovom odlukom dodjeljuju se sredstva tekućeg granta za sufinanciranje projekata u području "Potpore tehničkoj kulturi i inovatorstvu" za 2013. godinu sljedećim subjektima:

1. Asocijacija inovatora Bosne i Hercegovine Doprinos razvoju istraživačko-razvojnog rada i popularizaciji inovacijsko-tehničkog stvaralaštva u BiH, putem promicanja

inovacija članova AIBiH u svijetu i u BiH u 2013. 18.000,00 KM

2. Savez inovatora Republike Srpske Plan aktivnosti Saveza inovatora Republike Srpske za 2013. 15.000,00 KM

3. Građevinski fakultet Sveučilišta u Mostaru Uvođenje alternativnih tipova kružnih raskrižja u BiH 8.000,00 KM

4. Udruženje poljoprivrednika Agro zemlja, Doboj Organski peletirani supstrat za proizvodnju zdrave hrane: voća, povrća, žitarica, ukrasnog bilja i sadnog materijala, patent BAP 102810, rješenje

izdano 15.3.2013. 7.500,00 KM

5. Fakultet strojarstva i računarstva Sveučilišta u

Mostaru Istraživanje mogućnosti implementacije IT i CAD-CAM tehnologija s

ciljem zamjene uvoznih proizvoda domaćim 7.000,00 KM

6. Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet za

proizvodnju i menadžment, Trebinje Izrada projektne dokumentacije i prototipa nosača sočiva za naočale 7.000,00 KM

7. Udruženje izumitelja hercegovački patenti,

HERPATENT, Mostar Praktična škola inovatorstva, II faza 7.000,00 KM

8. MP Komerc, Bijeljina Uvođenje robotike i standardizacija proizvodnje inovativnih

sofisticiranih staklenika 6.000,00 KM

9. Elektrotehnički fakultet u Sarajevu HOLBOS- holonomski rekonfigurabilni mobilni robot za prijenos

materijala 5.500,00 KM

10. Asocijacija inovatorki NOVA, Banja Luka Kontinuirana aktivnost žena i mladih na promicanju i afirmaciji

inovatorstva i tehničke kulture u Bosni i Hercegovini i zemljama u okruženju

5.000,00 KM

11. Mikroelektronika-Čajavec a.d. Banja Luka SSL grid 5.000,00 KM

12. Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja

Luka Oplemenjivanje biljaka kao pokretačka snaga za proizvodnju hrane u

uvjetima abiotičkih stresova 4.500,00 KM

13. Mašinski fakultet, Katedra za motore i vozila,

Sarajevo Izrada prototipa električnog karting vozila 4.000,00 KM

14. Koledž ujedinjenog svijeta UWC, Mostar Spirit of the United Neretva SUN- Radionice i međunarodno natjecanje

u izgradnji višenamjenskog robota 3.000,00 KM

15. Udruženje omladine EKOMETEO, Gradiška

Prilagođavanje softvera WinSIS 1.5 ver.3 (UNESCO) na službenim jezicima BiH, implementacija baza podataka na serverima pod

operativnim sustavima Winxp i Win7 u svrhu besplatnog korištenja u bibliotekarstvu;

2.500,00 KM

16. Elda Lux d.o.o. Laktaši Dizajn i razvoj nosača/adaptera od poliamida, za LCD, LED i plazma

televizore 2.500,00 KM

Utorak, 17. 12. 2013. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 99 - Stranica 3

17. Dalibor Rokvić, Gradiška Izrada prototipa HLP-a, hidraulički ležeći policajac 2.500,00 KM 18. Udruženje Školarac, Mostar Mladi i inovatorstvo 2.000,00 KM 19. Fikret Alić, Tuzla Optimalno rješenje dozatora iona na ispušnoj cijevi motora SUS 2.000,00 KM

20. SoftConsalting s.p.obrtnička djelatnost vl.Lejla

Softić, Tuzla Virtualni savjetnik www.savjetnik.ba virtuelni ured za poslovno

savjetovanje 2.000,00 KM

21. Asocijacija radioamatera u BiH, Sarajevo Razvoj novih metoda za pripremu i polaganje uvodnog razreda radio-

amaterskog operatora 2.000,00 KM

22. Centar za tehničku kulturu, Mostar Ja znam programirati 2.000,00 KM

23. Nenad Tešić, Kotor Varoš Izrada finalnog prototipa i priprema za otpočinjanje proizvodnog

procesa peći na čvrsto gorivo sa inovativnim sustavom protoka zraka iz prostorije kroz peć

2.000,00 KM

24. Udruženje inovatora, Gradiška Abeceda inovatorstva 2.000,00 KM

25. Stručna i naučna udruženja "Centar za obrazovnu

tehnologiju Republike Srpske", Bijeljina Prvi BiH obrazovni web portal za razmjenu e-nastavnih materijala 1.500,00 KM

26. Vinko Pravdić, Sarajevo Izrada i ispitivanje prototipa 1.500,00 KM 27. COMP-2000 d.o.o. Sarajevo Informacijski sustav za unapređenje poslovanja farmera u BiH, I faza 1.000,00 KM 28. Milan Bojić, Banja Luka Mbook 1.000,00 KM 29. Mario Smiljanić, Mostar Izgradnja prototipa kočionog naplatka 1.000,00 KM

(2) Ukupno raspoloživa sredstva za tekući grant

sufinanciranje projekata u području "Potpore tehničkoj kulturi i inovatorstvu" za 2013. godinu iznose 130.000,00 KM i nalaze se u proračunu Ministarstva civilnih poslova za 2013. godinu na poziciji "Tekući grantovi".

Članak 2. (Izvješće o utrošku sredstava)

Korisnici sredstava iz članka 1. stavak (1) ove odluke dužni su Ministarstvu civilnih poslova dostaviti izvješće o utrošku sredstava sukladno članku 11. Odluke o kriterijima za sufinanciranje projekata u području "Potpore tehničkoj kulturi i inovatorstvu" za 2013. godinu.

Članak 3. (Realizacija Odluke)

Za realizaciju ove odluke zadužuju se Ministarstvo financija i trezora i Ministarstvo civilnih poslova.

Članak 4. (Stupanje na snagu)

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BIH".


Sarajevo


Vjekoslav Bevanda, v. r.

На основу члана 9. става (6) Закона о Буџету

институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12), члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 10. став (4) Одлуке о критеријима за суфинансирање пројеката у области "Подршке техничкој култури и иноваторству" за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 35/13), на приједлог Министарства цивилних послова, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 72. сједници одржаној 28. новембра 2013. године, донио је

ОДЛУКУ О ДОДЈЕЛИ СРЕДСТАВА ТЕКУЋЕГ ГРАНТА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА У ОБЛАСТИ

"ПОДРШКЕ ТЕХНИЧКОЈ КУЛТУРИ И ИНОВАТОРСТВУ" ЗА 2013. ГОДИНУ

Члан 1. (Предмет Одлуке)

(1) Овом одлуком додјељују се средства текућег гранта за суфинансирање пројеката у области "Подршке техничкој култури и иноваторству" за 2013. годину сљедећим субјектима:

1. Асоцијација иноватора Босне и Херцеговине

Допринос развоју истраживачко-развојног рада и популаризацији иновативно-техничког стваралаштва у БиХ,

путем промоција иновација чланова АИБиХ у свијету и у БиХ у 2013.

18.000,00 КМ

2. Савез иноватора Републике Српске План активности Савеза иноватора Републике Српске за 2013. 15.000,00 КМ

3. Грађевински факултет Свеучилишта у Мостару Увођење алтернативних типова кружних раскрсница у БиХ 8.000,00 КМ

4. Удружење пољопривредника Агро земља, Добој Органски пелетирани супстрат за производњу здраве хране: воћа, поврћа, житарица, украсног биља и садног материјала, патент BAP

102810, рјешење издано 15.03.2013. 7.500,00 КМ

5. Факултет стројарства и рачунарства

Свеучилишта у Мостару Истраживање могућности имплементације IT и CAD-CAM технологија с циљем замјене увозних производа домаћим

7.000,00 КМ

6. Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет за

производњу и менаџмент, Требиње Израда пројектне документације и прототипа носача сочива за

наочале 7.000,00 КМ

7. Удружење изумитеља херцеговачки патенти,

HERPATENT, Мостар Практична школа иноваторства, II фаза 7.000,00 КМ

8. МП Комерц, Бијељина Увођење роботике и стандардизација производње иновативних

софистицираних стакленика 6.000,00 КМ

9. Електротехнички факултет у Сарајеву HOLBOS - холономски реконфигурабилни мобилни робот за

пренос материјала 5.500,00 КМ

10. Асоцијација иноваторки НОВА, Бања Лука Континуирана активност жена и младих на промоцији и афирмацији иноваторства и техничке културе у Босни и

Херцеговини и земљама у окружењу 5.000,00 КМ

11. Микроелектроника-Чајавец а.д. Бања Лука SSL grid 5.000,00 КМ

12. Пољопривредни институт Републике Cрпске,

Бања Лука Оплемењивање биљака као покретачка снага за производњу хране

у условима абиотичких стресова 4.500,00 КМ


13. Машински факултет, Катедра за моторе и

возила, Сарајево Израда прототипа електричног картинг возила 4.000,00 КМ

14. Колеџ уједињеног свијета UWC, Мостар Spirit of the United Neretva SUN - Радионице и међународно

такмичење у изградњи вишенамјенског робота 3.000,00 КМ

15. Удружење омладине ЕКОМЕТЕО, Градишка

Прилагођавање софтвера WinSIS 1.5 вер.3 (УНЕСКО) на службеним језицима БиХ, имплементација база података на серверима под оперативним системима Winxp и Win7 у сврху

бесплатног коришћења у библиотекарству;

2.500,00 КМ

16. Elda Lux д.o.o. Лакташи Дизајн и развој носача/адаптера од полиамида, за LCD, LED и

плазма телевизоре 2.500,00 КМ

17. Далибор Роквић, Градишка Израда прототипа HLP-а, хидраулички лежећи полицајац 2.500,00 КМ 18. Удружење Школарац, Мостар Млади и иноваторство 2.000,00 КМ 19. Фикрет Алић, Тузла Оптимално рјешење дозатора иона на испушној цијеви мотора СУС 2.000,00 КМ

20. SoftConsalting с.п.обртничка дјелатност вл.

Лејла Софтић, Тузла Виртуелни савјетник www.savjetnik.ba виртуелна канцеларија за

пословно савјетовање 2.000,00 КМ

21. Асоцијација радиоаматера у БиХ, Сарајево Развој нових метода за припрему и полагање уводног разреда

радио-аматерског оператора 2.000,00 КМ

22. Центар за техничку културу, Мостар Ја знам програмирати 2.000,00 КМ

23. Ненад Тешић, Котор Варош Израда финалног прототипа и припрема за отпочињање

производног процеса пећи на чврсто гориво са иновативним системом протока ваздуха из просторије кроз пећ

2.000,00 КМ

24. Удружење иноватора, Градишка Абецеда иноваторства 2.000,00 КМ

25. Стручно и научно удружење "Центар за

образовну технологију Републике Српске", Бијељина

Први БиХ образовни web портал за размјену е-наставних материјала

1.500,00 КМ

26. Винко Правдић, Сарајево Израда и испитивање прототипа 1.500,00 КМ

27. COMP -2000 д.о.о. Сарајево Информациони систем за унапређење пословања фармера у БиХ, I

фаза 1.000,00 КМ

28. Милан Бојић, Бања Лука Mbook 1.000,00 КМ 29. Марио Смиљанић, Мостар Изградња прототипа кочионог наплатка 1.000,00 КМ

(2) Укупно расположива средства за текући грант

суфинансирање пројеката у области "Подршке техничкој култури и иноваторству" за 2013. годину износе 130.000,00 КМ и налазе се у буџету Министарства цивилних послова за 2013. годину на позицији "Текући грантови".

Члан 2. (Извјештај о утрошку средстава)

Корисници средстава из члана 1. став (1) ове одлуке дужни су Министарству цивилних послова доставити извјештај о утрошку средстава у складу са чланом 11. Одлуке о критеријумима за суфинансирање пројеката у области "Подршке техничкој култури и иноваторству" за 2013. годину.

Члан 3. (Реализација Одлуке)

За реализацију ове одлуке задужују се Министарство финансија и трезора и Министарство цивилних послова.

Члан 4. (Ступање на снагу)

Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ".


Сарајево


Na osnovu člana 9. stava (6) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 10. stav (4) Odluke o kriterijima za sufinansiranje projekata u oblasti "Podrške tehničkoj kulturi i inovatorstvu" za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 35/13), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 72. sjednici održanoj 28. novembra 2013. godine, donijelo je

ODLUKU O DODJELI SREDSTAVA TEKUĆEG GRANTA ZA

SUFINANSIRANJE PROJEKATA U OBLASTI "PODRŠKE TEHNIČKOJ KULTURI I INOVATORSTVU" ZA 2013. GODINU

Član 1. (Predmet Odluke)

(1) Ovom odlukom dodjeljuju se sredstva tekućeg granta za sufinansiranje projekata u oblasti "Podrške tehničkoj kulturi i inovatorstvu" za 2013. godinu sljedećim subjektima:

1. Asocijacija inovatora Bosne i Hercegovine Doprinos razvoju istraživačko-razvojnog rada i popularizaciji

inovativno-tehničkog stvaralaštva u BiH, putem promocija inovacija članova AIBiH u svijetu i u BiH u 2013.

18.000,00 KM

2. Savez inovatora Republike Srpske Plan aktivnosti Saveza inovatora Republike Srpske za 2013. 15.000,00 KM

3. Građevinski fakultet Sveučilišta u Mostaru Uvođenje alternativnih tipova kružnih raskrižja u BiH 8.000,00 KM

4. Udruženje poljoprivrednika Agro zemlja, Doboj Organski peletirani supstrat za proizvodnju zdrave hrane: voća, povrća, žitarica, ukrasnog bilja i sadnog materijala, patent BAP 102810, rješenje

izdano 15.03.2013. 7.500,00 KM

5. Fakultet strojarstva i računarstva Sveučilišta u

Mostaru Istraživanje mogućnosti implementacije IT i CAD-CAM tehnologija s

ciljem zamjene uvoznih proizvoda domaćim 7.000,00 KM

6. Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet za

proizvodnju i menadžment, Trebinje Izrada projektne dokumentacije i prototipa nosača sočiva za naočale 7.000,00 KM

7. Udruga izumitelja hercegovački patenti,

HERPATENT, Mostar Praktična škola inovatorstva, II faza 7.000,00 KM


8. MP Komerc, Bijeljina Uvođenje robotike i standardizacija proizvodnje inovativnih sofisticiranih

staklenika 6.000,00 KM

9. Elektrotehnički fakultet u Sarajevu HOLBOS- holonomski rekonfigurabilni mobilni robot za prijenos

materijala 5.500,00 KM

10. Asocijacija inovatorki NOVA, Banja Luka Kontinuirana aktivnost žena i mladih na promociji i afirmaciji inovatorstva i

tehničke kulture u Bosni i Hercegovini i zemljama u okruženju 5.000,00 KM

11. Mikroelektronika-Čajavec a.d. Banja Luka SSL grid 5.000,00 KM

12. Poljoprivredni institut Republike Srpske, Banja Luka Oplemenjivanje biljaka kao pokretačka snaga za proizvodnju hrane u

uvjetima abiotičkih stresova 4.500,00 KM

13. Mašinski fakultet, Katedra za motore i vozila,

Sarajevo Izrada prototipa električnog karting vozila 4.000,00 KM

14. Koledž ujedinjenog svijeta UWC, Mostar Spirit of the United Neretva SUN- Radionice i međunarodno natjecanje u

izgradnji višenamjenskog robota 3.000,00 KM

15. Udruženje omladine EKOMETEO, Gradiška Prilagođavanje softvera WinSIS 1.5 ver.3 (UNESCO) na službenim

jezicima BiH, implementacija baza podataka na serverima pod operativnim sistemima Winxp i Win7 u svrhu besplatnog korištenja u bibliotekarstvu;

2.500,00 KM

16. Elda Lux d.o.o. Laktaši Dizajn i razvoj nosača/adaptera od poliamida, za LCD, LED i plazma

televizore 2.500,00 KM

17. Dalibor Rokvić, Gradiška Izrada prototipa HLP-a, hidraulički ležeći policajac 2.500,00 KM 18. Udruga Školarac, Mostar Mladi i inovatorstvo 2.000,00 KM 19. Fikret Alić, Tuzla Optimalno rješenje dozatora iona na ispušnoj cijevi motora SUS 2.000,00 KM

20. SoftConsalting s.p.obrtnička djelatnost vl.Lejla Softić,

Tuzla Virtuelni savjetnik www.savjetnik.ba virtuelna kancelarija za poslovno

savjetovanje 2.000,00 KM

21. Asocijacija radioamatera u BiH, Sarajevo Razvoj novih metoda za pripremu i polaganje uvodnog razreda radio-

amaterskog operatora 2.000,00 KM

22. Centar za tehničku kulturu, Mostar Ja znam programirati 2.000,00 KM

23. Nenad Tešić, Kotor Varoš Izrada finalnog prototipa i priprema za otpočinjanje proizvodnog procesa

peći na čvrsto gorivo sa inovativnim sistemom protoka vazduha iz prostorije kroz peć

2.000,00 KM

24. Udruženje inovatora, Gradiška Abeceda inovatorstva 2.000,00 KM

25. Stručno i naučno udruženje "Centar za obrazovnu

tehnologiju Republike Srpske", Bijeljina Prvi BiH obrazovni web portal za razmjenu e-nastavnih materijala 1.500,00 KM

26. Vinko Pravdić, Sarajevo Izrada i ispitivanje prototipa 1.500,00 KM 27. COMP-2000 d.o.o. Sarajevo Informacioni sistem za unapređenje poslovanja farmera u BiH, I faza 1.000,00 KM 28. Milan Bojić, Banja Luka Mbook 1.000,00 KM 29. Mario Smiljanić, Mostar Izgradnja prototipa kočionog naplatka 1.000,00 KM

(2) Ukupno raspoloživa sredstva za tekući grant

sufinansiranje projekata u oblasti "Podrške tehničkoj kulturi i inovatorstvu" za 2013. godinu iznose 130.000,00 KM i nalaze se u budžetu Ministarstva civilnih poslova za 2013. godinu na poziciji "Tekući grantovi".

Član 2. (Izvještaj o utrošku sredstava)

Korisnici sredstava iz člana 1. stav (1) ove odluke dužni su Ministarstvu civilnih poslova dostaviti izvještaj o utrošku sredstava u skladu sa članom 11. Odluke o kriterijima za sufinansiranje projekata u oblasti "Podrške tehničkoj kulturi i inovatorstvu" za 2013. godinu.

Član 3. (Realizacija Odluke)

Za realizaciju ove odluke zadužuju se Ministarstvo finansija i trezora i Ministarstvo civilnih poslova.

Član 4. (Stupanje na snagu)

Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 262/13 28. novembrа 2013. godine

Sarajevo



1288 Temeljem članka 9. stavak (6) Zakona o Proračunu

institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 10. stavak (4) Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU-FP7" za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 35/13), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 72. sjednici, održanoj 28. studenoga 2013. godine, donijelo je

ODLUKU O DODJELI SREDSTAVA IZ GRANTA "PROGRAMI

ZA PRIPREMU PROJEKATA I POTENCIJALNIH KANDIDATA ZA SREDSTVA IZ FONDA EU-FP7" ZA

2013. GODINU


(1) Ovom odlukom dodjeljuju se sredstva iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU-FP7" za 2013. godinu sljedećim subjektima:

1 INOVA4T DOO ZA RAČUNARSKI

INŽENJERING, KONSALTING I USLUGE TUZLA

Universal Small Appliances Testing System E!6780 28. 000, 00 KM

2 GRAĐEVINSKI FAKULTET

MOSTAR Remote sensing tools for wetland monitoring and managment 26.000,00 KM

3 UNIVERZITET U BANJA LUCI

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET EGI- InSPIRE (RI- 261323) 25. 000, 00 KM

4 JU POLJOPRIVREDNO-

PREHRAMBENI FAKULTET Balkan GEONet FP7 Project Balkan GEO Network – Towards Inclusion of Balkan

Countries into Global Earth Observation Initiatives 25. 000, 00 KM


SARAJEVO 5 UNIVERZITET U BANJA LUCI Razvoj mreže za mobilnost istraživača Euraxess BiH 22. 000, 00 KM

6 ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U

SARAJEVU Klasifikacija terena i prepoznavanje mina korištenjem 3D terminalnih prikaza

okoline 20. 000, 00 KM

7 AGENCIJA ZA EKONOMSKI

RAZVOJ OPĆINE PRIJEDOR PREDA-PD PRIJEDOR

Podrška Agenciji za ekonomski razvoj općine Prijedor PREDA PD za sudjelovanje u pripremi i provođenju međunarodnih projekata u okviru Okvirnog programa

16. 000, 00 KM

8 SOD EUROPROJEKT CENTAR

BANJA LUKA

Potpora implementaciji FP7 projekata "Advanced, Cross-Disciplinary &Integrated Medical Imaging and all Europeans trough a Network of Regional Clusters and

Development Startegies (AMI- 4EUROPE) 15. 200, 00 KM

9 JNU INSTITUT ZA GENETIČKO

INŽINJERSTVO I BIOTEHNOLOGIJU U SARAJEVU

Optimizacija istraživačke infrastrukture za međunarodni projekt pod nazivom podaci o genetičkom biodiverzitetu kao temelj za inovativne biotehnologije

15. 000, 00 KM

10

UNIVERZITET U BANJA LUCI INSTITUT ZA GENETIČKE RESURSE

Reusing historic buildings through innovative knowledge and managing system 15. 000, 00 KM

11

FONDACIJA ZA VISOKO OBRAZOVANJE SVJETSKI UNIVERZITETSKI SERVIS

SARAJEVO

Priprema projekata "Neglected tick borne Pathogens in the Region of Central and Eastern Europe"

12. 000, 00 KM

12 VETERINARSKI FAKULTET

SARAJEVO Molekularno-epidemiološko istraživanje ptičijih korona virusa u BiH 11. 000, 00 KM

13 UNIVERZITET U BANJA LUCI POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Sustav kontrole fitoplazmoza u različitim usjevima 10. 000, 00 KM

14 SABINA SEMIZ FARMACEUTSKI

FAKULTET U SARAJEVU Personalizirana terapija i prognoza razvoja tipa 2 dijabetesa kroz europsku mrežu

naučnih timova 10. 000, 00 KM

(2) Sredstva za sufinanciranje "Programa za pripremu

projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU-FP7" za 2013. godinu, u iznosu od 500.000,00 KM predviđena su u proračunu Ministarstva civilnih poslova za 2013. godinu na poziciji "Tekući grantovi".

(3) Za sufinanciranje "Programa za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU-FP7" za 2013. godinu putem javnog natječaja odobren je proračun u iznosu od 450.000,00 KM.

(4) Ovom odlukom dodjeljuju se sredstva u iznosu od 250.200,00 KM.

(5) Zadužuje se Ministarstvo civilnih poslova da za preostali iznos sredstava od 199.800,00 KM na temelju ovoga grantu u rujnu mjesecu 2013. godine objavi ponovni natječaj sukladno kriterijima definiranim u Odluci o kriterijima za sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU-FP7" za 2013. godinu ("Službeni glasnik BIH", broj 35/13).

Članak 2. (Izvješće o utrošku sredstava)

Korisnici sredstava iz članka 1. stavak (1) ove odluke dužni su Ministarstvu civilnih poslova i Ministarstvu financija i trezora dostaviti izvješće o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava u rokovima propisanim člankom 22. Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13) prema Obrascu za izvješće.

Članak 3. (Realizacija Odluke)

Za realizaciju ove odluke zadužuju se Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine i Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine.

Članak 4.

(Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje



Sarajevo



На основу члана 9. става (6) Закона о Буџету

институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12), члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 10. става (4) Одлуке о критеријумима за додјелу средстава из гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда EU-FP7" за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 35/13), на приједлог Министарства цивилних послова, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 72. сједници, одржаној 28. новембра 2013. године, донио је

ОДЛУКУ О ДОДЈЕЛИ СРЕДСТАВА ИЗ ГРАНТА "ПРОГРАМИ ЗА ПРИПРЕМУ ПРОЈЕКАТА И ПОТЕНЦИЈАЛНИХ КАНДИДАТА ЗА СРЕДСТВА ИЗ ФОНДА EU-FP7" ЗА

2013. ГОДИНУ


(1) Овом одлуком додјељују се средства из гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда EU-FP7" за 2013. годину сљедећим субјектима:


1 ИНОВА4T ДOO ЗА РАЧУНАРСКИ ИНЖЕЊЕРИНГ,

КОНСАЛТИНГ И УСЛУГЕ ТУЗЛА Universal Small Appliances Testing System E!6780 28. 000, 00 КМ

2 ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ МОСТАР Remote sensing tools for wetland monitoring and managment 26.000,00 КМ

3 УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊА ЛУЦИ

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ EGI- InSPIRE (RI- 261323) 25.000, 00 КМ

4 ЈУ ПОЉОПРИВРЕДНО- ПРЕХРАМБЕНИ

ФАКУЛТЕТ САРАЈЕВО

Balkan GEONet FP7 Project Balkan GEO Network – Towards Inclusion of Balkan Countries into Global Earth Observation

Initiatives 25.000, 00 КМ

5 УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊА ЛУЦИ Развој мреже за мобилност истраживача Euraxess БиХ 22. 000, 00 КМ

6 ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У САРАЈЕВУ Класификација терена и препознавање мина кориштењем

3D терминалних приказа околине 20. 000, 00 КМ

7 АГЕНЦИЈА ЗА ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ОПШТИНЕ

ПРИЈЕДОР ПРЕДА-ПД ПРИЈЕДОР

Подршка Агенцији за економски развој општине Приједор ПРЕДА ПД за учествовање у припреми и провођењу међународних пројеката у оквиру Оквирног програма

16.000, 00 КМ

8 СОД ЕУРОПРОЈЕКТ ЦЕНТАР БАЊА ЛУКА

Подршка имплементацији FP7 пројеката "Advanced, Cross-Disciplinary &Integrated Medical Imaging and all Europeans

trough a Network of Regional Clusters and Development Startegies (AMI- 4EUROPE)"

15.200, 00 КМ

9 ЈНУ ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКО ИНЖИЊЕРСТВО

И БИОТЕХНОЛОГИЈУ У САРАЈЕВУ

Оптимизација истраживачке инфраструктуре за међународни пројект под називом подаци о генетичком биодиверзитету као основа за иновативне биотехнологије

15.000, 00 КМ

10 УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊА ЛУЦИ ИНСТИТУТ ЗА

ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ Reusing historic buildings through innovative knowledge and

managing system 15.000, 00 КМ

11 ФОНДАЦИЈА ЗА ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ СВЈЕТСКИ УНИВЕРЗИТЕТСКИ СЕРВИС

САРАЈЕВО

Припрема пројеката "Neglected tick borne Pathogens in the Region of Central and Eastern Europe"

12.000, 00 КМ

12 ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ САРАЈЕВО Молекуларно-епидемиолошко истраживање птичијих

корона вируса у БиХ 11.000, 00 КМ

13

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊА ЛУЦИ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Систем контроле фитоплазмоза у различитим усјевима 10.000, 00 КМ

14 САБИНА СЕМИЗ ФАРМАЦЕУТСКИ ФАКУЛТЕТ У

САРАЈЕВУ Персонализована терапија и прогноза развоја типа 2 дијабетеса кроз европску мрежу научних тимова

10.000, 00 КМ

(2) Средства за суфинансирање "Програма за припрему

пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда ЕU-FP7" за 2013. годину, у износу од 500.000,00 КМ предвиђена су у буџету Министарства цивилних послова за 2013. годину на позицији "Текући грантови".

(3) За суфинансирање "Програма за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда ЕU- FP7" за 2013. годину путем јавног конкурса одобрен је буџет у износу од 450.000,00 КМ.

(4) Овом одлуком додјељују се средства у износу од 250.200,00 КМ.

(5) Задужује се Министарство цивилних послова да за преостали износ средстава од 199.800,00 КМ по овом гранту у септембру мјесецу 2013. године објави поновни конкурс у складу са критеријумима дефинисаним у Одлуци о критеријумима за додјелу средстава из гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда EU-FP7" за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 35/13).

Члан 2. (Извјештај о утрошку средстава)

Корисници средстава из члана 1. става (1) ове одлуке дужни су Министарству цивилних послова и Министарству финанција и трезора доставити извјештај о намјенском утрошку додијељених средстава у роковима прописаним чланом 22. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13) према Обрасцу за извјештај.

Члан 3.

(Реализација Одлуке) За реализацију ове одлуке задужују се Министарство

финансија и трезора Босне и Херцеговине и Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине.




Сарајево


Na osnovu člana 9. stava (6) Zakona o Budžetu institucija

Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 10. stava (4) Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU-FP7" za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 35/13), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 72. sjednici održanoj 28. novembra 2013. godine, donijelo je


ODLUKU O DODJELI SREDSTAVA IZ GRANTA "PROGRAMI

ZA PRIPREMU PROJEKATA I POTENCIJALNIH KANDIDATA ZA SREDSTVA IZ FONDA EU-FP7" ZA

2013. GODINU


(1) Ovom odlukom dodjeljuju se sredstva iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU-FP7" za 2013. godinu sljedećim subjektima:

1

INOVA4T DOO ZA RAČUNARSKI INŽENJERING, KONSALTING I USLUGE

TUZLA GRAĐEVINSKI FAKULTET MOSTAR

Universal Small Appliances Testing System E!6780 28.000,00 KM

2 GRAĐEVINSKI FAKULTET MOSTAR Remote sensing tools for wetland monitoring and

managment 26.000,00 KM

3 UNIVERZITET U BANJA LUCI

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET EGI- InSPIRE (RI- 261323) 25.000,00 KM

4 JU POLJOPRIVREDNO- PREHRAMBENI

FAKULTET SARAJEVO

Balkan GEONet FP7 Project Balkan GEO Network – Towards Inclusion of Balkan Countries into Global Earth

Observation Initiatives 25.000, 00 KM

5 UNIVERZITET U BANJA LUCI Razvoj mreže za mobilnost istraživača Euraxess BiH 22.000,00 KM

6 ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET U

SARAJEVU Klasifikacija terena i prepoznavanje mina korištenjem 3D

terminalnih prikaza okoline 20. 000, 00 KM

7 AGENCIJA ZA EKONOMSKI RAZVOJ

OPĆINE PRIJEDOR PREDA-PD PRIJEDOR

Podrška Agenciji za ekonomski razvoj općine Prijedor PREDA PD za učestvovanje u pripremi i provođenju međunarodnih projekata u okviru Okvirnog programa

16.000, 00 KM

8 SOD EUROPROJEKT CENTAR BANJA

LUKA

Podrška implementaciji FP7 projekata "Advanced, Cross-Disciplinary &Integrated Medical Imaging and all

Europeans trough a Network of Regional Clusters and Development Startegies (AMI- 4EUROPE)

15.200, 00 KM

9 JNU INSTITUT ZA GENETIČKO

INŽINJERSTVO I BIOTEHNOLOGIJU U SARAJEVU

Optimizacija istraživačke infrastrukture za međunarodni projekt pod nazivom podaci o genetičkom biodiverzitetu kao

osnova za inovativne biotehnologije 15.000, 00 KM

10 UNIVERZITET U BANJA LUCI INSTITUT

ZA GENETIČKE RESURSE Reusing historic buildings through innovative knowledge

and managing system 15.000, 00 KM

11 FONDACIJA ZA VISOKO OBRAZOVANJE

SVJETSKI UNIVERZITETSKI SERVIS SARAJEVO

Priprema projekata "Neglected tick borne Pathogens in the Region of Central and Eastern Europe"

12.000, 00 KM

12 VETERINARSKI FAKULTET SARAJEVO Molekularno-epidemiološko istraživanje ptičijih korona

virusa u BiH 11.000, 00 KM

13 UNIVERZITET U BANJA LUCI POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Sistem kontrole fitoplazmoza u različitim usjevima 10.000, 00 KM

14 SABINA SEMIZ FARMACEUTSKI

FAKULTET U SARAJEVU Personalizirana terapija i prognoza razvoja tipa 2 dijabetesa

kroz evropsku mrežu naučnih timova 10.000, 00 KM

(2) Sredstva za sufinansiranje "Programa za pripremu

projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU - FP7" za 2013. godinu, u iznosu od 500.000,00 KM predviđena su u budžetu Ministarstva civilnih poslova za 2013. godinu na poziciji "Tekući grantovi".

(3) Za sufinansiranje "Programa za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU-FP7" za 2013. godinu putem javnog konkursa odobren je budžet u iznosu od 450.000,00 KM.

(4) Ovom odlukom dodjeljuju se sredstva u iznosu od 250.200,00 KM.

(5) Zadužuje se Ministarstvo civilnih poslova da za preostali iznos sredstava od 199.800,00 KM po ovom grantu u septembru mjesecu 2013. godine objavi ponovni konkurs u skladu sa kriterijima definiranim u Odluci o kriterijima za dodjelu sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU-FP7" za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 35/13).

Član 2. (Izvještaj o utrošku sredstava)

Korisnici sredstava iz člana 1. stav (1) ove odluke dužni su Ministarstvu civilnih poslovа i Ministarstvu financija i

trezora dostaviti izvještaj o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava u rokovima propisanim članom 22. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12, i 32/13) prema Obrascu za izvještaj.

Član 3. (Realizacija Odluke)

Za realizaciju ove odluke zadužuju se Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine i Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine.



VM broj 263/13 28. novembra 2013. godine

Sarajevo



1289 Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 13. stavka (2) Zakona o Proračunu


institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), predsjedatelj Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je

ODLUKU O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA

TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 300 KM Zdilar Emiliji u svrhu jednokratne potpore za troškove nastupa na Svjetskom juniorskom prvenstvu za 2013. godinu.

Članak 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Zdilar Emilije iz Sarajeva.



Broj 01-50-2-1842-1/13 4. prosinca 2013. godine

Sarajevo



На основу члана 17. Закона о финансирању

институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 13. става (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13), предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШТЕЊУ СРЕДСТАВА

ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ


Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 300 КМ Здилар Емилији у сврху једнократне помоћи за трошкове наступа на Свјетском јуниорском првенству за 2013. годину.

Члан 2. (Надлежност за реализацију)

За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Здилар Емилије из Сарајева.

Члан 3. (Ступаше на снагу)


Број 01-50-2-1842-1/13 4. децембра 2013. године

Сарајево


Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 13. stava (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je


TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE


Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 300 KM Zdilar Emiliji u svrhu jednokratne pomoći za troškove nastupa na Svjetskom juniorskom prvenstvu za 2013. godinu.

Član 2. (Nadležnost za realizaciju)

Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Zdilar Emilije iz Sarajeva.



Broj 01-50-2-1842-1/13 4. decembra 2013. godine

Sarajevo




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 13. stavka (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), predsjedatelj Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine


i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 300 KM Bogdanu Ivanoviću, u svrhu jednokratne potpore za troškove nastupa na svjetskom natjecanju mladih harmonikaša.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Bogdana Ivanovića iz Banjaluke.




Sarajevo








Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 300 КМ Богдану Ивановићу у сврху једнократне помоћи за трошкове наступа на свјетском такмичењу младих хармоникаша.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Богдана Ивановића из Бање Луке.




Сарајево







Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 300 KM Bogdanu Ivanoviću u svrhu jednokratne pomoći za troškove nastupa na svjetskom takmičenju mladih harmonikaša.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Bogdana Ivanovića iz Banje Luke.




Sarajevo








Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 1.000 KM Udruzi sportskih ribolovaca Busovača, u svrhu jednokratne potpore za nastup na Svjetskom prvenstvu u Portugalu.



Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Udruge sportskih ribolovaca Busovača.




Sarajevo








Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 1.000 КМ Удружењу спортских риболоваца Бусовача у сврху једнократне помоћи за трошкове наступа на Свјетском првенству у Португалу.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Удружења спортских риболоваца Бусовача.




Сарајево







Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 1.000 KM Udruženju sportskih ribolovaca Busovača u svrhu jednokratne pomoći za troškove nastupa na Svjetskom prvenstvu u Portugalu.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Udruženja sportskih ribolovaca Busovača.




Sarajevo








Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 500 KM NVO Altruista "Svjetlo", Sarajevo, u svrhu jednokratne potpore.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun NVO Altruista "Svjetlo", Sarajevo.


Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u"Službenom glasniku BiH".


Sarajevo









Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 500 КМ НВО Алтруиста "Свјетло", Сарајево, у сврху једнократне помоћи.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун НВО Алтруиста "Свјетло", Сарајево.




Сарајево







Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 500 KM NVO Altruista "Svjetlo", Sarajevo, u svrhu jednokratne pomoći.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun NVO Altruista "Svjetlo", Sarajevo.




Sarajevo








Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 2.000 KM Upravi katedrale Srca Isusova, u svrhu jednokratne potpore.


Za realizaciju ove odluke, zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Uprave katedrale Srca Isusova u Sarajevu.




Sarajevo









Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 2.000 КМ Управи Катедрале Срца Исусова у сврху једнократне помоћи.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Управе Катедрале Срца Исусова у Сарајеву.


Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у"Службеном гласнику БиХ".


Сарајево







Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od od 2.000 KM Upravi Katedrale Srca Isusova u svrhu jednokratne pomoći.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Uprave Katedrale Srca Isusova u Sarajevu.




Sarajevo








Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 2.000 KM Društvu hrvatskih književnika Herceg-Bosne, u svrhu jednokratne potpore.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Društva hrvatskih književnika Herceg-Bosne.




Sarajevo








Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 2.000 КМ Друштву хрватских књижевника Херцег Босне у сврху једнократне помоћи.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине,


а уплату ће извршити на текући рачун Друштва хрватских књижевника Херцег Босне.




Сарајево







Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 2.000 KM Društvu hrvatskih književnika Herceg-Bosne u svrhu jednokratne pomoći.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Društva hrvatskih književnika Herceg-Bosne.




Sarajevo


Vjekоslav Bevanda, s. r.






Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 500 KM Viktoru Stojkiću, u svrhu jednokratne potpore za tiskanje knjige.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Viktora Stojkića.




Sarajevo







Члан 1. (Предмег Одлуке)

Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 500 КМ Виктору Стојкићу, у сврху једнократне помоћи за штампање књиге.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Виктора Стојкића.




Сарајево




Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 13. stava (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 100/12) i Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bоsne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 10/13), predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je




Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 500 KM Viktoru Stojkiću, u svrhu jednokratne pomoći za štampanje knjige.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Viktora Stojkića.




Sarajevo








Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 2.000 KM Općini Vitez, Mjesna zajednica "Bila", u svrhu jednokratne potpore za uređenje svetišta Kalvarija.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Općine Vitez, Mjesna zajednica "Bila".




Sarajevo








Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 2.000 КМ Општини Витез, Мјесна заједница "Била", у сврху једнократне помоћи за уређење светишта Калварија.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Општине Витез, Мјесна заједница "Била".




Сарајево








Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od od 2.000 KM Općini Vitez, Mjesna zajednica "Bila", u svrhu jednokratne pomoći za uređenje svetišta Kalvarija.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Općine Vitez, Mjesna zajednica "Bila".




Sarajevo








Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 1.000 KM HKD Napredak, Mostar, u svrhu jednokratne potpore za organiziranje Božićnog koncerta.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun HKD Napredak, Mostar.




Sarajevo




институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник

БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 13. става (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13), предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине донио је




Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 1.000 КМ ХКД Напредак, Мостар, у сврху једнократне помоћи за организовање Божићног концерта.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун ХКД Напредак, Мостар.




Сарајево







Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 1.000 KM HKD Napredak, Mostar, u svrhu jednokratne pomoći za organiziranje Božićnog koncerta.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun HKD Napredak, Mostar.





Sarajevo








Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 2.000 KM Akademskom plivačkom klubu "Zrinjski", Mostar, u svrhu jednokratne potpore.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Akademskog plivačkog kluba "Zrinjski", Mostar.




Sarajevo


Vjekoslav Bavanda, v. r.






Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 2.000 КМ Академском пливачком клубу "Зрињски", Мостар, у сврху једнократне помоћи.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Академског пливачког клуба "Зрињски", Мостар.




Сарајево







Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 2.000 KM Akademskom plivačkom klubu "Zrinjski", Mostar, u svrhu jednokratne pomoći.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Akademskog plivačkog kluba "Zrinjski", Mostar.




Sarajevo









Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 1.000 KM Sportskom društvu invalida - Klub sjedeće odbojke "Spid", Sarajevo, u svrhu jednokratne potpore.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Sportskog društva invalida - Klub sjedeće odbojke "Spid", Sarajevo.



Broj 01-50-2- 3443-1/13 6. prosinca 2013. godine

Sarajevo




институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13),.члана 13. става (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину ("Службени гласник БиХ", број 100/12) и Одлуке о преносу овлаштења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно кориштење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 10/13), предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине донио је




Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2013. годину у износу од 1.000 КМ Спортском друштву инвалида, Клуб сједеће одбојке "Спид", Сарајево, у сврху једнократне помоћи.


За реализацију ове одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са

Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Спортског друштва инвалида, Клуба сједеће одбојке "Спид", Сарајево.



Број 01-50-2- 3443-1/13 6. децембра 2013. године

Сарајево







Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu u iznosu od 1.000 KM Sportskom društvu invalida, Klub sjedeće odbojke "Spid", Sarajevo, u svrhu jednokratne pomoći.


Za realizaciju ove odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Sportskog društva invalida, Kluba sjedeće odbojke "Spid", Sarajevo.




Sarajevo



BOSNA I HERCEGOVINA UPRAVA ZA NEIZRAVNO OPOREZIVANJE

1300 Temeljem članka 36. stavak (1) Zakona o trošarinama u

Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 49/09), i članka 14. stavak (1) alineja vii) Zakona o sustavu neizravnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08 i 49/09), Upravni odbor Uprave za neizravno oporezivanje, po prijedlozima Vlada Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, na 141. sjednici održanoj 20.11.2013. godine, donio je


ODLUKU O KOLIČINAMA DIZEL - GORIVA NA KOJE SE NE

PLAĆA CESTARINA ZA 2014. GODINU

I Ovom odlukom utvrđuju se količine dizel-goriva koje se

koristi za potrebe rudnika, termoelektrana i željeznica na koje se ne plaća cestarina za 2014. godinu (u daljnjem tekstu: oslobađanje).

II Korisnici oslobađanja iz točke I ove odluke su slijedeći

subjekti:

a) U Federaciji Bosne i Hercegovine:

Količina (Litara/godišnje) 1. RUDNICI 29.348.613

1.1. ZD Rudnici "Kreka" d.o.o. Tuzla 2.400.000

1.2. ZD Rudnik mrkog uglja "Đurđevik" d.o.o. Đurđevik 2.915.894

1.3. ZD Rudnik mrkog uglja "Kakanj" d.o.o. Kakanj 5.500.000

1.4. ZD Rudnik mrkog uglja "Zenica" d.o.o. Zenica 220.000

1.5. ZD Rudnik mrkog uglja "Breza"d.o.o. Breza 820.000

1.6 ZD Rudnik mrkog uglja "Abid Lolić" d.o.o. Travnik-Bila 155.040

1.7. ZD Rudnik uglja "Gračanica"d.o.o. Gornji Vakuf/Uskoplje 670.000

1.8. Rudnici mrkog uglja "Banovići" d.d. Banovići 15.933.479

1.9. JP Rudnici uglja "Tušnica" d.o.o Livno 259.200

1.10. Rudnici boksita d.o.o. "Široki Brijeg" Široki Brijeg 150.000

1.11 Rudnici boksita d.o.o. "Posušje" Posušje 250.000

1.12. Rudnici boksita "Jajce" d.o.o. Jajce 75.000

2. Željeznice 3.559.400

2.1. Željeznice Federacije Bosne i Hercegovine 3.559.400

Rudnici i Željeznice Federacije BiH u ukupnoj količini za

2014. godinu od 32.908.013 litara.

b) U Republici Srpskoj

Količina (Litara/godišnje)

1. RUDNICI I TERMOELEKTRANE 36.288.992

1.1. "Boksit" a.d. Milići 3.038.000

1.2. "Rudnik boksita Srebrenica" a.d. Srebrenica 1.158.000

1.3. "EFT Rudnik i Termoelektrana Stanari" d.o.o. Stanari 3.000.000

1.4. "Terex kop" d.o.o. Ugljevik 1.134.612

1.5. MH "ERS" ZP "Rudnik i Termoelektrana Gacko" a.d. Gacko 8.465.000

1.6. MH "ERS" ZP "Rudnik i Termoelektrana Ugljevik" a.d. Ugljevik 11.372.330

1.7. "ArcelorMittal Prijedor" d.o.o. Prijedor 7.089.050

1.8. "Rudnik boksita" d.o.o. Mrkonjić Grad 32.000

1.9. "Novi rudnik mrkog uglja Miljevina" 1.000.000

2. ŽELJEZNICE 1.800.000

2.1. Željeznice RS a.d.Doboj 1.800.000

Rudnici" Termoelektrane i Željeznice Republike Srpske u

ukupnoj količini za 2014. godinu od 38.088.992 litara.

III Za realizaciju ove odluke zadužuje se Uprava za

neizravno oporezivanje. Uprava za neizravno oporezivanje jednom u tri mjeseca

podnijet će Upravnom odboru Izvješće o realizaciji ove odluke.

IV Ova odluka stupa na snagu osmoga dana od dana objave u

"Službenom glasniku BiH"" a primjenjivat će se od siječnja 2014. godine.

Odluka će biti objavljena i u službenim glasilima entiteta.

Broj UO 2011/166/13 20. studenoga 2013. godine

SarajevoPredsjedatelj UO UNO Dr. Nikola Špirić v. r.

На основу члана 36. став (1) Закона о акцизама у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 49/09), и члана 14. став (1) алинеја vii) Закона о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08 и 49/09), Управни одбор Управе за индиректно опорезивање, по приједлозима Влада Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, на 141. сједници одржаној 20.11.2013. године, донио је

ОДЛУКУ О КОЛИЧИНАМА ДИЗЕЛ - ГОРИВА НА КОЈЕ СЕ НЕ

ПЛАЋА ПУТАРИНА ЗА 2014. ГОДИНУ

I Овом одлуком утврђују се количине дизел-горива које

се користи за потребе рудника, термоелектрана и жељезница на које се не плаћа путарина за 2014. годину (у даљем тексту: ослобађање).

II Корисници ослобађања из тачке I ове одлуке су

слиједећи субјекти:

а) У Федерацији Босие и Херцеговине:

Количина (Литара/годишње) 1. РУДНИЦИ 29.348.613

1.1. ЗД Рудници "Крека" д.о.о. Тузла 2.400.000

1.2. ЗД Рудник мрког угља "Ђурђевик" д.о.о. Ћурђевик 2.915.894

1.3. ЗД Рудник мрког угља "Какањ" д.о.о. Какањ 5.500.000

1.4. ЗД Рудник мрког угља "Зеница" д.о.о. Зеница 220.000

1.5. ЗД Рудник мрког угља "Бреза"д.о.о. Бреза 820.000

1.6. ЗД Рудник мрког угља "Абид Лолић" д.о.о. Травник-Била 155.040

1.7. ЗД Рудник угља "Грачаница"д.о.о. Горњи Вакуф/Ускопље 670.000

1.8. Рудници мрког угља "Бановићи" д.д. Бановићи 15.933.479

1.9. ЈП Рудници угља "Тушница" д.о.о Ливно 259.200

1.10.Рудници боксита д.о.о. "Широки Бријег" Широки Бријег 150.000

1.11.Рудници боксита д.о.о. "Посушје" Посушје 250.000

1.12.Рудници боксита "Јајце" д.о.о. Јајце 75.000

2. Жељезнице 3.559.400

2.1. Жељезнице Федерације Босне и Херцеговине 3.559.400 Рудници и Жељезнице Федерације БиХ у укупној

количини за 2014. годину од 32.908.013 литара.

б) У Републици Српској

Количина (Литара/годишње) 1. РУДНИЦИ И ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ 36.288.992

1.1."Боксит" а.д. Милићи 3.038.000

1.2."Рудник боксита Сребреница" а.д. Сребреница 1.158.000

1.3."ЕФТ Рудник и Термоелектрана Станари" д.о.о. Станари 3.000.000

1.4."Терех коп" д.о.о. Угљевик 1.134.612

1.5.МХ "ЕРС" ЗП "Рудник и Термоелектрана Гацко" а.д. Гацко 8.465.000

1.6.МХ "ЕРС" ЗП "Рудник и Термоелектрана Угљевик" а.д. Угљевик

11.372.330

1.7."АрцелорМиттал Приједор" д.о.о. Приједор 7.089.050

1.8."Рудник боксита" д.о.о. Мркоњић Град 32.000

1.9."Нови рудник мрког угља Миљевина" 1.000.000


2. ЖЕЉЕЗНИЦЕ 1.800.000

2.1. Жељезнице РС а.д.Добој 1.800.000

Рудници, Термоелектране и Жељезнице Републике

Српске у укупној количини за 2014. годину од 38.088.992 литара.

III За реализацију ове одлуке задужује се Управа за

индиректно опорезивање. Управа за индиректно опорезивање једном у три

мјесеца поднијеће Управном одбору Извјештај о реализацији ове одлуке.

IV Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од јануара 2014. године.

Одлука ће биги објављена и у службеним гласницима ентитета.

Број УО 2011/166/13 20. новембра 2013. године

Сарајево Предсједавајући УО УИО Др Никола Шпирић, с. р.

Na osnovu člana 36. stav (1) Zakona o akcizama u Bosni i

Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 49/09), i člana 14. stav (1) alineja vii) Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04, 34/07, 4/08 i 49/09), Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje, po prijedlozima Vlada Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, na 141. sjednici održanoj 20.11.2013. godine, donio je

ODLUKU O KOLIČINAMA DIZEL - GORIVA NA KOJE SE NE

PLAĆA PUTARINA ZA 2014. GODINU

I Ovom odlukom utvrđuju se količine dizel-goriva koje se

koristi za potrebe rudnika, termoelektrana i željeznica na koje se ne plaća putarina za 2014. godinu (u daljnjem tekstu: oslobađanje).

II Korisnici oslobađanja iz tačke I ove odluke su slijedeći

subjekti:

a) U Federaciji Bosne i Hercegovine:

Količina (Litara/godišnje) 1. RUDNICI 29.348.613

1.1. ZD Rudnici "Kreka" d.o.o. Tuzla 2.400.000

1.2. ZD Rudnik mrkog uglja "Đurđevik" d.o.o. Đurđevik 2.915.894

1.3. ZD Rudnik mrkog uglja "Kakanj" d.o.o. Kakani 5.500.000

1.4. ZD Rudnik mrkog uglja "Zenica" d.o.o. Zenica 220.000

1.5. ZD Rudnik mrkog uglja "Breza" d.o.o. Breza 820.000

1.6. ZD Rudnik mrkog uglja "Abid Lolić" d.o.o. Travnik-Bila 155.040

1.7. ZD Rudnik uglja "Gračanica"d.o.o. Gornji Vakuf/Uskoplje 670.000

1.8. Rudnici mrkog uglja "Banovići" d.d. Banovići 15.933.479

1.9. JP Rudnici uglja "Tušnica" d.o.o Livno 259.200

1.10. Rudnici boksita d.o.o. "Široki Brijeg" Široki Brijeg 150.000

1.11. Rudnici boksita d.o.o. "Posušje" Posušje 250.000

1.12. Rudnici boksita "Jajce" d.o.o. Jajce 75.000

2. Željeznice 3.559.400

2.1. Željeznice Federacije Bosne i Hercegovine 3.559.400

Rudnici i Željeznice Federacije BiH u ukupnoj količini za

2014. godinu od 32.908.013 litara.

b) U Republici Srpskoj

Količina (Litara/godišnje) 1. RUDNICI I TERMOELEKTRANE 36.288.992

1.1. "Boksit" a.d. Milići 3.038.000

1.2. "Rudnik boksita Srebrenica" a.d. Srebrenica 1.158.000

1.3. "EFT Rudnik i Termoelektrana Stanari" d.o.o. Stanari 3.000.000

1.4. "Terex kop" d.o.o. Ugljevik 1.134.612

1.5. MH "ERS" ZP "Rudnik i Termoelektrana Gacko" a.d. Gacko 8.465.000

1.6. MH "ERS"ZP "Rudnik i Termoelektrana Ugljevik" a.d. Ugljevik 11.372.330

1.7. "ArcelorMittal Prijedor" d.o.o. Prijedor 7.089.050

1.8. "Rudnik boksita" d.o.o. Mrkonjić Grad 32.000

1.9. "Novi rudnik mrkog uglja Miljevina" 1.000.000

2. ŽELJEZNICE 1.800.000

2.1. Željeznice RS a.d. Doboj 1.800.000

Rudnici, Termoelektrane i Željeznice Republike Srpske u

ukupnoj količini za 2014. godinu od 38.088.992 litara.

III Za realizaciju ove odluke zadužuje se Uprava za

indirektno oporezivanje. Uprava za indirektno oporezivanje jednom u tri mjeseca

podnijet će Upravnom odboru Izvještaj o realizaciji ove odluke.

IV Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od januara 2014. godine.

Odluka će biti objavljena i u službenim glasilima entiteta.

Broj UO 2011/166/13 20. novembra 2013. godine

SarajevoPredsjedavajući UO UIO Dr. Nikola Špirić, s. r.


AGENCIJA ZA OSIGURANJE U BOSNI I HERCEGOVINI

1301 Sukladno odredbama članka 11. stavak 1. Zakona o Agenciji za osiguranje u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH",

broj 12/04), Agencija za osiguranje u Bosni i Hercegovini objavljuje

STATISTIKU TRŽIŠTA OSIGURANJA U BOSNI I HERCEGOVINI ZA 2012. GODINU

I Pregled statističkih pokazatelja za sektor osiguranja u BiH Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH

Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH u 2012. godini Tabela 1

Vlasništvo Neživotno Životno Kompozitna Kompozitna + reosiguranje

Reosiguranje Ukupno

Domaće 13 1 1 0 1 16Strano 1 0 8 1 0 10

UKUPNO 14 1 9 1 1 26 Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a

Podružnice društava za osiguranje u BiH u drugom entitetu

Osiguravajuća društva u Bosni i Hercegovini, registrirana za obavljanje djelatnosti osiguranja u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj, usluge osiguranja mogu obavljati u drugom entitetu samo na temelju registriranih podružnica. U razdoblju od 2008. godine do danas, sljedeća osiguravajuća društva imaju otvorene podružnice u drugom entitetu: - Osiguravajuća društva iz FBiH:

BOSNA - SUNCE OSIGURANJE D.D. CAMELIJA OSIGURANJE D.D. CROATIA OSIGURANJE D.D. EUROHERC OSIGURANJE D.D. MERKUR BH OSIGURANJE D.D. SARAJEVO OSIGURANJE D.D. UNIQA OSIGURANJE D.D. VGT OSIGURANJE D.D. ZOVKO OSIGURANJE D.D.

- Osiguravajuća društva iz RS: BOBAR OSIGURANJE A.D BRČKO GAS OSIGURANJE A.D. DRINA OSIGURANJE A.D. DUNAV OSIGURANJE A.D. JAHORINA OSIGURANJE A.D.

Ukupna premija

Ukupna premija u životnom i neživotnom osiguranju u BiH za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM)Tabela 2

2009.

Udio (%)

2010. Udio (%)

2011. Udio (%)

2012. Udio (%)

Indeks rasta premije10/09 11/10 12/11

Neživotno 389.191.486 84,86 397.463.248 84,21 408.052.463 83,60 418.931.748 82,94 102,12 102,66 102,67 Životno 69.442.103 15,14 74.545.233 15,79 80.059.376 16,40 86.160.965 17,06 107,35 107,40 107,62

UKUPNO 458.633.589 100 472.008.481 100 488.111.839 100 505.092.713 100 102,92 103,41 103,48Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a Ukupna premija u životnom i neživotnom osiguranju u FBiH za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM) Tabela 3

2009. Udio (%) 2010. Udio (%) 2011. Udio (%) 2012.

Udio (%)



UKUPNO 338.653.234 100 349.400.409 100 356.774.351 100 365.410.432 100 103,17 102,11 102,42Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Ukupna premija u životnom i neživotnom osiguranju u RS-u za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM) Tabela 4

2009. Udio (%) 2010. Udio (%) 2011. Udio (%) 2012.

Udio (%)



UKUPNO 119.980.355 100 122.608.072 100 131.337.487 100 139.682.281 100 102,19 107,12 106,35

Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS-a Prijavljene i riješene štete

Prijavljene i riješene štete u osiguravajućim društvima u 2011. i 2012. godini


Tabela 5

2011. 2012. Prijavljene štete Riješene štete

% Riješenih šteta

Prijavljene štete Riješene štete % Riješenih

štetaBroj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost

BiH 116.363 94.281 185.632.561 81,02 119.442 96.929 188.219.775 81,15FBiH 95.993 76.263 144.181.746 79,45 98.141 78.782 145.929.925 80,27

RS 20.370 18.018 41.450.815 88,45 21.301 18.147 42.289.850 85,19

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a

Dobit 1

Zbirno iskazana dobit u BiH, FBiH i RS-u za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM) Tabela 6

2009.

Udio

(%)

2010.

Udio

(%)

2011.

Udio

(%)

2012.

Udio

(%)

Indeks rasta dobiti

10/09 11/10 12/11

BiH 19.924.458 100 24.723.791 100 26.865.815 100 35.336.452 100 124,09 118,88 131,53 FBiH 16.050.734 80,56 10.537.559 37,22 12.064.511 44,91 14.623.408 41,38 65,65 143,42 121,21

RS 3.873.724 19,44 14.186.232 62,78 14.801.304 55,09 20.713.044 58,62 366,22 104,34 139,94


II Pokazatelji poslovanja društava sa sjedištem u FBiH i RS-u Premija po društvima

Premija po društvima sa sjedištem u FBiH za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM) Tabela 7

Premija i udjeli društava u ukupnoj premiji po godinama Skraćeni naziv osiguravajućeg

društva

2009. 2010. 2011. 2012.

Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%)

Sarajevo 54.018.566 15,95 58.653.009 16,79 62.436.369 17,50 64.552.119 17,67 BSO 47.514.431 14,03 46.556.229 13,32 43.549.804 12,21 43.971.057 12,03

Euroherc 36.808.856 10,87 38.874.486 11,13 40.512.108 11,36 41.999.219 11,49 Uniqa 31.902.808 9,42 35.279.956 10,10 39.953.652 11,20 41.706.938 11,41 Croatia 35.094.199 10,36 37.826.025 10,83 38.061.542 10,67 36.401.977 9,96 Triglav 31.473.916 9,29 31.808.705 9,10 30.644.898 8,59 32.616.430 8,93 VGT 23.213.045 6,85 26.175.925 7,49 24.582.680 6,89 24.483.962 6,70

Merkur BH 17.990.660 5,31 19.466.851 5,57 21.129.819 5,92 22.616.649 6,19 Grawe 18.219.884 5,38 19.393.989 5,55 20.020.953 5,61 22.859.405 6,26 Zovko 6.801.765 2,01 8.281.546 2,37 12.056.864 3,38 14.700.501 4,02 ASA 8.346.419 2,46 9.474.324 2,71 9.813.971 2,75 10.028.188 2,74

Camelija 9.603.315 2,84 8.359.513 2,39 7.432.490 2,08 8.010.092 2,19 Lido 10.032.047 2,96 7.513.711 2,15 6.366.183 1,78 1.316.483 0,36 Lok 389.930 0,12 312.251 0,09 213.018 0,06 147.410 0,04

Hercegovina 7.243.393 2,14 1.423.889 0,41 0 0,00 0 0,00 UKUPNO 338.653.234 100 349.400.409 100 356.774.351 100 365.410.432 100

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Premija po društvima sa sjedištem u RS-u za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM) Tabela 8

Skraćeni naziv osiguravajućeg društva

2009. 2010. 2011. 2012.Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%)

Jahorina 22.160.656 18,47 24.461.189 19,95 24.448.520 18.62 30.763.947 22,02 Dunav 19.187.007 15,99 16.038.797 13,08 17.253.226 13,14 18.088.951 12,95 Drina 11.958.700 9,97 13.623.239 11,11 14.066.545 10,71 14.922.084 10,68 Bobar 18.662.036 15,55 15.833.834 12,91 16.385.739 12,48 14.884.678 10,66

Brčko-gas 8.903.366 7,42 12.037.773 9,82 14.357.563 10,93 14.213.268 10,18 Nešković 12.270.446 10,23 11.718.359 9,56 11.508.564 8,76 12.285.731 8,80

Grawe 7.947.851 6,62 8.566.272 6,99 9.443.213 7,19 10.269.929 7,35 Krajina 7.361.771 6,14 6.706.856 5,47 6.261.282 4,77 7.735.934 5,54 Triglav 8.260.452 6,88 9.599.224 7,83 10.181.881 7,75 7.530.191 5,39 Aura 1.739.437 1,45 1.802.871 1,47 4.668.895 3,55 5.238.322 3,75

Mikrofin 1.528.633 1,27 2.219.659 1,81 2.762.059 2,10 3.749.246 2,68 UKUPNO 119.980.355 100 122.608.072 100 131.337.488 100 139.682.281 100

Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS-a

Premija životnog osiguranja

Premija životnog osiguranja u FBiH u 2009., 2010., 2011. i 2012. godini u KM) Tabela 9 Skraćeni naziv

osiguravajućeg društva 2009. 2010. 2011. 2012.

Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%)Merkur BH 17.703.115 28,96 19.207.960 29,27 20.841.827 29,87 21.857.921 29,30

Uniqa 12.657.688 20,71 14.125.637 21,52 17.319.857 24,82 18.695.902 25,06 Grawe 17.148.078 28,06 16.869.586 25,70 16.739.990 23,99 18.067.039 24,22 Croatia 6.332.867 10,36 6.503.652 9,91 5.813.182 8,33 5.717.086 7,66

1 Podaci vezani za dobit u ovoj publikaciji odnose se na dobit prije oporezivanja


Triglav 2.140.385 3,50 3.110.331 4,74 3.703.972 5,31 4.489.489 6,02 Sarajevo 2.490.533 4,07 2.817.707 4,29 2.894.560 4,15 3.112.972 4,17

BSO 1.533.414 2,51 2.545.291 3,88 2.244.605 3,22 2.515.249 3,37 Lok 389.930 0,00 312.251 0,48 213.018 0,31 147.410 0,20

Hercegovina 1.116.349 1,83 139.697 0,21 0 0,00 0 0,00 UKUPNO 61.512.359 100 65.632.106 100 69.771.011 100 74.603.067 100

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Premija životnog osiguranja u RS-u u 2009., 2010., 2011. i 2012. godini (u KM) Tabela 10


2009. 2010. 2011. 2012.

Premija

Udio

(%)

Premija

Udio

(%)

Premija

Udio

(%)

Premija

Udio

(%)Grawe 7.929.744 100,00 8.551.571 95,94 9.429.328 91,65 10.254.981 88,73

Jahorina 296.506 3,33 565.615 5,50 777.302 6,73 Dunav 65.050 0,73 293.423 2,85 525.616 4,55

UKUPNO 7.929.744 100 8.913.127 100 10.288.365 100 11.557.899 100Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS

Prijavljene i riješene štete

Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u FBiH za 2011. i 2012. godinu Tabela 11


2011. 2012. Prijavljene štete Riješene štete % Riješ.

šteta Prijavljene štete Riješene štete % Riješ.

šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost ASA 3.715 3.089 5.408.640 83,15 3.575 3.124 4.912.800 87,38 BSO 15.017 11.558 19.636.027 76,97 15.470 11.738 18.335.568 5,88

Camelija 2.348 1.665 3.077.481 70,91 2.109 1.519 .903.495 72,02 Croatia 9.226 8.155 20.729.047 88,39 9.833 8.831 21.134.059 89,81

Euroherc 12.914 9.772 17.856.738 75,67 13.006 9.950 17.149.520 76,50 Grawe 3.013 2.603 8.282.732 86,39 3.252 2.556 9.482.638 78,60 Lido 2.369 1.243 2.940.263 52,47 1.286 196 480.188 15,24 Lok 8 3 6.360 37,50 6 5 7.929 83,33

Merkur BH 951 688 1.572.459 72,34 1.044 778 2.325.358 74,52 Sarajevo 19.559 15.127 28.615.381 77,34 19.964 15.319 29.801.813 76,73 Triglav 8.793 7.690 11.709.634 87,46 8.918 7.712 12.399.016 86,48 Uniqa 7.865 7.221 11.074.270 91,81 7.960 7.457 10.976.997 93,68 VGT 7.738 5.430 9.488.632 70,17 8.659 7.091 11.633.597 81,89

Zovko 2.477 2.019 3.784.082 81,51 3.059 2.506 4.386.947 81,92 UKUPNO 95.993 76.263 144.181.746 79,45 98.141 78.782 145.929.925 80,27

Izvor podataka: Agencija za osiguranje FBiH Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u RS-u za 2011. i 2012. godinu Tabela 12




šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost Aura 297 295 405.604 99,33 486 395 759.931 81,28 Bobar 2.834 2.737 5.486.031 96,58 2.568 2.465 5.344.815 95,99

Brčko-gas 1.999 1.701 5.325.918 85,09 2.282 1.981 6.102.962 86,81 Drina 2.252 1.957 4.835.905 86,90 2.097 1.730 4.373.699 82,50 Dunav 3.330 2.909 5.667.306 87,36 3.657 3.141 5.900.205 85,89 Grawe 665 623 1.686.593 93,68 707 681 2.200371 96,32

Jahorina 4.489 3.760 8.167.909 83,76 5.066 4.163 8.740.931 82,18 Krajina 1.076 1.025 2.003.501 95,26 1.046 795 1.467.471 76,00

Mikrofin 431 383 570.858 88,86 498 437 690.462 87,75 Nešković 1.499 1.354 4.013.156 90,33 1.146 1.136 3.345.954 99,13 Triglav 1.498 1.274 3.288.035 85,05 1.748 1.223 .363.049 69,97

UKUPNO 20.370 18.018 41.450.815 88,45 21.301 18.147 42.289.850 85,19Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS-a Napomena: Detaljnija statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini se može vidjeti u publikaciji pod nazivom "Statistika tržišta

osiguranja u Bosni i Hercegovini", koja je dostupna i na službenoj web stranici Agencije za osiguranje u BiH (www.azobih.gov.ba).

Broj 03.2-43-610-1/13 Direktor

Samir Omerhodžić, v. r.


Сходно одредбама члана 11. став 1. Закона o Агенцији за осигурање у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 12/04), Агенција за осигурање у Босни и Херцеговини објављује

СТАТИСТИКУ ТРЖИШТА ОСИГУРАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА 2012. ГОДИНУ

I Преглед статистичких показатеља за сектор осигурања у БиХ Власничка структура и врсте осигурања којима се баве друштва у БиХ

Власничка структура и врсте осигурања којима се баве друштва у БиХ у 2012.години Табела 1

Власништво Неживотно Животно Композитна Композитна + реосигурање

Реосигурање Укупно

Домаће 13 1 1 0 1 16 Страно 1 0 8 1 0 10

УКУПНО 14 1 9 1 1 26 Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ, Агенција за осигурање РС-а

Филијале друштава за осигурање у БиХ у другом ентитету

Осигуравајућа друштва у Босни и Херцеговини, регистрована за обављање дјелатности осигурања у Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској, услуге осигурања могу обављати у другом ентитету само на основу регистрованих филијала. У периоду од 2008. године до данас, сљедећа осигуравајућа друштва имају отворене филијале у другом ентитету: - Осигуравајућа друштва из ФБиХ:

БОСНА - СУНЦЕ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. CAMELIJA ОСИГУРАЊЕ Д.Д. CROATIA ОСИГУРАЊЕ Д.Д. ЕУРОХЕРЦ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. МЕРКУР БХ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. САРАЈЕВО ОСИГУРАЊЕ Д.Д. UNIQA ОСИГУРАЊЕ Д.Д. ВГТ ОСИГУРАЊЕ Д.Д. ЗОВКО ОСИГУРАЊЕ Д.Д.

- Осигуравајућа друштва из РС: БОБАР ОСИГУРАЊЕ А.Д БРЧКО ГАС ОСИГУРАЊЕ А.Д. ДРИНА ОСИГУРАЊЕ А.Д. ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ А.Д. ЈАХОРИНА ОСИГУРАЊЕ А.Д.

Укупна премија

Укупна премија у животном и неживотном осигурању у БиХ за 2009., 2010., 2011. и 2012. годину (у КМ) Табела 2

2009.

Удио (%)

2010. Удио (%)

2011. Удио (%)

2012. Удио (%)

Индекс раста премије10/09 11/10 12/11

Неживотно 389.191.486 84,86 397.463.248 84,21 408.052.463 83,60 418.931.748 82,94 102,12 102,66 102,67 Животно 69.442.103 15,14 74.545.233 15,79 80.059.376 16,40 86.160.965 17,06 107,35 107,40 107,62 УКУПНО 458.633.589 100 472.008.481 100 488.111.839 100 505.092.713 100 102,92 103,41 103,48

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ, Агенција за осигурање РС-а Укупна премија у животном и неживотном осигурању у ФБиХ за 2009., 2010., 2011. и 2012. годину (у КМ) Табела 3

2009. Удио (%) 2010. Удио (%) 2011. Удио (%) 2012.

Удио (%)



Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ Укупна премија у животном и неживотном осигурању у РС-у за 2009., 2010., 2011. и 2012. годину (у КМ) Табела 4

2009. Удио (%) 2010. Удио (%) 2011. Удио (%) 2012.

Удио (%)



Извор података: Агенција за осигурање РС-а

Пријављене и ријешене штете

Пријављене и ријешене штете у осигуравајућим друштвима у 2011. и 2012. години


Табела 5 2011. 2012.

Пријављене штете Ријешене штете %

Ријешених штета

Пријављене штете Ријешене штете %

Ријешених штета

Број Број Вриједност Број Број Вриједност

БиХ 116.363 94.281 185.632.561 81,02 119.442 96.929 188.219.775 81,15ФБиХ 95.993 76.263 144.181.746 79,45 98.141 78.782 145.929.925 80,27 РС 20.370 18.018 41.450.815 88,45 21.301 18.147 42.289.850 85,19

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ, Агенција за осигурање РС-а

Добит 1

Збирно исказана добит у БиХ, ФБиХ и РС-у за 2009., 2010., 2011. и 2012. годину (у КМ) Табела 6

2009. Удио (%)

2010. Удио (%)

2011. Удио (%)

2012. Удио (%)

Индекс раста добити 10/09 11/10 12/11

БиХ 19.924.458 100 24.723.791 100 26.865.815 100 35.336.452 100 124,09 118,88 131,53 ФБиХ 16.050.734 80,56 10.537.559 37,22 12.064.511 44,91 14.623.408 41,38 65,65 143,42 121,21 РС 3.873.724 19,44 14.186.232 62,78 14.801.304 55,09 20.713.044 58,62 366,22 104,34 139,94

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ, Агенција за осигурање РС-а

II Показатељи пословања друштава са сједиштем у ФБиХ и РС-у Премија по друштвима

Премија по друштвима са сједиштем у ФБиХ за 2009., 2010., 2011. и 2012. годину (у КМ) Табела 7

Премија и удјели друштава у укупној премији по годинама Скраћени назив осигуравајућег

друштва

2009. 2010. 2011. 2012.

Премија Удио (%) Премија Удио (%) Премија Удио (%) Премија Удио (%)

Сарајево 54.018.566 15,95 58.653.009 16,79 62.436.369 17,50 64.552.119 17,67 БСО 47.514.431 14,03 46.556.229 13,32 43.549.804 12,21 43.971.057 12,03

Еурохерц 36.808.856 10,87 38.874.486 11,13 40.512.108 11,36 41.999.219 11,49 Uniqa 31.902.808 9,42 35.279.956 10,10 39.953.652 11,20 41.706.938 11,41 Croatia 35.094.199 10,36 37.826.025 10,83 38.061.542 10,67 36.401.977 9,96 Триглав 31.473.916 9,29 31.808.705 9,10 30.644.898 8,59 32.616.430 8,93 ВГТ 23.213.045 6,85 26.175.925 7,49 24.582.680 6,89 24.483.962 6,70

Меркур BH 17.990.660 5,31 19.466.851 5,57 21.129.819 5,92 22.616.649 6,19 Grawe 18.219.884 5,38 19.393.989 5,55 20.020.953 5,61 22.859.405 6,26 Зовко 6.801.765 2,01 8.281.546 2,37 12.056.864 3,38 14.700.501 4,02 АСА 8.346.419 2,46 9.474.324 2,71 9.813.971 2,75 10.028.188 2,74

Camelija 9.603.315 2,84 8.359.513 2,39 7.432.490 2,08 8.010.092 2,19 Лидо 10.032.047 2,96 7.513.711 2,15 6.366.183 1,78 1.316.483 0,36 Лок 389.930 0,12 312.251 0,09 213.018 0,06 147.410 0,04

Херцеговина 7.243.393 2,14 1.423.889 0,41 0 0,00 0 0,00 УКУПНО 338.653.234 100 349.400.409 100 356.774.351 100 365.410.432 100Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ Премија по друштвима са сједиштем у РС-у у 2009., 2010., 2011. и 2012. години (у КМ) Табела 8 Скраћени назив

осигуравајућег друштва 2009. 2010. 2011. 2012.

