Casopis Icom Srbija 2012-2

1ICOM Srbija, decembar 2012

ICOMASOPIS NACIONALNOG KOMITETA

MEUNARODNOG SAVETA MUZEJA - SRBIJA

TEMA BROJA:MUZEJI U SVETU KOJI SE MENJA.NOVI IZAZOVI, NOVE PERSPEKTIVE

SR

BIJ

A

br. 2 - decembar 2012

ISSN 2217 - 7531

2 ICOM Srbija, decembar 20122 ICOM Srbija, decembar 2012

Slika sa naslovne strane:

Veselin Ladjic

str. 3 NOVI TRENDOVI U MUZEOLOGIJIIntervju: Piter van Menivojin Tasi

str. 6 RELEVANTNOST, AGENCIJA, PROTOKNikolas Pul

str. 9 MUZEJI U POLJU EKONOMSKE IGRESnen Mii Intervju: Dirk Houtgrf

str. 12 SEDAM PITANJASAVREMENE MUZEOLOGIJEIntervjue vodila: Ana Pani

str. 18 TRANSFORMACIJA MUZEJASneana Mii

str. 20 REGIONALNI SASTANAK NACIONALNIH KOMITETA ICOM-aMarija Buji

str. 23 KA INTEGRISANOM UPRAVLJANJU MUZEJIMA U VANREDNIM PRILIKAMAMarija Radin

str. 25 OBOGAIVANJE KULTURNOG NASLEAVesna Bii-Omikus

str. 27 SVETLA BUDUNOST MUZEJA NAUKE I TEHNIKEEstera Cerar

str. 30 OBOGAIVANJE KULTURNOG NASLEAAna ivkovi

str. 31 DOM I OGNJITE: REGIONALNI MUZEJI I GASTRONOMSKO NASLEEMarija Radin

str. 33 UPRAVLJANJE MUZEJSKIM ZBIRKAMA: NABAVKA PREDMETADraginja Maskareli

str. 34 MO, ALI I ODGOVORNOST POSETIOCAAna Pani

str. 37 KULTURA KAO ROBA? - KULTURNA SEL I IVI MUZEJIEster ipau

str. 39 COMCOL, NOVI KOMITET ICOM-aLeontina Majer van Men

str. 41 REGIONALNA KOLA NASLEA SRBIJETijana olak-Anti

str. 42 CENTAR ZA NEMATERIJALNO KULTURNO NASLEE SRBIJEJelena Savi

str. 42 NAGRADA NACIONALNOG KOMITETA ICOM-a SRBIJEOlja Vasi

SADRAJ


U izdanju Muzeja novije istorije u Celju (u okviru tamonje kole muzeologije) prole godine je iz tampe izala knjiga Novi trendovi u muzeologiji autora Pitera van Mena i Leontine Majer van Men. Susret sa autorima na regionalnom sastanku ICOM-ovih komiteta u Celju, kada je knjiga i promovisana, iskoristili smo da im postavimo nekoliko pitanja u vezi sa knjigom, odnosno novim trendovima u muzeologiji.

P. U prvom poglavlju knjige piete o razvoju zbirki i konceptu dinaminih zbirki. Koji su najnoviji trendovi u akviziciji predmeta za muzejske zbirke i kako objanjavate ideju dinaminih zbrki?

U naem uvodnom poglavlju naglaavamo vanost korienja koncepta razvoja zbirke. U tom kontekstu, sakupljanje predmeta samo je jedna strategija za poboljavanje upotrebne vrednosti zbirke. Po naem miljenju, odbacivanje (de-accessioning) predmeta jedan je od metoda da se pobolja

kvalitet zbirke. Razmiljanje o teoriji, praksi i etici odbacivanja jedan je od najnovijih trendova u razvoju zbirki. Kljuna za razvoj zbirki jeste efektivnost, tj. potencijal zbirke da podri misiju institucije. U ovom pogledu izdata je veoma korisna broura Asocijacije muzeja (V. Britanija,) Stvaranje efektivnih zbirki (http://www.museumsassociation.org/download?id=14112). Broura razvija ideju dinamikih zbirki, to znai da se zbirke mogu uiniti mnogo efektivnijim implementacijom kulture pozajmljivanja. Muzeji mogu biti vie aktivniji u razmenjivanju zbirki. Ovo je povezano sa idejom mobilnosti zbirke. Evropska unija podrava projekat Mobilnost zbirki 2.0, pozajmljivanje za Evropu 21. veka. Preporuujemo itaocima vaeg asopisa da proitaju knjigu Ohrabrivanje mobilnosti zbirki put napred za muzeje u Evropi, koja se moe besplatno nai na adresi (http://www.lending-for-europe.eu/fileadmin/CM/public/handbook/Encouraging_Collections_Mobility_A4.pdf).

Drugi vaan novi trend u kolekcioniranju i razvoju zbirki je uvoenje participatornih strategija. Nije sluajno novi ICOM-ov Meunarodni komitet za kolekcioniranje svoju prvu godinju konferenciju posvetio ovoj temi (videti vebsajt ovog komiteta: http://www.comcol-icom.org). Ubeeni smo da odrivost muzeja u budunosti zavisi od naina na koji se zainteresovane zajednice ukljuuju u proces selekcije. U tom pogledu, verujemo da koncept heritoloke zajednice (heritage community), kako je predstavljena od strane Saveta Evrope, od izuzetnog znaaja (videti: http://conventions.coe.int/Treaty/Commun/QueVoulezVous.asp?NT=199&CM=8&CL=ENG).

NOVI TRENDOVI U MUZEOLOGIJIINTERVJU

Piter van Men i Leontina Majer

van Men:

Muzeji treba da budu aktivniji

u borbi protiv predrasuda i

socijalne nejednakosti...

Piter van Men

ivojin Tasi

4 ICOM Srbija, decembar 2012

P. Obrazovanje je jedna od osnovnih funkcija muzeja. U drugom poglavlju tvrdite da muzeji danas doivljavaju obrazovni preokret (educational turn). ta je sutinsko znaenje ovog izraza, u svetlu savremenih pitanja o povezanosti uenja sa iskustvom?

irom sveta snano se naglaava obrazovna uloga muzeja. Jo od 18. veka naovamo muzeji su prihvatili obavezu da kao institucije pruaju obrazovne sadraje, pa obrazovni preokret, moda i nije najbolji izraz. Naime, ono to je vano jeste tendencija ka rekonceptualizaciji obrazovanja u smislu uenja i povezivanja koncepta uenja sa konceptom iskustva. To je, u osnovi, promena perspektive od muzeja kao institucije koja prua znanje ka posetiocima kao aktivnim korisnicima. Ovo ukljuuje iru definiciju moguih ishoda procesa uenja, kao i iru definiciju samog procesa uenja. Naalost, tu je i dosta semantike konfuzije u izrazima kao to su: obrazovanje, uenje, iskustvo, uee itd. Veoma vane smernice koje se tiu ovih izraza mogu se nai u Okvirima inspirativnog uenja koje je razvio bivi Savet muzeja, biblioteka i arhiva Velike Britanije (http://www.inspiringlearningforall.gov.uk). Njihova definicija uenja i definicija Optih rezultata uenja je izvor inspiracije za dalje prouavanje. Po njihovoj definiciji, uenje je, izmeu ostalog, proces aktivnog uea u iskustvu. To je i na pogled na ovo pitanje.

P. Kada govorimo o tzv. Novoj muzeologiji, javljaju se ideje drutvene inkluzije i izraz uee. ta su to inkluzivni muzeji i koje je njihovo mesto u savremenoj muzeologiji?

Inkluzivni muzeji su oni muzeji koji brinu o pristupu, predstavljanju i ueu u njihovom radu razliitih drutvenih zajednica. Mi mislimo da je vano da muzeji razviju smisao za ukljuivanje zajednica koje imaju aktivni interes u aktivnostima muzeja, ali i onih zajednica koje (jo uvek) nisu prepoznate kao takve. U tom pogledu, mi vidimo zajednice kao dinamine grupe ljudi koji definiu sebe kao zajednicu.

Ova definicija moe biti zasnovana na zajednikom istorijskom iskustvu, zajednikom kulturnom, etnikom ili seksualnom identitetu, zajednikim interesovanjima i dr. Pratei Riarda Sandela i druge, mi mislimo da muzeji treba da budu aktivniji u borbi protiv predrasuda i socijalne nejednakosti.

P. Danas je mogue meriti doprinos muzeja razvoju drutva. Po kojem se kriterijumu moe prepoznati dobar muzej, koje su najnovije metode evaluacije uspeha muzeja i koji su glavni indikatori predstavljanja dobrog rada muzeja?

Ne postoje objektivni standardi koji mogu sluiti kao reper definisanju kvaliteta. Mi snano verujemo u koncept radikalne transparencije. Bilo koji izbor da muzej napravi u svom predstavljanju, on treba da bude otvoren i transparentan, spreman da o svom izboru raspravlja sa svetom. Muzej ne moe biti i ne treba da pokuava da bude svaiji prijatelj; tu uvek postoje sukobi interesa. Ali, muzeji treba da se uporno trude da zaslue potovanje i poverenje. U ovom okviru, naravno, standardi (kao to je Spektrum) mogu biti korieni. Publikacija o tome kako su ovi standardi primenjeni moe doprineti transparentnosti institucije.

P. Svedoci smo tendencija umreavanja muzeja i muzeja i drugih institucija koje se bave kulturnim nasleem. Koje mogunosti pruaju novi mediji u stvaranju veza izmeu svih organizacija kulturnog pamenja i prouavanju integrisanog naslea?

Ranije smo govorili o konceptu heritoloke zajednice (heritage community). On slui kao okvir za saradnju ne samo izmeu muzeja i ostalih institucija naslea ve prevashodno kao okvir u kome deluju sve vrste zainteresovanih zajednica. Takve mree smatramo novim formama institucionalizacije. Internet ima kljunu ulogu. Vano je osvrnuti se na teoriju, praksu i etiku u Heritage 3.0. Glavno pitanje


je definicija metapodataka kao preduslova za stvaranje veza. Moe doi do sukoba izmeu Heritage 2.0, koji naglaava uee i Heritage 3.0 koji stavlja novi naglasak na ulogu eksperata. Mi smatramo da je upravo to izazov za muzeologe osvrtanje na pitanje kontrole metapodataka.

P. Pitanje muzejske etike uvek je bila osnovna briga muzejskih profesionalaca. Pored usvajanja tradicionalnih etikih principa, dananje stanje na polju muzeologije trai preispitivanje koncepta etikih relacija izmeu zajednica i muzeja. Koje elemente treba ukljiiti u savremenu definiciju muzejske etike?

Za nas su tri elementa vana. Prvo, konceptualizacija zajednice. Dananji kodeksi govore o izvornim zajednicama i savremenim

Piter van Men, pre odlaska u penziju 2011. god., bio je profesor Kulturne istorije na Rajnvard akademiji u Amsterdamu. Redovan je predava na univerzitetima irom sveta i veoma esto, po pozivu, uvodniar na meunarodnim konferencijama. Kao istraiva, zainteresovan je za razvoj integralnog i integrisanog pristupa kulturnom nasleu.

zajednicama. U svetlu svega prethodno reenog, mislimo da na ovome treba jo raditi, posebno u pogledu mogunosti sukoba interesa izmeu razliitih zajednica. Drugo, voleli bismo da razvijemo ulogu posrednika (medijatora, brokera), kao osnovnu vrlinu svih muzejskih strunjaka. Tree, tu je pitanje zatite. U naoj knjizi posudili smo koncept od Stivena Dej Gulda koji kae da su muzeji uvari drugog najboljeg. Teorija, praksa i etika nematerijalnog naslea pokazuju da muzealizacija uzima razliite oblike. Smatramo da mi moramo biti voljni da deinstitucionalizujemo nae pristupe. U budunosti jo e biti muzeja, ali e polje naslea biti sve bogatije. Ovo bogatstvo treba da prihvatimo u naim razmiljanjima i praksi.

Leontina Majer van Men je predava Teorije naslea i Profesionalne etike na Rajnvard akademiji u Amsterdamu. lan je radne grupe za novu stalnu izlobu Nacionalnog instituta za prouavanje holandskog ropstva i njegovog naslea (Amsterdam), lan Odbora Meunarodne kole muzeologije u Celju i predsedavajua COMCOL-a, ICOM-ovog meunarodnog komiteta za kolekcioniranje. Kao istraiva, trenutno radi na prouavanju muzeologije kao nauke u Centralnoj Evropi.

Piter van Men i Leontina Majer van Men


RELEVANTNOST, AGENCIJA, PROTOK

Tri izazova za savremene muzeje po Nikolasu Pulu

Postoji zlatna nit koja povezuje najranije dane dokumentacije i katalogizacije zbirki sa uzbudljivom budunou koja je pred nama. Informacije koje su zabeleene u 1970, ili ak i ranije, ponuene danas kao povezani otvoreni podaci (linked open data), pokreu nove aplikacije, nove poslovne modele i nove oblike angaovanja.

