mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Okrugli sto o pristupu nacionalnih manjina

pravnoj pomoći

Minority News28

Centar za regionalizam predstavio rezultate

istraživanja sprovođenja bilateralnih odnosa

Otvoren Jevrejskicentar „Habad

Srbija“ u Beogradu

Hronika nacionalnihmanjina ponovo

na RTV Pink

septembar 2016

Omerović:Predstoji niz aktivnosti za

unapređenje ipoboljšanje

oblasti ljudskih prava

Zašto Srđan i zašto danas?U društvima ogrezlim u samozadovoljenju, alijenaciji i skep6-cizmu prema svemu drugačijem, gde su razlike između ljudi sveveće prepreke komunikaciji, a otvorenost, ljubaznost i ljudskostse prepoznaju kao lične slabos6, teško se može zamisli6 nešto,bilo šta: događaj, čin, čovek, delo, za koje bi se moglo reći daoslikava dobru stranu ljudske prirode.

Opšta je mudrost da što su vremena teža, to su i ljudi surovijijedni prema drugima. Dok jedni odsustvo morala pripisujuteškim životnim uslovima, siromaštvu, finansijskoj krizi, kom-pe6ciji od malih nogu i još mnogo čemu drugome, drugi sma-traju da je vreme takvo, jer je većina utonula u zonu komforauljuljkana u šund i kič te usled zaslepljenos6 ne vidi da se nalaziu moralnom i mentalnom mraku i beznadežnos6.

Ipak, činjenica je da smo živeli i u mnogo težim okolnos6ma ida smo živeli u vremenima mnogo veće moralne i mentalnebeznadežnos6, te ne možemo lako prihva66 tumačenje dadanas ne živimo u vremenu heroja i herojskih dela zbog togašto ne možemo sebi priuš66 bolji automobil, skuplju odeću ilizato što slušamo potpuno neharmoničnu muziku „opleme-njenu“ banalnim tekstovima, što bez ustezanja i srama gledamoprivatnost nepozna6h ljudi ili što uzdišemo za „starletama“ kojesu postale muze našeg doba.

O Srđanu Aleksiću znamo sve, ali je pitanje da li zapravorazumemo njegovu poruku. Da li nam je jasno zašto je on is6n-ski heroj i zašto se on dogodio u mnogo težim vremenima negošto su današnja? Da li je danas potreban Srđan Aleksić ili namje njegova žrtva bila dovoljna da razumemo šta je to bolja stranaljudske prirode.

Srđan je svakako oličnje bolje strane ljudske prirode koja je is6n-ska suš6na postojanja ljudi kao vrste. Dokle god Srbija bude bilaponosna na Srđana Aleksića i njegov čin, svaki čovek može dabude ponosan na Srbiju.

Rusini obeležavajuNacionalni praznik

Centar za promociju ljudskih imanjinskih prava i održivi razvoj"Human District”, povodom obeleža-vanja Međunarodnog dana toleran-cije, organizovao je 16. novembra uustanovi kulture Parobrod u Beo-gradu svečano otvaranje motiva-cione izložbe fotografija, nagradnogkaraktera, koja je imala za cilj promo-ciju i poštovanje ljudskih prava.

Odluka o ukidanju fakultativnogučenja rumunskog jezika u školi uJankovom Mostu je primer poništa-vanja stečenih prava nacionalnih za-jednica, što je Ustavom Srbijezabranjeno.

IZDVAJAMO UVODNIK 24

Ukinuto fakultativnoučenje rumunskog jezika

u školi u Jankovommostu

Hronika nacionalnihmanjinja konačno nanacionalnoj televiziji

Centar za istraživanje migracija je još2013. godine snimio prvu pilotemisiju Hronike nacionalnih manjinai predstavio je programskom odboruMinority NEWS projekta, koji činepredstavnici svih Nacionalnih savetanacionalnih manjina.

Nacionalni savetcrnogorske manjine

dobio nove prostorije

Nacionalni savet crnogorske na-cionalne manjine dobio je noveprostorije, a reč je o objektupovršine 400 kvadratnih metara kojise nalazi u centru Vrbasa.

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje Nacionalnih saveta

nacionalnih manjina ili za oblast pravanacionalnih manjina rado ćemo pronaći

i objavi3 odgovor.

info@minoritynews.rs

Pravo na nesmetano učenje maternjeg jezika

Prva pomisao na mesec septembar je svakako početak nove školskegodine. Naravno, svaki učenik će ovaj period prihvatiti na svoj način.Međutim, početak ove školske godine je zadao muke i mnogim pro-fesorima, prvenstveno onim koji su zaposleni u osnovnim školama ipredaju predmet maternji jezik za elementima nacionalne kulture.

Podsetimo da su pred sam kraj školske godine školama dostavljenianketni listići sa ponudom izbornih predmeta. Pored obaveznog iz-bornog predmeta – veronauke ili građanskog vaspitanja – učenicisu mogli da odaberu još jedan predmet. Međutim, nakon prvog an-ketiranja u mnogim školama je usledilo i drugo. Zbog čega? Nijepoznato. U drugom krugu anketiranja na listićima je bila i ponudamanjinskih jezika, ali mnogi roditelji su se već odlučili za izbornipredmet, prevashodno za informatiku. Cela ova situacija dovela jedo toga da je u mnogim školama veoma malo učenika odabralomaternji jezik kao izborni predmet, što je opet stvorilo nemogućnostza formiranje propisanih grupa od 15 učenika, a to je za pojedineprofesore značilo smanjenje, odnosno gubitak plate.

Naravno, Ministarstvo prosvete je ponudilo alternativna rešenja zaizučavanje maternjeg jezika, ali predstavnici nacionalnih manjinanisu zadovoljni datim rešenjima. Koordinacija nacionalnih savetaveć duže vreme pokušava da poboljša status predmeta Maternjijezik sa elementima nacionalne kulture, odnosno da predmet po-stane obavezan. Takođe, postavljaju pitanje, da li crtanje, vajanje ilišah i maternji jezik imaju istu vrednost? Zar nemaju svi jednakopravo na izučavanje maternjeg jezika? Podsetimo da Akcioni planza ostvarivanje prava nacionalnih manjina sadrži odredbe koje sedirektno tiču obrazovanja. „Unapređivanje mogućnosti učenja ma-ternjeg jezika – govora i elemenata nacionalne kulture u školama,“jedna je od mnogih stavki sadržanih o navedenom planu. Da li sveodluke idu u prilog unapređenju mogućnosti učenja maternjeg je-zika?

Da li se sprovode potpisani bilateralni

sporazumi?

Centar za regionalizam je istraživaou kojoj meri se sprovodi sadržaj pot-pisanih sporazuma koje naša zemljaima sa Hrvatskom, Rumunijom, Ma-đarskom i Makedonijom. Rezultatesu izneli na konferenciji „Analizasprovođenja bilateralnih sporazumau oblasti zaštite nacionalnih manjinaSrbija, Hrvatska, Mađarska, Rumu-nija i Makedonija“ koju je Centar or-ganizovao ovog meseca.

U velikoj Sali Skupštine AP Vojvodineorganizovano je Savetovanje za posla-nike koje je imalo za cilj unapređenjeznanja neophodnog za procese re-forme Srbije i njenog približavanja Ev-ropskoj uniji. Na temu „Institucije EUu procesu pristupanja Srbije“ govorilaje Tanja Miščević, šefica pregovaračkogtima u procesu pregovaranja o pristu-panju Srbije Evropskoj uniji.

