Center for Interdisciplinary Studies · - Srpski i hrvatski mediji su u izveštavanju podeljeni po etnonacionalnim osnovama - Pri stabilizaciji društvenih odnosa, mediji preuzimaju

Mediji kao platforma za međuetnički dijalog (Studija sluĉaja: srpski i hrvatski elektronski mediji nakon ratova devedesetih)

Studentkinja:

Manja Bojanić

Mentorka:

prof. dr Mirjana Nikolić

Beograd, septembar 2014.

~ Center for Interdisciplinary Studies ~

and

~ Institut de la Communication ~

UNESCO Chair in Cultural Policy and Management

Master teza:

2

Sadržaj:

Apstrakt.......................................................................................................................................4

Abstract.......................................................................................................................................8

1. Uvod......................................................................................................................................11

1.1. Relevantnost teme i cilja istraţivanja...................................................................................14

1.2 Metodologija istraţivanja i izrade rada.................................................................................15

1.3 Polazne hipoteze....................................................................................................................15

2. Multikulturalizam, interkulturalizam, kulturni i međuetnički dijalog..........................16

2.1 Multikulturalnost na prostorima Balkana 1945-1990. godine...............................................19

2.2 Kriza identiteta i stvranje nacionalizma na Balkanu..............................................................22

2.3 Interkulturalni i meĊuetniĉki dijalog......................................................................................25

2.4 Mediji kao prostor interkulturalnog i meĊuetniĉkog dijaloga i njihova uloga u uspostavljanju

dijaloga...................................................................................................................................29

2.4.1 Komunikacijski kapaciteti novih medija i njihova uloga u interkulturalnom dijalogu........32

2.5 Etiĉnost medija korak ka meĊuetniĉkom dijalogu...................................................................41

3. Odnosi Srbije i Hrvatske u bivšoj Jugoslaviji.....................................................................45

3.1 Programski sadrţaj srpskih i hrvatskih medija kao platforma za interkulturalni dijalog........51

3

3.2 „Jeziĉki nacionalizam“ – incident oko postavljanja dvojeziĉnih tabli na drţavne institucije u

Hrvatskoj................................................................................................................................ 54

3.2.1 Glavni akteri u tekstovima hrvatskih medija..................................................................56

3.2.2 Vukovarski „vandali“ kao heroji i ţrtve.........................................................................63

3.3 Programski sadrţaj srpskih medija.....................................................................................69

3.2.1 Etnonacionalna osnova u medijskom izveštavanju o sluĉaju postavljanja dvojeziĉnih tabli u

Hrvatskoj...................................................................................................................................69

4. Zaključak i preporuke za unapređenje kvaliteta medija u cilju uspostavljanja

međuetničkog dijaloga......................................................................................................75

4.1 Dokazivanje hipoteza..........................................................................................................75

4.2 Preporuke............................................................................................................................79

5. Bibliografija i vebografija....................................................................................................81

4

Apstrakt

Tokom ratova devedesetih godina, koji su doveli do raspada Jugoslavije došlo je do narušavanja

odnosa izmeĊu Srbije i Hrvatske zbog strašnih zloĉina koji su poĉinjeni sa obe strane. I nakon

skoro dvadeset godina od kako je potpisan Dejtonski sporazum i prekinut rat u bivšoj Jugoslaviji,

hrvatsko-srpski odnosi se nisu stabilizovali. Naime, iako „istorijsko vreme“ pokazuje da su

netrpeljivosti i sukobi izmeĊu Srba i Hrvata davno trebali biti prevaziĊeni, „liĉno vreme“,

odnosno sećanje na rat i podsećanje na isti od strane aktera koji utiĉu na formiranje politike

sećanja doprineli su odbijanju suoĉavanja sa prošlošću i definisanju sadašnjosti kroz oblikovaje

identiteta na temeljima nacionalistiĉke ideologije.

Procesi pomirenja izmeĊu Srbije i Hrvatske podrazumevaju suoĉavanje sa prošlošću, priznavanje

krivice i preuzimanje odgovornosti za poĉinjene zloĉine u cilju „zatvaranja postkonfliktnih rana“

i uspostavljanja dijaloga izmeĊu razliĉitih interesa i kultura. Uspostavljanje meĊuetniĉkog,

odnosno interkulturalnog dijaloga izmeĊu Srba i Hrvata predstavlja sastavni deo prevazilaţenja

prošlosti i stremljenja ka boljoj budućnosti u smislu dostojanstvene razmene mišljenja izmeĊu

suprostavljenih grupa razliĉitog etniĉkog, kulturnog, verskog nasleĊa, a sa ciljem postizanja

razumevanja i uvaţavanja. Interkulturalni dijalog u sebi sadrţi sposobnost razumevanja procesa

koji su prisutni i koji deluju u jednom multikulturalnom društvu, kakvo su srpsko i hrvatsko.

„Dijalog izmeĊu razliĉitih kultura se bavi suštinskim problemima ljudskog raslojavanja i

predstavlja kljuĉni faktor u prevenciji nesigurnosti, stvaranju stereotipa i sukoba.“1

Potencijal da uĉestvuju u interkulturalnom dijalogu imaju svi slojevi društva, a mediji, nevladine

organizacije, graĊanski sektor i umetnici su predstavnici najprogresivnijih praksi, jer imaju

potencijal da na kreativan naĉin prisupaju problemima multikulturalnih zajednica i da tako stvore

uslove za susret razliĉitih kultura, za njihovu saradnju, kao i da ohrabre zajednice da budu

jednako otvorene u smislu uslova ţivljenja i dostupnosti resursa za sve svoje graĊane, bez obzira

kojoj veroispovesti, naciji ili kulturi pripadaju.

1 Savet Evrope, Bela knjiga o interkulturalnom dijalogu, Ministarstvo kulture, Republika Srbija, 2008, str 25

5

Poslednjih dvadeset godina u Evropi se mnogo radi na promovisanju interkulturalnog dijaloga i

iznalaţenju platformi za njegovo unapreĊenje. Od ranije je poznato da su mediji u bivšoj

Jugoslaviji doprineli širenju nacionalnih, tj. nacionalistiĉkih ideja, koje ne nude mnogo prostora

za demokratsko razrešavanje sukoba, već imaju imaju veliki uticaj na njihovu ekspanziju. Mediji

imaju veliki uticaj na formiranje stavova javnog mnjenja, pa kako su uticali na narušavanje

dijaloga u toku devedesetih godina, širenjem mrţnje i podsticanjem na zloĉine, tako mogu i

uticati na uspostavljenje dijaloga, promovisanjem kulturnih razliĉitosti i stimulisanjem

tolerantnosti prema drugaĉijim kulturama, nacijama i religijama. Svojim odnosom prema nekoj

temi i njenom reprezentacijom kroz medijske sadrţaje, mediji deluju u pravcu narušavanja ili

uspostavljanja dijaloga. To posebno dolazi do izraţaja kada je reĉ o izveštavanju u “kritiĉnim

situacijama”, odnosno onim pitanjima u kojima dolazi do izrazitih sukoba izmeĊu razliĉitih

kulturnih zajednica praćenih nasiljem. Naĉin na koji su medijske poruke (de)kodirane

umnogome utiĉe na pozitivan ili negativan proces komunikacije, pa je tako vaţno da mediji

objektivno i nepristrasno tumaĉe dogaĊaje o kojima izveštavaju, bez potrebe za

senzacionalizacijom i pokušajima manipulisanja.

Osnovni cilj master teze jeste da ispita u kojoj meri onlajn mediji mogu biti platforma za

interkulturalni i meĊuetniĉki dijalog i koliki znaĉaj oni imaju u procesu uspostavljanja

komunikacije, delovanju sa ciljem pomirenja izmeĊu Srba i Hrvata, prevazilaţenju ratne

prošlosti, a potom kreiranja novih kolektivnih sećanja i zajednica u kojima se poštuju i razumeju

ljudska i manjinska prava.

Predmet istraţivanja bila su ĉetiri medijska portala, koja su vezana i za dnevne listove i to dva iz

Hrvatske (Jutarnji list i Veĉernji list) i dva iz Srbije (Politika i Blic) i naĉin na koji su oni

izveštavali o jednoj od tema koja je uzburkala Hrvatsku, a potom i srpsku javnost, a to je

postavljanje dvojeziĉnih tabli sa ćiriliĉnim i latiniĉnim oznakama na drţavne institucije u

Vukovaru.

Izveštavanje ovih onlajn medija sam uzela u razmatranje jer diseminacija informacija uz pomoć

interneta i novih tehnologija predstavljaju savremen, nezaobilazan i uticajan naĉin

komuniciranja. Javnost, publika, pojedinci su sve više naklonjeni internetu i novim

tehnologijama, što i onlajn medije ĉini popularnijim. Onlajn mediji se konstantno unapreĊuju i

dok je sadrţaj štampanih medija statiĉan, medijski portali se iz sata u sat dopunjuju novim

6

informacijama, u njihovim tekstovima su prisutni video zapisi, a poseduju i prostor za dijalog sa

publikom što sveukupno ĉini njihov sadrţaj interaktivnim. Onlajn mediji imaju specifiĉnu

razgovornu prirodu koja podrazumeva i razmenu mišljenja izmeĊu ĉitalaca kroz komentare koje

su namenjeni za ovu svrhu, a nalaze se na kraju teksta. Zbog svega pomenutog, smatram da su

onlajn mediji pogodni za istraţivanje u smislu identifikovanja njihovog potencijala za

uspostavljanje i razvoj interkulturalne komunikacije.

Ţeleći da identifikujem trenutnu situaciju u medijima, kako bih ustanovila u kojoj meri je došlo

do napretka u njihovoj demokratizaciji u odnosu na devedesete godine i kako bih istakla

preporuke sa ciljem poboljšanja medijske produkcije, ureĊivaĉke politike i ukupne delatnosti

onlajn medija, bavila sam se društveno aktuelnom temom koja je usko povezana sa

problematiĉnom ratnom prošlošću i srpsko-hrvatskim odnosima uopšte.

U svojoj analizi sam se skoncentrisala na tumaĉenje medijskog diskursa ĉetiri onlajn medija,

koristeći kvantitativno-kvalitativni metoda. Najviše paţnje sam poklonila “interpretaciji” i

tumaĉenju retorike medijskih tekstova, a poseban naglasak je stavljen na to kakav efekat oni

mogu imati na ukupnu javnost. Analiza medijskog diskursa mi je pomogla da utvrdim na koji

naĉin je uspostavljena interakcija izmeĊu medijskih tekstova, ljudi koji ĉitaju te tekstove, kao i

onih koji su glavni akteri istih.

Istraţivanje sam bazirala na sledećim hipotezama:

- Mediji prestavljaju nezaobilazan faktor u uspostavljanju interkulturalnog i meĊuetniĉkog

dijaloga

- U destabilizovanom društvu mediji pokazuju kapacitet da unište meĊuetniĉki dijalog

- Srpski i hrvatski mediji su u izveštavanju podeljeni po etnonacionalnim osnovama

- Pri stabilizaciji društvenih odnosa, mediji preuzimaju ulogu da izgrade ono što su uništili – od

faktora koji uništava meĊuetniĉki dijalog do faktora koji gradi interkulturalni dijalog.

7

Istraţivanje je pokazalo da srpski i hrvatski onlajn mediji prestavljaju veoma bitan faktor ka

uspostavljanju interkulturnog dijaloga, ali da se i njihov potencijal najĉešće zloupotrebljava u

kriznim situacijama, pa tako umesto objektivnog izveštavanja i promovisanja kulturnih

raznolikosti, medijski tekstovi prenose poruke mrţnje, zasnovane na stereotipima i predrasudama

o drugima. Nakon dobijenih rezultata, bilo je neophodno ukazati na probleme sa kojima se

medijski radnici, pa i sami mediji susreću u smislu njihovog finansiranja, svakodnevnog pritiska

koji dovodi do cenzure i autocenzure, kao i na ĉinjenicu da medijski radnici portala koji su uzeti

u razmatranje oĉigledno ne polaţu mnogo znaĉaja interkulturalnom dijalogu i meĊuetniĉkoj

saradnji i pomirenju. Kako bi se unapredio kvalitet medijskog izveštavanja i suzbili problemi sa

kojima se svakodnevno sureću medijski radnici, na kraju rada sam iznela izvesne preporuke,

ĉijim bi usvajanjem medijski prostor postao potencijalna platforma za podspešivanje

interkulturalnog dijaloga.

8

Abstract

During the wars of the nineties, which led to the breakup of Yugoslavia, there was a disruption

of relations between Serbia and Croatia due to the terrible crimes that were committed on both

sides. After almost twenty years the Dayton agreement was signed and war was ended in the

former Yugoslavia, the Croatian-Serbian relations are not stabilized. Although "historical time"

shows that the animosity and conflict between Serbs and Croats shoul be overcome by now,

"personal time" and the memory of war are fresh and live because of the actors who influence the

policy of memories and contributed to the rejection of dealing with the past and defining the

present through formation of identity on the basis of nationalist ideology.

Processes of reconciliation between Serbia and Croatia include dealing with the past, admission

of guilt and taking responsibility for crimes in order to overcome "post-conflict wound closure"

and establish a dialogue between the different interests and cultures. Establishment of inter-

ethnic and inter-cultural dialogue between Serbs and Croats is an integral part of overcoming the

past and aspirations for a better future in terms of respectful exchange of views between

opposing groups with different ethnic, cultural, religious heritage, and in order to achieve

understanding and respect. Intercultural dialogue contains the ability to understand the processes

that are present and operating in a multicultural society such as Serbian and Croatian. "The

dialogue between different cultures address the fundamental problems of human disintegration

and a key factor in the prevention of insecurity, creating stereotypes and conflict.“2

Potential to participate in intercultural dialogue have all sectors of society, the media, NGOs,

civil sector and artists are representatives of the most progressive practices, because they have

the potential to be creative in dealing with the problems of multicultural communities and thus

create conditions for the meeting of different cultures, for their cooperation and to encourage the

community to be as open in terms of living conditions and access to resources for all its citizens,

regardless of religion, nationality or culture they belong to.


9

The last twenty years in Europe, a lot of work was done on promotion of intercultural dialogue

and finding a platform for its improvement. It is already well known that the media in the former

Yugoslavia contributed to the dissemination of national, ie. nationalistic ideas, which do not

offer much space for democratic resolution of the conflict, but have a major impact on its

expansion. The media have a great influence on the formation of public opinion - and how media

affected the disruption of dialogue during the nineties, spreading hatred and incitementing on

crime, so they can affect the establishment of the dialogue, the promotion of cultural diversity,

and fostering tolerance towards other cultures, nations and religions .

With their attitude toward some subject and its representation through media content, the media

act in the direction of distortion or establishing a dialogue. This is particularly evident when it

comes to covering the "critical situation", ie those issues where there is a distinct conflict

between different cultural communities accompanied by violence. The way in which media

messages are (de) coding significantly affect positively or negatively the process of

communication, so it is important that media objectively and impartially interpret the events they

report on, without the need for senzacionalization of news and attempts of manipulation.

The main objective of the master thesis is to examine the extent to which online media can be a

platform for intercultural and interethnic dialogue and how important they are in the process of

establishing communication, in acting with the aim of reconciliation between Serbs and Croats,

in overcoming wartime past, and then creating new collective memory and communities in

which human and minority rights are respected.

The subject of the study was the four media portals, which are linked to the daily newspapers and

two from Croatia (jutarnji list i Veĉernji list) and two from Serbia (Politika i Blic) and the way

they report on one of the topics that excited Croatia and then the Serbian public - setting up a

bilingual boards with Cyrillic and Latin markings on state institutions in Vukovar.

I took in consideration reporting of these online media because dissemination of information

through the internet and new technologies is modern, unavoidable and influential way of

communicating. Public audience, individuals are more inclined to the Internet and new

technologies, and that facct online media makes more popular. Online media is constantly

improving, and while the content of print media is static, media portals are modified with new

10

information from hour to hour. Online media have the specific „ spoken nature“, which consider

the exchange of opinions between readers through the comments, and makes those portails more

interactive. For all these reasons, I believe that online media are suitable for research in terms of

identifying their potential for establishment and development of intercultural communication.

Aiming to identify the current situation in the media, in order to establish to what extent the

progress has been made in its democratization since the nineties, and to pointed out

recommendations for improvement of media production, editorial policy and the overall activity

of online media, I dealt with current social topic that is closely linked to problematic wartime

history and the Serb-Croat relations in general.

In the analysis I concentrated the interpretation of media discourse of four online media, using

quantitative and qualitative methods. I pay attention on the rhetoric of analized media, and I put

special emphasis on to effect they may have on the general public. Analysis of media discourse

helped me to determine how the interaction between media texts, the people who read these

texts, as well with those who are the main actors of the same could be established.

The research was based on the following hypotheses:

- The media represent an important part in the establishment of intercultural and interethnic

dialogue

- In the destabilized society, media show capacity to destroy inter-ethnic dialogue

- Serbian and Croatian media are divided by ethno-national basis in their reporting

- With the stabilization of social relations, the media take the role to build what was destroyed –

from the factor that destroys inter-ethnic dialogue to the factor that builds intercultural dialogue.

Research has shown that Serbian and Croatian online media represent a very important factor

towards the establishment of intercultural dialogue, but also their potential is abused in a crisis

situation, so instead of objective reporting and promotion of cultural diversity, media texts

convey a message of hatred based on stereotypes and prejudices on others. Following the results

obtained, it is necessary to point out the problems that the media workers and media themselves

facing in terms of financing, the daily pressure that leads to censorship and self-censorship and

11

the fact that media workers on the portals that are taken into consideration, does not make much

importance to intercultural dialogue and inter-ethnic cooperation and reconciliation. In order to

improve the quality of media coverage and to suppress problems with wich media workers are

faced on daily basis I have put forward several recommendations, which should help media to

become a platform for promotion of intercultural dialogue.

1. Uvod

Srbija je zemlja u tranziciji, koja je zbog svog kompleksnog istorijskog, etniĉkog, religijskog i

kulturnog nasleĊa najviše upućena na unapreĊivanje odnosa sa drţavama na prostoru Jugoistoĉne

Evrope, posebno na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Ratovi koji su doveli do raspada

Jugoslavije, kao i tenzije i konflikti koji su ugrozili srpsko - albanske odnose na Kosovu uticali

su na spoljnu politiku zemlje i njenu meĊuregionalnu saradnju. Spoljnopolitiĉki ciljevi Srbije,

njene intencije ka ĉlanstvu u Evropskoj uniji, mogu biti ostvareni samo kroz jaĉanje demokratije,

vladavine prava i skladne meĊususedske odnose.

Odnosi sa susedima, odnosno sa zemljama koje su ulazile u sastav Jugoslavije su još uvek

nesreĊeni i moţemo slobodno reći da je potrebno, kao što je navedeno i u ciljevima spoljne

politike Republike Srbije, unaprediti dijalog izmeĊu naroda koji pripadaju razliĉitim etniĉkim

zajednicama, odnosno potrebno je boriti se za uspostavljanje meĊuetniĉkog i interkulturalnog

dijaloga.

Interkulturni dijalog je nuţnost vremena u kom ţivimo. U svetu uvećanih raznolikosti i

nesigurnosti, mi moramo da uvaţavamo etniĉke, verske, jeziĉke i nacionalne linije koje nas

razlikuju da bi osigurali socijalnu koheziju i spreĉili konflikte. Razliĉitosti ne treba da nas

razdvajaju, već treba da ih shvatamo kao kulturno bogatstvo. Konflikti koji nastaju zbog

etniĉkih, religijkih i lingvistiĉkih razlika su najĉešće posledica nepoznavanja „onih drugih“ i zato

je put razumevanja - put uĉenja o drugima, pa je prostor komunikacije istovetan prostoru

prestavljanja nacionalnog identiteta i upoznavanju tuĊeg. Razvijanje kulture koja će podupirati

kulturni pluralizam jeste teţak i zahtevan zadatak. Svaki nivo vlasti, od lokalnog preko

12

regionalnog i nacionalnog do meĊunarodnog, ukljuĉen je u demokratsko upravljanje kulturnom

raznolikošću, a znaĉajnu poziciju u demokratskim procesima zauzimaju i mediji.

Za razliku od kulture koja obiĉno uspostavlja dijalog, mediji imaju vaţno mesto u izazivanju

sukoba, a potom u uspostavljanju odnosa u procesima „pomirenja“. Ova master teza se bavi

medijima kao platformom za uspostavljanje meĊuetniĉkog i interkulturalnog dijaloga. Liĉno

interesovanje da se bavim medijima u procesu interkulturalne komunikacije proizilazi iz

profesionalnog iskustva i rada u novinarstvu, kao i iz zainteresovanosti za pisanu reĉ i medijski

diskurs. TakoĊe, veoma je jasno da mediji imaju veliki uticaj na oblikovanje mišljenja javnog

mnjenja i da stoga mogu predstavljati vaţan faktor u procesima upoznavanja drugih. Mediji

izraţavaju kulturnu raznolikost jednog društva, stavljaju kulturu u sveopšti kontekst i mogu

pruţiti odreĊene platforme za stvaranje razliĉitih perspektiva sa kojima ĉitaoci, gledaoci ili

slušaoci ne dolaze svakodnevno u kontakt. Kako bi Srbija uspostavila bolje odnose sa susedima i

postala zemlja koja neguje demokratiju, jednakost, ljudsko dostojanstvo, i mediji treba da

uĉestvuju u promovisanju meĊunacionalne tolerancije i meĊuljudskog uvaţavanja, što

predstavlja osnovni preduslov za razvoj društva u ĉijoj osnovi je solidarnost.

U skladu sa politiĉkim i društvenim promenama u bivšoj Jugoslaviji, mediji su u razliĉitim

trenucima imali veliku ulogu u podstrekivanju sukoba izmeĊu pripadnika razliĉitim etniĉkim

zajednicama, postavljajući se autorativno pri propagiranju politiĉe volje vlasti i manipulišući

masama u cilju prikrivanja informacija i stvaranja „konfliktnog raspoloţenja“. Nemogućnost

politiĉara da u teškim trenucima SFRJ naprave kompromis, prenosio je sukobe u medije. Tako je

došlo i do toga su politiĉki moćnici stavili pod kontrolu drţavnu televiziju, a dolazi i do

unutrašnje dezintegracije medijskog sistema, pa je tako oko osam razliĉitih tumaĉenja jednog te

istog dogaĊaja. Razliĉita tumaĉenja dogaĊaja, pristrasno prenošenje informacija, optuţivanje

jedne strane za zloĉine u ratu i senzacionalizam podsticali su mrţnju izmeĊu razliĉitih

nacionalnih zajednica i doveli do otuĊivanja naroda. Mediji su uĉvršćivali novu retoriku koja je

osnaţivala govor mrţnje, a ta mrţnja prenosila se i u stvarni ţivot, pa nije ĉudno da je već

nekoliko puta Tuţilaštvo za ratne zloĉine Srbije najavljivalo pokretanje suĊenja novinarima koji

su odgovorni za podsticanje ratnih zloĉina devedesetih. „Štampa, radio i televizija udubljivale su

se u istorijske teme, pri ĉemu su strašni zloĉini Drugog svetskog rata imali posebno mnogo

prostora. Sve strane prikupljale su dokaze koji su sluţili za isticanje uloge ţrtve i potpirivanje

13

kolektivne ţelje za osvetom, na primer kada je beogradska Politika 1990. objavila naslov u

tekstu o Hrvatskoj: „1941. Poĉelo je istim metodama“,“Genocid ne sme da se ponovi“. S druge

strane hrvatske novine „Vijesnik“ izveštavale su o nekakvom srpskom „paklenom planu“, a

televizija o „ĉetniĉkom ludilu“ u maju 1991.“3 Nije bilo retko da se pripadnici muslimanske

veroispovesti nazivaju „balijama“, Srbi „ĉetnicima“, a hrvati „ustašama“. Takva praksa pozivala

je na meĊunacionalnu netrpeljivost i mrţnju i svakako da je uticala na rušenje meĊuetniĉkog

dijaloga. Zbog destabilizovanih odnosa i nakon rata i nerešenih pitanja iz prošlosti, sukobi

posebno izmeĊu Hrvata i Srba su se nastavili putem medija.

Sama ĉinjenica da su mediji dokazano bili platforma urušavanja dijaloga, otvara mogućnosti i za

njihovo sagledavanje kao platforme za konstruktivni dijalog.

Tokom XX veka meĊunarodna zajednica je razvijala koncept definisanja i zaštite ljudskih prava,

ukljuĉujući i pravo na slobodu izraţavanja, prikupljanja i širenja informacija, ali i naĉina njihove

zaštite. Istovremeno se, meĊutim, pojavila i potreba da se postave granice ĉije bi se prekoraĉenje,

usled korišćenja odreĊene vrste govora, smatralo pretećim po prava drugih. Govor mrţnje

Komitet ministara Saveta Evrope definiše kao „svaki izraz koji propagira, podstiĉe, promoviše ili

opravdava rasnu mrţnju, ksenofobiju, antisemitizam ili druge forme mrţnje zasnovane na

netoleranciji“. Danas su zakonski kaţnjivi svi vidovi diskriminacije i govor mrţnje u medijima.

Iako praksa pokazuje da „zakon nije uvek efikasan“, u odnosu na devedesete godine svakako da

postoje znatni pomaci u srpskim medijima u tom smislu. Kako mediji imaju i vaţnu ulogu u

procesu evropskih integracija i od srpskih medija evropske institucije oĉekuju da daju svoj

doprinos u transformaciji društva, koje bi trebalo, izmeĊuostalog, da postane tolerantnije. Većim

zalaganjem medija u smislu promovisanja razliĉitih kultura, kritiĉkim pristupom po pitanju

regulisanja prava nacionalnih manjina i ugroţenih kategorija stanovništva mogle bi se

podstaknuti odreĊene promene u društvu, a pre svega u svesti graĊana o postojanju „drugih,

drugaĉijih“.

Noviji oblici komunikacije poput internet portala, elektronskih medija i društvenih mreţa pruţaju

mogućnost pasivnoj medijskoj publici da uĉestvuje u pomirljivom interkulturnom dijalogu.

3 Mari-Ţanin, Ĉalić, Istorija Jugoslavije u 20.veku, Clio, Beograd, 2013, str 378.

14

1. 1 Relevantnost teme i cilja istraživanja

Osnovni cilj master teze je da se ispita da li mediji mogu biti platforma za meĊuetniĉki dijalog,

ili predstavljaju smetnju ka uspostavljanju takvog dijaloga. Istovremeno namera je da se kroz

razliĉite studije sluĉaja doĊe do zakljuĉaka koliki je znaĉaj i potencijal medija kao platforme za

meĊuetniĉki dijalog, kao i da se daju preporuke kako je moguće poboljšati programsku

produkciju, ureĊivaĉku politiku i ukupnu delatnost medija u cilju uspostavljanja interetniĉnog,

interkulturalnog dijaloga.

Metodom neposrednog posmatranja i kroz liĉno novinarsko iskustvo, posebnu paţnju su mi

privukli odnosi izmeĊu Srbije i Hrvatske koji pripadaju odnosima u kojima postoje najizraţenije

tenzije, kao i da je potrebno više raditi na uspostavljanju dijaloga izmeĊu Hrvata i Srba. S

obzirom da u svoju analizu, koja je vremenski kao i prostorno ograniĉena, ne mogu da ukljuĉim

sve problematiĉne odnose Srbije sa susednim zemljama, odabrala sam da fokus rada stavim na

odnose Hrvatske i Srbije i naĉin na koji mediji uĉestvuju, grade, doprinose ili narušavaju

meĊuetniĉke odnose, odnosno afirmativno ili neafirmativno deluju u pravcu graĊenja

interkulturalnog dijaloga. Kako bi rezultati istraţivanja bili relevantni opredelila sam se da

pratim hrvatske i srpske onlajn medije koji su proteklih meseci izveštavali o postavljanju tabli sa

ćiriliĉnim natpisima u hrvatskim gradovima.