Naa uloga nije da ograniavamo muzej, ve da se prilagodimo - da mu pomognemo da se suoi sa izazovima svake nove generacije sa poverenjem.

Zato sam eleo da iskoristim ovu priliku da nastavim da gledam u neposrednu budunost muzeja, da razmislim o tome ta su ti izazovi i o tome kako emo moda morati da se prilagodimo da im odgovorimo.

priredio ivojin Tasi

Jedan od uvodniara na godinjoj konferenciji ICOM-ovog Meunarodnog komiteta za dokumentaciju (CIDOC), koja je ove godine,

u junu, odrana u Helsinkiju bio je Nikolas Pul, predsednik Europeana mree. U svom predavanju naslovljenom sa Osnaivanje muzeja sutranjice. Izazovi i mogunosti za muzejsko informisanje (Powering the Museum of tomorrow. Challenges and opportunities for museums information) Pul je posebno istakao tri izazova sa kojima se

suoavaju muzeji u vremenu velikih drutvenih, ekonomskih i tehnolokih promena. To su, kako ih je on odredio: relevantnost, agencija i protok... Tekst Nikolasa Pula, objavljen na sajtu CIDOC-a, sa neznatnim izmenama,

donosimo u celini.

Nikolas Pul je bivi predsednik ICOM-a Velike Britanije i direktor Asocijacije za muzejsku dokumentaciju (MDA). Sada radi u Savetu Europeane za provajdere sadraja i agregatore, u Evropskoj komisiji, na pitanjima masovne digitalizacije, autorskih i potroakih prava, i u Nacionalnim programima za digitalizaciju kao savetnik ekspert. Takoe, direktor je u Collection Trust-u, nezavisnom telu u Velikoj Britaniji koje radi sa bibliotekama i kulturnim organizacijama na promociji javnog angaovanja.

Nikolas Pul

NIKOLAS PUL


Prvi, moda najvei izazov sa kojima se suoavaju muzeji irom sveta jeste relevantnost.

Najosnovnije pitanje je kako uvamo ono to je bitno i jedinstveno u kulturnom nasleu -upravljanje, zatita, prouavanje, tumaenje i izlaganje - dok ga predstavljamo na nain koji ga povezuje intuitivno i neprimetno sa nainom na koji ljudi ive svoje ivote danas.

Na odreenom nivou, u vremenu velikih drutvenih i ekonomskih promena - dobrih i loih vanije je nego ikad da narodi odre kontinuitet identiteta, da imaju oseaj sopstvene jedinstvenosti, ali i povezanosti sa ostatkom sveta. To je ono to kulturno naslee ini za drutvo - daje nam oseaj identiteta, kontinuiteta i povezanosti. Naalost, mnoge vlade, preokupirane kratkoronim planovima, gube iz vida tu injenicu. Kao to mi je jedan prijatelj nedavno rekao - "zato procenjujemo vrednost neega starog 6.000 godina na osnovu broja ljudi koji su doli da ga vide prole godine?"

Ali, ivot je danas drugaiji od onog kakav je bio pre dve decenije. Ne samo u smislu tehnologije, ve i u smislu naina kako ivimo i suodnosimo se sa naim porodicama, naim prijateljima i drutvom oko nas. Izazovi sa kojima se suoavamo - ekoloka nestabilnost, sukobi, ekonomija nisu izazovi koje emo reiti individualno. Na budui prosperitet zavisi od kolektivne akcije i kolektivne odgovornosti.

Da bi nai muzeji, galerije, biblioteke i arhivi bili relevantni za ovaj svet, moramo da budemo

deo reenja. Moramo da pomognemo ljudima da razumeju svoju kolektivnu odgovornost jedni za druge, da se vidi da odgovori na neka od goruih pitanja oveanstva lee u boljem razumevanju nae zajednike prolosti.

Znai, relevantnost se ne odnosi na promenu nae osnovne namene - ne moramo da postanemo dizajneri raunarskih igara ili filmova, ili zabavnih arkada. Ona se odnosi na korienje najnovijih metoda i prakse koji bi nau osnovnu svrhu postojanja uneli u sredite svakodnevnog ivota ljudi. Moramo da budemo prisutni, dostupni, pouzdani i profesionalni na nain kojim olakavamo ljudima interakciju sa naim znanjem.

Ako je prvi izazov sa kojim se suoavaju muzeji relevantnost, drugi, povezan izazov je agencija.

Agencija je concept koji je teko objasniti. Jedna nedavna studija pokazuje da iznad odreenog nivoa, novac nije najvaniji motivacioni faktor u svakodnevnom ljudskom radu. Kada oveku bude isplaena razumna zarada za njegov rad, njegova najvanija motivacija je samo-odreenje sposobnost da definie i kontrolie ono to se deava oko njega, u njegovom radnom okruenju.

Dananje i sutranje generacije odrastaju u svetu koji je dizajniran za njih bilo da je re o drutvenim mreama, ili mobilnim telefonima, igrama ili emisijama postoji osnovno oekivanje da e ti servisi sa kojima ste u interakciji omoguiti da uradite ono to elite. To je agencija fundamentalno oekivanje da e svet odgovoriti i oblikovati se oko vaih akcija. Agencija je realni inilac osnovnih drutvenih medija paradigma tehnolokih platformi koje ne ine nita drugo nego vam omoguavaju da praktikujete samo-izraavanje.

Za korisnike u budunosti, bilo koji aspekt ivota koji sputava oseaj agencije je slomljen i oko njega e se raditi ili e biti ignorisan. Ali tradicionalni viktorijanski model kulturnog naslea bio je eksplicitno napravljen da sprei agentnost. Od vas se oekivalo da se podredite

Uesnici konferencije


predstavljanju veoma probranog iskustva. I za mnoge ljude ovo onemoguavanje sopstvenog iskustva ostalo je kao mentalna slika koju imaju kada razmiljaju o muzejima.

Tokom mnogo godina nai standardi i politika i procedure u dokumentaciji i upravljanju znanjem evoluirali su slino, da spree agenciju da mi, kao kustosi, uvari i eksperti u naim zbirkama zapisujemo podatke koji su dostupni samo za nau upotrebu. Dakle, najvei izazov, u smislu prakse u muzejskoj dokumentaciji, jeste udaljavanje od jednosmernog, autoritativnog modela prema onome koji ne prihvata samo mnotvo miljenja i glasova, ve i njihov kontekst.

Moramo dopustiti drugim ljudima da govore, nije dovoljno oekivati da nas sluaju. To je izazov upravo zbog toga to je re o ravnotei. Osnova onoga to radimo poiva na autoritetu i znanju, i to mora da bude zatieno i cenjeno, ali, pored autoritativnog glasa muzeja, moramo dati mesto za korisnike, amatere, spoljne strunjake.

Tako je izazov za nau zajednicu da se nanovo razvija - da izgradi platformu profesionalnih standarda i procedura, ali i da naui da postane fleksibilna i prilagodljiva i da upravlja kontekstom i suptilnou, isto kao i autoritetom.

Dakle, to su moja prva dva izazova - relevantnost i agencija. Zajedno, oni e definisati kako vaa deca misle o muzejima. Kolektivno, moramo da odluimo kako emo prilagoditi dokumentaciju da ih podri.

Moj trei izazov je jednostavniji on se odnosi na to kako emo podrati sve iri spektar inputa i autputa koji se od muzeja oekuju da ih prui. Razmislite na trenutak o svom muzeju - verovatno ste proteklih pet godina poeli da prikupljate ne samo artefakte, ve i zapise, knjige, znanje, digitalni materijal i niz aktuelnih formata naslea koji karakteriu savremenu komunikaciju. Vaa uloga e se promeniti, od upravljanja zbirkama ka upravljanju zapisima i znanjem, ka digitalnom i fizikom

ouvanju, interpretaciji, specijalizaciji za zatitu podataka i jo milion drugih funkcija. Od vas e se oekivati da se prilagodite i da primite veliki raspon formata, svaki sa sopstvenim zahtevima za ouvanje i brigu. Verovatno se od vas oekuje da formuliete politiku akvizicije i odbacivanja, zadravanja i pozajmica. Moda ete biti zamoljeni da ocenite efikasnost, ili da smanjite rashode vae organizacije u upravljanju ivotnom sredinom. Vi ve morate da podrite viestruke take interakcije - u galeriji, preko kataloga, onlajn ili kod vodeih izlobi. Ovo e nastaviti da se iri, da obuhvati aplikacije, socijalne platforme, oblake, mobilni getavej i agregatore znanja kao to je Europeana.

Veina muzeja u Evropi se tiho prilagodila ulozi digitalnog izdavatva i emitovanja bez bilo koje znaajne promene u budetu ili personalu. Morate da usvojite ove vetine u poslu, kroz projekte, kroz kontakte sa drugim kolegama na dogaajima kao to je ovaj. To to su mnogi muzeji prihvatili drutvenu mreu sa poverenjem i sofisticiranou potvrda je vae prilagodljivosti.

Sama skala i sloenost onoga ta znai upravljati zbirkom eksponencijalno se poveava, a nai sistemi moraju da se prilagode da podre ovaj razvoj. Veina naih SPECTRUM partnera - vodeih provajdera softvera za upravljanje zbirkama irom sveta - u procesu su razvoja modularnih, proirivih sistema koji imaju mnogo zajednikog sa sistemima za upravljanje mrenih sadraja, sistema za upravljanje digitalnih dobara, ak i pametnih zgrada i sistema za upravljanje resursima.

Klju budueg uspeha nae profesije lei u protoku sposobnosti da znanje, kreativnost, uvid u dokaze teku kroz celu organizaciju, da informiu o buduem razvoju i da omogue neprimetno prilagoavanje promenljivim potrebama nae publike. Konzervacija, dokumentacija, pratei sadraji, finansije, obrazovanje, uprava - uspeh svih njih zavisi od efikasnog protoka znanja izmeu njih.To su, dakle, tri izazova zajednice CIDOC-a u razmiljanju o tome kako moemo osnaiti


muzeje u budunosti:1. Kako obezbediti da nai sistemi, procedure i standardi pomau naim institucijama da pruaju usluge koje su relevantne za sadanju i buduu publiku?2. Kako osigurati naim institucijama fleksibilnost i prilagodljivost koji su im potrebni

kako bi svojim korisnicima dale oseaj agencije?3. Kako napustiti monolitnu praksu i okrenuti se sistemima koji eksplicitno promoviu protok znanja izmeu razliitih delova naih institucija?Dakle relevantnost, agencija, protok

MUZEJIU POLJU EKONOMSKE IGRE

SNEN MII INTERVJU S DIRKOM HOUTGRFOM

Dirk Houtgraf je potpredsednik Informcionih servis unutr Agencije z kulturno nslee Holndije (od 2009), gde rdi n rzvijnju integrisnog znnj i jvne komunikcije. Ko konsultnt, mrketing mender je nove digitlne biblioteke u Asocijciji bibliotek Holndije (od 2008) i predv je n kursevim strtekog mrketing u Institutu z obuku u

S.M.: Tem ovogodinjeg meunrodnog Dn muzej bil je Muzeji u svetu koji se menj. Novi izzovi nove inspircije. U procesu promen, ko bitn segment rzvoj drutv, nlze se i muzeji. Koj je ulog muzej u tim promenm?

D.H.: Biznis, industrij medij i drutvo u celini, menjju se brzo i revolucionrno. Nit ne ostje isto. Nem oblsti koj nije zhven ICT (informciono-komunikcion tehnologij) revolucijom. Prem tome, ne moemo oekivti d se muzeji ne menjju. I to znjno menjju! Niko ne moe opstti rdei iste stvri, p ni muzeji ne mogu ostti n onome to su rdili. Postti produktivniji i zbvniji nije dovoljno. Muzeji se morju menjti u svojoj sutini.

Dirk Houtgraf

mrketingu (od 2005). Im mster iz biologije i mster iz mendment u mrketingu. Od 1998. do 2008. godine rdio je u Muzeju Nturlis (Ncionlni muzej prirodne istorije, Ljden, Holndij) n rzliitim pozicijm: v.d. direktor (20072008), potpredsednik sektor z jvnost, Direktor z rzvoj izlobi, edukcije i progrm z publiku (19881997).

Njvei broj ns misli d je trenutn ekonomsk kriz glvni rzlog tome. On jeste vn, li nije glvn. Drutv ne mogu vie priutiti d toliko troe n optu kulturu ko to se nekd to inilo. Tkoe, produktivnost u nem tipu posl ne rste tko brzo ko u industrijm, to dodtno doprinosi sloenosti problem. Ali, vrtimo se novoj poziciji koju treb ni z muzeje.