Премија Удио (%) Премија Удио (%) Премија Удио (%) Премија Удио (%)Јахорина 22.160.656 18,47 24.461.189 19,95 24.448.520 18.62 30.763.947 22,02 Дунав 19.187.007 15,99 16.038.797 13,08 17.253.226 13,14 18.088.951 12,95 Дрина 11.958.700 9,97 13.623.239 11,11 14.066.545 10,71 14.922.084 10,68 Бобар 18.662.036 15,55 15.833.834 12,91 16.385.739 12,48 14.884.678 10,66

Брчко-гас 8.903.366 7,42 12.037.773 9,82 14.357.563 10,93 14.213.268 10,18 Нешковић 12.270.446 10,23 11.718.359 9,56 11.508.564 8,76 12.285.731 8,80

Grawe 7.947.851 6,62 8.566.272 6,99 9.443.213 7,19 10.269.929 7,35 Крајина 7.361.771 6,14 6.706.856 5,47 6.261.282 4,77 7.735.934 5,54 Триглав 8.260.452 6,88 9.599.224 7,83 10.181.881 7,75 7.530.191 5,39 Аура 1.739.437 1,45 1.802.871 1,47 4.668.895 3,55 5.238.322 3,75

Микрофин 1.528.633 1,27 2.219.659 1,81 2.762.059 2,10 3.749.246 2,68 УКУПНО 119.980.355 100 122.608.072 100 131.337.488 100 139.682.281 100

Извор података: Агенција за осигурање РС-а

Премија животног осигурања

Премија животног осигурања у ФБиХ за 2009., 2010., 2011. и 2012. годину у КМ) Табела 9

Скраћени назив осигуравајућег

друштва

2009. 2010. 2011. 2012.

Премија

Удио

(%)

Премија

Удио

(%)

Премија

Удио

(%)

Премија

Удио

(%)Меркур БХ 17.703.115 28,96 19.207.960 29,27 20.841.827 29,87 21.857.921 29,30

1 Подаци везани да добит у овој публикацији односе се на добит прије опорезивања


Uniqa 12.657.688 20,71 14.125.637 21,52 17.319.857 24,82 18.695.902 25,06 Grawe 17.148.078 28,06 16.869.586 25,70 16.739.990 23,99 18.067.039 24,22 Croatia 6.332.867 10,36 6.503.652 9,91 5.813.182 8,33 5.717.086 7,66 Триглав 2.140.385 3,50 3.110.331 4,74 3.703.972 5,31 4.489.489 6,02 Сарајево 2.490.533 4,07 2.817.707 4,29 2.894.560 4,15 3.112.972 4,17 БСО 1.533.414 2,51 2.545.291 3,88 2.244.605 3,22 2.515.249 3,37 Лок 389.930 0,00 312.251 0,48 213.018 0,31 147.410 0,20

Херцеговина 1.116.349 1,83 139.697 0,21 0 0,00 0 0,00 УКУПНО 61.512.359 100 65.632.106 100 69.771.011 100 74.603.067 100

Извор података: Агенција за надзор осигурања ФБиХ Премија животног осигурања у РС-у за 2009., 2010., 2011. и 2012. години (у КМ) Табела 10 Скраћени назив осигуравајућег

друштва

2009. 2010. 2011. 2012.

Премија Удио (%) Премија Удио (%) Премија Удио (%) Премија Удио (%)

Grawe 7.929.744 100,00 8.551.571 95,94 9.429.328 91,65 10.254.981 88,73 Јахорина 296.506 3,33 565.615 5,50 777.302 6,73 Дунав 65.050 0,73 293.423 2,85 525.616 4,55 УКУПНО 7.929.744 100 8.913.127 100 10.288.365 100 11.557.899 100

Извор података: Агенција за осигурање РС

Пријављене и ријешене штете

Пријављене и ријешене штете по друштвима са сједиштем у ФБиХ за 2011. и 2012. годину Табела 11

Скраћени назив осигуравајућег друштва

2011. 2012. Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Број Број Вриједност Број Број Вриједност АСА 3.715 3.089 5.408.640 83,15 3.575 3.124 4.912.800 87,38 БСО 15.017 11.558 19.636.027 76,97 15.470 11.738 18.335.568 5,88 Camelija 2.348 1.665 3.077.481 70,91 2.109 1.519 .903.495 72,02 Croatia 9.226 8.155 20.729.047 88,39 9.833 8.831 21.134.059 89,81 Еурохерц 12.914 9.772 17.856.738 75,67 13.006 9.950 17.149.520 76,50 Grawe 3.013 2.603 8.282.732 86,39 3.252 2.556 9.482.638 78,60 Лидо 2.369 1.243 2.940.263 52,47 1.286 196 480.188 15,24 Лок 8 3 6.360 37,50 6 5 7.929 83,33 Меркур БХ 951 688 1.572.459 72,34 1.044 778 2.325.358 74,52 Сарајево 19.559 15.127 28.615.381 77,34 19.964 15.319 29.801.813 76,73 Триглав 8.793 7.690 11.709.634 87,46 8.918 7.712 12.399.016 86,48 Uniqa 7.865 7.221 11.074.270 91,81 7.960 7.457 10.976.997 93,68 ВГТ 7.738 5.430 9.488.632 70,17 8.659 7.091 11.633.597 81,89 Зовко 2.477 2.019 3.784.082 81,51 3.059 2.506 4.386.947 81,92 УКУПНО 95.993 76.263 144.181.746 79,45 98.141 78.782 145.929.925 80,27

Извор података: Агенција за осигурање ФБиХ Пријављене и ријешене штете по друштвима са сједиштем у РС-у за 2011. и 2012. годину Табела 12

Скраћени назив осигуравајућег друштва

2011. 2012. Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Пријављене штете Ријешене штете % Ријеш.

штета Број Број Вриједност Број Број Вриједност Аура 297 295 405.604 99,33 486 395 759.931 81,28 Бобар 2.834 2.737 5.486.031 96,58 2.568 2.465 5.344.815 95,99

Брчко-гас 1.999 1.701 5.325.918 85,09 2.282 1.981 6.102.962 86,81 Дрина 2.252 1.957 4.835.905 86,90 2.097 1.730 4.373.699 82,50 Дунав 3.330 2.909 5.667.306 87,36 3.657 3.141 5.900.205 85,89 Grawe 665 623 1.686.593 93,68 707 681 2.200371 96,32

Јахорина 4.489 3.760 8.167.909 83,76 5.066 4.163 8.740.931 82,18 Крајина 1.076 1.025 2.003.501 95,26 1.046 795 1.467.471 76,00

Микрофин 431 383 570.858 88,86 498 437 690.462 87,75 Нешковић 1.499 1.354 4.013.156 90,33 1.146 1.136 3.345.954 99,13 Триглав 1.498 1.274 3.288.035 85,05 1.748 1.223 .363.049 69,97 УКУПНО 20.370 18.018 41.450.815 88,45 21.301 18.147 42.289.850 85,19

Извор података: Агенција за осигурање РС-а Напомена: Детаљнија статистика тржишта осигурања у Босни и Херцеговини се може видјети у публикацији под називом

"Статистика тржишта осигурања у Босни и Херцеговини", која је доступна и на службеној wеб страници Агенције за осигурање у БиХ (www.azobih.gov.ba).

Број 03.2-43-610-1/13 Директор

Самир Омерхоџић, с. р.


Shodno odredbama člana 11. stav 1. Zakona o Agenciji za osiguranje u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 12/04), Agencija za osiguranje u Bosni i Hercegovini objavljuje

STATISTIKU TRŽIŠTA OSIGURANJA U BOSNI I HERCEGOVINI ZA 2012. GODINU

I Pregled statističkih pokazatelja za sektor osiguranja u BiH Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH

Vlasnička struktura i vrste osiguranja kojima se bave društva u BiH u 2012. godini Tabela 1

Vlasništvo Neživotno Životno Kompozitna Kompozitna + reosiguranje

Reosiguranje Ukupno

Domaće 13 1 1 0 1 16Strano 1 0 8 1 0 10

UKUPNO 14 1 9 1 1 26


Filijale društava za osiguranje u BiH u drugom entitetu

Osiguravajuća društva u Bosni i Hercegovini, registrovana za obavljanje djelatnosti osiguranja u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj, usluge osiguranja mogu obavljati u drugom entitetu samo na temelju registrovanih filijala. U periodu od 2008. godine do danas, sljedeća osiguravajuća društva imaju otvorene filijale u drugom entitetu: - Osiguravajuća društva iz FBiH:

BOSNA - SUNCE OSIGURANJE D.D. CAMELIJA OSIGURANJE D.D. CROATIA OSIGURANJE D.D. EUROHERC OSIGURANJE D.D. MERKUR BH OSIGURANJE D.D. SARAJEVO OSIGURANJE D.D. UNIQA OSIGURANJE D.D. VGT OSIGURANJE D.D. ZOVKO OSIGURANJE D.D.

- Osiguravajuća društva iz RS: BOBAR OSIGURANJE A.D BRČKO GAS OSIGURANJE A.D. DRINA OSIGURANJE A.D. DUNAV OSIGURANJE A.D. JAHORINA OSIGURANJE A.D.

Ukupna premija

Ukupna premija u životnom i neživotnom osiguranju u BiH za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM) Tabela 2

2009.

Udio (%)

2010. Udio (%)

2011. Udio (%)

2012. Udio (%)



UKUPNO 458.633.589 100 472.008.481 100 488.111.839 100 505.092.713 100 102,92 103,41 103,48Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH, Agencija za osiguranje RS-a Ukupna premija u životnom i neživotnom osiguranju u FBiH za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM) Tabela 3

2009. Udio (%) 2010. Udio (%) 2011. Udio (%) 2012.

Udio (%)



UKUPNO 338.653.234 100 349.400.409 100 356.774.351 100 365.410.432 100 103,17 102,11 102,42

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Ukupna premija u životnom i neživotnom osiguranju u RS-u za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM) Tabela 4

2009. Udio (%) 2010. Udio (%) 2011. Udio (%) 2012.

Udio (%)



UKUPNO 119.980.355 100 122.608.072 100 131.337.487 100 139.682.281 100 102,19 107,12 106,35 Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS-a


Prijavljene i riješene štete u osiguravajućim društvima u 2011. i 2012. godini


Tabela 5

2011. 2012. Prijavljene štete Riješene štete

% Riješenih šteta

Prijavljene štete Riješene štete % Riješenih

štetaBroj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost

BiH 116.363 94.281 185.632.561 81,02 119.442 96.929 188.219.775 81,15FBiH 95.993 76.263 144.181.746 79,45 98.141 78.782 145.929.925 80,27

RS 20.370 18.018 41.450.815 88,45 21.301 18.147 42.289.850 85,19


Dobit 1

Zbirno iskazana dobit u BiH, FBiH i RS-u za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM) Tabela 6

2009.

Udio

(%)

2010.

Udio

(%)

2011.

Udio

(%)

2012.

Udio

(%)

Indeks rasta dobiti

10/09 11/10 12/11

BiH 19.924.458 100 24.723.791 100 26.865.815 100 35.336.452 100 124,09 118,88 131,53 FBiH 16.050.734 80,56 10.537.559 37,22 12.064.511 44,91 14.623.408 41,38 65,65 143,42 121,21

RS 3.873.724 19,44 14.186.232 62,78 14.801.304 55,09 20.713.044 58,62 366,22 104,34 139,94


II Pokazatelji poslovanja društava sa sjedištem u FBiH i RS-u Premija po društvima

Premija po društvima sa sjedištem u FBiH za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM) Tabela 7

Premija i udjeli društava u ukupnoj premiji po godinama Skraćeni naziv osiguravajućeg

društva

2009. 2010. 2011. 2012.

Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%)

Sarajevo 54.018.566 15,95 58.653.009 16,79 62.436.369 17,50 64.552.119 17,67 BSO 47.514.431 14,03 46.556.229 13,32 43.549.804 12,21 43.971.057 12,03

Euroherc 36.808.856 10,87 38.874.486 11,13 40.512.108 11,36 41.999.219 11,49 Uniqa 31.902.808 9,42 35.279.956 10,10 39.953.652 11,20 41.706.938 11,41 Croatia 35.094.199 10,36 37.826.025 10,83 38.061.542 10,67 36.401.977 9,96 Triglav 31.473.916 9,29 31.808.705 9,10 30.644.898 8,59 32.616.430 8,93 VGT 23.213.045 6,85 26.175.925 7,49 24.582.680 6,89 24.483.962 6,70

Merkur BH 17.990.660 5,31 19.466.851 5,57 21.129.819 5,92 22.616.649 6,19 Grawe 18.219.884 5,38 19.393.989 5,55 20.020.953 5,61 22.859.405 6,26 Zovko 6.801.765 2,01 8.281.546 2,37 12.056.864 3,38 14.700.501 4,02 ASA 8.346.419 2,46 9.474.324 2,71 9.813.971 2,75 10.028.188 2,74

Camelija 9.603.315 2,84 8.359.513 2,39 7.432.490 2,08 8.010.092 2,19 Lido 10.032.047 2,96 7.513.711 2,15 6.366.183 1,78 1.316.483 0,36 Lok 389.930 0,12 312.251 0,09 213.018 0,06 147.410 0,04

Hercegovina 7.243.393 2,14 1.423.889 0,41 0 0,00 0 0,00 UKUPNO 338.653.234 100 349.400.409 100 356.774.351 100 365.410.432 100

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Premija po društvima sa sjedištem u RS-u za 2009., 2010., 2011. i 2012. godinu (u KM) Tabela 8


2009. 2010. 2011. 2012.

Premija Udio (%)

Premija Udio (%) Premija Udio (%)

Premija Udio (%)

Jahorina 22.160.656 18,47 24.461.189 19,95 24.448.520 18.62 30.763.947 22,02 Dunav 19.187.007 15,99 16.038.797 13,08 17.253.226 13,14 18.088.951 12,95 Drina 11.958.700 9,97 13.623.239 11,11 14.066.545 10,71 14.922.084 10,68 Bobar 18.662.036 15,55 15.833.834 12,91 16.385.739 12,48 14.884.678 10,66 Brčko-gas 8.903.366 7,42 12.037.773 9,82 14.357.563 10,93 14.213.268 10,18 Nešković 12.270.446 10,23 11.718.359 9,56 11.508.564 8,76 12.285.731 8,80 Grawe 7.947.851 6,62 8.566.272 6,99 9.443.213 7,19 10.269.929 7,35 Krajina 7.361.771 6,14 6.706.856 5,47 6.261.282 4,77 7.735.934 5,54 Triglav 8.260.452 6,88 9.599.224 7,83 10.181.881 7,75 7.530.191 5,39 Aura 1.739.437 1,45 1.802.871 1,47 4.668.895 3,55 5.238.322 3,75 Mikrofin 1.528.633 1,27 2.219.659 1,81 2.762.059 2,10 3.749.246 2,68 UKUPNO 119.980.355 100 122.608.072 100 131.337.488 100 139.682.281 100

Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS-a

Premija životnog osiguranja

Premija životnog osiguranja u FBiH u 2009., 2010., 2011. i 2012. godini u KM) Tabela 9 Skraćeni naziv

osiguravajućeg društva 2009. 2010. 2011. 2012.

Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%) Premija Udio (%)Merkur BH 17.703.115 28,96 19.207.960 29,27 20.841.827 29,87 21.857.921 29,30

Uniqa 12.657.688 20,71 14.125.637 21,52 17.319.857 24,82 18.695.902 25,06

1 Podaci vezani za dobit u ovoj publikaciji odnose se na dobit prije oporezivanja


Grawe 17.148.078 28,06 16.869.586 25,70 16.739.990 23,99 18.067.039 24,22 Croatia 6.332.867 10,36 6.503.652 9,91 5.813.182 8,33 5.717.086 7,66 Triglav 2.140.385 3,50 3.110.331 4,74 3.703.972 5,31 4.489.489 6,02

Sarajevo 2.490.533 4,07 2.817.707 4,29 2.894.560 4,15 3.112.972 4,17 BSO 1.533.414 2,51 2.545.291 3,88 2.244.605 3,22 2.515.249 3,37 Lok 389.930 0,00 312.251 0,48 213.018 0,31 147.410 0,20

Hercegovina 1.116.349 1,83 139.697 0,21 0 0,00 0 0,00 UKUPNO 61.512.359 100 65.632.106 100 69.771.011 100 74.603.067 100

Izvor podataka: Agencija za nadzor osiguranja FBiH Premija životnog osiguranja u RS-u u 2009., 2010., 2011. i 2012. godini (u KM) Tabela 10


2009. 2010. 2011. 2012.

Premija

Udio

(%)

Premija

Udio

(%)

Premija

Udio

(%)

Premija

Udio

(%)Grawe 7.929.744 100,00 8.551.571 95,94 9.429.328 91,65 10.254.981 88,73

Jahorina 296.506 3,33 565.615 5,50 777.302 6,73 Dunav 65.050 0,73 293.423 2,85 525.616 4,55

UKUPNO 7.929.744 100 8.913.127 100 10.288.365 100 11.557.899 100Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS


Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u FBiH za 2011. i 2012. godinu Tabela 11




šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost ASA 3.715 3.089 5.408.640 83,15 3.575 3.124 4.912.800 87,38 BSO 15.017 11.558 19.636.027 76,97 15.470 11.738 18.335.568 5,88

Camelija 2.348 1.665 3.077.481 70,91 2.109 1.519 .903.495 72,02 Croatia 9.226 8.155 20.729.047 88,39 9.833 8.831 21.134.059 89,81

Euroherc 12.914 9.772 17.856.738 75,67 13.006 9.950 17.149.520 76,50 Grawe 3.013 2.603 8.282.732 86,39 3.252 2.556 9.482.638 78,60 Lido 2.369 1.243 2.940.263 52,47 1.286 196 480.188 15,24 Lok 8 3 6.360 37,50 6 5 7.929 83,33

Merkur BH 951 688 1.572.459 72,34 1.044 778 2.325.358 74,52 Sarajevo 19.559 15.127 28.615.381 77,34 19.964 15.319 29.801.813 76,73 Triglav 8.793 7.690 11.709.634 87,46 8.918 7.712 12.399.016 86,48 Uniqa 7.865 7.221 11.074.270 91,81 7.960 7.457 10.976.997 93,68 VGT 7.738 5.430 9.488.632 70,17 8.659 7.091 11.633.597 81,89

Zovko 2.477 2.019 3.784.082 81,51 3.059 2.506 4.386.947 81,92 UKUPNO 95.993 76.263 144.181.746 79,45 98.141 78.782 145.929.925 80,27

Izvor podataka: Agencija za osiguranje FBiH Prijavljene i riješene štete po društvima sa sjedištem u RS-u za 2011. i 2012. godinu Tabela 12




šteta Broj Broj Vrijednost Broj Broj Vrijednost Aura 297 295 405.604 99,33 486 395 759.931 81,28 Bobar 2.834 2.737 5.486.031 96,58 2.568 2.465 5.344.815 95,99

Brčko-gas 1.999 1.701 5.325.918 85,09 2.282 1.981 6.102.962 86,81 Drina 2.252 1.957 4.835.905 86,90 2.097 1.730 4.373.699 82,50 Dunav 3.330 2.909 5.667.306 87,36 3.657 3.141 5.900.205 85,89 Grawe 665 623 1.686.593 93,68 707 681 2.200371 96,32

Jahorina 4.489 3.760 8.167.909 83,76 5.066 4.163 8.740.931 82,18 Krajina 1.076 1.025 2.003.501 95,26 1.046 795 1.467.471 76,00

Mikrofin 431 383 570.858 88,86 498 437 690.462 87,75 Nešković 1.499 1.354 4.013.156 90,33 1.146 1.136 3.345.954 99,13 Triglav 1.498 1.274 3.288.035 85,05 1.748 1.223 .363.049 69,97

UKUPNO 20.370 18.018 41.450.815 88,45 21.301 18.147 42.289.850 85,19

Izvor podataka: Agencija za osiguranje RS-a Napomena: Detaljnija statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini se može vidjeti u publikaciji pod nazivom " Statistika tržišta

osiguranja u Bosni i Hercegovini", koja je dostupna i na službenoj web stranici Agencije za osiguranje u BiH (www.azobih.gov.ba).

Broj 03.2-43-610-1/13 Direktor

Samir Omerhodžić, s. r.


AGENCIJA ZA POŠTANSKI PROMET BOSNE I HERCEGOVINE

1302 Temeljem članka 193. i 195. Zakona o upravnom

postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), članka 10. stavka (5) točke b) Zakona o poštama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 33/05) članka 6. i 12. Pravilnika o izdavanju licencija za obavljanje poštanskih usluga ("Službeni glasnik BiH", broj 43/09) i članka 5. stavak (2) Odluke o utvrđivanju osnovnih kriterija za davanje suglasnosti Agenciji za poštanski promet Bosne i Hercegovine radi obavljanja dijela poslova iz svoje nadležnosti ("Službeni glasnik BiH", broj 50/10), a rješavajući po Zahtjevu za izdavanje licencije za obavljanje kurirskih usluga podnositelja "DHL International" d.o.o. Sarajevo, ulica Džemala Bijedića br. 166a, 71000 Sarajevo, Vijeće Agencije za poštanski promet Bosne i Hercegovine, uz suglasnost Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, je na 70. sjednici održanoj dana 18. 9. 2013. godine donijelo sljedeće

RJEŠENJE 1. Izdaje se licencija Društvu sa ograničenom odgovornošću

za ekspresnu dostavu dokumentacije i roba Sarajevo "DHL International" d.o.o. Sarajevo, ulica Džemala Bijedića br. 166 A, 71000 Sarajevo, za obavljanje kurirskih usluga na razdoblje od 4 (četiri) godine, uz suglasnost Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, počev od dana 16. 9. 2013. godine.

2. "DHL International" d.o.o. Sarajevo će kurirske usluge obavljati na području Bosne i Hercegovine.

3. Predmet obavljanja usluga iz točke 1. su kurirske usluge u unutarnjem i međunarodnom poštanskom prometu.

4. Sastavni dio licencije čine Uvjeti za korištenje licencije za obavljanje kurirskih usluga.

5. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u Službenom glasniku Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Agenciji za poštanski promet Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Agencija), društvo "DHL International" d.o.o. Sarajevo, podnijelo dana 9. 9. 2013. Zahtjev za izdavanje licencije za obavljanje kurirskih usluga u unutarnjem i međunarodnom poštanskom prometu.

U postupku obrade Zahtjeva, a sukladno članku 9. stavak (1) Pravilnika o izdavanju licencija za obavljanje poštanskih usluga (u daljnjem tekstu: Pravilnik), utvrđeno je da je zaprimljeni Zahtjev "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo podnesen na propisanim obrascima i kompletiran sukladno članku 8. Pravilnika.

Agencija je sukladno članku 9. stavak (2) Pravilnika, obaviješću broj 01-03-2-29-1-UP-6-2/13 od 11. 9. 2013. godine, pozvala podnositelja Zahtjeva da predmetni Zahtjev kompletira što je podnositelj zahtjeva i učinio dana 16. 9. 2013. godine.

Nakon dopune Zahtjeva proveden je postupak, tijekom kojega je izvršena pažljiva analiza svih činjenica i podnesenih dokaza, kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi, i nesporno je utvrđeno da je podnositelj Zahtjeva učinio opravdanim svoj Zahtjev, te je Agencija utvrdila da isti zadovoljava sve uvjete za obavljanje kurirskih usluga propisane člankom 7. stavak (2) Pravilnika.

Nakon provedenog postupka i obrade samog Zahtjeva Agencija je sukladno članku 10. stavak (6) Zakona o poštama Bosne i Hercegovine, pribavila suglasnost Ministarstva

komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine za izdavanje licencije za obavljanje kurirskih usluga.

Agencija će sukladno članku 8. st. (1) Statuta Agencije, ovo Rješenje objaviti u Službenom glasniku Bosne i Hercegovine.

Na temeljuu utvrđenog činjeničnog stanja, a sukladno odredbama članka 12. Pravilnika i članka 193. ZUP-a Bosne i Hercegovine, riješeno je kao u dispozitivu ovoga Rješenja.

Pouka o pravnom lijeku:

Protiv ovoga Rješenja nije dopuštena žalba, ali nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor tužbom kod Suda Bosne i Hercegovine, u roku od 60 dana od dana prijema Rješenja.

Broj 01-03-2-29-1-UP-6-7/13 20. rujna 2013. godine

PredsjedateljVijeća Agencije

Mr. sci. Šerif Isović, v. r.

Ministarstvo komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine je dana 9. 10. 2013. godine dalo suglasnost broj: 01-04-29-12-3098-3/13 na Rješenje o izdavanju licencije društvu "DHL International" d.o.o. Sarajevo za obavljanje kurirskih usluga br. 01-03-2-29-1-UP-6-7/13.

На основу члана 193. и 195. Закона о управном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), члана 10. став (5) тачке б) Закона о поштама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 33/05). члана 6. и 12. Правилника о издавању лиценци за обављање поштанских услуга ("Службени гласник БиХ", број 43/09) и члана 5. став (2) Одлуке о утврђивању основних критеријума за давање сагласности Агенцији за поштански саобраћај Босне и Херцеговине ради обављања дијела послова из своје надлежности ("Службени гласник БиХ'', број 50/10), а рјешавајући по Захтјеву за издавање лиценце за обављање курирских услуга подносиоца "DHL International" д.о.о., Сарајево, улица Џемала Биједића бр.166 а, 71000 Сарајево, Савјет Агенције за поштански саобраћај Босне и Херцеговине, уз сагласност Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, је на 70. сједници одржаној дана 18. 09. 2013. године донио следеће:

РЈЕШЕЊЕ 1. Издаје се лиценца Друштву са ограниченом

одговорношћу за експресну доставу документације и роба Сарајево "DHL International" д.о.о., Сарајево, улица Џемала Биједића бр. 166 А, 71000 Сарајево, за обављање курирских услуга на период од 4 (четири) године, уз сагласност Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, почев од дана 16. 09. 2013. године.

2. ""DHL International" д.о.о., Сарајево, ће курирске услуге обављати на подручју Босне и Херцеговине.

3. Предмет обављања услуга из тачке 1. су курирске услуге у унутрашњем и међународном поштанском саобраћају.

4. Саставни дио лиценце чине Услови за кориштење лиценце за обављање курирских услуга.

5. Ово Рјешење је коначно и биће објављено у Службеном гласнику Босне и Херцеговине.

Образложење

Агенцији за поштански саобраћај Босне и Херцеговине (у даљем тексту Агенција), друштво "DHL International" д.о.о., Сарајево поднијело је дана 09. 09. 2013.


године Захтјев за издавање лиценце за обављањe курирских услуга у унутрашњем и међународном поштанском саобраћају.

У поступку обраде Захтјева, а у складу са чланом 9. Правилника о издавању лиценци за обављањe поштанских услуга (у даљем тексту Правилник), утврђено је да је Захтјев поднесен на прописаним обрасцима, али да није комплетиран у складу са чланом 8. Правилника.

Агенција је у складу са чланом 9. став (2) Правилника, обавјештењем број 01-03-2-29-1-УП-6-2/13 од 11. 09. 2013. године, позвала подносиоца Захтјева да предметни Захтјев комплетира, што је подносилац захтјева и учинио дана 16. 09. 2013. године

Након допуне Захтјева проведен је поступка, током кога је извршена пажљива анализа свих чињеница и поднесених доказа, како појединачно тако и у њиховој међусобној вези, и неспорно је утврђено да је подносилац Захтјева учинио оправданим свој Захтјев, те је Агенција утврдила да исти задовољава све услове за обављање курирских услуга прописане чланом 7. став (2) Правилника.

Након проведеног поступка и обраде самог Захтјева Агенција је у складу са чланом 10. став (6) Закона о поштама Босне и Херцеговине, прибавила сагласност Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине за издавање лиценце за обављање курирских услуга.

Агенција ће у складу са чланом 8. ст. (1) Статута Агенције, ово Рјешење објавити у Службеном гласнику Босне и Херцеговине.

На основу утврђеног чињеничног стања, а у складу са одредбама члана 12. Правилника и члана 193. ЗУП-а Бoсне и Херцеговине, ријешено је као у диспозитиву овога Рјешења.

Поука о правном лијеку:

Против овога Рјешења није допуштена жалба, али незадовољна страна може покренути управни спор тужбом код Суда Босне и Херцеговине, у року од 60 дана од дана пријема Рјешења.

Број 01-03-2-29-1-УП-6-7/13 20. септембра 2013. године

ПредсједавајућиСавјета Агенције

Мр sci. Шериф Исовић, с. р.

Министарство комуникација и транспорта Баосне и Херцеговине је дана 09. 10. 2013. године дало сагласност број: 01-04-29-12-3098-3/13 на Рјешење о издавању лиценце друштву "DHL Inrternational" д.о.о., Сарајево за обављање курирских услуга број: 01-03-2-29-1-УП-6-7/13.

Na osnovu člana 193. i 195. Zakona o upravnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), člana 10. stav (5) tačke b) Zakona o poštama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 33/05) člana 6. i 12. Pravilnika o izdavanju licenci za obavljanje poštanskih usluga ("Službeni glasnik BiH", broj 43/09) i člana 5. stav (2) Odluke o utvrđivanju osnovnih kriterijuma za davanje saglasnosti Agenciji za poštanski promet Bosne i Hercegovine radi obavljanja dijela poslova iz svoje nadležnosti ("Službeni glasnik BiH', broj 50/10), a rješavajući po Zahtjevu za izdavanje licence za obavljanje kurirskih usluga podnositelja "DHL International" d.o.o., Sarajevo, ulica Džemala Bijedića br.166 a, 71000 Sarajevo, Vijeće Agencije za poštanski promet Bosne i Hercegovine, uz saglasnost Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, je

na 70. sjednici održanoj dana 18.09.2013. godine donijelo sljedeće:

RJEŠENJE 1. Izdaje se licenca Društvu sa ograničenom odgovornošću

za ekspresnu dostavu dokumentacije i roba Sarajevo "DHL International" d.o.o., Sarajevo, ulica Džemala Bijedića br. 166 A, 71000 Sarajevo, za obavljanje kurirskih usluga na period od 4 (četiri) godine, uz saglasnost Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, počev od dana 16. 09. 2013. godine.

2. "DHL International" d.o.o., Sarajevo, će kurirske usluge obavljati na području Bosne i Hercegovine.

3. Predmet obavljanja usluga iz tačke 1. su kurirske usluge u unutrašnjem i međunarodnom poštanskom prometu.

4. Sastavni dio licence čine Uvjeti za korištenje licence za obavljanje kurirskih usluga.

5. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u Službenom glasniku Bosne i Hercegovine.

Obrazloženje

Agenciji za poštanski promet Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu Agencija), društvo "DHL International" d.o.o., Sarajevo podnijelo je dana 09. 09. 2013. godine Zahtjev za izdavanje licence za obavljanje kurirskih usluga u unutrašnjem i međunarodnom poštanskom prometu.

U postupku obrade Zahtjeva, a u skladu sa članom 9. Pravilnika o izdavanju licenci za obavljanje poštanskih usluga (u daljnjem tekstu Pravilnik), utvrđeno je da je Zahtjev podnesen na propisanim obrascima, ali da nije kompletiran u skladu sa članom 8. Pravilnika.

Agencija je u skladu sa članom 9. stav (2) Pravilnika, obavještenjem broj 01-03-2-29-1-UP-6-2/13 od 11. 09. 2013. godine, pozvala podnositelja Zahtjeva da predmetni Zahtjev kompletira što je podnositelj zahtjeva i učinio dana 16. 09. 2013. godine.

Nakon dopune Zahtjeva proveden je postupak, tokom koga je izvršena pažljiva analiza svih činjenica i podnesenih dokaza, kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi, i nesporno je utvrđeno da je podnositelj Zahtjeva učinio opravdanim svoj Zahtjev, te je Agencija utvrdila da isti zadovoljava sve uvjete za obavljanje kurirskih usluga propisane članom 7. stav (2) Pravilnika.

Nakon provedenog postupka i obrade samog Zahtjeva Agencija je u skladu sa članom 10. stav (6) Zakona o poštama Bosne i Hercegovine, pribavila saglasnost Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine za izdavanje licence za obavljanje kurirskih usluga.

Agencija će u skladu sa članom 8. st. (1) Statuta Agencije, ovo Rješenje objaviti u Službenom glasniku Bosne i Hercegovine.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, a u skladu sa odredbama člana 12. Pravilnika i člana 193. ZUP-a Bosne i Hercegovine, riješeno je kao u dispozitivu ovoga Rješenja.



Broj 01-03-2-29-1-UP-6-7/13 20. septembra 2013. godine

Predsjedavajući Vijeća Agencije

Mr. sci. Šerif Isović, s. r.

Ministarstvo komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine je dana 9. 10. 2013. godine dalo saglasnost broj: 01-04-29-12-3098-3/13 na Rješenje o izdavanju licence društvu "DHL


International" d.o.o. Sarajevo za obavljanje kurirskih usluga br. 01-03-2-29-1-UP-6-7/13.

1303 Temeljem članka 193. i 195. Zakona o upravnom

postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), članka 10. stavka (5) točke b) Zakona o poštama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 33/05) članka 6. i 12. Pravilnika o izdavanju licencija za obavljanje poštanskih usluga ("Službeni glasnik BiH", broj 43/09) i članka 5. stavak (2) Odluke o utvrđivanju osnovnih kriterija za davanje suglasnosti Agenciji za poštanski promet Bosne i Hercegovine radi obavljanja dijela poslova iz svoje nadležnosti ("Službeni glasnik BiH", broj 50/10), a rješavajući po Zahtjevu za izdavanje licencije za obavljanje kurirskih usluga podnositelja "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo, ul. Braće Mulića br. 48, 71000 Sarajevo, Vijeće Agencije za poštanski promet Bosne i Hercegovine, uz suglasnost Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, je na 75. sjednici održanoj dana 30.10.2013. godine, donijelo sljedeće

RJEŠENJE 1. Izdaje se licencija Društvu sa ograničenom odgovornošću

za posredovanje, promet i usluge "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo, ul. Braće Mulića br. 48, 71000 Sarajevo, za obavljanje kurirskih usluga na razdoblje od 4 (četiri) godine, uz suglasnost Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, počev od dana 24. 12. 2013. godine.

2. "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo će kurirske usluge obavljati na području Bosne i Hercegovine.

3. Predmet obavljanja usluga iz točke 1. su kurirske usluge u unutarnjem i međunarodnom poštanskom prometu.

4. Sastavni dio licencije čine Uvjeti za korištenje licencije za obavljanje kurirskih usluga.

5. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine".

Obrazloženje

Agenciji za poštanski promet Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Agencija), dana 23. 10. 2013. godine društvo "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo podnijelo je Zahtjev za izdavanje licencije za obavljanje kurirskih usluga u unutarnjem i međunarodnom poštanskom prometu.

U postupku obrade Zahtjeva, a sukladno članku 9. stavak (1) Pravilnika o izdavanju licencija za obavljanje poštanskih usluga (u daljnjem tekstu: Pravilnik), utvrđeno je da je zaprimljeni Zahtjev "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo podnesen na propisanim obrascima i kompletiran sukladno članku 8. Pravilnika.

Proveden je postupak obrade Zahtjeva, tijekom kojega je izvršena pažljiva analiza svih činjenica i podnesenih dokaza, kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi, i nesporno je utvrđeno da je podnositelj Zahtjeva učinio opravdanim svoj Zahtjev, te je Agencija utvrdila da isti zadovoljava sve uvjete za obavljanje kurirskih usluga propisane člankom 7. stavak (2) Pravilnika.

Nakon provedenog postupka i obrade samog Zahtjeva Agencija je sukladno članku 10. stavak (6) Zakona o poštama Bosne i Hercegovine, pribavila suglasnost Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine za izdavanje licencije za obavljanje kurirskih usluga.

Agencija će sukladno članku 8. st. (1) Statuta Agencije, ovo Rješenje objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine".

Na temelju utvrđenog činjeničnog stanja, a sukladno odredbama članka 12. Pravilnika i članka 193. ZUP-a Bosne i Hercegovine, riješeno je kao u dispozitivu ovoga Rješenja.



Broj 01-04-3-29-1-UP-7-5/13 28. listopada 2013. godine

PredsjedateljVijeća Agencije

Mr. sci. Šerif Isović, v. r.

Ministarstvo komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine je dana 02.12.2013. godine dalo suglasnost broj 01-04-29-12-3456-5/13 na Rješenje o izdavanju licence društvu "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo za obavljanje kurirskih usluga br. 01-04-3-29-1-UP-7-5/13

На основу члана 193. и 195. Закона о управном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), члана 10. став (5) тачка б) Закона о поштама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 33/05), члана 6. и 12. Правилника о издавању лиценци за обављање поштанских услуга ("Службени гласник БиХ", број 43/09) и члана 5. став (2) Одлуке о утврђивању основних критеријума за давање сагласности Агенцији за поштански саобраћај Босне и Херцеговине ради обављања дијела послова из своје надлежности ("Службени гласник БиХ", број 50/10), а рјешавајући по Захтјеву за издавање лиценце за обављање курирских услуга, подносиоца "A2B Express Delivery" д.о.о. Сарајево, ул. Браће Мулића бр. 48, 71000 Сарајево, Савјет Агенције за поштански саобраћај Босне и Херцеговине, уз сагласност Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, је на 75. сједници одржаној дана 30.10.2013. године, дониo следеће

РЈЕШЕЊЕ 1. Издаје се лиценца Друштву са ограниченом

одговорношћу за посредовање, промет и услуге,, A2B Express Delivery " д.о.о. Сарајево, ул. Браће Мулића бр. 48, 71000 Сарајево, за обављање курирских услуга на период од 4 (четири) године, уз сагласност Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине, почев од дана 24. 12. 2013. године.

2. "A2B Express Delivery" д.о.о. Сарајево ће курирске услуге обављати на подручју Босне и Херцеговине.

3. Предмет обављања услуга из тачке 1. су курирске услуге у унутрашњем и међународном поштанском саобраћају.

4. Саставни дио лиценце чине Услови за кориштење лиценце за обављање курирских услуга.

5. Ово Рјешење је коначно и биће објављено у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине".

Образложење

Агенцији за поштански саобраћај БиХ (у даљем тексту: Агенција), дана 23. 10. 2013. године друштво "A2B Express Delivery" д.о.о. Сарајево поднијело је Захтјев за издавање лиценце за обављање курирских услуга у унутрашњем и међународном поштанском саобраћају.

У поступку обраде Захтјева, а у складу са чланом 9. став (1) Правилника о издавању лиценце за обављање поштанских услуга (у даљем тексту: Правилник), утврђено је да је запримљени Захтјев "A2B Express Delivery" д.о.о.


Сарајево поднесен на прописаним обрасцима и комплетиран у складу са чланом 8. Правилника.

Проведен је поступка обраде Захтјева, током кога је извршена пажљива анализа свих чињеница и поднесених доказа, како појединачно тако и у њиховој међусобној вези, и неспорно је утврђено да је подносилац Захтјева учинио оправданим свој Захтјев, те је Агенција утврдила да исти задовољава све услове за обављање курирских услуга прописане чланом 7. став (2) Правилника.

Након проведеног поступка и обраде самог Захтјева Агенција је у складу са чланом 10. став (6) Закона о поштама Босне и Херцеговине, прибавила сагласност Министарства комуникација и транспорта Босне и Херцеговине за издавање лиценце за обављање курирских услуга.

Агенција ће у складу са чланом 8. ст. (1) Статута Агенције, ово Рјешење објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине".

На основу утврђеног чињеничног стања, а у складу са одредбама члана 12. Правилника и члана 193. ЗУП-а Бoсне и Херцеговине, ријешено је као у диспозитиву овога Рјешења.

Поука о правном лијеку:

Против овога Рјешења није допуштена жалба, али незадовољна страна може покренути управни спор тужбом код Суда Босне и Херцеговине, у року од 60 дана од дана пријема Рјешења.

Број 01-04-3-29-1-УП-7-5/13 28. октобра 2013. године

ПредсједавајућиСавјета Агенције

Мр sci. Шериф Исовић, с. р.

Министарство комуникација и транспорта Босне и Херцеговине је дана 02.12.2013. године дало сагласност број: 01-04-29-12-3456-5/13 на Рјешење о издавању лиценце друштву "A2B Express Delivery" д.о.о., Сарајево за обављање курирских услуга број: 01-04-3-29-1-УП-7-5/13.

Na osnovu člana 193. i 195. Zakona o upravnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), člana 10. stav (5) tačke b) Zakona o poštama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 33/05) člana 6. i 12. Pravilnika o izdavanju licenci za obavljanje poštanskih usluga ("Službeni glasnik BiH", broj 43/09) i člana 5. stav (2) Odluke o utvrđivanju osnovnih kriterijuma za davanje saglasnosti Agenciji za poštanski promet Bosne i Hercegovine radi obavljanja dijela poslova iz svoje nadležnosti ("Službeni glasnik BiH", broj 50/10), a rješavajući po Zahtjevu za izdavanje licence za obavljanje kurirskih usluga podnositelja "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo, ul. Braće Mulića br. 48, 71000 Sarajevo, Vijeće Agencije za poštanski promet Bosne i Hercegovine, uz saglasnost Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, je na 75. sjednici održanoj dana 30. 10. 2013. godine, donijelo sljedeće

RJEŠENJE 1. Izdaje se licenca Društvu sa ograničenom odgovornošću

za posredovanje, promet i usluge "A2B Express Delivery"

d.o.o. Sarajevo, ul. Braće Mulića br. 48, 71 000 Sarajevo, za obavljanje kurirskih usluga na period od 4 (četiri) godine, uz saglasnost Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine, počev od dana 24. 12. 2013. godine.

2. "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo će kurirske usluge obavljati na području Bosne i Hercegovine.

3. Predmet obavljanja usluga iz tačke 1. su kurirske usluge u unutrašnjem i međunarodnom poštanskom prometu.

4. Sastavni dio licence čine Uvjeti za korištenje licence za obavljanje kurirskih usluga.

5. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine".

Obrazloženje

Agenciji za poštanski promet Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Agencija), dana 23. 10. 2013. godine društvo "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo podnijelo je Zahtjev za izdavanje licence za obavljanje kurirskih usluga u unutrašnjem i međunarodnom poštanskom prometu.

U postupku obrade Zahtjeva, a u skladu sa članom 9. Stav (1) Pravilnika o izdavanju licenci za obavljanje poštanskih usluga (u daljnjem tekstu: Pravilnik), utvrđeno je da je zaprimljeni Zahtjev "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo podnesen na propisanim obrascima i kompletiran u skladu sa članom 8. Pravilnika.

Proveden je postupak obrade Zahtjeva, tokom koga je izvršena pažljiva analiza svih činjenica i podnesenih dokaza, kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi, i nesporno je utvrđeno da je podnositelj Zahtjeva učinio opravdanim svoj Zahtjev, te je Agencija utvrdila da isti zadovoljava sve uvjete za obavljanje kurirskih usluga propisane članom 7. stav (2) Pravilnika.

Nakon provedenog postupka i obrade samog Zahtjeva Agencija je u skladu sa članom 10. stav (6) Zakona o poštama Bosne i Hercegovine, pribavila saglasnost Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine za izdavanje licence za obavljanje kurirskih usluga.

Agencija će u skladu sa članom 8. st. (1) Statuta Agencije, ovo Rješenje objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine".

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, a u skladu sa odredbama člana 12. Pravilnika i člana 193. ZUP-a Bosne i Hercegovine, riješeno je kao u dispozitivu ovoga Rješenja.



Broj 01-04-3-29-1-UP-7-5/13 28. oktobra 2013. godine

PredsjedavajućiVijeća Agencije

Mr. sci. Šerif Isović, s. r.

Ministarstvo komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine je dana 02.12.2013. godine dalo saglasnost broj 01-04-29-12-3456-5/13 na Rješenje o izdavanju licence društvu "A2B Express Delivery" d.o.o. Sarajevo za obavljanje kurirskih usluga br. 01-04-3-29-1-UP-7-5/13


BOSNA I HERCEGOVINA AGENCIJA ZA ANTIDOPING KONTROLU

1304 AGENCIJA ZA ANTIDOPING KONTROLU BOSNE I

HERCEGOVINE U SURADNJI SA WADA-om POPIS ZABRANJENIH SREDSTAVA ZA 2014. GODINU

SVJETSKI KODEKS PROTIV DOPINGA Vrijedi od 1. siječnja 2014. godine

POPIS ZABRANJENIH SREDSTAVA ZA 2014. GODINU

U skladu sa člankom 4.2.2. Svjetskog antidopinškog kodeksa, sva zabranjena sredstva trebala bi biti uzeta u obzir kao "specifične tvari", izuzevši tvari u klasama S1, S2.1. do S2.5, S4.4 i S6.a i zabranjene metode M1, M2 i M3.

TVARI I METODE KOJE SU UVIJEK ZABRANJENE (NA TAKMIČENJU I IZVAN TAKMIČENJA) ZABRANJENE TVARI S 0. NEODOBRENE TVARI

Sve farmakološke tvari koje se ne nalaze u nekom od drugih poglavlja "Popisa", a koje trenutno nisu odobrene za liječenje ljudi od važećih vladinih institucija (npr. Lijekovi u kliničkoj i prekliničkoj fazi istraživanja i lijekovi za veterinarsku upotrebu) su uvijek zabranjene.

S1. ANABOLIČKA SREDSTVA

Anabolička sredstva su zabranjena. 1. Anabolički androgeni steroidi (AAS) a. Egzogeni * AAS, uključujući:

1-androstendiol (5A-androst-1-en-3ß,17-diol); 1-androstendion (5A-androst-1-en-3,17-dion); bolandiol (19-norandrostendiol); bolasteron; boldenon; boldion; (androsta-1,4-dien-3,17- dion); kalusteron; klostebol; danazol ([1,2]oxazolo[4',5':2,3]pregna-4-en-20-yn-17α-ol); dehidro-klormetiltestosteron(4-kloro-17ß-hidroksi-17A-metilandrosta-1,4-dien-3-on); dezoksimetiltestosteron (17A-metil-5A-androst-2-en.17ß-ol); drostanolon; etilestrenol (19-norpregna-4-en-17α-ol); fluoksimesteron; formebolon; furazabol (17αmethyl [1,2,5]oxadiazolo[3',4':2,3]-5α-androstan-17β-ol); gestrinon; 4-hidroksitestosteron (4,17ß-dihidroksiandrost-4-en-3-on); mestanolon; mesterolon; metandienon (17ß-hidroksi-17A-metilandrosta-1,4-dien-3-on); metenolon; metandriol; metasteron (17β-hydroxy-2α,17α-dimethyl-5α-androstan-3-one); metildienolon (17 ß-hidroksi-17 A-metilestra-4,9-dien-3-on); metil-1-testosteron (17ß-hidroksi-17A-metil-5A-androst-1-en-3-on); metilnortestosteron (17ß-hidroksi-17A-metilestr-4-en-3-on); metiltestosteron; metribolon (metiltrienolon,17ß-hidroksi-17A-metilestra-4,9,11-trien-3-on); miboleron; nandro-lon; 19-norandrostendion (estr-4-en-3,17-dion); norboleton; norklostebon; noretandrolon; oksabolon; oksandrolon; oksimesteron; oksimetolon; prostanozol (17β-[(tetrahy dropyran-2-yl)oxy]-1'H-pyrazolo[3,4:2,3]-5α-androstane); kvinbolon; stanozolol; stenbolon; 1-testosteron (17ß-hidroksi-5A-androst-1-en-3-on); terahidrogestrinon (17-hydroxy-18a-homo-19-nor-17α-pregna-4,9,11-trien-3-one); trenbolon (17β-hydroxyestr-4,9,11-trien-3-one) i ostale tvari slične kemijske strukture ili sličnog biološkog djelovanja. b. Endogeni * AAS:

androstendiol (androst-5-en-3ß,17ß-diol); androstendion (androst-4-en-3,17-dion) dihidrotestosteron (17ß-hidroksi-5α-androstan-3-on); prasteron (dehydroepiandrosterone, DHEA, 3β-hydroxyandrost-5-en-17-one); testosteron i sljedeći metaboliti i izomeri:

5α-androstan-3α, 17α-diol; 5α-androstan-3α, 17ß-diol; 5α-andorstan-3ß, 17α-diol; 5α-androstan-3ß; 17ß-diol;

androst-4-en-3α, 17α-diol; androst-4-en-3α, 17ß-diol; androst-4-en-3ß, 17α-diol; androst-5-en-3α, 17α-diol; androst-5-en-3α, 17ß-diol;androst-5-en-3ß, 17α-diol; 4-androstendiol (androst-4-en-3ß, 17ß-diol); 5-androstendion (androst-5-en3,17-dion); epidihidrotestosteron, epitestosteron; etioholanolon; 3α-hidroksi-5α-androstan-17-on; 3ß-hidroksi-5α-androstan-17-on; 19-norandrosteron; 19-noretiokola-nolon. 2. Ostala anabolička sredstva, uključujući, ali bez

ograničenja na sljedeće: Klenbuterol, selektivni modulatori androgenskih

receptora, tibolon, zeranol, zilpaterol. Za potrebe ovog poglavlja: * "egzogeni" se odnose na tvari koje tijelo prirodno ne

može proizvesti. ** "endogeni" se odnose na tvari koje tijelo prirodno

može proizvesti.

S2. PEPTIDNI HORMONI, FAKTORI RASTA I SLIČNE TVARI

Sljedeće tvari i drugi čimbenici sa sličnom kemijskom strukturom ili sličnim biološkim efektima: 1. Sredstva koja stimuliraju eritropoezu (npr.

eritropoetin (EPO), darbopoetin (dEPO), metoksi-polietilen glikol-epoetin beta (CERA), hematid);

2. Horionski gonadotropin (CG) i luteinizirajuci hormon (LH) i njihovi oslobađajući faktori kod muškaraca;

3. Kortikotropini i njihovi oslobađajući faktori; 4. Hormon rasta (GH) i njegovi oslobađajući faktori i

inzulinu sličan faktor rasta-1 (IGF-1). Kao dodatak sljedeći faktori rasta su zabranjeni:

mehanički faktor rasta (MGF), trombocitni faktori rasta (PDGF), faktori rasta fibroblasta (FGF), vaskularni endotelni faktori rasta (VEGF) i hepatocitni faktor rasta (HGF) kao i bilo koji drugi faktori rasta koji utječe na sintezu/razlaganje proteina mišića, tetiva ili ligamenata, vaskularizaciju, korištenje energije, regenerativni kapacitet ili promjenu tipa vlakana

i druge tvari sa sličnom kemijskom strukturom ili sličnim biološkim učinkom.

S3. BETA-2 AGONISTI

Svi beta-2 agonisti (uključujući njihova oba optička izomera, ako je relevantno) su zabranjeni, osim salbutamola (najviše 1600 µg kroz 24 sata), formoterola (najviše 54 µg kroz 24 sata) i salmeterola ako se primjenjuju inhalacijski u terapiji prema uputstvu proizvođača.

Koncentracija salbutamola u urinu veća od 1000 ng/ml ili formoterola veća od 40 ng/ml ne smatra se uzimanjem tvari u terapijske svrhe i smatra se nepovoljnim laboratorijskim nalazom, osim ako sportaš dokaže, putem kontroliranog farmakokinetičkog ispitivanja, da je abnormalni nalaz posljedica terapijskog korištenja navedenih terapijskih doza inhaliranjem.

S4. HORMONSKI ANTAGONISTI I MODULATORI

Sljedeće kategorije su zabranjene: 1. Inhibitori aromataze uključujući, ali bez ograničenja za:

aminoglutetimid, anastrozol, androsta-1,4,6-trien,-3,17-dion (androstatriendion),4- androsten-3,6,17 trion (6-okso), eksemestan, formestan, letrozol, testolakton. 2. Selektivni modulatori estrogenskih receptora (SERMs)

uključujući, ali bez ograničenja za: raloksifen, tamo-ksifen, toremifen.

3. Druge antiestrogene tvari uključujući, ali bez ograniče-nja za: klomifen, cikolofenil, fulvestrant.


4. Agensi koji modificiraju jednu ili više funkcija miostatina uključujući, ali bez ograničenja za: inhibitore miostatina.

5. Modulatori metabolizma a. Inzulin b. Peroxisome Proliferator Activated Receptor δ

(PPARδ) agonisti (npr. GW 1516), PPARδ-AMP-activated protein kinase (AMPK) agonisti (npr. AICAR)

S5. DIURETICI I OSTALA MASKIRNA SREDSTVA

Maskirna sredstva su zabranjena. Ona uključuju: Diuretike, desmopresin, probenecid, ekspandere plazme

(npr. glicerol, intravenski primijenjeni albumin, dekstran, hidroksietil škrob i manitol) i druge tvari sa sličnim biološkim učinkom. Lokalna primjena felipresina pri dentalnoj anesteziji nije zabranjena.

Diuretici uključuju: Acetazolamid, amilorid, bumetanid, kanrenon,

klortalidon, etakrinska kiselina, furosemid, indapamid, metolazon, spironolakton, tiazide (npr. bendroflumetiazid, klorotiazid, hidroklorotiazid), triameteren, vaptani (npr. tolvaptan)i ostale tvari slične kemijske strukture ili biološkog učinka (osim drosperinona i lokalno primijenjenog dorzolamida i brinzolamida, koji nisu zabranjeni).

Korištenje na natjecanju i izvan natjecanja, što se može odnositi na bilo koju količinu tvari ovisno o graničnoj količini (npr. Salbutamol, morfin, katin, efedrin, metilefedrin i pseudoefedrin i formoterol) zajedno sa diuretikom ili drugim maskirnim sredstvom zahtijeva obezbjeđenje terapijskog izuzeća za tu tvar, kao i dodatnog terapijskog izuzeća za diuretik ili drugo maskirajuće sredstvo.

ZABRANJENE METODE M1. MANIPULACIJA KRVLJU I KOMPONENTI KRVI

Sljedeće je zabranjeno: 1. Krvni doping, uključujući korištenje autologne, alogene

(homologne) ili heterologne krvi ili crvenih krvnih zrnaca bilo kojeg podrijetla.

2. Umjetno povećanje unosa, prijenosa ili opskrbe kisikom uključujući, ali bez ograničenja za: perfluorohemikalije efaproksiral (RSR13) i modificirane hemoglobinske produkte (npr. hemoglobinski bazirane krvne zamjene, mikroenkapsulirane hemoglobinske produkte), isključuju-ći dodatni kisik.

3. Bilo koji oblik intravaskularne manipulacije krvi ili komponenti krvi kemijskim ili fizičkim načinom.

M2. KEMIJSKA I FIZIČKA MANIPULACIJA

1. Zabranjeno je mijenjanje ili pokušaj mijenjanja u svrhu izmjene integriteta i vjerodostojnosti uzorka prikupljenog tijekom dopinške kontrole. Ovo uključuje, ali nije ograničeno na kateterizaciju, zamjenu urina i/ili promjenu (npr. proteaze).

2. Intravenska infuzija je zabranjena, kao i injekcije više od 50 ml u periodu od 6 sati, osim ako se opravdano daje tijekom bolničkog liječenja ili kliničkog ispitivanja.

M3. GENETSKI DOPING

Sljedeće metode, koje imaju potencijal poboljšanja rezultata sportaša su zabranjene: 1. Transfer nukleinskih kiselina ili njihovih sekvenci; 2. Korištenje normalnih ili genetski modificiranih stanica;

TVARI I METODE ZABRANJENE NA TAKMIČENJU Uz kategorije S1 do S5 i M1 do M3 koje su naznačene gore, sljedeće kategorije su zabranjene u natjecanju: ZABRANJENE TVARI S6. STIMULANSI

Svi stimulansi su zabranjeni, uključujući oba optička izomera ako se prisutna, osim derivata imidazola za lokalnu upotrebu i onih stimulansa koji su uključeni u Monitoring program za 2014*.

Stimulansi uključuju: a: nespečifične stimulanse: Adrafinil; amfepramon; amfetamin; amfetaminil;

amifenazol; benfluoreks; benzilpiperazin; bromantan; klobenzoreks; kokain; kropropamid; krotetamid; fenkamin; fenetilin; fenfluramin; fenproporeks; fonturacetam (4-phenylpracetam(carphedon)); furfenoreks; mefenoreks; mefentermin; mesokarb; metamfetamin(d-); p-metilamfetamin; modafinil; norfenfluramin; fendimetrazin; fenmetrazin; fentermin; prenilamin; prolintan.

Stimulansi koji nisu navedeni u ovom dijelu se smatraju specifičnim tvarima.

b. specifične stimulanse (primjeri): Benzfetamin; katin**; katinon i njegovi analozi (npr.

mefedron, metedron, alfa-pirolidinovalerofenon); dimetilam-fetamin; efedrin***; epinefrin****(adrenalin); etamivan; etilamfetamin; etilefrin; famprofazon; fenbutrazat; fenkamfamin; heptaminol; hidroksiamfetamin (parahidro-amfetamin); izometepten; levmetamfetamin; meklofenoksat; metilendioksimetamfetamin; metilefedrin***; metilheksa-neamin (dimetilpentilamin); metilfenidat; niketamid; norfe-nefrin; oktopamin; oksilofrin (metilsinefrin); pemolin; pentetrazol; fenprometamin; propilheksedrin; pseudo-efedrin*****; selegilin; sibutramin; strihnin; tenamfetamin (metilendioksiamfetamin); trimetazidin; tuaminoheptan; i ostale tvari slične hemijske strukture ili sličnog biološkog djelovanja. * Sljedeće tvari koje su uključene u Monitoring program za

2014. (bupropion, kafein, nikotin, fenilefrin, fenilpropanolamin, pipradol, sinefrin), ne smatraju se zabranjenim tvariama.

** Katin je zabranjen ako mu je koncentracija u urinu veća od 5 mikrograma po mililitru.

*** Efedrin i metilefedrin su zabranjeni ako im je koncentracija u urinu veća od 10 mikrograma po mililitru.

**** Lokalna primjena (npr. nazalno ili oftalmološko) epinefrina (adrenalina) ili uz lokalne anestetike, nije zabranjeno

***** Pseudoefedrin je zabranjen ako mu je koncentracija u urinu veća od 150 mikrograma po mililitru.

S7. NARKOTICI

Sljedeći narkotici su zabranjeni: Buprenorfin, dekstromoramid, diamorfin (heroin),

fentanil i njegovi derivati, hidromorfon, metadon, morfin, oksikodon, oksimorfon, pentazocin, petidin.

S8. KANABINOIDI

Prirodni (kanabis, hašiš ili marihuana) ili sintetički Δ9-tetrahidrokanabinol (THC) i kanabimimetici (npr."Spice" (sadrži JWH018,JWH073) HU-210) su zabranjeni.

S9. GLUKOKORTIKOSTEROIDI

Glukokortikosteroide je zabranjeno uzimati oralno, intravenski, intramuskularno ili rektalno.


TVARI ZABRANJENE U POJEDINIM SPORTOVIMA P1. ALKOHOL

Alkohol (etanol) zabranjen je samo tijekom takmičenja u sljedećim sportovima. Detekcija se vrši analizom iz daha i/ili krvi. Granica kršenja dopinških pravila (hematološke vrijednosti) je 0.10 g/l. - Zračni sportovi (FAI) - Karate (WKF) - Streličarstvo (FITA) - Motociklizam (FIM) - Automobilizam (FIA) - Motonautika (UIM)

P2. BETA-BLOKATORI

Osim ako nije drugačije naznačeno, beta-blokatori su zabranjeni u natjecanju u sljedećim športovima: - Streličarstvo (WA) (zabranjeni i izvan takmičenja) - Automobilizam (FIA) - Bilijar (sve discipline) (WCBS) - Pikado (WDF) - Golf (IGF) - Streljaštvo (ISSF, IPC) (zabranjeni i izvan takmičenja) - Skijanje/Snowboarding (FIS) skijaški skokovi, freestyle,

aerials/halfpipe i snowboard halfpipe/big air. Beta-blokatori uključuju, ali nisu ograničeni na sljedeće: Acebutolol, alprenolol, atenolol, betaksolol, bisoprolol,

bunolol, karteolol, karvedilol, celiprolol, esmolol, labetalol, levobunolol, metipranolol, metoprolol, nadolol, oksprenolol, pindolol, propanolol, sotalol, timolol.

VAŽNO

Službeni tekst Popisa zabranjenih sredstava na hrvatskom jeziku održavat će Agencija za antidoping kontrolu Bosne i Hercegovine u skladu s Popisom na engleskom jeziku, koji održava WADA. U slučaju bilo kakve neusaglašenosti između engleske i verzije na hrvatskom jeziku, mjerodavna je engleska verzija, koja se nalazi na web-stranici Svjetske antidoping agencije.

Popis stupa na snagu 1. siječnja 2014. godine

AGENCIJA ZA ANTIDOPING KONTROLU BOSNE I HERCEGOVINE U SARADNJI SA WADA-om

LISTA ZABRANJENIH SREDSTAVA ZA 2014. GODINU

SVJETSKI KODEKS PROTIV DOPINGA Važi od 1. januara 2014. godine


U skladu sa članom 4.2.2. Svjetskog antidoping kodeksa, sva zabranjena sredstva trebala bi biti uzeta u obzir kao "specifične supstance", izuzevši supstance u klasama S1, S2.1. do S2.5, S4.4 i S6.a i zabranjene metode M1, M2 i M3.

SUPSTANCE I METODE KOJE SU UVIJEK ZABRANJENE (NA TAKMIČENJU I IZVAN TAKMIČENJA) ZABRANJENE SUPSTANCE S 0. NEODOBRENE SUPSTANCE

Sve farmakološke supstance koje se ne nalaze u nekom od drugih poglavlja "Liste", a koje trenutno nisu odobrene od nijednog državnog regulatornog zdravstvenog tijela (npr. Lijekovi u kliničkoj i pretkliničkoj fazi istraživanja i lijekovi za veterinarsku upotrebu), su uvijek zabranjene.



1-androstendiol (5A-androst-1-en-3ß,17-diol); 1-andro-stendion (5A-androst-1-en-3,17-dion); bolandiol (19-norandrostendiol); bolasteron; boldenon; boldion; (androsta-1,4-dien-3,17- dion); kalusteron; klostebol; danazol ([1,2]oxazolo[4',5':2,3]pregna-4-en-20-yn-17α-ol); dehidro-klormetiltestosteron(4-kloro-17ß-hidroksi-17A-metilandrosta-1,4-dien-3-on); dezoksimetiltestosteron (17A-metil-5A-androst-2-en.17ß-ol); drostanolon; etilestrenol (19-norpregna-4-en-17α-ol); fluoksimesteron; formebolon; furazabol (17αmethyl [1,2,5]oxadiazolo[3',4':2,3]-5α-androstan-17β-ol); gestrinon; 4-hidroksitestosteron (4,17ß-dihidroksiandrost-4-en-3-on); mesta-nolon; mesterolon; metandienon (17ß-hidroksi-17A-metil-androsta-1,4-dien-3-on); metenolon; metandriol; metasteron (17β-hydroxy-2α,17α-dimethyl-5α-androstan-3-one); metildie-nolon (17ß-hidroksi-17 A-metilestra-4,9-dien-3-on); metil-1-testosteron (17ß-hidroksi-17A-metil-5A-androst-1-en-3-on); metilnortestosteron (17ß-hidroksi-17A-metilestr-4-en-3-on); metiltestosteron; metribolon (metiltrienolon, 17ß-hidroksi-17A-metilestra-4,9,11-trien-3-on); miboleron; nandrolon; 19-norandrostendion (estr-4-en-3, 17-dion); norboleton; norklostebon; noretandrolon; oksabolon; oksandrolon; oksimesteron; oksimetolon; prostanozol (17β-[(tetrahy-dropyran-2-yl)oxy]-1'H-pyrazolo[3,4:2,3]-5α-androstane); kvinbolon; stanozolol; stenbolon; 1-testosteron (17ß-hidroksi-5A-androst-1-en-3-on); terahidrogestrinon (17-hydroxy-18a-homo-19-nor-17α-pregna-4,9,11-trien-3-one); trenbolon (17β-hydroxyestr-4,9,11-trien-3-one) i ostale supstance slične hemijske strukture ili sličnog biološkog djelovanja. b. Endogeni * AAS:


5α-androstan-3α, 17α-diol; 5α-androstan-3α, 17ß-diol; 5α-andorstan-3ß, 17α-diol; 5α-androstan-3ß; 17ß-diol; an-drost-4-en-3α, 17α-diol; androst-4-en-3α, 17ß-diol; androst-4-en-3ß, 17α-diol; androst-5-en-3α, 17α-diol; androst-5-en-3α, 17ß-diol; androst-5-en-3ß, 17α-diol; 4-androstendiol (androst-4-en-3ß, 17ß-diol); 5-androstendion (androst-5-en3,17-dion); epidihidrotestosteron, epitestosteron; etioholanolon; 3α-hidroksi-5α-androstan-17-on; 3ß-hidroksi-5α-androstan-17-on; 19-norandrosteron; 19-noretiokolanolon. 2. Ostala anabolička sredstva, uključujući, ali bez


receptora, tibolon, zeranol, zilpaterol. Za potrebe ovog poglavlja: * "egzogeni" se odnose na supstance koje tijelo prirodno

ne može proizvesti. ** " endogeni" se odnose na supstance koje tijelo prirodno

može proizvesti.

S2. PEPTIDNI HORMONI, FAKTORI RASTA I SLIČNE SUPSTANCE

Sljedeće supstance i druge tvari sa sličnom hemijskom strukturom ili sličnim biološkim efektima: 1. Sredstva koja stimulišu eritropoezu (npr. eritropoetin

(EPO), darbopoetin (dEPO), metoksi-polietilen glikol-epoetin beta (CERA), hematid);

2. Horionski gonadotropin (CG) i luteinizirajući hormon (LH) i njihovi oslobađajući faktori kod muškaraca;



inzulinu sličan faktor rasta-1 (IGF-1). Kao dodatak sljedeći faktori rasta su zabranjeni: mehanički faktor rasta (MGF), trombocitni faktori

rasta (PDGF), faktori rasta fibroblasta (FGF), vaskularni endotelni faktori rasta (VEGF) i hepatocitni faktor rasta (HGF) kao i bilo koji drugi faktori rasta koji utiče na sintezu/razlaganje proteina mišića, tetiva ili ligamenata, vaskularizaciju, korištenje energije, regenerativni kapacitet ili promjenu tipa vlakana;

i druge supstance sa sličnom hemijskom strukturom ili sličnim biološkim učinkom.

S3. BETA-2 AGONISTI

Svi beta-2 agonisti (uključujući njihova oba optička izomera, ako je relevantno) su zabranjeni, osim salbutamola (najviše 1600 µg kroz 24 sata), formoterola (najviše 54 µg kroz 24 sata) i salmeterola ako se primjenjuju inhalaciono u terapiji prema uputstvu proizvođača.

Koncentracija salbutamola u urinu veća od 1000 ng/ml ili formoterola veća od 40 ng/ml ne smatra se uzimanjem supstance u terapijske svrhe i smatra se nepovoljnim laboratorijskim nalazom, osim ako sportista dokaže, putem kontrolisanog farmakokinetičkog ispitivanja, da je abnormalni nalaz posljedica terapijskog korištenja navedenih terapijskih doza inhalacijom.


Sljedeće kategorije su zabranjene: 1. Inhibitori aromataze uključujući, ali bez ograničenja za:

aminoglutetimid, anastrozol, androsta-1,4,6-trien,-3,17-dion (androstatriendion), 4- androsten-3,6,17 trion (6-okso), eksemestan, formestan, letrozol, testolakton. 2. Selektivni modulatori estrogenskih receptora (SERMs)

uključujući, ali bez ograničenja za: raloksifen, tamoksifen, toremifen.

3. Druge antiestrogene supstance uključujući, ali bez ograničenja za: klomifen, cikolofenil, fulvestrant.

4. Agensi koji modifikuju jednu ili više funkcija miostatina uključujući, ali bez ograničenja za: inhibitore miostatina.

5. Modulatori metabolizma: a. Inzulini b. Peroxisome Proliferator Activated Receptor δ



Maskirna sredstva su zabranjena. Ona uključuju: Diuretike, desmopresin, probenecid, ekspandere

plazme (npr. glicerol, intravenski primijenjeni albumin, dekstran, hidroksietil škrob i manitol) i druge supstance sa sličnim biološkim učinkom. Lokalna primjena felipresina pri dentalnoj anesteziji nije zabranjena.


klortalidon, etakrinska kiselina, furosemid, indapamid, metolazon, spironolakton, tiazide (npr. bendroflumetiazid, klorotiazid, hidroklorotiazid), triameteren, vaptani (npr. tolvaptan) i ostale supstance slične hemijske strukture ili biološkog učinka (osim drosperinona i lokalno primjenjenog dorzolamida i brinzolamida, koji nisu zabranjeni).

Upotreba na takmičenju i izvan takmičenja, što se može odnositi na bilo koju količinu supstance zavisno o graničnoj količini (npr. Salbutamol, morfin, katin, efedrin, metilefedrin i

pseudoefedrin i formoterol) zajedno sa diuretikom ili drugim maskirnim sredstvom zahtijeva obezbjeđenje terapijskog izuzeća za tu supstancu, kao i dodatnog terapijskog izuzeća za diuretik ili drugo maskirajuće sredstvo.



(homologne) ili heterologne krvi ili crvenih krvnih zrnaca bilo kojeg porijekla.

2. Vještačko povećanje unosa, prenosa ili opskrbe kiseonikom uključujući, ali bez ograničenja za: perfluorohemikalije efaproksiral (RSR13) i modifikovane hemoglobinske produkte (npr. hemoglobinski bazirane krvne zamjene, mikroenkapsulirane hemoglobinske produkte), isključujući dodatni kiseonik.

3. Bilo koji oblik intravaskularne manipulacije krvi ili komponenti krvi hemijskim ili fizičkim načinom.

M2. HEMIJSKA I FIZIČKA MANIPULACIJA

1. Zabranjeno je mijenjanje ili pokušaj mijenjanja u svrhu izmjene integriteta i vjerodostojnosti uzorka prikupljenog tokom doping kontrole. Ovo uključuje, ali nije ograničeno na kateterizaciju, zamjenu urina i/ili promjenu (npr. proteaze).

2. Intravenska infuzija je zabranjena, kao i injekcije više od 50 ml u periodu od 6 sati, osim ako se opravdano daje tokom bolničkog liječenja ili kliničkog ispitivanja.

M3. GENETSKI DOPING

Sljedeće metode, koje imaju potencijal poboljšanja rezultata sportiste su zabranjene:

1. Transfer nukleinskih kiselina ili njihovih sekvenci; 2. Upotreba normalnih ili genetski modifikovanih

ćelija;

SUPSTANCE I METODE ZABRANJENE NA TAKMIČENJU Uz kategorije S1 do S5 i M1 do M3 koje su naznačene gore, sljedeće kategorije su zabranjene u takmičenju: ZABRANJENE SUPSTANCE S6. STIMULANSI


Stimulansi uključuju: a: nespečifične stimulanse: Adrafinil; amfepramon; amfetamin; amfetaminil;

amifenazol; benfluoreks; benzilpiperazin; bromantan; klobenzoreks; kokain; kropropamid; krotetamid; fenkamin; fenetilin; fenfluramin; fenproporeks; fonturacetam (4-phenylpracetam(carphedon)); furfenoreks; mefenoreks; mefentermin; mesokarb; metamfetamin(d-); p-metilam-fetamin; modafinil; norfenfluramin; fendimetrazin; fenme-trazin; fentermin; prenilamin; prolintan.