Za potrebe ove master teze opredelila sam se za analizu pisanja dva srpska (Politika, Blic) i dva

hrvatska medija (Jutarnji.hr, Veĉernji list) sa ciljem dijagnostikovanja trenutne situacije u

medijima kao prostoru dijaloga i utvrĊivanja mogućnosti za poboljšanje kvaliteta njihovog

delovanja sa ciljem uspostavljanja interkulturalnog dijaloga. Najviše paţnj sam posvetila

medijskom diskursu, njegovoj analizi i tumaĉenju.

15

1. 2 Metodologija istraživanja i izrade rada

Moje istraţivanje se baziralo na prikupljanju kvantitativnih i kvalitativnih podataka, ali su

kvalitativni podaci krucijalni za moje istraţivanje. S obzirom da se moja studija bavi pozicijom

medija u interkulturalnom dijalogu, a istraţivanje je skoncentrisano na medijski diskurs, odnosno

na znaĉenje reĉi i formulaciju sadrţaja, primenila sam semantiĉke instrumente i koristila se

teorijom medija, većinom baziranoj na etici medija. To mi je pomoglo da procenim trenutnu

situaciju u medijima, da uvidim da li oni promovišu toleranciju, ili su skoncentrisani na govor

mrţnje. Od toga kakva je situacija u medijima zavisi i da li ima prostora za interkulturalni dijalog

ili ne.

S obzirom da se bavim temom (dvojeziĉne table u Hrvatskoj) koja se tiĉe srpsko-hrvatskog

odnosa, odabrala sam da pratim i hrvatske i domaće portale, tako da sam pratila dva hrvatska

(Jutarnji list i Veĉenji list) i dva srpska (Politika i Blic) medija, zapravo njihove internet portale.

Ovi mediji su odabrani u odnosu na njihovu popularnost i reputaciju. Blic je jedan od najĉitanijih

medija, dok je Politika medij u vlasništvu drţave, pa samim tim predstavlja i “glas drţave”.

Hrvatski portali su, takoĊe, izabrani u skladu sa velikom posećenošću. Istraţivanje će biti

uraĊeno na svim objavljenim ĉlancima o pomenutim temama u okviru od 15 dana.

Istraţivanje će dati rezultate o aktuelnoj situaciji u srpskim i hrvatskim medijima i opovrgnuti ili

potvrditi moje hipoteze.

1. 3 Polazne hipoteze

- Mediji prestavljaju nezaobilazan faktor u uspostavljanju interkulturalnog i meĊuetniĉkog

dijaloga

- U destabilizovanom društvu mediji pokazuju kapacitet da unište meĊuetniĉki dijalog

- Srpski i hrvatski mediji su u izveštavanju podeljeni po etnonacionalnim osnovama

- Pri stabilizaciji društvenih odnosa, mediji preuzimaju ulogu da izgrade ono što su uništili – od

faktora koji uništava meĊuetniĉki dijalog do faktora koji gradi interkulturalni dijalog.

16

2. Multikulturalizam, interkulturalizam, kulturni i međuetnički dijalog

Multikulturalizam podrazumeva razliĉitost kultura koja ne treba da bude samo deklarativna, već i

prihvaćena u svakodnevnom ţivotu. Ovaj pojam se najĉešće dovodi u vezu sa postojanjem

razliĉitih kultura na jednom prostoru, pa se stoga govori i o multikulturalnim zajednicama.

Obiĉno se pod ovim pojmom podrazumeva odnos većinske kulture prema manjinskoj, pa se

stoga pojam usko vezuje i za poloţaj nacionalnih manjina u jednoj drţavi, zajednici, kao i na

ostvarivanje i poštovanje prava manjina.

„Multikulturalizam kao ideal skladnog ţivota kulturno razliĉitih grupa, a u kontekstu pluralnog

društva, postaje od sedamdesetih godina 20. veka formativno naĉelo društvenog ustrojstva i

razvoja demokratskih zemalja. TakoĊe, multikulturalizam nije samo odreĊeni teorijski okvir po

kojem se evidentna kulturna raznolikost iskazuje kao svojevrsno društveno bogatstvo, već

predstavlja i izraţeni politiĉki okvir za utvrĊivanje društvenih odnosa, na osnovu kojih razliĉite

kulture mogu slobodno razvijati svoje vlastite identitete, dok istovremeno uĉestvuju i u jaĉanju

zajedniĉkih društvenih i kulturnih institucija.“4

Univerzalne vrednosti o ravnopravnosti svih graĊana i naroda sveta, donekle predstavljaju

utopistiĉku ideju, ali svakako da je neophodno teţiti takvim vrednostima u modernom,

demokratskom društvu koje bi trebalo da neguje mir i toleranciju. Multikulturalizam je realnost, i

sa ĉinjenicom o postojanju razliĉitih kultura u prilici smo da se susretnemo svakodnevno.

„Bela knjiga o interkulturnom dijalogu“, koja uglavnom upotrebljava terminologiju koju je

usvojio Savet Evrope i druge meĊunarodne institucije, multikulturalnost definiše kao “iskustvenu

ĉinjenicu o postojanju razliĉitih kultura koje mogu da se naĊu zajedno na odreĊenom prostoru, ili

u okviru jednog društva, dok pojam multikulturalizam, poput asimilacionizma, vezuje za

konkretan politiĉki pristup, odnosno za pojam ljudskih prava.

4 Zbornik radova, „Multikulturalnost i savremeno društvo“, Duško, Radosavljević, Visoka škola Pravne i poslovne

akademske studije dr Lazar Vraketić, Novi Sad, 2013, str 32

17

Politiĉki pristup podrazumeva zakonsko regulisanje ljudskih i manjihskih prava i omogućava

svakom pojedincu slobodno praktikovanje i graĊenje svoje osobene kulture.

„Sloboda da se izabere sopstvena kultura je fundament i ĉini centralno pitanje ljudskih prava.

Svako ima pravo da u razliĉitim periodima svog ţivota ima razliĉite kulturne sklonosti. Dok je

svaki pojedinac, do odreĊene mere, proizvod nasleĊa i socijalnog porekla, u savremenim

demokratijama svako ima pravo da obogati sopstveni identitet integrisanjem razliĉitih kulturnih

opredeljenja. Niko ne treba da bude zatoĉen protiv svoje volje u jednoj grupi, zajednici, sistemu,

mišljenja ili pogledu na svet, već treba da bude slobodan da se odrekne prošlih opredeljenja i

prihvati nova, ukoliko su ona u skladu sa univerzalnim vrednostima ljudskih prava, demokratije i

vladavine prava. Zajedniĉka otvorenost i deljenje istog jesu nerazdvojni aspekti višestrukog

kulturnog opredeljenja. Oni zajedno ĉine pravila suţivota koja se primenjuju na grupe i

pojedince koji su slobodni da uţivaju u sopstvenoj kulturi i pri tom imaju poštovanje drugih.”5

Iako većina teoretskih studija o multikulturalizmu ne razdvaja ovaj pojam od multikulturalnosti,

„Bela knjiga“, to ipak ĉini. Sudeći po ostalim teoretskim pristupima, pojam multikulturalizma je

izjednaĉen sa pojmom multikulturalnosti, pa se tako od šezdesetih godina prošlog veka, pa do

danas pojam multikulturalnosti, takoĊe, vezuje za politiĉki pristup i za negovanje ljudskih prava.

Nekada se ovaj termin usko vezivao za odnos prema imigrantima, za proces njihovog

ukljuĉivanja u društvo, a kasnije za odnos prema manjinama. Ipak, kako je društvo napredovalo

u pogledu poštovanja osnovnog demokratskog prava na razliĉitost i izraţavanje iste, termin se

najviše, kako to navodi Sanjin Dragojević, vezuje za „dinamiĉki proces razmene kojim se,

prvenstveno definiše proces razmene kulturnih vrednosti i postignuća.“6

Termin multikulturalizam, po reĉima Sanjina Dragojevića, zapravo, pored oznaĉavanja ukupnog

podruĉja kulture i naĉina njenog izraţavanja, predstavlja i sredstvo provere i evaluacije primene

obrazovnih i kulturnih politika u poštovanju osnovnog demokratskog prava na razliĉitost i

poštovanje iste.

5 Idem, Str 20

6 Sanjin, Dragojević, Multikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam, plurikulturalizam: suprotstavljeni ili

nadopunjujući koncepti. U: Kultura, etniĉnost, identitet (Jadranka Ĉaĉić-Kumpes, ur.). Institut za migracije i

narodnosti; Jesenski i Turk, Zagreb, 2000, str 80

18

S obzirom da ne postoji jasna, odnosno jedna, definicija multikulturalizma i da su shvatanja

pojma i opsega njegovog delovanja kroz istoriju razliĉita, upotrebljavanje istog u cilju opisivanja

stanja u jednoj drţavi, zajednici, usko je povezan sa drţavnim odnosom prema njenim

stanovnicima i susedima. Neimanje jasne politike koja bi prihvatila multikulturalnost kao

pozitivnu stvar i okarakterisala ga kao „bogatstvo društva“, dolazimo do upotrebe ovog pojma

kao opravdanja za nedemokratsko delovanje u „problematiĉnim, odnosno multikulturalnim

zajednicama“. Nije nepoznato da se sam pojam upotrebljavao i danas se upotrebljava, a posebno

na podruĉju Balkana, da definiše meĊuodnos izmeĊu dominantne, nacionalne kulture i

manjinske, koja je pod pritiskom „većinske“, koja je osuĊena na izolaciju i getoizaciju. Ovakav

princip shvatanja multikulturalizma u teoriji je okarakterisan kao statiĉki, jer ne rezultira

dijalogom meĊu razliĉitim kulturnim zajednicama, pa samim tim ne dovodi do uspostavljanja

kulturnih mreţa, razmene informacija i iskustava ili jaĉanja kulturnih politika. TakoĊe, u Evropi

poslednjih dvadeset godina moţemo pratiti pojavu dva trenda: insistiranje na ljudskim pravima

kao ultimativnoj vrednosti, naroĉito kada se radi o pojedincima ili grupama koji zbog svoje

razliĉitosti imaju probleme da se ostvare u društvu i trend u kome se nosioci tradicionalnih

kulturnih obrazaca osećaju ugroţeno i nastoje ih odbraniti. Oba ova trenda pojaĉana su

globalizacijom, kao i kretanjem stanovništva, intenzivnijim susretima sa više razliĉitih kultura.

Konstantnim širenjem Evropske unije. Interkulturalnost je, prema reĉima Darinke Kovaĉević,

„mesto susreta ta dva koncepta.“7

„Temeljno polazište multikulturalizam vidi u poimanju relacije kulture i društva jer su one

jednako vredne, a potom i kljuĉne u oblikovanju identiteta svakog pojedinca. Potvrdu svog

shvatanja multikulturalizam nalazi u klasiĉno liberalnom poimanju da su svi ljudi u svojim

pravima roĊeni jednaki te na temelju toga zahtjevaju i jednakost njihovih kultura. Zbog toga je

najvaţnije osigurati svim kulturama iste društvene i kulturne mogućnosti razvoja i oĉuvanja, a

svako suprotstavljanje ovim principima izraz je etnocentrizma. Za Seylu Benhabib cilj

multikulturalizma je stvaranje uslova za etiku interekulturalnih dijaloga”8

7 Dušanka Kovaĉević, Priruĉnik za interkulturalno uĉenje kroz dramu, Bazart, Beograd 2012, str 13

8 Zbornik radova, „Multikulturalnost i savremeno društvo“, Duško, Radosavljević, Visoka škola Pravne i poslovne

akademske studije dr Lazar Vraketić, Novi Sad, 2013, str 133

19

2.1 Multikulturalnost na prostorima Balkana 1945-1990. godina

Idealna zajednica je ona u kojoj se postojanje razliĉitosti poštuje i shvata kao prednost. Svaki

pojedinac ili etniĉka grupa ima pravo na negovanje svoje kulture i treba da poštuje tuĊe kulturne,

verske i etniĉke osobenosti. Zajedno, sve kulture ĉine jednu svetsku kulturnu baštinu koja

pripada celom ĉoveĉanstvu. MeĊutim, iako bi tako trebalo da bude, svesni smo da je u prošlosti,

na prostoru Balkana baš ta „razliĉitost“ bila izvor sukoba, odnosno sredstvo za politiĉke

manipulacije koje su dovele do gubitka velikog broja ljudskih ţivota i izazvale raspad

Socijalistiĉke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Balkan, baš kao i cela Evropa je multikulturalna zajednica, u kojoj se susreću razliĉite kulture,

koje se meĊosubno dopunjuju i stapaju u jednu, evropsku. Nakon Drugog svetskog rata,

balkanske zemlje teţe da postanu deo evropskih integracijskih procesa, pa samim tim, i deo

jedne velike kulturne zajednice. Još od srednjeg veka, pa na ovamo, pamte se zloĉini motivisani

kulturnim, etniĉkom i verskom razliĉitošću. Ipak, s razvojem i napredovanjem demokratskog

društva, prvenstveno iz politiĉkih i ekonomskih razloga, pa zatim i zbog demokratskih principa,

sledi se princip poštovanja razliĉitosti i buĊenja svesti o njenim pozitivnim efektima.

Politiĉka kriza na Balkanu je dovela i do krize kulturnog identiteta, a nemogućnost odgovornih

ĉinilaca da rukovode problemima i rešavaju ih, rezultiralo je sukobima. MeĊutim, najveće

pitanje, koje se ne odnosi samo na prostor Balkana je – kako upravljati kulturnim razlikama i da

li je moguće ostvariti jedinstvo u razliĉitosti i na koji naĉin? Kulture se neminovno, namerno ili

ne, prepliću i mešaju i ti procesi su nezaustavljivi, ali je pitanje kako upravljati tim procesima da

budu produktivni i da ne dovode do sukoba, već do mira, stabilnosti i prosperiteta.

Godine 1990. godine, kada je uveden višestranĉki sistem u Jugoslaviji i Srbiji, manjinske

nacionalne zajednice su tvorile specifĉan entitet poznat pod nazivom narodnosti, koji je u

ustavnopravnom i politiĉkom ţivotu Jugoslavije bio izjednaĉen sa pojmom nacije.

U politiĉkoj praksi, kao u svakidašnjem ţivotu vodilo raĉuna da u organima politiĉkih, drţavnih,

društvenih zajednica i organizacija budu zastupljeni pripadnici svih naroda i narodnosti.

Koncepcija „bratstva i jedinstva“ zapala je u krizu sredinom osamdesetih godina prošlog veka,

kada su sva dostignuća u oblasti ljudskih prava i nacionalnih zajednica dovedena u pitanje, pa i

20

samim tim i cela koncepcija SFRJ. Nakon medijskih ratova, došlo je i do fiziĉkih obarĉuna,

razvijanje mrţnje, krvoprolića i straviĉnih gubitaka ljudskih ţivota. Iako se krvoproliće

zaustavilo, medijski rat je potrajao, a moţe se reći da u pojedinim medijima i danas traje. Nakon

rušenja koncepta Jugoslavije i podele jedne drţave na šest malih drţava bivših ĉlanica, opet je

došlo do shvatanja koncepta multikulturalizma kao odnosa većinske, nacionalistiĉke kulture

naspram onih kultura koje pripadaju nacionalnim manjinama. Raspad Jugoslavije je zapravo

znaĉio korak unazad.

SFR Jugoslavija kroz razliĉite mehanizme obezbeĊivala zaštitu prava tzv. narodnosti, pa je Ustav

iz 1974. godine defnisao poloţaj nacionalnih manjina i njihova kolektivna prava, kao i

zastupljenost nacionalnosti u politiĉkom ţivotu. Sledeći ovakvu politiku, sve nacionalne grupe

bivše Jugoslavije sa šest konstitutivnih naroda (Srbi, Hrvati, Makedonci, Hrvati, Slovenci,

Muslimani), proporcionalno su bile predstavljene na svim nivoima vlasti.

Pripadnici svih nacionalnosti imali su prava na sluţbenu upotrebu jezika, autonomiju u kulturi

kao i na obrazovanje na svom maternjem jeziku. Raspadom SFRJ na teritoriji Srbije su se

pojavile nove nacionalne grupacije – zajednice, koje su u okviru prethodne drţave bile

konstitutivni narodi.

Medijsko „podgrevanje“ i akcentovanje nacionalne kulture i bujanje nacionalizma dovelo je do

potrebe za glorifikovanjem jedne etniĉke, nacionalne grupe u odnosu na drugu, što je dovelo i do

etniĉke netrpeljivosti, koje su bile nezaustavljive uprkos Ustavu iz 1990. godine koji je, u

principu, garantovao prava nacionalnim zajednicama koja nisu bila poštovana. Pored problema

regulisanja statusa Slovenaca, Makedonaca, Hrvata, Crnogoraca i muslimana/Bošnjaka, u Srbiji

je opšta društvena klima bila izuzetno nepovoljna imajući u vidu i sankcije meĊunarodne

zajednice, kojima su prethodili ratovi na prostoru bivše drţave i duboka politiĉka podeljenost.

Politiĉka podeljenost, nacionalizam koji su koristile politiĉke partije kako bi privukle sledbenike,

doveli su do sukoba, animoziteta i nepoverenje meĊu etniĉkim zajednicama u svim zemljama

pojedinaĉno, kao i u odnosu sa susednim zemljama.

Tada, u periodu „devedesetih“ dolazi do izraţaja problem odrţanja manjinskih nacionalnih

zajednica i „krize demokratije“. Kriza demokratije se ogledala u tome što pojedine zajednice nisu

ţelele da podrţe demokratske promene, gledali su da zaštite, saĉuvaju svoje nacionalne interese,

21

nemajući uvid u opšte dobro, dok su drugi pitanja svoje kulture prepustili nevladinim

organizacijama. Ipak, bilo je onih koji su uvideli neophodnost promena u društvenom sistemu po

pitanju ljudskih i manjinskih prava i koji su se za iste borili još s promenom reţima 2000.

godine, pa do danas.

Multikulturalizam je, danas, u govoru politiĉara, pa i u teoriji, pojam koji se u Srbiji upotrebljava

kako bi se konstatovalo „opšte stanje“ i identifikovalo postojanje razliĉitih kultura na jednom

prostoru, koje bi trebalo da se jednako poštuju i razvijaju. MeĊutim, taj meĊuodnos je još uvek

na nivou teorije, a u praksi se malo šta ĉini da bi se do dijaloga i došlo i uglavnom podrazumeva

odnos dominantne u odnosu na manjinsku kulturu.

Multikulturalizam ću, uprkos današnjem tretiranju pojma u Srbiji, tretirati kao statiĉki princip i

pojam koji definiše stanje stvari onako kako bi ono trebalo da izgleda. Zapravo,

multikulturalizam podrazumeva da pojedinac, ili grupa sa svim svojim osobenostima, moţe

aktivno uĉestvovati u društvu bez gubitka, ili ugroţavanja svojih specifiĉnosti. Naime, aktivno

uĉešće podrazumeva i slobodno izraţavanje, školovanje na maternjem jeziku, kao i slobodu

praktikovanja obiĉaja u vezi sa svojim kulturnim nasleĊem, bez netolerancije prema drugim

grupama u društvu.

MeĊutim, dogaĊa se da politika priznavanja razliĉitosti, posebno na prostoru Balkana, još uvek

pod uticajem zbivanja u prošlosti, osetljivog na pitanje „nacije i identiteta“, nespremnog i

nepripremljenog na demokratiju, suoĉava sa izuzimanjem pitanja poštovanja razliĉitosti u

pojedinim zakonima, ili sa neprimenom donešenih zakona u praksi. Ovakav nesistematski

pristup multikulturalnim zajednicama dovodi do produbljivanja mrţnje, razvijanja predrasuda,

pristrasnosti u širim društvenim krugovima, diskriminacije i netolerancije prema odreĊenim

grupama u društvu. Sve to je problem „krize identiteta“ balkanskih naroda, još uvek itekako ţive

i nametnute tokom ranijih politiĉkih dešavanja i medijskih pritisaka.

22

2.2 Kriza identiteta i razvoj nacionalizma na Balkanu

Razvoj svesti o identitetu i egzistenciji u miru razliĉitih identiteta zavisi od stepena socijalizacije

koje pojedinac ili jedno društvo poseduje. Kada je reĉ o Balkanu, dolazilo je do velikih promena

kroz istoriju, od razdoblja socijalizma i SFRJ kada se insistiralo na jedinstvenom, kolektivnom

identitetu do perioda nakon ratova i razvoja individualnog, nacionalnog identiteta. Kolektivni

identitet moţe biti sinonim za uspostavljenu ravnoteţu izmeĊu mnoštva identiteta koji egzistiraju

na jednom prostoru, bez prepreke u prihvatanju i razumevanju „drugog, drugaĉijeg“.

“U kolektivnom identitetu se povezuju poreklo i istorija, prošlost i budućnost, ukorenjenost u

tradiciju i rituali koji se praktikuju u kolektivnim sveĉanostima i proslavama, pomoću kojih se

uĉvršcuje osećanje pripadnosti i solidarnosti u simbiozi sa drugima. Prema Dirkemu

(Durkheimu), kolektivno biće se izraţava u religioznom verovanju, u moralnoj praksi, u

nacionalnoj tradiciji i u kolektivnom mišljenju. Zato Dţenkins (Jenkins) kaţe da se prošlost

reflektuje individualno kao sećanje, a kolektivno kao istorija”9 Ipak, identifikacija i identitet, kao

i njihov razvoj umnogome zavise i od društvenih previranja i promena.

Kultura mira i dijalog zavisi od toga kako percipiramo „drugog“, kao i to kako oni percipiraju

„nas“, u ĉemu veliki udeo imaju mediji. „Kljuĉno pitanje prevazilaţenja balkanskih napetosti

obuhvata razumevanje mnoštva identiteta, njihovog prihvatanja i tolerisanja. Glavni ĉinioci

društvenih, kulturnih i aktuelnih balkanskih prilika i njihova dekonstruktivnost je uslovljena

identitetom i njegovim razumevanjem. Bez razumevanja nacionalizma kao pokretaĉa sloţene

raspodele etnonacionalnih i etnoreligijskih napetosti i sukobljenosti u celom balkanskom

prostoru, nije moguće razviti modele društvenog, kulturnog i ekonomskog bivstvovanja i

graĊenja evropske budućnosti regiona.“10

9 Zagorka, Golubović, Ja i drugi - Antropološka istraţivanja individualnog i kolektivnog identiteta, Republika,

Beograd, 1999, str 28.

10 Zbornik radova, SrĊan, Vukadinović, „Kvalitet meĊuetniĉkih odnosa i kultura mira na Balkanu“, Filozofski

fakultet u Nišu, 2008, str 23.

23

Iako srodne i bliske, pre sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, balkanske zemlje koje su teţile

kolektivnom identitetu koji je podrazumevao „sliĉnost svih balkanskih zemalja u smislu

kulturnog nasleĊa“, neposredno a i pre ratova došlo je do drugaĉijih „kolektivnih identifikacija“

u okviru pojedinaĉnih postkomunistiĉkih zemalja, koje su se razlikovale po svojoj

postkomunistiĉkoj prošlosti. Ti „drugaĉiji oblici kolektivnih identifikacija“ cepanjem velikog

kolektiva koji zovemo „Jugoslavija“ doveli su do razvijanja nacionalizma. Odnosno, u svakoj

postkomunistiĉkoj zemlji pojedinci su iz jugoslovenskog prešli u „srpski, makedonski, hrvatski i

druge kolektive“, stvarajući razliĉite predrasude jedni o drugima, povezani osećajem o

zajedniĉkoj „srpskoj, hrvatskoj...“ sudbini i istoriji.

Kako je “istorija postajala nesigurnija”, tako je dolazilo i do krize identiteta i transformacije iz

jednog vida kolektivnog identiteta u drugi. Da bi se oblikovao jedan zdrav identitet moraju

postojati, po reĉima Zagorke Golubović, “uslovi za normalan opstanak i elementarnu socijalnu

sigurnost, da postoje normalni socijalni, ekonomski i kulturni uslovi koji obezbeĊuju

pojedincima, ili grupama, rešavanje protivreĉnosti i redukovanje konflikta u društvenoj sredini”.

Doţivljaj sopstvenog identiteta su razliĉite etniĉke grupe u postkomunistiĉkim zemaljama

menjale u skladu sa društvenim, ekonomskim, politiĉkim i socijalnim promenama, što je dovelo

do nesigurnosti i destabilizacije društvenih odnosa, pa je identitet dobijao oblike nacionalizma,

kao vid otklona od promena i disfunkcionalnih odnosa u društvenoj zajednici. Kriza identiteta u

drţavama koje su nekada bile ĉlanice SFRJ dovela je do promena u kulturi, promena obrazaca

društvene komunikacije i ponašanja i do pojaĉanja dezintegracionih faktora, što je rezultiralo

poremećajem osećaja jedinstva i dovelo u pitanje ranije uspostavljeni „jugoslovenski identitet“.

Kriza kulturnog identiteta je porasla s ratovima, a donekle se odrţala i do danas, kroz razliĉite

vrste konflikta, kako medijskih, politiĉkih i društvenih, u kojima je negovan nacionalizam,

nametnut od strane drţavno-politiĉke zajednice svake zemlje pojedinaĉno. Sada se iz više

razloga, kako u smislu uspostavljanja ekonomske, kulturne i politiĉke saradnje ponovo teţi

graĊenju novog identiteta, koji bi trebalo da proistekne kroz proces „pomirenja na Balkanu“.

Novi identitet bi predstavljao alternativu „srušenom jugoslovenskom“ i svakom nacionalnom, a

izraţavao bi se kroz multikulturalizam u smislu meĊuzavisnosti kultura Evrope.

24

„Postavlja se pitanje kako novonastale nacionalne drţave multikulturalnog Balkana mogu

odgovoriti izazovima pred koje ih postavlja moderno poimanje nacije i internacionalizacija

manjinskog pitanja, a da pri tome zadrţe teško oformljenu ideologiju stvaranja nacionalne drţave

utemeljenu na nacionalizmu. Je li moguće pomiriti ta dva dijametralno suprotna diskursa ne

narušavajući nacionalni identitet i dominantnu kulturu, a opet prihvatiti manjinske zahtjeve i

poštujući kulturu razliĉitosti te napraviti moralni progres“11

Sve drţave Balkana imaju zajedniĉku osobinu, a to je multikulturalizam i to treba da smatraju

svojom prednošću, koja ne narušava njihov vlastiti identitet. Zajedniĉka osobina svih drţava na

Balkanu se moţe posmatrati kao podruĉje interkulturalne saradnje jer postoji mnoštvo faktora

zajedniĉkih svim drţavama: sliĉnost jezika, zajedniĉki mitovi herojske prošlosti, prisustvo

jednakih stereotipa, teţnja Evropi, zajedniĉki trend tranzicije, nasleĊe totalitarnog

(patrijarhalnog) mentaliteta, internacionalni sukobi…

Multikulturno društvo i njegova egzistencija u javnom ţivotu zahtev su savremenog društva, koji

se bazira na kulturnom pluralizmu i otvorenoj komunikaciji koja omogućava pojavu

etnokulturnih razliĉitosti identiteta i komunikaciju izmeĊu istih, pa samim tim i omogućava

njihovo percipiranje kroz prizmu demokratije, kao društva jednakih, al razliĉitih. Razliĉitost i

prihvatanje „drugog, drugaĉijeg“ još uvek na Balkanu, multikulturalnoj zajednici, predstavlja

problem i treba mnogo da se radi na tome kako bi se stvorilo društvo bazirano na zajedništvu

razliĉitih kultura.