Oblst biznis se promenil revolucionrno. Im previe primer. U sutini sve poinje novim tehnologijm, efekti su vidljivi u svim procesim poslovnj. Gugl se pojvio krjem devedesetih godin 20. vek. Fejsbuk pre mnje od deset godin. Ob su postl njvei igri u industriji. k e se i informciono-komunikcion tehnologij promeniti.


Dns nove HD (high-definition) tehnike beleenj, vizuelizovnje kulture, internet, zmenjuju enciklopedije i biblioteke: Molim Vs recite mi t je ostlo isto!?

Muzeji su dost dugo bili vn polj ekonomske igre. Ko institucije pojvili su se pre 200 godin, zsnovni n privtnim kolekcijm. Ko institucij, muzeji imju funkciju. Ktlogizuju svet svki muzej im svoje polje delovnj to predstvlj osnovu znnj.

Ali vremen su se promenil. Kd su internet i industrij zbve preuzeli sve veu ulogu, postvili su nove stndrde i nov prvil. Mi treb d se fokusirmo n privlenje publike, n eduktivne zdtke, i n prosveivnje ljudi. Tkmiimo se z pnju, koj treb d se iske u brojevim. Idej o muzeju ko izvoru sveukupnog znnj u odreenoj oblsti je nestl. Ne zbog tog to nismo bili uspeni. Nprotiv. Neki od ns su zist privukli prilino dost pnje. Jo uvek immo originlne predmete, utentinost nikd nije izgubil n vnosti. Ali poent je: postli smo previe skupi, zstreli smo u postupcim, kolekcije su postle preobimne. I njvnije: gubimo poziciju ko centri znnj.

J imm jedno drugo pitnje: d biste ko posetilc prihvtili i cenili originlne predmete, morte imti osnovno znnje d shvtite njihovu vrednost i kvlitet. D biste bili impresionirni, vi morte n prvom mestu imti znnje. U drutvu u kojem se sve previe brzo odvij, kko d novim genercijm nmetnemo tj preduslov? I d li je to potrebno?

S.M.: Koji su novi izzovi z muzeje i muzejske rdnike u svetlu promen koje su ve zhvtile drutvo?

D.H.: Novi izzovi s kojim se suovmo su izzovi n rzliitim nivoim. Oni su povezni s novom dodtnom vrednou i s smnjenjem trokov.

Pre sveg, tu je strteko pitnje. Zbog eg mi zist postojimo? Koju dodtnu vrednost nudimo drutvu? Ovo mormo rzjsniti, svko od ns z svoj muzej, svoju instituciju.

Kd govorimo o vrednosti, mormo ii izvn kulturne vrednosti. Ekonomsk vrednost je kljuno pitnje. Pogledjmo mlo ire. To nije smo direktn kpcitet zrde, ve doprinos eduktivnim sistemim, kretivnoj industriji, pitnjim identitet, inovciji. I u toj oblsti mi esto nemmo znnj, tko d je to glvni izzov. Ali im i drugih, indirektnijih vrednosti koje treb uzeti u obzir. Moemo li doprineti drutvenim pitnjim n primer?

Drugo, treb d uzmemo u rzmtrnje okvire nih institucij. D li postoji neki rzlog zbog kojeg se mormo drti sdnjih podel n rhive, muzeje, (nune) biblioteke i rheolok nlzit? Zto ne teiti kombinovnim orgnizcijm, koje koriste internet i otvorenu bzu podtk i trktivnu fiziku mo originlnih predmet i pri o njim?

Dok su prve dve stvke vie zsnovne n oblikovnju novih putev k dodtnoj vrednosti, tu je tre tkoe izzov d se zntno smnje ni trokovi. Mormo misliti o tome kko d postnemo ispltiviji u svojim ktivnostim. A ICT moe biti velik pomo u tome.

S.M.: Koje su nove perspektive/inspircije z muzeje?

D.H.: Ve sm nveo neke ideje. to se tie strukture trokov, nroito verujem u preispitivnje neg opertivnog model. D li bismo mogli ii u pridruivnje (nekih) muzej, n primer, i rditi prem modelu frnize!? Ipk, ne znm prve svetske primere z to.

U Holndiji pokuvmo d postignemo reenje softverom z registrovnje zbirki i irenje znnj u mnjim muzejim koji imju jedn onljn progrm registrovnj, s svim centrlizovnim servisim i podcim. Svki


muzej je i dlje vlsnik svoje kolekcije, minerij je zjednik. To zni d se podci mogu lko koristiti, deliti, ICT trokovi muzej su znjno umnjeni.

Tkoe, udruili smo jvne biblioteke u novu ncionlnu digitlnu biblioteku. S jedne strne, to zni d biblioteke mogu biti glvni izvor z distribuirnje nih pri i predmet. S druge strne, sistem centrlne biblioteke moe biti oslonc z ne internet servise, jer on postvlj sve osnovne elemente i ltke z pretrivnje podtk.

Uveren sm d ne treb d sedimo n nim podcim i/ili d ih prodjemo, ve d ih djemo bespltno. Rdimo n tome d muzej bude jedn gregtor koji e kombinovti mnje orgnizcije koje se bve btinom. Nturlis, holndski muzej prirodne istorije, uspeo je d izgrdi kompletnu referentnu listu biodiverzitet z sve holndske vrste. Muzej se pozicioniro ko grditelj infrstrukture zjedno s orgnizcijm koje se bve ztitom prirode. Agencij z kulturno nslee Holndije pokuv d ovkv model primeni i n spomenike.

D zkljuim: sv nveden rzmiljnj smo su poetk novog nin rzmiljnj. Muzeji (i druge vee institucije btine) treb d promene poziciju u kojoj sebe vide ko orgnizcije s mreom u mreu muzej. Grnice nestju.

S.M: Ako je muzej ipk biznis, biznis podrzumev profit, d li se to kosi s definicijom ICOM- d su muzeji neprofitne institucije u slubi drutv i njegovog rzvoj?

D.H.: J zist ne vidim u emu je problem. Nrvno d muzeji mogu prviti profit. Zto d ne? Ali budimo relni Prv vrednost muzej se nikd ne moe ndoknditi komercijlnim momentim.

Sutin je d smo mi tu d dodmo vrednost drutvu. T vrednost nije novc. Ali kko d budemo efiksni u pogledu jvne potronje? Prvljenje novc nije u suprotnosti s ovim. Pitnje je kko uveti nekomercijlne vrednosti po to mnje moguoj ceni.

S.M.: Ako su muzeji gregtori znnj d li u njim treb uvesti tzv. kustose znnj?

D.H.: P d, to je jedn opcij. Ako to vidite ko drugi nin reorgnizcije ns smih, to ide mnogo dublje. Stri nini s kustosim koji su vie ili mnje odgovorni nrvno nestju. I ko je irenje i prenoenje znnj vno ko to j tvrdim, potrebni su nam brokeri, novinri, progrmeri sdrj... To zni d emo imati ju podelu poslova i profesionlnih vetin. Posedovanje sistema znnj zajedno sa kustosima znnj, kako ste ih vi nazvali login je izbor. To je, meutim, tek poetk restrukturirnj potreba muzeja za osobljem i vetinma.

Sa otvaranja foruma slovenske kulture

12 ICOM Srbija, decembar 2012ICOM Srbija, decembar 2012

SEDAM PITANJASAVREMENE MUZEOLOGIJE

preveo Neboja Dimitrijevi

INTERVJUE VODILA: ANA PANI

Kustoskinje iz Maarske, panije, Slovenije i Hrvatske odgovaraju na pitanja koja se tiu budunosti muzeja u svetlu modernih drutvenih, ekonomskih, tehnolokih i kulturolokih promena.

1. Muzeji u svetu koji se menja? Koji su novi izazovi? Koje su nove perspektive / inspiracije?

2. ta mislite o stalnim postavkama kao to su one u staromodnim muzejima ( Luvr, Ufici, Kunsthistorien itd.)? Stalne protiv povremenih ili baznih izlobi koje traju nekoliko godina i koje se stalno menjaju i dopunjuju?

3. Kako vidite modernu muzeologiju? ta je najvanije u modernoj muzeologiji?

4. ta bi moderan muzej trebalo da uradi kako bi privukao publiku i da li je broj posetilaca prava mera uspeha? Da li orijentacija na posetioce nekada znai pokazati samo one stvari koje posetilac eli da vidi, ili prilagoavanje svojih stavova prema posetiocima? Gde je linija izmeu muzeja kao obrazovne ustanove i muzeja kao zabavnog parka?

5. Da li mislite da muzeji danas moraju da se takmie sa modernim medijima, drutvenim mreama, internetom, itd. i kako da to urade?

6. Koliko je vano posedovanje originalnih predmeta u muzeju u dobu moderne tehnologije? Da li mislite da izlobe bez originala mogu biti muzej?

7. Ako je muzej biznis, a biznis znai profit, da li se to sukobljava sa ICOM ovom definicijom o muzeju kao neprofitnoj, stalnoj ustanovi u slubi drutvu i njegovom razvoju... otvorenoj javnosti...?

Agota Luka, kustoskinja u Muzeju literture u Budimpeti

Ana Marija Gomez, arheolokinja, Casa-Museo Bonsor. Castillo de Mairena, Sevilja, panija

Dr Bojana Rogelj-kafar, direktor, Slovenakog ethnografskog muzeja, Ljubljana, Slovenia

Tamara Nikoli-eri, kustoskinja u Etnografskom muzeju Istre, Pazin, Hrvatska

13ICOM Srbija, decembar 2012 ICOM Srbija, decembar 2012

1. U optem smislu: da sauva vrednosti, naslee, tradiciju dok istovremeno ostaje u kontaktu sa savremenim drutom. Jedan on najveih izazova je: nain miljenja i pogleda na svet najmlaih generacija koji formira nova tehnoloko virtuelna stvarnost. Muzeji moraju da pronau veze sa tim.

2. Velike, poznate stalne postavke veoma su poseene, pa je time opravdano njihovo postojanje. Takoe, mislim da stalne postavke mogu i moraju da budu stalno dopunjavane - neka to budu nove instalacije, novi raspored dela, promena predmeta u postavci, interaktivnost itd.

3. Stvarno ne znam... ostati kreativan i iv je svakako jedna od najvanijih stvari, to se tie drugih oblasti...

4. Veoma delikatno pitanje. U Maarskoj se suoavamo sa nedostacima nove politike orijentacije ka posetiocu izlobe koje pozivaju veliki broj posetilaca nisu profesionalno dobro utemljene. Sa druge strane, okretanje ka posetiocima imalo je i neke dobre efekte na politiku muzeja. Mislim da je vae pitanje povezano sa muzejskom (najmanje) dvostrukom misijom: da se ouva batina i da se prikae batina isto kao i savremene vrednosti, ideje itd. Ovo ukljuuje tenziju, ugraeni sukob. Reenje na nivou izlobe je verovatno neka vrsta kompromisa: organizovanje popularnih izlobi, kao i za tako iroku publiku.

5. Defi nitvino bi trebalo. Takmiiti se sa njima moda ne bi bio pravi izraz. Drati korak sa njima, biti paljiv, otvoren...

6. Izloba bez originala moe biti izloba. Ali, muzej bez originala? Pa, mogu i to da zamislim, u pojedinim sluajevima. Ali, posedovanje originalnih predmeta vano je i, po mom uverenju, bie jo vanije upravo zbog modernih tehnologija. Nezaustavljivo klatno se veoma pomerilo prema virtuelnom svetu, i najverovatnije e se ponovo vratiti fi zikom.

7. Hmmm. Nije kontradikcija da se kae da su muzeji biznis. Kada se razmilja o njihovoj misiji... Kultura, predmeti kulture sigurno mogu biti izvor profi ta, ali ako stavimo porfi t kao cilj kulture i umetnosti, pitam se da li onda ostajemo u svetu kuture i umetnosti...

AGOTA LUKA

1. Po mom miljenju, nove izazove u muzejima treba usmeriti ka pronalaenju naina da se naa vetina komunikacije prilagodi tako da prati publiku bez gubljenja tradicionalne osnove muzeja. Lino, trudim se da inspiriem svoj rad u prouavanju novih medijskih vetina i strategija kako bih ih implementirala kao kljune uloge muzeja.

ANA MARIJA GOMEZ


2. Svaka muzejska postavka ima svoj vrhunac. Stare postavke su prilagoene jednoj kulturi i sistemu delovanja. Bez sumnje, ouvanje ovih postavki koje su bile referenca zbog svojih kriterijuma ne sme se dovoditi u pitanje. U muzeju u kome ja radim, Casa-MuseoBonsor. Castillo de Mairena, odluili smo da restauriramo originalnu kunu postavku Dorda Bonsora sa poetka 20. veka zato to oznaava uvod evropskih muzeolokih kriterijuma u junu paniju, i smatramo da je od sutinske vanosti da je sauvamo. Ali, ako elimo da nai kriterijumi budu razumljivi publici, moramo prilagoditi njihov jezik komunikacije naem vremenu. Naa strategija se zasniva na dopunjavaju, zato i stvaramo nove povremene izlobene prostore gde moemo da objasnimo stalne postavke i njihove sadraje u adaptivnom okruenju.