Stimulansi koji nisu navedeni u ovom dijelu se smatraju specifičnim supstancama.


mefedron, metedron, alfa-pirolidinovalerofenon); dimetil-amfetamin; efedrin***; epinefrin****(adrenalin); eta-mivan; etilamfetamin; etilefrin; famprofazon; fenbutrazat; fenkamfamin; heptaminol; hidroksiamfetamin (parahidro-amfetamin); izometepten; levmetamfetamin; meklofenoksat; metilendioksimetamfetamin; metilefedrin***; metilheksa-neamin (dimetilpentilamin); metilfenidat; niketamid; norfe-


nefrin; oktopamin; oksilofrin (metilsinefrin); pemolin; pentetrazol; fenprometamin; propilheksedrin; pseudo-efedrin*****; selegilin; sibutramin; strihnin; tenamfetamin (metilendioksiamfetamin); trimetazidin; tuaminoheptan; i ostale supstance slične hemijske strukture ili sličnog biološkog djelovanja. * Sljedeće supstance koje su uključene u Monitoring

program za 2014. (bupropion, kafein, nikotin,fenilefrin, fenilpropanolamin, pipradol, sinefrin), ne smatraju se zabranjenim supstancama.




*****Pseudoefedrin je zabranjen ako mu je koncentracija u urinu veća od 150 mikrograma po mililitru.

S7. NARKOTICI



S8. KANABINOIDI




SUPSTANCE ZABRANJENE U POJEDINIM SPORTOVIMA P1. ALKOHOL

Alkohol (etanol) zabranjen je samo tokom takmičenja u sljedećim sportovima. Detekcija se vrši analizom iz daha i/ili krvi. Granica kršenja doping pravila (hematološke vrijednosti) je 0.10 g/l. - Vazdušni sportovi (FAI) - Karate (WKF) - Streličarstvo (FITA) - Motociklizam (FIM) - Automobilizam (FIA) - Motonautika (UIM)

P2. BETA-BLOKATORI

Osim ako nije drugačije naznačeno, beta-blokatori su zabranjeni u takmičenju u sljedećim sportovima: - Streličarstvo (WA) (zabranjeni i izvan takmičenja) - Automobilizam (FIA) - Bilijar (sve discipline) (WCBS) - Pikado (WDF) - Golf (IGF) - Streljaštvo (ISSF, IPC) (zabranjeni i izvan takmičenja) - Skijanje/Snowboarding (FIS) skijaški skokovi, freestyle,

aerials/halfpipe i snowboard halfpipe/big air. Beta-blokatori uključuju, ali nisu ograničeni na sljedeće: Acebutolol, alprenolol, atenolol, betaksolol, bisoprolol,


VAŽNO

Službeni tekst Liste zabranjenih sredstava na srpskom jeziku održavaće Agencija za antidoping kontrolu Bosne i Hercegovine u skladu s Listom na engleskom jeziku, koji održava WADA. U slučaju bilo kakve neusaglašenosti između engleske i verzije na srpskom jeziku, mjerodavna je engleska verzija koja se nalazi na web - stranici Svjetske antidoping agencije.

Lista stupa na snagu 1. januara 2014. godine

AGENCIJA ZA ANTIDOPING KONTROLU BOSNE I HERCEGOVINE U SARADNJI SA WADA-om


SVJETSKI KODEKS PROTIV DOPINGA Vrijedi od 1. januara 2014. godine


U skladu sa članom 4.2.2. Svjetskog antidoping kodeksa, sva zabranjena sredstva trebala bi biti uzeta u obzir kao "specifične supstance", izuzevši supstance u klasama S1, S2.1. do S2.5, S4.4 i S6.a i zabranjene metode M1, M2 i M3.

SUPSTANCE I METODE KOJE SU UVIJEK ZABRANJENE (NA TAKMIČENJU I IZVAN TAKMIČENJA) ZABRANJENE SUPSTANCE S 0. NEODOBRENE SUPSTANCE

Sve farmakološke supstance koje se ne nalaze u nekom od drugih poglavlja "Liste", a koje trenutno nisu odobrene od nijednog državnog regulatornog zdravstvenog tijela (npr. Lijekovi u kliničkoj i pretkliničkoj fazi istraživanja i lijekovi za veterinarsku upotrebu), su uvijek zabranjene.



1-androstendiol (5A-androst-1-en-3ß,17-diol); 1-androstendion (5A-androst-1-en-3,17-dion); bolandiol (19-norandrostendiol); bolasteron; boldenon; boldion; (androsta-1,4-dien-3,17- dion); kalusteron; klostebol; danazol ([1,2]oxazolo[4',5':2,3]pregna-4-en-20-yn-17α-ol); dehidroklormetiltestosteron(4-kloro-17ß-hidroksi-17A-metilandrosta-1,4-dien-3-on); dezoksimetiltestosteron (17A-metil-5A-androst-2-en.17ß-ol); drostanolon; etilestrenol (19-norpregna-4-en-17α-ol); fluoksimesteron; formebolon; furazabol (17αmethyl[1,2,5]oxadiazolo[3',4':2,3]-5α-androstan-17β-ol); gestrinon; 4-hidroksitestosteron (4,17ß-dihidro-ksiandrost-4-en-3-on); mestanolon; mesterolon; metandienon (17ß-hidroksi-17A-metilandrosta-1,4-dien-3-on); metenolon; metandriol; metasteron (17β-hydroxy-2α,17α-dimethyl-5α-androstan-3-one); metildienolon (17 ß-hidroksi-17 A-metilestra-4,9-dien-3-on); metil-1-testosteron (17ß-hidroksi-17A-metil-5A-androst-1-en-3-on); metilnortestosteron (17ß-hidroksi-17A-metilestr-4-en-3-on); metiltestosteron; metribolon (metiltri-enolon,17ß-hidroksi-17A-metilestra-4,9,11-trien-3-on); mibo-leron; nandrolon; 19-norandrostendion (estr-4-en-3,17-dion); norboleton; norklostebon; noretandrolon; oksabolon; oksandrolon; oksimesteron; oksimetolon; prostanozol (17β-[(tetrahydropyran-2-yl)oxy]-1'H-pyrazolo[3,4:2,3]-5α-andro-stane); kvinbolon; stanozolol; stenbolon; 1-testosteron (17ß-hidroksi-5A-androst-1-en-3-on); terahidrogestrinon (17-hydroxy-18a-homo-19-nor-17α-pregna-4,9,11-trien-3-one);


trenbolon (17β-hydroxyestr-4,9,11-trien-3-one) i ostale supstance slične hemijske strukture ili sličnog biološkog djelovanja. b. Endogeni * AAS:


5α-androstan-3α, 17α-diol; 5α-androstan-3α, 17ß-diol; 5α-andorstan-3ß, 17α-diol; 5α-androstan-3ß; 17ß-diol; an-drost-4-en-3α, 17α-diol; androst-4-en-3α, 17ß-diol; androst-4-en-3ß, 17α-diol; androst-5-en-3α, 17α-diol; androst-5-en-3α, 17ß-diol;androst-5-en-3ß, 17α-diol; 4-androstendiol (androst-4-en-3ß, 17ß-diol); 5-androstendion (androst-5-en3,17-dion); epidihidrotestosteron, epitestosteron; etioholanolon; 3α-hidroksi-5α-androstan-17-on; 3ß-hidroksi-5α -androstan-17-on; 19-norandrosteron; 19-noretiokolanolon. 2. Ostala anabolička sredstva, uključujući, ali bez


receptora, tibolon, zeranol, zilpaterol. Za potrebe ovog poglavlja: * "egzogeni" se odnose na supstance koje tijelo prirodno

ne može proizvesti. ** " endogeni" se odnose na supstance koje tijelo prirodno

može proizvesti.

S2. PEPTIDNI HORMONI, FAKTORI RASTA I SLIČNE SUPSTANCE

Sljedeće supstance i druge supstance sa sličnom hemijskom strukturom ili sličnim biološkim efektima: 1. Sredstva koja stimuliraju eritropoezu (npr.

eritropoetin (EPO), darbopoetin (dEPO), metoksi-polietilen glikol-epoetin beta (CERA), hematid);

2. Horionski gonadotropin (CG) i luteinizirajuci hormon (LH) i njihovi oslobađajući faktori kod muškaraca;


inzulinu sličan faktor rasta-1 (IGF-1). Kao dodatak sljedeći faktori rasta su zabranjeni:

mehanički faktor rasta (MGF), trombocitni faktori rasta (PDGF), faktori rasta fibroblasta (FGF), vaskularni endotelni faktori rasta (VEGF) i hepatocitni faktor rasta (HGF) kao i bilo koji drugi faktori rasta koji utječe na sintezu/razlaganje proteina mišića, tetiva ili ligamenata, vaskularizaciju, korištenje energije, regenerativni kapacitet ili promjenu tipa vlakana

i druge supstance sa sličnom hemijskom strukturom ili sličnim biološkim učinkom.

S3. BETA-2 AGONISTI

Svi beta-2 agonisti (uključujući njihova oba optička izomera, ako je relevantno) su zabranjeni, osim salbutamola (najviše 1600 µg kroz 24 sata), formoterola (najviše 54 µg kroz 24 sata) i salmeterola ako se primjenjuju inhalacijski u terapiji prema uputstvu proizvođača.

Koncentracija salbutamola u urinu veća od 1000 ng/ml ili formoterola veća od 40 ng/ml ne smatra se uzimanjem supstance u terapijske svrhe i smatra se nepovoljnim laboratorijskim nalazom, osim ako sportaš dokaže, putem kontroliranog farmakokinetičkog ispitivanja, da je nepovoljan nalaz posljedica terapijskog korištenja navedenih terapijskih doza inhaliranjem.


Sljedeće kategorije su zabranjene:

1. Inhibitori aromataze uključujući, ali bez ograničenja za: aminoglutetimid, anastrozol, androsta-1,4,6-trien,-

3,17-dion (androstatriendion),4- androsten-3,6,17 trion (6-okso), eksemestan, formestan, letrozol, testolakton. 2. Selektivni modulatori estrogenskih receptora (SERMs)

uključujući, ali bez ograničenja za: raloksifen, tamoksifen, toremifen.

3. Druge antiestrogene supstance uključujući, ali bez ograničenja za: klomifen, cikolofenil, fulvestrant.

4. Agensi koji modificiraju jednu ili više funkcija miostatina uključujući, ali bez ograničenja za: inhibitore miostatina.

5. Modulatori metabolizma: a. Inzulin b. Peroxisome Proliferator Activated Receptor δ



Maskirna sredstva su zabranjena. Ona uključuju: Diuretike, desmopresin, probenecid, ekspandere

plazme (npr. glicerol, intravenski primijenjeni albumin, dekstran, hidroksietil škrob i manitol) i druge supstance sa sličnim biološkim učinkom. Lokalna primjena felipresina pri dentalnoj anesteziji nije zabranjena.


klortalidon, etakrinska kiselina, furosemid, indapamid, metolazon, spironolakton, tiazide (npr. bendroflumetiazid, klorotiazid, hidroklorotiazid), triameteren, vaptani (npr. tolvaptan) i ostale supstance slične hemijske strukture ili biološkog učinka (osim drosperinona i lokalno primijenjenog dorzolamida i brinzolamida, koji nisu zabranjeni).

Korištenje na takmičenju i izvan takmičenja, što se može odnositi na bilo koju količinu supstance ovisno o graničnoj količini (npr. Salbutamol, morfin, katin, efedrin, metilefedrin i pseudoefedrin i formoterol) zajedno sa diuretikom ili drugim maskirnim sredstvom zahtijeva obezbjeđenje terapijskog izuzeća za tu supstancu, kao i dodatnog terapijskog izuzeća za diuretik ili drugo maskirajuće sredstvo.



(homologne) ili heterologne krvi ili crvenih krvnih zrnaca bilo kojeg porijekla.

2. Vještačko povećanje unosa, prijenosa ili opskrbe kisikom uključujući, ali bez ograničenja za: perfluorohemikalije efaproksiral (RSR13) i modificirane hemoglobinske produkte (npr. hemoglobinski bazirane krvne zamjene, mikroenkapsulirane hemoglobinske produkte), isključujući dodatni kisik.

3. Bilo koji oblik intravaskularne manipulacije krvi ili komponenti krvi hemijskim ili fizičkim načinom.

M2. HEMIJSKA I FIZIČKA MANIPULACIJA

1. Zabranjeno je mijenjanje ili pokušaj mijenjanja u svrhu izmjene integriteta i vjerodostojnosti uzorka prikupljenog tokom doping kontrole. Ovo uključuje, ali nije ograničeno na kateterizaciju, zamjenu urina i/ili promjenu (npr. proteaze).

2. Intravenska infuzija je zabranjena, kao i injekcije više od 50 ml u periodu od 6 sati, osim ako se opravdano daje tokom bolničkog liječenja ili kliničkog ispitivanja.


M3. GENETSKI DOPING

Sljedeće metode, koje imaju potencijal poboljšanja rezultata sportaša su zabranjene:

1. Transfer nukleinskih kiselina ili njihovih sekvenci; 2. Korištenje normalnih ili genetski modifikovanih

ćelija;

SUPSTANCE I METODE ZABRANJENE NA TAKMIČENJU Uz kategorije S1 do S5 i M1 do M3 koje su naznačene gore, sljedeće kategorije su zabranjene u takmičenju: ZABRANJENE SUPSTANCE S6. STIMULANSI


Stimulansi uključuju: a: nespecifične stimulanse: Adrafinil; amfepramon; amfetamin; amfetaminil; ami-

fenazol; benfluoreks; benzilpiperazin; bromantan; kloben-zoreks; kokain; kropropamid; krotetamid; fenkamin; fenetilin; fenfluramin; fenproporeks; fonturacetam (4-phenylpracetam(carphedon)); furfenoreks; mefenoreks; mefentermin; mesokarb; metamfetamin(d-); p-metilam-fetamin; modafinil; norfenfluramin; fendimetrazin; fenme-trazin; fentermin; prenilamin; prolintan.

Stimulansi koji nisu navedeni u ovom dijelu se smatraju specifičnim supstancama.


mefedron, metedron, alfa-pirolidinovalerofenon); dimetilam-fetamin; efedrin***; epinefrin****(adrenalin); etamivan; etilamfetamin; etilefrin; famprofazon; fenbutrazat; fenkamfamin; heptaminol; hidroksiamfetamin (parahidro-amfetamin); izometepten; levmetamfetamin; meklofenoksat; metilendioksimetamfetamin; metilefedrin***; metilheksa-neamin (dimetilpentilamin); metilfenidat; niketamid; norfe-nefrin; oktopamin; oksilofrin (metilsinefrin); pemolin; pentetrazol; mfenprometamin; propilheksedrin; pseudo-efedrin*****; selegilin; sibutramin; strihnin; tenamfetamin (metilendioksiamfetamin); trimetazidin; tuaminoheptan; i ostale supstance slične hemijske strukture ili sličnog biološkog djelovanja. * Sljedeće supstance koje su uključene u Monitoring

program za 2014. (bupropion, kafein, nikotin, fenilefrin, fenilpropanolamin, pipradol, sinefrin), ne smatraju se zabranjenim supstancama.




***** Pseudoefedrin je zabranjen ako mu je koncentracija u urinu veća od 150 mikrograma po mililitru.

S7. NARKOTICI



S8. KANABINOIDI




SUPSTANCE ZABRANJENE U POJEDINIM SPORTOVIMA P1. ALKOHOL

Alkohol (etanol) zabranjen je samo tokom takmičenja u sljedećim sportovima. Detekcija se vrši analizom iz daha i/ili krvi. Granica kršenja doping pravila (hematološke vrijednosti) je 0.10 g/l. - Zračni sportovi (FAI) - Karate (WKF) - Streličarstvo (FITA) - Motociklizam (FIM) - Automobilizam (FIA) - Motonautika (UIM)

P2. BETA-BLOKATORI

Osim ako nije drukčije naznačeno, beta-blokatori su zabranjeni u takmičenju u sljedećim sportovima:

- Streličarstvo (WA) (zabranjeni i izvan takmičenja) - Automobilizam (FIA) - Bilijar (sve discipline) (WCBS) - Pikado (WDF) - Golf (IGF) - Streljaštvo (ISSF, IPC) (zabranjeni i izvan

takmičenja) - Skijanje/Snowboarding (FIS) skijaški skokovi,

freestyle, aerials/halfpipe i snowboard halfpipe/big air.

Beta-blokatori uključuju, ali nisu ograničeni na sljedeće: Acebutolol, alprenolol, atenolol, betaksolol, bisoprolol,


VAŽNO

Službeni tekst Liste zabranjenih sredstava na bosanskom jeziku održavat će Agencija za antidoping kontrolu Bosne i Hercegovine u skladu s Listom na engleskom jeziku, koji održava WADA. U slučaju bilo kakve neusaglašenosti između engleske i verzije na bosanskom jeziku, mjerodavna je engleska verzija koja se nalazi na web - stranici Svjetske antidoping agencije.

Lista stupa na snagu 1. januara 2014. godine

(Sl-1487/13-G)

CENTRALNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE

1305 Na osnovi članka 7. točke b. Zakona o Centralnoj banci

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07), Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine, na 13. sjednici od 28. studenoga 2013. godine, donosi


ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O UTVRĐIVANJU TARIFE

NAKNADA CENTRALNE BANKE BOSNE I HERCEGOVINE

Članak 1. U Odluci o utvrđivanju tarife naknada Centralne banke

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 105/12) u članku 4. točka k), mijenja se i glasi:

"k) Obavljanje platnih transakcija za banke do 10.000,00 KM u žirokliring sustavu: 1) za žirokliring transakcije, i to za:

- prvo poravnanje - 0,10 KM (po transa-kciji)

- drugo poravnanje - 0,15 KM (po transa-kciji)

- treće poravnanje - 0,20 KM (po transa-kciji)

2) za iznajmljivanje telekomunikacijskih linija - 300,00 KM (mjesečno)

3) za grupe naloga za plaćanje – fajlove - 5,00 KM (po fajlu)."

Članak 2. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u

"Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se od 1. siječnja 2014. godine.

Članak 3. Ova odluka će se objaviti i u "Službenim novinama

Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH".

100-UV broj 116/13 28. studenoga 2013. godine

Sarajevo

PredsjedateljUpravnog vijeća Centralne banke

Bosne i Hercegovine Guverner

Dr. Kemal Kozarić, v. r.

На основу члана 7. тачке б. Закона о Централној

банци Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 и 32/07), Управни одбор Централне банке Босне и Херцеговине, на 13. сједници од 28. новембра 2013. године, доноси

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О УТВРЂИВАЊУ ТАРИФЕ

НАКНАДА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1. У Одлуци о утврђивању тарифе накнада Централне

банке Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 105/12) у члану 4. тачка к), мијења се и гласи:

"к) Обављање платних трансакција за банке до 10.000,00 КМ у жироклиринг систему: 1) за жироклиринг трансакције, и то за:

- прво поравнање - 0,10 КМ (по транса-кцији)

- друго поравнање - 0,15 КМ (по транса-кцији)

- треће поравнање - 0,20 КМ (по транса-кцији)

2) за изнајмљивање телекомуникационих линија - 300,00 КМ (мјесечно)

3) за групе налога за плаћање – фајлове - 5,00 КМ (по фајлу)."

Члан 2. Ова одлука ступа на снагу даном објављивања у

"Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се од 1. јануара 2014. године.

Члан 3. Ова одлука ће се објавити и у "Службеним новинама

Федерације БиХ", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ".

100-УВ број 116/13 28. новембра 2013. године

Сарајево

ПредсједавајућиУправног одбора Централне банке

Босне и Херцеговине Гувернер

Др Кемал Козарић, с. р.

Na osnovu člana 7. tačke b. Zakona o Centralnoj banci

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 1/97, 29/02, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 i 32/07), Upravno vijeće Centralne banke Bosne i Hercegovine, na 13. sjednici od 28. novembra 2013. godine, donosi

ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O UTVRĐIVANJU TARIFE

NAKNADA CENTRALNE BANKE BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1. U Odluci o utvrđivanju tarife naknada Centralne banke

Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 105/12) u članu 4. tačka k), mijenja se i glasi:

"k) Obavljanje platnih transakcija za banke do 10.000,00 KM u žirokliring sistemu: 1) za žirokliring transakcije, i to za:

- prvo poravnanje - 0,10 KM (po transa-kciji)

- drugo poravnanje - 0,15 KM (po transa-kciji)

- treće poravnanje - 0,20 KM (po transa-kciji)

2) za iznajmljivanje telekomunikacionih linija 300,00 KM (mjesečno)

3) za grupe naloga za plaćanje – fajlove - 5,00 KM (po fajlu)."

Član 2. Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u

"Službenom glasniku BiH", a primjenjivaće se od 1. januara 2014. godine.

Član 3. Ova odluka će se objaviti i u "Službenim novinama

Federacije BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Brčko distrikta BiH".

100-UV broj 116/13 28. novembra 2013. godine

Sarajevo

PredsjedavajućiUpravnog vijeća Centralne banke

Bosne i Hercegovine Guverner

Dr. Kemal Kozarić, s. r.

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

1306 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudaca,

u predmetu broj AP 1865/10, rješavajući apelaciju AOK BAYER-Die Gesundheitskasse Nuernberg, na temelju članka


VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. alineja 2, članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mirsad Ćeman, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 19. studenog 2013. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija AOK BAYER-Die Gesundheits-

kasse Nuernberg. Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz članka

II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukida se Presuda Kantonalnog suda u Zenici broj 004-0-Pž-08-000227 od 31. ožujka 2010. godine.

Predmet se vraća Kantonalnom sudu u Zenici, koji je dužan u roku od tri mjeseca donijeti novu odluku sukladno članku II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Kantonalnom sudu u Zenici da, sukladno članku 74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. AOK BAYER-Die Gesundheitskasse Nuernberg (u daljnjem tekstu: apelant), kojega zastupa Branko Marić, odvjetnik iz Sarajeva, podnio je 19. svibnja 2010. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Zenici (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 004-0-Pž-08-000227 od 31. ožujka 2010. godine.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Kantonalnog suda, Općinskog suda u Zenici (u daljnjem tekstu: Općinski sud) i Dioničkog društva za osiguranje imovine i lica VGT Visoko (u daljnjem tekstu: tuženi) zatraženo je 13. travnja 2010. godine i 26. ožujka 2013. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Kantonalni i Općinski sud su dostavili odgovore na apelaciju 27. travnja 2011. godine i 11. travnja 2013. godine. Tuženi nije dostavio odgovor na apelaciju.

4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori Kantonalnog i Općinskog suda su dostavljeni apelantovom opunomoćeniku 26. kolovoza 2011. godine i 6. studenog 2013. godine.

III. Činjenično stanje

5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način:

6. Presudom Općinskog suda broj 043-0-Ps-06-000096 od 23. lipnja 2008. godine tuženi je obvezan apelantu isplatiti novčani iznos od 11.096,53 KM sa zakonskom zateznom kamatom po stopi određenoj Zakonom o visini stope zatezne

kamate počev od 13. veljače 2003. godine do isplate, te mu nadoknaditi troškove parničnog postupka u iznosu od 3.512,70 KM, sve u roku od 30 dana. Apelantov zahtjev za isplatu novčanog iznosa od 549,50 KM na ime troškova parničnog postupka je odbijen.

7. U obrazloženju prvostupanjske presude je navedeno da je apelant tužbom od 6. rujna 2006. godine tražio od tuženog da mu isplati novčani iznos od 7.038,45 eura, odnosno 13.766,00 KM. Dalje je navedeno da je apelant na glavnoj raspravi zahtijevao isplatu novčanog iznosa od 5.673,57 eura ili 11.096,53 KM uz zahtjev za isplatu zakonskih zateznih kamata i troškova parničnog postupka.

8. Protiv prvostupanjske presude tuženi je podnio priziv koji je Kantonalni sud Presudom broj 004-0-Pž-08-000227 od 31. ožujka 2010. godine djelomično uvažio i prvostupanjsku presudu u pobijanom dosuđujućem dijelu preinačio tako da je apelantu, umjesto iznosa od 11,096,53 KM, dosudio iznos od 6.308,25 KM sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 13. veljače 2003. godine do isplate, a umjesto iznosa dosuđenih troškova postupka od 3.512,70 KM dosuđuju mu se pripadajući troškovi parničnog postupka u iznosu od 2.001,84 KM, sve u roku od 30 dana. U preostalom dijelu priziv je odbijen i prvostupanjska presuda potvrđena.

9. Iz obrazloženja drugostupanjske presude proizlazi da je u postupku kao nesporno utvrđeno da je 28. prosinca 2002. godine u mjestu Šije, općina Tešanj, Harun Sinanović zadobio teške tjelesne povrede u prometnoj nezgodi koju je, prema pravomoćnoj kaznenoj presudi Općinskog suda u Tešnju od 8. studenog 2006. godine, skrivio osiguranik tuženog Damir Hrustić, upravljajući p.m.v. marke "Jetta", te da je Harun Sinanović, nakon štetnog događaja, na ime bolovanja i izgubljene zarade zbog liječenja od zadobijenih tjelesnih povreda u vremenskom razdoblju od 28. prosinca 2002. godine do 26. travnja 2003. godine od apelanta naplatio ukupan iznos od 7.038,45 eura. Dalje, proizlazi da je Harun Sinanović sa tuženim zaključio sporazum o izvansudskom poravnanju od 18. lipnja 2003. godine kojim se, između ostalog, suglasio sa isplatom novčanog iznosa od 2.500,00 KM na ime potpunog namirenja materijalne i nematerijalne štete u navedenom štetnom događaju po svim osnovama, te se potpisivanjem tog sporazuma odrekao bilo kakvih daljnjih potraživanja kako prema tuženom, tako i prema krivcu predmetne prometne nezgode.

10. Kantonalni sud je naveo da iz sadržaja zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu od 22. svibnja 2008. godine jasno proizlazi da je apelant, suglasno nalazu vještaka medicinske struke od 12. travnja 2008. godine (na koji parnične stranke nisu imale primjedaba), smanjio postavljeni tužbeni zahtjev sa iznosa od 7.038,45 eura, u protuvrijednosti 13.724,97 KM, na ukupan iznos od 5.673,57 eura, odnosno u protuvrijednosti od 11.096,53 KM, tako što je umanjio troškove bolovanja za razdoblje od 10. veljače 2003. godine do 26. travnja 2003. godine za iznos od 3.018,00 eura, kao i iznos od 785,44 eura na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje koje smanjenje ukupno iznosi 3.803,44 eura ili 7.416,70 KM.

11. Na temelju navedenog Kantonalni sud je je istaknuo da proizlazi da je apelant smanjio prvobitno postavljeni tužbeni zahtjev od 7.038,45 eura (13.724,97) na iznos od 3.235,01 eura, odnosno 6.308,25 KM, a ne na iznos od 5.673,57 eura, odnosno 11.096,53 KM, kako je to pogrešno utvrđeno u pobijanom dijelu prvostupanjske presude.

12. Stoga, imajući u vidu navedeno, Kantonalni sud je zaključio da je prvostupanjski sud primjenom odredaba Zakona o osiguranju imovine i osoba, te odredaba iz čl. 178, 189. i 939. stavak 1. Zakona o obligacionim odnosima pravilno utvrdio pravnu osnovu postavljenog tužbenog zahtjeva i apelantovu


aktivnu legitimaciju u predmetnoj pravnoj stvari, ali je na temelju nespornih činjenica pogrešno utvrdio iznos nužnih troškova za liječenje i bolovanje oštećenog, a time i visinu dosuđujućeg dijela tužbenog zahtjeva, zbog čega je na utvrđeno činjenično stanje nepravilno primijenio odredbu članka 77. Zakona o osiguranju imovine i osoba, kako se to prizivom tuženog utemeljeno ukazuje.

Zapisnik sa glavne rasprave sačinjen pred Općinskim sudom 22. svibnja 2008. godine

13. Općinski sud je 29. ožujka 2013. godine na zahtjev Ustavnog suda dostavio fotokopiju zapisnika sa glavne rasprave od 22. svibnja 2008. godine. Iz navedenog zapisnika proizlazi da je apelantov opunomoćenik na tom ročištu naveo da u cijelosti ostaje pri tužbi i postavljenom tužbenom zahtjevu s tim što na "današnjem ročištu", nakon izvršenog uvida u izvornu dokumentaciju koju je dostavio apelant, želi precizirati, odnosno smanjiti tužbeni zahtjev. Dalje je naveo da apelant potražuje ukupan iznos od 5.673,57 eura, odnosno protuvrijednost od 11.096,53 KM, sa zakonskim zateznim kamatama počev od 13. veljače 2003. godine kao dana kada je dovršeno liječenje oštećenog pa do dana isplate uz naknadu troškova postupka. U daljnjem izlaganju apelantov opunomoćenik je pojasnio na koje iznose se tužbeni zahtjev za isplatu 11.096,53 KM odnosi, te je naveo da ostaje pri svim iznosima iz tužbe osim što je "iz naprijed navedenog razloga" umanjio troškove bolovanja od 10. veljače 2003. godine do 26. travnja 2003. godine, tako da iznos koji potražuje glasi na 3.018 eura. Pored navedenog iznosa, istaknuto je da je tužbeni zahtjev umanjen i za iznos od 785,44 eura na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje tako da ga ne potražuje.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

14. Apelant smatra da mu je osporenim odlukama povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Prema apelantovom mišljenju, Kantonalni sud je potpuno neutemeljeno izvršio preinačenje ispravne odluke prvostupanjskog suda tako što je apelantu dosuđen iznos od 6.308,25 KM umjesto potraživanog iznosa od 11.096,53 KM. Ukazuje da apelant nije, niti je imalo ikakvog smisla da to učini, umanjio postavljeni tužbeni zahtjev sa iznosa od 13.724,97 KM na iznos od 6.308,25 KM, nego je prvobitno postavljeni tužbeni zahtjev od 13.724,97 KM smanjio na iznos od 11.096,53 KM, kako je jasno vidljivo iz zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu od 22. svibnja 2008. godine. Također, ukazuje da je iz navedenog zapisnika vidljivo da je apelantov opunomoćenik jasno naveo da, nakon uvida u izvornu dokumentaciju, želi umanjiti tužbeni zahtjev tako da apelant potražuje iznos od 5.673,57 eura, odnosno 11.096,53 KM, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. veljače 2003. godine.

b) Odgovor na apelaciju

15. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud je naveo da se apelant samo paušalno poziva na sadržaj zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu od 22. svibnja 2008. godine a da taj zapisnik uopće ne prilaže kao dokaz tome da je na navedenom ročištu u konkretnoj pravnoj stvari potraživao iznos od 5.673,57 eura, odnosno 11.096,53 KM, te da nikada nije umanjio tužbeni zahtjev tako da on glasi na iznos od 6.308,25 KM, već da je to samovoljno učinio Kantonalni sud. Prema mišljenju

Kantonalnog suda, u konkretnom slučaju nije došlo do povrede apelantovih ustavnih prava.

16. U odgovoru na apelaciju Općinski sud je naveo da pred tim sudom nije došlo do povrede apelantovih ustavnih prava.

V. Relevantni propisi

17. Zakon o osiguranju imovine i osoba ("Službene novine FBiH" br. 2/95, 7/95, 6/98 i 41/98) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 77. Kad pravna osoba koja obavlja poslove zdravstvenog,

invalidskog ili mirovinskog osiguranja istakne odštetni zahtjev, društvo za osiguranje dužno je u okviru odgovornosti svojeg osiguranika platiti naknadu u visini troškova liječenja i drugih nužnih troškova koji su učinjeni u skladu s propisima o zdravstvenom osiguranju odnosno razmjerni iznos doprinosa za invalidsko i mirovinsko osiguranje.

Razmjerni iznos doprinosa za mirovinsko i invalidsko osiguranje određuje se u kapitaliziranom iznosu prema preostalom vremenu radnog staža i godina života fizičke osobe potrebnih za stjecanje prava na starosnu mirovinu.

Zakon o obligacionim odnosima ("Službeni list RBiH" br. 2/92, 13/93 i 13/94 i "Službene novine FBiH" broj 29/03) u relevantnom dijelu glasi:

II - ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU

Član 178. (1) U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u

pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca, primjenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.

(2) Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpjeli srazmjerno stepenu svoje krivice.

(3) Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne dijelove, ako razlozi pravičnosti ne zahtijevaju što drugo.

(4) Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

Obična šteta i izmakla korist

Član 189. (1) Oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete,

tako i na naknadu izmakle koristi. (2) Visina naknade štete određuje se prema cijenama u

vrijeme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo.

(3) Pri ocjeni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje spriječeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

(4) Kad je stvar uništena ili oštećena krivičnim djelom učinjenim sa umišljajem, sud može odrediti visinu naknada prema vrijednosti koju je stvar imala za oštećenika.

PRELAZ OSIGURANIKOVIH PRAVA PREMA ODGOVORNOM LICU NA OSIGURAVAČA (SUBROGACIJA)

Član 939. stav 1. (1) Isplatom naknade iz osiguranja prelaze na

osiguravača, po samom zakonu, do visine isplaćene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za štetu.

VI. Dopustivost

18. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu


predmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

19. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku kojeg je koristio.

20. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Kantonalnog suda broj 004-0-Pž-08-000227 od 31. ožujka 2010. godine protiv koje nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, osporenu presudu apelant je primio 6. travnja 2010. godine, a apelacija je podnesena 19. svibnja 2010. godine, dakle, u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

21. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

22. Apelant smatra da mu je osporenom presudom Kantonalnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

Pravo na pravično suđenje

Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2., što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava vezana za krivične postupke.

Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

23. Ustavni sud, prije svega, zapaža da se predmetni postupak odnosi na postupak naknade štete, dakle, na predmet građanskopravne naravi, pa je članak 6. stavak 1. Europske konvencije primjenjiv u ovom predmetu.

24. Dalje, Ustavni sud podsjeća da nije, općenito, nadležan vršiti provjeru utvrđenih činjenica i načina na koji su redoviti sudovi protumačili pozitivnopravne propise osim ukoliko odluke tih sudova krše ustavna prava. To će biti slučaj kada odluka redovitog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko je redoviti sud pogrešno protumačio ili primijenio neko ustavno pravo, ili je zanemario to pravo, ako je primjena zakona bila proizvoljna ili diskriminacijska, ukoliko je došlo do povrede procesnih prava (pravično suđenje, pristup sudu, učinkoviti pravni lijekovi i u drugim slučajevima), ili ukoliko utvrđeno činjenično stanje ukazuje na povredu Ustava Bosne i Hercegovine (vidi, Ustavni sud, odluke broj U 39/01 od 5. travnja 2002. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 25/02, i broj U 29/02 od 27. lipnja 2003. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 31/03).

25. U konkretnom slučaju apelant ukazuje da je Kantonalni sud pogrešno tumačio zapisnik sa glavne rasprave od 22. svibnja 2008. godine, navodeći da nije izvršio umanjenje potraživanog iznosa od 11.096,53 KM na iznos od 6.308,25 KM. Apelant je ukazao da je on, u biti, izvršio umanjenje prvobitno postavljenog tužbenog zahtjeva od 13.724,97 KM na iznos od 11.096,53 KM.

26. Kako bi razmotrio ove apelantove navode, Ustavni sud je zatražio od Osnovnog suda da mu dostavi fotokopiju zapisnika o glavnoj raspravi sačinjenog 22. svibnja 2008. godine. Ustavni sud primjećuje da je u relevantnom dijelu ovog zapisnika navedeno da apelant u predmetnom postupku potražuje ukupan iznos od 5.673,57 eura, odnosno protuvrijednost od 11.096,53 KM, sa zakonskim zateznim kamatama počev od 13. veljače 2003. godine. U daljnjem izlaganju apelantovog opunomoćenika pojašnjeno je na koje iznose se odnosi tužbeni zahtjev za isplatu 11.096,53 KM.

27. Međutim, Ustavni sud je ustanovio da je Kantonalni sud preinačio prvostupanjsku presudu na način da je apelantu, umjesto iznosa od 11.096,53 KM, dosudio iznos od 6.308,25 KM, budući da, prema mišljenju Kantonalnog suda, iz zapisnika za glavnu raspravu od 22. svibnja 2008. godine "jasno" proizlazi da je apelant umanjio svoj prvobitno postavljeni tužbeni zahtjev od 7.038,45 eura (13.724,97 KM) na iznos od 3.235,01 eura, odnosno 6.308,25 KM. Prema tome, prema shvaćanju Kantonalnog suda, u konkretnom slučaju apelant ne potražuje iznos od 5.673,57 eura, odnosno 11.096,53 KM, već iznos od 3.235,01 eura, odnosno 6.308,25 KM.

28. Dovodeći u svezu ovakvo stajalište drugostupanjskog suda sa relevantnim dijelom zapisnika sa glavne rasprave, Ustavni sud, prije svega, zapaža da je apelantov prvobitno postavljeni tužbeni zahtjev iznosio 7.038,45 eura, odnosno 13.724,97 KM. Dalje, Ustavni sud smatra da iz navedenog zapisnika proizlazi da apelant u predmetnom postupku eksplicitno potražuje ukupan iznos od 5.673,57 eura, odnosno protuvrijednost od 11.096,53 KM, a kako to u obrazloženju prvostupanjske presude navodi i Općinski sud. Dakle, Ustavni sud, uzimajući u obzir sadržaj zapisnika sa glavne rasprave u relevantnom dijelu, ne može zaključiti da je apelant na glavnoj raspravi umanjio potraživanje na način kako to u svojoj presudi obrazlaže Kantonalni sud.

29. Uzimajući u obzir navedeno, prema mišljenju Ustavnog suda, Kantonalni sud u obrazloženju svoje odluke nije dao jasno i precizno obrazloženje za zaključak da iz zapisnika sa glavne rasprave "jasno" proizlazi da je apelant izvršio umanjenje svog prvobitno postavljenog tužbenog zahtjeva sa iznosa od 7.038,45 eura (13.724,97 KM) na iznos od 3.235,01 eura, odnosno 6.308,25 KM. Imajući u vidu navedeno, prema mišljenju Ustavnog suda, obrazloženje presude Kantonalnog suda ukazuje na proizvoljnu primjenu materijalnog prava, a što je u suprotnosti sa standardima prava na pravično suđenje.

30. Na temelju navedenog, Ustavni sud zaključuje da je u predmetnom postupku došlo do povrede apelantovog ustavnog prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.

31. Ustavni sud neće razmatrati apelantove navode u odnosu na navodnu povredu prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju obzirom na to da su i ti navodi, u biti, isti kao i navodi koji se odnose na povredu prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, a što je Ustavni sud već razmotrio u ovoj odluci.


VIII. Zaključak

32. Ustavni sud zaključuje da je u predmetnom postupku došlo do povrede apelantovog prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije obzirom na to da obrazloženje osporene odluke ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, jer ukazuje na proizvoljnost u pogledu primjene materijalnog prava.

33. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

34. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.

Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Valerija Galić, v. r.

Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет

судија, у предмету број АП 1865/10, рјешавајући апелацију AOK BAYER-Die Gesundheitskasse Nuernberg, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2, члана 61 ст. 1 и 2 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мирсад Ћеман, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 19. новембра 2013. године

донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Усваја се апелација AOK BAYER-Die Gesundheits-

kasse Nuernberg. Утврђује се повреда права на правично суђење из

члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Укида се Пресуда Кантоналног суда у Зеници број 004-0-Пж-08-000227 од 31. марта 2010. године.

Предмет се враћа Кантоналном суду у Зеници, који је дужан да у року од три мјесеца донесе нову одлуку у складу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Кантоналном суду у Зеници да, у складу са чланом 74 став 5 Правила Уставног суда, у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. AOK BAYER-Die Gesundheitskasse Nuernberg (у даљњем тексту: апелант), кога заступа Бранко Марић, адвокат из Сарајева, поднио је 19. маја 2010. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Кантоналног суда у Зеници (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 004-0-Пж-08-000227 од 31. марта 2010. године.

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од Кантоналног суда, Општинског суда у Зеници (у даљњем тексту: Општински суд) и Дионичког друштва за осигурање имовине и лица ВГТ Високо (у даљњем тексту: тужени) затражено је 13. априла 2010. године и 26. марта 2013. године да доставе одговоре на апелацију.

3. Кантонални и Општински суд су доставили одговоре на апелацију 27. априла 2011. године и 11. априла 2013. године. Тужени није доставио одговор на апелацију.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори Кантоналног и Општинског суда су достављени апелантовом пуномоћнику 26. августа 2011. године и 6. новембра 2013. године.

III. Чињенично стање

5. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин:

6. Пресудом Општинског суда број 043-0-Пс-06-000096 од 23. јуна 2008. године тужени је обавезан да апеланту исплати новчани износ од 11.096,53 КМ са законском затезном каматом по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате почев од 13. фебруара 2003. године до исплате, те да му надокнади трошкове парничног поступка у износу од 3.512,70 КМ, све у року од 30 дана. Апелантов захтјев за исплату новчаног износа од 549,50 КМ на име трошкова парничног поступка је одбијен.

7. У образложењу првостепене пресуде је наведено да је апелант тужбом од 6. септембра 2006. године тражио од туженог да му исплати новчани износ од 7.038,45 евра, односно 13.766,00 КМ. Даље је наведено да је апелант на главној расправи захтијевао исплату новчаног износа од 5.673,57 евра или 11.096,53 КМ уз захтјев за исплату законских затезних камата и трошкова парничног поступка.

8. Против првостепене пресуде тужени је поднио жалбу коју је Кантонални суд Пресудом број 004-0-Пж-08-000227 од 31. марта 2010. године дјелимично уважио и првостепену пресуду у побијаном досуђујућем дијелу преиначио тако да је апеланту, умјесто износа од 11,096,53 КМ, досудио износ од 6.308,25 КМ са законском затезном каматом на тај износ почев од 13. фебруара 2003. године до исплате, а умјесто износа досуђених трошкова поступка од 3.512,70 КМ досуђују му се припадајући трошкови парничног поступка у износу од 2.001,84 КМ, све у року од 30 дана. У преосталом дијелу жалба је одбијена и првостепена пресуда потврђена.

9. Из образложења другостепене пресуде произилази да је у поступку као неспорно утврђено да је 28. децембра 2002. године у мјесту Шије, општина Тешањ, Харун Синановић задобио тешке тјелесне повреде у саобраћајној несрећи коју је, према правоснажној кривичној пресуди Општинског суда у Тешњу од 8. новембра 2006. године, скривио осигураник туженог Дамир Хрустић, управљајући п.м.в. марке "Jetta", те да је Харун Синановић, након штетног догађаја, на име боловања и изгубљене зараде због лијечења од задобијених тјелесних повреда у временском периоду од 28. децембра 2002. године до 26. априла 2003. године од апеланта наплатио укупан износ од 7.038,45 евра. Даље, произилази да је Харун Синановић са туженим закључио споразум о вансудском поравнању од 18. јуна 2003. године којим се, између осталог, сагласио са исплатом новчаног износа од 2.500,00 КМ на име потпуног намирења материјалне и нематеријалне штете у наведеном штетном догађају по свим основима, те се потписивањем тог споразума одрекао било каквих даљњих потраживања


како према туженом, тако и према кривцу предметне саобраћајне несреће.

10. Кантонални суд је навео да из садржине записника са рочишта за главну расправу од 22. маја 2008. године јасно произилази да је апелант, сагласно налазу вјештака медицинске струке од 12. априла 2008. године (на који парничне странке нису имале примједаба), смањио постављени тужбени захтјев са износа од 7.038,45 евра, у противвриједности 13.724,97 КМ, на укупан износ од 5.673,57 евра, односно у противвриједности од 11.096,53 КМ, тако што је умањио трошкове боловања за период од 10. фебруара 2003. године до 26. априла 2003. године за износ од 3.018,00 евра, као и износ од 785,44 евра на име доприноса за здравствено осигурање које смањење укупно износи 3.803,44 евра или 7.416,70 КМ.

11. На основу наведеног Кантонални суд је је истакао да произилази да је апелант смањио првобитно постављени тужбени захтјев од 7.038,45 евра (13.724,97) на износ од 3.235,01 евра, односно 6.308,25 КМ, а не на износ од 5.673,57 евра, односно 11.096,53 КМ, како је то погрешно утврђено у побијаном дијелу првостепене пресуде.

12. Стога, имајући у виду наведено, Кантонални суд је закључио да је првостепени суд примјеном одредаба Закона о осигурању имовине и лица, те одредаба из чл. 178, 189 и 939 став 1 Закона о облигационим односима правилно утврдио правни основ постављеног тужбеног захтјева и апелантову активну легитимацију у предметној правној ствари, али је на основу неспорних чињеница погрешно утврдио износ нужних трошкова за лијечење и боловање оштећеног, а тиме и висину досуђујућег дијела тужбеног захтјева, због чега је на утврђено чињенично стање неправилно примијенио одредбу члана 77 Закона о осигурању имовине и лица, како се то жалбом туженог основано указује.

Записник са главне расправе сачињен пред Општинским судом 22. маја 2008. године

13. Општински суд је 29. марта 2013. године на захтјев Уставног суда доставио фотокопију записника са главне расправе од 22. маја 2008. године. Из наведеног записника произилази да је апелантов пуномоћник на том рочишту навео да у цијелости остаје при тужби и постављеном тужбеном захтјеву с тим што на "данашњем рочишту", након извршеног увида у оригиналну документацију коју је доставио апелант, жели да прецизира, односно смањи тужбени захтјев. Даље је навео да апелант потражује укупан износ од 5.673,57 евра, односно противвриједност од 11.096,53 КМ, са законским затезним каматама почев од 13. фебруара 2003. године као дана када је довршено лијечење оштећеног па до дана исплате уз накнаду трошкова поступка. У даљњем излагању апелантов пуномоћник је појаснио на које износе се тужбени захтјев за исплату 11.096,53 КМ односи, те је навео да остаје при свим износима из тужбе осим што је "из напријед наведеног разлога" умањио трошкове боловања од 10. фебруара 2003. године до 26. априла 2003. године, тако да износ који потражује гласи на 3.018 евра. Поред наведеног износа, истакнуто је да је тужбени захтјев умањен и за износ од 785,44 евра на име доприноса за здравствено осигурање тако да га не потражује.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

14. Апелант сматра да му је оспореним одлукама повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода

(у даљњем тексту: Европска конвенција) и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Према апелантовом мишљењу, Кантонални суд је потпуно неосновано извршио преиначење исправне одлуке првостепеног суда тако што је апеланту досуђен износ од 6.308,25 КМ умјесто потраживаног износа од 11.096,53 КМ. Указује да апелант није, нити је имало икаквог смисла да то учини, умањио постављени тужбени захтјев са износа од 13.724,97 КМ на износ од 6.308,25 КМ, него је првобитно постављени тужбени захтјев од 13.724,97 КМ смањио на износ од 11.096,53 КМ, како је јасно видљиво из записника са рочишта за главну расправу од 22. маја 2008. године. Такође, указује да је из наведеног записника видљиво да је апелантов пуномоћник јасно навео да, након увида у оригиналну документацију, жели да умањи тужбени захтјев тако да апелант потражује износ од 5.673,57 евра, односно 11.096,53 КМ, са законском затезном каматом почев од 13. фебруара 2003. године.

b) Одговор на апелацију

15. У одговору на апелацију Кантонални суд је навео да се апелант само паушално позива на садржину записника са рочишта за главну расправу од 22. маја 2008. године а да тај записник уопште не прилаже као доказ томе да је на наведеном рочишту у конкретној правној ствари потраживао износ од 5.673,57 евра, односно 11.096,53 КМ, те да никада није умањио тужбени захтјев тако да он гласи на износ од 6.308,25 КМ, већ да је то самовољно учинио Кантонални суд. Према мишљењу Кантоналног суда, у конкретном случају није дошло до повреде апелантових уставних права.

16. У одговору на апелацију Општински суд је навео да пред тим судом није дошло до повреде апелантових уставних права.

V. Релевантни прописи

17. Закон о осигурању имовине и особа ("Службене новине ФБиХ" бр. 2/95, 7/95, 6/98 и 41/98) у релевантном дијелу гласи:

Чланак 77. Кад правна особа која обавља послове здравственог,

инвалидског или мировинског осигурања истакне одштетни захтјев, друштво за осигурање дужно је у оквиру одговорности својег осигураника платити накнаду у висини трошкова лијечења и других нужних трошкова који су учињени у складу с прописима о здравственом осигурању односно размјерни износ доприноса за инвалидско и мировинско осигурање.

Размјерни износ доприноса за мировинско и инвалидско осигурање одређује се у капитализираном износу према преосталом времену радног стажа и година живота физичке особе потребних за стјецање права на старосну мировину.

Закон о облигационим односима ("Службени лист РБиХ" бр. 2/92, 13/93 и 13/94 и "Службене новине ФБиХ" број 29/03) у релевантном дијелу гласи:

II - ОДГОВОРНОСТ У СЛУЧАЈУ УДЕСА ИЗАЗВАНОГ МОТОРНИМ ВОЗИЛИМА У ПОКРЕТУ

Члан 178. (1) У случају удеса изазваног моторним возилом у

покрету који је проузрокован искључивом кривицом једног имаоца, примјењују се правила о одговорности по основу кривице.


(2) Ако постоји обострана кривица, сваки ималац одговара за укупну штету коју су они претрпјели сразмјерно степену своје кривице.

(3) Ако нема кривице ни једног, имаоци одговарају на равне дијелове, ако разлози правичности не захтијевају што друго.

(4) За штету коју претрпе трећа лица имаоци моторних возила одговарају солидарно.

Обична штета и измакла корист

Члан 189. (1) Оштећеник има право како на накнаду обичне

штете, тако и на накнаду измакле користи. (2) Висина накнаде штете одређује се према цијенама

у вријеме доношења судске одлуке, изузев случаја кад закон наређује што друго.

(3) При оцјени висине измакле користи узима се у обзир добитак који се могао основано очекивати према редовном току ствари или према посебним околностима, а чије је остварење спријечено штетниковом радњом или пропуштањем.

(4) Кад је ствар уништена или оштећена кривичним дјелом учињеним са умишљајем, суд може одредити висину накнада према вриједности коју је ствар имала за оштећеника.

ПРЕЛАЗ ОСИГУРАНИКОВИХ ПРАВА ПРЕМА ОДГОВОРНОМ ЛИЦУ НА ОСИГУРАВАЧА (СУБРО-ГАЦИЈА)

Члан 939. став 1. (1) Исплатом накнаде из осигурања прелазе на

осигуравача, по самом закону, до висине исплаћене накнаде сва осигураникова права према лицу које је по ма ком основу одговорно за штету.

VI. Допустивост

18. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.

19. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку којег је користио.

20. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Кантоналног суда број 004-0-Пж-08-000227 од 31. марта 2010. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 6. априла 2010. године, а апелација је поднесена 19. маја 2010. године, дакле, у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због којег апелација није допустива.

21. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

22. Апелант сматра да му је оспореном пресудом Кантоналног суда повријеђено право на правично суђење

из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на правично суђење

Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком.

Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1) Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. […]

23. Уставни суд, прије свега, запажа да се предметни поступак односи на поступак накнаде штете, дакле, на предмет грађанскоправне природе, па је члан 6 став 1 Европске конвенције примјењив у овом предмету.

24. Даље, Уставни суд подсјећа да није, уопштено, надлежан да врши провјеру утврђених чињеница и начина на који су редовни судови протумачили позитивноправне прописе осим уколико одлуке тих судова крше уставна права. То ће бити случај када одлука редовног суда крши уставна права, тј. уколико је редовни суд погрешно протумачио или примијенио неко уставно право, или је занемарио то право, ако је примјена закона била произвољна или дискриминациона, уколико је дошло до повреде процесних права (правично суђење, приступ суду, дјелотворни правни лијекови и у другим случајевима), или уколико утврђено чињенично стање указује на повреду Устава Босне и Херцеговине (види, Уставни суд, одлуке број У 39/01 од 5. априла 2002. године, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 25/02, и број У 29/02 од 27. јуна 2003. године, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 31/03).

25. У конкретном случају апелант указује да је Кантонални суд погрешно тумачио записник са главне расправе од 22. маја 2008. године, наводећи да није извршио умањење потраживаног износа од 11.096,53 КМ на износ од 6.308,25 КМ. Апелант је указао да је он, у суштини, извршио умањење првобитно постављеног тужбеног захтјева од 13.724,97 КМ на износ од 11.096,53 КМ.

26. Како би размотрио ове апелантове наводе, Уставни суд је затражио од Основног суда да му достави фотокопију записника о главној расправи сачињеног 22. маја 2008. године. Уставни суд примјећује да је у релевантном дијелу овог записника наведено да апелант у предметном поступку потражује укупан износ од 5.673,57 евра, односно противвриједност од 11.096,53 КМ, са законским затезним каматама почев од 13. фебруара 2003. године. У даљњем излагању апелантовог пуномоћника појашњено је на које износе се односи тужбени захтјев за исплату 11.096,53 КМ.

27. Међутим, Уставни суд је установио да је Кантонални суд преиначио првостепену пресуду на начин да је апеланту, умјесто износа од 11.096,53 КМ, досудио износ од 6.308,25 КМ, будући да, према мишљењу Кантоналног суда, из записника за главну расправу од 22.


маја 2008. године "јасно" произилази да је апелант умањио свој првобитно постављени тужбени захтјев од 7.038,45 евра (13.724,97 КМ) на износ од 3.235,01 евра, односно 6.308,25 КМ. Према томе, према схватању Кантоналног суда, у конкретном случају апелант не потражује износ од 5.673,57 евра, односно 11.096,53 КМ, већ износ од 3.235,01 евра, односно 6.308,25 КМ.

28. Доводећи у везу овакво становиште другостепеног суда са релевантним дијелом записника са главне расправе, Уставни суд, прије свега, запажа да је апелантов првобитно постављени тужбени захтјев износио 7.038,45 евра, односно 13.724,97 КМ. Даље, Уставни суд сматра да из наведеног записника произилази да апелант у предметном поступку експлицитно потражује укупан износ од 5.673,57 евра, односно противвриједност од 11.096,53 КМ, а како то у образложењу првостепене пресуде наводи и Општински суд. Дакле, Уставни суд, узимајући у обзир садржину записника са главне расправе у релевантном дијелу, не може да закључи да је апелант на главној расправи умањио потраживање на начин како то у својој пресуди образлаже Кантонални суд.

29. Узимајући у обзир наведено, према мишљењу Уставног суда, Кантонални суд у образложењу своје одлуке није дао јасно и прецизно образложење за закључак да из записника са главне расправе "јасно" произилази да је апелант извршио умањење свог првобитно постављеног тужбеног захтјева са износа од 7.038,45 евра (13.724,97 КМ) на износ од 3.235,01 евра, односно 6.308,25 КМ. Имајући у виду наведено, према мишљењу Уставног суда, образложење пресуде Кантоналног суда указује на произвољну примјену материјалног права, а што је у супротности са стандардима права на правично суђење.

30. На основу наведеног, Уставни суд закључује да је у предметном поступку дошло до повреде апелантовог уставног права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

31. Уставни суд неће разматрати апелантове у односу на наводну повреду права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију с обзиром на то да су и ти наводи, у суштини, исти као и наводи који се односе на повреду права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, а што је Уставни суд већ размотрио у овој одлуци.

VIII. Закључак

32. Уставни суд закључује да је у предметном поступку дошло до повреде апелантовог права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције с обзиром на то да образложење оспорене одлуке не задовољава стандарде права на правично суђење, јер указује на произвољност у погледу примјене материјалног права.

33. На основу члана 61 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

34. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине

Валерија Галић, с. р.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od pet sudija, u

predmetu broj AP 1865/10, rješavajući apelaciju AOK BAYER-Die Gesundheitskasse Nuernberg, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. alineja 2,

člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mirsad Ćeman, sudija Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 19. novembra 2013. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija AOK BAYER-Die Gesundheits-

kasse Nuernberg. Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz člana

II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ukida se Presuda Kantonalnog suda u Zenici broj 004-0-Pž-08-000227 od 31. marta 2010. godine.

Predmet se vraća Kantonalnom sudu u Zenici, koji je dužan da u roku od tri mjeseca donese novu odluku u skladu sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Kantonalnom sudu u Zenici da, u skladu sa članom 74. stav 5. Pravila Ustavnog suda, u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. AOK BAYER-Die Gesundheitskasse Nuernberg (u daljnjem tekstu: apelant), koga zastupa Branko Marić, advokat iz Sarajeva, podnio je 19. maja 2010. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Kantonalnog suda u Zenici (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 004-0-Pž-08-000227 od 31. marta 2010. godine.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Kantonalnog suda, Općinskog suda u Zenici (u daljnjem tekstu: Općinski sud) i Dioničkog društva za osiguranje imovine i lica VGT Visoko (u daljnjem tekstu: tuženi) zatraženo je 13. aprila 2010. godine i 26. marta 2013. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Kantonalni i Općinski sud su dostavili odgovore na apelaciju 27. aprila 2011. godine i 11. aprila 2013. godine. Tuženi nije dostavio odgovor na apelaciju.

4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori Kantonalnog i Općinskog suda su dostavljeni apelantovom opunomoćeniku 26. augusta 2011. godine i 6. novembra 2013. godine.

III. Činjenično stanje

5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način:

6. Presudom Općinskog suda broj 043-0-Ps-06-000096 od 23. juna 2008. godine tuženi je obavezan da apelantu isplati novčani iznos od 11.096,53 KM sa zakonskom zateznom kamatom po stopi određenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 13. februara 2003. godine do isplate, te da mu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 3.512,70


KM, sve u roku od 30 dana. Apelantov zahtjev za isplatu novčanog iznosa od 549,50 KM na ime troškova parničnog postupka je odbijen.

7. U obrazloženju prvostepene presude je navedeno da je apelant tužbom od 6. septembra 2006. godine tražio od tuženog da mu isplati novčani iznos od 7.038,45 eura, odnosno 13.766,00 KM. Dalje je navedeno da je apelant na glavnoj raspravi zahtijevao isplatu novčanog iznosa od 5.673,57 eura ili 11.096,53 KM uz zahtjev za isplatu zakonskih zateznih kamata i troškova parničnog postupka.

8. Protiv prvostepene presude tuženi je podnio žalbu koju je Kantonalni sud Presudom broj 004-0-Pž-08-000227 od 31. marta 2010. godine djelimično uvažio i prvostepenu presudu u pobijanom dosuđujućem dijelu preinačio tako da je apelantu, umjesto iznosa od 11,096,53 KM, dosudio iznos od 6.308,25 KM sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 13. februara 2003. godine do isplate, a umjesto iznosa dosuđenih troškova postupka od 3.512,70 KM dosuđuju mu se pripadajući troškovi parničnog postupka u iznosu od 2.001,84 KM, sve u roku od 30 dana. U preostalom dijelu žalba je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

9. Iz obrazloženja drugostepene presude proizlazi da je u postupku kao nesporno utvrđeno da je 28. decembra 2002. godine u mjestu Šije, općina Tešanj, Harun Sinanović zadobio teške tjelesne povrede u saobraćajnoj nezgodi koju je, prema pravosnažnoj krivičnoj presudi Općinskog suda u Tešnju od 8. novembra 2006. godine, skrivio osiguranik tuženog Damir Hrustić, upravljajući p.m.v. marke "Jetta", te da je Harun Sinanović, nakon štetnog događaja, na ime bolovanja i izgubljene zarade zbog liječenja od zadobijenih tjelesnih povreda u vremenskom periodu od 28. decembra 2002. godine do 26. aprila 2003. godine od apelanta naplatio ukupan iznos od 7.038,45 eura. Dalje, proizlazi da je Harun Sinanović sa tuženim zaključio sporazum o vansudskom poravnanju od 18. juna 2003. godine kojim se, između ostalog, saglasio sa isplatom novčanog iznosa od 2.500,00 KM na ime potpunog namirenja materijalne i nematerijalne štete u navedenom štetnom događaju po svim osnovama, te se potpisivanjem tog sporazuma odrekao bilo kakvih daljnjih potraživanja kako prema tuženom, tako i prema krivcu predmetne saobraćajne nesreće.

10. Kantonalni sud je naveo da iz sadržaja zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu od 22. maja 2008. godine jasno proizlazi da je apelant, saglasno nalazu vještaka medicinske struke od 12. aprila 2008. godine (na koji parnične stranke nisu imale primjedaba), smanjio postavljeni tužbeni zahtjev sa iznosa od 7.038,45 eura, u protivvrijednosti 13.724,97 KM, na ukupan iznos od 5.673,57 eura, odnosno u protivvrijednosti od 11.096,53 KM, tako što je umanjio troškove bolovanja za period od 10. februara 2003. godine do 26. aprila 2003. godine za iznos od 3.018,00 eura, kao i iznos od 785,44 eura na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje koje smanjenje ukupno iznosi 3.803,44 eura ili 7.416,70 KM.

11. Na osnovu navedenog Kantonalni sud je je istakao da proizlazi da je apelant smanjio prvobitno postavljeni tužbeni zahtjev od 7.038,45 eura (13.724,97) na iznos od 3.235,01 eura, odnosno 6.308,25 KM, a ne na iznos od 5.673,57 eura, odnosno 11.096,53 KM, kako je to pogrešno utvrđeno u pobijanom dijelu prvostepene presude.

12. Stoga, imajući u vidu navedeno, Kantonalni sud je zaključio da je prvostepeni sud primjenom odredaba Zakona o osiguranju imovine i lica, te odredaba iz čl. 178, 189. i 939. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima pravilno utvrdio pravni osnov postavljenog tužbenog zahtjeva i apelantovu aktivnu legitimaciju u predmetnoj pravnoj stvari, ali je na osnovu nespornih činjenica pogrešno utvrdio iznos nužnih

troškova za liječenje i bolovanje oštećenog, a time i visinu dosuđujućeg dijela tužbenog zahtjeva, zbog čega je na utvrđeno činjenično stanje nepravilno primijenio odredbu člana 77. Zakona o osiguranju imovine i lica, kako se to žalbom tuženog osnovano ukazuje.

Zapisnik sa glavne rasprave sačinjen pred Općinskim sudom 22. maja 2008. godine

13. Općinski sud je 29. marta 2013. godine na zahtjev Ustavnog suda dostavio fotokopiju zapisnika sa glavne rasprave od 22. maja 2008. godine. Iz navedenog zapisnika proizlazi da je apelantov opunomoćenik na tom ročištu naveo da u cijelosti ostaje pri tužbi i postavljenom tužbenom zahtjevu s tim što na "današnjem ročištu", nakon izvršenog uvida u originalnu dokumentaciju koju je dostavio apelant, želi precizirati, odnosno smanjiti tužbeni zahtjev. Dalje je naveo da apelant potražuje ukupan iznos od 5.673,57 eura, odnosno protivvrijednost od 11.096,53 KM, sa zakonskim zateznim kamatama počev od 13. februara 2003. godine kao dana kada je dovršeno liječenje oštećenog pa do dana isplate uz naknadu troškova postupka. U daljnjem izlaganju apelantov opunomoćenik je pojasnio na koje iznose se tužbeni zahtjev za isplatu 11.096,53 KM odnosi, te je naveo da ostaje pri svim iznosima iz tužbe osim što je "iz naprijed navedenog razloga" umanjio troškove bolovanja od 10. februara 2003. godine do 26. aprila 2003. godine, tako da iznos koji potražuje glasi na 3.018 eura. Pored navedenog iznosa, istaknuto je da je tužbeni zahtjev umanjen i za iznos od 785,44 eura na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje tako da ga ne potražuje.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

14. Apelant smatra da mu je osporenim odlukama povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Prema apelantovom mišljenju, Kantonalni sud je potpuno neosnovano izvršio preinačenje ispravne odluke prvostepenog suda tako što je apelantu dosuđen iznos od 6.308,25 KM umjesto potraživanog iznosa od 11.096,53 KM. Ukazuje da apelant nije, niti je imalo ikakvog smisla da to učini, umanjio postavljeni tužbeni zahtjev sa iznosa od 13.724,97 KM na iznos od 6.308,25 KM, nego je prvobitno postavljeni tužbeni zahtjev od 13.724,97 KM smanjio na iznos od 11.096,53 KM, kako je jasno vidljivo iz zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu od 22. maja 2008. godine. Također, ukazuje da je iz navedenog zapisnika vidljivo da je apelantov opunomoćenik jasno naveo da, nakon uvida u originalnu dokumentaciju, želi umanjiti tužbeni zahtjev tako da apelant potražuje iznos od 5.673,57 eura, odnosno 11.096,53 KM, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. februara 2003. godine.

b) Odgovor na apelaciju

15. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud je naveo da se apelant samo paušalno poziva na sadržaj zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu od 22. maja 2008. godine a da taj zapisnik uopće ne prilaže kao dokaz tome da je na navedenom ročištu u konkretnoj pravnoj stvari potraživao iznos od 5.673,57 eura, odnosno 11.096,53 KM, te da nikada nije umanjio tužbeni zahtjev tako da on glasi na iznos od 6.308,25 KM, već da je to samovoljno učinio Kantonalni sud. Prema mišljenju Kantonalnog suda, u konkretnom slučaju nije došlo do povrede apelantovih ustavnih prava.


16. U odgovoru na apelaciju Općinski sud je naveo da pred tim sudom nije došlo do povrede apelantovih ustavnih prava.

V. Relevantni propisi

17. Zakon o osiguranju imovine i osoba ("Službene novine FBiH" br. 2/95, 7/95, 6/98 i 41/98) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 77. Kad pravna osoba koja obavlja poslove zdravstvenog,

invalidskog ili mirovinskog osiguranja istakne odštetni zahtjev, društvo za osiguranje dužno je u okviru odgovornosti svojeg osiguranika platiti naknadu u visini troškova liječenja i drugih nužnih troškova koji su učinjeni u skladu s propisima o zdravstvenom osiguranju odnosno razmjerni iznos doprinosa za invalidsko i mirovinsko osiguranje.

Razmjerni iznos doprinosa za mirovinsko i invalidsko osiguranje određuje se u kapitaliziranom iznosu prema preostalom vremenu radnog staža i godina života fizičke osobe potrebnih za stjecanje prava na starosnu mirovinu.

Zakon o obligacionim odnosima ("Službeni list RBiH" br. 2/92, 13/93 i 13/94 i "Službene novine FBiH" broj 29/03) u relevantnom dijelu glasi:

II - ODGOVORNOST U SLUČAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILIMA U POKRETU

Član 178. (1) U slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u

pokretu koji je prouzrokovan isključivom krivicom jednog imaoca, primjenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.

(2) Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpjeli srazmjerno stepenu svoje krivice.

(3) Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne dijelove, ako razlozi pravičnosti ne zahtijevaju što drugo.

(4) Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

Obična šteta i izmakla korist

Član 189. (1) Oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete,

tako i na naknadu izmakle koristi. (2) Visina naknade štete određuje se prema cijenama u

vrijeme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo.

(3) Pri ocjeni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje spriječeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

(4) Kad je stvar uništena ili oštećena krivičnim djelom učinjenim sa umišljajem, sud može odrediti visinu naknada prema vrijednosti koju je stvar imala za oštećenika.

PRELAZ OSIGURANIKOVIH PRAVA PREMA ODGOVORNOM LICU NA OSIGURAVAČA (SUBROGACIJA)

Član 939. stav 1. (1) Isplatom naknade iz osiguranja prelaze na

osiguravača, po samom zakonu, do visine isplaćene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za štetu.

VI. Dopustivost

18. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

19. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojeg je koristio.

20. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom je Presuda Kantonalnog suda broj 004-0-Pž-08-000227 od 31. marta 2010. godine protiv koje nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu apelant je primio 6. aprila 2010. godine, a apelacija je podnesena 19. maja 2010. godine, dakle, u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

21. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

22. Apelant smatra da mu je osporenom presudom Kantonalnog suda povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Pravo na pravično suđenje

Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.

Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

23. Ustavni sud, prije svega, zapaža da se predmetni postupak odnosi na postupak naknade štete, dakle, na predmet građanskopravne prirode, pa je član 6. stav 1. Evropske konvencije primjenjiv u ovom predmetu.

24. Dalje, Ustavni sud podsjeća da nije, općenito, nadležan vršiti provjeru utvrđenih činjenica i načina na koji su redovni sudovi protumačili pozitivnopravne propise osim ukoliko odluke tih sudova krše ustavna prava. To će biti slučaj kada odluka redovnog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko je redovni sud pogrešno protumačio ili primijenio neko ustavno pravo, ili je zanemario to pravo, ako je primjena zakona bila proizvoljna ili diskriminacijska, ukoliko je došlo do povrede procesnih prava (pravično suđenje, pristup sudu, djelotvorni pravni lijekovi i u drugim slučajevima), ili ukoliko utvrđeno činjenično stanje ukazuje na povredu Ustava Bosne i Hercegovine (vidi, Ustavni sud, odluke broj U 39/01 od 5. aprila 2002. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 25/02, i broj U 29/02 od 27. juna 2003. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 31/03).

25. U konkretnom slučaju apelant ukazuje da je Kantonalni sud pogrešno tumačio zapisnik sa glavne rasprave


od 22. maja 2008. godine, navodeći da nije izvršio umanjenje potraživanog iznosa od 11.096,53 KM na iznos od 6.308,25 KM. Apelant je ukazao da je on, u suštini, izvršio umanjenje prvobitno postavljenog tužbenog zahtjeva od 13.724,97 KM na iznos od 11.096,53 KM.

26. Kako bi razmotrio ove apelantove navode, Ustavni sud je zatražio od Osnovnog suda da mu dostavi fotokopiju zapisnika o glavnoj raspravi sačinjenog 22. maja 2008. godine. Ustavni sud primjećuje da je u relevantnom dijelu ovog zapisnika navedeno da apelant u predmetnom postupku potražuje ukupan iznos od 5.673,57 eura, odnosno protivvrijednost od 11.096,53 KM, sa zakonskim zateznim kamatama počev od 13. februara 2003. godine. U daljnjem izlaganju apelantovog opunomoćenika pojašnjeno je na koje iznose se odnosi tužbeni zahtjev za isplatu 11.096,53 KM.

27. Međutim, Ustavni sud je ustanovio da je Kantonalni sud preinačio prvostepenu presudu na način da je apelantu, umjesto iznosa od 11.096,53 KM, dosudio iznos od 6.308,25 KM, budući da, prema mišljenju Kantonalnog suda, iz zapisnika za glavnu raspravu od 22. maja 2008. godine "jasno" proizlazi da je apelant umanjio svoj prvobitno postavljeni tužbeni zahtjev od 7.038,45 eura (13.724,97 KM) na iznos od 3.235,01 eura, odnosno 6.308,25 KM. Prema tome, prema shvatanju Kantonalnog suda, u konkretnom slučaju apelant ne potražuje iznos od 5.673,57 eura, odnosno 11.096,53 KM, već iznos od 3.235,01 eura, odnosno 6.308,25 KM.

28. Dovodeći u vezu ovakav stav drugostepenog suda sa relevantnim dijelom zapisnika sa glavne rasprave, Ustavni sud, prije svega, zapaža da je apelantov prvobitno postavljeni tužbeni zahtjev iznosio 7.038,45 eura, odnosno 13.724,97 KM. Dalje, Ustavni sud smatra da iz navedenog zapisnika proizlazi da apelant u predmetnom postupku eksplicitno potražuje ukupan iznos od 5.673,57 eura, odnosno protivvrijednost od 11.096,53 KM, a kako to u obrazloženju prvostepene presude navodi i Općinski sud. Dakle, Ustavni sud, uzimajući u obzir sadržaj zapisnika sa glavne rasprave u relevantnom dijelu, ne može zaključiti da je apelant na glavnoj raspravi umanjio potraživanje na način kako to u svojoj presudi obrazlaže Kantonalni sud.

29. Uzimajući u obzir navedeno, prema mišljenju Ustavnog suda, Kantonalni sud u obrazloženju svoje odluke nije dao jasno i precizno obrazloženje za zaključak da iz zapisnika sa glavne rasprave "jasno" proizlazi da je apelant izvršio umanjenje svog prvobitno postavljenog tužbenog zahtjeva sa iznosa od 7.038,45 eura (13.724,97 KM) na iznos od 3.235,01 eura, odnosno 6.308,25 KM. Imajući u vidu navedeno, prema mišljenju Ustavnog suda, obrazloženje presude Kantonalnog suda ukazuje na proizvoljnu primjenu materijalnog prava, a što je u suprotnosti sa standardima prava na pravično suđenje.

30. Na osnovu navedenog, Ustavni sud zaključuje da je u predmetnom postupku došlo do povrede apelantovog ustavnog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

31. Ustavni sud neće razmatrati apelantove navode u odnosu na navodnu povredu prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju s obzirom na to da su i ti navodi, u suštini, isti kao i navodi koji se odnose na povredu prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, a što je Ustavni sud već razmotrio u ovoj odluci.

VIII. Zaključak

32. Ustavni sud zaključuje da je u predmetnom postupku došlo do povrede apelantovog prava na pravično suđenje iz

člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije s obzirom na to da obrazloženje osporene odluke ne zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, jer ukazuje na proizvoljnost u pogledu primjene materijalnog prava.