IZDVAJAMO UVODNIK 28

Savetovanje za pokrajinske

poslanike

Do diplome negovatelja na mađarskom jeziku

U Somboru je svečano otvoreno Izdvo-jeno odeljenje za obrazovanje nego-vatelja pri Medicinskom fakultetu Uni-verziteta u Pečuju, čime je ovaj gradposle 10 godina dobio visokoškolskuustanovu na mađarskom jeziku. ČelniciUniverziteta u Pečuju predviđaju da ćedo 2020. godine u somborskom ode-ljenju učiti oko 100 studenata, koji ćesticati diplomu koja će važiti u svim EUdržavama, a imaće i mogućnost na-stavka master studija u Pečuju.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

Ponovo ste izabrani zapredsednika skupštin-skog Odbora za ljud-ska i manjinska pravai ravnopravnost po-lova. Da li je ostalo ne-što iz prošlog sazivašto niste uspeli na rea-lizujete?Naravno da je ostalo.Razlozi za to su, rekaobih, veoma jasni i ob-jašnjivi. Naime, ovajOdbor postoji nepune4 godine. Prvi put uistoriji Srbije Odbor zaljudska i manjinskaprava je konstituisan ujunu mesecu 2012. Da-kle, relativno maloiskustvo od četiri go-dine, ali iz onoga štosmo uradili u protek-lom sazivu od 2014.,dakle bio je skraćenimandat na pola, pa jenešto, nažalost, ostalonezavršeno. Mi smo seu tom periodu, nara-vno, bavili čitavim ni-zom aktivnosti zaštitenacionalnih manjina iravnopravnosti polova.Ono što želim da istak-nem na početku je dasmo veliku pažnju po-svetili pre svega pra-vima nacionalnih ma-njina. Na početku saziva prošlogaodbora u oktobru mesecu smo imalii izbore za nacionalne savete nacio-nalnih manjina, imali smo izmene idopune zakona o pravima nacional -nih manjina, tako da je posle usledioi čitav niz zakona koji su se zvali tzv.set medijskih zakona koji su imali uti-caj na sredstva informisanja na jezi-cima nacionalnih manjina. Fokus na-ših aktivnosti u proteklom perioduod dve godine se odnosio, pre svega,na ravnopravnost polova i na spre-

čavanje nasilja nad ženama. Odgovorna Vaše prvo pitanje čime sam ne-zadovoljan i šta nismo uspeli da rea-lizujemo upravo je to, te aktivnostinas i svih državnih organa u spreča-vanju nasilja u porodici. Nažalost, za-beleženo je dosta smrtnih slučajeva.U ovoj godini imamo već 17 ženakoje su bile žrtve nasilja. Dakle, bezobzira na to što smo mi preduzimalikao Odbor, bez obzira na to što sudržavni organi radili, nisam ni ja, ničlanovi/članice moga Odbora zado-

voljni koliko se uradilopo pitanju ovog vrloosetljivog problema unašem društvu. Mi je-smo usvojili 2013. go-dine Konvenciju o spre-čavanju porodičnognasilja i nasilja nad že-nama, tzv. Istanbulskukonvenciju. Mi jesmodoneli čitav niz pratećihzakona, ali praksa i ko-raci koje preduzimamou borbi protiv nasiljanad ženama moraju bitikvalitetni i bolji, mo-ramo biti organizovanijii moramo komuniciratijedni sa drugima, morapostojati koordinacija iz-među službi, jer stanjeu toj oblasti je zaistaalarmantno. Dakle nasu narednom perioduočekuju velike aktivno-sti na tom polju. Onošto smo načeli takođe,a nismo završili, je štonismo uspeli, nažalost,da usvojimo u SkupštiniZakon o ravnopravnostimuškaraca i žena, jer jeto zakon koji je naišaona dosta problematičnestvari, neodobravanjaod strane nevladinih or-ganizacija, od strane or-ganizacija koje se bavezaštitom žena, unapre-

đenjem položaja žena, i radi dodat-nih konsultacija je povučen iz proce-dure. Ja verujem da ćemo mi već napočetku ovog saziva, do kraja 2016.godine uspeti da dođemo do kon-senzusa i da napravimo jedan kvali-tetan zakon o ravnopravnosti polovakoji bi došao u skupštinsku proce-duru i koji bi posle usvajanja mogaoda doprinese postizanju punog kon-senzusa i regulisanju problema kojiimamo kada je u pitanju porodičnonasilje, kada je u pitanju ravnoprav-

a poglavlja 23 i 24 mnogi govore da su „alfa i omega“ u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Veomavažnu ulogu u sprovođenju reformi na koje se naša država obavezala, zasigurno će imati i Odbor zaljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije. Na čelo ovogodbora je po drugi put izabran Meho Omerović, sa kojim smo razgovarali za ovaj broj Biltena.Z

NAŠ INTERVJU: MEHO OMEROVIĆ, PREDSEDNIK SKUPŠTINSKOG ODBORA ZA LJUDSKA IMANJINSKA PRAVA I RAVNOPRAVNOST POLOVA

Akcenat na kontrolnim funkcijama

4 Minority News

nost žena i muškaraca, kada je u pi-tanju celokupna oblast ravnopravno-sti polova.Da li će u narednom periodu fokusbiti upravo na problemu nasilja nadženama?Nasilje nad ženama, nasilje u poro-dici biće jedan od prioriteta i ovogaOdbora koji je konstituisan pre jednomesec dana. I time ćemo se baviti idalje, pre svega u saradnji sa vladomi resornim ministarstvima, usvoji-ćemo u septembru i plan rada našihodbora, ne samo do kraja 2016. go-dine, nego i za 2017. godinu, gdećemo staviti prioritete pre svega krozimplementaciju ovih zakona i spora-zuma koje smo kao država usvojili, ada bismo suzbili i sprečili nasilje uporodici.Koji konkretni zadaci očekuju Odborkada je u pitanju Poglavlje 23?Poglavlje 23 i otvaranje Poglavlja 23,što smo mi kao država-kandidat začlanstvo u Evropskoj uniji već odra-dili, je najveći i najteži posao koji jesvaku državu, koja je želela da uđe uEvropsku uniju, čekao. Mi smo tekotpočeli taj veoma grandiozan iveoma težak i zahtevan posao. KaoOdbor smo razmatrali nacrt Akcio-nog plana i predlog pregovaračke po-zicije za Poglavlje 23. Ono što u na-rednom periodu moramo da radimoi što ćemo i raditi kao odbor koji jenadležan za praćenje i implementa-cije, to je da vidimo kako se planiraneaktivnosti u tom Akcionom planusprovode i na koji način su dinamikakoja je planirana i rokovi poštuju. Da-kle, u ovim dokumentima, to će bitinaš prvi zadatak. Sledeći zadatak jeda ubrzamo i da što pre ugledajusvetlost dana zakoni koji izviru iz togPoglavlja 23, a koje moramo usvojitiu Skupštini Republike Srbije. Presvega mislim na Zakon o izmenama idopunama zakona o zaštiti prava na-cionalnih manjina. Ja bih podsetio,mi imamo na snazi zakon iz 2002.godine. Dakle, moraćemo da me-njamo taj zakon, da bismo kroz zakonojačali uticaj i položaj i predstavljanjenacionalnih manjina u javnom sek-toru. Pre svega tu mislim na policiju,na prosvetu, na zdravstvo, na pravo-suđe, jer su to oblasti u kojima pred-stavnici nacionalnih manjina morajuda budu više zastupljeni, posebno uonim regionima i onim opštinamagde čine značajan procenat stanov -ništva. Sledeće što proizilazi iz Ak-cionog plana 23 je što pre donošenjezakona o matičnim knjigama radiuređenja načina upisa predstavnika

nacionalnih manjina u matičneknjige. I naravno, najverovatnijećemo, zbog odluke Ustavnog sudakoji je doneo neustavnost u pojedi-nim odredbama zakona i potrebe dase osiguraju nacionalni saveti nacio-nalnih manjina kako bi doprineli bo-lje integretisanom položaju u našemdruštvu, morati da pristupimo izme-nama zakona o savetima nacionalnihmanjina, jer nažalost neki od tih sa-veta, ne svi, su se u dosadašnjoj pra-ksi pokazali kao ili produžene rukeodređenih političkih partija ili prive-sak jednostavno u rukama jednogčoveka koji je predsednik nekog na-cionalnog saveta i koji taj nacionalnisavet nacionalne manjine doživljava