3. U svakodnevnom radu moj cilj slae se sa definicijom kritike muzeologije Santakane i Hernandeza: stvoriti od muzeja drutveno mesto znanja gde e svako imati priliku da diskutuje ili ui o kulturi. Dodirnu taku gde se razliite discipline sastaju da stvore novi diskurs za budue drutvo.

4. Nekada sam se pitala zato ljudi muzeje smatraju dosadnim i zakljuila da se moda suoavamo sa problemom dizajna. Nekada se naem izgubljenom u prevodu posle posete nekom muzeju gde ne mogu da proniknem u znaenje njihove postavke. Pa ipak, muzeji nauke se smatraju zabavnim i privlae i kultiviu lojalnost kod svoje publike, u poreenju sa tradicionalnim umetnikim, arheolokim, etnografskim ili istorijskim muzejima. Muzeji nauke su stvarno dobri primeri prenosa znanja interakcijom. U muzeju Domus, prvom muzeju oveka, koji se nalazi u La Korunji u paniji, moete eksperimentisati i uiti uz pomo zabavnih interaktivnih mehanizama. Sada u paniji postoji tendencija da se istorija i pomeane naune aktivnosti poveu da bismo dobili nove istorijske vizije i perspektive, i to ne samo preko interaktivnih mehanizama, moda je imaginacija naa najbolja vetina koju treba da promoviemo.

5. Po mom miljenju to ne sme biti takmienje: muzeji treba da se prilagode medijima i nau nain da privuku publiku. Gledajui neke biografije i fejsbuk stranice mogu da vidim novu verziju vunderkamera za koju ljudi pokazuju interes. Ako, kao posledica toga, kabineti uda (Wunderkammer/Cabinet of Wonders) dou u muzej, kako e izgledati muzej budunosti?

6. Ne moemo zaboraviti ICOM-ovu definiciiju sa kojom se slaem: muzej je neprofitna organizacija u slubi drutva i njegovog razvoja, otvorena javnosti, koja sakuplja, uva, istrauje, komunicira i izlae materijalno i nematerijalno kulturno naslee oveanstva i njegovo okruenje u svrhu obrazovanja, prouavanja i uitka. Ovde u paniji mi zovemo interpretativnim


centrima institucije koje dele misiju muzeja ali u svojim kolekcijama nemaju originalne predmete. Jedna od opcija moe biti prihvatanje i defi nisanje institucija u odnosu na njihove kolekcije i ciljeve.

7. Slaem se sa neprofi tnom ulogom muzeja, ali, sa druge strane, mi ne moemo izbei da muzeji moraju da zarade novac da bi preiveli, shodno tome, moramo opisati muzeje kao preduzea kulture.Veoma je vano da se investira u pronalaenje naina koji nas uveravaju u opstanak muzeja u novoj ekonomskoj realnosti.

1.Iz mog iskustva odgovor je: stalno praenje aktuelnih trendova koji ukljuuju razliite drutvene agense, kole, kompanije... i refl ektuju ih u okviru i izvan muzejskih zidina.

2. Stalne postavke su osnove svakog muzeja. One zavise od kreativnosti, znanja i fl eksibilnosti osoblja ( i razumevanja upravnika muzeja ) kako da ih promoviu i da ih naprave aktuelnim. Slovenaki etnografski muzej je otvorio stalnu postavku Ja, Ti, drugi: Slike iz mog sveta 2009. godine i ova postavka se stalno nadograuje malim linim izlobama razliitih ljudi, inspirisanih konceptom stalne postavke, koju spremaju uz pomo kustosa.

3. Teko je odgovoriti na ovo kompleksno pitanje. Smatram da su teorije koje stavljaju muzeje u tok modernog drutvenog konteksta kao kreativne agense socijalne interakcije, korisne. U ovom kontekstu, preporuujem ideje Pitera van Mena i Leontine Majers sa Rajnvard akademije u Amsterdamu.

4. Brojevi su rezultati interesovanja publike, one su dokaz vanosti i uticaja muzeja. Do sada nije izmiljen sistem merenja duhovnog i drutvenog uticaja, potencijala i znaaja muzeja.

5. Mi ne moemo da se takmiimo sa njima, moemo da ih koristimo da ojaamo nau drutvenu snagu za prenos znanja koje niko drugi ne poseduje.

DR BOJANA ROGELJ-KAFAR


6. arm origanlinih predmeta je beskrajan. Ovo je stvar novih tehnologija da razvija njihov arm govorei o njima vie nego bez njih.

7. Mnogima od nas teko je priznati da moramo da se bavimo marketingom, sa profi tom zbog preivljavanja. Sve dok imate dravnu (ili regionalnu) podrku kao veina muzeja u Francuskoj, onda ste bezbedni. Ali ako morate da se borite da preivite, onda morate da se borite za novac, donacije i sponzorstva. Sa druge strane, ako ste interesantni za ne dravni novac, to znai da ste drutveno vani i da su vas sponzori primetili, da vas oni vide kao paravan svoje sopstvene vidljivosti. To je pitanje onoga koliko ste pametni, koliko moete da balansirate izmeu misije muzeja i zahteva kapitala, to je realnost slina olimpijskim igrama. Dugo vremena nije bila bitna kooperativnost, ve su samo pobednici bili vani.

1. Novi izazovi: Okolina koja se brzo i uvek menja zahteva efektivnu reakciju. Po mom miljenju najvei izazov je da se postane drutveno osetljivo mesto koje ukljuuje drutvo u kreativne naine obrazovanja ljudi iz razliitih drutvenih slojeva, i inspirie ih svakodnevno. Nove perspektive: Sline izazovima. Kao to su znanje i drugi benifi ti sve vie i vie dostupni, sve vie i vie ljudi je zainteresovano za muzej i kulturu uopte. Nae perspektive su povezane sa tom irokom publikom. Inspiracija dolazi od kreativne saradnje sa razliitim institucijama i individuama.

2. Stalne postavke su neto to ljudi ele da vide. Korisno je promeniti ove stalne postavke u periodu izmeu pet i deset godina, na ovaj nain muzeji nee postati dosadni, ali, sa druge strane, vano je da ostanu autentini. Dobar nain za osveavanje staromodnih muzeja jesu privremene izlobe koje interveniu ili stoje pored stalnih postavki.

3. Komunkacijske sposobnosti ukljuivanja ire publike. Dok govorim ovo ja mislim na razliit komplet strategija i muzejskih servisa ( ne samo da se kustosi bave marketingom, dokumentacijom, i dr...) koje pomau da postane drutveno i kulturno vano mesto za ljude.

4. Dosta sam precizna po ovom pitanju. Ne mislim da bi svako trebalo da voli i da poseuje muzej. Mi moramo da sluamo nau publiku, ali na rad mora da refl ektuje etiku i profesionalnu pozadinu institucije (mesto od javnog znaaja ). Dobre, promiljene i (zato da ne) atraktivne (u dizajnu) izlobe su dobrodole.

TAMARA NIKOLI-ERI

Etnografski muzej u Sloveniji


5. Mi ne moemo da se takmiimo, poto priamo o dva razliita medija, ali moramo da ih koristimo. Gledam na internet (i druge drutvene medije) kao na papir korien pre 50 godina da pozovem ljude u muzej.

6. Mogu postojati virtuelni muzeji, ali prostorni muzeji, po mom miljenju, ne mogu iveti bez predmeta. Sakupljati i interpretirati predmete je osnova nae profesije. Moderne tehnologije treba koristiti za davanje konteksta i vie informacija naoj publici... da zabavi, obrazuje i pomogne nam u istraivanju i prezentovanju kulture.

7. Iako rukovodim (pored toga to sam kustos) filmskim festivalom koji se odrava u mom muzeju (tako da imam neto iskustva u skupljanju sredstava, marketingu, PR-u), uverena sam da na muzej ne treba gledati kao na ustanovu voenu zaradom, jer je svaki cent koji dobijemo od sponzora namenjen specijalnim programima, pa je tako i dalje neprofitna institucija. ira publika i privrednici treba da razumeju javni interes kulturnih institucija i, ako imate dobru marketing strategiju, moi ete da sakupite novac za programe. Probelm je u tome to ne posedujemo ljudske resurse u razliitim muzejskim profesijama, kao to je menader za investicije, marketing i PR menadere itd.

Profit u muzejima je potreban da bismo mogli da funkcioniemo i da naem drutvu vratimo lepotu, kreativnost i oseaj pripadanja (neemu, negde ) ali ovo ne znai prodavanje due avolu. Sve je pitanje balansa.

Etnografski muzej u Istri, Pazin


TRANSFORMACIJA MUZEJA Tranzicija ka novom muzeju - projekat Foruma slovenskih kultura i Evropske muzejske

akademije

Sneana Mii

KONFERENCIJE, SEMINARI, FORUMI

U okviru projekta Tranzicija ka novom muzeju meunarodne organizacije Forum slovenskih kultura i Evropske muzejske akademije, u Galeriji Matice srpske, 8. i 9. marta 2012. godine odran je prvi seminar pod nazivom Transformacija muzeja. Seminar su podrali Ministarstvo kulture Republike Srbije i Gradska uprava Novog Sada.

Projekat Tranzicija ka novom muzeju pokrenut je sa ciljem da se kroz seriju seminara stvore uslovi za profesionalno usavravanje i promenu profesionalne prakse u muzejima kao institucijama naslea. Realizacija projekta trajae vie godina, a njegov sadraj ine programi koji povezuju naune i edukativne segmente rada, kao i programe prezentacije. Cilj projekta je kreiranje novog profila muzejske prakse, koji odgovara savremenom drutvu, a ciljna grupa je kompletno muzejsko osoblje (kustosi, uprava, muzejski menadment), ali i studenti i drugi akteri koji potencijalno mogu nai svoj interes u promeni i transformaciji muzejske prakse.

Tema prvog seminara Transformacija muzeja bila je suoavanje sa starim i novim predstavama o muzeju kao sreditu dostupnosti kulturnog naslea. Naglasak je bio na neophodnosti usvajanja novih tehnika dokumentovanja, redefinisanja i proirenja

pojma kulturnog naslea. Cilj skupa bilo je pokretanje pitanja postojanja i mogunosti ouvanja identiteta u doba globalizacije, kao i pokuaj, kako jaanja svesti o postojanju razliitih identiteta, tako i razvijanje neophodnog razumevanja i potovanja zajednikog identiteta slovenskih naroda.

U uvodnom delu seminara prisutnima su se obratili mr Tijana Palkovljevi, upravnica Galerije Matice srpske, mr Andreja Rihter, predsednica Foruma slovenskih kultura, Andrej Bursa, lan Gradskog vea za kulturu Novog Sada i Sneana Stojanovi-Plavi, dravna sekretarka u Ministarstvu kulture Republike Srbije.

Kroz uvodna predavanja i predstavljanje teorijskih tendencija i primera transformisanja muzeja u regionu, kao i radionice, uesnici seminara su bili u prilici da od strunjaka iz Holandije, Slovenije, Hrvatske,

Makedonije, Bugarske saznaju neto vie o najsavremenijim dostignuima u oblasti muzeologije i ouvanja kulturnog naslea u zemljama odakle predavai dolaze.

Seminaru je prisustvovalo oko 100 muzealaca iz itave Srbije.

Prvog dana je Dirk Houtgraf (Dirk Houtgraaf), gost iz Holandije, odrao predavanje Perspektive stratekog marketinga za muzej i kulturno naslee (Strategic marketing perspectives for museum and cultural heritage) i predstavio, kao primer evropske muzejske prakse - Holandiju. Dao je pregled muzeoloke prakse u Holandiji govorei o finansiranju kulturnog naslea, poseenosti muzeja, metodologiji redizajna izlobe, odnosno muzeja (na primeru muzeja Naturalis u Lajdenu, Holandija), pozicioniranju muzeja, a kao primere digitalizacije naveo je muzej Naturalis i Agenciju kulturnog naslea Holandije, u kojima su sve informacije povezane, dostupne i upotrebljive. Houtgraf je odrao i radionicu pod nazivom Modernizujte svoj muzej koja je imala za cilj da uesnici seminara, podeljeni u grupe, izgrade koncept izlobe:


postavljanje tematske strukture i fokusiranje na simbolian predmet oko kojeg se kreiraju ostale aktivnosti i prie osmiljavanje niza programskih aktivnosti na temu jednog predmeta koji je odabran kao kljuni predmet izlobe.