33. Na osnovu člana 61. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

34. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Valerija Galić, s. r.

VLADA FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

1307 Na temelju članka 19. stavak 1. Zakona o Vladi Federacije

Bosne i Hercegovine, ("Službene novine Federacije BiH", br. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i članka 24. stavak 1. Zakona o sustavu državne potpore u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 10/12), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 90. sjednici održanoj 04.12.2013. godine, donosi

UREDBU1 O NAMJENI, KRITERIJIMA I UVJETIMA ZA DODJELU

DRŽAVNE POTPORE U FEDERACIJI BOSNE I HERCEGOVINE

I. OPĆE ODREDBE

Članak 1. Namjena Uredbe

Ovom uredbom se utvrđuje namjena državne potpore, uvjeti za dodjelu državne potpore, kategorija korisnika državne potpore, dozvoljeni troškovi po sektorima, maksimalna dozvoljena visina državne potpore i ostali važeći kriteriji za dodjelu državne potpore za posebne ciljeve državne potpore.

Odredbe ove uredbe se odnose na sljedeće vrste državne potpore:

1) Državna potpora za promoviranje regionalnog razvoja

2) Horizontalna državna potpora: a) državna potpora malim i srednjim gospodarskim

subjektima; b) državna potpora sa sanaciju i restrukturiranje

gospodarskih subjekata u teškoćama; c) državna potpora za upošljavanje uposlenika koji

se teže upošljavaju ili sa invaliditetom; d) državna potpora za zaštitu životne sredine; e) državna potpora za istraživanje, razvoj i

inovacije; f) državna potpora za usavršavanje; g) državna potpora u obliku rizičnog kapitala; h) državna potpora u oblasti kulture;

3) Vertikalna državna potpora - potpora posebnim sektorima: a) državna potpora u sektoru proizvodnje čelika; b) državna potpora gospodarskim subjektima u

sektoru vađenja uglja; c) državna potpora u sektoru prometa

4) Državna potpora male vrijednosti (de minimis državna potpora).

1 Uredba objavljena u "Službenim novinama Federacije BiH" broj 99/13


Članak 2. Pojmovi koji se koriste u uredbi

Pojmovi koji se koriste u ovoj uredbi imaju sljedeće značenje:

1) Gospodarski subjekti (gospodarska društva) su društva i njihove grupacije (unije ili udruženja), po-duzeća i poduzetnici, (bez obzira na vrstu vlasništva, mjesto registracije ili prebivališta, sjedišta), javne institucije, javna poduzeća i poduzeća koja kontrolira država, ostala fizičke i pravne osobe koje izravno ili neizravno, periodično ili jednokratno, sudjeluju na tržištu, (bez obzira na njihov pravni status, vrstu vlasničkog odnosa), kao i neprofitne organizacije. Gospodarski subjekti, ovisno od pokazatelja utvrđenih na dan sastavljanja financijskih izvješća u poslovnoj godini koja je prethodila dodjeli državne potpore, a prema sljedećim kriterijima: visina prihoda, vrijednost imovine, prosječan broj uposlenika u toku poslovne godine i razvrstavaju se na: a) Male gospodarske subjekte - oni koji ispunja-

vaju najmanje dva od sljedećih uvjeta: prosječan broj uposlenih je manji od 50, prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju poslovne godine je manja od 1.000.000,00 KM, ukupan godišnji prihod je manji od 2.000.000,00 KM.

b) Srednjegospodarske subjekte - oni koji na dan sastavljanja financijskih izvješća ispunjavaju najmanje dva od sljedećih uvjeta: prosječan broj uposlenih u toku godine je od 50 do 250, prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju poslovne godine iznosi od 1.000.000,00 KM do 4.000.000,00 KM, ukupan godišnji prihod iznosi od 2.000.000,00 KM do 8.000.000,00 KM. U srednja pravne osobe svrstavaju se i one čije su vrijednosti veće od gornjeg iznosa jednog od uvjeta iz ovog stavka.

c) Velike gospodarske subjekte - gospodarski subjekti koji nisu srednji ili mali gospodarski subjekti, odnosno prelaze gornje vrijednosti iz najmanje dva uvjeta iz točke 1 ovog članka. Osim pomenutih pravnih osoba, velike pravne osobe su banke, mikro-kreditne organizacije, štedno-kreditne zadruge, društva za osiguranje, leasing društva, društva za upravljanje investicij-skim fondovima, društva za upravljanje obvez-nim odnosno dobrovoljnim mirovinskim fondo-vima, brokersko-dilerska društva i druge finan-cijske organizacije.

2) Poduzetnik je društvo koje u svojstvu pravne osobe obavlja djelatnost proizvodnje i prodaje proizvoda i roba, kao i vršenja usluga na tržištu čije poslovanje je uređeno Zakonom o gospodarskim društvima radi stjecanja dobiti, kao i samostalni poduzetnik (obrtnik) fizička osoba koja obavlja gospodarsku djelatnost sukladno Zakonu o obrtu i srodnim djelatnostima radi stjecanja dohotka. U poduzetnike se ubrajaju javna poduzeća čije poslovanje je uređeno Zakonom o javnim poduzećima.

3) Zaštita životne sredine je mjera utvrđena radi otklanjanja ili sprečavanja štete po fizičko okruženje ili prirodne resurse nastale aktivnostima korisnika, smanjenja rizika od nastupanja takve štete ili efikasnijeg korištenja prirodnih resursa, uključujući mjere energetskih ušteda i korištenja obnovljivih izvora energije.

4) Obnovljivi izvori energije obuhvataju sljedeće obnovljive nefosilne izvore energije: energija vjetra, solarna i geotermalna energija, energija talasa, plime i oseke,

instalacije na vodotokovima, biomasa, deponijski gas, gas iz postrojenja za tretman otpadnih voda i biogas.

5) Biomasa je biorazgradiva frakcija proizvoda, otpada ili rezidua (kontaminat –"štetna tvar") u poljoprivredi (uključujući supstance biljnog i životinjskog porijekla), šumarstvu i srodnim gospodarskim granama, kao i biorazgradive frakcije industrijskog i komunalnog otpada.

6) Biogorivo je gorivo u tečnom ili gasovitom stanju za transport koje se proizvodi iz biomase.

7) Energija iz obnovljivih izvora energije je energija koju proizvode postrojenja isključivo iz obnovljivih izvora energije, kao i udio u pogledu kalorijske vrijednosti energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije u kombiniranim postrojenjima koja koriste i konvencionalne izvore energije. Obuhvata i obnovljivu električnu energiju koja se koristi za punjenje sustava za skladištenje, ali ne i električnu energiju proizvedenu kao rezultat sustava za skladištenje.

8) Uposlenik koji se teže upošljava je svaka osoba koje: a) nije bilo u redovnom radnom odnosu proteklih 6

mjeseci ili b) nije steklo srednju stručnu spremu ili stručne

kvalifikacije ili c) je starije od 50 godina ili d) živi kao odrasli samac sa jednim ili više izdržavanih

osoba ili e) radi u sektoru ili struci u Federaciji Bosne i

Hercegovine u kojoj je neravnoteža između polova bar 25 % veća od prosječne neravnoteže između polova u svim gospodarskim sektorima u Federaciji Bosne i Hercegovine, a pripada tom nedovoljno zastupljenom polu ili

f) pripada nacionalnoj manjini u Federaciji Bosne i Hercegovine kojoj je potreban razvoj njenog lingvističkog profila, stručno usavršavanje ili radno iskustvo kako bi se povećali izgledi za stalno uposlenje.

9) Uposlenik koji se izrazito teško upošljava je svaka osoba bez uposlenja 24 mjeseca ili duže.

10) Uposlenik sa invaliditetom je svaka osoba: a) kojoj je priznat invaliditet prema nacionalnom pravu;

ili b) sa priznatim ograničenjima koja proizlaze iz fizičkog,

mentalnog ili duševnog oštećenja. 11) Javno poduzeće jepravna osoba koja je upisana u sudski

registar kao gospodarsko društvo i koje obavlja djelatnost od javnog društvenog interesa (energetika, komunikacije, komunalna djelatnost, upravljanje javnim dobrima i druge djelatnosti od javnog društvenog interesa ili javno poduzeće def. drugim propisima), a može biti organizirano kao društvo kapitala.

12) Gospodarski subjekti u teškoćama su oni koji nisu u stanju da, bilo svojim vlastitim sredstvima ili sredstvima koja mogu dobiti od svojih vlasnika/akcionara ili povjeritelja, zaustave gubitke, što bi bez intervencije javnih organa, u kratkom ili srednjem roku, gotovo sigurno rezultiralo prestankom njihovog poslovanja.

13) Referentna kamatna stopa je prosječna kamatna stopa komercijalnih banaka na tržištu kapitala Bosne i Hercegovine.

14) Popis državnih potpora je sveobuhvatna lista svih oblika državnih potpora dodijeljenih u Federaciji Bosne i Hercegovine, klasificirane prema vrsti, kategoriji, iznosu, trajanju, razini vlasti i pravnom temelju, u obliku baze podataka i kao poseban dokument, sveobuhvatan popis svih programa potpora.


15) Državna potpora je, svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, postojećeg, planiranog ili potencijalnog, koja može biti dodijeljena ili planirana izravno ili neizravno od davatelja državne potpore, u bilo kojem obliku, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu stavljajući u povoljniji položaj određene gospodarske subjekte, proizvodnju ili trgovinu određenih proizvoda ili pružanje određenih usluga, ako to utječe na ispunjavanje međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine iz ove oblasti.

16) Davatelji državnih potpora su: Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine, Republika Srpska, Brčko Distrikt BiH, županijske, gradske i općinske uprave putem ovlaštenih pravnih osoba, te svaka pravna osoba koja dodjeljuje ili upravlja državnim potporama.

17) Korisnici državnih potpora su gospodarski subjekti koji obavljaju gospodarsku djelatnost sudjelujući na tržištu putem proizvodnje ili trgovine roba i/ili usluga.

18) Program državnih potpora (shema) podrazumijeva akt na temelju kojeg se, bez potrebe za dodatnim provedbenim mjerama, unaprijed neodređenim korisnicima državne potpore dodjeljuju pojedinačne državne potpore i akt na temelju kojeg se državna potpora, koja unaprijed nije vezana za poseban projekt, dodjeljuje jednom ili više korisnika državne potpore.

19) Pojedinačna državna potpora(ad hoc) podrazumijeva svaku državnu potporu dodijeljenu bilo kojem korisniku izvan utvrđenih programa državnih potpora.

20) Opravdani troškovi su troškovi za koje je dozvoljeno dodijeliti državnu potporu.

21) Visina državne potpore (intenzitet) je iznos državne potpore izražen kao procent opravdanih troškova.

22) Inovativni klaster je skup povezanih organizacija i poduzeća koji međusobnim umrežavanjem i kontaktima poboljšavaju svoj nastup na tržištu, a mogu biti i kao skup povezanih kompanija specijaliziranih kao snadbjevači i davatelji usluga povezanih unutar određenog nacionalnog tržišta.

Članak 3. Uvjeti za dodjelu državnih potpora

Državna potpora se dodjeljuje ukoliko shema državnih potpora ili pojedinačni projekt državne potpore:

1) zadovoljava uvjete iz ove uredbe i članka 36(2) Privremenog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, potpisanog 16. lipnja 2008. godine između Europske zajednice i Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Privremeni sporazum) i članka 71(2). Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Europske zajednice i Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: SSP) ili

2) planirana financijska potpora se ne smatra državnom potporom.

Državna potpora ne može se dodijeliti gospodarskom subjektu kojem je izrečen nalog za povrat državne potpore sukladno prethodnim rješenjem/odlukom Vijeća za državne potpore o nezakonitosti i nedopuštenosti državne potpore.

Članak 4. Utvrđivanje ukupnog dozvoljenog iznosa državne potpore

Ukoliko dati projekt državne potpore ispunjava, bilo u potpunosti ili djelimično, određene odredbe ove uredbe, u dijelu troškova projekta za koje se može dati potpora sukladno određenim odredbama ove uredbe, primjenjuje se odgovarajuća odredba o maksimalnoj dozvoljenoj visini državne potpore. Isti opravdani troškovi ne mogu biti predmet potpore dva puta na temelju odredbi ove uredbe.

Ukoliko se državna potpora datom projektu državne potpore ili shema državnih potpora dodjeljuje iz proračuna Federacije Bosne i Hercegovine, županije ili organa lokalne samouprave, ili u kombinaciji nekoliko shema državnih potpora i/ili pojedinačne državne potpore, na ukupan iznos državne potpore primjenjuje se odredba o maksimalnoj dozvoljenoj visini državne potpore.

Оdrеdbа о mаksimаlnој dоzvоlјеnој visini pоdrаzumiјеvа dа ukupаn iznоs zа istе оprаvdаnе trоškоvе nе mоžе prеći nајviši dоzvоlјеni iznоs оprаvdаnih trоškоvа, оdnоsnо intеnzitеt držаvnе pоtpore.

Članak 5. Konverzija

Iznos državne potpore izražen u eurima konvertira se u konvertibilnu marku prema srednjem deviznom tečaju Centralne banke Bosne i Hercegovine na dan dodjele državne potpore.

II. DRŽAVNA POTPORA ZA PROMOVIRANJE REGIONALNOG RAZVOJA

Članak 6. Opći uvjeti za dodjelu državne potpore za promoviranje

regionalnog razvoja Državna potpora za promoviranje regionalnog razvoja

može se dodijeliti kao: potpora kod početnog ulaganja ili troškova bruto plaća i naknada za radna mjesta koja se otvore kao direktan rezultat projekta početnog ulaganja, operativna potpora ili potpora novoosnovanim malim gospodarskim subjektima.

Državna potpora za promoviranje regionalnog razvoja ne može se dodijeliti gospodarskim subjektima u sektoru proizvodnje čelika, sintetičkih vlakana i vađenja uglja, niti gospodarskim subjektima u teškoćama.

Državna potpora za promoviranje regionalnog razvoja može se dodijeliti velikim gospodarskim subjektima u visini do 50% bruto opravdanih troškova državne potpore kod početnog ulaganja ili otvaranja novih radnih mjesta. Kod malih gospodarskih subjekata, državna potpora može se povećati za 20% bruto granta, a kod srednjih gospodarskih subjekata – do 10% bruto granta. Kod malih i srednjih gospodarskih subjekata, povećanje visine državne potpore ne primjenjuje se u sektoru prometa i kod velikih investicijskih projekata gdje opravdani troškovi prelaze 50 miliona eura, bez obzira na sektor.

Ulaganja izvršena tokom realizacije projekta državne potpore moraju biti očuvana u datom regionu u razdoblju od najmanje pet godina po završetku projekta. Svako radno mjesto koje se otvori na temelju ulaganja mora biti očuvano u datom regionu u razdoblju od najmanje pet godina od dana prvog popunjavanja tog radnog mjesta. Kod malih i srednjih gospodarskih subjekata, ovaj vremenski rok može se skratiti na tri godine. Ovim se ne sprečava zamjena postrojenja ili opreme koja zastari u ovom petogodišnjem razdoblju usljed brzih tehnoloških promjena, pod uvjetom da gospodarska djelatnost opstane u datom području tokom minimalnog razdoblja.

Granica visine potpore računa se ili kao procent opravdanih materijalnih i nematerijalnih troškova ulaganja, ili kao procent prosječnih troškova bruto plaća i naknada uposlenih osoba za razdoblje od dvije godine, za uposlenje koje je direktna posljedica investicijskog projekta, ili kombinacijom metoda, pod uvjetom da potpora ne premaši najpovoljniji iznos koji nastane iz primjene bilo koje kalkulacije.

Kada se državna potpora računa na temelju troškova materijalnog ili nematerijalnog ulaganja, ili troškova kupovine u slučaju preuzimanja, korisnik mora da osigura financijsko sudjelovanje od najmanje 25% opravdanih troškova, bilo iz vlastitih resursa ili putem inostranog financiranja, u obliku koji ne sadrži nikakvu državnu potporu. Međutim, kada maksimalna visina regionalne potpore, uvećana sukladno stavku 3. ovog


članka, prelazi 75%, financijsko sudjelovanje korisnika se shodno tome smanjuje.

Državna potpora može biti dodijeljena na temelju sheme državne potpore ako je korisnik podnio zahtjev za državnu potporu, a davatelj državne potpore potvrdio, u pisanom obliku, da, na temelju detaljne verifikacije, projekt u načelu zadovoljava uvjete za dodjelu postavljene u okviru sheme državne potpore prije početka rada na projektu. Kod pojedinačne državne potpore, davatelj državne potpore mora da izda pismo namjere, pod uvjetom da Vijeće za državnu potporu odobri mjeru, o dodjeli državne potpore prije početka rada na projektu.

Članak 7. Opravdani troškovi kod državne potpore za početna ulaganja

Početna ulaganja su ulaganja u materijalnu i/ili nematerijalnu imovinu u vezi sa:

1) osnivanjem novog objekta, proširenjem postojećeg objekta, diverzifikacije proizvodnje objekta u nove dodatne proizvode ili fundamentalna promjena ukupnog procesa proizvodnje u postojećem objektu;

2) nabave kapitalne imovine u izravnoj vezi sa objektom, kada se objekt zatvara ili bi se zatvorio da nabava nije izvršena, a imovinu kupuje neovisan investitor po tržišnim uvjetima. U slučaju da poslovanje malog gospodarskog subjekta naslijedi obitelj prvobitnog vlasnika, prestaje važiti uvjet da imovinu mora kupiti neovisan investitor. Jedinstvena kupovina akcija/dionica gospodarskog subjekta ne smatra se investicijom.

Opravdani troškovi kod materijalnog ulaganja su troškovi koji se odnose na ulaganja u svrhu nabave zemljišta, zgrada, proizvodnih postrojenja ili opreme. U sektoru prometa, troškovi nabave prometnih sredstava (pokretna imovina) ne podliježu potpori za početna ulaganja.

Kod nabave objekta, uzimaju se u obzir samo troškovi nabave imovine od treće osobe, pod uvjetom da je promet obavljen po tržišnim uvjetima. Kada nabavu prati druga investicija, troškovi investicije se dodaju troškovima nabave.

Troškovi vezani za stjecanje imovine koja je pod zakupom, osim zemljišta i zgrada, opravdani su samo ako zakup ima oblik financijskog lizinga i sadrži obvezu kupovine imovine na kraju razdoblja zakupa. U slučaju zakupa zemljišta i zgrada, zakup se mora nastaviti najmanje pet godina nakon predviđenog datuma završetka projekta ulaganja, odnosno tri godine za male i srednje gospodarske subjekte.

Opravdana nematerijalna ulaganja su troškovi transfera tehnologije kroz stjecanje prava na patent, licence, znanja ili nepatentiranih tehnoloških znanja.

Opravdana nematerijalna ulaganja moraju da ispune sljedeće uvjete:

1) da se sredstva isključivo koriste u subjktu koji je korisnik regionalne potpore;

2) da se obračunava amortizacija; 3) da su sredstva kupljena od treće osobe po tržišnim

uvjetima; i 4) da se sredstva nalaze u i ostaju u imovini

gospodarskog subjekta koji je primatelj regionalne potpore najmanje pet godina. Kod malih i srednjih gospodarskih subjekata, ovaj vremenski rok iznosi najmanje tri godine.

Opravdani troškovi ulaganja u nabavu nematerijalne imovine iznose do 50% ukupnih opravdanih troškova početnog ulaganja u projekt, a kod malih i srednjih gospodarskih subjekata svi troškovi se smatraju opravdanim.

Kod malih i srednjih gospodarskih subjekata, troškovi pripremnih studija i konsultantski troškovi u vezi sa ulaganjem

također se mogu priznati u iznosu intenziteta potpore do 50% ostvarenih troškova.

Članak 8. Opravdani troškovi za otvaranje novih radnih mjesta

Opravdani troškovi za otvaranje novih radnih mjesta koja su povezana sa početnim ulaganjem, izračunavaju se množenjem troškova bruto plaća i naknada za naredne dvije godine sa brojem planiranih novootvorenih radnih mjesta.

Državna potpora za otvaranje novih radnih mjesta odobrava se:

1) za radna mjesta koja se otvaraju i popunjavaju najkasnije u roku od tri godine po završetku projekta državne potpore; i

2) po realizaciji projekta državne potpore u datom poduzeću, prosječan broj uposlenika je veći u odnosu na prosječan broj uposlenih u poduzeću u vremenskom razdoblju od najmanje 12 mjeseci prije pokretanja projekta državne potpore.

Članak 9. Državna potpora za velike investicijske projekte na regionalnom

razvoju Veliki investicijski projekt je investicijski projekt čiji

opravdani troškovi prelaze iznos od 50 milijuna eura. Da bi se spriječila vještačka podjela velikog investicijskog projekta na pod-projekte u svrhu izbjegavanja primjene odredbi ove uredbe, pod velikim investicijskim projektom podrazumijeva se jedan investicijski projekt u okviru kog isti gospodarski subjekt ili više njih vrše ulaganje u razdoblju od tri godine, a sastoji se od fiksne aktive udružene na ekonomski nedjeljiv način.

U slučaju da opravdani troškovi projekta premaše 50 milijuna eura, maksimalna dozvoljena visina državne potpore za dati projekt utvrđuje se na sljedeći način:

1) ukoliko ukupni opravdani troškovi projekta iznose od 50 do 100 milijuna eura na dan podnošenja projekta, maksimalna dozvoljena visina državne potpore za taj dio projekta iznosi 50% maksimalne dozvoljene visine državne potpore za regionalnu državnu potporu za razvoj za velike gospodarske subjekte;

2) ukoliko ukupni opravdani troškovi projekta premašuju 100 milijuna eura na dan podnošenja projekta, maksimalna dozvoljena visina državne potpore za taj dio projekta iznosi 34% maksimalne dozvoljene visine potpore za regionalnu državnu potporu za razvoj za velike gospodarske subjekte; i

3) ukoliko ukupni opravdani troškovi projekta premašuju 50 milijuna eura na dan podnošenja projekta, prije dodjele državne potpore, svako obavještenje o projektu dostavlja se Vijeću za državne potpore čak i ako se projekt realizira sukladno shemi državne potpore koju je odobrilo Vijeće za državne potpore.

Članak 10. Državna potpora za operativno poslovanje

Regionalna potpora za razvoj koja je usmjerena na smanjenje tekućih troškova gospodarskog subjekta (potpora za operativno poslovanje) može se dodijeliti samo ukoliko su kumulativno ispunjeni sljedeći uvjeti:

1) da se državna potpora odnosi na probleme razvoja u datom području koji treba da se otklone;

2) da se državna potpora ne dodjeljuje na rok duži od sedam godina, a da se njena visina postepeno smanjuje i

3) da je državna potpora proporcionalna teškoćama koje se trebaju otkloniti.


Državna potpora ne može se dodijeliti za financiranje tekućih troškova gospodarskog subjekta koji posluje u sektoru financijskih usluga i za djelatnosti unutar grupe.

Članak 11. Državna potpora za novoosnovane male gospodarske subjekte

Državna potpora za novoosnovane male gospodarske subjekte može se dodijeliti samo u okviru predmeta Programa (sheme) državne potpore.

Gospodarski subjekti koji imaju pravo na ovu potpora su mali gospodarski subjekti koji su osnovani u razdoblju do pet godina prije podnošenja projekta za državnu potporu i to:

1) u iznоsu оd 40% ukupnih оprаvdаnih trоškоvа, kојi su nаstаli tоkоm prvе tri gоdinе;

2) u iznоsu оd 30% ukupnih оprаvdаnih trоškоvа, kојi su nаstаli tоkоm slјеdеćе dviје gоdinе rаdа privrеdnоg društvа.

Državna potpora može se dodijeliti u iznosu do 2 milijuna eura.

Godišnji iznos potpore dodijeljene novoosnovanim malim gospodarskim subjektima ne smije preći 33% dozvoljenog iznosa potpore iz stavka 3. ovog članka.

Visina potpore ne smije preći 35% opravdanih troškova ostvarenih u prve tri godine po osnivanju gospodarskog subjekta i 25% u naredne dvije godine.

Ovi troškovi ne smatraju se opravdanim ukoliko je tim gospodarskim društvima državna potpora dodijeljena u okviru druge sheme državne potpore, ili kao individualna državna potpora.

Opravdani troškovi koji su izravno povezani sa osnivanjem malog gospodarskog subjekta, kao i pod uvjetom da su stvarno nastali u razdoblju od pet godina po osnivanju gospodarskog subjekta su:

1) troškovi za pravne, savjetodavne, konsultantske i administrativne usluge;

2) kamate na financijska sredstva osigurana iz vanjskih izvora i dividende na vlastito angažirani kapital koje ne prelaze referentnu kamatnu stopu;

3) naknade za iznajmljivanje proizvodnih postrojenja/ opreme;

4) troškovi utroška energije, vode, grijanja, porezi i administrativne naknade, osim PDV-a i poreza na dobit;

5) amortizacija, naknade za lizing proizvodnih postroje-nja/opreme, kao i troškovi zarada pod uvjetom da glavna ulaganja ili mjere za otvaranje radnih mjesta i upošljavanja ne sadrže druge oblike državne potpore.

III. HORIZONTALNA DRŽAVNA POTPORA 1. Državna potpora malim i srednjim gospodarskim subjektima

Članak 12. Opći uvjeti za dodjelu državne potpore malim i srednjim

gospodarskim subjektima Državna potpora za male i srednje gospodarske subjekte iz

čl. 13. i 14. ove uredbe ne može se dodijeliti gospodarskim subjektima u sektoru vađenja uglja, ni gospodarskim subjektima u teškoćama prema općim uvjetima ove uredbe za dodjelu državne potpore.

Državna potpora za male i srednje gospodarske subjekte iz čl. 44. i 45. ove uredbe ne može se dodijeliti gospodarskim subjektima u sektoru vađenja uglja i čelika, ni gospodarskim subjektima u teškoćama.

Članak 13. Državna potpora za savjetodavne usluge

Državna potpora za male i srednje gospodarske subjekte može se dodijeliti za savjetodavne usluge.

Visina državne potpore ne može preći 50% troškova savjetodavnih usluga koje pružaju vanjski konsultanti.

Navedene usluge ne mogu biti stalna ili povremena djelatnost, niti biti povezane sa redovnim operativnim troškovima gospodarskog subjekta, kao što su redovne usluge poreskog savjetovanja, redovne pravne usluge ili usluge reklamiranja.

Članak 14. Državna potpora za sudjelovanje na sajmovima

Državna potpora za male i srednje gospodarske subjekte može se dodijeliti za sudjelovanje na sajmovima. Pravo dobijanja potpore za sudjelovanje na sajmovima pripada onim subjektima koji po prvi put izlaze na sajam međunarodnog karaktera i to ako je izlazak na sajam povezan sa komercijalizacijom novih proizvoda, transfer tehnologija, razvoj vlastitog brenda i sajma malog gospodarstva svjetske razine.

Visina državne potpore ne može preći 50% troškova nastalih iznajmljivanjem, postavljanjem i vođenjem štanda za prvo sudjelovanje gospodarskog subjekta na određenom sajmu ili izložbi. Visina troškova sajma se utvrđuje konsultirajući pravila i tarife Unije sajmova kojim pripada konkretni sajam za koji se utvrđuju troškovi.

2. Državna potpora sa sanaciju i restrukturiranje gospodarskih subjekatau teškoćama

Članak 15. Državna potpora gospodarskom subjektu u teškoćama Državna potpora gospodarskom subjektu u teškoćama može

se dodijeliti: 1) ako ispuni uvjete za gospodarski subjekt u teškoćama

iz članka 2. točka 12) ove uredbe; 2) ako nije u sastavu veće poslovne grupe, osim ukoliko

može da pokaže: a) da su teškoće u kojima se gospodarski subjekt

nalazi unutrašnje i da nisu rezultat proizvoljne raspodjele troškova u okviru grupe i

b) da su teškoće suviše ozbiljne da bi se grupa sama mogla s njima izboriti.

Kada gospodarski subjekt u teškoćama osniva supsidijarnu osobu, ta osoba, zajedno sa gospodarskom osobom u teškoćama pod čijom je kontrolom, smatrat će se grupom i može dobiti potpora pod uvjetima iz čl. 15. do 17. ove uredbe.

Novoosnovani gospodarski subjekt nema pravo na državnu potporu za sanaciju i restrukturiranje čak i ukoliko je njegova financijska pozicija nesigurna, a naročito ako je novi gospodarski subjekt nastao likvidacijom ranijeg gospodarskog subjekta ili je preuzeo njegova sredstva. Novoosnovani gospodarski subjekt je gospodarski subjekt koji se nalazi u gospodarskom registru ne duže od tri godine.

Državna potpora gospodarskom subjektu u teškoćama može se dodijeliti:

1) za sanaciju da bi se gospodarskom subjektu dala mogućnost da ispita svoje stanje i dok se ne pripremi plan restrukturiranja ili likvidacije ili

2) za restrukturiranje radi osiguravanja gospodarskom subjektu obnove dugoročne konkurentnosti u okviru plana za reorganizaciju i racionalizaciju.

Državna potpora za sanaciju i restrukturiranje ne može se dodijeliti gospodarskim subjektima u sektoru vađenja uglja. Državna potpora gospodarskim subjektima u sektoru proizvodnje čelika dodjeljuje se sukladno članku 52. ove uredbe.

Kada je gospodarskom subjektu u teškoćama prethodno data potpora sukladno zakonu, u pogledu koje je Vijeće za državnu potporu donijelo negativnu odluku sa nalogom za sanaciju i kada ta sanacija nije realizirana, pri utvrđivanju potpore za sanaciju i restrukturiranje tog gospodarskog subjekta uzeće se u obzir kumulativan efekt stare i nove potpore.


Članak 16. Državna potpora za sanaciju

Državna potpora može se dodijeliti gospodarskom subjektu: 1) kao jednokratna mjera ukoliko je takva državna

potpora opravdana, gdje se uzimaju u obzir socijalni i ekonomski uvjeti datog područja;

2) ukoliko se potpora dodjeljuje kao garancija zajma ili zajam po tržišnoj kamatnoj stopi. Pri određivanju tržišne kamatne stope, koristi se referentna kamatna stopa;

3) uz uvjet da svaki kredit bude vraćen, a sve obveze po garancijama okončane u roku do šest mjeseci nakon isplate prve rate gospodarskom subjektu;

4) da je državna potpora ograničena u iznosu neophodnom za opstanak gospodarskog subjekta u razdoblju za koji je potpora odobrena.

Gospodarski subjekt – primatelj državne potpore za sanaciju dužan je da, najkasnije u roku od šest mjeseci od dodjele državne potpore, dostavi Vijeću za državnu potporu jedan od sljedećih dokumenata:

1) plan restrukturiranja gospodarskog subjekta; 2) plan likvidacije gospodarskog subjekta; ili 3) dokaz da je kredit vraćen u cijelosti i/ili da je

garancija istekla. Državna potpora za sanaciju može se dodijeliti samo

jedanput. Državna potpora može se dodijeliti ponovo u izuzetnim slučajevima, ali ne prije isteka desetogodišnjeg razdoblja od datuma realizacije ranijeg plana restrukturiranja. Nova državna potpora za sanaciju može se dodijeliti i prije isteka desetogodišnjeg razdoblja ukoliko bude potrebna, ali tek nakon isteka razdoblja od najmanje pet godina od dodjele državne potpore i to usljed nepredvidivih okolnosti koje su van kontrole i utjecaja gospodarskog subjekta.

Članak 17. Državna potpora za restrukturiranje

Državna potpora može se dodijeliti ako su ispunjeni sljedeći uvjeti:

1) da je gospodarski subjekt izradio plan restrukturiranja koji obuhvata: a) ponovno uspostavljanje dugoročne konku-

rentnosti gospodarskog subjekta u toku razum-nog vremenskog razdoblja na temelju realnih pretpostavki o budućim uvjetima poslovanja,

b) prestanak obavljanja djelatnosti koje bi u gospodarskom subjektu uzrokovale gubitke čak i nakon restrukturiranja;

c) opis okolnosti koje su dovele do teškoća da bi se ocijenilo da li su predložene mjere odgova-rajuće,

d) da realizacija mjera gospodarskom subjektu omogući da poslije završetka restrukturiranja, bez dodatne potpore, pokrije sve svoje troškove uključujući amortizaciju i financijske obveze; očekivani prinos na kapital mora biti dovoljan da bi restrukturirani gospodarski subjekt mogao izdržati tržišnu konkurenciju vlastitim zaslu-gama;

2) dagospodarski subjekt poduzima kompenzacione mjere: prijenos ili prodaja imovine, smanjenje kapaciteta ili zastupljenosti na tržištu, uklanjanje barijera za ulazak na dato tržište. Kompenzacione mjere se ne odnose na male gospodarske subjekte;

Korisnik državne potpore financira dio troškova procesa restrukturiranja iz vlastitih sredstava ili iz vanjskih izvora financiranja po tržišnim uvjetima. Mali gospodarski subjekti sufinanciraju plan restrukturiranja u iznosu od najmanje 25%,

srednji gospodarski subjekti u iznosu od najmanje 40%, a veliki gospodarski subjekti u iznosu od najmanje 50%. Iznos državne potpore ograničen je na minimum neophodan za realiziranje plana restrukturiranja gospodarskog subjekta.

Državna potpora za restrukturiranje može se dodijeliti gospodarskom subjektu samo jedanput.

Državna potpora za restrukturiranje može se dodijeliti ponovo u izuzetnim slučajevima, ali ne prije isteka desetogodišnjeg razdoblja od datuma realizacije ranijeg plana restrukturiranja. Nova državna potpora za restrukturiranje, može se dodijeliti i prije isteka desetogodišnjeg razdoblja ukoliko bude potrebna, ali tek nakon što prođe najmanje pet godina od dodjele državne potpore i to usljed nepredvidivih okolnosti koje su van kontrole i utjecaja gospodarskog subjekta.

O svakoj stvarno dodijeljenoj državnoj potpore velikom ili srednjem gospodarskom subjektu u toku razdoblja restrukturi-ranja, uključujući potporu dodijeljenu sukladno odobrenoj shemi državne potpore, mora se ponaosob izvijestiti Vijeće za državnu potporu ukoliko nije bio obaviješteno o planiranoj potpore u vrijeme donošenja odluke o dodjeli potpore za restrukturiranje.

U slučaju dodjele potpore za restrukturiranje velikom gospodarskom subjektu, davatelj državne potpore podnosi Vijeću za državnu potporu detaljna izvješća najmanje jednom godišnje do ispunjenja ciljeva iz plana restrukturiranja. Izvješće mora sadržavati sve podatke koji su potrebni Vijeću za državnu potporu radi praćenja realizacije plana restrukturiranja: raspored sredstava uplaćenih gospodarskom subjektu, njegovo financijsko stanje i poštovanje uvjeta i obveza iz odluke na temelju koje je državna potpora dodijeljena.

Kod državne potpore za restrukturiranje malih i srednjih gospodarskih subjekata, davatelj potpore jednom godišnje dostavlja Vijeću za državnu potporu kopiju bilansa stanja i bilansa uspjeha gospodarskog subjekta – primatelja potpore.

Državna potpora za sanaciju i za restrukturiranje može se dodijeliti i gospodarskom subjektu nad kojim je otvoren stečajni postupak, radi opstanka i nastavljanja djelatnosti gospodarskog subjekta.

3. Državna potpora za upošljavanje osoba koje se teže upošljavaju i osoba sa invaliditetom

Članak 18. Opći uvjeti za dodjelu državne potpore za upošljavanje Državna potpora za upošljavanje osoba koje se teže

upošljavaju i osoba sa invaliditetom može se dodijeliti u obliku subvencija za bruto plaće i naknade i kao naknada za dodatne troškove upošljavanja osoba sa invaliditetom.

Državna potpora za upošljavanje ne može se dodijeliti gospodarskim subjektima u sektoru vađenja uglja i gospodarskim subjektima u teškoćama.

Članak 19. Državna potpora za upošljavanje u obliku subvencija za bruto

plaće i naknade Državna potpora za upošljavanje u obliku subvencija za

bruto plaće i naknade može se dodijeliti za upošljavanje osoba koje se teže upošljavaju, osoba koje se izuzetno teško upošljavaju i osoba sa invaliditetom.

Visina državne potpore ne smije preći: 1) u slučaju osoba koje se teže upošljavaju i osoba koje

se izuzetno teško upošljavaju, 50% opravdanih troškova i

2) u slučaju osoba sa invaliditetom, 75% opravdanih troškova.

Opravdani troškovi su troškovi bruto plaća i naknada u razdoblju:

1) od najviše 12 mjeseci po upošljavanju - u slučaju osoba koje se teže upošljavaju;


2) od najviše 24 mjeseci po upošljavanju - u slučaju osoba koje se izuzetno teško upošljavaju i

3) tokom cjelokupnog razdoblja u kom je osobauposlena - u slučaju osobe sa invaliditetom.

Troškovi bruto plaća i naknada su ukupan iznos koje je gospodarski subjekt stvarno platio u vezi sa upošljavanjem, koji obuhvata bruto iznos plaća i naknada prije odbijanja poreza, obveznih doprinosa, kao što su doprinosi za socijalno osiguranje, troškovi dječje zaštite.

Ukoliko upošljavanje nema za posljedicu neto povećanje broja uposlenih u odnosu na prosječan broj uposlenih u datom gospodarskom subjektu u prethodnih dvanaest mjeseci, to radno mjesto ostaje upražnjeno po dobrovoljnom raskidu radnog odnosa, invalidnosti, odlaska u starosnu mirovinu, dobrovoljnog skraćenja radnog vremena ili otpuštanja, sukladno sa zakonom, zbog povrede radne discipline, a ne kao posljedica tehnološkog viška. Broj uposlenih je broj godišnjih jedinica rada, tj. broj osoba uposlenih na puno radno vrijeme u toku jedne godine, gdje se uposlenje na pola radnog vremena i sezonsko uposlenje računaju kao dijelovi godišnje jedinice rada.

Osim u slučaju otpuštanja sukladno zakonu ili zbog povrede radne discipline, uposlenik koji se teže upošljava ima pravo na kontinuirano uposlenje na najkraći rok predviđen propisima Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine i kolektivnim ugovorima koji uređuju ugovor o radu.

Ukoliko je razdobljeuposlenja osoba koje se teže upošljavaju i osobe sa invaliditetom kraće od 12 mjeseci, odnosno 24 mjeseca u slučaju osoba koje se izuzetno teško upošljavaju, državna potpora se proporcionalno smanjuje.

Članak 20. Državna potpora za naknadu dodatnih troškova upošljavanja

osoba sa invaliditetom Državna potpora može se dodijeliti za naknadu dodatnih

troškova upošljavanja osoba sainvaliditetom. Visina državne potpore ne smije preći 100% opravdanih

troškova. Opravdani troškovi za dodjelu državne potpore za naknadu

dodatnih troškova upošljavanja osoba sa invaliditetom su troškovi, osim troškova bruto plaća i naknada navedenih u članku 19. ove uredbe, koji su dodatni u odnosu na one troškove koje bi gospodarski subjekt snosio da upošljava uposlenike bez invaliditeta, u razdoblju u kome je uposlenik sa invaliditetom uposlen.

Opravdani troškovi iz stavka 3. ovog članka su: 1) troškovi prilagođavanja poslovnog prostora; 2) troškovi upošljavanja osoblja samo za vrijeme dok

pružaju potpora radnicima sa invaliditetom; 3) troškovi prilagođavanja ili nabave opreme, odnosno

nabave i provjere računarskih programa (softver) koje koriste radnici sa invaliditetom, uključujući prilago-đenu ili potpornu tehnološku opremu, koji su dodatni u odnosu na one troškove koje bi gospodarski subjekt snosio da upošljava uposlenike bez invaliditeta, u razdoblju u kome je uposlenik sa invaliditetom uposlen;

4) u slučaju da gospodarski subjekt ima upošljavanje u prilagođenim uvjetima, troškovi izgradnje, instaliranja ili širenja gospodarskog subjekta i ugradnje opreme, kao i svi troškovi administracije i prijevoza koji su direktna posljedica upošljavanja uposlenika sa invaliditetom. Upošljavanje u prilagođenim uvjetima je upošljavanje u gospodarskom subjektu sa najmanje 50% osoba sa invaliditetom.

Оdstupаnjе оd prаvilа о kumulаciјi držаvnе pоmоći: 1) Držаvnа pоmоć zа osobe sа invаliditеtоm iz čl. 18. i

19. оvе Urеdbе mоžе dа sе, u pоglеdu istih

оprаvdаnih trоškоvа, kumulirа sа drugоm držаvnоm pоmоći, prеdviđеnоm оvоm Urеdbоm i prеkо gоrnjе grаnicе utvrđеnе člаnkоm 4. stаvak 2. оvе Urеdbе, аkо sе tоm kumulаciјоm nе prеlаzi 100% mјеrоdаvnih trоškоvа u svаkоm pеriоdu u kоmе su prеdmеtnа licа bilа zаpоslеnа.

4. Državna potpora za zaštitu životne sredine

Članak 21. Opći uvjeti za dodjelu državne potpore za zaštitu životne sredine

Državna potpora za zaštitu životne sredine može se dodijeliti za bilo koju mjeru utvrđenu radi otklanjanja ili sprečavanja štete po fizičko okruženje ili prirodne resurse nastale aktivnostima korisnika, smanjenja rizika od nastupanja takve štete ili efikasnijeg korištenja prirodnih resursa, uključujući mjere energetskih ušteda i korištenja obnovljivih izvora energije.

Državna potpora za zaštitu životne sredine može se dodijeliti gospodarskim subjektima u svim sektorima, osim mjera na zaštiti životne sredine koje se odnose na infrastrukturu zračnog, putnog, željezničkog, pomorskog prometa i prometa unutrašnjim plovnim putevima, uključujući projekte na razvoju transEuropske prometne mreže.

Državna potpora može se dodijeliti ako je korisnik podnio zahtjev za državnu potporu prije početka rada na projektu. Kod državne potpore velikim gospodarskim subjektima, u internom aktu dokumentu korisnika potrebno je dokazati poticajni efekt na temelju sljedećih kriterija: povećanje opsega projekta, povećanje oblasti djelovanja, povećanje brzine realizacije i povećanje ukupnog iznosa projekta, kao i održivosti potpomognutog projekta sa i bez državne potpore.

Članak 22. Državna potpora za dostizanje viših standarda od važećih ili za povećanje razine zaštite životne sredine u odsustvu standarda

Državna potpora za dostizanje viših standarda od važećih u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, ili za povećanje razine zaštite životne sredine u odsustvu standarda može se dodijeliti ako je ispunjen jedan od sljedećih uvjeta:

1) da investicija omogućava korisniku povećanje razine zaštite životne sredine kao rezultat njegove aktivnosti iznad važećih standarda za zaštitu životne sredine u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, ili

2) da investicija omogućava korisniku povećanje razine zaštite životne sredine kao rezultat njegove aktivnosti u odsustvu standarda za zaštitu životne sredine u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine.

Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja neophodni za postizanje više razine zaštite životne sredine nego što zahtijevaju standardi u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine.

Opravdana ulaganja moraju biti u obliku ulaganja u: 1) materijalna sredstva - ulaganja u zemljište koje je

striktno neophodno za ispunjavanje ciljeva zaštite životne sredine, ulaganja u zgrade, postrojenja i opre-mu sa ciljem smanjenja ili eliminacije zagađenja i smetnji, i ulaganja u prilagođavanje načina proizvod-nje sa ciljem zaštite životne sredine;

2) nematerijalna sredstava - troškovi transfera tehnolo-gije kroz kupovinu operativnih licenci ili patentiranog i nepatentiranog znanja, ukoliko su ispunjeni sljedeći uvjeti: a) da se za nematerijalna sredstva obračunava

amortizacija,


b) da su sredstva kupljena po tržišnim uvjetima od gospodarskog subjekta u kojem kupac ne ostvaruje kontrolu, ni posredno ni neposredno,

c) da se sredstva nalaze u i ostaju u imovini gospodarskog subjekta koji je primatelj državne potpore, kao i da se koriste najmanje pet godina. Ovaj uvjet se ne primjenjuje ako su nematerijalna sredstva tehnički zastarjela. U slučaju prodaje u navedenom petogodišnjem razdoblju, dobit od prodaje mora se odbiti od opravdanih troškova, a cjelokupan ili djelimičan iznos državne potpore mora biti nadoknađen, tamo gdje je propisano.

Opravdani troškovi izračunavaju se kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za zaštitu životne sredine, koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja, ukoliko:

1) operativna korist znači uštedu troškova ili dodatnu potpornu proizvodnju koja je izravno povezana sa ulaganjem u zaštitu životne sredine;

2) operativni troškovi predstavljaju dodatne troškove proizvodnje nastalih dodatnim ulaganjem u zaštitu životne sredine.

U cilju utvrđivanja dijela ulaganja koji je izravno povezan sa zaštitom životne sredine, može se koristiti sljedeća metodologija:

1) kada se troškovi ulaganja u zaštitu životne sredine mogu lako odrediti u ukupnim troškovima ulaganja, troškovi koji se precizno odnose na zaštitu životne sredine predstavljaju opravdane troškove;

2) u svim drugim slučajevima, dodatni troškovi ulaganja utvrđuju se poređenjem ulaganja sa hipotetičnom situacijom bez dodijeljene državne potpore.

Kod ulaganja čiji je cilj postizanje više razine zaštite životne sredine u odnosu na standarde važeće u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, hipotetična situacija se određuje na sljedeći način:

1) kod ulaganja čiji je cilj postizanje više razine zaštite životne sredine u odnosu na standarde važeće u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercego-vine, opravdani troškovi predstavljaju troškove ulaga-nja neophodne za postizanje razine zaštite životne sredine koji je viši od traženog razine standarda;

2) ukoliko standardi ne postoje u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, opravdani troškovi su troškovi ulaganja neophodni za postizanje više razine zaštite životne sredine nego što bi gospodarski subjekt dostigao u odsustvu bilo kakve državne potpore za zaštitu životne sredine.

Državna potpora može se dodijeliti: 1) malim gospodarskim subjektima iznosu do 70%

opravdanih troškova; 2) srednjim gospodarskim subjektima u iznosu do 60%

opravdanih troškova; 3) velikim gospodarskim subjektima u iznosu do 50%

opravdanih troškova. Državna potpora ne može se dodijeliti u slučaju da je

namijenjena postizanju standarda u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, koji su usvojeni i stupili na snagu, ali nisu u primjeni.

U sektoru prometa, nabava novih transportnih sredstava za drumski, željeznički i pomorski promet, kao i unutrašnju plovidbu, koja je sukladna usvojenim standardima u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, dozvoljena je samo ukoliko se nabava realizira prije njihovog stupanja na snagu, a novi standardi, nakon što postanu

obvezujući, ne mogu se retroaktivno primjenjivati na već nabavljena sredstva.

Članak 23. Državna potpora za rano usklađivanje sa budućim standardima za

zaštitu životne sredine Državna potpora za rano usklađivanje sa novim

standardima u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, koji povećavaju razina zaštite životne sredine, ali još nisu u primjeni, može se dodijeliti samo za ulaganja izvršena i završena najmanje godinu dana prije početka primjene ovih standarda.

Opravdani troškovi predstavljaju dodatne troškove ulaganja neophodne za postizanje razine zaštite životne sredine koji zahtijevaju novi standardi u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji BiH, u odnosu na postojeću razina zaštite životne sredine koja je tražena prije stupanja na snagu ovog standarda.

Kod izračunavanja opravdanih troškova, moraju biti ispunjeni uvjeti navedeni u st. 3. 4. i 5. članka 22. ove uredbe.

Kada je projekt realizovan i završen više od tri godine prije stupanja na snagu standarda, visina državne potpore ne može preći:

1) za male gospodarske subjekte: iznos do 25% opravda-nih troškova;

2) za srednje gospodarske subjekte: iznos do 20% oprav-danih troškova;

3) za velike gospodarske subjekte: iznos do 15% opravdanih troškova.

Kada je projekt realizovan i završen u razdoblju od jedne do tri godine prije stupanja na snagu standarda, visina državne potpore ne može premašiti:

1) za male gospodarske subjekte: iznos do 25% opravda-nih troškova;

2) za srednje gospodarske subjekte: iznos do 15% oprav-danih troškova;

3) za velike gospodarske subjekte: iznos do 10% oprav-danih troškova.

Članak 24. Državna potpora za postizanje uštede energije

Državna potpora može biti dodijeljena za ulaganja u postizanje uštede energije koja su ograničena na dodatne troškove ulaganja neophodne za postizanje uštede energije iznad razine koji zahtijevaju standardi u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine.

Kod izračunavanja dodatnih troškova, primjenjuju se sljedeći uvjeti:

1) dio ulaganja koji je neposredno vezan za postizanje uštede energije utvrđuje se sukladno odredbama st. 3. i 5. članka 22. ove uredbe;

2) razina uštede energije koji je viši u odnosu na obvezne standarde utvrđuje se sukladno odredbama st. 3. i 6. članka 22. ove uredbe;

3) kod utvrđivanja koristi/troškova poslovanja, opravda-ni troškovi izračunavaju se kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za postizanja ušteda energije, koji se javljaju tokom prve tri godine trajanja tog ulaganja u slučaju malih i srednjih gospodarskih subjekata, odnosno pr-vih pet godina u slučaju velikih gospodarskih subjekata.

Državna potpora može se dodijeliti: 1) malim gospodarskim subjektima iznosu do 80% opra-

vdanih troškova; 2) srednjim gospodarskim subjektima u iznosu do 70%

opravdanih troškova;


3) velikim gospodarskim subjektima u iznosu do 60% opravdanih troškova.

Članak 25. Investicijska državna potpora za obnovljive izvore energije

Državna potpora može se dodijeliti za promoviranje energije iz obnovljivih izvora. Državna potpora je opravdana ako u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, ne postoje obvezni standard zaštite životne sredine u pogledu sudjelovanja energije iz obnovljivih izvora za individualne gospodarske subjekte.

Državna potpora za proizvodnju biogoriva dozvoljena je samo u slučaju održivih biogoriva.

Opravdani troškovi izračunavaju se kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije, koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja, kako je navedeno u st. 3. 4. i 5. članka 22. ove uredbe.

Državna potpora može se dodijeliti: 1) malim gospodarskim subjektima u iznosu do 80%



opravdanih troškova.

Članak 26. Državna potpora za postrojenja za kombiniranu proizvodnju

električne i toplotne energije (kogeneracija) Investicijska državna potpora za kogeneraciju može se

dodijeliti pod uvjetom da nova kogeneracijska jedinica ukupno ostvaruje uštedu primarne energije u poređenju sa odvojenom proizvodnjom, ili da unapređenje postojeće kogeneracijske jedinice ili pretvaranje postojećeg energetskog postrojenja u kogeneracijsku jedinicu ostvaruje uštedu primarne energije u poređenju sa izvornom situacijom.

Opravdani troškovi za dodjelu državne potpore za kogeneraciju moraju biti ograničeni na dodatne troškove ulaganja neophodne za uspostavljanje visoko efikasnog kogeneracijskog postrojenja u poređenju sa odgovarajućim ulaganjem.


Visina investicijske državne potpore utvrđuje se i to: 1) za male gospodarske subjekte - do 80% opravdanih

troškova; 2) za srednje gospodarske subjekte - do 70% opravdanih

troškova; 3) za velike gospodarske subjekte - do 60% opravdanih

troškova.

Članak 27. Državna potpora za energetski efikasno daljinsko grijanje

Investicijska državna potpora za daljinsko grijanje može se dodijeliti pod uvjetom da kombinirana djelatnost proizvodnje toplote i distribuiranja toplote dovodi do ušteda primarne energije i da su ulaganja namijenjena za korištenje i distribuciju otpadne toplote u cilju daljinskog grijanja.

Opravdani troškovi za dodjelu državne potpore za daljinsko grijanje moraju biti ograničeni na dodatne troškove ulaganja neophodne za ostvarivanje energetski efikasnog daljinskog grijanja u poređenju sa odgovarajućim ulaganjem.


Visina investicijske državne potpore utvrđuje se i to: 1) za male gospodarske subjekte - do 70% opravdanih

troškova; 2) za srednje gospodarske subjekte - do 60% opravdanih

troškova;

3) za velike gospodarske subjekte - do 50% opravdanih troškova.

Članak 28. Državna potpora za upravljanje otpadom

Državna potpora za upravljanje otpadom od drugih gospodarskih subjekata uključujući i aktivnosti ponovne uporabe, reciklaže i prerade može se dodijeliti samo ukoliko su kumulativno ispunjeni sljedeći uvjeti:

1) da je ulaganje usmjereno na smanjivanje zagađenja koje proizvode drugi gospodarski subjekti - zagađivači i ne pokriva zagađenje koje proizvodi korisnik te potpore;

2) da potpora ne oslobađa zagađivače plaćanja naknade prema propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine i upravljanje otpadom ili naknada koja se smatra normalnim troškom gospodarskog subjekta koje je zagađivač;

3) da ulaganje poboljšava proces u kome je korištenje otpada za proizvodnju gotovih proizvoda ekonomski profitabilno ili koristi konvencionalne tehnologije na inovativan način;

4) da bi otpad koji se prerađuje u protivnom bio odložen ili prerađen na način koji je manje prihvatljiv za životnu sredinu;

5) da ulaganje ne povećava samo potražnju za predmetima koji će se reciklirati, već povećava i prikupljanje tog otpada.

Opravdani troškovi za dodjelu državne potpore za upravljanje otpadom su dodatni investicijski troškovi neophodni za ostvarivanje ulaganja za upravljanje otpadom, u poređenju sa konvencionalnom proizvodnjom istog kapaciteta koja ne uključuje upravljanje otpadom. Troškovi takvog ulaganja oduzimaju se od opravdanih troškova.

Opravdani troškovi izračunavaju se kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za upravljanje otpadom, koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja, kako je navedeno u st. 3. 4. i 5. članka 22. ove uredbe.

Državna potpora može se dodijeliti: 1) malim gospodarskim subjektima iznosu do 70%




Članak 29. Državna potpora za sanaciju kontaminiranih lokacija

Investicijska državna potpora gospodarskim subjektima koji otklanjaju štete nanijete životnoj sredini sanacijom kontaminiranih lokacija može se dodijeliti samo ukoliko vodi poboljšanju zaštite životne sredine. Šteta nanesena životnoj sredini odnosi se na pogoršanje kvaliteta tla, površinskih ili podzemnih voda.

Državna potpora ne može se dodijeliti ukoliko je zagađivač poznat, i u tom slučaju primjenjuje se načelo "zagađivač plaća".

Ukoliko zagađivač nije poznat ili mu se ne može naložiti da snosi troškove sanacije, državna potpora može se dodijeliti licu koje vrši sanaciju.

Opravdani troškovi su troškovi koji se odnose na obavljanje sanacije kontaminiranih područja umanjeni za iznos povećanja vrijednosti zemljišta na tom području. Svi troškovi koje gospodarski subjekt bude ostvario prilikom sanacije lokacije, bez obzira na to da li se ti troškovi prikazuju pod stavkom osnovna sredstva u bilansu stanja, smatraju se opravdanim ulaganjem u slučaju sanacije kontaminiranih lokacija.


Državna potpora za sanaciju kontaminiranih lokacija može se dodijeliti u visini do 100% opravdanih troškova. Ukupan iznos potpore ne smije biti veći od stvarnih troškova koje snosi gospodarski subjekt.

Članak 30. Državna potpora za izmještanje gospodarskih subjekata Državna potpora može se dodijeliti samo gospodarskim

subjektima koji posluju u urbanim sredinama ili u posebnim sredinama zaštićenim zakonom Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine kao prirodna staništa biljnog i životinjskog svijeta, koji obavljaju djelatnost sukladno zakonu, ali zbog većeg stepena zagađivanja životne sredine izazvanog tom djelatnošću, moraju biti izmještena na drugu lokaciju.

Državna potpora može se dodijeliti pod sljedećim uvjetima: 1) da promjena lokacije bude izvršena radi zaštite

životne sredine ili sprečavanja nanošenja štete životnoj sredini i o toj promjeni mora postojati odluka nadležnog organa ili sudska odluka ili mora biti rezultat dogovora gospodarskog subjekta i nadležnog organa;

2) da gospodarski subjekt zadovoljava najviše standarde zaštite životne sredine koji se primjenjuju na novoj lokaciji nakon izmještanja.

Opravdani troškovi za dodjelu državne potpore za izmještanje gospodarskih subjekata su:

1) troškovi za kupovinu zemljišta, izgradnju ili kupovinu novih postrojenja, ali samo istog kapaciteta kao postrojenja koja su napuštena;

2) troškovi penala koje snosi gospodarski subjekt zbog raskidanja ugovora o zakupu zemljišta ili zgrada ukoliko je zbog odluke nadležnog organa ili sudske odluke o promjeni lokacije došlo do prijevremenog raskida ugovora.

Pri određivanju iznosa opravdanih troškova odbija se: 1) dobit od prodaje ili iznajmljivanja napuštenog

postrojenja ili zemljišta; 2) naknada dobijena po temelju eksproprijacije (lišavanja

svojine); 3) bilo koja druga dobit u vezi sa premještanjem

postrojenja, posebno dobit koja, u trenutku premještanja, proizlazi iz unapređenja tehnologije koja se koristi računovodstvena dobit koja proizlazi iz boljeg korištenja postrojenja;

4) ulaganja radi povećanja kapaciteta. Državna potpora može se dodijeliti: 1) malim gospodarskim subjektima iznosu do 70%




Članak 31. Opći uvjeti za izradu studija zaštite životne sredine

Državna potpora može se dodijeliti gospodarskom subjektu za izradu studija zaštite životne sredine neposredno povezanih sa ulaganjima za dostizanje standarda pod uvjetima navedenim u članku 22, ostvarivanje uštede energije pod uvjetima navedenim u članku 24. i proizvodnju obnovljive energije pod uvjetima navedenim u članku 25. ove uredbe. Državna potpora može se dodijeliti i kada se, nakon nalaza pripremnog istraživanja, ulaganje koje je predmet istraživanja ne ostvari.

Državna potpora može se dodijeliti: 1) malim gospodarskim subjektima u iznosu do 70%


2) srednjim gospodarskim subjektima u iznosu do 60% opravdanih troškova;

3) malim gospodarskim subjektima iznosu do 50% opravdanih troškova;

Članak 32. Državna potpora za operativno poslovanje

Državna potpora za ostvarenje uštede energije može se dodijeliti pod sljedećim uvjetima:

1) da je državna potpora ograničena na nadoknađivanje dodatnih proizvodnih troškova koji proizlaze iz ulaganja, uzimajući u obzir koristi proizašle iz uštede energije. Svaka potpora za ulaganje dodijeljena gospodarskom subjektu za novo postrojenje mora se oduzeti od proizvodnih troškova;

2) da je državna potpora ograničena na pet godina; 3) da u slučaju dodjele državne potpore koja se

postepeno smanjuje, visina potpore ne prelazi 100% dodatnih troškova u prvoj godini, ali mora linearno biti svedena na nulu na kraju pete godine. U slučaju dodjele državne potpore koja se ne smanjuje postepeno, visina državne potpore ne smije preći 50% dodatnih troškova.

Operativna državna potpora za proizvodnju obnovljive energije može se dodijeliti pod uvjetom da je sukladna jednom od navedenih opcija, ukoliko u Bosni i Hercegovini, odnosno Fede-raciji Bosne i Hercegovine, ne postoji obvezni standard zaštite životne sredine u pogledu sudjelovanja energije iz obnovljivih izvora za individualne gospodarske subjekte.

Opcija 1 a) Državna potpora može se dodijeliti za pokrivanje

razlike između troškova proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, uključujući troškove amortizacije dodatnih ulaganja u zaštitu životne sredine i tržišne cijene tog oblika energije.

b) Državna potpora može se dodijeliti do završetka procesa amortizacije postrojenja sukladno uobičaje-nim računovodstvenim pravilima. Svaka dalja proiz-vodnja energije u postrojenju ne može biti predmet potpore. Državna potpora također može da pokrije uobičajen prinos na kapital.

c) Prilikom utvrđivanja iznosa operativne državne potpore, svaka potpora za ulaganje dodijeljena gospodarskom subjektu za novo postrojenje mora se oduzeti od proizvodnih troškova;

d) S obzirom na to da proizvodnja energije iz biomase zahtijeva relativno niske troškove ulaganja, ali veće troškove poslovanja, operativna državna potpora za proizvodnju obnovljive energije iz biomase koja premašuje iznos ulaganja može se dodijeliti ukoliko davatelj državne potpore može pokazati da su ukupni troškovi koje gospodarski subjekt bude ostvario po amortizaciji postrojenja i dalje viši od tržišne cijene energije.

Opcija 2: Operativna državna potpora može se dodijeliti pod uvjetima

iz stavka 1. ovog članka. Operativna državna potpora može se dodijeliti, pod

uvjetima navedenim u stavku 2. ovog članka gospodarskim subjektima koji snabdijevaju tržište preko distributivne mreže električnom i toplotnom energijom, kada su troškovi proizvodnje te energije iznad njihove tržišne cijene, kao i za industrijsko korištenje kombinirane proizvodnje električne i toplotne energije ako je proizvodna cijena jedne jedinice energije uz korištenje te tehnologije veća od tržišne cijene jedne jedinice klasične energije.


5. Državna potpora za istraživanje, razvoj i inovacije

Članak 33. Opći uvjeti za dodjelu državne potpore za istraživanje, razvoj i

inovacije Državna potpora za istraživanja, razvoj i inovacije može se

dodijeliti gospodarskim subjektima u svim sektorima, osim gospodarskim subjektima u teškoćama. Kod državne potpore velikim gospodarskim subjektima, potrebno je dokazati poticajni efekt na temelju sljedećih kriterija: povećanje opsega projekta, proširenje oblasti djelovanja, brža realizacija projekta i povećanje ukupnog iznosa za istraživanje, razvoj i inovacije.

Članak 34. Državna potpora za istraživanje

Državna potpora može se dodijeliti za: 1) osnovna istraživanja koja predstavljaju eksperimental-

ni ili teorijski rad radi stjecanja novih znanja o osnovnim principima pojava i posmatranih činjenica, bez direktne primjene u praksi;

2) industrijska istraživanja koja predstavljaju planirana istraživanja ili ispitivanja radi stjecanja novih znanja i vještina za razvoj novih proizvoda, procesa ili usluga, odnosno radi znatnog poboljšanja postojećih proizvoda, procesa ili usluga. Industrijski razvoj obuhvata stvaranje neophodnih komponenti složenih sustava, osim u slučaju stvaranja prototipa iz točke 3. podtočke b) ovog stavka;

3) eksperimentalni razvoj koji obuhvata: stjecanje, kombiniranje, oblikovanje i korištenje postojećih naučnih, tehnoloških, poslovnih i ostalih mjerodavnih znanja i vještina radi izrade planova ili dizajna za nove, promijenjene ili poboljšane proizvode, procese ili usluge, kao i za druge aktivnosti radi konceptual-nog definiranja, planiranja i dokumentiranja novih proizvoda, procesa ili usluga. Pod tim aktivnostima podrazumijeva se: a) izrada nacrta, crteža, planova i ostale doku-

mentacije pod uvjetom da nisu namijenjeni komercijalnoj uporabi;

b) razvoj komercijalno uporabljivih prototipova i demo-projekata ukoliko je prototip konačni komercijalni proizvod i ukoliko bi troškovi proizvodnje samo za korištenje u svrhu prikazi-vanja i provjere valjanosti bili neprihvatljivo visoki;

c) eksperimentalna proizvodnja i ispitivanje proizvoda, procesa i usluga pod uvjetom da se ne mogu koristiti ili tako izmijeniti da imaju industrijsku ili komercijalnu primjenu.

Državna potpora za eksperimentalni razvoj ne može se dodijeliti za rutinske ili periodične izmjene proizvoda, proizvod-nih linija, proizvodnih procesa, usluga i drugih postojećih operacija i u slučaju da takve promjene predstavljaju poboljšanja.

Opravdani troškovi su: 1) troškovi osoblja (istraživači, tehničari i drugo potpor-

no osoblje) u mjeri u kojoj rade na istraživačkom projektu;

2) troškovi instrumenata i opreme u opsegu u kome se koriste za istraživački projekt. Ukoliko se instrumenti i oprema ne koriste tokom čitavog razdoblja trajanja istraživačkog projekta, opravdani troškovi su samo troškovi amortizacije u razdoblju trajanja projekta izračunati na temelju dobre računovodstvene prakse;

3) troškovi zgrada i zemljišta u opsegu i razdoblju u kome se koriste za istraživački projekt. U pogledu troškova zgrada, opravdani su samo troškovi

amortizacije za razdoblje trajanja istraživačkog projekta, a izračunavaju se sukladno sa dobrom računovodstvenom praksom. U pogledu troškova zemljišta, opravdani troškovi su troškovi kupovine ili iznajmljivanja ili stvarno nastali kapitalni troškovi.

4) troškovi ugovornih istraživanja, tehničkog znanja i patenata koji su kupljeni ili licencirani od trećih osoba po tržišnim cijenama, ukoliko je transakcija izvršena u konkurentnim uvjetima i troškovi savjetodavnih i sličnih usluga ukoliko se koriste isključivo za djelatnost istraživanja;

5) dodatni režijski troškovi nastali izravno kao rezultat istraživačke djelatnosti;

6) drugi operativni troškovi poslovanja, uključujući troškove materijala, potrošne robe i proizvoda nastalih izravno kao rezultat istraživačke djelatnosti.

U slučaju eksperimentalnog razvoja, od opravdanih troškova moraju se odbiti svi prihodi koji se ostvaruju ukoliko se razvijeni prototipovi i eksperimentalni crteži kasnije koriste u komercijalne svrhe.

Državna potpora može se dodijeliti: 1) za osnovna istraživanja - do 100% opravdanih

troškova; 2) za industrijska istraživanja - do 50% opravdanih

troškova; 3) za eksperimentalni razvoj - do 25% opravdanih

troškova. Visina državne potpore za industrijska istraživanja i

eksperimentalni razvoj iz toč. 2. i 3. stavak 5. ovog članka može se dodatno povećati:

1) za 10% za srednje gospodarske subjekte i za 20% za male gospodarske subjekte;

2) za dodatnih 15%, ali ne više od 80% opravdanih troškova ukoliko: a) projekt uključuje suradnju sa najmanje jednim

malim ili srednjim gospodarskim subjektom ili se provodi u najmanje dvije države, a nijedan gospodarski subjekt sam ne snosi više od 70% opravdanih troškova projekta suradnje, ili

b) projekt uključuje suradnju između gospodarskog subjekta i istraživačke organizacije gdje istraživačka organizacija snosi najmanje 10% opravdanih troškova projekta i ima pravo da objavi rezultate svog istraživačkog projekta, ili

c) u slučaju industrijskog istraživanja, rezultati projekta se objavljuju na konferencijama naučnog i tehničkog karaktera, u naučnim ili tehničkim časopisima koji su svima dostupni.

Državna potpora za izradu studija o tehničkoj izvodljivosti može se dodijeliti za industrijsko istraživanje i eksperimentalni razvoj:

1) za male i srednje gospodarske subjekte - do 75% opravdanih troškova za studije koje su priprema za industrijsko istraživanje i do 50% opravdanih troško-va za studije koje su priprema za eksperimentalni razvoj; i

2) za velike gospodarske subjekte - do 65% opravdanih troškova za studije koje su priprema za industrijsko istraživanje i do 40% opravdanih troškova za studije koje su priprema za eksperimentalni razvoj.

Opravdani troškovi za dodjelu državne potpore za izradu studija o tehničkoj izvodljivosti su stvarni troškovi izrade studije o tehničkoj izvodljivosti.


Članak 35. Državna potpora za inovacije procesa i organizacije poslovanja u

oblasti usluga Državna potpora za inovacije procesa i organizacije

poslovanja može se dodijeliti ukoliko su ispunjeni sljedeći uvjeti: 1) da se inovacija procesa i organizacije poslovanja

odnosi na korištenje informacionih i komunikacijskih tehnologija sa ciljem izmjene organizacije poslovanja;

2) da inovacija poslovanja bude u obliku projekta za koji je imenovan stručni rukovoditelj projekta i navedeni troškovi projekta;

3) da rezultat projekta bude razvoj standarda, modela komercijalnog poslovanja, metodologije postupka koje je moguće na sistematičan način reproducirati, certificirati ili zaštiti patentom;

4) da inovacija procesa i organizacije poslovanja bude očigledna ili značajno poboljšana u odnosu na postojeće stanje u određenoj grani industrije u Europskoj Zajednici ili Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, što se dokazuje preciznim opisom inovacije, njenim poređenjem sa postojećim tehnikama u procesu i organizaciji poslovanja kojima se koriste drugi gospodarski subjekti u istom sektoru;

5) da projekt koji sadrži inovaciju procesa i organizacije poslovanja nosi i jasan stupanj rizika, što se dokazuje poređenjem troškova projekta sa prihodom gospodarskog subjekta, vremenom koje je potrebno za razvoj novog procesa, očekivanom dobiti od inovacije procesa u poređenju sa troškovima projekta i vjerovatnošću neuspjeha projekta;

6) da proces inovacije bude u obliku novog ili bitno unaprijeđenog metoda proizvodnje ili ostvarenja (uključujući bitne promjene u tehnici, opremi i softveru).

Manje izmjene ili poboljšanja, kao i povećanje kapaciteta proizvodnje ili pružanja usluga, do kojeg dođe kroz dopunsku preradu ili logističke sustave u odnosu na sustave koji su već u uporabi, prestanak korištenja procesa, prosta reprodukcija ili umnožavanje kapitala, uvođenje promjena, koje nastaju iz promjene u faktorskim cijenama ili promjenama u carinskim tarifama, sezonske i druge ciklične promjene, kao i prodaja novih i bitno dorađenih proizvoda, ne smatraju se inovacijama.

Inovacija organizacije poslovanja je primjena nove organizacione metode u radu, organizaciji radnih mjesta ili vanjskim odnosima gospodarskog subjekta. Promjene koje se uvedu u način poslovanja, organizaciju radnih mjesta ili vanjske odnose koje se zasnivaju na organizacijskim metodama koje su u gospodarskom subjektu već u primjeni, promjene u upravljačkoj strategiji, spajanje ili preuzimanje gospodarskog subjekta, prestanak korištenja procesa, prosta reprodukcija ili umnožavanje kapitala, promjene koje su nastupile iz promjene faktorskih cijena ili carinskih tarifa, sezonske i druge ciklične promjene, kao i prodaja novih i bitno unaprijeđenih proizvoda, ne smatraju se inovacijama.

Opravdani troškovi su opravdani troškovi istraživanja iz stavka 3. članka 34. ove uredbe, dok u slučaju inovacija koje se odnose na organizaciju poslovanja, samo troškovi informacionih i komunikacijskih tehnologija se mogu uključiti u troškove instrumenata i opreme.

Državna potpora se utvrđuje i to: za velike gospodarske subjekte - do 15%, za srednje gospodarske subjekte - do 25%, za male gospodarske subjekte - do 35% opravdanih troškova.

Veliki gospodarski subjekti mogu dobiti državnu potporu za inovaciju procesa i organizacije poslovanja samo ukoliko ostvaruju suradnju sa malim i srednjim gospodarskim subjektima

koji sudjeluju sa najmanje 30% u ukupnim opravdanim troškovima.

Članak 36. Državna potpora za unajmljivanje visokokvalificiranog osoblja

Državna potpora za unajmljivanje visokokvalificiranog osoblja privremeno premještenog iz istraživačke organizacije ili velikog gospodarskog subjekta u mali ili srednji gospodarski subjekt može se dodijeliti ukoliko su ispunjeni sljedeći uvjeti:

1) da privremeno premješteno visokokvalificirano osoblje bude uposleno na novostvorenim istraživa-čkim, razvojnim i inovativnim funkcijama u gospo-darskom subjektu i ne smije biti zamjena za postojeće osoblje;

2) da je visokokvalificirano osoblje, najmanje tokom prethodne dvije godine, bilo uposleno u istraživačkoj organizaciji ili velikom gospodarskom subjektu koji ga šalje na privremeni premještaj;

3) da privremeno premješteno osoblje bude uposleno na istraživačkim razvojnim i inovacionim funkcijama u malom i srednjem gospodarskom subjektu koji je primatelj potpore.

Visokokvalificirano osoblje su: istraživači, inženjeri, projektanti i marketing menadžeri sa visokim obrazovanjem i najmanje pet godina stručnog iskustva u određenoj djelatnosti. Doktorske studije se smatraju odgovarajućim stručnim iskustvom.