kao neko svoje privatno vlasništvo itako se i ponaša. Ja bih podsetio inapomenuo da saveti nacionalnihmanjina imaju svoje nadležnosti. Tenadležnosti su jasno regulisane za-konima, tiču se oblasti kulture, obra-zovanja, informisanja i svega onogašto je zakon rekao. Dakle, politizacijai samo bavljenje politikom, čemusmo bili svedoci proteklih nekolikogodina, je nešto što je suprotnoonome što piše u zakonu kada su upitanju nadležnosti nacionalnih sa-veta nacionalnih manjina i naravnopredsednici svih nacionalnih savetamoraju da znaju činjenicu da sred-stva koja dolaze iz budžeta za funk-cionisanje svih nacionalnih saveta uSrbiji dolaze od novaca koje daju svigrađani Republike Srbije, a većinagrađana Republike Srbije nisu pred-stavnici nacionalnih manjina. Dakle,u narednom periodu imaćemo čitavniz aktivnosti koji se tiče Poglavlja 23kako da unapredimo i poboljšamo

uopšte oblast ljudskih prava, a jošvažnije i mehanizme koji nam stojena raspolaganju, a to je pre svegakontrolna funkcija. Mi u Skupštini Re-publike Srbije i narodni poslanici, na-žalost, i sa dužim stažem, često za-boravljamo na činjenicu da osimzakonodavne funkcije (donosimo za-kone), osim predstavničke funkcije(predstavljamo narod koji nas je iza-brao), mi imamo i treću funkciju kojase najčešće zaboravlja, a to je kon-trolna funkcija. Kontrolna funkcija jenešto što je najznačajnije. U nared-nom periodu ću insistirati kao pred-sednik Odbora, ne samo kroz Poglav-lje 23, da mi kontrolnu funkciju maloviše ojačamo, da učinimo ono što je-ste naš suštinski posao.Da li građani Srbije u dovoljnoj meriznaju svoja prava? I da li su ona udovoljnoj meri uvažavana i pošto-vana?Sa jedne strane, imamo činjenicu dasmo mi kao država i kao društvousvojili skoro sve zakone i ratifikovalimeđunarodne konvencije i ugovorekoji se tiču ljudskih prava. Dakle, mismo napravili taj zakonodavni okvir,mi smo napravili temelj na kome mo-žemo da gradimo i da unapređujemoljudska prava, pa samim tim i položajnacionalnih manjina i svih drugih kojisu na neki način ugroženi. Naš su-štinski problem, ne samo kad je u pi-tanju pravo nacionalnih manjina ililjudska prava, je kako se sprovodezakoni. Dakle, mi imamo u principudobre zakone, ali ti zakoni se ne spro-vode. Tu dolazimo na teren kon-trolne funkcije. Mi moramo da pra-timo primenu tih usvojenih zakona,to je jedna stvar. Druga stvar je – mo-ramo podizati svest građana, svihgrađana Republike Srbije, o tome štasu njihova prava, šta su uopšte i ge-neralno ljudska prava, ko krši taprava i koje su to institucije koje gra-đaninu Republike Srbije obezbeđujukompletnu zaštitu u konzumiranjunjegovom kao građanina nekog ljud-skog prava. Sa druge strane, mehan-izmi koji se zovu nezavisna državnatela, Zaštitnik građana, Poverenicaza ravnopravnost, Poverenik za za-štitu podataka o ličnosti, naši su naj-veći saveznici u ostvarivanju ovihprava, odnosno u sagledavanju sta-nja u različitim oblastima kad je u pi-tanju poštovanje ljudskih prava i po-gotovo kad je u pitanju kršenje tihljudskih prava. Sa druge strane, mi-slim da ni građani sami nisu svesni,niti znaju koja oni prava imaju. Čestose dešava da oni nemaju poverenjeu institucije. Građani nisu svesni ni

U narednom perioduimaćemo čitav niz

aktivnosti koji se tiče Poglavlja 23 kako da

unapredimo i poboljšamo uopšte

oblast ljudskih prava, ajoš važnije i mehanizme

koji nam stoje na raspolaganju, a to je presvega kontrolna funkcija.

5 Minority News

toga da određeno ponašanje pred-stavlja diskriminaciju. Najčešće tudiskriminaciju čine predstavnici dr-žavnih organa, jer državni organi suti prvi koji su pozvani da štite, daštite njegovo pravo u ovoj oblasti, alise kroz godišnje izveštaje Zaštitnikagrađana i Poverenice za ravnoprav-nost ističe da su najveći prekršiociupravo državni organi. Dakle, mi unarednom periodu moramo da ra-dimo na tome da se podigne svestljudi, da se radi na prepoznavanjuonoga što jeste ljudsko pravo, na pre-poznavanju prekršioca tih ljudskihprava, i na kraju na sankcionisanjuonih koji krše ta ljudska prava.Koje grupe su najugroženije u Sr-biji?Nažalost, godinama je tu stanje ne-promenjeno. Prvi na listi su Romi,kao najugroženija kategorija stanov -ništva. Oni nisu samo ugroženi u Sr-biji, već i u većini zemalja Evropskeunije i nekim drugim zemljama.Ugroženi su pre svega zbog oblastinjihovog obrazovanja, stanovanja,socijalne zaštite i zapošljavanja itd.U drugu kategoriju spadaju osobesa invaliditetom. Tu postoji problemzapošljavanja. I imate, naravno,LGBT populaciju koja ne samo da jejedna od najugroženijih, nego je je-dna od onih kojoj se i fizički preti.Imali smo nedavno slučaj napada naaktivistu gej-strejt alijanse, gospo-dina Bobana Stojanovića. Dakle, onisu ti čiji je položaj još uvek diskrimi-nisan, naročito od strane nekih hu-liganskih grupa i nekih koji bi htelida se predstave kao ljudi koji uzi-maju zakon u svoje ruke. Mi plani-ramo i ove godine, kao što smo radilii prethodnih (mi smo prvi uveli pred-stavnike LGBT zajednice u Skup-štinu). Imali smo zajedničku sednicusa Odborom za integracije na temupoložaja LGBT zajednice, naprostoda sagledamo stanje u toj oblasti.Hoćemo da kao organ vlasti, da kaoOdbor uvučemo u parlament ljudekoji su najugroženiji i koji hoće dapokažu i da istaknu probleme sa ko-jima se suočavaju i, naravno, na za-jedničku sednicu ćemo pozvati ipredstavnike svih onih institucijakoje su u obavezi da štite prava tezajednice – policije, pravosuđa,zdravstva, obrazovanja i mislim daćemo polako vremenom, korak pokorak, razvijati svest i pokušati daunapredimo položaj te zajednice,kako bi oni bili građani prvog reda,a ne kao što je to slučaj do sada, daih svi gledaju krajem oka i posma-traju ih u ružnom kontekstu.

Ne smemo zaboraviti ravnoprav-nost polova. Kako ocenjujete polo-žaj žena u našoj zemlji?Napredak smo postigli u određenimoblastima, i u zakonodavnom i insti-tucionalnom smislu. Kroz izmenu za-kona smo obezbedili veće učešćežena u političkom životu. Imamo 33procenta žena u Skupštini RepublikeSrbije, od 250 poslanika 84 su mojeuvažene koleginice. U sektoru od-brane, mislim i na policiju i na voj-sku, povećan je broj žena koje uče-stvuju u tim baznim institucijama, asa druge strane napravili smo zako-

nodavni okvir iz koga izviru pravažena za unapređenje njihovog polo-žaja i to je dobar temelj za jačanjeuloge žene u našem društvu. Narav -no da se vraćamo na početak pri-mene Istanbulske konvencije u na-silju nad ženama i sprečavanjunasilja u porodici i na tome moramojoš više raditi, kao na primenu ostva-rivanja prava na zdravstvenu zaštitudece, trudnica i porodilja. U tomesmo dosta uradili kroz izmene Za-kona o radu. Napominjem da smozabranili otkaze ugovora o radu naodređeno vreme dok je žena u dru-gom stanju i na porodiljskom odsu-stvu. Imamo Koordinaciono teloVlade Republike Srbije, koje se bavirodnom ravnopravnošću i mislim daće se dobra praksa i nastaviti. Onošto jeste suštinski problem u našemdruštvu, kad su žene u pitanju, da