11 Vesna, Stanković, Pejnović, Identitet i multikulturalizam nacionalnih drţava na Balkanu, MATICA, Podgorica, str 128

25

2.3 Interkulturalni i međuetnički dijalog

Demokratsko upravljenje Evropom jedini je naĉin da se upravlja razliĉitostima, pre svega

razliĉitim kulturama, i mogućnost da se izbegne stvaranje zatvorenih zajednica u kojima

koegzistiraju većinske i manjinske grupe sa razliĉitim pravima. Demokratsko društvo teţi

zajednicama u kojima ne postoji diskriminacija, koje zapravo u svoj svakodnevni tok ukljuĉuje

sve graĊane i poštuje njihova ljudska prava. Da bi se stvorilo jedno takvo društvo neophodno je

da pripadnici razliĉitih kulturnih zajednica meĊusobno komuniciraju, upoznaju se i poĉnu da

percipiraju jedni druge kao deo jedne kulturne sinergije. Kada je reĉ o multikulturalnim

zajednicama, jasno je da ih njihovi koreni i kultura razlikuju jedne od drugih i zato je baš

uspostavljanje interkulturalne komunikacije proces i put meĊusobnog upoznavanja, koji bi

trebalo da rezultira pomeranjem kulturoloških granica i meĊusobnim razumevanjem. Da bismo

uĉvrstili jednu stabilnu i slobodnu multikulturalnu zajednicu u kojoj se poštuju ljudska i

manjinska prava, neophodno je pribegavati interkulturalnom dijalogu. Najprihvatljivije je,

zapravo, multikulturalizam posmatrati kao model, a interkulturalizam kao proces ka dosezanju

takvog modela.

Interkulturalni dijalog je proces koji podrazumeva interakciju pojedinaca iz razliĉitih kulturnih

sredina sa ciljem da razumemo poreklo naših navika i da poštujemo sliĉnosti koje delimo. Ovo

predstvalja aktivan kontakt razliĉitih kultura putem kojeg treba da doĊe do prevazilaţenja razlika

koje razdvajaju ljude. U smislu poštovanja i razumevanja drugaĉije kulture leţi i smisao

demokratskog principa. MeĊutim, procesi interkulturalnog dijaloga ne predstavljaju puku

toleranciju razliĉitosti, već u sebi nose kreativne forme izraţavanja putem kojih se ovakva vrsta

dijaloga moţe odvijati i van fiziĉki omeĊenih prostora, pa tako se tolerancija, upoznavanje

razliĉitosti i dijalog izmeĊu dve kulture moţe odvijati i kroz umetnost, virtuelno okruţenje ili

medijski prostor. U tom smislu vaţno je proširiti kulturno i dijaloško polje, dati prednost i znaĉaj

inovativnim procesima komunikacije.

Pojedinac u jednom društvu ima pravo na slobodno izraţavanje, na stvaranje sopstvenog

identiteta, slobodu da izabere i gradi sopstvenu kulturu i obogati je integrisanjem razliĉitih

kulturnih opredeljenja. Svakoj jedinki društva treba da bude zagarantovana sloboda govora,

izraţavanja, jednakost sa ostalim ĉiniocima društva i uzajamno poštovanje ljudskog dostojanstva.

Interkulturalni dijalog nije zakonski propisan akt, pomenuti principi predstavljaju naĉela

26

demokratski ureĊenog društva, ali ta naĉela promoviše interkulturalni dijalog i potpomaţe u

istinskom uspostavljanju istih.

Na promovisanju interkulturalnog dijaloga danas najviše rade nevladine organizacije i kulturne

institucije, trudeći se da kreativnim pristupom multikulturalizmu dovedu do kontakta izmeĊu

razliĉitih kultura i pojedine kulture uĉine vidljivim. Pozorišne predstave, filmovi, izloţbe,

sportska takmiĉenja koja ukazuju na postojanje razliĉitih kultura na jednom prostoru i na njihov

svakodnevni ţivot predstavljaju kreativan odgovor na probleme koji proizlaze iz sukoba

razliĉitih identiteta na prostoru Evrope i postavljaju okvir za njihovo rešavanje u centar lokalnih

zajednica, kako urbanih, tako i ruralnih. Ovakvi pristupi multikulturalnosti, koji uglavnom potiĉu

iz civilnog sektora, pozitivno utiĉu na nivo interkulturnog dijaloga izmeĊu razliĉitih kultura.

Dijalog izmeĊu razliĉitih kultura se bavi suštinskim problemima ljudskog raslojavanja i

predstavlja kljuĉni faktor u prevenciji nesigurnosti, stvaranju stereotipa, sukoba izmeĊu razliĉitih

grupa, ali predstavlja i kljuĉni faktor u procesima pomirenja.

„To je mehanizam za usklaĊivanje identiteta, za novi poĉetak i nova iskustva, koji dodaje nova

obeleţja identiteta bez odricanja od sopstvenog porekla. Interkulturni dijalog nam pomaţe da

izbegnemo zamke politike identiteta i da ostanemo otvoreni prema izazovima savremenog

društva.“12

I baš zbog ovo iskustva koje je pojedinac doţivljava u susretu sa „drugim i drugaĉijim“

interkulturalnost se razlikuje od multikulturalnosti. U interaktivnom susretu, komunikaciju, jedne

kulture sa drugom dolazi do promene, do uspostavljanja novog istema vrednosti, do razvoja

individue i taj susret predstavlja jedan dimaniĉan proces, dok multikulturalnost je u smislu

dodira razliĉitih kultura popriliĉno statiĉan princip, jer podrazumeva ispoljavanje, praktikovanje i

afirmaciju specifiĉnih obeleţja jedna kulture, bez potrebe za interakcijom sa drugom, razliĉitom

kulturom. Dok interkulturalnost podrazumeva promenu i transformaciju tradicionalnog

identiteta, multikulturalnost podrazumeva negovanje tradicionalnih aspekata jedne etniĉke

zajednice i ne nastoji da ih promeni jer ne teţi interakciji, zaustavlja se samo na poštovanju


27

razliĉitosti kultura i njihovog sadrţaja. Ono što povezuje ova dva princip je zalaganje za jednaka

prava svih kulturnih zajednica.

Koliko je vaţno uspostvaljanje interkulturalnog dijaloga, toliko je kljuĉno i stvaranje uslova za

interkulturalnu komunikaciju, a pre svega toga potrebno je prepoznati neophodnost za

uspostavljanje dijaloga. U susretu razliĉitih kultura, bilo na individualnom ili na nivou društva

zbog nepoštovanja razliĉitosti moţe doći konflikta. Interkulturalni dijalog moţe pomoći da se

razliĉitosti pretvore u dijalog i meĊusobno poštovanje razliĉitosti i zbog toga savremena društva

ulaţu velike napore u razvoj interkulturalnosti, kao društva zasnovanog na dijalogu.

„Bela knjiga o interkulturalnom dijalogu“ jasno stavlja do znanja u ime vlada 47 drţava ĉlanica

Saveta Evrope da naša zajedniĉka budućnost zavisi od sposobnosti da razvijemo i zaštitimo

ljudska prava i promovišemo obostrano razumevanje. Model koji predlaţe „Bela knjiga“ zasniva

se na dostojanstvu svakog pojedinca u zajednici koja podrazumeva ĉoveĉnost i praviĉnost svih

graĊana. „U ovom smislu, interkulturalni dijalog treba da odigra vaţnu ulogu. On treba da spreĉi

etiĉke, verske jeziĉke i kulturne podele. Omogućava nam da zajedno krenemo napred, da na

konstruktivan i demokratski naĉin priĊemo razliĉitim identitetima na osnovu univerzalnih

vrednosti koje delimo.“13

Sanjin Dragojević napominje da je kulturni proces zapravo istovetan sa procesom civilizacije

„unutar koga se multipliciranjem zavisnosti meĊu ljudima – za šta je ekeksplikacijski zaduţena

procesna socijologija stvara pretpostavka, ali i zahtev za kontrolisanim i ljubaznim

meĊuljudskim ponašanjem, koje zavisi od skupa zajedniĉkih vrednosti, koje ne mogu bitno

dovesti u pitanje niti kulturne razliĉitosti, niti druge oblike socijalnih dihotomija.“14

U tom smislu, interkulturalni dijalog podrazumeva i dijalog izmeĊu individue i grupe, izmeĊu

polova, etniĉkih zajednica i grupa, tradicionalne i moderne zajednice... Stoga meĊuetniĉki



nadopunjujući koncepti. U: Kultura, etniĉnost, identitet (Jadranka Ĉaĉić-Kumpes, ur.). Institut za migracije i


28

dijalog podrazumevano potpada pod pojam „interkulturalnog dijaloga“ i tako će biti tretiran u

ovoj tezi. Dijalog izmeĊu razliĉitih etniĉkih zajednica, bilo u cilju upoznavanja i dopunjavanja u

smislu širenja polja pojedinaĉne kulturne baštine, ili u cilju „pomirenja razliĉitih etniĉkih grupa“,

svodi na deo ciljeva koji podrazumeva meĊukulturalni, odnosno interkulturalni dijalog, koji ima

daleko šire polje delovanja i odnosi se na aktivno uĉestvovanje svakog pojedinca u društvu, bez

etniĉkih, kulturnih, jeziĉkih, ili verskih barijera koje su vidljive u nedemokratskim zajednicama.

Sanjin Dragojević kaţe da je termin interkulturalizam ušao u širu upotrebu u drugoj polovini

sedamedetih i tokom osamdesetih godina, razvijajući se uporedo sa dinamikom evropskih

integracijskih procesa. Razdoblje u kome dolazi do shvatanja vaţnosti dijaloga i saradnje izmeĊu

kultura je i ono kada, kako i Dragojević zapaţa, primećivanja pozitivnog delovanja kulture na

razvoj turizma, transporta, komunikacija, obrazovanja i razvoja manjih gradova i opština.

TakoĊe, u istom peridu, kulturni i interkulturalni projekti dobijaju na znaĉaju, pa se povećava i

vaţnost nadnacionalnih fondova za kulturu, posebno evropskih fondova.

Dragojević napominje da se i od druge polovine osamdesetih godina termin vezuje i za

meĊunarodnu saradnju i da na tom nivou ukljuĉuje i dinamiku bilateralnih odnosa,

multilateralnih kulturnih odnosa u dugom vremenskom luku, koji obuhvata prošlost i odnosi se

na budućnost. On napominje da je termin interkulturalizam nastao kao svojevrsna kritika

multikulturalizma, „u cilju prevazilaţenja kulturnog relativizma, što se vidi u procesu kulturne

sinteze, koja podrazumeva i rekonstrukciju kulturnih identiteta u s pretpostavkom njihovog

boljeg razumevanja i stvaranja novih kulturnih vrednosti, koncepata i formi.“15

U stvaranju uslova za uspostavljanje dijaloga bitnu ulogu zauzimaju drţavne vlasti, koje treba da

se odgovorno i objektivno odnose prema svim društvenim akterima, bez favorizacije i sa svešću

o vaţnosti demokratskih principa kao što su pluralizam, inkluzija i jednakost. U „Beloj knizi o

interkulturalnom dijalogu“ se naglašava da nijednu sferu ţivota ne treba iskljuĉiti iz

interkulturalnog dijaloga, jer svaka nudi prostor za njegovo sprovoĊenje.


nadopunjujudi koncepti. U: Kultura, etničnost, identitet (Jadranka Čačić-Kumpes, ur.). Institut za migracije i


29

Kada ne postoji dijalog, ili je komunikacija na niskom stepenu razvijenosti - kao što je sluĉaj

izmeĊu bivših drţava SFRJ, dolazi do stvaranja nesigurnosti, nemira, nezadovoljstva i uzajamne

sumnje. Nepoznavanje tuĊeg mišljenja, nekomuniciranje, dovodi i do diskriminacije i osećanja

ugroţenosti od strane suseda, a u takvoj klimi se lako razvija ekstremizam. Interkulturalni dijalog

je i na meĊunarodnom nivou nezamenljiv meĊu susedima, izmeĊu više društava, izmeĊu Evrope

i ostatka sveta.

2.4 Mediji kao prostor interkulturalnog i međuetničkog dijaloga i njihova

uloga u uspostavljanju dijaloga

Mediji su deo globalizacionih procesa. Globalizacija nije samo ekonomski i tehnološki proces .

Povećana interakcija me Ċu ljudima, slobodan protok informacija, i kulturna meĊuzavisnost

takoĊe su posledice globalizovanog sveta. Komuniciranje preko kulturnih razlika je centralni

izazov savremenog društva, a mediji imaju posredujuću ulogu u podizanju globalne svesti.

Univerzalna deklaracija o kulturnoj raznolikosti Ujedinjenih nacija (Universal Declaration on

Cultural Diversity) koja je usvojena 2001, priznaje kulturnu raznolikost, kao zajedniĉku baštinu

ĉoveĉanstva, kao i potencijal interkulturalnog dijaloga . U preambuli ove deklaracije se navodi :

„Kulturu treba posmatrati kao skup osobenog duhovnih, materijalnih, intelektualnih i

emocionalnih karakteristika društva ili društvene grupe koja obuhvata, pored umetnosti i

knjiţevnosti, i naĉin zajedniĉkog ţivota, sistema vrednosti, tradicije i verovanja".16

Ovo je

dopunjeno 2005. UNESKO-vom „Konvencijom o zaštiti i promociji raznolikosti kulturnih

izraza.“ (Convention on the Protection and Promotion of the Diversity of Cultural Expressions) u

kojoj se naglašava meĊuzavisnost razliĉitosti i poštovanje osnovnih sloboda : „Kulturna

raznolikost moţe biti zašticena i promovisana samo ukoliko su ljudska prava i osnovne slobode ,

kao što su sloboda izraţavanja, informisanja i komunikacije, kao i sposobnost pojedinaca da

16 UNESCO, Universal Declaration on Cultural Diversity, United Nations Educational,

Scientific and Cultural Organization, 2002, str 3

30

izaberu kulturni izraz, zagarantovana"17

. Imajući u vidu pomenute deklaracije, vaţno je naglasiti

da je medijsko informisanje vid interkulturalne komunikacije putem kojeg razliĉite kulture na taj

naĉin dobijaju svoj „prostor da se slobodno izraze“, što je od vitalnog znaĉaja za unapreĊivanje

uzajamnog razumevanja meĊu kulturama i narodima.

Savet Evrope napominje da nijedan aspekt ţivota ne treba da bude izuzet iz interkulturalne

komunikacije. Pitanje interkulturalizma je pitanje obrazovanja, vaspitanja, pitanje tolerancije i

poštovanja razliĉitosti, pitanje uspostavljanja ili odrţavanja mira meĊu pojedinim zajednicama.

Uistinu, u svemu ovome mediji, kao posrednici imaju gotovo presudnu ulogu, kako u

oblikovanju stvarnosti, tako u predstavljanju identiteta – posebno kada je reĉ o nacionalnim

medijima, ali i u predstavljanju i tumaĉenju „identiteta drugih“. Mediji su instrument

socijalizacije jednog društva, a posebno mladih ljudi.

„Medijska socijalizacija podrazumeva analizu odnosa izmeĊu okoline, pojedinca i medija. Njen

temeljni aspekt jeste da su mediji postali „provajderi“, tj. simboliĉki materijali (kulturnih

vrednosti) za razvoj dece i mladih. Postavlja se pitanje kako preoblikovati, preusmeriti i

upotrebiti simboliĉke vrednosti za razvoj kulturnog identiteta i interkulturalne komunikacije?”18

Da bi se uspostavila komunikacija izmeĊu razliĉitih kultura, potrebno je koristiti sveopštu

komunikaciju i u tom smislu neophodna je svest o znaĉaju, vaţnosti i uticaju koji mediji imaju

na mlaĊe generacije, ali takoĊe i na ukupno stanovništvo. Susret razliĉitih kultura i identiteta u

medijskom diskursu je neminovan, a mediji pomaţu da se te razlike uoĉe, kulturni identiteti

meĊusobno upoznaju, razumeju i cene. Miliša i Tošić u svojoj analizi medija navode ĉetiri vaţna

pitanja u istraţivanju socijalizacije putem medija: 1) Šta mladi uĉe o vrednostima razliĉitih

kultura u okruţenju medija? 2) Kako mediji preoblikuju celokupni socijalizacijski proces kroz

razliĉito tumaĉenje vrednosti? 3) Jesu li vaţni za razvoj i/ili krizu kulturnog identiteta mladih? i

4) Koje su posedice tog procesa?

17 UNESCO, official page http://portal.unesco.org/en/ev.php-

URL_ID=31038&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html (Pristupano:25. 7. 2014)

18 Zlatko, Miliša , Mirela, Tošić, „Moralni relativizam i medijska socijalizacija u razvoju interkulturalne

komunikacije“, MEDIANALI, Zagreb, 2009, str 146

http://portal.unesco.org/en/ev.php-URL_ID=31038&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html


31

Socijalizacija putem medija treba da utiĉe na bolje razumevanje i uvaţavanje vrednosti i simbola

jedne kulture i da predstavlja process uspostavljanja jedne vrste virtuelnog, ali itekako ţivog

dijaloga. Instrumenti medijske socijalizacije su mediji ĉiji se sadrţaj percipira u javnosti, kroz

prenos i interpretaciju kulturnog znaĉaja, socijalnih, pravnih, politiĉkih pitanja jedne nacije.

Interpretiranje dogaĊaja, kao i selekcija sadrţaja koji se interpretiraju i prenose igra vaţnu ulogu

u konstruisanju realnosti kod recipienta, pa samim tim utiĉe i na formiranje njegovog mišljenja o

nekoj kulturi, etniĉkoj grupi... U procesu socijalizacije mediji imaju vaţnu ulogu u smislu

integracije prvenstveno mladih ljudi, nacionalnih manjina, ugroţenih grupa i drugih, uĉestvuju u

graĊenju identiteta i prestave o drugima, i pospešuju ili oteţavaju komunikaciju izmeĊu razliĉitih

grupa.

Funkcija medija jeste da obezbede dijalog. Baš kao što je poznato izveštavanje medija u svetu,

pa i u Srbiji o sluĉajevima ratnih sukoba i sudskih procesa gde se samo od jedne nacije pravi

slika „ţrtve”, bez upuštanja u raspravu kakve je ţrtve podnela druga strana, tako su poznati i

sluĉajevi u kojima su mediji vršeći pritisak na drţavne institucije i javnost ubrzavali sudske

procese, „uklanjali neznanje, nepoverenje i sumnju” promovišući toleranciju i razumevanje.

Mediji imaju ulogu „trećeg lica”, pa putem intervjua, konferencija za novinare, istraţivanja

jednom dobijenu informaciju plasiraju u javnost i time posreduju komunikaciju izmeĊu

suprostavljenih strana. Tako je novinar zapravo medijator, koji uspostavlja povoljne uslove za

komunikaciju, ili, naprotiv, onemogućava uspostavljanje dijaloga. Mediji mogu uspostaviti

komunikaciju izmeĊu razliĉitih kultura, zajednica, suprostavljenih strana, i onda kada liĉne

susrete nije moguće uspostaviti, ili kada oni nisu ţeljeni. U tome vaţnu poziciju zauzimaju

štampani mediji, kao i radio i TV programi. Televizijski programi u kojima se emituju snimci u

kojima se predstavlja ţivot i uslovi ţivota stanovništva, i u kojima se priĉa o njihovoj kulturi i

obiĉajima put su upoznavanja sa tom kulturnom zajednicom. Televizijski programi zbog moći

vizuelnog prikaza i ţivog govora pruţaju mogućnost bolje identifikacije, uporeĊivanja i

potpunijeg, dubljeg doţivljaja, pa su i efekti na gledaoca veći. TakoĊe, programi uţivo u kojima

graĊani imaju mogućnost da „aninimno” uĉestvuju u dijalogu, da iznesu svoje dileme i postave

pitanja,omogućavaju razmenu mišljenja izmeĊu gledalaca bez straha od osuĊivanja.

I štampani mediji mogu postići dijalog, dajući graĊanima prostor za debatu, pokrećući teme od

znaĉaja za celu zajednicu ili objavljivanjem tekstova koji se tiĉu specifiĉnosti pojedinih kulturnih

32

zajednica. Pisani mediji su u svakodnevnom izveštavanju najĉešće „liĉniji i kritiĉkiji” od

informativnog programa koji se emituje na TV-u, ali zato imaju veći problem u smislu

sprovoĊenja interkulturalne komunikacije na neutralnim, nepristrasnim osnovama. Ovo se

najĉešće odnosi na naslove koje novinari daju, kao i na izbor tekstova koji će se naći na

naslovnoj strani, jer se mediji najĉešće sluţe „senzacionalnim” naslovima kako bi privukli ĉitoce

da kupe novine i proĉitaju vest. Ono što je specifiĉno u medijima kao „posrednicima” je to što

novinari snose odgovornost za ono što je putem medija dostupno javnosti i zato je veoma vaţno

da budu nepristrasni i realni. TakoĊe, ukoliko je cilj posredovanja u novinarstvu je da se reši neki

spor, onda novinarsko posredovanje moţe dovesti samo do boljeg informisanja i detaljnijeg

izveštaja o nekoj partiji, dogaĊaju, sluĉaju, osobi, situaciji... Zapravo, novinari su „medijatori sa

neizvesnim rezultatima svog rada”, ali zauzimaju vaţno mesto u procesu dijaloga samom

ĉinjenicom da omogućavaju da „se nešto kaţe” u javnosti i da se konstantno radi na poboljšanju

njihovog poloţaja i unapreĊivanju mogućnosti za uspostavljanje interkulturalne komunikacije

putem medija.

2.4.1 Komunikacijski kapaciteti novih medija i njihova uloga u

interkulturalnom dijalogu

Institucije poput Saveta Evrope, Evropske unije, Evropskog parlamenta, Evropske informativne

unije (European Broadcasting Union) konstantno rade na razvijanju koncepata internacionalne

komunikacije, kroz studije koje se tiĉu multikulturalne saradnje i perspektiva za njen razvoj.

Dolazi do sve većeg razvoja interkulturalne komunikacije u poslednjoj polovini dvadesetog veka,

postiţe se i radi se na sve većem katalitiĉkom efektu interkulturalne komunikacije koji je dobio

na konstantnosti zahvaljujući novim medijskim tehnologijama, pa se moje istraţivanje se i bazira

na onlajn medijima, odnosno medijima koji imaju internet portale.

U 21. veku ţivot je nezamisliv bez interneta, pa je tako on postao deo svakodnevnice, a internet

mediji su u skladu za navikama savremenog ĉoveka i sa njegovim tempom ţivota. Ljudi sve više

postaju robovi masovnih komunikacija, ovisnici o internetskim provajderima, a izlovanost i

33

socijalna potištenost su sve prisutniji.19

Istraţivanja Ipsosa pokazuju da iz godine u godinu raste

broj korisnika interneta, što znaĉi da raste i posećenost internet portalima, što se, takoĊe, vidi iz

priloţene tabele Ipsos Strategic Marketing agencije.

Zapravo, više od 45 odsto populacije je 2012 koristilo internet, a taj broj se na godišnjem nivou

povećava za nekoliko procenata. Ono što se vidi iz druge tabele je da ciljna grupa koja na

svkodnevnoj bazi koristi internet ima izmeĊu 12 i 29 godina, što potvrĊuje teoriju da su ĉitaoci

internet portala i internet medija zapravo mladi.

19 Tebela: Istraţivanje Ipsos Strategic Marketing agencije / Izvor: Medija centar Beograd, Mladi i novi mediji u

Srbiji http://www.mc.rs/mladi-i-novi-mediji-u-srbiji-2012.4.html?eventId=8784 (pristupano: 25.7.2014)

http://www.mc.rs/mladi-i-novi-mediji-u-srbiji-2012.4.html?eventId=8784

34

Nove tehnologije predstavljaju razvoj i napredak društva, a takoĊe su ogledalo mogućnosti koja

je pruţena graĊanima. Novi trendovi povezuju realan i virtuelan svet, pa i svakodnevne

aktivnosti kao što je komunikacija postaju neizostavn deo internet kulture. Internet novinarstvo

je u skladu sa graĊenjem demokratskog društva koje podrazumeva slobodan pristup i slobodnu

razmenu informacija, kao i mogućnost virtuelne saradnje u cilju postizanja opšeg dobra. TakoĊe,

iako internet ne podrazumeva samo onlajn medije – oni su samo jedan deo njegovih procesa

komunikacije, jer je internet kao prostor – prostor komunikacije, Ipsos istraţivanja pokazuju da

oko 80 odsto korisnika zapravo pretraţivanje koristi u cilju informisanja. TakoĊe, nije

zanemarljiva ni ĉinjenica da onlajn mediji koriste društvene mreţe kao vid reklamiranja pa tako

na svojim „stranicama“ (Fun page) dele informacije i tekstove i sa korisnicima društvenih mreţa,

što predstavlja jedan vid „nametnute informacije“.

35

Pitanje je kako u funkciju izgraĊivanja interkulturalne komunikacije staviti sve vrste medija, pa i

onlajn medije. Prednost onlajn novinarstva je što se informacije velikom brzinom plasiraju u

javnost i sama ĉinjenica da je internet dostupan skoro svakom proseĉnom ĉoveku u svakom

trenutku nudi mogućnost medijske socijalizacije, zapravo uspostavljanja lake i brze

komunikacije putem medija. Ĉinjenica je da pojedini internet portal broje višemilionsku

posećenost korisnika na dnevnom nivou, što daleko prevazilazi tiraţ bilo kojeg dnevnog lista.

Društvena paţnja koja se poklanja internet medijima i uopšteno ulozi onlaj medija u razvijanju

interkulturalne razmene i multikulturalnog društva je u poslednjih petnaest godina u porastu.

Onljn mediji mogu imati daleko veći uticaj na meĊuregionalnu i meĊunarodnu saradnju s

obzirom da su lako dostupni svima.

Vaţno je napomenuti i da se i interkulturalna komunikacija ogleda i u razmeni dobara i usluga,

pa na nju neminovno utiĉe razvoj informacionih tehnologija koje pruţaju mogućnost virtuelne

interakcije. Poslednjih godina, nezavisno od onlajn medija radi se i na digitalizaciji kulturnog

nasleĊa, jer kulturne institucije pronalaze znaĉaj vlastite prezentacije u virtuelnom okruţenju.

36

Tako veliki broj nacionalnih muzeja, ali i muzeja savremene umetnosti u svetu ima virtuelnu turu

kroz muzej, gde se korisnici interneta mogu upoznati sa postojećom izloţbom, prethodnim

izloţbama, ali i kulturom i istorijom tog naroda. To je vaţno kako za upoznavanje sopstvene

kulture - jer bez poznavanja svog kulturnog nasleĊa ne moţemo stupiti u dijalog sa „tuĊim“

kulturnim nasleĊem, a takoĊe i za upoznavanje drugih kultura.

MeĊutim da bi došlo do uspostavljanja komunikacije putem medija potrebno je stvoriti odreĊene

uslove, odnosno preduslove za tako nešto. Vaţno je da se mediji ohrabruju i da postoji sistem

nagrade za one medije koji promovišu ljudska i manjinska prava, koji se bave socijalnim

temama, kulturom i tradicijom drugih naroda na nepristrasan i realan naĉin.