Visokokvalificirano osoblje može biti angažovano privre-meno i po isteku roka angažovanja to osoblje se vraća kod svog prethodnog poslodavca.

Opravdani troškovi su svi troškovi unajmljivanja i upošlja-vanja visokokvalificiranog osoblja, uključujući troškove korište-nja usluga službe za upošljavanje, kao i troškovi premještaja osoblja.

Visina državne potpore ne smije biti veća od 50% opravdanih troškova, u razdoblju od najduže tri godine po gospodarskom subjektu i po unajmljenoj osobi.

Članak 37. Državna potpora za inovativne klastere

Investicijska državna potpora za inovativne klastere može se dodijeliti za osnivanje, širenje i oživljavanje inovativnih klastera i to isključivo pravnim osobama koje upravljaju ovim klasterima. Te osobe su odgovorne za upravljanje poslovnim prostorom, objektima i aktivnostima inovativnih klastera u pogledu njihovog korištenja i pristupa. Pristup poslovnom prostoru i aktivnostima mora biti slobodan. Naknade za korištenje prostora i sudjelovanje u aktivnostima klastera određuju se sukladno njihovim stvarnim troškovima.

Investicijska državna potpora može se dodijeliti za: 1) opremanje centara za usavršavanje i istraživanje; 2) infrastrukturu otvorenog tipa koja je namijenjena

istraživanju: laboratorije, objekti za testiranja; 3) široku mrežnu infrastrukturu. Opravdani troškovi su troškovi koji se odnose na ulaganja u

zemljište, zgrade, mašine i opremu. Državna potpora se utvrđuje i to: za velike gospodarske

subjekte - do 50%, za srednje gospodarske subjekte - do 60%, za male gospodarske subjekte - do 70% opravdanih troškova iz stavka 3. ovog članka.

Članak 38. Državna potpora za pokrivanje tekućih troškova inovativnih

klastera Investicijska državna potpora za pokrivanje tekućih

troškova inovativnih klastera u svrhu oživljavanja inovativnih klastera može se dodijeliti pravnim osobama koje upravljaju ovim klasterima.


Državna potpora je vremenski ograničena na razdoblje od pet godina, i to:

1) do 100% opravdanih troškova iz stavka 3. ovog članka za prvu godinu rada inovativnog klastera, sa ciljem linearnog, odnosno potpunog linearnog smanjenja u petoj godini ili.

2) do 50% opravdanih troškova iz stavka 3. ovog članka u slučaju bez linearnog smanjenja.

U izuzetnim slučajevima, državna potpora za pokrivanje tekućih troškova inovativnih klastera u svrhu oživljavanja inovativnih klastera može se dodijeliti na duži rok, ali ne duže od 10 godina.

Opravdani troškovi su troškovi rada uposlenih osoba i administrativni troškovi koji se odnose na sljedeće aktivnosti:

1) reklamne aktivnosti klastera za privlačenje novih članova - gospodarskih subjekata;

2) upravljanje objektima klastera kojima je otvoren pristup;

3) organizaciju programa usavršavanja, radnih seminara i konferencija kojima se potiče razmjena znanja i povezivanje članova klastera.

Članak 39. Državna potpora za troškove stjecanja prava industrijske svojine

Državna potpora malim i srednjim gospodarskim subjekti-ma za stjecanje prava industrijske svojine može se dodijeliti za dobijanje i potvrđivanje patenata i drugih prava industrijske svojine.

Visina državne potpore ne smije preći visinu potpore za projekte istraživanja i razvoja propisanu u st. 5. i 6. članka 34. ove uredbe koji se odnose na istraživačke djelatnosti koje su prve dovele do predmetnih prava industrijske svojine.

Opravdani troškovi su: 1) svi troškovi koji prethode dodjeli prava, uključujući

troškove vezane za pripremu, registraciju i ispitivanje prijave, kao i troškovi nastali prilikom obnove prijave prije nego što je pravo dodijeljeno;

2) troškovi prijevoda i drugi troškovi nastali kako bi se pravo dobilo ili potvrdilo u drugim pravnim sustavima;

3) troškovi nastali prilikom obrane valjanosti prava u toku službenog ispitivanja prijave i mogućeg postupka opovrgavanja i kada ti troškovi nastanu poslije dodjele prava.

Članak 40. Državna potpora za nove inovativne gospodarske subjekte

Državna potpora za nove inovativne gospodarske subjekte može se dodijeliti malom gospodarskom subjektu koji u trenutku dodjele potpore posluje kraće od šest godina.

Gospodarski subjekt se smatra inovativnim ukoliko troškovi istraživanja i razvoja gospodarskog subjekta predstavljaju najmanje 15% njegovih ukupnih troškova poslovanja u najmanje jednoj od tri godine koje prethode dodjeli državne potpore. U slučaju gospodarskog subjekta početnika i bez prethodnog financijskog poslovanja, u reviziji njegovog trenutnog poslovnog razdoblja koju je ovjerio neovisni revizor utvrđuje se da li istraživački troškovi gospodarskog subjekta predstavljaju 15% njegovih ukupnih tekućih troškova.

Državna potpora novom inovativnom gospodarskom subjektu može se dodijeliti u visini do 1,5 milijuna eura. Ova potpora može se odobriti samo jedanput.

Korisniku potpore može se dodijeliti i druga državna potpora osim za istraživanje, razvoj i inovacije i za ulaganja u rizični kapital samo nakon isteka razdoblja od tri godine od dodjele potpore za nove inovativne gospodarske subjekte.

Članak 41. Državna potpora za usluge savjetovanja i poticanja inovacija

Državna potpora za savjetodavne usluge namijenjene inovacijama i usluge za poticanje inovacija može se dodijeliti malim i srednjim gospodarskim subjektima ukoliko su kumulativno ispunjeni sljedeći kriteriji:

1) da potpora ne smije preći iznos od 200.000 eura po korisniku u toku bilo kog trogodišnjeg razdoblja;

2) da visina potpore iznosi najviše 75% opravdanih troškova iz stavka 2. ovog članka;

3) da korisnik koristi tu potpora za pribavljanje usluga po tržišnim cijenama, ili ukoliko je pružatelj usluga neprofitni gospodarski subjekt, po cijeni koja predstavlja pune troškove usluga uz razumnu maržu (razumni profit).

Opravdani troškovi za dodjelu državne potpore za usluge savjetovanja i poticanja inovacija su:

1) za savjetodavne usluge namijenjene inovacijama - troškovi vezani za savjetovanje menadžmenta, tehnološku potpora, usluge prijenosa tehnologije, usavršavanje, savjetovanje prilikom preuzimanja, zaštite i trgovine pravima intelektualne svojine i za licenčne ugovore, savjetovanje o primjeni standarda i

2) za usluge poticanja inovacija - troškovi vezani za kancelarijski prostor, bazu podataka, tehničke knjižice, istraživanje tržišta, korištenje laboratorija, označavanje kvaliteta, testiranje i certifikaciju.

6. Državna potpora za usavršavanje

Članak 42. Opći uvjeti za dodjelu državne potpore za usavršavanje Državna potpora za usavršavanje može se dodijeliti

gospodarskim subjektima u svim sektorima, osim gospodarskim subjektima u teškoćama.

Državna potpora može se dodijeliti za: 1) posebno usavršavanje, koje uključuje obuku izravno i

prvenstveno primjenljivu na sadašnji i budući položaj uposlenih u gospodarskom subjektu, koji je neposredni korisnik te potpore i koji kroz ovu obuku osigurava kvalifikacije koje nisu prenosive ili su samo ograničeno prenosive na druge gospodarske subjekte ili poslovna područja;

2) opće usavršavanje, koje uključuje obuku koja nije samo ili prvenstveno primjenljiva na sadašnji i budući položaj uposlenih u gospodarskom subjektu koji je neposredni korisnik te potpore i koji kroz ovu obuku osigurava kvalifikacije koje su većinom prenosive na druge gospodarske subjekte ili poslovna područja i koje na taj način bitno povećava uposlenost uposlenika.

Usavršavanje će se smatrati općim: 1) ukoliko ga zajednički organizuju različiti neovisni

gospodarski subjekti ili ukoliko ga mogu pohađati uposleni iz različitih gospodarskih subjekata;

2) ukoliko je priznato, ovjereno ili vrednovano od strane nadležnih državnih organa ili drugih institucija na koje je Bosna i Hercegovina, odnosno Federacija Bosne i Hercegovine, prenijela odgovarajuća ovlaštenja.

Članak 43. Opravdani troškovi i dozvoljena visina državne potpore za

usavršavanje Opravdani troškovi i dozvoljena visina državne potpore za

usavršavanje su: 1) troškovi predavača;


2) putni troškovi predavača i polaznika, uključujući i smještaj;

3) drugi tekući troškovi, kao što su materijali i potrošna roba izravno povezani sa projektom usavršavanja;

4) troškovi amortizacije alata i opreme u opsegu u kojem se isključivo koriste za projekt usavršavanja;

5) troškovi savjetodavnih usluga u vezi sa projektom usavršavanja;

6) troškovi polaznika i opći indirektni troškovi (administrativni troškovi, zakup, režijski troškovi) do ukupnog iznosa drugih opravdanih troškova navedenih u točkama a) do e) ovog stavka.

U pogledu troškova polaznika, u obzir se uzimaju samo sati koje polaznik stvarno provede u usavršavanju, poslije odbitka svih proizvodnih sati.

Državna potpora može se dodijeliti: 1) za posebno usavršavanje - do 25% opravdanih

troškova 2) za opće usavršavanje - do 60% opravdanih troškova Visina državne potpore može se povećati, ali ne više od

80% opravdanih troškova, i to: 1) za 10% ukoliko se usavršavanje provodi za osobe sa

invaliditetom ili osobe koje se teže upošljavaju, 2) za 10% ukoliko se državna potpora dodjeljuje

srednjem gospodarskom subjektu; 3) za 20% ukoliko se državna potpora dodjeljuje malom

gospodarskom subjektu. U slučaju kada projekt usavršavanja uključuje komponente

i posebnog i općeg usavršavanja koje ne mogu biti razdvojene za potrebe izračunavanja visine državne potpore i u slučaju kada se ne može utvrditi da li se radi o posebnom ili općem usavršavanju, primjenjuje se visina državne potpore za posebno usavršavanje.

7. Državna potpora u obliku rizičnog kapitala

Članak 44. Državna potpora u obliku rizičnog kapitala

Rizični kapital su sredstva uložena u akcije/dionice ili instrumente slične akcijama/dionicama u gospodarski subjekt tokom faze početnog rasta (faze "zasijavanja", osnivanja i širenja), uključujući neformalna ulaganja od strane gospodarskih subjekata, ulagački kapital i alternativne berze specijalizovane za male i srednje gospodarske subjekte, uključujući poduzeća sa visokim rastom (u daljem tekstu: pokretači ulaganja).

Državna potpora u obliku rizičnog kapitala može se dodijeliti samo malim i srednjim gospodarskim subjektima na temelju shema državne potpore radi otklanjanja tržišnih nedostataka na tržištu rizičnog kapitala.

Javna sredstva dodijeljena u obliku rizičnog kapitala mogu se kvalificirati kao državna potpora na tri različita razine:

1) na razini investitora, ukoliko mjera omogućava privatnim investitorima da ostvare sudjelovanje u oblika akcija/dionica ili instrumenata sličnih akcijama/dionicama u gospodarskom subjektu pod povoljnijim uvjetima nego javni investitori;

2) na razini investicijskog fonda, investicijskog sredstva i/ili njegovog rukovoditelja. Državna potpora na razini investicijskog fonda prisutna je ukoliko se ulaganje vrši pod uvjetima koji ne bi bili prihvatljivi običnim gospodarskim subjektima u tržišnoj ekonomiji i stoga korisniku donosi prednost. Državna potporau rukovodiocima ili rukovodnom subjektu fonda postoji ako njihova naknada u potpunosti ne odgovara naknadi na aktuelnom tržištu u uporedivim uvjetima. Državna potpora se ne dodjeljuje ako su rukovodioci ili rukovodni subjekt izabrani u otvorenom i transparentnom javnom postupku nadmetanja, ili ako

nemaju nikakvu drugu prednost od Federacije Bosne i Hercegovine ili organa lokalne samouprave.

3) na razini gospodarskog subjekta koji je predmet investicije. Ako je državna potpora prisutna na razini investitora, investicijskog sredstva ili investicijskog fonda, smatra se da je barem djelimično prenesena na ciljne gospodarske subjekte i da je također prisutna i na njihovoj razini.

Državna potpora dodjeljuje se u obliku koji potiče tržišne ulagače da osiguraju rizični kapital određenim gospodarskim subjektima. Mjere koje mogu dovesti do ovog rezultata obuhvataju sljedeće:

1) osnivanje investicijskih fondova u kojima je Federacija Bosne i Hercegovine partner, ulagač ili sudionik, uključujući i manje povoljne uvjete u odnosu na druge ulagače;

2) garancije ulagačima u rizični kapital ili investicijskim fondovima za udio investicijskih gubitaka ili garancije na zajmove investitorima/fondovima za ulaganja u rizični kapital pod uvjetom da javna sredstva koja pokrivaju moguće gubitke ne prelaze 50% nominal-nog iznosa ulaganja za koje se izdaje garancija;

3) druge financijske instrumente u korist ulagača u rizični kapital ili investicijskih fondova radi osiguranja dodatnog kapitala za ulaganje,

4) fiskalne poticaje investicijskim fondovima ili ulagačima radi ulaganja u rizični kapital.

Članak 45. Uvjeti za dodjelu državne potpore u obliku rizičnog kapitala

Državna potpora u obliku rizičnog kapitala može se dodijeliti pod sljedećim uvjetima:

1) da državna potpora predviđa financiranje u tranšama, u cjelini ili djelimično financirane iz sredstava dodijeljene državne potpore, koje ne prelaze 2,5 milijuna eura po ciljnom malom i srednjem gospodarskom subjektu u toku dvanaest mjeseci;

2) da državna potpora bude ograničena na osiguranje financiranja do faze razvoja;

3) da investicijski fond osigura najmanje 70% svog ukupnog proračuna uloženog u ciljne male i srednje gospodarske subjekte u obliku akcija/dionica ili instrumenata sličnih akcijama;

4) da najmanje 30% sredstava investicijskih fondova osiguraju privatni ulagači;

5) da državna potpora osigura da odluke o ulaganju u ciljne gospodarske subjekte budu rukovođene ostvarivanjem dobiti. Smatra se da je ovaj kriterij ispunjen ukoliko su zadovoljeni sljedeći uvjeti: a) da mjera podrazumijeva značajno sudjelovanje

privatnih investitora (najmanje 30% moraju osigurati privatni investitori), gdje se ulaganja vrše na komercijalnoj osnovi, neposredno ili posredno u akcije/dionice ciljanih gospodarskih subjekata;

b) da postoji plan poslovanja za svaku investiciju sa pojedinostima u pogledu razvoja proizvoda, prodaje i profitabilnosti, kojim se ex ante utvrđuje održivost projekta;

c) da za svaku investiciju postoji jasna i realna izlazna strategija.

6) da se investicijskim fondom upravlja na komercijalnoj osnovi. Fond se mora ponašati kao rukovodioci u privatnom sektoru sa ciljem optimalnog povrata ulaganja investitorima. Smatra se da je ovaj kriterij ispunjen ukoliko su kumulativno zadovoljeni sljedeći uvjeti:


a) da je dogovor između profesionalnog rukovodi-telja fonda ili rukovodnog subjekta i sudionika u fondu koji osiguravaju naknadu za rukovoditelja povezan sa ostvarenjem i postavljanjem ciljeva fonda i predloženog vremenskog okvira investicija;

b) privatni tržišni investitori su zastupljeni u odlu-čivanju, npr. putem ulagačkog ili savjetodavnog odbora;

c) da se kod upravljanja fondovima primjenjuju najbolje prakse i regulatorna supervizija.

Kada se kapital osigurava ciljnom gospodarskom subjektu u obliku rizičnog kapitala radi financiranja početnog ulaganja ili drugih troškova koji su dozvoljeni ovom uredbom, odgovarajuće gornje granice potpore ili maksimalno dozvoljeni iznosi umanjit će se za 20% za ciljne gospodarske subjekte tokom prve tri godine prvog ulaganja u rizični kapital i do ukupno primljenog iznosa. Ovo umanjenje se ne primjenjuje na visinu državne potpore utvrđene za istraživanje, razvoj i inovacije.

8. Državna potpora u oblasti kulture

Članak 46. Potpora za zaštitu nacionalnog kulturnog naslijeđa

Državna potpora može se dodijeliti za konzervaciju, obnavljanje i druge građevinske radove na materijalnom (spomenici, zgrade i ostali objekti) i nematerijalnom naslijeđu koje promovira kulturu i osigurava konzervaciju naslijeđa, a da su ovi objekti zavedeni u odgovarajuće registre zaštićenih spomenika kulture u Bosni i Hercegovini.

Opravdani troškovi su svi troškovi koji se odnose na zaštitu nacionalnog kulturnog naslijeđa, uključujući troškove vještačenja, arheoloških ispitivanja, pripremu dokumentacije, izradu plana radova, sve radove na modernizaciji i građevinski radovi, nabavu građevinskog materijala, instalacije, itd.

Državna potpora može se dodijeliti u visini do 100% opravdanih troškova koji se strogo odnose i ograničeni su na istorijske i kulturološke elemente objekta.

Članak 47. Potpora za kinematografske i druge audiovizuelne aktivnosti

Državna potpora može se dodijeliti za produkciju filma i TV programa, ukoliko su ispunjeni sljedeći kriteriji:

1) da državna potpora ne dovodi do diskriminacije na temelju nacionalne pripadnosti, kao da se poštuje sloboda nastanjivanja, sloboda kretanja robe i pružanja usluga;

2) da je državna potpora izravno usmjerena na stvaranje proizvoda od kulturnog značaja, iz provjerljivih nacionalnih kriterija;

3) da je producentu dozvoljeno da potroši najmanje 20% ukupnog proračuna produkcije filma ili TV programa u drugim državama članicama EU;

4) da visina državne potpore ne pređe 50% proračuna produkcije, osim za složene filmove i niskobudžetne filmove.

Državna potpora se odnosi na troškove koji su povezani sa obavljanjem glavnih aktivnosti filmskog i TV programa, odnosno sa razvojem i produkcijom. Za posebne aktivnosti, kao što je post-produkcija, državna potpora nije dozvoljena.

IV. VERTIKALNA DRŽAVNA POTPORA - POTPORA POSEBNIM SEKTORIMA 1. Državna potpora u sektoru proizvodnje čelika

Članak 48. Gospodarski subjekti u sektoru proizvodnje čelika

Posebna pravila za državnu potporu u sektoru proizvodnje čelika primjenjuju se nagospodarske subjekte koji proizvode i

prerađuju proizvode definirane u Aneksu I koji čini sastavni dio ove uredbe (u daljem tekstu: gospodarski subjekt u sektoru proizvodnje čelika).

Članak 49. Državna potpora za zatvaranje željezare

Državna potpora može se dodijeliti za zatvaranje željezare za izmirenje obveza prema radnicima gospodarskog subjekta u sektoru proizvodnje čelika koji su proglašeni tehnološkim viškom ili prihvatili prijevremeno umirovljenje pod uvjetom da te obveze proizlaze iz djelimičnog ili potpunog zatvaranja željezare, a državna potpora ne prelazi 50% obveza koje bi se inače izvršile prema važećim propisima u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine.

Državna potpora za djelimično ili potpuno zatvaranje željezare može se dodijeliti ukoliko već nije dodijeljena u momentu odobravanje državne potpore za restrukturiranje gospodarskog subjekta u teškoćama.

Članak 50. Državna potpora za trajni prestanak proizvodnje čeličnih

proizvoda Državna potpora može se dodijeliti gospodarskom subjektu

u sektoru proizvodnje čelika kada trajno prestaje sa proizvodnjom čeličnih proizvoda iz Aneksa I ove uredbe ukoliko su ispunjeni sljedeći uvjeti:

1) da je gospodarski subjekt osnovan kao pravna osoba prije 1. srpnja 2008. i nije reorganizirao strukturu proizvodnje i postrojenja od 1. srpnja 2008;

2) da gospodarski subjekt ima redovnu proizvodnju čeličnih proizvoda do dana obavještenja o dodjeli date državne potpore;

3) da gospodarski subjekt zatvara i prestaje sa uporabom postrojenja za proizvodnju čeličnih proizvoda u roku od šest mjeseci po prestanku proizvodnje ili dana odobravanja državne potpore od strane Vijeća za državnu potporu, ovisno koji datum padne kasnije;

4) da iznos državne potpore ne prelazi preostalu sadašnju vrijednost postrojenja koje se zatvara, zanemarujući dio bilo koje revalorizacije izvršene od 1. srpnja 2008, koji je viši od stope inflacije u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Državna potpora za trajni prestanak proizvodnje čeličnih proizvoda može se dodijeliti ukoliko već nije dodijeljena u momentu odobravanje državne potpore za restrukturiranje gospodarskog subjekta u teškoćama.

Članak 51. Državna potpora za zatvaranje odvojene pravne osobe u okviru

korporativne strukture Državna potpora za gospodarski subjekt koji je osnovan kao

pravna osoba prije 1. srpnja 2008. i koje je u kontroli drugog gospodarskog subjekta u sektoru proizvodnje čelika, bilo posrednoj ili neposrednoj, ili koje ima posrednu ili neposrednu kontrolu nad drugim gospodarskim subjektom u sektoru proizvodnje čelika može se dodijeliti ukoliko su ispunjeni sljedeći uvjeti:

1) da je gospodarski subjekt koji se zatvara efektivno i pravno odvojen od korporativne strukture u razdoblju od najmanje šest mjeseci prije obavještenja o dodjeli državne potpore;

2) da je račune gospodarskog subjekta koji se zatvara ovjerio neovisni revizor, kojeg je potvrdilo Vijeće za državnu potporu, što se smatra vjerodostojnim i tačnim stanjem sredstava i obveza tog gospodarskog subjekta;

3) da je došlo do stvarnog i utvrdivog smanjenja proizvodnih kapaciteta radi ostvarenja, u određenom


vremenu, znatne koristi u gospodarskoj grani u cjelini, u smislu smanjenja kapaciteta proizvodnje čeličnih proizvoda u razdoblju od pet godina od dana zatvaranja za koje je dodijeljena potpora, ili dana posljednje rate potpore odobrene sukladno sa ovom točkom, ukoliko umanji kasnije.

Članak 52. Državna potpora za gospodarski subjekt u teškoćama

Državna potpora za restrukturiranje gospodarskog subjekta u sektoru proizvodnje čelika, a koji je u teškoćama, može se dodijeliti pod uvjetima da:

1) držаvnа pоmоć, pоd nоrmаlnim tržišnim uvjetimа, vоdi dugоrоčnој оdrživоsti tоg privrеdnоg subјеktа nа krајu pеriоdа rеstrukturirаnjа,

2) su iznоs i intеzitеtеt držаvnе pоmоći strоgо оgrаničеni nа оnо štо је nеоphоdnо zа оbnаvlјаnjе оdrživоsti, а dа sе pоmоć аkо је mоgućе prоgrеsivnо smаnjuје,

3) је privrеdni subјеkt, priје nеgо štо mu је držаvnа pоmоć dоdiјеlјеnа, dоniо prоgrаm rеstrukturirаnjа sа rаciоnаlizаciјоm i kојi оbuhvаtа zаtvаrаnjе nееfikаsnih kаpаcitеtа.

Članak 53. Kvalificiranost u odnosu na horizontalne ciljeve

Državna potpora gospodarskim subjektima u sektoru čelika na temelju kvalificiranosti prema horizontalnim ciljevima dodjeljuje se pod uvjetima iz čl. 12. do 47. ove uredbe.

2. Državna potpora gospodarskim subjektima u sektoru vađenja uglja

Članak 54. Državna potpora za pokrivanje vanrednih troškova

Državna potpora može se dodijeliti gospodarskim subjekti-ma koji obavljaju ili su obavljali djelatnost u vezi sa proizvod-njom uglja radi pokrivanja troškova koji nastaju ili su nastali iz zatvaranja jedinica za proizvodnju uglja i koje nisu povezane sa trenutnom proizvodnjom.

Potpora za proizvodnju uglja primjenjuje se samo na ugalj visoke, srednje i niske kalorične vrijednosti A i B u smislu međunarodne kodifikacije uglja koju je izradila Ujedinjena nacionalna ekonomska komisija za Europu.

Opravdani troškovi su troškovi koje ostvari gospodarski subjekt koji zatvara ili je zatvorio jedinice za proizvodnju uglja, uključujući sljedeće:

1) troškove doprinosa za socijalno osiguranja koji nastanu po temelju umirovljenja uposlenika prije zakonom utvrđene starosne granice;

2) druge vanredne troškove uposlenika koji su izgubili ili gube posao;

3) troškove mirovina i naknada osim onih utvrđenih zakonom za uposlenike koji su ostali ili će ostati bez posla i radnicima koji imaju pravo na isplatu takvih troškova prije zatvaranja;

4) troškove koje pokriva gospodarski subjekt u svrhe prekvalificiranja uposlenika kao potpora u nalaženju novog posla izvan sektora vađenja uglja, a naročito troškovi obuke;

5) izdavanje besplatnog uglja radnicima koji su ostali ili će ostati bez posla i radnicima koji imaju pravo na takvo izdavanje prije zatvaranja, ili ekvivalent u novcu;

6) zaostale troškove koji nastanu na temelju upravnih, zakonskih i poreskih propisa koji se specifično odnose na industriju uglja;

7) dodatne radove na osiguranju jama koji su rezultat zatvaranja jedinice za proizvodnju uglja;

8) štetu usljed izvođenja rudarskih radova, pod uvjetom da su štetu izazvale jedinice za proizvodnju uglja koje su zatvorene ili se zatvaraju;

9) sve opravdane troškove koji se odnose na saniranje bivših lokacija na kojima se vadi ugalj, uključujući: a) zaostale troškove koji nastanu po temelju uplate

naknade organima nadležnim za vodoopskrbu i odvođenje otpadnih voda;

b) druge zaostale troškove koji nastanu po temelju vodoopskrbe i odvođenja otpadnih voda;

10) zaostale troškove za pokrivanje zdravstvenog osiguranja bivših rudara;

11) troškove koji se odnose na otkaz ili izmjenu postojećih ugovora (čija maksimalna vrijednost ne prelazi vrijednost šestomjesečne proizvodnje).

12) vanrednu inherentnu amortizaciju pod uvjetom da nastane kao rezultat zatvaranja jedinica za proizvodnju uglja;

13) troškove sanacije terena. Povećanje vrijednosti zemljišta odbija se od opravdanih

troškova za kategorije troškova iz toč. 7), 8), 9) i 13) stavka 3. ovog članka.

Sva potpora koju gospodarski subjekt dobije mora biti iskazana u bilansu uspjeha kao posebna stavka prihoda odvojeno od prometa.

Članak 55. Kvalificiranost u odnosu na horizontalne ciljeve

Državna potpora gospodarskim subjektima u sektoru vađenja uglja dodjeljuje se za sljedeće ciljeve:

1) za istraživanje, razvoj i inovacije u smislu čl. 12. do 47. ove uredbe,

2) za zaštitu životne sredine u smislu toč. čl. 12. do 47. ove uredbe,

3) za usavršavanje u smislu čl. 12. do 47. ove uredbe.

Članak 56. Državna potpora za ispunjavanje obveza proisteklih

potpisivanjem Ugovora o uspostavi energetske zajednice Državna potpora može da se dodijeli gospodarskim

subjektima koji u energetskom sektoru ispunjavaju obveze preuzete potpisivanjem Ugovora o uspostavi energetske zajednice, a odnose se na:

1) uspostavljanje stabilanog regulatornog i tržišnog okvira sposobnog da privuče investiranje u gasnu mrežu, proizvodnju električne energije, prijenosnu i distributivnu mrežu;

2) stvaranje jedinstvenog regulatornog prostora za trgovinu mrežne energije;

3) pojačavanje sigurnosti opskrbe jedinstvenog regulatornog prostora;

4) poboljšavanje situacije u pogledu okoliša u vezi sa mrežnom energijom;

5) razvijanje tržišne konkurencije mrežne energije na širem geografskom prostoru.

3. Državna potpora u sektoru prometa

Članak 57. Državna potpora za lučku infrastrukturu

Ulaganja u lučku infrastrukturu, koja je isključivo rezervirana za funkcije u javnom domenu (carinska, policijska, sigurnosna infrastruktura, tj. infrastruktura neophodna za obranu od javnih prijetnji, terorističkih napada) ne spada u domenu kontrole državne potpore.

Članak 58. Drumski i željeznički promet

Državna potpora može se dodijeliti kao kompenzacija gospodarskim društvima koja obavljaju javni prijevoz putnika u


drumskom i željezničkom prometu: u vidu subvencija za pružanje usluga javnog prijevoza za odgovarajuće kategorije stanovništva (učenike, studente, osobe sa invaliditetom i drugih osoba, sukladna zakonu) na temelju zaključenog ugovora o javnom prijevozu putnika za određeno geografsko područje, sukladna zakonu.

Ugovor iz stavka 1. ovog članka koji je zaključen sukladno zakonu, bez provođenja postupka javnog nadmetanja, može se zaključiti na razdoblje najduže od dvije godine; ugovor iz stavka 1 ovog članka koji je zaključen u postupku javnog nadmetanja može se zaključiti najduže na razdoblje od 10 godina za usluge javnog prijevoza putnika u drumskom (autobusnom), odnosno najduže na razdoblje od 15 godina za usluge javnog prijevoza putnika u željezničkom prometu.

Parametri za obračunavanje subvencije - kompenzacija za pružanje usluga javnog prijevoza moraju biti poznati unaprijed i utvrđeni na objektivan i transparentan način i kompenzacija za pružanje usluga javnog prijevoza mora da predstavlja razliku između cijene pune karte i karte kojom se vrši prijevoz na temelju ugovora.

Ugovor iz stavka 1. ovog članka, može se zaključiti najviše na 15 godina za usluge autobusnog prijevoza i 22,5 godina za usluge prijevoza putnika željeznicom, pod uvjetom da sredstva osigura prijevoznik iz vlastitih izvora.

Držаvnа pоmоć iz stаvkа 1. оvоg člаnkа, mоžе sе dоdiјеliti pоd uvjetоm dа kоntrоlu nаd prоvоđеnjеm ugоvоrа iz stаvа 1 оvоg člаnkа vrši оrgаn držаvnе uprаvе kојi је zаklјučiо ugоvоr.

Članak 59. Državna potpora za modalni prelazak na željeznički promet

Državna potpora može se dodijeliti za smanjenje vanjskih troškova, u cilju modalnog prelaska sa ostalih vidova transporta na željeznički, ukoliko su ispunjeni sljedeći uvjeti:

1) da opravdani troškovi čine onaj dio vanjskih troškova koji bi se mogli izbjeći korištenjem željezničkog transporta u odnosu na ostale vidove transporta;

2) da visina državne potpore ne prelazi 50% opravdanih troškova i 30% ukupnih troškova željezničkog transporta;

3) da je davatelj državne potpore osigurao transparentnu, obrazloženu i kvantificiranu komparativnu analizu troškova u željezničkom transportu i alternativnim opcijama na temelju drugih vidova transporta;

4) da se državna potpora ogleda u cijeni koja se traži od putnika ili prijevoznika;

5) da je davatelj državne potpore osigurao realne mogućnosti očuvanja prometa željezničkim putem uz dokaz da će potpora rezultirati održivim prelaskom prometa;

6) da je državna potpora ograničena na pet godina; 7) da državna potpora ne utječe na konkurenciju u

stepenu koji ugrožava zajednički interes.

Članak 60. Državna potpora za kombinirani transport tereta

Državna potpora u prometu može se dodijeliti u cilju zamjene drumskog transporta tereta željezničkim transportom, kao i u cilju unapređenja ovog kombiniranog transporta i dodjeljuje se isključivo kao investicijska državna potpora.

Opravdani troškovi za dodjelu državne potpore za kombinirani transport tereta su ukupni investicijski troškovi:

1) izgradnje i prilagođavanja terminala kombiniranog transporta uključujući i opremu za špediciju,

2) procijenjenih većih troškova opreme za kombinirani transport koja se odnosi na: kontejnere za drumski transport, posebna vozila i kontejnere za kombinirani transport, primjenu polu-nosača za olakšavanje

utovara, primjenu početne i kasnije drumske transportne opreme i primjenu opreme za kopnenu navigaciju,

3) inovativni troškovi špedicije i logističkih sustava, posebno intermodalnih informacija i komunikacionih sustava za poboljšanje ponude kombiniranog transporta,

4) kupovina brzih lokomotiva radi pružanja novih, kvalitetnijih usluga u kombiniranom transportu, preusmjeravajući transport tereta sa drumskog na željeznički.

Članak 61. Promet u unutrаšnjој plоvidbi

Držаvnа pоmоć mоžе sе dоdiјеliti zа promet u unutrаšnjој plоvidbi, i tо zа:

1) Ulаgаnjа u infrаstrukturu tеrminаlа u lukаmа i pristаništimа,

2) Ulаgаnjе u stаciоnаrnu i prеnоsivu оprеmu, pоtrеbnu zа utоvаr i istоvаr u lukаmа i pristаništimа.

Оprаvdаni trоškоvi zа dоdјеlu držаvnе pоmоći zа promet u unutrаšnjој plоvidbi su trоškоvi rаzvоја nоvih ili dоdаtnih trаnspоrtnih kаpаcitеtа u unutrаšnjој plоvidbi.

Visinа držаvnе pоmоći iz stаvkа 1. оvоg člаnkа utvrđuје sе dо 50% оprаvdаnih trоškоvа.

Finacirаnjе nеprivrеdnih dјеlаtnоsti - Ulаgаnjа u lučku infrаstrukturu, kоја је isklјučivо rezerviranа zа funkciје u јаvnоm dоmеnu (cаrinskа, pоliciјskа, sigurnosna infrаstrukturа, tј. infrаstrukturа nеоphоdnа zа оdbrаnu оd јаvnih priјеtnji, tеrоrističkih nаpаdа) nе spаdа u dоmеnu kоntrоlе držаvnе pоmоći.

Članak 62. Kategorije aerodroma

U smislu ove uredbe, utvrđuju se sljedeće vrste aerodroma ovisno od godišnjeg broja putnika:

1) kategorija C-– veliki regionalni aerodromi, sa 1 - 5 miliona putnika godišnje;

2) kategorija D - mali regionalni aerodromi, sa manje od milion putnika godišnje.

Članak 63. Državna potpora za otvaranje novih linija

Državna potpora može se dodijeliti avioprijevoznicima za otvaranje novih linija ukoliko su ispunjeni sljedeći uvjeti:

1) da avioprijevoznik posjeduje važeće uvjerenje o osposobljenosti za obavljanje javnog aviotransporta;

2) da linija povezuje aerodrom kategorije C i D u Federaciji Bosne i Hercegovine i aerodrom u državi članici Europske unije;

3) da se državna potpora odnosi na otvaranje novih linija ili novog reda letanja i ne obuhvata transfer od jednog avioprijevoznika do drugog.

4) da nova linija ili novi red letenja bude održiv dugoročno, a državna potpora mora biti degresivna i vremenski ograničena;

5) da uspostavljanju nove linije prethodi izrada poslovnog plana koji će potvrditi svrsishodnost linije i po isteku državne potpore;

6) da opravdani troškovi obuhvataju ukupne troškove otvaranja nove linije koji se odnose na novu rutu ili frekvenciju i koje avioprijevoznik ne bi snosio nakon što linija u potpunosti profunkcioniše, kao i početne komercijalne i troškove marketinga za oglašavanje nove linije i troškove koje u okviru aerodroma bude snosio avioprijevoznik u cilju otvaranja te linije. Državna potpora ne može obuhvatiti standardne troškove poslovanja kao što su troškovi angažovanje


ili depresijacije aviona, goriva, zarada posade, aerodromskih taksi i troškovi ishrane putnika.

7) da je državna potpora degresivna i da se dodjeljuje najduže na pet godina, a iznos državne potporau u svakoj godini ne može preći 50% ukupnih opravdanih troškova za tu godinu, dok visina ukupne državne potpore ne može preći 40% opravdanih troškova u cijelom razdoblju.

8) urazdoblju u kom se državna potpora za otvaranje linije dodjeljuje mora biti znatno kraći od razdoblja u kom avioprijevoznik eksploatira liniju prema planu poslovanja. Da se dodjela državne potpore obustavi kada se dostignu ciljevi u smislu broja putnika ili rentabilnosti nove linije, čak i ako se to ostvari prije isteka predviđenog roka;

9) da je dodjela državne potpore povezana sa neto povećanjem broja prevezenih putnika;

10) da postupak dodjele državne potpore za otvaranje novih zračnih linija bude javan i da omogući svim zainteresovanim avioprijevoznicima da, pod jednakim uvjetima, ponude svoje usluge.

11) da je davatelj državne potpore dužan da objavi godišnju listu linija za koje je dodijeljena državna potpora za svaki aerodrom, navodeći izvore državne potpore, korisnika i broj putnika.

12) da davatelj potpore ima kaznene mehanizme u slučaju da se avioprijevoznik ne pridržava obveza koje je preuzeo u vezi sa aerodromom u trenutku doznačavanja potpore;

13) da državna potpora ne sadrži druge vrste državne potpore koja se daje za eksploataciju rute.

Članak 64. Državna potpora za aerodromsku infrastrukturu

Državna potpora za izgradnju aerodromske strukture i opreme ili objekata koji su u izravnoj funkciji može se dodijeliti ukoliko su ispunjeni sljedeći uvjeti:

1) da izgradnja i funkcioniranje infrastrukture zadovoljavaju jasno definiran cilj od općeg interesa (regionalni razvoj, dostupnost, itd.);

2) da je infrastruktura neophodna i srazmjerna postavljenom cilju;

3) da infrastruktura ima zadovoljavajuće srednjoročne izglede u pogledu korištenja, a naročito u pogledu korištenja postojeće infrastrukture;

4) da svi potencijalni korisnici imaju pristup infrastrukturi ravnopravno i bez diskriminacije;

5) da ne utječe na razvoj trgovine u stupnju koji je nespojiv sa interesom Europske Zajednice.

Članak 65. Financiranje negospodarskih djelatnosti u sektoru zračnog

prometa Državna potpora dodijeljena aerodromima za obavljanje

negospodarskih djelatnosti na aerodromu u smislu vršenja javnih ovlaštenja, koje spadaju u nadležnost Bosne i Hercegovine i Federacije Bosne i Hercegovine ne podliježe kontroli državnog financiranja. Takve djelatnosti u okviru aerodroma obuhvataju sigurnost, kontrolu zračnog prometa, policijske, carinske i slične aktivnosti od općeg javnog interesa u sektoru zračnog prometa. Ovaj izuzetak primjenjuje se samo na onaj dio sredstava koji je strogo ograničen na naknadu troškova dobro definiranih negospodarskih djelatnosti, a mora se osigurati da sredstva dodijeljena za negospodarske djelatnosti ne budu korištena za financiranje gospodarskih djelatnosti.

Članak 66. Državna potpora u sektoru poštanskih usluga

Državna potpora može se dodijeliti samo za pružanje univerzalne poštanske usluge, sukladne zakonu.

Članak 67. Državna potpora u oblasti javnih medija

Državna potpora javnim radio difuznim servisima za obavljanje usluga emitovanja radio-televizijskog programa može se dodijeliti pod uvjetom da emitovanje radio i televizijskog programa zadovoljava interese javnosti na nacionalnom i lokalnoj razini i vodi računa o nacionalnoj zastupljenosti informativnog, kulturnog, obrazovnog, sportskog i zabavnog programa, ako se pružanje javne usluge povjerava na temelju akta (upravnog) ili ugovora, emitovanjem radijskog ili televizijskog programa od važnosti za građane Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine, ako je određen neovisni organ koji prati pružanje javne usluge i ako se financiranje osigurava na jedan od sljedećih načina:

1) javna usluga radio-televizijskog emitovanja se finan-cira samo iz javnih sredstava, u bilo kom obliku, ili

2) javna usluga radio-televizijskog emitovanja se financira različitim kombinacijama javnih sredstava i prodaje reklamnog prostora ili programa.

Javni radiodifuzni servis kome je povjereno pružanje javne usluge radio-televizijskog emitovanja dužan je da vodi odvojeno računovodstvo za poslove pružanja javne usluge emitovanja radio-televizijskog programa od drugih poslova.

V. - DRŽAVNA POTPORA MALE VRIJEDNOSTI (de minimis državna potpora)

Članak 68. De minimis državna potpora može se dodijeliti

gospodarskom subjektu pod uvjetom da nije moguće dodijeliti državnu potporu po pravilima utvrđenim ovom uredbom za dodjelu državne potpore iz članka 1. stavak 2. toč. 1. 2. i 3. ove uredbe.

De minimis državna potpora ne može se dodjeliti: 1) za vađenje uglja, 2) za nabavu drumskih teretnih vozila u gospodarskim

subjektima koji obavljaju usluge prijevoza tereta, 3) gospodarskim subjektima u teškoćama, 4) za poticanje izvoza, odnosno za uspostavljanje i

funkcioniranje distributivne mreže ili za druge tekuće rashode povezane sa izvoznom djelatnošću,

5) za davanje prednosti domaćim proizvodima u odnosu na uvozne proizvode.

Članak 69. De minimis državna potpora može se dodjeliti

pojedinačnom gospodarskom subjektu u visini do 200.000 eura, a u sektoru drumskog prometa u visini do 100.000 eura, u bilo kom razdoblju u toku tri uzastopne fiskalne godine.

De minimis državna potpora u obliku kapitalnog ulaganja (svježeg i rizičnog) može se dodijeliti samo ako ukupan iznos kapitala nije veći od 200.000 eura kao gornje granice de minimis državne potpore.

Članak 70. Davatelj državne potpore je dužan da, u pisanoj formi,

obavijesti korisnika o tome da mu dodjeljuje de minimis državnu potporu, kao i o iznosu potpore koju dodjeljuje i zatraži od korisnika da ga, u pisanoj formi, obavijesti o svim drugim de minimis državnim potporema koje je dobio u prethodnom trogodišnjem fiskalnom razdoblju.

Davatelj državne potpore, koji dodjeljuje de minimis državnu potporu je dužan, da u roku od 15 dana od dana dodjele,


Vijeću za državnu potporu dostavi kopiju dokumenta o dodjeli te potpore.

VI. SPECIFIČNI INSTRUMENTI DODJELE DRŽAVNE POTPORE 1. Državna potpora u obliku garancija

Članak 71. Pojedinačna državna garancija i sheme garancija

Pojedinačna državna garancija ne predstavlja instrument dodjele državne potpore ukoliko su kumulativno ispunjeni sljedeći uvjeti:

1) da gospodarski subjekt nije u teškoćama; 2) da je garancija povezana sa posebnom financijskom

transakcijom, na fiksni iznos i fiksno razdoblje vremena;

3) da garancija ne pokriva više od 80% neizmirenog zajma ili druge financijske obveze korisnika.

Shema državne garancije ne predstavlja instrument dodjele državne potpore ukoliko su kumulativno ispunjeni sljedeći uvjeti:

1) da ne predstavlja potporu gospodarskim subjektima koji su u teškoćama;

2) da je garancija povezana sa posebnom financijskom transakcijom, na fiksni iznos i fiksno razdoblje vremena;

3) da garancija ne pokriva više od 80% neizmirenog zajma ili druge financijske obveze korisnika i

4) da su uvjeti sheme državne garancije zasnovani na realnoj procjeni rizika i da premije koje plaća korisnik realizira iz vlastitih izvora, to jest, da premije pokrivaju normalne rizike pokrivene dodijeljenom garancijom i administrativne troškove sheme, uključujući godišnje prihode na taj kapital;

5) da se premije preispituju najmanje jednom godišnje.

2. Državna potpora kod prodaje nepokretne imovine u javnoj svojini

Članak 72. Prodaja sa i bez neuvjetne licitacije

Prodaja nepokretne imovine u javnoj svojini ne predstavlja državnu potporu ukoliko je postupak prodaje određen sukladno sa jednom od sljedećih metoda:

1) objavljenom, otvorenom i neuvjetovanom licitacijom, prihvatajući najbolju ili jedinu ponudu, osiguravajući ispunjenje sljedećih uvjeta: a) da je ponuda više puta oglašavana u vremen-

skom razdoblju od najmanje dva mjeseca u listovima koji se distribuiraju na području Bosne i Hercegovine i lokalnoj štampi. Namjeravana prodaja zemljišta i zgrada, koja može privući investitore koji ulažu u Europskim i među-narodnim razmjerima, mora biti oglašena u pu-blikacijama koje imaju redovnu međunarodnu tiražu;

b) da svaki potencijalni kupac može kupiti zemlji-šte i zgrade i koristiti ih za svoje lične potrebe. Moguća su ograničenja u svrhu zaštite životne sredine, zaštitu javnih interesa i izuzimanje sumnjivih licitacija i ponuda. Urbanistička i pro-storna ograničenja u odnosu na vlasnika prema domaćem zakonu u pogledu korištenja zemljišta i zgrada ne utječu na neuslovljenu prirodu ponude.

2) na temelju procjene neovisnog stručnjaka, koji: a) posjeduje odgovarajući stupanj kvalifikacija ili

ekvivalentnu akademsku spremu i ima odgova-rajuće iskustvo i stručan je za procjenu zemljišta

i zgrada na datoj lokaciji ili određene kategorije ili

b) da posjeduje priznato svjedočanstvo o završenoj srednjoj spremi i dovoljan razina obuke sa najmanje tri godine praktičnog iskustva po završetku školovanja i znanja potrebna za procjenu zemljišta i zgrada na datoj lokaciji.

Ukoliko se nepokretna imovina u javnoj svojini ne može prodati po cijeni koju odredi neovisan stručnjak, cijena se snižava za 5%

Ukoliko je, nakon određenog vremena, očigledno da imovina ne može se prodati ni po sniženoj cijeni, izvršit će se nova procjena zasnovana na stečenom iskustvu i dostavljenim ponudama.

Članak 73. Osiguranje izvoznih kredita

Državne garancije za kratkoročno osiguranje izvoznih kredita od utrživih rizika su zabranjene, a dozvoljene su samo za osiguranje izvoznih kredita od neutrživih rizika.

Utrživi rizici su komercijalni i politički rizici vezani za dužnike u javnom i drugim sektorima u državama članicama Europske unije (osim Grčke), Australiji, Kanadi, Islandu, Japanu, Novom Zelandu, Norveškoj, Švicarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, gdje maksimalno razdoblje rizika iznosi manje od dvije godine. Svi ostali rizici (tj. rizik od elementarne nepogode, i komercijalni i politički rizici u zemljama izvan navedene liste) još uvijek se ne smatraju utrživim.

U komercijalne rizike spadaju: 1) proizvoljna povreda ugovora od strane dužnika, tj.

proizvoljna odluka dužnika izvan javnog sektora da prekine ili raskine ugovor bez legitimnog razloga;

2) proizvoljno odbijanje od strane dužnika da prihvati robu koja je predmet ugovora bez legitimnog razloga;

3) nesolventnost dužnika izvan javnog sektora ili njegovog jemca;

4) neplaćanje duga, od strane dužnika izvan javnog sektora ili jemca, koji je nastao iz ugovora, tj. dugotrajno neizvršavanje obveza.

Ukoliko u Federaciji Bosne i Hercegovine ne postoji tržište osiguranja, komercijalni i politički rizici nastali po dužnike u javnom i drugim sektorima osnovanim u državama članicama Europske unije (osim Grčke), Australiji, Kanadi, Islandu, Japanu, Novom Zelandu, Norveškoj, Švicarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama smatraju se kao privremeni neutrživi rizici ukoliko ih ostvare mali i srednji gospodarski subjekti čiji ukupan vanjskotrgovinski promet ne prelazi 2 miliona eura na godišnjoj razini. U takvim okolnostima, osoba koja je davatelj garancije, bilo da je u javnom sektoru ili koristi javna sredstava, usaglašava svoje premije, u najvećem mogućem opsegu, za neutržive rizike sa stopama koje naplaćuju drugi davatelji garancije za izvozni kredit za datu vrstu rizika, odnosno uzima u obzir ograničen broj stranih kupaca, karakteristike osiguranih gospodarskih subjekata i vezane troškove.

Da bi se izbjegla primjena klauzula o razrješenju obveza iz stavka 4. ovog članka, dostavlja se tržišno izvješće u kom se pokazuje nemogućnost pokrivanja rizika na tržištu privatnog osiguranja uz davanje dokaza koji se pribavljaju od dvije velike, renomirane međunarodne kuće koje osiguravaju izvozne kredite, kao i domaće osiguravajuće kuće, čime se opravdava primjena te klauzule. Uz to, izvješće sadrži opis uvjeta koje davatelj garancije izvoznog kredita u javnom sektoru ili koji koristi javna sredstva namjerava da primijeni u pogledu tih rizika.


VII. - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 74. Maksimalna dozvoljena visina državne potpore za

promoviranje regionalnog razvoja za velike gospodarske subjekte iz stavka 3. članka 6. ove uredbe ostaje na snazi do 1. srpnja 2014. godine. Nakon tog datuma, na snazi će biti visina državne potpore za početna ulaganja i ulaganja u otvaranje novih radnih mjesta koja su povezana sa ostvarenim početnim ulaganjem, definirat će se sukladno proceduri iz stavka 7. članka 36. Privremenog sporazuma.

Članak 75. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH", a primjenjivat će se od 01.01.2014. godine i biti objavljena i u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH" sukladno članku 24. stavak 4. Zakona o sustavu državne potpore u Bosni i Hercegovini.

V. broj 1453/2013 04. prosinca 2013. godine

Sarajevo Premijer

Nermin Nikšić, v. r.

Aneks 1 uredbe

Gospodarski subjekti u sektoru proizvodnje čelika

Gospodarski subjekt u sektoru proizvodnje čelika u kontekstu ove uredbe je gospodarski subjekt koji prerađuje jedan ili više sljedećih proizvoda:

a) sirovo željezo i ferolegure: sirovo željezo za proizvodnju čelika, livnice i drugo sirovo željezo, zrcalno željezo i feromangan sa visokim sadržajem ugljika, osim drugih ferolegura;

b) sirovi proizvodi i polugotovi proizvodi od željeza, običnog čelika i posebnog čelika: Tečni čelik lijevan ili nelijevan u ingote, uključujući ingote za kovanje polugotovih proizvoda: Međuproizvodi, poluge i ploče u valjanju čelika; limovi i šipke od bijelog lima; toplovaljana traka u koturovima, osim proizvodnje tečnog čelika za lijevanje u malim i srednjim ljevaonicama;

c) topli gotovi proizvodi od željeza, običnog čelika i specijalnog čelika: šine, pragovi, spojnice, bazne ploče, teške sekcije od 80 mm i više, brusne ploče, ploče i sekcije manje od 80 mm i pljosnato željezo manje od 150 mm, žičane šipke, okrugle i četvrtaste cijevi, toplovaljani obruči i trake (uključujući cijevi od trake), toplovaljani limovi (presvučeni i nepresvučeni), ploče i limovi debljine 3 mm i više, univerzalne ploče od 150 mm i više, osim žice i žičanih proizvoda, svijetlo vučene žice u šipkama i željeznih odljevaka;

d) hladni gotovi proizvodi: bijeli lim, polovljene ploče, pocinkovani lim, ostali presvučeni limovi, hladnovaljani limovi, električne ploče i trake za bijeli lim, hladnovaljane ploče, u koturu i trakama;

e) cijevi: sve bešavne čelične cijevi, zavarene čelične cijevi prečnika preko 406,4 mm;

Aneks 2 uredbe Financijsko posredovanje Financijsko posredovanje, osim osiguravajućih i mirovinskih fondovaMonetarno posredovanje Centralna banka Drugo monetarno posredovanje Drugo financijsko posredovanje Financijski lizing Ostalo kreditiranje Drugo financijsko posredovanje

Osiguravajući i mirovinski fondovi, osim obveznog socijalnog osiguranjaOsiguravajući i mirovinski fondovi, osim obveznog socijalnog osiguranja Životno osiguranje Mirovinski fondovi Neživotno osiguranje Potporne djelatnosti u financijskom posredovanju Potporne djelatnosti u financijskom posredovanju, osim osiguravajućih i mirovinskih fondova Administracija financijskih tržišta Posredovanje u trgovanju hartijama od vrijednosti i upravljanje fondovima Potporne djelatnosti u financijskom posredovanju Potporne djelatnosti kod osiguravajućih i mirovinskih fondova Uslužne djelatnosti unutar grupePravne, računovodstvene, knjigovodstvene i revizorske djelatnosti; poresko savje-tovanje; istraživanje tržišta i javnog mnijenja; poslovno i upravljačko savjetovanje; Upravljačka djelatnost holdinga Arhitektonska i inžinjerska djelatnost i srodno tehničko savjetovanje Tehničko testiranje i analiza Reklamiranje Upošljavanje i osiguravanje osoblja Djelatnost istrage i sigurnosti Industrijsko čišćenje Razne poslovne djelatnosti Djelatnost kol centra Ostale poslovne djelatnosti

На основу члана 19. став 1. Закона о Влади Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 и 8/06) и члана 24. став 1. Закона о систему државне помоћи у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", број 10/12), Влада Федерације Босне и Херцеговине, на 90. сједници, одржаној 04.12.2013. године, доноси

УРЕДБУ1 О НАМЈЕНИ, КРИТЕРИЈИМА И УСЛОВИМА ЗА ДОДЈЕЛУ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ У ФЕДЕРАЦИЈИ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. Сврха Уредбе

Овом уредбом се утврђује намјена државне помоћи, услови за додјелу државне помоћи, категорија корисника државне помоћи, дозвољени трошкови по секторима, максимална дозвољена висина државне помоћи и остали важећи критерији за додјелу државне помоћи за посебне циљеве државне помоћи.

Одредбе ове уредбе се односе на сљедеће врсте државне помоћи:

1) Државна помоћ за промовисање регионалног развоја

2) Хоризонтална државна помоћ: а) државна помоћ малим и средњим привред-

ним субјектима; б) државна помоћ са санацију и реструктури-

сање привредних субјеката у тешкоћама; ц) државна помоћ за запошљавање запосленика

који се теже запошљавају или са инвалиди-тетом;

д) државна помоћ за заштиту животне средине; е) државна помоћ за истраживање, развој и

иновације; ф) државна помоћ за усавршавање; г) државна помоћ у облику ризичног капитала; х) државна помоћ у области културе;

3) Вертикална државна помоћ - помоћ посебним секторима:



а) државна помоћ у сектору производње челика;

б) државна помоћ привредним субјектима у сектору вађења угља;

ц) државна помоћ у сектору саобраћаја. 4) Државна помоћ мале вриједности (de minimis

државна помоћ)

Члан 2. Појмови који се користе у Уредби

Појмови који се користе у овој уредби имају сљедеће значење:

1) Привредни субјекти (привредна друштва) су друштва и њихове групације (уније или удру-жења), предузећа и предузетници, (без обзира на врсту власништва, мјесто регистрације или преби-валишта, сједишта), јавне институције, јавна предузећа и предузећа која контролира држава, остала физичка и правна лица која директно или индиректно, периодично или једнократно, учес-твују на тржишту, (без обзира на њихов правни статус, врсту власничког односа), као и непро-фитне организације. Привредни субјекти, зависно од показатеља утврђених на дан састављања финансијских извјештаја у пословној години која је претходила додјели државне помоћи, а према сљедећим критеријима: висина прихода, вриједност имовине, просјечан број запосленика у току пословне године и разврставају се на: а) Мале привредне субјекте - они који

испуњавају најмање два од сљедећих услова: просјечан број запослених је мањи од 50, просјечна вриједност пословне имовине на крају пословне године је мања од 1.000.000,00 КМ, укупан годишњи приход је мањи од 2.000.000,00 КМ.

б) Средњепривредне субјекте - они који на дан састављања финансијских извјештаја испуњавају најмање два од сљедећих услова: просјечан број запослених у току године је од 50 до 250, просјечна вриједност пословне имовине на крају пословне године износи од 1.000.000,00 КМ до 4.000.000,00 КМ, укупан годишњи приход износи од 2.000.000,00 КМ до 8.000.000,00 КМ. У средња правна лица сврставају се и она чије су вриједности веће од горњег износа једног од услова из овог става.

ц) Велике привредне субјекте - привредни субјекти који нису средњи или мали прив-редни субјекти, односно прелазе горње вриједности из најмање два услова из тачке 1 овог члана. Осим поменутих правних лица, велика правна лица су банке, микро-кредит-не организације, штедно-кредитне задруге, друштва за осигурање, леасинг друштва, друштва за управљање инвестицијским фон-довима, друштва за управљање обавезним односно добровољним пензијским фондови-ма, брокерско-дилерска друштва и друге финансијске организације.

2) Предузетник је друштво које у својству правног лица обавља дјелатност производње и продаје производа и роба, као и вршења услуга на тржишту чије пословање је уређено Законом о привредним друштвима ради стјецања добити, као и самостални предузетник (обртник) физичко

лице које обавља привредну дјелатност у складу са Законом о обрту и сродним дјелатностима ради стјецања дохотка. У предузетнике се убрајају јавна предузећа чије пословање је уређено Законом о јавним предузећима.

3) Заштита животне средине је мјера утврђена ради отклањања или спречавања штете по физичко окружење или природне ресурсе настале активно-стима корисника, смањења ризика од наступања такве штете или ефикаснијег кориштења природ-их ресурса, укључујући мјере енергетских уштеда и кориштења обновљивих извора енергије.

4) Обновљиви извори енергије обухватају сљедеће обновљиве нефосилне изворе енергије: енергија вјетра, соларна и геотермална енергија, енергија таласа, плиме и осеке, инсталације на водотоко-вима, биомаса, депонијски гас, гас из постројења за третман отпадних вода и биогас.

5) Биомаса је биоразградива фракција производа, отпада или резидуа (контаминат –"штетна твар") у пољопривреди (укључујући супстанце биљног и животињског поријекла), шумарству и сродним привредним гранама, као и биоразградиве фракције индустријског и комуналног отпада.

6) Биогориво је гориво у течном или гасовитом стању за транспорт које се производи из биомасе.

7) Енергија из обновљивих извора енергије је енергија коју производе постројења искључиво из обновљивих извора енергије, као и удио у погледу калоријске вриједности енергије произведене из обновљивих извора енергије у комбинованим постројењима која користе и конвенционалне изворе енергије. Обухвата и обновљиву електричну енергију која се користи за пуњење система за складиштење, али не и електричну енергију произведену као резултат система за складиштење.

8) Запосленик који се теже запошљава је свако лице које: а) није било у редовном радном односу протек-

лих 6 мјесеци или б) није стекло средњу стручну спрему или

стручне квалификације или ц) је старије од 50 година или д) живи као одрасли самац са једним или више

издржаваних лица или е) ради у сектору или струци у Федерацији

Босне и Херцеговине у којој је неравнотежа између полова бар 25 % већа од просјечне неравнотеже између полова у свим привредним секторима у Федерацији Босне и Херцеговине, а припада том недовољно заступљеном полу или

ф) припада националној мањини у Федерацији Босне и Херцеговине којој је потребан развој њеног лингвистичког профила, стручно усавршавање или радно искуство како би се повећали изгледи за стално запослење

9) Запосленик који се изразито тешко запошљава је свако лице без запослења 24 мјесеца или дуже.

10) Запосленик са инвалидитетом је свако лице: а) коме је признат инвалидитет према нацио-

налном праву; или б) са признатим ограничењима која произлазе

из физичког, менталног или душевног оштећења.


11) Јавно предузеће је правно лице које је уписано у судски регистар као привредно друштво и које обавља дјелатност од јавног друштвеног интереса (енергетика, комуникације, комунална дјелатност, управљање јав-ним добрима и друге дјелатности од јавног друштвеног интереса или јавно предузеће деф. другим прописима), а може бити организовано као друштво капитала.

12) Привредни субјекти у тешкоћама су они који нису у стању да, било својим властитим средстви-ма или средствима која могу добити од својих власника/ акционара или повјерилаца, зауставе губитке, што би без интервенције јавних органа, у кратком или средњем року, готово сигурно резултирало престанком њиховог пословања.

13) Референтна каматна стопа је просјечна каматна стопа комерцијалних банака на тржишту капитала Босне и Херцеговине.

14) Попис државне помоћи је свеобухватна листа свих облика државне помоћи додијељене у Федерацији Босне и Херцеговине, класифициране према врсти, категорији, износу, трајању, нивоу власти и правној основи, у облику базе података и као посебан документ, свеобухватан попис свих програма помоћи.

15) Државна помоћ је, сваки стварни или потен-цијални јавни расход или умањено остварење јавног прихода, постојећег, планираног или потенцијалног, која може бити додијељена или планирана директно или индиректно од даваоца државне помоћи, у било којем облику, чиме се нарушава или постоји опасност од нарушавања конкуренције на тржишту стављајући у повољнији положај одређене привредне субјекте, производњу или трговину одређених производа или пружање одређених услуга, ако то утиче на испуњавање међународних обавеза Босне и Херцего-вине из ове области.

16) Даваоци државне помоћи су: Босна и Херцего-вина, Федерација Босне и Херцеговине, Република Српска, Брчко Дистрикт БиХ, кантоналне, градске и општинске управе путем овлаштених правних лица, те свако правно лице које додјељује или управља државном помоћи.

17) Корисници државне помоћи су привредни субјекти који обављају привредну дјелатност учествујући на тржишту путем производње или трговине роба и/или услуга.

18) Програм државне помоћи (схема) подразумијева акт на основу којег се, без потребе за додатним проведбеним мјерама, унапријед неодређеним корисницима државне помоћи додјељују појединачне државне помоћи и акт на основу којег се државна помоћ, која унапријед није везана за посебан пројект, додјељује једном или више корисника државне помоћи.

19) Појединачна државна помоћ (ad hoc) подразу-мијева сваку државну помоћ додијељену било којем кориснику изван утврђених програма државне помоћи.

20) Оправдани трошкови су трошкови за које је дозвољено додијелити државну помоћ.

21) Висина државне помоћи (интензитет) је износ државне помоћи изражен као процент оправданих трошкова.

22) Иновативни кластер је скуп повезаних организа-ција и предузећа који међусобним умрежавањем и контактима побољшавају свој наступ на тржишту, а могу бити и као скуп повезаних компанија специјализованих као снадбјевачи и даваоци услуга повезаних унутар одређеног националног тржишта.

Члан 3. Услови за додјелу државне помоћи

Државна помоћ се додјељује уколико схема државне помоћи или појединачни пројект државне помоћи:

1) задовољава услове из ове уредбе и члана 36(2) Привременог споразума о трговини и трговин-ским питањима, потписаног 16. јуна 2008. године између Европске заједнице и Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Привремени споразум) и члана 71(2). Споразума о стабилизацији и придру-живању између Европске заједнице и Босне и Херцеговине (у даљем тексту: ССП) или

2) планирана финансијска помоћ се не сматра државном помоћи.

Државна помоћ не може се додијелити привредном субјекту којем је изречен налог за поврат државне помоћи у складу са претходним рјешењем/одлуком Савјета за државну помоћ о незаконитости и недопуштености државне помоћи.

Члан 4. Утврђивање укупног дозвољеног износа државне помоћи

Уколико дати пројект државне помоћи испуњава, било у потпуности или дјелимично, одређене одредбе ове уредбе, у дијелу трошкова пројекта за које се може дати помоћ у складу са одређеним одредбама ове уредбе, примјењује се одговарајућа одредба о максималној дозвољеној висини државне помоћи. Исти оправдани трошкови не могу бити предмет помоћи два пута на основу одредби ове уредбе.

Уколико се државна помоћ датом пројекту државне помоћи или схема државне помоћи додјељује из буџета Федерације Босне и Херцеговине, кантона или органа локалне самоуправе, или у комбинацији неколико схема државне помоћи и/или појединачне државне помоћи, на укупан износ државне помоћи примјењује се одредба о максималној дозвољеној висини државне помоћи.

Одредба о максималној дозвољеној висини подразу-мијева да укупан износ за исте оправдане трошкове не може прећи највиши дозвољени износ оправданих трошкова, односно интензитет државне помоћи.

Члан 5. Конверзија

Износ државне помоћи изражен у еурима конвертира се у конвертибилну марку према средњем девизном курсу Централне банке Босне и Херцеговина на дан додјеле државне помоћи.

II - ДРЖАВНА ПОМОЋ ЗА ПРОМОВИСАЊЕ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА

Члан 6. Општи услови за додјелу државне помоћи за промовисање

регионалног развоја Државна помоћ за промовисање регионалног развоја

може се додијелити као: помоћ код почетног улагања или трошкова бруто плаћа и накнада за радна мјеста која се отворе као директан резултат пројекта почетног улагања, оперативна помоћ или помоћ новооснованим малим привредним субјектима.

Државна помоћ за промовисање регионалног развоја не може се додијелити привредним субјектима у сектору


производње челика, синтетичких влакана и вађења угља, нити привредним субјектима у тешкоћама.

Државна помоћ за промовисање регионалног развоја може се додијелити великим привредним субјектима у висини до 50% бруто оправданих трошкова државне помоћи код почетног улагања или отварања нових радних мјеста. Код малих привредних субјеката, државна помоћ може се повећати за 20% бруто гранта, а код средњих привредних субјеката - до 10% бруто гранта. Код малих и средњих привредних субјеката, повећање висине државне помоћи не примјењује се у сектору саобраћаја и код великих инвестицијских пројеката гдје оправдани трошкови прелазе 50 милиона еура, без обзира на сектор.

Улагања извршена током реализације пројекта државне помоћи морају да буду очувана у датом региону у периоду од најмање пет година по завршетку пројекта. Свако радно мјесто које се отвори на основу улагања мора да буде очувано у датом региону у периоду од најмање пет година од дана првог попуњавања тог радног мјеста. Код малих и средњих привредних субјеката, овај временски рок може се скратити на три године. Овим се не спречава замјена постројења или опреме која застари у овом петогодишњем периоду усљед брзих технолошких промјена, под условом да привредна дјелатност опстане у датом подручју током минималног периода.

Граница висине помоћи рачуна се или као процент оправданих материјалних и нематеријалних трошкова улагања, или као процент просјечних трошкова бруто плаћа и накнада запослених лица за период од двије године, за запослење које је директна посљедица инвестицијског пројекта, или комбинацијом метода, под условом да помоћ не премаши најповољнији износ који настане из примјене било које калкулације.

Када се државна помоћ рачуна на основу трошкова материјалног или нематеријалног улагања, или трошкова куповине у случају преузимања, корисник мора да осигура финансијско учешће од најмање 25% оправданих трошкова, било из властитих ресурса или путем иностраног финанси-рања, у облику који не садржи никакву државну помоћ. Међутим, када максимална висина регионалне помоћи, увећана у складу са ставом 3. овог члана, прелази 75%, финансијско учешће корисника се сходно томе смањује.

Државна помоћ може бити додијељена на основу схеме државне помоћи ако је корисник поднио захтјев за државну помоћ, а давалац државне помоћи потврдио, у писаном облику, да, на основу детаљне верификације, пројект у начелу задовољава услове за додјелу постављене у оквиру схеме државне помоћи прије почетка рада на пројекту. Код појединачне државне помоћи, давалац државне помоћи мора да изда писмо намјере, под условом да Савјет за државну помоћ одобри мјеру, о додјели државне помоћи прије почетка рада на пројекту.

Члан 7. Оправдани трошкови код државне помоћи за почетна

улагања Почетна улагања су улагања у материјалну и/или

нематеријалну имовину у вези са: 1) оснивањем новог објекта, проширењем постојећег

објекта, диверзификације производње објекта у нове додатне производе или фундаментална промјена укупног процеса производње у постојећем објекту;

2) набавке капиталне имовине у директној вези са објектом, када се објект затвара или би се затворио да набавка није извршена, а имовину купује независан инвеститор по тржишним

условима. У случају да пословање малог привредног субјекта наслиједи породица првобитног власника, престаје да важи услов да имовину мора да купи независан инвеститор. Јединствена куповина акција/дионица привредног субјекта не сматра се инвестицијом.

Оправдани трошкови код материјалног улагања су трошкови који се односе на улагања у сврху набавке земљишта, зграда, производних постројења или опреме. У сектору саобраћаја, трошкови набавке саобраћајних средстава (покретна имовина) не подлијежу помоћи за почетна улагања.

Код набавке објекта, узимају се у обзир само трошкови набавке имовине од трећег лица, под условом да је промет обављен по тржишним условима. Када набавку прати друга инвестиција, трошкови инвестиције се додају трошковима набавке.

Трошкови везани за стјецање имовине која је под закупом, осим земљишта и зграда, оправдани су само ако закуп има облик финансијског лизинга и садржи обавезу куповине имовине на крају периода закупа. У случају закупа земљишта и зграда, закуп се мора наставити најмање пет година након предвиђеног датума завршетка пројекта улагања, односно три године за мале и средње привредне субјекте.

Оправдана нематеријална улагања су трошкови трансфера технологије кроз стјецање права на патент, лиценце, знања или непатентираних технолошких знања.

Оправдана нематеријална улагања морају да испуне сљедеће услове:

1) да се средства искључиво користе у субјекту који је корисник регионалне помоћи;

2) да се обрачунава амортизација; 3) да су средства купљена од трећег лица по

тржишним условима; и 4) да се средства налазе у и остају у имовини

привредног субјекта који је прималац регионалне помоћи најмање пет година. Код малих и средњих привредних субјеката, овај временски рок износи најмање три године.

Оправдани трошкови улагања у набавку нематеријалне имовине износе до 50% укупних оправданих трошкова почетног улагања у пројект, а код малих и средњих привредних субјеката сви трошкови се сматрају оправданим.

Код малих и средњих привредних субјеката, трошкови припремних студија и консултантски трошкови у вези са улагањем такођер се могу признати у износу интензитета помоћи до 50% остварених трошкова.

Члан 8. Оправдани трошкови за отварање нових радних мјеста Оправдани трошкови за отварање нових радних мјеста

која су повезана са почетним улагањем, израчунавају се множењем трошкова бруто плаћа и накнада за наредне двије године са бројем планираних новоотворених радних мјеста.

Државна помоћ за отварање нових радних мјеста одобрава се:

1) за радна мјеста која се отварају и попуњавају најкасније у року од три године по завршетку пројекта државне помоћи; и

2) по реализацији пројекта државне помоћи у датом предузећу, просјечан број запосленика је већи у односу на просјечан број запослених у предузећу у временском периоду од најмање 12 мјесеци прије покретања пројекта државне помоћи.


Члан 9. Државна помоћ за велике инвестицијске пројекте на

регионалном развоју Велики инвестицијски пројект је инвестицијски пројект

чији оправдани трошкови прелазе износ од 50 милиона еура. Да би се спријечила вјештачка подјела великог инвестицијског пројекта на под-пројекте у сврху избјегавања примјене одредби ове уредбе, под великим инвестицијским пројектом подразумијева се један инвестицијски пројект у оквиру ког исти привредни субјект или више њих врше улагање у периоду од три године, а састоји се од фиксне активе удружене на економски недјељив начин.

У случају да оправдани трошкови пројекта премаше 50 милиона еура, максимална дозвољена висина државне помоћи за дати пројект утврђује се на сљедећи начин:

1) уколико укупни оправдани трошкови пројекта износе од 50 до 100 милиона еура на дан подношења пројекта, максимална дозвољена висина државне помоћи за тај дио пројекта износи 50% максималне дозвољене висине државне помоћи за регионалну државну помоћ за развој за велике привредне субјекте;

2) уколико укупни оправдани трошкови пројекта премашују 100 милиона еура на дан подношења пројекта, максимална дозвољена висина државне помоћи за тај дио пројекта износи 34% максималне дозвољене висине помоћи за регионалну државну помоћ за развој за велике привредне субјекте; и

3) уколико укупни оправдани трошкови пројекта премашују 50 милиона еура на дан подношења пројекта, прије додјеле државне помоћи, свако обавјештење о пројекту доставља се Савјету за државну помоћ чак и ако се пројект реализује у складу са схемом државне помоћи коју је одобрио Савјет за државну помоћ.

Члан 10. Државна помоћ за оперативно пословање

Регионална помоћ за развој која је усмјерена на смањење текућих трошкова привредног субјекта (помоћ за оперативно пословање) може се додијелити само уколико су кумулативно испуњени сљедећи услови:

1) да се државна помоћ односи на проблеме развоја у датом подручју који треба да се отклоне;

2) да се државна помоћ не додјељује на рок дужи од седам година, а да се њена висина постепено смањује и

3) да је државна помоћ пропорционална тешкоћама које се требају отклонити.