mi moramo ekonomski osnažitižene. Ako imate ženu koja je samo-stalna, koja je ekonomski nezavisna,biće u prilici da ne trpi. Sada imamosituacije, koje se jasno vide iz pri-mera nasilja u porodici, da žena trpizato što nema posla. Muškarac je tajkoji donosi novac, obezbeđuje egzi-stenciju, a ona zato mora da trpi.Nažalost, često je i tučena i doživ-ljava svaku vrstu nasilja, ne samo fi-zičko, već i psihičko. Moramo raditina osnaživanju žena i njihovog većegzapošljavanja u onim sektorima gdese donose odluke. Odluke se donosena poslovima koju su tradicionalnobili „muški poslovi“. Nije dovoljnoda samo kažemo da imamo 33 odstožena. Hajde da vidimo gde su ženedirektori jakih javnih preduzeća, gdesu žene direktori jakih institucija ukojima se donose odluke itd. Ako tone popravimo, sve ostalo može daizgleda kao dobra reklama i ikebanaza pokazivanje predstavnicima me-đunarodne zajednice, kako imamosvašta, a suštinski nismo osnažiliženu, nismo ojačali njen položaj injen uticaj u društvu da bismo moglida kažemo da su ravnopravnije. Jošuvek imamo iste poslove na kojimasu žene slabije plaćene nego mu-škarci, a možete zamisliti kakav jepoložaj žena u ruralnim područjima,a još gore ako je ta žena i invalid,žena invalid na selu. Ta trostruka dis-kriminacija je nešto sa čime se čestosuočavamo i onda su to zaista velikiproblemi. Ako još vidite Romkinjukoja je invalid i pri tome živi u uslo-vima u kakvim živi, možete i sami dapretpostavite o kakvoj ugroženostise radi. Zbog toga poziciji žene, videliste i sami u nekoliko odgovora kojesam dao na Vaša pitanja, da li je toravnopravnost polova, veće učešćežena u političkom javnom životu,sprečavanje nasilja u porodici ili na-silja nad ženama, ja, kao predsednikOdbora, pridajem veliki prioritet ivažnost i mislim da na tome mo-ramo istrajati i u buduće. Gospodine Omeroviću, hvala Vamšto ste izdvojili vreme za naš inter-vju.Hvala vama pre svega što radite napitanju unapređenja položaja i na-cionalnih manjina i uopšte zaštitiljudskih prava svih građana. Mislimda je to dobar posao koji radite, asaveznici su nam potrebni u ovomznačajnom poslu, pogotovo, da za-ključim sa time, što nas u Poglavlju23 koje smo otvorili, čeka jako punoposla i potrebni su nam i prijatelji isaveznici u tom teškom poslu.

Ono što jeste suštinskiproblem u našem

društvu, kad su žene upitanju, da mi moramo

ekonomski osnažitižene. Ako imate ženu

koja je samostalna, kojaje ekonomski nezavisna,biće u prilici da ne trpi.Sada imamo situacije,koje se jasno vide iz

primera nasilja u porodici, da žena trpizato što nema posla.

6 Minority News

Emisija se emituje na kanalu Pink info sredom, dok je repriznitermin rezervisan za četvrtak.

Kroz brojne razgovore kako sa predstavnicima državnih organa,tako i predstavnicima manjina, odnosno predsednicima nacio-nalnih saveta nacionalnih manjina, uređivački tim će se truditida i ubuduće otvara teme koje se direktno tiču života i položajanacionalnih manjina u Srbiji. Posebna pažnja biće posvećenaPoglavlju 23, gde će gosti Hronike gledaocima nastojati da po-jednostave korake u sprovođenju odredaba iz Poglavlja, kao ivažnije reforme, koje će se direktno ticati pripadnika nacionalnihmanjina.

Najzanimljiviji sadržaji ove emisije dostupni su nakon emitovanjana portalu www.minoritynews.rs kao i na YouTube-u.

Vesti

osle letnje pauze, Centar za istraživanja migracijaotpočeo je od septembra jesenji ciklus emito-vanja TV nedeljnika Hronika nacionalnih ma-njina. P

okviru aktivnostipredviđenih Akcio-nim planom zaostvarivanje prava

nacionalnih manjina, Visoki sa-vet sudstva i Državno veće tuži-laca su u Palati Srbija organizo-vali okrugli sto o pristupunacionalnih manjina pravnoj po-moći na kojem su prisustvovalipredstavnici državnih organa,nacionalnih saveta nacionalnihmanjina i organizacija civilnogdruštva.

U uvodnom delu direktorka Kancelarije zaljudska i manjinska prava Suzana Paunovićse obratila prisutnima i iznela informacijeo procesu praćenja realizacija aktivnosti izAkcionog plana za ostvarivanje prava na-cionalnih manjina.

Kancelarija je u prethodnom periodu or-ganizovala sastanke na kojima je predsta-vila koncept metodologije praćenja i izve-štavanja koji će u narednom periodu bitirazvijan i formirala je poseban tim koji radina prikupljanju podatka i izradi izveštajakoji se odnosi na aktivnosti iz Akcionog

plana koje su dospele za sprovođenje za-ključno sa drugim kvartalom 2016. godine,ukazala je Paunović.

Direktorka Kancelarije je posebno naglasilada je u narednom periodu predviđena i

obuka za kontakt osobe koje će izveštavatio sprovođenju aktivnosti iz Akcionog planakako bi proces izveštavanja u narednomciklusu bio što efikasniji i doprineo što kom-pletnijoj slici o realizaciji predviđenih ak-tivnosti ovim strateškim dokumentom.

Radni deo okruglog stola je protekao upredstavljanju rada zajedničke radne grupeVisokog saveta sudstva i Državnog veća tu-žilaca za procenu pristupa nacionalnih ma-njina pravosudnom sistemu, u okviru kojihje prezentovana analiza zastupljenosti pri-padnika nacionalnih manjina u sudovima ijavnim tužilaštvima u Republici Srbiji i ana-liza o upotrebi jezika u pristupu nacionalnihmanjina pravosudnom sistemu RepublikeSrbije.

U

Hronika nacionalnih manjina ponovo na TV Pink

Okrugli sto o pristupu nacionalnihmanjina pravnoj pomoći

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

7 Minority News

Direktor Centra za regionalizam, Aleksan-dar Popov, rekao je da su bilateralni spo-razumi nepotrebno zapostavljeni kao in-strument unapređenja prava manjina,navodeći da oni mogu da budu sredstvoranog upozorenja na probleme.

Istraživanje tima Centra za regionalizamje, navodi Popov, manjkavo, jer je sagle-dano pitanje četiri manjine – hrvatske,mađarske, rumunske i makedonske u Sr-biji, ali istraživački tim nije imao mandatda utvrđuje kakva je situacija sa srpskommanjinom u tim zemljama, te da će senastojati da se uradi i taj deo posla.

Govoreći o problemima, Popov navodi daSrbija ima problem s Hrvatskom koji znada eskalira i zapreti blokadom puta ka EU,a to je pitanje političke reprezentacije hr-vatske manjine na svim nivoima u Srbiji,odnosno obaveza da se obezbede garan-tovana mesta, kao i srpskoj manjini u Hr-vatskoj.

„U Hrvatskoj je to rešavano Ustavnim za-konom i tamo su garantovana mesta, kodnas postoji prirodni prag, što nije isto. Hr-

vatska često prigovara da to nije realizo-vano i da će ako se ne reši pitanje to bitijedna od razloga blokade puta Srbije kaEU“, kaže Popov.

Rumunija je, kaže, pretila uslovljavanjem

otvaranja pojedinih poglavlja rešavanjempitanja Vlaha, dok mešovita komisija Sr-bije i Makedonije nije ni formirana.

Popov je rekao da je na nedavnom sa-stanku mešovite komisije Mađarske i Sr-bije konstatovano je da skoro nema nekih

većih problema za mađarsku manjinu uSrbiji, niti za srpsku manjinu u Mađarskoj.

Među govornicima je bio i Ivan Bošnjak,državni sekretar u Ministarstvu državneuprave i lokalne samouprave. Tom prili-

kom je između ostalog istakao da je Srbijauvek spremna za rešavanje otvorenih pi-tanja kako mađarske, hrvatske, rumunskei makedonske nacionalne manjine u Srbiji,tako i srpske nacionalne manjine u sused-nim državama. Kako je rekao međunaro-dna zajednica je ocenila da Srbija ima do-bar zakonski okvir u oblasti zaštite pravanacionalnih manjina, ali da postoje odre-đene prepreke u sprovođenju. Istakao jeda je nacionalnim manjinama u Srbijiomogućeno učešće u predstavničkim te-lima, pre svega smanjenjem izbornog cen-zusa za političke stranke nacionalnih ma-njina, kao i propisivanjem povoljnijihuslova za njihov upis u Registar političkihstranaka.