“U tim procesima medijske socijalizacije otkrivamo da treba poštovati kulturu i obiĉaje drugih

naroda, da civilizacijski iskorak u medijskom okruţju ne moţemo smatrati etiĉkim iskorakom, te

sledom toga je nedopustivo vlastite kulturne standarde nametati jedino ispravnima. Etiĉki

problem nastaje kada odreĊenim kulturnim, umetniĉkim ili znanstvenim delima pojedinaca i

nacija a priori dajemo univerzalna znaĉenja, a istovremeno u njima drugi narodi ne vide njihovu

vrijednost. Tolerancija koju promiĉe relativizam s poštivanjem razliĉitosti, ne uspeva u

konaĉnom definiranju opšteprihvaćenih standarda etiĉnosti. Samo ako sudimo na temelju

standarda koji vrede za sve kulture, moţemo priznati vrednost.”20

MeĊutim, da bi mediji promovisali multikulturalne vrednosti, bili faktor interkulturalne

komunikacije i zaobišli stereotipne predstave o drugima, nije vaţno samo sprovesti sistem

nagrade kako od strane drţave i nevladinih organizacija, već je na prvom mestu vaţno zakonski

urediti naĉin funkcionisanja medijskih kuća i boriti se za demokratizaciju i slobodu istih. U

skladu sa tim postavlja se pitanje vlasništva i slobode medija, pre svega. Jer ukoliko su mediji

kontrolisani, pod pritiskom od strane drţave, ili privatnih biznismena u ĉijem su vlasništvu, teško

moţemo govoriti o uspostavljanju bilo kakvog konstruktivnog dijaloga. Mediji treba da sluţe

kao kritiĉko oko javnosti, oni treba da budu ti koji će ukazati na loše funkcionisanje drţavnih

sluţbi, na nepoštovanje pojedinaca u društvu, a sve u poboljšanja kvaliteta ţivota graĊana.

20 Idem, str 149

37

Informacije koje se plasiraju putem medija treba da budu istinite, proverene i nekontrolisane od

strane onih o kojima se te informacije iznose. Ukoliko je neki medij kontrolisan, utoliko moţemo

reći da on nema kapaciteta da posreduje bilo kakvoj vrsti dijaloga, već sluţi za promovisanje

odreĊenih politiĉkih grupa, partija, pojedinaca koji imaju moć nad tim medijom. Takva vrsta

ureĊivaĉke politike, koja je pod pritiskom cenzure moţe samo da proizvede jednoumlje i da

manipuliše širokim društvenim masama. Bilo kakva cenzura svakako ne podrazumeva ogledalo

jednog demokratskog, evropskog društva, pa ni društva koje teţi napretku u cilju usklaĊivanja sa

demokratskim principima ţivljenja, koji podrazumevaju poštovanje ljudskih i manjinskih prava.

Onaj ko podleţe cenzuri, nema prostora za slobodno izraţavanje mišljenja, niti za kritiĉki

pristup mehanizmima funkcionisanja jednog društva, dok onaj koji cenzuriše to radi iz potrebe

da prikrije nedostatke i propuste u polju svog delovanja, a da pritom ne izgubi poloţaj ili

simpatije društva.

U Srbiji borba za demokratizaciju i slobodu medija traje deceniju unazad. MeĊutim i novija

istraţivanja pokazuju da se sporo krećemo u tom pravcu. Istraţivanje koje je prošle godine

sproveo BIRN (Balkan Investigative Reporting Network) sa patnerskom organizacijom CIMA

(Center for International Media Assistance)21

, upravo potvrĊuje da medijski sistem nije znatno

napredovao poslednjih 13 godina i da se zapravo demokratizacija kompletnog društva, a u skladu

sa tim i medija sporo odvija pre svega jer su komerijalni interesi usko povezani sa politiĉkim

interesima svih većih partija u Srbiji. Iako je set medijskih zakona usvojen u julu obećava veću

transparentnost u procesima finansiranja medija i obuhvata privatizaciju drţavnih medija u cilju

pravljenja temelja za slobodno novinarstvo, ipak se uoĉava slaba volja politiĉke elite da sprovede

prave reforme u medijskom sistemu, zato i u poslednje vreme nisu sluĉajni navodi o pokušajima

cenzurisanja pojedinih medija (Telempromter, Pešĉanik) i obaranja njihovih sajtova, a za

cenzuru se sumnja da je kriva aktuelna vlast u Srbiji.

„Propust da se primene rešenja zacrtana „Strategijom razvoja sistema javnog informisanja Srbije

do 2016” preti da dalje uruši nezavisnost i umanji kapacitete srpskih medija. Prikrivena kontrola

21 Istraţivanje BIRN-a iz 2013, Medija Centra Beograd, Prikrivena kontrola medija, http://www.mc.rs/prikrivena-

kontrola-%E2%80%93-ugrozavanje-medija-u-srbiji.3660.html (pristupano: 25. 7. 2014.)

http://www.mc.rs/prikrivena-kontrola-%E2%80%93-ugrozavanje-medija-u-srbiji.3660.html


38

– nastala kroz politiĉku i diskrecionu alokaciju budţetskog novca i netransparentnu raspodelu

drţavne pomoći medijima, kao i drţavnim marketingom ima dubok, ali pritajen uticaj na

medijske slobode i razvoj odrţivog medijskog trţišta u Srbiji. Uticaj drţavnih tela na medije je

dodatno podstaknut potrebom medija da steknu dodatni profit ili prosto preţive na trţištu.”22

Kako se dalje navodi u ovom izveštaju, ali i u mnogim drugim istraţivanjima koja su obavljena

prethodnih godina, jasno je da finansiranje medija od strane drţave i mehanizmi finasiranja

zapravo predsavljaju vid „prikrivene kontrole“ u cilju promovisanjaimidţa politiĉara i aktuelne

vlasti. To naravno spreĉava medije da imaju kritiĉki odnos prema procesima koji se dešavaju u

drţavi, kao i da informišu ĉitaoce o drugaĉijim, „razliĉitim i štetnim“ uticajima sprovoĊenja ili

nesprovoĊenja zakona koji su na snazi u drţavi.“

.

22 Navodi se u izveštaju o istraţivanju BIRN-a iz 2013. godine

39

Pritom, ti zakoni se tiĉu i poloţaja nacionalnih manjina u Srbiji, meĊuregionalne i

internacionalne saradnje, politiĉkih procesa i svih procesa koji se sprovode u jednoj drţavi i sa

takvim stanjem u medijima gotovo je nemoguće sprovoditi bilio kakvu vrstu dijaloga, ni

meĊuetniĉkog, ni meĊunacionalnog, jer „nije poţeljno isticanje manjkavosti sistema u cilju

poboljšanja ţivota graĊana“, kao ni „promovisanje vrednosti“ koje nisu u skladu sa politikom

partije koja je na vlasti.

Pod takvim pritiskom mediji teţe samoodrţanju na trţištu i prikupljanju “jeftinih poena”

prenoseći tabloidne vesti, vesti zabavnog karaktera i one koje kritikuju reţim koji je bio na vlasti

pre postojećeg. Istraţivanja pokazuju da je drţavno finansiranje medija neregulisano,

nekontrolisano i netransparentno

Procene su da drţava uĉestvuje sa 23 do 40 odsto realne vrednosti ukupnog marketinškog trţišta,

a da najveći deo direktnih subvencija dobijaju mediji u drţavnom vlasništvu, ĉime se urušava

konkurencija na trţištu, narušava sloboda medija, a mediji postaju propagandisti moćnika.

Prikazane tabele su rezultati istraţivanja preuzeti iz BIRN-ovog istraţivaĉkog izveštaja, a koje

oslikavaju trenutnu situaciju u medijima.

Slobodno trţište medija je ugroţeno ĉak i kada su u pitanju mediji koji su u vlasništvu privatnh

lica, jer je situacija u drţavi takva da je poslovni uspeh u privatnom preduzetništvu nemoguć bez

korupcije i uske povezanosti sa vlastima, pa su tako i vlasnici privatnih medija zapravo

privrednici koji svojim medijima, zapravo zaposlenim urednicima nameću rad pod cenzurom i

promociju aktuelnih politiĉkih struja. Iako u Srbiji postoji ĉitav niz zakonskih regulative koje bi

trebalo da garantuju slobodu medija, one se ne sporovode, a novinari koji se trude da obavljaju

svoj posao u skladu sa etikom profesije izloţeni su ozbiljnim ograniĉenjima u radu, a ĉesto su

izloţeni pretnjama i nasilju.

Drţava bi trebalo više da se trudi da ustanovi medijsku politiku koja se neće svoditi na

kontrolisanje slobode govora, kao i da ojaĉa regulatorna tela koja kontrolišu finansiranje medija,

bilo u drţavnom ili privatnom sektoru. Naţalost, pojedinci koji sun a ĉelu regulatornih tela u

drţavnom sektoru najĉešće su politiĉki pijuni, pa se i finansijska sredstva ne kontrolišu i pre

40

svega njihova raspodela nije transparentno prikazana, što umnogome ugroţava ekonomsku i

politiĉku nezavisnost medija od drţave.

Sva drţavna finansijska sredstva za razvoj i podršku medijima treba da se raspodeljuju preko

javnih konkursa na principima transparentnosti i nediskriminatorne drţavne pomoći i pod istim

uslovima za sve medije, a oni politiĉki subjekti koji koriste i finansiraju medije bilo iz privatnih

ili javnih fondova u cilju samopromocije treba da budu kaţnjeni – a da bi do toga došlo treba da

se promeni i sprovodi Zakon o oglašavanju. Tek kada se stvore potrebni i neophodni uslovi za

slobodu medija, moţe se priĉati i o finansiranju projekata za demokratizaciju medija, projekata

koji bi bili od znaĉaja za promovisanje svakodnevnog ţivota i problema ugroţenih i

diskriminisanih kategorija ljudi u cilju pospešivanja njihove integracije u društvu. Mediji kroz

razliĉite vrste projekata mogu biti platforma za interkulturalni dijalog, ali takoĊe, i kroz

svakodnevno informisanje mogu biti od velikog znaĉaja kako za pospešivanje dijaloga, tako i za

njegovo onemogućavanje.

41

Ali mali koraci na putu ka velikim projektima su poĉetak procesa ka evropskim integracijama,

ali i ka uspostavljanju dijaloga. Pre svega treba stati na put stereotipnim medijskim prestavama

drugih, kao i neetiĉkom, neobjektivnom i neistinitom izveštavanju, kojem pribegavaju mnogi

mediji. Korak ka meĊuetiĉkom dijalogu i interkulturalnoj komunikaciji je poštovanje etike

medija.

2.5 Etičnost medija korak ka međuetničkom dijalogu

Mediji su primarni izvor informacija u demokratskom društvu. Zbog toga su taĉnost i pouzdanost

informisanja najvaţniji principi. Taĉnost podrazumeva istinitosti pravovremenost, pa se o istini govori

kao o osnovnom i najvaţnijem principu novinarske etike. Etika informisanja se tiĉe novinara i onih koji

su na ĉelu medija, ali i korisnika medija. Novinari i urednicu treba da odabiraju i plasiraju vesti u

skladu sa etiĉkim principima novinarstva, jer javnost oĉekuje protok taĉnih informacija, a ĉitaoci

oĉekuju izveštavanje o istini, iako ne postoji formalni sporazum da se „to tako radi“. TakoĊe,

istinitost informacija nije jedini etiĉki zahtev. Novinari se ĉesto mogu naći u dilemi kada treba da

biraju izmeĊu dve moralne obaveze. Na primer, objavljivanje vesti iako istinito i pravovremeno,

takoĊe moţe produbiti postojeće sukobe jednako kao i neetiĉko izveštavanje. Kada je u pitanju

postizanje meĊuetniĉkog dijaloga putem medija, smatram da je najvaţnije prema svim vrstama

razliĉitosti odnositi se s poštovanjem i koristiti se poltiĉki korektnim govorom, koji iskljuĉuje

mogućnost vreĊanja ili klevetanja.

Etiĉki principi u tom smislu su vaţni i kad nisu ispunjeni svi uslovi za uspostavljanje dijaloga

putem medija. Naime, medijska etika predstavlja jedan od prvih koraka ka razvoju

konstruktivnog dijaloga putem medija, kao i korak ka „poštovanju razliĉitosti“. Jer ukoliko

mediji plasiraju stereotipne i „iskrivljene, netaĉne“ slike o drugima u javnost, oni na taj naĉin

podstiĉu i diskriminaciju i navode na govor mrţnje, dok sistem etike podstiĉe javnu debatu i

iznošenje razliĉitih pogleda u vezi sa suprostavljenim stavovima. Veoma je vaţno da se taj

dijalog vodi na demokratski i etiĉki naĉin, jer je samo tako moguće da jedna strana bude spremna

42

da ĉuje drugu i obrnuto. Takva vrsta dijaloga je neophodna kada su u pitanju multietniĉke

zajednice, a predstavlja i nezaobilazan faktor u procesima pomirenja, u ovom sluĉaju –

pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije

„Ako sistem etike pruţa moralnu koheziju, onda je to posebno potrebno medijskim radnicima.

Zašto? Masovni mediji su meĊu najuticajnijim preduzećima u demokratskom društvu, na

raskršću izmeĊu graĊana i njihovih politiĉkih, ekonomskih i društvenih institucija. Osim toga,

medijski radnici su kljuĉni za prenošenje kulturnih vrednosti. Oni odreĊuju uslove za to koje

vrednosti će biti vaţne i oni nude simboliĉne putokaze za standarde postupanja, ukljuĉujući tu i

etiĉko ponašanje.“23

Ovaj proces se, kako napominje i Alvin Dej odvija kroz tri funkcije koje

obavljaju zaposleni u medijima: tumaĉenje informacija, emitovanje slika i marketing masovne

zabave, a svaka od tih funkcija donosi niz etiĉkih oĉekivanja koja ne moraju biti ista. Ĉitaoci i

slušaoci oĉekuju taĉnost i proverenost informacija, ali kada je reĉ o slikama, reklamama

nepoverljivi su prema sadrţaju jer se „prećutno podrazumeva“ da dolazi do prenaglašenosti

pojedinih informacija koje im se plasiraju u tom sadrţaju kao deo marketinškog trika. Tako da su

mediji primarni izvor informacija u demokratskom drušvu, jer su „taĉne i proverene informacije

osnovni sastojak demokratskog procesa.“24

Glavni nosioci demokratskog procesa koji se odvija

putem medija su novinari jer imaju pristup informacijama i imaju za cilj da informišu graĊane,

da pokrenu pitanja od vaţnosti za celokupno društvo, zajednicu, drţavu i predstavljaju,

izmeĊuostalog i glas javnosti – kako društvene, tako i politiĉke. Zato i javnost koja ima svoj

medijski prostor s pravom oĉekuje minimum etiĉnosti od strane medijskih institucija, barem u

smislu dobijanja potpunih informacija zasnovanih na objektivnosti, neopterećenih sopstvenim

iskrivljivljivanjem ĉinjenica od strane novinara. Ukoliko se ne poštuje odreĊeni nivo etiĉkog

izveštavanja dolazi do nepoverenja izmeĊu javnosti i medijskih institucija.

Etiĉki sistem mora da se izgradi na zajedniĉkim vrednostima i svaki pojedinac bi trebalo da

poštuje etiĉke norme koje se zasnivaju na kodifikovanim normama. Većina medijskih kuća ima

svoje kodifikovane etiĉke norme na osnovu kojih jedan novinar zna šta se u ureĊivaĉkoj politici

23 Alvin Dej, Luis, Etika u medijima – primeri i kontroverze, Medija centar Beograd, 2004, str 43.

24 Idem, str 44

43

te medijske kuće smatra prihvatljivim, a šta neprihvatljivim ponašanjem. MeĊutim, postoje

univerzalne norme etiĉkog ponašanja koje svi novinari treba da poštuju, posebno kada

izveštavaju o „osetljivim temama“.

Na sastancima meĊunarodnih i regionalnih organizacija novinara, odrţanim u Parizu u periodu

od 1978-1983. godine UNESKO je ustanovio naĉela profesionalne novinarske etike: 1. pravo

naroda na istinitu informaciju, 2. novinarska posvećenost objektivnoj stvarnosti, 3. društvena

odgovornost novinara, 4. profesionalni integritet novinara, 5. dostupnost informacija i

uĉestvovanje u stvarnosti, 6. poštovanje privatnosti i ljudskog dostojanstva, 7. poštovanje javnog

interesa, 8. poštovanje univerzalnih vrednosti i raznovrsnosti kultura, 9. suzbijanje rata i drugih

verskih zala s kojima se suoĉava ĉoveĉanstvo, 10. unapreĊenje svetskog informativnog poretka.

Neprimerenim, neetiĉkim i neprofesionalnim pristupom, mediji mogu uzrokovati formiranje

predrasuda prema odreĊenim društvenim grupama razliĉite polne, rasne, verske i nacionalne

pripadnosti, pa stoga poštovanje etiĉkih kodeksa još više dobija na vaţnosti. Iz mnoštva primera

nepoštovanja etike medija, najviše utiĉe na širenje netolerancije i iskljuĉivosti prema odreĊenim

grupama je svakako govor mrţnje.To je zato što uvredljiva retorika i veliĉanje nasilnih metoda

na koje poziva govor mrţnje, proizvodi antisocijalne stavove i ponašanje, a kod ekstremistiĉkih

grupa moţe podsticati na nasilje. Verbalno širenje mrţnje razvija i atmosferu ksenofobije sa

ciljem negativne karakterizacije odreĊenih rasnih, etniĉkih, nacionalnih ili politiĉkih grupacija.

Takvi pokušaji su najĉešće prekriveni stereotipima i predrasudama prema sve mu što je razliĉito i

drugaĉije.

„Govor mrţnje predstavlja efikasno sredstvo za manipulaciju radi ostvarivanja razliĉitih ciljeva,

postavljenih od strane razliĉitih interesnih grupa i moćnih pojedinaca „koje se upotrebljava

prvenstveno za objašnjavanje (najĉešće konfliktnih) interesa izmeĊu razliĉitih društvenih grupa,

a ne za svakodnevne nesuglasice izmeĊu dve ili više jedinki”25

25 Zbornik radova, „Uloga medija u normalizaciji odnosa na zapadnom Balkanu“, Filozofski fakultet, Novi Sad

2014 str 131

44

Neetiĉko novinarstvo primer je rekonstrukcije dogaĊaja u skladu sa ideološkoj pripadnosti

samog novinara, ili medija, što za posledicu daje graĊenje i tretiranje dogaĊaja kao ideološki

jedinstvene poruke. Ĉitaoci se na taj naĉin pozivaju da usvoje dominantna ideološka

predstavljanja, da stvore modele spoznaje „sebe” i „drugih” i da ih ugrade u svoje stavove.

GraĊenje medijskog diskursa na takav naĉin dovodi do stvaranja negativnih slika o drugima i

veliĉanju sopstvenih nacionalnih, verskih i ideoloških karakteristika, što u poremećenim i

nesreĊenim odnosima doprinosi rušenju meĊuetiĉkog i interkulturalnog dijaloga.

U ovom kontekstu, „mediji imaju etiĉku duţnost da paze na pojavu negativne stereotipizacije,

podsticanje mrţnje i govora mrţnje prema odreĊenim grupama u društvu ili na njihovu posrednu

ili neposrednu stigmatizaciju“26 Mediji i medijski profesionalci imaju treba u praksi da preuzmu

jednu od glavnih uloga u borbi protiv diskriminacije i u ohrabrivanju interkulturnog dijaloga,

kako sastavnog dela etiĉki odgovornog novinarstva. Prepoznavanjem i osudom

diskriminacije,govora mrţnje i nasilja nad marginaliziranim grupama, novinari mogu pomoći u

prevazilaţenju nejednakosti i u povredama osnovnih prava

26 Idem, str 140

45

3. Odnosi Srbije i Hrvatske u bivšoj Jugoslaviji

S obzirom da se teza bavi odnosom srpskih i hrvatskih medija i uopšteno odnosima izmeĊu Srba

i Hrvata, vaţno je da se objasni u kratkim crtama i kako je došlo do sukoba izmeĊu Srba i

Hrvata, kao i da se ukaţe na korene netrpeljivosti koja i danas postoji izmeĊu ove dve zemlje i

dva naroda. Naime, nemoguće je u jednoj tezi poput ove detaljno prikazati poĉetke sukoba

izmeĊu ova dva naroda, ali svakako je neophodno uĉiniti jedan kratak istorijski pregled.

Jugoslovenska ideja potiĉe još pre stvaranja Karaljevine Jugoslavije, koja se, zapravo, smatra

„prvom Jugoslavijom“, a koja je trajala od 1929. do 1941. godine. U januaru 1919. godine,

delegacija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, došla je da na Pariskoj mirovnoj konferenciji

izdejstvuje priznanje svoje drţave. Novi politiĉki entitet priznala je SAD u februaru, a potom i

Velika Britanija. Ovaj meĊunarodni poredak stvoren u Versaju ustanovio je pravo na

samoopredeljenje, koji je ameriĉki predsednik Vudro Vilson definisao u januaru 1918. u 14

taĉaka, kao najvaţniji kriterijum politiĉkog poretka u srednjoj, istoĉnoj i jugositoĉnoj Evropi.

Ono što je vaţno je da je svaki narod dobio pravo na stvaranje nacionalne drţave na osnovu

jeziĉko-etnografskih kriterijuma, a tome su doprineli i privredni, istorijski i strateški ĉinioci.

„Zakljuĉenjem mirovnih ugovora 1919. velike sile su stvorile, na prostoru od Baltika do

Balkana, jedan pojas nacionalnih drţava s liberalno-demokratskim ureĊenjem i sistemom

socijalne i zdravstvene zaštite, koji je trebalo da sluţi kao sanitarni kordon prema, s jedne strane,

revolucionarno-boljševiĉkoj Rusiji i, s druge strane, revizionistiĉkim teţnjama Nemaĉke“27

Još u to vreme, ova Kraljevina je bila jedna od najkomplikovanijih drţava, sa više od 20

etniĉkih manjina i ne baš sreĊenom socio-ekonomskom politikom, posebno što su nove granice

poremetile istorijski formirane privredne prostore i što je ova višenacionalna drţava nasledila ĉak

7 razliĉitih istorijskih entiteta s drugaĉijim valutnim i pravnim sistemima. I u vreme Pariske

konferencije postojalo je osetljivo pitanje granica u multietniĉkim prostorima, a to pitanje se u

razliĉitim oblicima pojavljivalo kao problem i do samog kraja SFRJ, a u pojedinim sluĉajevima

nije rešeno ni do danas. Mnoge pobune i procesi pokušaja prekrajanja teriorija postojali su i u

vreme Kraljevine SHS i izgledalo je gotovo nemoguće izdeliti teriotoriju tako da svi budu

27 Marin-Ţanin, Ĉalić, Istorija Jugoslavije u 20. veku, Clio, Beograd, 2013, str 103.

46

zadovoljni. Ne moţe se reći da je vladao duh zajedništva, s obzirom da su se mnoge etniĉke

manjine osećale potĉinjeno u odnosu na veće, vladajuće nacije. Ipak, Mari Ţanin Ĉalić, uprkos

razliĉitim tumaĉenjima ovog entiteta, smatra da versajski poredak, u okviru kojeg je većina

istoĉnoevropskih naroda po prvi put bila priznata kao punopravni ĉlan svetske zajednice drţava,

nikako ne bi trebalo a priori odbaciti kao veštaĉki.

U Kraljevini Jugoslaviji propagirana je ideja jedinstvene nacije, bilo u ţelji da prikrije unutrašnje

podele ili potencira nacionalni karakter ove drţave izgraĊen na osnovi individualnih sloboda.

Ipak, prvi problemi u tzv „skorijoj istoriji“ izmeĊu Srba i Hrvata nastaju u ovom periodu i

proteţu se i do danas. Naime, sam naziv entiteta podrazumevao je jednakost izmeĊu tri naroda,

ĉak je i drţavni grb predstavljao kombinaciju nacionalnih simbola, a zvaniĉni jezik se zvao

srpsko-hrvatsko-slovenaĉki. Postepeno se izdvajaju oni koji su zagovarali iskljuĉivo srpske ili

iskljuĉivo hrvatske interese. Suština problema izmeĊu Srba i Hrvata u periodu izmeĊu dva

svetska rata predstavlja sukob izmeĊu centralista i federalista. Zapravo Srbi su smatrali da

Jugoslavija treba da bude centralistiĉki ureĊena i da poĉiva na etatistiĉkoj tradiciji Srbije, dok je

za Hrvate federalizam predstavljao kompromis izmeĊu hrvatske samostalnosti i jugoslovenskog

jedinstva. Zapravo ove dve struje su se sukobljavale oko ustava i odlagali su konaĉno rešenje za

vreme posle rata. Znatan broj hrvatskih politiĉara, meĊu kojima je najveći broj onih iz bivše

Habzburške monarhije, bilo je razoĉarano što se nije ozbiljno razmotrila federalna opcija i što je

kralj Aleksandar KaraĊorĊević u osnivaĉkom aktu 1. decembra 1918. prejudicirao rešenje u

pravcu monarhistiĉkog ureĊenja, unitarizma i centralizma. Ipak, Vidovdanskim ustavom 1921.

izglasan je predlog centralistiĉkog ustava. Iako je ova mlada drţava zagovarala ideju jedinstvene

jugoslovenske nacije, Hrvati su i dalje teţili samostalnosti. Tako Hrvatska republikanska stranka

Stjepana Radića, koja je zagovarala suverenitet hrvatske drţave, vremenom postaje treća najjaĉa

politiĉka stranka u zemlji. Tako dolazi do širenja nacionalizma i afirmacije ideje za „velikom

Srbijom“ i drugaĉijih pretenzija Hrvata. Sukobi su u skupštini, policiji, vojsci već postojali i

vremenom su dobijali znaĉajnije oblike zbog privilegovanog poloţaja Srba u vladi. (Mari-Ţanin

Ĉalić napominje da je od ukupno 656 ministara jugoslovenskih vlada bilo 452 Srbina, a samo

137 Hrvata, 49 Slovenaca i 18 bosanskih muslimana). Hrvatska seljaĉka stranka je teţila da

promenama po pitanju unutrašnje politike, a u cilju zaštite socioekonomskih interesa hrvatskog

naroda. U vezi sa shvatanjem drţave i društvenog ureĊenja u parlamentarnoj monarhiji pojavile

su se razliĉite grupacije, a najuticajnije su bile demokratska stranka Svetozara Pribićevića koja se

47

zalagala za jaku demokratiju koja je podrazumevala srpsko-hrvatsku saradnju i konzervativna

Radikalna stranka Nikole Pašića, koja je imala nacionalistiĉke pretenzije. TakoĊe, monarhiji se

pored Radićeve stranke protivila i Komunistićka partija Jugoslavije, koja prva poĉinje na jednom

od svojih kongresa da tretira nacionalno pitanje tvrdeći da su Srbi, Hrvati i Slovenci tri razliĉita

naroda. Razliĉiti privredni i socijalni poloţaj naroda doveo je do pobune i demonstracija protiv

Neptunske konvencije s Italijom. Tada su se Hrvati osetili posebno zapostavljenima, s obzirom

da se nije insistiralo na regulaciji prava njihovih prava kao manjine u Italiji. Unutarpolitiĉke

polemike koje su bile oliĉenje krize parlamentarnog sistema, nacionalno pitanje, diktatura koja je

zavladala, slabo razvijena privreda, strah kralja Aleksandra da će Stjepan Radić proglasiti

nezavisnost drţave Hrvatske doveli su do preimenovanja postojeće drţave i do administrativnih

promena.