Државна помоћ не може се додијелити за финансирање текућих трошкова привредног субјекта који послује у сектору финансијских услуга и за дјелатности унутар групе.

Члан 11. Државна помоћ за новоосноване мале привредне субјекте

Државна помоћ за новоосноване мале привредне субјекте може се додијелити само у оквиру предмета Програма (схеме) државне помоћи.

Привредни субјекти који имају право на ову помоћ су мали привредни субјекти који су основани у периоду до пет година прије подношења пројекта за државну помоћ и то:

1) у износу од 40% укупних оправданих трошкова, који су настали током прве три године;

2) у износу од 30% укупних оправданих трошкова, који су настали током слједеће двије године рада привредног друштва.

Државна помоћ може се додијелити у износу до 2 милиона еура.

Годишњи износ помоћи додијељене новооснованим малим привредним субјектима не смије прећи 33% дозвољеног износа помоћи из става 3. овог члана.

Висина помоћи не смије прећи 35% оправданих трошкова остварених у прве три године по оснивању привредног субјекта и 25% у наредне двије године.

Ови трошкови не сматрају се оправданим уколико је тим привредним друштвима државна помоћ додијељена у оквиру друге схеме државне помоћи, или као индивидуална државна помоћ.

Оправдани трошкови који су директно повезани са оснивањем малог привредног субјекта, као и под условом да су стварно настали у периоду од пет година по оснивању привредног субјекта су:

1) трошкови за правне, савјетодавне, консултантске и административне услуге;

2) камате на финансијска средства осигурана из вањских извора и дивиденде на властито ангажовани капитал које не прелазе референтну каматну стопу;

3) накнаде за изнајмљивање производних построје-ња/опреме;

4) трошкови утрошка енергије, воде, гријања, порези и административне накнаде, осим ПДВ-а и пореза на добит;

5) амортизација, накнаде за лизинг производних постројења/опреме, као и трошкови зарада под условом да главна улагања или мјере за отварање радних мјеста и запошљавања не садрже друге облике државне помоћи.

III - ХОРИЗОНТАЛНА ДРЖАВНА ПОМОЋ 1. Државна помоћ малим и средњим привредним субјектима

Члан 12. Општи услови за додјелу државне помоћи малим и средњим

привредним субјектима Државна помоћ за мале и средње привредне субјекте из

чл. 13. и 14. ове уредбе не може се додијелити привредним субјектима у сектору вађења угља, ни привредним субјектима у тешкоћама према општим условима ове уредбе за додјелу државне помоћи.

Државна помоћ за мале и средње привредне субјекте из чл. 44. и 45. ове уредбе не може се додијелити привредним субјектима у сектору вађења угља и челика, ни привредним субјектима у тешкоћама.

Члан 13. Државна помоћ за савјетодавне услуге

Државна помоћ за мале и средње привредне субјекте може се додијелити за савјетодавне услуге.

Висина државне помоћи не може прећи 50% трошкова савјетодавних услуга које пружају вањски консултанти.

Наведене услуге не могу бити стална или повремена дјелатност, нити да буду повезане са редовним оперативним трошковима привредног субјекта, као што су редовне услуге пореског савјетовања, редовне правне услуге или услуге рекламирања.

Члан 14. Државна помоћ за учешће на сајмовима

Државна помоћ за мале и средње привредне субјекте може се додијелити за учешће на сајмовима. Право добијања помоћи за учешће на сајмовима припада оним субјектима који по први пут излазе на сајам међународног карактера и то ако је излазак на сајам повезан са комерцијализацијом


нових производа, трансфер технологија, развој властитог бренда и сајма мале привреде свјетског нивоа.

Висина државне помоћи не може прећи 50% трошкова насталих изнајмљивањем, постављањем и вођењем штанда за прво учествовање привредног субјекта на одређеном сајму или изложби. Висина трошкова сајма се утврђује консултирајући правила и тарифе Уније сајмова којим припада конкретни сајам за који се утврђују трошкови.

2. Државна помоћ за санацију и реструктурисање привредних субјеката у тешкоћама

Члан 15. Државна помоћ привредном субјекту у тешкоћама Државна помоћ привредном субјекту у тешкоћама

може се додијелити: 1) ако испуни услове за привредни субјект у тешко-

ћама из члана 2. тачка 12) ове уредбе; 2) ако није у саставу веће пословне групе, осим

уколико може да покаже: а) да су тешкоће у којима се привредни субјект

налази унутрашње и да нису резултат произ-вољне расподјеле трошкова у оквиру групе и

б) да су тешкоће сувише озбиљне да би се група сама могла с њима изборити.

Када привредни субјект у тешкоћама оснива супси-дијарно лице, то лице, заједно са привредним лицем у тешкоћама под чијом је контролом, сматраће се групом и може добити помоћ под условима из чл. 15. до 17. ове уредбе.

Новоосновани привредни субјект нема право на државну помоћ за санацију и реструктурисање чак и уколико је његова финансијска позиција несигурна, а нарочито ако је нови привредни субјект настао ликвидацијом ранијег привредног субјекта или је преузео његова средства. Новоосновани привредни субјект је привредни субјект који се налази у привредном регистру не дуже од три године.

Државна помоћ привредном субјекту у тешкоћама може се додијелити:

1) за санацију да би се привредном субјекту дала могућност да испита своје стање и док се не припреми план реструктурисања или ликвидације или

2) за реструктурисање ради осигуравања привредном субјекту обнове дугорочне конкурентности у оквиру плана за реорганизацију и рационализацију.

Државна помоћ за санацију и реструктурисање не може се додијелити привредним субјектима у сектору вађења угља. Државна помоћ привредним субјектима у сектору производње челика додјељује се у складу са чланом 52. ове уредбе.

Када је привредном субјекту у тешкоћама претходно дата помоћ у складу са законом, у погледу које је Савјет за државну помоћ донио негативну одлуку са налогом за санацију и када та санација није реализована, при утврђивању помоћи за санацију и реструктурисање тог привредног субјекта узеће се у обзир кумулативан ефект старе и нове помоћи.

Члан 16. Државна помоћ за санацију

Државна помоћ може се додијелити привредном субјекту:

1) као једнократна мјера уколико је таква државна помоћ оправдана, гдје се узимају у обзир социјални и економски услови датог подручја;

2) уколико се помоћ додјељује као гаранција зајма или зајам по тржишној каматној стопи. При одређивању тржишне каматне стопе, користи се референтна каматна стопа;

3) уз услов да сваки кредит буде враћен, а све обавезе по гаранцијама окончане у року до шест мјесеци након исплате прве рате привредном субјекту;

4) да је државна помоћ ограничена у износу неопходном за опстанак привредног субјекта у периоду за који је помоћ одобрена.

Привредни субјект - прималац државне помоћи за санацију дужан је да, најкасније у року од шест мјесеци од додјеле државне помоћи, достави Савјету за државну помоћ један од сљедећих докумената:

1) план реструктурисања привредног субјекта; 2) план ликвидације привредног субјекта; или 3) доказ да је кредит враћен у цијелости и/или да је

гаранција истекла. Државна помоћ за санацију може се додијелити само

једанпут. Државна помоћ може се додијелити поново у изузетним случајевима, али не прије истека десетогодишњег периода од датума реализације ранијег плана реструктурисања. Нова државна помоћ за санацију може се додијелити и прије истека десетогодишњег периода уколико буде потребна, али тек након истека периода од најмање пет година од додјеле државне помоћи и то усљед непредвидивих околности које су ван контроле и утјецаја привредног субјекта.

Члан 17. Државна помоћ за реструктурисање

Државна помоћ може се додијелити ако су испуњени сљедећи услови:

1) да је привредни субјект израдио план реструкту-рисања који обухвата: а) поновно успостављање дугорочне

конкурентности привредног субјекта у току разумног временског периода на основу реалних претпоставки о будућим условима пословања,

б) престанак обављања дјелатности које би у привредном субјекту узроковале губитке чак и након реструктурисања;

ц) опис околности које су довеле до тешкоћа да би се оцијенило да ли су предложене мјере одговарајуће,

д) да реализација мјера привредном субјекту омогући да послије завршетка реструктури-сања, без додатне помоћи, покрије све своје трошкове укључујући амортизацију и финан-сијске обавезе; очекивани принос на капитал мора да буде довољан да би реструктурисани привредни субјект могао да издржи тржишну конкуренцију властитим заслугама;

2) да привредни субјект предузима компензационе мјере: пријенос или продаја имовине, смањење капацитета или заступљености на тржишту, уклањање баријера за улазак на дато тржиште. Компензационе мјере се не односе на мале привредне субјекте;

Корисник државне помоћи финансира дио трошкова процеса реструктурисања из властитих средстава или из вањских извора финансирања по тржишним условима. Мали привредни субјекти суфинансирају план реструктурисања у износу од најмање 25%, средњи привредни субјекти у износу од најмање 40%, а велики привредни субјекти у износу од


најмање 50%. Износ државне помоћи ограничен је на минимум неопходан за реализацију плана реструктурисања привредног субјекта.

Државна помоћ за реструктурисање може се додијелити привредном субјекту само једанпут.

Државна помоћ за реструктурисање може се додијелити поново у изузетним случајевима, али не прије истека десетогодишњег периода од датума реализације ранијег плана реструктурисања. Нова државна помоћ за реструктурисање, може се додијелити и прије истека десетогодишњег период уколико буде потребна, али тек након што прође најмање пет година од додјеле државне помоћи и то усљед непредвидивих околности које су ван контроле и утјецаја привредног субјекта.

О свакој стварно додијељеној државној помоћи великом или средњем привредном субјекту у току периода реструктурисања, укључујући помоћ додијељену у складу са одобреном схемом државне помоћи, мора се понаособ извијестити Савјет за државну помоћ уколико није био обавијештен о планираној помоћи у вријеме доношења одлуке о додјели помоћи за реструктурисање.

У случају додјеле помоћи за реструктурисање великом привредном субјекту, давалац државне помоћи подноси Савјету за државну помоћ детаљне извјештаје најмање једном годишње до испуњења циљева из плана реструктурисања. Извјештај мора да садржи све податке који су потребни Савјету за државну помоћ ради праћења реализације плана реструктурисања: распоред средстава уплаћених привредном субјекту, његово финансијско стање и поштовање услова и обавеза из одлуке на основу које је државна помоћ додијељена.

Код државне помоћи за реструктурисање малих и средњих привредних субјеката, давалац помоћи једном годишње доставља Савјету за државну помоћ копију биланса стања и биланса успјеха привредног субјекта – примаоца помоћи.

Државна помоћ за санацију и за реструктурисање може се додијелити и привредном субјекту над којим је отворен стечајни поступак, ради опстанка и настављања дјелатности привредног субјекта.

3. Државна помоћ за запошљавање лица која се теже запошљавају и лица са инвалидитетом

Члан 18. Општи услови за додјелу државне помоћи за запошљавање

Државна помоћ за запошљавање лица која се теже запошљавају и лица са инвалидитетом може се додијелити у облику субвенција за бруто плаће и накнаде и као накнада за додатне трошкове запошљавања лица са инвалидитетом.

Државна помоћ за запошљавање не може се додијелити привредним субјектима у сектору вађења угља и привредним субјектима у тешкоћама.

Члан 19. Државна помоћ за запошљавање у облику субвенција за

бруто плаће и накнаде Државна помоћ за запошљавање у облику субвенција за

бруто плаће и накнаде може се додијелити за запошљавање лица која се теже запошљавају, лица која се изузетно тешко запошљавају и лица са инвалидитетом.

Висина државне помоћи не смије прећи: 1) у случају лица која се теже запошљавају и лица

која се изузетно тешко запошљавају, 50% оправданих трошкова и

2) у случају лица са инвалидитетом, 75% оправданих трошкова.

Оправдани трошкови су трошкови бруто плаћа и накнада у периоду:

1) од највише 12 мјесеци по запошљавању - у случају лица која се теже запошљавају;

2) од највише 24 мјесеци по запошљавању - у случају лица која се изузетно тешко запошљавају и

3) током цјелокупног периода у ком је лице запослено - у случају лица са инвалидитетом.

Трошкови бруто плаћа и накнада су укупан износ које је привредни субјект стварно платио у вези са запошљавањем, који обухвата бруто износ плаћа и накнада прије одбијања пореза, обавезних доприноса, као што су доприноси за социјално осигурање, трошкови дјечје заштите.

Уколико запошљавање нема за посљедицу нето повећање броја запослених у односу на просјечан број запослених у датом привредном субјекту у претходних дванаест мјесеци, то радно мјесто остаје упражњено по добровољном раскиду радног односа, инвалидности, одласка у старосну пензију, добровољног скраћења радног времена или отпуштања, у складу са законом, због повреде радне дисциплине, а не као посљедица технолошког вишка. Број запослених је број годишњих јединица рада, тј. број лица запослених на пуно радно вријеме у току једне године, гдје се запослење на пола радног времена и сезонско запослење рачунају као дијелови годишње јединице рада.

Осим у случају отпуштања у складу са законом или због повреде радне дисциплине, запосленик који се теже запошљава има право на континуирано запослење на најкраћи рок предвиђен прописима Босне и Херцеговине, односно Федерације Босне и Херцеговине и колективним уговорима који уређују уговор о раду.

Уколико је период запослења лица која се теже запошљавају и лица са инвалидитетом краћи од 12 мјесеци, односно 24 мјесеца у случају лица која се изузетно тешко запошљавају, државна помоћ се пропорционално смањује.

Члан 20. Државна помоћ за накнаду додатних трошкова запошљавања

лица са инвалидитетом Државна помоћ може се додијелити за накнаду

додатних трошкова запошљавања лица са инвалидитетом. Висина државне помоћи не смије прећи 100%

оправданих трошкова. Оправдани трошкови за додјелу државне помоћи за

накнаду додатних трошкова запошљавања лица са инвалидитетом су трошкови, осим трошкова бруто плаћа и накнада наведених у члану 19. ове уредбе, који су додатни у односу на оне трошкове које би привредни субјект сносио да запошљава запосленике без инвалидитета, у периоду у коме је запосленик са инвалидитетом запослен.

Оправдани трошкови из става 3. овог члана су: 1) трошкови прилагођавања пословног простора; 2) трошкови запошљавања особља само за вријеме

док пружају помоћ радницима са инвалидитетом; 3) трошкови прилагођавања или набавке опреме,

односно набавке и провјере рачунарских програма (софтвер) које користе радници са инвалидитетом, укључујући прилагођену или помоћну техноло-шку опрему, који су додатни у односу на оне трошкове које би привредни субјект сносио да запошљава запосленике без инвалидитета, у периоду у коме је запосленик са инвалидитетом запослен;

4) у случају да привредни субјект има запошљавање у прилагођеним условима, трошкови изградње, инсталирања или ширења привредног субјекта и уградње опреме, као и сви трошкови администра-


ције и превоза који су директна посљедица запошљавања запосленика са инвалидитетом. Запошљавање у прилагођеним условима је запошљавање у привредном субјекту са најмање 50% лица са инвалидитетом.

Одступање од правила о кумулацији државне помоћи: 1) Државна помоћ за особе са инвалидитетом из чл.

18. и 19. ове Уредбе може да се, у погледу истих оправданих трошкова, кумулира са другом државном помоћи, предвиђеном овом уредбом и преко горње границе утврђене чланом 4. став 2. ове Уредбе, ако се том кумулацијом не прелази 100% мјеродавних трошкова у сваком периоду у коме су предметна лица била запослена.

4. Државна помоћ за заштиту животне средине

Члан 21. Општи услови за додјелу државне помоћи за заштиту

животне средине Државна помоћ за заштиту животне средине може се

додијелити за било коју мјеру утврђену ради отклањања или спречавања штете по физичко окружење или природне ресурсе настале активностима корисника, смањења ризика од наступања такве штете или ефикаснијег кориштења природних ресурса, укључујући мјере енергетских уштеда и кориштења обновљивих извора енергије.

Државна помоћ за заштиту животне средине може се додијелити привредним субјектима у свим секторима, осим мјера на заштити животне средине које се односе на инфраструктуру зрачног, путног, жељезничког, поморског саобраћаја и саобраћаја унутрашњим пловним путевима, укључујући пројекте на развоју трансевропске саобраћајне мреже.

Државна помоћ може се додијелити ако је корисник поднио захтјев за државну помоћ прије почетка рада на пројекту. Код државне помоћи великим привредним субјектима, у интерном акту документу корисника потребно је доказати подстицајни ефект на основу сљедећих критерија: повећање обима пројекта, повећање области дјеловања, повећање брзине реализације и повећање укупног износа пројекта, као и одрживости потпомогнутог пројекта са и без државне помоћи.

Члан 22. Државна помоћ за достизање виших стандарда од важећих или за повећање нивоа заштите животне средине у одсуству

стандарда Државна помоћ за достизање виших стандарда од

важећих у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине, или за повећање нивоа заштите животне средине у одсуству стандарда може се додијелити ако је испуњен један од сљедећих услова:

1) да инвестиција омогућава кориснику да повећа ниво заштите животне средине као резултат његове активности изнад важећих стандарда за заштиту животне средине у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине, или

2) да инвестиција омогућава кориснику да повећа ниво заштите животне средине као резултат његове активности у одсуству стандарда за заштиту животне средине у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине.

Оправдани трошкови су додатни трошкови улагања неопходни за постизање вишег нивоа заштите животне средине него што захтијевају стандарди у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине.

Оправдана улагања морају бити у облику улагања у:

1) материјална средства - улагања у земљиште које је стриктно неопходно за испуњавање циљева заштите животне средине, улагања у зграде, постројења и опрему са циљем смањења или елиминације загађења и сметњи, и улагања у прилагођавање начина производње са циљем заштите животне средине;

2) нематеријална средстава - трошкови трансфера технологије кроз куповину оперативних лиценци или патентираног и непатентираног знања, уколико су испуњени сљедећи услови: а) да се за нематеријална средства обрачунава

амортизација, б) да су средства купљена по тржишним

условима од привредног субјекта у којем купац не остварује контролу, ни посредно ни непосредно,

ц) да се средства налазе у и остају у имовини привредног субјекта који је прималац држав-не помоћи, као и да се користе најмање пет година. Овај услов се не примјењује ако су нематеријална средства технички застарјела. У случају продаје у наведеном петогоди-шњем периоду, добит од продаје мора се одбити од оправданих трошкова, а цјело-купан или дјелимичан износ државне помоћи мора бити надокнађен, тамо гдје је прописано.

Оправдани трошкови израчунавају се као нето разлика између користи и трошкова пословања везаних за додатна улагања за заштиту животне средине, који се јављају током првих пет година трајања тог улагања, уколико:

1) оперативна корист значи уштеду трошкова или додатну помоћну производњу која је директно повезана са улагањем у заштиту животне средине;

2) оперативни трошкови представљају додатне трошкове производње насталих додатним улагањем у заштиту животне средине.

У циљу утврђивања дијела улагања који је директно повезан са заштитом животне средине, може се користити сљедећа методологија:

1) када се трошкови улагања у заштиту животне средине могу лако одредити у укупним трошковима улагања, трошкови који се прецизно односе на заштиту животне средине представљају оправдане трошкове;

2) у свим другим случајевима, додатни трошкови улагања утврђују се поређењем улагања са хипотетичном ситуацијом без додијељене државне помоћи.

Код улагања чији је циљ постизање вишег нивоа заштите животне средине у односу на стандарде важеће у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине, хипотетична ситуација се одређује на сљедећи начин:

1) код улагања чији је циљ постизање вишег нивоа заштите животне средине у односу на стандарде важеће у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине, оправдани трошкови представљају трошкове улагања неопходне за постизање нивоа заштите животне средине који је виши од траженог нивоа стандарда;

2) уколико стандарди не постоје у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине, оправдани трошкови су трошкови


улагања неопходни за постизање вишег нивоа заштите животне средине него што би привредни субјект достигао у одсуству било какве државне помоћи за заштиту животне средине.

Државна помоћ може се додијелити: 1) малим привредним субјектима износу до 70%

оправданих трошкова; 2) средњим привредним субјектима у износу до 60%

оправданих трошкова; 3) великим привредним субјектима у износу до 50%

оправданих трошкова. Државна помоћ не може се додијелити у случају да је

намијењена постизању стандарда у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине, који су усвојени и ступили на снагу, али нису у примјени.

У сектору саобраћаја, набавка нових транспортних средстава за друмски, жељезнички и поморски саобраћај, као и унутрашњу пловидбу, која је у складу са усвојеним стандардима у Босни и Херцеговини, односно Федерацији БиХ, дозвољена је само уколико се набавка реализује прије њиховог ступања на снагу, а нови стандарди, након што постану обавезујући, не могу се ретроактивно примјењивати на већ набављена средства.

Члан 23. Државна помоћ за рано усклађивање са будућим

стандардима за заштиту животне средине Државна помоћ за рано усклађивање са новим

стандардима у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине, који повећавају ниво заштите животне средине, али још нису у примјени, може се додијелити само за улагања извршена и завршена најмање годину дана прије почетка примјене ових стандарда.

Оправдани трошкови представљају додатне трошкове улагања неопходне за постизање нивоа заштите животне средине који захтијевају нови стандарди у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине, у односу на постојећи ниво заштите животне средине који је тражен прије ступања на снагу овог стандарда.

Код израчунавања оправданих трошкова, морају бити испуњени услови наведени у ст. 3. 4. и 5. члана 22. ове уредбе.

Када је пројект реализован и завршен више од три године прије ступања на снагу стандарда, висина државне помоћи не може прећи:

1) за мале привредне субјекте: износ до 25% оправданих трошкова;

2) за средње привредне субјекте: износ до 20% оправданих трошкова;

3) за велике привредне субјекте: износ до 15% оправданих трошкова.

Када је пројект реализован и завршен у периоду од једне до три године прије ступања на снагу стандарда, висина државне помоћи не може премашити:

1) за мале привредне субјекте: износ до 25% оправданих трошкова;

2) за средње привредне субјекте: износ до 15% оправданих трошкова;

3) за велике привредне субјекте: износ до 10% оправданих трошкова.

Члан 24. Државна помоћ за постизање уштеде енергије

Државна помоћ може бити додијељена за улагања у постизање уштеде енергије која су ограничена на додатне трошкове улагања неопходне за постизање уштеде енергије

изнад нивоа који захтијевају стандарди у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине.

Код израчунавања додатних трошкова, примјењују се сљедећи услови:

1) дио улагања који је непосредно везан за постизање уштеде енергије утврђује се у складу са одредбама ст. 3. и 5. члана 22. ове уредбе;

2) ниво уштеде енергије који је виши у односу на обавезне стандарде утврђује се у складу са одредбама ст. 3. и 6. члана 22. ове уредбе;

3) код утврђивања користи/трошкова пословања, оправдани трошкови израчунавају се као нето разлика између користи и трошкова пословања везаних за додатна улагања за постизања уштеда енергије, који се јављају током прве три године трајања тог улагања у случају малих и средњих привредних субјеката, односно првих пет година у случају великих привредних субјеката.




оправданих трошкова.

Члан 25. Инвестициона државна помоћ за обновљиве изворе енергије

Државна помоћ може се додијелити за промовисање енергије из обновљивих извора. Државна помоћ је оправдана ако у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине, не постоје обавезни стандард заштите животне средине у погледу учешћа енергије из обновљивих извора за индивидуалне привредне субјекте.

Државна помоћ за производњу биогорива дозвољена је само у случају одрживих биогорива.

Оправдани трошкови израчунавају се као нето разлика између користи и трошкова пословања везаних за додатна улагања у обновљиве изворе енергије, који се јављају током првих пет година трајања тог улагања, како је наведено у ст. 3. 4. и 5. члана 22. ове уредбе.

Државна помоћ може се додијелити: 1) малим привредним субјектима у износу до 80%




Члан 26. Државна помоћ за постројења за комбиновану производњу

електричне и топлотне енергије (когенерација) Инвестициона државна помоћ за когенерацију може се

додијелити под условом да нова когенерацијска јединица укупно остварује уштеду примарне енергије у поређењу са одвојеном производњом, или да унапређење постојеће когенерацијске јединице или претварање постојећег енергетског постројења у когенерацијску јединицу остварује уштеду примарне енергије у поређењу са изворном ситуацијом.

Оправдани трошкови за додјелу државне помоћи за когенерацију морају бити ограничени на додатне трошкове улагања неопходне за успостављање високо ефикасног когенерацијског постројења у поређењу са одговарајућим улагањем.


Код израчунавања оправданих трошкова, морају бити испуњени услови наведени у ст. 3., 4. и 5. члана 22. ове уредбе.

Висина инвестицијске државне помоћи утврђује се и то:

1) за мале привредне субјекте - до 80% оправданих трошкова;

2) за средње привредне субјекте - до 70% оправда-них трошкова;

3) за велике привредне субјекте - до 60% оправданих трошкова.

Члан 27. Државна помоћ за енергетски ефикасно даљинско гријање

Инвестициона државна помоћ за даљинско гријање може се додијелити под условом да комбинована дјелатност производње топлоте и дистрибуирања топлоте доводи до уштеда примарне енергије и да су улагања намијењена за кориштење и дистрибуцију отпадне топлоте у циљу даљинског гријања.

Оправдани трошкови за додјелу државне помоћи за даљинско гријање морају бити ограничени на додатне трошкове улагања неопходне за остваривање енергетски ефикасног даљинског гријања у поређењу са одговарајућим улагањем.

Код израчунавања оправданих трошкова, морају бити испуњени услови наведени у ст. 3. 4. и 5. члана 22. ове уредбе.

Висина инвестицијске државне помоћи утврђује се и то:

1) за мале привредне субјекте - до 70% оправданих трошкова;

2) за средње привредне субјекте - до 60% оправда-них трошкова;

3) за велике привредне субјекте - до 50% оправданих трошкова.

Члан 28. Државна помоћ за управљање отпадом

Државна помоћ за управљање отпадом од других привредних субјеката укључујући и активности поновне употребе, рециклаже и прераде може се додијелити само уколико су кумулативно испуњени сљедећи услови:

1) да је улагање усмјерено на смањивање загађења које производе други привредни субјекти - загађивачи и не покрива загађење које производи корисник те помоћи;

2) да помоћ не ослобађа загађиваче плаћања накнаде према прописима којима се уређује заштита животне средине и управљање отпадом или накнада која се сматра нормалним трошком привредног субјекта које је загађивач;

3) да улагање побољшава процес у коме је кориштење отпада за производњу готових производа економски профитабилно или користи конвенционалне технологије на иновативан начин;

4) да би отпад који се прерађује у противном био одложен или прерађен на начин који је мање прихватљив за животну средину;

5) да улагање не повећава само потражњу за предметима који ће се рециклирати, већ повећава и прикупљање тог отпада.

Оправдани трошкови за додјелу државне помоћи за управљање отпадом су додатни инвестицијски трошкови неопходни за остваривање улагања за управљање отпадом, у поређењу са конвенционалном производњом истог

капацитета која не укључује управљање отпадом. Трошкови таквог улагања одузимају се од оправданих трошкова.

Оправдани трошкови израчунавају се као нето разлика између користи и трошкова пословања везаних за додатна улагања за управљање отпадом, који се јављају током првих пет година трајања тог улагања, како је наведено у ст. 3., 4. и 5. члана 22. ове уредбе.





Члан 29. Државна помоћ за санацију контаминираних локација Инвестициона државна помоћ привредним субјектима

који отклањају штете нанијете животној средини санацијом контаминираних локација може се додијелити само уколико води побољшању заштите животне средине. Штета нанесена животној средини односи се на погоршање квалитета тла, површинских или подземних вода.

Државна помоћ не може се додијелити уколико је загађивач познат, и у том случају примјењује се начело "загађивач плаћа".

Уколико загађивач није познат или му се не може наложити да сноси трошкове санације, државна помоћ може се додијелити лицу које врши санацију.

Оправдани трошкови су трошкови који се односе на обављање санације контаминираних подручја умањени за износ повећања вриједности земљишта на том подручју. Сви трошкови које привредни субјект буде остварио приликом санације локације, без обзира на то да ли се ти трошкови приказују под ставком основна средства у билансу стања, сматрају се оправданим улагањем у случају санације контаминираних локација.

Државна помоћ за санацију контаминираних локација може се додијелити у висини до 100% оправданих трошкова. Укупан износ помоћи не смије бити већи од стварних трошкова које сноси привредни субјект.

Члан 30. Државна помоћ за измјештање привредних субјеката Државна помоћ може се додијелити само привредним

субјектима који послују у урбаним срединама или у посебним срединама заштићеним законом Босне и Херцеговине, односно Федерације Босне и Херцеговине као природна станишта биљног и животињског свијета, који обављају дјелатност у складу са законом, али због већег степена загађивања животне средине изазваног том дјелатношћу, морају да буду измјештена на другу локацију.

Државна помоћ може се додијелити под сљедећим условима:

1) да промјена локације буде извршена ради заштите животне средине или спречавања наношења штете животној средини и о тој промјени мора постојати одлука надлежног органа или судска одлука или мора бити резултат договора привредног субјекта и надлежног органа;

2) да привредни субјект задовољава највише стандарде заштите животне средине који се примјењују на новој локацији након измјештања.

Оправдани трошкови за додјелу државне помоћи за измјештање привредних субјеката су:


1) трошкови за куповину земљишта, изградњу или куповину нових постројења, али само истог капацитета као постројења која су напуштена;

2) трошкови пенала које сноси привредни субјект због раскидања уговора о закупу земљишта или зграда уколико је због одлуке надлежног органа или судске одлуке о промјени локације дошло до пријевременог раскида уговора.

При одређивању износа оправданих трошкова одбија се:

1) добит од продаје или изнајмљивања напуштеног постројења или земљишта;

2) накнада добијена по основу експропријације (лишавања својине);

3) било која друга добит у вези са премјештањем постројења, посебно добит која, у тренутку пре-мјештања, произлази из унапређења технологије која се користи рачуноводствена добит која произлази из бољег кориштења постројења;

4) улагања ради повећања капацитета. Државна помоћ може се додијелити: 1) малим привредним субјектима износу до 70%




Члан 31. Општи услови за израду студија заштите животне средине

Државна помоћ може се додијелити привредном субјекту за израду студија заштите животне средине непосредно повезаних са улагањима за достизање стандарда под условима наведеним у члану 22, остваривање уштеде енергије под условима наведеним у члану 24. и производњу обновљиве енергије под условима наведеним у члану 25. ове уредбе. Државна помоћ може се додијелити и када се, након налаза припремног истраживања, улагање које је предмет истраживања не оствари.

Државна помоћ може се додијелити: 1) малим привредним субјектима у износу до 70%


оправданих трошкова; 3) малим привредним субјектима износу до 50%

оправданих трошкова;

Члан 32. Државна помоћ за оперативно пословање

Државна помоћ за остварење уштеде енергије може се додијелити под сљедећим условима:

1) да је државна помоћ ограничена на надокнађи-вање додатних производних трошкова који произлазе из улагања, узимајући у обзир користи произашле из уштеде енергије. Свака помоћ за улагање додијељена привредном субјекту за ново постројење мора се одузети од производних трошкова;

2) да је државна помоћ ограничена на пет година; 3) да у случају додјеле државне помоћи која се

постепено смањује, висина помоћи не прелази 100% додатних трошкова у првој години, али мора линеарно бити сведена на нулу на крају пете године. У случају додјеле државне помоћи која се не смањује постепено, висина државне помоћи не смије прећи 50% додатних трошкова.

Оперативна државна помоћ за производњу обновљиве енергије може се додијелити под условом да је у складу са једном од наведених опција, уколико у Босни и Херцего-вини, односно Федерацији Босне и Херцеговине, не постоји обавезни стандард заштите животне средине у погледу учешћа енергије из обновљивих извора за индивидуалне привредне субјекте.

Опција 1 а) Државна помоћ може се додијелити за покривање

разлике између трошкова производње енергије из обновљивих извора, укључујући трошкове амортизације додатних улагања у заштиту животне средине и тржишне цијене тог облика енергије.

б) Државна помоћ може се додијелити до завршетка процеса амортизације постројења у складу са уобичајеним рачуноводственим правилима. Свака даља производња енергије у постројењу не може бити предмет помоћи. Државна помоћ такођер може да покрије уобичајен принос на капитал.

ц) Приликом утврђивања износа оперативне државне помоћи, свака помоћ за улагање додијељена привредном субјекту за ново постројење мора се одузети од производних трошкова;

д) С обзиром на то да производња енергије из биомасе захтијева релативно ниске трошкове улагања, али веће трошкове пословања, оператив-на државна помоћ за производњу обновљиве енергије из биомасе која премашује износ улагања може се додијелити уколико давалац државне помоћи може показати да су укупни трошкови које привредни субјект буде остварио по аморти-зацији постројења и даље виши од тржишне цијене енергије.

Опција 2: Оперативна државна помоћ може се додијелити под

условима из става 1. овог члана. Оперативна државна помоћ може се додијелити, под

условима наведеним у ставу 2. овог члана привредним субјектима који снабдијевају тржиште преко дистрибутивне мреже електричном и топлотном енергијом, када су трошкови производње те енергије изнад њихове тржишне цијене, као и за индустријско кориштење комбиноване производње електричне и топлотне енергије ако је производна цијена једне јединице енергије уз кориштење те технологије већа од тржишне цијене једне јединице класичне енергије.

5. Државна помоћ за истраживање, развој и иновације

Члан 33. Општи услови за додјелу државне помоћи за истраживање,

развој и иновације Државна помоћ за истраживања, развој и иновације

може се додијелити привредним субјектима у свим секторима, осим привредним субјектима у тешкоћама. Код државне помоћи великим привредним субјектима, потребно је доказати подстицајни ефект на основу сљедећих критерија: повећање обима пројекта, проширење области дјеловања, бржа реализација пројекта и повећање укупног износа за истраживање, развој и иновације.

Члан 34. Државна помоћ за истраживање

Државна помоћ може се додијелити за: 1) основна истраживања која представљају експери-

ментални или теоријски рад ради стјецања нових


знања о основним принципима појава и посматра-них чињеница, без директне примјене у пракси;

2) индустријска истраживања која представљају планирана истраживања или испитивања ради стјецања нових знања и вјештина за развој нових производа, процеса или услуга, односно ради знатног побољшања постојећих производа, процеса или услуга. Индустријски развој обухвата стварање неопходних компоненти сложених система, осим у случају стварања прототипа из тачке 3. подтачке б) овог става;

3) експериментални развој који обухвата: стјецање, комбиновање, обликовање и кориштење постоје-ћих научних, технолошких, пословних и осталих мјеродавних знања и вјештина ради израде планова или дизајна за нове, промијењене или побољшане производе, процесе или услуге, као и за друге активности ради концептуалног дефинирања, планирања и документовања нових производа, процеса или услуга. Под тим активно-стима подразумијева се: а) израда нацрта, цртежа, планова и остале

документације под условом да нису намије-њени комерцијалној употреби;

б) развој комерцијално употребљивих прототи-пова и демо-пројеката уколико је прототип коначни комерцијални производ и уколико би трошкови производње само за кориштење у сврху приказивања и провјере ваљаности били неприхватљиво високи;

ц) експериментална производња и испитивање производа, процеса и услуга под условом да се не могу користити или тако измијенити да имају индустријску или комерцијалну примјену.

Државна помоћ за експериментални развој не може се додијелити за рутинске или периодичне измјене производа, производних линија, производних процеса, услуга и других постојећих операција и у случају да такве промјене представљају побољшања.

Оправдани трошкови су: 1) трошкови особља (истраживачи, техничари и

друго помоћно особље) у мјери у којој раде на истраживачком пројекту;

2) трошкови инструмената и опреме у обиму у коме се користе за истраживачки пројект. Уколико се инструменти и опрема не користе током читавог периода трајања истраживачког пројекта, оправда-ни трошкови су само трошкови амортизације у периоду трајања пројекта израчунати на основу добре рачуноводствене праксе;

3) трошкови зграда и земљишта у обиму и периоду у коме се користе за истраживачки пројект. У погледу трошкова зграда, оправдани су само тро-шкови амортизације за период трајања истражива-чког пројекта, а израчунавају се у складу са добром рачуноводственом праксом. У погледу трошкова земљишта, оправдани трошкови су трошкови куповине или изнајмљивања или стварно настали капитални трошкови;

4) трошкови уговорних истраживања, техничког знања и патената који су купљени или лиценци-рани од трећих лица по тржишним цијенама, уколико је трансакција извршена у конкурентним условима и трошкови савјетодавних и сличних

услуга уколико се користе искључиво за дјелатност истраживања;

5) додатни режијски трошкови настали директно као резултат истраживачке дјелатности;

6) други оперативни трошкови пословања, укључу-јући трошкове материјала, потрошне робе и производа насталих директно као резултат истраживачке дјелатности.

У случају експерименталног развоја, од оправданих трошкова морају се одбити сви приходи који се остварују уколико се развијени прототипови и експериментални цртежи касније користе у комерцијалне сврхе.

Државна помоћ може се додијелити: 1) за основна истраживања - до 100% оправданих

трошкова; 2) за индустријска истраживања - до 50% оправда-

них трошкова; 3) за експериментални развој - до 25% оправданих

трошкова. Висина државне помоћи за индустријска истраживања

и експериментални развој из тач. 2. и 3. става 5. овог члана може се додатно повећати:

1) за 10% за средње привредне субјекте и за 20% за мале привредне субјекте;

2) за додатних 15%, али не више од 80% оправданих трошкова уколико: а) пројект укључује сарадњу са најмање једним

малим или средњим привредним субјектом или се проводи у најмање двије државе, а ниједан привредни субјект сам не сноси више од 70% оправданих трошкова пројекта сарадње, или

б) пројект укључује сарадњу између привред-ног субјекта и истраживачке организације гдје истраживачка организација сноси најма-ње 10% оправданих трошкова пројекта и има право да објави резултате свог истражи-вачког пројекта, или

ц) у случају индустријског истраживања, резултати пројекта се објављују на конференцијама научног и техничког карактера, у научним или техничким часописима који су свима доступни.

Државна помоћ за израду студија о техничкој изводљи-вости може се додијелити за индустријско истраживање и експериментални развој:

1) за мале и средње привредне субјекте - до 75% оправданих трошкова за студије које су припрема за индустријско истраживање и до 50% оправданих трошкова за студије које су припрема за експериментални развој; и

2) за велике привредне субјекте - до 65% оправданих трошкова за студије које су припрема за индустријско истраживање и до 40% оправданих трошкова за студије које су припрема за експериментални развој.

Оправдани трошкови за додјелу државне помоћи за израду студија о техничкој изводљивости су стварни трошкови израде студије о техничкој изводљивости.

Члан 35. Државна помоћ за иновације процеса и организације

пословања у области услуга Државна помоћ за иновације процеса и организације

пословања може се додијелити уколико су испуњени сљедећи услови:


1) да се иновација процеса и организације пословања односи на кориштење информационих и комуникацијских технологија са циљем измјене организације пословања;

2) да иновација пословања буде у облику пројекта за који је именован стручни руководилац пројекта и наведени трошкови пројекта;

3) да резултат пројекта буде развој стандарда, модела комерцијалног пословања, методологије поступка које је могуће на систематичан начин репродуковати, цертификовати или заштити патентом;

4) да иновација процеса и организације пословања буде очигледна или значајно побољшана у односу на постојеће стање у одређеној грани индустрије у Европској Заједници или Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине, што се доказује прецизним описом иновације, њеним поређењем са постојећим техникама у процесу и организацији пословања којима се користе други привредни субјекти у истом сектору;

5) да пројект који садржи иновацију процеса и организације пословања носи и јасан степен ризика, што се доказује поређењем трошкова пројекта са приходом привредног субјекта, временом које је потребно за развој новог процеса, очекиваном добити од иновације процеса у поређењу са трошковима пројекта и вјероватно-шћу неуспјеха пројекта;

6) да процес иновације буде у облику новог или битно унапријеђеног метода производње или остварења (укључујући битне промјене у техници, опреми и софтверу).

Мање измјене или побољшања, као и повећање капацитета производње или пружања услуга, до којег дође кроз допунску прераду или логистичке системе у односу на системе који су већ у употреби, престанак кориштења процеса, проста репродукција или умножавање капитала, увођење промјена, које настају из промјене у факторским цијенама или промјенама у царинским тарифама, сезонске и друге цикличне промјене, као и продаја нових и битно дорађених производа, не сматрају се иновацијама.

Иновација организације пословања је примјена нове организационе методе у раду, организацији радних мјеста или вањским односима привредног субјекта. Промјене које се уведу у начин пословања, организацију радних мјеста или вањске односе које се заснивају на организационим методама које су у привредном субјекту већ у примјени, промјене у управљачкој стратегији, спајање или преузимање привредног субјекта, престанак кориштења процеса, проста репродукција или умножавање капитала, промјене које су наступиле из промјене факторских цијена или царинских тарифа, сезонске и друге цикличне промјене, као и продаја нових и битно унапријеђених производа, не сматрају се иновацијама.

Оправдани трошкови су оправдани трошкови истраживања из става 3. члана 34. ове уредбе, док у случају иновација које се односе на организацију пословања, само трошкови информационих и комуникацијских технологија се могу укључити у трошкове инструмената и опреме.

Државна помоћ се утврђује и то: за велике привредне субјекте - до 15%, за средње привредне субјекте - до 25%, за мале привредне субјекте - до 35% оправданих трошкова.

Велики привредни субјекти могу добити државну помоћ за иновацију процеса и организације пословања само уколико остварују сарадњу са малим и средњим привредним

субјектима који учествују са најмање 30% у укупним оправданим трошковима.

Члан 36. Државна помоћ за унајмљивање висококвалификованог

особља Државна помоћ за унајмљивање висококвалификованог

особља привремено премјештеног из истраживачке организације или великог привредног субјекта у мали или средњи привредни субјект може се додијелити уколико су испуњени сљедећи услови:

1) да привремено премјештено висококвалифи-ковано особље буде запослено на новоствореним истраживачким, развојним и иновативним фун-кцијама у привредном субјекту и не смије бити замјена за постојеће особље;

2) да је висококвалификовано особље, најмање током претходне двије године, било запослено у истраживачкој организацији или великом привредном субјекту који га шаље на привремени премјештај;

3) да привремено премјештено особље буде запосле-но на истраживачким развојним и иновационим функцијама у малом и средњем привредном субјекту који је прималац помоћи.

Висококвалификовано особље су: истраживачи, инжењери, пројектанти и маркетинг менаџери са високим образовањем и најмање пет година стручног искуства у одређеној дјелатности.

Докторске студије се сматрају одговарајућим стручним искуством.

Висококвалификовано особље може бити ангажовано привремено и по истеку рока ангажовања то особље се враћа код свог претходног послодавца.

Оправдани трошкови су сви трошкови унајмљивања и запошљавања висококвалификованог особља, укључујући трошкове кориштења услуга службе за запошљавање, као и трошкови премјештаја особља.

Висина државне помоћи не смије бити већа од 50% оправданих трошкова, у периоду од најдуже три године по привредном субјекту и по унајмљеној особи.

Члан 37. Државна помоћ за иновативне кластере

Инвестициона државна помоћ за иновативне кластере може се додијелити за оснивање, ширење и оживљавање иновативних кластера и то искључиво правним лицима која управљају овим кластерима. Та лица су одговорна за управљање пословним простором, објектима и активностима иновативних кластера у погледу њиховог кориштења и приступа. Приступ пословном простору и активностима мора бити слободан. Накнаде за кориштење простора и учествовање у активностима кластера одређују се у складу са њиховим стварним трошковима.

Инвестициона државна помоћ може се додијелити за: 1) опремање центара за усавршавање и истражи-

вање; 2) инфраструктуру отвореног типа која је намијење-

на истраживању: лабораторије, објекти за тести-рања;

3) широку мрежну инфраструктуру. Оправдани трошкови су трошкови који се односе на

улагања у земљиште, зграде, машине и опрему. Државна помоћ се утврђује и то: за велике привредне

субјекте - до 50%, за средње привредне субјекте - до 60%, за мале привредне субјекте - до 70% оправданих трошкова из става 3. овог члана.


Члан 38. Државна помоћ за покривање текућих трошкова

иновативних кластера Инвестициона државна помоћ за покривање текућих

трошкова иновативних кластера у сврху оживљавања иновативних кластера може се додијелити правним лицима која управљају овим кластерима.

Државна помоћ је временски ограничена на период од пет година, и то:

1) до 100% оправданих трошкова из става 3. овог члана за прву годину рада иновативног кластера, са циљем линеарног, односно потпуног линеарног смањења у петој години или.

2) до 50% оправданих трошкова из става 3. овог члана у случају без линеарног смањења.

У изузетним случајевима, државна помоћ за покривање текућих трошкова иновативних кластера у сврху оживљавања иновативних кластера може се додијелити на дужи рок, али не дуже од 10 година.

Оправдани трошкови су трошкови рада запослених лица и административни трошкови који се односе на сљедеће активности:

1) рекламне активности кластера за привлачење нових чланова - привредних субјеката;

2) управљање објектима кластера којима је отворен приступ;

3) организацију програма усавршавања, радних семинара и конференција којима се потиче размјена знања и повезивање чланова кластера.

Члан 39. Државна помоћ за трошкове стјецања права индустријске

својине Државна помоћ малим и средњим привредним

субјектима за стјецање права индустријске својине може се додијелити за добијање и потврђивање патената и других права индустријске својине.

Висина државне помоћи не смије прећи висину помоћи за пројекте истраживања и развоја прописану у ст. 5. и 6. члана 34. ове уредбе који се односе на истраживачке дјелатности које су прве довеле до предметних права индустријске својине.

Оправдани трошкови су: 1) сви трошкови који претходе додјели права,

укључујући трошкове везане за припрему, регистрацију и испитивање пријаве, као и трошкови настали приликом обнове пријаве прије него што је право додијељено;

2) трошкови пријевода и други трошкови настали како би се право добило или потврдило у другим правним системима;

3) трошкови настали приликом одбране ваљаности права у току службеног испитивања пријаве и могућег поступка оповргавања и када ти трошкови настану послије додјеле права.

Члан 40. Државна помоћ за нове иновативне привредне субјекте Државна помоћ за нове иновативне привредне субјекте

може се додијелити малом привредном субјекту који у тренутку додјеле помоћи послује краће од шест година.

Привредни субјект се сматра иновативним уколико трошкови истраживања и развоја привредног субјекта представљају најмање 15% његових укупних трошкова пословања у најмање једној од три године које претходе додјели државне помоћи. У случају привредног субјекта почетника и без претходног финансијског пословања, у

ревизији његовог тренутног пословног периода коју је овјерио независни ревизор утврђује се да ли истраживачки трошкови привредног субјекта представљају 15% његових укупних текућих трошкова.

Државна помоћ новом иновативном привредном субјекту може се додијелити у висини до 1,5 милиона еура. Ова помоћ може се одобрити само једанпут.

Кориснику помоћи може се додијелити и друга државна помоћ осим за истраживање, развој и иновације и за улагања у ризични капитал само након истека периода од три године од додјеле помоћи за нове иновативне привредне субјекте.

Члан 41. Државна помоћ за услуге савјетовања и подстицања

иновација Државна помоћ за савјетодавне услуге намијењене

иновацијама и услуге за подстицање иновација може се додијелити малим и средњим привредним субјектима уколико су кумулативно испуњени сљедећи критерији:

1) да помоћ не смије прећи износ од 200.000 еура по кориснику у току било ког трогодишњег периода;

2) да висина помоћи износи највише 75% оправданих трошкова из става 2. овог члана;

3) да корисник користи ту помоћ за прибављање услуга по тржишним цијенама, или уколико је пружалац услуга непрофитни привредни субјект, по цијени која представља пуне трошкове услуга уз разумну маржу (разумни профит).

Оправдани трошкови за додјелу државне помоћи за услуге савјетовања и подстицања иновација су:

1) за савјетодавне услуге намијењене иновацијама - трошкови везани за савјетовање менаџмента, технолошку помоћ, услуге пријеноса технологије, усавршавање, савјетовање приликом преузимања, заштите и трговине правима интелектуалне својине и за лиценчне уговоре, савјетовање о примјени стандарда и

2) за услуге подстицања иновација - трошкови везани за канцеларијски простор, базу података, техничке књижице, истраживање тржишта, кориштење лабораторија, означавање квалитета, тестирање и цертификацију.

6. Државна помоћ за усавршавање

Члан 42. Општи услови за додјелу државне помоћи за усавршавање

Државна помоћ за усавршавање може се додијелити привредним субјектима у свим секторима, осим привредним субјектима у тешкоћама.

Државна помоћ може се додијелити за: 1) посебно усавршавање, које укључује обуку

директно и првенствено примјенљиву на садашњи и будући положај запослених у привредном субјекту, који је непосредни корисник те помоћи и који кроз ову обуку осигурава квалификације које нису преносиве или су само ограничено преносиве на друге привредне субјекте или пословна подручја;

2) опште усавршавање, које укључује обуку која није само или првенствено примјенљива на садашњи и будући положај запослених у привредном субјекту који је непосредни корисник те помоћи и који кроз ову обуку осигурава квалификације које су већином преносиве на друге привредне субјекте или пословна подручја и које на тај начин битно повећава запосленост запосленика.


Усавршавање ће се сматрати општим: 1) уколико га заједнички организују различити

независни привредни субјекти или уколико га могу похађати запослени из различитих привредних субјеката;

2) уколико је признато, овјерено или вредновано од стране надлежних државних органа или других институција на које је Босна и Херцеговина, односно Федерација БиХ, пренијела одговарајућа овлаштења.

Члан 43. Оправдани трошкови и дозвољена висина државне помоћи

за усавршавање Оправдани трошкови и дозвољена висина државне

помоћи за усавршавање су: 1) трошкови предавача; 2) путни трошкови предавача и полазника,

укључујући и смјештај; 3) други текући трошкови, као што су материјали и

потрошна роба директно повезани са пројектом усавршавања;

4) трошкови амортизације алата и опреме у обиму у којем се искључиво користе за пројект усавршавања;

5) трошкови савјетодавних услуга у вези са пројектом усавршавања;

6) трошкови полазника и општи индиректни трошкови (административни трошкови, закуп, режијски трошкови) до укупног износа других оправданих трошкова наведених у тачкама а) до е) овог става.

У погледу трошкова полазника, у обзир се узимају само сати које полазник стварно проведе у усавршавању, послије одбитка свих производних сати.

Државна помоћ може се додијелити: 1) за посебно усавршавање - до 25% оправданих

трошкова 2) за опште усавршавање - до 60% оправданих

трошкова Висина државне помоћи може се повећати, али не више

од 80% оправданих трошкова, и то: 1) за 10% уколико се усавршавање проводи за особе

са инвалидитетом или особе које се теже запошљавају,

2) за 10% уколико се државна помоћ додјељује средњем привредном субјекту;

3) за 20% уколико се државна помоћ додјељује малом привредном субјекту.

У случају када пројект усавршавања укључује компоненте и посебног и општег усавршавања које не могу бити раздвојене за потребе израчунавања висине државне помоћи и у случају када се не може утврдити да ли се ради о посебном или општем усавршавању, примјењује се висина државне помоћи за посебно усавршавање.

7. Државна помоћ у облику ризичног капитала

Члан 44. Државна помоћ у облику ризичног капитала

Ризични капитал су средства уложена у акције/дионице или инструменте сличне акцијама/дионицама у привредни субјект током фазе почетног раста (фазе "засијавања", оснивања и ширења), укључујући неформална улагања од стране привредних субјеката, улагачки капитал и алтернативне берзе специјализоване за мале и средње привредне субјекте, укључујући предузећа са високим растом (у даљем тексту: покретачи улагања).

Државна помоћ у облику ризичног капитала може се додијелити само малим и средњим привредним субјектима на основу схема државне помоћи ради отклањања тржишних недостатака на тржишту ризичног капитала.

Јавна средства додијељена у облику ризичног капитала могу се квалификовати као државна помоћ на три различита нивоа:

1) на нивоу инвеститора, уколико мјера омогућава приватним инвеститорима да остваре учешће у облика акција/дионица или инструмената сличних акцијама/дионицама у привредном субјекту под повољнијим условима него јавни инвеститори;

2) на нивоу инвестицијског фонда, инвестицијског средства и/или његовог руководиоца. Државна помоћ на нивоу инвестицијског фонда присутна је уколико се улагање врши под условима који не би били прихватљиви обичним привредним субјекти-ма у тржишној економији и стога кориснику доноси предност. Државна помоћу руководиоцима или руководном субјекту фонда постоји ако њихова накнада у потпуности не одговара накнади на актуелном тржишту у упоредивим условима. Државна помоћ се не додјељује ако су руководиоци или руководни субјект изабрани у отвореном и транспарентном јавном поступку надметања, или ако немају никакву другу предност од Федерације Босне и Херцеговине или органа локалне самоуправе;

3) на нивоу привредног субјекта који је предмет инвестиције. Ако је државна помоћ присутна на нивоу инвеститора, инвестицијског средства или инвестицијског фонда, сматра се да је барем дјелимично пренесена на циљне привредне субјекте и да је такођер присутна и на њиховом нивоу.

Државна помоћ додјељује се у облику који потиче тржишне улагаче да осигурају ризични капитал одређеним привредним субјектима. Мјере које могу довести до овог резултата обухватају сљедеће:

1) оснивање инвестицијских фондова у којима је Федерација Босне и Херцеговине партнер, улагач или учесник, укључујући и мање повољне услове у односу на друге улагаче;

2) гаранције улагачима у ризични капитал или инвестицијским фондовима за удио инвестициј-ских губитака или гаранције на зајмове инвести-торима/фондовима за улагања у ризични капитал под условом да јавна средства која покривају могуће губитке не прелазе 50% номиналног износа улагања за које се издаје гаранција;

3) друге финансијске инструменте у корист улагача у ризични капитал или инвестицијских фондова ради осигурања додатног капитала за улагање;

4) фискалне подстицаје инвестицијским фондовима или улагачима ради улагања у ризични капитал.

Члан 45. Услови за додјелу државне помоћи у облику ризичног

капитала Државна помоћ у облику ризичног капитала може се

додијелити под сљедећим условима: 1) да државна помоћ предвиђа финансирање у

траншама, у цјелини или дјелимично финансиране из средстава додијељене државне помоћи, које не прелазе 2,5 милиона еура по циљном малом и средњем привредном субјекту у току дванаест мјесеци;


2) да државна помоћ буде ограничена на осигурање финансирања до фазе развоја;

3) да инвестицијски фонд осигура најмање 70% свог укупног буџета уложеног у циљне мале и средње привредне субјекте у облику акција/дионица или инструмената сличних акцијама;

4) да најмање 30% средстава инвестицијских фондова осигурају приватни улагачи;

5) да државна помоћ осигура да одлуке о улагању у циљне привредне субјекте буду руковођене оства-ривањем добити. Сматра се да је овај критериј испуњен уколико су задовољени сљедећи услови: а) да мјера подразумијева значајно учешће

приватних инвеститора (најмање 30% морају осигурати приватни инвеститори), гдје се улагања врше на комерцијалној основи, непосредно или посредно у акције/дионице циљаних привредних субјеката;

б) да постоји план пословања за сваку инвестицију са појединостима у погледу развоја производа, продаје и профитабил-ности, којим се ex ante утврђује одрживост пројекта;

ц) да за сваку инвестицију постоји јасна и реална излазна стратегија.

6) да се инвестицијским фондом управља на комерцијалној основи. Фонд се мора понашати као руководиоци у приватном сектору са циљем оптималног поврата улагања инвеститорима. Сматра се да је овај критериј испуњен уколико су кумулативно задовољени сљедећи услови: а) да је договор између професионалног руково-

диоца фонда или руководног субјекта и учесника у фонду који осигуравају накнаду за руководиоца повезан са остварењем и постављањем циљева фонда и предложеног временског оквира инвестиција;

б) приватни тржишни инвеститори су заступљени у одлучивању, нпр. путем улагачког или савјетодавног одбора;

ц) да се код управљања фондовима примјењују најбоље праксе и регулаторна супервизија.

Када се капитал осигурава циљном привредном субјекту у облику ризичног капитала ради финансирања почетног улагања или других трошкова који су дозвољени овом уредбом, одговарајуће горње границе помоћи или максимално дозвољени износи умањиће се за 20% за циљне привредне субјекте током прве три године првог улагања у ризични капитал и до укупно примљеног износа. Ово умањење се не примјењује на висину државне помоћи утврђене за истраживање, развој и иновације.

8. Државна помоћ у области културе

Члан 46. Помоћ за заштиту националног културног наслијеђа Државна помоћ може се додијелити за конзервацију,

обнављање и друге грађевинске радове на материјалном (споменици, зграде и остали објекти) и нематеријалном наслијеђу које промовише културу и осигурава конзервацију наслијеђа, а да су ови објекти заведени у одговарајуће регистре заштићених споменика културе у Босни и Херцеговини.

Оправдани трошкови су сви трошкови који се односе на заштиту националног културног наслијеђа, укључујући трошкове вјештачења, археолошких испитивања, припрему документације, израду плана радова, све радове на

модернизацији и грађевински радови, набавку грађевинског материјала, инсталације, итд.

Државна помоћ може се додијелити у висини до 100% оправданих трошкова који се строго односе и ограничени су на историјске и културолошке елементе објекта.

Члан 47. Помоћ за кинематографске и друге аудиовизуелне

активности Државна помоћ може се додијелити за продукцију

филма и ТВ програма, уколико су испуњени сљедећи критерији:

1) да државна помоћ не доводи до дискриминације на основу националне припадности, као да се поштује слобода настањивања, слобода кретања робе и пружања услуга;

2) да је државна помоћ директно усмјерена на стварање производа од културног значаја, из провјерљивих националних критерија;

3) да је продуценту дозвољено да потроши најмање 20% укупног буџета продукције филма или ТВ програма у другим државама чланицама ЕУ;

4) да висина државне помоћи не пређе 50% буџета продукције, осим за сложене филмове и нискобуџетне филмове.

Државна помоћ се односи на трошкове који су повезани са обављањем главних активности филмског и ТВ програма, односно са развојем и продукцијом. За посебне активности, као што је пост-продукција, државна помоћ није дозвољена.

IV - ВЕРТИКАЛНА ДРЖАВНА ПОМОЋ - ПОМОЋ ПОСЕБНИМ СЕКТОРИМА 1. Државна помоћ у сектору производње челика

Члан 48. Привредни субјекти у сектору производње челика Посебна правила за државну помоћ у сектору

производње челика примјењују се на привредне субјекте који производе и прерађују производе дефинисане у Анексу I који чини саставни дио ове уредбе (у даљем тексту: привредни субјект у сектору производње челика).

Члан 49. Државна помоћ за затварање жељезаре

Државна помоћ може се додијелити за затварање жељезаре за измирење обавеза према радницима привредног субјекта у сектору производње челика који су проглашени технолошким вишком или прихватили пријевремено пензионисање под условом да те обавезе произлазе из дјелимичног или потпуног затварања жељезаре, а државна помоћ не прелази 50% обавеза које би се иначе извршиле према важећим прописима у Босни и Херцеговини, односно Федерацији Босне и Херцеговине.

Државна помоћ за дјелимично или потпуно затварање жељезаре може се додијелити уколико већ није додијељена у моменту одобравање државне помоћи за реструктурисање привредног субјекта у тешкоћама.

Члан 50. Државна помоћ за трајни престанак производње челичних

производа Државна помоћ може се додијелити привредном

субјекту у сектору производње челика када трајно престаје са производњом челичних производа из Анекса I ове уредбе уколико су испуњени сљедећи услови:

1) да је привредни субјект основан као правно лице прије 1. јула 2008. и није реорганизовао структуру производње и постројења од 1. јула 2008;


2) да привредни субјект има редовну производњу челичних производа до дана обавјештења о додјели дате државне помоћи;

3) да привредни субјект затвара и престаје са употребом постројења за производњу челичних производа у року од шест мјесеци по престанку производње или дана одобравања државне помоћи од стране Савјета за државну помоћ, зависно који датум падне касније;

4) да износ државне помоћи не прелази преосталу садашњу вриједност постројења које се затвара, занемарујући дио било које ревалоризације извршене од 1. јула 2008, који је виши од стопе инфлације у Федерацији Босне и Херцеговине.

Државна помоћ за трајни престанак производње челичних производа може се додијелити уколико већ није додијељена у моменту одобравање државне помоћи за реструктурисање привредног субјекта у тешкоћама.

Члан 51. Државна помоћ за затварање одвојеног правног лица у

оквиру корпоративне структуре Државна помоћ за привредни субјект који је основан

као правно лице прије 1. јула 2008. и које је у контроли другог привредног субјекта у сектору производње челика, било посредној или непосредној, или које има посредну или непосредну контролу над другим привредним субјектом у сектору производње челика може се додијелити уколико су испуњени сљедећи услови:

1) да је привредни субјект који се затвара ефективно и правно одвојен од корпоративне структуре у периоду од најмање шест мјесеци прије обавјештења о додјели државне помоћи;

2) да је рачуне привредног субјекта који се затвара овјерио независни ревизор, којег је потврдио Савјет за државну помоћ, што се сматра вјеродостојним и тачним стањем средстава и обавеза тог привредног субјекта;

3) да је дошло до стварног и утврдивог смањења производних капацитета ради остварења, у одређеном времену, знатне користи у привредној грани у цјелини, у смислу смањења капацитета производње челичних производа у периоду од пет година од дана затварања за које је додијељена помоћ, или дана посљедње рате помоћи одобрене у складу са овом тачком, уколико умањи касније.

Члан 52. Државна помоћ за привредни субјект у тешкоћама Државна помоћ за реструктурисање привредног

субјекта у сектору производње челика, а који је у тешкоћама, може се додијелити под условима да:

1) државна помоћ, под нормалним тржишним условима, води дугорочној одрживости тог привредног субјекта на крају периода реструктурисања,

2) су износ и интезитетет државне помоћи строго ограничени на оно што је неопходно за обнавлјање одрживости, а да се помоћ ако је могуће прогресивно смањује,

3) је привредни субјект, прије него што му је државна помоћ додијелјена, донио програм реструктурисања са рационализацијом и који обухвата затварање неефикасних капацитета.

Члан 53. Квалификованост у односу на хоризонталне циљеве Државна помоћ привредним субјектима у сектору

челика на основу квалифкованости према хоризонталним циљевима додјељује се под условима из чл. 12. до 47. ове уредбе.

2. Државна помоћ привредним субјектима у сектору вађења угља

Члан 54. Државна помоћ за покривање ванредних трошкова Државна помоћ може се додијелити привредним

субјектима који обављају или су обављали дјелатност у вези са производњом угља ради покривања трошкова који настају или су настали из затварања јединица за производњу угља и које нису повезане са тренутном производњом.

Помоћ за производњу угља примјењује се само на угаљ високе, средње и ниске калоричне вриједности А и Б у смислу међународне кодификације угља коју је израдила Уједињена национална економска комисија за Европу.

Оправдани трошкови су трошкови које оствари привредни субјект који затвара или је затворио јединице за производњу угља, укључујући сљедеће:

1) трошкове доприноса за социјално осигурања који настану по основу пензионисања запосленика прије законом утврђене старосне границе;

2) друге ванредне трошкове запосленика који су изгубили или губе посао;

3) трошкове пензија и накнада осим оних утврђених законом за запосленике који су остали или ће остати без посла и радницима који имају право на исплату таквих трошкова прије затварања;

4) трошкове које покрива привредни субјект у сврхе преквалификовања запосленика као помоћ у налажењу новог посла изван сектора вађења угља, а нарочито трошкови обуке;

5) издавање бесплатног угља радницима који су остали или ће остати без посла и радницима који имају право на такво издавање прије затварања, или еквивалент у новцу;

6) заостале трошкове који настану на основу управних, законских и пореских прописа који се специфично односе на индустрију угља;

7) додатне радове на осигурању јама који су резултат затварања јединице за производњу угља;

8) штету усљед извођења рударских радова, под условом да су штету изазвале јединице за произ-водњу угља које су затворене или се затварају;

9) све оправдане трошкове који се односе на сани-рање бивших локација на којима се вади угаљ, укључујући: а) заостале трошкове који настану по основу

уплате накнаде органима надлежним за водоснабдјевање и одвођење отпадних вода;

б) друге заостале трошкове који настану по основу водоснабдјевања и одвођења отпадних вода;

10) заостале трошкове за покривање здравственог осигурања бивших рудара;

11) трошкове који се односе на отказ или измјену постојећих уговора (чија максимална вриједност не прелази вриједност шестомјесечне производ-ње).

12) ванредну инхерентну амортизацију под условом да настане као резултат затварања јединица за производњу угља;


13) трошкове санације терена. Повећање вриједности земљишта одбија се од

оправданих трошкова за категорије трошкова из тач. 7), 8), 9) и 13) става 3. овог члана.

Сва помоћ коју привредни субјект добије мора бити исказана у билансу успјеха као посебна ставка прихода одвојено од промета.

Члан 55. Квалификованост у односу на хоризонталне циљеве Државна помоћ привредним субјектима у сектору

вађења угља додјељује се за сљедеће циљеве: 1) за истраживање, развој и иновације у смислу чл.

12. до 47. ове уредбе, 2) за заштиту животне средине у смислу тач. чл. 12.

до 47. ове уредбе, 3) за усавршавање у смислу чл. 12. до 47. ове уредбе.

Члан 56. Државна помоћ за испуњавање обавеза проистеклих

потписивањем Уговора о успостави енергетске заједнице Државна помоћ може да се додијели привредним

субјектима који у енергетском сектору испуњавају обавезе преузете потписивањем Уговора о успостави енергетске заједнице, а односе се на:

1) успостављање стабиланог регулаторног и тржиш-ног оквира способног да привуче инвестирање у гасну мрежу, производњу електричне енергије, пријеносну и дистрибутивну мрежу;

2) стварање јединственог регулаторног простора за трговину мрежне енергије;

3) појачавање сигурности снабдјевања јединственог регулаторног простора;

4) побољшавање ситуације у погледу околиша у вези са мрежном енергијом;

5) развијање тржишне конкуренције мрежне енергије на ширем географском простору.

3. Државна помоћ у сектору саобраћаја

Члан 57. Државна помоћ за лучку инфраструктуру

Улагања у лучку инфраструктуру, која је искључиво резервисана за функције у јавном домену (царинска, полицијска, сигурносна инфраструктура, тј. инфраструктура неопходна за одбрану од јавних пријетњи, терористичких напада) не спада у домену контроле државне помоћи.

Члан 58. Друмски и жељезнички саобраћај

Државна помоћ може се додијелити као компензација привредним друштвима која обављају јавни превоз путника у друмском и жељезничком саобраћају: у виду субвенција за пружање услуга јавног превоза за одговарајуће категорије становништва (ученике, студенте, лица са инвалидитетом и других лица, у складу са законом) на основу закљученог уговора о јавном превозу путника за одређено географско подручје, у складу са законом.

Уговор из става 1. овог члана који је закључен у складу са законом, без провођења поступка јавног надметања, може се закључити на период најдуже од двије године; уговор из става 1. овог члана који је закључен у поступку јавног надметања може се закључити најдуже на период од 10 година за услуге јавног превоза путника у друмском (аутобусном), односно најдуже на период од 15 година за услуге јавног превоза путника у жељезничком саобраћају.

Параметри за обрачунавање субвенције - компензација за пружање услуга јавног превоза морају бити познати унапријед и утврђени на објективан и транспарентан начин и

компензација за пружање услуга јавног превоза мора да представља разлику између цијене пуне карте и карте којом се врши превоз на основу уговора.

Уговор из става 1. овог члана, може се закључити највише на 15 година за услуге аутобусног превоза и 22,5 година за услуге превоза путника жељезницом, под условом да средства осигура превозник из властитих извора.

Државна помоћ из става 1. овог члана, може се додијелити под условом да контролу над провођењем уговора из става 1 овог члана врши орган државне управе који је заклјучио уговор.

Члан 59. Државна помоћ за модални прелазак на жељезнички

саобраћај Државна помоћ може се додијелити за смањење

вањских трошкова, у циљу модалног преласка са осталих видова транспорта на жељезнички, уколико су испуњени сљедећи услови:

1) да оправдани трошкови чине онај дио вањских трошкова који би се могли избјећи кориштењем жељезничког транспорта у односу на остале видове транспорта;

2) да висина државне помоћи не прелази 50% оправданих трошкова и 30% укупних трошкова жељезничког транспорта;

3) да је давалац државне помоћи осигурао транспа-рентну, образложену и квантификовану компа-ративну анализу трошкова у жељезничком транспорту и алтернативним опцијама на основу других видова транспорта;

4) да се државна помоћ огледа у цијени која се тражи од путника или превозника;

5) да је давалац државне помоћи осигурао реалне могућности очувања саобраћаја жељезничким путем уз доказ да ће помоћ резултирати одрживим преласком саобраћаја;

6) да је државна помоћ ограничена на пет година; 7) да државна помоћ не утјече на конкуренцију у

степену који угрожава заједнички интерес.

Члан 60. Државна помоћ за комбиновани транспорт терета Државна помоћ у саобраћају може се додијелити у

циљу замјене друмског транспорта терета жељезничким транспортом, као и у циљу унапређења овог комбинованог транспорта и додјељује се искључиво као инвестициона државна помоћ.

Оправдани трошкови за додјелу државне помоћи за комбиновани транспорт терета су укупни инвестицијски трошкови:

1) изградње и прилагођавања терминала комбино-ваног транспорта укључујући и опрему за шпедицију,

2) процијењених већих трошкова опреме за комбиновани транспорт која се односи на: контејнере за друмски транспорт, посебна возила и контејнере за комбиновани транспорт, примјену полу-носача за олакшавање утовара, примјену почетне и касније друмске транспортне опреме и примјену опреме за копнену навигацију,

3) иновативни трошкови шпедиције и логистичких система, посебно интермодалних информација и комуникационих система за побољшање понуде комбинованог транспорта,

4) куповина брзих локомотива ради пружања нових, квалитетнијих услуга у комбинованом


транспорту, преусмјеравајући транспорт терета са друмског на жељезнички.

Члан 61. Саобраћај у унутрашњој пловидби

Државна помоћ може се додијелити за саобраћај у унутрашњој пловидби, и то за:

1) Улагања у инфраструктуру терминала у лукама и пристаништима,

2) Улагање у стационарну и преносиву опрему, потребну за утовар и истовар у лукама и пристаништима.

Оправдани трошкови за додјелу државне помоћи за саобраћај у унутрашњој пловидби су трошкови развоја нових или додатних транспортних капацитета у унутрашњој пловидби.

Висина државне помоћи из става 1. овог члана утврђује се до 50% оправданих трошкова.

Финансирање непривредних дјелатности - Улагања у лучку инфраструктуру, која је исклјучиво резервисана за функције у јавном домену (царинска, полицијска, сигурносна инфраструктура, тј. инфраструктура неопходна за одбрану од јавних пријетњи, терористичких напада) не спада у домену контроле државне помоћи.

Члан 62. Категорије аеродрома

У смислу ове уредбе, утврђују се сљедеће врсте аеродрома зависно од годишњег броја путника:

1) категорија Ц - велики регионални аеродроми, са 1 - 5 милиона путника годишње;

2) категорија Д - мали регионални аеродроми, са мање од милион путника годишње.

Члан 63. Државна помоћ за отварање нових линија

Државна помоћ може се додијелити авиопревозницима за отварање нових линија уколико су испуњени сљедећи услови:

1) да авиопревозник посједује важеће увјерење о оспособљености за обављање јавног авиотран-спорта;

2) да линија повезује аеродром категорије Ц и Д у Федерацији Босне и Херцеговине и аеродром у држави чланици Европске уније;

3) да се државна помоћ односи на отварање нових линија или новог реда летања и не обухвата трансфер од једног авиопревозника до другог.