Preporuke koje su definisane tokom ovogistraživanja treba da doprinesu bržem re-šavanju otvorenih pitanja koja su eviden-tirana tokom zasedanja Vladinih mešovitihkomisija. Otvaranjem pregovaračkog po-glavlja 23, ovo istraživanje dobija dodatnuvrednost, jer je prvo ovakve vrste i pred-stavlja dobru polaznu osnovu za artikula-ciju javnih manjinskih politika tokom pri-stupnih pregovora Srbije u EU.

Vesti

kojoj meri se ostvaruje sadržaj sporazuma u oblasti zaštite nacionalnih manjina koji su potpisale Srbija, Hrvatska,Makedonija, Mađarska i Rumunija govorili su na konferenciji Analiza sprovođenja bilateralnih sporazuma uoblasti zaštite nacionalnih manjina Srbija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Makedonija. Konferenciju je organizovaoCentar za regionalizam, a sprovedeno istraživanje je podržano od strane Fondacije za otvoreno društvo. U

Bilateralni sporazumi nepotrebno zapostavljeni kao instrumentunapređenja prava manjina

Izvor: Centar za regionalizam

irektorka Kancelarije za ljudskai manjinska prava, Suzana Pau-nović, sastala se u ponedeljaksa Čalokom Bejanijem, speci-

jalnim izvestiocem UN za ljudska prava in-terno raseljenih lica.

Tema sastanka bila je sagledavanje rezul-tata i praćenje primene preporuka iz izve-štaja nakon njegove prethodne posete Sr-biji u oktobru 2013. godine.

Bejani je ocenio da je postignut napredaku odnosu na prethodnu posetu i izrazio jeposebno zadovljstvo napretkom u oblastiizdavanja ličnih dokumenata za interno ra-seljena lica, među kojima su najbrojniji pri-padnici romske zajednice.

Bejani je pozdravio osnivanje Saveta za pra-ćenje primene preporuka mehanizama UNza ljudska prava kao važnog mehanizmaza praćenje stanja ljudskih prava u Srbiji isistemsko praćenje realizacije aktivnosti

predviđenih Akcio-nim planom za pri-menu Strategije pre-vencije i zaštite oddiskriminacije.

Paunović je tom pri-likom upoznala spe-cijalnog izvestioca daVlada u kontinuitetuprati implementacijusvih dokumenata uoblasti ljudskih pravai antidiskriminacije.

Kada je reč o rešava-nju pitanja ličnih do-kumenata romske zajednice, Paunović jenaglasila da je u periodu od donošenja Za-kona o matičnim knjigama, do sada preko25.000 građana dobilo lična dokumenta.Osim što su dobili lična dokumenta ovimljudima je, zahvaljujući tome, omogućenpristup svim pravima i podržana integracija.

Vlada je izradila bazu po-dataka o svim neformal-nim naseljima u Srbiji, ko-jih je 583, i u ta naselja ćese u narednom perioduinfrastrukturno ulagati. Napitanje Bejanija o proce-duri evikcija, Paunović jeobjasnila da će raseljava-nje naselja koja nemajudozvole biti vršeno uskladu sa najvišim stan-dardima ljudskih prava, asvim građanima biti obez-beđena integracija u novusredinu.

Specijalni izvestilac UN za ljudska prava in-terno raseljenih lica, Čalok Bejani, bio je uposeti Srbiji u periodu od 11. do 15. sep-tembra, gde se, u okviru svoje posete, sa-stao sa predstavnicima državnih organa,civilnog društva, kao i predstavnicima me-đunarodnih organizacija u Srbiji.

8 Minority News

Vesti

D

Čalok Bejani, specijalni izvestilac UN za ljudska prava i interno raseljena lica,

posetio SrbijuIzvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

redinom mesecau Pokrajinskojvladi je promovi-sana post publika-

cija sa prošlogodišnje Regio-nalne konferencije posvećenemanjinskim medijima „Ma-njinski mediji kao protagonistirešenja“, u organizaciji HerorMedia Pont.

Prezentovana publikacija je rezultat pro-šlogodišnje konferencije, koja je održanau prostorijama Asocijacije medija Srbije uokviru koje su o svojim iskustvima govorilipredstavnici manjinskih medija iz šireg re-giona.

Publikaciju je predstavila Nataša Heror, di-rektorka Heror Media Pont, koja je istaklada publikacija, kao i konferencija, imaju zacilj da se potencijali manjinskih i lokalnih

medija prepoznaju kao nosioci tradicijanacionalnih manjina, ali i kao nosioci dru-štvenih promena.

Kalman Kuntić, viši stručni saradnik u Sek-toru za informisanje, medije i analitiku Po-krajinskog sekretarijata za kulturu, infor-misanje i odnose sa verskim zajednicama,koji je ujedno i učesnik konferencije u pro-tekle četiri godine, je tom prilikom istakaoda je došlo vreme, kada manjinski mediji,

pored podrške države koju imaju ikoja će biti nastavljena, moraju dapronađu i neka nova rešenja zasvoje funkcionisanje i opstanak. Kaoključni faktor za opstanak je istakaomodernizaciju medija, kojoj seprema njegovim rečima moraju sviokrenuti.

Osim što su predstavili novu publi-kaciju, ujedno su najavili i sledeću,

po redu 5. konferenciju, koja ove godinenosi naziv „Zajednice novog vremena“. Uorganizaciji Heror Media Pont, a uz podr-šku Ministarstva kulture i informisanja iPokrajinskog sekretarijata za kulturu, javnoinformisanje i odnose sa verskim zajedni-cama, konferencija će se održati 10. no-vembra u Novom Sadu. Baviće se temomintegracija, fenomenom zajednice i razu-mevanjem kuture i pozicijom manjinskih ilokalnih medija.

SPromovisana post publikacija

konferencije o manjinskim medijima

9 Minority News

Savetovanje je organizovano na temu„Institucije EU u procesu pristupanjaSrbije“ a na ovu temu, prema rečimapredsednika Skupštine AP Vojvodine,Ištvana Pastora, koji je moderirao sku-pom, govorila je šefica pregovaračkogtima u procesu pregovaranja o pri-stupanju Srbije Evropskoj uniji, TanjaMiščević.

„Svi mi posedujemo odre-đena znanja o Evropskojuniji, evropskim instituci-jama i pregovaračkom pro-cesu, ali sam siguran da istotako postoje praznine kojeje moguće upotpuniti i nataj način to znanje unapre-diti. Kao nosioci javnih funk-cija, nosimo i deo odgovor-nosti u ovom procesu, stogaje važno što će se ova save-tovanja učestalo održavatido kraja ove godine. Važnoje što je ova saradnja konti-nuirana, a ne sporadična“,istakao je predsednik Pa-stor.

Šefica pregovaračkog timaTanja Miščević upoznala jepokrajinske poslanike sa ra-dom i funkcionisanjem naj-važnijih evropskih institu-

cija, posebno predstavivši Evropskiparlament, Savet ministara EU i Ev-ropsku komisiju, kao i njihovu važ-nost, ulogu i nadležnost u različitimfazama pregovaranja o pristupanju.

Ona je o ovoj temi govorila sa prak-tične strane ističući značaj i nefor-malnih sastanaka na kojima prisu-stvuju naši zvaničnici i razmenjuju

iskustva na međunarodnim skupo-vima.

„U procesu pregovaranja, ne prego-vara se samo sa evropskim instituci-jama, nego sa svim članicama EU,tako da nije dovoljno da sva pažnjabude usmerena isključivo prema Bri-selu. Tu je uloga sastanaka, kako for-malnih tako i neformalnih, veomavelika, jer na najbolji način može dase predstavi trenutna situacija i štaje sve urađeno u oblasti reformi iusklađivanja sa evropskim zakono-davstvom“, naglasila je Miščević.

Ona je istakla i da je neophodno dagrađani Srbije, koji su prema njenimsaznanjima u velikoj meri za pridru-živanje Srbije EU, razumeju da su svereforme koje Srbija mora proći u pro-cesu otvaranja pregovaračkih poglav-lja, u cilju boljeg i kvalitetnijeg životaljudi u Srbiji, a ne samo ispunjavanjenečijih uslova.