Kraljevina SHS je preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju 1929. godine. „Reţim je hteo da

postigne nacionalno jedinstvo oslanjanjem na konzervativne vrednosti i patrijarhalnu kulturu, a

na revolucijonarnu društvenu promenu. Cilj je bio da se saĉuva poznato i provereno, ne da se

menja. Ali umesto da donese mir unutar zemlje i da ujedini naciju, uvoĊenje diktature samo je

proširilo frontove.“28

Kraljev reţim je, kako tvrdi i Ţanin Mari Ĉalić, pokušavao da ojaĉa

jugoslovensku nacionalnu misao novim vidom informacione politike, putem štampe,

propagande, filma, nauke i kulture, ali je ipak brzo postlo jasno da vlada kraljeve diktature neće

moći da savlada sloţene probleme u zemlji, posebno što su nailazili novi problemi, na većem

nivou poput svetske privredne krize koja je sa sobom pokrenula teške socijalne probleme, uspon

fašizma i boljševizma, a kasnije i uspon komunizma. Nešto pred poĉetak Drugog svetskog rata

dolazi do administrativnih promena u okvirima Kraljevine Jugoslavije zahvaljujući kojima je

ustanovljena autonomna uprava nad hrvatskim teritorijama unutar Jugoslavije. Sa poĉetkom rata

ova tendencija proizvodi stvaranje Nezavisne drţave Hrvatske, u kojoj su hrvatski fašisti svoje

tzv neprijatelje pravoslavne veroispovesti proterivali, oduzimali im imovinu, ubijali. U toku

Drugog svetskog rata formira se i srpski ĉetniĉki pokret na talasu srpskog „patriotizma“, na ĉelu

sa Dragoslavom Draţom Mihajlovićem. U prvo vreme, ĉetnici su zajedno sa Titovim

28 Idem, str 145

48

partizanima tokom Narodnooslobodilaĉke borbe borili protiv okupatora, ali je krajem 1941.

došlo do ozbiljnog razlaza i graĊanskog, ideološkog rata nakon koga su kao pobednici izašli

Titovi partizani, koji su ţeleli da stvore novu Jugoslaviju na socijalistiĉkim i federalnim

principima. Ideologija i ciljevi partizanskog pokreta našli su pristalice meĊu svim narodima

Jugoslavije, dok su ĉetniĉkom pokretu podršku pruţili uglavnom Srbi. Tokom ĉetrdesetih dolazi

do meĊusobnih oruţanih sukoba, u kojima su partizani, posebno nakon kapitulacije Italije stekli

prednost, dolazi do akcija koje su imale za cilj etniĉka ĉišćenja, u poĉetku uperena protiv Srba,

na teritoriji NDH, zatim propadanja drţavne ideologije integralnog jugoslovenstva, koju

zamenjuju nacionalistiĉke predstave o identitetu.

Prednost KPJ na ĉelu sa Titom bila je u pokretanju nacionalnog pitanja, ali i u vojnim

oslobodilaĉkim uspesima tokom Drugog svetskog rata sa kojima je rastao ugled Josipa Broza.

Bitke na Neretvi, Sutjesci, uspeh da izbegne Vermahtovu poslednju ofanzivu sklonivši se na

ostrvo Vis bili su svakako neverovatni uspesi, ali i poĉeci graĊenja kulta liĉnosti. Mnogi su

polagali nade u Tita, a ĉinjenica da je, pored toga što je bio voĊa komunista, komandant

Narodnooslobodilaĉke vojske i predsednik AVNOJ-a uticalo je na percipiranje njegove liĉnosti

kao moćnog voĊe kome treba pokloniti poverenje.

Na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29. novembra 1943. godine zbaĉena je monarhija. Tito je 142

legata iz svih krajeva zemlje proglasio za izvršnu i zakonodavnu vlast. Veće je odluĉilo da se

Jugoslavija obnovi kao socijalistiĉka federativna drţava ravnopravnih naroda. Tito je postao

maršal. Titova pobeda je sa sobom nosila znatne gubitke u ljudskim ţivotima, preţiveli su se

nosili ne samo sa gubitkom najdraţih, već i posledicama razrušene zemlje koju je trebalo

obnoviti. MeĊutim, maršal nije sumnjao da pretrpljene ţrtve moraju da dovedu do samovlade

KPJ i do izgradnje socijalizma, u koji je toliko verovao, ali na tom putu je trebalo pre svega

eliminisati politiĉke protivnike, poraziti agresora u potpunosti i dobiti podršku saveznika za

vlast. U svemu tome je Tito uspeo. Novi ustav je donet 31. Januara 1946. godine. Tim ustavom

je uspostavljen sistem „narodne vlasti“, sa nekoliko stotina narodnih odbrora u razliĉitim

opštinama. Opštine su imale zadatak da ukljuĉe graĊane u upravljanje drţavnih poslova i da

iskorene svaki vid mrţnje. Ali tako „ujedinjena Jugoslavija“ realno je funkcionisala do smrti

Josipa Broza. I pre njegove smrti dolazi do inflacije u zemlji i do smanjenja privredne delatnosti.

Zemlja suoĉena sa velikim problemima ostaje bez svog voĊe, koji je za većinu graĊana

http://sh.wikipedia.org/wiki/AVNOJ

49

prestavljao simbol Jugoslavije. Mnogi istoriĉari, socijolozi i politiĉki teoretiĉari smatraju da je

Jugoslaviji nakon Titove smrti raspad bio neminovan, jer je maršal bio jedina spona svih naroda

bivše drţave, jedini koji je mogao kontrolisati sve problematiĉne odnose. Već godinu dana nakon

njegove smrti dolazi do demonstracija albanskog stanovništva na Kosovu.

Prve tendencije da Autonomna Pokrajna Kosovo postane republika ĉime bi dobila pravo na

ocepljenje, pojavile su se šezdesetih godina. Sedamdesetih je došlo do ekspanzije hrvatskog

nacionalizma zvane MASPOK odnosno Hrvatsko proljeće. Obraĉun s zagovornicima „maspoka“

je posluţio kao izgovor za likvidaciju liberalnih politiĉara u Srbiji i drugim republikama. Godine

1974. je donet novi Ustav, kojim je omogućeno dalje jaĉanje samostalnosti republika i pokrajina,

a Autonomne Pokrajine Vojvodina i Kosovo, iako u sastavu Srbije, imale su status gotovo

istovetan republikama. Posle Titove smrti 4. maja 1980. godine, poĉinje propadanje i krah kako

Jugoslavije kao zajedniĉke drţave razliĉitih naroda, narodnosti, veroispovesti, ali i kao

privrednog i politiĉkog sistema.

Nekadašnje republike koje su se nalazile sastavu SFR Jugoslavije, na pragu devedesetih su

krenule u aktivnosti ĉiji cilj je bilo ostvarenje nezavisnosti i drţavnog suvereniteta. Neki od

puteva ove nezavisnoti bili su mirni (sukcesija Makedonije, Crne Gore), a neki su bili praćeni

tenzijama i ratnim sukobima

„Prateći raspad Jugoslavije ponovo je uĉinio aktuelnim „srpsko pitanje“, koje se pojavilo u 19.

veku, dakle ujedinjenje svih Srba u jednu drţavu. Više od ĉetvrtine od osam miliona Srba ţivelo

je van svoje republike: 580.000 ţivelo je u Hrvatskoj, a 1, 4 miliona u BiH, a pored toga sada je

pretilo i otcepljenje istorijski vaţnog Kosova sa još oko 200.000 Srba. U Srbiji je stvoren

konsenzus svih partija da je, u toj istorijskoj situaciji, najviši cilj da se mora braniti nacionalno

jedinstvo srpskog naroda Ĉak i nekada kritiĉki nastrojeni intelektualci bili su ubeĊeni da srpski

predsednik Milošević mora konaĉno da ispravi istorijsku nepravdu prema narodu.“29

TakoĊe, bes

se budio i kod Srba u Hrvatskoj, oni nisu osećali samo potrebu za hegemonijom, već se

nacionalni ponos budio i što je novi Ustav Hrvatske definisao zemlju kao „nacionalnu drţavu

Hrvata“, a dodatno se mrţnja stvarala zbog promene drţavnih simbola u Hrvatskoj koji su

29 Idem, str 375

http://sh.wikipedia.org/wiki/MASPOK

50

podsećali na simbole iz Drugog svetskog rata, pa je tako Zagreb izabrao za drţavnu zastavu

šahovnicu sliĉnu onoj koju su u Drugom svetskom ratu uzurpirale ustaše. Razdor meĊu narodima

su pre svega produbljivale politiĉke elite koje nisu bile spremne na kompromis, pa se tako

dijalog meĊu narodima pretvarao u ćutnju potkrepljenu mrţnjom. Jugoslovenski problem je

postao ne meĊunarodno, već je bio i ostao pre svega politiĉko pitanje i tu vidimo u kojoj meri

politika igra vaţnu ulogu u meĊuetniĉkom dijalogu. Politiĉko-etniĉki sukobi su se prenosili u

medije, koji su stvarali raspoloţenje za rat. Nakon što su se Hrvatska i Slovenija „otcepile“

poĉeli su dalji sukobi stvaranja drţava u drţavi (Republika Srpska), došlo je do rata u BiH,

etniĉkih ĉišćenja, progona, a u medijima su eskalirali sukobi.

Tokom ratnih sukoba na prostoru Jugoslavije osim realnih sukoba i borbi, vodio se i nemilosrdni

medijski rat izmeĊu sukobljenih strana. Delatnost medija će kasnije ĉak biti i razmatrana kao

osnov za podizanje tuţbi protiv novinara koji su podsticali na ratne zloĉine.

„MeĊunarodni sud za bivšu Jugoslaviju došao je do zakljuĉka da mediji takoĊe snose veliku

krivicu za to što je rat bio tako brutalan. Radio, televizija i štampa stvarali su slike neprijatelja i

stereotipa, širili glasine i neistine, potpirivale strahove, mrţnju i ţelju za osvetom i rušili moralne

barijere. Sluţili su se davno poznatim strategijama propagande, da bi psihološki podrţali rat,

posebno crno-belim slikama, demonizacijom protivnika, prećutkivanjem, preterivanjem i

falsifikovanjem informacija, govorom mrţnje...“30

Tumaĉeći istoriju sukoba izmeĊu drţava koje su ĉinile federalnu Jugoslaviju, a posebno izmeĊu

Hrvatske i Srbije, stiĉe se zakljuĉak da su sukobi aktuelizovali ideje Srba za „velikom Srbijom“,

a Hrvata za nezavisnom drţavom Hrvatskom. MeĊutim, danas imamo situaciju da je Hrvatska

postala ĉlanica Evropske unije, a Srbija je na putu evrointegracija i budućnosti će ove dve zemlje

ponovo biti ujedinjena u jednoj velikoj zajednici. Ali da bi do toga došlo, potrebno je proći kroz

pristupne pregovore. Ĉinjenica je da se Srbiji još uvek zamera diskriminacija nacionalnih

manjina, nekontrolisana korupcija, loš pravosudni sistem, a ni Hrvatska se, iako je već postala

ĉlanica EU ne moţe pohvaliti da je regulisala sve probleme u pomenutim oblastima... TakoĊe,

izmeĊu Srbije i Hrvatske postoji i mnogo nerešenih pitanja posle rata devedesetih poput onih „ko

30 Idem, str 395.

51

je kriv za ratne zloĉine, genocid“, nerešenja pitanja teritorije... Rešavanjem bolnih,

problematiĉnih pitanja, pokretanjem ovakvih tema bez stereotipnih, nacionalistiĉkih prizvuka

svakako je poĉetak jedne vrste dijaloga koji moţe biti konstruktivan i uspešan i koji u sebi nosi

regulisanje socioloških, društvenih, kulturoloških problema.

Ova master teza se bavi delimiĉno politiĉkim pitanjem (tuţbama za genocid), a delimiĉno

pitanjem prava manjina sa kulturološkog aspekta (pravo slobodno izraţavanje i korišćenje

nacionalnog pisma – ćiriliĉne table u Hrvatskoj). Sva ova pitanja ću posmatrati kroz prizmu

medija, koji istovremeno imaju moć na formiranje stava i mišljenja većine u jednom društvu,

tako i predstavljaju sliku celokupne organizacije jedne društvene zajednice. Identifikovanje

trenutnog stanja u medijima i medijjske politike na osnovu praćenja dve vaţne teme za

stabilizaciju srpsko-hrvatskoh odnosa podrazumeva i utvrĊivanje opšteg stanja i spremnosti ova

dva naroda na dijalog, kao i mogućnost uspostavljanja i pokretanja istog putem medija.31

3.1 Programski sadržaj srpskih i hrvatskih medija kao platforma za

međuetnički dijalog (studije slučaja)

Radi boljeg razumevanja same analize medijskog diskursa, neophodno je ukazati na kontekt i

ureĊivaĉku politiku medija ĉiji je diskurs analiziran, kao i na njihov raniji odnos prema sukobima

tokom ratova u Jugoslaviji i prema tadašnjem vladajućem reţimu. Metodom analize sadrţaja

uzeta su u razmatranje ĉetiri internet portala, po dva iz svake drţave: Blic i Politika iz Srbije i

Jutarnji list i Veĉernji list iz Hrvatske.

Blic je dnevni list iz Srbije, koji je u vlasništvu švajcarske kompanije Ringier AG odnosno njene

zavisne firme u Srbiji - Ringier d.o.o (koja se ranije zvala Blic Pres d. o. o). Dnevne novine Blic

osnovane su 16. septembra 1996. Po osnivanju ovaj list je vaţio za opozicioni tadašnjem reţimu

bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, jer je jedini izveštavao o protestima koji su izbili

31 Više o medijima u procesu interkulturalne komunikacije u daljem tekstu

52

zbog poništavanja drugog kruga lokalnih izbora. Tokom tog perioda tiraţ ovih novina je

vrtoglavo rastao i u jednom trenutku dostigao brojku od 250.000 primeraka. Štamparija „Borba“

tada objavljuje da zbog tehniĉkih razloga nije u mogućnosti da štampa više od 80.000 primeraka

ovog lista, što je bio jasan pritisak reţima. Ubrzo nakon toga, Piter Kelbel, jedan od vlasnika i

osnivaĉa, objavljuje tekst u kojem kritikuje proteste i izveštavanje o njima, nakon ĉega su mnogi

novinari napustili redakciju. Nakon perioda reorganizacje, Blic je 2004. kupila švajcarsko-

nemaĉka kompanija Ringier Axel Springer. Direktor kompanije je Jelena Drakulić Petrović, a

glavni i odgovorni urednik je Veselin Simonović. Nakon promene vlasniĉke strukture, Blic

beleţi konstantan rast tiraţa i broja prodatih primeraka. U 2006. godini tiraţ lista iznosio je

164.221, da bi se u 2007. godini povećao na 180.948 primeraka. Blagi rast tiraţa nastavljen je i u

narednom periodu. Mnoga istraţivanja ĉitanosti štampanih medija svrstavaju Blic u red

najĉitanijih dnevnih listova u Srbiji, koji ĉitaoci doţivljavaju kao proevropske novine, u kojima

mogu pronaći kratke i jasne informacije. Internet sajt lista Blic jedan je od najposjećenijih

internet sajtova u Srbiji. Pored vesti, na sajtu postoji i blog, forum, mogućnost pregledanja video

materijala, arhive vesti i slika i mnogo drugih mogućnosti kojih su lišeni ĉitaoci štampanog

izdanja.

Politika je jedan od najstarijih i najuticajnijih dnevnih listova, nastala 1904. godine. Ovaj list

mnogi smatraju jednom vrstom institucije od nacionalnog znaĉaja, a list je osnovao Vladislav

Ribnikar, koji je pre sto godina predajući prijavu vlastima napisao da će list biti nezavistan. U

svojoj dugogodišnjoj istoriji „Politika” je dva puta prekidala izlaţenje, za vreme Prvog svetskog

rata od 1914. do 1919. godine, a drugi put za vreme Drugog svetskog rata od aprila 1941. do

oktobra 1944. godine.

Politika još jednom nije izašla pred ĉitaoce zbog štrajka novinara u leto 1992. godine koji su se

usprotivili nameri drţave da „Politiku” pretvori u javno preduzeće. Iako se za ureĊivaĉku

politiku kraja 1980. pod voĊstvom Ţivorada Minovića ĉesto navodi da je bila orijentisana na

„velikosrpski nacionalizam” i pomogla dolasku Slobodana Miloševića na vlast i

izbijanju antibirokratske revolucije, Politika se u jednom kraćem periodu ogradila od

Miloševićeve politike, te je 1992. tadašnji premijer Radoman Boţović izneo ideju da se list

pretvori u drţavno preduzeće. Zbog toga je došlo do štrajka novinara, i poslednjeg prekida

izlaţenja.

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%BDivorad_Minovi%C4%87&action=edit&redlink=1

http://sh.wikipedia.org/wiki/Velika_Srbija

http://sh.wikipedia.org/wiki/Nacionalizam

http://sh.wikipedia.org/wiki/Antibirokratska_revolucija

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Radoman_Bo%C5%BEovi%C4%87&action=edit&redlink=1

53

Dve godine kasnije, vlasniĉki udeo Politike je preuzeo nemaĉki medijski koncern WAZ, koji je u

to vreme poĉeo kupovati niz uglednih i uticajnih listova na podruĉju jugoistoĉne Evrope. Deset

godina kasnije se WAZ poĉeo povlaĉiti sa Balkana, te je 2012. godine prodao vlasniĉki udeo

kompaniji East Media Group registrovanoj u Rusiji.

Večernji list osnovan je 1959. u Zagrebu, a proistekao je iz spajanja dvoje novina: Narodnog

lista i Veĉernjeg vijesnika. Nakon raspada Jugoslavije list se desno pozicionira, a pravog

konkurenta na teritoriji Hrvatske dobija tek 1998. Sa osnivanjem Jutarnjeg lista, kada je njegova

pozicija na trţištu ozbiljno ugroţena. Od 2000. list je u vlasništvu austrijske kompanije Stirya

AG ili preciznije Katholischer Medien Verein Privatstiftung (Privatne katoliĉke medijske

fondacije) sa sedištem u Gracu. Funkciju glavnog i odgovornog urednika obavlja Goran Ogulić.

Jutarnji list osnovan je 1998, danas predstavlja jedan od najtiraţnijih dnevnih listova u

Hrvatskoj. Od osnivanja do 2008. glavni i odgovorni urednik bio je Tomislav Vrus, od te godine

pa do danas ovu funkciju obavlja Mladen Pleše. List je deo Europapapers Holdinga, ĉiji je

vlasnik Ninoslav Pavić32

, koji se u hrvatskoj javnosti dovodi u vezu sa kontroverznim

biznismenom Ivicom Todorićem. Osim njega, udeo u vlasništvu ima i nemaĉka kompanija

WAZ. Poznat po nekim otkrićima svojih novinara, koji se bave istraţivaĉkim novinarstvom,

meĊu kojima prestiţno mesto ima otkriće tajnih bankovnih raĉuna tadašnjeg predsednika

Republike Franje TuĊmana. Pamti se i skandal iz 2008. godine kada je objavljen laţni

intervju Davora Butkovića s premijerom Ivom Sanaderom.33 Intervju je, laţno se predstavljajući

na elektronskoj pošti Butkoviću kao premijer, dao dvadesettrogodišnji Viktor Zahtila, bivši

novinar konkurentskog Nacionala. Odgovore na Butkovićeva pitanja poslao iz stana novinarke

32 Kulturpunkt, Rekvijem za hrvatske medije, http://www.kulturpunkt.hr/content/rekvijem-za-hrvatske-medije

(pristupano: 15.8.2014)

33 Medijska agencija Rojters, Croatian daily embarrassed by hoax PM interview,

http://uk.reuters.com/article/2008/02/12/oukoe-uk-croatia-media-hoax-idUKL129396720080212


http://sh.wikipedia.org/wiki/Nema%C4%8Dka

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=WAZ&action=edit&redlink=1

http://sh.wikipedia.org/wiki/Jugoisto%C4%8Dna_Evropa

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=East_Media_Group&action=edit&redlink=1

http://sh.wikipedia.org/wiki/Rusija

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%BE_%D0%A2%D1%83%D1%92%D0%BC%D0%B0%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%91%D1%83%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80_%D0%97%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1

http://www.kulturpunkt.hr/content/rekvijem-za-hrvatske-medije


54

konkurentskog Veĉernjeg lista Milene Zajović.34 U Hrvatskoj javnosti ovaj list vaţi za levo

orijentisan, ali i uvek blizak vlastima.

3.2. „Jezički nacionalizam“ – incident oko postavljanja dvojezičnih tabli na

državne institucije u Hrvatskoj

AntigraĊanska, antimanjinska i antivladina kampanja u Hrvatskoj koja je tokom protekle godine

uzela maha i tokom koje je neprijavljena grupa demonstanata razbijala table sa dvojeziĉnim

natpisima (na ćirilici i na latinici) na drţavnim institucijama u Hrvatskoj posledica je niske

tolerancije i svesti ţivota u multikulturalnoj zajednici kao i neprevaziĊenih i nerešenih pitanja iz

hrvatsko-srpske prošlosti. Iako je još 2009. Godine Republika Hrvatska donela Zakon o

suzbijanju diskriminacije35

, što je i bila njena obaveza u skladu sa prepristupnim pregovorima u

evropsku zajednicu, ĉiji je temelj kulturna raznolikost, i iako se i u samom zakonu navodi da su

zaštita i promovisanje jednakosti najviše vrednosti ustavnog poretka Republike Hrvatske, u

sliĉaju postavljanja ćiriliĉnih tabli došlo je do ispoljavanja diskriminacije prema nacionalnim

manjinama srpskog porekla, kao i do obnove „ratne retorike devedesetih“. Pravo na sluţbeno

korišćenje ćiriliĉnog pisma je zagarantovano Srbima Ustavom Republike Hrvatske još 2002.

godine. U Ustavnom zakonu o pravima nacionalnih manjina stoji: „Ravnopravna sluţbena

uporaba jezika i pisma kojim se sluţe pripadnici nacionalne manjine ostvaruje se na podruĉju

jedinice lokalne samouprave kada pripadnici pojedine nacionalne manjine ĉine najmanje trećinu

stanovnika takve jedinice.“36

MeĊutim, nekolicina graĊana, koja je još uvek pod uticajem

„ukorenjenih predrasuda“ prema ovom pismu, svojim agresivnim ponašanjem i oštrim

protivljenjem sporovoĊenju zakona, identifikujući ostvarivanje zakonski zagarantovanog prava

nacionalnih manjina sa ratnim zloĉinima devedesetih osnovla je „Odbor (Stoţer) za odbranu

34Ezadar, http://www.ezadar.hr/clanak/butkovicu-intervju-dao-bivsi-novinar-nacionala-i-clan-iskoraka (pristupano

stranici: 20.8.2014)

35 Moja prava.info, Zakon o suzbijanju diskriminacije,

http://www.mojaprava.info/zakoni/zakon_o_suzbijanju_diskriminacije/ (pristupano: 15.8.2014.)

36 Zakon.hr, Zakon o pravima nacionalnih manjina, http://www.zakon.hr/z/295/Ustavni-zakon-o-pravima-

nacionalnih-manjina (pristupano: 15.8.2014.)

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%9A%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%B0%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1

http://www.ezadar.hr/clanak/butkovicu-intervju-dao-bivsi-novinar-nacionala-i-clan-iskoraka

http://www.mojaprava.info/zakoni/zakon_o_suzbijanju_diskriminacije/

http://www.zakon.hr/z/295/Ustavni-zakon-o-pravima-nacionalnih-manjina


55

hrvatskog Vukovara“ koji ţeli da spreĉi postavljanje dvojeziĉnih tabli. Sukobi koji su nastali,

prvenstveno izmeĊu Vlade Republike Hrvatske i pomenutog odbora, poĉeli su u septembru

prošle godine, pa se zbog toga i moje istraţivanje medijskog odnosa prema ovom sluĉaju zasniva

na periodu od 1. do 15. septembra 2013. godine, u ĉetiri medija, od kojih su dva hrvatska, a dva

srpska. (Jutarnji list, Veĉernji list, Blic i Politika).

Predmet istraţivanja bila je retorika onlajn medija, njihova prezentacija stvarnosti i mogući

efekat koji oni mogu imati na javnost svojim naĉinom tumaĉenja i izveštavanja o tekućim

dogaĊajima.

Analizirani su svi dostupni tekstovi objavljeni na medijskim portalima ova ĉetiri lista u

pomenutom periodu, ukupno 80 tekstova, koji uglavnom predstavljaju izveštaje o dnevnim

dešavanjim i izjavama kako politiĉara, tako i predstavnika „Odbora za odbranu Hrvatskog

Vukovara“. U svojoj studiji sam koristila retoriĉku analizu, smatrajući je najpogodnijom za

istraţivanje odnosa medija prema aktuelnim dešavanjima, u smislu utvrĊivanja prisustva dijaloga

izmeĊu suprostavljenih strana (hrvatske većinske i srpske manjinske zajednice), stepena

etiĉnosti, prisustva govora mrţnje, projektovanja stereotipa i rekonstrukcije nacionalnih

ideologija.

Nakon pregleda medijskih izveštaja odluĉila sam se da istraţim sledeća pitanja: 1) Koje su

glavne osobine pisanja medija o spreĉavanju postavljanja dvojeziĉnih tabli? 2) Da li su pomenuti

mediji doprineli uspostavljanju ili rušenju meĊuetniĉkog i interkulturalnog dijaloga? 3) Kakve

nacionalne ideologije su proizišle iz analiziranog izveštavanja ova ĉetiri medija?

Prilikom analiziranja obratila sam paţnju na naĉin na koji su strukturirani medijski tekstovi i

koliko su oni zasnovani na nacionalnoj osnovi. Trudeći se da istaknem u kojoj meri je

zastupljeno izveštavanje na nacionalnoj osnovi, tekstove sam podelila u dve kategorije: 1)

hrvatski onlajn mediji i 2) srpski onlajn mediji. Baveći se strukturom samih izveštaja, primetila

modele i obrasce koji se ponavljaju, pa sam tekstove podelila na osnovu onoga od ĉega su

struktuirani hrvatski i srpski onlajn mediji: 1) tekstovi koji su većinom bazirani na citatima

zvaniĉnika, demonstranata, pripadnika srpske nacionalne manjine 2) tekstovi u kojima su citati

kombinovani sa komentarima i 3) tekstovi koji nude opširan komentar sa malo citata

56

Prvo sam ustanovila ko su glavni akteri u medijskim tekstovima, odnosno kome je dat prostor za

govor, kao i kakvav stav prema problemu zauzimaju glavni akteri medijskih tekstova, kao i

novinarii koji analiziraju dešavanja. U kontekstu mojih istraţivaĉkih pitanja ispitala sam

funkcije ovih tematskih narativa i šta se njima postiţe.