4) да нова линија или нови ред летења буде одржив дугорочно, а државна помоћ мора бити дегресивна и временски ограничена;

5) да успостављању нове линије претходи израда пословног плана који ће потврдити сврсисходност линије и по истеку државне помоћи;

6) да оправдани трошкови обухватају укупне трошкове отварања нове линије који се односе на нову руту или фреквенцију и које авиопревозник не би сносио након што линија у потпуности профункционише, као и почетне комерцијалне и трошкове маркетинга за оглашавање нове линије и трошкове које у оквиру аеродрома буде сносио авиопревозник у циљу отварања те линије. Државна помоћ не може обухватити стандардне трошкове пословања као што су трошкови ангажовање или депресијације авиона, горива, зарада посаде, аеродромских такси и трошкови исхране путника;

7) да је државна помоћ дегресивна и да се додјељује најдуже на пет година, а износ државне помоћу у свакој години не може прећи 50% укупних оправданих трошкова за ту годину, док висина укупне државне помоћи не може прећи 40% оправданих трошкова у цијелом периоду;

8) у периоду у ком се државна помоћ за отварање линије додјељује мора бити знатно краћи од периода у ком авиопревозник експлоатише линију према плану пословања. Да се додјела државне помоћи обустави када се достигну циљеви у смислу броја путника или рентабилности нове линије, чак и ако се то оствари прије истека предвиђеног рока;

9) да је додјела државне помоћи повезана са нето повећањем броја превезених путника;

10) да поступак додјеле државне помоћи за отварање нових зрачних линија буде јаван и да омогући свим заинтересованим авиопревозницима да, под једнаким условима, понуде своје услуге;

11) да је давалац државне помоћи дужан да објави годишњу листу линија за које је додијељена државна помоћ за сваки аеродром, наводећи изворе државне помоћи, корисника и број путника;

12) да давалац помоћи има казнене механизме у случају да се авиопревозник не придржава обавеза које је преузео у вези са аеродромом у тренутку дозначавања помоћи;

13) да државна помоћ не садржи друге врсте државне помоћи која се даје за експлоатацију руте.

Члан 64. Државна помоћ за аеродромску инфраструктуру Државна помоћ за изградњу аеродромске структуре и

опреме или објеката који су у директној функцији може се додијелити уколико су испуњени сљедећи услови:

1) да изградња и функционисање инфраструктуре задовољавају јасно дефинисан циљ од општег интереса (регионални развој, доступност, итд.);

2) да је инфраструктура неопходна и сразмјерна постављеном циљу;

3) да инфраструктура има задовољавајуће средњо-рочне изгледе у погледу кориштења, а нарочито у погледу кориштења постојеће инфраструктуре;

4) да сви потенцијални корисници имају приступ инфраструктури равноправно и без дискрими-нације;

5) да не утиче на развој трговине у степену који је неспојив са интересом Европске Заједнице.

Члан 65. Финансирање непривредних дјелатности у сектору зрачног

саобраћаја Државна помоћ додијељена аеродромима за обављање

непривредних дјелатности на аеродрому у смислу вршења јавних овлаштења, које спадају у надлежност Босне и Херце-говине и Федерације Босне и Херцеговине не подлијеже контроли државног финансирања. Такве дјелатности у оквиру аеродрома обухватају сигурност, контролу зрачног саобраћаја, полицијске, царинске и сличне активности од општег јавног интереса у сектору зрачног саобраћаја. Овај изузетак примјењује се само на онај дио средстава који је строго ограничен на накнаду трошкова добро дефинисаних непривредних дјелатности, а мора се осигурати да средства додијељена за непривредне дјелатности не буду кориштена за финансирање привредних дјелатности.


Члан 66. Државна помоћ у сектору поштанских услуга

Државна помоћ може се додијелити само за пружање универзалне поштанске услуге, у складу са законом.

Члан 67. Државна помоћ у области јавних медија

Државна помоћ јавним радио дифузним сервисима за обављање услуга емитовања радио-телевизијског програма може се додијелити под условом да емитовање радио и телевизијског програма задовољава интересе јавности на националном и локалном нивоу и води рачуна о националној заступљености информативног, културног, образовног, спортског и забавног програма, ако се пружање јавне услуге повјерава на основу акта (управног) или уговора, емитовањем радијског или телевизијског програма од важности за грађане Босне и Херцеговине, односно Федерације БиХ, ако је одређен независни орган који прати пружање јавне услуге и ако се финансирање осигурава на један од сљедећих начина:

1) јавна услуга радио-телевизијског емитовања се финансира само из јавних средстава, у било ком облику, или

2) јавна услуга радио-телевизијског емитовања се финансира различитим комбинацијама јавних средстава и продаје рекламног простора или програма.

Јавни радиодифузни сервис коме је повјерено пружање јавне услуге радио-телевизијског емитовања дужан је да води одвојено рачуноводство за послове пружања јавне услуге емитовања радио-телевизијског програма од других послова.

V - ДРЖАВНА ПОМОЋ МАЛЕ ВРИЈЕДНОСТИ (de minimis државна помоћ)

Члан 68. De minimis државна помоћ може се додијелити

привредном субјекту под условом да није могуће додијелити државну помоћ по правилима утврђеним овом уредбом за додјелу државне помоћи из члана 1. став 2. тач. 1., 2. и 3. ове уредбе.

De minimis државна помоћ не може се додјелити: 1) за вађење угља, 2) за набавку друмских теретних возила у привред-

ним субјектима који обављају услуге превоза терета,

3) привредним субјектима у тешкоћама, 4) за подстицање извоза, односно за успостављање и

функционисање дистрибутивне мреже или за друге текуће расходе повезане са извозном дјелатношћу,

5) за давање предности домаћим производима у односу на увозне производе.

Члан 69. De minimis државна помоћ може се додјелити

појединачном привредном субјекту у висини до 200.000 еура, а у сектору друмског саобраћаја у висини до 100.000 еура, у било ком периоду у току три узастопне фискалне године.

De minimis државна помоћ у облику капиталног улагања (свјежег и ризичног) може се додијелити само ако укупан износ капитала није већи од 200.000 еура као горње границе de minimis државне помоћи.

Члан 70. Давалац државне помоћи је дужан да, у писаној форми,

обавијести корисника о томе да му додјељује de minimis

државну помоћ, као и о износу помоћи коју додјељује и затражи од корисника да га, у писаној форми, обавијести о свим другим de minimis државним помоћима које је добио у претходном трогодишњем фискалном периоду.

Давалац државне помоћи, који додјељује de minimis државну помоћ је дужан, да у року од 15 дана од дана додјеле, Савјету за државну помоћ достави копију документа о додјели те помоћи.

VI - СПЕЦИФИЧНИ ИНСТРУМЕНТИ ДОДЈЕЛЕ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ 1. Државна помоћ у облику гаранција

Члан 71. Појединачна државна гаранција и схеме гаранција Појединачна државна гаранција не представља

инструмент додјеле државне помоћи уколико су кумулативно испуњени сљедећи услови:

1) да привредни субјект није у тешкоћама; 2) да је гаранција повезана са посебном финан-

сијском трансакцијом, на фиксни износ и фиксни период времена;

3) да гаранција не покрива више од 80% неизми-реног зајма или друге финансијске обавезе корисника.

Схема државне гаранције не представља инструмент додјеле државне помоћи уколико су кумулативно испуњени сљедећи услови:

1) да не представља подршку привредним субјектима који су у тешкоћама;

2) да је гаранција повезана са посебном финансиј-ском трансакцијом, на фиксни износ и фиксни период времена;

3) да гаранција не покрива више од 80% неизмиреног зајма или друге финансијске обавезе корисника и

4) да су услови схеме државне гаранције засновани на реалној процјени ризика и да премије које плаћа корисник реализује из властитих извора, то јест, да премије покривају нормалне ризике покри-вене додијељеном гаранцијом и административне трошкове схеме, укључујући годишње приходе на тај капитал;

5) да се премије преиспитују најмање једном годишње.

2. Државна помоћ код продаје непокретне имовине у јавној својини

Члан 72. Продаја са и без неусловљене лицитације

Продаја непокретне имовине у јавној својини не представља државну помоћ уколико је поступак продаје одређен у складу са једном од сљедећих метода:

1) објављеном, отвореном и неусловљеном лицитацијом, прихватајући најбољу или једину понуду, осигуравајући испуњење сљедећих услова: а) да је понуда више пута оглашавана у времен-

ском периоду од најмање два мјесеца у листовима који се дистрибуишу на подручју Босне и Херцеговине и локалној штампи. Намјеравана продаја земљишта и зграда, која може привући инвеститоре који улажу у европским и међународним размјерима, мора бити оглашена у публикацијама које имају редовну међународну тиражу;

б) да сваки потенцијални купац може купити земљиште и зграде и користити их за своје


личне потребе. Могућа су ограничења у сврху заштите животне средине, заштиту јавних интереса и изузимање сумњивих лицитација и понуда. Урбанистичка и просторна ограничења у односу на власника према домаћем закону у погледу кориштења земљишта и зграда не утичу на неусловљену природу понуде.

2) на основу процјене независног стручњака, који: а) посједује одговарајући степен квалификација

или еквивалентну академску спрему и има одговарајуће искуство и стручан је за процјену земљишта и зграда на датој локацији или одређене категорије или

б) да посједује признато свједочанство о завршеној средњој спреми и довољан ниво обуке са најмање три године практичног искуства по завршетку школовања и знања потребна за процјену земљишта и зграда на датој локацији.

Уколико се непокретна имовина у јавној својини не може продати по цијени коју одреди независан стручњак, цијена се снижава за 5%.

Уколико је, након одређеног времена, очигледно да имовина не може се продати ни по сниженој цијени, извршиће се нова процјена заснована на стеченом искуству и достављеним понудама.

Члан 73. Осигурање извозних кредита

Државне гаранције за краткорочно осигурање извозних кредита од утрживих ризика су забрањене, а дозвољене су само за осигурање извозних кредита од неутрживих ризика.

Утрживи ризици су комерцијални и политички ризици везани за дужнике у јавном и другим секторима у државама чланицама Европске уније (осим Грчке), Аустралији, Канади, Исланду, Јапану, Новом Зеланду, Норвешкој, Швицарској и Сједињеним Америчким Државама, гдје максималан период ризика износи мање од двије године. Сви остали ризици (тј. ризик од елементарне непогоде, и комерцијални и политички ризици у земљама изван наведене листе) још увијек се не сматрају утрживим.

У комерцијалне ризике спадају: 1) произвољна повреда уговора од стране дужника,

тј. произвољна одлука дужника изван јавног сектора да прекине или раскине уговор без легитимног разлога;

2) произвољно одбијање од стране дужника да прихвати робу која је предмет уговора без легитимног разлога;

3) несолвентност дужника изван јавног сектора или његовог јемца;

4) неплаћање дуга, од стране дужника изван јавног сектора или јемца, који је настао из уговора, тј. дуготрајно неизвршавање обавеза.

Уколико у Федерацији Босне и Херцеговине не постоји тржиште осигурања, комерцијални и политички ризици настали по дужнике у јавном и другим секторима основаним у државама чланицама Европске уније (осим Грчке), Аустралији, Канади, Исланду, Јапану, Новом Зеланду, Норвешкој, Швицарској и Сједињеним Америчким Државама сматрају се као привремени неутрживи ризици уколико их остваре мали и средњи привредни субјекти чији укупан вањскотрговински промет не прелази 2 милиона еура на годишњем нивоу. У таквим околностима, лице које је давалац гаранције, било да је у јавном сектору или користи јавна средстава, усаглашава своје премије, у највећем

могућем обиму, за неутрживе ризике са стопама које наплаћују други даваоци гаранције за извозни кредит за дату врсту ризика, односно узима у обзир ограничен број страних купаца, карактеристике осигураних привредних субјеката и везане трошкове.

Да би се избјегла примјена клаузула о разрјешењу обавеза из става 4. овог члана, доставља се тржишни извјештај у ком се показује немогућност покривања ризика на тржишту приватног осигурања уз давање доказа који се прибављају од двије велике, реномиране међународне куће које осигуравају извозне кредите, као и домаће осигуравајуће куће, чиме се оправдава примјена те клаузуле. Уз то, извјештај садржи опис услова које давалац гаранције извозног кредита у јавном сектору или који користи јавна средства намјерава да примијени у погледу тих ризика.

VII - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 74. Максимална дозвољена висина државне помоћи за

промовисање регионалног развоја за велике привредне субјекте из члана 6. става 3. ове уредбе остаје на снази до 1. јула 2014. године. Након тог датума, на снази ће бити висина државне помоћи за почетна улагања и улагања у отварање нових радних мјеста која су повезана са оствареним почетним улагањем, дефинисаће се у складу са процедуром из става 7. члана 36. Привременог споразума.

Члан 75. Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у "Службеним новинама Федерације БиХ", а примјењиваће се од 01.01.2014. године и бити објављена и у "Службеном гласнику БиХ", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Брчко Дистрикта БиХ"у складу са чланом 24. став 4. Закона о систему државне помоћи у Босни и Херцеговини.

В. број 1453/2013 04. децембра 2013. године

СарајевоПремијер

Нермин Никшић, с. р.

Анекс 1 Уредбе

Привредни субјекти у сектору производње челика

Привредни субјект у сектору производње челика у контексту ове Уредбе је привредни субјект који прерађује један или више сљедећих производа:

а) сирово жељезо и феролегуре: сирово жељезо за производњу челика, ливнице и друго сирово жељезо, зрцално жељезо и фероманган са високим садржајем угљика, осим других феролегура;

б) сирови производи и полуготови производи од жељеза, обичног челика и посебног челика: Течни челик лијеван или нелијеван у инготе, укључујући инготе за ковање полуготових производа: Међупроизводи, полуге и плоче у ваљању челика; лимови и шипке од бијелог лима; топловаљана трака у котуровима, осим производње течног челика за лијевање у малим и средњим љеваоницама;

ц) топли готови производи од жељеза, обичног челика и специјалног челика: шине, прагови, спојнице, базне плоче, тешке секције од 80 мм и више, брусне плоче, плоче и секције мање од 80 мм и пљоснато жељезо мање од 150 мм, жичане шипке, округле и четвртасте цијеви, топловаљани обручи и траке (укључујући цијеви од траке), топловаљани лимови (пресвучени и непресвучени), плоче и лимови дебљине 3 мм и


више, универзалне плоче од 150 мм и више, осим жице и жичаних производа, свијетло вучене жице у шипкама и жељезних одљевака;

д) хладни готови производи: бијели лим, половљене плоче, поцинковани лим, остали пресвучени лимови, хладноваљани лимови, електричне плоче и траке за бијели лим, хладноваљане плоче, у котуру и тракама;

е) цијеви: све бешавне челичне цијеви, заварене челичне цијеви пречника преко 406,4 мм;

Анекс 2 Уредбе Финансијско посредовање

Финансијско посредовање, осим осигуравајућих и пензијских фондоваМонетарно посредовање Централна банка Друго монетарно посредовање Друго финансијско посредовање Финансијски лизинг Остало кредитирање Друго финансијско посредовање Осигуравајући и пензијски фондови, осим обавезног социјалног осигурања Осигуравајући и пензијски фондови, осим обавезног социјалног осигурања Животно осигурање Пензијски фондови Неживотно осигурање Помоћне дјелатности у финансијском посредовању

Помоћне дјелатности у финансијском посредовању, осим осигуравајућих и пензијских фондова Администрација финансијских тржишта Посредовање у трговању хартијама од вриједности и управљање фондовима Помоћне дјелатности у финансијском посредовању Помоћне дјелатности код осигуравајућих и пензијских фондова Услужне дјелатности унутар групе

Правне, рачуноводствене, књиговодствене и ревизорске дјелатности; пореско савјетовање; истраживање тржишта и јавног мнијења; пословно и управљачко савјетовање;

Управљачка дјелатност холдинга Архитектонска и инжињерска дјелатност и сродно техничко савјетовање Техничко тестирање и анализа Рекламирање Запошљавање и осигуравање особља Дјелатност истраге и сигурности Индустријско чишћење Разне пословне дјелатности Дјелатност кол центра Остале пословне дјелатности

Na osnovu člana 19. stav 1. Zakona o Vladi Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 1/94, 8/95, 58/02, 19/03, 2/06 i 8/06) i člana 24. stav 1. Zakona o sistemu državne pomoći u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 10/12), Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na 90. sjednici održanoj 04.12.2013. godine, donosi

UREDBU1 O NAMJENI, KRITERIJIMA I USLOVIMA ZA DODJELU

DRŽAVNE POMOĆI U FEDERACIJI BOSNE I HERCEGOVINE

I. OPĆE ODREDBE

Član 1. Svrha Uredbe

Ovom uredbom se utvrđuje namjena državne pomoći, uslovi za dodjelu državne pomoći, kategorija korisnika državne pomoći, dozvoljeni troškovi po sektorima, maksimalna


dozvoljena visina državne pomoći i ostali važeći kriteriji za dodjelu državne pomoći za posebne ciljeve državne pomoći.

Odredbe ove uredbe se odnose na slijedeće vrste državne pomoći:

1) Državna pomoć za promoviranje regionalnog razvoja

2) Horizontalna državna pomoć: a) državna pomoć malim i srednjim privrednim

subjektima; b) državna pomoć sa sanaciju i restrukturiranje

privrednih subjekata u teškoćama; c) državna pomoć za zapošljavanje zaposlenika

koji se teže zapošljavaju ili sa invaliditetom; d) državna pomoć za zaštitu životne sredine; e) državna pomoć za istraživanje, razvoj i

inovacije; f) državna pomoć za usavršavanje; g) državna pomoć u obliku rizičnog kapitala; h) državna pomoć u oblasti kulture;

3) Vertikalna državna pomoć - pomoć posebnim sektorima: a) državna pomoć u sektoru proizvodnje čelika; b) državna pomoć privrednim subjektima u sektoru

vađenja uglja; c) državna pomoć u sektoru saobraćaja

4) Državna pomoć male vrijednosti (de minimis državna pomoć).

Član 2. Pojmovi koji se koriste u Uredbi

Pojmovi koji se koriste u ovoj uredbi imaju sljedeće značenje:

1) Privredni subjekti (privredna društva) su društva i njihove grupacije (unije ili udruženja), preduzeća i poduzetnici, (bez obzira na vrstu vlasništva, mjesto registracije ili prebivališta, sjedišta), javne institucije, javna preduzeća i preduzeća koja kontrolira država, ostala fizička i pravna lica koja direktno ili indirektno, periodično ili jednokratno, učestvuju na tržištu, (bez obzira na njihov pravni status, vrstu vlasničkog odnosa), kao i neprofitne organizacije. Privredni subjekti, zavisno od pokazatelja utvrđenih na dan sastavljanja finansijskih izvještaja u poslovnoj godini koja je prethodila dodjeli državne pomoći, a prema sljedećim kriterijima: visina prihoda, vrijednost imovine, prosječan broj zaposlenika u toku poslovne godine i razvrstavaju se na: a) Male privredne subjekte - oni koji ispunjavaju

najmanje dva od sljedećih uslova: prosječan broj zaposlenih je manji od 50, prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju poslovne godine je manja od 1.000.000,00 KM, ukupan godišnji prihod je manji od 2.000.000,00 KM.

b) Srednje privredne subjekte - oni koji na dan sastavljanja finansijskih izvještaja ispunjavaju najmanje dva od sljedećih uslova: prosječan broj zaposlenih u toku godine je od 50 do 250, prosječna vrijednost poslovne imovine na kraju poslovne godine iznosi od 1.000.000,00 KM do 4.000.000,00 KM, ukupan godišnji prihod iznosi od 2.000.000,00 KM do 8.000.000,00 KM. U srednja pravna lica svrstavaju se i ona čije su vrijednosti veće od gornjeg iznosa jednog od uslova iz ovog stava.

c) Velike privredne subjekte - privredni subjekti koji nisu srednji ili mali privredni subjekti, odnosno prelaze gornje vrijednosti iz najmanje


dva uslova iz tačke 1 ovog člana. Osim pomenutih pravnih lica, velika pravna lica su banke, mikro-kreditne organizacije, štedno-kreditne zadruge, društva za osiguranje, leasing društva, društva za upravljanje investicijskim fondovima, društva za upravljanje obaveznim odnosno dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokersko-dilerska društva i druge finansijske organizacije.

2) Poduzetnik je društvo koje u svojstvu pravnog lica obavlja djelatnost proizvodnje i prodaje proizvoda i roba, kao i vršenja usluga na tržištu čije poslovanje je uređeno Zakonom o privrednim društvima radi stjecanja dobiti, kao i samostalni poduzetnik (obrtnik) fizičko lice koje obavlja privrednu djelatnost u skladu sa Zakonom o obrtu i srodnim djelatnostima radi stjecanja dohotka. U poduzetnike se ubrajaju javna preduzeća čije poslovanje je uređeno Zakonom o javnim preduzećima.

3) Zaštita životne sredine je mjera utvrđena radi otklanjanja ili sprečavanja štete po fizičko okruženje ili prirodne resurse nastale aktivnostima korisnika, smanjenja rizika od nastupanja takve štete ili efikasnijeg korištenja prirodnih resursa, uključujući mjere energetskih ušteda i korištenja obnovljivih izvora energije.

4) Obnovljivi izvori energije obuhvataju sljedeće obnovljive nefosilne izvore energije: energija vjetra, solarna i geotermalna energija, energija talasa, plime i oseke, instalacije na vodotokovima, biomasa, deponijski gas, gas iz postrojenja za tretman otpadnih voda i biogas.

5) Biomasa je biorazgradiva frakcija proizvoda, otpada ili rezidua (kontaminat - "štetna tvar") u poljoprivredi (uključujući supstance biljnog i životinjskog porijekla), šumarstvu i srodnim privrednim granama, kao i biorazgradive frakcije industrijskog i komunalnog otpada.

6) Biogorivo je gorivo u tečnom ili gasovitom stanju za transport koje se proizvodi iz biomase.

7) Energija iz obnovljivih izvora energije je energija koju proizvode postrojenja isključivo iz obnovljivih izvora energije, kao i udio u pogledu kalorijske vrijednosti energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije u kombinovanim postrojenjima koja koriste i konvencionalne izvore energije. Obuhvata i obnovljivu električnu energiju koja se koristi za punjenje sistema za skladištenje, ali ne i električnu energiju proizvedenu kao rezultat sistema za skladištenje.

8) Zaposlenik koji se teže zapošljava je svako lice koje: a) nije bilo u redovnom radnom odnosu proteklih 6

mjeseci ili b) nije steklo srednju stručnu spremu ili stručne

kvalifikacije ili c) je starije od 50 godina ili d) živi kao odrasli samac sa jednim ili više izdržavanih

lica ili e) radi u sektoru ili struci u Federaciji Bosne i

Hercegovine u kojoj je neravnoteža između polova bar 25% veća od prosječne neravnoteže između polova u svim privrednim sektorima u Federaciji Bosne i Hercegovine, a pripada tom nedovoljno zastupljenom polu ili

f) pripada nacionalnoj manjini u Federaciji Bosne i Hercegovine kojoj je potreban razvoj njenog lingvističkog profila, stručno usavršavanje ili radno iskustvo kako bi se povećali izgledi za stalno zaposlenje.

9) Zaposlenik koji se izrazito teško zapošljava je svako lice bez zaposlenja 24 mjeseca ili duže.

10) Zaposlenik sa invaliditetom je svako lice:

a) kome je priznat invaliditet prema nacionalnom pravu; ili

b) sa priznatim ograničenjima koja proizlaze iz fizičkog, mentalnog ili duševnog oštećenja.

11) Javno preduzeće je pravno lice koje je upisano u sudski registar kao privredno društvo i koje obavlja djelatnost od javnog društvenog interesa (energetika, komunikacije, komunalna djelatnost, upravljanje javnim dobrima i druge djelatnosti od javnog društvenog interesa ili javno preduzeće def. drugim propisima), a može biti organizovano kao društvo kapitala.

12) Privredni subjekti u teškoćama su oni koji nisu u stanju da, bilo svojim vlastitim sredstvima ili sredstvima koja mogu dobiti od svojih vlasnika/akcionara ili povjerilaca, zaustave gubitke, što bi bez intervencije javnih organa, u kratkom ili srednjem roku, gotovo sigurno rezultiralo prestankom njihovog poslovanja.

13) Referentna kamatna stopa je prosječna kamatna stopa komercijalnih banaka na tržištu kapitala Bosne i Hercegovine.

14) Popis državne pomoći je sveobuhvatna lista svih oblika državne pomoći dodijeljene u Federaciji Bosne i Hercego-vine, klasificirane prema vrsti, kategoriji, iznosu, trajanju, nivou vlasti i pravnoj osnovi, u obliku baze podataka i kao poseban dokument, sveobuhvatan popis svih programa pomoći.

15) Državna pomoć je, svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, postojećeg, planiranog ili potencijalnog, koja može biti dodijeljena ili planirana direktno ili indirektno od davaoca državne pomoći, u bilo kojem obliku, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu stavljajući u povoljniji položaj određene privredne subjekte, proizvodnju ili trgovinu određenih proizvoda ili pružanje određenih usluga, ako to utiče na ispunjavanje međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine iz ove oblasti.

16) Davaoci državne pomoći su: Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine, Republika Srpska, Brčko Distrikt BiH, kantonalne, gradske i općinske uprave putem ovlaštenih pravnih lica, te svako pravno lice koje dodjeljuje ili upravlja državnom pomoći.

17) Korisnici državne pomoći su privredni subjekti koji obavljaju privrednu djelatnost učestvujući na tržištu putem proizvodnje ili trgovine roba i/ili usluga.

18) Program državne pomoći (shema) podrazumijeva akt na osnovu kojeg se, bez potrebe za dodatnim provedbenim mjerama, unaprijed neodređenim korisnicima državne pomoći dodjeljuju pojedinačne državne pomoći i akt na osnovu kojeg se državna pomoć, koja unaprijed nije vezana za poseban projekt, dodjeljuje jednom ili više korisnika državne pomoći.

19) Pojedinačna državna pomoć (ad hoc) podrazumijeva svaku državnu pomoć dodijeljenu bilo kojem korisniku izvan utvrđenih programa državne pomoći.

20) Opravdani troškovi su troškovi za koje je dozvoljeno dodijeliti državnu pomoć.

21) Visina državne pomoći (intenzitet) je iznos državne pomoći izražen kao procent opravdanih troškova.

22) Inovativni klaster je skup povezanih organizacija i preduzeća koji međusobnim umrežavanjem i kontaktima poboljšavaju svoj nastup na tržištu, a mogu biti i kao skup povezanih kompanija specijalizovanih kao snadbjevači i davaoci usluga povezanih unutar određenog nacionalnog tržišta.


Član 3. Uslovi za dodjelu državne pomoći

Državna pomoć se dodjeljuje ukoliko shema državne pomoći ili pojedinačni projekt državne pomoći:

1) zadovoljava uslove iz ove uredbe i člana 36(2) Privremenog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima, potpisanog 16. juna 2008. godine između Evropske zajednice i Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Privremeni sporazum) i člana 71(2). Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: SSP) ili

2) planirana finansijska pomoć se ne smatra državnom pomoći.

Državna pomoć ne može se dodijeliti privrednom subjektu kojem je izrečen nalog za povrat državne pomoći u skladu sa prethodnim rješenjem/odlukom Vijeća za državnu pomoć o nezakonitosti i nedopuštenosti državne pomoći.

Član 4. Utvrđivanje ukupnog dozvoljenog iznosa državne pomoći

Ukoliko dati projekt državne pomoći ispunjava, bilo u potpunosti ili djelimično, određene odredbe ove uredbe, u dijelu troškova projekta za koje se može dati pomoć u skladu sa određenim odredbama ove uredbe, primjenjuje se odgovarajuća odredba o maksimalnoj dozvoljenoj visini državne pomoći. Isti opravdani troškovi ne mogu biti predmet pomoći dva puta na osnovu odredbi ove uredbe.

Ukoliko se državna pomoć datom projektu državne pomoći ili shema državne pomoći dodjeljuje iz budžeta Federacije Bosne i Hercegovine, kantona ili organa lokalne samouprave, ili u kombinaciji nekoliko shema državne pomoći i/ili pojedinačne državne pomoći, na ukupan iznos državne pomoći primjenjuje se odredba o maksimalnoj dozvoljenoj visini državne pomoći.

Оdrеdbа о mаksimаlnој dоzvоlјеnој visini pоdrаzumiјеvа dа ukupаn iznоs zа istе оprаvdаnе trоškоvе nе mоžе prеći nајviši dоzvоlјеni iznоs оprаvdаnih trоškоvа, оdnоsnо intеnzitеt držаvnе pоmоći.

Član 5. Konverzija

Iznos državne pomoći izražen u eurima konvertira se u konvertibilnu marku prema srednjem deviznom kursu Centralne banke Bosne i Hercegovina na dan dodjele državne pomoći.

II. DRŽAVNA POMOĆ ZA PROMOVIRANJE REGIONALNOG RAZVOJA

Član 6. Opšti uslovi za dodjelu državne pomoći za promoviranje

regionalnog razvoja Državna pomoć za promoviranje regionalnog razvoja može

se dodijeliti kao: pomoć kod početnog ulaganja ili troškova bruto plaća i naknada za radna mjesta koja se otvore kao direktan rezultat projekta početnog ulaganja, operativna pomoć ili pomoć novoosnovanim malim privrednim subjektima.

Državna pomoć za promoviranje regionalnog razvoja ne može se dodijeliti privrednim subjektima u sektoru proizvodnje čelika, sintetičkih vlakana i vađenja uglja, niti privrednim subjektima u teškoćama.

Državna pomoć za promoviranje regionalnog razvoja može se dodijeliti velikim privrednim subjektima u visini do 50% bruto opravdanih troškova državne pomoći kod početnog ulaganja ili otvaranja novih radnih mjesta. Kod malih privrednih subjekata, državna pomoć može se povećati za 20% bruto granta, a kod srednjih privrednih subjekata - do 10% bruto granta. Kod malih i srednjih privrednih subjekata, povećanje visine državne pomoći ne primjenjuje se u sektoru saobraćaja i kod velikih investicijskih

projekata gdje opravdani troškovi prelaze 50 miliona eura, bez obzira na sektor.

Ulaganja izvršena tokom realizacije projekta državne pomoći moraju da budu očuvana u datom regionu u periodu od najmanje pet godina po završetku projekta. Svako radno mjesto koje se otvori na osnovu ulaganja mora da bude očuvano u datom regionu u periodu od najmanje pet godina od dana prvog popunjavanja tog radnog mjesta. Kod malih i srednjih privrednih subjekata, ovaj vremenski rok može se skratiti na tri godine. Ovim se ne sprečava zamjena postrojenja ili opreme koja zastari u ovom petogodišnjem periodu usljed brzih tehnoloških promjena, pod uslovom da privredna djelatnost opstane u datom području tokom minimalnog perioda.

Granica visine pomoći računa se ili kao procent opravdanih materijalnih i nematerijalnih troškova ulaganja, ili kao procent prosječnih troškova bruto plaća i naknada zaposlenih lica za period od dvije godine, za zaposlenje koje je direktna posljedica investicijskog projekta, ili kombinacijom metoda, pod uslovom da pomoć ne premaši najpovoljniji iznos koji nastane iz primjene bilo koje kalkulacije.

Kada se državna pomoć računa na osnovu troškova materijalnog ili nematerijalnog ulaganja, ili troškova kupovine u slučaju preuzimanja, korisnik mora da osigura finansijsko učešće od najmanje 25% opravdanih troškova, bilo iz vlastitih resursa ili putem inostranog finansiranja, u obliku koji ne sadrži nikakvu državnu pomoć. Međutim, kada maksimalna visina regionalne pomoći, uvećana u skladu sa stavom 3. ovog člana, prelazi 75%, finansijsko učešće korisnika se shodno tome smanjuje.

Državna pomoć može biti dodijeljena na osnovu sheme državne pomoći ako je korisnik podnio zahtjev za državnu pomoć, a davalac državne pomoći potvrdio, u pisanom obliku, da, na osnovu detaljne verifikacije, projekt u načelu zadovoljava uslove za dodjelu postavljene u okviru sheme državne pomoći prije početka rada na projektu. Kod pojedinačne državne pomoći, davalac državne pomoći mora da izda pismo namjere, pod uslovom da Vijeće za državnu pomoć odobri mjeru, o dodjeli državne pomoći prije početka rada na projektu.

Član 7. Opravdani troškovi kod državne pomoći za početna ulaganja

Početna ulaganja su ulaganja u materijalnu i/ili nematerijalnu imovinu u vezi sa:

1) osnivanjem novog objekta, proširenjem postojećeg objekta, diverzifikacije proizvodnje objekta u nove dodatne proizvode ili fundamentalna promjena ukupnog procesa proizvodnje u postojećem objektu;

2) nabavke kapitalne imovine u direktnoj vezi sa objektom, kada se objekt zatvara ili bi se zatvorio da nabavka nije izvršena, a imovinu kupuje nezavisan investitor po tržišnim uslovima. U slučaju da poslovanje malog privrednog subjekta naslijedi porodica prvobitnog vlasnika, prestaje da važi uslov da imovinu mora da kupi nezavisan investitor. Jedinstvena kupovina akcija/dionica privrednog subjekta ne smatra se investicijom.

Opravdani troškovi kod materijalnog ulaganja su troškovi koji se odnose na ulaganja u svrhu nabavke zemljišta, zgrada, proizvodnih postrojenja ili opreme. U sektoru saobraćaja, troškovi nabavke saobraćajnih sredstava (pokretna imovina) ne podliježu pomoći za početna ulaganja.

Kod nabavke objekta, uzimaju se u obzir samo troškovi nabavke imovine od trećeg lica, pod uslovom da je promet obavljen po tržišnim uslovima. Kada nabavku prati druga investicija, troškovi investicije se dodaju troškovima nabavke.

Troškovi vezani za stjecanje imovine koja je pod zakupom, osim zemljišta i zgrada, opravdani su samo ako zakup ima oblik finansijskog lizinga i sadrži obavezu kupovine imovine na kraju


perioda zakupa. U slučaju zakupa zemljišta i zgrada, zakup se mora nastaviti najmanje pet godina nakon predviđenog datuma završetka projekta ulaganja, odnosno tri godine za male i srednje privredne subjekte.

Opravdana nematerijalna ulaganja su troškovi transfera tehnologije kroz stjecanje prava na patent, licence, znanja ili nepatentiranih tehnoloških znanja.

Opravdana nematerijalna ulaganja moraju da ispune sljedeće uslove:

1) da se sredstva isključivo koriste u subjektu koji je korisnik regionalne pomoći;

2) da se obračunava amortizacija; 3) da su sredstva kupljena od trećeg lica po tržišnim

uslovima; i 4) da se sredstva nalaze u i ostaju u imovini privrednog

subjekta koji je primalac regionalne pomoći najmanje pet godina. Kod malih i srednjih privrednih subjekata, ovaj vremenski rok iznosi najmanje tri godine.

Opravdani troškovi ulaganja u nabavku nematerijalne imovine iznose do 50% ukupnih opravdanih troškova početnog ulaganja u projekt, a kod malih i srednjih privrednih subjekata svi troškovi se smatraju opravdanim.

Kod malih i srednjih privrednih subjekata, troškovi pripremnih studija i konsultantski troškovi u vezi sa ulaganjem također se mogu priznati u iznosu intenziteta pomoći do 50% ostvarenih troškova.

Član 8. Opravdani troškovi za otvaranje novih radnih mjesta

Opravdani troškovi za otvaranje novih radnih mjesta koja su povezana sa početnim ulaganjem, izračunavaju se množenjem troškova bruto plaća i naknada za naredne dvije godine sa brojem planiranih novootvorenih radnih mjesta.

Državna pomoć za otvaranje novih radnih mjesta odobrava se:

1) za radna mjesta koja se otvaraju i popunjavaju najkasnije u roku od tri godine po završetku projekta državne pomoći; i

2) po realizaciji projekta državne pomoći u datom preduzeću, prosječan broj zaposlenika je veći u odnosu na prosječan broj zaposlenih u preduzeću u vremenskom periodu od najmanje 12 mjeseci prije pokretanja projekta državne pomoći.

Član 9. Državna pomoć za velike investicijske projekte na regionalnom

razvoju Veliki investicijski projekt je investicijski projekt čiji

opravdani troškovi prelaze iznos od 50 miliona eura. Da bi se spriječila vještačka podjela velikog investicijskog projekta na pod-projekte u svrhu izbjegavanja primjene odredbi ove uredbe, pod velikim investicijskim projektom podrazumijeva se jedan investicijski projekt u okviru kog isti privredni subjekt ili više njih vrše ulaganje u periodu od tri godine, a sastoji se od fiksne aktive udružene na ekonomski nedjeljiv način.

U slučaju da opravdani troškovi projekta premaše 50 miliona eura, maksimalna dozvoljena visina državne pomoći za dati projekt utvrđuje se na sljedeći način:

1) ukoliko ukupni opravdani troškovi projekta iznose od 50 do 100 miliona eura na dan podnošenja projekta, maksimalna dozvoljena visina državne pomoći za taj dio projekta iznosi 50% maksimalne dozvoljene visine državne pomoći za regionalnu državnu pomoć za razvoj za velike privredne subjekte;

2) ukoliko ukupni opravdani troškovi projekta premašuju 100 miliona eura na dan podnošenja projekta, maksimalna dozvoljena visina državne pomoći za taj

dio projekta iznosi 34% maksimalne dozvoljene visine pomoći za regionalnu državnu pomoć za razvoj za velike privredne subjekte; i

3) ukoliko ukupni opravdani troškovi projekta premašuju 50 miliona eura na dan podnošenja projekta, prije dodjele državne pomoći, svako obavještenje o projektu dostavlja se Vijeću za državnu pomoć čak i ako se projekt realizuje u skladu sa shemom državne pomoći koju je odobrio Vijeće za državnu pomoć.

Član 10. Državna pomoć za operativno poslovanje

Regionalna pomoć za razvoj koja je usmjerena na smanjenje tekućih troškova privrednog subjekta (pomoć za operativno poslovanje) može se dodijeliti samo ukoliko su kumulativno ispunjeni sljedeći uslovi:

1) da se državna pomoć odnosi na probleme razvoja u datom području koji treba da se otklone;

2) da se državna pomoć ne dodjeljuje na rok duži od sedam godina, a da se njena visina postepeno smanjuje i

3) da je državna pomoć proporcionalna teškoćama koje se trebaju otkloniti.

Državna pomoć ne može se dodijeliti za finansiranje tekućih troškova privrednog subjekta koji posluje u sektoru finansijskih usluga i za djelatnosti unutar grupe.

Član 11. Državna pomoć za novoosnovane male privredne subjekte

Državna pomoć za novoosnovane male privredne subjekte može se dodijeliti samo u okviru predmeta Programa (sheme) državne pomoći.

Privredni subjekti koji imaju pravo na ovu pomoć su mali privredni subjekti koji su osnovani u periodu do pet godina prije podnošenja projekta za državnu pomoć i to:

1) u iznоsu оd 40% ukupnih оprаvdаnih trоškоvа, kојi su nаstаli tоkоm prvе tri gоdinе;

2) u iznоsu оd 30% ukupnih оprаvdаnih trоškоvа, kојi su nаstаli tоkоm slјеdеćе dviје gоdinе rаdа privrеdnоg društvа.

Državna pomoć može se dodijeliti u iznosu do 2 miliona eura.

Godišnji iznos pomoći dodijeljene novoosnovanim malim privrednim subjektima ne smije preći 33% dozvoljenog iznosa pomoći iz stava 3. ovog člana.

Visina pomoći ne smije preći 35% opravdanih troškova ostvarenih u prve tri godine po osnivanju privrednog subjekta i 25% u naredne dvije godine.

Ovi troškovi ne smatraju se opravdanim ukoliko je tim privrednim društvima državna pomoć dodijeljena u okviru druge sheme državne pomoći, ili kao individualna državna pomoć.

Opravdani troškovi koji su direktno povezani sa osnivanjem malog privrednog subjekta, kao i pod uslovom da su stvarno nastali u periodu od pet godina po osnivanju privrednog subjekta su:

1) troškovi za pravne, savjetodavne, konsultantske i administrativne usluge;

2) kamate na finansijska sredstva osigurana iz vanjskih izvora i dividende na vlastito angažovani kapital koje ne prelaze referentnu kamatnu stopu;

3) naknade za iznajmljivanje proizvodnih postrojenja/ opreme;

4) troškovi utroška energije, vode, grijanja, porezi i administrativne naknade, osim PDV-a i poreza na dobit;

5) amortizacija, naknade za lizing proizvodnih postrojenja/opreme, kao i troškovi zarada pod


uslovom da glavna ulaganja ili mjere za otvaranje radnih mjesta i zapošljavanja ne sadrže druge oblike državne pomoći.

III. HORIZONTALNA DRŽAVNA POMOĆ 1. Državna pomoć malim i srednjim privrednim subjektima

Član 12. Opći uslovi za dodjelu državne pomoći malim i srednjim

privrednim subjektima Državna pomoć za male i srednje privredne subjekte iz čl.

13. i 14. ove uredbe ne može se dodijeliti privrednim subjektima u sektoru vađenja uglja, ni privrednim subjektima u teškoćama prema općim uslovima ove uredbe za dodjelu državne pomoći.

Državna pomoć za male i srednje privredne subjekte iz čl. 44. i 45. ove uredbe ne može se dodijeliti privrednim subjektima u sektoru vađenja uglja i čelika, ni privrednim subjektima u teškoćama.

Član 13. Državna pomoć za savjetodavne usluge

Državna pomoć za male i srednje privredne subjekte može se dodijeliti za savjetodavne usluge.

Visina državne pomoći ne može preći 50% troškova savjetodavnih usluga koje pružaju vanjski konsultanti.

Navedene usluge ne mogu biti stalna ili povremena djelatnost, niti da budu povezane sa redovnim operativnim troškovima privrednog subjekta, kao što su redovne usluge poreskog savjetovanja, redovne pravne usluge ili usluge reklamiranja.

Član 14. Državna pomoć za učešće na sajmovima

Državna pomoć za male i srednje privredne subjekte može se dodijeliti za učešće na sajmovima. Pravo dobijanja pomoći za učešće na sajmovima pripada onim subjektima koji po prvi put izlaze na sajam međunarodnog karaktera i to ako je izlazak na sajam povezan sa komercijalizacijom novih proizvoda, transfer tehnologija, razvoj vlastitog brenda i sajma male privrede svjetskog nivoa.

Visina državne pomoći ne može preći 50% troškova nastalih iznajmljivanjem, postavljanjem i vođenjem štanda za prvo učestvovanje privrednog subjekta na određenom sajmu ili izložbi. Visina troškova sajma se utvrđuje konsultirajući pravila i tarife Unije sajmova kojim pripada konkretni sajam za koji se utvrđuju troškovi.

2. Državna pomoć za sanaciju i restrukturiranje privrednih subjekata u teškoćama

Član 15. Državna pomoć privrednom subjektu u teškoćama

Državna pomoć privrednom subjektu u teškoćama može se dodijeliti:

1) ako ispuni uslove za privredni subjekt u teškoćama iz člana 2. tačka 12) ove uredbe;

2) ako nije u sastavu veće poslovne grupe, osim ukoliko može da pokaže: a) da su teškoće u kojima se privredni subjekt

nalazi unutrašnje i da nisu rezultat proizvoljne raspodjele troškova u okviru grupe i

b) da su teškoće suviše ozbiljne da bi se grupa sama mogla s njima izboriti.

Kada privredni subjekt u teškoćama osniva supsidijarno lice, to lice, zajedno sa privrednim licem u teškoćama pod čijom je kontrolom, smatrat će se grupom i može dobiti pomoć pod uslovima iz čl. 15. do 17. ove uredbe.

Novoosnovani privredni subjekt nema pravo na državnu pomoć za sanaciju i restrukturiranje čak i ukoliko je njegova finansijska pozicija nesigurna, a naročito ako je novi privredni

subjekt nastao likvidacijom ranijeg privrednog subjekta ili je preuzeo njegova sredstva. Novoosnovani privredni subjekt je privredni subjekt koji se nalazi u privrednom registru ne duže od tri godine.

Državna pomoć privrednom subjektu u teškoćama može se dodijeliti:

1) za sanaciju da bi se privrednom subjektu dala mogućnost da ispita svoje stanje i dok se ne pripremi plan restrukturiranja ili likvidacije ili

2) za restrukturiranje radi osiguravanja privrednom subjektu obnove dugoročne konkurentnosti u okviru plana za reorganizaciju i racionalizaciju.

Državna pomoć za sanaciju i restrukturiranje ne može se dodijeliti privrednim subjektima u sektoru vađenja uglja. Državna pomoć privrednim subjektima u sektoru proizvodnje čelika dodjeljuje se u skladu sa članom 52. ove uredbe.

Kada je privrednom subjektu u teškoćama prethodno data pomoć u skladu sa zakonom, u pogledu koje je Vijeće za državnu pomoć donio negativnu odluku sa nalogom za sanaciju i kada ta sanacija nije realizovana, pri utvrđivanju pomoći za sanaciju i restrukturiranje tog privrednog subjekta uzeće se u obzir kumulativan efekt stare i nove pomoći.

Član 16. Državna pomoć za sanaciju

Državna pomoć može se dodijeliti privrednom subjektu: 1) kao jednokratna mjera ukoliko je takva državna

pomoć opravdana, gdje se uzimaju u obzir socijalni i ekonomski uslovi datog područja;

2) ukoliko se pomoć dodjeljuje kao garancija zajma ili zajam po tržišnoj kamatnoj stopi. Pri određivanju tržišne kamatne stope, koristi se referentna kamatna stopa;

3) uz uslov da svaki kredit bude vraćen, a sve obaveze po garancijama okončane u roku do šest mjeseci nakon isplate prve rate privrednom subjektu;

4) da je državna pomoć ograničena u iznosu neophodnom za opstanak privrednog subjekta u periodu za koji je pomoć odobrena.

Privredni subjekt - primalac državne pomoći za sanaciju dužan je da, najkasnije u roku od šest mjeseci od dodjele državne pomoći, dostavi Vijeću za državnu pomoć jedan od sljedećih dokumenata:

1) plan restrukturiranja privrednog subjekta; 2) plan likvidacije privrednog subjekta; ili 3) dokaz da je kredit vraćen u cijelosti i/ili da je

garancija istekla. Državna pomoć za sanaciju može se dodijeliti samo

jedanput. Državna pomoć može se dodijeliti ponovo u izuzetnim slučajevima, ali ne prije isteka desetogodišnjeg perioda od datuma realizacije ranijeg plana restrukturiranja. Nova državna pomoć za sanaciju može se dodijeliti i prije isteka desetogodišnjeg perioda ukoliko bude potrebna, ali tek nakon isteka perioda od najmanje pet godina od dodjele državne pomoći i to usljed nepredvidivih okolnosti koje su van kontrole i utjecaja privrednog subjekta.

Član 17. Državna pomoć za restrukturiranje

Državna pomoć može se dodijeliti ako su ispunjeni sljedeći uslovi:

1) da je privredni subjekt izradio plan restrukturiranja koji obuhvata: a) ponovno uspostavljanje dugoročne konkuren-

tnosti privrednog subjekta u toku razumnog vre-menskog perioda na osnovu realnih pretpostavki o budućim uslovima poslovanja,


b) prestanak obavljanja djelatnosti koje bi u privrednom subjektu uzrokovale gubitke čak i nakon restrukturiranja;

c) opis okolnosti koje su dovele do teškoća da bi se ocijenilo da li su predložene mjere odgo-varajuće,

d) da realizacija mjera privrednom subjektu omo-gući da poslije završetka restrukturiranja, bez dodatne pomoći, pokrije sve svoje troškove uključujući amortizaciju i finansijske obaveze; očekivani prinos na kapital mora da bude dovoljan da bi restrukturirani privredni subjekt mogao da izdrži tržišnu konkurenciju vlastitim zaslugama;

2) da privredni subjekt poduzima kompenzacione mjere: prijenos ili prodaja imovine, smanjenje kapaciteta ili zastupljenosti na tržištu, uklanjanje barijera za ulazak na dato tržište. Kompenzacione mjere se ne odnose na male privredne subjekte;

Korisnik državne pomoći finansira dio troškova procesa restrukturiranja iz vlastitih sredstava ili iz vanjskih izvora finansiranja po tržišnim uslovima. Mali privredni subjekti sufinansiraju plan restrukturiranja u iznosu od najmanje 25%, srednji privredni subjekti u iznosu od najmanje 40%, a veliki privredni subjekti u iznosu od najmanje 50%. Iznos državne pomoći ograničen je na minimum neophodan za realizaciju plana restrukturiranja privrednog subjekta.

Državna pomoć za restrukturiranje može se dodijeliti privrednom subjektu samo jedanput.

Državna pomoć za restrukturiranje može se dodijeliti ponovo u izuzetnim slučajevima, ali ne prije isteka desetogodišnjeg perioda od datuma realizacije ranijeg plana restrukturiranja. Nova državna pomoć za restrukturiranje, može se dodijeliti i prije isteka desetogodišnjeg period ukoliko bude potrebna, ali tek nakon što prođe najmanje pet godina od dodjele državne pomoći i to usljed nepredvidivih okolnosti koje su van kontrole i utjecaja privrednog subjekta.

O svakoj stvarno dodijeljenoj državnoj pomoći velikom ili srednjem privrednom subjektu u toku perioda restrukturiranja, uključujući pomoć dodijeljenu u skladu sa odobrenom shemom državne pomoći, mora se ponaosob izvijestiti Vijeće za državnu pomoć ukoliko nije bio obaviješten o planiranoj pomoći u vrijeme donošenja odluke o dodjeli pomoći za restrukturiranje.

U slučaju dodjele pomoći za restrukturiranje velikom privrednom subjektu, davalac državne pomoći podnosi Vijeću za državnu pomoć detaljne izvještaje najmanje jednom godišnje do ispunjenja ciljeva iz plana restrukturiranja. Izvještaj mora da sadrži sve podatke koji su potrebni Vijeću za državnu pomoć radi praćenja realizacije plana restrukturiranja: raspored sredstava uplaćenih privrednom subjektu, njegovo finansijsko stanje i poštovanje uslova i obaveza iz odluke na osnovu koje je državna pomoć dodijeljena.

Kod državne pomoći za restrukturiranje malih i srednjih privrednih subjekata, davalac pomoći jednom godišnje dostavlja Vijeću za državnu pomoć kopiju bilansa stanja i bilansa uspjeha privrednog subjekta - primaoca pomoći.

Državna pomoć za sanaciju i za restrukturiranje može se dodijeliti i privrednom subjektu nad kojim je otvoren stečajni postupak, radi opstanka i nastavljanja djelatnosti privrednog subjekta.

3. Državna pomoć za zapošljavanje lica koja se teže zapošljavaju i lica sa invaliditetom

Član 18. Opći uslovi za dodjelu državne pomoći za zapošljavanje Državna pomoć za zapošljavanje lica koja se teže

zapošljavaju i lica sa invaliditetom može se dodijeliti u obliku subvencija za bruto plaće i naknade i kao naknada za dodatne troškove zapošljavanja lica sa invaliditetom.

Državna pomoć za zapošljavanje ne može se dodijeliti privrednim subjektima u sektoru vađenja uglja i privrednim subjektima u teškoćama.

Član 19. Državna pomoć za zapošljavanje u obliku subvencija za bruto

plaće i naknade Državna pomoć za zapošljavanje u obliku subvencija za

bruto plaće i naknade može se dodijeliti za zapošljavanje lica koja se teže zapošljavaju, lica koja se izuzetno teško zapošljavaju i lica sa invaliditetom.

Visina državne pomoći ne smije preći: 1) u slučaju lica koja se teže zapošljavaju i lica koja se

izuzetno teško zapošljavaju, 50% opravdanih troškova i

2) u slučaju lica sa invaliditetom, 75% opravdanih troškova.

Opravdani troškovi su troškovi bruto plaća i naknada u periodu:

1) od najviše 12 mjeseci po zapošljavanju - u slučaju lica koja se teže zapošljavaju;

2) od najviše 24 mjeseci po zapošljavanju - u slučaju lica koja se izuzetno teško zapošljavaju i

3) tokom cjelokupnog perioda u kom je lice zaposleno - u slučaju lica sa invaliditetom.

Troškovi bruto plaća i naknada su ukupan iznos koje je privredni subjekt stvarno platio u vezi sa zapošljavanjem, koji obuhvata bruto iznos plaća i naknada prije odbijanja poreza, obaveznih doprinosa, kao što su doprinosi za socijalno osiguranje, troškovi dječje zaštite.

Ukoliko zapošljavanje nema za posljedicu neto povećanje broja zaposlenih u odnosu na prosječan broj zaposlenih u datom privrednom subjektu u prethodnih dvanaest mjeseci, to radno mjesto ostaje upražnjeno po dobrovoljnom raskidu radnog odnosa, invalidnosti, odlaska u starosnu penziju, dobrovoljnog skraćenja radnog vremena ili otpuštanja, u skladu sa zakonom, zbog povrede radne discipline, a ne kao posljedica tehnološkog viška. Broj zaposlenih je broj godišnjih jedinica rada, tj. broj lica zaposlenih na puno radno vrijeme u toku jedne godine, gdje se zaposlenje na pola radnog vremena i sezonsko zaposlenje računaju kao dijelovi godišnje jedinice rada.

Osim u slučaju otpuštanja u skladu sa zakonom ili zbog povrede radne discipline, zaposlenik koji se teže zapošljava ima pravo na kontinuirano zaposlenje na najkraći rok predviđen propisima Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine i kolektivnim ugovorima koji uređuju ugovor o radu.

Ukoliko je period zaposlenja lica koja se teže zapošljavaju i lica sa invaliditetom kraći od 12 mjeseci, odnosno 24 mjeseca u slučaju lica koja se izuzetno teško zapošljavaju, državna pomoć se proporcionalno smanjuje.

Član 20. Državna pomoć za naknadu dodatnih troškova zapošljavanja lica

sa invaliditetom Državna pomoć može se dodijeliti za naknadu dodatnih

troškova zapošljavanja lica sa invaliditetom. Visina državne pomoći ne smije preći 100% opravdanih

troškova.


Opravdani troškovi za dodjelu državne pomoći za naknadu dodatnih troškova zapošljavanja lica sa invaliditetom su troškovi, osim troškova bruto plaća i naknada navedenih u članu 19. ove uredbe, koji su dodatni u odnosu na one troškove koje bi privredni subjekt snosio da zapošljava zaposlenike bez invaliditeta, u periodu u kome je zaposlenik sa invaliditetom zaposlen.

Opravdani troškovi iz stava 3. ovog člana su: 1) troškovi prilagođavanja poslovnog prostora; 2) troškovi zapošljavanja osoblja samo za vrijeme dok

pružaju pomoć radnicima sa invaliditetom; 3) troškovi prilagođavanja ili nabavke opreme, odnosno

nabavke i provjere računarskih programa (softver) koje koriste radnici sa invaliditetom, uključujući prilagođenu ili pomoćnu tehnološku opremu, koji su dodatni u odnosu na one troškove koje bi privredni subjekt snosio da zapošljava zaposlenike bez invaliditeta, u periodu u kome je zaposlenik sa invaliditetom zaposlen;

4) u slučaju da privredni subjekt ima zapošljavanje u prilagođenim uslovima, troškovi izgradnje, instaliranja ili širenja privrednog subjekta i ugradnje opreme, kao i svi troškovi administracije i prijevoza koji su direktna posljedica zapošljavanja zaposlenika sa invaliditetom. Zapošljavanje u prilagođenim uslovima je zapošljavanje u privrednom subjektu sa najmanje 50% lica sa invaliditetom.

Оdstupаnjе оd prаvilа о kumulаciјi držаvnе pоmоći: 1) Držаvnа pоmоć zа osobe sа invаliditеtоm iz čl. 18. i

19. оvе Urеdbе mоžе dа sе, u pоglеdu istih оprаvdаnih trоškоvа, kumulirа sа drugоm držаvnоm pоmоći, prеdviđеnоm оvоm Urеdbоm i prеkо gоrnjе grаnicе utvrđеnе člаnоm 4. stаv 2. оvе Urеdbе, аkо sе tоm kumulаciјоm nе prеlаzi 100% mјеrоdаvnih trоškоvа u svаkоm pеriоdu u kоmе su prеdmеtnа licа bilа zаpоslеnа.

4. Državna pomoć za zaštitu životne sredine

Član 21. Opći uslovi za dodjelu državne pomoći za zaštitu životne sredine

Državna pomoć za zaštitu životne sredine može se dodijeliti za bilo koju mjeru utvrđenu radi otklanjanja ili sprečavanja štete po fizičko okruženje ili prirodne resurse nastale aktivnostima korisnika, smanjenja rizika od nastupanja takve štete ili efikasnijeg korištenja prirodnih resursa, uključujući mjere energetskih ušteda i korištenja obnovljivih izvora energije.

Državna pomoć za zaštitu životne sredine može se dodijeliti privrednim subjektima u svim sektorima, osim mjera na zaštiti životne sredine koje se odnose na infrastrukturu zračnog, putnog, željezničkog, pomorskog saobraćaja i saobraćaja unutrašnjim plovnim putevima, uključujući projekte na razvoju transevropske saobraćajne mreže.

Državna pomoć može se dodijeliti ako je korisnik podnio zahtjev za državnu pomoć prije početka rada na projektu. Kod državne pomoći velikim privrednim subjektima, u internom aktu dokumentu korisnika potrebno je dokazati poticajni efekt na osnovu sljedećih kriterija: povećanje obima projekta, povećanje oblasti djelovanja, povećanje brzine realizacije i povećanje ukupnog iznosa projekta, kao i održivosti potpomognutog projekta sa i bez državne pomoći.

Član 22. Državna pomoć za dostizanje viših standarda od važećih ili za povećanje nivoa zaštite životne sredine u odsustvu standarda

Državna pomoć za dostizanje viših standarda od važećih u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, ili

za povećanje nivoa zaštite životne sredine u odsustvu standarda može se dodijeliti ako je ispunjen jedan od sljedećih uslova:

1) da investicija omogućava korisniku da poveća nivo zaštite životne sredine kao rezultat njegove aktivnosti iznad važećih standarda za zaštitu životne sredine u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, ili

2) da investicija omogućava korisniku da poveća nivo zaštite životne sredine kao rezultat njegove aktivnosti u odsustvu standarda za zaštitu životne sredine u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine.

Opravdani troškovi su dodatni troškovi ulaganja neophodni za postizanje višeg nivoa zaštite životne sredine nego što zahtijevaju standardi u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine.

Opravdana ulaganja moraju biti u obliku ulaganja u: 1) materijalna sredstva - ulaganja u zemljište koje je

striktno neophodno za ispunjavanje ciljeva zaštite životne sredine, ulaganja u zgrade, postrojenja i opremu sa ciljem smanjenja ili eliminacije zagađenja i smetnji, i ulaganja u prilagođavanje načina proizvodnje sa ciljem zaštite životne sredine;

2) nematerijalna sredstava - troškovi transfera tehnologije kroz kupovinu operativnih licenci ili patentiranog i nepatentiranog znanja, ukoliko su ispunjeni sljedeći uslovi: a) da se za nematerijalna sredstva obračunava

amortizacija, b) da su sredstva kupljena po tržišnim uslovima od

privrednog subjekta u kojem kupac ne ostvaruje kontrolu, ni posredno ni neposredno,

c) da se sredstva nalaze u i ostaju u imovini privrednog subjekta koji je primalac državne pomoći, kao i da se koriste najmanje pet godina. Ovaj uslov se ne primjenjuje ako su nematerijalna sredstva tehnički zastarjela. U slučaju prodaje u navedenom petogodišnjem periodu, dobit od prodaje mora se odbiti od opravdanih troškova, a cjelokupan ili djelimičan iznos državne pomoći mora biti nadoknađen, tamo gdje je propisano.

Opravdani troškovi izračunavaju se kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za zaštitu životne sredine, koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja, ukoliko:

1) operativna korist znači uštedu troškova ili dodatnu pomoćnu proizvodnju koja je direktno povezana sa ulaganjem u zaštitu životne sredine;

2) operativni troškovi predstavljaju dodatne troškove proizvodnje nastalih dodatnim ulaganjem u zaštitu životne sredine.

U cilju utvrđivanja dijela ulaganja koji je direktno povezan sa zaštitom životne sredine, može se koristiti sljedeća metodologija:

1) kada se troškovi ulaganja u zaštitu životne sredine mogu lako odrediti u ukupnim troškovima ulaganja, troškovi koji se precizno odnose na zaštitu životne sredine predstavljaju opravdane troškove;

2) u svim drugim slučajevima, dodatni troškovi ulaganja utvrđuju se poređenjem ulaganja sa hipotetičnom situacijom bez dodijeljene državne pomoći.

Kod ulaganja čiji je cilj postizanje višeg nivoa zaštite životne sredine u odnosu na standarde važeće u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, hipotetična situacija se određuje na sljedeći način:


1) kod ulaganja čiji je cilj postizanje višeg nivoa zaštite životne sredine u odnosu na standarde važeće u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, opravdani troškovi predstavljaju troškove ulaganja neophodne za postizanje nivoa zaštite životne sredine koji je viši od traženog nivoa standarda;

2) ukoliko standardi ne postoje u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, opravdani troškovi su troškovi ulaganja neophodni za postizanje višeg nivoa zaštite životne sredine nego što bi privredni subjekt dostigao u odsustvu bilo kakve državne pomoći za zaštitu životne sredine.

Državna pomoć može se dodijeliti: 1) malim privrednim subjektima iznosu do 70%

opravdanih troškova; 2) srednjim privrednim subjektima u iznosu do 60%

opravdanih troškova; 3) velikim privrednim subjektima u iznosu do 50%

opravdanih troškova. Državna pomoć ne može se dodijeliti u slučaju da je

namijenjena postizanju standarda u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, koji su usvojeni i stupili na snagu, ali nisu u primjeni.

U sektoru saobraćaja, nabavka novih transportnih sredstava za drumski, željeznički i pomorski saobraćaj, kao i unutrašnju plovidbu, koja je u skladu sa usvojenim standardima u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji BiH, dozvoljena je samo ukoliko se nabavka realizuje prije njihovog stupanja na snagu, a novi standardi, nakon što postanu obavezujući, ne mogu se retroaktivno primjenjivati na već nabavljena sredstva.

Član 23. Državna pomoć za rano usklađivanje sa budućim standardima za

zaštitu životne sredine Državna pomoć za rano usklađivanje sa novim standardima

u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, koji povećavaju nivo zaštite životne sredine, ali još nisu u primjeni, može se dodijeliti samo za ulaganja izvršena i završena najmanje godinu dana prije početka primjene ovih standarda.

Opravdani troškovi predstavljaju dodatne troškove ulaganja neophodne za postizanje nivoa zaštite životne sredine koji zahtijevaju novi standardi u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, u odnosu na postojeći nivo zaštite životne sredine koji je tražen prije stupanja na snagu ovog standarda.

Kod izračunavanja opravdanih troškova, moraju biti ispunjeni uslovi navedeni u st. 3. 4. i 5. člana 22. ove uredbe.

Kada je projekt realizovan i završen više od tri godine prije stupanja na snagu standarda, visina državne pomoći ne može preći:

1) za male privredne subjekte: iznos do 25% opravdanih troškova;

2) za srednje privredne subjekte: iznos do 20% opravdanih troškova;

3) za velike privredne subjekte: iznos do 15% opravdanih troškova.

Kada je projekt realizovan i završen u periodu od jedne do tri godine prije stupanja na snagu standarda, visina državne pomoći ne može premašiti:

1) za male privredne subjekte: iznos do 25% opravdanih troškova;

2) za srednje privredne subjekte: iznos do 15% opravdanih troškova;

3) za velike privredne subjekte: iznos do 10% opravdanih troškova.

Član 24. Državna pomoć za postizanje uštede energije

Državna pomoć može biti dodijeljena za ulaganja u postizanje uštede energije koja su ograničena na dodatne troškove ulaganja neophodne za postizanje uštede energije iznad nivoa koji zahtijevaju standardi u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine.

Kod izračunavanja dodatnih troškova, primjenjuju se sljedeći uslovi:

1) dio ulaganja koji je neposredno vezan za postizanje uštede energije utvrđuje se u skladu sa odredbama st. 3. i 5. člana 22. ove uredbe;

2) nivo uštede energije koji je viši u odnosu na obavezne standarde utvrđuje se u skladu sa odredbama st. 3. i 6. člana 22. ove uredbe;

3) kod utvrđivanja koristi/troškova poslovanja, opravdani troškovi izračunavaju se kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za postizanja ušteda energije, koji se javljaju tokom prve tri godine trajanja tog ulaganja u slučaju malih i srednjih privrednih subjekata, odnosno prvih pet godina u slučaju velikih privrednih subjekata.





Član 25. Investicijska državna pomoć za obnovljive izvore energije

Državna pomoć može se dodijeliti za promoviranje energije iz obnovljivih izvora. Državna pomoć je opravdana ako u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, ne postoje obavezni standard zaštite životne sredine u pogledu učešća energije iz obnovljivih izvora za individualne privredne subjekte.

Državna pomoć za proizvodnju biogoriva dozvoljena je samo u slučaju održivih biogoriva.

Opravdani troškovi izračunavaju se kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije, koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja, kako je navedeno u st. 3. 4. i 5. člana 22. ove uredbe.

Državna pomoć može se dodijeliti: 1) malim privrednim subjektima u iznosu do 80%




Član 26. Državna pomoć za postrojenja za kombinovanu proizvodnju

električne i toplotne energije (kogeneracija) Investicijska državna pomoć za kogeneraciju može se

dodijeliti pod uslovom da nova kogeneracijska jedinica ukupno ostvaruje uštedu primarne energije u poređenju sa odvojenom proizvodnjom, ili da unapređenje postojeće kogeneracijske jedinice ili pretvaranje postojećeg energetskog postrojenja u kogeneracijsku jedinicu ostvaruje uštedu primarne energije u poređenju sa izvornom situacijom.

Opravdani troškovi za dodjelu državne pomoći za kogeneraciju moraju biti ograničeni na dodatne troškove ulaganja neophodne za uspostavljanje visoko efikasnog kogeneracijskog postrojenja u poređenju sa odgovarajućim ulaganjem.


Kod izračunavanja opravdanih troškova, moraju biti ispunjeni uslovi navedeni u st. 3., 4. i 5. člana 22. ove uredbe.

Visina investicijske državne pomoći utvrđuje se i to: 1) za male privredne subjekte - do 80% opravdanih

troškova; 2) za srednje privredne subjekte - do 70% opravdanih

troškova; 3) za velike privredne subjekte - do 60% opravdanih

troškova.

Član 27. Državna pomoć za energetski efikasno daljinsko grijanje Investicijska državna pomoć za daljinsko grijanje može se

dodijeliti pod uslovom da kombinovana djelatnost proizvodnje toplote i distribuiranja toplote dovodi do ušteda primarne energije i da su ulaganja namijenjena za korištenje i distribuciju otpadne toplote u cilju daljinskog grijanja.

Opravdani troškovi za dodjelu državne pomoći za daljinsko grijanje moraju biti ograničeni na dodatne troškove ulaganja neophodne za ostvarivanje energetski efikasnog daljinskog grijanja u poređenju sa odgovarajućim ulaganjem.

Kod izračunavanja opravdanih troškova, moraju biti ispunjeni uslovi navedeni u st. 3. 4. i 5. člana 22. ove Uredbe.

Visina investicijske državne pomoći utvrđuje se i to: 1) za male privredne subjekte - do 70% opravdanih

troškova; 2) za srednje privredne subjekte - do 60% opravdanih

troškova; 3) za velike privredne subjekte - do 50% opravdanih

troškova.

Član 28. Državna pomoć za upravljanje otpadom

Državna pomoć za upravljanje otpadom od drugih privrednih subjekata uključujući i aktivnosti ponovne upotrebe, reciklaže i prerade može se dodijeliti samo ukoliko su kumulativno ispunjeni sljedeći uslovi:

1) da je ulaganje usmjereno na smanjivanje zagađenja koje proizvode drugi privredni subjekti - zagađivači i ne pokriva zagađenje koje proizvodi korisnik te pomoći;

2) da pomoć ne oslobađa zagađivače plaćanja naknade prema propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine i upravljanje otpadom ili naknada koja se smatra normalnim troškom privrednog subjekta koje je zagađivač;

3) da ulaganje poboljšava proces u kome je korištenje otpada za proizvodnju gotovih proizvoda ekonomski profitabilno ili koristi konvencionalne tehnologije na inovativan način;

4) da bi otpad koji se prerađuje u protivnom bio odložen ili prerađen na način koji je manje prihvatljiv za životnu sredinu;

5) da ulaganje ne povećava samo potražnju za predmetima koji će se reciklirati, već povećava i prikupljanje tog otpada.

Opravdani troškovi za dodjelu državne pomoći za upravljanje otpadom su dodatni investicijski troškovi neophodni za ostvarivanje ulaganja za upravljanje otpadom, u poređenju sa konvencionalnom proizvodnjom istog kapaciteta koja ne uključuje upravljanje otpadom. Troškovi takvog ulaganja oduzimaju se od opravdanih troškova.

Opravdani troškovi izračunavaju se kao neto razlika između koristi i troškova poslovanja vezanih za dodatna ulaganja za upravljanje otpadom, koji se javljaju tokom prvih pet godina trajanja tog ulaganja, kako je navedeno u st. 3., 4. i 5. člana 22. ove uredbe.





Član 29. Državna pomoć za sanaciju kontaminiranih lokacija

Investicijska državna pomoć privrednim subjektima koji otklanjaju štete nanijete životnoj sredini sanacijom kontamini-ranih lokacija može se dodijeliti samo ukoliko vodi poboljšanju zaštite životne sredine. Šteta nanesena životnoj sredini odnosi se na pogoršanje kvaliteta tla, površinskih ili podzemnih voda.

Državna pomoć ne može se dodijeliti ukoliko je zagađivač poznat, i u tom slučaju primjenjuje se načelo "zagađivač plaća".

Ukoliko zagađivač nije poznat ili mu se ne može naložiti da snosi troškove sanacije, državna pomoć može se dodijeliti licu koje vrši sanaciju.

Opravdani troškovi su troškovi koji se odnose na obavljanje sanacije kontaminiranih područja umanjeni za iznos povećanja vrijednosti zemljišta na tom području. Svi troškovi koje privredni subjekt bude ostvario prilikom sanacije lokacije, bez obzira na to da li se ti troškovi prikazuju pod stavkom osnovna sredstva u bilansu stanja, smatraju se opravdanim ulaganjem u slučaju sanacije kontaminiranih lokacija.

Državna pomoć za sanaciju kontaminiranih lokacija može se dodijeliti u visini do 100% opravdanih troškova. Ukupan iznos pomoći ne smije biti veći od stvarnih troškova koje snosi privredni subjekt.

Član 30. Državna pomoć za izmještanje privrednih subjekata

Državna pomoć može se dodijeliti samo privrednim subjektima koji posluju u urbanim sredinama ili u posebnim sredinama zaštićenim zakonom Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine kao prirodna staništa biljnog i životinjskog svijeta, koji obavljaju djelatnost u skladu sa zakonom, ali zbog većeg stepena zagađivanja životne sredine izazvanog tom djelatnošću, moraju da budu izmještena na drugu lokaciju.

Državna pomoć može se dodijeliti pod sljedećim uslovima: 1) da promjena lokacije bude izvršena radi zaštite

životne sredine ili sprečavanja nanošenja štete životnoj sredini i o toj promjeni mora postojati odluka nadležnog organa ili sudska odluka ili mora biti rezultat dogovora privrednog subjekta i nadležnog organa;

2) da privredni subjekt zadovoljava najviše standarde zaštite životne sredine koji se primjenjuju na novoj lokaciji nakon izmještanja.

Opravdani troškovi za dodjelu državne pomoći za izmještanje privrednih subjekata su:

1) troškovi za kupovinu zemljišta, izgradnju ili kupovinu novih postrojenja, ali samo istog kapaciteta kao postrojenja koja su napuštena;

2) troškovi penala koje snosi privredni subjekt zbog raskidanja ugovora o zakupu zemljišta ili zgrada ukoliko je zbog odluke nadležnog organa ili sudske odluke o promjeni lokacije došlo do prijevremenog raskida ugovora.

Pri određivanju iznosa opravdanih troškova odbija se: 1) dobit od prodaje ili iznajmljivanja napuštenog

postrojenja ili zemljišta; 2) naknada dobijena po osnovu eksproprijacije (lišavanja

svojine);


3) bilo koja druga dobit u vezi sa premještanjem postrojenja, posebno dobit koja, u trenutku premještanja, proizlazi iz unapređenja tehnologije koja se koristi računovodstvena dobit koja proizlazi iz boljeg korištenja postrojenja;

4) ulaganja radi povećanja kapaciteta. Državna pomoć može se dodijeliti: 1) malim privrednim subjektima iznosu do 70%




Član 31. Opći uslovi za izradu studija zaštite životne sredine

Državna pomoć može se dodijeliti privrednom subjektu za izradu studija zaštite životne sredine neposredno povezanih sa ulaganjima za dostizanje standarda pod uslovima navedenim u članu 22, ostvarivanje uštede energije pod uslovima navedenim u članu 24. i proizvodnju obnovljive energije pod uslovima navedenim u članu 25. ove uredbe. Državna pomoć može se dodijeliti i kada se, nakon nalaza pripremnog istraživanja, ulaganje koje je predmet istraživanja ne ostvari.