Drugoga dana seminara, nakon uvodnog predavanja dr Irene Lazar iz Slovenije Rimska vila u San Simonu nain stvaranja arheolokog parka, bili su izloeni primeri transformacije

Forum slovenskih kultura je meunarodna organizacija osnovana 2004. godine sa ciljem da se uspostavi interkulturalni dijalog meu slovenskim zemljama. Drave osnivai su: Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Poljska, Rusija, Slovenija, Srbija i Crna Gora. Ubrzo su im se pridruile Belorusija, eka Republika, Slovaka i Ukrajina, tako da Forum danas ujedinjuje 13 slovenskih zemalja.

Jedan od osnovnih zadataka Foruma je ouvanje i promocija slovenskog kulturnog

muzeja u regionu: Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Makedonija. Istoriju muzejske prakse u Sloveniji predstavila je mr Andreja Rihter kroz priu o dravnoj politici, fi nansiranju muzeja, o edukativnoj ulozi muzeja, sa posebnim akcentom na Narodnom muzeju, Muzeju novije istorije u Celju i Etnografskom muzeju u Ljubljani. Hrvatsku su na primeru Muzeja prekinutih veza i Muzeja neandertalca Krapina predstavile Zvjezdana

Andreja Rihter na otvaranju seminara Seminar - Transformacija muzeja

Anto (Etnografski muzej, Zagreb) i Vlasta Krklec (Muzej neandertalca Krapina). Kao primer transformacije muzeja u Bugarskoj, Svetozara Kararadeva je predstavila Muzej tekstilne industrije u Slivenu, dok su muzejsku delatnost u Makedoniji u kontekstu opte, institucionalne i zakonske transformacije, prezentovale Simonida Miljkovik (Narodni muzej Makedonije, Skoplje) i Vesna Ilijevska (Ministarstvo kulture Makedonije).

naslea. Programi, projekti i aktivnosti Foruma zasnovani su na sinergiji, kreativnosti i inovativnosti, sa ciljem da se uspostave odgovarajui uslovi za razvoj slovenskog kulturnog prostora. Kroz kontinuirane projekte i programske aktivnosti, Forum povezuje i umreava pojedince i institucije iz oblasti umetnosti, edukacije i istraivanja, sistematski jaa saradnju meu umetnikim, akademskim i naunim institucijama i podrava privatne i javne inicijative i partnerstva.

FORUM SLOVENSKIH KULTURA


REGIONALNI SASTANAK NACIONALNIH KOMITETA ICOM-a

Regionalni sastanak Nacionalnih komiteta ICOM-a Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Makedonije

Marija Buji


etvrti regionalni sastanak Ikomovih nacionalnih komiteta Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Srbije i BiH, odran je u Celju, od 15. do 17. marta 2012. godine. Naalost, delegacija BiH je u poslednjem trenutku otkazala dolazak. Radni deo susreta odvijao se 16. i 17. marta. Organizacijom ovog susreta ICOM Slovenije je obeleio 20-godinjicu rada, a povodom tog jubileja tampana je i prigodna publikacija 20 let slovenskega odbora ICOM.

Susret muzealaca iz regiona zapoeo je konferencijom za tampu na kojoj su govorile direktorka Muzeja novije istorije u Celju i predsednica NK ICOM-a Slovenije mr Tanja Roenbergar ega i Andreja Rihter, ex direktorka toga muzeja. Posle konferencije za novinare zapoeo je radni deo skupa.

Teite regionalnog susreta u Celju usmereno je na

interaktivni rad u okviru radionice posveene Novim tendencijama u muzeologiji. Radionicu su vodili Lontine Meijer-van Mensch, predava heritologije i profesionalne etike na Rajnvard akademiji u

Amsterdamu (Holandija) i Peter van Mensch, profesor istorije kulture na istom fakultetu. Oni su i autori knjige New Trends in Museology (Celje, 2011) iji je izdava Muzej novije istorije u Celju, u okviru

koga radi i kola muzeologije. Seminaru je prisustvovalo oko 100 muzealaca, uglavnom iz slovenakih muzeja.

Osim seminara iz muzeologije i predstavljanja knjige iz ove oblasti, organizovan je i Okrugli sto nacionalnih komiteta IKOM-a bivih jugoslovenskih republika pod nazivom Forum: Ikomovi komiteti

bive Jugoslavije u svetu

koji se menja. Novi izazovi,

nove inspiracije. Na forumu su predsednici i predstavnici nacionalnih komiteta predstavili rad svojih komiteta i rezultate delovanja u poslednjih 20 godina, kao i planove za budui rad. U izlaganjima je isticano veliko zalaganje muzealaca regiona na unapreenju muzeoloke aprakse i definisanju standardizacije, kao i svest o neophodnosti meumuzejske saradnje u regionu.

Nacionalni komitet Srbije predstavili su Marija Buji, lan Izvrnog odbora ICOM-a Srbije i ivojin Tasi, lan Odbora za izdavaku delatnost. (Izvrni odbor Nacionalnog komiteta ICOM-a Srbije za svoje predstavnike u Sloveniji odredio je lanicu IO Slavicu Nikoli i ivojina Tasia, ali je


S. Nikoli usled nepredvienih okolnosti bila primorana da odustane od puta).

Nae izlaganje na Forumu ticalo se napora koje ulae NK Srbije da muzealcima priblii nove trendove u muzeologiji kroz seminare, predavanja i radionice koje organizuje, uz uee naih i stranih eksperata. Podsetili smo kolege da je na NK inicijator susreta u regionu i predstavili prvi broj asopisa ICOM-Srbija koji e iz broja u broj biti tematski definisan. Prezentacija naeg komiteta bila je veoma dobro prihvaena.

Sa ovog susreta nosimo i jednu veoma lepu uspomenu. Domaini su nam organizovali grupno fotografisanje u ateljeu fotografske radnje koja je bila aktivna tokom 19. i 20. veka, a sada je deo izlobene postavke muzeja u Celju. Fotografski aparat kojim je izvedena fotografija je poslednja re digitalne tehnike, ali oprema fotografije podsea na prola istorijska razdoblja. Na fotografiji su uesnici Foruma.

Jo jedan dogaaj je obeleio na boravak u Celju. U etvrtak, 15. marta, prisustvovali smo otvaranju izlobe Srednjovekovni gradovi na mei Slovenije i Hrvatske, u Arhivu grada Celja. Ova izloba je pokazala izvanrednu saradnju strunjaka iz gradskih arhiva obe drave, nezavisno od trenutne politike klime. Isto podneblje koje generie sline duhovne i kulturne potrebe stanovnitva, trebalo bi da

Tanja Roenbergar ega, predsednica NK ICOM-a Slovenije, otvara radionicu

Okrugli sto predstavnika nacionalnih komiteta ICOM-a bivih jugoslovenskih republika

Okrugli sto


Predsednik ICOM-a Srbije, Slavoljub Puica, inicirao je prvi sastanak sa predsednicima ICOM-a BiH i Hrvatske, Draenom Kotroanom i Damodarom Frlanom, na kome je predloio da se organizuju susreti lanova tri nacionalna komiteta, svake godine u drugoj zemlji. Svrha ovih susreta trebalo je da bude uspostavljanje profesionalne saradnje muzealaca u regionu. Prihvaen je zakljuak da fi nansiranje boravka i kotizacije za seminare i konferencije snosi zemlja domain. Prvi sastanak, na kome je bilo najvie uesnika, odran je u Prijepolju 2008. godine. Na drugom sastanku, koji je odran u Sarajevu 2009. godine, prikljuili su se i predstavnici ICOM-a Makedonije.

Trei sastanak je odran u Hrvatskom Zagorju 2010. godine. Posle ovog susreta, predsednica ICOM-a Slovenije, Tanja Roenbergar ega, prihvatila je predlog Slavoljuba Puice da se i oni pridrue susretima nacionalnih komiteta u regionu i predloila da Slovenija bude domain etvrtog regionalnog sastanka, to je i realizovano ove godine u Celju. Trebalo bi da se krug susreta nacionalnih komiteta iz regiona zavri u Makedoniji 2013. godine. Novi krug bi trebalo da zapone 2014. godine, u Srbiji, a prema sadanjim planovima, verovatno u Novom Sadu i okolnim mestima.

HRONOLOGIJA REGIONALNIH SUSRETA

oblikuje svest ljudi ka onome to ih spaja, a ne razdvaja zajednikom dravnom granicom. Univerzalna ideja koju nosi ova izloba moe se primeniti na svako podneblje i svaku granicu.

Kolege iz Slovenije ovaj susret organizovale su veoma profesionalno. Satnice su bile dobro osmiljene i potovale su se, tako da su muzealci mogli dobro da organizuju svoje vreme.

Neophodne informacije su bile sveobuhvatne i pravovremene. Prihvat predstavnika i slobodno vreme za delegacije koje su pristigle ranije bilo je dobro organizovano i popunjeno adekvatnim sadrajem (posete muzejima i obilazak gradova Ljubljane i Celja). Uesnici su odmah po dolasku dobili sav neophodan tampani materijal. Naravno, sem neophodne profesionalnosti, takoe je vaan i topao kolegijalni prijem i iroki osmeh kojim su doekane kolege iz regiona bive Jugoslavije.

Marija Buji, Piter van Men, Leontina Majer van Men i

ivojin Tasi u Celju


KA INTEGRISANOM UPRAVLJANJU MUZEJIMA U VANREDNIM PRILIKAMA

Druga regionalna nauno-struna konferencija Regionalne alijanse ICOM-a za jugoistonu Evropu ICOM SEE

Marija Radin


Druga regionalna nauno-struna konferencija ICOM-a za jugoistonu Evropu pod nazivom Procena rizika kulturne i prirodne batine u regionu jugoistone Evrope odrana je od 22. do 26. maja 2012. godine u Niu.

U radu Konferencije uestvovalo je preko 100 kolega iz zemalja regiona jugoistone Evrope: Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Makedonije, Rumunije, Bugarske i Srbije, kao i predavai iz Australije (Univerzitet Novi Juni Vels) i Italije (Visoki institut za konzervaciju u Rimu i Italijanska kooperacija u Beogradu).

Oblasti koje su obraene prezentacijama 79 predavaa podeljene su tematski na 12 sesija: pokretno kulturno naslee (muzejske, arhivske i biblioteke fondove); muzeji i arheoloko kulturno naslee; kriminalitet; dokumentacija; edukacija; drutvena percepcija; menadment u muzejima; nove tehnologije; arhitektonsko naslee; memorijalni muzeji/centri; nematerijalno naslee; kulturno naslee, ekologija i odrivi razvoj.

Na konferenciji su razmatrani aktuelni rizici za kulturno i

prirodno naslee, ukljuujui i rizike koji nastaju kao posledica neadekvatnih intervencija i nepravilnog rukovanja. Prezentovane su i analize koje potvruju postojanje veeg broja rizika po naslee u muzejima, arhitekturi; istaknute su negativne posledice neodgovarajueg zakonodavstva, uklapanje naslea u savremeni ivot, kao i nerazvijene metodologije ouvanja nematerijalnog naslea. Takoe, izneta su i pozitivna iskustva u domenima edukacije, spasavanja i

revitalizacije devastiranog naslea, uspene prezentacije arheolokog i istorijskog naslea, primene novih tehnologija, uspostavljanje koncepta biokulturne saglasnosti, kao i projekti zajednikog ouvanja kulturnog i prirodnog naslea.

Jedan od ciljeva organizovanja konferencije za profesionalce iz regiona jeste podsticanje komunikacije radi upoznavanja i razmene iskustava i znanja, kao i pokretanja saradnje izmeu strunjaka iz svih

Uesnici ICOM SEE konferencije u Pirotu


disciplina zatite i istraivanja kulturnog naslea, zatim kreatora politike, privatnog sektora, nevladinih organizacija i drugih interesnih grupa u oblastima procena rizika za kulturno naslee u regionu.

Uesnici nauno-strune konferencije su i sastavili niz preporuka koje treba da dovedu do revitalizacije muzejskih institucija u regionu jugoistone Evrope: usvajanje holistikog pristupa kod

muzeolokih i konzervatorskih delatnosti; strateko objedinjavanje jedinstvenog razvojnog puta institucija; pripremanje zajednikog dokumenata koji e postaviti kriterijume integrisanog upravljanja muzejima u hitnim i vanrednim prilikama, na osnovu dokumenata ICOM, ICRROM i smernica MDC, a u skladu sa specifinim potrebama pojedinih zemalja regiona; nastavak obuke strunjaka iz regiona na

Obilazak lokaliteta Medijana

Druga Regionalna konferencija ICOM SEE

meunarodnom nivou; dalja razmena ekspertskih znanja i iskustava na nivou jugoistone Evrope, i dr.

Potrebno je istai i da je na konferenciji Procena rizika kulturne i prirodne batine u

regionu jugoistone Evrope potpisan Memorandum o razumevanju izmeu RA ICOM SEE i Evropskog muzejskog foruma EMF (European Museum Forum).

U okviru programa Konferencije bile su organizovane studijske ekskurzije koje su imale cilj da upoznaju uesnike iz regiona i Evrope sa vrednim kulturnim i prirodnim nasleem ovog dela Srbije.

Realizaciju druge nauno-strune konferecije Regionalne alijanse za jugoistonu Evropu u Niu omoguilo je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog drutva Republike Srbije i Meunarodni savet muzeja ICOM.


OBOGAIVANJE KULTURNOG NASLEA

Glvni dogji odvijli su se u Nrodnom muzeju Finske (National Museum of Finland). Sednice, rdionice i prijemi odrvni su i u Finskoj ncionlnoj gleriji (Finnish National Gallery), Muzeju svremene umetnosti (Museum of Contemporary Art Kiasma), Muzeju dizjn (Design Museum) i Muzeju finskog sport (Finnish Sports Museum).

Vesna Bii-Omikus


Godinja konferencija CIDOC-a

N konferenciji, odranoj u Helsinkiju, od 9. do 13. jun, sa okvirnom temom Obogivnje kulturnog nsle (Enriching Cultural Heritage), rzgovrlo se o rzvoju, dostignuim i vizijm u oblsti muzejske dokumentcije, ponuene su i nove mogunosti u skldu s rzvijnjem informcionog drutv u ouvnju kulturne btine. uli su se znimljivi govori uvodnir i interesntni referti koje su, ko rezultt sopstvenih istrivnj, soptili mnogi uesnici s eljom d svoje inovcije i iskustv podele s kolegm.

Cilj konferencije bio je d rzmotri nove nine i mogunosti koje nudi informciono drutvo, d istri mogunosti korienj zbirki kulturnog nsle ukrtnjem podtk iz rzliitih oblsti, unpreujui njihovo meusobno proimnje i nine uvevnj informcij preko poveznih otvorenih podtk. Ov kljun ktueln pitnj rzmtrn su na rdionicm s podnslovim: Podsticnje meusobne srdnje bz podtk (muzeji, biblioteke, rhivi); Semntiki veb, ontologije i povezni podci; Drutveni mediji; Viejezinost i regionlne kulture; Inovcije u dokumentciji.

Tim za Helsinki

Dok govornik izlae svoje saoptenje, tekst se ispisuje i odmah je vidljiv na ekranu: ...mislim d je Kenet Hdson reko d je rzlik izmeu strinrnic i muzej u tome to muzeji imju dokumentciju... (iz soptenj jednog od uvodnir).


N CIDOC-ovim konferencijm se uglvnom rzmenjuju ideje, i zbog tog se ne zvrvju obvezujuim zkljucim ili preporukm. Ipk, z Generlnu konferenciju ICOM-a 2013. u Rio de neiru pripremju se dve rezolucije:

Prva se odnosi n principe u muzejskoj dokumentciji ("Statement of principles of museum documentation") i rezultt je viegodinjih preporuk, strtegij i njboljih prksi u cilju postvljnj minimum zhtev koje bi muzeji morli d ispune obvljjui tko vn poso kkv je dokumentcij muzejskih zbirki. Ako se usvoji, ova rezolucija bi predstvljl neku vrstu etikog kodeks u oblsti dokumentcije.

Drug se odnosi se n povezne podtke o muzejskim predmetim ("Statement on Linked Data identifi ers for museum objects"). Mnogi muzeji su tokom godin uoili potrebu d se nzivi ili obelej zbirki sistemtizuju i stndrdizuju n nedvosmislen nin. Neophodnost u pronlenju tnih i optih nziv: muzej/ zbirk/ predmet, ko i lt z njihovo ujednvnje, treblo bi d se rei putem internet.

Z vie informcij pogledti:http://network.icom.museum/cidoc/resources/cidoc-standards-guidelines/

Osim zvninog progrm, tokom Konferencije orgnizovn je i drutveni progrm - ponono krstrenje helsinkim rhipelgom i prijemi u Nrodnom muzeju Finske i Grdskom muzeju.

Konferencij je, poput ranijih, zavrena bez zkljuk i soptenj, n zjednikoj veeri, uz fi nski tngo iz pedesetih godin XX vek.

Po zvretku Konferencije, orgnizovn su dv izlet, po elji prijvljenih: poludnevni izlet u Ekspo i celodnevni izlet u Tmpere, koji je od fi nskog Mnester (grd tekstilne i minske industrije) nkon ztvrnj fbrik i preseljenj industrije u druge delove Finske i n dleki istok, posto grd kulture s muzejim, glerijm, pozoritim i koncertnim dvornm.

Predstvnici Etnogrfskog muzej u Beogradu, kustosi u Odeljenju z dokumentciju Vesn Bii-Omikus i Miroslv Mitrovi, borvili su u Helsinkiju i uestvovli u radu konferencije zhvljujui stipendiji koju je dodelil Pol Geti fondcij.

Nekd fi nski Mnester, sda muzejski centr Vapriki

Suprug mbsdor Srbije u Finskoj, Svetln Bojkovi povel je n kfu kustose Etnogrfskog muzej


CIDOC, meunrodni komitet z dokumentciju u muzejim i slinim orgnizcijm, ustnovljen je 1950. z vreme ICOM-ove Generlne konferencije u Londonu. Sd im preko 450 lnov u 60 drv. lnovi su specijlizovni dokumentristi, rhivri, runrski strunjci, dizjneri sistem, konsultnti i predvi.

CIDOC je uspostvio forum n kome se diskutuje i rzmenjuju iskustv i sveti o primeni stndrd u dokumentciji, informtikim tehnologijm i svremenim sredstvim komunikcij, sve u cilju okupljnj koleg koji su n istom poslu, i koji ele d s drugim podele znnj i brigu o kulturnom nsleu.

Prezentacija srpskih dokumentarista

Vesna Bii-Omikus i Nikolas Kroft i kolege

SVETLA BUDUNOST MUZEJA NAUKE I TEHNIKE


Estera Cerr

42. konferencij CIMUSET- odrn je od 28. do 31. vgust u Tmpereu i Helsinkiju, Finsk.

CIMUSET povezuje muzejske strunjake na podruju nauke, tehnike i tehnologije. Pored tradicionalnih muzeja nauke i tehnologije, ije su zbirke dizajnirane na osnovu odreenog istorijskog kolekcioniranja, u rad CIMUSET-a su ukljueni moderni nauni centri i

kue eksperimenata, koji preteno rade na promociji i popularizaciji nauke i tehnologije meu decom i mladima irom sveta. Glavni ciljevi su zatita tehnike kulturne batine, irenje znanja o napretku nauke i njenom uticaju na savremeno drutvo. CIMUSET je forum

za komunikaciju, saradnju i razmenu informacija izmeu muzeja, profesionalnih radnika i svih onih koji rade na zatiti tehnike kulturne batine.Konferenciji je prisustvovalo oko 100 delegata iz 20 zemalja. Prva tri dana radilo se u Tampereu, kolevci fi nske industrije. Nakon raspada


veine fabrika, gradske vlasti odluile su da ceo industrijski kompleks iz 19. veka zatite i popune ga novim sadrajem.Tako se danas u modernom industrijskom okruenju nlo istorijsko, kulturno i poslovno sredite, u kome su smeteni: Muzejski centar Vapriki, Finski muzej rada Verstas i Muzej medija Rupriki. Poslednji dan uesnici Konferencije su proveli u Kui eksperimenata Eureka (Finski nauni centar Eureka) u mestu Vantaa i Muzeju tehnologije u Helsinkiju.

U okviru teme Konferencije Svetlije perspektive z muzeje nuke i tehnologije, bilo je mogue predstaviti rzliite spekte i mogunosti rd u

muzejim nuke i tehnike, to je i uinjeno na plenrnim predvnjim i prezentcijma, koji su podeljeni u nekoliko sesij:

Uvodniarka Murnen Ktrin je u veom interesntnom predvnju Pogled iz mine. Prikzivnje nemterijlne batine kroz tehnologiju veom mterijlnih artefkt ukzl n problem s kojim se suovju zposleni u tehnikim muzejim. Predmete tehnikog nsle je reltivno lko prikzti, li je teko opisti njihovu istorijsku vrednost i znj, ili performnse, pogotovo kd sdrji nisu jsno vidljivi i rzumljivi posetiocim. Zto

je potrebno pitti kome su nmenjeni izloeni predmeti i kkvu ulogu igrju istorij i druge nemterijlne ideje u muzejim. Potrebno je rzmisliti o tome kko kroz muzejski ekspont posetiocim predstviti pstrktni sdrj prolosti. Veom znjn bio je odeljk pod nslovom Ulog muzej, u kome je prikzn dobr prks iz rzliitih zemlj koj pokzuje kko ouvti tehniku btinu, kko predmet postje tehnik btin i kko o njemu ispriti dobru priu.

Finci su predstvili primer muzejske deltnosti n Fkultetu tehnikih nuk, koji, u srdnji s Tehnikim

Muzej tehnike, Helsinki Izlob Ptice u letu, Muzejski centr Vpriki

Klim X, izlob o klimtskim promenm, Heurek

ivot 20X0, Izloba putovnje u budunost, Heurek


muzejem, eli d uspostvi stlno uee u postvljnju izlobi i tko ukljui istoriju i muzejske zbirke u obrzovnje. U Diskveri muzeju u Njukslu u toku je projekt: Kko muzeji mogu podsti mlde ene d se bve nukom, tehnologijom, inenjerstvom i mtemtikom (STEM), u ijem okviru se priprem izlob o ivotnim prim en koje su znjno doprinele rzvoju STEM-. Prtee ktivnosti imju z cilj d podstknu devojke d otkriju i rzviju sopstvene tlente u ovim oblstim. Tehniki muzej Slovenije predstvio je srdnju s univerzitetim i institutim, koji se trude d

privuku u muzej i tinejdersku populciju. Odrni su dobro orgnizovni i populrni Dni nuke (Elektrotehniki fkultet, fizik, minstvo, ...) n kojim se mladi inspiriu d se bve nukom i tehnologijom. U odeljku pod nslovom Muzej renovirnj predstvljeni su neki projekti koji se ve sprovode, kao i neke plnirne obnove muzejskih objekt i zbirki.

Sesija Istorij nuke i tehnologije pedstvljen n loklitetim i u muzejim ponudil je neke znimljive

primere o tome kko n nov i inovtivn nin suvti i predstviti nputene industrijske oblsti. U etvrtom delu rzgovrlo se n temu Igre i interkitivn iskustv u muzejim.Veliko interesovnje izzvle su teme Umrevnje u inovtivnim projektim i Inovtivne izlobene tehnologije i koncepti, zbog tog to nm svremene tehnologije nude niz rzliitih mogunosti i novih izzov. Nuk i tehnologij ko "univerzln" nuk pru odlinu osnovu z prenje trnsncionlnog prepletnj moderne evropske istorije. Nov digitln tehnologij omoguv d

kreirte nove prekogrnine veze izmeu kdemskih istrivnj, muzejskih zbirki i univerzitetskih nstvnik.

Predstvljen je primer onljn virtuelne izlobe Izmiljnje Evrope, koj spj evropske kulturne institucije (muzeji, posebno nuke i tehnologije, rhivi, loklni i ncionlni istorijski muzeji, biblioteke), slui, izmeu ostlog, ko pomono sredstvo z univerzitetske studije. U sesiji s temom Angovnje publike s novim tehnologijm rsprvljlo se o rzliitim

Rdnici stn, Rdniki muzej stnovnja Amur

Sun, Rdniki muzej stnovnja Amur

Vodii, Rdnici sel, Rdniki muzej stnovnja Amur

ninim i mogunostim srdnje posetilc u rdu n muzejskim izlobm, u delu Srdnj s rzliitim kterim predstvljeni su projekti koje sprovode muzeji i druge institucije u vezi s ztitom ivotne sredine i ouvnjem prirode.

Tokom trjnj konferencije orgnizovn je obilzk rznih muzej (Lenjinov muzej, Muzej rd Versts, Muzej medij Rupriki, Muzej Vpriki, Amur rdniki stmbeni muzej, Tmpere umetniki muzej Muminveli) i intervjui s kustosim smostlnih izlobi i projekt. Neprimetn strn svke konferencije je, nrvno, druenje s kolegm iz rzliitih sredin. U Finskoj, bilo je mnogo rzmen miljenj, ekspertiz i uspostvljeni su novi kontkti i rnmni z buduu srdnju.

Crin Jtinen, predsednik ICOM-a Finske


OBOGAIVANJE KULTURNOG NASLEA

Ana ivkovi


Godinja konferencija ICOM-ovog meunarodnog komiteta za marketing i odnose s javnou (MPR) odrana je u Palermu, Italija, od 9. do 12. septembra 2012. godine, uz uee 67 muzealaca iz 29 zemalja. Tema konferencije bila je Kreativna komunikacija, a predavai su bili vodei muzejski strunjaci iz Brazila, Turske, Norveke, vedske, Sjedinjenih Amerikih Drava, Rusije, Tajvana, Finske, Makedonije i Nemake.

Predavanja su bila fokusirana na tri osnovne podteme: Indikatori uspeha: mere za marketinke kampanje; Korienje interneta kao efektivnog marketinkog orua; Saradnja sa medijima u toku marketinke kampanje.

Konferenciju su otvorili Roberto La Gala, rektor Palermo univerziteta i Mario G. akomara, rukovodilac Umetnikog i filozofskog fakulteta na istom univerzitetu.

Uvodniari su bili Hana Paramor, preduzetnica i predsednica Paramora, digitalne agencije iz Nevila, Tenesi (USA), koja je govorila o: Kreiranju marketinkih kampanja koje obavljaju

posao, i Sara Selvud, samostalni analitiar u kulturi i poasni profesor na Gradskom univerzitetu i Institutu za Arheologiju, UCL u Londonu, sa predavanjem: Kako kritiari mere uspeh muzejske izlobe.

Od predavaa koji su izloili svoje priloge na konferenciji

treba izdvojiti Megan Kuran, potpredsednicu marketinkog odeljenja ed akvarijuma ikago, koja je govorila o Definiciji marketinkog uspeha na osnovu poseenosti; Janu Sas, docentkinju na Rajnvard akademiji u

Amsterdamu (Uspeni muzejski marketing: zato se kole

vraaju); Ketrin Danilof iz Odeljenja za komunikaciju u Norks Teknisk muzeju u Oslu (Kako udvostruiti broj posetilaca u est godina); Tatjanu Peljanskaju, glavnu specijalistkinju za muzejski razvoj u Dravnom muzeju istorije religije, Sant Petersburg (Raznolikost i efektivnost komunikacije).

Posle izlaganja za uesnike je prireen prijem kod predsednika Sicilijanskog regionalnog parlamenta gospodina Franeska Kasija, i obilazak stalne postavku Palate Reale i Kapele Palatina.

Treeg dana organizovane su dve radionice: Korienje drutvenih medija u kreativnoj

komunikaciji (moderator: Hana Paramore) i Gledanje van okvira: razumevanja kritike perspektive ( moderator: Sara Selvud).

Na drugoj radionici, koja je odrana u Galeriji Abatelis, uesnici su podeljeni u dve grupe: kritiari i posetioci, koje su, svaka na svoj nain i iz razliitih perspektiva, davale opte utiske o izlobi Slike kasnog manirizma i depoziti

Palate Abatelis.

Na drugoj sesiji odran je niz predavanja sa veoma zanimljivim temama iz oblasti interaktivne komunikacije, umreavanja i veb marketinga, strategiji muzejskog marketinga putem drutvenih medija i dr.

Poslednjeg dana konferencije za uesnike je organizovan izlet u Agrigento i poseta Regionalnom arheolokom muzeju P. Griffo i arheolokom parku.


DOM I OGNJITE: REGIONALNI MUZEJI I GASTRONOMSKO NASLEE


Meunarodni komitet ICOM-a za Regionalne muzeje (ICOM ICR) ove godine je u Srbiji realizovao redovni godinji sastanak i konferenciju sa temom Dom i ognjite: regionalni muzeji i gastronomsko naslee. Konferencija je organizovana od 22. do 29. septembra u Beogradu i Prijepolju u saradnji ICR-a sa Regionalnom alijansom ICOM-a za jugoistonu Evropu (ICOM SEE), Centralnim institutom za konzervaciju u Beogradu i Muzejem u Prijepolju.

Konferencija ICR - Meunarodnog komiteta za regionalne muzeje

Na konferenciji je diskutovano o metodama i tehnikama dokumentovanja, ouvanju i tumaenju materijalnih i nematerijalnih aspekata gastronomskog naslea. Konferencija je imala cilj da odgovori na sledea pitanja: na koji nain su urbanizacija, emigracija i druge promene u zajednici i porodinom ivotu uticali na gastronomiju i materijalno naslee? na koji nain muzeji dokumentuju i prikupljaju ove promene? kako se tradicija i prie u vezi sa hranom prezentuju posetiocima? koja su nepisana pravila, obiaji i navike u gastronomiji; kako se ova pravila ogledaju u materijalnoj kulturi i obratno? Predstavljeni su dobri primeri iz prakse, uspene izlobe, kooperativne aktivnosti, partnerstva u zajednici, dogaaji i edukativni programi regionalnih muzeja irom sveta. injenica da je ovo druga godina zaredom kako Meunarodni komitet za regionalne muzeje ICR organizuje konferenciju o gastronomskom nasleu (prva

Sveano otvaranje konferencije u Etnografskom muzeju u Beogradu

Marija Radin


Internacionalni komitet ICOM-a za regionalne muzeje - ICOM ICR nastao je ezdesetih godina XX veka i njegova interesovanja se odnose na ulogu regionalnih muzeja u svojim zajednicama u pogledu kulture, istorije, ivotne sredine, drutvenog razvoja i jezika. Regionalni muzeji su rasprostranjeni na svim kontinentima i meu najmnogobrojnijim su muzejima u svetu. Svi regionalni muzeji se trude da objasne i promoviu istoriju svojih regiona, istiui bogatstvo kulturne raznolikosti i vrednosti ljudskog ivota. Iz tog razloga oni imaju veoma vanu ulogu u svetu.

Misija ICR-a je da pomae razvoj regionalnih muzeja, kako bi bili na usluzi svojim zajednicama. To se ostvaruje putem podrke na polju komunikacije, saradnje i razmene informacija izmeu muzeja, profesionalaca i udruenja. ICR komitet posebnu panju posveuje izazovima, fi lozofskim stavovima, metodologiji rada i meunarodnoj saradnji regionalnih muzeja u vremenu drutvenih i politikih promena, koje utiu na identitet miliona ljudi.

je odrana prole godine u Norvekoj) ukazuje na znaaj koji se pridaje kako gastronomskom nasleu tako i ulozi koju regionalni muzeji imaju u istraivanju, ouvanju i prezentaciji ove vrste naslea.

U radu konferencije uestvovalo je oko 40 muzejskih profesionalaca iz sveta - Austrija, Finska, Grka, Izrael, Kina, Meksiko, Nemaka, Norveka, Novi Zeland, Tanzija, Tajvan, Portugalija, Slovaka, kao i zemlje iz regiona - Slovenija, Hrvatska i Srbija. Na sveanom otvaranju su govorili predsednik komiteta ICR-a dr Hartmut Pra (Hartmut Prasch), predsednik Regionalne alijanse ICOM-a za jugoistonu Evropu ICOM SEE i direktor CIK-a prof. dr Mila Popovi-ivanevi, zatim lanovi Izvrnog odbora Meunarodnog saveta muzeja ICOM-a g-a Goranka Horjan

i g-din Osama Abdel Megid (Ossama Abdel Meguid), kao i direktor Etnografskog muzeja u Beogradu g-a Vilma Nikanovi.

Program konferencije je bio veoma dinamian: sveano otvaranje i prvi dan rada bili su u Etnografskom muzeju u Beogradu, zatim su uesnici otili u Prijepolje, da bi se poslednjeg dana vratili u Beograd, na poslednju sesiju odranu u prostorijama Centralnog instituta za konzervaciju. Kako bi se uesnici iz celog sveta na najbolji nain upoznali sa kulturnim, prirodnim i gastronomskim nasleem zapadne Srbije organizovane su i ekskurzije na jezeru Uvac, posete etno naselju Kamena gora, etno selu Zlakusa i Muzeju na otvrenom Staro selo u Sirogojnu.

Uesnici konferencije


UPRAVLJANJE MUZEJSKIM ZBIRKAMA: NABAVKA PREDMETA

Draginja Maskareli


Seminar NK ICOM-a Srbije u

Zrenjaninu

U organizaciji NK ICOM-a Srbije i Narodnog muzeja Zrenjanin odran je 19. oktobra 2012. godine u Narodnom muzeju Zrenjanin struni seminar sa temom Upravljanje muzejskim zbirkama: Nabavka predmeta.

U organizaciji NK ICOM-a Srbije i Narodnog muzeja Zrenjanin odran je 19. oktobra 2012. godine u Narodnom muzeju Zrenjanin struni seminar sa temom Upravljanje muzejskim zbirkama: Nabavka predmeta. Seminaru je prisustvovao do sada rekordan broj od 87 muzejskih profesionalaca iz cele Srbije Aranelovca (Narodni muzej), Beograda (Etnografski muzej, Kua legata, Muzej grada Beograda, Muzej istorije Jugoslavije, Muzej primenjene umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Narodni muzej, Prirodnjaki muzej i Centralni institut za konzervaciju CIK), Bora (Muzej rudarstva i metalurgije), Vrca (Gradski muzej), Gornjeg Milanovca (Muzej rudniko-takovskog kraja), Zrenjanina (Narodni muzej i Savremena galerija), Kikinde (Narodni muzej), Novog Sada (Galerija Matice srpske,

Muzej Vojvodine, Muzej grada Novog Sada, Muzej savremene umetnosti Vojvodine i Spomen zbirka Pavla Beljanskog), Pirota (Muzej Poniavlja), Poarevca (Narodni muzej), Prijepolja (Muzej u Prijepolju), aka (Narodni muzej) i apca (Narodni muzej).

Na seminaru je uestvovalo devet predavaa sa razliitim temama vezanim za oblast nabavke predmeta u savremenoj muzejskoj praksi:- mr Svetozar Santovac, muzejski savetnik, Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin

Proirenje zbirke Prirodnjakog odeljenja Narodnog muzeja Zrenjanin na primeru poklon zbirke Vladimira Omikusa- mr Adam Crnobrnja, muzejski savetnik i ef Odeljenja za arheologiju, Muzej grada Beograda, Beograd Da li je mogue planiranje akvizicija za arheoloka odeljenja u Srbiji?- Milorad ivkovi, sekretar, Narodni muzej, Beograd Nabavka muzejskih predmeta zakonska regulativa u praksi- Veljko Diki MA, konzervator, Centralni institut za

konzervaciju CIK, Beograd Gde poinje zatita? Preventivna konzervacija i nabavka novih predmeta- mr Lidija Milainovi, direktorka, Narodni muzej, Kikinda Nabavka muzejskih predmeta u skladu sa potrebama osnovne postavke- Ksenija Samardija, struna saradnica kustoskinja, Kua legata, Beograd Nabavka predmeta primeri iz prakse Kue legata- mr Tijana Palkovljevi, upravnica, Aleksandra Stefanov, kustoskinja, Jelena Ognjanovi, kustoskinja prirpavnica, Galerija Matice srpske, Novi Sad Akvizicije Galerije Matice srpske u periodu od 2001. do 2011. godine- Draginja Maskareli, kustoskinja, Muzej primenjene umetnosti, Beograd Akvizicije Muzeja primenjene umetnosti 20012010- mr Suzana Vuksanovi, via kustoskinja, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad Primeri realizacije otkupa umetnikih dela i prijem poklona iz prakse


Muzeja savremene umetnosti Vojvodine

Seminar su otvorili Slavoljub Puica, predsednik Izvrnog odbora NK ICOM-a Srbije i Vidak Vukovi, v.d. direktora Narodnog muzeja Zrenjanin. Moderatori su bili Slavoljub Puica i kustoskinje Narodnog muzeja Zrenjanin Sanja Vrzi i Olivera Skoko.

Projekat je osmislila Komisija za organizovanje seminara NK ICOM-a Srbije u prethodnom sastavu: Tatjana Nedeljkovi, konzervatorka u Centralnom institutu za konzervaciju CIK u Beogradu, predsednica Komisije, i Draginja Maskareli, lanica Komisije, u saradnji sa Izvrnim odborom NK ICOM-a Srbije. Uz podrku Ministarstva kulture i informisanja Republike

Srbije projekat je realizovala novoizabrana Komisija: Draginja Maskareli, predsednica Komisije, Olivera Skoko i Sanja Vrzi, lanice Komisije, u saradnji sa Izvrnim odborom NK ICOM-a Srbije i Narodnim muzejom Zrenjanin.

Otvaranje seminara

MO, ALI I ODGOVORNOST POSETIOCA


Ana Pani

Tunis: Trideset etvrta konferencija ICOFOM-a

Od 1. do 3. novembra 2012. godine odrana je redovna godinja konferencija meunarodnog komiteta ICOMA-a za muzeologiju

Ovogodinja tema redovnog godinjeg okupljanja glavnog meunarodnog foruma za muzeoloke debate bila je Empowering the visitors: Process, progress, protest.

Na samom poetku se povela rasprava o prevodu i znaenju odabrane teme jer je u francuskom prevodu izabrana

re responsabiliser i nesvesno se postavilo, po meni kljuno pitanje da li posetiocima muzeja dajemo mo ili odgovornost.

En Dejvis (Ann Davis), predsednica ICOFOM-a, otvorila je konferenciju rekavi da muzeji sve vie uviaju da

Kartagina


njihovi posetioci imaju svoje potrebe i elje koje sve glasnije izraavaju, a koje esto nisu ispunjene. ta je to to posetioci ele a ta su muzeji spremni da prue, kako muzeji ispunjavaju zahteve svojih posetilaca i kako ih posetioci na to mogu naterati? bile su glavne teme predavanja, prezentacija i diskusija tokom trodnevne konferencije u Tunisu.

Muzeji su danas daleko od kabineta retkosti i prvih muzeja koje su mogli da posete samo oni koji su lino poznavali direktora. Napredak se desio jo daleke 1793. godine, kada su vrata Luvra otvorena da bi graani bez ogranienja

mogli da vide umetnika dela koja su tako postala i njihovo vlasnitvo. Skoro dva veka su morala da prou da bi tek sedamdesetih godina XX veka neki muzeji konano svoj fokus pomerili sa njegovog velianstva predmeta na posetioca. Iza materijalistikog pristupa nazirao se humanistiki, poeli su da se otvaraju prvi muzeji lokalnih zajednica i ekomuzeji.

Opte miljenje na konferenciji je bilo da su muzeji odavno prepoznali (ili je trebalo da prepoznaju) vanost posetilaca i da, ako neki muzeji odbijaju da prihvate taj preokret smatrajui da tako gube kontrolu i daju svu vlast

posetiocima, onda je tu re o tradicionalnim i zastarelim muzejima koji ne prate korak sa vremenom jer posetilac i muzejsko osoblje moraju biti sinhronizovani. Istaknuto je da takav otpor postoji kod tradicionalno obrazovanih kustosa koji muzej ne vide kao mesto gde se priaju prie, ve kao istorijski dokument koji najvie govori o kustosu koji je postavljao izlobu. Takve klasine muzeje Kerstin Smeds, profesorka muzeologije na Univerzitetu u gradu Umea, na severu vedske, smatra kulturnim dobrima po sebi koja bi moda trebalo sauvati kao eksponat, istiui da mali muzeji, muzeji lokalnih zajednica i privatni muzeji

Ann Davis otvara konferencijuUesnici konferencije

Trijumf Neptuna, Muzej Bardo KartaginaSidi Bou Said


imaju vie slobode u izlaganju i korienju predmeta, jer zbirke vie nisu dovoljne, esto su i nipodatavane. Predmeti se izlau sporadino, u staklenim vitrinama koje dodatno pojaavaju utisak udaljenosti predmeta od posetilaca koji postaju umorni od toga da samo gledaju. Postavlja se pitanje autentinosti i za koga se ti predmeti uvaju, da li e oni neto znaiti buduim generacijama i koje oni informacije pruaju ako se ne mogu dotai kako bi se osetila njihova struktura i materijal. Paradoksalno je da u tom sluaju muzejski predmeti postaju optereenje muzejima koji o njima moraju da brinu, dok ekomuzeji koji su integrisani u lokalnu sredinu, proireni van objekta muzeja, na bolji nain povezuju ljude, prostor, materijalno i nematerijalno naslee u muzeju i van njega, jer nemaju tu vrstu barijere i obaveze da o predmetima na taj nain brinu. Izlaganje profesorke muzeologije iz Australije Denifer Haris (Jennifer Harris) odlino se nadovezalo na temu, jer je njena teza da je u

muzeju neophodno isprovocirati oseanja posetilaca koji trae

da osete senzaciju, reakciju sopstvenog tela, da osete da nisu odvojeni od sveta, da su deo njega, da je istorijski dogaaj u muzeju jo uvek aktuelan, da nije zavren i muzealizovan jer jo uvek na njega postoji odgovor tela. Ovakva usredsreenost posetilaca na sebe, svoje telo i svoja oseanja opet nas vraa na pitanje koje je ostalo bez odgovora gde je tu mesto predmetu? Ako priamo o novim, modernim muzejima, ta e biti sa starima, da li e i oni vremenom postati zastareli muzeji koji e morati pre ili kasnije da arhiviraju i inventariu grau koju sada sakupljaju?

Predstavili su nam se i domaini konferencije NK ICOM-a Tunisa sa svojim muzejima. Nacionalni muzej Bardo sa 6000 m2 sauvanih mozaika iz perioda od praistorije, preko rimskog perioda sve do islamskog, rekonstruisan je u protekle tri godine po meunarodnim standardima i proiren za 9000 m2. Tuno je to je oko njega opasana bodljikava ica, uvaju ga vojska i policija, a direktorka Muzeja kae da

lokalno stanovnitvo ne dolazi nikada jer rimske mozaike ne doivljava kao svoje kulturno naslee, a katedralu vidi kao simbol kolonizacije i kolonizatora. Paradoksalno je i to to u zemlji mozaika i arheolokih nalazita sa sedam spomenika kulture na UNESCO-voj svetskoj listi kulturne baine nema posla za arheologe koji rade kao turistiki vodii.

U tom svetlu malo drugaije izgleda i jedan od zakljuaka konferencije da posetilac koji je lino angaovan, aktivno uestvuje, doprinosi narativu izlobe sopstvenim priama i svedoenjima ulazi u igru, razmilja o novim materijalima za izlaganje i tako i sam postaje kreator. To je zadovoljni posetilac koji e se vratiti i ta bitka nikada ne prestaje. Negde, naalost, jo nije ni poela.

Muzej Bardo

37ICOM Srbija, decembar 2012 37ICOM Srbija, decembar 2012

U ncionlnim i globlnim okvirima gde kulturna industrija igr sve vaniju ulogu u socijalno-ekonomskom i politikom orgnizovnju svremenog drutv, prouavanje kulture od vitlne je vanosti. Kultur se, u najirem pogledu, shvt ko rob, pa i vie od toga. Bez obzir n to, uloga kulturne btine i, posebno, muzeja u svremenom drutvu predmet je mnogih rsprva, jer nesporna je injenica da je kulturno nslee ono to dri drutvenu zjednicu na okupu.

U tom kontekstu, pohvljujem ICME z orgnizovnje meunrodnih konferencija koje omoguvju ljudim iz celog svet d konvergirju periodino i rsprvljaju o osnovnim spektima kulturnog nsle. Debte i prezentcije tokom konferencije u Vindhuku stvrno su proirile poglede na ulogu kulture i muzeja u drutvu. Meu ktuelnim pitnjim u toku rzgovor bila su: - D li su muzeji zist potrebni? Kultur jeste dinmin, li da li su promenljive dimenzije inkorporirne u ive muzeje (living museums)? Koncept ivih muzeja" bio je, meutim, primljen s pomeanim osenjima. Iz fro-centrine

perspektive, idej ivih muzej nije novi fenomen u Africi. Dovoljno je d posetite trdicionlno selo i osvedoite se u postojanje prvih ivih muzeja, kae Luna Mpunvi iz Ncionlne umetnike glerije Nmibije.

Neki uesnici su bili miljenj d Africi ivi muzeji nisu neophodni, jer se doivljvju ko kolonijlna izmiljotina, ipk, replik su trdicionlnog sela. Ovakvo miljenje, meutim, izzvlo je mnogo rsprv meu uesnicim konferencije. J lino smatram da su neki koncepti ivog muzej modifi kovni i ponekd prenaglaeni u komercijlne svrhe.

ivi muzej Damara Predmeti u Nacionalnom muzeju Namibije

KULTURA KAO ROBA? - KULTURNA SEL I IVI MUZEJI

Godinja konferencija ICME-a, ICOM-ovog meunarodnog komiteta za etnografske muzeje - Vindhuk, Nmibij:

ESTER IPAU

Uesnici konferencije u Vindhuku, Namibija

38 ICOM Srbija, decembar 201238 ICOM Srbija, decembar 2012

Kko se rsprva o muzejim rasplamsavala, pojavljivali su se drugi momenti interesovnj, i to evropskih koleg. Oni su izneli miljenje d su Africi muzeji potrebniji vie nego bilo kom drugom kontinentu, jer ona doivljv ogromne drutvene promene zbog rst urbnizcije. Veina afrike populcije migrira u grdove, pa zato kulturno nslee ubrzano nestje.

Osim tog, mnogi predmeti koji se uvaju u muzejim vie se ne mogu nai u trdicionlnom selu i otud potreb d se u muzejim sauvaju z potomstvo. Muzeji imaju veom vanu ulogu u stvrnju identitet. Prem Aneti Rein, "Ako prouimo predstave ivih muzeja u rzliitim zemljm, moemo vrlo lako identifi kovti d one prte jsnu strukturu u ninu predstvljnj. Budui da su deo globlnog teatra, svi ivi muzeji imaju zjedniku drmturgiju, kako bi se prihvtili ko 'pravi' predstvnici kulture koju predstavljaju. Jedini problem koji moe nstti je "situcij to vodi ka predstavljanju koje osnauje iskljuivanje i stereotipe, to potom dovodi do objektivizcije onoga to je prikazano i alijenacije onoga to nije prikzno(Jsmel Mtg i Fri M. bt). Ali, ta je zist muzejsko postvljenje? D li su predmeti u muzejim sttini? Neophodno je d ponemo ponovno promiljnje okvira muzeja, jer irom svet oni se vie ne posmtrju ko riznice mrtvih rtefkt koji se nsumino prikupljaju ili odbacuju.

Prem Mrtinu Tindiju, "Muzeji se sd koriste ko pltform z revnje pitanja mir i razreenje sukob. Izlobe umetnikih dela i

Druenje uesnika konferencije u Ksama kulturnom restoranu

Veernja priredba kolske omladine

rtefkt koji simbolizuju mir i obezbeivanje prostora z dijlog i diskusiju, kao i pokretnje vie jvnih progrm, tkoe, od vitlnog su znj da muzeji i kultura postanu korisni za zjednicu i, smim tim, ivi i relevntni z potrebe drutv. Interpretacija zbirki i interktivni displeji, stog, nunost su za svremeni muzej. Mod je dijlog koji obuhvt ne smo kretore politike i muzejske strunjke, ve i zstupljenost pripadnika loklne zjednice u muzejim lek z sve.

Konferencija u Vindhuku nije bila fokusirana samo na prezentacije, niti su uesnici bili zglvljeni n jednom mestu: "pomlo od sveg", bila je ideja Deremija Silvester, predsedvjueg ICOM-a Nmibije i loklnog orgniztora konferencije. Od konferencijskog centr, bili su organizovani obilasci rzliitih mest, ko to su Nrodni muzej Nmibije (u kome je smetena ogromna i raznovrsna etnografska zbirka Namibije) Ovel centr umetnosti i znta, Kompleks nrodnih heroj (National Heroes Acre). Nezborvn je bio obilazak gradske optine, kao i poseta Ksm kulturnom restornu, na veernji bri (rotilj).

Veoma dobro orgnizovn konferencij nije se ovde zvrila, ve je, nakon ofi cijelnog dela, iz Vindhuka organizovana post-konferencijska turneja. Bilo je pravo zdovoljstvo proetati kroz Omruru, vn centr Herero naroda. Od Omrure otili smo do Tvifelfontane (Svetsk btin, s jednom od njveih koncentrcija petroglifa), ztim smo posetili Dmr ivi muzej (Dmr Living Museum).


Sledeeg jutra krenuli smo n jutarnju vonju kroz nacionalni park Eto, gde su zebre i antilope rsute po beskrjnom horizontu, dok su mnoga pojila privukl ugroenog crnog nosoroga, lvove, slonove, itd. J ne mogu zborviti prikzivnje opsenih displej u

Cumeb muzeju (Tsumeb museum) i veom znimljivu kulturnu predstvu koju su kolsk dec izvela nou.

Autor je kustos etnolog u Nacionalnim muzejima i spomenicima Zimbabvea.

COMCOL, NOVI KOMITET ICOM-a

LEONTINA MAJER VAN MEN

Meunarodni komitet za kolekcioniranje (COMCOL) novi je komitet ICOM-a ija je misija da produbi diskusije i razmenu znanja iz prakse, teorije i etike kolekcioniranja i razvoja zbirki

materijalne i nematerijalne batine.

Kljuni koncept je "rzvoj zbirki". Zbirke su dinmiki entiteti koji slue ko resurs u ispunjvnju misije muzeja kao institucije. Akvizicija i otuenje su instrumenti z povenje kvliteta zbirki. Dve ideje su od sutinskog znj z COMCOL-ovo rzumevnje rzvoja i kvliteta: umrevnje i uee. Rzvoj kvlitet zbirki treb shvtiti u kontekstu geogrfski i/ili temtski definisne mree institucij prikupljnj (i pojedinaca). Razvoj zirke zsniv se n pretpostvci d postoji vez izmeu kvliteta mree i kvliteta pojedinih lnov te mree. U tom smislu, rzvoju zbirke doprinosi mobilnost zbirke, odnosno rzmen predmeta zbirke izmeu institucij. Drug idej je uee (participacija), tj. ukljuivnje izvorne i interpretativne zjednice u politiku prikupljnja i odlgnj

Documents

Casopis Icom Srbija 2012-2