Nakon izlaganja otpočela je diskusija,a pokrajinski poslanici bili su zainte-resovani za informacije o tome kojaće pregovaračka poglavlja predstav-ljati najveći izazov, u kojoj fazi pre-govora se Srbija konkretno nalazi,kada se može očekivati konačno pri-druživanje i kako će se to odražavatina svakodnevni život.

Savetovanje za pokrajinske poslanikeIzvor: Skupština AP Vojvodine

Vesti

oslanici Skupštine AP Vojvodine prisustvovali su prvom u nizu saveto-vanja koje ima za cilj unapređenje znanja neophodnog za procese re-forme Srbije i njenog približavanja Evropskoj uniji. Savetovanje je or-ganizovano u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer. P

Od prvih razgovora na tu temu je pro-teklo jedva nešto više od dve godine,a u međuvremenu je trebalo i pot-puno rekonstruisati vek i po staruzgradu Mađarske građanske kasine,pa i dograditi je. Napominjemo, daje pre desetak godina obrazovanjeučitelja na mađarskom jeziku prese-ljeno u Suboticu i od tada u gradunije postojala visokoškolska ustanovana mađarskom jeziku.

Izdvojeno odeljenje za obra-zovanje negovatelja pri Medi-cinskom fakultetu Univerzi-teta u Pečuju svečano jeotvoreno u sredu, 21. septem-bra. Svečanost je počela izvo-đenjem univerzitetske himne„Gaudeamus” i himnama Sr-bije i Mađarske, koje je otpe-vao vokalni ansambl „MusicaViva”.

Čelnici Univerziteta u Pečujupredviđaju da će do 2020. godine usomborskom odeljenju učiti oko 100studenata, koji će sticati diplomu kojaće važiti u svim EU državama, a imaćei mogućnost nastavka master studijau Pečuju.

- Odeljenje u Somboru predstavljamogućnost da Medicinski fakultet pe-čujskog univerziteta pokaže da obra-

zovanje može da se dobije i van gra-nica Mađarske, pre svega za one kojižele da ostanu i studiraju na mađar-skom jeziku u domovini, ali i za onekoji žele da steknu diplomu na me-đunarodnim studijama na engleskomjeziku. Dokumentacija za akreditacijustudijskog programa na engleskomjeziku je spremna i nadamo se da ćeceo proces biti okončan do sledećeg

septembra - kazao je dekan Medicin-skog fakulteta u Pečuju, prof. dr JožefBetlehem.

- Mislim da je ovo istorijski korak, usmislu da počinjemo važne studije,koje će popraviti kvalitet života gra-đana u prekograničnom području ukojem žive i Mađari - kazao je rektorUniverziteta u Pečuju, prof. dr Jožef

Bodiš, predsednik Rektorske konfe-rencije Mađarske.

Studije za negovatelje u Somboru ot-vorene su zahvaljujući zalaganju ma-đarskog Ministarstva za ljudske re-surse i državnog sekretara ZoltanaMaruže.

- Naše ministarstvo je 2014. godinesagledalo mogućnosti visokogobrazovanja na mađarskom je-ziku u Vojvodini i zaključili smoda su prilike među najlošijim uregionu. Da bi se stvorili usloviza otvaranje ovog odeljenja, ulo-žili smo u rekonstrukciju i dogra-dnju Mađarske građanske kasine,što je omogućilo da u Somborupredavanja drže najbolji profesoriMedicinskog fakulteta iz Pečuja.U pripremi otvaranja studijskogprograma za negovatelje u Som-boru motivisalo me je zadovolja-vanje potreba Mađara sa obe

strane granice, ali i ostalih građana -rekao je dr Zoltan Maruža.

Prvi studenti istakli su želju da nakonstudija ostanu u domovini, a važnimpredmetom koji će izučavati smatrajusrpski jezik sa stručnom terminologi-jom, što će im u budućnosti olakšatirad u zdravstvenim ustanovama u Sr-biji.

10 Minority News

Mađarska zajednica

Visokoškolska ustanova na mađarskom jeziku

Izvor: www.soinfo.org

Somboru je svečano otvoreno izdvojeno odeljenje za obrazovanje negovatelja pri Medicinskom fa-kultetu Univerziteta u Pečuju, čime je Sombor ponovo dobio visokoškolsku ustanovu na mađarskomjeziku. Nastavu će pohađati 11 studenata, koji će se obrazovati kroz osam semestara.U

Beogradu je ot-voren Jevrejskicentar „HabadSrbija”, prvi cen-

tar organizacije Habad Luba-vič u Srbiji, čija je namena,pre svega, očuvanje jevrejsketradicije i kulture.

Obraćajući se zvanicama naprijemu, ambasadorka Iz-raela u Srbiji, Alona Fišer-Kam je poručila da Izrael i Sr-biju povezuju iste vrednosti,interesi, ali i zabrinutost inada, te da i jedni i drugi traže načine daza svoje građane obezbede bolji život,uslove i obrazovanje.

Habad centar je, kako je rekla, velika stvarza Jevreje koji putuju, a žele da se odmorena svoj način gde god da se nalaze i daosete atmosferu i izraelski način života.

Dodala je da veruje da joj je, kao novojambasadorki Izraela, jedan od zadatakada ohrabruje i osnažuje jevrejski život uSrbiji jer, kako je rekla, to zaslužuju Izrael,Jevreji i Srbija.

Podsećajući na Holokaust, koji su Jevrejipreživeli za vreme Drugog svetskog rata,ona je rekla da se Zakon o restituciji, kojipostoji u Srbiji, izuzetno ceni u Izraelu.

Domaćin prijema, rabin Jošua Kaminecki,poželevši dobrodošlicu, podsetio je naverovanje iz Tore da osoba šest godinaradi na zemlji, dok se sedme godine i ljudii zemlja odmaraju.

„Kao što je u Tori, tako je i sa nama. Poslešest godina koje smo mukotrpno radili uSrbiji, na početku sedme godine dobili

smo veliki poklon od Boga,ovo prelepo i veliko zdanjei nadam se da će ovazgrada biti puna ljudi i ak-tivnosti u godinama kojedolaze”, rekao je Kamine-cki.

On je, takođe, svima česti-tao i jevrejsku Novu go-dinu, Roš Hašanu, dobru isreću godinu.

„Habad Srbija” predstavljaedukativni centar, kako za

najmlađe, tako i za nešto starije. Otvara-njem centra, Beograd je dobio i ritualnokupatilo - mikve, a u zgradi se nalazi i ko-šer kuhinja.

Otvaranju Centra prisustvovali su pred-stavnici vlade, diplomatskog kora, Jevrej-ske opštine Beograd i druge zvanice.

U umetničkom delu programa nastupioje poznati izraelski pevač, Jishai Lapidot.

Jevrejski centar „Habad Srbija” nalazi seu Ulici Kneza Miloša 61.

Istakla je da postoji izuzetno dobra sa-radnja sa Humanitarnim udruženjemNemaca „Gerhard” i Nacionalnim sa-vetom nemačke nacionalne manjine,čije je sedište u Somboru i pokazaladobru volju da se saradnja u obostra-nom interesu i proširi. Gradonačelnicaje kazala da je HUN „Gerhard” dobarsaradnik lokalne samouprave u reali-zaciji akcija koje donose boljitak svimgrađanima na teritoriji grada Sombora- navedeno je na zvaničnom gradskomsajtu.

Predsednik podunavskih ŠvabaNemačke Hans Supric je ista-kao da poseta Somboru nijeslučajna, već je rezultat ranijeuspostavljene saradnje, te damu je izuzetno drago„ da sesaradnja nastavlja bez obzirana to koja je stranka u Som-boru na vlasti”. Sastanku suprisustvovali i Silard Janković, članGradskog veća za oblast zaštite pravanacionalnih manjina i verske zajed-nice, Nemanja Sarač, pomoćnik gra-

donačelnice za kulturu i informisanje,i Anton Bek, predsednik HUN „Ger-hard” i predsednik Izvršnog odboranemačkog nacionalnog saveta.