3.2.1 Glavni akteri u tekstovima hrvatskih medija

Od ukupno 56 tekstova koji su objavljeni na portalima Jutarnjeg i Veĉernjeg lista, u više od

polovine, taĉnije u 29 tekstova pravo glasa su dobili pripadnici i predstavnici Odbora za odbranu

hrvatskog Vukovara. Oni dobijaju veliki medijski prostor u kome nadugaĉko izlaţu svoje

stavove protiv uvoĊenja dvojeziĉnih tabli u Vukovaru i posredno daju opravdanja za svoje

vandalistiĉko ponašanje pozivajući se na ţrtve koje su graĊani Vukovara podneli tokom rata

devedesetih godina. Novinari gotovo usputno prenose kada su predstavnici pomenutog štaba

nasilno skinuli dvojeziĉne table, ali se daleko više bave njihovim protestima u smislu opisivanja

ruta protestnih šetnji i prenošenja njihovih izjava, kao i izjava njihovih pristalica u kojima se

iznose razlozi za takvo ponašanje. Dugaĉke izjave se doslovno prenose i nema nikakve rasprave i

analize o postupcima vandala, o njihovom nasilniĉkom ponašanju, niti o ksenofobiĉnoj atmosferi

koju stvaraju. Pukim prenošenjem citata bez kritiĉkog i analitiĉkog pristupa njihovim izjavama u

kojima se pozivaju na „ĉast, dostojanstvo i herojska stradanja“ stvara se pozitivna slika o

vandalima u kojoj su oni predstavljeni kao patriote i borci za pravdu hrvatskog naroda. Govoreći

o uzvišenim pojmovima kao što su „ĉast, dostojanstvo, odbrana domovine, rodoljublje“ optuţeni

su se svrstali na stranu onih koji se brane, a ne onih koji napadaju i onemogućavaju sporovoĊenje

zakona, dok se novinari gotovo nimalo ne trude da ospore razloge njihove burne reakcije na

sprovoĊenje zakonskog prava nacionalnih manjina, niti da njihove izjave stave u drugaĉiji

kontekst, ili da pruţe drugaĉiji pogled na celokupnu situaciju. Naprotiv, u većini sluĉajeva se

izjave demonstranata, iz kojih se moţe proĉitati mrţnja prema pripadnicima srpske nacionalne

manjine, iznose i naglašavaju u naslovima ili podebljanim podnaslovima. Jasno je da je

ureĊivaĉka politika pomenutih medija bila u potrazi za senzacijama, ali smatram da bi bilo

pogrešno shvatiti da ako ne postoji kritiĉki, autorski komentar u većini tekstova da oni ne

57

odraţavaju stav urednika i novinara koji ih prenose, kao i društvene sredine kojoj pripadaju i o

kojoj izveštavaju.

Izostavljanje objašnjenja, analize i viĊenja situacije, kao i komentara ima vaţnu ulogu u

oblikovanju medijskog izveštaja. Takvim medijskim pristupom izveštavanju stvara se poseban

efekat na publiku – kada dominiraju slike i verzije onih koji govore formira se utisak o „jedinoj

istini i stvarnosti“ kroz verzije dogaĊaja onih koji pripovedaju i dominiraju u medijskom

prostoru, u sluĉaju Veĉernjeg i Jutarnjeg lista to su vandali koji sebe nazivaju „braniocima

domovine“. Takav naĉin objavljivanja informacija u kom se rekonstruiše ratna prošlost i retorika

i većinom negiraju teme koje protivreĉe dominantnoj verziji dogaĊaja i koje bi pomogle boljem

razumevanju znaĉaja poštovanja prava nacionalnih manjina, doprinosi samo buĊenju

nacionalistiĉkih ideologija i uĉestvuje u rušenju meĊuetniĉkog i interkulturalnog dijaloga.

Nasuprot tome što je medijska paţnja u velikoj meri poklonjena vandalima i pristalicama njihove

politike, u samo pet tekstova predstavljeni su pripadnici nacionalnih manjina i njihovi

„zastupnici“, ĉije citate novinari prenose u znatno kraćem obliku. Ovolika disproporcijonalnost u

prisustvu ove dve strane u medijskom prostoru govori o tome koliko je za medije vaţan

senzacionalizam, a koliko nebitno ukazivanje na problem poloţaja nacionalnih manjina u

Hrvatskoj. Iako su u tekstovima o „braniocima Vukovara“ zastupljeni doţivljaji i sećanja obiĉnih

ljudi na ratnu prošlost i njihova liĉna osećanja prema dvojeziĉnosti u Vukovaru, kojima se ţeli

potencirati poloţaj hrvatskog stanovništva koje nije u stanju da se suoĉi sa posledicama stradanja

i ratne prošlosti koju iz liĉne presrpektive usko povezuje sa „dvojeziĉnim tablama“, poloţaj i

osećanja „obiĉnog naroda“, pripadnika srpskoj nacionalnoj manjini predstavljena su samo u

jednom tekstu Veĉernjeg lista, koji nosi naslov „Srbi iz Vukovara: Za ćirilicu smo, ali nikako na

silu“.37

Potenciranjem tekstova u kojima su glavni akteri oĉlanovi hrvatskog stanovništva koji su

pretrpeli velike gubitke tokom ratova devedesetih, vidi se jasna namera medija da sukobe ne

stišavaju, već da ih budeći sećanja na ratnu prošlost raspiruju. I u ovom tekstu pripadnici srpske

nacionalne manjine su predstavljeni kao „nedovoljno zainteresovani za sprovoĊenje zakona“, jer

se više raspravlja o nezaposlenosti i egzistencijalnim problemima, a pravo na upotrebu

37 Veĉernji list, Srbi iz Vukovara: Za ćirilicu smo, ali nikako na silu, http://www.vecernji.hr/neredi-u-vukovaru/srbi-

iz-vukovara-za-cirilicu-smo-ali-nikako-na-silu-608931 (pristupano:20.8.2014)

http://www.vecernji.hr/neredi-u-vukovaru/srbi-iz-vukovara-za-cirilicu-smo-ali-nikako-na-silu-608931


58

nacionalnog pisma se zanemaruje, jer se prema izjavama srpskog stanovništva moţe zakljuĉiti da

„imaju veće probleme od ćirilice“. Izborom ovakvih izjava i paţljivom formulacijom izveštaja

ţeli se umanjiti vaţnost prava na dvojeziĉnost i obezvrediti sprovoĊenje istog, što se jasno vidi iz

citata iz pomenutog teksta:

„Ako je to omogućio zakon i ako to već postoji u Hrvatskoj, zašto onda ne bi moglo i u

Vukovaru? Sigurno je da mi sve ovo što se dogaĊa po gradu zadnjih dana nije ugodno. Ako je

nama najveći problem ćirilica, onda smo mi sretan grad. Nema posla, male plaće, mladi odlaze...

To su pravi problemi – smatra Kušnjir kojemu je, kako kaţe, najviše ţao ljudi koji su u ratu

izgubili ĉlanove obitelji i kojima se i danas uspješno manipulira. Smatra i da je pitanje ćirilice u

Vukovaru samo usputan problem.“

Ĉak i ovoj izjavi se naglašava ţrtva hrvatskog naroda i time se stavlja akcenat i usmerava paţnja

ĉitalaca na „problem i poloţaj hrvatske većine“, a zanemaruje se poloţaj manjina i ostvarivanje

njihovih prava. U ostalim tekstovima pripadnici srpske nacionalne manjine nemaju svoj govorni

prostor, već zastupajući njihove interese, u njihovo ime priĉaju politiĉari i predstavnici

nevladinih organizacija. MeĊu pripadnicima nacionalnih manjina u medijima je predstavljena

inicijativa nevladine organizacije „Inicijativa mladih za ljudska prava“. U vrlo kratkom tekstu

Veĉernjeg lista koji nosi naslov „Vukovar obljepili plakatima na latinici i ćirilici: Ja sam

promjena“38

u svega nekoliko redova izveštava se o inicijativi pomenute organizacije proistekle

kao reakcija na nacionalistiĉe poruke pripadnika Stoţera za odbranu Hrvatskog Vukovara, kojom

se ţeli skrenuti paţnja na vaţnost uspostavljanja meĊuetniĉkog dijaloga i promene društvene

atmosfere u kojoj vlada ksenofobija. U takoĊe kratkom tekstu „Skupština srpske dijaspore

zabrinuta zbog Srba u Vukovaru“39

ukazuje se na vaţnost poštovanja manjinskih prava i apeluje

na prestanak skupova i nasilnog skidanja dvojeziĉnih tabli. Iako se na prvi pogled moţe uĉiniti

da su mediji objavljivanjem ova dva teksta ipak pokazali profesionalnost u radu i volju za

ukazivanjem na probleme manjina u Vukovaru i celokupnoj Hrvatskoj, s obzirom na duţinu

tekstova i na ĉinjenicu da takvih ĉlanaka ima jako malo i da u njima ne postoji autorski komentar

38 Veĉernji list, Vukovar obljepili plakatima: 'Ja sam promjena', http://www.vecernji.hr/hrvatska/vukovar-oblijepili-

plakatima-na-latinici-i-cirilici-ja-sam-promjena-609333 (pristupano:31.8.2014)

39 Veĉernji list, Skupština srpske dijaspore zabrinuta zbog Srba u Vukovaru, http://www.vecernji.hr/neredi-u-

vukovaru/skupstina-srpske-dijaspore-zabrinuta-zbog-srba-u-vukovaru-609891 (pristupano:20.8.2014)

http://www.vecernji.hr/hrvatska/vukovar-oblijepili-plakatima-na-latinici-i-cirilici-ja-sam-promjena-609333


http://www.vecernji.hr/neredi-u-vukovaru/skupstina-srpske-dijaspore-zabrinuta-zbog-srba-u-vukovaru-609891


59

koji bi se dublje bavio dobronamernom inicijativom nevladine organizacije ili razlaganjem,

analiziranjem problema na koje ukazuje Skupština srpske dijaspore, bilo bi ishitreno doneti takav

zakljuĉak. Pre deluje da su pomenuti tekstovi objavljeni sa ciljem prikrivanja namere urednika i

novinara da promovišu „branioce Vukovara“. TakoĊe, izostavljanje informacija ili prosto

nedovoljno angaţovanje da se „ĉuje druga strana“ predstavlja jedan vid uticaja ba oblikovanje

mišljenja javnog mnenja dominantnim slikama, jer ne moţe se raspravljati o onome o ĉemu se ne

zna i nikakav dijalog ne moţe postojati ukoliko „samo jedna strana priĉa“, a druga nema pravo

glasa, marginalizovana je ili nije prisutna.

Jedini dijalog koji je postignut putem medija jeste izmeĊu pripadnika „Odbora za odbranu

Hrvatskog Vukovara“ i ĉlanova Vlade Hrvatske, politiĉara i izmeĊu sukobljenih stranaka –

vladajuće SDP-a i HDZ-a. Rasprava oko toga „ko je kriv što je zakon o ravnopravnoj upotrebi

jezika za nacionalne manjine uopšte donesen“ prerasta u jedan politiĉko-medijski dijalog u kome

se preti Vladi Hrvatske, tokom kojeg se prizivaju duhovi iz devedesetih godina i gde je zapravo u

medijskom prostoru oliĉena društvena situacija u Hrvatskoj. Već naslov 1. septembra „U

iskušenju smo da i vas proglasimo agresorima! Stoţer za odbranu Hrvatskog Vukovara poruĉio

Vladi“40

predstavlja suptilnu „pretnju“ Vladi Hrvatske. TakoĊe, ova pretnja da će se i „Vlada

Hrvatske proglasiti agresorskom“ aludira na nerazrešene sukobe iz devedesetih godina. Naime,

tokom 87 dana granatiranja jedinica JNA i srpskih paravojnih formacija, tokom 1991. godine

Vukovar je potpuno uništen. Prema razliĉitim navodima u tim sukobima je poginulo oko 1.600

ljudi, ranjeno više od 2.500; u srpske koncentracione logore odvedeno je oko 5.000 graĊana

meĊu kojima je bilo i civila, a iz grada prognano oko 22.000 Hrvata i ostalog nesrpskog

stanovništva. Zbog zloĉina koji su se desili u Vukovaru, nekolicina hrvatskog stanovništva koja

„problem sa ćirilicom izjednaĉava sa problemom ratnih zloĉina devedesetih“ nasilniĉki ustaje

protiv sprovoĊenja prava manjina na upotrebu ćiriliĉnog pisma. Jasno je da se u samom naslovu

reĉju „agresori“ misli na srpsko manjinsko stanovništvo i da se uzroci protesta i naslinog

skidanja tabli sa dvojeziĉnim natpisima pravdaju ratnom prošlošću u kojoj je stradalo hrvatsko

stanovništvo. U pomenutom tekstu Jutarnjeg lista objavljenom u onlajn verziji, kao i u ostalim

tekstovima oba hrvatska portala oslikani su narušeni društveni odnosi u Vukovaru u kojima

40 Jutarnji list, U iskušenju smo da i vas proglasimo agresorima, http://www.jutarnji.hr/-u-iskusenju-smo-da-i-vas-

proglasimo-agresorima---stozer-za-obranu-hrvatskoga-vukovara-porucio-vladi-/1123503/ (pristupano: 20.8.2014.)

http://www.jutarnji.hr/-u-iskusenju-smo-da-i-vas-proglasimo-agresorima---stozer-za-obranu-hrvatskoga-vukovara-porucio-vladi-/1123503/


60

meĊuetniĉka saradnja i spremnost graĊana na kulturni dijalog ne postoji, što se kroz više

tekstova u Jutarnjem listu, kao i u drugim hrvatskim i srpskim medijima moţe shvatiti iz stava

„Odbora za odbranu hrvatskog Vukovara“ koji glasi: „Napominjemo da se uvoĊenju

dvojeziĉnosti u grad Vukovar pristupa preuranjeno, krajnje društveno neosjetljivo, da se ne vodi

raĉuna o pravnim, moralnim i etiĉkim dvojbama toga pitanja, kao da ona uopće nisu vaţna i kao

da ne postoji potreba pomnijeg promišljanja o njihovom utjecaju na suţivot u poslijeratnoj

vukovarskoj zajednici, navodi Stoţer koji iznova snaţno upozorava da nasilno i protuzakonito

uvoĊenje dvojeziĉnosti neće pridonijeti poštivanju pripadnika nacionalnih manjina i hrvatskog

naroda, razvijanju razumijevanja, solidarnosti i dijaloga meĊu njima.“41

Na osnovu naĉina na koji su onlajn mediji prenosili dešavanja moţemo zakljuĉiti da

demonstranti smatraju da uvoĊenje dvojeziĉnih tabli predstavlja vid nasilja nad hrvatskim

stanovništvom, koje neće doprineti meĊukulturnom i meĊuetniĉkom razumevanju. Interesantno

je da opet dolazimo do situacije koja je bila karakteristiĉna i pre ratova devedesetih da se jedna

etniĉka grupa, većinska hrvatska, oseća ugroţeno u odnosu na manjinsku grupu (srpsku) i da

smatra da će sporovoĊenje zakona i ostvarivanja osnovnih prava nacionlnih manjina ugroziti

njihovu poziciju, pa ĉak i takvu nameru vlade u istom tekstu naziva „duboko nemoralnom i

neprihvatljivom“. Iako pomenuti list prenosi da Odbor za odbranu hrvatskog Vukovara

„upozorava“, zapravo je reĉ o pretnji u kojoj će se sve uĉititi kako bi se zaštitila „ţrtva

Vukovara“. MeĊutim, nisu samo demonstranti ti ĉija se „upozorenja prenose“, naĉin na koji su

formulisani naslovi odgovora Vlade Hrvatske na nasilje izazvano prvenstveno na ulicama

Vukovara, takoĊe zvuĉe kao pretnje. Tekst objavljen 2. septembra.2013. godine nosi naslov

„Ostojić: Svi koji budu uništavali imovinu bit će kaţnjeni“.42

U ovom tekstu prenose se izjave

ministra unutrašnjih poslova Vlade Republike Hrvatske Ranka Ostojića, koji upozorava da će

onima koji budu uništavali drţavnu imovinu, biti naplaćena šteta i da će biti kaţnjeni. Ministar u

tekstu komentariše „sramotnim“ i napad na policajce koji su ozleĊeni prilikom pokušaja da

zaštite drţavnu imovinu, a da pritom nisu primenili silu. MeĊutim, tenzija i u realnosti i u

medijima stalno raste. Nakon što su u Vukovaru 2. septembra 2013. godine predstavnici

41 Idem, isti tekst

42 Jutarnji list, Ostojić: Svi koji budu uništavali imovinu bit će kaţnjeni, http://www.jutarnji.hr/ostojic--osigurat-

cemo-postavljanje-dvojezicnih-ploca/1123822/ (pristupano: 21.8.2014)

http://www.jutarnji.hr/ostojic--osigurat-cemo-postavljanje-dvojezicnih-ploca/1123822/


61

„Odbora za odbranu hrvatskog Vukovara“ ispred zgrade Poreske uprave ĉekićem razbili i

skinuli ploĉu sa ćirilićnim napisom Poreske uprave, a potom su isto uĉinili i sa tablom na kojoj

je bio tekst na ćirilici, a koja se nalazila na zgradi vukovarske policije. Tom prilikom su bila

povreĊena ĉetiri pripadnika hrvatske interventne policije. Iz medijskih izveštaja zakljuĉujemo da

je predsednik Hrvatske, Ivo Josipović, osudio oba incidenta. Prema njegovim reĉima, trebalo je

objasniti ljudima „zašto je dobro da se poštuju dvojeziĉnost i razliĉitost“. Vlada Hrvatske je

uklanjanje i razbijanje dvojeziĉnih tabli u Vukovaru okarakterisala kao „šovinistiĉko nasilje“, a

Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske je saopštilo da je u Vukovaru privedeno više lica

osumnjiĉenih da su tokom nasilniĉkih protesta izvršila kriviĉna dela.

Uprkos tome predsednik Odbora za odbranu hrvatskog Vukovara, Tomislav Josić,43

u sledećem

koraku najavljuje da će se već narednog dana njihove pristalice ponovo okupiti, ukoliko u

Vukovaru ponovo osvanu nove dvojeziĉne table. Hrvatski mediji su preneli Josićeve reĉi da su

dvojeziĉne ploĉe „poniţenje za Vukovar“ i da one u tom gradu „nisu prihvatljive“. Najavio je i

da će se dvojeziĉne table u Vukovaru skidati i ubuduće. Pozvao je sve hrvatske politiĉare da

„dobro razmisle“ i da „dobro paze šta rade“. U tekstu pod naslovom: “FOTO: U VUKOVARU

TISUĆE U PROSVJEDU 'Nikada nećemo odustati od protivljenja ćirilici”, Tomislav Josić i

Odbor za odbranu hrvatskog Vukovara, kako mediji prenose, zalaţu se za reviziju popisa

stanovništva, kao i da se Vukovar proglasi „mestom posebnog pijateta prema ţrtvama

Domovinskog rata”. Na ovaj naĉin se koristi medijski prostor da bi se prenela poruka da će se

sve uĉiniti kako bi se razliĉitim argumentima, na koje se pomenuti odbor i kasnije poziva,

spreĉilo sprovoĊenje zakona. Pozivajući Vladu i drţavne institucije na ponovni popis

stanovništva, kao i na poseban tretman grada Vukovara, unosi se nemir i vrši pritisak putem

medija na drţavne organe da se preispitaju prethodno donesene odluke, da se uskrate prava

srpskoj manjinskoj zajednici na osnovu „prava većine”. Mediji u pomenutim sluĉajevima

predstavljaju instrument za razliĉite vrste manipulacija, za stvaranje ksenofobiĉne atmosfere i

produbljivanja razora izmeĊu manjinske i većinske zajednice u Hrvatskoj. Primeri u kojima se

mediji koriste kao instrument za manipulisanje kako bi se preispitala odluka hrvatskih vlasti o

43Jutarnji list, Foto: U Vukovaru tisuće u prosvjedu: Nikada nećemo odustati od protivljenja ćirilici,

http://www.jutarnji.hr/prosvjednici--nikada-necemo-odustati-od-protivljenja-cirilici/1126099/ (pristupano:

21.8.2014)

http://www.jutarnji.hr/prosvjednici--nikada-necemo-odustati-od-protivljenja-cirilici/1126099/

62

postavljanju dvojeziĉkih tabli su mnogobrojni i dolaze od strane kako „Odbora za odbranu

hrvatskog Vukovara”, njihovih pristalica, pa i crkvenih autoriteta i njima se ţeli pokušati suziti

pravo nacionalnih manjina, pa ĉak i ukinuti zaštita manjinske srpske zajednice. U zaštitu prava

srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj demonstranti vide pokušaj izjednaĉavanja manjinske sa

većinskom grupom graĊana, ĉime bilo kakvo pravo, pa i pravo na upotrebu manjinskog jezika,

vide kao ugroţavanje sopstvenog nacionalnog identiteta, što kroz dalje sukobe dovodi do

ozbiljnog uspona ideologije neonacizma, a preti da ozbiljno naruši i meĊunarodne odnose

izmeĊu Srbije i Hrvatske, kao i ugled hrvatske kao ĉlanice Evropske unije.

Hrvatski zvaniĉnici su javno osudili incidente, ali nisu uradili ništa znaĉajno u cilju njihovog

spreĉavanja, a svemu je posredovao slab odziv hrvatskih medija koji su većinom iskazali

razumevanje za bunt protivnika ćirilice. Hrvatski predsednik Ivo Josipović je, osudjujući

incidente u Vukovaru, rekao da „je trebalo objasniti ljudima zašto je dobro da se poštuju

dvojeziĉnost i razliĉitost“,44

ali i da „treba imati razumevanja za bol ljudi kojima je rodbina

stradala u Vukovaru“. On je zapravo rekao da ima razumevanja za svaki oblik ponašanja, što

nam ukazuje da se Josipović ne trudi da podspeši interkulturalni dijalog izmeĊu suprostavljenih

strana, već se u svojim izjavama sluţi politiĉkom retorikom kako ne bi narušio svoju drţavniĉku

poziciju. Josipović je odgovornost za nastalo stanje prebacio i na pojedine partije, uveren da je

odgovornost svih stranaka „da objasne zašto je za Hrvatsku dobro da se poštuje dvojeziĉnost i

drugo pismo“.

Poštovanje meĊunarodnih ugovora i sopstvenog ustavnog zakona nije bilo predstavljeno u

hrvatskoj javnosti kao jasna meĊunarodna obaveza drţave Hrvatske, obaveza o kojoj u skladu sa

principom ultimativnog poštovanja ugovora nema rasprave, već je sve to putem medija

predstavljeno kao nešto što je podreĊeno principu „korisnog“ ili „nekorisnog“ za drţavu, uprkos

ĉinjenici da hrvatski Ustavni zakon o zaštiti prava nacionalnih zajednica i manjina nalaţe da

svaka nacionalna manjina, koja ĉini više od trećine stanovništva neke lokalne samouprave, ima

pravo da na njenom jeziku i pismu budu postavljeni javni natpisi i oznake.

44 Jutarnji list, Razbijaĉi ploĉa zadrţani u pritvoru, http://www.jutarnji.hr/incident-u-vukovaru--razbijaci-ploca-

zadrzani--na-ispitivanju-u-policiji/1123793/ (pristupano: 21.8.2014)

http://www.jutarnji.hr/incident-u-vukovaru--razbijaci-ploca-zadrzani--na-ispitivanju-u-policiji/1123793/


63

3.2.2 Vukovarski vandali kao heroji i žrtve

Dominantne teme u hrvatskim medijima su svakako stradanje hrvatskog naroda tokom

devedesetih godina i sa tim u vezi patriotizam, herojstvo, pravda i odanost drţavi. Ĉak i nakon

22 godine „devedesete se vraćaju u medijski prostor“, što je jasan pokazatelj nerešenih problema

iz prošlosti koji i nakon više od dve decenije obnavlja se „ratna retorika“ i evocira prošlost.

Kao što je i prethodno naglašeno samim tim što su mediji, odnosno novinari prenošenjem citata

onih pripadnika društva koji su bili rušilaĉki raspoloţeni ustupili veliki prostor njihovoj

samoprezentaciji, time je njihova verzija dogaĊaja postala dominantna, društveno prihvatljiva i

za publiku „jedina realna“.

U svojim objašnjenima, hrvatski branitelji sebe nazivaju patriotama i spreĉavanje postavljanja

dvojeziĉkih tabli vide kao neminovost i duţnost drţavi i onima koji su za tu drţavu i grad

poloţili svoje ţivote. Oni pored toga što sebe predstavljaju kao branioce domovine, vide sebe u

poziciji ţrtve nad kojom se postavljanjem dvojeziĉnih tabli vrši nasilje, koje oni „kao dobre

patriote ne mogu da dopuste“.

„Ako ponizimo ţrtvu Vukovara ponizili smo i cijelu Hrvatsku, ponizili smo sami sebe. Mi to

nećemo dopustiti i poruĉujemo svima – u Vukovaru se ponovno brani Hrvatska! Ţelimo da

juĉerašnji dogaĊaji budu opomena svima koji na Vukovaru vjeţbaju 'novu pravednost' i provode

silu zakona. Ujedno, opet pozivamo sve odgovorne da konaĉno pokrenu ili prihvate otvoren,

iskren, pošten i prijateljski dijalog, u kojemu ćemo aktivno i dobronamjerno sudjelovati i na

kojega već mjesecima pozivamo. Jer, Vukovar smo branili 1991. i nećemo ga rušiti 2013.

godine!". U svom apelu Stoţer istiĉe kako su "branitelji Vukovara, stradalnici Domovinskog rata

i graĊani Grada Vukovara hrvatskoj vlasti i svekolikoj hrvatskoj javnosti pokazali svoju

odluĉnost da ne dopuste novo ţrtvovanje Vukovara". 45

Ovakvim upozorenjima gde se grad doţivljava kao ţrtva, a samim tim se misli na stanovništvo

koje ţivi u tom gradu i na nekadašnje graĊane koji su poginuli tokom odbrane Vukovara,

45Jutarnji list, POBUNA PROTIV ĆIRILICE Prosvjednici tvrde: Policija zaustavila 28 autobusa koji su bili na putu

za Vukovar, http://www.jutarnji.hr/foto--pobuna-protiv-cirilice-noc-u-vukovaru-protekla-mirno--prosvjedi-se-

nastavljaju-u-9-sati/1123851/ (pristupano 23.8.2014)

http://www.jutarnji.hr/foto--pobuna-protiv-cirilice-noc-u-vukovaru-protekla-mirno--prosvjedi-se-nastavljaju-u-9-sati/1123851/


64

zaboravlja se na manjinsku zajednicu i na njihov doprinos zajednici, kao i na njihova prava. U

tekstu ni u jednom trenutku novinari ne pominju poloţaj nacionalne manjine i time se paţnja

usmerava na one koji govore i u ĉiji govori stvaraju utisak kao da su baš ti isti vandali ţrtve , a ne

nasilnici. TakoĊe, korišćenje uzvišenih pojmova poput „ţrtvovanja, pravednosti“ stvara se jaĉu

predstavu partiotizma, rodoljubivosti i poţrtvovanosti onih koji govore.

Novinari citiraju vandale, koji se pozivaju na ratnu prošlost i svoj bol zbog gubitka ĉlanova

porodice. Samim tim su oni u javnosti viĊeni kao ţrtve protiv kojih se ĉini velika nepravda

prvenstveno od strane Vlade Hrvatske zbog pokušaja da sprovedu zakonske mere, a u korist

srpske manjinske zajednice, koju hrvatska većinska vidi kao agresorsku i nasilniĉku zbog

neprevaziĊenih i nerešenih problema iz prošlosti. Hrvatski mediji do detalja opisuju proteste

Odbora za odbranu hrvatskog Vukovara, što doprinosi dramatizaciji celokupne slike o herojstvu

koja se plasira u javnost.

„Na poĉetku skupa predviĊeno je intoniranje hrvatske drţavne himne kao i minuta šutnje u

spomen na sve poginule i nestale hrvatske branitelje i civile. Obratit ćemo se kratko prisutnima, a

potom ćemo formirati kolonu i uputiti se prema Memorijalnom groblju ţrtava iz Domovinskog

rata gdje ćemo odati poĉast onima koji su bolji od nas – rekao je Vlado Iljkić, koji je u Stoţeru

zaduţen za pravna i temeljna pitanja. Kolona će proći i pored nekoliko postavljenih dvojeziĉnih

ploĉa pa je Iljkić izrazio nadu da će se svi sudionici ponašati dostojanstveno i u skladu s

trenutkom te pokazati moralnu i etiĉku dimenziju svakoga tko nosi Vukovar u srcu”. 46

Prenošenjem detaljnog plana protesta protiv dvojeziĉnosti, koji deluje kao strahovit sluĉaj

opraštanja sa kakvim ratnim herojem gde se intoniraju nacionalna himna i odaje poĉast minutom

ćutanja opet se zaboravlja da je reĉ o pravu na upotrebu nacionalnog pisma, a ne o ratu. Samim

tim se evociraju dešavanja iz nerešene srpsko-hrvatske prošlosti i posredno traţi podrška

celokupnog hrvatskog naroda podsećajući ih na obeleţja domovine i na stradalaĉku istoriju. I

sam naslov teksta koji zapravo predstavlja moto, slogan protesta poziva na podršku zahtevajući

odgovornost graĊana prema onima „koje nose u srcu“, prema onima koji su stradali. Podsećajući

46 Veĉernji list, Sutra novi prosvjed u Vukovaru: Slavonija srcem za Vukovar, http://www.vecernji.hr/hrvatska/sutra-

novi-prosvjed-u-vukovaru-slavonija-srcem-za-vukovar-612915 (pristupano 23.8.2014)

http://www.vecernji.hr/hrvatska/sutra-novi-prosvjed-u-vukovaru-slavonija-srcem-za-vukovar-612915


65

da poĉast odaju „onima koji su bolji od njih“ takoĊe se aludira se na ţrtve rata koje su uspele da

odbrane Vukovar od agresora i upućuje se samoprekor zbog nemogućnosti da se grad ponovo

odbrani od „agresorke politike Vlade Hrvatske i agresorske ćirilice“. Jasno je da su ovakvim

protestima dramatizovani problemi i da mediji svesno ili ne uĉestvuju u rušenju multietniĉkih

odnosa predstavljajući platformu za rekonstrukciju nacionalistiĉkih ideologija i širenje

ksenofobije.

Takva predstava vandala kao junaka ima odjek i podršku u širim društvenim krugovima. To se

najbolje moţe oslikati u primeru izveštavanja Veĉernjeg lista, gde se u tekstu pod naslovom

„Udruga udovica: Vratite mir u Vukovar, prestanite sijati mrţnju”47

, prenosi otvoreno pismo

pomenutog udruţenja vlastima, koje potpisuje predsednica udruţenja, Rozalija Bartolić. U

tekstu se navodi da su iz Stoţera za odbranu Hrvatskog Vukovara potvrdili da su dobijali mnoga

pisma podrške, meĊu kojima je bilo i pismo ovog udruţenja, u kome se kaţe:

„U Vukovaru se branila Hrvatska koja je cijela disala i strepila za ranjeni Vukovar, sad Vukovar

brani Hrvatsku i ponovno je ujedinjuje u borbi za pravdu i mir”.

Citiranjem dela teksta iz pisma organizacije u naslovu („Vratite mir u Vukovar, prestanite sijati

mrţnju”) nepristrasnog ĉitaoca bi, pre ĉitanja sadrţaja ĉlanka, asociralo da se naslovom upućuje

apel vandalima da prestanu sa rušenjem dvojeziĉnih tabli, meĊutim, naprotiv, ovim se upućuje

apel drţavnim vlastima da prestanu sa postavljanjem natpisa na ćirilici. Ovakvom zamenom teza,

stvara se utisak da su nacionalne manjine uzrok sukoba, da su oni ti koji proizvode nemir i da se

ukidanjem njihovih prava postiţe mir u Vukovaru. Ovakvi naslovi svojim asocijativnim

karakterom upućuju da su agresori „na drugoj strani“, meĊu pripadnicima srpske nacionalne

manjine, jer su „oni ti zbog kojih je Vukovar stradao devedesetih“. U citatu koji sam izdvojila za

primer evocira se prošlost devedesetih uz nagoveštaj da je tokom ratnog perioda cela Hrvatska

„strepila za Vukovar“ , a sada „ceo Vukovar brani Hrvatsku“. Donekle, ovakva konstrukcija

poziva na poverenje, jer ovakvim izjavama se ukazuje da graĊani Vukovara „nisu zaboravili da

ih je cela Hrvatska i njena vojska branila od agresora“ i sada ţele da im se veruje dok oni „brane

47 Veĉernji list, Udruga udovica: Vratite mir u Vukovar, prestanite sijati mrţnju, http://www.vecernji.hr/neredi-u-

vukovaru/udruga-udovica-vratite-mir-u-vukovar-prestanite-sijati-mrznju-609931 (pristupano: 26.8.2014)

http://www.vecernji.hr/neredi-u-vukovaru/udruga-udovica-vratite-mir-u-vukovar-prestanite-sijati-mrznju-609931


66

Vukovar, al i celu Hrvatsku od agresorske ćirilice“. Koliko god animozitet prema ćirilici bio

besmislen, velikom medijskom paţnjom on dobija na znaĉaju i njegov smisao upornim

ponavljanjem razloga ima negativne posledice po javno pamćenje i suoĉavanje sa prošlošću, pa

samim tim ne doprinosi regionalnom pomirenju.

Vraćanje u prošlost i evociranje devedesetih godina koje „potkrepljuje“ buĊenje nacionalistiĉkih

ideologija takoĊe je vidljivo u izveštavanju medija o protestnim mitinzima. Mediji su redovno i

uredno prenosili rute kojima se kreću demonstranti, a koje su simboliĉno povezane sa

dešavanjima u ratnom periodu – bilo da je reĉ o spomenicima kulture kao svedoĉanstvima

stradanja, ili bolnicama u kojima su se leĉili ratnjenici i hrvatska vojska. Time demonstranti koji

dobijaju medijski prostor koriste paţnju šire javnosti da „podsete na prošlost“ sa ciljem da se ona

ne zaboravi i da se „ne oproste stradanja“. TakoĊe, prenose se dugaĉki i detaljni izveštaji o

ispovestima rodbine hrvatskih ţrtava koji se izriĉu na skupovima.

„Prosvjednicima se u vrlo emotivnom govoru obratila majka nestalog sina, Kata

Gombović, svjedoĉeći o potrazi za njim, o devet ĉlanova u njenoj široj obitelji koji su ubijeni, a

ona i suprug odvedeni u logor u Mitrovicu. Optuţila je imenom i prezimenom ĉovjeka srpske

nacionalnosti koji radi u gradskoj upravi da je tukao sina i muţa te rekla da već godinama

policija i druge institucije ništa ne poduzimaju“.48

Iako ovakve ispovesti nemaju nikakve veze sa aktuelnim problemom uvoĊenja dvojeziĉnih tabli,

već predstavljaju naĉin „buĊenja nacionalistiĉke savesti“, veoma su zastupljenje u izveštavanju

medija koji ne raspravljaju mnogo prilikom njihovog detaljnog prenošenja. Prenošenje izjava

poput navedene iz Jutarnjeg lista evocira se bolna prošlost, ali i podstiĉe netrpeljivost prema

srpskoj nacionalnoj manjini. Majka ĉiju ispovest mediji prenose optuţuje ĉoveka „srpske

nacionalnosti“ koji se nasilniĉki ponašao prema njenoj porodici u ratu i za to je ostao nekaţnjen.

S obzirom da je reĉ o protestu protiv uvoĊenja dvojeziĉnih tabli u Vukovar, ispovest u kojoj se

optuţuje pripadnik srpske nacionalnosti za zloĉin moţe posluţiti da se metodom asocijacije i

48 Jutarnji list, Pobuna protiv ćirilice Prosvjednici tvrde: policija zaustavila 28 autobusa koji su bili na putu za

Vukovar, http://www.jutarnji.hr/foto--pobuna-protiv-cirilice-noc-u-vukovaru-protekla-mirno--prosvjedi-se-

nastavljaju-u-9-sati/1123851/ (pristupano: 26.8.2014)



67

ćirilica percipira kao „agresorska“ i ona koja direktno ugroţava i „omalovaţava“ hrvatsku

herojsku prošlost. I ţena koja iznosi svoju tragediju naĉinom prenošenja u kom se potencira njen

bol i bes, a sve pod okvirom borbe protiv uvoĊenja ćiriliĉnog pisma dobija karakteristike

nacionalistiĉke herojine – jer ona, koja je zbog srpskih agresora izgubila sve i dalje se bori za

„dobrobit“ Hrvatske drţave i nacije. Gotovo u svakom medijskom izveštaju podseća se na rat i

ţrtve istog, indirektno ili direktno, pa se tako u medijima, potpuno euforiĉno i temeljno gradi

slika hrvatskih vandala kao stradalnika i muĉenika. Ovakvoj slici doprinosi i naĉin prenosa

medija potresnih izjava i detalja skupa kroz jedan emocijonalni i familijaran diskurs u kome se

naglašava narativ „gotovo porodiĉnog“ okupljanja i intime, sa elementima i motivima

hrišćanstva – na protesnim šetnjama demostranti se zajedniĉki mole, pojedini sveštenici

prisustvuju protestnim šetnjama, pa i daju izjave medijima, skrećući paţnju na „brutalnost vlasti“

koja dozvoljava postavljanje dvojeziĉnih tabli. U tekstu Jutarnjeg lista „'ZGROŢEN SAM

BRUTALNOŠĆU VLASTI' Sisaĉki biskup Košić povezao Bušića i prosvjede u Vukovaru“

biskup povezuje samoubistvo hrvatskog nacionaliste Zvonka Bušića49

sa ispunjavanjem prava

nacionalnih manjina, pritom optuţujući hrvatsku vlast da je „protivhrvatska“, odnosno da radi

protiv interesa sopstvenog naroda.

„Po ovom vukovarskom bih dogaĊaju sad mogao slobodno reći da ova vlast nije samo

'odnaroĊena', kako sam ju nazvao kad je ukinula pokroviteljstvo Sabora nad komemoracijom

tragedije u Bleiburgu, nego što više – ova je vlast oĉito protunarodna! Ona naime ide direktno

protiv našeg, hrvatskog naroda, gazi ga i ne poštuje nikakve primjedbe niti opravdane zahtjeve.

Svakako, ako postoji i mala opravdana sumnja da podaci o trećini graĊana grada Vukovara kao

pripadnicima srpske manjine nisu toĉni, nije se smjelo ići s tim. Drugo, zar Vukovar ništa ne

znaĉi ovim našim vlastodršcima, zar su oni na pozicijama srpskih osvajaĉa? To je neĉuveno u

svijetu, toga nigdje nema.

Nije ĉudo da Zvonko Bušić nije mogao više ţivjeti u takvoj Hrvatskoj, koja postaje – kako rekoh

prije godinu dana u Gvozdu – Protuhrvatska! A ne samo Zvonko, toliko branitelja koji su podigli

49 Hrvatski politiĉki emigrant Zvonko Bušić je u ameriĉkom zatvoru proveo 32 godine zbog podmetanja bombe na

njujorškoj ţelezniĉkoj stanici i otmice aviona iz kojeg je bacao letke kojima je hteo da ukaţe na nepovoljan status

Hrvatske u nekadašnjoj SFRJ

68

ruke na sebe, kaţu više od 1.700. Tko za njih pita? Daj nam, Boţe, samo snage da se sve ovo

dobro završi, da nitko ne strada i da ova protunarodna vlast već jednom ili prizna svoje pogreške

- kao u sluĉaju lex Perković – i promijeni svoje djelovanje ili odstupi.“50

U pomenutom tekstu novinar koji prenosi vest ne komentariše ni u jednoj reĉenici biskupove

reĉi, pa se moţe zakljuĉiti da ovakav vid izveštavanja predstavlja jednu vrstu narativne i

diskurzivne strategije kojom mediji pribliţavaju situaciju ĉitaocima iz vizure biskupa, kao

predstavnika verske zajednice. I na taj naĉin teţe indetifikaciji sa govornikom. S obzirom da je

reĉ o verskom autoritetu s kojim se šira javnost olako identifikuje, moţe se reći da je u ovakvim

sluĉajevima, kada ne postoji nikakav kritiĉki niti analitiĉki pristup onome što se prenosi, reĉ o

jednoj vrsti manipulacije kojom se ĉitaoci pozivaju na razumevanje govornika i poštovanje

onoga što govori. A jasno je da onaj koji govori manipuliše ukazujući da su vlasti te koje „gaze“

hrvatski narod, ne poštuju Vukovar jer su zauzeli stranu „srpskih osvajaĉa“. Govornik toliko

tragiĉno shvata sprovoĊenje ustavnog zakona da ĉak i razume „zbog ĉega“ je sebi oduzeo ţivoz

Zvonko Bušić, hrvatski nacionalista. Sveštenik napominje i da su mnogi borci za domovinu „na

sebe digli ruku“ i napominje da niko „na njih ne misli“, ţeleći da time da ukaţe na njihovu ţrtvu.

U molitvenom tonu nakon podsećanja na ratne borce, biskup iznosi da se nada da će se vlast u

Hrvatskoj „predomisliti“ ili da će „priznati svoju grešku“.

Ovakav govor, pa i oni ranije navedeni (govori „Odbora za odbranu hrvatskog Vukovara i

ispovesti porodica stradalih u ratu“) posredno predstavljaju vid nasilja, jer stavljajući na teret

srpskoj nacionalnoj manjini u Hrvatskoj sve zloĉine u jugoslovenskom ratu onemogućava se

njihov osećaj pripadnosti i slobode u toj zajednici i pokušava da se spreĉi njihovo pravo na

upotrebu nacionalnog pisma.

Nameće se pitanje kakav efekat tolika mrţnja i netrpeljivost imaju po bezbednost nacionalne

manjine u Hrvatskoj i šta ona govori o meĊuodnosima u ovoj multietniĉkoj zajednici?! Blaga ili

nikakva reakcija drţavnih organa na nacionalistiĉki motivisane izjave i poruke koje podstiĉu

50 Jutarnji list, 'ZGROŢEN SAM BRUTALNOŠĆU VLASTI' Sisaĉki biskup Košić povezao Bušića i prosvjede u

Vukovaru http://www.jutarnji.hr/-ova-vlast-je-protunarodna--sisacki-biskup-kosic-zgrozen-brutalnoscu-

vlasti/1123911/ (pristupano: 26.8.2014)

http://www.jutarnji.hr/-ova-vlast-je-protunarodna--sisacki-biskup-kosic-zgrozen-brutalnoscu-vlasti/1123911/


69

meĊunacionalnu mrţnju i nekritiĉko negovanje i medijsko podsticanje ksenofobiĉne atmosfere

dovode do ozbiljne ugroţenosti poloţaja i prava nacionalnih manjina.

3.3 Programski sadržaj srpskih medija

Za razliku od hrvatskih medija koji su veliku paţnju poklonili sluĉaju „rušenja dvojeziĉnih

tabli“, u srpskim medijima koje sam odabrala za analizu (Blic, Politika) u periodu od 1. do 15.

septembra objavljena su 24 teksta, od kojih 18 na portalu „Blica“ i samo 6 na portalu

nacionalnog lista „Politika“, što je više nego duplo manje vesti u odnosu na hrvatske portale.

S obzirom da je u skoro svim tekstovima srpskih medija reĉ o prenosu agencijskih izveštaja

(Srne, Tanjuga, Foneta) deluje da srpski mediji nisu bili dovoljno zainteresovani za ozbiljno

bavljenje temom ostvarivanja i osporavanja prava na dvojeziĉnost manjinske zajednice u

Hrvatskoj. S obzirom da uglavnom nije reĉ o autorskim tekstovima, u analizi diskursa najviše

sam obratila paţnju na selektovanje informacija koje se prenose srpskoj javnosti, na to kako je

dnevna štampa imenovala dogaĊaje u Hrvatskoj, prvenstveno u Vukovaru, kao i kome je dato

najviše prostora za govor i medijsku promociju i u kojoj meri je u pomenutim medijima

postignut dijalog izmeĊu suprostavljenih strana.

3.3.1 Etnoacionalna osnova u medijskom izveštavanju o slučaju postavljanja

dvojezičnih tabli u Hrvatskoj

Jedna od polaznih hipoteza u analiziranju srpskih i hrvatskih medija bila je da su u naĉinu

izveštavanja srpski i hrvatski mediji podeljeni po etnonacionalnim osnovama. Naime, srpski

mediji su takoĊe skoncentrisani na prenošenje izjava politiĉara, kako hrvatskog predsednika,

tako i reakcije srpske vlasti na aktuelna dešavanja u Vukovaru. Interesantno je da se ni srpski

mediji ne prilaze problemu analitiĉki i kritiĉki, niti daju prostora pripadnicima srpske nacionalne

manjine da iznesu njihovo viĊenje situacije.

70

Karakteristiĉno za srpske medije je da su u njima predstavljeni samo glavni politiĉki akteri poput

Iva Josipovića, Srpske napredne strananke, premijera Hrvatske Zorana Milanovića,

gradonaĉelnika Vukovara Ţeljka Saba i predsednika Srpskog nacionalnog veća Milorada

Pupovca, ĉime se opet, kao i u hrvatskim medijima daje prednost senzacionalizmu i politiĉkom

dijalogu. Ni hrvatski ni srpski mediji nisu pokazali zadovoljavajući nivo profesionalnosti u svom

radu, jer su podeljeni po principu „mi - oni“. Dok hrvatski mediji posredno veliĉaju vandale kao

junake i ţrtve, srpski mediji prenose vesti koje ukazuju na „nepravdu prema srpskoj nacionalnoj

manjini“, ali bez preteranog udubljivanja u kontekst dogaĊaja, bez razumevanje uzroka nasilja i

poloţaja srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, pa ĉak i izbegavanja prenošenja demonstracija

„Odbora za odbranu hrvatskog Vukovara“.

Srpski mediji svoje prenošenje dogaĊaja u septembru poĉinju najavom da će biti postavljenje

dvojeziĉne table u Hrvatskoj51

, a zatim prelaze na kratko izveštavanje o rušenju istih, da bi se

kasnije prenošenje dogaĊaja oko rušenja dvojeziĉnih tabli tumaĉilo iz politiĉke prespektive.

Dok dnevni list Blic na svom portalu nema ni jedan autorski tekst, niti intervju, kao ni autorski

komentar u bilo kojem od tekstova, na portalu „Politike“ izdvajaju se tri autorska teksta, od kojih

je jedan intervju sa predsednikom srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj, Miloradom Pupovcem.

Tema koja dominira u srpskim medijima je hrvatska netrpeljivost prema srpskom kulturnom

nasleĊu i Srbima.

Srpski onlajn mediji se, za razliku od hrvatskih, ne bave liĉnim sećanjima demonstanata, oni ne

prenose ispovesti porodica ratnih stradalnika, ali i ne ustupaju svoj prostor za izjave

demonstranata. Iako je, s jedne strane, zaobilaţenje pomenutih izjava naĉin da se spreĉi širenje

ksenofobije i produbljivanje mrţnje, s druge pak oznaĉava izbegavanje bilo kakvog

51 Politika, U petak se postavljaju prve ćiriliĉne oznake u Vukovaru,

http://www.politika.rs/rubrike/region/268749.sr.html , Blic, U petak prve ćiriliĉne oznake u Vukovaru,

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/402542/Vecernji-list-U-petak-prve-cirilicne-oznake-u-Vukovaru (pristupano:

27.8.2014)

http://www.politika.rs/rubrike/region/268749.sr.html

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/402542/Vecernji-list-U-petak-prve-cirilicne-oznake-u-Vukovaru

71

predstavljanja Srba kao zloĉinaca. Ipak, razlozi nasilja hrvatskih demonstranata se u srpskim

medijima pojavljuju, ali se komentarisanje i razjašnjavanje osećanja ţrtve s hrvatske strane

zanemaruje u cilju izbegavanja komentarisanja ratne prošlosti u kojoj bi Srbi mogli biti prikazani

kao agresori. Izbegavanje iznošenja uzroka problema predstavlja i zanemarivanje znaĉaja

rešavanja problematiĉne prošlosti. Umesto da su mediji ukazali na vaţnost utvrĊivanja i

priznavanja odgovornosti za ratne zloĉine devedesetih u cilju uspostavljanja bolje komunikacije

izmeĊu srpske i hrvatske zajednice i spreĉavanja dalje meĊusobne netrpeljivosti, oni su nasilne

sukobe posmatrali kao vrstu „šanse“ da senzacionalistiĉkim tekstovima privuku što više ĉitalaca.

Umesto javnog razumijevanja uzroka i konteksta ovakvih nasilnih problema u cilju postizanja

pomirenja izmeĊu sukobljenih strana i srpski i hrvatski mediji su pokazali svoj kapacitet da u

poremećenim društvenim odnosima produbljuju otuĊivanje srpske i hrvatske zajednice.

I srpski i hrvatski mediji su, svako iz svoje perspektive favorizovali priĉe o negativnim uticajima

tekućih dešavanja po svoju zajednicu, ĉime se dogaĊaji tumaĉe na nacionalnoj osnovi. Politika

prenosi intervju sa Miloradom Pupovcem iz koga se moţe zakljuĉiti da u Hrvatskoj vlada

ksenofobiĉno raspoloţenje usmereno protiv srpske nacionalne manjine. U intervjuu se postavlja

pitanje sagovorniku da objasni uzroke „rasplamsavanja nacionalistiĉkih strasti“, na šta on

odgovara:

„Posredi je pokušaj da se stigmatizira ćiriliĉno pismo kao pismo nekulture, necivilizacije, zla i

preko toga naravno da se stigmatizuju i Srbi u Hrvatskoj. To je vrlo zabrinjavajuća tendencija

zato što, koliko god da je on bio i do sada prisutan u delu javnosti, sada se pokušava to

predstaviti kao neka vrsta dominantnog stava ili dominantnog stanja svesti. To je opasno za

hrvatsko-srpske odnose, ali je opasno i zbog toga što se ţele ograniĉiti identitetske slobode i

uopšte manjinska prava Srba u Hrvatskoj. Nezavisno od toga sa kojim se teškoćama suoĉavala

vlada u sprovoĊenju zakona, nezavisno od toga da li je to moglo biti uraĊeno na jedan ili na

drugi naĉin, ova vrsta politike koja ţeli demonizirati ćirilicu vrlo je opasna, i kratkotrajno i

72

dugotrajno, za odnose izmeĊu Hrvata i Srba, izmeĊu dve slovenske kulture i dve slovenske

nacije.“52

Iako sagovornik nije ukazao na korene nasilja, niti objasnio istorijsku pozadinu sukoba, on je

otvorio jednu novu temu, a to je nezaštićenost srpske nacionalne manjine i potvrdio postojanje

netrpeljivosti prema srpskoj nacionalnoj manjini u Hrvatskoj. Srbi su u domaćim medijima u više

navrata predstavljeni kao „nezaštićeni“ i oni na ĉija se prava ne gleda s dovoljno ozbiljnosti, pa

tako i u nastavku intervjua, Pupovac se „ĉudi“ kako baš kad su u pitanju Srbi Evropska unija

ostaje „gluva“ na to da li se u nekoj zemlji pošuju zakoni o manjinama. NavoĊenjem na ovakva

pitanja novinar svesno ili ne stvara sliku nezaštićenosti i bespomoćnosti srpske nacionalne

manjine u datom trenutku, ali i prebacuje odgovornost u rešavanju sukoba sa relacije Srbi/Hrvati

na evropske institucije. Naravno, ovo predstavlja stvaranje slike srpske nacionalne manjine kao

„ţrtve sukoba kojoj niko ne priskaĉe u pomoć“. Tako na pitanje novinara „Politike“ da

prokomentariše izjavu potparola Evropske komisije, Denisa Abota koji je izjavio da „oni neće da

se mešaju u te stvari, jer je u nadleţnosti svake drţave ĉlanice EU nacionalna politika o jezicima

koja obuhvata i odluĉivanje o postavljanju dvojeziĉnih znakova“, Pupovac kaţe:

„To je za mene iznenaĊujuće i to iz dva razloga. Prvo, zato što EK ne moţe biti gluva na to da li

neka zemlja sprovodi svoje zakone o manjinama ili ne, posebno ukoliko su to uslovi iz

pregovora. A neki uslovi iz pregovora su ostali sastavni deo obaveza i nakon završetka

pregovora. Dvojeziĉnost i višejeziĉnost kao jedna od temeljnih evropskih politika ne moţe biti

puštena na volju lokalnim grupacijama, kao ni pitanje da li će se sprovoditi zakoni na osnovu

kojih je zemlja ušla u EU. Drugo, EU ima svoje dokumente koji se tiĉu jeziĉnih prava, ima

okvirnu povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, ima povelju o jeziĉnim pravima. Prema

tome, tvrditi kako EU i EK nemaju šta reći o tome, u najmanju ruku je iznenaĊujuće.“

Svakako da su demonstranti svojim vandalistiĉkim ponašanjem pokazali da gaje netrpeljivost

prema manjinskom narodu i iz te perspektive, srpska nacionalna manjina jeste ugroţena, jer

52 Politika, Ćirilicu proglašavaju pismom nekulture i zla, http://www.politika.rs/rubrike/region/269126.lt.html


http://www.politika.rs/rubrike/region/269126.lt.html

73

vandalistiĉko rušenje dvojeziĉnih tabli predstavlja brutalno kršenje prava manjinske zajednice,

ali to je samo jedna perspektiva, posledica nedovoljnih napora da se razreše problemi iz prošlosti

izmeĊu ova dva naroda i da se uspostavi bolja komunikacija, a na taj problem ne ukazuju ni

srpski, ni hrvatski mediji, već svoje izveštavanje o dogaĊajima baziraju u izvesnoj meri na

etnonacionalnim osnovama. Oĉekivanje od „trećeg lica i stranih institucija“ da reše unutrašnje

probleme u jednoj drţavi je pomalo iluzorno, jer pre svega te nacionalne drţave moraju pokazati

ozbiljnu nameru da se izbore sa problemima u svom društvu, pa tek onda da pozivaju u pomoć i

traţe savet od drugih drţava, ili stranih institucija.

Tekstovi koji su objavljeni na srpskim medijskim portalima ukazuju da, iako ne postoji prenošenje izjava,

niti je uraĊen intervju sa pripadnicima srpske nacionalne manjine, ipak se bez dublje analize, samo

potencira „napad na Srbe i na srpsku kulturu“, koji prerasta u prenošenje senzacionalnih izjava politiĉara.

Medijski prostor je većinom dat politiĉarima i njihovom viĊenju situacije, dok su malobrojni tekstovi u

kojima se ne pojavljuju izjave politiĉara, ili se ne pominju njihova imena. Tako tekstu u Politici

„Napadima na ćirilicu „ratuju” protiv Srba i Milanovića“, iako ţeli da se ukaţe na ksenofobiĉnu

atmosferu i nepoštovanje Ustavnog zakona i Zakona o sluţbenoj upotrebi jezika, komentari su dobili

politiĉki karakter i raspravu. Sam podnaslov ĉlanka ukazuje na politizaciju teme:

„Dok se protivi dvojeziĉnim tablama u Vukovaru, Tomislavu Karamarku ne smeta ćirilica na

tablama u Udbini, gde su na vlasti HDZ i SDSS“53

. U istom tekstu dalje se komentarišu izjave

predsednika Štaba za odbranu Hrvatskog Vukovara, Tomislava Josića i predsednika HDZ-a,

Tomislava Karamanka, koji se pozivaju na odgovornost za dešavanja u Vukovaru.

„Ovo, meĊutim, Karamarko ne ţeli da prihvati kao nešto što su uradili „njegovi ljudi” već

insistira da se u Vukovaru ne poštuje ustavni zakon. I nije ĉudno što je za poĉetak svoje otvorene

borbe protiv dvojeziĉnosti izabrao Vukovar, a ne neku drugu opštinu u kojoj srpska manjina ĉini

više od trećine stanovništva, te ostvaruje pravo na upotrebu svog jezika i pisma. Po podacima iz

proleća ove godine, srpska manjina primenjuje dvojeziĉnost u sedam opština od 21 opštine u

kojom ĉini više od trećine stanovništva. MeĊutim, mesta u Lici ili na Baniji nisu ni izbliza tako

pogodna kao Vukovar, koji za Hrvate predstavlja simbol stradanja u ratu devedesetih godina. To

53 Politika, Napadima na ćirilicu „ratuju” protiv Srba i Milanovića,

http://www.politika.rs/rubrike/region/269130.lt.html , (pristupano: 27.8.2014)


74

ga ĉini idealnim mestom za politikantsku zloupotrebu osećanja ţrtava rata zarad ostvarenja

kratkoroĉnih politiĉkih ciljeva.“54

U malobrojnim tekstovima lista „Politika“, politiĉke spekulacije su zastupljene u svakom ĉlanku

i u njima se uglavnom proteţu teme neadekvatnog rešavanja problema u Vukovaru i korišćenje

situacije u cilju skretanja paţnje sa drugih, „politiĉkih i društvenih problema“. Tako u tekstu

„Ĉiĉak: Milanoviću odgovara buna protiv ćirilice“ prenosi se mišljenje predsednika hrvatskog

Helsinškog odbora o stavu politiĉkih zvaniĉnika u Hrvatskoj prema aktuelnim dešavanjima.

„Vlada sada odjednom insistira na sprovoĊenju Ustavnog zakona o pravima manjina i Zakona o

sluţbenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina, a pri tom sama zbog jednog Perkovića

ţeli da promeni Ustav. Postavlja se pitanje zašto u sluĉaju Vukovara ne promeni Ustavni zakon,

uzimajući u obzir da je taj grad zaista simbol bolnih ratnih rana”, kaţe za „Politiku” Ĉiĉak i istiĉe

da Milanovićeva vlada ovim zapravo samo „nastoji da prikrije svoje ćorke”55

.

I u Blicu, koji se ne bavi autorskim temama, najviše medijskog prostora u izboru agencijskih

tekstova ustupljeno je politiĉarima, pa se prenosi stav Srpske napredne stranke po pitanju

dešavanja u Vukovaru, kao i izjave predsednika Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj, Milorada

Pupovca, ali se i najavljuju susret srpskog i hrvatskog predsednika tokom kojeg će priĉati i o

situaciji u Vukovaru.

Nakon analize medijskog diskursa srpskih i hrvatskih medija jasno je da se ni jedni ni drugi nisu

profesionalno odnosili u izveštavanju u kritiĉnim situacijama, zanemarivajući informacije,

komodifikujući ih u cilju podrţavanja nacionalnih ideologija i predstavljanja sopstvene loše

pozicije, bez razmatranja srţi problema i stava suprostavljenje strane. Zbog nepostojanja kritike i

obilja nebitnih politiĉkih preokupacija, mediji nisu pokazali svoj kapacitet da rade u interesu

javnosti, da ohrabruju demokratsko ureĊenje i uĉestvuju u izgradnji mira.

54 Idem, isti tekst

55 Politika, Ĉiĉak: Milanoviću odgovara buna protiv ćirilice, http://www.politika.rs/rubrike/region/269207.lt.html,



75

3. Zaključak i preporuke za unapređenje kvaliteta medija u cilju

uspostavljanja međuetničkog dijaloga

Dokazivanje hipoteza

U svojoj master tezi bavila sam se medijskim izveštavanjem o postavljanju dvojeziĉnih oznaka

na drţavne institucije u Hrvatskoj u periodu od 1. do 15. septembra 2013. godine. Mediji koji su

bili ukljuĉeni u analizu su, zapravo štampani mediji koji imaju i portale, a reĉ je o dva srpska i

dva hrvatska portala (Blic, Politika, Veĉernji list i Jutarnji list).

I - Mediji prestavljaju nezaobilazan faktor u uspostavljanju interkulturalnog i

međuetničkog dijaloga

Mediji su kroz istoriju pokazali da imaju veliki uticaj na formiranje javnog mišljenja i predstave

od drugima, pa samim tim imaju veliku ulogu u prezentaciji kako nacionalne, tako i drugih

kultura, bilo manjinskih ili onih sa kojima publika nije u potpunosti upoznata. Reprezentacija

kulturnih, etniĉkih, rasnih identiteta u medijima ima veliku ulogu u procesima komunikacije

izmeĊu „nas i drugih“ i samim tim predstavlja vrstu dijaloga izmeĊu recipienta, odnosno ĉitaoca

i onih koji su glavni akteri u medijskim tekstovima. A kakav će kvalitet tog dijaloga biti zavisi

od stepena etiĉnosti tih medija, interpretacije i prezentacije sadrţaja koji plasiraju, kao i nivoa

profesionalnosti i odgovornosti novinara koji prenose informaciju. Zato je prva hipoteza (Mediji

prestavljaju nezaobilazan faktor u uspostavljanju interkulturalnog i meĊuetniĉkog dijaloga) s

kojom sam ušla u analizu studije sluĉaja postavljena kao nešto što se podrazumeva, jer se uticaj

medija na interkulturalni i meĊuetniĉki dijalog posredno i neposredno analizira u svakom

poglavlju rada.

Mediji u Srbiji, ali i u Hrvatskoj su se kroz istoriju istakli kao oni koji imaju kapacitet da ruše

meĊuetniĉki dijalog širenjem govora mrţnje, bilo je potrebno utvrditi da li su mediji današnjice

unapredili kvalitet svog izveštavanja i usavršili ureĊivaĉku politiku u skladu sa standardima

Evropske unije i demokratskim principima u cilju podspešivanja dijaloga izmeĊu razliĉitih

etniĉkih i kulturnih zajednica na Balkanu, kao i kakvu oni ulogu trenutno imaju u spreĉavanju

sukoba i širenju tolerancije. U razmatranje su uzeti ĉlanci objavljeni na internet portalima

76

prethodno pomenutih medija zbog dostupnosti interneta i naklonosti ljudima modernim

tehnologijama. TakoĊe, za razliku od tradicionalnih medija ĉiji je sadrţaj nakon produkcije

spreman za plasiranje i konzumaciju bez dalje interakcije sa publikom, suština internet medija

jeste njihova razgovorna priroda i uspostavljanje dijaloga sa publikom. Potencijal internet medija

u uspostavljanju interkulturalnog i meĊuetiĉkog dijaloga je od velike vaţnosti, ali, naţalost,

pokazalo se da srpski i hrvatski mediji u svojim izveštavanjima taj potencijal zloupotrebljavaju,

pa umesto da uspostavljaju dijalog i šire toleranciju, oni razvijaju ksenofobiĉnu atmosferu i

potenciraju sukobe. Zato je neophodno uspostaviti mehanizme za unapreĊenje kvaliteta medija.

II - U destabilizovanom društvu mediji pokazuju kapacitet da unište međuetnički dijalog

Nakon ratova devedesetih godina meĊuetiĉki odnosi u Srbiji i Hrvatskoj su veoma narušeni i

procesi pomirenja traju i nakon 20 godina od kako se rat završio. Hrvatska je postala ĉlanica EU,

dok je Srbija zemlja u tranziciji koja teţi da uskladi svoju drţavnu politiku u skladu sa

vrednostima i merilima Evropske unije. Ipak, iako je Hrvatska deo velike Unije, i u ovoj

multietniĉkoj zajednici, baš kao i u Srbiji ĉesti su sukobi bazirani na nacionalnoj osnovi, što je

dokaz da ni hrvatsko, baš kao i srpsko društvo nije dovoljno tolerantno i da nije demokratsko,

iako teţi da postane takvo.

Uspostavljanje meĊuetniĉkog dijaloga u destabilizovanim društvima poput srpskog i hrvatskog je

poţeljno, ali kreiranje uslova za nove vidove interkulturalne komunikacije, pod koju spada i

meĊuetniĉka je veoma teško u zemljama koje imaju ozbiljne probleme sa poštovanjem ljudskim i

manjinskih prava i gde se demokratija sporo razvija. Pod novim vidovima interkulturalne

komunikacije podrazumevam i medije kao platformu za uspostavljanje ovakvog vida dijaloga.

Analizom studija sluĉaja utvrĊeno je da su mediji pokazali svoj kapacitet da produbljuju sukobe

koji su nastali u Hrvatskoj. Naime, nesporovoĊenje prava nacionalnih manjina na upotrebu

nacionalnog jezika i pisma i rušenje dvojeziĉnih oznata pokazatelj je narušenih meĊunacionalnih

odnosa i destabilizovanog društva. Mediji su ovaj sukob nastojali da prodube što pokazuju

sledeći rezultati istraţivanja:

77

- Nekritiĉki i neanalitiĉki pristup izveštavanju, u kome se zanemaruju uzroci sukoba

kao i njihove posledice

- Senzacionalizacija dogaĊaja i politizovanje teme prava nacionalnih manjina

- Rekonstrukcija ratne prošlosti i retorike u medijskim izveštajima koja doprinosi

buĊenju nacionalistiĉkih ideologija

- Marginalizovanje poloţaja nacionalnih manjina u Hrvatskoj

- Stvaranje jedne, dominantne verzije dogaĊaja, bez uvida i analiziranja, pa ĉak i

pominjanja „druge perspektive“

- Pokazivanje nezainteresovanosti za temu i za poziciju „drugih“

III - Srpski i hrvatski mediji su u izveštavanju podeljeni po etnonacionalnim osnovama

Kada ne postoji meĊuetniĉki dijalog i kada suprostavljene strane vide samo sebe u poziciji ţrtve

u odnosu na nesuglasice, sukobe ili nasilje koje se odigrava, onda dolazi i do stvaranja stvaranja

ideologija zasnovanih na etniĉkoj mrţnji i nasilju. Neprofesionalan odnos prema novinarstvu od

strane medijskih radnika i neobjektivnost izveštavanja podspešuje razvoj ovakvih ideologija i

dovodi do prenosa dogaĊaja na etnonacionalnim osnovama. Srpski i hrvatski mediji koji su

analizirani pokazali su ovakve karakteristike. Što potvrĊuju i rezultati istraţivanja:

- Promovisanje ideologija zasnovanih na etiĉkoj mrţnji i nasilju

- Stvaranje pozitivne slike o vandalima kao o herojima i patriotama

- Reprodukovanje nacionalnih ideologija

- Evociranje ratne prošlosti i stvaranje negativnog uticaja na javno pamćenje,

pomirenje

- Demonstrirajući samo jednu stranu dogaĊaja i dodeljujući iskljuĉivo uloge ţrtve i

krivca

- Pozivanje na razumevanje i saţaljenje onih koji ĉine nasilje

- Potenciranje negativnih stereotipa i predrasuda o „drugome“

78

4.2 Preporuke

Nakon sprovedenog istraţivanja istakla bih preporuke koje mogu doprineti poboljšanju kvaliteta

samih medija u cilju uĉestvovanja i unapreĊenja procesa interkulturalnog i meĊuetniĉkog

dijaloga.

Jedan od kljuĉnih problema medija koji utiĉe na slobodu informisanja u Srbiji je cenzura i

autocenzura, što svedoĉi i o odgovornosti samih medija za izuzetno lošu situaciju u tom sektoru;

UnapreĊenje medijskih sloboda, nemoguće je bez unutrašnjeg otpora urednika i novinara protiv

cenzure. Od Vlade Srbije oĉekuje se da napravi potpuni zaokret u odnosu na medije, te da

odustane od cenzorske politike. Naime, Vlada Srbije je usvojila novi Zakon o javnom

informisanju i medijima

56 u kome je najavljena privatizacija medija i u kome se „zabranjuje

monopol u oblasti javnog informisanja“. S jedne strane je dobro što će se mediji privatizovati,

jer na taj naĉin neće direktno zavisti od drţavnog novca, što bi trebalo da smanji procenat

cenzure i unapredi slobodu informisanja. TakoĊe, postoji mogućnost da lokalne samouprave

doniraju deo novca medijima. U Skupštini nije usvojen amandman Udruţenja novinara Srbije

(UNS) kojim bi u Zakonu o javnom informisanju postojala obaveza da opštine i gradovi za

projektno finansiranje od javnog interesa u oblasti informisanja obezbede najmanje dva odsto iz

budţeta i da, izuzetno, za gradove veće od 300.000 stanovnika taj procenat ne sme biti manji od

jedan odsto. S obzirom da 71 medijska kuća ĉeka privatizaciju i da će biti osuĊena na mislost

lokalnih samouprava, potrebno je pre privatizacije u cilju „odrţavanja medijskih kuća u ţivotu“

obrazovati medijske kuće u oblasti projektnog menadţmenta, kako bi mediji imali startnu

osnovu da sami zaraĊuju, da budu samoodrţivi i da ne zavise od „drugih subjekata“, već da

sredstva za svoje finansiranje pronalaze u evropskim fondovima.

Ipak, kada je reĉ o novom Zakonu, došlo je do izvesnih pomaka. Do sada su glavni i odgovorni

urednici medijskih kuća snosili kriviĉnu odgovornost za neetiĉko i neprofesionalno novinarstvo,

dok novinari, sem u izuzetnim sluĉajevima, nisu imali ovakav vid odgovornosti. Sada se,

56 Zakon o javnom informisanju i medijima, http://www.putevi-srbije.rs/pdf/zakon_o_javnom_informisanju.pdf


http://www.putevi-srbije.rs/pdf/zakon_o_javnom_informisanju.pdf

79

meĊutim, odgovornost prenosi i pojedinaĉno na novinare, što predstavlja znatan pomak, jer onaj

ko podrţava nedemokratsko izveštavanje i sam treba da snosi odgovornost, što bi, takoĊe,

trebalo da doprinese suzbijanju govora mrţnje i prenošenja neistininitih informacija, jer kada

novinar kao pasivni sauĉesnik uĉestvuje u takvom izveštavanju i kada zna da za to neće biti

kriviĉno gonjen, smanjuje se njegov osećaj odgovornosti i zabrinutosti.

Kada je reĉ o finansiranju medija od strane drţavnih institucija, sva drţavna finansijska sredstva

za razvoj i podršku medijima treba da se uplate u zajedniĉki fond za pomoć medijima, koji

nadgleda nezavisna i nepristrasna komisija, a pomenuta sredstva treba da se raspodeljuju preko

javnih konkursa i na taj naĉin će se izbeći „prikrivena kontrola medija“ od strane politiĉara,

odnosno drţavnih vlasti.

Kada se stvore uslovi za slobodan protok informacija, bez cenzure i autocenzure, kada se od

medijskih kuća i novinara bude zahtevalo da prihvate odgovornost za naĉin svog izveštavanja i

kada na konkursima za finansiranje medija novac budu dobijali oni mediji sa najkvalitetnijim

predlozima projekata, ili oni mediji koji su najzasluţniji za rasvetljavanje istine, oni koji su se

istakli u pojedinim oblastima i kvalitet novinarstva će se podići na viši nivo.

Kada se stvore preduslovi za slobodno novinarstvo moţe se priĉati uspostavljanju

interkulturalnog dijaloga putem medija. Pre svega treba stati na put neetiĉkom novinarstvu koje

se zasniva na tumaĉenju dogaĊaja sa etnonacionalne osnove i koji se koristi predrasudama i

stereotipima u cilju stvaranja senzacionalistiĉkih vesti kojima bi privukli što veću ĉitalaĉku

publiku. Pored kriviĉne odgovornosti, drţava treba da stimuliše medije da se bave istraţivaĉkim

novinarstvom u cilju podizanja svesti o odreĊenim društvenim problemima, ali pre toga vaţno je

podići svest kod novinara i medijskih kuća o znaĉaju objektivnog izveštavanja, pa bi negde prvi

korak bio edukacija novinara. Novinari treba da budu svesni efekta koji mediji imaju na

društveno-politiĉke odnose i stoga ih treba edukovati i u cilju podizanja svesnosti o znaĉaju

njihove profesije, kako bi i sami postali odgovorni i borili se protiv neregularnosti s kojima se

mogu sresti prilikom obavljanja svog posla. Nije nepoznato da se novinarskom profesijom u

Srbiji ĉesto bave ljudi koji nišu školovani novinari, ali i oni koji to jesu, ĉesto zaboravljaju

znaĉaj njihove profesije za javno dobro. Zato je neophodno organizovati besplatne edukacije za

novinare.

80

Kako bi se podstakli mediji da se bave istraţivaĉkim novinarstvom koje ima najveći znaĉaj za

ukazivanje na probleme u društvu, kao i da promovišu u pozitivnom svetlu drugaĉije kulture,

potrebno je osnovati novĉane fondove koji će nagraĊivati medije koji bi se bavili ovakvom

vrstom novinarstva. Istraţivaĉko novinarstvo moţe doprineti boljem poloţaju marginalizovanih

grupa, a promocija drugaĉijih kultura moţe doprineti boljem razumevanju razliĉitosti i borbi

protiv diskriminacije. Tako da, drţava u ovom smislu treba da ustanovi nagrade koje bi

podrazumevale odreĊeni novĉani iznos za novinare koji su pokazali izuzetan doprinos u

pomenutim oblastima, kao i novĉani fond iz koga bi se finansirali medijski projekti od javnog

znaĉaja.

Pored navedenog, najveća preporuka za medije je da sami poĉnu da se bave projektnim

menadţmentom i da putem projekata koji bi doprineli poboljšanju kvaliteta same profesije

novinara, kao i onim koji bi se bazirali na društveno odgovornim izveštavanjima omoguće priliv

finansijskih sredstava i doprinesu uspostavljanju interkulturalnog dijaloga.

81

5. Bibliografija

1. Alvin Dej, Luis, Etika u medijima – primeri i kontroverze, Medija centar Beograd, 2004.

2. Bela knjiga o interkulturnom dijalogu, Council of Europe, Strasbourg, 2008.

3. CM, Ĉasopis za upravljanje komuniciranjem, Fakultet politiĉkih nauka, Beograd, 2006.

4. Ĉalić, Mari-Ţanin, Istorija Jugoslavije u 20.veku, Clio, Beograd, 2012.

5. Daković, Nevena, Nikolić, Mirjana, Obrazovanje, umetnost i mediji u procesu evropskih

integracija, FDU, Beograd 2008.

6. Dragićević Šešić, Milena i Dragojević, Sanjin, Interkulturna medijacija na Balkanu, OKO,

Sarajevo, 2004.

7.Dragojević, Sanjin, Multikulturalizam, interkulturalizam, transkulturalizam, plurikulturalizam:

suprotstavljeni ili nadopunjujuću koncepti. U: Kultura, etniĉnost, identitet (Ĉaĉić-Kampes,

Jadranka, ur.), Institut za migracije i narodnost; Jesenski i Turk, Zagreb, 2000.

8. Eriksen, Jans-Martin, Stjernfelt, Frederik, Demokratske kontradikcije multikulturalizma,

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2013.

9. Eriksen, Jans-Martin, Stjernfelt, Frederik, Scenografija rata – Nova putovanja u Bosnu i

Srbiju, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2010.

10. Golubović, Zagorka, Ja i drugi – Antropološka istraţivanja individualnog i kolektivnog

identiteta, Republika, 1999.

11. Interkulturalnost, ĉasopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije, Zavod za

kulturu Vojvodine, Novi Sad, mart 2011, br.01

12. Interkulturalnost, ĉasopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije, Zavod za

kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2012, br:03

13. Medijski dijalozi, ĉasopis za istraţivanje medija i društva, Istraţivaĉki medijski centar,

Podgorica, 2013, br 16

14. Miliša, Zlatko,Tošić,Mirela, Moralni relativizam i medijska socijalizacija u razvoju

interkulturalne komunikacije, MEDIANALI, Zagreb, 2009

15. Priruĉnik za interkulturalno uĉenje kroz dramu, Bazart, Beograd 2012.

16. Stanković, Pejnović, Vesna, Identitet i multikulturalizam nacionalnih drţava na Balkanu,

MATICA, Podgorica, 2006.

82

17. Universal Declaration on Cultural Diversity, United Nations Educational, Scientific and

Cultural Organization, 2002.

18. Zbornik radova, Mesto i znaĉaj medijskih studija za meĊuregionalnu saradnju, Filozofski

fakultet u Novom Sadu, 2010, knjiga br 7

19. Zbornik radova, Mediji i nacionalne ideologije, Medija centar, Sarajevo, 2011.

20. Zbornik radova, Verodostojnost medija, dometi medijske tranzicije, Fakultet politiĉkih nauka

u Beogradu i Ĉigoja štampa, Beograd, 2011.

21. Zbornik radova, Mediji i znaĉaj medijskih studija za meĊuregionalnu saradnju, Filozofski

fakultet, Novi Sad, 2010, knjiga broj 7

22. Zbornik radova, Kvalitet meĊuetniĉkih odnosa i kultura mira na Balkanu, Filozofski fakultet,

Niš, 2008.

23. Zbornik radova, Multikulturalnost i savremeno društvo, Duško, Radosavljević, Visoka škola

Pravne i poslovne akademske studije dr Lazar Vraketić, Novi Sad, 2013.

Vebografija:

Blic, U petak prve ćiriliĉne oznake u Vukovaru,

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/402542/Vecernji-list-U-petak-prve-cirilicne-oznake-u-

Vukovaru (pristupano: 27.8.2014)

Ezadar, http://www.ezadar.hr/clanak/butkovicu-intervju-dao-bivsi-novinar-nacionala-i-clan-

iskoraka (pristupano stranici: 20.8.2014)

Kulturpunkt, Rekvijem za hrvatske medije, http://www.kulturpunkt.hr/content/rekvijem-za-

hrvatske-medije (pristupano: 15.8.2014)

Medijska agencija Rojters, Croatian daily embarrassed by hoax PM interview,



Moja prava.info, Zakon o suzbijanju diskriminacije,

http://www.mojaprava.info/zakoni/zakon_o_suzbijanju_diskriminacije/ (pristupano: 15.8.2014.)

Medija Centra Beograd, Prikrivena kontrola medija, http://www.mc.rs/prikrivena-kontrola-

%E2%80%93-ugrozavanje-medija-u-srbiji.3660.html (pristupano: 25. 7. 2014.)








http://www.mojaprava.info/zakoni/zakon_o_suzbijanju_diskriminacije/



83

Medija centar Beograd, Mladi i novi mediji u Srbiji http://www.mc.rs/mladi-i-novi-mediji-u-

srbiji-2012.4.html?eventId=8784 (pristupano: 25.7.2014)

Jutarnji list, Foto: U Vukovaru tisuće u prosvjedu: Nikada nećemo odustati od protivljenja

ćirilici, http://www.jutarnji.hr/prosvjednici--nikada-necemo-odustati-od-protivljenja-

cirilici/1126099/ (pristupano: 21.8.2014)

Jutarnji list, 'ZGROŢEN SAM BRUTALNOŠĆU VLASTI' Sisaĉki biskup Košić povezao Bušića i

prosvjede u Vukovaru http://www.jutarnji.hr/-ova-vlast-je-protunarodna--sisacki-biskup-kosic-

zgrozen-brutalnoscu-vlasti/1123911/ (pristupano: 26.8.2014)

Jutarnji list, Pobuna protiv dirilice Prosvjednici tvrde: policija zaustavila 28 autobusa koji su bili na putu za

Vukovar, http://www.jutarnji.hr/foto--pobuna-protiv-cirilice-noc-u-vukovaru-protekla-mirno--prosvjedi-

se-nastavljaju-u-9-sati/1123851/ (pristupano: 26.8.2014)

Jutarnji list, POBUNA PROTIV ĆIRILICE Prosvjednici tvrde: Policija zaustavila 28 autobusa

koji su bili na putu za Vukovar, http://www.jutarnji.hr/foto--pobuna-protiv-cirilice-noc-u-

vukovaru-protekla-mirno--prosvjedi-se-nastavljaju-u-9-sati/1123851/ (pristupano 23.8.2014)

Jutarnji list, Razbijaĉi ploĉa zadrţani u pritvoru, http://www.jutarnji.hr/incident-u-vukovaru--

razbijaci-ploca-zadrzani--na-ispitivanju-u-policiji/1123793/ (pristupano: 21.8.2014)

Politika, Ĉiĉak: Milanoviću odgovara buna protiv ćirilice,

http://www.politika.rs/rubrike/region/269207.lt.html, (pristupano: 27.8.2014)

Politika, Napadima na ćirilicu „ratuju” protiv Srba i Milanovića,

http://www.politika.rs/rubrike/region/269130.lt.html , (pristupano: 27.8.2014)

Politika, Ćirilicu proglašavaju pismom nekulture i zla,

http://www.politika.rs/rubrike/region/269126.lt.html (pristupano: 27.8.2014)

Politika, U petak se postavljaju prve ćiriliĉne oznake u Vukovaru,

http://www.politika.rs/rubrike/region/268749.sr.html (pristupano: 27.8.2014)

Jutarnji list, Ostojić: Svi koji budu uništavali imovinu bit će kaţnjeni,



Jutarnji list, U iskušenju smo da i vas proglasimo agresorima, http://www.jutarnji.hr/-u-

iskusenju-smo-da-i-vas-proglasimo-agresorima---stozer-za-obranu-hrvatskoga-vukovara-

porucio-vladi-/1123503/ (pristupano: 20.8.2014.)

Veĉernji list, Udruga udovica: Vratite mir u Vukovar, prestanite sijati mrţnju,

http://www.vecernji.hr/neredi-u-vukovaru/udruga-udovica-vratite-mir-u-vukovar-prestanite-

sijati-mrznju-609931 (pristupano: 26.8.2014)
















http://www.politika.rs/rubrike/region/268749.sr.html







84

Veĉernji list, Sutra novi prosvjed u Vukovaru: Slavonija srcem za Vukovar,

http://www.vecernji.hr/hrvatska/sutra-novi-prosvjed-u-vukovaru-slavonija-srcem-za-vukovar-

612915 (pristupano 23.8.2014)

Veĉernji list, Vukovar obljepili plakatima: 'Ja sam promjena',

http://www.vecernji.hr/hrvatska/vukovar-oblijepili-plakatima-na-latinici-i-cirilici-ja-sam-

promjena-609333 (pristupano:31.8.2014)

Veĉernji list, Skupština srpske dijaspore zabrinuta zbog Srba u Vukovaru,

http://www.vecernji.hr/neredi-u-vukovaru/skupstina-srpske-dijaspore-zabrinuta-zbog-srba-u-

vukovaru-609891 (pristupano:20.8.2014)

Veĉernji list, Srbi iz Vukovara: Za ćirilicu smo, ali nikako na silu, http://www.vecernji.hr/neredi-

u-vukovaru/srbi-iz-vukovara-za-cirilicu-smo-ali-nikako-na-silu-608931 (pristupano:20.8.2014)

Zakon.hr, Zakon o pravima nacionalnih manjina, http://www.zakon.hr/z/295/Ustavni-zakon-o-

pravima-nacionalnih-manjina (pristupano: 15.8.2014.)

UNESCO, official page http://portal.unesco.org/en/ev.php-

URL_ID=31038&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html (Pristupano:25. 7. 2014)













Documents

Center for Interdisciplinary Studies · - Srpski i hrvatski mediji su u izveštavanju podeljeni po etnonacionalnim osnovama - Pri stabilizaciji društvenih odnosa, mediji preuzimaju