Državna pomoć može se dodijeliti: 1) malim privrednim subjektima u iznosu do 70%


opravdanih troškova; 3) malim privrednim subjektima iznosu do 50%


Član 32. Državna pomoć za operativno poslovanje

Državna pomoć za ostvarenje uštede energije može se dodijeliti pod sljedećim uslovima:

1) da je državna pomoć ograničena na nadoknađivanje dodatnih proizvodnih troškova koji proizlaze iz ulaganja, uzimajući u obzir koristi proizašle iz uštede energije. Svaka pomoć za ulaganje dodijeljena privrednom subjektu za novo postrojenje mora se oduzeti od proizvodnih troškova;

2) da je državna pomoć ograničena na pet godina; 3) da u slučaju dodjele državne pomoći koja se

postepeno smanjuje, visina pomoći ne prelazi 100% dodatnih troškova u prvoj godini, ali mora linearno biti svedena na nulu na kraju pete godine. U slučaju dodjele državne pomoći koja se ne smanjuje postepeno, visina državne pomoći ne smije preći 50% dodatnih troškova.

Operativna državna pomoć za proizvodnju obnovljive energije može se dodijeliti pod uslovom da je u skladu sa jednom od navedenih opcija, ukoliko u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, ne postoji obavezni standard zaštite životne sredine u pogledu učešća energije iz obnovljivih izvora za individualne privredne subjekte.

Opcija 1 a) Državna pomoć može se dodijeliti za pokrivanje razlike

između troškova proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, uključujući troškove amortizacije dodatnih ulaganja u zaštitu životne sredine i tržišne cijene tog oblika energije.

b) Državna pomoć može se dodijeliti do završetka procesa amortizacije postrojenja u skladu sa uobičajenim računo-vodstvenim pravilima. Svaka dalja proizvodnja energije u postrojenju ne može biti predmet pomoći. Državna pomoć također može da pokrije uobičajen prinos na kapital.

c) Prilikom utvrđivanja iznosa operativne državne pomoći, svaka pomoć za ulaganje dodijeljena privrednom subjektu za novo postrojenje mora se oduzeti od proizvodnih troškova;

d) S obzirom na to da proizvodnja energije iz biomase zahtije-va relativno niske troškove ulaganja, ali veće troškove po-slovanja, operativna državna pomoć za proizvodnju ob-novljive energije iz biomase koja premašuje iznos ulaganja može se dodijeliti ukoliko davalac državne pomoći može pokazati da su ukupni troškovi koje privredni subjekt bude ostvario po amortizaciji postrojenja i dalje viši od tržišne cijene energije. Opcija 2: Operativna državna pomoć može se dodijeliti pod uslovima

iz stava 1. ovog člana. Operativna državna pomoć može se dodijeliti, pod uslovima

navedenim u stavu 2. ovog člana privrednim subjektima koji snabdijevaju tržište preko distributivne mreže električnom i toplotnom energijom, kada su troškovi proizvodnje te energije iznad njihove tržišne cijene, kao i za industrijsko korištenje kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije ako je proizvodna cijena jedne jedinice energije uz korištenje te tehnologije veća od tržišne cijene jedne jedinice klasične energije.

5. Državna pomoć za istraživanje, razvoj i inovacije

Član 33. Opći uslovi za dodjelu državne pomoći za istraživanje, razvoj i

inovacije Državna pomoć za istraživanja, razvoj i inovacije može se

dodijeliti privrednim subjektima u svim sektorima, osim privrednim subjektima u teškoćama. Kod državne pomoći velikim privrednim subjektima, potrebno je dokazati poticajni efekt na osnovu sljedećih kriterija: povećanje obima projekta, proširenje oblasti djelovanja, brža realizacija projekta i povećanje ukupnog iznosa za istraživanje, razvoj i inovacije.

Član 34. Državna pomoć za istraživanje

Državna pomoć može se dodijeliti za: 1) osnovna istraživanja koja predstavljaju eksperimental-

ni ili teorijski rad radi stjecanja novih znanja o osnovnim principima pojava i posmatranih činjenica, bez direktne primjene u praksi;

2) industrijska istraživanja koja predstavljaju planirana istraživanja ili ispitivanja radi stjecanja novih znanja i vještina za razvoj novih proizvoda, procesa ili usluga, odnosno radi znatnog poboljšanja postojećih proizvo-da, procesa ili usluga. Industrijski razvoj obuhvata stvaranje neophodnih komponenti složenih sistema, osim u slučaju stvaranja prototipa iz tačke 3. podtačke b) ovog stava;

3) eksperimentalni razvoj koji obuhvata: stjecanje, kombinovanje, oblikovanje i korištenje postojećih naučnih, tehnoloških, poslovnih i ostalih mjerodavnih znanja i vještina radi izrade planova ili dizajna za nove, promijenjene ili poboljšane proizvode, procese ili usluge, kao i za druge aktivnosti radi konceptual-nog definiranja, planiranja i dokumentovanja novih proizvoda, procesa ili usluga. Pod tim aktivnostima podrazumijeva se: a) izrada nacrta, crteža, planova i ostale doku-

mentacije pod uslovom da nisu namijenjeni komercijalnoj upotrebi;

b) razvoj komercijalno upotrebljivih prototipova i demo-projekata ukoliko je prototip konačni ko-mercijalni proizvod i ukoliko bi troškovi proiz-


vodnje samo za korištenje u svrhu prikazivanja i provjere valjanosti bili neprihvatljivo visoki;

c) eksperimentalna proizvodnja i ispitivanje proizvoda, procesa i usluga pod uslovom da se ne mogu koristiti ili tako izmijeniti da imaju industrijsku ili komercijalnu primjenu.

Državna pomoć za eksperimentalni razvoj ne može se dodijeliti za rutinske ili periodične izmjene proizvoda, proizvod-nih linija, proizvodnih procesa, usluga i drugih postojećih operacija i u slučaju da takve promjene predstavljaju poboljšanja.

Opravdani troškovi su: 1) troškovi osoblja (istraživači, tehničari i drugo

pomoćno osoblje) u mjeri u kojoj rade na istraživačkom projektu;

2) troškovi instrumenata i opreme u obimu u kome se koriste za istraživački projekt. Ukoliko se instrumenti i oprema ne koriste tokom čitavog perioda trajanja istraživačkog projekta, opravdani troškovi su samo troškovi amortizacije u periodu trajanja projekta izračunati na osnovu dobre računovodstvene prakse;

3) troškovi zgrada i zemljišta u obimu i periodu u kome se koriste za istraživački projekt. U pogledu troškova zgrada, opravdani su samo troškovi amortizacije za period trajanja istraživačkog projekta, a izračunavaju se u skladu sa dobrom računovodstvenom praksom. U pogledu troškova zemljišta, opravdani troškovi su troškovi kupovine ili iznajmljivanja ili stvarno nastali kapitalni troškovi.

4) troškovi ugovornih istraživanja, tehničkog znanja i patenata koji su kupljeni ili licencirani od trećih lica po tržišnim cijenama, ukoliko je transakcija izvršena u konkurentnim uslovima i troškovi savjetodavnih i sličnih usluga ukoliko se koriste isključivo za djelatnost istraživanja;

5) dodatni režijski troškovi nastali direktno kao rezultat istraživačke djelatnosti;

6) drugi operativni troškovi poslovanja, uključujući troškove materijala, potrošne robe i proizvoda nastalih direktno kao rezultat istraživačke djelatnosti.

U slučaju eksperimentalnog razvoja, od opravdanih troškova moraju se odbiti svi prihodi koji se ostvaruju ukoliko se razvijeni prototipovi i eksperimentalni crteži kasnije koriste u komercijalne svrhe.

Državna pomoć može se dodijeliti: 1) za osnovna istraživanja - do 100% opravdanih

troškova; 2) za industrijska istraživanja - do 50% opravdanih

troškova; 3) za eksperimentalni razvoj - do 25% opravdanih

troškova. Visina državne pomoći za industrijska istraživanja i

eksperimentalni razvoj iz tač. 2. i 3. stava 5. ovog člana može se dodatno povećati:

1) za 10% za srednje privredne subjekte i za 20% za male privredne subjekte;

2) za dodatnih 15%, ali ne više od 80% opravdanih troškova ukoliko: a) projekt uključuje saradnju sa najmanje jednim

malim ili srednjim privrednim subjektom ili se provodi u najmanje dvije države, a nijedan privredni subjekt sam ne snosi više od 70% opravdanih troškova projekta saradnje, ili

b) projekt uključuje saradnju između privrednog subjekta i istraživačke organizacije gdje istraživačka organizacija snosi najmanje 10%

opravdanih troškova projekta i ima pravo da objavi rezultate svog istraživačkog projekta, ili

c) u slučaju industrijskog istraživanja, rezultati projekta se objavljuju na konferencijama naučnog i tehničkog karaktera, u naučnim ili tehničkim časopisima koji su svima dostupni.

Državna pomoć za izradu studija o tehničkoj izvodljivosti može se dodijeliti za industrijsko istraživanje i eksperimentalni razvoj:

1) za male i srednje privredne subjekte - do 75% oprav-danih troškova za studije koje su priprema za indu-strijsko istraživanje i do 50% opravdanih troškova za studije koje su priprema za eksperimentalni razvoj; i

2) za velike privredne subjekte - do 65% opravdanih troškova za studije koje su priprema za industrijsko istraživanje i do 40% opravdanih troškova za studije koje su priprema za eksperimentalni razvoj.

Opravdani troškovi za dodjelu državne pomoći za izradu studija o tehničkoj izvodljivosti su stvarni troškovi izrade studije o tehničkoj izvodljivosti.

Član 35. Državna pomoć za inovacije procesa i organizacije poslovanja u

oblasti usluga Državna pomoć za inovacije procesa i organizacije

poslovanja može se dodijeliti ukoliko su ispunjeni sljedeći uslovi: 1) da se inovacija procesa i organizacije poslovanja

odnosi na korištenje informacionih i komunikacijskih tehnologija sa ciljem izmjene organizacije poslovanja;

2) da inovacija poslovanja bude u obliku projekta za koji je imenovan stručni rukovodilac projekta i navedeni troškovi projekta;

3) da rezultat projekta bude razvoj standarda, modela komercijalnog poslovanja, metodologije postupka koje je moguće na sistematičan način reproducirati, certificirati ili zaštiti patentom;

4) da inovacija procesa i organizacije poslovanja bude očigledna ili značajno poboljšana u odnosu na postojeće stanje u određenoj grani industrije u Evropskoj Zajednici ili Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine, što se dokazuje preciznim opisom inovacije, njenim poređenjem sa postojećim tehnikama u procesu i organizaciji poslovanja kojima se koriste drugi privredni subjekti u istom sektoru;

5) da projekt koji sadrži inovaciju procesa i organizacije poslovanja nosi i jasan stepen rizika, što se dokazuje poređenjem troškova projekta sa prihodom privrednog subjekta, vremenom koje je potrebno za razvoj novog procesa, očekivanom dobiti od inovacije procesa u poređenju sa troškovima projekta i vjerovatnošću neuspjeha projekta;

6) da proces inovacije bude u obliku novog ili bitno unaprijeđenog metoda proizvodnje ili ostvarenja (uključujući bitne promjene u tehnici, opremi i softveru).

Manje izmjene ili poboljšanja, kao i povećanje kapaciteta proizvodnje ili pružanja usluga, do kojeg dođe kroz dopunsku preradu ili logističke sisteme u odnosu na sisteme koji su već u upotrebi, prestanak korištenja procesa, prosta reprodukcija ili umnožavanje kapitala, uvođenje promjena, koje nastaju iz promjene u faktorskim cijenama ili promjenama u carinskim tarifama, sezonske i druge ciklične promjene, kao i prodaja novih i bitno dorađenih proizvoda, ne smatraju se inovacijama.

Inovacija organizacije poslovanja je primjena nove organi-zacione metode u radu, organizaciji radnih mjesta ili vanjskim odnosima privrednog subjekta. Promjene koje se uvedu u način


poslovanja, organizaciju radnih mjesta ili vanjske odnose koje se zasnivaju na organizacijskim metodama koje su u privrednom subjektu već u primjeni, promjene u upravljačkoj strategiji, spajanje ili preuzimanje privrednog subjekta, prestanak korištenja procesa, prosta reprodukcija ili umnožavanje kapitala, promjene koje su nastupile iz promjene faktorskih cijena ili carinskih tarifa, sezonske i druge ciklične promjene, kao i prodaja novih i bitno unaprijeđenih proizvoda, ne smatraju se inovacijama.

Opravdani troškovi su opravdani troškovi istraživanja iz stava 3. člana 34. ove Uredbe, dok u slučaju inovacija koje se odnose na organizaciju poslovanja, samo troškovi informacionih i komunikacijskih tehnologija se mogu uključiti u troškove instrumenata i opreme.

Državna pomoć se utvrđuje i to: za velike privredne subjekte - do 15%, za srednje privredne subjekte - do 25%, za male privredne subjekte - do 35% opravdanih troškova.

Veliki privredni subjekti mogu dobiti državnu pomoć za inovaciju procesa i organizacije poslovanja samo ukoliko ostvaruju saradnju sa malim i srednjim privrednim subjektima koji učestvuju sa najmanje 30% u ukupnim opravdanim troškovima.

Član 36. Državna pomoć za unajmljivanje visokokvalificiranog osoblja

Državna pomoć za unajmljivanje visokokvalificiranog osoblja privremeno premještenog iz istraživačke organizacije ili velikog privrednog subjekta u mali ili srednji privredni subjekt može se dodijeliti ukoliko su ispunjeni sljedeći uslovi:

1) da privremeno premješteno visokokvalificirano osoblje bude zaposleno na novostvorenim istraživa-čkim, razvojnim i inovativnim funkcijama u privred-nom subjektu i ne smije biti zamjena za postojeće osoblje;

2) da je visokokvalificirano osoblje, najmanje tokom prethodne dvije godine, bilo zaposleno u istraživačkoj organizaciji ili velikom privrednom subjektu koji ga šalje na privremeni premještaj;

3) da privremeno premješteno osoblje bude zaposleno na istraživačkim razvojnim i inovacionim funkcijama u malom i srednjem privrednom subjektu koji je primalac pomoći.

Visokokvalificirano osoblje su: istraživači, inženjeri, projektanti i marketing menadžeri sa visokim obrazovanjem i najmanje pet godina stručnog iskustva u određenoj djelatnosti.

Doktorske studije se smatraju odgovarajućim stručnim iskustvom.

Visokokvalificirano osoblje može biti angažovano privre-meno i po isteku roka angažovanja to osoblje se vraća kod svog prethodnog poslodavca.

Opravdani troškovi su svi troškovi unajmljivanja i zapošlja-vanja visokokvalificiranog osoblja, uključujući troškove korištenja usluga službe za zapošljavanje, kao i troškovi premještaja osoblja.

Visina državne pomoći ne smije biti veća od 50% opravda-nih troškova, u periodu od najduže tri godine po privrednom subjektu i po unajmljenoj osobi.

Član 37. Državna pomoć za inovativne klastere

Investicijska državna pomoć za inovativne klastere može se dodijeliti za osnivanje, širenje i oživljavanje inovativnih klastera i to isključivo pravnim licima koja upravljaju ovim klasterima. Ta lica su odgovorna za upravljanje poslovnim prostorom, objektima i aktivnostima inovativnih klastera u pogledu njihovog korištenja i pristupa. Pristup poslovnom prostoru i aktivnostima mora biti slobodan. Naknade za korištenje prostora i učestvovanje u

aktivnostima klastera određuju se u skladu sa njihovim stvarnim troškovima.

Investicijska državna pomoć može se dodijeliti za: 1) opremanje centara za usavršavanje i istraživanje; 2) infrastrukturu otvorenog tipa koja je namijenjena

istraživanju: laboratorije, objekti za testiranja; 3) široku mrežnu infrastrukturu. Opravdani troškovi su troškovi koji se odnose na ulaganja u

zemljište, zgrade, mašine i opremu. Državna pomoć se utvrđuje i to: za velike privredne

subjekte - do 50%, za srednje privredne subjekte - do 60%, za male privredne subjekte - do 70% opravdanih troškova iz stava 3. ovog člana.

Član 38. Državna pomoć za pokrivanje tekućih troškova inovativnih

klastera Investicijska državna pomoć za pokrivanje tekućih troškova

inovativnih klastera u svrhu oživljavanja inovativnih klastera mo-že se dodijeliti pravnim licima koja upravljaju ovim klasterima.

Državna pomoć je vremenski ograničena na period od pet godina, i to:

1) do 100% opravdanih troškova iz stava 3. ovog člana za prvu godinu rada inovativnog klastera, sa ciljem linearnog, odnosno potpunog linearnog smanjenja u petoj godini ili.

2) do 50% opravdanih troškova iz stava 3. ovog člana u slučaju bez linearnog smanjenja.

U izuzetnim slučajevima, državna pomoć za pokrivanje tekućih troškova inovativnih klastera u svrhu oživljavanja inovativnih klastera može se dodijeliti na duži rok, ali ne duže od 10 godina.

Opravdani troškovi su troškovi rada zaposlenih lica i administrativni troškovi koji se odnose na sljedeće aktivnosti:

1) reklamne aktivnosti klastera za privlačenje novih članova - privrednih subjekata;

2) upravljanje objektima klastera kojima je otvoren pristup;

3) organizaciju programa usavršavanja, radnih seminara i konferencija kojima se potiče razmjena znanja i povezivanje članova klastera.

Član 39. Državna pomoć za troškove stjecanja prava industrijske svojine

Državna pomoć malim i srednjim privrednim subjektima za stjecanje prava industrijske svojine može se dodijeliti za dobija-nje i potvrđivanje patenata i drugih prava industrijske svojine.

Visina državne pomoći ne smije preći visinu pomoći za projekte istraživanja i razvoja propisanu u st. 5. i 6. člana 34. ove uredbe koji se odnose na istraživačke djelatnosti koje su prve dovele do predmetnih prava industrijske svojine.

Opravdani troškovi su: 1) svi troškovi koji prethode dodjeli prava, uključujući

troškove vezane za pripremu, registraciju i ispitivanje prijave, kao i troškovi nastali prilikom obnove prijave prije nego što je pravo dodijeljeno;

2) troškovi prijevoda i drugi troškovi nastali kako bi se pravo dobilo ili potvrdilo u drugim pravnim sistemima;

3) troškovi nastali prilikom odbrane valjanosti prava u toku službenog ispitivanja prijave i mogućeg postupka opovrgavanja i kada ti troškovi nastanu poslije dodjele prava.


Član 40. Državna pomoć za nove inovativne privredne subjekte Državna pomoć za nove inovativne privredne subjekte

može se dodijeliti malom privrednom subjektu koji u trenutku dodjele pomoći posluje kraće od šest godina.

Privredni subjekt se smatra inovativnim ukoliko troškovi istraživanja i razvoja privrednog subjekta predstavljaju najmanje 15% njegovih ukupnih troškova poslovanja u najmanje jednoj od tri godine koje prethode dodjeli državne pomoći. U slučaju privrednog subjekta početnika i bez prethodnog finansijskog poslovanja, u reviziji njegovog trenutnog poslovnog perioda koju je ovjerio nezavisni revizor utvrđuje se da li istraživački troškovi privrednog subjekta predstavljaju 15% njegovih ukupnih tekućih troškova.

Državna pomoć novom inovativnom privrednom subjektu može se dodijeliti u visini do 1,5 miliona eura. Ova pomoć može se odobriti samo jedanput.

Korisniku pomoći može se dodijeliti i druga državna pomoć osim za istraživanje, razvoj i inovacije i za ulaganja u rizični kapital samo nakon isteka perioda od tri godine od dodjele pomoći za nove inovativne privredne subjekte.

Član 41. Državna pomoć za usluge savjetovanja i poticanja inovacija

Državna pomoć za savjetodavne usluge namijenjene inovacijama i usluge za poticanje inovacija može se dodijeliti malim i srednjim privrednim subjektima ukoliko su kumulativno ispunjeni sljedeći kriteriji:

1) da pomoć ne smije preći iznos od 200.000 eura po korisniku u toku bilo kog trogodišnjeg perioda;

2) da visina pomoći iznosi najviše 75% opravdanih troškova iz stava 2. ovog člana;

3) da korisnik koristi tu pomoć za pribavljanje usluga po tržišnim cijenama, ili ukoliko je pružalac usluga neprofitni privredni subjekt, po cijeni koja predstavlja pune troškove usluga uz razumnu maržu (razumni profit).

Opravdani troškovi za dodjelu državne pomoći za usluge savjetovanja i poticanja inovacija su:

1) za savjetodavne usluge namijenjene inovacijama - troškovi vezani za savjetovanje menadžmenta, tehno-lošku pomoć, usluge prijenosa tehnologije, usavrša-vanje, savjetovanje prilikom preuzimanja, zaštite i trgovine pravima intelektualne svojine i za licenčne ugovore, savjetovanje o primjeni standarda i

2) za usluge poticanja inovacija - troškovi vezani za kancelarijski prostor, bazu podataka, tehničke knjižice, istraživanje tržišta, korištenje laboratorija, označavanje kvaliteta, testiranje i certifikaciju.

6. Državna pomoć za usavršavanje

Član 42. Opći uslovi za dodjelu državne pomoći za usavršavanje Državna pomoć za usavršavanje može se dodijeliti

privrednim subjektima u svim sektorima, osim privrednim subjektima u teškoćama.

Državna pomoć može se dodijeliti za: 1) posebno usavršavanje, koje uključuje obuku direktno i

prvenstveno primjenljivu na sadašnji i budući položaj zaposlenih u privrednom subjektu, koji je neposredni korisnik te pomoći i koji kroz ovu obuku osigurava kvalifikacije koje nisu prenosive ili su samo ograničeno prenosive na druge privredne subjekte ili poslovna područja;

2) opće usavršavanje, koje uključuje obuku koja nije samo ili prvenstveno primjenljiva na sadašnji i budući položaj zaposlenih u privrednom subjektu koji je

neposredni korisnik te pomoći i koji kroz ovu obuku osigurava kvalifikacije koje su većinom prenosive na druge privredne subjekte ili poslovna područja i koje na taj način bitno povećava zaposlenost zaposlenika.

Usavršavanje će se smatrati općim: 1) ukoliko ga zajednički organizuju različiti nezavisni

privredni subjekti ili ukoliko ga mogu pohađati zaposleni iz različitih privrednih subjekata;

2) ukoliko je priznato, ovjereno ili vrednovano od strane nadležnih državnih organa ili drugih institucija na koje je Bosna i Hercegovina, odnosno Federacija BiH, prenijela odgovarajuća ovlaštenja.

Član 43. Opravdani troškovi i dozvoljena visina državne pomoći za

usavršavanje Opravdani troškovi i dozvoljena visina državne pomoći za

usavršavanje su: 1) troškovi predavača; 2) putni troškovi predavača i polaznika, uključujući i

smještaj; 3) drugi tekući troškovi, kao što su materijali i potrošna

roba direktno povezani sa projektom usavršavanja; 4) troškovi amortizacije alata i opreme u obimu u kojem

se isključivo koriste za projekt usavršavanja; 5) troškovi savjetodavnih usluga u vezi sa projektom

usavršavanja; 6) troškovi polaznika i opći indirektni troškovi

(administrativni troškovi, zakup, režijski troškovi) do ukupnog iznosa drugih opravdanih troškova navedenih u tačkama a) do e) ovog stava.

U pogledu troškova polaznika, u obzir se uzimaju samo sati koje polaznik stvarno provede u usavršavanju, poslije odbitka svih proizvodnih sati.

Državna pomoć može se dodijeliti: 1) za posebno usavršavanje - do 25% opravdanih

troškova 2) za opće usavršavanje - do 60% opravdanih troškova Visina državne pomoći može se povećati, ali ne više od

80% opravdanih troškova, i to: 1) za 10% ukoliko se usavršavanje provodi za osobe sa

invaliditetom ili osobe koje se teže zapošljavaju, 2) za 10% ukoliko se državna pomoć dodjeljuje

srednjem privrednom subjektu; 3) za 20% ukoliko se državna pomoć dodjeljuje malom

privrednom subjektu. U slučaju kada projekt usavršavanja uključuje komponente

i posebnog i općeg usavršavanja koje ne mogu biti razdvojene za potrebe izračunavanja visine državne pomoći i u slučaju kada se ne može utvrditi da li se radi o posebnom ili općem usavršavanju, primjenjuje se visina državne pomoći za posebno usavršavanje.

7. Državna pomoć u obliku rizičnog kapitala

Član 44. Državna pomoć u obliku rizičnog kapitala

Rizični kapital su sredstva uložena u akcije/dionice ili instrumente slične akcijama/dionicama u privredni subjekt tokom faze početnog rasta (faze "zasijavanja", osnivanja i širenja), uključujući neformalna ulaganja od strane privrednih subjekata, ulagački kapital i alternativne berze specijalizovane za male i srednje privredne subjekte, uključujući preduzeća sa visokim rastom (u daljem tekstu: pokretači ulaganja).

Državna pomoć u obliku rizičnog kapitala može se dodijeliti samo malim i srednjim privrednim subjektima na osnovu shema državne pomoći radi otklanjanja tržišnih nedostataka na tržištu rizičnog kapitala.


Javna sredstva dodijeljena u obliku rizičnog kapitala mogu se kvalificirati kao državna pomoć na tri različita nivoa:

1) na nivou investitora, ukoliko mjera omogućava privatnim investitorima da ostvare učešće u oblika akcija/dionica ili instrumenata sličnih akcijama/ dionicama u privrednom subjektu pod povoljnijim uslovima nego javni investitori;

2) na nivou investicijskog fonda, investicijskog sredstva i/ili njegovog rukovodioca. Državna pomoć na nivou investicijskog fonda prisutna je ukoliko se ulaganje vrši pod uslovima koji ne bi bili prihvatljivi običnim privrednim subjektima u tržišnoj ekonomiji i stoga korisniku donosi prednost. Državna pomoću rukovodiocima ili rukovodnom subjektu fonda postoji ako njihova naknada u potpunosti ne odgovara naknadi na aktuelnom tržištu u uporedivim uslovima. Državna pomoć se ne dodjeljuje ako su rukovodioci ili rukovodni subjekt izabrani u otvorenom i transparentnom javnom postupku nadmetanja, ili ako nemaju nikakvu drugu prednost od Federacije Bosne i Hercegovine ili organa lokalne samouprave.

3) na nivou privrednog subjekta koji je predmet investicije. Ako je državna pomoć prisutna na nivou investitora, investicijskog sredstva ili investicijskog fonda, smatra se da je barem djelimično prenesena na ciljne privredne subjekte i da je također prisutna i na njihovom nivou.

Državna pomoć dodjeljuje se u obliku koji potiče tržišne ulagače da osiguraju rizični kapital određenim privrednim subjektima. Mjere koje mogu dovesti do ovog rezultata obuhvataju sljedeće:

1) osnivanje investicijskih fondova u kojima je Federacija Bosne i Hercegovine partner, ulagač ili učesnik, uključujući i manje povoljne uslove u odnosu na druge ulagače;

2) garancije ulagačima u rizični kapital ili investicijskim fondovima za udio investicijskih gubitaka ili garancije na zajmove investitorima/fondovima za ulaganja u rizični kapital pod uslovom da javna sredstva koja pokrivaju moguće gubitke ne prelaze 50% nominalnog iznosa ulaganja za koje se izdaje garancija;

3) druge finansijske instrumente u korist ulagača u rizični kapital ili investicijskih fondova radi osiguranja dodatnog kapitala za ulaganje,

4) fiskalne poticaje investicijskim fondovima ili ulagačima radi ulaganja u rizični kapital.

Član 45. Uslovi za dodjelu državne pomoći u obliku rizičnog kapitala

Državna pomoć u obliku rizičnog kapitala može se dodijeliti pod sljedećim uslovima:

1) da državna pomoć predviđa finansiranje u tranšama, u cjelini ili djelimično finansirane iz sredstava dodijeljene državne pomoći, koje ne prelaze 2,5 miliona eura po ciljnom malom i srednjem privrednom subjektu u toku dvanaest mjeseci;

2) da državna pomoć bude ograničena na osiguranje finansiranja do faze razvoja;

3) da investicijski fond osigura najmanje 70% svog ukupnog budžeta uloženog u ciljne male i srednje privredne subjekte u obliku akcija/dionica ili instrumenata sličnih akcijama;

4) da najmanje 30% sredstava investicijskih fondova osiguraju privatni ulagači;

5) da državna pomoć osigura da odluke o ulaganju u ciljne privredne subjekte budu rukovođene

ostvarivanjem dobiti. Smatra se da je ovaj kriterij ispunjen ukoliko su zadovoljeni sljedeći uslovi: a) da mjera podrazumijeva značajno učešće

privatnih investitora (najmanje 30% moraju osigurati privatni investitori), gdje se ulaganja vrše na komercijalnoj osnovi, neposredno ili posredno u akcije/dionice ciljanih privrednih subjekata;

b) da postoji plan poslovanja za svaku investiciju sa pojedinostima u pogledu razvoja proizvoda, prodaje i profitabilnosti, kojim se ex ante utvrđuje održivost projekta;

c) da za svaku investiciju postoji jasna i realna izlazna strategija.

6) da se investicijskim fondom upravlja na komercijalnoj osnovi. Fond se mora ponašati kao rukovodioci u privatnom sektoru sa ciljem optimalnog povrata ulaganja investitorima. Smatra se da je ovaj kriterij ispunjen ukoliko su kumulativno zadovoljeni sljedeći uslovi: a) da je dogovor između profesionalnog

rukovodioca fonda ili rukovodnog subjekta i učesnika u fondu koji osiguravaju naknadu za rukovodioca povezan sa ostvarenjem i postavljanjem ciljeva fonda i predloženog vremenskog okvira investicija;

b) privatni tržišni investitori su zastupljeni u odlučivanju, npr. putem ulagačkog ili savjetodavnog odbora;

c) da se kod upravljanja fondovima primjenjuju najbolje prakse i regulatorna supervizija.

Kada se kapital osigurava ciljnom privrednom subjektu u obliku rizičnog kapitala radi finansiranja početnog ulaganja ili drugih troškova koji su dozvoljeni ovom uredbom, odgovarajuće gornje granice pomoći ili maksimalno dozvoljeni iznosi umanjit će se za 20% za ciljne privredne subjekte tokom prve tri godine prvog ulaganja u rizični kapital i do ukupno primljenog iznosa. Ovo umanjenje se ne primjenjuje na visinu državne pomoći utvrđene za istraživanje, razvoj i inovacije.

8. Državna pomoć u oblasti kulture

Član 46. Pomoć za zaštitu nacionalnog kulturnog naslijeđa

Državna pomoć može se dodijeliti za konzervaciju, obnavljanje i druge građevinske radove na materijalnom (spomenici, zgrade i ostali objekti) i nematerijalnom naslijeđu koje promovira kulturu i osigurava konzervaciju naslijeđa, a da su ovi objekti zavedeni u odgovarajuće registre zaštićenih spomenika kulture u Bosni i Hercegovini.

Opravdani troškovi su svi troškovi koji se odnose na zaštitu nacionalnog kulturnog naslijeđa, uključujući troškove vještačenja, arheoloških ispitivanja, pripremu dokumentacije, izradu plana radova, sve radove na modernizaciji i građevinski radovi, nabavku građevinskog materijala, instalacije, itd.

Državna pomoć može se dodijeliti u visini do 100% opravdanih troškova koji se strogo odnose i ograničeni su na istorijske i kulturološke elemente objekta.

Član 47. Pomoć za kinematografske i druge audiovizuelne aktivnosti

Državna pomoć može se dodijeliti za produkciju filma i TV programa, ukoliko su ispunjeni sljedeći kriteriji:

1) da državna pomoć ne dovodi do diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, kao da se poštuje sloboda nastanjivanja, sloboda kretanja robe i pružanja usluga;


2) da je državna pomoć direktno usmjerena na stvaranje proizvoda od kulturnog značaja, iz provjerljivih nacionalnih kriterija;

3) da je producentu dozvoljeno da potroši najmanje 20% ukupnog budžeta produkcije filma ili TV programa u drugim državama članicama EU;

4) da visina državne pomoći ne pređe 50% budžeta produkcije, osim za složene filmove i niskobudžetne filmove.

Državna pomoć se odnosi na troškove koji su povezani sa obavljanjem glavnih aktivnosti filmskog i TV programa, odnosno sa razvojem i produkcijom. Za posebne aktivnosti, kao što je post-produkcija, državna pomoć nije dozvoljena.

IV. VERTIKALNA DRŽAVNA POMOĆ - POMOĆ POSEBNIM SEKTORIMA 1. Državna pomoć u sektoru proizvodnje čelika

Član 48. Privredni subjekti u sektoru proizvodnje čelika

Posebna pravila za državnu pomoć u sektoru proizvodnje čelika primjenjuju se na privredne subjekte koji proizvode i prerađuju proizvode definirane u Aneksu I koji čini sastavni dio ove uredbe (u daljem tekstu: privredni subjekt u sektoru proizvodnje čelika).

Član 49. Državna pomoć za zatvaranje željezare

Državna pomoć može se dodijeliti za zatvaranje željezare za izmirenje obaveza prema radnicima privrednog subjekta u sektoru proizvodnje čelika koji su proglašeni tehnološkim viškom ili prihvatili prijevremeno penzionisanje pod uslovom da te obaveze proizlaze iz djelimičnog ili potpunog zatvaranja željezare, a državna pomoć ne prelazi 50% obaveza koje bi se inače izvršile prema važećim propisima u Bosni i Hercegovini, odnosno Federaciji Bosne i Hercegovine.

Državna pomoć za djelimično ili potpuno zatvaranje željezare može se dodijeliti ukoliko već nije dodijeljena u momentu odobravanje državne pomoći za restrukturiranje privrednog subjekta u teškoćama.

Član 50. Državna pomoć za trajni prestanak proizvodnje čeličnih

proizvoda Državna pomoć može se dodijeliti privrednom subjektu u

sektoru proizvodnje čelika kada trajno prestaje sa proizvodnjom čeličnih proizvoda iz Aneksa I ove uredbe ukoliko su ispunjeni sljedeći uslovi:

1) da je privredni subjekt osnovan kao pravno lice prije 1. jula 2008. i nije reorganizovao strukturu proizvodnje i postrojenja od 1. jula 2008;

2) da privredni subjekt ima redovnu proizvodnju čeličnih proizvoda do dana obavještenja o dodjeli date državne pomoći;

3) da privredni subjekt zatvara i prestaje sa upotrebom postrojenja za proizvodnju čeličnih proizvoda u roku od šest mjeseci po prestanku proizvodnje ili dana odobravanja državne pomoći od strane Vijeća za državnu pomoć, zavisno koji datum padne kasnije;

4) da iznos državne pomoći ne prelazi preostalu sadašnju vrijednost postrojenja koje se zatvara, zanemarujući dio bilo koje revalorizacije izvršene od 1. jula 2008, koji je viši od stope inflacije u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Državna pomoć za trajni prestanak proizvodnje čeličnih proizvoda može se dodijeliti ukoliko već nije dodijeljena u momentu odobravanje državne pomoći za restrukturiranje privrednog subjekta u teškoćama.

Član 51. Državna pomoć za zatvaranje odvojenog pravnog lica u okviru

korporativne strukture Državna pomoć za privredni subjekt koji je osnovan kao

pravno lice prije 1. jula 2008. i koje je u kontroli drugog privrednog subjekta u sektoru proizvodnje čelika, bilo posrednoj ili neposrednoj, ili koje ima posrednu ili neposrednu kontrolu nad drugim privrednim subjektom u sektoru proizvodnje čelika može se dodijeliti ukoliko su ispunjeni sljedeći uslovi:

1) da je privredni subjekt koji se zatvara efektivno i pravno odvojen od korporativne strukture u periodu od najmanje šest mjeseci prije obavještenja o dodjeli državne pomoći;

2) da je račune privrednog subjekta koji se zatvara ovjerio nezavisni revizor, kojeg je potvrdilo Vijeće za državnu pomoć, što se smatra vjerodostojnim i tačnim stanjem sredstava i obaveza tog privrednog subjekta;

3) da je došlo do stvarnog i utvrdivog smanjenja proizvodnih kapaciteta radi ostvarenja, u određenom vremenu, znatne koristi u privrednoj grani u cjelini, u smislu smanjenja kapaciteta proizvodnje čeličnih proizvoda u periodu od pet godina od dana zatvaranja za koje je dodijeljena pomoć, ili dana posljednje rate pomoći odobrene u skladu sa ovom tačkom, ukoliko umanji kasnije.

Član 52. Državna pomoć za privredni subjekt u teškoćama

Državna pomoć za restrukturiranje privrednog subjekta u sektoru proizvodnje čelika, a koji je u teškoćama, može se dodijeliti pod uslovima da:

1) držаvnа pоmоć, pоd nоrmаlnim tržišnim uslоvimа, vоdi dugоrоčnој оdrživоsti tоg privrеdnоg subјеktа nа krајu pеriоdа rеstrukturirаnjа,

2) su iznоs i intеzitеtеt držаvnе pоmоći strоgо оgrаničеni nа оnо štо је nеоphоdnо zа оbnаvlјаnjе оdrživоsti, а dа sе pоmоć аkо је mоgućе prоgrеsivnо smаnjuје,

3) је privrеdni subјеkt, priје nеgо štо mu је držаvnа pоmоć dоdiјеlјеnа, dоniо prоgrаm rеstrukturirаnjа sа rаciоnаlizаciјоm i kојi оbuhvаtа zаtvаrаnjе nееfikаsnih kаpаcitеtа.

Član 53. Kvalificiranost u odnosu na horizontalne ciljeve

Državna pomoć privrednim subjektima u sektoru čelika na osnovu kvalificiranosti prema horizontalnim ciljevima dodjeljuje se pod uslovima iz čl. 12. do 47. ove uredbe.

2. Državna pomoć privrednim subjektima u sektoru vađenja uglja

Član 54. Državna pomoć za pokrivanje vanrednih troškova

Državna pomoć može se dodijeliti privrednim subjektima koji obavljaju ili su obavljali djelatnost u vezi sa proizvodnjom uglja radi pokrivanja troškova koji nastaju ili su nastali iz zatvaranja jedinica za proizvodnju uglja i koje nisu povezane sa trenutnom proizvodnjom.

Pomoć za proizvodnju uglja primjenjuje se samo na ugalj visoke, srednje i niske kalorične vrijednosti A i B u smislu međunarodne kodifikacije uglja koju je izradila Ujedinjena nacionalna ekonomska komisija za Evropu.

Opravdani troškovi su troškovi koje ostvari privredni subjekt koji zatvara ili je zatvorio jedinice za proizvodnju uglja, uključujući sljedeće:

1) troškove doprinosa za socijalno osiguranja koji nastanu po osnovu penzionisanja zaposlenika prije zakonom utvrđene starosne granice;


2) druge vanredne troškove zaposlenika koji su izgubili ili gube posao;

3) troškove penzija i naknada osim onih utvrđenih zakonom za zaposlenike koji su ostali ili će ostati bez posla i radnicima koji imaju pravo na isplatu takvih troškova prije zatvaranja;

4) troškove koje pokriva privredni subjekt u svrhe prekvalificiranja zaposlenika kao pomoć u nalaženju novog posla izvan sektora vađenja uglja, a naročito troškovi obuke;

5) izdavanje besplatnog uglja radnicima koji su ostali ili će ostati bez posla i radnicima koji imaju pravo na takvo izdavanje prije zatvaranja, ili ekvivalent u novcu;

6) zaostale troškove koji nastanu na osnovu upravnih, zakonskih i poreskih propisa koji se specifično odnose na industriju uglja;

7) dodatne radove na osiguranju jama koji su rezultat zatvaranja jedinice za proizvodnju uglja;

8) štetu usljed izvođenja rudarskih radova, pod uslovom da su štetu izazvale jedinice za proizvodnju uglja koje su zatvorene ili se zatvaraju;

9) sve opravdane troškove koji se odnose na saniranje bivših lokacija na kojima se vadi ugalj, uključujući: a) zaostale troškove koji nastanu po osnovu uplate

naknade organima nadležnim za vodosnabdjevanje i odvođenje otpadnih voda;

b) druge zaostale troškove koji nastanu po osnovu vodosnabdjevanje i odvođenja otpadnih voda;

10) zaostale troškove za pokrivanje zdravstvenog osiguranja bivših rudara;

11) troškove koji se odnose na otkaz ili izmjenu postojećih ugovora (čija maksimalna vrijednost ne prelazi vrijednost šestomjesečne proizvodnje).

12) vanrednu inherentnu amortizaciju pod uslovom da nastane kao rezultat zatvaranja jedinica za proizvodnju uglja;

13) troškove sanacije terena. Povećanje vrijednosti zemljišta odbija se od opravdanih

troškova za kategorije troškova iz tač. 7), 8), 9) i 13) stava 3. ovog člana.

Sva pomoć koju privredni subjekt dobije mora biti iskazana u bilansu uspjeha kao posebna stavka prihoda odvojeno od prometa.

Član 55. Kvalificiranost u odnosu na horizontalne ciljeve

Državna pomoć privrednim subjektima u sektoru vađenja uglja dodjeljuje se za sljedeće ciljeve:

1) za istraživanje, razvoj i inovacije u smislu čl. 12. do 47. ove uredbe,

2) za zaštitu životne sredine u smislu tač. čl. 12. do 47. ove uredbe,

3) za usavršavanje u smislu čl. 12. do 47. ove uredbe.

Član 56. Državna pomoć za ispunjavanje obaveza proisteklih

potpisivanjem Ugovora o uspostavi energetske zajednice Državna pomoć može da se dodijeli privrednim subjektima

koji u energetskom sektoru ispunjavaju obaveze preuzete potpisivanjem Ugovora o uspostavi energetske zajednice, a odnose se na:

1) uspostavljanje stabilanog regulatornog i tržišnog okvira sposobnog da privuče investiranje u gasnu mrežu, proizvodnju električne energije, prijenosnu i distributivnu mrežu;

2) stvaranje jedinstvenog regulatornog prostora za trgovinu mrežne energije;

3) pojačavanje sigurnosti snabdjevanja jedinstvenog regulatornog prostora;

4) poboljšavanje situacije u pogledu okoliša u vezi sa mrežnom energijom;

5) razvijanje tržišne konkurencije mrežne energije na širem geografskom prostoru.

3. Državna pomoć u sektoru saobraćaja

Član 57. Državna pomoć za lučku infrastrukturu

Ulaganja u lučku infrastrukturu, koja je isključivo rezervirana za funkcije u javnom domenu (carinska, policijska, sigurnosna infrastruktura, tj. infrastruktura neophodna za odbranu od javnih prijetnji, terorističkih napada) ne spada u domenu kontrole državne pomoći.

Član 58. Drumski i željeznički saobraćaj

Državna pomoć može se dodijeliti kao kompenzacija privrednim društvima koja obavljaju javni prijevoz putnika u drumskom i željezničkom saobraćaju: u vidu subvencija za pružanje usluga javnog prijevoza za odgovarajuće kategorije stanovništva (učenike, studente, lica sa invaliditetom i drugih lica, u skladu sa zakonom) na osnovu zaključenog ugovora o javnom prijevozu putnika za određeno geografsko područje, u skladu sa zakonom.

Ugovor iz stava 1. ovog člana koji je zaključen u skladu sa zakonom, bez provođenja postupka javnog nadmetanja, može se zaključiti na period najduže od dvije godine; ugovor iz stava 1. ovog člana koji je zaključen u postupku javnog nadmetanja može se zaključiti najduže na period od 10 godina za usluge javnog prijevoza putnika u drumskom (autobusnom), odnosno najduže na period od 15 godina za usluge javnog prijevoza putnika u željezničkom saobraćaju.

Parametri za obračunavanje subvencije - kompenzacija za pružanje usluga javnog prijevoza moraju biti poznati unaprijed i utvrđeni na objektivan i transparentan način i kompenzacija za pružanje usluga javnog prijevoza mora da predstavlja razliku između cijene pune karte i karte kojom se vrši prijevoz na osnovu ugovora.

Ugovor iz stava 1. ovog člana, može se zaključiti najviše na 15 godina za usluge autobusnog prijevoza i 22,5 godina za usluge prijevoza putnika željeznicom, pod uslovom da sredstva osigura prijevoznik iz vlastitih izvora.

Držаvnа pоmоć iz stаvа 1. оvоg člаnа, mоžе sе dоdiјеliti pоd uslоvоm dа kоntrоlu nаd prоvоđеnjеm ugоvоrа iz stаvа 1 оvоg člаnа vrši оrgаn držаvnе uprаvе kојi је zаklјučiо ugоvоr.

Član 59. Državna pomoć za modalni prelazak na željeznički saobraćaj

Državna pomoć može se dodijeliti za smanjenje vanjskih troškova, u cilju modalnog prelaska sa ostalih vidova transporta na željeznički, ukoliko su ispunjeni sljedeći uslovi:

1) da opravdani troškovi čine onaj dio vanjskih troškova koji bi se mogli izbjeći korištenjem željezničkog transporta u odnosu na ostale vidove transporta;

2) da visina državne pomoći ne prelazi 50% opravdanih troškova i 30% ukupnih troškova željezničkog transporta;

3) da je davalac državne pomoći osigurao transparentnu, obrazloženu i kvantificiranu komparativnu analizu troškova u željezničkom transportu i alternativnim opcijama na osnovu drugih vidova transporta;

4) da se državna pomoć ogleda u cijeni koja se traži od putnika ili prijevoznika;


5) da je davalac državne pomoći osigurao realne mogućnosti očuvanja saobraćaja željezničkim putem uz dokaz da će pomoć rezultirati održivim prelaskom saobraćaja;

6) da je državna pomoć ograničena na pet godina; 7) da državna pomoć ne utječe na konkurenciju u

stepenu koji ugrožava zajednički interes.

Član 60. Državna pomoć za kombinovani transport tereta

Državna pomoć u saobraćaju može se dodijeliti u cilju zamjene drumskog transporta tereta željezničkim transportom, kao i u cilju unapređenja ovog kombinovanog transporta i dodjeljuje se isključivo kao investicijska državna pomoć.

Opravdani troškovi za dodjelu državne pomoći za kombinovani transport tereta su ukupni investicijski troškovi:

1) izgradnje i prilagođavanja terminala kombinovanog transporta uključujući i opremu za špediciju,

2) procijenjenih većih troškova opreme za kombinovani transport koja se odnosi na: kontejnere za drumski transport, posebna vozila i kontejnere za kombinovani transport, primjenu polu-nosača za olakšavanje utovara, primjenu početne i kasnije drumske transportne opreme i primjenu opreme za kopnenu navigaciju,

3) inovativni troškovi špedicije i logističkih sistema, posebno intermodalnih informacija i komunikacionih sistema za poboljšanje ponude kombinovanog transporta,

4) kupovina brzih lokomotiva radi pružanja novih, kvalitetnijih usluga u kombinovanom transportu, preusmjeravajući transport tereta sa drumskog na željeznički.

Član 61. Sаоbrаćај u unutrаšnjој plоvidbi

Držаvnа pоmоć mоžе sе dоdiјеliti zа sаоbrаćај u unutrаšnjој plоvidbi, i tо zа:

1) Ulаgаnjа u infrаstrukturu tеrminаlа u lukаmа i pristаništimа,

2) Ulаgаnjе u stаciоnаrnu i prеnоsivu оprеmu, pоtrеbnu zа utоvаr i istоvаr u lukаmа i pristаništimа.

Оprаvdаni trоškоvi zа dоdјеlu držаvnе pоmоći zа sаоbrаćај u unutrаšnjој plоvidbi su trоškоvi rаzvоја nоvih ili dоdаtnih trаnspоrtnih kаpаcitеtа u unutrаšnjој plоvidbi.

Visinа držаvnе pоmоći iz stаvа 1. оvоg člаnа utvrđuје sе dо 50% оprаvdаnih trоškоvа.

Finаnsirаnjе nеprivrеdnih dјеlаtnоsti - Ulаgаnjа u lučku infrаstrukturu, kоја је isklјučivо rеzеrvisаnа zа funkciје u јаvnоm dоmеnu (cаrinskа, pоliciјskа, sigurnosna infrаstrukturа, tј. infrаstrukturа nеоphоdnа zа оdbrаnu оd јаvnih priјеtnji, tеrоrističkih nаpаdа) nе spаdа u dоmеnu kоntrоlе držаvnе pоmоći.

Član 62. Kategorije aerodroma

U smislu ove uredbe, utvrđuju se sljedeće vrste aerodroma zavisno od godišnjeg broja putnika:

1) kategorija C - veliki regionalni aerodromi, sa 1 - 5 miliona putnika godišnje;

2) kategorija D - mali regionalni aerodromi, sa manje od milion putnika godišnje.

Član 63. Državna pomoć za otvaranje novih linija

Državna pomoć može se dodijeliti avioprijevoznicima za otvaranje novih linija ukoliko su ispunjeni sljedeći uslovi:

1) da avioprijevoznik posjeduje važeće uvjerenje o osposobljenosti za obavljanje javnog aviotransporta;

2) da linija povezuje aerodrom kategorije C i D u Federaciji Bosne i Hercegovine i aerodrom u državi članici Evropske unije;

3) da se državna pomoć odnosi na otvaranje novih linija ili novog reda letanja i ne obuhvata transfer od jednog avioprijevoznika do drugog.

4) da nova linija ili novi red letenja bude održiv dugoročno, a državna pomoć mora biti degresivna i vremenski ograničena;

5) da uspostavljanju nove linije prethodi izrada poslovnog plana koji će potvrditi svrsishodnost linije i po isteku državne pomoći;

6) da opravdani troškovi obuhvataju ukupne troškove otvaranja nove linije koji se odnose na novu rutu ili frekvenciju i koje avioprijevoznik ne bi snosio nakon što linija u potpunosti profunkcioniše, kao i početne komercijalne i troškove marketinga za oglašavanje nove linije i troškove koje u okviru aerodroma bude snosio avioprijevoznik u cilju otvaranja te linije. Državna pomoć ne može obuhvatiti standardne troškove poslovanja kao što su troškovi angažovanje ili depresijacije aviona, goriva, zarada posade, aerodromskih taksi i troškovi ishrane putnika.

7) da je državna pomoć degresivna i da se dodjeljuje najduže na pet godina, a iznos državne pomoću u svakoj godini ne može preći 50% ukupnih opravdanih troškova za tu godinu, dok visina ukupne državne pomoći ne može preći 40% opravdanih troškova u cijelom periodu.

8) u periodu u kom se državna pomoć za otvaranje linije dodjeljuje mora biti znatno kraći od perioda u kom avioprijevoznik eksploatira liniju prema planu poslovanja. Da se dodjela državne pomoći obustavi kada se dostignu ciljevi u smislu broja putnika ili rentabilnosti nove linije, čak i ako se to ostvari prije isteka predviđenog roka;

9) da je dodjela državne pomoći povezana sa neto povećanjem broja prevezenih putnika;

10) da postupak dodjele državne pomoći za otvaranje novih zračnih linija bude javan i da omogući svim zainteresovanim avioprijevoznicima da, pod jednakim uslovima, ponude svoje usluge.

11) da je davalac državne pomoći dužan da objavi godišnju listu linija za koje je dodijeljena državna pomoć za svaki aerodrom, navodeći izvore državne pomoći, korisnika i broj putnika.

12) da davalac pomoći ima kaznene mehanizme u slučaju da se avioprijevoznik ne pridržava obaveza koje je preuzeo u vezi sa aerodromom u trenutku doznačavanja pomoći;

13) da državna pomoć ne sadrži druge vrste državne pomoći koja se daje za eksploataciju rute.

Član 64. Državna pomoć za aerodromsku infrastrukturu

Državna pomoć za izgradnju aerodromske strukture i opreme ili objekata koji su u direktnoj funkciji može se dodijeliti ukoliko su ispunjeni sljedeći uslovi:

1) da izgradnja i funkcionisanje infrastrukture zadovolja-vaju jasno definiran cilj od općeg interesa (regionalni razvoj, dostupnost, itd.);

2) da je infrastruktura neophodna i srazmjerna postavljenom cilju;

3) da infrastruktura ima zadovoljavajuće srednjoročne izglede u pogledu korištenja, a naročito u pogledu korištenja postojeće infrastrukture;


4) da svi potencijalni korisnici imaju pristup infrastrukturi ravnopravno i bez diskriminacije;

5) da ne utiče na razvoj trgovine u stepenu koji je nespojiv sa interesom Evropske Zajednice.

Član 65. Finansiranje neprivrednih djelatnosti u sektoru zračnog

saobraćaja Državna pomoć dodijeljena aerodromima za obavljanje

neprivrednih djelatnosti na aerodromu u smislu vršenja javnih ovlaštenja, koje spadaju u nadležnost Bosne i Hercegovine i Federacije Bosne i Hercegovine ne podliježe kontroli državnog finansiranja. Takve djelatnosti u okviru aerodroma obuhvataju sigurnost, kontrolu zračnog saobraćaja, policijske, carinske i slične aktivnosti od općeg javnog interesa u sektoru zračnog saobraćaja. Ovaj izuzetak primjenjuje se samo na onaj dio sredstava koji je strogo ograničen na naknadu troškova dobro definiranih neprivrednih djelatnosti, a mora se osigurati da sredstva dodijeljena za neprivredne djelatnosti ne budu korištena za finansiranje privrednih djelatnosti.

Član 66. Državna pomoć u sektoru poštanskih usluga

Državna pomoć može se dodijeliti samo za pružanje univerzalne poštanske usluge, u skladu sa zakonom.

Član 67. Državna pomoć u oblasti javnih medija

Državna pomoć javnim radio difuznim servisima za obavljanje usluga emitovanja radio-televizijskog programa može se dodijeliti pod uslovom da emitovanje radio i televizijskog programa zadovoljava interese javnosti na nacionalnom i lokalnom nivou i vodi računa o nacionalnoj zastupljenosti informativnog, kulturnog, obrazovnog, sportskog i zabavnog programa, ako se pružanje javne usluge povjerava na osnovu akta (upravnog) ili ugovora, emitovanjem radijskog ili televizijskog programa od važnosti za građane Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije BiH, ako je određen nezavisni organ koji prati pružanje javne usluge i ako se finansiranje osigurava na jedan od sljedećih načina:

1) javna usluga radio-televizijskog emitovanja se finansira samo iz javnih sredstava, u bilo kom obliku, ili

2) javna usluga radio-televizijskog emitovanja se finansira različitim kombinacijama javnih sredstava i prodaje reklamnog prostora ili programa.

Javni radiodifuzni servis kome je povjereno pružanje javne usluge radio-televizijskog emitovanja dužan je da vodi odvojeno računovodstvo za poslove pružanja javne usluge emitovanja radio-televizijskog programa od drugih poslova.

V. - DRŽAVNA POMOĆ MALE VRIJEDNOSTI (de minimis državna pomoć)

Član 68. De minimis državna pomoć može se dodijeliti privrednom

subjektu pod uslovom da nije moguće dodijeliti državnu pomoć po pravilima utvrđenim ovom uredbom za dodjelu državne pomoći iz člana 1. stav 2. tač. 1., 2. i 3. ove uredbe.

De minimis državna pomoć ne može se dodjeliti: 1) za vađenje uglja, 2) za nabavku drumskih teretnih vozila u privrednim

subjektima koji obavljaju usluge prijevoza tereta, 3) privrednim subjektima u teškoćama, 4) za poticanje izvoza, odnosno za uspostavljanje i

funkcionisanje distributivne mreže ili za druge tekuće rashode povezane sa izvoznom djelatnošću,

5) za davanje prednosti domaćim proizvodima u odnosu na uvozne proizvode.

Član 69. De minimis državna pomoć može se dodjeliti pojedinačnom

privrednom subjektu u visini do 200.000 eura, a u sektoru drumskog saobraćaja u visini do 100.000 eura, u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine.

De minimis državna pomoć u obliku kapitalnog ulaganja (svježeg i rizičnog) može se dodijeliti samo ako ukupan iznos kapitala nije veći od 200.000 eura kao gornje granice de minimis državne pomoći.

Član 70. Davalac državne pomoći je dužan da, u pisanoj formi,

obavijesti korisnika o tome da mu dodjeljuje de minimis državnu pomoć, kao i o iznosu pomoći koju dodjeljuje i zatraži od korisnika da ga, u pisanoj formi, obavijesti o svim drugim de minimis državnim pomoćima koje je dobio u prethodnom trogodišnjem fiskalnom periodu.

Davalac državne pomoći, koji dodjeljuje de minimis državnu pomoć je dužan, da u roku od 15 dana od dana dodjele, Vijeću za državnu pomoć dostavi kopiju dokumenta o dodjeli te pomoći.

VI. SPECIFIČNI INSTRUMENTI DODJELE DRŽAVNE POMOĆI 1. Državna pomoć u obliku garancija

Član 71. Pojedinačna državna garancija i sheme garancija

Pojedinačna državna garancija ne predstavlja instrument dodjele državne pomoći ukoliko su kumulativno ispunjeni sljedeći uslovi:

1) da privredni subjekt nije u teškoćama; 2) da je garancija povezana sa posebnom finansijskom

transakcijom, na fiksni iznos i fiksni period vremena; 3) da garancija ne pokriva više od 80% neizmirenog

zajma ili druge finansijske obaveze korisnika. Shema državne garancije ne predstavlja instrument dodjele

državne pomoći ukoliko su kumulativno ispunjeni sljedeći uslovi: 1) da ne predstavlja podršku privrednim subjektima koji

su u teškoćama; 2) da je garancija povezana sa posebnom finansijskom

transakcijom, na fiksni iznos i fiksni period vremena; 3) da garancija ne pokriva više od 80% neizmirenog

zajma ili druge finansijske obaveze korisnika i 4) da su uslovi sheme državne garancije zasnovani na

realnoj procjeni rizika i da premije koje plaća korisnik realizuje iz vlastitih izvora, to jest, da premije pokrivaju normalne rizike pokrivene dodijeljenom garancijom i administrativne troškove sheme, uključujući godišnje prihode na taj kapital;

5) da se premije preispituju najmanje jednom godišnje.

2. Državna pomoć kod prodaje nepokretne imovine u javnoj svojini

Član 72. Prodaja sa i bez neuslovljene licitacije

Prodaja nepokretne imovine u javnoj svojini ne predstavlja državnu pomoć ukoliko je postupak prodaje određen u skladu sa jednom od sljedećih metoda:

1) objavljenom, otvorenom i neuslovljenom licitacijom, prihvatajući najbolju ili jedinu ponudu, osiguravajući ispunjenje sljedećih uslova: a) da je ponuda više puta oglašavana u vremen-

skom periodu od najmanje dva mjeseca u listo-vima koji se distribuiraju na području Bosne i Hercegovine i lokalnoj štampi. Namjeravana prodaja zemljišta i zgrada, koja može privući investitore koji ulažu u evropskim i međunarod-


nim razmjerima, mora biti oglašena u publika-cijama koje imaju redovnu međunarodnu tiražu;

b) da svaki potencijalni kupac može kupiti zemljište i zgrade i koristiti ih za svoje lične potrebe. Moguća su ograničenja u svrhu zaštite životne sredine, zaštitu javnih interesa i izuzi-manje sumnjivih licitacija i ponuda. Urba-nistička i prostorna ograničenja u odnosu na vlasnika prema domaćem zakonu u pogledu korištenja zemljišta i zgrada ne utiču na neuslovljenu prirodu ponude.

2) na osnovu procjene nezavisnog stručnjaka, koji: a) posjeduje odgovarajući stepen kvalifikacija ili

ekvivalentnu akademsku spremu i ima odgovarajuće iskustvo i stručan je za procjenu zemljišta i zgrada na datoj lokaciji ili određene kategorije ili

b) da posjeduje priznato svjedočanstvo o završenoj srednjoj spremi i dovoljan nivo obuke sa najma-nje tri godine praktičnog iskustva po završetku školovanja i znanja potrebna za procjenu zemljišta i zgrada na datoj lokaciji.

Ukoliko se nepokretna imovina u javnoj svojini ne može prodati po cijeni koju odredi nezavisan stručnjak, cijena se snižava za 5%

Ukoliko je, nakon određenog vremena, očigledno da imovina ne može se prodati ni po sniženoj cijeni, izvršit će se nova procjena zasnovana na stečenom iskustvu i dostavljenim ponudama.

Član 73. Osiguranje izvoznih kredita

Državne garancije za kratkoročno osiguranje izvoznih kredita od utrživih rizika su zabranjene, a dozvoljene su samo za osiguranje izvoznih kredita od neutrživih rizika.

Utrživi rizici su komercijalni i politički rizici vezani za dužnike u javnom i drugim sektorima u državama članicama Evropske unije (osim Grčke), Australiji, Kanadi, Islandu, Japanu, Novom Zelandu, Norveškoj, Švicarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, gdje maksimalan period rizika iznosi manje od dvije godine. Svi ostali rizici (tj. rizik od elementarne nepogode, i komercijalni i politički rizici u zemljama izvan navedene liste) još uvijek se ne smatraju utrživim.

U komercijalne rizike spadaju: 1) proizvoljna povreda ugovora od strane dužnika, tj.

proizvoljna odluka dužnika izvan javnog sektora da prekine ili raskine ugovor bez legitimnog razloga;

2) proizvoljno odbijanje od strane dužnika da prihvati robu koja je predmet ugovora bez legitimnog razloga;

3) nesolventnost dužnika izvan javnog sektora ili njegovog jemca;

4) neplaćanje duga, od strane dužnika izvan javnog sektora ili jemca, koji je nastao iz ugovora, tj. dugotrajno neizvršavanje obaveza.

Ukoliko u Federaciji Bosne i Hercegovine ne postoji tržište osiguranja, komercijalni i politički rizici nastali po dužnike u javnom i drugim sektorima osnovanim u državama članicama Evropske unije (osim Grčke), Australiji, Kanadi, Islandu, Japanu, Novom Zelandu, Norveškoj, Švicarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama smatraju se kao privremeni neutrživi rizici ukoliko ih ostvare mali i srednji privredni subjekti čiji ukupan vanjskotrgovinski promet ne prelazi 2 miliona eura na godišnjem nivou. U takvim okolnostima, lice koje je davalac garancije, bilo da je u javnom sektoru ili koristi javna sredstava, usaglašava svoje premije, u najvećem mogućem obimu, za neutržive rizike sa stopama koje naplaćuju drugi davaoci garancije za izvozni kredit za datu vrstu rizika, odnosno uzima u obzir ograničen broj

stranih kupaca, karakteristike osiguranih privrednih subjekata i vezane troškove.

Da bi se izbjegla primjena klauzula o razrješenju obaveza iz stava 4. ovog člana, dostavlja se tržišni izvještaj u kom se pokazuje nemogućnost pokrivanja rizika na tržištu privatnog osiguranja uz davanje dokaza koji se pribavljaju od dvije velike, renomirane međunarodne kuće koje osiguravaju izvozne kredite, kao i domaće osiguravajuće kuće, čime se opravdava primjena te klauzule. Uz to, izvještaj sadrži opis uslova koje davalac garancije izvoznog kredita u javnom sektoru ili koji koristi javna sredstva namjerava da primijeni u pogledu tih rizika.

VII. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 74. Maksimalna dozvoljena visina državne pomoći za

promoviranje regionalnog razvoja za velike privredne subjekte iz člana 6. stava 3. ove uredbe ostaje na snazi do 1. jula 2014. godine. Nakon tog datuma, na snazi će biti visina državne pomoći za početna ulaganja i ulaganja u otvaranje novih radnih mjesta koja su povezana sa ostvarenim početnim ulaganjem, definirat će se u skladu sa procedurom iz stava 7. člana 36. Privremenog sporazuma.

Član 75. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenim novinama Federacije BiH", a primjenjivat će se od 01.01.2014. godine i biti objavljena i u "Službenom glasniku BiH", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Brčko Distrikta BiH"u skladu sa članom 24. stav 4. Zakona o sistemu državne pomoći u Bosni i Hercegovini.

V. broj 1453/2013 04. decembra 2013. godine

SarajevoPremijer

Nermin Nikšić, s. r.

Aneks 1 Uredbe

Privredni subjekti u sektoru proizvodnje čelika

Privredni subjekt u sektoru proizvodnje čelika u kontekstu ove uredbe je privredni subjekt koji prerađuje jedan ili više sljedećih proizvoda:

a) sirovo željezo i ferolegure: sirovo željezo za proizvodnju čelika, livnice i drugo sirovo željezo, zrcalno željezo i feromangan sa visokim sadržajem ugljika, osim drugih ferolegura;

b) sirovi proizvodi i polugotovi proizvodi od željeza, običnog čelika i posebnog čelika: Tečni čelik lijevan ili nelijevan u ingote, uključujući ingote za kovanje polugotovih proizvoda: Međuproizvodi, poluge i ploče u valjanju čelika; limovi i šipke od bijelog lima; toplovaljana traka u koturovima, osim proizvodnje tečnog čelika za lijevanje u malim i srednjim ljevaonicama;

c) topli gotovi proizvodi od željeza, običnog čelika i specijalnog čelika: šine, pragovi, spojnice, bazne ploče, teške sekcije od 80 mm i više, brusne ploče, ploče i sekcije manje od 80 mm i pljosnato željezo manje od 150 mm, žičane šipke, okrugle i četvrtaste cijevi, toplovaljani obruči i trake (uključujući cijevi od trake), toplovaljani limovi (presvučeni i nepresvučeni), ploče i limovi debljine 3 mm i više, univerzalne ploče od 150 mm i više, osim žice i žičanih proizvoda, svijetlo vučene žice u šipkama i željeznih odljevaka;

d) hladni gotovi proizvodi: bijeli lim, polovljene ploče, pocinkovani lim, ostali presvučeni limovi,


hladnovaljani limovi, električne ploče i trake za bijeli lim, hladnovaljane ploče, u koturu i trakama;

e) cijevi: sve bešavne čelične cijevi, zavarene čelične cijevi prečnika preko 406,4 mm;

Aneks 2 Uredbe Finansijsko posredovanje

Finansijsko posredovanje, osim osiguravajućih i penzijskih fondova

Monetarno posredovanje Centralna banka Drugo monetarno posredovanje Drugo finansijsko posredovanje Finansijski lizing Ostalo kreditiranje Drugo finansijsko posredovanje Osiguravajući i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranjaOsiguravajući i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja Životno osiguranje Penzijski fondovi Neživotno osiguranje

Pomoćne djelatnosti u finansijskom posredovanju

Pomoćne djelatnosti u finansijskom posredovanju, osim osiguravajućih i penzijskih fondova Administracija finansijskih tržišta Posredovanje u trgovanju hartijama od vrijednosti i upravljanje fondovima Pomoćne djelatnosti u finansijskom posredovanju Pomoćne djelatnosti kod osiguravajućih i penzijskih fondova Uslužne djelatnosti unutar grupe

Pravne, računovodstvene, knjigovodstvene i revizorske djelatnosti; poresko savjetovanje; istraživanje tržišta i javnog mnijenja; poslovno i upravljačko savjetovanje; Upravljačka djelatnost holdinga Arhitektonska i inžinjerska djelatnost i srodno tehničko savjetovanje Tehničko testiranje i analiza Reklamiranje Zapošljavanje i osiguravanje osoblja Djelatnost istrage i sigurnosti Industrijsko čišćenje Razne poslovne djelatnosti Djelatnost kol centra Ostale poslovne djelatnosti


K A Z A L O

VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE

1286 Odluka o izmjenama Odluke o uvrštavanju Projekta digitalizacije Javnih radiotelevizijskih servisa Bosne i Hercegovine u Program višegodišnjih kapitalnih ulaganja za razdoblje 2011. - 2014. godine (hrvatski jezik) 1

Одлука о измјенама Oдлуке о уврштавању Пројекта дигитализације Јавних радиотелеви-зијских сервиса Босне и Херцеговине у Програм вишегодишњих капиталних улагања за период 2011. - 2014. године (српски језик) 1

Odluka o izmjenama Odluke o uvrštavanju Projekta digitalizacije Javnih radiotelevizijskih servisa Bosne i Hercegovine u Program višegodišnjih kapitalnih ulaganja za period 2011. - 2014. godine (bosanski jezik) 2

1287 Odluka o dodjeli sredstava tekućeg granta za sufinanciranje projekata u području "Potpore tehničkoj kulturi i inovatorstvu" za 2013. godinu (hrvatski jezik) 2

Одлука о додјели средстава текућег гранта за суфинансирање пројеката у области "Подршке техничкој култури и иноваторству" за 2013. годину (српски језик) 3

Odluka o dodjeli sredstava tekućeg granta za sufinansiranje projekata u oblasti "Podrške tehničkoj kulturi i inovatorstvu" za 2013. godinu (bosanski jezik) 4

1288 Odluka o dodjeli sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU-FP7" za 2013. godinu (hrvatski jezik) 5

Одлука о додјели средстава из гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда EU-FP7" за 2013. годину (српски језик) 6

Odluka o dodjeli sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda EU-FP7" za 2013. godinu (bosanski jezik) 7

1289 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 8

Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 9

Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 9








Одлукa о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 12Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 12

1293 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 12Одлука о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 13Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 13

1294 Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 13Одлукa о интервентном кориштењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) 13Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 14






BOSNA I HERCEGOVINA UPRAVA ZA NEIZRAVNO OPOREZIVANJE

1300 Odluka o količinama dizel-goriva na koje se ne plaća cestarina za 2014. godinu (hrvatski jezik) 18Одлука о количинама дизел-горива на које се не плаћа путарина за 2014. годину (српски језик) 19Odluka o količinama dizel-goriva na koje se ne plaća putarina za 2014. godinu (bosanski jezik) 20

AGENCIJA ZA OSIGURANJE U BOSNI I HERCEGOVINI

1301 Statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini za 2012. godinu (hrvatski jezik) 21Статистика тржишта осигурања у Босни и Херцеговини за 2012. годину (српски језик) 24


Statistika tržišta osiguranja u Bosni i Hercegoviniza 2012. godinu (bosanski jezik) 27

AGENCIJA ZA POŠTANSKI PROMET BOSNE I HERCEGOVINE

1302 Rješenje broj 01-03-2-29-1-UP-6-7/13 (hrvatski jezik) 30

Рјешење број 01-03-2-29-1-УП-6-7/13 (српски језик) 30

Rješenje broj 01-03-2-29-1-UP-6-7/13 (bosanski jezik) 31

1303 Rješenje broj 01-04-3-29-1-UP-7-5/13 (hrvatski jezik) 32

Рјешење број 01-04-3-29-1-УП-7-5/13 (српски језик) 32

Rješenje broj 01-04-3-29-1-UP-7-5/13 (bosanski jezik) 33

BOSNA I HERCEGOVINA AGENCIJA ZA ANTIDOPING KONTROLU

1304 Popis zabranjenih sredstava za 2014. godinu (hrvatski jezik) 34

Lista zabranjenih sredstava za 2014. godinu (srpski jezik) 36

Lista zabranjenih sredstava za 2014. godinu (bosanski jezik) 38

CENTRALNA BANKA BOSNE I HERCEGOVINE

1305 Odluka o izmjeni Odluke o utvrđivanju tarife naknada Centralne banke Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 40Одлука о измјени Одлуке о утврђивању тарифе накнада Централне банке Босне и Херцеговине (српски језик) 41Odluka o izmjeni Odluke o utvrđivanju tarife naknada Centralne banke Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 41

USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE

1306 Odluka broj AP 1865/10 (hrvatski jezik) 41Одлука број АП 1865/10 (српски језик) 45Odluka broj AP 1865/10 (bosanski jezik) 48

VLADA FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

1307 Uredba o namjeni, kriterijima i uvjetima za dodjelu državne potpore u Federaciji Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 51Уредбa о намјени, критеријима и условима за додјелу државне помоћи у Федерацији Босне и Херцеговине (српски језик) 70Uredba o namjeni, kriterijima i uslovima za dodjelu državne pomoći u Federaciji Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 91

Nakladnik: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za nakladnika: tajnik Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Marin Vukoja - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Ravnatelj: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Ravnatelj: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050 faks: 722-074 - Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044, 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Tisak: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za tiskaru: Mevludin Hamzić - Reklamacije zaneprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obvezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za II polugodište 2013. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: http: //www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM

Documents

broj 99 - sllist.basllist.ba/glasnik/2013/broj99/Glasnik099.pdf · Dizajn i razvoj nosača/adaptera od poliamida, za LCD, LED i plazma televizore 2.500,00 KM ... Virtualni savjetnik