11 Minority News

Jevrejska zajednica

Otvoren Jevrejski centar „Habad Srbija“u Beogradu

Izvor: RTS

Nemačka zajednica

Dobra saradnja sa nemačkom manjinomIzvor. www.soinfo.org

radonačelnica Sombora, Dušanka Golubović, sastala se saHansom Supricom, predsednikom Saveza podunavskih ŠvabaNemačke i potpredsednikom Svetskog saveza podunavskihŠvaba, Jozefom Jergerom.G

U

12 Minority News

Tokom razgovora predsednik Mirović jeistakao da će Pokrajinska vlada biti pose-bno posvećena pitanjima koja doprinoseostvarivanju što boljeg položaja romskenacionalne manjine, ali i svih ostalih na-cionalnih zajednica koje žive u Vojvodini ikoje su, kako je podvukao, jedan od te-meljnih stubova stabilnosti našeg društva.

S druge strane, Vitomir Mihajlović je na-glasio da su u Strategiji za socijalno uklju-čivanje Roma i Romkinja u Srbiji od 2016.do 2025, koju je donela Vlada RepublikeSrbije, ponuđena najbolja rešenja u četiriključne oblasti – obrazovanju, stanovanju,zapošljavanju i zdravstvenoj i socijalnoj za-štiti, posebno se zahvalivši AP Vojvodinikoja, kako je rekao, prednjači u rešavanjupitanja vezanih za položaj nacionalnih ma-njina.

Romska zajednica

Podrška unapređenju položaja RomaIzvor: Pokrajinska vlada

okrajinska vlada će se ubuduće fokusirati na pitanja koja doprinose boljem položaju romske manjine u Vojvodini– glasi jedan od zaključaka sastanka predsednika Pokrajinske vlade, Igora Mirovića, i delegacije Nacionalnogsaveta romske nacionalne manjine u Srbiji, u kojoj su bili i predsednik Saveta, Vitomir Mihajlović, i pokrajinskaposlanica, Jelena Jovanović.P

rojekat „Osnaživanje Romki-nja iz Bujanovca za veće za-pošljavanje“ Udruženja Rom-kinja iz Bujanovca Evropska

unija i Vlada Švajcarske podržali su sa8.150 evra.

Evropska unija i Vlada Švajcarske, prekorazvojnog programa Evropski PROGRES,podržaće ukupno šesnaest projekata or-ganizacija civilnog društva koji će dopri-neti unapređenju položaja romske zajed-nice u 34 programske opštine najugoistoku i jugozapadu zemlje.

Projekti, za koje je opredeljena ukupnapodrška u visini od 150.000 evra usme-reni su na sprovođenje mera iz Strategijeza socijalno uključivanje Roma i Romkinjaza period od 2016. do 2025. godine uoblasti obrazovanja, zapošljavanja, sta-novanja, socijalne i zdravstvene zaštite ibezbednosti.

– Evropska unija i Vlada Švajcarske podr-

žale su romsku zajednicu da se aktivnouključi u iniciranje i sprovođenje mera izStrategije zato što verujemo da je dosle-dna primena ovog važnog dokumentanajbolji način da se ostvare vidljivi pomacii unapredi društveno-ekonomski položajromske zajednice na lokalu – rekao jeGrem Tindal, menadžer Evropskog PRO-GRESa.

– Odobreni projekti će prvenstveno do-prineti ekonomskom osnaživanju i zapo-šljavanju Roma i Romkinja, unapređenjunjihovog zdravlja i bezbednosti, posebnozaštiti od požara koji su česti u romskimnaseljima.

– Na ovaj način pomažemo romskim or-ganizacijama, posebno onim koje radena lokalu, da realizuju ideje koje će do-prineti smanjenju nejednakosti i siroma-štva romske zajednice koja je jedna odnajugroženijih grupa u Srbiji – navela jeAna Nedeljković, menadžerka Sektora zadobro upravljanje i socijalnu uključenost

u okviru programa Evropski PROGRES.

U Pčinjskom okrugu odobreni su projekti„Osnaživanje nezaposlenih Roma kroz va-trogasnu obuku…“ Dobrovoljnog vatro-gasnog društva Omladinci u Vranju sa10.000 evra; „Podrška romskoj deci daodrže kontiunuitet u obrazovanju Udru-ženja Bakija Bakić u Vranju sa 9.850 evra;„Karavan zdravlja“ Asocijacije zdravstve-nih radnika romske nacionalnosti u Vra-nju, Vladičinom Hanu, Surdulici, Proku-plju i Leskovcu sa 9.800 evra.

Sredstva je dobio i projekat „Zajedno doboljeg života“ Udruženja Optimist u Bo-silegradu (unapređenje uslova stanovanjakroz legalizaciju) sa 9.800 evra, te „Rom-ski obrazovni inkubator“ (edukativni sa-držaji za decu u školama) udruženja Romaintelektualaca u Vladičinom Hanu sa9.200 evra.

Realizacija projekata predviđena je zaseptembar i oktobar 2016. godine.

Evropski progres: donacija za bujanovačke Romkinje

Izvor: Bujanovačke

P

13 Minority News

Rusinska zajednica

Uspešno gostovanje rusinskog pozorišta u Slovačkoj

Izvor: Ruske slovo

Ansambl RNT je svuda bioiskreno dočekan i, iako jereč o drami sa elementimatragedije o nekadašnjemživotu Rusina na ovim pro-storima, publika je u sva trimesta jako dobro, emo-tivno i sa pohvalama prih-vatila predstavu, ističućinjenu aktuelnost i poruke iza današnje vreme, a tomeje doprinela i činjenica da,zbog istog jezika, nije bilojezičke barijere.

Članovi ansambla su se u sva tri mestasreli i sa svojim prijateljima, dogova-

rana je i buduća saradnja, a u neka-dašnjem Krsturu posetili su osnovnu

školu, grkokatoličku i rimok-tatoličku crkvu i muzejskuzbirku.

Rusinsko nacionalno pozori-šte je poslednji put u Slova-čkoj gostovalo pre šest go-dina sa predstavom „Supaod kanarinca“, takođe u re-žiji M. Zazuljaka, a ova po-seta je ostvarena zahvalju-jući namenskim sredstvimaNacionalnog saveta Rusinaza RNT, kao i Sporazumu omeđuregionalnoj saradnji

AP Vojvodine i Prešovskog samou-pravnog kraja.

predstavom „Ona je nevina“ Eugena Kočiša, u režiji Mihajla Zazuljaka, Rusinsko narodno pozorište (RNT) „PetroRiznič Đađa“, od 22. do 24. septembra gostovalo je u Slovačkoj. Predstava je u četvrtak odigrana u Kladzanima,u petak u Prešovu, a u subotu u Zemplinskoj Teplici, nekadašnjem Krsturu.S

Slovačka zajednica

Kultura Republike Slovačke na VoždovcuIzvor: Opština Voždovac/Hlas ljudu

Manifestacija je održana 16. septembrai tom prilikom su u svečanoj sali opštineVoždovac predsednik Skupštine gradskeopštine Voždovac, Aleksan-dar Mirković, i Nj.E. DagmarRepčekova, ambasadorkaSlovačke u Srbiji, otvorili iz-ložbu fotografija pod nazi-vom „Čarobna Slovačka“.

Predsednik Skupštine opštineAleksandar Mirković rekao je,tom prilikom, da Opština tra-dicionalno organizuje ovakvemanifestacije. „Veoma mi jedrago što započinjemo noviciklus sa Slovačkom koja jeosvedočeni prijatelj Srbije ikoja nam pruža podršku na

našem putu ka Evropskoj Uniji, posebnosada kada Republika Slovačka predse-dava Unijom“, izjavio je Mirković.

„Slovaci su na teritoriju Srbije došli pre270 godina, ali su očuvali tradiciju i pre-nose je mlađim generacijama, što je ret-kost i u samoj Slovačkoj“, rekla je amba-sadorka Dagmar Repčekova.

Tradicionalne pesme i igre Slovaka pred-stavili su Folklorni ansambl „Klas“ iz Stare

Pazove, vokalni solisti Darko Uhelji,Andrea Ruman, Ema Kočiš i MariaBzovski i instrumentalista BranislavKovač. U okviru programa prikazanje i igrani film slovačkog rediteljaPetera Solana „Bokser i smrt“. Po-setioci su, takođe, mogli da seupoznaju sa rukotvorinama Udru-ženja žena iz Stare Pazove i da pro-baju tradicionalna slovačka jela.

Manifestaciju su organizovali Op-ština, Ambasada Republike Slova-čke i Slovačko kulturno-umetničkodruštvo „Heroj Janko Čmelik“ izStare Pazove.

pština Voždovac tradicionalno organizuje manifestacije koje imaju zacilj da pedstavljaju kulturu nacionalnih zajednica. Novi ciklus ovihmanifestacija je započet predstavljanjem kulture Slovačke.O

14 Minority News

Hrvatska zajednica

Vijesti i emisije šest dana u tjednuIzvor: Hrvatska riječ

rije nešto više od godinudana, točnije 6. srpnja 2015.,emitirana je prva emisija na-stala u okviru televizijske pro-

dukcije Udruge novinara Cro-info iz Su-botice. U pitanju je bila petominutnadnevno informativna emisija Cro-info vi-jesti.

Televizijski program u produkciji oveudruge, zajedničkog projektnog naziva“Hrvatska panorama”, emitira se od tadana subotičkoj YU eco televiziji, koja sepreko kabelskog sustava može gledati iu Somboru, Bačkoj Topoli i Kikindi. Osimspomenutih Cro-info vijesti, koje se emi-tiraju radnim danima od 15.30 sati,Udruga producira još dvije emisije. To supolusatne tjedne emisije: Motrišta (če-tvrtkom, 22.30 sati), koja se bavi dru-štveno-političkim temama i Zlatna ška-tulja (nedjelja, 10 sati) koja sukladnosvom nazivu, čuva od zaborava kulturnubaštinu Hrvata u Vojvodini – običaje,stare zanate, narodno stvaralaštvo, ali ianegdote sugovornika.

Tim koji napreduje

“Smatramo da smo za veoma kratko vri-jeme postojanja uspjeli uspostaviti sustavkoji kvalitetno funkcionira”, kaže mena-džer udruge Cro-info, Branimir Kuntić.“To je sustav u kojem svatko zna svojuulogu, ali po potrebi i 'pokriva' kolege iztima. Upravo takva konstelacija omogu-ćuje nam napredovanje i ispunjavanje ci-ljeva zbog kojih smo osnovani, a to je uprvom planu unaprjeđenje scene elek-troničkih medija u Hrvata te edukacijamladog novinarskog kadra”.

Kako Kuntić dodaje, Cro-info tim je vrlodinamična struktura, u stalnom procesurazvijanja. “Trenutno za potrebe TV pro-dukcije s udrugom surađuje oko 20osoba – kako novinara i spikera, tako iosoba zaduženih za tehnički dio posla –snimanje, montiranje, zatim konvertira-nje medijskih sadržaja u cilju prikazivanjana našoj internetskoj straniciwww.croinfo.rs, ali i na Youtubeu i Face-booku.”

Financiranje preko natječaja

Projekt Hrvatska panorama financira sevećim dijelom od sredstava izborenih nanatječajima. Manji dio sredstava osigu-

ravaju pružanjem reklamnih i novinarskihusluga drugim licima i udrugama.

“Sredstva koja udruga osigura pruža-njem usluga korisitimo u cilju 'pukog pre-življavanja' produkcije u tzv. hladnom po-gonu, tj. u razdoblju dok ne dobijemosredstva s natječaja, a koji uglavnom trajeod siječnja do srpnja. Upravo u tom raz-doblju gotovo polovica mjesečnog pro-računa TV produkcije odlazi samo na za-kup medijskog prostora”, pojašnjavaKuntić.

Dinamika raspisivanja, odlučivanja iisplate sredstava izborenih na natječa-jima za informiranje predstavlja velikiproblem za ovu TV produkciju.

“Natječaji se raspisuju u travnju, komisijezasjedaju i odlučuju u roku od 3 mjesecaod roka određenog za predaju natječaj-nih prijava, a sredstva se dostavljaju ko-risnicima tek od druge polovice osmogmjeseca, a ponekad i do poslednjeg tje-dna u godini. Paradoksalno, na jednomod natječaja na koji smo aplicirali te iz-borilii sredstva za projekte u 2015. godini,sredstva su doznačena u četvrtom mje-secu 2016. Također, probleme u poslo-vanju predstavlja i činjenica kako se nanatječajima za informiranje ne može apli-cirati za tehničko unaprjeđenje medija,već se isključivo razmatraju personalnitroškovi te nam je relativno ograničenproračun u ovom segmentu, što rezultirarelativno skromnom tehničkom oprem-ljenošću produkcije”, dodaje Kuntić.

Cro-info studio nalazi se u iznajmljenojprostoriji od dvadesetak četvornihmetara na Otvorenom sveučilištu, akoja je u vlasništvu Grada Subotice iza koju Udruga plaća mjesečni zakup irežije.

Prostor za mlade

Bernardica Vojnić Mijatov je sada većprepoznatljiva spikerica u Cro-info vi-jestima:

“Na početku mog angažmana IvanUšumović iz udruge Cro-info me jeupoznao sa svime što me čeka u ovomposlu, a prvi radni dan sam postupnopočela upoznavati ostale članove našeekipe. Nikada, do prije godinu dana

se nisam susretala s kamerom , pa jena početku bilo i dosta treme. Televi-zijski posao je nešto što sam uvijekpotajno željela i zadovoljstvo mi je ra-diti u sklopu Cro-info obitelji.“

Marin Piuković angažiran je kao videomontažer.

„U Cro-infu radim kao montažer, a po-nekad kad je to potrebno uzmem ka-meru i snimim određeni prilog na te-renu. Jako sam zadovoljan ovimposlom, volim ga raditi osobito štosmo svi mladi i dobra smo ekipa kojase međusobno razumije i s velikim en-tuzijazmom svakodnevno pristupakreiranju dnevnog informativnog pro-grama na hrvatskom jeziku.“

P

15 Minority News

Bugarska zajednica

Udruženje „Šopsko oro“ otvorilokancelariju u Pančevu

Povodom otvaranja kancelarija Udru-ženja 22. septembra je upriličena sve-čanost kojoj su prisustvovali prvi se-kretar Bugarske ambasade, TodorTodorov, potpredsednik Nacionalnogsaveta bugarske nacionalne manjine,Stefan Stojkov, Mila Vasov, v. d. direk-tora časopisa “Novo Bratstvo” na bu-garskom jeziku i članovi Udruženja.

Zoran Rajkov je podsetio da je udruže-nje osnovano 24. marta 2015. godine,ali da se članovi okupljaju još od fe-bruara 2010. godine i da od tada po-

stoji ideja o očuvanju i negovanju na-cionalnog identiteta.

Zvanicama se obratio i Todor Todorov,prvi sekretar Bugarske ambasade u Sr-biji, koji je u ime novopostavljenog am-basadora, Radka Vlajkova, i u svoje li-čno ime čestitao otvaranje prostorija“Šopskog ora” i naglasio da uz pomoćAmbasade Bugarske u Srbiji i Naciona-lnog saveta bugarske nacionalne ma-njine u Srbiji, ovo udruženje ima bu-dućnost.

Udruženje građana bugarske nacional -ne manjine, “Šopsko oro” Pančevo, jenevladino i neprofitno udruženje,osnovano na neodređeno vreme, ukoje se dobrovoljno udružuju građanibugarskog porekla sa područja Repu-blike Srbije, ili se izjašnjavaju kao Bu-gari, i radi zajedničkih aktivnosti u obla-stima negovanja tradicije i običajazemlje, porekla, negovanja jezika, fol-klora, kulture i drugih aktivnosti neop-hodnih za očuvanje nacionalnog iden-titeta u skladu sa Zakonom. SedišteUdruženja je u Pančevu.

druženje građana bugarske nacionalne manjine “Šopsko oro“ zvanično je predstavilo i otvorilo svoju kancela-riju u Pančevu. Novi prostor otvorio je Zoran Rajkov, predsednik udruženja, a kancelarije se nalaze u Ulici CaraLazara 1c.U

Izvor: www.pancevo.mojkraj.rs

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat