ceobroj

KO

ME\ JAVOMIMED SNOM

Slobodan Pavi}evi}: Vazdu{ni napad i odbrana se}awa

– posvete ................................................. 5Ri~ard Berns: Kazivawe ............................................................. 16

Sa{a Haxi Tan~i}: Ratna prestonica ................................. 19Miroslav Cera Mihailovi}: Slu~ajni uzorci

iz kwige ra~una ...................... 36

ZdravkoKrstanovi}:Zapisi ...................................................... 41

Ekrem Hamid:Istiniti govori .............................................. 47

Bogislav Markovi}:Krik .......................................................... 51

PetarMatovi}:Negirawe fuzije ............................................. 57

Stanislav Pavi}:Naslov ........................................................... 63

OSTAV[TINA

Ivan V. Lali} i ârls Simi}: Godine sru{enih mitova(Izvod iz prepiske, 1990-1996)

(priredila Svetlana [eatovi}-Dimitrijevi}) ............ 73

MERIDIJANIIPARALELE

Ê[KAPRIÂ

Aleksandra Korda-Petrovi}: ê{ke pri~e o(ne)razumevawu ..................... 85

Petr [abah: Miserere.................................................................. 87Mihal Viveg: Lekcija iz kreativnog tra~arewa ................ 95

Ivan Klima: Luisa ................................................................... 102

Viola Fi{erova: Put sredweg greha.................................... 107

Milo{Urban:Zapis razgovora sa ènom sredwih godina ... 114

Irena Douskova:Qubavnik...................................................... 127

Zdewek Jizera Vonasek: Stigmata ....................................... 133

Eda Kriseova: Moj prvi misti~ni doìvqaj .................... 141Ivan Binar: O ìvotiwici Jaromiru................................. 147

Iva Pekarkova: Pravi svet .................................................... 154

4

OKULAR

Tawa Kragujevi}: êkaju}i dan(Snovidne mape Srbe Mitrovi}a) ........ 165

POGLED POPREKO

Sla|ana Milinkovi}: Lagani ru~ak u kupatilu ............... 185

TERAZIJE

Du{an Stojkovi}: Rafali metafora Ra{e Livade(Ra{a Livada:Pesme, Prosveta, Beograd, 2006) ........... 195

Ala Tatarenko:@enski odjek mu{ke ispovesti(Gordana ]irjani}:Poqubac, Narodna kwiga,Beograd, 2007) ..................................................................... 208

Ilija Baki}:Pred senkom ~etrdesetih(Laslo Bla{kovi}:@ene pisaca,KOV, Vr{ac, 2006) ............................................................. 214

Marko R. Dabeti}:Meso me{ano u slivniku(Dejan N. Kosti},Me{ano meso,NKC, Ni{, 2006) ................................................................. 218

Violeta Stojmenovi}: U gravitacionom poquzaboravqenih stvari

(Vidfrid Georg Zebald: Saturnovi prstenovi,Plato, Beograd, 2006) .......................................................... 222

LICEMU LICE

Gordana ]irjani}:Intimna mapa sveta(razgovor vodila Radmila Giki}-Petrovi}) ................ 231

KORAÂLI SU ......................................................... 245

Ilustracije za ovaj broj preuzete su iz ~asopisa RevolverRevue (Praha). - 62 (2006) i 63 (2006).

Autor fotografije na koricama je Jan Sekal.

koraci 9-10

5

Slobodan Pavi}evi}

VAZDU[NINAPAD IODBRANA

SE]AWA–POSVETE

DORA PILKOVI]CRTA ZLATNU GRANU

NAMILO[EV RO\ENDAN

Zapisuje snove (ili trenutke zatvorenih o~iju). Jednom –Milo{ malen, bosonog, nanovo prona|en, sedi uza zid. Deti-wa stopala muqubi u nekoj bolnoj sre}i. Drugi put – de~ak samalim platnenim ka~ketom, plavim kao nebo, i o~ima takoplavim, tr~i joj u susret uz ulicu Milovana Gli{i}a kao ne-kad. I ~vrsto je zagrli.

"Ako poku{ate da oìvqujete wegovo fizi~ko bi}e – go-

tovi ste", rekla joj je jo{ na po~etku Milo{eve smrti VesnaKrmpoti}.

A kako druk~ije da ìvi?

Pre nego se probudi, jo{ u snu, uzme papir i olovku. Na-crta zlatnu granu. Ustane, otvori prozor i ovim crteòmma{e. Haron, mada toliko vremena nije video sudbonosnu gra-nu, s jedne na drugu obalu ulice motornim ~amcem, punom du-{a, juri ne osvr}u}i se. Zna koliko su ìvi skloni falsifi-katima.

"Moram ga videti pre nego senke mrtvih budu poru{ene",

vi~e Dora sa balkona.

Ali, Sibila je ne ~uje od zavijawa sirena.

Ponedeqak, 19. april 1999.

me|u javom i med snom

koraci 9-10

KAKO SPAVAJU TRAMVAJIKAD GINUIM SNOVI

Mora{ da bude{ seqa~e Belog Sveta, samonikao, mlad,

U jednom xepu da ima{ mraz, zimu, u drugom vatru troglavogzmaja,

Da xombastom lenijom stigne{ u prestonicu Belog Sveta –Beli Grad,

Balkanskom da se popne{, stane{ na jedan tas TerazijaI na drugom vidi{ kako nizbrdicama preteè cilik

tramvaja.

Tako se predstavio na glavnoj skretnici Danojli} Milovaniz Ivanovaca,

Pri~a u Qigu, uo~i bombardovawa, Nià Gimnazija,I mastiqavom olovkom presvu~en u tramvajxiju po~eo

tramvaje da vozaU krugu detiwstva, izme|u Trga glagola i raskrsnice

{atrovaca,Izme|u zemaqskih plodova maj~ine ba{te i velegradskih

koza.

No}u se Danojli} presvla~io u prodavca novina, u novinara,Iznajmqivao sobi~ke na periferiji, radoznalo drhtao na

promajiU~e}i od deteta u sebi kako se sa du{om stvari razgovara.–Ni{ta ne mora{ da voli{ ako to {to ne voli{ nije

qubav,Reklo je dete dok su, kao i on, izme|u ledenih zidova spavali

tramvaji.

I ba{ to – kako spavaju tramvaji, htela je da zna pesma prenego se rodi,

Da bi rodila kwigu koja ve} ima punoletnu decu qubomornuna oca

Koji Srbiju, presedaju}i iz tramvaja u tramvaj, sa sobomvodi

Po Belom Svetu – sve dok pam}ewe joj se iz izgnanstva nevrati,

Dok ne prestanu da je biju u glavu, i uspomene ne si|u sakoca.

6


Onda je na jezik Niè Gimnazije u Qigu pala bomba dapri~u skrati,

I {tampariju su bombardovali u kojoj se tramvajipre{tampavaju,

No}as su ~ak u Novom Sadu i most"Sloboda" sru{ili na

Dunavu,Od{tampano Detiwstvo da ne pre|e na drugu stranu, na

grobu ZmajuDa se ne ispla~e. Bombama Evropa podiè spomenik

zaboravu.

Moè li se zaspati uz NATO uspavanku, pitaju tramvajiofset-ma{inistu,

Jer tramvaji se ne {tampaju dok su budni. [tampari morajuda znaju

Kako spavaju, {ta sawaju, koliko svaki san upisuje slova uìvot novi.

Prema autorskom ugovoru snovi tramvaja se pode{avaju.

Milovane Danojli}u, kako spavaju tramvaji kad ginu imsnovi?

Subota, 3. april 1999.

PODNE I ÊTVRT DAVNO JE PRO[LO

Bilo je podne i ~etvrt kad spiralnim stepenicama peli smose u vreme,

kad Moskva je ~ekala u redovima da kupi cipele,

kad nekako dokopali smo se jedne od kartonskih kutija

i po Moskvi traìli s kim bismo cipele zamenili za na{broj

da bismo u direktnom prenosu, pred TV kamerama,

u novim cipelama recitovali

u Parku Gorki.

Izme|u velike i male kazaqke ve} o kon~i}u visi vek, dragimoj Pjotre Veginu,

a ja jo{ tumaram po poeziji,

kao da drugog puta nema iz vremena koje viri kroz izlizanetransibirske |onove, 7

koraci 9-10

kao da poezija jedino spaja mrtve pesnike sa istorijskim~iwenicama, êqabinsk s Vladivostokom,

p~elu na lipovom cvetu s boì}nim snegom

Jo{ uvek udaram glavom od re~i do re~i oslu{kuju}i ovajìvot.

[ta je sa neredom oko tebe?

Sede li jo{ za tvojim stolom ~etiri Apolinera skrivenogsmisla? Podriguje{ li na Berlinski zid?

[ta je sa ulkusom qubavi od tolikih minuta, sati i godina,

punim ustima koje si gutao vole}i sve {to sa nama prolazi?

Oko tih pitawa, kao {to je o~ima mog naroda sru{en torawna Avali,

sru{eni su predajnici i TV repetitori na Kopaoniku,Ov~aru, Vr{a~kom bregu, Crnom vrhu...

Ovih no}i sru{en je svaki vidik s na{ih planina,

a to sve, kako bi rekla Natalija Ivanova, prati neukusnostmetafora.

Ovde su no}i i dani velikog ru{ewa

i ruèwa smisla poezije.

Vi{e ne mogu da upravqam idejom i ova pesma se zavr{ava

lukavom katastrofom sièa.

êtvrtak, 20. maj 1999.

8


PJOTR VEGIN: VOLIM TE, VREME

1981.

GALEBOV KRIK ZAMILANAMILI[I]A

Opasno je ubijati pesnike.

Ivo Andri}

Okrenut le|ima kopnu,Milan Mili{i} kroz prozor misli svet~iji talasi velikog me{trazapquskuju ostrvo wegove sobe.

Oficir,~ija ni{anska sprava samouvereno zavirujekroz kqu~aonicu Dubrovnika,ne zna da je oficir Martinov,u dvoboju ubica Qermontova,testamentom obavezao potomstvoda mu se na grobu ne postavi nikakav znak,i ne ispi{e ime,kako bi sam sebe kazniopotpunim zaboravom.

Milan Mili{i} zna {ta sve oficiri naroda ne znaju,wima je okrenuo le|a jo{ kad se rodio,i ni na pamet mu ne pada da otvori vratai pored wih si|e u neko evropsko pristani{te na kafu. 9

koraci 9-10

Da je na dvoboju – pucao bi uvis,samo bi pazio da ne pogodi galebakoga je upravo iznad wegove glaveuhvatila ni{anska sprava.

Oktobar 1991.

JEDNINAMNO@INE

ili

NEZAVR[ENA REÊNICAO RE\EPU

U staro vreme, dok je Bog, jo{ mlad, i{ao po zemqi od re~ido re~i

da proveri svrhovitost svakog pojma u odnosu na vrtoglavicustvarawa,

kad nebo je bilo tako nisko da su ga qudi mogli rukamadohvatiti,

kad su deca, ~im se rode, odmah govorila i tr~ala,u to vreme, starije od prostopro{irene re~enice,wega je re~ rodila u braku sa znakom raznolikostii on je odmah, zlatnim ustima beskona~nog prostora jezika,progovorio hodaju}i po Panonskom moru ne doti~u}i vodu,odmah po~eo da postavqa paradoksalna pitawa,da pozla}uje nevidqivo mogu}eg,da opisuje nepostoje}e koje }e nastati kako je opisano,da ispisuje slova na pesku kako bi plima nau~ila vodu da

pi{e,da i{~itava {ta talasi vode su napisali, tuma~e}i

pro~itano kao poeziju,da prepoznaje vetrove koji su tek povetarci u pelenama,da od tih pelena kroji ko{uqe mladom drve}u,da putuju}i u mestu otkriva geografiju beskraja, wegovu

nagost,itd.,moglo bi se nabrajati od izlaska Sunca do nestanka istorije,tako da je Bog pomislio da je on wegova gre{ka,da ga ima svuda gde je wegova misao,da ga je umnoìo,a onda, uvidev{i da ga je ukwiìo kao jedninu mnoìne,u kwizi postawa po~eo je da za svakog wega otvara rubriku(recimo: ~italac, besednik, esejist, putopisac, kwièvni

kriti~ar ),10


i u svakom od tog wega kao poslodavac da podràva posebnost,uvode}i raznovrsnost wegovog talenta u politi~ku

ekonomiju,{to je izazivalo bes qudi zbog Bo`jih nepogoda koje je on

slavio,pogotovu, jednom, posle wegove re~i na izlo`bi slika o

budu}im vremenima,kad ih je stra{na nepogoda zadesila,kad su se qudi toliko naqutili da su se svi digli protiv Boga,kad su ga bili i mu~ili sve dok nebo nije podigao sasvim

visoko,dok Panonsko more nije premestio u neki od okeana na svom

imawu,umesto soli ostaviv{i supstancu zvezda na ribqim

pa{wacima,i, kako svedo~i iskustvo neopozivog rastanka,Bog je pobegao i otad se ne javqa qudima,a on, po{to je bio vi{e wih, kurvinski se razmestio u

qudskom rodui mada se skrivao u tami po~etka, pojavqivao se prema

darovitosti epoha,kao hroni~ni putnik uvek zasebno u nekom svetskom doga|aju(posledwu Sokratovu ve~eru je izbegao gade}i se patetike),kako pre, tako i posle Hrista, sve do 3. decembra 1935,kada se Bog u ~asu dosade setio da sli~nog wemu odavno nije

imao na jednom mestu,kada ga je ponovo sastavio u jedninu mnoìne,i on po~eo da se prise}a budu}nosti koja se dogodila u

me|uvremenu,kada je dnom se}awa Panonije zabasao prebiraju}i ostatke

prideva,da bi im vratio opisnu, prisvojnu i gradivnu mo} govora,kad su onog svakog u wemu, ~as u odre|enom ~as u

neodre|enom obliku,na za~aranoj strani Vojvodine po~eli prepoznavati Srem,

Banat i Ba~ka,kad su se u wegovom snu, u mraznoj sumaglici, probudili

stari sala{i,za{kripali |ermovi i snegovi ravnice severa obnovili

se}awa sa ko{avom,kad Nove godine su zvezdama kitile Jelku za do~ek

Gospodara iluzije,kad kanalom Dra{ko – Dunav –Tisa – Re|ep potekli su

izba`dareni tokovi poezije, 11

koraci 9-10

kad rodila se Mirna na{a qubav sa majskim tre{wamaro|endana pesnika

~iji stihovi na dnu dvori{ta ~ekali su skelu sagra|enu odorfejske pene iz usta zlatnog reda,

kad zamahom dara tom skelom se prelazilo s jedne na druguobalu kwièvnosti,

kad je ispod Petrovaradinske tvr|ave ponovo po~eo dazaustavqa se Dunav

da bi Sredwa Evropa, ostarela striptizeta, si{la na sokaksvoje izgubqene naravi,

kad je u ekologiju nespokojstva, umetnosti i kulture uvedenajedinica mere DR

i,kako je na laktu dvadesetog veka ostalo istetovirano,Novi Sad dobio broj 49 u ]irpanovoj ulici,ja bio sam mlado pam}ewe a Du{an Mati} se,zagledan u dlanove pro{losti koja dugo traje (ako za wu

ima{ vremena),na terasi hotela

"Kragujevac" u sebi dozivao s Najmla|im

Jagodi}emkoji ne}e u roman, koji pobegao je i prijavio se na gorwu adresu,koga je i neki Pavle presvu~en u Mrak uzalud tamo traìo i

vratio se kratkih rukava,jer onaj u kome je odseo ima o~i koje ne sluè za spavawe,jer u wegovoj mnoìni Najmla|i Jagodi} se mewao prema

potrebi,mogao je da bude podne, filmski projekat, godi{we doba,vino, Veqko Petrovi}, posledwa seoba Crwanskog,da budeBotani~ka ba{ta, pokri}eMati}u za ambis u rukopisu,da levo ga dopisuje kad ovaj pogleda desno, otvori prozor i

sko~i u taj ambis,zato Mati} nije bio siguran s kim me je upoznao, ko je rekao:

Dra{ko Re|ep,gde se denuo kqu~ od kapije izme|u dve istine razroke,velika je bila gu`va preko Save i Dunava,kao i uvek kad s juga krene veliki transport bez ikakve

misaone strategije,ali to je, bez svake sumwe, bio on ma kako da se zvao,on wega, on wih, ma{ta svega postoje}eg na ulazu u Mra~nu

komoru,ulazilo se iz krajnosti u krajnost i nije izlazilo na kraj sa

wegovom ose}ajno{}u,nije se vra}ao sre}an onaj ko je ispod arhajske maske hteo da

odgonetne sve wegovo lice,12


razroga~enih o~iju ostajala je da tumara po detiwstvu svetasvaka sumwa u poreklo stvarnosti,

dolazilo se, kao kod [aqi}a u Berane, sa opekotinama nadu{i prvog, drugog i tre}eg stepena,

u tom krkqancu razlamala su se ogledala, smewivalagodi{wa doba ~etiri puta na dan,

ubrzano se disalo do za~ina svetlosti,pri odlasku nije bio isti onaj koji je do{ao pun sebe,u osvetqenoj praznini koprcali su se ostavqeni qubavnici,

tutwali proma{eni vozovi,on je sedeo okruèn svojim ulogama ~ije portrete slikari su

pravili u o~ajawu gledaju}i sebe same,a ja sam samo gledao kako da se oslobodim savr{enstva èqe

u koju sam nesmotreno upao kao u {aht,kako da ga spasem sa poseda wegove vetrometine,da ga odvedem u Lapovo i veèm u èlezni~ki ~vor,ne bi li u Danskom kraqevskom vozu za KosovskuMitrovicu,policija identifikovala Jagodi}a Najmla|eg i

neo{te}enog privela u roman,onako kako mu je kona~ne jeseni Mati} nazna~io u usmenom

rukopisupre nego je u smrt oti{ao da se malo odmori, od ìvotnog

iskustva da se skloni,me|utim, uzaludan je posao natpevavati hor jednog ~oveka,re{avati jedna~inu sa jednim nepoznatim svemirom,presavijati se od besa i sisati palac na nozi ranog

detiwstva kako bi se do{lo do novih re~i o wemu,staviti ta~ku na re~enicu kojoj se ne nazire kraj,jer on je fijuk koji iz korena ~upa, nosi i presa|uje svoj svet

na tle na{e patwe i o~aja,tamo gde me je Anri Mi{o zatekao kako glavu ho}u da bacim

kao kamen s ramenai rekao:

"Molite se za wega jer on besni za vas".

Kragujevac –Novi Sad, 1980–1999, 2005.

13

koraci 9-10

MARIN SORESKU

SILAZINEBESKIM LESTVICAMA

Polaga~ke!

Boqe da ne silazi{.Balkan zve~i, velika je provalija Srbija.Za taj ambis kratke su tvoje lestvice, niti je ova nedeqa dan

kad strelci se odmaraju,kad

"avaks" ne oble}e oko poezije kao oko mrcine,

niti Adam Pusloji} na sru{enom Dunavumoè da ti pridrì re~,na kopno srpskog jezika da je prevede.

Usamqena je na{a nesre}a.Sa te visine ti najboqe vidi{ kolika je,koliko je u wu uloèno,kako ispod nogu nam odnose zemqu,razvezuju pertle.

Ostani gde jesi.

Da nam se moè pomo}i,ovde bi pre tebe si{ao Bog.

Nedeqa, 23. maj 1999.

14


P. S.

Za stolom ispod stoletnog drveta sedimoMarin Soresku,Adam Pusloji}, Joan Flora i ja. Nekoliko koraka od nas, nadsamom vodom Drima nagnuto, tako|e veoma staro, naboranostablo, ispod koga se, kao na Vilerovim goblenima, {epuredva labuda. Soresku mi na praznoj strani [apkotove kwigeispisuje pesmu. Sa otvorenim mikrofonom Radio Skopqa zana{ sto dolazi pesnik Risto Ja~ev. Ukqu~eni smo direktno uprogram. Soresku govori o pesni~koj Strugi i ~ita teknapisanu pesmu uz Adamov prevod. Kaèm kako je Marin ovogtenutka, mo`da, probudio paganski duh koji ve} vekovimaspava u ovom drvetu i kako }e labudovi prepoznati wegovizlazak ponad vode. Izet Sarajli} ustaje od susednog stola,uzima mikrofon i veli da bi bilo dobro da poìvim jo{barem dvadeset {est godina, kako bi mu nad odrom mogaoodràti opro{tajni govor. U tom trenutku, uz lomwavu ikrik labudova, vidimo kako ono drvo, nekako usporeno, padau vodu. Pred ogromnim ìlama izronulim iz zemqe, jednadevoj~ica zaplaka:

"Umrlo je drvo".

S. P.

Sveti Naum – nedeqa, 27. avgust 1989.

KAD BI RIÂRD BERNS BIO SRBIN

Da je Srbin, kaè Ri~ard Berns, on bi,zbog nanetih nepravdi i uvreda svom li~nomi kulturnom dostojanstvu,branio svoju zemqu od NATO agresije.

Ali nije. Ri~ard je samo lavqe srce, engleski pesnik.Engleskom pesniku se ne moè izuzeti zemqa iz poezije,engleski pesnik zna svoju du`nost, kako se brani Engleska,zna {ta je sila na javi i u pijanstvu.Wemu moè da se ~ini da NATO-om upravqa gomilasilom opijenih manijaka,jer mu se ne ~ini iz Srbije.Braniti svoju zemqu u Srbiji je danas blam. 15

koraci 9-10

Da je Ri~ard Berns Srbin,pevao bi u mrakusam.

Nedeqa, 6. jun 1999.

IZDAJSTVO LIRIKE

Umro je Miroslav Anti},javqa mi Dra{ko Re|ep,i ne veruju}i u to {to kaè,kaè: javi mu se.

Okre}em 021,da preduhitrim voditeqku TV Dnevnika,biram 3-1-7-7-9-9,[umadija {umi znaju}i da svet se smawujebrzinom vesti.

Preko Dunava zvoni mi Novi Sad,u ulici Mihala Babinke 1slu{alicu podiè Mika Vojvodina,Mika planinski venac usred ravnice,i kaè:Ta~no je, umro sam.

Idi, bre Miko, u pizdu materinu,kao {to ti je rekao Lao-Ce,nemoj da laè{,vi~em ko da sam i ja umro pa me ne ~uje,ako laè{, ima re~i da ti poispadajuiz pesama u kojima si slavio ìvot,u kojima si vodio qubav sa ìvotom,i sa ovog sveta ne}e{ mo}i da ode{sve dok ih ponovo ne vrati{ u taj ìvotkome si sva{ta obe}ao.

Pogre{no si umro, Miroslave,ako misli{ da si stvarno umrotamo gde si stao.

24. jun 1986.

16


]UTAWE S OLAFOMMINCBERGOM

U[UMARICAMA

– Za{to }uti{?Nije ovde kraj sveta.Ovde ptice pevaju, trava raste,ovuda deca idu u {kolu.

Kaì ne{to.

–Na ovom mestu,na ovoj zemaqskoj ta~ki,pristojno je }utati

nema~ki.

1992.

Ri~ard BernsKAZIVAWE

Slobodanu Pavi}evi}u

PRVI POKU[AJ

Tog trena nemadoh pam}eweve} postah se}awe. Ja bejah.[ta be{e pre?Pre – usana micawenemu{tih senki bi moje slu{awetuneli bu{eni kroz strahovawemoje jedino po{tapano gledawe.

Sad su mi u{i o{tro na~uqenepa`qivo zorno oslu{kujuglasove iz {koqki, glasove potpuno i{~upaneiz mrtvih usta, koji wihove testamente prosipa{eniz povetarce prole}ne, uzvitlanekrilima leptira, te na mom prstu zablista{e.

Ugledah kako sunce pali vatre u majski praskozorpo zelenim nedirnutim brdima, zasija{e se obronci,i svu tu masu dece ~uh kao hor,ta to su samo |aci, brbqivi veseli {kolarci.Ni{ta ne be{e uni{teno, ni sakato, sve be{e zdravo i sna`no.Sve be{e va`no. Bilo je ~udo, ne obmana. ûdo je bila istina. 17

koraci 9-10

Ko da se putokaz uperenu kwige prirode i istorije beskrajobru{i na mene, a sre}ni slu~ajpruì mi skrivene kqu~ereferenci i nestalih citataispuni moj vid, kao tajne neke dar,

sve be{e obi~no, mirno – ipak druga~ije,bez prelaza. Svet nije skliznuo postranicenego bi sasvim samosvojan, ni mawe ni vi{enego igda, ali se zagleda sada u sopstveno licea oni koje ja ~uh i videh, slu{aju i gledaju netremicespiritualno u spirali, puteve kroz talase probi{e.

DRUGI POKU[AJ

Niko ne moè ostati ravnodu{an na mestu ovamo,da se ne lecne, da se ne àcne, stegnuv{i zube bar,jeè}i koù, trzaju}i mi{i}e grla i licaili s mukom zadràvaju}i suze.Mi koji ìvimomogli smo biti na wihovom mestu. Ne postoji povlasticaza bol. Op{ta pojava svireposti ~ini da svi oguglamo.

Ti{ina obamrlosti, me|utim, na zlo nije odgovor.]utati, ne re}i ni re~i na ponavqana nedela,zna~i puzati pred wima, kao da neki predodre|eni stvorpravedno zahteva sudbinsko potpuno mirewekao da postoji ne~ije iskonsko htewekao {to je smena godi{wih doba ili planeta zbor,

a to ne moè biti. Uspem li ili ne, poku{ati moramovo kazivawe: kao dolap, kao vaqak, kao mlinski kamen,kao cediqka koja samrtnu spu`vu steè do isu{ewa,nek smrvim misao, natopqenu `rtvama, do isce|ewasmirne iz patwi, soka iz vo}ke bola, dok miris klawa udi{emu svoju krv, du` prsta kojim pi{em,

krilata nimfo koja me vodi{ u leta odjeku,juna{tva wihova moj um mi mute,wihova krvna zrnca nek mojim ìlama tekuda me ispuni wihova snaga, kao {to vetar puni jedra –re~ da me ne izneveri, bar jedna re~ vedrada dostigne wihovih mrtvih usana kute

i da ponese teret beskrajne teìnetih du{a iz utrobe wihovog grobnog mesta18


Sa{a Haxi Tan~i}

RATNA PRESTONICA

1.

Za dugih no}i, dok Ni{ leì u magli i tami, a na istokugruvaju topovi, gospodin ministar, predsednik Nikola Pa-{i}, kao da mu ni{ta nije preostalo, razgleda sinovqevekarikature. Jedino su ga one te{ile da je druga, ratna presto-nica, udaqena od glavne linije fronta. Nakratko zaborav-qaju}i bespomo}nost Srbije, motrio ih je bezizraàjnimpogledom, glade}i dugu sedu bradu.

Te no}i, gospo|a Pa{i}ka je zbuweno }utala, a isto takoi dvojica srpskih pisaca, Ivo ]ipiko i Sibe Mili~i}. Tadapredsednik Pa{i}, vi{e kao otac, progovori:

"Ni Krià-

ni} sa ~itavom svojom crta~kom {kolom nije znao drugo negoda nekom, wemu svojstvenom, {alom ocrta na{e naravi. Iz-laz, pokaìte izlaz! Ali nema nikoga ko bi ovih presudnihdana Srbiji pokazao izlaz, pravi, jedini izlaz! Vi samo cr-tate", àlio je i qutio se.

A{ta je]ipiko, zapravo, traìo od gospodina ministra,predsednika Pa{i}a? Za{to da u ~asu najè{}e opasnostipo Srbiju ne razgleda sinovqeve karikature i ne poredi ih sastawem u svetu? Wemu se desilo da je jednom osetio kako sestabla uvijaju pod sna`nim vetrom. Preme{tawe vetrova ponajvi{im kro{wama uporedio je sa preme{tawem vojnih jedi-nica po zemqama Evrope i to kao metaforu iskoristio uprozi. Da li ga zbog toga treba osuditi?

Ali i to, pomisli, moè slabiti borbeni moral. Jer,dobro je zapazio dr Ar~ibald Rajs, egoizam je ve} nadoknadio 19

20

dobar deo onoga {to je izgubio u patriotskom odu{evqewuprvih meseci.

To pomisli, ne mogav{i da stavi ta~ku na doktorovo zapa-àwe, a da ne podnese i svoje kwièvni~ko svedo~ewe. U rat-ni dnevnik unese primere spletaka i intriga u politi~kim ivojnim krugovima, koji su slabili borbeni moral.

2.

Pa{i} zamoli prijateqe pisce da mu prave dru{tvo u su-sretu s engleskim novinarom koji je zatraìo prijem. Piscisu to i obe}ali. Za nekoliko dana primi engleski novinarobave{tewe da }e ga predsednikPa{i}, wemu za voqu, pozva-ti na ve~eru zajedno sa dvojicom srpskih pisaca.

Kada je do{ao predsedniku, zatekao je ve} dva gosta. Jedanbe{e vanredno korektan, ozbiqan gospodin, uredno odeven ibri`qivo po~e{qan. Gospodin Sibe Mili~i} pozdravi no-vinara Xona Rida odmerenim naklonom, sede za sto i tokom~itave ve~eri ne izusti ni re~. Drugi gost je ~itave ve~erigovorio. ]ipiko je rapsodi~ki skakao s jedne teme na drugu ipri~ao redom doga|aje u kojima je u~estvovao.

On iskoristi priliku da podseti predsednika na zajed-ni~ki ru~ak sa prijateqima u ba{ti hotela

"Orijent", 28. ju-

la, kad mu je stigla depe{a kojom je Austro-Ugarska objavilaSrbiji rat.

"U~inilo mi se, kada sam vas pogledao, da va{e

povu~ene o~i iz zaklonice izraàvaju ne{to neobi~no, {tose toga ~asa dogodilo", kratko mu je objasnio, i dodade:

"înilo se mnogima nemogu}e da to par~e hartije moè da bu-

de prete~a tako krupnim doga|ajima. U wenu verodostojnostbio je pokoleban ~ak i {ef pres biroa Vilovski, ina~e opro-bani birokrata, ~iji temperament, mimogred re~eno, karak-teri{e najboqe wegova {e}erna bolest, blage prirode."

3.

Postoji jo{ jedno se}awe na po~etak rata u Srbiji, se-}awe na san, tako ìv da je zauzeo mesto u ]ipikovom ìvotukao veliki istorijski doga|aj. Gazi preko utrine i livada.îni mu se da ni na {ta odre|eno ne misli, ali ose}a da go-wen ne~im stra{nim beì iz zaraène varo{i, iz wenihzaga|enih, prenatrpanih ulica, od logora, bolnica, od komi-ta, patriota, od qudi i wihove pameti, morala... Ali ose}aneodoqivu voqu, èqu za neograni~enim prostorom i samo-}om. Stiè na breùqak sav u vinogradima, na mesto

koraci 9-10

21

oivi~eno bagremom. Drveta i ~okoti, kolibice, stene,zemqa, staze do svojih mirnih senki leè ~isti i spokojni namlakom suncu. To sunce postepeno }e da ih greje dok se, odmo-ren, ne probudi, oìvqen jakim rasplodnim ìvotom. Ne-dugo potom to }e i doìveti, upu}en pravcem van varo{i, azatim doìvqaj istim re~ima uneti u dnevnik borave}i uNi{u. [ta je drugo mogao da u~ini nego da doga|aj iz sna ijave upi{e kao jedinstven. Izgleda da je izgubio vlastitumo} da bira. No i gde je tu linija podele? Opisani san ostaoje u wegovom se}awu kao mera razlike u odnosu na stvarnost.Poku{avaju}i da utekne od rata, tog popodneva je, uzbu|en,hodao okolinom. Vedrina, ti{ina, sunce, o~istili su ga, za-dahnuli lakim, bezbri`nim ìvotom. Izme|u stvari koje jegledao ose}ao se sre}an, siguran.

"Zemqa mi je laka, diè me

vedrina s neba, jer se ose}am kao deo po deo svega {to gledam,jer se izgubilo moje ograni~eno, pla{qivo Ja u neoprede-qenoj beskona~nosti. Lep je ìvot!" zapisao je, proveriv{iistinitost onoga {to je zapisano. Uàs je vladao u du{i, i tugde je ìveo, i u ~itavoj Evropi: dva stawa, toliko sli~na da jejedno moglo proizvesti drugo. Sru{ene ku}e, izbeglice, smrti tortura – prihvatio je kao model sveta uobru~enog ratom.

Rat je, sa svojim ru{ila{tvom, izgledao kao novi oblikìvqewa.

4.

Mali narodi imaju velike neprijateqe. Veliki narodi suveliki neprijateqi malih naroda. Malim narodima uspevada preobrate ratove protiv wih u odbranu od velikih narodakao velikih neprijateqa. Uspeva im da ih uzdrmaju u uverewuda su svemogu}i; da napuste u{an~ene planove i projekte oosvajawu sveta, odvoje neplanirano ve}i deo vojnih snaga nafrontove ~iju {irinu i dejstvo nisu predvideli i umawe svo-je ratne potencijale.

Ima, dodu{e, malih naroda, koji se priklawaju velikima,da bi lak{e prebrodili ratne strahote i sa~ekali boqu pri-liku za osloba|awe i osamostaqewe.

Razmi{qaju}i o tome, ]ipiko bi mirne du{e tvrdio dati imaju vi{e pameti negoli drugi mali narodi. On brine gdese i kako hrabro{}u i odlu~no{}u ispoqava wegov, srpski,narod. No kad god ga neko ne{to o tome zapita, {ta se ovihratnih godina doga|a, s obzirom na kwièvna opredeqewa iizuzetnost situacije u kojoj se Srbi nalaze, u razmi{qawimao takvim pitawima je veoma skepti~an. Jedno su ideje a drugo


22

pustolovine, obi~avao je da kaè misle}i o ratu kao pusto-lovini, istovremeno ponosit svojim narodom. Upravo uNi{u upoznao je mnoge predstavnike nauke, umetnosti,politike i crkve. Jo{ i dr Ar~ibalda Rajsa, {vajcarskog le-kara i prijateqa Srbije, s wegovim zelenkastim o~ima idobro}udnom bradom. No i izbeglice, koje su se sklonile uNi{; novinare i dobrotvore, vojnike i seqake, glumce ima|ioni~are, sve same probisvete.

Veliki qudi, mali qudi! Ista pri~a kao o velikim imalim narodima. To ga je ute{ilo; ve} je, odre|eno, znao da jeto, u krajwoj liniji, sudbina svih na ovom svetu!

5.

Pusti te mra~ne stvari, mani se, opomiwao se Ivo ]i-piko. S kwiàrom Pavlovi}em, ~ije mu je prijateqstvo go-dilo kao pravo osveèwe, jer kad god bi ga pozvao, znao je dapro}ereta ~itavu no} u du}anu na obali reke. Ni{ mu jeuàsno dosadio ~itavom svojom ratnom atmosferom. Oskude-vawe naroda i vojske, u svemu – nedostajali su bra{no, ode}a,gas, struja, materijal za izradu oru`ja, avioni, eksplozivi, mu-nicija, vojna oprema, lekovi, lekari i antiseptici – potpu-no ga ojadi{e. êznuo je za radom na romanu da bi malo osve-ìo glavu. Mada je tako daleko doterao svojim ga|ewem da jeozbiqno odlu~io da ni redak ne napi{e.

Istorija sveta je zbirka o~iglednih laì, sastavqena odpesama i proze. Kako danas verovati kwigama? Svetska isto-rija je tako|e u velikoj zabludi, s obzirom na zanimawa idela velikih qudi. To moè tvrditi mirne du{e, po{to se isam bavi literaturom. U tome mu je za pravo davao wegov pri-jateq, kwiàr, gospodin Pavlovi}. Kod wega se ose}ao si-guran i zadovoqan. Zaboravqao je na svoju sudbinu, sudbinusrpskog pisca osu|enog na pakao rata. Trudili su se da razgo-varaju samo o kwigama. Wihovom sudbinom, mislio je ]i-piko, upravqa neka vi{a sila, s kojom samo posve}eni uspe-vaju da uspostave odnos. Sumwao je da bi to moglo biti re~ili sam stvarao~ev duh. Mo`da ~italac, tako|e je mislio, na-vla~i na sebe gnev nekih drugih sila, koje se pruàju izvanstranica kwiga.

Odlazili su sve daqe u razmi{qawima o kwizi, urawa-ju}i u tajni smiso wenih zna~ewa. Iz crnila se}awa, ]ipikoje izdvojio jedan nezaboravan prizor koji opisa gospodinuPavlovi}u: Kada je, prvih dana rata, bomba pogodila susednuku}u, prozori su se rasprsli, zidovi obru{ili, a zemqa je

koraci 9-10

23

zadrhtala. Sve se sru{ilo u ni{tavilo, vrata, stubovi, zido-vi sa slikama koje su i daqe stravi~no visile na wima. Nikadne}e zaboraviti krikove dragih prijateqa koji su umirali.

Sa wima su, naàlost, poginule (]ipiko je tu re~ upo-trebio) potresom izru~ene kwige iz wihove velike porodi~-ne biblioteke.

Uzlepr{ale stranice iz safijanom uvezanih kwiga,~arobno se opli}u}i oko ru{evina, rasu{e se i slego{e kaojato prepla{enih ptica.

"Poput qudi, i raskoqene kwige

boja`qivo su pokazale svoju utrobu", potreseno ispri~a.

"ôvek umire mawe slikovito", usudi se da doda kwiàr

Pavlovi}.

6.

[etaju}i unakrst gradom, sreo je ~i~icu s mrtva~kim kov-~egom, izgledaju}i kobno kao kakav hiqadugodi{wi putnik.Taj prizor ga je duboko potresao. Ponovo je sra~unao da se ~o-ve~anstvo ne deli na velike i male narode, kao ni na velikei male qude, nego da se sastoji od dva dela, od ìvih i od mrt-vih, i da je mrtvih vi{e.

Bez sme{taja i prebijene pare, lutaju ni{kim ulicamavojnici, seqaci i seqanke, Beogra|ani koji su pobegli od bom-bardovawa i idu na pijacu sa zembiqem u ruci. Bekstvom sesklonio ostatak dràvnosti Srbije na izdisaju!

"Idem i prolazim svetom bede kakav nisam nikada do sada

video, za koji nisam mislio da moè da postoji", govorio je]ipiko.

U velikom parku disao se sve` vazduh, a uve~e, za kafan-skim stolom, raspravqalo se o ratu. Duh naroda izgledaìv je,moralvisok, a uvereweukona~nupobedu~vrsto, ipak je verovao.

Nikola Pa{i}, Laza Pa~ua, Quba Davidovi}, Quba i Jo-van Jovanovi}, regent Aleksandar, mitropolit Dimitrije,generali, strane diplomate i vojni ata{ei, svojim prisustvomdelovali su umiruju}e na uznemireni grad, ali su izazivali izabrinutost.

7.

Mra~na raspoloèwa zaustavila mu je, nakratko, jednadobra udovica.Taodlu~naènanekog javnog slu`benika, okre-pila ga je po{teno, a i novcem pomogla. Sve to sa~uvao je usebi s izvesnim ponosom, suprotno obi~ajima mu{karca, uzi-maju}i u obzir da je ona, dok se nije pojavio u Ni{u, ìvela


24

najmoralnije i najpovu~enije, izagnav{i iz svog jednoli~nogìvota svaku qubav.

8.

Uveren da je situacija u kojoj se nalazi Srbija crna ibeznadna (

"Ja to tvrdim obzirom na ~iwenice"), dozivao je

Boga da svojom beskrajnom mo}i primerno kazni i potopiBalkan takav kakav je.

9.

Obrvan tifusom, ose}ao se zderan, sru{en. U sivoj sobime|u ~etiri tamna zida, triput na dan donosili su mu hranu.U toj samo}i sa~ekao je preme{tawe u pomi~nu ambulantustacioniranu pri Vrhovnom{tabu. Nije nalazio smisla tak-vom utamni~ewu. Skru}en i drhturav, skr{en od leàwa, za-glupqen od samo}e, oga|en svime, èleo je smrt.

U groznici i bunilu razgovarao je sa sobom ili s Bogom.Neobi~an, tup, prodoran bol strujao je u svim pravcima; jedanod ruku, pa u ramena i vrat, a drugi od nogu prema struku. Mi-slio je da ne}e dugo izdràti. Obeshrabren tolikim rasipa-wemsnage, okrenuobi seprema ziduiostajaona sveravnodu{an.

Po{to vi{e nije mogao ni hodati ni micati rukama, a te-lo kao da mu se razvodnilo u lokvama znoja, ~asna sestra,niska, krepka mladica, motrila je na wega i presvla~ila ga.Sve dok nije prezdravio, ona je bdela nad wim.

10.

Po wenim mrkim talasima, Ni{avu bi poznao me|u svimrekama sveta. Gore, u prvom luku na prilazu gradu, razbijaromorom suve grane zemqe. Malo podaqe talasa jednoli~nuravnicu okrastanu prvim potleu{ama. Postrance, wenim us-kim obalama zaredali hrastovi, sveta drveta. Prema dobu,veli~ini i obimu debla ili kro{we, dobili su imena – Kri-vi hrast, Veliki hrast, Stari hrast. Samo je Mo{in hrastponeo ime ~oveka.

]ipiko se raspitivao, i zapisao je legendu o tom Mo{i.Godinama je, vele, pevao; na sav glas, daju}i sebi odu{ka. Pro-strana poqa, uokolo, }utqiva.

"Da se iìvim", govorio je Mo{a.

"Kad ne mogu kod ku}e,

bar u poqu."

Pesmom je potkradao vreme, dragocene trenutke zakoni-tog vremena, samo za sebe.

koraci 9-10

25

Jednom, i Ni{ava zastade da ga ~uje.

"Bogme, zato }u da prestanem", pripreti joj.

Glas mu zaneme, kao umorna ptica. A on se, na goloj zemqi,smawi i izjedna~i s wom.

Osnaèn posle bolesti, iza{ao je ]ipiko na obalu i spu-stio se podno Mo{inog hrasta. Zaprepa{}en neverovatnimose}awem prepoznavawa, on iz stabla za~u najpre {um, a ondasve razgovetnije disawe koje za{ume u kro{wi kao tihi pev.

Odjednom ravnodu{na Ni{ava zaklobu~e i nenadano iz-baci sa svog mutnog dna le{ nekog vojnika.

11.

Umesto da uìvaju kraj svojih dragana, razmi{qao je]ipiko, ubogi i àlosni srpski vojnici ratuju, ne znaju}i nidan kad je a ni no}.

Izvan kasarnskog ìvota lako je biti pacifist. Ali, kadopasa~ stegne... Jo{ i {iwel od debelog, grubog sukna. I~izme sa mekim, naboranim {arama. I nakrivo nabijena {aj-ka~a, iskrzanog sukna po uglovima!...

I poqa gde se sti~u sve sile cve}a, obrasla su vojnicima.Smrt, zamka nepo{tedna, odasvud vreba. Pod wenim velompritajeni, strahuju. Da je tako, uzimaju zvezde za svedoke. Pro-tiv udesa jadaju se nebu i zemqi. Ali, nema leka o~aju. Rattraje – spas im se ne pi{e.

Rat {iri zlo, nanosi {tetu, stvara nevoqe i patwu, opa-kim mo}ima, misli ]ipiko.

Oni koji imaju u sebi dovoqno sna`ne strasti – za mr`-wu, osvetu ili mu~ewe, da bi postigli neki ciq, sklapajupogodbu sa silama zla, misle pak srpski vojnici.

Rawenike vidaju. One koji telo predadu pokoju, sahrawujupo {umarcima. U nebeskom luku stiù du{a za du{om. Vi-dev{i oblake na zaranku, ]ipiko pomisli da su opto~enizlatom vlastitog smiraja.

Zahvalan je Ni{u zbog doli~nog dràwa u odsudnim dani-ma za Srbiju. Ne uzdi{e za wim lepote radi, jer ima i lep-{ih, ve} za Srbijom {to se ovde sklonila da du{u sa~uva.

Evropa je poslu{no kora~ala sve dubqe u mrak. Ponovo suSrbi okrivqeni za po~etak rata. Znaju}i da su ku}u napra-vili nasred druma, kako se slikovito izrazio geograf Cvi-ji}, uvek su bili skloni da to smatraju svojom nesre}om. Ali,oni su sobom doneli i usud svog slovenskog porekla i


26

pravoslavne vere. Zato je ]ipiko pojmio da je ceo problemSrba u wihovoj nespremnosti da se toga odreknu.

Ako i ne razumeju veli~inu uvrede koju im je Evropa na-nela, ako su jo{ verovali da negde u poretku stvari ima mestai za wih, izgledalo je da su se Nemci sa saveznicima ipak ose-tili sposobni da ih kao narod uni{te, re{eni da to izvedu dokraja.

Od nemira naj~asniji san je usnio: da se pojavio Pa{i},krvave glave u ruci.

Da je mogao, otvorio bi o~i i razbudio se, da umrlomeìvot vaskrsne. Ali o~i nisu o~i, a jezik nije jezik.

To se nama novo zlo ponavqa, pomisli.

Kada je sunce zazorilo, u"Orijentu" se kafom okrepio,

pomisliv{i opet kako Srbiji nema spasa.

12.

U zaba~enoj to~ionici, me|u novinarima i studentima, unekoj ~udnoj atmosferi, vodila se rasprava o neosporivimpravima Dalmacije i Istre da se pridruè Srbiji u stvara-wu jedinstvene dràve ju`nih Slovena. Sutradan je do{la kwemu deputacija, novinar Sinobad, student Bartulica i pe-snik Mili~i}, i zamolili ga da bude predsednik Protestneskup{tine. Reko{e mu da }e se dràti javno i da }e je po-setiti najistaknutije li~nosti. Branio se o~ajno, ali nijeuspeo. (Uop{te nije imao energije da odbije nekoga kad ga zane{to zamoli i toga ~asa ne misli na posledice.) A bilo muje neprijatno. Jo{ je bio pod utiskom Skerli}evog pomen-dana; na konferenciji morao je da govori o wemu i wegovimdelima... Govorili su i drugi... Bio je pod srame`qivo do-sadnim utiskom toga svog govora i govora drugih govornika.Misli kako niko nije iskreno govorio... Zar je i to mogu}e?A sada, evo druge bede!

Razmi{qao je kako da se prilagodi novom poloàju beznovih neprijatnosti. Nije umeo da bude elasti~an kod takvihsituacija. Do sada je bio

"literarno nespa{eni Srbin...",

kako je zapisao u dnevniku."Pa sam postao srpskim podani-

kom – i time postao veleizdajnikom, izgubio imawe i penzi-ju... a dobio ukaz za okru`nog {umara V klase (VI klase nema)sa 210 din. mese~ne plate, ali sa odbicima primam 105. Po-stadoh mu~enikom, `rtvom austrijskog terora!... Sada trebada budem predsednikom protestne skup{tine... Dakle ~ovekod politi~ke akcije prvog reda!"

koraci 9-10

27

Bojao se da mu italijanski listMe|asero ne otkaè saradwu.Wemu bi time bila nanesena {teta. A koju korist bi imaloSrpstvo od toga?

Pa ipak, podvrgnu se voqi ve}ine.

13.Ni{, u prole}e 1914.. . . . . . . . . .

Do{ao je taj dan.

Prostrana dvorana dupkom je puna. Zauzeo sam predsed-ni~ko mesto. Oko mene su Jugosloveni. Poznajem ih u lice...Sami stipendisti! Vidim nekoliko istaknutijih li~nosti,nekoliko poslanika, nekoliko partizanskih qudi. Do{ao jei urednik socijalisti~kog lista.

Otvaram sednicu. @urim se da i{~itam skalupqeni pri-godni govor. Tu su dve glavne misli: prva, vajar Me{trovi} iwegova umetnost; druga, da bi Dalmacija gore stradala sa sva-koga gledi{ta pod stranom nacionalnom dràvom nego podanacionalnom Austrijom.

Zbuwen, seo sam ne znam za{to.

Govore razni govornici.Meni je sme{noi stidim se zawih.Najposle prelazi se na glasawe. Urednik socijalisti~koglista ho}e da govori.

– Nemate prava da govorite kao socijalista!

– Nemate pravo... Ovo je skup{tina nacionalna, skup{ti-na nespa{enih!

– [to da ne govorim?

– Neka kaè {to misli – ume{am se.

– Ne smete mu dati re~... Ne smete!

Podvrgoh se voqi ve}ine. Socijalisti ne dajem re~.

On protestuje i izlazi iz dvorane.

Pomislih:"Koja sre}a da i ja mogu to da uradim!"

14.

SaPa{i}em, razmi{qao je, jugoslovenska ideja ulazi u srp-ske prostore. Hrvati i Slovenci prihvati}e je kao neizbe-àn deo zajedni~ke situacije u kojoj su svetskim ratom sko-qeni. Svestan da }e mnogo toga proma}i srpskom oprezu ipredstavqati pretwu upoznavawu jugoslovenske bra}e, wi-hove sebi~nosti, bio je uveren da je i li~no doprineo uda-rawu temeqa nove ju`noslovenske zajednice.


28

Po{tovao je i svaku drugu dobronamernu ideju o udruì-vawu naroda. Zato mu se dopala ideja o eventualnom stvarawubalkanske federacije sa Bugarskom.

Udubqen u takva razmi{qawa, pribavio je kwiàraPavlovi}a dela i bro{ure, objavqene u Ni{u, u kojima suobrazlagani ratni ciqevi i program jugoslovenskog ujedi-wewa. Za potrebe srpske vlade, Cviji} je objavio kwigu Je-dinstvo Jugoslovena, a Aleksandar Beli} sinteti~ku raspra-vuSrbija i ju`noslovensko pitawe, dok seStanoje Stanojevi}u kwiìci [ta ho}e Srbija zalagao za oslobo|ewe svihsaplemenika, po{to su Srbi, Hrvati i Slovenci, po wemu,jedan narod po poreklu i jeziku.

Pa ipak, video je tada u pravom svetlu, ne kao krupnu fi-guru koja rasteruje mrak, nego kao li~nost, Stojana Novako-vi}a koji je uSrpsko-hrvatskom almanahu za 1911. godinu ob-javio jednu svoju viziju pod naslovom Nakon sto godina –Beograd, 15. maja 2011. Podsetio se toga da je veliki kwièv-nik, nau~nik i dràvnik zamislio da }e do zajedni~kejugoslovenske dràve do}i tek na po~etku XXI veka.

Dogodi}e se izgleda mnogo ranije, osmehnu se ]ipiko. Ada li }e se i odràti, zabrinuto se upita.

Mo`da }e se vizionarska zamisao Novakovi}eva ostva-riti u predvi|eno doba, opet pomisli. Pro~itav{i tekst jo{jednom nadu{ak, zapita se, zajedno sa Novakovi}em:

"Kakvim

bi se sredstvima uspelo da se izglade sredwovekovne rane u srp-skom i hrvatskom narodu, da se savlada oblasna pocepanost."

15.

"Ni{!

Tek sada kada se na w se}am mogu da ga zamislim, za onihwegovih dana, u raznolikosti i prenatrpanosti jedne ratneprestonice. Ni{ i reka Ni{ava! Jedno bez drugoga ne moèse ni zamisliti.

Pored Ni{ave, koju preseca èlezni~ki most, parkom ialejom drveta {eta i odmara se otmeniji svet izbeglica, a sta-ri soka~ki Ni{ tamo je gde pi{e: 'Kavana kod ìrafu van-evropsku ìvotiwu', i gde se nalazi ku}a preko ~ijih zidovapi{e velikim crnim slovima: 'ûvaj se hude ène'!

Izbegli~ki besposleni Ni{ gledao je na rat kao {to sesa galerije gleda na pozornicu i, prema svome ~asovitome ra-spoloèwu, povla|uje ili protestuje.

koraci 9-10

29

Stoji ih nekoliko na ulici, pred kartom evropejskog ra-ta: – [ta rade Rusi? Gde su?Majku im... A tiFrancuzi, ratujuna pedqe... Italijani... Mani more, majmuna{i! Gr~ka je snama, Rumunija isto...

Dok tako ~ar{ija, otmene dame{etaju pored Ni{ave. Jed-na mlada dama ~ije lice (mada sunce greje), gubi se u gustomefinom boa i, izme|u mekih dlaka izgleda kao wu{ka neke pi-tome ìvotiwice, àli se drugoj dami na nesre}ne prilikeNi{a: – Pomisli, – kaè – gospo|a An~ica sedi u ku}i ve}petnaest dana... Ne moè da dobije stvari iz Beograda... A tizna{ kakva je ona; ako na woj sve ne peva, ne}e na ulicu...Stra{no!... Bednica!

Kavane, mada su ve}inom prqave, pune su; u bioskop ulazise na jagmu, a u prenatrpanome pozori{tu tek {to se di{e...Da nema rekruta {to pevaju}i ulaze u varo{, niko ne bi ka-zao da rat jo{ traje! A ima mnogo ~ega {to bi nas na rat ima-lo da se}a, cvet na{e mladosti neprestano glave i zavijenihruku, i na grubi udar po plo~niku novih {taka, i na bledenemo}ne i otrcane zarobqenike, i na gole, bose, gladne, nezbri-nute zbegove i na ciganske prosjake. Ali ima ne{to {to mesvaki dan dira do u dno du{e. Kroz prenatrpane ulice punenovih rekruta, {to pevaju}i ùre da popune mesta mrtvihdrugova, i viku raznosa~a novina o sjajnim pobedama i {kri-pu volovskih kola, lagano prolaze mrtva~ka kola. Na kolimaizme|u belih an|ela od hartije, leì mrtva~ki sanduk crn ibeo... Muzika svira... A sunce sja i greje kao u prole}e. Mrt-va~ka kola u punoj vedrini dana kao sudbonosna senka provla-~e se kroz vrevu uzbudqiva ìvota vuku}i `rtve tamo gde seza uvek ostaje...

Mors tua, vita mea.I nigde kao tu na ni{kim prenatrpanim ulicama ne

izbija ja~e: smrt i ìvot. Kao da se tu, nerazdruìvi wihdvoje sukobi{e i o~ajno bore...

Mors tua, vita mea.Ali eto, kao da sve to nije bilo dosta. Ipak hvala, ve~ita

hvala i slava mrtvima!"1

16.

Jedno vreme sam i daqe ~itao wegove dnevnike, da pritome ni jedan redak nisam ispustio. A to je – moram da uvidim– potvr|ivalo vrednost wegovog umetni~kog dela. S druge


1 U ovom delu kori{}eni su modifikovani segmenti ]ipikovog dnevnika.

30

sam, pak, strane na zavr{etku ~itawa wegovih dnevnika osetioda se umeni ne{to na nepopravqiv na~in uru{ilo.Po~ev od ta-da, verovao sam svakog jutra da je posledwe kad }u jo{ ustatiu jednoj dràvi, a probuditi se u drugoj, ne slute}i da }e bitii tre}e.Pri svakompokretu ni jedan vi{ene}umo}i da u~inim,sa punom izvesno{}u da dràva u kojoj ìvim jo{ postoji.

Ima slu~ajeva, stvore se situacije koje vi{e nije mogu}eu~initi gorim ni pomo}u kakve politike, izgleda. Posle to-liko truda, tolikih uzaludnih poku{aja i napora, Jugosla-viju nismo uspeli da sa~uvamo. Jugoslovenstvo, kojem smodotle pridavali neki silan, takore}i neshvatqiv zna~aj,izgubilo je, u mojim o~ima, svaku va`nost. Tako, na braniku,izgleda da sam se umorio, i, ne shvataju}i da od moje domovineprave blato ili baru, jednostavno spustiv{i se na zemqu, iostao tako, da sâm silom ponovo podignem na noge. Hladno}abratstva, vlaga jedinstva, vetar nesloge, vi{e mi ne smetaju:ne dopiru do mene, i ne ose}am ih. âk mi je qubav zatomqena;i daqe primam k srcu sve {to me i li~no vre|a, {to se ne darazumeti, ali vi{e iz navike. U ìvotu – vi{e mi ni do pri-vida nije stalo. Ako mi se {togod ne dopada, u najgorem slu-~aju prespavam, a ni time mnogo se ne ute{im, time samodobijam na vremenu. Ve} posle svake naredne neprijatnostibez otezawa se pruìm na zemqu, pa ostalo vi{e i ne ose}am,jer u me|uvremenu zaspim.

Samo je jedno postalo u meni ja~e: srpstvo. Ako bi nekougrozio moju Srbiju, ako bi joj samo koù dotakao, iako jeovih decenija izgubila korak (~emu je i sama kriva) i neko mizbog toga stao odzada na petu, bez i ~aska oklevawa u istomtrenu bih uzvratio – da, naravno, za to imam snage i da, odmahpotom, ne zaboravim {ta sam zapravo naumio.

Zapustio sam se, postao sam teret za svet, svima sam samo na{tetu, dobi}e od mene bolest – prebacuju mi. Ali u najve}ojmeri kao da ih na neki na~in sputavam, ometam, a ne oni mene.Primetio sam to jednog Vidovdana kad su nam odveli pred-sednika dràve, uzalud se otimao, protivio, silom su ga uhap-sili, i mada je poku{ao da se na inostranom sudu brani, i sebei nas, prona|en je pomodrele koè u samici. Sto puta sampomislio da kaèm da mi je wihovo starateqstvo na teretu,da treba da me puste na miru, da idu u materinu! Zar ho}u tuda crknem, zar ne èlim da sa~uvam glavu? – upitali su, i neznam kakav su odgovor mogli pro~itati s mog lica, ali sam nawihovom najednom ugledao zaprepa{}ewe, nalik na mr`wukakvu uop{te vidimo na donosiocima zala. Ali patwe senikako ne mogu osloboditi, bol ostaje sa mnom bez prestanka.

koraci 9-10

31

I mada sam ve} navikao na mnogo toga, na{ao sam da je po-èqnije da tihujem do daqeg, sklawam im se ispred o~iju. Uovom ~asu pritajenost smatram va`nijom od pobune ili otpo-ra, a kao drugo, poneka iskustva, poznavawe mesta i ìvotaponekad nisu od pomo}i da u nama poja~aju poverewe. A i da-leko im bilo: doju~era{wa bra}a, novi susedi, ne odvaàvajuse vi{e da nam pomognu, ako bi nas neophodna potreba prisi-lila, pored ostalog i zato {to su i wih uzeli pod svoje. Po-{to su ih kao decu u igri stavili u jednu, svoju vre}u, opo-miwu ih dobrano unapred: verovatno }e ih tek boleti, kao nassada, jer vremenom je nova operacija neophodna, ali po{tosredstva i prilike ne}e dugo biti, doìve}e {to i mi. Koli-ko se u me|uvremenu zapaà, od jedne dràve su jednim pote-zom na~inili pet, svaku prema drugoj, pa su sve to stavili podjednu kapu. Uveravahu: bi}e preduzeta potrebna briga, a tosmo iskusili ubrzo, zaista; ~ime tako|e ne moèmo bitiusre}eni. I to sasvim sami, uza svu nepristojnost da u obi~aje-nom ~asu sopstvene noge vi{e ne moèmo da koristimo, a uza-lud se obra}amo i za pomo} – najpre pro{aptano, pa glasno, asad ve} i urlikom.

I bombardovawe smo podneli preko glave, sa visina nedo-stupnim odbrani. S mnogima drugima i sestru smo otpremili.

Odasvud, na nas motre. Tako ose}am pod utiskom neizbe`-nih zapaàwa, tu|ewa – s pravom, naàlost, moram priznati.

Najvi{e me vre|a to {to se ~ini da smo za sve krivi, iutvr|eno je kao ra{irena istina. Stalno se pred wima prav-damo: nismo krivi, naprosto i nije zapravo to na{a prava pri-roda – ali je sada te{ko i dokazati, uvi|am.

A vredi razmisliti, izgleda, i o tome da moramo izdrà-ti dok nas napadaju i svuda nas slede, skidaju}i nas do gole ko-è. Da mogu, legao bih kona~no na slamaricu, pa bila prili~-no tvrda, od predaka ugwe~ena, i prekrio se do glave ~ergom,da bih najzad bio slobodan, za neko vreme prepu{ten sebi, dapo voqi provodim vreme, a pre svega, da se najzad smirim.

Najzad smo izgleda kod ku}e, svoji na svome, i sve je u redu.No tek s laganim sti{avawem srca pojmimo gre{ku, prihva-tamo sliku koju o nama rasprostiru, upiru prstom u nas. Re~ju,da i sami poverujemo. No mnogo se u na{em srcu nakupilo dabi zaboravom zaraslo. Zaborav i nije tako hitan, ako samodobro razmislim, naravno.

Dobro da smo uop{te ìvi. I od rana u bolnici vi|amnajvi{e onih sli~nih mojoj, naj~e{}e u srcu i grudima, madaih je i vi{ih, u glavi, na bedru, stra`wici, ruci, ~ak i na


32

vratu i le|ima, ni u kom slu~aju neobi~ne ili ~udne u uobi-~ajenim okolnostima jedne op{te bolnice.

Nikako da ustanovimo o~itog upravnika na{e bolnice.Ima ih u dovoqnoj koli~ini svuda, slu`benih lica tako|epuno, nesumwivo sposobnih i stru~nih. Po imenovawu vidnoìvnu, trude se da ugode, da sve objasne, ali pruène im pri-like da pokaù kako nas odli~no predstavqaju. – Ni govora,prisiqeni da budu poslu{ni, u suprotnom pripretili bi imili ih udaqili s poloàja, milom ili silom. Bio bih spre-man i da bra}i kaèm: ne tugujte, ali je i to neute{no, jer susa sestrom.

17.

Pro~itao sam iPauke. Jo{ ranije je doprlo do moje svestida je mesto pripoveda~a s primorja u me|uvremenu utvr|eno usrpskoj kwièvnosti, wegove kwige nazidane od pri~a kaoku}a od kamena u wegovom zavi~aju, me|u kojima se ovaj romanizdvaja kao najboqe ]ipikovo delo. Opet su me hitnule ujugoslovenstvo – kako mogu videti po pri~ama, kako mogu pro-suditi po romanu, i ve} raspoznajem dobro osvetqeno pred-vorje neke nesrazmerno velike Jugoslavije: wu su zatim – ba-dava protivqewe, paktovi, demonstracije – morali ponovograditi, {to je pored dva svetska rata Srbiju i zato potreslo.

Desilo se da su udruèni narodi Srbi, Hrvati i Slo-venci uvu~eni u istu paukovu mreù – i to bogami sa svimaostalima. A ubrzo je i woj po~elo da proti~e vreme, poputprethodne, samo s dràvotvornim odstupawima.

Prostorom, ne bi se reklo da obilujemo: ako se mi okrene-mo, i sused mora da se okrene; ako sused zgr~i noge, moramo dazgr~imo na{e; ali nam je san i na ovaj na~in dubok i poklawasmirewe. Oskudni dani, odista.

Nepovratno zacarili novi pauci, a ni posao vi{e nijeuvek obavezno garantovan. Opada mi voqa, opada polet, svakidan ustajem malo teè, odlazim na po~inak malo umorniji.Nekako sve po~iwe da mi biva teè, i sebi postajem teret.

Danas ima primerno sre}nih, a u mawini i bogatih. I tunemam, razume se, mnogo {ta da pridikujem.

Pri~am o pro{lom, o budu}em, o slobodi.

Bogosluèwu ponovo prisustvujem, nedeqom i o prazni-cima.

koraci 9-10

33

18.

Posle svega, na~isto sam s celim stawem stvari. I u sva-koj prilici zagledam zgradu

"Oficirskog doma" na keju pored

Ni{ave, ne znaju}i da li bih se zasmejao ili radije ~udio. Alini za jedno nisam spreman. Ne znam{ta me je povelo, {ta mi sedesilo– samo se se}amda se namene svalionekipritisak, poneome, pogurao neki zamah, u prostorijama Doma, kroz zbrkane ka-fanske stolove, nove goste, vrata koja se raskriquju, onda zatva-raju, i najzad se pred mojim o~ima slivaju i mutno me{aju.

I nas dvojica ve} u dvori{tu, u koje smo sa fakulteta naj-zad bili stigli, jo{ dugo smo zagledali, ~udili se i obra}alijedan drugome. Moj profesor mladala~kog izgleda je nadu-ga~ko i s produbqenom pa`wom, a ujedno nekako i oklevaju}irazgledao, opipavao svaki predmet, kao da bi da se uveri urealnost objekta, o wegovoj istinitosti. Zatim je podigaopogled kao da bi imao da stavi neku svoju primedbu, ali kakoi oko sebe ose}a sve samu kafansku atmosferu, ipak ne kazujeni{ta – takav je barem bio u tom trenutku, mogu}an je, na-ravno, pogre{an, moj utisak. Po ~itavoj wegovoj pojavi pre-poznao sam onog zaqubqenika u istoriju, koji me je pre otpri-like jednog sata – jer toliko je moglo pro}i od vremena mojeodbrane magistarskog rada o ideji jugoslovenstva u kwièv-nom delu i ìvotu Iva ]ipika – onako te{ko pustio iz zam-ke svojih propitivawa. Ali, zbog ove teme gorko sam se pokajao.Jo{ kod ku}e, skinuo sam jednom s police, nasumice, se}am se,jednu zatureniju kwigu koja je onde ne zna se otkad ne~itanaskupqala pra{inu. Napisao ju je bio Ivo]ipiko, a ja je ondanisam ni pro~itao do kraja, jer nisam ba{ najboqe umeo dasledim wen sadràj, po{to me uop{te nije zanimala, a semtoga me je unekoliko odbijao ìvot dalmatinskog primorja.Zapamtio sam od svega samo to da se pisac, po sopstvenoj tvrd-wi, boqe se}a gorih dana pod Austro-Ugarskom, onih dana,koji su ostali za wim davnije, nego li docnijih, mada su bilibliì dobu kada je pi{e.

Smatrao sam to tada spornim. Me|utim, izgleda da je ukwizi bila napisana istina, jer se i sâm ta~nije se}am rani-jih dana pod jugoslovenstvom, ako boqe razmislim, nego ovihkoji su mi sledili.

U po~etku profesor se ose}ao kao gost u mom gradu – izrazumqivih razloga i, mislim, zbog varqive navike svih nas,a u krajwoj liniji zbog prirode samih povoda za gostovawe.Velika sala, taj prostor izloèn nemilice kafan~ewu, iz-gledao je ba{ opusto{en, nigde u wemu ne na|osmo ni tragadavna{weg okupqawa, boravka ili diskusione atmosfere


34

koju je opisao ]ipiko kao zajedni~ka tema na{ih stru~nihinteresovawa. Jedino {to je na to podse}alo bila je plo~a sdatim tekstom kod ulaznih vrata, bez ikakvih ukrasa. Predzgradom, i u woj dug red stolova i stolica u pravilnim razma-cima, prolazima spreda, straga, sa strane. Bo~no, po sredini,{iroka, sklepana bina – tako|e nije mogla biti pojmqiva,barem u na{im o~ima. Onde gde je glavni prolaz imao da sesretne s unakrsnim prolazom, izme|u kutka za orkestar, pro-stor je pregra|en kuhiwom. Udesno, me|utim, kako smo po po-trebi saznali, bio je taolet, kakve smo po ku}ama vi|ali. Bezijedne re~i ili opomiwu}eg uzvika moj gost iz Beograda jeuo~io, prave}i se da ne vidi i unose}i se u svoj predava~kizadatak da izloì {ta se u to vreme zbivalo. (Politika srp-ske vlade i wen nacionalni program na{li su svoj potpuniizraz u Ni{koj dekleraciji, prihva}enoj ovde jednoglasnomodlukom Narodne skup{tine sedmog decembra hiqadu devetstotina i ~etrnaeste godine, kao slu`beni program i potvr-da namere Srbije da se bori za oslobo|ewe i ujediwewe Srba,Hrvata i Slovenaca.)

Uskoro stigo{e i dvoje ispitanika s ni{ke Grupe zaistoriju Filozofskog fakulteta. Nadmudrivasmo se, uz sil-no zveckawe priborom za jelo, posr}u}i pod teìnom ro{ti-qa, kojeg su se smesta svi prihvatili, ponavqaju}i i {ire}iodu{evqewe wime. Nema govora i ja smatram da je neponov-qiv, mada su me unekoliko ipak za~udila tolika ozarenostlica, toliko hvalisawe, nekako provincijalno, kojim je uì-tak propra}en: zato sam vaqda imao utisak da se odnosi ne to-liko na ro{tiq nego vi{e na ukazanu pa`wu, koja eto stiènajzad posle umnih napora na ispitu. Smatrao sam da je raspo-loèwe poticalo od mog mentora, koji je i na ovom mestupo~eo da se ophodi kao profesor, da ne kaèm: doma}in. Ikodwega, kao i kod dvoje ~lanova ispitne komisije autoritetje bio odmah vidqiv, te po~eh uvi|ati da mi vaqa, izgleda,korigovati shvatawe da smo kolege. Ispoqio je, isto tako, daon ovde nije zbog mene, nego zbog prilike da vidi objekat odistorijske va`nosti za predmet koji izu~ava i predaje. Premanama se ophodio, dodu{e, malo odmereno i maloreko, aliqubazno: sve {to je bilo neophodno rado nam je objasnio, a jau tome nisam nalazio ni{ta neobi~nog, po{to je na krajukrajeva on bio ovde zbog mog rada i mene – tako mi se kretalamisao. Primetio sam jo{ da se ~esto povla~i iz razgovora, aja sam pri tom s vremena na vreme hvatao wegov pogled ~u|e-wa i neshvatawa, na wegovim usnama podozriv osmeh, kao dase nad nama zaprepa{}uje, ne znam zbog ~ega. Kasnije nam re~e

koraci 9-10

35

da je Srbin iz Krajine;"izbeglica", kako se izrazio. Dado-

smo mu do znawa da sve razumemo – uz nekako uvi|avanpra{taju}i izraz lica; naravno, neprikladno. Tvrdio je, me-|utim, da se vaqa, i ~ak, po wemu, moramo naviknuti na svedanas, jer se ne zna {ta }e biti sutra. I onda zaista, re~ pore~, on ispri~a svoju istoriju izbeglice, mirno, ujedna~eno,bez mr{tewa, sve do na{eg susreta.

"U Ni{u, gde je sve po~elo", re~e doslovce. Ali sam se

zbunio, jer se s neke udaqenosti razi|o{e pogledi mog profe-sora s mojim, pa sam se zabrinuo da se on moè biti uvredio;ali na licu mu mogah pro~itati opet samo onaj svojstveniizraz, neodre|eni osmeh.

Htedoh da se pobrinem za jo{ pi}a, ali se na neprijatanna~in ispostavi da on vi{e ne bi: zar to zna~i, naqutih se u se-bi, da }emo morati da èdnimo sve vreme, kao ono na ispitu?

Tad stiè ~as kad moradosmo najzad da se rastanemo. Ubrzoje kolima krenuo ka autoputu. Gotovo u isto vreme stiè mido uha da je poreklom

"iz ]ipikovog zavi~aja".

Dugo sam potom istraìvao zna~ewe wegovog porekla zamoj rad o wegovom zemqaku, ispituju}i sve naknadno, opseda-ju}i se pitawima a zatim onim {to sam saznao. Pravo re~eno– ispostavilo se postepeno – obojica smo ]ipikovo jugoslo-venstvo proverili na svojoj srpskoj koì, duboko zase~eno.Mogu re}i da sem nekog po{tovawa – i naravno onog isku-stva, u koje se besmo takore}i ulepili, kao u kakvu gustu pau-kovu mreù, u nekakav glib – ni{ta posebno nisam ose}ao.Ali smo zato na daqini osetili, sa sve novim i novim bolom,ponovo jedan za drugim iste onakve zasekotine, od kojih sutri Jugoslavije upravo propale. I mo`da su u pravu oni kojiponovo gaje sumwu i prema pramenu ideje o obnovi, {to senemilice probija uvis kao iz nekog dalekog, slaba{no oli-stalog, na parki} nalik rastiwa, te prime}uju, po mom sudu spravom: zar je tolika zaraza da nam je malo ovoliko mrtvih?

Mawe me je veselilo {to sam se toliko prevrtao i okre-tao tokom no}i, i to ne ba{ uvek s du`nim obzirom premaIvi ]ipiku u mojim snovima. Pa sam mu i rekao: ehej, dosta stim, nek se smiri malo, a na kraju je i primio moj savet. Tekujutro videh zbog ~ega: ve} sam ga uzaludno pomiwao kolegamauz kafu.


36

Miroslav Cera Mihailovi}

SLUÂJNI UZORCIIZ KWIGE RAÛNA

CENA

be{e {ta be{e i to se svr{izemaqske stvari ba{ zanesuvreme lagano sve raspr{iìvot u crnu sru~i{ kesu

{ta }e i ko da se useliu sluh u pogled o~nu dupqustvar svaku jasno da podelina jeftiniju i na skupqu

da li }e du{a da zacelipre nego i{ta ikad shvati{i da pomnoì{ da podeli{pa kao uvek skupo plati{

KUBURA

Kubura to nije prete~a pi{toqaKubura je kr~ma od najboqe boqa

nema tog ko ne}e ovde da navratirazloge ne mora niko ni da shvati

koraci 9-10

37

svako bi da bude malo sam sa sobomna kraj da iza|e s tolikom teskobom

da razmisli tako tu nad ~a{om vinada se seti ku}e i ène i sina

sa zida ga ~eta posmatra komitasvako od wih kao ne{to bi da pita

zbog ~ega na primer mora da kuburia ìvot {to lomi ne ~eka iscuri

SLUÂJAN UZORAKIZ KWIGE RAÛNA

zemaqske slasti i ta{tineblago i slava carstvo rajskosve }e to brzo da se srine|ubrivo sve }e skriti stajsko

ispod eto ve} igra rebrozene se {ire grudi steùno}no na teme kapqe srebroGospode dokle ~uda seù

ista je zmija ispod pupkaisto se klupko zamotavaisto razjeda du{u ~upkaista je cena ista strava

SKASKAOOCUI BRATIJI

otkad nam ovde nema bratijedu{e su bolom jo{ bogatije

a prazna porta Svetog Prohoraprazni i srca zemaqskog hora

koliko samo bra}e iz svetabezglavo hoda bez sna {eta


38

gladni qubavi poput vukovai put Prohora i put Sukova

kidaju um i srce na dvojeda ih molitvom udostoje

onde gde bra}a crni monasihtedo{e da ih gospod skrasi

da li je to ta Nojeva barkaili tek nova opet varka

dok humka blagog Oca Pajsijasve ja~e blista sve vi{e sija

a s krsta svete brojaniceosene o~as i tvoje lice

pa od svetlosti vla`ne o~isvedo~e Otac miroto~i

Na Bogojavqewe, leta Gospodweg 2007.

PITAWA GRE[NOGAM. C. M.PRAVEDNOJ PÎWSKOJ BRATIJI

moè{ li o~e Serafimeda pomene{ i moje imekako do tebe i blagoslovaza sve {to zborih za ova slova

pitam se o~e Teofilo{ta se sa nama stvarno zbiloi da li jeste ili nijeod ovog i{ta tragi~nije

dragi moj o~e Teofanepamti{ li one vedre danekada sam zarad svete dru`bestajao tokom cele Slu`be

koraci 9-10

39

ponizan kao crni kamen~ega sam onda bio znamenu ime one vi{e mislikoju smo svi mi tajno stisli

kako da o~e Siluanebez zvona tvoga dan osvanei kuda ~ovek da se sklonidok P~iwa celi dan mu zvoni

reci mi o~e Georgijeje li istina ili nijeto {to je svima davno jasnoil je za mene ipak kasno

o~e Pajsije ispovedaji ni po koju cenu ne dajzbog onog koji isto imeuzdiè gore u visine

da se iz ovog nespokojakazna za sve nas nazre kojaa da uz sveta poslu{awamolitva sve nam bude tawa

{ta crnorisci bezimenida se u nama jo{ promenipa nedostojnost ova mojane bude predmet nespokoja

POPARITONPOPOVI]GOSPODWI LISTA TEFTER

nisam se tome nadaonisam ni o~ekivaoi kad sam ludo stradaosam sam se oplakivao

suze nisam ni skrivaona wima nag sam plutaonatrag u sebe slivaoèdan pani~no gutao


40

nisam ni razumevaopo sebi {to se razumeali sam odolevaobeào klonio glume

naravno nisam slutioi kraj da se prekraja{ta mi je ìvot smutiopreblagi Gospod odbraja

EPITRAHIQOCAPAJSIJA

letelo odasvud s konopca i kocada stigne da klekne pred Pajsija Oca

slegalo se ~udo iz beloga svetastezale su zime palila su leta

nije bilo cene i samo se slutiradost da se sa wim makar malo }uti

nema tih daqina kilometra miqada se ne prevale do epitrahiqa

pod kojim se sklup~a{ ni{tavan i bedana ustane{ ~io druga~iji ~edan

pa sad shvati razlog Bo`jega udarcakad uze za sebe toga Hilandarca

koraci 9-10

41

Zdravko Krstanovi}

ZAPISI

IME

– Kako se zove{? – pitam prelijepogCigan~i}a na buvqaku.– Zovu me Milo{. A imam i ime.

– Kako ti je ime?

– Sandokan.

6. VIII 2005.

RAZGOVOR UNUÎCE I BAKE

– [ta je onoj ma~ki?

– Nisu je videli.

– Ko je nije video?

– Qudi u autu.

– Za{to se ne mi~e?

– Ona je sad mrtva.

– Za{to je mrtva?

– Zgazili je to~kovi.

25. VII 2006.


42

STARACI KOLA

Jutros rano ponovo sretnem kom{iju. Visok starac, s bije-lim {tapom, jedva se mi~e. Nikad nismo razgovarali.

A sad se javqa:

– Jesu li va{a kola?

– Nisu. Nemam kola.– Uvek ih ovde natr}i. A tamo ima mesta.

Ne vidim u blizini slobodnog mjesta, automobil do auto-mobila.

– Ima da ih demoliram! – podiè glas.I kao da }e zamahnuti {tapom, u znak prijetwe nevidqi-

vom voza~u.

Nije zamahnuo. Da jeste, pao bi. Otkud mu rije~ natr}i?Vjerovatno, u gluvo doba, gleda na televiziji porno filmove.

Odgega, u novi dan.

3. V 2007.

WAM

Ki{a prestala prije desetak minuta.

A kapuqa~a jo{ na wenoj glavi. Krupnoj, mesnatoj, s istu-renom bradom. Ramena po{iroka. Gospo|a, grizli u kabani-ci, razgovara s prodava~icom. Pomi{qam kako bi jednimudarcem mogla sru{iti trafiku.

– Imate li wam? – pita.To su napolitanke.

– Imamo – kaè prodava~ica.Dajte dva mala.

Prodava~ica je ve} napunila vre}u ~okoladama, slanim

{tapi}ima, kafom.

Javqa se mr{av ~ova, wen mu` iliqubavnik, boja`qivimglasom:

– Boqe da si uzela veliki wam.

Gospo|a ga pogleda.

– I ti si nekad u pravu – re~e.

koraci 9-10

43

Daje mu kesu.

– I veliki – re~e prodava~ici – i jo{ jedan. Dva velika.

Prodava~ica vra}a kusur i pruà joj ra~un.

Krenu{e prema autobuskoj stanici.

Gospo|a pojede napolitanku, dade i wemu.

Ba{ su dobre – re~e.– Dobre su, sveè – re~e on.

20. V 2007.

ROGOVI

Zeleni se park, u ~istom svijetlom danu.

@amore tice.

Bio bi raj, da nije stvarnost.

No}as sam ponovo ~itao kwigu o pokoqu srpske djece uDrugom svjetskom ratu i ubijawu staraca u posqedwem, uTeslinom rodnom Smiqanu.

Sjedim na stepeni{tu pred na{om zgradom.

Prolazi lijepa djevojka. Zamirisa, osmijehnu se, ode.

Mali Aco i jutros se igra sam.

– Gdje ti je Luka?

– Ne moè da do|e. Ide na tenis. Zna{ li gde sam bio?

– Gdje?

– Uh, to je daleko. Bio sam kod zatvora. Vodila memama davidim lopove.

– Jesi li ih vidio?

– Nisam. Samo svetlo.

Aco se sagne, podigne iz trave veliku ra{qastu granu.

– Evo rogova – kaè.– Nisu to rogovi.

– Jesu. Da ti ih stavim na glavu, da vidim kako ti stoje.Do|e kod mene, stavi mi granu na glavu.

– Lepo ti stoje – kaè.– Ko ima rogove? – pitam.– Jelen.


44

– A krava?

– Nema.

– Kako nema?

– Samo braon-bela ima. Crno-bela nema.

Smijem se.

– Tise smeje{kaokrava–kaèAco–apla~e{ovako (namr-{ti se, tobo` jeca). I krava pla~e. Kad je sama, ona uvek pla-~e.

Aco stanuje u susjednom ulazu.

Sa balkona, na petom spratu, zove ga mama. Baci mu pare zasladoled.

Uze ih, moli da ga sa~ekam i ~uvam mu loptu. Kad se vra-tio, ve} umoran, krenem u stan. Aco se quti, ào mu je {toodlazim.

– Spavalice. Samo spava{ – re~e.

27. V 2007.

ACINA ZARADA

Mali Aco domahuje mi sa balkona.

Evo ga u parku.

[utira loptu, vra}am mu, sjede}i na klupi.

Lopta proleti pored mene.

– Ti si smotano jare – smije se Aco.

– Jare nije smotano – rekoh.– Smotana je }urka – kaè Aco.Ispade mu ne{to iz xepi}a.

Kakav je to papir? –pitam.Ovo su pare. Za sladoled.

To su neke poderane - kaèm.

Nisu. Nove.

Otkud ti?

Zaradio sam.

Kako?

Dali su mi qudi. Ja sam wima dao pi}e, a oni meni pare.

Koji qudi?

koraci 9-10

45

Stvarno si smotana }urka. Paqudi, gosti. Kod nas su biligosti. Moji kumovi, stric i te~a i tatini drugari iz firme.

I niko vi{e?

Bio je Vlada. Plakao je.

[ta mu se desilo.

Ne{to stra{no.

[ta?

Aco mi ne odgovori istog trena. Smi{qao je odgovor:

Vozio je bicikl u bari. Zaprqaoode}u i zaprqaonov bicikl.

Baba mu ga kupila.

Otkud woj pare? – pitam.U{tedela.

Je li jo{ neko bio?

Bili su policajci oko zgrade. ûvali su je.

Obojica se smijemo.

Stiè mali Luka.

Gde si dosad? – pita Aco.Prao sam zube. Smem da ostanem u parki}u do dvanaest –

re~e Luka.

Imam pare za sladoled – kaè Aco – dala mi mama.Pogleda me.

Ponovo nas uhvati smijeh.

Uputi{e se u poslasti~arnicu.

Kuja @ujka potr~a za wima.

26. V 2007.

LIRSKI SUBJEKT

Pro{lo je dvadesetak dana, jo{ se kolebam.

Vjerovatno ne}u sudjelovati na skupu, koga krste nau~-nim, gdje bi trebalo da govorim o jednom pjesniku. Odavnoznam da je govor o poeziji samo kruèwe oko neulovqivogjezgra. Kako da se uhvati boànsko? Pomalo sam pozaboravioterminologiju, a i {ta bih s wom?

Ma~ak Muki mota mi se oko nogu.

– Ti si lirski subjekt – rekoh.


46

Muki mjau~e, buni se.

Tako je bilo i pretpro{le sedmice, kad sam dobio poziv.

Ne ide mi se – govorim Sowi – tekst, kontekst, semanti~-ka jedinica, tandara-mandara. Ako mi ne{to sine, ne moramto re}i tamo.

Okrenem se Mukiju:

– Je li tako?

Odobrava mi.

– Ti si lirski subjekt – rekoh.Muki mjauknu, odsko~i s kreveta i ode.

31. V 2007.

koraci 9-10

47

Ekrem Hamid

ISTINITI GOVORI

NADA

Poslije pada nada. Svaka nada pada. Uvijek nadaposlije pada. U svakom padu nada.Poslije nada, poslije pada. Prije nada nada,poslije pada pada. Prije pada, poslije pada, nada. Prije nada,poslije nada, nada. Pada svaka nada uvijek prije pada.Ustaje svaka nada odmah poslije pada.

DANAS

Ju~e za danas, danas za ju~e. U ovom ju~edanas u novom danas ju~e, ju~e u onom {to je ju~ebilo i ni~im niklo, danas u novom ju~e. Jau~e idanas, ujeda za ju~e, koqeno boli ju~e, koqeno lomidanas, koqeno koqena svih pokoqewa i iskobqewa.U ju~erwem ju~e u dana{wem ju~e, danom novim,novim pokrovim i snovim ju~e u ju~e, danas u danas.Ju~e za danas, danas za ju~e.Ju~e u danas, danas u danas.


48

SLOBODA

[ta vodi slobodi, kuda sloboda vodi?Sloboda vodi slobodi, u slobodi vodi slobodu jednasloboda dovedena od slobode k}eri slobode unukeoslobo|ene slobode vodi vodi. Ta je sloboda oslobo|enaslobode.

MOQEWE

Volim da volim, molim da volim. Kad volim, nemolim, kad molim ne volim. Volim kad volim,molim kad molim. Molim da ne molim, volim samoda volim. Molim samo da volim. Molim u molim, volimu volim. Molim u volim, molim u molim.

BESKRAJ

Sa rajem beskraja, sa beskrajem raja. Kad beskraj rajapostane raj, tada je i raj beskraja samo jo{ jedanbeskraj, a ne raj. U svakom je raju beskraj, u svakom beskrajunije raj. Sa svakim beskrajem beskraj beskraja koji ni

granicanajblièg beskraja nisu. Sa samo jednim rajem jedan beskraj.Reci, ako smije{, da granice postoje!

OSJE]AWA

[ta je jedno osje}awe, {ta je jedno obe}awe?Svako obe}awe osje}awe, svako osje}awe obe}awe.Kad nema obe}awa, nema osje}awa, kad nemaosje}awa, nema obe}awa. Ovo osje}awe obe}ava.[ta se u ~emu osje}a, {ta se u ~emu obe}a?Ruku vuku osje}awa, ruku lome obe}awa.Ruke lome be}awa, ruke lome osje}awa.Lome ruke osje}awa, lome ruke obe}awa.

koraci 9-10

49

ZBOGOM

U jednoj muci stotinu ruku, u jednoj ruci stotinu muka.Sa jo{ jednom rukom muka, sa jo{ jednom mukomsamo dvije ruke. Da su samo dvije muke, jer su samodvije ruke. Ruke zavijene u muke, muke savijene u ruke.Dugo se ma{e, tugom se stra{e. Moè li ruka da mahne svojojmuci, moè li muka da se najavi svojoj ruci? Da jednadrugoj makar malo smawe muku? Muka ima svoju muku,ruka ima svoju ruku. Jer, niko nije sam.

PJESME U PODNE

IStari se, àri se. U novom àru nova starost,u novom starewu bliè novom àrewu. To nije starewe

borawa,to nije àrewe morawa. Svako je morawe samo borawe,svako je àrewe samo starewe. @ari se, ne stari se.@ari se ne, stari se. Ne stari, nego se àri. Ne àri se,àr ostane samo star. I onaj ko se ne uàri jednom da ostari,i onaj ko ostari jednom se oàri. No ne oàri se svako od

svog ostari,ali svako ostari od svog oàrenog àri. @ar taj umije ba{

dobroda ostari, no da li i da ostara?

II

Jedan se od wih stara o àru, drugi svoj àr àri i ne mislida }e on ikad da ostara i da samog sebe ostvari. Kako ondaàr koji ne ostara druge da ostari? Ko se o tom àru stara,ba{ neku mutnu slikuàra u sebi mo`da stvara ili on mo`dasliku istog àra u sasvim novu pretvara. Ovaj àr li~i na

pomenutikoji je jednom bio i àrio rije~i ba{ ovako kao sada ja, no

nisammu sli~an, na put se na{i àrovi nisu sreli. On je svoj àr

starao,ja svoju àrost àram; on je svoj àr àrio starim, ja svoj

àràrim novim.Zajedno àrimo, zajedno starimo. [to da nas neko i ne

pobrati?


50

III

Dan je ovaj àran. U àrnom danu àri jedan àr, u o~i bijei pred wegovim àrom o~i otvorene odràti lako nije. Zatoje ovaj àr poseban i u vrhunac svoje no}ne mo}i koja na dansamo li~i, jer je àr. U podne ovog dana jedan àr àri sve

podsobom i stari sve pred sobom. Kad bi àr o kome àrimoàrio i ostario svoj àr, bi li ga i tada bilo?

SVOJE

Svako svoje u svoje. Svoju glad u samo svoj ograd,svoje ga|ewe u samo svoje gra|ewe. Da ni{ta {to jetu|e u ogra|ewe ovo oga|eno ne u|e. Svoje sad kojeprati neka ~udna glad kako sjesti u {to qep{i hladi ne znati ko je kome oteo hlad a dao svoju glad, ta ~udnaglad neka ostane u svoj ro|eni grad, da ni{ta {to je tu|eni u ~iji grad neglad ne u|e.

koraci 9-10

51

Bogislav Markovi}

KRIK

U utorak me spopala mala nesvestica i velika glavoboqa.Dolazila doktorka Jelena, sedela kraj kreveta. U sredu samcvokotala, pristala, snishodqivo, na sve; temperatura 38. U~etvrtak sam jedva uspela da otvorim vrata.

"Ne}u u bolnicu", rekla sam,

"ho}u da umrem bez i~ije po-

mo}i, ovde, na ovom krevetu. Ne dirajte hartije, ni penkalo."

Onda je, oko osam uve~e, do{la jedna devojka. Tek tako, ka-è, da se na|e tu i da, mo`da, kad do|e vreme, upali sve}u.

Ne~ujno sam u{la u sobu, ne~ujno, ali odlu~no i brzo. Ni-sam zatvorila vrata, nisam se ni osvrnula. Uzela sam koma-di} keksa, otvorila teglu sa pekmezom od {qiva. Nisam ose-tila ni slast, ni gor~inu, ni è|. Stajala sam tako nekoliko~asaka, a onda sam{~epala olovku; prelomila se, uzela drugu,i ona se prelomila. A re~i su navirale i nisam mogla ni daih zaustavim, ni da kontroli{em. Videh majku, videh i Emi-la; kri{om, na stepeni{tu, on joj na{to {apnu, ona jurnu,dotr~a do vrata i ne pokuca, i ni re~ ne izusti, samo stade,prekorno me pogleda i re~e:

"Uzmi krpu, navuci rukavice i po~ni, pra{ine je previ-

{e i ima je svuda.

"Ali, za Boga miloga, majko, maj~ice, vi ste, vi ste..." –

mucala sam.

I ne znam kako sam se, opet, na{la u krevetu. Gu{ilo me,preznojavalo, uàrena kugla u grudima je rasla i rasprska-vala se.


52

I nisam znala koja je no} i koji je dan i koje doba no}i ilidana jutro ve~e neko je hodao ~ula sam korake neko je uporannavalio na zvono radio je Beograd je ve} ~ula sam javioènski glas umiqat rekao je na{aIsidora je bolesna te{ko.

Posle sam, pamtim, traìla limunadu. Mislila sam damogu da drìm ~a{u, ali ona je drhtala i ruke moje su drhtalei soba se tresla, staklo sa prozora se pretvaralo u sr~u, drvoje pucketalo, i ormani i stolice, kao u vatri. Ra{irila samruke koje su se ve} ko~ile. A kada sam ugledala Jelenu, bilomi lak{e. Pritisak – 280.Ne}u izdahnuti ni ve~eras, ni sutra. Moram u crkvu, subo-

ta je. Pre}i }u preko reke, pa uz ono drugo brdo, pa nazad ibi}e mi boqe. Ali nikako da ustanem sa ove rasklimatanenaslowa~e i bacim neku krpu na ple}a pre nego {to iza|em.

Trajalo je sat ili dva, mo`da duè; kao da nisam bila ni uku}i, ni u ba{ti, niti na nekom drugom mestu. Ni gore nisambila, bestelesna ve}, ni dole. Videla sam sebe, nekako neo~e-kivano, na obali Dunava, iza mene Danilo Sekuli}.

"Ne tr~i,

sine", osmehnuo se."Jo{ }emo uz one stepenice, strme i zavo-

jite, do kule Sibiwanin Janka i do starog grobqa, da upali-mo sve}e malom tvom bratu, i onom velikom, i majci tvojoj.Ne tr~i, sine, ne sme{ da se zamara{."

Pravila sam se da ga ne ~ujem.

Osvrnuh se i videh nezastrte tepihe i osetih hladno}u.Uzeh iz velike sobe vuneni ogrta~, bacih ga na ramena, pre-|oh preko hodnika i, bez napora, si|oh niz stepenice. Ne za-kqu~ah ku}u, ne zakqu~ah ni kapiju.

Odjednom osetih hladno}u, i ruke Emila Stremnickogosetih. I svetlost je plava, padala, kao da smo uOslu i studense zgu{wavala i ulazila u na{e kosti. Osmehivao se bolno, are~i su, u mlazevima, uz ka{qucawe (zami{qala sam kako ba-ca krv) kuqale iz wega. Na sve na~ine, ali nedovoqno sna`-no, ho}e da me osvoji, a ja se ne dam, ho}u da pripadam samosebi. A sada jedva di{em, srce preska~e. No}u nemam sna. I,ipak, ne mogu da pi{em. Neizle~iva sam; znam. Majka je, mo`-da, gre{nica, za sve kriva, boqe bi bilo da me nije rodila.

Ne{to se ~udno, tog jutra (ili podneva?), dogodilo, tonikada ni sebi, ni bilo kom drugom ne umem objasniti.

Bacila sam krpu, uzela patrqak olovke i po~ela:

Dragi Emile,

Pouzdano ose}am kako opet ludim. Znam da ne moèmo jo{jednom da pro|emo kroz one strahote. Ovoga puta nema

koraci 9-10

53

oporavka. Ve} sam na kraju slepe ulice, ve} sam udarila gla-vom o zid. Ne krvarim, ne jo{, ali ~ujem glasove i ne mogu dase savladam, zato ~inim ono {to moram. Pruìo si mi vi{enego {to sam o~ekivala, u svemu si nenadma{an, ali ni{tanije moglo da me usre}i. Mislim da nikad dvoje qudi nisu mo-gli biti sretniji, ali, eto, stra{no je, stra{no, stra{nabolest. Ne mogu vi{e da se borim. Znam da ti kvarim ìvot,ali }e{, verujem, bez mene, mo}i da radi{. I znam da }e{ ra-diti. @ao mi je {to se iz semena, tvog, i iz jaja{ca, mog,ali, kako da kaèm, ào mi je {to sam te li{ila o~instva.Vidi{ da ne mogu ~estito ni par re~i da napi{em. Ne moguda ~itam. Tebi dugujem sve, bio si krajwe strpqiv i neve-rovatno dobar – svako to zna. Da si mogao da me spasi{, tibi to ve} u~inio. Sve sam izgubila, sve. Ne mogu vi{e da tikvarim ìvot.

Tvoja presre}na IS

Stavih ta~ku, ne, bila je crta, deo crte u kojoj se, sasvimjasno, sadràvalo i odraàvalo ludilo koje me je lomilo ikoje me teralo da krenem prema vratima i stepeni{tu.Koraknuh i, u~ini mi se, osetih astmati~no disawe iza sebe,ali se ne osvrnuh.

"Toplo je", ~ula sam sebe,

"izgore}u."

"Izgore}u", ponovih i otvorih o~i.

Opet sam sama, pomislih i ugledah pletenu korpicu od vr-bovog pru}a. U woj drowci nedovr{enih rukopisa, par~ekeksa i bo~ica bensedina. Sedoh na ivicu kreveta, pogledahkroz prozor i opet, kao malo~as, videh mrtvo krilo beloglabuda i le{ mladun~eta pingvina, bez krila i bez nogu.

Uspravih se, zaklatih i levom dohvatih naslon raskli-mane stolice.

Da je Emil, ostao ìv, da je, ali ne dovr{ih misao.

"Gorwi je 280, dowi 240."

"A kada se budu sreli", rekoh.

"û}e se prasak", nastavih

"i ne}e se znati koji je gorwi i tada me ne}e biti. Ve} vidimsebe, uzletelu iznad ove ku}e, ve} vidim kako se nadnosim nadTop~idersku reku i letim, letim. Ali dovr{i}u ono{to samnaumila, skinu}u jo{ one dve slike sa zapadnog zida, opra}u{erpu i tawir, obrisa}u pra{inu; toliko }u mo}i. A ti,Jeco, dete moje, stavi slu{alice u torbu i toplomer gurnitamo. Uzmi papir, uzmi i olovku, i zapi{i; zapi{i, da se zna,ja }u, ne}u se predati, ali potpisa}u. Nikom ni{ta nisam


54

ostala du`na, a ni meni niko. Da bih vam skratila muke,malopre sam se okupala. Ono {to ostane posle izdisaja, tovi{e nije niko, i ni{ta. âr{av je, u ostavi, uvi}ete me uwega, pa u ~amov sanduk koji je na tavanu. Nisam rekla Avnijuda pripremi ~eki} i eksere. Da me spustite u sirotiwsku ra-ku, bez govora i bez venaca. Sve{tenik }e me ispratiti i o~i-tati {ta treba. Toliko."

"Ali jo{ }ete vi, jo{", osmehnu se Jelena.

Nisam sasvim poludela, rekoh sebi, nisam, ponovih i po-~eh da se tresem i da jecam.

"Da li sam spavala?" – zapitah se, a jesam, setih se, jesam,

kratko, minut, mo`da ni toliko, ali, bez sumwe, taj minut jetrajao beskrajno dugo. Znojila sam se, poku{avaju}i da seoslobodim nasilnog zagrqaja. I, ni sama ne znam kako, uspelasam da se protegnem samo i da otvorim o~i. Ugledala sammajku; imala je 36, i neki dan vi{e, se}am se otvorenog san-duka i uplakanog oca; stajala je pored kreveta, sme{kala se ibila sam svesna da sam, sada, 45 godina starija od we, i ru`ni-ja, i nesre}nija; i bi mi je ào i thedoh da joj pruìm ruku,ali se uzdràh.

"Svi smo do{li", osmehnula se.

"Tvoj brat i Danilo su u

vrtu, ~ekaju. Spremi se, ide{ sa nama."

"Lepa si, mamice", rekoh.

"Lepa si", ponovih,

"ali ja }u

kasnije. Zar moram ba{ danas?"

"]eri moja", dota~e mi ruku,

"}eri moja, ne moèmo bez

tebe."

"Sebi ruke", viknuh,

"hladna si."

"Ah", izusti ona,

"i Buwuel te ~eka."

"Bestidnik?" – upitah i setih se psa, andaluzijskog; setih

se i oka, ènskog (suznog i plavog), i o{trice brija~a koja,koja... I ~ekam da se spusti, ~ekam tu o{tricu da prese~e okoi da se svetlost prospe (i te~nost, i slike iz oka, jo{ ìve),sve da se prospe i dok je brija~ visio (ili lebdeo) ~ula samptice, i ~vorka i drozda, i lastu, mladun~e laste, nerazvije-nih krila.

"Ostavi me, majko, maj~ice, dolete}u onda kad ja budem

htela."

"Quta sam, da zna{."

A zatim se, nenadano, spusti mrak i ti{ina koja {i{ti ipara u{i. Nisam to mogla da slu{am, a ni majku, iako je (teksad shvatam) volim. Nalaktih se, pa pogledah kroz prozor.Sunce se, primetih, poskakuju}i, bliìlo zenitu, ali ono ne

koraci 9-10

55

be{e ni nalik na ono sunce iz pro{lih godina; stvari behuizgubile svojstva i obli~ja; i stvorovi, i qudi; sve be{e izgu-bilo svoju sadrìnu i zna~ewe i videh kako, poput jeseweki{e, sipi pepeqasta svetlost.

Odozdo, iz vrta, dolazili su glasovi i povremeni smeh.

"êkamo te", ~ula sam Danilov glas.

"Tvoja majka je strp-

qiva, potrebna si joj, a potrebna si i tvom malom bratu, iBuwuelu."

Navukoh rukavice, sedoh. Uzeh vunene ~arape, ispruìhlevu, pa desnu nogu. Ne zaboravih, ni ovog puta, tako je odu-vek, obula sam prvo levu. Uzeh {tap, osvrnuh se i, radosna ve},ponosna i znatièqna, spustih se stepeni{tem koje se ugiba-lo i iza|oh u vrt. Oni su bili iza{li, Danilo je zatvaraokapiju, muvao se oko we, odlagao da im se pribliì.

"Jo{ re~ ili dve" – rekoh, i ne bi mi jasno da li jo{ sawam.Ispred je, sigurna sam, blaga uzvi{ica i pra{wav put, po-

sut beli~astim tucanikom.

Nisu se osvrtali, ni otac, ni brat, ni Buwuel; niko, semmajke. A ja se ni trudila nisam da ih sustignem. Povremeno suse, na krivinama, gubili iz mog vidokruga, a rastojawe se nijesmawivalo, ni pove}avalo, to sam znala na osnovu ja~ine gla-sova koji su do mene dopirali.

Ispred wih se ispre~i brdo, oni stado{e, pa se osvrnu{ei mahnu{e.

"Ne znam gde sam", pomislih,

"ne znam, zaista", ~ula sam

svoj pla~qivi glas.

"Mi }emo preko brda", prepoznah bratovqev glas,

"a ti

}e{ kroz tunel."

"Dobro, dobro", posko~ih i videh kako se, uùrbano, pewu.

A ja se, omamqena sveìm vazduhom i zelenilom, osmehnuhi, za ~asak, na|oh ispred tunela. Tek tada shvatih da smo sekretali putem kojim je nekada krivudala uska èlezni~kapruga.

"Da li da se radujem?", vrisnuh.

Nisu me ~uli.

"Ili da pla~em?", nastavih,

"ili da se vratim?"

Desetak koraka me delilo od ulaska u tunel. S desne stra-ne, moje, pisalo je: duìna 5900 jardi. Brojke i slova, uz prat-wu ubrzanog ritma tam-tama, po~e{e da poigravaju, mewajumesta, padaju. Zatim se bubwevi uti{a{e i, umesto wih,za~uh lelek devojaka; silazile su niz brdo, pribliàvale mi


56

se. Pojavi{e se nova slova i nove brojke, zauze{e svoja mesta,umiri{e se, i, sada, vidim, stoje u smislenom i logi~nom redu.

ISIDORA, pisalo je, 8000 PODELI SA 100, PA REZULTAT KOJIBUDE[ DOBILA PODELI SA 10. NE DVOUMI SE, NE PLA[I SE,

ZAGONETKU]E[OTKRITI KASNIJE.

Koraknuh.

"Osamdeset", {apnuh.

"Osamdeset", ponovih s uzdahom.

"Mo-

je su godine starija sam od majke od oca od brata od Buwuelaod svih sam starija ne pla{im se ne nikako ne pla{im se."

"Blagosloven da je tvoj dolazak", ~ula sam sve{tenika.

"Ne, ne", vrisnuh i ispustih maj~inu ruku i ugledah tra-

~ak svetlosti.

Na{la sam se, odjednom, pored reke.

Pope}u se na most, pomislih, pope}u se i prekidoh misao.

Pored mojih stopala, skrivena u travi, sklup~ana na masli-novom zelenom prstenu, bila je zmija. Mrtva? Ne, ugu{ena, saàbom u ustima. Zmija nije mogla da je proguta; àba nijemogla da umre. Spazam je terao rebra da se gr~e; curila je krv.Bilo je to ro|ewe naopakim putem – ~udovi{na inverzija.Digav{i stopalo, stadoh na wih. Masa se raspu~e i skliznu.Belo platno na mojim tenis cipelama nosilo je krvave mrqei lepilo se.

Nisam verovala, nisam kriknula.

Sad znam: jo{ sam ispred tunela, oslobo|ena straha, atamo, na kraju tunela, tamo je svetla suza u oku moje majke.

Jesam li ba{ ovo htela, jesam li?

Seti}u se kako je po~elo, seti}u se svake sitnice, ali sa-da, sada ne mogu, ne{to mi ne dâ; stid li je, ili je kajawe, {taje? Ne quti se, majko, kasnije }emo o tome.

Svesna sam bila da sam i na mostu i ispred tunela, i da }upoleteti; ra{irila sam ruke, ~ula sam lepet krila, ptica se(crni orao?) survala, i osetila sam wen kqun, osetila sam ibol, istog ~asa, i gr~, i ùta mrqa se pojavila; nekoliko~asaka ni{ta nisam videla, ni{ta, a bila sam svesna da }upoleteti, samo sam to htela, ~ekala sam, svesna, da se odlepimod tla, od drvenog mosta.

"Nema me",{apnula sam,

"nema me",

kriknula samiu~inilomi se da sam se, poputorlu{ine, strmo-glavila, ali iza mene nije ostalo ni{ta, nije bilo u meni ni-~ega, ni èqe, ni voqe, ni~ega, nisam bila ni gladna ni èd-na; mahnula sam levom, pa desnom, i ugledala ogolelu lipu,zamislila sam je ozelenelu i bi mi ào, sebe mi bi ào, i Da-nila, i majke, i brata, i htedoh da se vratim.

koraci 9-10

57

Petar Matovi}

NEGIRAWEFUZIJE

HOSTIJA

Danas je hladno. Sino}wi vetarOktobra za no} izgradio je piramide li{}a.Zgrada do moje nadzi|uje se: kran je montiran,Vrti se sporo i bu~no, poput balerine u mirovini.Moj strmi pogled ustavi se na pivskoj fla{i ostavqenoj na

vrhuposledweg ozidanog bloka. Nedeqa je i nema zidara.

Gore od toga nema: traì{ ti{inu a nedostatak zvukaGoni te brzinom stampeda u jesewu depresiju.Jutros je nebo nisko, kao u ruskim stepama.

Tmasti oblaci, ra{~upani kao balice vate.

Ovde je vreme tik do tebe, kaput, ki{obran{to se rascveta u intimni svod, tuàn i ozbiqan.

Popne{ se na vrh zgrade: kobac, vidi{ {are, i kqun[to ispusti zvuk gladi. Potom odlazi na jugozapad,u nezidani predeo. Ovde ptice lete nisko, bez straha.

A u li{}u, odavde svedeno na geometriju masona,ispucali su kapilari. Gori kao bakar hramovnog krova.Moje telo je hostija tom poàru {to plamti u opomeni na

sunce.


58

BU\EWEMESEÎNE(oma` modernizmu)

Rovove sam iskopao u sebi. Kramp, lopatai budak odzvawali su u unutra{wostikao stari, bu~ni ~asovnici. Kopao sampo kazni, udaqen od drugova, dan i no},pod vedrim nebom, pod mesecom. Opaènod neprijateqa, bio sam ga|an mecimai minama, ~esto od zabave.

I ìce, bodqikave, morao sam da rastegnem,sa malim zvonima koja trepere poput li{}ana sredi jeseni.

Nisam se skrivao, ki{e su bile stra{nije,dubina rova punila se opu{cima. Jedanneuga{eni palio je ostale, kao àr – kugliceoda{iqale su svetlost ponad rova: malilajt {ou, gotovo da bih zaplakao, a na rubgeler je pao... O wega, slomila se mese~ina.

NEGIRAWEFUZIJE

Svetlost se ne lomi u zenici,ve} u naprslini kristalne pepeqarena ovom stolu.

[est je posle podneva avgusta meseca,sun~ev disk se nanometarski sunovra}uje:boju mu opaàm ne kao zatvoreno-naranxastu,ve} orange: mislim o re~imakoje me emocionalizuju vi{e no qudi.

Ne}u se pomeriti sa stolice,kolena sam primakao pognutom licu,i pri tom, gle!, ni nalik nisameksplozivu pred detonaciju.

Qudolik sam, i to bih izmenio,svio bih se poput zmije, u samog sebe,obgrlio bih se, krug je jedini poloàjkad ne izgovaram, a razumem se.

koraci 9-10

59

Dosta mi je odlaèwa ne pomeraju}i se:ipak nema ni~eg uzbudqivog u fuzijimog lika i suna{aca, na dnu ove piksle.

WITHOUT SHAVING

Izme|u nas zgu`vani a ~isti ~ar{afiNas dvoje na suprotnim obodima krevetaU poraznom rumenilu lica

Izme|u rupica roletni izbija zrakSvetle}ih reklamaDrumske pumpe i zaparloènog motela

Izme|u nas praznina bez posteqe

Ko dve senke bez tela }utimo

Niko nije promenio frekvencu[to izgubila je radio stanicuI sada slu{amo samo tiho {u{tawe

Zrikavci u akustici motelaPrometna vibracija prozora

I ni{ta se ne de{ava izme|u nasI no} lagano uzmi~eI uzmi~u na{e senke

Stid gmiè unutar telaTo je pauk u beàwu sa zida

KLAUBER BR. 8Quvenoj

Otvaram vrata, bilo koja,a predeli unutra{wosti u trenu smene seu Klauber broj osam.

Skriveni od sveta u antiknoj zgradi Dor}ola,u stanu iznajmqenom na ve~e, gde ~uje{ vetari golubove u trsci koju otkriva plafon,


60

tamo je uzmicala pred sobnom florom:U mese~nici, ne dodirujem biqe –

uvenu}e.

Pitam je {ta za nas zna~i {to ose}amkako mewa miris u ciklusu.

Ne znam, govori maznim {apatomta studentica psihologije,Ne mudruj...A i pusti to... Hajde... Qubi me sad!

I koja god vrata da otvorim nakon toga,svestan prazne transcedencije u tim unutra{wostima,zatekne me prizor wenih mirisa u meandrirawu.

PRED NEVREMEX. Xarmu{u

[kripa bonbon-celofana, pokret koji gakona~no odbacuje u vodu. Vreme takvo da sene moè izre}i. Zvu~no sisawe slatki{a,svejedno-mi-je pogled; ali pamti se:Celofan se, u vazduhu, slisko raskriquje,takav raspon krila ni trusni albatrosi nemaju.

Neko tu prepoznaje ose}awa, ja samo sliku: [qunakkako se kre}e po re~nom dnu. Ovo nije mestoza snove: Kuhiwska stolica ulegla u re~ni sprud,belutak zadràva kesicu, li{}e se diè u spiralu:

odlazim pre nevremena; sve ujednom kadru.

VE@BA

Oblaci u ofanzivi.Rastiwe u kontinentalnom frontu, volumen mirisa

intenziviran.Teìna i oporost {to pritiska, kao doma}i duvan, grudni

ko{.Bronhije, rascvetane poput bulki, opstrui{u udisaj.Bagrem, lipa – razarawe vazduha, u frustraciji zelenilo.Oslu{kujem li{}e pod centima ki{e.Pravim dobro izve`ban pokret, u {irokom luku izbacim

koraci 9-10

61

opu{ak: àr! – spretno provla~ewe dok ne bqesneu milisekundi kapnice, poput muwe, a onda padne ~udno:

kao onaj list kestena, strmoglavce, s peteqkom naniè.

TERMOMETAR

I jun je ovaj druga~iji: sredom ki{a pada neprestance.Temperatura vazduha ako sklizne za pola, stepen niè,bi}e oktobar.

Razlika u ìvi tek niveli{e vreme, godi{wi kvartal,ako dah uputi{ u izmereni deo stuba, dozva}e{maglu, {to u kasnu jesen rubi vrhove kro{wi.

TAJNI@IVOT SLIKA

Ni{ta nije pomereno. Krovovima napu{ta{ grad,kako umreti, pitawe je spretnosti.

Ne mora{ zatvarati o~i, du{a op{ti slikama(i ona je morala da nau~i jezik:bez wega sam lutalica, s wim la`).

Vrata se otvaraju, a lomi{ se sa sobomda li se vrata samo otvaraju, ili to ne{to zna~i.

Izmislio sam jedan brod, i jednu katarku,oluju koja u mreì sve ru{i,i ni{ta saznao nisam.

KLUPKO

Svio sam se kao klupko, u orman koji sam izmislio,u orman koji sam zamislio u xepu pantalona,

A dan se rascvetao poput bulki. ûjem ìvotiza hrastovine, iza tkanine: iza dvostruke pregradeni{ta ne dopire od svetlosti, od cvetnog sjaja.I ovu sliku onda zami{qam:No} u jevtinom motelu na magistrali,u sobi s neispravnom roletnom i neonskim paklom...A ne govori o besmislu.


63

Stanislav Pavi}

NASLOV

Karijera Rastka B.bila je tipi~na za pisca. Dugo je po-ku{avao, dok se najzad nije pomirio prvo s podrumskim, akasnije i kancelarijskim poslom uDnevnom Expressu. âk jeu jednom trenutku napredovao do mesta pomo}nika urednikaspoqnopoliti~ke rubrike. Ali, tada je ve} gotovo zaboravioda je nekad èleo da bude pisac. Ponekad bi, ipak, jo{ sawa-rio o romanu, ali kao i kod pri~a i pesama, uvek bi najvi{eproblema imao s naslovom. Dok je ve}ina pisaca – bar po sop-stvenim ispovestima – imala problema kako da zavr{e pri~uili roman, on je kraj uvek znao. Naslov, me|utim, nikada nije


Georgije P. urednik kulturne rubrike dnevnog listaNO]NIK, ne mnogo ohrabren ovom, polure~eni~nom duhovito{-}u, najverovatnije ve} zaglavqen u svojoj redakcijskoj stoli-ci polako se priklawataloèwutu|ihtekstova i pripaqujecigaretu. [...] Telo opstojava iza svih ovih dugmadi, poruba,plastike i tkanine a pogled koji luta iznad krovova uzvra}alimene slivnike, prqave terase i àrdiwere, pregra|ene man-sarde pretvorene u ulubqeno sa}e. P~ele sociofantastike,trut dotruta, egzistencija dote{koprona|enih ambicija ilako zapostavqenih boca s kompotom, eto, usni... [...]

Kancelarija urednika Georgija P. na ~etvrtom je spratu,posmatrano stilisti~ko-editorski, kao pretposledwipasuszgrade-teksta, ne{tomaloiznad zbijenog suterena (fusnota)i vetrovitog krova (naslova).

Radivoje [ajtinacpo~etak pri~e TRI KU]E U SJAJU ZALAZE]EG TEKSTA

64

uspevao da smisli. To su za wega uvek radili urednici. To jest,radili su, nekada, dok je jo{ po ~asopisima pone{to i objav-qivao, dok se jo{ trudio i verovao da }e biti autor...

Koliko bi puta u dosadnim poslepodnevima vikendom, dokbi se kao i obi~no prihvatao deùrstva da bi ubio vreme,prelistavao svoj roman u rukopisu Bez naslova... Autobio-grafski, naravno, o ~oveku koji glumi obi~nog novinara. Ko-ji otaqava svoje radne zadatke. Prividno. A u du{i je dobar,i preru{ava se u beogradskog Batman-a i pomaè gradskojpoliciji. U jednoj verziji. U drugoj verziji bio je rocker kojije odlu~io da stavi kravatu. Pa se oènio, ali i daqe pre-listava svoj qubavni~ki telefonski imenik... Da bi u tre}ojbio advokat kome je raskrinkavawe nepravdi bilo va`nije odhonorara. Na{PeriMejsn. Fila Filota s leptir-ma{nom ikarate kimonom ispod odela. Dok je u ~etvrtoj verziji taj likipak postao bliì wemu: ekonomista, jedva diplomirao sprosekom 6,4 i duga~kim staòm na Birou za nezaposlene. @i-vi s majkom, penzionisanom nastavnicom geografije. S ~iromna èlucu, velikom dioptrijom, pogrbqenim le|ima i bo-lovima u le|ima na kojima je ve~ito privezan

"kosmo-disk".

Ne majka, ve} on. (Majka je ina~e veliki pobornik biqnih pre-parata i ~ajeva, pa se stalno maè kantarionovim uqem, pijealkoholne ekstrakte kaktusa aloja i ~ajeve garantovano uve-zene sa Tibeta te bezuspe{no poku{ava da nagovori sina da ion"pre|e na zdraviji na~in ìvota".) Rastko B. je vremenom

razvio ute{nu naviku da sipa votku u kancelarijsku kafu;lice mu je bilo starije od godina koje su bile otkucane pisa-}om ma{inom u li~noj karti. Ute{na navika s votkom treba-lo je da zatomi mawak inspiracije, dok je on sebe te{io dauvek moè da prestane i da pre|e na vitamine.

Tema togwegovog nikada zavr{enog romanaBez naslova bi-la jefilozofsko-religiozna: traìti povi{icu, po{toocin-karite kolegu svom {efu. Koji kolega tipka li tipka po{efovoj èni. Pa onda morate da preuzmete posao svog ko-lege. Time bi, mislio je Rastko B., jednim udarcem, skokom, ustilu dijalekti~kog materijalizma, na do sada nevi|en, ori-ginalan na~in, obradio bibilijsku temu o dva smrtna greha –svedo~ewe protiv bli`weg svoga i pipawe tu|e ène – ali iproblem fluktuacije radnih mesta u tranziciji, te potrebuda plata prati potrebe zaposlenih umesto da se ide samo naprofit.Aako se uzme o obzir da je pipa~{efoveène i ekspo-nent odre|ene politi~ke struje, a pipana èna zbog qubavinajsurovije izda politi~ku viziju svoga muà urednika, ondabi se jednim udarcem, mislio je Rastko B., na eshatolo{koj

koraci 9-10

65

vertikali na{eg napa}enog naroda pokrile sve neda}e kojesu ga poga|ale: izdaja neverne qube, izdaja politi~kog sarad-nika (sa sve ponovqenim obrascem ubijawa Kara|or|a naspavawu), ekonomske te{ko}e od Turaka pa sve do privati-zacije, i jedna, po wegovom mi{qewu politi~ki korektna,revizija izvesnih biblijskih grehova. Tekst je bio tolikobremenit zna~ewima, porukama, referencama na Bibliju,Parove Xona Apdajka (celo uredni{tvo lista Dnevni Ex-press je bilo u igri) i Pesmu Oskara Davi~a, pri ~emu jeRastko B. sebi dodelio ulogu onog Oskarovog Mi{e, jer seglavni lik, po{to je ocinkario kolegu, sam zaqubio u {efo-vu ènu pa onda tuìo i {efa stranim partnerima i doma}ojporeskoj slu`bi (finansijske mahinacije) i na kraju postaonovinski magnat, dok su mu svi zavideli na supruzi. Dakle,kombinacija seksa, politike, religiozne polemike, a ~ak bii Marks i Engels prste oblizivali.

Samo, kao i uvek, taj prokleti naslov...! A naslov je i vi-{e od polovine svakog dela. Eto, na primer: Na Drini }up-rija. Andri}u je, mislio je Rastko, bilo svejedno {ta pi{eposle takvog naslova; ili Kroz grawe nebo, Antonija Isa-kovi}a. Eh, kada bi on mogao da smisli tako ne{to!

Po~eci u novinarstvu bili su mu uzbudqiviji od wegovihkwièvnih tema i to ga je grizlo vi{e nego {to je èleo daprizna. Kad god bi polazio od sopstvenog iskustva, ve} poslenekoliko stranica uhvatio bi se u istom sièu, autobio-grafski dosadnom do bola. Stid je uvek ose}ao kao bol, naj-~e{}e glavoboqu, zato je uvek pri ruci imao acetisal. Uvekbi se, dakle, postideo svog lika koji je bio isti: po ceo dan bisedeo za stolom ili u foteqi, dok bi ustajao samo da bi uzeone{to hrane ili da posedi na klozetskoj {koqci, a majka muzvoca po ceo dan. A opet, kada god bi po~eo da opisuje te takore}i filmski uzbudqive po ìvot opasne nevoqe u koje jezapadao rade}i u novinama i za novine i uz novine, svakiurednik bi odbijao tekst i zabrinuto vrte}i glavom bi muupu}ivao isti savet, na gotovo o~inski na~in:

"Sine, odnesi

ti ovo advokatu; podnesi tu`bu ili napi{i kao pismo ~i-taoca!"

Kao i ve}ina pisaca, ostvarenih ili ne, i on je po~eo s pe-smi~uqcima i u wima je pevao o kapima rose na cve}u i lep-tirima koji nose poruke o raju koji ~eka uKo{utwaku (Eh, samoda je htela da po|e s wim na izlet!)... Tada je, dok je jo{ stu-dirao, radio kao pomo}nik u {tampariji u podrumu zgradeDnevnog Expressa, napravio gadnu slovnu gre{ku: u izve-{taju o dodeli jedne kwièvne nagrade, wegovom krivicom je


66

bilo {tampano:"Nagra|ena ZBRKA pripovedaka X.Y.". Raz-

jareni autor ga je ve} slede}e ve~eri, kada je {tamparija po-~iwala s pripremom jutarweg izdawa, sa~ekao na ulazu u zgra-du i premlatio sve`wem primeraka Expressa. Po glavi. Kon-statovali su mu potres mozga. Acetisal je dve nedeqe uzimaoi uz doru~ak.

Rastko B. je verovao da su bar pesme bezopasne. Dok nije ujednoj od tih po~etnih pesmica objavqenoj u prilozima ~i-talaca za kwièvnu rubriku – ure|uje se u prizemqu – uz svete leptirove, prirodu, rosu i piknik erotske atmosfere spo-menuo i ime devojke kojoj je bio namenio stihove. Wen de~ko,fudbaler – a pri~aju da su fudbaleri nepismeni i da ni{tane ~itaju! – nikako nije mogao da pre|e preko toga, pa je Rast-ka pre treninga sa~ekao s celim prvim timom i izmlatio. (Atek {to se bio oporavio od slavoqubivog nagr|enog pripo-veda~a.) Tada su Rastku, pored potresa mozga, konstatovali iunutra{wi prelom natkolenice, povr{insku povredu pod-laktice, i gubitak dva zuba. Acetisal je tada uzimao i predspavawe.

Pola godine kasnije, kada se posle dugo o~ekivanog diplo-mirawa ve} zaposlio u Dnevnom Expressu kao pripravnik ibatalio poeziju i kada je ve} skicirao taj svoj roman (budu}ida je odmah provalio ko dira {efovu ènu), palo mu je na pa-met da onaj posao u podrumskoj {tampariji direktno podse}ana fusnotu. Dok bi prizemqe, u kojem je tako pun nade pre-davao svoje pesme za kwièvnu rubriku ~italaca, od kojih pe-sama su ga neke gotovo stajale glave, dok bi dakle to pri-zemqe bilo impresum.

I krenuo je tako da razra|uje taj roman, jo{ dok je kaoprvi pripravni~ki posao (i to volonterski, probno na {estmeseci) u Dnevnom Expressu otaqavao u rubrici @ivotgrada, na I spratu. Svakog jutra kada bi dolazio na posao, i nehote}i, gotovo nesvesno, pomislio bi:

"Evo me na I po-

glavqu!", i prvo bi dumao o svom romanu a tek onda o dnevnimzadacima, koje je ionako uzimao prili~no neozbiqno. Mi-slio je da je sasvim bezopasno pisati o pijacama i cenama po-sebnih vrsta hleba i acidofilnim jogurtima i da to niko ne~ita. Jednom je o{tro iskritikovao na{e staramajke, seqan-ke koje na pijaci prodaju luk vla{ac i rukolu po paprenimcenama, dok do pre godinu-dve nisu ni znale {ta je to. Inapisao je, u o{trom ekolo{ki osve{}enom maniru, i sam se~ude}i svom gnevu, da se uop{te i ne zna gde je ta rukola ra-sla. Mo`da pored nekog auto-puta, pa je puna olovnih jediwe-wa i kadmijuma. Nije mogao da veruje da one to ~itaju –

koraci 9-10

67

mislio je da bake na pijaci koriste novine samo da napravefi{ek za jaja – uostalom nikad nije vidio te ène za tezgamada tamo jedu ne{to zdravo: samo slanina, mesni narezak, belihleb i ~okoladne bananice. Dok lepe zelene biqke na tez-gama polivaju vodom

"da budu lep{e", uzgajaju}i tako milio-

ne bakterija. E, jedna seqanka se prepoznala – kako je samoznala da je to on, to Rastku nikada nije postalo jasno?! – i do-vela je muà, mu` je poneo vile i izbo ga wima i jo{ izmla-tio dr{kom. Konstatovali su mu 6 krvnih podliva, 2 uboda odkojih je jedan bio opasan po ìvot, i ponovo potres mozga.Ekipa@ivota grada bila je na I spratu, i dok je leào u bol-nici, setio se da je wegov glavni lik u skiciranom romanuve} u I poglavqu umalo poginuo... Taj lik je bio rocker, akti-vista studentske ekolo{ke organizacije. On, no}u rocker adawu student, raskrinkavaju}i prehrambenu mafiju koja jeèlela da podvali genetski modifikovanu soju, na{ao se nawivi jednog na{eg prehrambenog kombinata i tu ga je nega-tivac jurio kombajnom i umalo samleo... I sprat i I poglav-qe... sinulo mu je, dok je u glavi daqe razra|ivao roman... Abilo mu je te{ko da razazna, ko koga tu imitira, da li wegovroman u nastajawu predskazuje ìvot, ili on samo iz ìvotaprepisuje ono {to mu se doga|a.

Tada je odustao od rockera kao svog alter ega i opredeliose"beogradskog Batman-a".Iz saàqewa su ga – ~im se oporavio – premestili u II

poglavqe, to jest na II sprat. UCrnu hroniku. Dotle je fascik-la s romanom, wegovim ìvotnim delom, bila ve} prili~nodebequ{kasta. Tu je, ~im je ponovo mogao da hoda bez {tapa,po~eo da izve{tava sa su|ewa za mito u gradskoj upravi. Ne-kako mu je svedok koji je branio gradskog na~elnika uprave zastrategijsko planirawe i izradu detaqnog urbanisti~kog pla-na izgledao neiskren i uo~io je nelogi~nost u wegovom izlaga-wu – kako bi skupqa lokacija bila u interesu gra|ana?! – ito je i objavqeno. Kolege su ga gledale pomalo ~udno, ali onje samo slegnuo ramenima i koristio prazan hod u kancela-riji da pi{e svoj roman. Posle dva dana, maskirani napada~inaoruàni bejzbol palicama pri{li su mu s le|a i premla-tili ga tako da je jedva ostao ìv. Konstatovali su otvoreneprelome obe natkolenice, slomqenu vilicu, naprslu podlak-ticu, prelom nosne kosti i, opet, potres mozga. Koleginica sposla koja ga je obi{la – samo je ona do{la iz cele redakcije,{to ga je vrlo za~udilo i zabolelo – rekla mu je da li~i naTrelkovskog iz filma Stanar Romana Polanskog. Umestopomoranxi donela mu je pakovawe od 100 {ume}ih acetisala,


68

{to je u stvari bio popust, jer je cena bila za 90 komada. U IIpoglavqu wegovog romana, glavni lik, beogradski Betmen,borio se protiv stambene mafije, a i wega su napali i htelida ga ubiju. Ali, Betmen je mogao da uzleti i izvu~e se... Tu jeodustao od krilatog junaka i glavni lik je postao advokatkoji je za svoje povrede sam sebi izborio milionsku od{tetu.

Na III spratu nalazila se sportska redakcija. Tu su ga pre-mestili posle vi{emese~nog bolovawa. On je glavnom ured-niku odmah rekao da nije za to, jer nikad nije bio dobar ni ujednom sportu, ali mu je qubazni{ef odgovorio da ni za lepopisawe uCrnoj hronici nije neophodno biti xek Trbosek. Toga je ubedilo. Poslali su ga da izve{tava sa derbija, jer nikood poznatijih sportskih reportera nije hteo. Bilo mu je neo-bi~no, koleginica izCrne ga je odgovarala, ali on nije shva-tao u ~emu je problem i radosno je prihvatio zadatak. Kona~none{to u ~emumoè da se opusti, ~ista razonoda i bezinteresnodopadawe, tako re}i Kant u sportskom dresu! Ali, utakmicamu je bila vrlo dosadna, i on je u izve{taju napisao da je

"izgledalo kao da je name{tena". Prosto mu je onaj proma{e-ni penal bio neobja{wiv. Kao i nekoliko sudijskih odluka.Naslov Name{ten derbi! ga je iznenadio, jer nije ba{ takomislio, uostalom on nije stru~wak, ali ipak je bio ponosan.Naime, svi su ga tap{ali po ramenu i pozdravqali. âk jepomislio da se vratiBatman-u kao liku u svom romanu. A bioje do{ao do III poglavqa svog romana. Naravno da mu je tapodudarnost opet upala u o~i. Ili, razmi{qao je, da prepra-vi svog junaka u nekog sportistu. Na primer, vaterpolistu.Ali, pre slede}eg kola, dok se vra}ao s posla, pregazio ga jenikad identifikovani xip i to vi{e puta. O~igledno s name-rom. Konstatovali su mu prelom kuka, karlice, butne kosti,potkolenice, potres mozga, prelom nadlaktice i podlaktice,i morali su da mu izvade slezinu. Bio je nedequ dana u komi.

Rastko B. je – potpuno neo~ekivano – sve ovo ponovopreìvqavao prelistavaju}i fascikl s rukopisom romanaBez naslova, koji je zbog amnezije i povrede glave gotovoi{~ileo iz wegovog pam}ewa. III sprat, kao tre}e poglavqe,gle, kakva koincidencija...! Kada se oporavio, i kada mu sepam}ewe koliko-toliko vratilo, odustao je od avanturisti~-kog advokata i celi tekst je prepravio u filozofsko samo-propitivawe jednog finog ekonomiste koji ìvi s majkom i uIII poglavqu meditira o idiotizmu kod sportista i bildera.Dopisao je jednog veoma antipati~nog sportistu koji je pre-gaèn pa postao invalid. To je bio jedan rukavac religioznogpodteksta, kako je sam sebi objasnio tu prepravku.

koraci 9-10

69

U jednoj ranijoj verziji tog tre}eg poglavqa, ~ak, ponovoje uveo beogradskog Batman-a u roman, i on je u javnosti bioatleti~ar; on je bio te{ko povre|en, kada ga je pregazio stra-ni terorista u kidnapovanom tenku dok je i{ao na trening(atleti~ar, ne terorista), ali posle druge prepravke poslekoje je gaèwe tenkom postala saobra}ajna nesre}a u kojoj jeslavnog rockera pregazila qubomorna groupie, kona~no seipak odlu~io na verziju u kojoj je to gaèwe xipom bila samonezgoda. Zatim je ipak i to prepravio i onog dopisanog, epi-zodnog, antipati~nog uostalom lika, sada kona~no fudba-lera – zgazio je kamion. [to je bila poruka, jer je taj fudba-ler {utirao ma~ke po ulicama. Ali je time filozofskopromi{qawe bilo podcrtano. âk s religijskim konotaci-jama. O zasluènoj kazni, itd. A umesto rockera, Batman-aili advokata, wegov lik je ipak postao mirni ekonomista.

Posle oporavka po bawama, i operacije ~ira na èlucukoji mu je pukao zbog preterane upotrebe acetisala, preme-stili su ga na IV sprat, u Kulturu. Pisao je o pozori{nimpredstavama kratkog veka, praznom Kolarcu dok svirajupoznata svetska imena, visokim nametima na kwigu... I{lo jebez problema, dok nije napisao lo{u kritiku za roman Ubi-stvo kriti~ara nekog Stanislava Pavi}a. Ovaj to nije mo-gao da podnese, pa je poku{ao da upuca nesmajnog kriti~ara.Metak je pro{ao blizu srca. I pored toga {to je izgubiomnogo krvi i ~ak bio klini~ki mrtav, Rastko B. je uspeo da seoporavi. Ironijom sudbine, spomenutiPavi} se u zatvoru ta-ko raspisao da je za svoja kasnija djela dobio ne samo dobrekritike (dok je Rastko B. sve vi{e venuo zbog stvarala~kenemo}i), ve} i dve uzastopne NIN-ove i Vitalove nagrade,prodao prava za snimawe filma dvema stranim kompanijama,pa je tim novcem uspeo da plati takve advokate da ne samo{to je u ponovqenom procesu oslobo|en, ve} je – po{to sesenzacionalno oènio sudijicom! – {tavi{e pokrenuo itu`bu protiv Rastka za klevetu. A gorkom {alom sudbine,wegov lik u IV poglavqu dobio je Brankovu nagradu za cikluspesama voqenoj devojci... Rastko je u bolnici, listaju}ifascikl, ponovo uo~io tu slu~ajnost {to se poglavqa wego-vog rukopisa i spratovi novinske ku}e u kojoj je zaposlen ta-ko poklapaju. I opet je po~eo da razmatra varijantu s advo-katom iz II poglavqa, jer je ovde ìvot pozajmio iz wegovogneobjavqenog dela! To ga je, me|utim, uverilo da je na pravomputu kao pisac.

Posle klini~ke smrti u kojoj ipak nije doìveo iskustvoletewa i putovawa kroz tunel i nije video belu svetlost,


70

Rastko B. nije èleo u invalidsku penziju, ve} je postao no-vinar

"~itavog sveta". Naime na V spratu su ga nekako ugu-

rali u rubriku Svet. Tu je, verovao je, trebalo da se bavi ne-~im bezopasnim, platnim bilansima MMF-a, spoqnom trgo-vinom, inflacijom u Argentini i sli~no. Tu je mogao da serazmahne ne brinu}i kome }e da se zameri. Odmah je osudiozlo~ina~ke akcije terorista u Maleziji, nepravedne kamateMMF-a, me{awe jedne velike sile u unutra{we poslove jednemawe zemqe i sli~no. Svi su ga hvalili, ~ak su ga pozvali unajva`niju politi~ku debatnu emisiju na nacionalnoj tele-vizji. Ubrzo je bio predloèn za Novinara godine. Ni nede-qu dana dana posle kritike na ra~un izvesnih velikih sila iizvesnih teroristi~kih organizacija, dok je i{ao na posaopored wega je eksplodirao automobil-bomba. Konstatovalisu tako duga~ak niz povreda, da je to zauzelo stranicu i poDnevnog Expressa. Operacija je bilo desetak i uzeli su gakao ogledni primer rekonstruktivne hirurgije. Dok je leàopo bolnicama i dok je bio na rehabilitacijama u razli~itimbawama i privikavao se na vi{estruke proteze za obe noge ijednu ruku, i dok je prikupqao se}awe, do{lo mu je u glavu daje uV poglavqu – dok je radio naV spratu! – po~eo da pi{e oeksploziji plina u stanu svog {efa...

Ali, nikako nije uspevao da se seti gde mu je rukopis.Zakqu~io je da je fascikla najverovatnije izgorela u eksplo-ziji koja je zamalo ubila iwega. Koleginica, koja je mnogo pla-kala kada ga je obi{la prvi i posledwi put (tek tada je shva-tio da je devojka u stvari sve vreme bila zaqubqena u wega,ali on to nije uo~avao), rekla mu je da nije ni{ta prona{la uwegovom radnom stolu. Kao ni majka kojoj je rekao da potraìrukopis u wegovoj sobi. I odjednom, lako da lak{e ne moèbiti, odustao je i od pisawa i novinarstva. Tako je odlu~io dase kazni zbog toga {to nije primetio dugogodi{wu naklonostkoleginice iz redakcije.

"@ivot pi{e romane", pomislio je,

"a ja nisam dobar ni u jednom ni u drugom". Istovremeno s odu-stajawem od pisawa, prestala je i potreba za analgeticima.Kao da se re{io hroni~nog, potmulog bola, tako se ose}ao,uprkos te{kim povredama.

Posle dve godine dana le~ewa i terapije, i daqe odbija-ju}i invalidsku penziju, vratio se na posao, ali, kao invalidrada, mogao je da radi samokao telefonista u podrumuDnevnogExpressa. Tamo vi{e nije bilo {tamparije – nove tehno-logije su i kod nas polako mewale sliku novinarstva... Posaoga je potpuno okupirao, odsustvo ambicija mu je izgledalolekovito. Nau~io je da se kre}e uz pomo} proteza, i prili~no

koraci 9-10

71

dobro se snalazio s telefonima. Kolege su mu od srca po-magale. Ubrzo je po~eo da uzima deùrstva vikendom, ta~nijesubotom, kada je – zbog dvobroja – zgrada bila gotovo prazna.Samo}u u praznoj novinskoj ku}i doìvqavao je kao lek. Jo{naslu}uju}i miris nekada{weg olova u podrumu, ispro-bavaju}i liftove u hodnicima koji su, upravo zbog odsustvanovinarske uùrbanosti, sada delovalikao esencijamanastir-skog mira i meditacije, imao je nejasni utisak da ne{totraì. Da se ne~eg prise}a. Samo {to nije znao ~ega.

Iznenada, jednog takvog vikenda, iz dosade a i da bi pro-verio koliko dugo moè da se kre}e bez tu|e pomo}i, odlu~ioje da obi|e svoju posledwu kancelariju u kojoj je radio kaonovinar u rubriciSvet. Popeo se liftomdoV sprata, i tek ta-da osetio potiskivanu nostalgiju i za pisawem i novinarskimposlom. Gotovo da je zaplakao. Do{ao je, dok su u ti{iniprazne zgrade proteze sablasno {kripale, do svog neka-da{weg stola, i potpuno nesvesno otvorio najdowu fioku.Pre nego {to je fioku izvukao do kraja, tek tada, setio se daje tu drào fascikl sa svojim romanom. Kada je na dnu fiokenai{ao na iskrzane kartonske korice na kojima je pisaloBeznaslova, shvatio je za{to se popeo u svoju nekda{awu kance-lariju.

"Odfusnote doV sprata", pomislio je,

"od podruma doV

poglavqa i natrag". I odjednom se setio da je morao odmahprvo naslov da napi{e. Svi pisci uvek prvo napi{u naslov!Setio se tog pravila, ali mu je izmicalo ime onog ko je tosmislio. Naslov je pola romana! Uputstva u vidu poslovicapo~ela su da naviru.

I odjednom, tako lako kao da ga to nije mu~ilo ~itavog ne-uspe{nog spisateqskog ìvota, setio se odgovaraju}eg na-slova za svoj roman – Batman beogradski.

Vratio se u lift, odvezao se na posledwi sprat, to jestnaslov, do{ao do prozora, otvorio ga, udahnuo vazduh punimplu}ima, prvi put u ìvotu osetio se potpuno sre}an, za-plakao se pri pogledu na panoramu Beograda, popeo se naprozorski okvir: pomislio je kako je kona~no gotovo sastvarala~kom blokadom – i poleteo.


73

Ivan V. Lali} i ârls Simi}

GODINE SRU[ENIHMITOVA

Izvod iz prepiske 1990-1996.

IVAN V. LALI] ÂRLSU SIMI]UIZ BEOGRADA U STRAFORDBEOGRAD, 22. APRIL 1990.

Dear Charlie,Aferim! Ni mawe ni vi{e, nego Pulicer1! Od srca se ra-

dujem. A vest me je stigla upravo u trenutku kada sam pri-hvatio poziv Narodne kwige da napi{em predgovor za srp-sku verziju! (Za sada imam samo skicu – i uvod u kometvrdim,grosso modo, da pesma u prozi kao posebna pesni~ka vrstazapravo ne postoji, a da je zbrku zapravo napravio Bodler...)To je bila i prilika da jo{ jednom pa`qivo pro~itam kwi-gu, najpre na originalu, a sada u prevoduQiqane\ur|i}. Pre-vod je dobar, and I mean it. Ipak sam na dva ili tri mesta,grafitnom olovkom na margini, sugerisao prevodiocu nekesitnije izmene – koje ona moè, ali ne mora da usvoji.

Dobio si ovde, kao {to verovatno zna{, odli~an publici-tet. Politika je novost donela kao ~lanak, na dva stupca,sa tvojom fotografijom. Intervju u NIN-u izgleda odli~-no. Kwiga je prikazana i na TV.

[to se mene ti~e, jo{ nisam smogao snage da dovr{imnovu kwigu, prekinutu pro{log leta. Radi se o jo{ ~etiri

1 ârls Simi} je 1992. godine dobio Pulicerovu nagradu za kwigu pesamaSvet se ne zavr{ava.

ostav{tina

koraci 9-10

74

2 Ivanu V. Lali}u su u prole}e 1992. godine objavqene kwige pesamaStrasna mera Last Quarter (1987) i The Passionate Measure (1989) uizdawu Anvil presa iz Londona i Last Quarter,poems from ThePassionate measure by Francis R. Jones. Tog prole}a je imao turneju poEngleskoj i Irskoj.

3 Mla|i sin Ivana V. Lali}a, Marko Lali}, ìvi od jeseni 1989. godine uWujorku. Wegov odlazak je, sticajem profesionalnih okolnosti, uslediosamo nekoliko meseci posle tragi~ne pogibije wegovog starijeg brataVlajka, koji je 19. avgusta 1989. godine poginuo na jednoj jedrilici u blizi-ni Venecije. Tragi~na pogibija starijeg sina je na Ivana ostavila vrlodubokog traga, {to se svakako odrazilo i na wegovo stvarala{tvo koje jeusledio posle tog doga|aja. Posle pogibije sina, Ivan Lali} je samo jednomjo{ oti{ao u Roviw, koji je od kraja pedesetih godina bio oaza mira i kon-templacije za ovog pesnika. Raskid sa Roviwom je privatne prirode, ali jesticajem okolnosti uslovqen i gra|anskim ratom u Hrvatskoj, od leta 1991.godine.

ili pet pesama, ali bitnih za kwigu. Mo`da ovog leta... Umaju treba da provedem dve nedeqe u Engleskoj2 (London iokolina, including Brighton) i u–Dablinu (gde jetako|e iza{-la Strasna mera ). It might be a break.

Nedavno sam dobio primerak jedne vrlo reprezentativnei obimne antologije poezije XX veka na gr~kom. Delo jednogsastavqa~a i vi{e prevodilaca. Ima unutra{esttvojih pe-sama. Tvoj prevodilac je i jedan fini ~ovek i fini pesnik kojise zove Tasos Denegris. Jesi li ga ikada upoznao? Mislim dabi ti se dopao.

Ina~e, ne bi se moglo re}i da sam posledwih meseci u naj-boqoj formi. Depresije dolaze nekako u talasima... Bran~e ija jedva-~ekamodanam se vratiMarko3– koji se, ~inimi se, vr-lo dobro sna{ao u Njujorku. Volim {to dolazi leto – samo{to se bojim ponovnog odlaska u Roviw... No sve }e vaqdaipak da se nekako uskladi i rasplete.

Javi se! Poqubi Qoqu, Ivan.

IVAN V. LALI] ÂRLSU SIMI]U

IZ BEOGRADA U STRAFORD

BEOGRAD, 6. MAJ 1990.

Dear Charlie,Just a quickie – pred polazak na moju majskuturneju po En-

gleskoj i Irskoj. Predao sam prekju~e izdava~u pogovor zatvoju kwigu; mislim da }e ti biti zabavno da ga ~ita{.Pre predaje sam, jo{ jednom pa`qivo pregledao prevod. Qi-qana \ur|i} je obavila sjajan posao. Sugerisao sam samo tri

ostav{tina

75

ili ~etiri sitne izmene. Imao sam razloga da joj na krajupogovora odam bezrezervno priznawe.

Jedna molba, koja se ti~e sekretara redakcije Nolita,\or|a Krivokapi}a. On je odli~an prevodilac sa engleskog(proza, drama). Odnekuda je ~uo da si ti pisao i neke drame,dramolete, {ta li. Rekao sam mu da se ja ne se}am da si ikadaradio sli~ne stvari, but I might be wrong. Ako ipak jesi –molimte po{aqi mu tekst/tekstove. Adresa: \or|e Krivo-kapi}, IP Nolit, Redakcija, Terazije 27/II, 11000 Beograd.On bi to preveo, a ja bih mu pomogao da na|e teatar. Hvalaunapred.

Vra}am se sa puta 24. maja. Voleo bih da me po povratkuzatekne ovde neko tvoje pisamce. Budi mi lep i debeo,

Sve najboqe, Ivan.



BEOGRAD, 6. JUN 1990.

Dear Charlie,Mnogo volim kada okrene{ moj telefon, da malo ~avrqa-

mo. Nisam stigao da ti se javim ranije, jer sam odmah po po-vratku u Beograd uleteo u niz obaveza – posebno u ~itawe ru-kopisa za Nolit (sada je sezona). Pu{tam da se slaù utisciiz Engleske i Irske; bio je to, sve u svemu, a great break forme. And I rather needed one…

Za mawe od dve nedeqe stièMarko; mislim da moè{ dazamisli{ kako ga Bran~e i ja èqno o~ekujemo. Bojim se, me|u-tim, odlaska u Roviw; bi}etote{ko ali, ose}am, nu`no isku-{ewe; suo~avawe.

[aqem ti kritiku izvesnog Marka Forda iz TLS. Moguda ti kaèm da je Piter Xej4 besan zbog te kritike; ja li~-no mislim da nema razloga za to. Dodu{e, tekst nema veze sapravom pame}u, a neki biseri su zapravo zabavni. "The half /to-ned limbo of international translationese", na primer, jeste"pompous bullshit".A"the influence of the later Eliot"ito"par-ticularly strong" jeste "just plain bullshit"; kriti~ar o~igled-no ne poznaje mog gurua, Helderlina. Ali, fuck it jack I`m al-right ili, kako Gete re~e Ekermanu, jebi ga.

4 Piter Xej je urednik izdava~ke ku}e "Anvil pres" iz Londona u kojoj suobjavqeni prevodi Lali}eve poezije. "Anvil pres" je Lali}ev ekskluzivniizdava~ za Veliku Britaniju, a sve prevode je uradioFrensisXons, slavis-ta i profesor na Univerzitetu u Wukastlu.

koraci 9-10

76

5 ârls Simi} ovde pi{e o pripremama jedne od posledwih antologija ju-goslovenskog pesni{tva objavqenoj u Americi. Antologija je i objavqenapod naslovom Kow ima {est nog, antologija srpske poezije, Grejvulf, 1992.(The Horse Has Six Leg, An anthology of Serbian Poetry, Graywolf, 1992)

Moram da izmislim (da izmislimo) neku novu priliku damalo skoknem preko bare, opet... Ali pretoga }e{ti, najzadi hvala Bogu, da do|e{ u Beograd. Nema{ pojma koliko se vese-lim.

PoqubiQoqu. I javi se opet – pisamcetom, kartom ilitelefonom, as you like it, {to re~e [openhauer.

Love, Ivan

ÂRLS SIMI] IVANU V. LALI]U

IZ STRAFORDA U BEOGRAD

STRAFORD, 30. JUN 1991.

Dragi Ivane:

Dobro je ~uti tvoj glas ju~e. Zvu~ao si depresivno, i ja,tako|e! Mislio sam o qudima dobro, da }e na obe strane nakraju biti zaustavqeno nasiqe. I ponovo, potcenio samqudsku glupost i podlost. Nadam se da }e obe strane na}izajedni~ki jezik, ali sumwam da }e se to uskoro dogoditi.Ovih posledwih nekoliko godina nacionalisti~ke eufori-je uzeli su sigurno svoj danak. Slu{ao sam Tu|manov intervjupre nekoliko meseci i on je objasnio britanskom novinaruda je Hrvatska imala velike pisce i veliku literaturu, mno-go pre [ekspira i tako to. S druge strane, potpredsednikSvetskebankeili,{tagodbioon,rekao je ju~eda jerazlog{tosu dve republike prekinule veze jer neèle da vrate novac kojisu pozajmili.

S druge strane, sa udajom }erke, Qoqa i ja sedimo kod ku-}e sre}ni i slomqeni.Imamnekoliko dugih i nezavr{enih pro-jekata, dakle, èleo bih da pobegnem negde. Jedan od wih jekolekcija svih mojih prevoda, objavqenih i neobjavqenih izjugoslovenske poezije. Bi}e to lepa kwiga5 koja }e ukqu-~iti, neke tvoje nove stvari, koje sam jednom pre prevodio,plus mnogo od Vave, Pope, i ostalih. Izdava~ me je zvao i pi-tao moèmo li mi jo{ uvek ra~unati na sadràj (kwige) jugo-slovenske poezije? Mi imamo krajwi rok do prole}a 1992. daodlu~imo.

Budimo ~e{}e u kontaktu, i ja }u pozvati ponekad.

Volim vas sve, Charlic.

ostav{tina

77

6 Niki i Fi}a su sin i k}erka ârlsa Simi}a. Ivan V. Lali} ih je upoznaoprilikom Simi}eve posete Roviwu 1982. godine i bio je gost u Simi}evojku}i u Strafordu u blizini UniverzitetaWu Hemp{ir, gde je Simi} pre-davao od 1972. do 2005. godine.

7 Tawa je supruga dr Vlade Ka{nara, neuropsihijatra iz Wujorka, brataBranke Lali}, Ivanove supruge.

8 Re~ je o pripremama i dovr{avawu pesama, koje je Lali} pripremio zasvoju kwigu stihovaPismo, koju }e objaviti u SKZ 1992. Ova kwiga pesamaje u nekoliko anketa progla{ena kwigom decenije u srpskom pesni{tvu.

IVAN V. LALI] ÂRLSU SIMI]UIZ BEOGRADA U STRAFORDBEOGRAD, 11. JUL 1991.

Dear Charlie,Ba{ si srce: najpre telefonski poziv, a skoro neposred-

no zatim i pismo. I jedno i drugo u pravi ~as. Kaè{ da samna telefonu zvu~ao depresivno; zar se ~udi{? A jo{ sam se itrudio da ne zvu~im depresivno! Ali, da jo{ jednom citi-ram {ta je Gete rekao Ekermanu:

"Jebi ga!" Shvati taj apo-

krifnicitatkaoizrazne~ega{tomijeuro|eno,kaoìvotniEinstellung, a ja to nazivam optimisti~kim fatalizmom...

Drago mi je sve {to si mi rekao o Niki i Fi}i6. A shva-tam za{to }e ti leto pro}i onako, kako mi kaè{ u pismu.I moje }e, izgleda, biti sasvim netipi~no: bez odlaska uRoviw... Ina~e, javqaju mi qudi, izme|u ostalog Tawa7 (kojaje sada u Roviwu sa Majom), da je Roviw, posmatran sa sebi~-nog turisti~kog stanovi{ta, pravi raj: prazan i jeftin.Osim toga i vrlo miran, bezbedan (nisam ni sumwao da ne}ebiti;Istrijani sune{todrugo...)Nevoqa je samoutome{tonisam siguran treba li reskirati da se u jednom trenutkuna|emo tamo nasukani, odse~eni od Beograda. Danas avioniopet ne lete na aerodrome u Hrvatskoj (razlozi su, dodu{e,ekonomske prirode; mnogo komplikovano dati obja{wavam).Vozovi idu redovno. Ali kako }e biti u avgustu? Zna{ onajvic; optimist kaè: dakle, stvari su takve da stvari nemogu biti gore! A pesimist: o, mogu, mogu...

Svakako, znam da moram do kraja godine dovr{iti svojunovu kwigu8; da nastavim nit prekinutu u leto 1989. Mi-slim da je sve ve} sazrelo – treba samo napisati tih ne-koliko pesama! (Otprilike jo{ jednu tre}inu kwige). A ~i-ta}u letos, sa grafitnom olovkom u ruci, i tvoje pesme; je-sam li ti rekao da se Milo{ Stamboli} sloìo da repre-zentativan izbor tvojih pesama objavimo u na{oj elitnojkolekciji Nolit-Poezija? Da stane{ uz bok Malarmeu,

koraci 9-10

78

9 U Italiji je objavqen izbor Lali}eve poezije koji je sa~inio Eros Se-kvi, Ivan V. Lalic Poesie a cura di Aleksandar V. Stefanovic, traduzioneEros Sequi, Jacca Book, Milano, novembre 1991.

Valeriju, Rilkeu, Vilijemu Karlosu Vilijemsu (do sada jedi-ni Amerikanac u seriji), a od doma}ih Vasku, Kocbeku (da lije on jo{ uvek doma}i pesnik, I wonder...)

Poqubi, Qoqu. Love, Ivan.

IVAN V. LALI] ÂRLSU SIMI]UIZ BEOGRADA U STRAFORDBEOGRAD, 28. OKTOBAR 1991.

Dear Charlie,Pretpostavqam da si ovakav ise~ak iz Politike u me|u-

vremenu, od na{eg telefonskog razgovora (mnogo me raz-veseli{ takvim pozivima), ve} odavno primio sa neke drugestrane – ali ni{ta ne {kodi da ima{ jo{ jedan. Tvoj origi-nalni tekst je, kao {to vidi{, samo neznatno izmewen (sti-lizovan) pri samom kraju.

Da sam ti ovo pismo napisao prekju~e, ne bih mogao da tikaèm kako su me obradovali nema~ki prevodi trinaesttvojih pesama u Akzente (primam taj ~asopis redovno). Da limoj stari dobri poznanik Mang Enzensberger (susre}emo se,every now and then, jo{ od decembra 1961) sprema kwigu tvo-jih pesama na nema~kom? Ne znam da li govori{ taj jezik –ali mogu ti re}i da su prevodi izvrsni. Ali, ako sprema kwi-gu, potrudi se da uti~e{ na wegov izbor pesama; Mangov ukusje vrlo specifi~an, pa bi ti se moglo desiti da wegov izborne bude objektivno reprezentativan.

Ja pomalo radim na tvojoj kwizi zaNolit (izbor, za sada)– ali }u ozbiqnije po~eti da radim tek kada zavr{im svojukwigu, novu, za Srpsku kwièvnu zadrugu, koja 1992. slavistogodi{wicu. Ina~e, sarajevska Svjetlost (momentalnonajja~i izdava~, kada je re~ o savremenoj doma}oj kwièv-nosti) objavquje dogodine jedan novi izbor mojih pesama. Amilanski Jaca Book objavquje za koji dan izbor9 mojih pesa-ma, bilingvalno. Italijanski prevodi su izvanredni; to jevi{egodi{wi trud jednog divnog ~oveka i pesnika, biv{eg{efa italijanske katedre u Beogradu, Erosa Sekvija. Da lisi ga mo`da upoznao u Roviwu?Moja kwiga treba da bude prvau jednoj seriji savremenih evropskih pesnika; mislim da jedrugi na redu Seamus Heaney.

ostav{tina

79

Na{ prijateq Toma` Salamun (ina~e such a nice man…)nedavno je izjavqivao (izvaqivao) sviwarije oSrbima iSrbi-ji. Zna{, sa Hrvatima postoje stari sukobi, pa se qudi, ako sei zgraàju nad novim ne~ove~nostima, ne ~ude. Ali Sloven-ci! Koji su tek u Jugoslaviji dobili na svom jeziku najpre gim-nazije, pa Univerzitet, pa Akademija nauka! Pravi kvalifi-kativ zawihovo pona{awe ne postoji na srpskom, ali postojina engleskom:moral insanity.

Javi se, ili pi{i! I poqubi Qoqu.

Best, Ivan.

ÂRLS SIMI] IVANU V. LALI]UIZ STRAFORDA U BEOGRADSTRAFORD, 1. JANUAR 1992.

[Ovo pismo je pisano rukom i crnim mastilom. U pismu su sena{le nove prevedene pesmeIvana Lali}a:Prole}na litur-gija za BrankaMiqkovi}a,Qubav u julu I i II,Pesma o TilbiiFirenca.]

Dragi Ivanu{ka:

Lepo je bilo razgovarati sa tobom ovog popodneva. Sre}-nu Novu godinu tebi i gospo|i Branki. Molim te potvrdiove pesme. Prevod nije sasvim ~ist, potrebna mi je tvoja po-tvrda, pre nego... Zapo~ni da

"sre}om" zamewuje{

"nesre}u" i

sve ostalo zna{.

Voli te, ârli.



BEOGRAD, 12. FEBRUAR 1992.

Dragi ârli,

Hvala ti na izvanrednim prevodima – u stvari: svi tvo-ji prevodi mojih pesama zvu~e kao da su napisani na engle-skom,to je–ok, ko zna gdemoj engleski (ilitvoj) po~iwe, a gdesrpski zavr{ava? Op{ta zbrka! Prestao sam pisati 'srp-sko-hrvatski'.

Samojednailidvestvari,pitawa,naprimeruPESMAOTIL-

BI da li bi bilo razumqivije kad bismo rekli 'bottomless

koraci 9-10

80

scream' umesto 'scream without a bottom' posledwi stih). Ta-ko|e, ja~e je, kad se kaè 'kindergarten curse' umesto 'domna-tio'. Zatim, ja bih èleo da kaèm 'plastic supergirl ' umesto'plastic ...!' (kao {to sam napisao u svojoj engleskoj (original-noj) verziji je ono {to sam stvarno mislio je bilo 'super-doll, superman i superwoman' superlutka, supermen, super-èna, itd., s obzirom da je to slika iz

"crta}a", a istovre-

meno seksualna aluzija – dakle –U FIRENCI u ~etvrtom stihu do kraja – treba da bude

'hin leather' kao {to sam bukvalno mislio: "leather and notskin" (koà na telu, a ne {tavqena koà), i na kraju u 'Duen-de' prvi stih moèmo tuma~iti kao 'He who has so much ofduende / like me'(Onaj koji je toliko sumwao). 'Takes me intohis dark chamber' (mo`da je boqe re}i 'room' vi{e jebarokno?) A u posledwem stihu umesto 'he too is happy withhis'treba da se tuma~e 'He too is happy with him'?

Na kraju, sve te promene prepu{tam tebi, jer ja ~vrstoverujem u lepotu razli~itih tuma~ewa iste pesme, i iskre-no sam sre}an {to si izabrao ove pesme i {to si ih tolikoosetio. Stvarno sam bio dirnut da ih vidim u mojim vla-stitim engleskim re~ima!Pisa}uti uskoro – ho}u da ih pre-dam na po{tu!

Voli te, I. V. L.

IVAN V. LALI] ÂRLSU SIMI]UIZ BEOGRADA U STRAFORDBEOGRAD, 18. OKTOBAR 1994.

Dear Charlie,Tvoji telefonski pozivi deluju na mene istovremeno i

sedativno i stimulativno: ukratko, blagotvorno... Samo{to posle uvek zaàlim{to nisam stigao da ti kaèm ovoili ono – obi~no, zapravo, neke neva`ne stvari. Zapravo seradi o èqi da se opet na|emo, onako lice u lice, i ~estitoizrazgovaramo. Ubrzawe vremena dobija, sa godinama, upravostrahotne razmere; Jesi li svestan da sam u tvom i Qoqi-nom gostoqubivom domu boravio pre ravno j e d a n a e s tgodina! Za{to ne poku{a{, ali ozbiqno, da isplanira{ nekidolazak u Beograd? Makar da bi opet, for a change, opet zakratko postao Du{ko Simi} (koji, zapravo, ne prestaje daìvi utebi –{to je od su{tinske va`nosti za poeziju kojupi{e{) i pusti da se Charles Simic dotle odmara na

ostav{tina

81

lovorikama? Ali ne; tout Belgrade bi te do~ekao kao ârlsaSimi}a – koji je zapravo tvoj tre}i alter ego, uslovqentvojim specifi~nim statusom u tvom rodnom gradu... Pa ija samte, zapravo, upoznao kaoârlija – datek kasnije (mno-go kasnije) saznam da je Charles inteligentno deriviran izimena koje si dobio na znamewu, Dragutin ({to je zaslugadragog gosin \or|a, Bog mu dao du{i lako...) Ali, kako stojestvari, pre }e se dogoditi da se ja na|em preko Bare – tvo-jom qubaznom zaslugom. Nego, kada je ve} ~itava akcija odlo-èna za prole}e (kada je, zapravo, i mnogo prijatnije bo-raviti in the friendly USA), za{to ne poku{a{, kad ve} imavremena, da isplanira{ jedan zajedni~ki mini reading tour?Bilo bi mi nekako ~udno da tamo ~itam bez tebe. And itwould be fun, too. Hajde, razmisli.

Veseli me {to ti izlazi nova kwiga; nadam se da }e{ na-}i na~ina da je {to pre dobijem. Ne{to mislim o onom momprojektu da napravim veliki, reprezentativni izbor tvo-jih pesama; ~iwenica da se ugasila ona Nolitova super ko-lekcija poezije jako me destimuli{e. Onaj krampus PetruKrdu objavio bi takav izbor – but that's not it. Nisam odu-stao od ideje – ali sam posle na{eg razgovora, dobio jednunovu: za{to, u me|uvremenu, ne bih napravio integralniprevod tvoje n o v e kwige? No problem da na|em izdava~a zawu. Samo, morao bi mi onda unapred dati autorizaciju zaprevod – da se kwige opet ne do~epaju klinci, pa me predu-hitre. Ovako bi mogao re}i:

"Sorry, kwigu prevodi I.V.L"'.

A ja zaista volim da prevodim poeziju. I volim da, u raznimprilikama, isti~em kako je prevo|ewe poezije za mene jedanparalelni kolosek stvarawa, koji smatram istovrednimkao i moje sopstvene pesme. Obi~no citiram i Novalisa, ko-ji kaè da je priroda kreativnog procesa u oba slu~aja ista.By the way, upravo sam preveo jednu lepu pregr{t pesamatri nema~ka pesnika XIX veka:Morike, Hebbel, Storm. To zajednu antologiju nema~ke poezije XIX i XX veka, koju }e izda-ti SKZ. Sastavqa~, Mirko Krivokapi} (germanista ov-da{wi), bio je at a loss kada je re~ upravo o XIX veku; prevodaGetea ili Hajnea ima dodu{e na pretek – ali onda u posto-je}em fundusu zjapi rupa od nekoliko decenija, sve tamo doRilkea (XX vek je u tom pogleduOK). Ja samKrivokapi}u preneke dve godine obe}ao saradwu, pa zaboravio {ta sam obe-}ao. Nedavno me podsetio na moje obe}awe – a – kako se vo dr-ì za rogove, a ~ovek za re~, nije bilo druge nego da sednem iprevodim... Mogu ti re}i, sa velikim zadovoqstvom. Mo-rike je bio najve}i challenge (jer je na momente komplikovan

koraci 9-10

82

kao maniristi...), Hebbel zvu~i najqupkije, a ~etiri pesmeStorma sam apsolvirao za jedno lepo jesewe popodne...

Kada je re~ o jeseni, ona u Beograd ulazi andante con motto;sve je jo{ uglavnom zeleno, po~iwu neke blage ki{e, dani suprijatni (prohladna jutra, a tokom dana se ìva popne do25°C). Mnogo ~itam, mnogo slu{am muziku, i spremam se dapravim novu kwigu pesama (Jedan projekt star dvadesetakgodina; vide}e{, ako Bog da, rezultat...). Od moje viroze kaoda nema ni traga (tako kaù nalazi) – a isprva su mi dok-tori sludili ènu svojom zabrinuto{}u. Ali, kako je torekaoGoethe Eckermannu, jebi ga!

Marko i Megan su jo{ u Roviwu; javqali su se telefonomiz Trsta, Venecije i Kopra. Jesi liti upoznaoMegan?Nafo-tografijama mi se ~ini kao vrlofino jedno qudsko stvorewe.Imam veliku ~e`wu da je upoznam i, naravno, zagrlim Marka.Ali, interesantno je – Roviw me uop{te vi{e ne privla~i.Kao da je to ne{to {to sam, emotivno, nekako amortizovaodo kraja. Zamisli, kada smo Bran~e i ja prvi put letovali uRoviwu, bio sam ta~no u godinama koje sada ima Marko!Twenty-six, to be precize... Dakle, mnogo sam omatorio! Thetrouble is, {to ja to nikako ne shvatam; kao da se mewa svetoko mene, a ja ne...How preposterous!

Poqubi Qoqu. I pi{i mi!

(Kladim se da ima{ kompjuter, sve sa printerom.)

ÂRLS SIMI] IVANU V. LALI]UIZ STRAFORDA U BEOGRADSTRAFORD, 5. FEBRUAR 1996.

Dragi Ivane:

Dobro je bilo ~utite. Svaki put kadaèlim date pozo-vem, ~ujem 'linije u zemqi koju zovete su zauzete.' Pretpo-stavqam da svi Srbi u isto vreme istog dana u nedeqi te-lefoniraju. Imam ro|aka u Kraqevu koga nikada ne mogu da~ujem. Upravo sam po~eo da mu telefoniram u razli~itimvremenskim periodima.

Verovatno si ~uo ne{to o na{oj stra{noj zimi. Pro{-log novembra je bila jedna sne`na oluja posle druge i tempera-ture su bile ispod nule. To je labradorska klima koju imamo.Poku{avam da zadrìm toplinu, ~istim sneg i ukqu~ujemokola kada godtreba ne{to da uradimo. Ja sam u Evropi sredi-nom marta na dve nedeqe u Minhenu i Parizu na sajmovimakwiga. Ne mogu vi{e da ~ekam.

ostav{tina

83

S druge strane, vrlo mnogo predavawa i gomila drugihprojekata. Nova kwiga }e iza}i slede}eg leta. Da li sam tirekao da se nadam da }u napisati kwigu o Baster Kitonu?To je stvarno kwiga o ameri~kom humoru, a to je mnogoposla.

Srbija je veoma zgodno uprqana u Vestima, pa mi ipak ne{etamo okolo svako jutro i ve~e {krgu}u}i zubima.

Jako dobre vesti o tvojim novim10 pesmama!

Uskoro }e{ ~uti moj glas.

Charlic (potpis na latinici)

Ivan V. Lali} i ârls Simi} su se dopisivali od pro-le}a 1969. godine do 1996. godine. Ta~nije bili su u stalnojkorespondenciji do Lali}eve smrti (27. jula 1996). Posledwesa~uvano pismo je od 5. februara 1996. godine i upu}eno je izStraforda, u blizini Wu Hemp{ir univerziteta Ivanu V.Lali}u. Prema se}awima gospo|e Branke Lali}, Ivanoveudovice, ârls i wen suprug nikada nisu prekidali kon-takte, od 1969. godine. Ti kontakti su po~etkom devedesetihgodina bili sve ~e{}e zameweni telefonskim razgovorima.U ovom radu objavqujemo pisma iz perioda devedesetih go-dina, kada je ta komunikacija bila i modernizovana, a svapisma koja ovom prilikom objavqujemo su nam ustupqena qu-bazno{}u gospodina ârlsa Simi}a i gospo|e Branke Lali}.Ivan i ârls su svoju korespondenciju zapo~eli povodomSimi}evih prevoda Lali}eve kwige pesama na engleski, kojaje i objavqena u Wujorku 1970. pod naslovom Fire gardens uSimi}evom prevodu i povodom Lali}evog vi{egodi{wegpripremawa i prevo|ewa prve antologije ameri~ke poezijena srpskom jezikuAntologija moderne ameri~ke poezije, No-lit, 1972. godine.Korespondencija je zapo~eta na engleskom je-ziku i bila je obostrano pisana na tom jeziku do decembra 1972.godine, kada su se prvi put licem u lice susrela dva pesnika iprevodioca. Od tada su Lali}eva pisma gotovo sva na srpskom

10 Ivan V. Lali} je svoju posledwu pesni~ku kwiguêtiri kanona napisaood 6.10 - 20.12. 1995, kako stoji u Bele{kama u tre}em tomu Dela Ivana V.Lali}a, priredio Aleksanadar Jovanovi}, Zavod za uxbenike i nastavnasredstva, Beograd, 1997, str. 273. Verovatno je Lali} u nekom od pisamapisanih izme|u 20. decembra i 5. februara obavestio ârlsa Simi}a osvojoj posledwoj napisanoj kwizi. Naàlost, to pismo nije sa~uvano. Ovoje ujedno ii posledwe pismo u okviru tridesetogodi{we korespondencijeIvana V. Lali}a i ârlsa Simi}a.

koraci 9-10

84

jeziku ili su dvojezi~na, a Simi}eva i daqe na engleskomjeziku, izuzev jednog pisma pisanog krajem osamdesetih godi-na na srpskom jeziku }irili~nim pismom. To je naravno bioizuzetak. U periodu devedesetih godina prepiska, pored temaprevodila{tva i poezije, obuhvata i tragi~ne trenutke gra-|anskog rata u Jugoslaviji, nacionalne, kulturolo{ke i je-zi~ke podele, koje oba pesnika najdubqe poga|aju. S drugestrane, Ivan V. Lali} je 19. avgusta 1989. godine doìveoveliku tragediju. Tada je poginuo wegov stariji sin Vlajko najednoj jedrilici u blizini Venecije, u jakoj letwoj oluji. Toje ostavilo dubokog traga na Lali}ev li~ni i profesio-nalni ìvot. Zato sve ~e{}e pomiwe depresije, ali tu je islutwa kraja. Lali} je po pogibiji svoga sina molio Gospodaza samo sedam godina ìvota koliko mu treba da napi{e ono{to mora da napi{e. Wegova molitva gotovo da je usli{ena,umro je samo dvadesetak dana ranije 27. jula 1996. godine. Utih sedam godina dovr{io je svoje antologijske kwige pesamaPismo (1992) iêtiri kanona (1996). Ovaj segment prepiskekoji objavqujemo donosi niz zapaàwa o procesu nastanka ne-kih pesama, koje pripadaju zbirci Pismo, recepciji i pro-mocijama Lali}eve poezije u Velikoj Britaniji i raspaduJugoslavije. U pismu od 12. februara 1992. Lali} }e rezig-nirano zapisati da on vi{e ne pi{e srpsko-hrvatski i potom}e posle dvadeset godina uslediti pismo na engleskom jeziku.Tako|e, tu su i opaske oSimi}evom dvojnom jezi~kom i kultu-rolo{kom bi}u. îtalac ove prepiske treba da ima na umu daje ârls Simi} 1953. godine emigrirao sa svojom porodicomu Pariz, a potom u Wujork, gde je diplomirao englesku kwi-èvnost 1967. godine. Simi} je do sada objavio vi{e od {ez-deset kwiga pesama, eseja, prevoda sa srpskog, slovena~kog ifrancuskog jezika. Dobitnik je Pulicerove nagrade zakwièvnost, u avgustu 2007. godine Kongresna biblioteka uVa{ingtonu proglasila ga je Poetom laureatom (Oven~animpesnikom), {to je najve}e priznawe za kwièvnost u SAD, aSimi} je prvi pesnik imigrant koji je nagra|en. Tako|e, on jei akademik Ameri~ke akademije nauka i umetnosti, jediniSrbin posle Mihajla Pupina koji je zasluìo ovu titulu.Ova prepiska pripada integralnoj kwizi prepiske Ivana V.Lali}a i ârlsa Simi}aPogled preko okeana, koja se nalaziu{tampi, a objavquju je îgoja{tampa, U~iteqskifakultetiz Beograda i Institut za kwièvnost i umetnost izBeograda.

Priredila i prevela

Svetlana [eatovi}-Dimitrijevi}

85

Aleksandra Korda-Petrovi}

Ê[KE PRIÊ O (NE)RAZUMEVAWU

Iako se u posledwe dve decenije mnogo toga promenilo u~e{koj izdava~koj politici, nije se ugasila lepa tradicijakreativno osmi{qenih edicija ~iji je ciq skicirawe aktuel-ne~e{kekwièvnescene, promovisawenovihautoraikwièv-nih tendencija. Wihov ciq je i podràvawe kulta qubiteqakwiga. Jedan od takvih novijih poduhvata je i edicija izda-va~ke ku}e

"Listen" iz Jihlave pod nazivom ê{ka pri~a. U

proteklih nekoliko godina ova ku}a objavila je vi{e izboraiz savremene ~e{ke pri~e: Voli me jo{ vi{e, Susret sa taj-nom, Nasmej se, Lizo i Da li me razume{? Posebni izboriobuhvataju pri~e aktuelnih pisaca sredwe i mla|e genera-cije koje spaja ista tema (qubav, tajna, humor i (ne)razumeva-we me|u qudima). U izborima je uvek zastupqen jedan brojrenomiranih autora ~ije kwige imaju velike tiraè, ali uzwih ~itaoci imaju priliku da pro~itaju i pri~e mawe po-znatih ili nepoznatih autora. Na taj na~in se promovi{unova imena ~e{ke kwièvne scene.

Pri~e odabrane za ovu priliku prevedene su iz izbora Dali me razume{? Osim imena Ivana Klime i Mihala Vivega,koja su poznata na{im ~itaocima, proza ostalih zastupqenihautora nije do sada prevo|ena na srpski jezik. Me|u wima suimena ve} renomiranih autora starije i sredwe generacije,kao{to suPetr[abah,Milo{Urban,EdaKriseova iliIvanBinar. Ostali zastupqeni autori ne spadaju u visokotira`-ne ni u ê{koj, ali ve}ina wih objavquje u okviru izdava~keku}e

"Listen".

meridijani i paralele

koraci 9-10

86

Iako su prevedene pri~e formalno razli~ite, iakoautori imaju razli~ite stilske pristupe temi, pa su ~ak ne-ujedna~ene i po kwièvnom kvalitetu, ipak je u svima wimaispuwen kriterijum osnovne ideje ovog izbora. Ideja je u pro-blemu uzajamne tolerancije, razumevawa, samorazumevawa ipomirewa sa sudbinom, sa ìvotom i smr}u. Junaci ovih pri-~a su realni, u~estvuju u partnerskim ili generacijskim kon-fliktima, poku{avaju da prevazi|u spoqne probleme, ali ida se izbore sami sa sobom. Odnosom oca i sina, pubertetlijei anarhiste, bavi se Petr [abah; o tragediji bra}e ro|ene umalom ameri~kom gradu pi{e Iva Pekarkova, a o uzajamnom(ne)razumevawu partnera i supru`nika pi{u Irena DouskovaiMilo{Urban; (ne)pomirewe sa smr}u tema je pri~a Zdewe-ka Jizere Vonaseka i Viole Fi{erove. Generacijski konfliktizbija na povr{inu ve}ine zastupqenih pri~a, kao {to je tou pri~ama EdeKriesove, IvePekarkove, Petra[abaha iMi-lo{a Urbana. Kontraverzni Mihal Viveg bavi se moralnomtemom granica privatnosti, dokIvanKlima kroz vizuru uspo-mena iz detiwstva posmatra odnos surovih istorijskih doga-|aja i spontanih odnosa me|u qudima.

Ove pri~e povezuje jo{ jedna ~iwenica – u velikoj meriocrtavaju raznovrsnost tema i pristupa na savremenoj ~e{-koj pripoveda~koj sceni. Kao i u zastupqenim pri~ama, takoi me|u wihovim autorima postoji odre|eni generacijski jaz,ne samo u idejnom pristupu istim problemima, ve} i u wiho-vom pripoveda~kom postupku. Dok jedni u toj razli~itostivide prednost, drugima ona postaje adut za tezu da se ~e{kapripoveda~ka umetnost nalazi u vakumu izme|u

"starih repo-

va" oven~anih slavom i novih pristupa koji jo{ nisu dovoq-no jasno definisani. Bilo koju od ovih teza da prihvatimo,pred nama ostaje skica onoga {to je zastupqeno u savremenoj~e{koj pri~i, kao i veliko zadovoqstvo {to su ovaj izborpreveli studenti bohemistike Filolo{kog fakulteta uBeogradu, iz generacije 2002/03. i time pruìli nadu da }esrpskim ~itaocima ubudu}e biti vi{e dostupni prevodi ~e{-kih dela. Naravno – velika zahvalnost redakciji Koraka,koja je imala razumevawa za ovakav poduhvat.


87

Petr [abah

MISERERE

Probudio me je è{}i hevi metal."Zna~i, }ale je ku}i...",

rekao sam Bari, ali izgledalo je da me ne registruje. Mutnimpogledom sam pre{ao po sobi trude}i se da shvatim, prema rek-vizitima na podu, {ta se prethodne no}i dogodilo.

"Samo",

s uzdahomsamrekao,"jedvada}une{toprovalitipoovomrusvaju."

Na{i rekviziti su uvek isti. Skoro do dna ispijenafla{avotke – ostalo je samo dva-tri gutqaja, i dva prazna tetra-paka od vina. I, tako|e, re~nik stranih re~i. Samo {to sam gaugledao, u se}awu mi je oìvela na{a no}a{wa debata o tome{ta zna~i re~ "miserere".

"Ako Bari pripi{emo vutru ili

boqe dve", sabirao sam u sebi,"i to da Bara dodu{e pije, ali

ja u posledwe vreme iskqu~ivo lo~em, sigurno je da ve}inu tevotke imam na savesti ja..."Bara se uzvrpoqila i okrenula ka meni.

Ju~e je tvrdila da "miserere" zna~i –"smiluj se", dok sam

ja ostajao pri tome da je "miserere" neprohodnost creva, kadazapravo kewate na usta i kako se na kraju pokazalo, oboje smobili u pravu.

^kiqila je u mene kao da me vidi prvi put u ìvotu.

– Gospode Boè! – rekao sam. – Da ne}e{ bananu, majmun-~e? Izgleda{ ta~no kao majmun~e…Ne{to je progovorila.

– [ta si rekla?– Da si blesav... –{apnula je i opet zatvorila o~i. – Kak-

va je to buka? – upitala je potom sa licem napola zagwurenimu jastuk.

– Hevi metal.– Pa nek umukne... – zacvilela je Bara. – Ko to da slu{a?

Reci }aletu da to sti{a, zaboga!

– Aha – rekao sam i drhtavo se pridigao da potraìmpogledom ga}e.

– Ho}e{ li pasuq? – upitao me je otac u kuhiwi. Stajao jepored {poreta i drào {erpicu u ruci za{ti}enoj ruka-vicom. – Pasuqu u paradajz sosu od gospodina Hajnca ne trebani{ta dodati…Mada, kada te vidim takvog, mo`da bi mogaomrvicu da ga pobiberi{! – namigivao mi je i pri tom pokazi-vao glavom ka sobi.

– Je li tamo?

koraci 9-10

88

– Jeste – rekao sam.– Koja?– Stalno ta ista – zamumlao sam. – Ima li jo{ piva?Vratio je {erpicu na {poret i otvorio friìder.

– Ako dobro prime}ujem, sine, jedino {to u stvari i ima-mo je pivo... – rekao je i izvadio dve limenke Gambrinusa.

– P{{{t! – ~ula se moja.– P{{{t! – odazvao se wegov zatvara~. To je na{e jutar-

we }askawe kada se u celosti razumemo. Kasnije biva gore.Kutla~om mi je ubacio u ~iniju gomilu tog wegovog omiqe-nog pasuqa, dao mi ka{iku i pokazao bradom da sednem sawimza sto.

– Nisam gladan – rekao sam – samo sam èdan...– Ne pri~aj i jedi! – zapovedio mi je, ali onako vi{e pri-

jateqski, kao da ga je jo{ briga za mene. Nisam nameravao dase sa wim prepirem, tako da sam progutao nekoliko ka{ika,kako bi me ostavio na miru. Pasuq je imao ukus plastike. Nimawe ni vi{e. Zalio sam ga pivom i oti{ao do friìdera ponovu limenku.

– Ej, bre! – ~ulo se za mnom. – Deset sati je, da ne pretera{.– Ej! – doviknuo sam izfriìdera. –Ove limenke su moje,

i ti ih pije{…– Pa... nisam mislio ni{ta lo{e, donesi i meni jednu... –

dodao je malo mirnijim glasom.

– Da li bi mog'o da to iskqu~i{? – upitao sam po{to seopet ~ulo to na{e

"p{{{t".

Pogledao me je zbuweno:

– [ta da iskqu~im?– Ovo kerebe~ewe... – pokazao sam limenkom na wegov

praistorijki kasetofon.

– Poku{ajte vi mladi ne{to boqe od ovoga da smislite –prosiktao je, i u uobi~ajenim situacijama bi nastupilo pre-davawe o tome kakve sad gluposti ja slu{am... Ali, iznenadasu se otvorila vrata moje sobe i Bara je pro{la do kupatila,bez pozdrava, jer je bila potpuno gola. Vaqda je mislila da jepristojno vaspitano devoj~e, koje zna {ta prili~i a {ta ne.

– Jebote, barem pozdravi mog oca! – dreknuo sam za wom.– Meni to ne smeta... – re~e on umiruju}e.– Ali, meni smeta! Jebote, misli da je u bawi il' tako

ne{to?


89

– A va{a veza, kako se slaète? – poku{ao je otac bilo{ta, {to bi izdaleka podse}alo na konverzaciju u nekoj nor-malnoj porodici.

Samo mi to nismo. Verujte mi. Gledao sam ga i namerno po-ku{avao da napravim facu koja ga je uvek maksimalno ner-virala.

"Ne pravi mi ovde tu svoju cmizdravu facu!" vikao je

kada sam bio mali. Sam ta~no ne znam {ta to zna~i, ali akoste nekad videli uplakanog de~aka kome su roditeqi upravopred prodavnicom igra~aka odràli predavawe o tome kako }emu auti}, prema kome pruà ruke ispred stakla, doneti Boì}Bata za otprilike godinu dana, onda to dete na trotoaru pra-vi cmizdravu facu, kao s reklame.

– Ima novi tatoo. To je jedina novost, a ne znam da li je tomogu}e shvatati deo kao na{e veze – rekao sam.Otac je shvatio da mu nije dobar pristup, pa vaqda da bi

promenio temu, re~e: – Ne}u biti ve~eras kod ku}e, tako kupinegde ne{to... I pritom mi je pruìo stotku preko stola. –Na primer, pqesku u Meku!

– Boè! – prasnuo sam – iskqu~i tu muziku i prestani dagovori{

"pqeska" i

"Mek"!

–[ta sam rekao?! – uko~io se i ispruìo da okrene volu-men ulevo.

– Rek'o siMek. Kao da je to nekakva senzacija {to je ovde.

"Bili smo sa klincima uMeku!"–podsme{qivo samimitirao.

– To je stvarno super, kako im je tamo ~isto i jo{ vam svirajuu klowi! Sviraju, a kad povu~ete lan~e u {oqu – te~e azurnoplava voda! Opet }emo tamo da iza|emo slede}e nedeqe! Usubotu u hiper i super markete a u nedequ u

"Mek", super nam

je ìvot, zar ne?

–[ta je tebi opet, jebote! – izletelo je mom ponekad prga-vom ocu i stvarno je na trenutak izgledalo kao da }e me opa-liti, pa sam se instinktivno zgr~io, ali sam i pored toga, {tosam mogao podmuklijim glasom, izgovorio:

"Samo da zna{,

stari, idem danas sa dva ortaka da takav jedan tvoj Meki} ma-lo demoliram. A zna{ za{to? Zato {to nam ide na k...!"

Stajao je i daqe ispred mene, ali od tih re~i su mu rukepolako omlitavile pored tela.

– Ho}e{ opet da se uvali{ u govna?! – povisio je glas. –Xo}e{ da te opet iz wih vadim?! Zna{ li kako sam morao dase poniàvam onaj put? Morao sam ~ak kod samog zamenikaministra unutra{wih poslova!!! Pa, ima{ sedamnaest godi-na, ~ove~e! – zaurlao je. – A ona od pro{le sedmice {esnaest!

koraci 9-10

90

– Ona vaqda nigde ne ide – rekao sam.– Ona vaqda nigde ne ide – uzviknuo je otac ba{ u trenutku

kad je Bara iza{la iz kupatila, boguhvala – barem u pe{kiru.Tek ispred "McDonald's"-a sam shvatio da sam na dogovo-

reno mesto stigao sat ranije. Svuda okolo je vladao mir ini{ta nije nagove{tavalo da }e ve} za koji trenutak unutraumar{irati ekipa mojih ortaka na ~elu sa Gumom.

– Zdravo Gumo! – re}i }u mu.– Vozdra! – odgovori}e Guma.– 'O}emo li? – upita}u ga.– Bez kompromisa! – re}i }e Guma, a ja to znam, jer se uvek

tako pozdravqamo. Guma istini za voqu nikad mnogo toga nekaè, budu}i da tvrdi da brbqawe nema smisla.

Polako sam se vukao ka parku, misle}i da }u mo`da tamosresti nekog od na{ih, i po~eo sam da se dobro palim na sveto, upravo na tu sjajnu temperaturu, ba{ kada me je to uhva-tilo prvi put. Bez ikakvog upozorewa je to u meni zacvileloi ja sam morao da sednem na klupu, toliko me taj bol negdeunutra stezao. Kad je popustio taj prvi nalet, obrisao samznoj sa ~ela i poku{ao da se polagano uspravim da bih mogaoopet da uhvatim izgubqeni dah. Sve je to bilo tako naglo ineo~ekivano, kao onaj poslovi~ni grom iz vedrog neba. Samo{to to nije bio grom, ve} }aletov pasuq

"Hajnc 57"!

Nekoliko trenutaka mi se ~inilo da se ni{ta ne de{ava,pa sam se oprezno uspravio, a ako je ono {to me malopre sna{-lo bilo samo obi~no upozorewe, e onda se ovaj signal, mislimtaj drugi po redu, ozbiqno nije mogao ignorisati, bilo je toozbiqno srawe. U sekundi sam se pre{altovao sa normalnogpogleda na svet, u stilu – e vidi psa, na hladnokrvni i termi-natorski, gde su najva`nije ~iwenice, a ne nekakve emocije,na onaj pogled koji vam saop{tava da nije mogu}e izmeritiudaqenost do ciqa, jer se prosto nema gde trknuti, jer u celojovoj izgubqenoj okolini nema ni~ega {to bi moglo da seiskoristi kao zaklon, i da je to kraj. Mo`da jedino reka, aligde po ovakvoj hladno}i? A onda mi je na displeju sinulo:

"Ciq na|en. Mesto – 'McDonald's'!"Ne znam koliko mi je vremena tada trebalo, jer sam putem

morao da obgrlim nekoliko stabala u parku i pretvaram se daiz wih crpem energiju, {to uzgred nije bilo potpuno naod-met, ali to nije bitno, va`no je da sam do toaleta u "Mc Do-nald's"-u stigao. Desilo se tako brzo da se nisam zadràvaonekakvim

"izvinite" i

"pardon" kada sam naletao na qude na


91

putu do prvog sprata gde sam se, sa izrazom ~oveka podvrg-nutog ekstremnom optere}ewu, spustio na wc-dasku i sa gla-vom u rukama eksplodirao.

Tek sam tada postao svestan da se tu stvarno{iri odnekudmuzika, i to ona koja nema ni po~etka ni kraja, i ne znam za{ta bi mogla da bude dobra osim za srawe, a i svetlo, sa kojimbiste se te{ko sreli u prirodi jer je ve{ta~ko, nekakvo sla-duwavo plavo i tako odbojno da sam morao da zatvorim o~i.

Dugo sam {}u}uren sedeo u pretklonu i iznuren shvataoda mi iz usta curi pquva~ka. Ovo mi se de{ava samo kad to-nem u san, toga sam jo{ bio svestan, ali me ova sviwa kapita-listi~ka tom svojom muzikom i bledoplavom luminiscenci-jom prikucala zawc-dasku i ja sam se komirao.Probudilo me je tek energi~no kucawe na vratima, iza ko-

jih sam ~uo nekakav nejasan govor i odjednom sam shvatio da neose}am noge.[tipao sam ih, ~ak sam ih udarao pesnicama, alini{ta. Uop{te ni{ta. Viknuo sam:

"Momenat!" a ti glasovi

su se, kako mi se ~inilo, sve vi{e poja~avali, pa sam se tru-dio da se poduprem rukama kako bih pustio vodu, dok neki mo-mak ili ~ak par momaka ne provale vrata i izvuku me van, alimi to nije po{lo za rukom.

"Momenat!!!" drao sam se i u pa-

ni~nom strahu masirao butine, toliko dugo dok nisam osetioda mi se u wih vra}a krv. Pustio sam vodu, drhtavo se pridi-gao i isteturao napoqe u susret nekom momku u uniformifirme

"McDonald's" i ~oveku sa detetom, koji je izgledao

ve} dosta nadrndano, ali kada je video mene sa nogama u ikskako se pridràvam za zid i kako pri svakom slede}em kora-ku moram da se potpomognem jednom ili drugom rukom, smiriose, i jo{ me na kraju sa izrazom krivice upitao da slu~ajno neèlim pomo}. Posle nekoliko sekundi noge su mi postalestabilne i ja sam shvatio da mogu da hodam. Dodu{e, pomalonezgrapno, ali sam mogao.

– Dole boqe da ne idete! – doviknuo mi je"McDonald's"

junior. – Napali su nas anarhisti!Tek tada sam shvatio da odozdo dopire neka ~udna buka.

Pogledao sam na sat i ove moje nesre}ne noge umalo da me iz-daju po drugi put.

"Blagi boè, pa ja sam tu akciju bukvalno

prokewao!" zakukao sam u sebi i trudio se da malo ubrzam.

U se}awu mi je put ka prizemqu potpuno nejasan, prak-ti~no pamtim samo dve stvari – neku mladu devojku, koja jeostala da me gleda {irom otvorenih usta, ~ak ne mene toli-ko, koliko moju arafatsku maramu koja mi je bila oko vrata,i mog oca kako stoji kao statua sa nedovr{enim hamburgerom

koraci 9-10

92

i sa nevericom zuri u razbijen izlog ispred sebe. Samo jetamo tako stajao i zapaweno vrteo glavom a jedan obraz mu jebio nepomi~no ispup~en od tog zalogaja. Znam da je prvo {tasam uradio bilo da svoju arafatsku maramu strpam u xep, akao drugo da pri|em ocu i poku{am da ga sklonim iza jednogod stubova u prizemqu. I on je u mene zurio zbuweno,progutao je kona~no onaj zalogaj, i tek onda rekao:

"Zar ne

treba da bude{ na suprotnoj strani?!"

– Do|avola, {ta radi{ ovde? – upitao sam gorko.– @va}em govno u preistorijskom stawu od firme

"McDonald's",{to su tvoje re~i, i ne mogu da se na~udim ka-kav se oko toga stvorio mete` napoqu. A ti bi trebalo dabude{ tamo i obra~unava{ se sa mnom…Neka ènska je po~ela na sav glas da vri{ti ispod stola

kako je sva od krvi, ali ju je onda mladaMcDonald-ica uverilada je to samo ke~ap i da se ni{ta ne de{ava, tako da se smiri-la. Me|u nama – mogla je to slobodno da bude krv, zato {to jesamozatovremedoksamstajaotamo, uletelonekolikokamenica.

– Vi, idioti, radite to kada tu nema qudi! – rekao je otacrazjareno, a govorio je to dodu{e onima napoqu, ali istovre-meno meni na uvo.

– To nije bilo u planu... – uzdahnuo sam. – Ovo su sigurnozasrali policajci.

Oprezno sam izvirio iza stuba koji nas je {titio i to{to sam spazio mi je fakti~ki oduzelo dah. Video sam ortakaGumu kako baca slede}u kocku ka nama, jasno sam ~uo wegovvisoki glas i ono wegovo tipi~no:

"Serem se na vas!!!" Tako-

|e sam video pandura koji je jurnuo pendrekom na wega, a biloje jasno kao dan da to nije niko drugi do zalizani skinhed, ko-ga smo ranije zvali Zub. Naravno da to je bilo to kopile,Zuba nikad ne moète da pobrkate, ~ak ni u slu~aju kad nasebi ima crnu uniformu sa natpisom POLICIJA.

Jednom smo se zajedno uvalili u srawe, i pored toga {tosmo isprva do{li da se {oramo, na kraju mu je bilo drago {tosam ga od pandura sakrio kod jednog svog ortaka. Tog puta sunas gonili preko pola Praga i da nije bilo mene, Zuba bipretukli ko ma~ku, jer je jednog pandura tresnuo palicom islomio mu nos.

Ali to je bilo davno. Sada je Zub wihov. Gomila skinhedaje sa wima. Kod policajaca su, zna se, uvek boqe prolazilinego mi. Spazio sam i Baru, koju je neko izgleda è{}e tres-nuo, jer je ~u~ala i dràla glavu a weni ri|i dredovi su sepolako bojili u tamnocrvenu boju.


93

– Boè dragi, {ta radim ovde? – udarao sam glavom u stubispred sebe.

– Boè dragi, {ta ja ovde radim? – re~e otac.Napoqe nisam mogao zbog policajaca koji su stajali

ispred izloga, a hamburger mi se nije mnogo jeo. Guma je spret-no uzmicao pred Zubom i samo se trudio da bude {to daqe odwegovog pendreka i pandurskih cipela, {to je uspevao, svedok mi se definitivno nije izgubio iz vida. Dvojica grubi-jana u uniformama su tresli Baru i umesto da joj pomognu, mo-rali su ipak da vide da krvari, vukli su je ka autu, i tada sammislio da }u da poludim stvarno, jer nikako nisam mogao dajoj pomognem preko tog kordona i proìvqavao sam ose}ajpotpuno bespomo}nog gneva, koji dovodi ~ak do pla~a.

Otac je u miru pojeo svoj hamburger i sada je samo tako sta-jao pored mene i pratio mete` napoqu. Ova dva pajkana su nakraju uhvatili Baru – jedan za ruke a drugi za noge – a ona,jadni~ak, je samo vikala i migoqila im se kao zmija, a jaknajoj se bila podigla do brade. Kako je otac to spazio, odgurnuome je i preko prostorije se uputio ka policajcima koji sustajali napoqu i nama bili okrenuti le|ima i nekom od wihne{to doviknuo. Kada taj klovn nije nikako reagovao, potap-{ao ga je po ramenu kroz rupu u staklu a onda jo{ jednom maloja~e i ne{to mu vikao, a taj glupan se odjednom muwevitombrzinom okrenuo i ne pogledav{i ko je iza wega, lupio ga timsvim pendrekom za smirivawe po glavi tako jako, da se otacsru{io na le|a u sr~u koja je leàla na podu. Zbuweno je seoi uhvatio se za glavu iz koje je curela krv. No, kako je povre-meno ba{ prgav, kao {to sam ve} nazna~io, momentalno jesko~io na noge i opet potr~ao ka izlogu, ali ovaj put ne da birazgovarao. Policajca koji ga je tresnuo uhvatio je otpozadiza vrat i poku{ao da ga uvu~e unutra, samo {to je on bio tajkoga su vukli, i to ta~no u suprotnom smeru nego {to jeèleo, a onda su i ostali sko~ili na wega i dok su ga nasumi-ce tukli, vukli su ga u stranu. Posledwe{to sam registrovaobilo je da ga odvoze istim kolima kao i Baru. A mo`da i Gumu.

"Dozvolite nam da vam kao pa`wu na{e firme, sobzirom

na nemile doga|aje, ponudimo besplatan 'McDonald's' meni,"~ulo se pored mene. Okrenuo sam se ka gospo|ici u uniformii zavrteo glavom. A onda sam se predomislio i rekao da mi toupakuju za poneti. I tako, sa kesom "McDonald’s"-a u ruci,sam krenuo polako napoqe preko poda punog sr~e. Napoqe zaBarom, Gumom, i mojim ocem koje je odvukao zli policajacZub. Onaj isti koji mi ne{to duguje. A ipak sam opet ja tajkoji je na kolenima.

koraci 9-10

94

– Do~ekali ste svi. Ovde sam i kora~am za vama sa povije-nim repom da molim za milost. Za nas, za vas.Miserere...

Prevela s ~e{kogSneàna Popovi}


87

Petr [abah

MISERERE

Probudio me je è{}i hevi metal."Zna~i, }ale je ku}i...",

rekao sam Bari, ali izgledalo je da me ne registruje. Mutnimpogledom sam pre{ao po sobi trude}i se da shvatim, prema rek-vizitima na podu, {ta se prethodne no}i dogodilo.

"Samo",

s uzdahomsamrekao,"jedvada}une{toprovalitipoovomrusvaju."

Na{i rekviziti su uvek isti. Skoro do dna ispijenafla{avotke – ostalo je samo dva-tri gutqaja, i dva prazna tetra-paka od vina. I, tako|e, re~nik stranih re~i. Samo {to sam gaugledao, u se}awu mi je oìvela na{a no}a{wa debata o tome{ta zna~i re~ "miserere".

"Ako Bari pripi{emo vutru ili

boqe dve", sabirao sam u sebi,"i to da Bara dodu{e pije, ali

ja u posledwe vreme iskqu~ivo lo~em, sigurno je da ve}inu tevotke imam na savesti ja..."Bara se uzvrpoqila i okrenula ka meni.

Ju~e je tvrdila da "miserere" zna~i –"smiluj se", dok sam

ja ostajao pri tome da je "miserere" neprohodnost creva, kadazapravo kewate na usta i kako se na kraju pokazalo, oboje smobili u pravu.

^kiqila je u mene kao da me vidi prvi put u ìvotu.

– Gospode Boè! – rekao sam. – Da ne}e{ bananu, majmun-~e? Izgleda{ ta~no kao majmun~e…Ne{to je progovorila.

– [ta si rekla?– Da si blesav... –{apnula je i opet zatvorila o~i. – Kak-

va je to buka? – upitala je potom sa licem napola zagwurenimu jastuk.

– Hevi metal.– Pa nek umukne... – zacvilela je Bara. – Ko to da slu{a?

Reci }aletu da to sti{a, zaboga!

– Aha – rekao sam i drhtavo se pridigao da potraìmpogledom ga}e.

– Ho}e{ li pasuq? – upitao me je otac u kuhiwi. Stajao jepored {poreta i drào {erpicu u ruci za{ti}enoj ruka-vicom. – Pasuqu u paradajz sosu od gospodina Hajnca ne trebani{ta dodati…Mada, kada te vidim takvog, mo`da bi mogaomrvicu da ga pobiberi{! – namigivao mi je i pri tom pokazi-vao glavom ka sobi.

– Je li tamo?

koraci 9-10

88

– Jeste – rekao sam.– Koja?– Stalno ta ista – zamumlao sam. – Ima li jo{ piva?Vratio je {erpicu na {poret i otvorio friìder.

– Ako dobro prime}ujem, sine, jedino {to u stvari i ima-mo je pivo... – rekao je i izvadio dve limenke Gambrinusa.

– P{{{t! – ~ula se moja.– P{{{t! – odazvao se wegov zatvara~. To je na{e jutar-

we }askawe kada se u celosti razumemo. Kasnije biva gore.Kutla~om mi je ubacio u ~iniju gomilu tog wegovog omiqe-nog pasuqa, dao mi ka{iku i pokazao bradom da sednem sawimza sto.

– Nisam gladan – rekao sam – samo sam èdan...– Ne pri~aj i jedi! – zapovedio mi je, ali onako vi{e pri-

jateqski, kao da ga je jo{ briga za mene. Nisam nameravao dase sa wim prepirem, tako da sam progutao nekoliko ka{ika,kako bi me ostavio na miru. Pasuq je imao ukus plastike. Nimawe ni vi{e. Zalio sam ga pivom i oti{ao do friìdera ponovu limenku.

– Ej, bre! – ~ulo se za mnom. – Deset sati je, da ne pretera{.– Ej! – doviknuo sam izfriìdera. –Ove limenke su moje,

i ti ih pije{…– Pa... nisam mislio ni{ta lo{e, donesi i meni jednu... –

dodao je malo mirnijim glasom.

– Da li bi mog'o da to iskqu~i{? – upitao sam po{to seopet ~ulo to na{e

"p{{{t".

Pogledao me je zbuweno:

– [ta da iskqu~im?– Ovo kerebe~ewe... – pokazao sam limenkom na wegov

praistorijki kasetofon.

– Poku{ajte vi mladi ne{to boqe od ovoga da smislite –prosiktao je, i u uobi~ajenim situacijama bi nastupilo pre-davawe o tome kakve sad gluposti ja slu{am... Ali, iznenadasu se otvorila vrata moje sobe i Bara je pro{la do kupatila,bez pozdrava, jer je bila potpuno gola. Vaqda je mislila da jepristojno vaspitano devoj~e, koje zna {ta prili~i a {ta ne.

– Jebote, barem pozdravi mog oca! – dreknuo sam za wom.– Meni to ne smeta... – re~e on umiruju}e.– Ali, meni smeta! Jebote, misli da je u bawi il' tako

ne{to?


89

– A va{a veza, kako se slaète? – poku{ao je otac bilo{ta, {to bi izdaleka podse}alo na konverzaciju u nekoj nor-malnoj porodici.

Samo mi to nismo. Verujte mi. Gledao sam ga i namerno po-ku{avao da napravim facu koja ga je uvek maksimalno ner-virala.

"Ne pravi mi ovde tu svoju cmizdravu facu!" vikao je

kada sam bio mali. Sam ta~no ne znam {ta to zna~i, ali akoste nekad videli uplakanog de~aka kome su roditeqi upravopred prodavnicom igra~aka odràli predavawe o tome kako }emu auti}, prema kome pruà ruke ispred stakla, doneti Boì}Bata za otprilike godinu dana, onda to dete na trotoaru pra-vi cmizdravu facu, kao s reklame.

– Ima novi tatoo. To je jedina novost, a ne znam da li je tomogu}e shvatati deo kao na{e veze – rekao sam.Otac je shvatio da mu nije dobar pristup, pa vaqda da bi

promenio temu, re~e: – Ne}u biti ve~eras kod ku}e, tako kupinegde ne{to... I pritom mi je pruìo stotku preko stola. –Na primer, pqesku u Meku!

– Boè! – prasnuo sam – iskqu~i tu muziku i prestani dagovori{

"pqeska" i

"Mek"!

–[ta sam rekao?! – uko~io se i ispruìo da okrene volu-men ulevo.

– Rek'o siMek. Kao da je to nekakva senzacija {to je ovde.

"Bili smo sa klincima uMeku!"–podsme{qivo samimitirao.

– To je stvarno super, kako im je tamo ~isto i jo{ vam svirajuu klowi! Sviraju, a kad povu~ete lan~e u {oqu – te~e azurnoplava voda! Opet }emo tamo da iza|emo slede}e nedeqe! Usubotu u hiper i super markete a u nedequ u

"Mek", super nam

je ìvot, zar ne?

–[ta je tebi opet, jebote! – izletelo je mom ponekad prga-vom ocu i stvarno je na trenutak izgledalo kao da }e me opa-liti, pa sam se instinktivno zgr~io, ali sam i pored toga, {tosam mogao podmuklijim glasom, izgovorio:

"Samo da zna{,

stari, idem danas sa dva ortaka da takav jedan tvoj Meki} ma-lo demoliram. A zna{ za{to? Zato {to nam ide na k...!"

Stajao je i daqe ispred mene, ali od tih re~i su mu rukepolako omlitavile pored tela.

– Ho}e{ opet da se uvali{ u govna?! – povisio je glas. –Xo}e{ da te opet iz wih vadim?! Zna{ li kako sam morao dase poniàvam onaj put? Morao sam ~ak kod samog zamenikaministra unutra{wih poslova!!! Pa, ima{ sedamnaest godi-na, ~ove~e! – zaurlao je. – A ona od pro{le sedmice {esnaest!

koraci 9-10

90

– Ona vaqda nigde ne ide – rekao sam.– Ona vaqda nigde ne ide – uzviknuo je otac ba{ u trenutku

kad je Bara iza{la iz kupatila, boguhvala – barem u pe{kiru.Tek ispred "McDonald's"-a sam shvatio da sam na dogovo-

reno mesto stigao sat ranije. Svuda okolo je vladao mir ini{ta nije nagove{tavalo da }e ve} za koji trenutak unutraumar{irati ekipa mojih ortaka na ~elu sa Gumom.

– Zdravo Gumo! – re}i }u mu.– Vozdra! – odgovori}e Guma.– 'O}emo li? – upita}u ga.– Bez kompromisa! – re}i }e Guma, a ja to znam, jer se uvek

tako pozdravqamo. Guma istini za voqu nikad mnogo toga nekaè, budu}i da tvrdi da brbqawe nema smisla.

Polako sam se vukao ka parku, misle}i da }u mo`da tamosresti nekog od na{ih, i po~eo sam da se dobro palim na sveto, upravo na tu sjajnu temperaturu, ba{ kada me je to uhva-tilo prvi put. Bez ikakvog upozorewa je to u meni zacvileloi ja sam morao da sednem na klupu, toliko me taj bol negdeunutra stezao. Kad je popustio taj prvi nalet, obrisao samznoj sa ~ela i poku{ao da se polagano uspravim da bih mogaoopet da uhvatim izgubqeni dah. Sve je to bilo tako naglo ineo~ekivano, kao onaj poslovi~ni grom iz vedrog neba. Samo{to to nije bio grom, ve} }aletov pasuq

"Hajnc 57"!

Nekoliko trenutaka mi se ~inilo da se ni{ta ne de{ava,pa sam se oprezno uspravio, a ako je ono {to me malopre sna{-lo bilo samo obi~no upozorewe, e onda se ovaj signal, mislimtaj drugi po redu, ozbiqno nije mogao ignorisati, bilo je toozbiqno srawe. U sekundi sam se pre{altovao sa normalnogpogleda na svet, u stilu – e vidi psa, na hladnokrvni i termi-natorski, gde su najva`nije ~iwenice, a ne nekakve emocije,na onaj pogled koji vam saop{tava da nije mogu}e izmeritiudaqenost do ciqa, jer se prosto nema gde trknuti, jer u celojovoj izgubqenoj okolini nema ni~ega {to bi moglo da seiskoristi kao zaklon, i da je to kraj. Mo`da jedino reka, aligde po ovakvoj hladno}i? A onda mi je na displeju sinulo:

"Ciq na|en. Mesto – 'McDonald's'!"Ne znam koliko mi je vremena tada trebalo, jer sam putem

morao da obgrlim nekoliko stabala u parku i pretvaram se daiz wih crpem energiju, {to uzgred nije bilo potpuno naod-met, ali to nije bitno, va`no je da sam do toaleta u "Mc Do-nald's"-u stigao. Desilo se tako brzo da se nisam zadràvaonekakvim

"izvinite" i

"pardon" kada sam naletao na qude na


91

putu do prvog sprata gde sam se, sa izrazom ~oveka podvrg-nutog ekstremnom optere}ewu, spustio na wc-dasku i sa gla-vom u rukama eksplodirao.

Tek sam tada postao svestan da se tu stvarno{iri odnekudmuzika, i to ona koja nema ni po~etka ni kraja, i ne znam za{ta bi mogla da bude dobra osim za srawe, a i svetlo, sa kojimbiste se te{ko sreli u prirodi jer je ve{ta~ko, nekakvo sla-duwavo plavo i tako odbojno da sam morao da zatvorim o~i.

Dugo sam {}u}uren sedeo u pretklonu i iznuren shvataoda mi iz usta curi pquva~ka. Ovo mi se de{ava samo kad to-nem u san, toga sam jo{ bio svestan, ali me ova sviwa kapita-listi~ka tom svojom muzikom i bledoplavom luminiscenci-jom prikucala zawc-dasku i ja sam se komirao.Probudilo me je tek energi~no kucawe na vratima, iza ko-

jih sam ~uo nekakav nejasan govor i odjednom sam shvatio da neose}am noge.[tipao sam ih, ~ak sam ih udarao pesnicama, alini{ta. Uop{te ni{ta. Viknuo sam:

"Momenat!" a ti glasovi

su se, kako mi se ~inilo, sve vi{e poja~avali, pa sam se tru-dio da se poduprem rukama kako bih pustio vodu, dok neki mo-mak ili ~ak par momaka ne provale vrata i izvuku me van, alimi to nije po{lo za rukom.

"Momenat!!!" drao sam se i u pa-

ni~nom strahu masirao butine, toliko dugo dok nisam osetioda mi se u wih vra}a krv. Pustio sam vodu, drhtavo se pridi-gao i isteturao napoqe u susret nekom momku u uniformifirme

"McDonald's" i ~oveku sa detetom, koji je izgledao

ve} dosta nadrndano, ali kada je video mene sa nogama u ikskako se pridràvam za zid i kako pri svakom slede}em kora-ku moram da se potpomognem jednom ili drugom rukom, smiriose, i jo{ me na kraju sa izrazom krivice upitao da slu~ajno neèlim pomo}. Posle nekoliko sekundi noge su mi postalestabilne i ja sam shvatio da mogu da hodam. Dodu{e, pomalonezgrapno, ali sam mogao.

– Dole boqe da ne idete! – doviknuo mi je"McDonald's"

junior. – Napali su nas anarhisti!Tek tada sam shvatio da odozdo dopire neka ~udna buka.

Pogledao sam na sat i ove moje nesre}ne noge umalo da me iz-daju po drugi put.

"Blagi boè, pa ja sam tu akciju bukvalno

prokewao!" zakukao sam u sebi i trudio se da malo ubrzam.

U se}awu mi je put ka prizemqu potpuno nejasan, prak-ti~no pamtim samo dve stvari – neku mladu devojku, koja jeostala da me gleda {irom otvorenih usta, ~ak ne mene toli-ko, koliko moju arafatsku maramu koja mi je bila oko vrata,i mog oca kako stoji kao statua sa nedovr{enim hamburgerom

koraci 9-10

92

i sa nevericom zuri u razbijen izlog ispred sebe. Samo jetamo tako stajao i zapaweno vrteo glavom a jedan obraz mu jebio nepomi~no ispup~en od tog zalogaja. Znam da je prvo {tasam uradio bilo da svoju arafatsku maramu strpam u xep, akao drugo da pri|em ocu i poku{am da ga sklonim iza jednogod stubova u prizemqu. I on je u mene zurio zbuweno,progutao je kona~no onaj zalogaj, i tek onda rekao:

"Zar ne

treba da bude{ na suprotnoj strani?!"

– Do|avola, {ta radi{ ovde? – upitao sam gorko.– @va}em govno u preistorijskom stawu od firme

"McDonald's",{to su tvoje re~i, i ne mogu da se na~udim ka-kav se oko toga stvorio mete` napoqu. A ti bi trebalo dabude{ tamo i obra~unava{ se sa mnom…Neka ènska je po~ela na sav glas da vri{ti ispod stola

kako je sva od krvi, ali ju je onda mladaMcDonald-ica uverilada je to samo ke~ap i da se ni{ta ne de{ava, tako da se smiri-la. Me|u nama – mogla je to slobodno da bude krv, zato {to jesamozatovremedoksamstajaotamo, uletelonekolikokamenica.

– Vi, idioti, radite to kada tu nema qudi! – rekao je otacrazjareno, a govorio je to dodu{e onima napoqu, ali istovre-meno meni na uvo.

– To nije bilo u planu... – uzdahnuo sam. – Ovo su sigurnozasrali policajci.

Oprezno sam izvirio iza stuba koji nas je {titio i to{to sam spazio mi je fakti~ki oduzelo dah. Video sam ortakaGumu kako baca slede}u kocku ka nama, jasno sam ~uo wegovvisoki glas i ono wegovo tipi~no:

"Serem se na vas!!!" Tako-

|e sam video pandura koji je jurnuo pendrekom na wega, a biloje jasno kao dan da to nije niko drugi do zalizani skinhed, ko-ga smo ranije zvali Zub. Naravno da to je bilo to kopile,Zuba nikad ne moète da pobrkate, ~ak ni u slu~aju kad nasebi ima crnu uniformu sa natpisom POLICIJA.

Jednom smo se zajedno uvalili u srawe, i pored toga {tosmo isprva do{li da se {oramo, na kraju mu je bilo drago {tosam ga od pandura sakrio kod jednog svog ortaka. Tog puta sunas gonili preko pola Praga i da nije bilo mene, Zuba bipretukli ko ma~ku, jer je jednog pandura tresnuo palicom islomio mu nos.

Ali to je bilo davno. Sada je Zub wihov. Gomila skinhedaje sa wima. Kod policajaca su, zna se, uvek boqe prolazilinego mi. Spazio sam i Baru, koju je neko izgleda è{}e tres-nuo, jer je ~u~ala i dràla glavu a weni ri|i dredovi su sepolako bojili u tamnocrvenu boju.


93

– Boè dragi, {ta radim ovde? – udarao sam glavom u stubispred sebe.

– Boè dragi, {ta ja ovde radim? – re~e otac.Napoqe nisam mogao zbog policajaca koji su stajali

ispred izloga, a hamburger mi se nije mnogo jeo. Guma je spret-no uzmicao pred Zubom i samo se trudio da bude {to daqe odwegovog pendreka i pandurskih cipela, {to je uspevao, svedok mi se definitivno nije izgubio iz vida. Dvojica grubi-jana u uniformama su tresli Baru i umesto da joj pomognu, mo-rali su ipak da vide da krvari, vukli su je ka autu, i tada sammislio da }u da poludim stvarno, jer nikako nisam mogao dajoj pomognem preko tog kordona i proìvqavao sam ose}ajpotpuno bespomo}nog gneva, koji dovodi ~ak do pla~a.

Otac je u miru pojeo svoj hamburger i sada je samo tako sta-jao pored mene i pratio mete` napoqu. Ova dva pajkana su nakraju uhvatili Baru – jedan za ruke a drugi za noge – a ona,jadni~ak, je samo vikala i migoqila im se kao zmija, a jaknajoj se bila podigla do brade. Kako je otac to spazio, odgurnuome je i preko prostorije se uputio ka policajcima koji sustajali napoqu i nama bili okrenuti le|ima i nekom od wihne{to doviknuo. Kada taj klovn nije nikako reagovao, potap-{ao ga je po ramenu kroz rupu u staklu a onda jo{ jednom maloja~e i ne{to mu vikao, a taj glupan se odjednom muwevitombrzinom okrenuo i ne pogledav{i ko je iza wega, lupio ga timsvim pendrekom za smirivawe po glavi tako jako, da se otacsru{io na le|a u sr~u koja je leàla na podu. Zbuweno je seoi uhvatio se za glavu iz koje je curela krv. No, kako je povre-meno ba{ prgav, kao {to sam ve} nazna~io, momentalno jesko~io na noge i opet potr~ao ka izlogu, ali ovaj put ne da birazgovarao. Policajca koji ga je tresnuo uhvatio je otpozadiza vrat i poku{ao da ga uvu~e unutra, samo {to je on bio tajkoga su vukli, i to ta~no u suprotnom smeru nego {to jeèleo, a onda su i ostali sko~ili na wega i dok su ga nasumi-ce tukli, vukli su ga u stranu. Posledwe{to sam registrovaobilo je da ga odvoze istim kolima kao i Baru. A mo`da i Gumu.

"Dozvolite nam da vam kao pa`wu na{e firme, sobzirom

na nemile doga|aje, ponudimo besplatan 'McDonald's' meni,"~ulo se pored mene. Okrenuo sam se ka gospo|ici u uniformii zavrteo glavom. A onda sam se predomislio i rekao da mi toupakuju za poneti. I tako, sa kesom "McDonald’s"-a u ruci,sam krenuo polako napoqe preko poda punog sr~e. Napoqe zaBarom, Gumom, i mojim ocem koje je odvukao zli policajacZub. Onaj isti koji mi ne{to duguje. A ipak sam opet ja tajkoji je na kolenima.

koraci 9-10

94

– Do~ekali ste svi. Ovde sam i kora~am za vama sa povije-nim repom da molim za milost. Za nas, za vas.Miserere...


Kvjeta Prìbilova / Kvejtioslav Prìbil


95

1 Rihard Kraj~o, popularni ~e{ki peva~ i glumac –Prim. prev.2 Spy, ~e{ki tabloid –Prim. prev.

Mihal Viveg

LEKCIJA IZ KREATIVNOG TRAÂREWA

Oskar je poku{ao da prekrije ~asopis novinama pre do-laska servirke, ali ona je ipak primetila dre~ave boje korica.

– Ne morate da sakrivate, i ja to ~itam – rekla je uz osmeh.Oskar je zbuweno slegnuo ramenima. Naru~io je, a kada se

devojka udaqila, ponovo je otvorio stranu îtaoci na tra-gu:"U jednom klubu sam pratila Riharda Kraj~a1 koji se sve

vreme vatao s nekom plavu{om i nimalo mu nije smetalo to{to je tu bio wen de~ko". –Potpisana ~itateqka Grem~lin-ka. Rubrika Dojave. I odmah pored – taj ~ovek je vaqda pot-puno izgubio razum, u neverici gledaOskar – opro{tajna re~glavnog urednika:

"Sa vama sam ovde proveo pet sjajnih

godina i sada odlazim na Kubu. – Pet sjajnih potkaziva~kihgodina. Dovoqno je prelistati jedan jedini broj tog tabloidada biste pouzdano znali kakav je taj Ondèj Hepner – ravno-du{na, cini~na ni{tarija. Ne, ne tako, opomiwe seOskar, nesme biti kao oni, wegovi napadi moraju biti rafiniraniji.Formalno u~tiv britanski prezir, odlu~uje ~vrsto. Tako|e,ne bi trebalo da preuzima to wihovo crno-belo posmatrawestvari. Na kraju krajeva, ne}e biti ni da je taj Hepner sasvimbezose}ajan, govori sebi dok gleda fotografiju mladog ~ove-ka sa psetancetom. Ako ni{ta drugo, pse o~ito voli. Kada biRihard Kraj~o bio koker {panijel, mo`da bi o wemu u Spy-u2pisali lepo.

"Vredi li to i{ta"? pomisli najednom Oskar.

"Ima li uop{te smisla baviti se takvim qudima?" Mislioje ne samo na Hepnera, ve} i na Jasminu.

Pre tri godine poha|ala je wegov kurs kreativnog pisa-wa. Od malo onog {to je napisala za celu godinu, Oskar nepamti ni jedan jedini zanimqiv motiv, repliku ili sliku –ali zato se i danas dobro se}a wene neprestane svadqivosti.Zadao bi studentima kratku ve`bu, recimo, dijalog supru`-nika u odre|enoj situaciji ili opis hola èlezni~ke sta-nice, svi bi se potrudili, ali ona uglavnom ne bi napisalani{ta. Apsolutno ni{ta. Wena kreativnost bila je ograni-~ena na izmi{qawe izgovora – ne ume, navodno, da pi{e pokomandi, ne moè da se usredsredi u prisustvu toliko qudi,zadatak je

"~udan".

– ûdan? Moè{ li da bude{ konkretnija?

koraci 9-10

96

Da bude konkretnija, Jasmini ne polazi za rukom, ali osta-je pri svome:

– Malo je glupo, zar ne?Namerno ga oslovqava sa

"ti", iskori{tava tu privile-

giju koju im je Oskar na po~etku semestra ponudio kao pri-jateqski gest. Ravnopravni su, nigde ne pi{e da je on u pravu.Kao da mu kaè da i on isto tako ima svoje kriti~are. Obojepi{u, oboje su kritikovani. îwenica da je Oskar objavio~etrnaest uspe{nih kwiga, dok je ona sve u svemu sklepaladve mizerne pri~e od tri stane, po wenom uverewu, ne mewani{ta. Oskar ima ~etrdeset dve godine, pa ipak se svaki putgotovo de~a~ki zaprepasti kad vlastitim o~ima vidi sa koli-kom se o~ito{}u ne~ija samouverenost oslonila na ~istu ne-sposobnost.

– Dobro, ukoliko te taj zadatak zaista tako sputava, mo-è{ ga slobodno izmeniti.

Na Jasmininom licu pojavi se nezadovoqstvo, prevarenost.

– Ignori{i zadatak. Ima{ potpunu stvarala~ku slobodu– nastavqa Oskar, lo{e prikrivaju}i zluradost. – Odlu~nose otrgni krutim stegama mojih zadataka i vini se na krilimafantazije kuda èli{.

U sebi zami{qa koko{ku koja nespretno poku{ava da pre-leti niski plot – ali to je tako|e sve {to se moè posti}iu dvobojima sa Jasminom.

Dolazi sa petnaest minuta zaka{wewa, visoka, lep{eobu~ena i na{minkana nego {to je Oskar pamti sa seminara.Samouvereno prolazi izme|u stolova. Ve} dve godine radi u~asopisu koji Oskar ima na stolu ispred sebe – Lucka, {ta jes tim plombama? Boji{ se zubara?

"Kona~no zadatak koji je

ne ograni~ava", pomi{qa Oskar. Podigne ruku.

– Zdravo – osmehuje se Jasmina i pravi se zbuwena.– Dobar dan, sisu van!Jasmina, iznena|ena, otvara usta, ali pre nego {to stiè

bilo da izgovori, Oskar joj potura pod nos stranu na kojoj jefotografija polugoleXenetXekson i inkriminisani naslov.

– To nisam ja pisala – odse~no re~e Jasmina.– Ali, radi{ tamo.

"Moram biti takti~an", shvata Oskar. Bez sva|e.

–Pa, i?Jasmina seda, osvr}u}i se oko sebe.

– Glavni urednik }e odmah do}i. Poku{ava da se parkira.


97

3 Lucie Bílá, popularna ~e{ka peva~ica iglumica Prim. prev.4 Odnosi se na razvod Mirke êjkove, ~e{ke TV voditeqke, i Aleksandraêjke, ~e{kog golf igra~a –Prim. prev.5 Milan Lasica i Július Satinský, slova~ki glumcikoji su dugo iuspe{no nastupali kao komi~arski par–Prim. prev.

– Za{to ve}ina ovih ~lanaka nije potpisana?– upitaOskar.Pokazuje Jasmini naslov koji se ti~e Lucije Bile3.

– Zbog autorske skromnosti? Ili pre zbog stida?Pogleda je u o~i, ali ona samo podrugqivo zavrte glavom.

– [ta, molim te, lupeta{?Ni u kom slu~aju prvi put, Oskar oseti èqu da i{amara

tu glupa~u. Prelistava na po~etnu stranu ~asopisa – Ratêjkovih4.

– To je odvratno. Kao da gledaju ko }e na koga baciti vi{eprqav{tine, ocenila je nadmetawe obe na smrt zava|ene stra-ne Mirkina biv{a koleginica sa televizije Nova – ~itanaglas. – Govorim o tome da je sramota potpisati se ispodtakvog ~lanka – dodaje.

– Ali to je uglavnom istina – napravi grimasu Jasmina. –Za~udio bi se!

"Ceo ovaj sastanak je besmislen", shvata Oskar.

"[ta za-

pravo poku{ava?"

– Da pre|emo na ne{to drugo – okre}e na stranu Bekstvasa podnaslovom Kada zvezde mnogo govore.

– Ranije smo se vi|ali samo kada bismo ne{to priprema-li. Sada sa wim komuniciram svakodnevno – pro~ita on Ja-smini. – To je rekao Lasica o Satinskom5. Va{ komentar jebio slede}i:

"Milane, Satinski je ve} godinu dana mrtav!"

Jasmina se blago sme{ka.

– Lasica zna da je Satinski mrtav – ozbiqno govoriOskar.– Komunikacija ovde ima preneseno zna~ewe. To je metafora.Metaforu smo izu~avali.

– Znam ja {ta je metafora.– Onda dobro zna{ da je ovo samo metafori~no izraàva-

weLasicinih ose}awa prema prerano preminulom prijatequkojeg je poznavao ceo ìvot – a vi od toga pravite neukusnu,prosta~ku {alu.

– To ti tvrdi{. To je stvar gledi{ta.Oskar promatra Jasminino glatko ~elo, koren nosa, po-

dignute uglove usana. Da li bi mu wena obdukcija pruìlaneko obja{wewe, zapitao se.

koraci 9-10

98

6 Jana Štefánková, ~e{ka manekenka, postala poznata posle fotografi-sawa za Playboy – Prim. prev.7 Michal Kocáb, ~e{ki muzi~ar i kompozitor –Prim. prev.8 Aňa Geislerová, ~e{ka glumica – Prim .prev.

– Evo, po tre}i put, nasumice – rezignirano prelistava~asopis. – Vozim trku formule 1, kada mi iznenada u stazuule}e Jana [tefankova6. Ko~im i ona mi {apu}e kako èlida vodimo qubav. Uzbu|uje me strasnim poqupcima. Malokasnije, okre}em je odnazad...Jasmina izgleda kao da se zabavqa.

– Drugim re~ima – bilo koji iskompleksirani devijantmoè vam napisati nekoliko primitivnih skarednosti, vi}etemutobezikakvih skrupulaobjaviti, i jo{muzatoplatiti.

Jasmina jo{ vi{e razvu~e osmeh.

– Ma daj! Moralisto! Pa mi to sami pi{emo.Oskar ovim bi zate~en.

– To je gore – re~e trenutak kasnije. Ne boqe.– Zar ti ne izmi{qa{ kad pi{e{?Oskar }utke posmatra Jasminu.

– Izmi{qam. Su{tinska razlika je, me|utim, u tome {toja pi{em o fiktivnim, izmi{qenim li~nostima. – Ali –dodade kao za sebe – mo`da je do{lo vreme da se to promeni.

– Pa, zar u romanima ne koristi{ li~ne doìvqaje? Ilidoìvqaje svojihprijateqa?– trijumfuje Jasmina.–Etovidi{!

– Da li si ti stvarno toliko glupa ili samo glumi{? – neuspeva da se savlada Oskar, sasvim zaboravqaju}i na for-malnu britansku u~tivost. – Ja pi{em o nepostoje}em Maksui nepostoje}oj Jolani, dok vi ogovarate stvarne qude! Miha-la Kocaba7, Awu Gejslerovu8 i stotine drugih. Koristitewihove fotografije!

–Ada li ti je nekad palo na pamet da smo mi potrebni timqudima?

– Niste im potrebni! – Oskar povisi glas. – To je samouobi~ajeni licemerni alibi. Mo`da ste potrebni nekojdrugorazrednoj manekenki ili ~etvrtoj pratiqi, ali niKocabu ni Gejslerovoj sigurno niste potrebni! Uveravam teda qudi poput wih, naprotiv, sa velikim zadovoqstvom izla-ze na kraj bez pomo}i bulevarske {tampe!

Jasmina stavi svoj negovani prst na usta.


99

– Pazi –{apu}e. – Ondra je ve} stigao.– E, pa, nije – zavrti glavom Oskar. – Ja opisujem ovaj

sastanak – zar to jo{ nisi shvatila? Ondra }e biti ovde tekonda kada mu dozvolim da do|e.

– Ceo ovaj virtualni sastanak je besmislen – dolaze}i seosmehuje Ondèj Hepner.

Seda pored Jasmine i qubi je u obraz.

– Virtualni sastanci imaju svoje prednosti – uzvra}aOskar. –Na primer, ne moram ti pruàti ruku. To mi izgledanekako higijenskije.

– Mi smo na ti?– Ja ti, Ondra, kako ~uje{, govorim ti.– Niko vam ne}e verovati da je odràn ovaj sastanak. Svi

znaju da sam upravo sada na Kubi.

– Kako vidi{, nisi – mirno prigovori Oskar. – Svi suupravo pro~itali da si u{ao u kafanu

"Luvr". I sa tobom

onaj tvoj pas prepun buva.

– Mislite na Saru? – uzviknu Hepner. – Ma dajte! Pa toje sasvim apsurdno.

– Zbog ~ega bi to bilo apsurdno? Ve} na prvi pogled sevidi da Sara ima buve i gliste. Uop{te se o woj ne brine{.To je àlosno zanemaren pas.

– Hm, vidim da pisci zaista imaju bujnu ma{tu – odmerenogovori Hepner.

– To nije ma{ta, ve} realnost. Taj pas ima slepqenu dlakui wu{ku punu gnojnih rana.

Hepner se u gr~u sme{ka. Oskar pomiluje psa koji leìispod stola.

– Ti ima{, i ovaj put je to istina, zaliske i mitesere. Ve}vidim naslov Ondèje, dokle idu tvoji zalisci? Eventual-no Dobar dan, mitesere van!

– Nemam mnogo vremena – hladno odgovara Hepner. –Mogu li da pitam zbog ~ega ste me ovamo dovukli?

– Planiram, Ondra, da ti odrìm malu lekciju.– To vam, verovatno, ne}e po}i za rukom.– Hteo bih bar da poku{am. @eleo bih da ti pruìm mo-

gu}nost da doìvi{ kako je to kada o sebi pro~ita{ ne{tozaista ru`no. Kada u nekom ogovara~kom tekstu prona|e{svoje ime od{tampano masnim slovima.

koraci 9-10

100

9 Blesk (~e{. muwa, grom), ~e{ki tabloid –Prim. prev10 Show, ~e{ki tabloid –Prim. prev.

– Super! Ali za{to ba{ ja? Ima tu jo{ glavnihurednika… Za{to ne recimo Blesk9? Ili Show10? Ipak su oonoj va{oj navodnoj qubavnici onda pisali oni, ne mi.

– Izabrao sam tebe kao simboli~nog predstavnika. Ti sine{to kao fekalni delegat.

– Sigurno znate da istu ùtu {tampu kakvu mi objavqu-jemo, ponekad ~ak i goru, u celom svetu prodaju stotine mi-liona…

– Da to mo`da ne ~ini ove va{e fekalije legitimnim?Mo`da zbog toga mawe zaudaraju? Sviwarija ostajesviwarija.

Hepner, ne slaù}i se, odmahuje rukom.

– Ve} me zamara ova vrsta argumenata. Recite mi iskreno– zar vam zaista ta va{a plemenita ogor~enost ne izgledanimalo naivno?

– Naravno da izgleda. Naivno, donkihotski i nerazumno,kao i posve uzaludno – {ta god ho}ete – slaè se Oskar. –Ali, {ta drugo nama idealistima preostaje? Da pustimo danam qudi poput tebe ili Jasmine neka`weno seru na glavu?

Hepner napravi grimasu.

– [ta vi ho}ete? Izviwewe zbog nekakvog ~lan~i}a?Oskar zavrte glavom.

– Vi{e istine. Ukusa. Pokornosti pred ìvotom i wego-vim tajnama. To je sve.

– A {ta bi to trebalo da bude? – prsnu u smeh Hepner. –Know-how za pove}awe tiraà?

– @ivot nije tako vulgarno jednostavan. On je zadivqu-ju}e sloèn. Gost na zemqi mora se nau~iti ~u|ewu – citiraOskar Jasmini.

"Martin Hansen, La`qivac".

Hepner i Jasmina razmewuju poglede.

– Obnovi svoju sposobnost ~u|ewa, Jasmina!– zahtevaOskar.Jasmina svu~e xemper preko glave, ispod wega ima

pripijenu crnu majicu sa ubokim izrezom. Odmakne stolicu iustane.

– Moje ~u|ewe je potpuno – po~e da se smeje Hepner.Izvla~i iz aktovke mali digitalni fotoaparat, daje znak

Jasmini koja privremeno paralizovanom Oskaru seda u kri-lo, i dva puta pritisne okida~.


101

– Vidim to sa komentarom Da li }e zavr{iti zajedno ukrevetu? – govori zadovoqno. – Nego, kako je va{a mladasupruga?

Jasmina se u me|uvremenu vra}a na svoje mesto. Oskarispija vino.

– Ti si, Ondra, zaista sviwa, zna{?Hepner uz osmeh potvr|uje.

– Uzgred, – progovara Oskar posle duè pauze – ba{ ju~esam zami{qao da vozim trku formule 1 i u stazu mi je ulete-la tvoja Sara.

Hepner ne{to petqa u aktovci.

– Ozbiqno? Ma, {ta kaète?– Naàlost, nisam stigao da zako~im, tako da sam je onako

malo pregazio.

– Super! Really?–Pa, da. Jasno sam~uokakoku~kakrckapod gumama.Stra{-

no sam uìvao dok sam je jo{ toplu polagao na haubu i zatimokrenuo odostrag.

– Super, to }emo dakle objaviti – Hepner radosno klimaglavom. – Snimio sam vas, ne smeta vam? Va{i ~itaoci }esigurno ceniti {to niste nekakav dosadwakovi}. A od nas}ete ~ak dobiti i malu nov~anu nagradu.

Oskarovo }utawe je ovaj put duè nego ikad.

– Ja sam, Ondra, mislio da si zavr{io sa Spy-om – re~e nakraju.

– Sa Spy-om da, ali sada treba da postanem {ef u bule-varskom nedeqniku pod nazivom AHA!

Oskar podiè obrve.

– Aha.Hepner okre}e dlanove uvis.

– A{ta ste o~ekivali?

Prevela s ~e{kogTihana Hamovi}

koraci 9-10

102

Ivan Klima

LUISA

Na{a ulica se jo{ na po~etku rata – za koji se posle we-govog kraja govorilo Drugi svetski, a kasnije ne{to vi{epompezno (verovatno pod uticajem kulta rekorda), najve}irat u istoriji – dakle, ova na{a ulica se zavr{avala u po-qima i livadama. Ali pritom je to bila prava gradska ulicabez ijedne seoske ku}e, ve} sa ~etvorospratnim zgradamaprojektovanim jo{ u doba poquqanog mira, tako da je skoro usvakoj od ku}a, osim te na{e, bila radwica. Sa jedne stranebila je apoteka, a sa druge prodavnica sa me{ovitom robom.

U na{oj ku}i gospodin vlasnik je ceo sprat zauzeo za se-be, zato je domar, gospodin Jelen sa svojom porodicom, stano-vao ispod na{e kuhiwe u jednoj jedinoj prostoriji u kojoj sekuvalo, jelo i spavalo. Kada je gospodin Jelen vikao na svojuporodicu ili tukao ènu ili sina (naj~e{}e obojicu), imaosam utisak da se to de{ava ba{ pored na{eg{poreta. Gazda jeimao sina Ondru i }erku Jaru{ku; sa wima, sa domarevim Kar-lom i sa jo{ nekoliko de~aka i devoj~ica iz susednih ku}a,svirali smo pikolu i na sred puta smo igrali fudbal iliizme|u dve vatre; kola tu skoro da i nisu prolazila.

U prizemqu na{e ku}e ìveo je bra~ni par apotekara, a usuterenu gospodin Sikora, koji je svirao harmoniku po ka-fanama i vra}ao se tek ujutru toliko pijan, da je povremenoostajao da leì ispred ku}e, jer nije uspeo da otkqu~a ulaznavrata. Na prvom spratu su bile dve garsowere i na{ stan,koji je imao dve sobe i pomenutu kuhiwu. Susedi iza kuhiw-skog zida su se zvali Burianovi, isto kao jedan poznati komi-~ar. Na te susede, kako nas je odmah na po~etku rata upozoriodomar, treba da obratimo veliku pa`wu. Zato je mama zahte-vala da u kuhiwi samo {apu}emo, a na tome je insistirala iposle rata, kada su iza kuhiwskog zida ìveli potpuno drugiqudi. Na kraju krajeva, za to {aputawe su postojali razlozii posle. Tada na po~etku rata su stanari u letwim predve-~erjima iznosili pred ku}u stolice i na wima sedeli ~estosve domraka, naravno ne }utke, ~ak i onda kada su oprezno izbe-gavali sve delikatne teme: rat, okupacija i politika uop{te.Naj~e{}e je pri~ao domar, koji je rado izlagao zastra{uju}epri~e o ubistvima, lopovima i tajanstvenim pojavama, sa koji-ma se navodno susreo kada je radio na izgradwi puta u Pod-krkono{kom kraju.


103

U ku}i su ìvele tako|e i tri jevrejske porodice, me|ukoje se, kako sam na svoje zaprepa{}ewe saznao, ubrajala i na-{a. Nikakvih Nemaca tu nije bilo, ali zato je u ku}i sa apo-tekom ìveo podebeli de~ki}, koji je odmah po upadu nacistau Prag, pri{io na ko`ni kaput oznaku sa kukastim krstom. Uku}i sa prodavnicom me{ovite robe ìvela je jo{ i nema~kaporodica – barem napola nema~ka, ali zato sa divnim ~e{-kim imenom Topolovi (gospodin Topol je bioêh, po zanima-wu èlezni~ar). Imali su }erku Luisu, koja je bila ne{tostarija od mene; wen mla|i brat se zvaoMirek. I po imenimadece se porodica podelila na pola. Luisa je li~ila na majkui nije bila ba{ lepa, ko{~ata, neupadqiva, za razliku od osta-lih devojaka se skoro nikada nije kikotala. Uglavnom je mora-la da se brine o svom malom bratu, tako da ni kad bi htela,nije mogla da u~estvuje u na{im igrama. ê{ki je govorilaisto kao i bilo ko od nas, samo je mami govorila

"muti".

Jednom, odmah na po~etku rata, od Luise sam pozajmio kwi-gu, i kako se nije nekoliko dana pojavila na ulici gde smo seigrali, odvaìo sam se da joj kwigu odnesem ku}i. Nije mitoliko ni bilo do toga da kwigu vratim, koliko do toga dau|em unutra i vidim kako izgleda stan Nemaca. O Nemcimasam znao da za vo|u imaju nekakvog Adolfa Hitlera. Tata jetvrdio, da je to lakirer, tapetar i ubica. Nemci su na{i ne-prijateqi, uni{tili su êhoslova~ku, napali Poqsku i vo-de rat sa Francuskom i Engleskom, {to je na{a sre}a, jer tajrat moraju da izgube. Pogotovo Englesku jo{ niko nikada ni-je porazio, zato{to se nalazi na ostrvu. Sada su Nemci po ce-loj na{oj zemqi naredili uvo|ewe dvojezi~nih natpisa iimaju posebne povlastice. Gde su se na{li, tu su se i nakrali.

Otvorila mi je gospo|a Topol i pravila se qubazna.Rekla mi je da je Luisa nazebla i da }e joj predati kwigu. Ima-la je malo ~udan izgovor, kao da je vrskala, i govorila

"f"

umesto"v". Brzo sam razgledao po stanu, ne bih li tu video

ne{to posebno, recimo uniformu, sliku tog lakirera i ubi-ce ili zastavu sa kukastim krstom, ali ni{ta tako nisamvideo. Na ~iviluku je, dodu{e, visila bluza od uniforme, alito je bila samo ona plava, èlezni~arska. Pored ~iviluka suna slici cvetali crveni poqski makovi. U kuhiwi, gde sammogao da zavirim, nad {poretom na belom platnu se zelenionekakav izvezen natpis, iz daqine nisam uspeo da ga celogpro~itam, iako mi se u~inilo da sam razaznao re~ "heilige".Spremao sam se da krenem, ali me je ko{~ata gospo|a Topolzadràla pitawem da li volim kru{ku.

koraci 9-10

104

Qubazno sam odgovorio da kru{ke volim, ali da ih nisamjeo najmawe godinu dana. Ne smemo da kupujemo nikakvo vo}e.

"Onda sa~ekaj", naredila mi je ta nema~ka gospo|a. Oti{-

la je u {pajz i vratila se sa velikom ù}kastom kru{kom.Zahvalio sam se i hteo da odem, ali gospo|a Topol me je za-molila da kru{ku pojedem tu, to bi bilo boqe jer bi napoquneko mogao da me vidi.

Ubrzo potom su nam naredili da nosimo zvezde. Kada sam,kao i obi~no, hteo da se pridruìm ostalima koji su sviralipikola, Luisa se zaustavila. Pomerila se malo u stranu irekla da sa mnom ne}e da se igra.

Neko od dece je pitao"Za{to?" A ona je odgovorila:

"Ja

samNemica i zato ne smem", objasnila je na svom perfektnom~e{kom. Pravila se da je ponosna, kao da je upravo u tom tre-nutku do~ekala neku davno izgubqenu pravdu, i ja sam shvatioda je na meni da odem.

Nekoliko dana posle toga, ba{ je padala ki{a, neko je za-zvonio na na{a vrata. Kada je majka otvorila, na vratima nijebilo nikoga, ali je na pragu stajala vre}a sa kru{kama. Vre}aje samo ovla{ bila navlaèna, a kru{aka je bilo tri.

– Ko je to mogao ovamo da donese? – za~udila se mama.– One su od Topolovih – objasnio sam.Brzo nakon toga su nas pozvali u transport, poziv je bio

specijalan, pa smo tako za pakovawe stvari imali samo trisata. Domar, gospodin Jelen sa ènom nam je pomagao da natr-pamo stvari u kofere koje smo ve} imali pripremqene.

– ûjte, gospo|o – predloìo je domar – ono {to ne uzme-te, ti gadovi }e vam svejedno ukrasti, ako nemate ni{ta pro-tiv, mi bismo vam ne{to sa~uvali. I kada se vratite, ondanaravno...

Mama, koja je sve vreme jecala, samo je odmahnula rukom, dauzme {ta ho}e. Mi svejedno nismo imali ni{ta vredno, nisliku, ni komadi} zlata, i tako je domar odneo plavu ~iniju zavo}e, koju je mama dobila za svadbu od svojih koleginica saposla, neke servise za jelo, ~etiri tomaDobrog vojnika[vej-ka i jednu stonu lampu. Mo`da i jo{ ne{to od svoje garda-robe, ali toga se ve} ne se}am.

Onda sam bio tri i po godine odsutan od svega onoga {tose de{avalo u na{oj ulici.

Kada smo se vratili, bilo je to posle rata, Nemci su biliporaèni, ubica Hitler mrtav, dvojezi~ni natpisi prefar-bani, kaldrma i{~upana i svuda su se viorile ~ehoslova~kezastave. U na{em stanu je navodno ìveo neki esesovac, na{name{taj su odvezli, saop{tio nam je domar, ali u stanu je


105

ostao onaj od esesovca."Profitira}ete", rekao je,

"taj na-

me{taj je pro{le godine bio potpuno nov".

– Mi uvek u svemu profitiramo! – razdrala se mama. –Zato smo i pristali na zatvor, da bismo na tome zaradili.

Nekoliko dana je mama i{la po uredima, {to nije bilolako jer tramvaji nisu radili i svuda je vladala pometwa.Dozvolu da u|e u stan je dobila tek posle otprilike ~etrna-est dana, ali je dobila bonove za hranu, neki novac za prvihnekoliko dana i tako|e je donela kutiju sivih vojnih konzer-vi, ~iji sadràj me je odu{evqavao.

Kada smo kona~no uz pomo} domara, koji je navodno u~io zabravara, u{li u na{ biv{i stan, zgranuo sam se. Ni{ta tunije bilo na{e i sve {to se tu nalazilo, kao da se {epurilosvojom impozantnom veli~inom i ogromnim razmerama: pi-sa}i sto je zauzimao skoro tre}inu prostorije, bra~ni krevetje bio toliko{irok, da bi u Terezinu na wemu spavalo najma-we{estoro qudi. Orman je bio ~etvorodelni i sijao se koli-ko je bio nov. Ono {to je nedostajalo bila je biblioteka. Izzidova su {tr~ale prazne kukice, slike je esesovac o~igled-no poneo sa sobom, isto kao i sudove. U kredencu je ostala go-mila ~a{a za vino, koje nam, kako sam pretpostavqao, ne}etrebati.

– Ti ormani, pla{ila se mama – {ta }emo da stavimo uwih? I uzela je da otpakuje na{a jadna dva kofera.

Odmah slede}i dan je stigao dopis, koji je izvestio da jemoja obaveza da idem u {kolu.

Od {kole sam se tokom tih godina potpuno odvikao iuop{te mi se tamo nije i{lo, {ta vi{e, morao sam u razred ukojem nisam nikoga znao: ni drugove iz razreda, ni u~iteqe,tako|e ni{ta od onoga {to su ostali ve} nau~ili o kvadrati-ma i katetama ili o proizvodwi sumporne kiseline.

Otac se do sada nije vratio, nismo znali ni da li je uop-{te ìv. Nismo imali posete, svi ro|aci su bili mrtvi,osim tih nekoliko koji su uspeli da pobegnu pred rat, ali onisu posle bili previ{e daleko. Od tri jevrejske porodice uku}i smo o~igledno preìveli samo mi. Onog kom{iju, ~ijistan je bio iza kuhiwe i na kojega smo morali da pazimo, uvreme revolucije su ubili, navodno sasvim slu~ajno jer seneoprezno pribliìo prozoru.

Gospo|a apotekarka iz prizemqa nam je odmah prvog danadonela toplo }ebe i nekoliko fla{a kompota. Domar,gospodin Jelen, izjavio je da se plava ~inija za vo}e naà-lost razbila, vratio je dva dela[vejka (drugi i ~etvrti), zaostale je pre}utao.

koraci 9-10

106

Nekoliko dana po{to smo se vratili ku}i, predve~e jeneko zazvonio i na na{e iznena|ewe videli smo gospo|u To-pol i Luisu. Obe su bile u crnim haqinama i imale su na ru-kavu belu traku. Luisa je sad bila vi{a nego wena majka, alii daqe nije bila lepa. ]utke su stajale ispred vrata, dok ko-na~no gospo|a Topol nije rekla:

"Mi smo samo htele da vam

kaèmo da nam je mnogo drago {to ste se vratili".

Majka se pomerila sa vrata i rukom pokazala na dve sto-lice koje su nam ostale posle esesovca.

"Nismo se svi vra-

tili", rekla je,"mog muà su negde odveli. Ni{ta o wemu ne

znam".

Luisa je rekla:

–Na{eg tatu su upucalipremesec danapilotibombardera.Gospo|a Topol je pla~qivo dodala:

– Tako dobar ~ovek, voleli smo se, za posao sam mu namaza-la hleb sa margarinom a on se vi{e nikada nije vratio.

–Meni ste ubili roditeqe i oba brata – rekla je mama.– Ja ih nisam ubila – prigovorila je tiho gospo|a Topol.– Vi ste zapo~eli taj rat – rekla je mama.Gospo|a Topol je ustala, ali je Luisa rekla:

– Sada, kada su tatu ubili, oni ho}e da nas odsele. Muti...,mama je mislila da biste najpre vi mogli da nas za{titite,jer ste bili u logoru. Mama nije nikada nikome naudila!

Ose}ao sam kako se kroz vazduh probija miris kru{aka.

–Mene ne}ete dirnuti – rekla je mama. – Ine znam{ta ho-}ete od mene!

Potom su obe oti{le.

– Takva drskost, – unervozila se mama – posle svega {tosu nam uradili.

Oti{la je na trenutak u kuhiwu, dok sam ja netremice ~i-tao Dobrog vojnika [vejka od sredine.

– Mo`da stvarno nikome nisu naudile – oglasila se mamakada smo sedeli za ve~erom. – Rat je grozan.Onda joj je palo na pamet:

– Kada ti bude bilo usput, odnesi im jednu veliku konzervu.Ali ja je nisam odneo. Stideo sam se. Tek kasnije mi je pa-

lo na pamet da sam mogao samo tako da je stavim ispred vrata,da zazvonim i pobegnem. Iako sam sumwao da bi se time uwihovoj sudbini ne{to promenilo.

Prevela s ~e{kogVesna Radojevi}


107

Viola Fi{erova

PUT SREDWEG GREHA

Ukoliko bi Jakub krenuo od {kole desno a onda daqe pu-tem, otac Nosek bi ga sustigao jo{ u aleji. Ako bi i{ao pre-~icom kroz ba{tu zamka, po pravilu bi ga stigao tek u strmojulici koja je vodila do crkve. Tre}u mogu}nost je pruàloskloni{te iza benzinske pumpe. Trebalo je da sa~eka da secrna silueta pojavi na kapiji, a onda da krene desnom stranomtrotoara u pravcu trga. Tre}i na~in je bio najnenapadniji,ali i najrizi~niji; u reci vozila i biciklista otac Nosek jemogao da ga previdi – i Jakub je onda morao da ~eka sve donedeqne mise. Ipak je bio ube|en da samo kombinacija svetri verzije obezbe|uje wihovom susretu naizgled sre}nu slu-~ajnost, stvar koja mu je iz nekih razloga bila veoma va`na.

Ali danas – u to je bio siguran – otac Nosek je ~ekao wi-hov susret isto koliko i on. I na to je morao da misli tokomta dva sata preostala do karaja nastave, ~ak i kada to nijebilo ono o ~emu se pre svega radilo, i mada je taj razlog biopotpuno drugi, ipak je morao da misli na to. I tek sad kada jestajao na trotoaru i kada je trebalo da odlu~i, zastideo setoga. Pogledom se uverio da bicikl oca Noseka stoji namestu, i si{ao je putem do parka, prema visokom javoru pravonaspram {kolske kapije.

Bio je kraj oktobra, ali grane drve}a su bile ve} skorogole. Od klupe sklowene krajem leta ostale su na putu ~etirirupe koje su se prepunile od neprestane ki{e. Stric Johan jebio pod zemqom ve} dvadeset dana. Saracen devet dana. U te-àk hrastov sanduk voda sa dna groba verovatno nije u{la, aliSaracenov sandu~i} mora da je pun. Zamislio je Saracena saglavom na {apama kako zuri nepomi~nim o~ima u tamu ispu-wenu vodom.

Da je bilo leto, sahranio bi Saracena tek tako, pravo uzemqu. Kada su s prole}a u vo}waku iskopavali osu{eno drvojabuke, otac Nosek je rekao da je u svemiru samo onolikomaterije, koliko je stvori Bog – ne nestaje niti se umnoàva,samo se mewa. Crni drveni paw vi{e stvarno nije bio oddrveta. Par~i}i koje je Jakub slagao na gomilu bili su mekii igli~asti, a pri stisku su mu se rasipali pod prstima.

U leto bi se Saracen promenio brè u zagrejanoj zemqi.Zamislio je rastresitu zemqu, pome{anu sa rundavim krz-nom, belim i kafenim kao koren~i}i, a {to je bliè povr-{ini sve zelenijim i zelenijim – sve do prole}a kada bi po-stao pas koji se greje na suncu, ili pre senka, zelena senka psa.

koraci 9-10

108

Me|utim, sandu~i} je bio ~vrst, i Jakub ga je, u nekakvojnagloj potrebi da odbrani Saracena od blata i hladno}e,obloìo starim }ebetom i prikucao ekserima. Usred praznealeje je imao ose}aj kao da je uzidao Saracena.

Ali, da li je to bilo sve{to je odSaracena preostalo?Ka-da je ujutru odlazio u{kolu, Saracen je leào ispruèn predvratima stri~eve sobe, zatvorenih o~iju i kao mrtav. Ali jo{ga je poznavao, jo{ uvek mu je stavqao do znawa da ga prepo-znaje, jer je uzeo mleko od wega, sa dlana samo par kapqicaskorelim jezikom, ali ipak bila je to jedina hrana koju jeuzeo od stri~eve smrti. U podne se ve} nije pomerao. O~i sumu bile otvorene, a pogled uprt negde u daqinu iza zida.

Majka ga je na to pripremala cele nedeqe:"Ta ìvotiwa

}e uginuti od tuge za Johanom, mora{ sa tim da se pomiri{".Pomirio se sa tim. Dozvolio je da ga ubede da ne moè Sara-cena da sahrani u stri~ev grob, iako je to sigurno bila i stri-~eva i Saracenova èqa. Vremenom bi se potpuno pomirio satim. Obojica su u wegovim iluzijama zauzimali mesta na ne-bu, pored onog visokog mladog mu{karca u kupa}im ga}ama naobali mora koji se sme{io sa maj~inog no}nog sto~i}a, mu{-karac koji je, iako je bio tako mlad, trebalo da bude wegovpokojni otac.

Kada je Jakub bio mali, povremeno je tajno vadio foto-grafiju iz staklene vitrine i pridràvao wome u ustimatvrde kisele bombone, upola uveren da wihov ukus nekakvomtajnom povezano{}u ose}a na usnama wegov pravi otac. Ilida to barem nije iskqu~eno. Sa napeto{}u je pritom posma-trao izraz o~iju koje su se sme{ile sa slike, kako mu se ~ini-lo, promewenih kad god su bile uprte samo prema wemu, i do-ìvqavao je takav ose}aj sre}e i blaènog ponosa da se popravilu rasplakao.

Ali, to je bilo pre. Posledwe tri godine, koliko je i{aou {kolu, nije vi{e mislio na oca tako ~esto. Tata je bio nanebu, gde }e jednog dana za wim po}i Jakub i mama. Molitva zato, koju je svake ve~eri slao Svevi{wem, po~iwala je stihom:

Boè, daj mi da se pridruìm mom ocu na nebu,kako ne bih bio bez wega(nekada je dodavao – i bez wegove qubavi),koji me vidi i ne napu{ta. Amin.

U trenucima naro~ite pobo`nosti, dodavao je toj uvekistoj osnovi druge, slobodno sastavqene strofe koje su semewale iz dana u dan. Posledwih dana su to bile molitve za


109

strica Johana i wegovog vernog slugu Saracena, koji ga je to-liko voleo da je uginuo od tuge za wim.

Ali Saracen nije bio na nebu, isto toliko sigurno ko-liko je stric Johan tamo bio. Otac Nosek je to pre podne re-kao, u ube|ewu da ìvotiwe ne idu na nebo, jer nemaju besmrt-nu du{u. Poku{ao je tu re~enicu da izgovori qubaznimglasom.

"To nije istina !", uzvikno je iz klupe. A onda, kao da nije

~uo ni{ta od toga {to je otac Nosek govorio o slobodnoj vo-qi ~oveka da izabere Boga, pitao je mole}ivim glasom:

"Ni

jedna? Ni stari kowi i psi ... ni Saracen?"

"Ni kowi, ni psi, ni Saracen!", odgovorio je sada naglas,

iznena|en drsko{}u te tvrdwe.

A ipak, to je moralo da bude istina. OtacNosek nije lagao.Nije ni smeo. A nije ni imao za{to. Satima je mogao da mugleda u lice, i nikada se na wemu nije pojavio ni trag ne~egopasnog ili zlog.

Zurio je o~ima uprtim u kapiju. S vremena na vreme seotvarala, ali napoqe je izmileo samo poneki zakasneli |ak.Mada jo{ nije bilo ~etiri, u zbornici je sijalo svetlo. Nikood u~iteqa nije iza{ao. Jakub je navukao rukave xempera pre-ko prstiju. Palo mu je na pamet da bi mogao da ~eka u svla~io-nici kod stepeni{ta, ali je tu mogu}nost odmah potom odba-cio i zaboravio.

"Dobro", razmi{qao je,

"qudi imaju besmrtnu du{u, a ka-

da ta du{a napusti telo ~ovek umre. Ali i ìvotiwe morajuda imaju du{u, jer ina~e ne bi mogle da ìve. Ali ako imajusamo malu du{u, koja je dovoqna samo za ìvot ovde i ni za{ta vi{e, kada onda umiru ìvotiwe? Odlaze kada u wimaumre du{a? U tom slu~aju bi Saracen, odbijaju}i posle stri-~eve smrti hranu, svakako umorio svoju du{u gla|u. To je bilasme{na pomisao – da je u stvari kobasica mogla da odrì Sa-racenovu du{u u ìvotu. Ili kolut kobasica?" Jakub se krat-ko zasmejao. Na trenutak su ga obuzela lagana svetla nade, kaoda je sve bilo nekako sasvim druga~ije, ali odmah zatim sunestala i Jakub je uzalud poku{avao da ih ponovo prizove.

Guske i koko{ke su umirale, to je video sopstvenim o~imakada su ih klali. Iz rane je tekla krv, a onda tako i ìvot. A{ta je drugo bio ìvot, nego du{a? Jedina razlika je bila utome, {to qudska du{a zna gde treba da ide – da mora Bogu.Ali, {ta znaju kuni}i i jari}i? Zamislio je bela klupka ka-ko idu tamo-onamo po dvori{tu, jure od ugla do ugla i posr}uslomqena i oduvana od vetra.

koraci 9-10

110

Ali Saracen je umro jer je èleo da umre – jer je morao daide za stricem Johanom. A ako je odbijao hranu i vodu, to jebila wegova du{a koja je na kraju ubila veliko pse}e telo, dabi ga napustila i mogla da prati svog gospodara. Uostalom,Saracenovo telo je bilo gladno ièdno. Primetio je po tomekako je Saracen – barem prvih dana – gledao ~iniju. Kao i to,da je Saracen plakao. Ne naglas, ali ispod o~iju je stalnoimao dva mokra lepqiva poto~i}a.

Da li je bilo mogu}e da ova du{a nestane kao da je nikadanije ni bilo? Zar nije bilo mnogo lak{e zamisliti je kakoisparava, hvata struju vetra, a onda kao metak izle}e i po sva-ku cenu juri za svojim gospodarom?

A stric Johan – zar se ne bi osvrnuo da vidi {ta radi Sa-racen bez wega?A ako bi video kako tamo leì pred vratima,kako se mu~i i kako mora da umre, zar je mogu}e da ga ne bi sa-~ekao kako bi ostali zajedno kao svih tih dugih meseci, kadaje stric prelazio samo iz sobe u sobu, kada ga ustvari jedinoSaracen nije napustio ni na trenutak? O, to je bilo sasvimnemogu}e!

Stric Johan sa wima, sa majkom i sa wim, ali ni sa ocemNosekom nije pri~ao o Saracenu. U posledwe vreme je uop-{te pri~ao malo, u stvari iskqu~ivo sa Saracenom. Jakub ihje ~uo no}u, sa druge strane zida dok je tonuo u san. A o ~emubi pri~ali, ako ne ba{ o tome. Ne, stric Johan nikada ne bina-pustio Saracena!

A{ta ako je morao? Jakub je duboko udahnuo.[ta ako nijemogao da ~eka tako dugo da Saracen umre, {ta ako je Saracenumirao previ{e sporo a stri~eva du{a je morala da ode, po-sle smrti du{a mora da ode na nebo, u pakao ili ~istili{te.[ta se dogodilo onda, kada stri~eva du{a na zemqi vi{enije mogla da di{e? Najpre je zadràvala dah, hvatala se zajastuke i perine, sve dok nije videla samo crveno i crno i svedok nije morala da se pusti i da se uzdigne. Otac Nosek jerekao drugog dana posle sahrane, da je stric Johan na nebu i dase raduje sa an|elima, jer vidi Boga i Isusa Hrista, i da jeblaèn.

Ali, ako psi ne smeju u raj, {ta se onda desilo sa Sarace-nom? Da li su ga pustili tek tako, da wu{ka i tr~kara tamoovamo ispred kapije? Jo{ jednom su ga pustili da presvisneod tuge i gladi?

[ta je Bog mogao da ima protiv pasa, kada je voleo svequde, i nezahvalne i zle, jer im je `rtvovao svog sina IsusaHrista, koga su oni uzeli i razapeli na krst. [ta je mogao da


111

ima protiv pasa i `drebadi i starih kowa, koji su danimasamo vukli i vi{e nikada nisu mogli da potr~e po livadi jerje u gradu nije bilo?

Da li je to zna~ilo da Gospod ne voli ìvotiwe?

Zgrozio se. Obuzeo ga je nagli ose}aj sramote i straha, kaokada je Viktor uwc-u namerno govorio o an|elima dok je pi{-kio. Ali zar to, {to je upravo pomislio o Bogu, nije bilamnogo ve}a uvreda? Zacrveneo se.

Me|utim, tu su bila goveda koja su pe~ena, tek tako`rtvo-vana ni zbog ~ega. I jagwad, za koju je Bog naredio da ih gaje iubiju ~etrnaestog dana uve~e. Zami{qao je to: na litici seiza `buwa pojavquje Bog, i kroz oblake doseè sve do nebesa;a ispod stene kle~e qudi, na kamen polaù jagwad koja meke-}u sa vezanim nogama i prereù im vrat. U celom gradu, svakaku}a uzela je ovci najmla|e jagwe. A kada bi ga ubili, brisalisu krvave prste o okvir vrata.

I Isus je naredio da mu donesu jagwe. A kada wegovi u~e-nici nisu imali {ta da jedu, naredio je Petru da baci u moremreù, i Petar je upecao 153 ribe, koje su posle pekli nauàrenom uqu.

Video je to za vreme raspusta na moru. ôvek u beloj kece-qi je vadio iz kace ribe koje su se koprcale i bacao ih je u ti-gaw sa vrelim uqem. On je zavri{tao od uàsa, i mama mu je{aputala dok ga je odnosila u naru~ju, da ribe vi{e ni{ta neose}aju, da su napola prestra{ene i da ni{ta ne znaju. A on jejasno video kako se ispod pulta pra}aka i udara u kamewe ri-ba, ve} sva u krvi.

Nikada to ocu Noseku nije rekao. Samo ga je jedne ve~erina brani upitao, da li je to druga~ije ubistvo ako se ubijajuribe. To je bilo druga~ije ubistvo, jer ubiti ìvotiwu izkoristi nije greh. Tada, pored otvora na brani, Jakub je tosebi objasnio tako, da je Bog qudima `rtvovao ìvotiwe dabi imali {ta da jedu i da ne bi trpeli glad. I zbog toga, zbogte `rtve, sve ìvotiwe, i zveri i zmije idu u raj.

"Raj", rekao je otac Nosek na kraju ~asa,

"je Bog". A onda,

kad je ve} zvonilo, ispred Jakubove klupe je kroz nastalu bu-ku dodao:

"Samo ~ovek se mu~i ~e`wom za Bogom. Ceo ìvot".

Bilo je mogu}e da ìvotiwe ne znaju ni{ta o Bogu. Ali,da li to zna~i da ne ~eznu za zelenom livadom, gde }e mo}i dase {etaju i da pasu jer su bile gladne, jer im je bilo hladno,jer su ih ugwetavali i ubijali? O, ìvotiwe sasvim sigurnoimaju predstavu o raju. A Saracen? Saracen nije mislio oBogu, ve} o stricu Johanu. Pa, zar nije Saracen voleo strica

koraci 9-10

112

Johana celim svojim srcem, svom du{om i duhom, zar ga nijepratio gde god je i{ao?

Ako Bog ne usli{i èqu Saracenu, neko }e morati da ga~uje kako zavija pred kapijom. Isus ili an|eli.

– Neko mora da se pobrine za wega! – uzviknuo je. – Ne}e-te ga vaqda ostaviti tek tako!

Putem je pro{ao traktor sa praznom prikolicom. U su-mrak su iz prizemqa svetlela jo{ dva prozora. Iza jednog odwih, na stolici ili na hoklici je stajala domareva èna ika~ila zavese. U jednom trenutku, kada je spustila ruke iodmarala se, Jakub je imao ose}aj da ona gleda pravo u wega.Ali, èna se samo ogledala u staklu i, nakon {to je vezalamaramu i namestla bluzu, nastavila je sa poslom polako isigurno, kao da iza prozora nije bilo vi{e ni~ega, kao da jeniko nije video i nije mogao da je vidi.

Jakub se udaqio od stabla i po~eo je da se {eta od drvetado drveta, uzdu` i popreko, gaze}i nevidqivu mreù na putu.

Ve} je pao mrak kada se otac Nosek pojavio na vratima.U~iteqi su izlazili u grupama po dvoje ili po troje, otacNosek je i{ao posledwi i sam. Pod stepeni{tem je zapaliocigaretu, i ostao je da stoji. Jakub se nije pomerao. Tek kadaje posledwa galama nestala iza ugla, podigao je {kolsku tor-bu, prebacio ru~ke preko lakta i {utiraju}i torbu pri sva-kom koraku kolenom i o~iju uprtih u vrhove cipela, krenuo jeprema svetlu na putu. Nije mislio ni na {ta. Radost koju jeodbacivao celo popodne a koju je i pored toga ose}ao zbog sve-ga, zbog mraka i vode koja je okruàvala Saracena, ta lo{aradost je odjednom bila oko wega, lagana i o~igledna, i nijebilo razloga da se brani od we. Jakub je presko~io veliku ba-ru i sko~io na trotoar.

Ali otac Nosek ga nije gledao. Stajao je glavom okrenu-tom prema ulici, a kada se okrenuo prema Jakubu, bilo je todruga~ije lice.

– Ne mogu da ti pruìm olak{awe, Jakube. Ne mogu da tikaèm to {to èli{ da ~uje{. âk i ako }e ti to delovatineshvatqivo – udahnuo je otacNosek – ne postoje... nemam ni-kakve dokaze za to da ìvotiwe imaju du{u. Mo`da bi tre-balo... Otac Nosek je govorio odse~no i uzrujano, kao da jequt. Jednom u prvom razredu, kada je Reiner istresao stvariiz Jakubove torbe kroz prozor, otac Nosek ga je uzeo u na-ru~je. Pred celim razredom.

Jakub je }utao. U nedequ je trebalo da idu na izlet dostena. Po~iwala je da pada ki{a, bilo je kasno. Otac Nosek


113

je obukao mantiju, seo je na bicikl i oti{ao. Jakub se raspla-kao, nasloniv{i se glavom na zid.

Postoji jedno mesto za koje Bog ne zna, na koje ne misli, okome nije rekao ni prorocima. Iza zadweg zida je ledina punamagle. I na tu ledinu }e do}i ìvotiwe koje nemaju kome daodu posle smrti. Tamo su svi kowi i psi, mi{evi i jagwad.Ali niko ne zna za wih, i niko ih tamo ne traì. I tako svete ìvotiwe ~ekaju uzalud.

Sve do sad, Jakub je ~inio mnogo da bi stigao na nebo. Nijekoristio ime bo`je uzalud, nije se prepu{tao gre{nim mi-slima, i skoro nikad nije krao. Odjednom mu je to izgledalolako, ili barem mnogo lak{e nego to {to ga je sada ~ekalo.Jer, od ovog dana zauvek mora da ìvi u grehu. Ne potpuno, dane bi oti{ao u pakao i bio ve~no proklet, ali ipak toliko dane zasluì raj.

"Du{a raste sjediwewem sa Bogom", govorio

je sebi brzo i skoncetrisano, da bi odagnao strah koji je po-stajao sve ja~i. Nevera nas ~ini prokletima. Negde izme|u jesredi{wi greh. Mora da se moli, ali Bog ne sme da ga ~uje.Mora da veruje, ali samo u raj. Mora da stekne malu du{u. Ni-kad nikome o tome ne sme ni{ta da kaè.

Tresao se od gladi i uzrujanosti. Na trenutak se pred wimpojavilo lice mladog mu{karca koji mu se osmehivao sa oba-le mora, a on je osetio tako duboku àlost, da je morao da za-tvori o~i.

Ali mora da je tamo sa wim neko, ko bi ih mazio i ko bi sawima pri~ao!

Dao se u trk. Kada je otvarao ulazna vrata od ku}e, palo muje na pamet da }e on Saracenu biti samo slaba uteha,

"ali bo-

qe i{ta nego ni{ta", rekao je sebi. Pre nego {to je oti{aou toalet, uzeo je iz kutije sa priborom lopaticu i lepak, i izfutrole izvadio zarezanu olovku sa o{trim vrhom. Onda jewome velikim ukrasnim slovima napisao na dowoj strani li-noleuma: BOG NIJE OTAC. Posle kratkog razmi{qawa dodaoje potpis: JAKUB. Onda je ponovo zalepio linoleum i u}utaose. Molio se dugo, pa`qivo biraju}i re~i. U wegovoj novojmolitvi ni jednom se nije pojavila re~

"otac".

Majka je pri povratku zatekla Jakuba u kuhiwi. Jeo je ko-la~e, dok se na {poretu grejala supa. Ko{tice je pquvao pre-ko stola, dugim lukovima, pravo u ugaonu garnituru.

Prevela s ~e{kogMarija Milinkovi}

koraci 9-10

114

Milo{ Urban

ZAPIS RAZGOVORA

SA@ENOM SREDWIH GODINA

Plemenita dela zasluùju najvi{epo{tovawa – ako su pritajena.

Paskal

– Sedi. @eli{ li kafu?– Hvala.– E, ja sam po~ela da Vam se obra}am sa ti, jel' da?– Meni to ne smeta.– Izgledate kao de~ak.– To svi kaù.– Pogre{ila sam. A vi ste ve} napunili osamnaest, zar ne?– Dvadeset dve.– Izviwavam se, onda, jo{ jednom.– Ne morate, ozbiqno. Slobodno pre|ite na ti.– E, onda mora{ i ti.– Ne bi bilo pristojno, zaista. Radije bih Vam persirao.– Kako ho}e{. A kafa?– Ne bih, hvala. Ali slobodno skuvajte sebi, sa~eka}u.– Ho}e{ cigaru?– Ne, hvala.– Ne}e ti smetati da ja zapalim?– Slobodno pu{ite.– Do|avola, ovo opet na kre{e... Dobro. O ~emu se radi?– Znate, ba{ kao {to sam Vam rekao preko telefona...– Aha, da bi hteo ne{to da sazna{. To ti treba za neki

diplomski?

– Samo za seminarski. Mogu li da snimam?– Pa, to sam obe}ala.– Veoma ste qubazni, qudi nerado govore o sebi.– Ne bih tako rekla. Svako brbqa o sebi, najvi{e o deci.– Treba mi da o sebi kaète sve, znate.– Unapred upozoravam da toga ne}e biti puno. Kod mene

nema ni~eg interesantnog.


115

– Ba{ zato mi odgovarate.– A mama ti je rekla za mene, jel'?– Da. Zna Vas sa posla. Pitao sam je za poznanike wenih go-

dina i ona mi je imenovala wih nekoliko. Vi ste bili me|uwima.

– Mislila sam da ti je mama mla|a.– Ima isto godina koliko i Vi.– Ali izgleda boqe. Koliko ima dece?– Samo mene.– E, onda da. I od po~etka je udata za tog istog, jel' da?– Razvedena je. Pet godina ve}.– Onda je to jasno.Mla|i u{koli a starikidnuo, super joj je.– Vaqda da.– Dabome. Vreme samo za sebe. Stalno ide kod kozmeti-

~ara, a?

– Ja ne znam. Mogu li sad da ja postavqam pitawa?– Boè, izvini, naravno da moè{. 'Ajde.– Vi ste jo{ uvek udati?– Jo{ uvek za tog prvog.– Da li ste sa wim sre}ni?– Ne bih to tako nazvala.– Zadovoqni?– Zadovoqna.– Zadovoqniji nego sa nekim drugim?– [ta ja znam? Ovaj moj mi mora biti dovoqan, gde bih u

ovim godinama traìla drugog?

– A deca – da li Vam jo{ uvek pri~iwavaju radost?–Momci su odrasli i{qakaju, a }erka je u gimnaziji, i ne

ide joj ba{.

– Ali da li Vam pri~iwavaju radost?– Da, za{to da ne? Nekada me qute, ali kao i u svim poro-

dicama. Normalno.

– Da li ste èleli sve troje?– Kad smo dobili drugog sina, rekli smo da nam je to do-

voqno. Sedam godina kasnije mi se omaklo.

– Imate li unuke?– Jo{ ne.– Ali, èlite ih?

koraci 9-10

116

– Ima dosta vremena za to.– Ali raduje Vas pomisao na to.– Ej – da li ti je mama ne{to govorila?– Molim?– No, je li ti rekla ne{to o meni? Nekakve tra~eve?– Za{to mislite da je trebalo ne{to da mi kaè?– Pa, kad te poslala kod mene, morala je ne{to da ti kaè.– Nije me poslala kod Vas. Zamolio sam je da mi pomogne

sa ovim radom i ona je izvukla par qudi sa posla. Ovde samzato {to ste voqni da odgovarate na pitawa. Ne bojte se, ovoje anonimno.

– Dobro onda. Stvarno ne}e{ cigaru?– Ne stvarno. Da li svu svoju decu imate sa muèm?– [ta?– Samo pitam? Da li su sva Va{a i wegova.– Ipak ti je onda ne{to rekla.– Ne. Ozbiqno, ne uop{te.– @eli{ mo`da da mi natukne{ da sam ga prevarila?– Samo pitam.– Ti to ho}e{ da me ucewuje{?– Molim Vas…– Nego {ta?– Vidite – ako ste se predomislili, samo recite i ja idem.– [to se odmah rogu{i{?– Kako moète ne{to tako uop{te da kaète? Ta ja sam

Vam to objasnio – ovo je anoniman razgovor, Vi ste èna usredwim godinama i meni od Vas treba par odgovora. Pomi-sao na ucenu je apsurdna, {tavi{e niste ni{ta rekli {to bimoglo da Vam na{kodi.

– Htela sam samo da budem sigurna. Nastavi.– Da li Vas zadràvam?– Ne! 'Ajde, postavqaj pitawa. Sad }u ti odgovoriti.– Moram onda da ponovim moje prethodno pitawe: Da li

ste za~eli svu decu sa svojim muèm?

– Ne.– Ali…– Ne. ûje{ li dobro – ne. ]erka ima drugog oca.– Da li Va{ mu` to zna?


117

– Ne zna.– Da li je to dete Va{eg qubavnika?– Dogodilo se to na odmoru. De~ake je ~uvala baka, a mi

smo bili na odmoru na Tatrima. Bila je zabava u nedequ ve~e.Ali, ovaj moj je odbijao da igra. Tako sam po~ela da igram sajednim Slovakom. Ovaj moj se uvredio i oti{ao da spava. To jesve.

– I spavali ste sa tim Slovakom?– Kako se usu|uje{?– Oprostite. Samo poga|am. Onda je bilo to druga~ije.– Boè, pa to vaqda svako jednom uradi?– [ta?– Svako to nekad proba sa strane.– Ne razumem Vas sad.– Negde drugde. Sa drugim. Sa drugom. Kaèm ti – svako.– Aha. Vi ste se svetili Va{em muù, jer ste znali za ne-

ku wegovu prevaru.

– Vraga. Taj to ne bi mogao.– Ne isti~e se mnogo u seksu?– Ti ba{ ume{ da se izrazi{. Ali, zna{ da gre{i{? Sa-

svim slu~ajno, potpuno je normalan. Potpuno normalan debeomu{karac. Debeo, ali funkcionalan.

– U redu. To zna~i da sa wim jo{ uvek spavate.– S vremena na vreme, da. Vi mladi mislite da u pedesetim

qudi vi{e zajedno ne spavaju, jel'?– O tome ne bih znao da se izjasnim. Ali, rado bih upitao

za razlog te prevare. Kaète da zbog telesnog zadovoqewa ni-je bilo.

– Ej, nali}u jedan fernet, moè?– Samo izvolite.– Ho}e{ i ti?– Ne, hvala.– Ne, hvala – to ste vi u celosti.Nikad ni{ta ne}ete.Isto

takva je i moja }erka.

– Tako da oboje, Vii Va{ mu`, je podiète isto kao svojustariju decu. Ne pravite nikakvu razliku izme|u wih?

– Nema razloga za to. To su na{a deca i ta~ka.– Za{to ste spavali sa tim Slovakom?– Zato {to je igrao tango kao ma|arski grof.

koraci 9-10

118

– Samo zato? Jer je sjajno igrao tango?– Bio je visok i imao je {iroka ramena i znao je taj zadiv-

quju}i tango…[ta je, bre? [to vrti{ glavom?

– Oprostite. Ne bi uop{te trebalo da reagujem. Mojagre{ka. Pardon. Taj razgovor bi trebalo da bude naprostoneutralan. Ja to izgleda ne umem…

– Ali, {ta te je tako iznenadilo?– Ja... Ne mogu to da shvatim. Spavali ste sa nepoznatim

mu{karcem samo zato jer je sjajno igrao tango?

–A zar je to samo?Ko danas zna tango?Ni tada mnogi nisuznali.

– To je istina.– ûj, ti si tako iskren i otvoren da si i mene tim

zarazio. Objasni}u ti to u celosti – gledaj, u tome je bilobesa na ovog mog, jer on nikada sa mnom ne igra i nikada nigdene ide. Ni u bioskop.

– Zna~i polni odnos iz besa…– Ali ne. Zamisli to samo – ta zabava, muzika, rakija a

mu{kar~ina ko planina se privija uz tebe. Za{to se tomu odu-pirati? ûje{? Za{to dozvoliti da ti to promakne?

– Ne znam.– Eto, vidi{.– Za{to niste koristili kondom?– Gumu? Ma, daj! Tako bi se sve pokvarilo.– Mo`da bi se onda pokvarilo, ali ovako ste mogli fino

da se zarazite. Bilo je to neoprezno od Vas.

– Barem sam uìvala, ako zna{ {ta to zna~i. Vi ste svi iprevi{e oprezni.

– Tako|e nemamo toliko vanbra~ne dece.– Moja su sva bra~na.– Istina je, zapravo.– A ti, ima{ li uop{te devojku?– To ne spada u domen ovog razgovora.– Za{to da ne? Radoznao si kao svraka, a ja treba da }u-

tim? 'Ajde, ima{ li devojku ili ne?– Imam. Ili, u stvari, nemam. Nemam.– Kako to, da ili ne?– Nemam. Raskinuli smo.


119

– Kad to tako kaè{ – onda si ti woj dao korpu, a? Ina~ebi rekao da te je otka~ila.

– U pravu ste, ja sam je ostavio.– Pokazala se lo{a?– [ta?– Smotana u krevetu, ~abar, crknuta riba, mrtva baba.– Ne, uop{te ne. Naprotiv. U tome je bila za desetku.– Stvarno? A za{to si je onda ostavio?– Zato {to smo se previ{e opustili.– Zato {to ste se –{ta?– Ra~unali smo jedno na drugo, ja sam u wu bio siguran i

ona u mene. Po~eli smo da se pridràvamo pravila. Bila jeto jedna mala sigurnost.

– Najboqi put ka oltaru, zar ne?– Da, krasno otvoren. Zato sam od we oti{ao.– A, ona?– Te{ko je to podnela.– Kako i ne bi. Napravio si od we budalu, zna{? Tako je

otka~iti bez razloga.

– Objasnio sam joj to. Rekao sam da nije ona kriva.– Da si ti kriv.– Da.– A ona i dan danas misli da je ona kriva. A nema{ drugu

devojku?

– Ne.– I nikad se nisi zatreskao u drugu?– U jednu, u stvari, jesam. Ali, odbila me je.– Onda je trebalo da se vrati{ ovoj.– Pa, kad ne da druga, onda bar prva? Ne mogu ja to. Ipak

se to tako ne radi.

– Meni to ne izgleda tako stra{no.– Meni izgleda. Ali ja treba da postavqam pitawa. Uko-

liko ne èlite da odustanete.

– Za{to? Imam dosta vremena. Mogu da ti spremim ve~e-ru. Ako bi bio gladan. Ovaj moj }e da do|e bogzna kad, a }erkau dvanaest.

– Vratimo se pitawima.– Nali}u i tebi, nekako si bled. @iveli.

koraci 9-10

120

– Hvala, ne bih. @iveli.– Ti ne voli{ fernet?– Volim. Tako... Zna~i, imate dva sina sa svojim muèm i

}erku sa slova~kim igra~em.

– Tako nekako.– Da li ste jo{ koji put u braku varali svog muà?– Ne.– Da li je to istina?– Jeste.– A kako je to bilo pre?– Misli{, pre ven~awa?– Da. Koliko ste promenili partnera?– Kako to treba da znam?Mama ti je o meni ipak ne{to go-

vorila, jel' da?– Uop{te ni{ta – koliko puta treba to da ponovim? Ona

o Vama ni{ta ne zna, samo to da radite u istom preduze}u, ima-te porodicu i da ste vr{wakiwe.

– Dobro, dobro. Onda, {ta èli{ da zna{?– Koliko ste imali mu{karaca pre nego{to ste se udali?– Pa, sad ne znam. Dva? Ili tri?– Ali, to ipak mora da pamtite. Prvog sigurno – koliko

ste imali tada?

– [to te to zanima?– Li~no me ne zanima, ali pi{em taj rad.– Uop{te ne znam, ~emu ti sluè takve gluposti.– Molim odgovor.– 'Ajde onda. Imala sam petnaest, skoro {esnaest i na-

merno sam ~ekala da to uradim posledwa u razredu.

– To sigurno ne.– Svakako nisam bila prva.– I posle tog prvog momka je do{ao drugi.– Taj prvi je bio govedo. Ali, zato je drugi bio pristojni-

ji, zabavqala sam se sa wim tri godine. Mislila sam da }e meoèniti, ali on je oti{ao da studira u Moskvu i bio je krajqubavi.

– Ostavili ste ga?– Bilo je obostrano. I{la sam na igranke, u klubu je ~e-

sto bila jedna ekipa momaka, pa sam im se prikqu~ila.


121

– Ekipi momaka?– Bilo je i devojaka, ali dosta su se mewale.– I tamo ste upoznali svog muà.– Koje{ta. To je bilo nekoliko godina potom. Najpre mi

je bilo potrebno da se {lifujem.

– Kako se to radi?– Jednostavno, napravi{ nekoliko proma{aja i to je to.– Mislite, gre{aka? A kakve ste gre{ke pravili?– E, dosta je. Po~iwe da me boli glava.– Onda vi{e ne pijte.– Ho}e{ da mi nare|uje{?– Ne, ali mi ne izgleda kao dobra ideja piti fernet pre

ve~ere.

– Zato {to ne zna{ {ta je aperitiv.– Aperitiv obi~no na sa~iwavaju tri velika ferneta.– Ti stvarno mora{ da me proverava{.– Ne moram i ne èlim.@elim samo da dovr{im razgovor.– A za{to stalno mora{ da zapitkuje{ o seksu?– Ne pitam samo o seksu. Ispitujem kako ìve ène u sred-

wim godinama.

– To mi je jasno. Ispita}e{ par tipi~nih uzoraka i onda}e{ da mi iscrta{ statistiku.

– Ne znam da li ste tipi~ni. Tipi~an broj seksualnihpartnera je od pet do sedam.

– Toliko?– Za ceo ìvot to i nije tako mnogo.– Meni se ~ini da je to dosta.– Tako kaù statistike.– Statistike nemaju pojma. A i kazao si da ne radi{ ni-

kakvu statistiku.

– Pa, i ne radim.– A koliko nas je? Mislim, èna koje tera{ da odgovara-

ju? Pet do sedam, jel'?– Ustvari da, pet do sedam. Ali, to je slu~ajnost.– A ti? Koliko si u svom dvadeset dve godine dugom ì-

votu imao èna?

– Molim Vas, to ovde uop{te nije va`no.– Ali ja to èlim da ~ujem, i ako mi ne kaè{…

koraci 9-10

122

– 'Ajde dobro. Imao sam jednu.– Jednu? JEDNU? To bi trebalo da bude ta koju si ostavio?– Da.– I nema{ drugu?– Za sada ne.– Aha, ti se u stvari pali{ na momke?– Ne palim.– Tako lep, a bez devojke. Ne zna{ ti sa wima, zar ne? Ti

si, u stvari, lepi tikvan.

– Nije to tako lako, kao {to izgleda ~oveku Va{ih godina.– Tibimogao da ih ima{, dovoqno je da zapucketa{prstima.– Ako dozvolite – za{to ste izabrali ba{ svog muà, a ne

nekog drugog mu{karca?

– Uh, i to mi je neko pitawe! Za{to...? Bila sam sigurnasa wim, ne?

– Za{to ste ga prevarili?– Zato {to je bio previ{e siguran. Ho}e{ cigaru?– Ne. Opet ta sigurnost. Prvo je traìmo a kada je ima

previ{e, odbacimo je. To }u da pribeleìm crvenom.

– Sad si na kowu, a?– Koliko ste mu{karaca imali pre toga? Da li smo imali

ovo pitawe?

– Pa, to si odgonetnuo sam – od pet do sedam. Mo`da osam.– Ako se ne varam, rekli ste dvojicu ili trojicu.– Nisam to rekla.– Treba li da vam to premotam?– Onda sam pobrkala. A i ti mora{ stalno da snima{. Ra-

nije smo sve zapisivali i isto ni{ta nije falilo.

– Molim Vas, na pijte vi{e.– A za{to da ne pijem? Kad ti ne pije{, pi}u ja za tebe.– Vrati}e se deca….

– Moji momci su stariji od tebe.– Ili Va{ mu`. Pomisli}e da sam Vas opio.– Ma, ne. Ionako zna da }e nam neko do}i.– Vi ste mu rekli za mene?– Jesi lud? Rekla sam mu da }e do}i Vilma.– Vilma?


123

– Moja prijateqica. Uvek zbija {ale na wen ra~un.– Zna~i, slagali ste ga.– Ali to je izuzetak, jel' jasno?– Jasno. Ina~e zna o Vama sve, jel' tako?– Podrazumeva se.– Istinu, molim.– Potpuno sve ne zna.– Onda, ne sve. [ta ne zna?– Na primer, da sam pre ven~awa ìvela u Pragu.– A za{to ba{ to ne zna?– Pogodi.– Ni{ta mi ne pada na pamet.– Ne ~udim se. Pre trideset godina devojka nije mogla sa-

ma da ìvi u Pragu.

– Ne?– Ne.–Ne kapiram za{to.[ta je sa svim tim studentkiwama po

domovima?

– Ali, ja nisam studirala.– Aha. Imali ste posao. Tada su ipak svi morali da rade.– Eto, vidi{. Ja i jesam i nisam morala.– Moète li to da objasnite?– Ti si stvarnomentol.Dobroonda.[qakala sam.Umesari.– Mesara nije ni{ta lo{e.– Naravno. Samo ja nisam u~ila za mesara. Bilo je slobod-

no mesto, pa sam oti{la da prodajem u mesari. U Jindri{kojulici.

– Ne kapiram jo{ uvek za{to bi ne{to tako trebalo dakrijete od muà.

– Zato{to bih sa takvom platom mogla da iznajmim sme{-taj negde u Hrdlorèhima. Tramvajem do Hostivarà, a ondado tamo autobusom jo{ pola dana.

– A vi ste hteli boqe da ìvite?– Koja ne bi htela?– I gde ste, ustvari, stanovali?– Isto u privatnom sme{taju, razume se. Samo uParìskoj.– E, tamo ne bih èleo da stanujem.–Danas ne.Aliu to vremenebimogao dana|e{boquadresu.

koraci 9-10

124

– Plata u mesari naravno…– Nije bila dovoqna. A gde sam za to zara|ivala? E, vi-

di{, kona~no ti je proradio de~ji mozak.

– Vaqda niste…– Ho}e{ da me uvredi{.– Oprostite. ôveku to padne na pamet, a da ni sam ne zna

kako. Izviwavam se.

– Dobro, dobro, pone{to mogu da podnesem. Vidi – i{lasam kod momaka sa akademije. To, vaqda, kapira{?

– Kod momaka sa akademije? Oni su imali novac?– Imali su.– I davali su Vam ga tek tako?– Ti si stvarno balavac.– A za {ta su Vam pla}ali?– Pa, vaqda, zato {to sam im pozirala.– [to ste im pozirali?– Kao model.– Za to se, koliko znam, mnogo ne pla}a.– Tako|e za to {to sam bila ukras wihovih zabava.– Po~iwem da shvatam.– Mo`da. Ja nisam nikakva prostitutka, jel' jasno? Ni ta-

da nisam to bila. Jednostavno sam ponekad uradila koji strip-tiz. To mi je ba{ odli~no i{lo. Nije to ipak ni{ta stra{no.

– Imatetakobogatupro{lost...Nemoguda semerimsaVama.– Nek ti bude drago {to ìvi{ u dana{we vreme.– Mislite da je danas boqe?– Te prve ve~eri su se na meni izre|ali wih petorica.– [ta?– Dobro si ~uo. Bilo ih je petorica. Napili su me sa pola

litra vermuta, a onda se u meni smewivali kao na pokretnojtraci.

– To je stra{no.– Jeste.– Sigurno zbog toga i danas àlite.– U to budi siguran. Drugi put sam se dogovorila da }e bi-

ti samo trojica.

– Drugi put? Vi ste tamo oti{li ponovo? Ne mogu daverujem.


125

– E, pa onda se vara{. Jedan od wih je imao stvarno boga-tog }aleta. Vozio je crvenog sportskog fiata. Jednom me izveona ringi{pil.Kako jemogla tome daodoli jedna seoska devojka?

– Pa, vaqda nije mogla. @ao mi je.– Zna{ li, kako je meni ào?– Da sam to znao…– Onda ne bi ni dolazio? Stvarno si sladak. Je si li ti

mo`da s televizije?

– Radije }u da prekinem sa snimawem.– Samo se usudi, nek se dobro ~uje. Tre}i put sam ugovori-

la da budu samo dvojica.

– Tre}i put? To ne. Niste vaqda. Boè dragi…– Boè dragi…? I ja sam ga zvala. Na tom tre}em sastan-

ku bila su samo ta dvojica, ali postavili su uslov da me uzmuodjednom.

– Istovremeno?– Jedan spreda a drugi otpozadi. Ali, izdràla sam to.

Mogla sam da ìvim u Pragu. U Parìskoj ulici. Mama i}ale su kod mene dolazili nedeqom i ja sam im kuvala svojuparadajz ~orbu i servirala je u sopstvenom porcelanu plaveboje. Jo{ ga imam. Ni jedan komadi} mu ne fali.

– Shvatam Vas i stvarno razumem {ta ho}ete da kaète.Vama je to bilo vredno toga. Znali ste da uìvate. Ne{to stemorali da `rtvujete…I{ta onda? Znali ste da uìvate.

– Do|avola, nemoj ba bude{ tako pun razumevawa! Na po-sledwem, ~etvrtom, sastanku je bilo nas dvoje. Ja i taj bogatimomak. Ne vrti glavom!

– Vi i taj bogati momak… To je zna~i dobro pro{lo?

– E, ba{ nije. Mnogo dobro to nije pro{lo. Ne{to mi jeuradio.

– [ta Vam je uradio?– To ne mogu da ti kaèm.– Sad ve} morate! Sve ve} imam u diktafonu. Ne moète

sad da to izostavite. Imajte milosti.

– Ne. Ne bih rekla to ni kada bi me mu~ili.– Nali}u Vam jo{ malo.– Ne èlim vi{e.– Jel' Vam dobro?– Nikada nikom o sebi nisam toliko rekla koliko sam

tebi.

koraci 9-10

126

– A ipak niste sve potpuno rekli.– Nije mogu}e sve potpuno re}i.– Vaqda ste u pravu. Oprostite mi, {to sam…– Za{to se stalno izviwava{? Smara{ stim.– Nisam hteo da vas dovedem u neprijatnost.– Naprotiv. Ni sam ne zna{ koliko mi je laknulo.– Laknulo Vam je?– Da! Odjednom mi je super. Ej, pokaza}u ti taj oìqak,

ho}e{?

– Oìqak… Boqe ne.

– Ne lupetaj, odavno je ve} zarastao. Ali, moram da ski-nem pantalone, ne}e{ se prepasti, jel' da?

– Radije bih i{ao.– To moè{, ali tek potom. Hteo si istinu – ima}e{ je.– Onda dovi|ewa. I hvala.– Sedi kad kaèm! I ne zatvaraj o~i!– Ja ih ne zatvaram.– Drì{ ih otvorene?– Da.– Tako mi se svi|a{ – razgora~en kao malo dete. I sad pa-

zi. Sledi veliko – VELIKO – otkri}e! Tri, dva, jedan – SAD!

(Snimak se na ovom mestu prekida.)



127

Irena Douskova

QUBAVNIK

Sa cigaretom u ruci, Martina je stajala na uvu~enom bal-konu bolnice. Ledeni vetar je neprijatno fijukao, bacaju}isitne, o{tre pahuqe snega u wene poluzatvorene o~i, kada jetelefon dva puta prodorno zapi{tao.

"Pada sneg", pisalo je na zeleno osvetqenom ekranu. Sne-

no se osmehnula i stavila telefon u xep. Odgovori}e kad za-vr{i cigaretu i vrati se u toplo. Pogledala je na sat. Do po-no}i je ostalo jo{ par minuta.

Ju~e u ovo vreme, usnulu, groznicama iscrpqenu devoj~icuostavqala je ovde samu, u bolnici gde su provele ceo dan.Stra{ni, sablasni predboì}ni dan, koji je kulminirao ti-me{to su devoj~icu hospitalizovali, nastavio se no}nim po-vratkom ku}i i zavr{io se uz nekoliko o~ajnih ~a{ica radiohrabrewa. Sa bolni~arkom se dogovorila da ode ku}i da seokupa, naspava i presvu~e, spakuje par stvari i da se rano ujut-ru vrati da bi tu ostala sa k}erkicom. Koliko dugo – nikonije mogao da predvidi, ni lekari. Vratila se, dakle, sad se tosre}om dozvoqava. Zavr{avao se drugi dan u bolnici i po-~iwala je prva no}. Za Martinu prva, za devoj~icu ve} druga.Bio je dvadeset tre}i decembar i od Boì}a ove godine ne}ebiti ni{ta. To je bilo o~igledno. Dozvolili su joj da uzmekrevet pored svoje k}erke, u sobi u kojoj su osimwih bile jo{jedna starija devoj~ica i wena majka. Suvowavo dete bledu-wavog tena, mrzovoqno i cmizdravo, ni{ta prijatno, aliMar-tinu je napustila svaka naznaka kriti~nosti ili zlovoqekada je saznala da desetogodi{wa devoj~ica iza sebe ima trite{ke operacije srca i da sve weno vreme proti~e izme|u bol-nice i ku}e, u zastra{uju}em odnosu pedeset prema pedeset.Nije se ~udila{to je dete takvo kakvo je, a nije se ~udila niwe-noj majci koja se bri`no i bez prigovora trudila da devoj~i-ci ispuni i najbesmislenije èqe i hirove. Vi{e ju je ~udiloto {to èna izgleda relativno normalno, {to jo{ nije po-ludela. Bila je starija od Martine i starija nego {to bi seo~ekivalo s obzirom na detetove godine. Mogu}e je i da je sa-mo tako izgledala, mo`da ne zbog svih muka kroz koje je si-gurno pro{la, ve} pre zbog toga{to je bilaèna sa sela, odne-kud iz Kladna. Wena frizura, na~in obla~ewa i pona{awebili su suvi{e ozbiqni i monotoni.

Martini je bilo zanimqivo kako se se ona miri sa celomsituacijom. Vreme je provodila u pletewu i delovala je

koraci 9-10

128

potpuno neuznemireno. To je, najverovatnije, samo tako izgle-dalo, ali ipak…Nikada nije u~inila ni{ta kako bi se zbli-ìle, a ni Martini nije po{lo za rukom da se woj pribliì.Naravno, pona{ale su se pristojno i qubazno jedna prema dru-goj, uz svu mogu}u uvi|avnost.

Pada sneg."Vidim da pada", pomislila je Martina, ali to

ju je {trecnulo kao da je stajao pored we. Zapravo, preplavioje talas radosti i topline, kao i svaki put kada bi joj se javio.Da, pada sneg. I on se time pomalo na{alio. Bilo je to ne`nopodse}awe na ono {to se desilo pre ta~no godinu dana. Kadaje pro{le godine prvi put padao sneg, poslao joj je upravo ovedve re~i u SMS poruci, par minuta posle predboì}ne zaba-ve, gde su stvari po~ele da se zbivaju, ali gde se zapravo ni{tanije desilo, tako da ju je delimi~no obuzimala nada, ali i ne-sigurnost – je li to zaista tako kako joj se ~inilo i kako bièlela, i shvatila je da jeste – on je voli. Upravo joj je tonapisao. Neka se nadaqe de{ava {ta god.

U duhu ove pri~e, koju su samo wih dvoje razumeli, uzvra-tila mu je porukom:

"Da, i daqe pada sneg. [to daqe to vi{e.

Laku no}."

Me|utim, kasnije, neposredno pre nego {to je zaspala nabeloj bolni~koj posteqi, u wenu umornu glavu uvukla seopasna, sumwi~ava misao. Pa, ju~e je prvi put padao sneg! Jo{ju~e je padao, i to kako! Jasno je pred o~ima videla trenutakkada u pono} izlazi staklenim vratima bolnice i sva ne-sre}na i promrzla ~eka taksi. Tada se jo{ uvek borila, jo{uvek nije htela da se odrekne Boì}a. Nije htela da poveruje.To ju je bolelo i, ko zna zbog ~ega, jedino olak{awe wenimo~ima, koje nikako nisu mogle da puste suzu, uspeo je donetisneg koji je provejavao. Tek on je sve oslobodio. Isplakala sepred taksistom i kod ku}e je opet bila hrabra. Bio joj jepotreban neko s kim bi lak{e podnela tugu i strah. Jirì ni-je bio taj. Sa wim je bilo suprotno, iako je verovatno ose}aoisto, ova ose}awa, kao i bilo koja druga nesigurnost i sve si-tuacije nad kojima nije mogao imati punu kontrolu, u wemu suizazivala najvi{e agresivnost. Razumela ga je sasvim dobro,ali te{ko da joj je to moglo pomo}i.

Dakle tako – pada sneg! Ali, za{to tek danas? Pre godinudana sneg im je padao ta~no u minut. [ta je radio ju~e? Da lise dobro zabavqao? Utonula je u san.

Badwi dan u bolnici! ûdno, ali to vi{e nije bolelo. ô-vek poseduje neslu}ene rezerve. Uvek se ne~eg lukavo doseti,pa je tako ovaj Badwi dan za wu bio izbrisan kao Badwi dan.


129

Nije postojao, nije ga bilo. Svi ostali su pogre{no mislili.Ostale su prakti~no same na celom odeqewu. One koje sumogli, pustili su jo{ ju~e, ostale danas, na taj jedan jedinidan. Iz ovog odeqewa, naravno.

Devoj~ici je bilo malo boqe, osmehivale su se jedna dru-goj, pro{la je vizita i mno{tvo ovda{wih uobi~ajenih rad-wi. Ve} ih je sve znala. Kako se ~ovek na to brzo privikne![ok je pro{ao, obe su ve} u{le u izvesnu rutinu. Merewa,mokrewe, pijewe lekova, rendgeni, krv i bogzna {ta jo{. Ni-malo prijatno, ali bile su zajedno. Posle vizite su ~ak u sobudoneli televizor. Ipak je Boì} – dava}e se bajke. Kad wihnije bilo, ~itala bi joj ili bi razgovarale. Uglavnom o tomeda li }e Boì} Bata sa~ekati, da li zna da devoj~ica nije kodku}e. Rekla joj je da sigurno zna. Kada bi sve bilo tako si-gurno! Devoj~ica je bila zabrinuta. Martina tako|e. Niko idaqe nije mogao da kaè {ta je zapravo devoj~ici, a kamolikada }e mo}i da idu ku}i. Ali o tome sa wom nije mogla dapri~a.

Dva ili tri puta tokom dana i{la je na balkon da pu{i.Sneg vi{e nije padao. Kako to da je za wega padao tek ju~e?Za{to ne prekju~e? Pri dnevnom svetlu koje je, izme|uostalog, nemilosrdno otkrilo ogavni vidik, uspela je da shva-ti kako besmisleno i ~ak neverno razmi{qa o svojoj qubavi.Pa, ipak, bila je pono} kada je stajala ispred bolnice,izloèna ledenom vetru i prvim pahuqama. Verovatno je spa-vao. To je bilo ne samo mogu}e, bilo je to skoro sigurno. We-gov prvi sneg je do{ao tek dan kasnije. Ta~ka. On ipak jo{ uvekne zna da su one ovde. Ne zna {ta se desilo. Ali... Ali, {ta?

Napisala mu je o tome kratku poruku. Nije imala voqe daga zove u trenutnom du{evnom raspoloèwu. A on? U sasvimo~ekivanoj prazni~noj porodi~noj atmosferi ne bi se usudioda zove. Imali su svoje dogovore. Bili su sve, samo ne forma-listi koji se gr~evito drè dogovora i nepromenqivih pra-vila, ali su znali da moraju biti pa`qivi, ako ho}e uop{tenekako da postoje. Znali su da su jedno drugom praznik, to zna-~i povremeni i dragoceni i da im, bar za sada, ni{ta drugo nepreostaje. I to uop{te nije bilo lo{e. Na kraju krajeva, i ci-gareta koju popu{imo posle dana apstinencije ima potpunodruga~iji ukus nego dvadeseta na nekoj zabavi ili prva ujutruposle we. Nisu bili ludi, oboje su bili podjednako senzitiv-ni, {to je bila sre}a. Velika sre}a koju je te{ko u potpuno-sti odmeriti.

U podne se dugim, beskona~nim i tamnim lavirintomhodnika spustila do trpezarije da pojede krompir salatu bez

koraci 9-10

130

ribe. Wu je, naravno, odbila. Ve} nekih pet godina nije jelameso. Nije da joj nije prijalo, ba{ suprotno. Ali, davnojednom prilikom, odrekla ga se. Od danas do sutra, prestalaje da jede meso. Dala ga je kao `rtvu bogovima. Tada se desilone{to lo{e i ona nije reagovala onako kako je trebalo. Nijeuspela to da spre~i. Ali ose}ala je da, i pored toga, morane{to uraditi. Makar ne{to {to }e odobrovoqiti sve tezle sile u vazduhu. Ukratko, da mora prineti `rtvu, svejednokakvu, ali neku koja bi vredela. Ina~e to ne bi bila nikakva`rtva. I, tada joj je meso palo na pamet. To je bila prili~na`rtva za takvu divqu ènu meso`derku.

Bilo kako bilo, vi{e nikad ni na sekundu nije pomislilana to da bi ovo svoje obe}awe, za koje niko nije znao, moglaprekr{iti. Tako je postala vegetarijanka. A da o tome nijeni razmi{qala. Bila je naviknuta na to da prinosi `rtvesvojim bogovima. Da se ograni~ava, da uskra}uje sebi kada jeto bilo potrebno, ili kada je mislila da je to potrebno.

Volela je Boì}, iako joj je verska sadrìna izmicala.Mesija je bio izvan wene mo}i poimawa. Bio je samo jedan zasve i suvi{e neodre|en. Bila je paganka, a da to nije ni znala.Ne ateista – poput ve}ine, taj na~in razmi{qawa bio joj jejo{ vi{e stran nego hri{}anski bog. Bila je paganka, imalaje svoje bogove, razne, za razli~ite prilike i na wih je treba-lo misliti.Atibogovi su bili veseliiokrutni, kakoiprili-~i paganskim bogovima. I traìli su svoje – kao i svi bogovi.

Volim te, stigla je SMS poruka.

Pao je mrak i u polupraznu sobu je stiglo novo dete sa no-vom mamom. Curica jo{ mla|a od devoj~ice. Jo{ uvek je {u{-kala, ako je kojim slu~ajem uspevala da govori. Ali uglavnomnije, gu{ila se u napadima uàsnog ka{qa i mlada mama joj jeu najgorim trenucima prinosila masku sa kiseonikam na licekoje je postajalo qubi~asto.

Voli me – i ja wega volim, ali zar nije shvatio{ta sam munapisala? Zar nije shvatio {ta se de{ava sa mojim detetom?Ima li re~ saose}awa za wega?

Pao je mrak i devoj~ici se stawe pogor{alo. Do{la jedoktorka, druga, ne ona {to je bila ju~e i danas prepodne.

"Ta

je ve} sigurno kod ku}e i slavi", gorko i nepravedno je pomi-slila Martina. Devoj~ici su dali neku injekciju i navodno –

"vide}emo". Deca su kona~no padala u san, osim one curicekoja se gu{ila. Woj napadi ka{qa to nisu dozvoqavali.

– Ma, ne gasite to, sada }e Reks, Komesar Reks! – viknulaje mlada mama na majku sa sela.


131

– To ipak nije za decu. I ve} je kasno.– Molim vas, – ume{ala se Martina – ostavite iskqu~e-

no, da mogu da spavaju.

– Pa, mogu! – novoj mami je u o~ima zasvetlucala rato-bornost, ali trenutak kasnije je shvatila da je u mawini i danema {anse.

– Do|i, Tereska – rekla je. Nije se vi{e borila, ve} je svo-je ~etvorogodi{we qubi~asto dete odvukla u takozvanudru{tvenu prostoriju, gde je bio jo{ jedan televizor. Nijepro{lo mnogo vremena i u tihoj bolni~koj polutami koja jenastala, preostale dve devoj~ice su zaspale. Obe, po staù sta-rije majke, osmehnule su se jedna drugoj i bez re~i prevrnuleo~ima, ali ni zajedni~ki neprijateq koji se tu pojavio nijeih mogao nikako zna~ajnije zbliìti. Kladenska majka jelegla na dodeqenu joj postequ, a Martina je, po{to se uve-rila da devoj~ica zaista spava, po{la na balkon na posledwucigaretu za Badwe ve~e.

Kretala se pustim, poùtelim hodnicima, kroz me{avinuotu`nih mirisa, puna ose}awa od kojih sva ne bi uspela daimenuje. Pro{la je pored niza praznih soba i jedne jedine ukojoj je bilo ìvota, jedine osvetqene u kojoj su odzvawaliqudski glasovi onih nekoliko mladih sestara koje je danaszapalo deùrstvo. To~ki}i u glavi su se okretali, {kqocalii zaglavqivali se jedan u drugom, ali drug~ije nego obi~no.

"Jo{ da je on ovde", mislila je, ali nije mislila na Jirìja,svog muà. Bio je tu danas popodne, tuàn i zbuwen, hteo je daih ute{i, ali nije znao kako. Sam bespomo}niji i prestra{e-niji od wih. êzne za wima i raduje im se. Sigurno. Ali kadakona~no do|u ku}i, ne}e znati {ta bi im rekao. Isto kao da-nas. On tu ni{ta ne moè, i Martina se na wega ne quti. Nemora.

Zami{qa sebe i onog drugog u tim praznim bolni~kim hod-nicima i sobama. To je samo odnekud izronilo. Ovde sve imatako posebnu atmosferu, tako egzistencijalnu... Danas po-sebno. Onaj krevet sa metalnim uzglavqem. Vidi sebe kako nawega leè, kako pruà ruke iza glave i hvata se za te gvozdene{ipke a on…

@aomi je, nisam ni{ta znao. Sada verovatno nisi raspo-loèna za mene. Znam da si, pre svega, majka. Kada bude{ hte-la, javi mi se. Pada sneg.

Pi{tawe je nekako pre~ula, vaqda zbog one guske satelevizije.

"Pre svega, majka!" Sneg ne pada, ali vetar je le-

deniji nego ikad.

koraci 9-10

132

Dakle, to je ta qubav?"Javi se?" Neprijatnost, zar ne?

Drago ti je {to nema{ ni{ta s tim. [to si daleko. To te sene ti~e. To te se uop{te ne ti~e. Mo`da jedino utoliko {tone moèmo biti zajedno. Ali, svakako ne bismo bili sadatokom praznika. Znamo to oboje. Pa, {ta onda?Ne mu~i{ se...Za{to bi se ti mu~io. Jirì se mu~i. Ne ume to da pokaè,ali mu~i se. I, uop{te! Pona{am se lo{e i devoj~ica je bo-lesna. Kad bar ne bi bila. Ve} dugo se tako pona{am.

Shvatila je {ta mora u~initi. Mora, mora, mora! Iako toboli. Tako stra{no boli! Tako stra{no da je ~oveku slatkokao u nesvestici.

Volim te, ali ne èlim vi{e nikad da te vidim. Ovakone ide. Ne zovi me vi{e, ozbiqno to mislim. Izvini.

Pola jedan no}u, pro~ita}e to sutra.

Jesi li luda? Za{to? – stiglo je ujutru. A zatim i gomilaslede}ih, sve o~ajnijih poruka tokom preostalih dana koje suprovele u bolnici. Najverovatnije uop{te ni{ta nije shva-tio, toliko senzitivan ipak nije bio. Mislila je da }e umre-ti, tako je to bilo. Nikad pre nije toliko plakala, nikad prenije ose}ala takvu jezu u krstima. Vi{e mu nije odgovarala.Ni na poruku koja je stigla u trenutku kada su se pakovale,kada je po wih do{ao Jirì. Dan pred Novu godinu pustili suih ku}i.

Pada sneg, ponovio je.

Sa bleduwavom, ali odu{evqenom devoj~icom koju je dr-àla za ruku, pro{la je hodnicima i atrijumom poredrecepcije, na kraju iza{la kroz zastakqena vrata i prekoparkinga se uputila pravo ka crvenom automobilu. Jirì ihje ve} ~ekao.

Kora~ala je polako, gotovo ceremonijalno. Jo{ dobar deoputa joj se oko nogu kotrqala lepa glava wenog `rtvovanogqubavnika. A sneg je padao i padao, i nije prestajao da pada.

Prevela s ~e{kogTihana Hamovi}


133

Zdewek Jizera Vonasek

STIGMATA

Stajao sam pred crnom kapijom grobqa sa drvenim krstomu ruci, kojim sam nameravao da malo ulep{am grob pokojnicei sa kanticom koju }u morati negde da sakrijem nakon{to za-lijem nekoliko no} i dan cvetova. Svugde se krade. I po grob-nicama.

Posle smrti pokojnice savladavao sam skoro sve, osim we-nog potresnog neprisustva koje je u su{tini bilo sli~nowenoj odustnosti pre smrti, ali je ta odsutnost bila potpu-no druga~ija jer je pokojnica tada jo{ uvek bila ìva i ja samuspevao da ve}inu stvari uglavnom savladam – bio sam bespo-mo}an samo u nekim neprijatnostima. Administracija i kon-takti sa uredima bili su kao trn u oku. Ekonomisawe tako|e.Kao kada bi iznenada bilo sipano na mnogo razli~itih mestapomalo peska. Romel u Africi, krsta{i u Iraku, kao i juna-ci pred Trojom, me|u wima vaqda i sam Ahil, znali su kakvaje neprijatnost malo peska na pojedinim mestima po telu.

Uzdahnuo sam kada sam pomislio na to {ta se sa wom de{a-va tamo dole, duboko pod zemqom.I pored toga sam je se se}aoi àlio sam {to nisam dao da je kremiraju – mogla je sa pro-le}a da se raduje procvetaloj livadi na mestu gde bismo rasuliwene ostatke. Samo da nije bilo wene talentovano tvrdogla-ve majke. Ona je samo èlela da popuni drugo mesto u kupqe-noj grobnici. I grobar je tako kopao na pogre{noj stranigrobnice za dvoje, i pored toga {to je pa`qivo zapisivao na-{a uputstva i upore|ivao sa planovima iz uprave grobqa.Lako }ete pogoditi za{to. Preko ramena sam ~itao dementnenapomene u wegovim papirima i sa gnu{awem primetio da,okolo jo{nena~etoga groba ve} sada sve bazdi na najgoru brqu.Sve vreme je ponavqao da

"na hinigijenu moramo dobrano da

obratimo pa`wu". Govorio je polako, izgovarao obazrivo ka-ko bi ostavio utisak da on nije tek tamo bilo kakav grobar.Sa re~ima nije uspevao da se izbori.

Sve to me je podsetilo na period razvoda, kada jo{ nisampo~eo da ìvim sa pokojnicom i kada smo morali da se voli-mo brzo, bez puno pri~e, bez romantike, nezasito, a ~esto i bi-lo gde i bilo kada, gde god bi se za to ukazala prilika. Bilisu to tajni sastanci, tajni – delom zbog wenog u to vreme ne-zavr{enog razvoda i zbog mog tek nedavnog razvoda, delomzbog toga {to niko ne bi dao ni pet para za odluku suda zato{to su dizgine braka u svojim rukama dràli ne samo partija

koraci 9-10

134

i vlada, ve} tako|e i zbornica socijalisti~ke {kole i dru-garice tetkice.

Priglupo skrivane susrete smo zakazivali jednako naiv-nim {iframa iz svetske kwièvnosti, vaqda da bi u na{emodnosu bilo barem ne~eg uzvi{enog. To je bilo tako – ni{tanismo mogli da odugovla~imo, da zadràvamo i uz gustiraweproduàvamo, samo da isprobamo. Sve je bilo opasno. Pra-tili su nas dobrovoqni emisari na{ih zvani~nih partnera(ona je bila pra}ena od strane denuncijanata iz u~iteqskogkolektiva, ja od strane raznoraznih prepredewaka iz ulice ukojoj sam tada ìveo; uostalom neke od wih sam jo{ pre pargodina prona{ao ne samo u Cibulkinim spiskovima, ve} i unedavno objavqenim oficijalnim spiskovima unutra{webezbednosti, a koji su one Cibulkine spiskove uglavnom samopotvr|ivali), kao i wihovi zvani~ni advokati na svakomkoraku. Ali nikako zbog na{ih disidentskih stavova i ideja– kako bi to nekome moglo da izgleda sa istorijske ta~kegledi{ta – ve} samo zbog toga {to su èleli da nam dokaùkrivicu. Krivicu i samo krivicu. Oni, potkaziva~i, hteli suda i javnosti maloga mesta informativno dokaù da mi ì-vimo nemoralno.

A mi smo se samo... Nema smisla ni govoriti. To je ionakoveoma slab argument u bilo kom reìmu.

Kada je pokojnica ponovo posle duèg vremena bila"u mi-

losti" (nerado se sluìm tom floskulom, zapravo tu re~uop{te ne volim, wom je sve isfrazirano jer je oko nas sveuglavnom

"u milosti", ali ne èlim da {irim pri~u, iako

upravo ta floskula sve saìma), saop{tila je da bi volelada to jo{ jednom proba pod onakvim pritiskom.

"Znalo je to

da bude tako uzbu|uju}e", rekla je sa emfazom glumice koja sapozornice Narodnog pozori{ta sugestivno hipnoti{e zgubi-danske posetioce atraktivne predstave.Ionda, kao da bi usputuprla prstom na mene u tre}em redu levo. Sigurno moète dazamislite kako bi se gledaoci jo{ vi{e u}utali i kako bi sesvi okrenuli prema meni. I u polumraku gledali{ta osetiosam kako crvenim. Niko od wih nije ni disao. Svi su o~ekiva-li da }e pokojnica ba{ u tom trenutku da povisi glas, dazaurla jer je tako uve`bana od reìsera, ali ona bi sigurnoba{ na vrhuncu svoje misli uradila ne{to suprotno – sasvimne`no i lagano, dok je i daqe prstom bockala tamu gleda-li{ta pokazuju}i na mene, frivolno i skoro {apatom pi-tala:

"Se}a{ li se, uop{te, jo{ nekada?"

I bockalame je (ovajputbezvizijedasmoupozori{tu)malimpesnicama i elegantnim i izrazito lepo oblikovanim prstima.


135

Bili smo kod ku}e. I ona je bila"u milosti", sa rukama

stegnutim u pesnice.

Boè, kako se ne bih se}ao. Vidim je pod sobom kao da je ju-~e bilo. Zajedno smo leàli na sigurno zaba~enom nasipu odtucanika. Iznad nas semafor a iza mojih le|a grad. Izme|ukamen~i}a su se instinktivno i u gomilama pomaqale kopri-ve i putene ramine opojnoga mirisa.

Feweri qubi~astih gazina su to ukra{avali.

Pribliàvao se voz. Znatièqno sam ga posmatrao, svedok me nije zaboleo vrat.

Bila je to sreda koja je pala na Sv. Ivana i pokojnica jeùrila. Morala je jo{ da se vrati u {kolu i da dovr{i sve-do~anstva. Brzo, halapqivo i potpuno se posvetila svemutome. Bila je ne`no brutalna.

Onda se ukqu~ilo crveno. Voz se zaustavio iznad nas. Umaj~inu.

Grubi{qunak joj se zabijao u le|a."Glu-pa-vi{o-der! Boli,

ali je boànstveno, ne-moj da pre-sta-jee{!" – stewala jezatvorenih o~iju kao sv. Tereza pri svojim vizijama. Iz vozaje neko na mene bacio fla{icu i zaurlao:

"ûo si budalo,

nastavi!"

Semafor je zatandrkao i ukqu~ilo se zeleno. Nafta{ jezaripao. Ma{inovo|a je na trenutak ukqu~io sirenu. Krozti{inu koja je usledila pokojnica je glasno uzdahnula iusisala svu gor~inu iz mene. Pretrnuo sam.

"Ovako se umire", pomislio sam tada.

A onda je onako ovla{, ali samo ovla{ liznula moj znoj iraminu. Verovatno zbog toga i do dan danas tamo cveta.

Ve~e posle te èlezni~ke sre}e, u privremeno iznajmqe-noj garsowerici, pokazivala mi je svoja le|a. Ja sam joj se revan-{irao pokazuju}i svoj veliki crni beleg koji sam imao na bu-tinama, iste veli~ine i na istom mestu kao i kod moje majke.

Istraìvali smo na{a tela.

"Pogledaj!" –reklami je dok je bila okrenuta le|ima–

"mo-

ra da imam ogromne modrice. Niè. Niè. Kaèm niè!"Unervozila se jer sama ta mesta nije mogla da dohvati i da miih ta~no pokaè.

"Da tu, tu pritisni! Ali, polako pritisni!

Jooo{! Tu mi to radi! I svime! ûje{ li? Svime!", nare|i-vala mi je sre}na, kao razjarena Kleopatra pokornom robu.Na tim mestima na le|ima, na krstima i niè, tamo gde ju jeposlepodne ùqalo to kamewe imala je stigmata. I sebi imeni je otkrila da ta mesta poseduju takvu osetqivost kakvu

koraci 9-10

136

nismo mogli ni da zamislimo."Gospode", pomislio sam tada,

"zar u na{im godinama da profesorka otkriva na sebi svetosetqivih mesta! [ta bi sve otkrila da smo se otkotrqalijo{ malo, na one koprive?"

Kom bi to mu{karcu palo na pamet da traì modrice natelima svojih qubavnica, na mestima na koja one obi~noleù, o~ekuju}i da ih zapqusne talas qubavi.

Kada je malo povratila dah, sva sre}na mi je rekla da }e zadevet meseci da rodi. Rekla je to sa iznena|uju}om sigurno{}ui za to joj nije bilo potrebno da ~eka bilo kakav termin da bibila sigurna, nisu joj trebali bilo kakvi zakqu~ci lekara,nikakvi testovi. Imala je ogromno iskustvo i znala je da wenotelo kuca kao dobro navijen sat. Decu je imala sa kojekakvi-ma, ali sa mnom jo{ nijedno.

Po~ela je da se pona{a kao Georgina kada glumi trudno}u.Nekada je posedovala neverovatan smisao za humor.

Wen ~asovnik je kucao stvarno ta~no. I to zdravo.

Moj ni{tavni beleg, na butinama, u obliku divovske dla-kave muve mesare, bio je zauvek zaboravqen.

âk pokojnici glasno ~itam neke delove iz mog posled-weg rada, pre svega one koji woj pripadaju, kao npr. onaj, kadaju je pro{le godine dotakao crni labud na jezercetu poredzamka u Vrhotovim Janovicama.

Prvo sam pomislio da to ~itam sam sebi po navici, jer jeto najboqi na~in da se provere ~itqivost i vaqanost napi-sanoga. Na taj na~in opaàm ne samo kako sam to napisao, ve}i da li se to uop{te da slu{ati. Uvek se trudim da to uradim,nekada ~ak i zami{qam svoje slu{aoce, kao da im govorim saneke uzdignute bine. Ovaj put mi to nije po{lo za rukom.Stalno sam mislio na wu, a ne na tekst i na wegovu sadrìnu.Zamuckivao sam kao neka lo{a glumica.

Pokojnica je, o~igledno od po~etka nedostajala pri ~ita-wu, a meni nije bilo ni na kraj pameti da bi trebala da budetu. Ali, iznenada nisam mogao da se otresem utiska da je tu.

Za mene se zna da sam cini~ni kriti~ar svih seansi koje sunekako povezane sa duhovima. Mo`da je ba{ zato pokojnicaod samog po~etka ignorisala moja redovna ~itawa.

Ali opet, mo`da sam po~eo bri`qivije da ~itam, mo`dajoj se to svidelo, mogu}e je da je htela da ukaè na te ~este slu-~ajnosti, ili na kraju krajeva i da podvu~e ta mesta kao da go-vori –

"vidite, to sve mi koji smo umrli, moèmo da objasni-

mo bez po muke, jer je ìvot na zemqi skoro samo slu~ajnost i


137

to ~ak i tada, skrenula mi je pa`wu, kada se vi koji jo{ nisteumrli striktno pridràvate svih bezobzirno izmi{qenih ina ìvot bezose}ajno i nasilno primewenih pravila i kada,vi mu{karci (obratila se samo meni), isti~ete to prawe su-dova bez odlagawa i odmah posle jela, kao da je to upravo ononajzna~ajnije tokom nedeqnog ru~ka."

"I u ìvotu uop{te."

To je dodala sasvim samouvereno, ~ak je i u grobu bila ube-|ena da mi se, kao i osnovcima iz wenog razreda, mora mnogoputa nagla{eno ponavqati.

I ovaj put sam se pravio da sam to tolerantno pre~uo.Uporno se u kontaktu sa wom pravim da sam mnogo boqi nego{to sam u stvari ikada bio.

Mo`da je do{la samo da bi zakerala.Najverovatnije. Uosta-lom, kao i uvek. Ne znam. Ali, bila je prisutna.

Odjednom sam ose}ao weno disawe. Oduvek je imala sve` iprijatan dah; i kako su prolazile godine nikada se nije mewao,nije po~eo da se ose}a kao kod nekih èna, tako da nikada nijemorala da grgori i da koristi kojekakve miri{qave vodiceza ispirawe usta. Wena usta su zavodqivo mirisala i tokomseksa, kao da se nalickana spremala da ide na koncert Pra{-kog prole}a.

Nisam siguran da je negde tako blizu da bih mogao da ose-}am wen dah.

To je druga~ije prisustvo od onog za wenog ìvota, odonog koju vi, mili prijateqi, imate na umu. Ali, ose}am tusveìnu. Bez obzira na vreme koje je do ovog trenutka pro-vela tamo dole. Mo`da je to i zbog toga {to joj je zemqa laka.To sigurno. U to verujem.

Mnogo puta su mi o~i zasuzile tako da sam lo{e videotekst, razmazao mi se i morao sam da otarem so iz o~iju, da bihmogao da nastavim. Uostalom, sve do wene smrti nisam znaoda su suze slane.

Tako|e, u takvim trenucima, predmeti padaju sami od sebesa stola.

Orman, ina~e antikvaran i mudrija{ki }utqiv, {kripuc-ka i krcka, jednostavno neo~ekivano i to ba{ onda kada predo-se}am da bi re~ koju sam upravo naglasio – pro~itav{i jenaglas iz kwige – trebalo zameniti nekim finijim sino-nimom. I orman koji sam nasledio od bake je za{kripao kadasam do~itao re~enicu:

"Wena usta su primamqivo mirisala

~ak i za vreme..."

koraci 9-10

138

Pokojnica se nasme{ila i rekla:"To mora{ da iskoristi{

za ono najlep{e u ìvotu, a u ovakvom trenutku, kada sampored tebe, kakav.... kakav izraz? Ti mene, bedo jedna, uop{tene shvata{ kao pokojnicu?"

"Shvatam. Ali ba{ ta re~, u kontekstu Pra{kog prole}a

i sa predstavom oficijelnog koncerta ozbiqne muzike viso-ke vrednosti, je sigurno i komi~na, zar ne? Ne izgleda mi vul-garno, a i mislim da tebe kao pokojnicu ne mora da vre|a. Ilite vre|a?"

"Mora{ da ra~una{ na to da }e tvoju kwigu neko ~itati

ne samo naglas, ve} i u javnosti – rekla je o~ito aludiraju}i(potpuno smireno ne povi{avaju}i zapovedni~ki umorni glas,kao nekada na glupave |ake u wenoj gimnaziji) na jedno od mo-jih"remek-dela", koje se toliko svidelo urednicima na radi-

ju, da su od wega napravili hit decenije koji su stalno repri-zirali. Bilo je to lepo odwe, da me tako i iz zagrobnogìvotahvali, iako je tada peticu dala i urednicima, toncima, re-ìseru i interpretatoru, svima osim meni. Vaqda i zaslu-èno.

Mogla je to da mi kaè i tada – a ne danas, kada je ve}kasno.

"Ni ti meni nikada nisi pohvalio boì}ni kola~, i kada

bi mi uspeo."

"A {ta je predstavqala ta ceduqa na ~a~kalici koju sam

jednom prika~io na kola~, odmah po{to je izva|en iz rerne ina kojoj je pisalo GRAND PRIX?"

Opet sam se pretvarao da sam boqi nego {to jesam. Iupotrebio sam humor koji nije volela i koji nije razumela.Odgovorila je tada iznad kola~a:

"I {ta bi sada trebalo: da

ga odnesem u zbornicu za par dana kada budem odlazila u pen-ziju, sve sa tom ceduqicom na ~a~kalici, i da kaèm – devoj-ke, kola~ mi nije uspeo ni ovaj put?"

A onda se rasplakala.

Nisam shvatao za{to je to pre{altala na takvo zna~ewe.

"Zato", odgovorila je, kao da mi ~ita misli,

"zato {to si

ti sa tim GRAND PRIX sigurno bio ironi~an, isuvi{e te dob-ro poznajem de~ko.”[tuc, buu, {tuc.

Boì}ni kola~ se, istina, tada malo razvukao i testo jespalo, ali je bio zlatne boje i ispe~en ba{ kako treba, posutbademima koji su bili pa`qivo ise~eni na ravnomerne, sadaprimamquju}e karamelizovane listi}e, i mirisao je ne samo


139

na toplinu doma, pre svega na to, ali i na vanilu i na sam Bo-ì} u ku}i. Rekao bih da je zasluìla

"Veliku nagradu", ~ak,

mo`da, i olimpijsku medaqu.

I mojoj majci Boì}ni kola~ toliko puta nije ba{ uspeo,ali smo ga mi i takvog jeli i bili sre}ni. Samo, kada se danasprise}am tih doga|aja iz detiwstva, ko zna {ta bi se dogo-dilo da je moj otac na takav kola~ ~a~kalicom prika~io dedi-nu legionarsku medaqu koju je zasluìo kod Zborova. (

"Ili,

~ak, i onu svoju aluminijumsku koju je dobio za presretaweporaènih [vaba 1945. godine",..., hteo sam, jednostavno re-~eno, da dodam posle toliko godina u istom stilu, ali nisam.)

I daqe se pravim da sam boqi nego {to jesam.

Ponekad se isto tako vrata od kupatila naglo zatvore, kaoda je promaja tu imala nekog posla. Ali, ne lupe tako kao kadaona ume{a svoje prste; ~ak sam primetio da se kvaka pome-rila malo nadole, pre nego {to su vrata ne`no dodirnularagastov i tiho se zatvorila.

A jednom sam opet gurnuo oprani ve{ u fioku, samo onakoopran, ali ne i opeglan. To i daqe smatram za veliko gubqe-we vremena. Pored tih neprijatnosti sa peskom. Par danaposle toga sam oti{ao po bokserice i iznena|aeno shvatioda su pa`qivo ispeglane i sloène, onako kako je to umela iradila samo pokojnica.

"Zna~i, tu si!" Potvr|ivao sam sam sebi weno prisustvo.

Pas (~ije je ime ûbik, i to samo preciznosti radi) nagloustane i netremice me posmatra. Kada shvati da ni{ta neshvatam, samo mi strpa vla`nu wu{ku u dlan da bih shvatioono {to sam imao da shvatim. Moram da ga umirim, a ondasmireno vrti repi}em, jer sam i ja znao wegovu gospu. Ali ture~"gospa" ne smem da koristim, ina~e bi se odmah uko~io,

dobio bi epilepti~ni napad, kao {to se to desilo ubrzo po-{to se

"ono" dogodilo, a ja pred wim naglas izgovrio

"gospa",

a onda sam imao pune ruke posla da drìmwegovo telo koje setreslo od gr~eva, da se ne bi povredio. Zato {to se, nekovreme posle tog tragi~nog doga|aja, u wegovim o~ima i daqeogledalo ~u|ewe zbog toga {to ona nije tu. Bio je tuàn. Pa-tio je. Ali preboleo je, kao i ve} mnogo puta. Sigurno i zbogtoga jer sam ga pazio i negovao onako kako je to u takvim si-tuacijama radila pokojnica, dok jo{ pokojnica nije postala.Bio sam preko svake mere sre}an {to sam mu pomogao danastavi da ìvi.

I opet te glupave suze, dok sam grlio psa koji se gr~io tokomnapada. Kao da grlim wu, pokojnicu, dok je sama i bespomo}na

koraci 9-10

140

umirala u autu, svirepo pribijena uz javor silom slu~ajnenesre}e.

Bila je to nesre}a.

ûbik ju je voleo vi{e nego ja. Makar na kraju, sigurno. Ne-kada mi je i{ao i na ìvce. âk sam bio i qubomoran.

Sada je, neotesanko, sre}an kada po~iwem da ~itam, ~ak sei nada i podsti~e me da ve} jednom po~nem sa ~itawem, tolikose on svojoj

"gospi" raduje. I ona dolazi, a niko je ne vidi,

samo taj da{ak, te suze i to setno ridawe.

Nedavno se sama od sebe otvorila vitrina sa mojim dnev-nicima. Ima ih devet. Krenuo sam ka wima. I odjednom je ~a-sovnik po~eo da ponovo radi, iznena|eno sam ga pogledao –nije radio jo{ od 1987. godine, kada smo se vratili iz Ita-lije. A koliko je od tada pro{lo godina! A ni za znamewenije bilo razloga.

A vidite, bilo je ta~no sedam. Otvorio sam sedmi dnev-nik. Ni pas nije morao da me upozorava wu{kom.

Dana, 23.08.02, Janice kod Vrhotova. Izlet sa E.M. Tre-nutak neo~ekivane sre}e, sli~an onima koje smo zajedno pro-ìveli u Sazavi nad Sazavom po~etkom osamdesetih godina.A ti trenuci su stvarno bili upe~atqivi i potrajali sumnoge godine. Uzela me je za ruku pored jezera kod zamka pokojem je plovio crni labud.

"Star sam – a ona je i daqe mlada", palo mi je na pamet

dok sam je drào za ruku. Shvatao sam wenu ve~nost.

Crni labud je doplovio sve do nas i kqunom ne`no dodir-nuo prsten sa ametistom na malom prstu wene ruke. E.M. jeustuknula.

"To nije dobar znak!" rekla je.

Preveo s ~e{kogAleksa [egota


141

Eda Kriseova

MOJ PRVIMISTI^NI DO@IVQAJ

Senka topole se pomera po zidu kafane od preko puta, kaokazaqka sun~anog sata. Ta~no sam znala u koje doba godine, ukoje vreme i kada se senka pojavquje. Morala sam nekako damerim sporost prepodneva, koje se tako vidno razlikovalo odbrzine kojom je prolazilo popodne, ve~e i no}. No} je bila tusamo da bi me pribliìla jutru, ka kome }u svejedno morati.U prole}e sam posmatrala prvi sjaj pupoqaka, na hiqade plo-dova drveta, listawe i sazrevawe listova. Preko leta dok nebudem bila tu, uvenu}e. Vetar }e imati druga~iji zvuk dok bu-de preletao kroz kro{we u septembru. Vi{e sam bila napo-qu nego unutra. Telom sam bila u {koli, a duhom napoqu. Nakraju se telo pridruìlo du{i i {kola je ostala iza nas.

Odgovarala sam odmah na po~etku tromese~ja, da ne bih ri-zikovala da me prozovu i utvrde da nisam prisutna i da nisamupisana u dnevnik. Drugare iz razreda sam zamolila da me napo~etku ~asova ne prijavquju me|u odsutne. Postepeno sam si-stem razra|ivala tako da nisam morala ni jedan dan da budemprisutna na svih sedam ~asova. Kako su divni bili trenuci uvrtlarskoj koloniji, gde niko celo popodne nije dolazio. Ka-da je padala ki{a sedela sam na verandi jedne kolibe i ~italaromane. Ili sam samo sedela i bila sama sa sobom.

Ne znam samo kako sam na~ula da se odràva olimpijada izmatematike, ali ni{ta nije slu~ajno. Na ~asovima matemati-ke ni{ta nisam razumela, a nisam se ni trudila. Mislila samtada da }u ìveti samo kratko i pro}i kroz taj teàk period,kao {to jeguqa odranog stomaka pregmiè preko prepreke iopet sklizne u vodu. Nakon mature, koju moram da poloìm,tokom kratkog ostatka mog ìvota matematike se niko ne}eni se}ati.

Jednom za ve~erom se tata nekako setio da idemo u {kolui pitao nas je redom {ta je tamo novo.

"Olimpijada iz matematike", odgovorila sam.

"Onda nam donesi zadatke", ìvnuo je tata.

"Rado }u ih

sa Bejdom pogledati."

Bejda je bio ve~iti neèwa, o~ev bratanac, i tada je jo{uvek sa mnom pri~ao zato{to sam bila dete.@iveo je kod mo-je bake, koja je posle dedine smrti i posle komunisti~kog pre-vrata imala poveliki stan. Graditeqima socijalizma koji sudo{li sa sela bili su potrebni stanovi, tako da su drugoviobjavili da je onima koji sa wima nisu drugovali dovoqno

koraci 9-10

142

dvanaest metara po osobi. Kod bake i Bejde su u dvosoban standoselili jo{ i staru damu sa tre}eg sprata. Baka je sa Bejdommorala da bude u jednoj sobi, a sa gospo|om je delila kuhiwu,{pajz, predsobqe, kupatilo i toalet. U kuhiwi je svaka odwih imala drevan kredenac, svoj radni sto i sto za ru~avawe.Baka je sa Bejdom u kuhiwi sedela na staroj sofi ispod pro-zora i tamo su tako|e jeli. Stara gospo|a je nosila jelo naposluàvniku u svoju sobu. Prozori sobe su gledali na starojevrejsko grobqe. Obe dame su morale da predaju najmawepolovinu svojih li~nih stvari i svoje privatnosti. Bile susre}ne {to ih nisu kao wihove prijateqe iselili iz Praga uSudete.

Moj stric, bakin sinovac, sedeo je na zelenoj sofi ispodprozora i na kuhiwskom stolu re{avao moje jedna~ine. Bio jesre}an{to moèda se pravi vaàn, a kada ba{nije imao jedna-~inu ili hemijsku formulu, pri~ao mi je stra{ne pri~e. Po-javqivali su se u wima mrtvi i saop{tavali ne{to stra{no,ubijeni su traìli svoja prava, na wih su zavijali pokojnicipo grobqima, mrtvi su dolazili poìve ili su se uwih pretva-rali.Inanebuina zemqisu sepojavqivaleneobja{wivepojave.

[to sam se vi{e pla{ila on je bio zadovoqniji, ali jasam ipak svake subote ùrila posle {kole ka jevrejskom grob-qu u ku}u koja do dana dana{weg stoji na mestu gde je ranijebio geto. Tamo me nisu stalno ka`wavali niti su vikali namene, tamo nisam morala da budem ona najstarija i najrazum-nija. Imala sam baku i Bejdu za sebe. Bejda je imao masnu puti retku iskrzanu kosu. Curelo mu je iz nosa i }opao je, jer je umladosti imao osteoporozu, ali zato – kako je bio pametan!U~io me je latinskim nazivima cve}a, razumeo se u kamewe iznao je napamet vozne redove. Kada sam bila mala, odlazilismo zajedno svake subote popodne iznad tunela prema Narod-nom muzeju da gledamo vozove. Znao je brojeve svih lokomo-tiva koje su prolazile ispod nas, i proveravao je vozove premasvom uvek ta~nom satu. Tako|e je delio trocifrene brojevetrocifrenim i budio je u meni jo{ tada strah, onakav kakavdanas imam od kompjutera.

Na kraju nisam ni donela zadatke tati, ve} Bejdi, zato{to sam htela da ga obradujem. Me|utim, on i tata nisu znalida ih re{e, pa im se pridruìo profesor matematike Klir,koji je ìveo preko puta nas. Organizovali smo olimpijadu usubotu ili nedequ popodne, mama je kuvala kafu a oni su ra~u-nali i sva|ali se. Ma~evali su se logaritamskim lewirima,wihov sistem nikada nisam shvatila, a koristili su i Valou-hovu tablicu. Nisu me zvali da im se pridruìm, bili su sami


143

sebi dovoqni. Pisali su zadatke i re{ewa na velikim kance-larijskim papirima a kada bi ih zavr{ili, naredio mi je ta-ta da to svojom rukom prepi{em na krep papir i odnesem u{kolu. Dobijali su negativne rezultate, koristili integra-le o kojima nisam nikada ni{ta ~ula i koje jo{ nismo radili.

Zadatak su umeli da ra~unaju i na nekoliko strana, a jasam to potom pa`qivo prepisivala svojom rukom, kao kadabih prepisivala kritsko linearno slovo A.

Posle nekoliko dana mi je matemati~ar saop{tio da idemu drugi krug takmi~ewa, doneo je rezultate i nove zadatke nakoje su ona trojica kod ku}e nestrpqivo ~ekala. Matemati-~ar je pri tom u mene buqio kao zmija u àbu koju se spremada proguta. Znala sam da laèm, a ko laè taj i krade, traì|avola, ali {ta sam mogla protiv paklene druìne koju su~inili tata, Bejda i profesor Klira?

"To nisi sama izra~unala", napao me je matamati~ar, a ja

sam se dvosmisleno rasplakala ali ipak onu trojicu nisamizdala. Lagala sam neprijateqa i donela im zadatke. Odmahsu imali razlog da se skupe ponovo kod nas u dnevnoj sobi i dase prepiru, a preko nedeqe su telefonom razmewivali rezul-tate. Kada su to sve izra~unali, opet su bili{ampioni sveta isre}nobimipredalire{ewa, dabiihopetkrasnopisomprepi-sivala na krep papir. Vi{e se nisam ni mnogo sekirala. Laganosam tonula u drugi svet dok se u ovompribliàvala katastrofa.

Matemati~ar je opet buqio u mene dowim delom bifo-kalnih nao~ara, opet me je gledao kao zmija àbu, a ja se ~aknisam ni zacrvenela, uspelo mi je da se od svega ogradim. Omojim stvarima je o svemu odlu~ivao moj jaki, mo}ni otac, aja sam bila nevina kao vojnik u stroju.

Matemati~ar se ~udio {to na krep papiru umem sve, a nadrugoj vrsti papira ne umem ni{ta, ali vi{e ni{ta nijepitao zato {to je znao da je zamka bila pripremqena. Nakondva meseca, bilo je to u maju, doneo je poziv za tre}i krugtakmi~ewa koje je trebalo da se odrì u nedequ popodne ujednoj od pra{kih {kola. Bila sam prozvana po imenu da do-nesem logaritamski lewir, Valouhove matemati~ke tablice,trouglove i {estar. Vratila sam se ku}i sa pozivom i tolikosam plakala, da mi je mama obe}ala da tamo ne}u morati daidem. Tata se radovao {to je sa Bejdom i sa profesoromstigao do tre}eg kruga. To im je zadalo mnogo posla, a ja sadaho}u da im podmetnem nogu na putu do ciqa.

Kada sam i daqe nastavila da pla~em i molim, tata senaqutio i rekao da se sada ve} spremam da mu zabijem no` u

koraci 9-10

144

le|a. Tim je uvek zavr{avao razgovor, obesio bi uglove usanai ramena, a grudni ko{ bi uvukao unutra. Izgledao je rawenoi nemo}no u svoj svojoj veli~ini. Ja sam ga uni{tila, ja, kojojje od ro|ewa pruìo sve, ja, zbog koje je radio od jutra do mraka.

Mama je tiho rekla, da joj je jasno da se on ne bi ni pomakaosa tim zadacima da se tu nisu ume{ali pametni Bejda i pro-fesor, ali tata je odgurnuo tawir i prestao da jede i govori.Mama je jo{ dodala da sam po pitawu matematike na wu, a nena wega, i da je mo`da bilo dovoqno kada smo stigli dodrugog kruga, i tada je otac ustao, velikom glavom je udario ulampu koja je visila nad stolom i tu`no se wihala.

"Sad i ti", rekao je polako, podiù}i se od porodi~ne ve-

~ere sa koje niko nikada nije smeo da ode dok ne zavr{imo sajelom. Oti{ao je u svoju sobu gde }e se dugo izjedati. Znala samda }e mama tamo za trenutak oti}i, da }e ga te{iti i stati nawegovu stranu, tako da mi nije preostalo ni{ta drugo nego dase nadam da }u umreti. Ali, nedeqa se pribliàvala, jo{ sambila ìva, tata i Bejda su se radovali zadacima, a profesorKlir me je na me|uspratu potap{ao po le|ima kao poslu{nogkowa. Matemati~ar je trqao ruke, zavukao se u svoju rupu kaozmija koja zna da je àba dolijala. Bo`ji mlinovi mequ pra-vedno, samequ i pokvareno zrno, i hleb je gorak.

U nedequ ujutru sam uzela drvenu pernicu koju sam dobilau prvom razredu kao nagradu za probu{eno uvo. Tata mi jetada na woj nacrtao guske kako plivaju. Kada bih barem imalatalenat za glumu mogla bih tamo da se onesvestim, ali nisammogla da se oslonim ~ak ni na to. (U prvom razredu sam do-bila svoju jedinu, mo`da ìvotnu ulogu – novembar. Imalasam na sebi haqinu za deveru{e, a na woj su bili pri{ivenive{ta~ki obojeni listi}i. I{la sam po pozornici i re-citovala:

"Ja sam tu`ni novembar, niko me ne voli".)

U~esnici olimpijade su bili moji vr{waci sa velikimmatemati~kim glavama, a ja sam bila od druge fele, ali nikoto nije otkrio. I mene su tu smatrali nadom nau~no-tehni~kerevolucije. U klupu sam sela uko~eno, kao sfinga koja gledapred sobom, i vidi {ta je bilo i {ta }e biti, ali ne ono {tose vidi, ve} su{tinu. Videla sam se kako sedim i iznenadilome je da sam to ja. Na tabli su bili napisani zadaci. Po~elasam da ih prepisujem na krep papir koji mi je tata jutrosutrapio, dok mi je mama pravila krst na ~elu. Bila sam pot-puno mirna. Nisam videla te velike glave pred sobom, izasebe i pored sebe, bila sam antena usmerena na sve strane,usmerena na gore. Neko je u meni ili iznad mene ra~unao, onje bio akter, a ja posmatra~ i zapisni~ar. Desnom rukom sam


145

~itko pisala brojeve, ali nisam mogla da je kontroli{em.Sve oko mene se udaqilo ili nestalo, kao da na svetu nemavi{e ni~ega.

Kada sam zavr{ila, predala sam papire i iza{la izu~ionice uspravqeno, uzdignute glave koju je uzdizala tasila. I{la sam polako, skoro iznad zemqe, telo nije imalonigde po~etka a ni kraja. U{i su mi mo`da gorele kao dvahladna plamena, a nad glavom su se desni i levi plamen spo-jili u jedan. Dodirivala sam rukama svoje telo ali nisam gaose}ala, i ono je bilo sastavni deo projekcije bez dimenzija uprostoru. Nisam se pla{ila. Znala sam da mi se ne moèni{ta lo{e dogoditi zato {to je nestalo sve {to je li~no.

Nakon nedequ dana u{kolu je stiglo pismo.Matemati~arga je doneo u razred ve} otvoreno i drhtao je toliko da nijemogao da govori. Kada je duboko izdahnuo pitao me je, kako jemogu}e da sam se plasirala kao druga u Sredwoj ê{koj.

"Da

li je to mogu}e", rekao je o~ajno."Oka~i}e matematiku ma~-

ku o rep jer vi{e ni{ta ne razume, oti}i}e u penziju, jer je ionako tu suvi{e dugo". Gledao me je u ~udu i vikao da u raz-redu ima genija, nadu nau~no-tehni~ke revolucije i ne zna dali da mi ~estita ili da mi zavrne {iju. Odjurio je od prozoraa potom me je posledwim atomom snage prozvao i zadao mi za-datke. Ispravila sam ki~mu, dràla glavu pravo, zagledalase pravo izme|u obrva kao sfinga, ali zadaci koje je napisaona tabli ostali su za mene enigma. Dao mi je keca, a ja sam sevratila na svoje mesto. Bila sam sre}na {to nisam genije i{to je svemu kraj.

Dve godine nakon toga sam maturirala iz matematike. Napi-sala sam na tabli nekakve brojeve i moj stari dobri matemati-~ar je ustao, sun|erom ih obrisao i pred komisijom odva`noizjavio:

"Mogli bismo to da re{imo tako, ali uradi}emo to

druga~ije".

Potom je sam izra~unao moje zadatke i napisao ih na tabli.

Te godine je Bejda prestao da govori sa mnom zato{to vi{enisam bila dete. Tada sam shvatila da kao èna u sebi nosimnekakvu duboku, metafizi~ku krivicu od koje }e me mo`da sta-rost osloboditi. Mo`da bi sa mnom ponovo pri~ao kad osta-rim, ali nema nade da }e to doìveti. Prihvatao je jedinomog brata, a mojoj sestri je gledao kroz prste samo zato{to jebila doktorka. Subotom je navodno prao noge, nedeqom sebrijao, iako nije imao gde da ide. Su{io je kobasice iznadpe}i, potom ih je grejao u vodi i tvrdio je mom bratu da su kaosveè. I daqe je znao vozni red sa svim izmenama i dodacima,znao je i latinske nazive cve}a i drve}a. Jo{ je delio i mno-ìo napamet trocifrene brojeve, ali ìvot mu vi{e nije

koraci 9-10

146

bio zanimqiv. U bolnici je saop{tio mom bratu da je odlu-~io da se izgladwuje do smrti. Izvukao je infuziju iz vene, amoja sestra ga je na{la ba{ kada je umirao. Navodno je imaodugu, retku bradu kao kineski mudrac, a tanka kosa mu je pada-la na ramena. Put mu je bila ~ista, ruì~asta i bela, usnecrvene a o~i blistavo plave, obasjane od velike radosti. Takavje ostao i onda kada je ve} bio mrtav. Moja sestra je rekla datako umire svetac.

Prevela s ~e{kogMarina Petrovi}


147

Ivan Binar

O@IVOTIWICI JAROMIRU

Na putu iz pivnice Haje Franti{ku Palizi, bankarskomslu`beniku, pridruìla se umiqata ìvotiwica u neobi~-nim crvenim cipelicama, klap, klap, klap... Prijateqski sesme{ila, vrtela repi}em, gledala ga umiqato, nije mogaonikako da je se otrese.

Kako bismo posavetovali Franti{eka Palizu? Pa ipak,~ovek je nemo}an naspram tolike koli~inequbavi. Kasno je ja-dikovatikako se tonijemoralo dogoditi, onda kada se ve} dogo-dilo.Vaqdane}eda jepo{aqedo|avolailida jeoterakamenom.Samo... {ta }e kada ih bude bilo vi{e? [ta onda sa wima?

Svakako joj nije tek tako simpati~an, naravno da od wegane{to o~ekuje. Par~e hleba? Krov nad glavom? U najmawu ru-ku, o~ekuje da joj se qubav uzvrati, ni{ta nije xabe. Sa tak-vim stvorewima ~ovek ne bi trebalo ni{ta ni da zapo~iwe.To zvu~i pomalo grubo, ali u interesu o~uvawa svoje slobode,trebalo bi da lupi nogama, da kaè {ic! i otera ìvotiwu.Osim, ako ne namerava da obezbedi skloni{te za drage ìvo-tiwice u crvenim cipelicama.

– Beì!– rekao je Franti{ek Paliza neodlu~no i samolako lupio nogom.

@ivotiwa je podvila rep, skupila se, ali nije oti{la.Pri-bliìla se Franti{eku Palizi podvijenog repa, klap, klap...i zbog qubavi mu se oko glave stvorio zlatni oreol nalikto~ku od automobila.

– Onda mi bar reci kako se zove{! – postavio je Franti-{ek Paliza nere{ivi zadatak.

– Javomiv – rekla je ìvotiwa, legla na le|a i digla sve~etiri u vazduh, kako bi mu pokazala svoju odanost i po`rt-vovanost.

– Javomiv?– zapitao je za~u|eno.– Ma Javomiv, bve!– rekla je ìvotiwa prekornim gla-

som. Nikome se ne dopada kada mu neko sakati ime.

– Aha – dosetio se. – Jaromir!– Pa da, Javomiv – smireno je odgovorio. @ivotiwi }emo

lako oprostiti sitne nedostatke u izgovoru.

– Ja sam Franti{ek Paliza, bankarski slu`benik.@ivotiwica Jaromir je staona zadwenogeipo~eoda se umi-

qava. Da se nije umiqavao zato {to je oko wega namirisao

koraci 9-10

148

novac? To je sasvim mogu}e, jer on radi u banci sa parama, ona-ko kako zidar radi sa ciglama i malterom na gradili{tu.âk mu je ìvotiwa olizala ruku. Razumela je da je od onogtrenutka kada su saop{tili imena pobedila.

– Samo ne znam Jaromire, {ta }e na to re}i Ivetka.Ivetka je gledala seriju na TV-u. A za to vreme je jela za da-

nas tek {estu kutiju pralina "mon cheri"; crvenu foliju jegu`vala u kuglice i – ping! – kuglicom ga|ala zid iza televi-zora. Ova bi se odbila i padala na tepih. Tu ih je ve} gomila,pokrivaju skoro ceo ugao dnevne sobe i svakog trenutka ih jesve vi{e.

– Doveo sam gosta,Ivetka– pro{aputao je boja`qivoFran-ti{ek Paliza.

– Dobvo vece – pozdravio je Jaromir.– Idite do|avola!– odgovorila je Ivetka, zagledana u te-

levizor, a da prido{lice nije udostojila ni pogleda. Nije hte-la da jojbilokoodvra}apa`wuodradwe,kakonebiizgubilanit.

– Do|avola? – zapitao se Jaromir.@ivotiwama i nije ba{razvijen fond re~i; neke re~i im same po sebi ama ba{ ni{tane zna~e, kao na primer

"do|avola"?

–"Do|avola" zna~i u kuhiwu– preveomu jeFranti{ekPa-

liza i smestio Jaromira za sto.

– Mo`da bismo mogli da igramo scrabble? – predloìo jeneodlu~no. Bojao se da Jaromir ne}e hteti. Pri tom je kala-dont kao stvoren za razvijawefonda re~i.[ta sad? Ne preo-staje mu ni{ta drugo nego da ponovo, kao i obi~no, igra samprotiv sebe. Svaki put kada se vrati iz Haje, kada ga Ivetkapo{aqe do|avola, usamqeno igra sam u kuhiwi. Ima li i{taàlosnije?Mnogo se obradovao kada je Jaromir bez dvoumqe-wa pristao: – No, dobvo, igva}emo scrabble.Igrali su tako scrabble za kuhiwskim stolom i lepo se

provodili, sve do trenutka kada je Jaromir formirao re~

"gramzigmiz".

– Gramzigmiz ne vaì! – prigovorio je Franti{ek Pali-za. – Gramzigmiz nije re~!

– Oho! – protestvovala je ìvotiwica Jaromir. – Gvam-zigmiz je ve~ kao i svaka dvuga!

– Kad je"gramzigmiz" re~, e onda mi kaì {ta zna~i?

–"Gvamzigmiz" zna~i

"gvamzigmiz" i to je takav mali gmiz

sa vazdeqkom na sved glave. Vlo je divqi, ìvi ispod kamena,tamo veba stonoge i kvtice. Mogu i da ti ga pokaèm, kadabude{ hteo – tvrdio je Jaromir sa ozbiqnim izrazom na licu.


149

– Sa tobom uop{te ne moè da se igra!– Sa tobom ne moè da se igva!Kada ~ovek igra scrabble sa ìvotiwom u kuhiwi, moè

do}i do sva|e isto kao i kada se igra sa drugim ~ovekom. Fran-ti{ekPaliza hteo je da pobedi – pa nek ko{ta, {ta ko{ta. Ai Jaromir je silno èleo da trijumfuje, iako je umiqat i~ezne za qubavqu. Qubav je qubav, a igra je igra! Za tili ~assu se drali jedan na drugog, kao navija~i koji su na suprotnimstranama stadiona.

– Ma, dosta vi{e!@ivotiwica Jaromir se {trecnuo, a Franti{ku Palizi

je zastao dah; naime, zaboravio je da kaè Jaromiru da izuje ci-pelice u predsobqu. Ivetka je ustala od televizora i stala udovratak, bila je na pola u kuhiwi, stajala je tu èqna osve-te:"Sita sam te vi{e! Za tebe sam ~uvala svoju nevinost!Mla-

dost sam kraj tebe protra}ila, dvadeset najboqih godina tidala, zdravqe tvojom krivicom izgubila, majka mi je lepo go-vorila da se ne udajem za tebe, da sebi na|em inèwera, {toje nisam poslu{ala, gde bih danas bila, ni{ta dobro uz tebenisam doìvela, samo mu~ewe i poniàvawe, samo bedu istradawe, samo oskudicu i glad, nikakvu radost, sve sama odri-cawa, nikakve zabave. Ni{ta, ni{ta, ni{ta...

[ta sam samo mogla da postanem, samo da nije bilo tebe,pogledaj me, {ta si od mene napravio! Po ceo dan broji{ pa-re, milioni i milijarde ti prolaze kroz ruke, a ku}i done-se{ samo par smrdqivih hiqadarki. Od toga da ìvimo?"

– Pare nisu smrdqive... – prigovorio je Franti{ek Pa-liza nemo}no.

– Kako ne bi smrdele, smrde, pomiri{i ruke. Ja ovde po ceodan sama, gladna i iscrpqena, a ti u banci za {alterom produ-cira{, flertuje{ sa ènama, ko zna {ta te tamo zadràva,besramni~e, bestidni~e, nema{ obraza, ènskaro{u, pohot-qiv~e. A iz banke ide{ pravo na pivo... A onda sa sobom dovu-~e{ nekakvo ~udo u crvenim cipelama, iz grada mi u ku}u unosi-te blato, ko }e da ~isti za vama? Derete se ko da ste u kafani,smrdite na pivo, a ti pored toga smrdi{ i na tu|e pare.

– Novac ne smrdi – ponovo je prigovorio.– Ali, smrdi, kako da ne smrdi! êprka{ po wemu po ceo

dan, ve} si na to navikao, ~ovek se na smrad lako navikne, aonda ni{ta ne ose}a... To je moralo ba{ mene da zadesi! – na-stavila je Ivetka da kuka, izgledalo je kao da nikad ne}ezavr{iti.

koraci 9-10

150

@ivotiwica Jaromir je u me|uvremenu vratio igru u ku-tiju, traè}i kuda da pobegne. Jedinu mogu}nost – vrata odpredsobqa, blokirala je Ivetka.

– [ta sam ja udvara~a imala, i to kakvih! Moja nevinost,dvadeset godina ìvota, sve je propalo, ostala mi je samo dru-gorazredna bankarska pijandura sa prijateqem koji nosi crve-ne cipelice. Da poludi{! A mene nisi ni takao, sigurnogodinu dana... Da ti mo`da ne bi radije to ~udo u cipelecama?

– Ne}u to ~udo – rekao je tiho Franti{ekPaliza. Ne è-li on nikoga u cipelicama, on ho}e Ivetku, samo kada bi jojbio draì od serija kojima nikad nije bilo kraja i od "moncheri" bombowera. Ivetkina optu`ba pogodila ga je vi{e odbilo kakvog prebacivawa: –Neèlim nikog drugog, ti si meneodbila. Jaromire, idemo!

Morali su prvo da sa~ekaju da Ivetka oslobodi vrata odkuhiwe i da se vrati natrag seriji, koju su prekinuli zbogvesti.

– Pave stvavno smvde – rekao je Jaromir kada su si{liniz stepenice.

– Mo`da stvarno smrde, samo ja to ne ose}am – priznao jeFranti{ek Paliza, bankarski slu`benik.

I{li su mra~nim Hole{ovicama, nigde nije bilo ni ì-ve du{e, samo su lopuè

"operisale" od jednog auta do drugog,

Haje su ve} zatvorili i Franti{ek Paliza nije znao kud bise denuo. Da li mo`da da preno}i ispod Hlavkovog mosta? Iliispod Libewskog? Samo ne ispod èlezni~kog, tamo tutwevozovi jedan za drugim.

– Sad sam na redu ja – rekao je Jaromir i poveoFranti{kaPalizu ka reci Vltavi, tamo gde se zavr{ava pristani{te.Plovke i liske spavale su na povr{ini vode sa glavama ispodkrila, a na bedni travwak padalo je svetlo uli~ne svetiqke.

– Obe}awe se mora odràti. Ovde }u ti ga pokazati – do-dao je sa nepogre{ivim izgovorom. Izuo je predwe cipelice,kako ih ne bi isprqao i sa o~iglednim naporom podigao pqo-snati kamen. Ispod kamena su iznenadili gramzigmiza, sa-svim malog gmiza sa razdeqkom na sred glave, nije ~ak ni iz-gledao kao vrlo divqi. Tada ba{ nije vrebao stonoge i krti-ce, ve} se odmarao nakon rada. Iznenadna poseta do{la mu jeu pravi ~as. Odmah ih je pozvao pod kamen za sto: – Momci,do|ite na rakijicu!

Koji momak bi odoleo takvom pozivu! Gramzigmiz je biodivan doma}in, a rakiju je to~io u ogromnim koli~inama,


151

~ovek to ne bi o~ekivao od malog gmiza. Bila je to ba{ jakarakija od biqnog korena, ja~ine {ezdeset procenata, a za je-lo su imali stonoge i krtice ukiseqene na krkono{ki na~in,bez hleba.

– Sam sam ih ulovio i ukiselio – pohvalio se spretnilovac gramzigmiz. – Imam ih pun {pajz.

– Nisu lo{e – pohvalio je Franti{ek Paliza pomalo uz-dràno. Stonoge i krtice u tur{iji jeo je po prvi put. Neve-rovatno, ali posle nekog vremena mu se svidelo. ôvek ne bitrebalo da se ~vrsto drì predrasuda, iako su bile op{terasprostrawene. Sve u svemu, ubrzo su se napili od rakije.

Pri prvoj ~a{ici brbqali su o ìvotu, posle tre}e o smr-ti, uz petu o ìvotu i smrti, a nakon sedme ve} su zagrqeni isa rukama iznad glava pevali

"[ta se mota iza plota"... No} je

tek po~iwala, a nije bila kratka.

Franti{ekPaliza jo{ od prvog susreta sa Jaromirom ni-je bio onaj isti Franti{ek Paliza koji ujutru obla~i tamnoplavo odelo i vezuje obavezno kravatu, koji ponekad svrati uHaju na pivo a onda se vrati Ivetki; tih kao mi{i}, zanima seu kuhiwi kako bi poradio na mawku samopouzdawa tako {toigra scrabble sam sa sobom. Svaki put pobe|uje. Kao da su Jaro-mir i gramzigmiz oja~ali Franti{kov duh i istovremeno mupromenili optiku. Da li ispravno gleda tek sada? Ili su muta dvojica stavili ruì~aste nao~are koje obmawuju? [taako se na{ao u snu? Samo su snovi na razli~ite na~ine pome-reni i izvitopereni, bez ikakve logike.U tom trenutku ose}aoje da je progledao, da jasno vidi to {to mu je ranije promi-calo, {to gledaju}i nije video a tek je sada primetio. Gde jekraj Ivetki, gde je kraj banci! Ugodna toplina preplavila muje utrobu, a na krajevima prstiju osetio je prijatne `marce.Shvatio je da sa Jaromirom i gostoqubivim gramzigmizomstopio u celinu misli i telo, kao da je u toplom domu.

Ujutru se Franti{ek Paliza na{ao blizu èlezni~kogmosta, na }osavoj travi. Pribijao se uz umiqatu ìvotiwicuu crvenim cipelicama.PoVltavi su gore-dole plovile plovkei liske, po mostu koji vodi preko Vltave, tutwali su vozovi,a iznad Vltave nebom su plovili oblaci. Kako se tu na{ao?Pribijao se uz Jaromira, nije mu bilo dobro. Bilo mu je lo{e,jako lo{e. Nije mogao da razdvoji usne ulepqene sino}nomrakijom, nije mogao ni da zaje~i. Cvileo je iznutra, u utrobikoja mu je bila izjedena zbog protekle no}i. A Jaromir mu jesa puno qubavi olizao iskrivqeno lice.

U trenutku, Franti{ek Paliza je shvatio da na sebi imasamo pantalone i uàsno prqavu ko{uqu, da je bos i praznih

koraci 9-10

152

xepova. Kada je ju~e pobegao dok su igrali scrabble u kuhiwi,u ùrbi je zaboravio i ono najneophodnije, a sada izgleda kaoda su ga opeqe{ile nemilosrdne lopuè.U takvom stawu nemo-è do banke, ma ni na ulicu. Zar moè, samo tako u ~arapama,neprimetno da protapka elegantnim Hole{ovicama.

– Ne sekivaj se Fvanti{ku Palizo, idemo u kafanu – re-kao je Jaromir i, umiruju}i ga, olizao mu sumorno lice i podrugi put.

– To je re{ewe! – razvedrio se Franti{ek Paliza. Jer jeipak kafana uto~i{te, dom, i voqena otaxbina. Kod Haje }emu dati pi}e na veresiju. – Zar ne bismo trebali da se opro-stimo sa prijateqem Gramzigmizom? – palo mu je na pametpri pogledu na pqosnati kamen.

– To ti ne pvepovu~ujem, pusti tu barabu! Ve} smo se sawim opvostili, zav se ne se}a{?

Ne, nije mogao da se seti. Kraj ve~eri ispod kamena jeFranti{ku Palizi potpuno ispario iz glave. Nije ni ~udo,popili su previ{e te lo{e rakije. Nije uspeo da se seti kakosu dospeli ispod kamena. Zar nije, mo`da, boqe da se jo{ jedan-put pozdravi, nego da zaboravi na u~tivost? U umornoj glavijo{ mu se rodila i sumwa: {ta ako mu se ta prekrasna opojnano} samo pri~inila? Kako bi se uverio da Gramzigmiz zaistapostoji, podigao je kamen... Naravno da je bio tamo, sasvimmali, sa razdeqkom na sred glave, samo {to je u tom trenutkubio vrlo opasan, pritajeno je vrebao stonoge i krtice.

– Vra}aj taj kamen nazad, buntovni~e, pre nego {to te zviz-nem po labrwi! – viknuo je besno. Nije ni ~udo {to je mrzo-voqan, kada mu je taj bankarski slu`benik upropastio zasedu.Stonoge i krtice ne podnose svetlo. A dok Gramzigmiz lovi,radoznali Franti{ek Paliza mu ba{ ide na nerve.

– Ve} sam ti vekao da se okane{ te barabe! Jel sad vevuje{da Gvamzigmiz postoji. A po{to postoji, ve~ Gvamzigmiz sevaì, a ja sam pobedio u scvabblu.

– U to nema sumwe Jaromire – priznao jeFranti{ekPali-za mirna srca. Shvatio je da ~ak iako izgubi u scrabblu, to inije tako stra{no.

Kod Haje se Franti{ek Paliza napio hrabrosti na vere-siju. Tamo nikome nije smetalo {to je bez kaputa, bos i {tonema da plati. Ipak im ne}e dugo biti duàn ...

Kada je po~elo da se smrkava osetio je u sebi hrabrost. Sa-mo, {ta }e sa Jaromirom? Da ga odnese ku}i kod Ivetke stvar-no ne moè... Ali, {ta }e – kada nema srca da svog umiqatogprijateqa ostavi na ulici. Ili u kafani me|u pijandurama?E, tamo bi mu obogatili fond re~i!


153

Ivetka je ponovo gledala televiziju i pritom jela za da-nas ve} sedmu, posledwu kutiju "mon cheri" bombowere, crve-nu foliju gu`vala je u kuglicu i – ping! – pravo u zid iza tele-vizora. Ve} su pokrile celu sobu i po~ele da se gomilaju svudapo woj.

– Doveo sam gosta – pro{aputao je nesigurno Franti{ekPaliza.

– Dobvo ve~e – pozdravio je Jaromir.– Gubite se do|avola! – odgovorila je Ivetka zagledana u

televizor, nije ih pogledala ni kraji~kom oka. Nije htela dajoj bilo ko odvu~e pa`wu, kako ne bi izgubila nit.

– Idemo kod |avola da igvamo skvabl!– obradovao seJaromir.

– Ali, ovaj put mora{ da se izuje{, danas je to obavezno!Jaromir je izuo crvene cipelice i tako bosih {apica

u{ao u kuhiwu. I tako su igrali scrabble, zajedno su se lepoprovodili, nisu se uop{te sva|ali, a kada je Jaromir for-mirao re~

"slonojed", Franti{ek Paliza mu je prihvatio.

Ko zna {ta od slonojeda sve moè da ispadne ...

îm su prekinuli seriju, zbog vesti, Ivetka je stala u do-vratak kuhiwe. ]ute}i je posmatrala ovu dvojicu, a po{to juje igra stra{no zainteresovala, ume{ala se:

– Mo`da bih i ja mogla na tren da vam se pridruìm?– Za{to ne bi mogla?Moè{ – rekao je Franti{ek Pali-

za i mnogo se obradovao.

Tako su svo troje igrali scrabble u kuhiwi, u me|uvremenusu se vesti na TV odavno zavr{ile, serija je trajala jo{ dugo,bila je to 7823. epizoda i Ivetka je izgubila nit.

– Ivetka, serija je po~ela – pro{aputao je Franti{ek ne-sigurno. Samo nije hteo da mu prebacuje {to je na vreme nijeobavestio.

– Do|avola i sa televizijom i serijom! – rekla je Ivetka,zavr{ila re~

"gramzigmiz" i pobedila.

Jaromiru se kodPalizovih svidelo iIvetka je wega zavo-lela ogromnom qubavqu i poèlela da kod wih ostane zauvek.Samo, te crvene cipelice...

– No, dobvo – rekao je Jaromir i nikada ih vi{e nije obuo.Po~eo je da se pona{a kao svaki pas sa ogrlicom, brwicom,koji je uredno registrovan, nau~io je da se {eta sa povocem,da donosi {tap, wu{i i pi{ki u }o{ak, laje i reì. Pri-hvatio je pse}e ime Pozor i nikad vi{e ni re~i nije izustio.

Prevela s ~e{kogMilica Obu}ina

koraci 9-10

152

xepova. Kada je ju~e pobegao dok su igrali scrabble u kuhiwi,u ùrbi je zaboravio i ono najneophodnije, a sada izgleda kaoda su ga opeqe{ile nemilosrdne lopuè.U takvom stawu nemo-è do banke, ma ni na ulicu. Zar moè, samo tako u ~arapama,neprimetno da protapka elegantnim Hole{ovicama.

– Ne sekivaj se Fvanti{ku Palizo, idemo u kafanu – re-kao je Jaromir i, umiruju}i ga, olizao mu sumorno lice i podrugi put.

– To je re{ewe! – razvedrio se Franti{ek Paliza. Jer jeipak kafana uto~i{te, dom, i voqena otaxbina. Kod Haje }emu dati pi}e na veresiju. – Zar ne bismo trebali da se opro-stimo sa prijateqem Gramzigmizom? – palo mu je na pametpri pogledu na pqosnati kamen.

– To ti ne pvepovu~ujem, pusti tu barabu! Ve} smo se sawim opvostili, zav se ne se}a{?

Ne, nije mogao da se seti. Kraj ve~eri ispod kamena jeFranti{ku Palizi potpuno ispario iz glave. Nije ni ~udo,popili su previ{e te lo{e rakije. Nije uspeo da se seti kakosu dospeli ispod kamena. Zar nije, mo`da, boqe da se jo{ jedan-put pozdravi, nego da zaboravi na u~tivost? U umornoj glavijo{ mu se rodila i sumwa: {ta ako mu se ta prekrasna opojnano} samo pri~inila? Kako bi se uverio da Gramzigmiz zaistapostoji, podigao je kamen... Naravno da je bio tamo, sasvimmali, sa razdeqkom na sred glave, samo {to je u tom trenutkubio vrlo opasan, pritajeno je vrebao stonoge i krtice.

– Vra}aj taj kamen nazad, buntovni~e, pre nego {to te zviz-nem po labrwi! – viknuo je besno. Nije ni ~udo {to je mrzo-voqan, kada mu je taj bankarski slu`benik upropastio zasedu.Stonoge i krtice ne podnose svetlo. A dok Gramzigmiz lovi,radoznali Franti{ek Paliza mu ba{ ide na nerve.

– Ve} sam ti vekao da se okane{ te barabe! Jel sad vevuje{da Gvamzigmiz postoji. A po{to postoji, ve~ Gvamzigmiz sevaì, a ja sam pobedio u scvabblu.

– U to nema sumwe Jaromire – priznao jeFranti{ekPali-za mirna srca. Shvatio je da ~ak iako izgubi u scrabblu, to inije tako stra{no.

Kod Haje se Franti{ek Paliza napio hrabrosti na vere-siju. Tamo nikome nije smetalo {to je bez kaputa, bos i {tonema da plati. Ipak im ne}e dugo biti duàn ...

Kada je po~elo da se smrkava osetio je u sebi hrabrost. Sa-mo, {ta }e sa Jaromirom? Da ga odnese ku}i kod Ivetke stvar-no ne moè... Ali, {ta }e – kada nema srca da svog umiqatogprijateqa ostavi na ulici. Ili u kafani me|u pijandurama?E, tamo bi mu obogatili fond re~i!


153

Ivetka je ponovo gledala televiziju i pritom jela za da-nas ve} sedmu, posledwu kutiju "mon cheri" bombowere, crve-nu foliju gu`vala je u kuglicu i – ping! – pravo u zid iza tele-vizora. Ve} su pokrile celu sobu i po~ele da se gomilaju svudapo woj.

– Doveo sam gosta – pro{aputao je nesigurno Franti{ekPaliza.

– Dobvo ve~e – pozdravio je Jaromir.– Gubite se do|avola! – odgovorila je Ivetka zagledana u

televizor, nije ih pogledala ni kraji~kom oka. Nije htela dajoj bilo ko odvu~e pa`wu, kako ne bi izgubila nit.

– Idemo kod |avola da igvamo skvabl!– obradovao seJaromir.

– Ali, ovaj put mora{ da se izuje{, danas je to obavezno!Jaromir je izuo crvene cipelice i tako bosih {apica

u{ao u kuhiwu. I tako su igrali scrabble, zajedno su se lepoprovodili, nisu se uop{te sva|ali, a kada je Jaromir for-mirao re~

"slonojed", Franti{ek Paliza mu je prihvatio.

Ko zna {ta od slonojeda sve moè da ispadne ...

îm su prekinuli seriju, zbog vesti, Ivetka je stala u do-vratak kuhiwe. ]ute}i je posmatrala ovu dvojicu, a po{to juje igra stra{no zainteresovala, ume{ala se:

– Mo`da bih i ja mogla na tren da vam se pridruìm?– Za{to ne bi mogla?Moè{ – rekao je Franti{ek Pali-

za i mnogo se obradovao.

Tako su svo troje igrali scrabble u kuhiwi, u me|uvremenusu se vesti na TV odavno zavr{ile, serija je trajala jo{ dugo,bila je to 7823. epizoda i Ivetka je izgubila nit.

– Ivetka, serija je po~ela – pro{aputao je Franti{ek ne-sigurno. Samo nije hteo da mu prebacuje {to je na vreme nijeobavestio.

– Do|avola i sa televizijom i serijom! – rekla je Ivetka,zavr{ila re~

"gramzigmiz" i pobedila.

Jaromiru se kodPalizovih svidelo iIvetka je wega zavo-lela ogromnom qubavqu i poèlela da kod wih ostane zauvek.Samo, te crvene cipelice...

– No, dobvo – rekao je Jaromir i nikada ih vi{e nije obuo.Po~eo je da se pona{a kao svaki pas sa ogrlicom, brwicom,koji je uredno registrovan, nau~io je da se {eta sa povocem,da donosi {tap, wu{i i pi{ki u }o{ak, laje i reì. Pri-hvatio je pse}e ime Pozor i nikad vi{e ni re~i nije izustio.

Prevela s ~e{kogMilica Obu}ina

koraci 9-10

154

Iva Pekarkova

PRAVI SVET

Usred proslave svog {esnaestog ro|endana, Ximijev mla-|i brat se iz ~ista mira podiè, stade u stav mirno i uzvik-nu:"Poserem se na sve to!" I ponovo se zavali u sofu u dnev-

noj sobi, te nastavi uìvawe u pivu i xointu, pred ~ime suwegovi i Ximijevi roditeqi zatvarali o~i. Uìvawe je mo-ralo biti prvorazredno, pa jo{ poboq{ano i ~iwenicom damu se plavu{a Lusi s telom plesa~ice (koja se svi|ala iXimiju, ali bogznaza{to izabrala je wegovog bubuqi~avogmla|eg brata) privila uz telo kao pijavica.

Kada se Ximi, kasnije, tog trenutka prise}ao (a to je ~i-nio posledwih dvadeset godina mnogo puta), svaki put bi seuti{ala graja sa ùrke, ta~no u momentu kad je wegov mla|ibrat ustajao, tako da je

"Poserem se na sve to!" zvu~alo u ti-

{ini ~isto i jasno, nekako nenapadno, ali bio je to sudbin-ski odlu~ni ton, koji Ximi nije umeo imenovati, ~ak ni po-red tri godine iskustva u svirawu gitare. [to je vi{e znao omuzici, vi{e mu se ~inilo da takav nenapadni odse~ni tonnaprosto nema imena, barem nema u terminima klasi~ne le-stvice. Tim pre mu se ~inilo da poti~e iz drugog sveta, kao daje na toj ùrci wegov brat progovorio glasom pozajmqenimodnegde tamo – i u tom trenutku se u Ximiju ne{to slomilo ito se}awe, ta sekvenca profesionalnog ozvu~ewa amaterskogvidea se rasprsla u parampar~ad koji su mu se zabadali i usrce, i u glavu, i u dowi trbuh, i ostajali tamo nekoliko sati,nekada i danima.

Naravno da je ta predstava bila la`na. @urka se uop{tenije prekidala, glasovi se nisu uti{ali ni za decibel. Kon-cizna poruka Ximijevog mla|eg brata – u galami, marihuan-skomka{qu, klokotawupiva u limenkama– prakti~no je ostaoneprime}en, i tek slede}i doga|aji su mu dali nedvosmislenozna~ewe. Naime, Ximijev mla|i brat je to mislio ozbiqno.

Dva dana posle svog {esnaestog ro|endana glumio je nad-menog voza~a, a otac mu je o~itao lekciju o odrastawu koje sebliì, li~noj odgovornosti i ~iwenici da auto nema samogas, ve} i ko~nicu (lekcija po istom principu kao ona, koju jepre tri godine o~itao i Ximiju), pre nego {to mu je pozajmiokqu~eve od porodi~nog xipa.

Ximijevog mla|eg brata su to ve~e priveli policajci. Bla-go su ga pred roditeqima prekorili, preporu~ili da ga s timpovre|enim laktom radije odvedu u stanicu hitne pomo}i –


155

za svaki slu~aj – a wegovim roditeqima su obazrivo saop{ti-li da to s xipom uop{te ne izgleda dobro, ali da bi, ukolikoimaju solidno osigurawe, mogli da povrate ve}i deo novca.

Ximijev mla|i brat je, uz smeten osmeh, zbrisao u spava}usobu, a wihovi roditeqi – najpre majka, a zatim i otac – su senakon malo kucawa na vrata, odlu~ili da je boqe da ga ostaveu sobi na miru.

S obzirom na ~iwenicu da su ìveli u porodi~noj ku}i upredgra|u Zapadnog îkaga u dràvi Ilinois, da je otac biopravni slu`benik a majka ~lan nekoliko dobrotvornih dru-{tava,wegoviiXimijeviroditeqibili su iznena|uju}emudri.

Dva ili tri dana kasnije (to nije u stawu ni Ximi ta~noda utvrdi), wegov mla|i brat ga je pitao da ga odveze svojimprostranim, sporim, udobnim bjuikom do Lusi. Ximi se jednovreme pravio da ne ~uje molbu, ali ga je ipak odvezao i ponovose vratio ku}i. Posle je leào u svojoj sobi na krevetu, onani-sao uz zvuke Roling Stonsa, koji u to vreme jo{ nisu bili di-nosaurusi, i razmi{qao kako je mogu}e da se ribetini kao{to je Lusi dopada bubuqi~avi pubertetlijski vo, koji se po-sle prvih pet miqa vo`we slupao porodi~nim xipom u drvo.

Ximijev mla|i brat je nesumwivo ostavio utisak na Lusi.âk ju je obrlatio da mu pozajmi auto. Kako je kasnije Lusiobjasnila, rekao je da ho}e da je iznenadi poklonom i da }e upovratku svratiti do perionice.

Zaista je oprao auto. Kada je mawa pokretna dizalica uzpomo} policije i spasilaca izvla~ila Ximijevog mla|eg bra-ta iz olupine auta obmotanog oko uni{tenog stuba, videli suda su to ostaci Lusinog plavog kadilaka, tek opranog i ugla-~anog voskom.

Ximijev mla|i brat nije poginuo. U svojoj akciji (tadajo{ niko nije sumwao da je to bio poku{aj samoubistva) iza-brao je ba{ }o{ak udaqen mawe od dva bloka od ~uvene bol-nice. Ximi nije nikada pre toga ~uo da bi ~ovek prilikomsaobra}ajke mogao prese}i aortu. Ximijev brat je ve} preì-veo klini~ku smrt, kada su mu doktori za{ili aortu i oìve-li elektro-{okom. Napumpali su ga gomilom antibiotika,tako da je bledo lice Ximijevog mla|eg brata na pozadinibolni~kog jastuka bilo potpuno o~i{}eno od mitisera.

Lusi mu je dolazila u posetu (bila je to zaista sjajnadevojka, sama od sebe je shvatila da se ovde radi o ne~em ve-}em, nego o jednom sveè opranom plavom kadilaku bez solid-nog osigurawa) i posle par dana su se ve} qubakali i guguta-li kao zaqubqene grlice.

koraci 9-10

156

Ovo se odigralo u vreme kada su pacijenti u ameri~kimbolnicama ostavqani skoro do potpunog oporavka. Kada suotpustili Ximijevog mla|eg brata, ve} je mogao bez proble-ma da hoda i nije imao ~ak ni zavoje. Samo su mu po grudimabile jo{ sveè fleke od dezinfekcije.

Dok su se roditeqi (ti fenomenalni, mudri, bistri ro-diteqi, zahvaquju}ikojima su se de~acirodiliumestu sa zapad-wa~kim imenom Zapadni îkago) u spava}oj sobi dogovaralida li je boqe ~estito, iskreno, od srca popri~ati sa wim, ilimu na}i psihologa, koji u tome ima – ipak samo – boqe kvali-fikacije, Ximijev mla|i brat se iskrao iz sobe i iz Ximi-jeve jakne uzeo kqu~eve od wegovog bjuika.

Ve} je pro{lo vi{e od dvadeset godina, Ximi se ne zoveXim ili Xejms, ve} Ximi, kao Ximi Hendriks, ima ne{topreko ~etrdeset godina i upravo sada sedi u mom stanu u IstVilixu, nasred ruì~astog tepiha (koji tu stoji od pret-hodnog stanara, a ja posle nisam imala snage da ga zamenim),klima glavom u ritmu nekakve divqe muzike i ve`ba rifovena iskqu~enoj elektri~noj gitari. Ni{ta se ne ~uje, samo tomalo zve~i, ali Ximi tvrdi da i tako zna da li ovaj akordzvu~i dobro ili je negde pogre{io. Tu svoju jamahu ve} dugonije ukqu~ivao. Nije imao za{to. Slu{a te sjajno izvedeneakorde sluhom odnegde drugde ili – skoro se bojim da izgovo-rim – na toj gitari svira za svog mla|eg brata; tamo negde. Zabracu, koji vi{e nikada ne}e imati vi{e od {esnaest godinai nepuni mesec.

Ti fenomenalni, mudri roditeqi, koji su – {to je Ximipamtio – tvrdili da ako wihovi sinovi izaberu u ìvotu ne-kakvu sudbinu, da je to wihova odluka i da im oni to ne}e bra-niti, koji nisu bili sposobni da odrè svoju re~ kada sewihov mla|i sin brzinom od nekih 130 kilometara na sat(brzinu, o kojoj Ximi nikada nije ni sawao da bi wegov islu-èni bjuik mogao razviti) zabio u betonski stub na autoputu.Bilo je sasvim jasno da se to desilo wegovom slobodnom vo-qom, ali ipak su sada Ximijevi roditeqi, u dnevnoj sobi is-pred iskqu~enog televizora, koji ve} dugo niko nije gledao,svako ve~e pitali jedno drugo – za{to se to, zapravo, dogo-dilo. Nekada su pozivali i Ximija.

Otac bi se u wega uvek zagledao neuhvatqivim pogledom~oveka koji nema {ta da skriva (ili je to prili~no dobronau~io) i rekao bi:

"Ti si, Xime, wegova generacija. Ti ga

boqe razume{ nego nas dvoje. Shvata{ ga? Zna{ li gde smopogre{ili?"


157

U lokalnom bulevarskom listu (u visokotira`nim novi-nama se ovaj slu~aj nikada nije na{ao) iza{ao je ~lanak, ukom je pisalo o

"jo{ jednom nerazja{wenom samoubistvu tinej-

xera u na{em kraju" – aXimiju su se re~i"jo{ jedno" urezale

~ak u koru velikog mozga i opekle su ga, mo`da, jo{ bolnijenego snimci amaterskog videa s ro|endana wegovog mla|egbrata.

Jo{ jedno samoubistvo. Jo{ jedan tinejxer koji to nijeizdrào. Jo{ jedan o~ajnik odlu~an da radije odmah i sadaumre, nego da slede}ih pedeset ili sedamdeset godina trpi tosrawe zvano ìvot.

Ximi nikada pre toga ni{ta sli~no nije mogao zami-sliti. Wegov mla|i brat je ve`bao svoju smrt! Prvi put je sa-mo slupao auto. Drugi put mu je to skoro po{lo za rukom; za-pravo bi uspeo, da nije bilo ~uvene bolnice. Tre}i put je sveprora~unao i izvukao iz bjuika maksimum...

Re~i"jo{ jedno" ovog puta, prema Ximijevom ube|ewu, ni-

su verno oslikavale situaciju. Ali, ipak je shvatio da jepogre{io i da }e ga to pratiti dok je ìv.

Vratilo mu se to ~ak mesecima kasnije, kada je sa svojomjamahom bdeo u Wujorku, na suvoj prostirci ispod ukr{tawaautoputeva, koje ga je (barem u raspoloèwu u kakvom je biotog trenutka) podse}alo na obor za ze~eve, na utrobu, ili – ta~udna re~ – na preponsko udubqewe. Sve te re~i su se stopileu jedan ose}aj sigurnosti, dok zavijen u vre}i za spavawe toneu san na par~etu jambolije, sa svojom jamahom u naru~ju, itamo, gde se most zavr{ava, daleko u potpuno drugom svetu,daleko od zvukova truba policijskih sirena i saniteta, tamoje ne~ujno i veli~anstveno padao sneg.

– Odakle si? – o{tro ga upita mu{karac koji se pred wimpojavi iz tame. Ne, nije izgledao izrazito opasno, ali ni poglasu, ni po licu Ximi nije raspoznao da li je crnac ili be-lac. ûo je da je kod nekih Wujor~ana to te{ko razlikovati.âk je ~uo da su u gradu kaoWujork sli~ne razlike retko kadaod zna~aja, ali i pored toga ga je to ~inilo nervoznim. Kodwih ku}i na Sredwem zapadu to je uvek bilo nedvosmislenojasno. Ili si jedno ili to drugo. Bilo kako bilo, to je smiri-valo.

– Iz Zapadnog îkaga – re~e za sebe.– îkago, jel'? Stra{an xez! Sjajni muzi~ari! Rush Street!

Da, i sa wima sam nekada svirao. To su bila vremena, ~ove~e!Momak sladostrasno zacokta. – Zapadni îkago. To je pede-set miqa zapadno. Sa îkagom nema ni~eg zajedni~kog.

koraci 9-10

158

– Ispao sam glup?– Moè se tako re}i.Taj momak nikako nije imao rasu. Glas mu je razneèn sko-

ro do crna~kih akorda, ali lice koje je upravo Ximi videoizbliza, bilo je nejasno sivo. Pra{wavo.

"Ovde je svejedno",

pomisli Xim,"ovde pod mostom je svejedno kojoj rasi pri-

pada{". Kosa tog momka je prqava, slepqena znojem i tomsivosme|om, lepqivom wujor{kom pra{inom (o kojoj je iXimi skoro sve znao), poput nekog jastu~eta. Udobno se sme-stio na kraj Ximijeve jambolije, tek tako, u pantalonama izimskom kaputu iz kojeg se ose}ao nepodno{qivi, ali (u ra-spoloèwu u kakvom se Ximi upravo nalazio) gotovo umi-ruju}i smrad.

– Jo{ jedan student sa Sredweg zapada – utvrdi dobro-namerno momak. –Onda, laku no} u gradu koji nikada ne spava.Ximi je zaspao.

Ovaj momak ga ovog puta nije ni pokrao, ni silovao, nizaklao, ~ak mu ni jamahu nije uzeo. Ali, Ximija je zanavek obe-leìo. Naime, re~i

"jo{ jedan" su od tada ozna~avali ~itavu

Ximijevu sudbinu.

Bio je"jo{ jedan" de~ko sa Sredweg zapada, {to u toploj

vre}i i s gitarom spava pored nose}eg stuba mosta wujor{kogautoputa. (Ne, taj stub uop{te nije sli~io onome u koji seslupao wegov brat.) Bio je

"jo{ jedan" mladi} koji je nau~io

da vodi qubav za toplinu neuprqanih ~ar{ava u krevetimaukaqanih èna.

"Jo{ jedan" gitarista koji svoju jamahu ve}

godinama nije ukqu~io u struju – hteo je da sam slu{a svojeakorde svojim vlastitim u{ima. Postao je jo{ jedan ~etrde-setogodi{wi momak koji je odbijao da preraste pubertet.

U Wujorku ima mnogo puteva kojima se moè krenuti. Ali,qudi uWujorku ima jo{ vi{e, te su svi putevi davno utabani.Il' se s time pomirite ili postanete

"jo{ jedan" Don Kihot

bez kowa,"jo{ jedan" poslu{an sin iz dràve Ilinois koji

se ve} vi{e od dvadeset godina uzaludno trudi da shvati svogmla|eg brata,

"jo{ jedan" entuzijasta na svetu koji je, kako se

to ~ini – sasvim pukao i nema mu pomo}i, sa bri`qivo iste-sanim rogovima.

"Jo{ jedni" mladi}i kao Ximi, ukratko re-

~eno, nisu potrebni.

Onda... nije da u na{em svetu za Ximija ne bi bilo mesta.Mesto se uvek na|e – pod mostom, kod ène, u bekstejxu, poslesvirke poznate grupe, u centru za detoksikaciju, u ludnici. Itamo je Ximi neko vreme proveo, ali brazde na milion putaodslu{anim i ishabanim gramofonskim plo~ama, u koje se


159

pretvorio wegov ìvot, nisu se ni produbile, niti izbri-sale. Opstale su uglavnom iste, uprkos svim psihodeli~nimmaterijama kojim su ga pumpali.

Za Ximija se uvek negde na{lo mesta. Ali, nikome nijebio potreban.

Kada sam se upoznala sa Ximijem, moja k}erka je upravooti{la u Evropu – a ja sam se o~ajni~ki trudila da shvatim daStejsi ne èli da umre, ve} da samo èli da ìvi na drugomkraju sveta. @eni kao {to sam ja, koja je iz Wujorka oti{lanajdaqe do Ohaja, i koja uop{te nije mogla zamisliti da bimogla da svrati do po{te i da za ~etrdeset dolara podigne re-gularan ameri~ki paso{ – takav put je li~io na samoubistvo.Put u stranu zemqu, u totalno nepoznati svet, iz koga seStejsi vi{e nikada ne}e vratiti.

I tako je to s Ximijem po~elo sasvim jednostavno. Pri-jateqica mi je rekla da Ximi nema gde da spava. Ja sam reklaXimiju da ba{ sada imam slobodnu sobu.

Mo`da je Stejsi postala jo{ jedna Amerikanka kojoj ovajkontinent ne odgovara. Ja sam, u svakom slu~aju, svakako posta-la jo{ jedna majka, koja se preispituje gde je pogre{ila. Stejsinikada nije upoznala oca. A kad mi se pred pragom pojaviojo{ jedan ~ovek koji ìvi u Americi, ali je nimalo ne voli,ponudila sam mu mesto da prespava.

Ximi je imao neverovatnu sposobnost da se stopi sa svo-jom okolinom. U mom stanu se stapao sa tepihom, ba{kario sena madracu koji je tu ostao posle Stejsi, u prozorima kao dase nije videla wegova silueta. Bio je poput duha – uostalom,mogu}e je da nikada i nije savladao to {to se ovde u Americizove

"sada{wost". Ximi je ìveo u pro{losti.

Nemojte misliti da sam se zaqubila u Ximija. To nikako.Kada je poku{ao da mi se ponudi u krevetu, objasnila sam muda je u zabludi i da ne pripadam onim jadnimènicama koje nemogu zaspati ukoliko me|u nogama ne ose}aju momka deset ilipetnaest godina mla|eg od wih samih. Rekla sam mu da ni ukom slu~aju nije moj tip i da mu dozvoqavam da tu stanuje samoiz saose}aja. Ximi je to bez re~i prihvatio i prilagodio se.

Ximi se uop{te umeo prilago|avati. Iako je bio belac,~ak plavu{an, wegovo telo je imalo tu neshvatqivu gipkostmladih crnaca, koja im dozvoqava da savr{eno pasuju i nastepenicama ispred ulaza u ku}u, i da idealno ispune prostorizme|u dve betonske povr{ine koje se sastaju u neprirodniugao, da se ba{ prilagode zadwem delu ograde koji im sluìkao klupa. Ximi je raspolagao ovakvim sposobnostima. Imao

koraci 9-10

160

je takvu neverovatnu sposobnost da se pojavi iz tame i da se –mada je bio plavu{an, kako sam ve} rekla – stapa s pozadinomi sa tamom no}i. Sada, posle dvadeset godina wujor{ke prak-se, po glasu i izgledu najpre uop{te ne biste mogli da mu odre-dite rasu, ukoliko bi se iznenada pojavio na suvoj prostircipod mostom i ne{to poluprijateqski primetio na tom svomneutralnom, ve} davno nesredwozapadnom akcentu.

Bio je jo{ jedan od onih koji su se uklapali svuda, i nigde.Jo{ jedan mu~enik {to ~ezne da pomaè svetu, al' ga pritomuvek preduhitre spasila~ka ekipa ili policajci. A pro-fesionalci, koji su iza{li iz auta, zamolili su ga da se sklo-ni par koraka, kako im ne bi smetao dok rade. Ximi se uvekpovla~io u pozadinu i stapao sa wom, nemo posmatraju}i. Uglavi su mu se pritom odmotavale stare amaterske video-scene.

I uop{te me nije iznenadilo kad sam to ~ula. Ximi seume{ao u jednu situaciju. Starija, i ne toliko siroma{nadama, iza{la je iz taksija i pri{la vratima luksuzne visokezgrade s astronomskom kirijom, koju su pre nekoliko godinasazidali na Aveniji B nepuna tri bloka od mog stana. U tomse, odnekud, stvori tip sa pi{toqem. Uperio ga je dami ugrudi i pripretio da }e je ubiti ukoliko mu istog trena ne daprsten i ta{nu.

– Ostavi je, kretenu! – uzviknu Ximi. Mo`da nije ni hteoda se toliko ume{a, ali ga je taj tip iznervirao. Mo`da ga jepodse}ao na izvesnog druga iz sredwe {kole, o kome mi je jed-nom prilikom pri~ao da se nisu podnosili. Navodno, taj mo-mak neprestano pri~a o oru`ju i o tome kako }e jednom zgrabitisvoj voqeni uzi i izre{etati najpre u~iteqa, zatim Ximijai ostale {kolske drugove, i na kraju }e pucati u sopstvenulobawu. Garantovano nije imao nikakvo oru`je, te se nijeimalo ~ega bojati, ali ga i tako Ximi nije podnosio jo{ na-rednih dvadeset pet godina.

– Teraj se, vucibatino! – dreknuo je na momka.Tip ispali metak i muwevito pobeè, jo{ pre nego {to je

dama stigla da vrisne. Vratar u toj luksuznoj zgradi sko~i zapult i pozva hitnu pomo}. Do{li su za par minuta, pokupilisu Ximija, mada je bilo o~igledno da je mrtav. Kod nas u Ame-rici se uvek to tako radi. Ukoliko vozite kola hitne pomo-}i, morate se pretvarati da se trudite spasiti mrtvog, doklekar ne konstatuje smrt. Ximi je jo{ jedan upucani, kojeg suzvani~no proglasili mrtvim odmah po dolasku u bolnicu.

Kada su mi to rekli, nisam plakala. Mo`da sam ~ak pomi-slila da }e Stejsi kad se vrati iz Evrope, imati ponovo


161

slobodnu sobu. Ximi je bio moje dobro~instvo, a ne moja qu-bav. Par dana sam se ~ak pribojavala da }u – kako je Ximi bioposledwih par meseci na mojoj adresi – morati da platimwe-govu sahranu. Ali, to se nije dogodilo. Institucije u Ameri-ci su toliko razvijene, da je wegov le{ bio zbrinut. Sahra-nili su ga u drvenom sanduku na jednom ostrvu u Ist Riveru,tamo gde sahrawuju narkomane, besku}nike i uop{te, sve ~ijatela porodica nije zahtevala. Sahrawuju ih u drvenim sandu-cima, jedan na drugi, u tri sloja; uWujorku je tako malo mestaza stanovawe da ga ni mrtav ne dobije.

Wegovo ime i datum smrti pa`qivo su uneli u spise, zaslu~aj da Ximi bude jo{ jedan od pokojnika za koje se poro-dica nakon vi{e godina odlu~i da odveze bliè rodnom kra-ju i ponovo sahrani u osve{tanoj zemqi.

Ve} je pro{lo par godina. Do sada se ti – pametni, punirazumevawa i ìvotom toliko napa}eni – Ximijevi rodite-qi nisu odlu~ili da li }e ga ekshumirati.

@ivot ide daqe.

A Stejsi je jo{ uvek u Evropi.

Prevela s ~e{kogIvana Stanisavqevi}

naziv rubrike

165

Tawa Kragujevi}

ÊKAJU]I DAN(Snovidne mape Srbe Mitrovi}a)

"Pesnik se ra|a kao i ~ovek, svojim kre{tavim glasom i

ìvotnim otkrovewem", kaè Srba Mitrovi}, u jednom odsvojih retkih neposrednih iskaza o pesni~kom poslanstvu.Nikakva izuzetnost, dakle, ne podrazumeva se u poimawu pe-snika, ni{ta {to bi ga razlikovalo od bilo kog drugog bi}a,te i

"~as otkrovewa" jeste iskustvo koje moè doìveti sva-

ko, na svom ìvotnom pragu, ili u nekom u trenu bu|ewa, kao

"jutro osve{tano otkri}em".

Ako imamo san.

Za nesani~ara, u koje je Srba Mitrovi} spadao, provode-}i, godinama pritisnut tegobama, gotovo svaku no} u budnomsnu, a dan u prenagla{eno jasnim, i pomalo bolnim podse}a-wima na samu su{tinu nesvesnih ili intuitivnih saznawakojima ga je nagra|ivao no}ni nemir, taj bqesak gotovo nad-stvarno isko{enih a pri tom ipak realnih vizija, u kojima seukazuje jednostavna i naga istina na{ih postojawa, gotovo daje postajao ravan efektu uveli~avaju}eg stakla – dubinskomprozirawu, u snu bez sna – trenutku svedenih spoznaja, kojenisu drugo do jednako iskustveno, i poetsko, pronicawe krozoklope dnevnih rituala, u neku druga~iju, nemistifikovanu,a za tuma~e stvarnosti, u koje pesnici bez sumwe spadaju,obavezuju}u spoznaju svakodnevqa.

Snovid, kratka i uznemiruju}a izvesnost, stanica u mag-lini ìvotnih nesigurnosti na horizontu ve~itih promena,

koraci 9-10

166

ome|enih epizodama potresa i drama, od kojih svaka moè bitipri~a o svima, o ~oveku uop{te, ~ini, u samoj osnovi pesni~-kog pismaSrbeMitrovi}a, potku svakida{wepoetske elegije,zapisnik – u fragmentima i u neobaveznom sledu – ulovqen umreì snovidnog tkawa, ili na opsesivno pra}enoj traciì-votnih promena, o~itovanih kratko i prosto, ponekad i sop-stvenim odrazom u ogledalu.

Varqivost se}awa i nemo} predvi|awa – plutawe – izme-|u dimenzija poverenih nam biolo{kim nasle|em, uz pri-marno ose}awe da je nesnosno, me|u wima, a ipak neizbe`nobiti, zarobqen i nadvladan nekim

"ja" od ju~e, iz davnine, i

nekim od sutra, koji nas mimo na{e voqe naseqavaju, obita-vati dakle, u tom dvoseklom postojawu – sebi nepoznat –ustra{en apstraktno{}u nesagledivog, i tro{no{}u vidqi-vog, celokupno obiqe rawivosti i nedoumica, spleteno u me-lanholi~ni, meki lirski koncept, na apartnom, autonomnomputu kroz poeziju kraja pro{log veka, tokom vi{e od tri dece-nije pevawa, SrbuMitrovi}a je u~inilo samosvojnim zapisi-va~em ~ovekovog trajawa, stvaraocem ~iji projekt pripadalirskom subjektu, koji je u isti mah poetsko bi}e, najdubqesamospoznawe, ali i poetski glas, zastupnik jedne od mogu}ihìvotnih pri~a, ili esencijalni zbir svih.

U ovu, po svemu posebnu pesni~ku povest, pohrawena je egzi-stencijalna teskoba zato~eni{tva izvesnim, ponovqivim, ko-liko i onim na opskuran na~in neo~ekivanim, stranim, druga-~ijim, koja nesigurnost ~ini primarnim lirskim polazi-{tem, uvode}i razlomqen znak, kao pretpostavku poetskog go-vora, i difuzneprojekcije,fraktalneopcije opstanka, u tekstu,u realnosti nemogu}eg, kao jedine izvesnosti.

Osuje}eni zenitni ~as, dvozna~ni posed nedostupnog ineprozirnog, u poeziji SrbeMitrovi}a lutaju}a je ta~ka, po-kretna meta za odsrel tajanstvenog strelca iz prikrajka vre-mena, iz pukog slu~aja, ali, svejednako i ipak, podlo`na osma-trawu, istraìvawu, baladi~nom prevo|ewu iz apstraktnihi ove{talih povesti u svedo~anstvo o nesigurnim znawima,kolebqivim znacima, tro{noj i proverivoj istini izmi~u}egtrena, koja postaje osnova jedinstvene poeme, {to je, u razli-~itim metamorfozama i obrtima, bivala iznova una-pre|i-vana, i potvr|ena, svakom novom kwigom ovog pesnika.

Stoga i re~ laureata Zmajeve nagrade, u ZbornikuMatice srpske (2000), sro~ena sa toplom i autoironijskomiskreno{}u, kao svedeno vi|ewe ~ovekove i pesni~ke sudbi-ne, nije mogla biti iskazana druga~ije niti ta~nije od na~inana koji ~ini i sama ova poezija, otvaraju}i se vazda, u svakoj

naziv rubrike

167

instanci, kao novi vidik"prema odmetnutom sada". U ovom

biografskom i delimice autopoeti~kom tekstu, neobi~nom,u meri Mitrovi}eve li~ne i poetske nekonvencionalnosti,stoji da

"ôvek peva jer druga~ije ne moè opstati pred ne-

minovnim istekom sekvence ìvotnog veka, koja je uvek ve}tu kao znak" – na vratima davno podeqenog ìvota.

Setimo li se na trenutak Mitrovi}eve prve, upe~atqivei za kwièvni trenutak u kome se pojavila tako razli~itepesni~ke kwige (Metastrofe, 1972), na}i }emo ve} u woj znaknaporedan u odvijawu, kao metaforu stvarawa uspostavqe-nog na dva fona: kao autorefleksivno i poetski uvek na novna~in oìvqeno istraìvawe pesni~kog sopstva, koje }e nascenu izvesti, u nesaglasju i razdvojenom, disharmoni~nomgovoru, i sliku pesni~kog subjekta, slu~ajni lik, ulovqenizme|u dva izmi~u}a teksta, u nesigurnosti, koja kao difuz-no i neuhvatqivo pesni~ko poqe (

"skicu skice"), podrazume-

va i traì razlomqen znak,"toliko pomeren i pomeran, da se

u pro{lom nebu pro{lo{}u ucrtava", a upravo u takvoj svo-joj, nesigurnoj su{tini, biva zave{tan budu}em. Pristièkao talas, razbijen u treptaje neizbe`nih promena, u zauveknapu{tenoj lepoti.

Istrajne poklonike Mitrovi}eve poetske povesti, dopi-sivane kroz {esnaest pesni~kih kwiga novim poglavqima, raz-loènim u segmente ìvotnog opoja, ili sekvence raspr{e-wa i pada, a budnim duhom osvetqene – ovo trajno gnezdopesni~kih upitanosti o smislu postojawa, sred kontroverzii nerazre{enosti ~ovekovog iskustva odre|enog natalnomkartom, biolo{kim i istorijskim udesom, prete}im {umor-om istorijskih katastrofa i disharmonijama urbanosti –ne}e iznenaditi ni kada ga prepozna i u posledwoj pesniko-voj zbirciMagline, sazve`|a (Rad, Beograd, 2007).

U tesnacu, uvek na nov na~in doìvqenom i oslikanom,izme|u primarne i finalne ta~ke ~ovekovih zapu}enosti,poput raskidanih filmskih rezova, Mitrovi}ev poetski ru-kopis je zadrào, uz dotoke i promene u vremenu, sve prepoz-natqive odlike uzbudqivog ìvotnog svedo~ewa, u kome je ne-znatan opseg slobode zapisiva~a sadràn tek u tome da iza-bere ugao i podesi o{trinu opservacija, do~ara specifi~nitonus lirskog doìvqaja, sred zapisni~ki vernog i reflek-sivno obojenog izve{taja s plovidbe izvedene po diktatu ne-obja{wive sile, koja nam postojawe ~ini razlomqenimnasledstvom,

"postamentom bez postamenta" – dvozna~nim,

narastaju}im, u sebi ru{evnim bivawem – sklonim smrti.Kwiga Magline, sazve`|a tako podastire, rukom iskusnog i

koraci 9-10

168

zrelog pesnika, za jedan novi navigacioni stupaw druga~ijepostavqeno, a u osnovi ve} davno motivski postulirano jez-gro pevawa Srbe Mitrovi}a, koje ovom zbirkom dosledno inepogre{ivo sklapa svoj krug.

Snovidne mape – kako glasi prikladan i podsticajan pod-naslov ove kwige – rasprostiru, na novim kotama dora|enu,pesni~ku viziju ~iji prapo~etak predstavqa skromna publi-kacija, separat ~asopisa Delo (broj 4, 1970), koju sam pesniksmatra, kako se moè zapaziti u wegovoj bri`qivo priprem-qenoj bele{ci uz ovu kwigu, prvom svojom poetskom zbirkom.U woj }e ve} razlomqeni

"slatki kola~" svagda{weg iskustva,

nalogom posve osobenog pesni~kog sentimenta Srbe Mitro-vi}a, biti pome{an sa emanacijom jednostavnih i oporih saz-nawa, sa egzistencijalnom mudro{}u {to izvire iz svesti oneumitnom, iz maglina ne~itke daqine, u koju se obru{avajupejzaì i prostori intime, pa i vlastiti, u ogledalu razlom-qen lik. Taj, iz

"mno{tva suprotnih podataka sre|eni o~aj"

ove skromne i na svoj na~in izazovne publikacije, prerastaoje u mozai~ku sliku kraja dvadesetog veka, svedenu pri~u ousamqenosti, krhkosti i nemo}i, uokvirenu fragmentizo-vanim poqima urbanog ìvota, i realizovanu u duhu lirskogdisputa o apsurdnoj slavi ~ovekove kratkovekosti, i

"plitke

mudrosti" wegovog haoti~nog postojawa, sred slepih, krhkihi krtih sekvenci u obrubu

"ma{tovite uàsnutosti Meta-

strofa, prve prave Mitrovi}e kwige, koja je, ve} u trenutkukada se javila, sna`no obeleìla pojavu ovog pesnika na srp-skoj kwièvnoj sceni.

Neuhvatqiva mapa intime, u nesigurnoj kartografiji sve-ta i sred promewivog ìvotnog mizanscena, do~arana gotovodiskurzivnim poetskim varirawem kqu~nih mesta, i toplomelegi~nom gamom, uvek na pragu lirskog rastrojstva, pesni~-ki ubedqivo je nagrizala u taj ~as dominantna, ~vrsta mito-poetska iformalna upori{tamoderne, koliko je, dramati~nimmotivskim vibricijama, izme|u potrebe za samopotvr|iva-wem i jednako sna`nim osporavawima svake mogu}nosti indi-vidualnog trijumfa, zapodevala liriku novog kova, tihi dis-put du{e sa samom sobom, u hladnom svetlu faktuma, pod pre-sijom

"ìve mase" nagona i ~ula, me|u senkama promena i klo-

nu}a, u ispra`wenim, napu{tenim odajama sopstva.

Jasno je, opsesivna poqa ove poezije nikada nisu apstrak-tna. Wihova intrigantnost je u opsenama i omama ~ulnog, gdepoput iskidanih besanih oblaka, znakovna jezgra plove iz-me|u grani~nih iskustava ~ovekove egzistencije, u fle{e-vima svesti, i sugestivno ocrtavaju, svojim dvojnim obrubom,

naziv rubrike

169

skru{enu nemo}, opskurno znawe, telesni pad i du{evni opoj,istovremeni glas zanosa i zabluda, ode i o~aja –

"znak napore-

dan u odvijawu", utkan u ono uistinu pesniku dato – pesmutrena.

Razgovorna i li~na, sva od gustine ~ulnih senzacija i ma-terijalnih neprozira, ova gotovo opipqiva pesni~ka artiku-lacija obi~nosti i svakodnevqa – zagrcnuta, zadihana, kat-kad zamorena i iskidana – napu{tena je lestvica govorne vi-sine, zaobi|eni ton hermeti~ke izuzetnosti i deklarativneva`nosti poruka. Okrwena ili nepostoje}a metafori~nosti uvek na nov na~in profilirana jednostavnost iskaza, pris-ni stacionari re~i, {to evociraju doìvqaj nesigurnosti istrepwe, i leksika koja formira akusti~nu i vizuelnu slikukao blisku, uhva}enu na uli~nom uglu ili na ku}nom balkonu,pesmu uvode u kamerni i intimni melan` utisaka i opaàja,gotovo kao stihovnu nebri`qivost, koja vi{e od stilske kon-vencije mari za autenti~ni, ìvi prenos opaske, emotivne idoìvqajne slike, haoti~no, iskrzano i neuhvatqivo staweunutarwe zapitanosti, frustracija i ko{mara, za neposred-ni pristup maglinama fatuma – koje se, iz pro{losti i bu-du}nosti, iz vremena, sele u prostor, i tako, pouzdano nase-qavaju ~ovekovo bi}e.

Seti}e se, na~itani i senzibilni pesnik SrbaMitrovi},ponegde, u nekom stihu, i Emersona, citira}e misao o usa-mqenosti na{oj u svemiru, ili neku drugu, o tome da je svaki~ovek novo mesto u univerzumu, za trenut tek zadràno pripadu ka wegovom bezdanu. No do kraja wegova osta}e poetikasazve`|a i maglina, kratke i krotke svetlosti zvezda, kojanas iz tek osvojene istorije trenutka, iz wene neposto-janosti, trenuta~nosti i ni{tavnosti, prevodi u novo ni{-ta. Mi jesmo na granici, ali nismo ~uvari i grani~ari, ve}du{e koje se lome u svojoj prolaznoj su{tini, pisao mi je jula2001, u brzometnoj, tihoj elektronskoj prepisci, koja jeispuwavala razmake izme|u na{ih prijateqskih susreta,zbog kojih bih, tokom niza godina, prelazila most, upu}uju}ise, iz svog Zemuna, na podnevnu seansu u domu Mitrovi}a, ubeogradskoj Kapetan Mi{inoj.

A razgovarali bismo na razli~ite, ustinu sve mogu}e na-~ine. âk i doturaju}i jedno drugom ispisane ceduqice, ismeju}i se nedore~enostima i podrazumevanim zna~ewima,pokazuju}i na odlomke iz ~asopisa i kwiga. Jer, poput Fi-lipa Larkina, koga je suptilno, sa dubokim razumevawem pre-vodio (kwiga izabranih Larkinovih stihova Svadbeni vetar,prevedena na moju uredni~ku inicijativu, za biblioteku

koraci 9-10

170

Alpha Lyrae, i obavqena 1987. u tada{woj"Narodnoj kwizi",

bila je poetska inicijacija na{eg prijateqstva), i SrbaMi-trovi} je, tokom vremena, sve slabije ~uo. Ali ovaj nedosta-tak, uz druge pratioce godina, isticao je, kroz blagorodne{ale, kao prilog svojoj poetici, prilaù}i

"sebe kao dokaz"

svojim poetskim tezama.

Izbegavaju}i govor bez pokri}a, otmeno humoran, samo-ironi~an – i kao sagovornik, i kao pisac – SrbaMitrovi} jestajao na pragu {to pre~i put trivijalnostima, preteranomsentimentu, opasnoj zavodqivosti iluzije, ili neznawa oonom sudbinskom u ~ovekovom putu. U najve}em broju wegovihstihova i refleksija, trenutak snovidnog me{awa sila,istinski proìvqen, duboko kontroverzan, i do kraja nespo-znatqiv, nalagao je potpuno nov izraz, samo wegovo stihovnouto~i{te u brisanom prostoru. Neko kratkoveko i mekos/misaono ulegnu}e, leàj od iskrzane praznine, na kome sera|amo, primamo ìvotne darove, zlatne i tople okrajkeve~nosti, i nestajemo, dok i sama pesma, nalikuju}i ovomokrznutom pramewu magle i svesti, postaje analogan na{ihsudbina, koji nam nalaè da gledamo, i beleìmo, da izu~imopoetski nauk o~iglednosti.

Pesnik urbanih mena, za koga su i gradovi bili"makete

budu}eg grobqa" a dor}olska okna svedo~anstva o mogu}im, po-srednim, gotovo izma{tanim svetlostima u no}noj tami, svo-jom poetikom doslovnosti je umeo, pred odrazom u ogledalu,progla{avaju}i i sebe sama kwièvnim likom i uzorkomo~iglednosti, izustiti: Ne zami{qaj, gledaj... No}nomornasvest o muwevitosti biolo{kih transformacija, o pokretukoji u nama, i svuda oko nas, za~iwe drugi pokret, bacaju}inas kraja na kraj vremena ka jedva zamislivim obrisima real-nosti, i prevode}i onu naizust znanu, prisnu arhitektonikujednog ~asa i iskustva sopstvenog bi}a u gotovo irealni od-raz, fantazmagoriju ukorewenu u zbiqi svega proìvqenog,odlu~uju}e je formirala wegovu jedinstvenu pesni~kuoptiku, i wegovu poziciju u srpskoj poeziji, od sedamdesetihpro{log stole}a, do kraja minulog i samog po~etka novogveka.

Daju}i, svojim stihovima – {to sadrè katkad akustikukonkretne muzike i {umove uznemiruju}e partiture – dovo-qno povoda za tvrdwe o poetici verizma i urbanom senti-mentu, Srba Mitrovi} se jednovremeno ukazuje i kao skep-ti~ni tuma~ kraja epohe, svedok jednog uvek novog kraja upovesti sveta,

"apokalipse koja traje", a ~ije pabirke, podno

neke od ru{evina, skupqa novi ìteq planete, sred starih

naziv rubrike

171

istorijskih, medijskih i posve li~nih zabluda i zabuna, ~ijeposledice prevazilaze i najsmelije ma{tovne koncepte.

"îtav svet je ma{ina", kaù wegovi stihovi, na granici su-

rovo ta~ne i fantasti~ne vizije (Snimci za panoramu, 1996):

"Od stublina, klipova, osovina,/Od {rafova, to~ki}a,

to~kova,/Od cevi spojenih sudova,/Od goriva, maziva i vode/Imlaza izduvnih gasova. (...) [asija matere Zemqe /I sitni{qudi-opruga. (...) Drnda putem misterije/Neizmewivogopstanka/Puna histerije/Bez prestanka.//Crnoùta ustrep-tala osa, /Deli} ma{ine kosmosa". Dok u mnogim drugim,rasutim poetskim fragmentima, zastra{uju}e gradske scenenose u sebi

"surovu toplinu/Starinskih epskih slika",

(Razgovet il vrtlog, 2003) – teret nepopravivog, {to ni~eiz beznade`ne divqine qudskih pejzaà. Ponekad je pak samoulica, i, prizor sa golubom, uvod u novi lirski disput, ilidvoboj

"metala i du{e", neko novo, urbano raspe}e, {to

plamti dok se suparni~ke strane ne izmire i spoje, u dubiniiste metafizi~ke no}i:

"Osvetqen prozor/Preko puta/No}

~ini stvarnom,/Spaja nas/Skrivenim pogledom" (Gozba, 2004),dok ne odblesnu se, u zajedni~kom ni{tavilu. U samoj su{ti-ni, govori nam gotovo svaka skica egzistencijalne situacijeu poeziji SrbeMitrovi}a, nikada ne treba mnogo, dovoqno jebiti samo oslu{kiva~ ti{ine, kao u pesmi Dor}ol, novezbirke, posmatra~ sa prozora u no}noj tmini, pa obi~an pri-zor uhvatiti u dvostrukoj ekspoziciji, i sred praznihreklamnih poruka svakodnevqa, ugledati javu onog drugog,isko{enog kadra,

"punog budnih aveti", kojim drevni strah

ispisuje zavr{nu poruku, na kraju dana, o ishodu bitke kojubi}e i nebi}e vode, pod maskom uznemirenog nesani~ara.

Melanholi~ni promatra~ ~ovekove aktualne i transvre-menske drame, svedene u orahovu qusku, pesmu golog fakta osamerqivim i nedostatnim ~ovekovim mo}ima pred neizbe`-nostima velikog vremena i kona~ne ti{ine, u nevoqnosti dase prikloni mo}nim mitologi~kim strukturama i arhetip-skim ili simboli~kim okrepama, Srba Mitrovi} pozicijupesnika uistinu prihvata kao ogoqenu, u sebi uzquqanu, ne-pouzdanu, razlomqenu na osvedo~enu pro{lost sada{weg izagarantovanu budu}nost biv{eg.

Naukuju}i iz evropske i ameri~ke moderne sage o poezijipromena, koja ga je kao pesnika, ~itaoca i istraìva~a, i na-pose kao prire|iva~a a najve}im delom i prevodioca dva to-ma va`nih, antologijskih tekstova koji pruàju bitan i raz-granat uvid u pesni{tvo engleskog jezika i wegove tokovenakon 1950 – Antologije engleske poezije, 1945-1990

koraci 9-10

172

(objavqene 1992) i Antologije ameri~ke poezije 1945–1994(publikovane 1994) – SrbaMitrovi} je svoju liriku oslobo-dio upravo za li~ni, nekonvencionalni, konfesionalni pri-stup i ton, dovode}i u pitawe jedinstvo i koherenciju pe-sni~ke fraze, a gotovo sasvim iskqu~uju}i ~vrsto iskovanemetafore, ili nejasnu aluzivnost simboli~ke slike. Tragaoje, kao pesnik, za vlastitim izrazom u promewivom, fluid-nom statusu jezika, koji najadekvatnije moè izraziti iz-mi~u}e ustrojstvo sveta, pa i ~ovekove najdubqe, ~esto pre-}utane su{tine, slabosti date mu oduvek i zauvek, opadaju}usnagu, nedostatnu mo}.

Listaju}i ove antologije – nezaobilazno {tivo svakog pe-snika i vrhunsku selekciju {irokog poetskog spektra, gde seumesto normatizovanih kwièvnih i esteti~kih obrazacaukazuju prelivawa raznorodnih modela modernosti, sveà inova poeti~ka polazi{ta, ali i kwièvni praktikum {tosvedo~i o mogu}nostima da pesnik ostvari ono ~emu sam naj-vi{e stremi, da izrazi sebe, izbegav{i svaku konvenciju –u~ini mi se, ponekad, da bih stvarala~ki portret Srbe Mi-trovi}a mogla do~arati mo`da i na osnovu fragmenata, iliwemu posebno bliskih stvarala~kih poteza, povu~enih izpoeti~kih {kola koje su ga privla~ile, koje je najpomnijeistraìvao, upravo tako {to ih je prevodio. Bezuslovna otvo-renost iskaza Xona Barimena, na primer

"svedo~ewe o ~o-

veku, resko, bolno, humorno, katkad i nejasno, kao uvod u ogo-qenu intimu nedoumica i sloma" kao i toplo ozra~ena a pritom beskompromisna ispovedna vokacija Roberta Lovela,jednako kao i nekonvencionalni, tihi zahvat u sedimente lir-skog, na granici se}awa i novih slika, u prefiwenom albumusvakida{wih prizoraFilipaLarkina – otvaraju se, posebnooku pesnika, kao pesni~ki ateqei, uvid u podsticajnu radnuscenu, na kojoj je se uo~ava koliko je svaki od ovih poeti~kihpotresa novine pra}en razlagawem jezi~kih obrazaca i tra-gawem za oblicima osobene, li~ne artikulacije, bliske gov-ornoj, koja se gotovo od pesme do pesme mewa, prisutna na-daqe, i jo{ smelije, u mla|ih pesnika engleskog jezika, kojeje Srba Mitrovi} tako|e prevodio, oformquju}i, u nekommogu}em, dalekom obzoru svo|ewa impresija i poticaja, isvoje raznoliko, mozai~ki apostrofirane odgovore na wi-hove dotoke, {to su ga verujem, ohrabrivali, i vodili u slo-bodno, provokativno raznoli~je, izvedeno, recimo, mo`da iiz onog vidovitog i u mnogom pogledu uticajnog stava XonaE{berija, sro~enog stihovima {to govore o eroziji, kojaproizvodi neku vrstu pra{ine, a iz we pak i vid novog,

naziv rubrike

173

uve}anog lebde}eg mesta, koje"ispuwava prostor i mewa ga

postaju}i medijum/U kojem je mogu}e prepoznati sebe".

Najkra}e rastojawe izme|u pisawa i sveta, pera i bi}a,li{eno mistifikacija i proèto meandrima promena, kojebujaju i ra~vaju se iz predela na{ih ìvota, i nas samih, tajbiomorfni crte` – ~as gotovo opipqiv

"mi{i} vazduha",

~as Arijel, duh slobode,"u procepu zato~en qudskom" (Opis

i truwe, 1984), ili kuckawe samog bila, ~as mo}no, u stablujavora, ~as navejala svelost, pisac/herbarijumam, (Uzmicawe,1999), i potom, neizbe`no,

"~ovek star, star", dotrajala

"stvarka", me|u svim drugim stvarima – uverqiv je deo kata-

lo{kog pregleda slika {to govore o neprekidnim ìvotnimmetamorfozama u poetskom svetu Srbe Mitrovi}a, od samogpo~etka sme{tenom pod

"prazno nebo",

"zemni kr{" i

"dre-

me` bogova u zapu{tenom kampu" (Podne na Terazijama, 1983)kao sinteza ìvotnih uvida i poeti~kih naloga, {to upravoujediweni, defanzivno stoje spram svakog apstraktnog i poe-tizovanog

"vjeruju", zacrtanog na papiru, ~uvaju}i difuzna,

klizna, i{~ezavaju}a i iznova obnovqena stihovna jezgra,kao najblià egzistencijalnim poqima koja ~ine oslonce ovepoezije.

"Pi{i o onome{to dobro poznaje{, niko o tebi samom ne

moè svedo~iti boqe no tvoje re~i natopqene stvarnom pat-wom", kaè beseda laureata Zmajeve nagrade.

"Iz sebe crpi

sama", isti~u i sami stihovi ([uma koja lebdi, 1991). Govorove poezije je uistinu neposredan, direktan, suprotan pode-{avawu za neku unapred traènu sliku, prizvan je iz prisnoznanog, dosu|enog prostora, difuzan, diskrepantan, realno oku-{an

"unutar zidova uznemirenog sopstva" (No} i san, 2002).

Mitrovi}ev poetski znak tako postaje bliska povezanost ski-ca spoqa{weg i unutarweg: svet kao jedva ustanovqiva kon-tura, i ram individualne nepostojanosti, razloène u nizobrisa, u nestalan i nesaglediv sled metamorfoza. U tomdodiru i proìmawu promena, skrivena je sudbina onoga kojipi{e –

"Onaj sam nezavr{en,/ Onaj nesavr{en" (Razgovet il

vrtlog) – u wemu po~iva"nemo} puna zna~ewa", udah i uzdah,

{to napajaju mene ove poezije, lucidno, ironijsko osmatrawemale, uvek na novi na~in osuje}ene scene sopstva, u mikro-prostoru sobe, u uzavrelom i dinami~nom ambijentu grada, unepoznatom i zastra{u}em ritmu sveta, me|u neprozirnimsilama univerzuma.

Doslovnost tako postaje, pre svega, nu`no pra}ewe stvar-nosti, verbalna mreà, uvek iznova ba~ena na vidqive iskrivene su{tine, koje bi stihovni intervali, istrgnuti

koraci 9-10

174

fragmenti neke izgubqene jedinstvene melodije, da sustignui iskaù u

"vrewu ta~nih re~i".Magline i sazve`|a,final-

no poetsko ostvarewe Srbe Mitrovi}a, koje se ukazuje kaoproduèni oslonac najboqeg {to je ostvareno unutar wegov-og poetskog pisma, na poseban na~in potenciraju paradoksal-nu blizinu fenomena jedinstva i samo}e, paradigmatsku bez-obli~nost op{teg, velikog nepoznatog, {to sudeluje u na-{im egzistencijama, odre|uje na{ biolo{ki opstanak i ì-votni tok, i posebnost, osobenu osamu qudskog bi}a, me|usudbinama svih stvari, sred malog sazve`|a jedva dohvatnihoslonaca za gest i re~.

Ne postoji fiksna ta~ka, koja bi mogla u jedinstvenu ce-linu sabrati podloge ovih naporednih promewivosti, i sto-ga je izvor pevawa Srbe Mitrovi}a konstantno i preseqivojezgro napetosti, lirski talog prona|en i sro~en u deobi ioporbi svakog ~asa izvesnosti koja tu izvesnost u sebi ve}poni{tava, nad kojom su ravnopravni suvlasnici ostaci pre-trajalog, ve} pro{log, i u budu}nost otisnuti fragmentipreìvelog, jednako proèti usudom osipawa, i doìvqenii nadgledani u konstantnom lirskom tonusu strepwi, frus-tracija i pada. U imperativ ta~nosti, koji stoji pred sas-tavqa~em poetskog zapisnika (

"jezik je istina", isti~e ve}

i naslov jedne pesme), ugra|ena je i wena nemogu}ost, ospo-ravawe, iza kojeg je ve} rasuti, nemogu}i vr{ni ~as, koji pes-niku stavqa na raspolagawe uvek jo{ jedan, iznova na~iwenpotez, ispravku, ~in rastvarawaforme, uùrbani korak u su-sret promenama {to je prevazilaze. U pesmi Fotografi-sawa (Lostina, 1995), on kaè:

"Dok stojim i premi{qam/

Zbuwen, jer ne{to moram re}i,/Kamera {kqocne /I mojerovito stawe /Postaje dokument/ (Meni samome)./Mada jesebe/Te{ko prepoznati,/Jer slika je prazna quska/Kojuinterpretira{/Novim re~ima, uvek iznova,/Tako da... istinalaè. /Ne veruj slikama,/Veruj u mewqivost,/ Veruj da jemogu}e/ Prepoznati/Pristiglu promenu."

Realno kao iluzivno, utvarno, i slika kao prikaz istinekoja laè, opovrgnuta onom narednom, {to je sustiè i pre-pokriva, u najboqim pesni~kim kwigama Srbe Mitrovi}apostaje osnov wegove vibrantne strategije {irewa obrisakonvencionalne poetske slikovnosti, u kojoj je snovidneizbe`no dvostruka opservacija, trenuta~ni uvid i odsev,ali i magli~asto promewiva i preseqiva struktura emotiv-nog i refleksivnog samosagledavawa {to zaposeda odlu~u-ju}e mesto pesme, ìvotno dokumentovana podloga poetskepri~eoapsurdu trajawa, jedinoj ~ovekovoj konstanti, ulovqenoj

naziv rubrike

175

paroksizmom"ìvota pla}enog ìvotom", i unutarwom za-

konito{}u svih formi, oksimoronskom blisko{}u protiv-nosti, u kratkoj, i na bezbroj na~ina variranoj, formuli pos-tojawa kao i{~eznu}a.

Pre nego {to se u kwizi Magline, sazve`|a na|e u svomkvintesencijalnom obele`ju, kao biserje 9 razloènih segme-nata male poeme Snovid, koja se doìvqava ne samo kao kon-ceptualni stub, ve} i preovla|uju}e pesni~ko ose}awe –istaknuto po~etnim mestom u svakom ciklusu, proìmaju}isvojim zna~ewem i tonom celu zbirku – ova jasnost saznawa,~ija je lirska ironija za{titni znak Mitrovi}eve poezije,koja je li{ava patetike i pseudofilozofi~nosti, prepozna-}e se i kao lirski nanos prethodnih zbirki, potka, u ~ijem jenajìvqem, egzistencijalnom iskustvu, ~ist paradoks, zbiqaprelomqena u prizore irealnog, {to lirski dnevnik o do-ìvqenom ~ini iz ~asa u ~as potopqenim, i gotovo imagi-narnim, fantazmagoni~im,

"nezamislivim" izve{tajem o

stvarnosti. U[umi koja lebdi to stawe doìvqajne svesti iintuitivne prekognicije, {to se nadme}e sa ma{tovnom dina-mikom stvarnosnih preobraàja, detektovano je kao

"nutar-

we bu|ewe", na ivici sna i"obzorja nepoznatog sveta". Kao

dvojna priroda ~iste empirije, wena sposobnost da nas same,kao snimak, reflektuje na ekranu odsustva, u nestajawu, u per-sonifikaciji dvojnika, kao pesni~ki subjekt koji, pod ma-skom putnika traga~a, lutaoca, sve poznato mora da preime-nuje, dopu{taju}i novonastalom svetu znakova da zauzmu jednakova`no mesto, kao {to je i ono wime upravo prevazi|eno. Usamim ta~kama wihovog dodira razotkriva se presek vidika,koji se me{aju, opaàwa i se}awa razmewuju mesta, i pesniksam postaje

"nestvaran u toj nezavr{enoj drami" (Uzmicawe).

Jedno malo haiku ostvarewe –"Klupe kraj ~esme./Sedim li

prema starcu/il se ogledam" (SKalemegdana, jesewa haiku sli-kovnica, 2006) dobi}e sledom ovakve pesni~ke metodologije,nova, pro{irena zna~ewa, kao, na primer, u pesmi Obrnutiporte nove kwige, gde je slika u isti mah i spoznaja, uhva}enaodrazom u

"slu~ajnom ogledalu":

"Mra~an filozof u tamnom

tunelu/Koga ne o~ekuje niko". Ili }e se , kako u finom svo-|ewu do~arava pesma Nevidqiv, nemiran, koju }e ~italacna}i u novoj zbirci, u daqoj igri preklapawa autovizura irealnih odraza, nazreti, u samoj nataloènosti vizura, i sub-limirano vi|ewe same lirike:

"I evo, ovde sam,/Slika onoga

stvarnog/[to slepo prilazi/Davnoj sudbini/Svih pro{lihìvota,/Genealogiji/Uspona i padawa/U ni{tavilo".

"Ovo sagledavawe vu~e me da govorim o sebi kao imagi-

narnom bi}u odre|enom nevoqno da svedo~i o sebi samome u

koraci 9-10

176

prividima i slikama koji se prepli}u u ose}aju bliskosti sasvim nepostoje}im", kaè pesnik (Poezija Srbe Mitrovi}a,Zbornik Matice srpske). Ali, {to je jednako va`no, obrtomistih slika, ostvaruje se i potencijalni govor bliskosti sasvim postoje}im.

Jer u tom"okeanu trenutaka, ta~aka, kucaja", koji do~arava

ova poezija, bilo je sveta, i ono damara i u sre}nim prelivi-ma spoja, u pitominama zajedni{tva sa ushi}uju}im i vred-nim, jedinstvenim i neponovqivim, u zale|u bura i tihosti

"pli}ine", nevelikih, jednostavnih stvari, u epifanijskom

ozra~ju svakodnevqa, ~iji je zastupnik, zanesen i melanho-li~an, moderno i mudro sveden, pesnik SrbaMitrovi} istra-jno bio. Pesma Grozd prepun slasti, a mogu joj se dodati idruge, kao {to su Jul, Dobrobit, Za Kaju, iz wegove posled-we kwige, okrenutost blagoglasju razli~itih qubavi, i po-svete najbliìma, ~ine okriqe pod ~iju se za{titnu toplinusme{taju motivi prethodnih zbirki, granawa i treptaji stva-rala~kih dodira sa ambijentom bliskih pejzaà i srodnihdu{a, isprepletanih poput peteqki si}eva~kog gro`|a, uwegovim Lostinama. To su pesme koje imaju puno}u poema,razgranatu slikovnu i zvu~nu evokativnost, budu}i da po-~ivaju na druga~ijoj, plodnoj, uskla|enoj viziji bujawa i rasta,nesputane plemenitosti prirode, kao ode ubrane iz svetlo-speva same fakture biqa, zraka, talasa, modrine, graditeq-ske pokrenutosti sveta, i ~istih emocija, i one ~ine jednakova`ne konstituente ovog pesni{tva, ukomponovane u reskoritmizovane, vizuelno isko{ene urbane prizore, podno isto-rijskih naplavina, sme{tene me|u uzorke mikrohaosa, po-metwe i agonije u naprslinama qudskih bi}a, a ostvarene ver-balnim otklonom od mistifikcija i formalne ugla~anosti,kao ubedqiv srok moderne, i sasvim posebne, lirske artiku-lacije.

Srbu Mitrovi}a to iskazuje kao pesnika {irokog regis-tra pesni~kih formi: od kwiga-poema (Biblioteka, 1992), ipesama guste fakture, do pesni~kog akvarela, od proznogfragmenta do elegije, urbane balade, limerika, ili lirskeminijature – koji iz slikovne narativnosti i govorne in-tonacije, kao iz bogatog pervaza, zna izdvojiti muweviti ka-dar, filmsku sekvencu, ili vi{ezna~nu opservaciju i saètusliku, u kojoj katkad i si}u{ni detaq, ~ulna i misaona ni-jansa otkqu~aju novi tren prozrewa, ponekad i sred etarskogpodnebqa tako zahtevne minijature kakvu predstavqa haikupesma – koja se – kao so soli, esencija zemnog, svakida{weg,posve li~nog iskustva, i kao zastupnik posve druga~ije kulture

naziv rubrike

177

– pokazuje kao pesniku neobi~no bliska, ~ak i nu`na, u vizi-ji kontrapunkta nedose`ne celine i dovoqnosti fragmenta,u niskama najkra}ih lirskih zapisa o neprekidnim menama upejzaù sveta, na nemerqivim obzorima velikog puta prome-na, {to nas ponovo ispoqavaju kao posebost, u nizu inih, jedna-koikaopripadnostnedeqivom,op{tem,kosmi~kom,univerzalnom.

Razli~ite forme snovida, reklo bi se, instrumenti su sa-znawa Mitrovi}eve poezije, ta~ke wegovog ukupnog pesni~-kog i duhovnog zrewa, znak promene koji zaustavqa linearnovo|ewe pripovesti o ~ovekovom lutawu i spoticawu, i ski-cira ga kao prohod, koji iz prve, biolo{ke datosti, nepre-kidno {iri samopromatra~ko so~ivo okulara, svetlosnimlaz uperen na useke i procepe, uzanu, teskobnu postequ,ulegnu}e, na{e

"mesto" na mapi sveta, egzistencijalni znak

pod zvezdama, do~aravaju}i najzad i onu odsudnu promenu kojaiz ovog naoko oskudnog rekvizitarijuma svakida{wice vodiu naj{iri misaoni i duhovni opseg, stavqaju}i poetski sub-jekt pred

"nemogu}i nalog" postajawa u nestajawu, pod sam

znak bi}a, senku koja se {iri u saìmawu bliskog i udaqe-nog, u rastu}em rukopisu nigdine, u ~ijem bespu}u opsesivnoraste i poetska potraga za ishodom:

"I tako gledah taj zamr-

{eni zbrkani crte` svog puta, neizgled beskrajan, kako sesve mawe mrsi i kako postaje sve vi{e jedna nepomi~na ta~ka:jedno mesto, jedna soba, jedan smrtni~ki leàj. Kako taj be-skraj nove nepomi~nosti guta ~itavo ìvotno vreme i posta-je mera skupnog zaborava" (Razgovet il vrtlog).

Uvek me iznova impresionira ~iwenica da je Srba Mi-trovi} svojeMetastrofe napisao ne samo bez ikakve po~et-ni~ke nedoumice, poetski ubedqivo i rafinirano, ve} i to{to je dominantu ta~ku svoje poetike ve} tada zaokruìo,ustalasao, i na tim vibrantnim nitima potom sazdao lutaju-}e, promenama podlo`no ali i nadaqe kqu~no poetsko mesto,koje obeleàva, sada se to moè najjasnije sagledati, ~itavowegovo delo. Tata~ka prohoda, ili usamqeno i lebde}e ostr-vo, koje u zavisnosti od konteksta i ugla gledawa, doìvqa-ja, ili iskustva, koje modeluju razli~ite okolnosti i ìvot-na dob, dodaju}i mu poneku presudnu zna~ewsku nijansu iliteg, to krzavo ulegnu}e, od tankog ìvotnog prediva, na komese di{e, snuje, boluje i pretrajava –

"jedno mesto, jedna soba,

jedan samrtni~ki leàj"– ostaje konstantni motivski neras-plet, gde sve je blizu, gde primi~u se i srastaju sre}a i ne-sre}a, eros i tanatos, lepo i strahotno, ìvot i smrt, i gdesvetlost i tamnina postaju isto zametno zrno, prva postojanapraznina bi}a, prolazni sjaj na{ih postojawa.

koraci 9-10

178

Svaka kwiga Srbe Mitrovi}a, po~ev od Metastrofa,dopisuje novo poglavqe ili pasus lutawa po prostranstvuzvanom Terra incognita, na rubovima gde se dve ravni ili dvaaspekta stvari doti~u i spajaju. Fascinira jednostavnostkojom se osvetqava duboka dimenzija li~nog ose}awa vreme-na, postajawa, kidqive osnove i nepromewive su{tine ~ove-kovog sveta, i sa koliko setne vedrine ili humorne svetlostipesnik sazdaje svoju metafiziku svakodnevqa. Re~i u woj do-piru do svojih grani~nih vrednosti, ispituju kontrastnazna~ewa, i u wima ostaju jednako dramati~no, ali i ironi~novezane za svoju nepouzdanost, preokrete smisla. Toliko putazamaskirana, zamagqena i izneverena interpretirawa osnov-nih istina poetski medijum vra}a prvotnoj, otkrivala~koj,osvajaju}oj misiji, slike se pri tom kre}u kliznom ivicom iz-mi~u}ih prizora, i vlastitog ogledala, iskazuju}i svoje obmanei promi~u}i kroz hladnu svetlost nepobitnog. Kao bolni iironi~ni osmejak nad svekolikim nepouzdanostima jezika isveta.

Nema u na{oj poeziji, s kraja pro{log veka, tako uverqi-vog, nepretencioznog i spontanog rasapa i slobodnog prefor-mulisawa jezi~kih prizora, koji poti~u od opore ili opojnemo}i jednostavnih govornih skica i elementarnih ìvotnihsituacija, u kojima poetski jezik istovremeno doseè i veri-sti~ku i transvremensku dimenziju, iskazuju}i obrtom istestihovne postavke i istinu svakodnevqa i ono {to je womezakloweno, u woj pohraweno, kao tajno i nevidqivo, ali jed-nako postoje}e pismo na{ih sudbina.

Pesni{tvom Srbe Mitrovi}a, prizvano je u re~i retkoostvarivo svojstvo jezika da okrzne ili obrubi regije vid-qivog, ~ulnog, opipqivog, a da se pri tom odbqesne u tamikao jezi~ka naznaka stvarnosti posve drugog reda, i da iz uple-tenosti u materiju i ~ula za|e u nesaznatqivu tvar tajne.

"Skriveno pozori{te/ Koje u nastavcima gledam /Kao iski-

danu beskrajnu seriju/ No}noga li~nog TV programa" (@ao-ba, 1993), re}i }e pesnik jednostavno, sugeri{u}i pri tom ose-}aj prisustva ne~ega drugog, na {ta upu}uje sposobnost jezikaza iskaè veritas transcendentalis, stalni opseg pitawa otku-da pristièmo i ~emu se upu}ujemo. Linije zamr{enog ì-votnog ~uda, u deltama jezi~kog prohoda preokre}u zna~eweosnovog vokabulara stvarnosti,

"ushit i utih" postaju jedno:

Prolazne slike/U ve~noj, velikoj praznini sveta. Sa te po-sledwe vidqive granice, koja gasi mikrohaose svakida{weg,Srba Mitrovi} ubira tajanstvo poruka novog znakovqa,jedan po jedan osvojeni meridijan tamnine, sazdan i u takvoj

naziv rubrike

179

krunici stihova kakvi su vanredni stihovi zbirkeNo} i san:

"Sada sam du`nik sitnom prahu ni~ega./Sada sam duh u lam-

pi/Ne~iste mo}i/Koja daje sve/I ne traì ni{ta".

Upravo sposobnost da se istom ta~komprohoda pro`mu raz-li~ite dubine i razloèna sematnika poetskog znaka, ~inisve konvencije, privide i utvare jezika, po~etnom ta~kom pro-zira, kojim pesni~ki glas i vodi kroz godove sabranog iskust-va, ali i kroz stupweve biolo{ke regresije i i{~eznu}a.Tako funkcionalna skala verbalnog, prizvana sa druge stra-ne jezi~kog sveta, sa granice, orbitalnim okretom u mestu,ove{tali govor pretvara u novu, brzometno okrznutu real-nost do malo~as nepojamnog, svedenu u zbir perspektiva {to~ine tkawe toplog, prisnog, proìvqenog saznawa, i hlad-nooke tvari univeruzuma.

"Svakoga ~asa, svuda i sve,/ Po-

stoji, ìvi, Bez mene.// Vaqa se more , obla~ja tma, /U maglidaqina/Najblià.//Pa i moj ìvot nepoznat,/Te~e bez me-ne/U nepovrat", beleè stihovi ovog pesnika, ostvaruju}i inagove{taj su{tinske drugosti, neprozira, sugestivnu evoka-ciju svojstva i same supstance bi}a:

"A ja ko pramen maglenog

sna, vijem se ponad spokoja"(@aoba).

Ustreqen u samu peteqku –"s tobom, na kraju dana" – ta-

kav je muweviti, obrtni prizor, koji ~ini prirodu Mitro-vi}eve poetske slike, izdvojenu iz procesija prolaznog,

"nedovr{enog gledawa strave" –

"S one strane ponora no}i

koji nas suzbija", kako bi rekao E{beri. Epitel vremena, sa-ma membrana preokreta i preobraàja, razgrani~ava i spajasuprotstavqene dimenzije i pravce, izraàvaju}i sam krah u

"plamenoj gordosti jednog postoje}eg trena", poeme prohoda

i razmena svega, za jedno postojano ni{ta – melanholi~noj iepifanijskoj u isti mah. Jer mala vrednosna sazve`|a ovogpoetskog sveta, u svakom su trenu ona mogu}a, odbegla bliz-ina, i re~ koja ih iscrtava, sa u{}a je sveta koliko i sa samihwegovih

"rastajali{ta".Poetski znakSrbeMitrovi}a, otpo-

ran i gibak u isti mah, pokazuje se pogodnim za paroksizmeove poezije, za wene neravnine, weno magi~no so~ivo, wenerazlomke i kontroverze, wene pre~ice {to vode u jezi~kasabirali{ta:

"@ivot ti be{e dat:/ Deli} prostora,/Posebno

mesto; /Sad smrt je/Isto obe}awe" ([uma koja lebdi). Ili,kako kaè dvostih, posebno upe~atqiv u svojoj apsolutnojjednostavnosti i ~istoti:

"Jer ~ekuju}i dan/I no} za wom stiè" (No} i san).

U ovakvim stihovima Srba Mitrovi} je posve svoj, u svo-joj koì, u svojoj sobi, na svom

"uskom leàju", u svom pesni~-

kom bi}u, u gorqivosti sre}e i patwe, {to potkrepquju

koraci 9-10

180

tekst kao obistiwenu mogu}nost ogla{avawa du{e – u wenomsaglasju i sporewu sa sobom, na samom pragu preseqewa, u is-ku{ewima, sumwama, borbi i predaji – u seobi ~itavih sveto-va – od koji onaj drugi postaje prvi, ~ak i tamo gde se za~iwenovi ìvot. Privid wegove slave, ili {ar svih istina o pri-vidama.

Tu se krije i odgovor na mogu}e pitawe, koje se ne moèmimoi}i ni kada se odgoneta poetika ovog mudrog, opreznog,kontemplativnog pesnika – {ta treba da zna{ da bi bio pes-nik. Demone obmana i bogove ozarenosti, pomaè mi u ovajmah stih Garija Snajdera, pesnika, koga sam prvi put ~italaupravo u prevodu Srbe Mitrovi}a, u izboru Devet ameri~kihpesnika (~asopis Re~, broj 1, septembra 1994). [ta je, naime,za Srbu Mitrovi}a, pesnika, koji je preveo vi{e od dvadesethiqada stihova sa engleskog jezika, zna~ila poezija, kao ne-posredni kreativni impuls i ~in.

Traìti u wegovom delu formulacije o smislu stvarawa,izraziti pesni~ki kredo, bilo bi, bez sumwe, pogre{no. Na-metawe takvog inteligibilnog teksta unutar teksta, zatvo-renog u poeti~ke poruke, posve je udaqeno od Mitrovi}evelutaju}e, ne uvek i lagodne zapu}enosti kroz svekoliki lavi-rint nu`nosti koje biwegovog zaslepqenog i zbuwenog junaka,~oveka svakodnevqa,

"Homera univerzuma", nagnale da za-

nemi, da se ne ogla{ava, u prikra}enostima, trpqewu i neo-dumicama, i ose}awu nemo}i pred neizbe`nostima u vlastit-om bi}u, ili sred zbivawa na velikoj sceni sveta, na kojunema nikakvog uticaja.

Za Srbu Mitrovi}a poezija nije magija. Prenose}i sna`-no i upe~atqivo, iskidano i iskrzano, poput razgovornog,neugla~anog govora, autenti~no iskustvo, ona zapravo, na sva-ki na~in koji joj je mogu} i ostvariv, osloba|a zabluda – iupravo tako postaje lekovita.

U spontanosti stvarawa, nesavr{enosti i neizbru{enos-ti intimno obojene fraze, pismom melanholije koje se svesnopoigrava starinskom romanti~nom intonacijom, raskraja-ju}i svaki prisenak snova o idili~nom skladu, i o subjektiv-noj mo}i da ga kreira i wime vlada, SrbaMitrovi} je u stihupronalazio verni, ìvotni odah, pa i sre}u, {to takav vidnepatvorenog iskustva uop{te postoji, {to ga i sam moèdosegnuti.

Stvarawe je za ovog pesnika, dakle, i najautenti~nije i naj-kompleksnije svedo~anstvo o postojawu uo{te, pa iwegovom vla-stitom. Jedan nesavr{en poku{aj, i ve~iti, nedovr{eni nauk.

naziv rubrike

181

Ako bih se, uza sve, mogla i smela poigrati i pitawem ko-ji mu je od pesnika angloameri~ke moderne poetske orijen-tacije, koga je prevodio, uistinu bio najbliì, odlu~ila bihse za uzorni primer i poetsko iskustvo Filipa Larkina, zakoga je poezija, u toplim, i nekonvencionalno lirskim, sva-kida{wim albumima se}awa i nade, obmane i jasnog pogleda,iluzije i realnosti, samo}e i sapripadnosti, sputanosti islobode – kako ju je ina~e, kao Larkinov prevodilac, i samSrbaMitrovi} tuma~io – bila pitawe zdravqa, sposobnos-ti da se stvari vide onakve kakve jesu, kakve su oduvek, ikakve }e u svojoj elementarnoj i svagda{noj prolaznoj su{-tini, uhva}ene u jednom ìvotnom trenu, uvek biti.

Primicawa su{tinskim, svedenim zakqu~cima, koji viz-iju trajawa oslikavaju bojama slavqa, prisnim sli~icama namozai~kom muralu svakodnevqa, dana i no}i, ili kao notnizapis, i ose}awe pripadnosti velikoj

"simfoniji vremena",

Srba Mitrovi} je iskazivao razli~itim pesmotvornimoblicima, odràvaju}i stihovnu naraciju gipkom, spasonos-no diskurzivnom, i izdiù}i svoju uznemirenu fantastikustvarnog kao autenti~ni brodolomnik no}i zastavu predaje,ostvaruju}i ipak i svoja mala, tiha i jednostavna usidrewa upejzaè duhovne plovidbe, ~ak i kada oni sadrè onu odlu~u-ju}u poentu {to saìma dramati~no udaqene slike i spozna-je. Paradoks se tu ukazuje kao pesni~ko svetlo na pu~ini, samuzorak ìvotnih kontroverzi i odgovor poretku istine, iupravo stoga, sred svih kolebawa, nedoumica i o~aja, nudi nasvoj na~in umiruju}u, spokojno mudru i meku pesni~ku notu.

"Neizbe`no je biti gubitnik/Koji u krilo roni suze/ Rado-

snice" – kaù stihovi, zabeleèni nimalo slu~ajno u zbir-ci sa imenom Gozdba.

Biti gubitnik na velikoj Gozbi svetova, {to razmewujusvoja mesta, pokretana energijom slu~aja, obavijena, ~as po-vojima i plahtama, ~as pokrovom na{ih sudbinskih ome|ewa,u pokretnoj skici nedovr{enosti {to rawavaju i ushi}uju,preme{taju}i trenutke spokoja na budu}e mesto tuge, u nikaddo kraja ispisanu dramu promena, zna~i, ipak, i u samojsu{tini, biti u~esnik u svetkovini postojawa, kojoj pripa-da i na{ osve{tani prah, {to zna istinu o sebi samom, otragu tragova na{eg prisustva, kao razgovet tog saznawa, uvrtlogu koji ga prima i sa wim se, svemo}no, obnavqa i traje.

Dinami~ki sklop lirske pesme u Srbe Mitrovi}a je sin-teza datog, okrznutog, raspoloìvog, pretrajalog, sa onim na-diru}im – otisak u duhu i bi}u koji ostavqa intimno i op{te,osetqivo i indiferentno, blisko i udaqeno. Wegovi stihovi

koraci 9-10

182

su poput tra~nica, koje su naporedne, ali na kojima se izne-nadno, bez upozorewa, na nepredvi|enim mestima, sagleda-vawa, individua, svet i univerzum susre}u, spajaju, i u istom,velikom udesu, rasta~u, da bi se negde, u pri~i koja traje vannas, obnovile u svom novom neraspletu. Sjediweni, doìvqaji opservacija, emocija i iskustvo, daju snaàn i samosvojnipe~at ovom stvarala~kom rukopisu, {to se u nizu kwiga, usamoj svojoj osnovi obnavqao, mewao, i plodno potvr|ivao.

Poezija je Srbi Mitrovi}u, {eta~u kome su godine i bo-lest uskratile mogu}nost putovawa i izlazaka, odmeravaju}imu i san i disawe, bila, uza sve, i najneposredniji i naj-iskreniji vid komunikacije. Rado je svoje rukopise u nasta-jawu poveravao prijateqima, uistinu mare}i za ono {to bimogli re}i.Magline, sazve`|a, kwiga nastala za ne{to vi{eod godinu dana, najve}im delom tokom 2006, u kratkom vre-menu za jednu tako bogatu zbirku, pretrpela je, takvim pro-verama, ozbiqne promene, ali i pre{la put ka sigurnom zao-kruèwu, uz zadivquju}u koncentraciju svog autora, wegovustvarala~ku voqu i sveìnu. Ona nosi sve odlike zrele poezi-je, neposustalog dara promi{qawa i varirawa onih formilirike koje su ovom pesniku bile najbliè.

I{~ekuju}i mogu}nost da se rukopis objavi, sa uverewemda }e to biti upravo 2007 (kako i stoji na prvoj strani ruko-pisa), Srba Mitrovi} je zapo~iwao i nove zapise. U malomkompjuterskom arhivu na{la se i pesma Za Kaju – KajokoJamasaki Vukeli}, pesnikovu dugogodi{wu prijateqicu – sakojom je, posebno u prevo|ewu japanske lirike dugo i uspe{-no sara|ivao. Davno zami{qena, pesma je bez sumwe dovr{e-na s po~etka 2007. Ovom prilikom prikqu~ujemo je do tan-~ina uskla|enoj kompoziciji kwige, sa uverewem da po svemupripada wenom korpusu i stvarala~kom duhu. TekstOvla{neopaske o haiku pesmama i zbirci

"SKalemegdana", zapis koji,

iako koncizan, odraàva su{tinu pesnikovog odnosa premahaiku pesmi, koja ga je tokom niza godina inspirisala i stva-rala~ki podsticala, i koja se, budu}i i sama dvojna su{tinalirskog, naprosto prepoznavala u samoj osnovi autorove viz-ije o su{tinskim mogu}nostima i obzorima poezije. Ovajsaèti tekst predstavqa i biografsko i autopoeti~kosvedo~anstvo. Do sada neobjavqeno, nalazi svoje prirodnomesto u ovoj kwizi.

Pamtim kako me je upravo jedno Srbino haiku ostvareweostavilo bez daha, u trenutku kada mi ga je moj prijateq upu-tio, 23. oktobra 2002. godine, elektronskom po{tom, u lepom,setnom pismu, i prosjaju prijateqskih toplina. Uz upravo

naziv rubrike

183

nastali haiku, pridodao je, neuobi~ajeno razgaqen wegovimnastankom, i ovu re~enicu:

"Namenio sam mu sudbinu epitafa!"

U danima vrlo sveìh se}awa na SrbuMitrovi}a, wegovupesni~ku i li~nu neponovqivost, a posebno nad kwigom poez-ije ~iji sam nastanak pratila, i koja }e postati wegovo tes-tamentarno delo, pitala sam se, odista ~esto, {ta je odlu~i-lo da pesnik ovakvu odrednicu veè upravo uz ovaj trostih.Bilo je i ranije haiku pesama – u zbirci Razgovet il vrtlogima ih pet, u zbirci No} i san ~etiri, a usledila je i ~itavazbirka, kwizi Magline, sazve`|a prisutna su dva. Za{to jedakle, pesnik izdvojio ba{ ove stihove – Ki{na kapqi-ca/bubri na mome dlanu./Pupoqak neba – objavqene kasnije, unizu od dvanaest haiku pesama, u zbirci Gozba – i dao im,mimo obi~aja, tako izdvojen zna~aj.

Maleno ostvarewe, povod za slikovne, stilske, pre svegaduhovne ve`be, skladni uzorak bliskog, dose`nog u svemu iz-mi~u}em, kolebqivom. Prikladno sa~iweno, unutar zadatihproporcija, koje sadrè fragment se}awa, ili da{ak upravoproìvqenog trena, a odaju pah savr{enstva, u onom pro-laznom i nesavr{enom.

Evo ga, dakle, delce opaàja, ~edo duha i uma, na putu zre-wa i esteti~ke odsudnosti, koja spaja hemisfere, kulture,drevno i sada{we, pro{lost i budu}nost. Izdvaja se iz svega,kao biserno ostrvo, da bi se vratilo svom kontinentu iskust-va, opaàja, i otkri}a, uz neku prikrivenu autorovu svest daje i taj zapis, u svemu dovr{en, po svom karakteru i sam skica,u velikom prolaznom obla~ju sveta, koje sprema ve} novu kap.Ve~nost, koja nam izmi~e, u magnovewu jedine trajnosti –promena.

Puki verbalni obred na tom kratkom putu preokre}e se uogled, osmatrawa, iz blizine, a opet i iz nekog drugog vreme-na i prostora, koji nas prevazilaze.

Prisutno je tu ne{to iz iz reda velikih Odenovih inspi-racija, na koje me podse}aju upravo stihovi koje je Srba Mi-trovi} preveo, asociraju}i na ono {to moè biti gotovo sa-vr{eno,

"A ipak vidqiva tvar,/Zemqa, Nebo, i nekoliko dra-

gih imena".

I sve najednom postaje jasno: ova malena pesma nosi u sebisu{tu strukturu i pokret metastrofa, poloènih u samuosnovu lirskog pisma Srbe Mitrovi}a. To je zapravo pupoqakPoezije. Pesni{tva, kakvom se ovaj autor najradije prikla-wao, i koje je naj~e{}e stvarao. Kao

"jedno iskustvo saznavawa

sveta, pam}ewa i ~uvawa svega onoga {to se smatra vrednim".

koraci 9-10

184

Odlazak pesnika – kao i svaki odlazak, ispravio bi meSrba Mitrovi} – otvara posebnu dubinu u vremenu.

U woj su, umesto epitafskih, zaustavqenih, okamewenihistina, mogu}a listawa. U vremenu, u wegovoj teleskopskojdubini, Srbin

"epitaf", i wegove metastrofe, verujem, bi}e

povod da neko, radoznalo i nepristrasno, zatraì uvid upesni~ke spise. U nesposredno pesni~ko iskustvo, lirske ek-spertize. U delo. Nemilosrdno, mo`da i osetqivo, {to i o~e-kujemo od svake budu}nosti, traì}e dokazni materijal –gra|u na{ih snovida, razlistano vreme.

Ovo na{e, i ono svagda{we.

I na}i }e. U skromnosti, mo}i i nemo}i, slavqu i teskobi,gozbi i àobi svogìvotnog trena, Pesnik se za to pobrinuo.

naziv rubrike

185

Sla|ana Milinkovi}

LAGANI RUÂK U KUPATILU

Kakva bi to metropola bila da nije imala svoje taverne,barove, i kulinarije, naro~ito kada se zna da je za to vreme bi-la zaista jedinstvena, zapravo, jedina u svojoj klasi. Kada ma-lo boqe razmislim, ~ini mi se da su upravo Rimqani bili tikoji su ovu odrednicu dodali spisku prepoznatqivih karakte-ristika svetskog centra. Jer, oni su zaista umeli da uìvajuu slavi koju je nepobediva rimska legija izvojevala na skoro~itavom prostoru tada{weg poznatog sveta. Umeli su Rim-qani da uìvaju u svemu, ali naro~ito u uìvawu, oni su gazapravo i izmislili. Jedna od tekovina nenadma{ne rimskeimperije bila je ose}aj va`nosti i izvesne mo}i kojom je krozìvot hodio svaki rimski gra|anin – bez obzira na dru{tve-ni status i imovinsko stawe. I oni najsiroma{niji proleta-rii – koji su dràvi koristili samo svojim potomstvomproles, u smislu pribavqawa vojne snage – i oni presti`ni izaslu`ni, jednako su bili rimski gra|ani. Razliku me|u wi-ma je odre|ivao samo imovinski cenzus, koji je koliko pred-nosti, imao i toliko mana; kao, recimo, ve}e poreze i davawaza javne priredbe, dok je onaj siroma{an mogao da bez ikakvenaknade, jer ni nema od ~ega, da uìva u 'hlebu i igrama' jer jerimski gra|anin. Dobro, ne sporim da nije bilo razlike ukvalitetu hleba i ponu|enih igara, ali ih je jednako bilo, idok god je tako, imalo se u ~emu uìvati. I ne zaboravite, bioje to solidan fundament pax Romanae. Svaki pravi Rimqa-nin je, na primer, uvek pio vino (voda se koristila iskqu~i-vo za odràvawe higijene). Bez obzira koliko da je siroma{an,ne bi okusio pivo – pi}e egipatskih faraona, ali za Rimqane

koraci 9-10

192

]UFTE OD MU[QI

½ kg mu{qi, o~i{}enih½ L kuvanog griza5 jaja100 gr badema

Mu{qe o~isti, odstrani ìlice i skuvaj ih (jo{ je boqeako ih uzme{ smrznute). Za to vreme skuvaj jaja, griz na mleku(da dobije{ masu od oko ½ litre) i popari bademe, tako da ihmoè{ oqu{titi. Kada se sve prohladi, isitni mu{qe, na-ribaj jaja i sve pome{aj sa ohla|enim grizom, pa za~ini bi-berom. Od ove mase pravi }ufte u koje }e{ utisnuti bademe.Pe}i }e{ ih u maramici, i vru}e preliti vinskim garumom.

LIGWE NA @ARU

Za ligwe na àru istuca}e{ biber, rutvicu, dodati malomeda, likvamen, vino ukuvano do tre}ine i nekoliko kapi uqa.

LIGWE NA @ARU

U zavisnosti od broja osoba, oprati odre|enu koli~inuligwi, osu{iti ih i prìti. Sve vreme kvasiti ih metlicomi prelivom od: po 1 ka{i~ice tucanog bibera i rutvica, 1ka{ike meda, 1 ka{ike uqa i po 1 dcl likvamena i belog vina.[ta od preliva ostane, posluìti uz prène ligwe.

IZVRNUTA PATINA

Proprì piwule i orahe i iseckaj ih sa biberom, likva-menom, medom, mlekom i jajima. Dodaj par kapi uqa.

Recept deluje nedovr{eno. Pretpostavqam da nedostajedeo koji bi mogao, na primer, da glasi:

"Zgrejati na blagoj

vatri dok se ne zgusne, ohladiti i izvrnuti na posluàvnik".

PR@ENI ORASI SA MEDOM

U suvom tigawu isprì orahe, bademe i le{nike, svakuvrstu posebno. Za to vreme ugrej med i ukuvaj ga da se zgusne,pa ume{aj vo}e, a kad se malo prohladi, re|aj ga ka{i~icomna prethodno ohla|en pleh, pa ga na kraju stavi u zamrziva~da se stegne.

koraci 9-10

186

tre}erazredni bu}kuri{; nitimleko – pi}e za decu, a ne zaqu-de; ve} iskqu~ivo pi}e bogova. Jer {ta su drugo Rimqanibili u o~ima ~itavog sveta (a naro~ito svojim), do bogovame|u smrtnicima? Znamo da su ~ak i robovima davali vino, o~emu svedo~i Katon Cenzor u De agriculutura. Koliko subili istrajni u svom hedonizmu, {to }e kasnija hri{}anskadoktrina etiketirati kao poro~nost, najboqe svedo~e rim-ski satiri~ari i komediografi, neprevazi|eni kriti~aririmskog dru{tva, ~ija su nam sa~uvana dela dragoceni izvorza sagledavawe rimskog na~ina ìvota. Tako ismevaju starcekoji jo{uvekredovnopohode no}nelokale u rimskoj luciOsti-ji, kao da sumla|animom~i}i; nezasite rimskematrone 'sprem-ne na sve' u odsustvu svojih muèva, lopovsku rimsku gospodu,varqive poslovne qude, pohlepne }erke ka}iperke, rimskumlade` koja ceo dan drema, ~ak i nevaqale robove!

Realnost rimskog na~ina ìvota po~iwe da se nazire i uSenekinim pismima, koji se àli na ono {to je bio prinu|enda slu{a kroz prozor svoje ku}e: kako kola~ar, kobasi~ar iposlasti~ar spopadaju po{ten svet po ulici svojim razno-vrsnim ponudama, i razne besprizorne restoranxije koje 'buk-valno za togu vuku mu{terije', nadvikuju}i se svaki na svomkarakteristi~nom akcentu.

Ne sme se nikako izgubiti iz vida da su upravo Rimqaniustanovili instituciju ~uvenog parazita, simpati~nog ineizbe`nog stanovnika ostave, uhlebqenika tu|e kuhiwe ivinovnika preostalog od ne~ije gozbe.

"Staru i drevnu slu`bu svojih predaka ja sluìm, uz to

negujem i sa velikom brigom o woj se staram. Jer, me|u mojimprecima nije bilo nikog ko svoj stomak nije parazitiraju}ihranio. Otac, deda, pradeda, ~ukundeda, navrndeda, kur|el iaskur|el, ko mi{evi su vazda tu|u hranu jeli i nikada ihniko nije mogao u pro`drqivosti nadma{iti. I wima poro-di~no ime be{e Debelobrazi. Stoga ja ovu slu`bu negujem idru{tveni poloàj starih ~uvam, i ne}u cinkariti niti miprili~i bez rizika u kra|u tu|ih dobara i}i!"

Plaut,Persijanac

Kako je to izgledalo u ìvotu i o~ima nezamislivo boga-tih Rimqana, najboqe svedo~i Petronijev Satirikon sanezaboravnim scenama sa Trimalhionove gozbe.

Dobro, ako je ovo bio poku{aj sagledavawa ekstrema rim-skog dru{tva, kako je izgledala dnevna rutina obi~nog rim-skog gra|anina.

naziv rubrike

187

U anti~ka vremena, bez obzira na pripadnost staleù, ni-je se jelomnogo.Iz daleka gledano, imali su , kao imi tri obro-ka, ali su bili malo druga~ije raspore|eni, s obzirom da imna uslove ìvota i podnebqe, najva`niji obrok u toku danadoga|ao se predve~e, na prelasku dana u no}. Za to se vaqalodobro pripremiti, bilo da je re~ o skromnom okupqawu svihuku}ana u domu skromnijih mogu}nosti, ili o rasko{noj goz-bi u ku}i okorelih rimskih bogata{a. Svako na svoj na~in, aurbaniìvaq je u tu svrhu (ako ne bi stigao ranije), obavezno~inio neizostavnu posetu kupatilu.

Rimska kupatila su u anti~kom svetu predstavqala mnogovi{e od javnih ustanova za odràvawe higijene. Bili su to za-pravo centri dru{tvenog ìvota, poput modernih elitnihfitnes i velnes klubova, koji su pruàli raznovrsne sadr-àje: od br~kawa i egzercirawa, preko filozofskih raspra-va, bistrewa dnevne politike i najnovijih tra~eva, do sklapawaozbiqnih i profitabilnih poslova i, naravno, brakova. Tusu se sastajali prijateqi, ro|aci i poslovni saradnici da bipro}askali uz fla{icu razgovora, ali i dobar zalogaj. Razno-vrsni zalogaj~i}i (Rimqani su bili pravi majstori seckawai aranìrawa hrane), apetisani i aperitivi, bili su neiz-beàn za~in ovakvih okupqawa. Jo{ je Seneka Filozof pisaoo kola~aru, kobasi~aru i poslasti~aru koji su doslovno vre-bali 'izgladnelu' rimsku gospodu.

Posledwa viweta u na{oj slici svakodnevnog privatnogìvota u anti~kom Rimu predstavqa ni malo hvale vrednu sce-nu, kakvu nam donosi razgovor u Tigelinovom kupatilu (kojeje, po svemu sude}i, Rimu poklonio ozlogla{eni Neronovministar). Sude}i prema svedo~anstvu koje nam je sa~uvaoFilostrat, za kupatila su bukvalno bili vezani barovi i re-storani, ~ije se gazde nisu libile da u kupatilo po{aqu 'mom-ka' sa sveìm ponudama, {to je okupqenoj druìni u kupa-tilu omogu}avalo da onde provedu ~itavo ve~e bez ikakvogoskudevawa. Izvod koji sledi je preuzet iz jednog neobi~nogrukopisa, bilingvalnog priru~nika Svakodnevna konverza-cija, namewenog Grcima koji su u~ili latinski i Rimqanimakoji su u~ili gr~ki. Izmi{qeni pripoveda~ prire|uje ùr-ku za prijateqe, ali za razliku od Trimalhiona, nema svojihrobova, ve} je u kupatilo do{ao na ve~erwu zabavu, te ve~ezapo~iwe odabirom odgovaraju}eg posluìteqa u kupatilu:

"Za mnom! Da ti! Pobrini se dobro za na{e stvari i po-

traì nam mesto. Ja }u samo da porazgovaram sa parfumerom.

– ]ao, Julije, daj mi miri{qavih masti za dvadeset. Ne,ne, najboqeg kvaliteta.

koraci 9-10

188

– A sad, momak, razveì mi sandale, skini mi togu, nauqime. Tako. Hajmo sad.

Nakon prikladnog egzercirawa i kupawa, prijateqi su sepreselili u restoran. Dru{tvo od nekih dvadesetak mladi}aje moglo da naru~i{aroliki varijetet predjela i glavnih jela.

Ovo je moja gozba. Pome{aj nam vino i da se nalaktimo. Zapredjelo nam donesi cveklu i tikvu, i dodaj malo garuma uz to.Daj nam i rotkvica, donesi i no`, i malo salate i krastavacasa prelivom od sir}eta i garuma. Donesi i papke u crnom sosui puwenu sviwsku matericu. Uz to }emo beli hleb. Sos nekabude malo masniji. Sardine o~isti pre nego {to ih servi-ra{. Daj nam i sviwsku ple}ku, {unku i senfa. Zar riba jo{nije pe~ena?"

Spisak posluèwa koje je ovaj 'doma}in' naru~io za svojudruìnu se ovde ne zaustavqa, ali nema dovoqno prostora zapotpunu sliku toliko prezasi}enu preterivawem.

Pre|imo, dakle, na konkretnoi u dana{noj kuhiwiizvodivo.

Recepti koji slede poti~u izApicijevog kuvara, jedinstve-ne kompilacije recepata i kulinarskih saveta, najstarijegkuvara, pisanog na tlu Evrope, koji se datira na sam kraj Rim-skog carstva, mo`da oko 400. godine, mada je to veoma sporno,s obzirom na ono{to znamo oApiciju i samom tekstu. Naime,Apicije je ime legendarnog gurmana koji je ìveo u Avgusto-vo vreme, neka ~etiri veka pre vremena u koje se datira pome-nuti tekst. Pri tome se ne zna pouzdano da li je ~uveni Api-cije bio: slavni kuvar, ugledni bogati Rimqanin koji jefinansirao rasko{ne gozbe, mo`da neki arbiter convivii, iliprosto nadaleko poznat sladokusac ~ija je slava nenadma{nepro`drqivosti poìvela toliko i nadaleko da kumuje prvomposvedo~enom evropskom kuvaru. I tako se postavqa pitaweda li je De re coquinaria (ili O kulinarskom ume}u) zaistawegovo delo? I, ako jeste, ~ije? Kaù da je u svoje vreme po-menuta zbirka recepata bila neka vrsta kwige 'za pod glavu'.To nam, zapravo, ne govori dovoqno, s obzirom da je tekst donas stigao u krwem izdawu, sude}i po sadràju nekih rece-pata, a i podela u X kwiga, koja je kasnije izvr{ena, navodi dasu mnogi recepti izostavqeni. Iako sadrìmnoge skupocenesastojke, a neki recepti sluè za pripremu veoma egzoti~nihjela, ono {to je sa~uvano do dana{wih dana zapravo je praviprakti~ni priru~nik. Pisan je latinskim jezikom kojim sugovorili Rimqani nièg roda, 'vulgarnim latinskim', ite{ko da je bio literatura bogatih za pred spavawe, ve} prebukvar za kuvare za pripremawe rimksih |akonija.

naziv rubrike

189

I tako, da ne bi ve} poslovi~no 'al se nekad dobro jelo'ostalo tek puki refren ~uvene pesme, i da bi na{e doma}ice,umorne od prelistavawa ozbiqne literature, a prezasi}eneod {panskih, japanskih i ostalih vetrova, predlaèm da osve-è svoje jelovnike i najmilije obraduju lakim, laganim izdravim jelima autenti~nog rimskog ukusa.

Pre nego {to poùri sa bilo kakvim zakqu~kom, ~italacbi trebalo da ima na umu da je ovde predstavqena rimskavarijanta brze hrane, onako uz razgovor, s obzirom na to da jeugledni Rimqanin nakon posete kupatilu morao jo{ da svra-ti do Foruma i onde pro}aska, ili sa znala~kim uvaàvawemi interesovawem prodiskutuje o aktuelnim temama urbaneili osvaja~ke problematike. Da ne bi dao povoda za zlobnaogovarawa, morao je on ispuwavati sve dnevne obaveze (a tonikako ne bi mogao na gladan stomak), u {ta svakako spada igozba u sopstvenoj organizaciji, ili uzvra}ena poseta, na ko-joj se tako|e morao isprsiti ili, preciznije, izstoma~iti –imaju}i u vidu da je za najve}u nagradu doma}inu (i kuvaru)smatrano glasno i so~no podrigivawe, uz razne propratnevizuelno-akusti~ne efekte. Bio bi to nepogre{iv znak da su|akonije za trpezom bile dovoqno ukusne, i za pam}ewe, a tekprepri~avawe... Kako bi ina~e opstala slika o umetnosti na-klowenom, miroqubivom ali ratobornom debelom Rimqa-ninu, koja lebdi nad svakom rimski obojenom temom? Mo`dasu neki i bili zavedeni atletski gra|enim mladi}ima sarimskih vaza, statua ili slika iz Pompeja, ali bi trebaloimati u vidu da su to verovatnije tek kopije gr~kih origi-nala, mahom predstave boànstava, koja i nisu mogla druga-~ije izgledati, kad su jela samo nektar i pila ambroziju.

Da ne bi sve ovo zvu~alo kao kritika autenti~no rimskog,i da ne bi neko pomislio da rimski umetnici nisu znali {taje prava inspiracija, nego samo puka imitacija, ne pobijam dase na pomenutim slikama nije mogao na}i i poneki neuhra-weni Rimqanin, ~ije odurno mi{i}avo i odbojno skladnotelo nedvosmisleno ukazuje na niè dru{tvene lestvice, nakojima su bili rimski vojnici, prosti puk ili robovi, ~ijidnevni raspored nije obavezivao na tako zahtevnu ishranu. Pra-vi Rimqaninnikadanebi sebeponizioradomu znoju lica svog,ili, ne daj Boè, da zara|uje za ìvot pa da ga potomci prezrukao 'crnu ovcu' koja im je ukaqala besprekorno rimsko po-reklo. [to se ti~e vitkih Rimqana koji su u{li u analesvetske istorije, pri~a se svodi naKatone, Sulu iCezara.Prvije bio ube|eni konzervativac, ~uven po moralnom ~istunstvui strogosti, te je propagirao ustezawe od svega i sva~ega –

koraci 9-10

190

dakle dekadentna li~nost. Sula je ostao poznat po prekoj ihirovitoj naravi, nije se ustezao ni od ~ega i proskribovao jekoga god je stigao – dakle, suvi{e napredna li~nost (~ijerukovo|ewe unutra{wom politikom sadrì elemente vizio-narstva). ACezar, poznat kao energi~an i veoma spretan, ~o-vek od akcije na svim poqima, po~ev od politi~kih, prekostrate{kih, sve do qubavnih podviga, koje je preduzimao, ikoji svakako nisu bili dobri za varewe, bio je isuvi{e pro-gresivna li~nost. I sva sre}a da se uglednoj rimskoj gospodinije dopadalo toliko rasipawe preda~kog blaga na besmi-slena osvajawa, te su ga ~asno uklonili sa scene poslav{iusvojenog sina Bruta da ga urazumi. Time je on u kodeks diplo-matskog re{avawa politi~kih neistomi{qenika uveo

"rim-

ski na~in" (nalazi se nekoliko poglavqa ispred"rumun-

skog"), ina~e danas ne bi bilo velesila, Amerike i Engleske,ve} bi svi ìveli u jednom kosmopolitskom dru{tvu, deca biu{kolama u~ila latinski jezik

"da ih ceo svet razume", eli-

ta bi i{la u pozori{ta i na kwièvne ve~eri, aìvotni stan-dard bi, verovatno, bio nedopustivo zadovoqavaju}i. Kamobi oti{li moral i dru{tvene norme? Zato sebi udovoqitena rimski na~in i ne razmi{qajte o tome {ta bi bilo kad bibilo...

NEOBI^NO ZAÎWENO VINO

Sastav neobi~no za~iwenog vina: stavi se oko 15funti (7 kg)meda u bakrenu posudu, u koju su prethodno stavqena dva sek-stara (1L) vina, tako da se vino ukuva dok se i med kuva. Zagre-jano na blagoj vatri od suvog drveta, me{ati varja~om dok sekuva. Ako po~ne da baca kqu~, zaustavi se dolivawem vinaili skidawem posude sa vatre. Kad se vatra ohladi, ponovo sepotpali. Tako dvaput, triput, a onda se skine sa vatre i su-tradan skine pena. Tada stavi ~etiri unce istucanog bibera,tri skripule mastike, po dram (4,35 gr) lista valerijane i{afrana, pet pe~enih ko{tica urme, kao i same urme omek-{ale u vinu (prethodno potopqene u odgovaraju}oj koli~inii vrsti), tako da me{avina bude blaga. Po{to je sve ovakopripremqeno, prelije se sa osamnaest sekstara (oko 9 L) la-kog vina. Gotovom vinu se doda jo{ i ugaq.1

1 Upotreba ugqa za ~i{}ewe vina i uqa bila je veoma rasprostrawena.Uàreni ugaq (koji ima veliku apsorpcionu mo}) se ubacivao u te~nost iverovatno nakon izvesnog vremena vadio napoqe. Ne{to sli~no seprimewuje i danas u pre~i{}iva~ima za vodu na bazi aktivnog ugqa.

naziv rubrike

191

LUKANSKE KOBASICE2

Istuca se biber, kim, ~ubar, rutvica, per{un i gran~icelovora i ume{a se likvamen i dobro isitweno meso, tako dase posle moè vaqano proprìti sa smesom. Po{to se nalijelikvamenom i doda biber u zrnu i obilato masno}e i piwula,napuni}e{ dugo i tanko crevo i obesiti ga da se dimi.

LUKANIKE

Oko 2 kg so~ne sviwetine, mlevene1 ka{i~ica mlevenog kima1 ka{i~ica mlevenog bibera1 ka{i~ica sveè ili su{ene rutvice2 supene ka{ike seckanog sveèg per{una10 isitwenih listi}a lovora20-tak zrna crnog bibera2 supene ka{ike o~i{}enih badema3 supene ka{ike likvamenacrevo za kobasice

Sve sastojke dobro sme{ati, napuniti creva i obesiti ihda se dime.

]UFTE3 OD MU[QI

Skuvane mu{qe izdrobi i o~isti od ìlica, zatim ovomdodaj komadi}e kuvane je~mene ka{e, jaja, biber i likvamen.Od ovoga }e{ praviti }ufte sa piwulama4 i biberom. Pe}i}e{ ih u maramici, preliti vinskim garumom i sluìti kao}ufte.

2 Ove kobasice u Rim su doneli vojnici koji su slu`bovali u Lukaniji,verovatno oko 11. veka pre nove ere (up. Varr. L. L. 5, 111). Qute, za~iwenei potom dimqene, ove kobasice, u narodu poznate kao lukanike, i daqe seprave u mnogim zemqama, od Palestine do Brazila. U dana{wim nazivima~ak je mogu}e nazreti i wihovo lukansko poreklo. Tako se, na primer, uBrazilu ova vrsta kobasice danas zove lingvika. Naziv je pre{ao u gr~kijezik, gde mu je zna~ewe pro{ireno, tako da danas ozna~ava svaku kobasicu.U na{oj narodnoj kuhiwi ima kobasica koje se na sli~an na~in pripremaju,ali se imenom ne mogu dovesti u vezu sa Lukanijom.

3 Zapravo je re~ o vrsti{koqke spondylus gaederopus, jezerskoj i morskoj,ne{to ve}oj od mu{qi, ali bi one ipak bile odgovaraju}a zamena.

4 Piwule su semenke {i{arki nekih vrsta crnogorica, na primer ari{a.Mogu}e ih je na}i na crnogorskom primorju, ali nisu vi{e tolikozastupqene u doma}em kulinarstvu. Kako im je ukus sli~an bademu, najboqeje koristiti ovu zamenu.

naziv rubrike

193

PUWENE URME

Velike ili male urme o~isti od ko{tica, pa napuniorasima ili piwulama, ili tucanim biberom. Posoli ihspoqa i prì u ukuvanom medu, pa iznesi.

PUWENE URME

Urme o~isti od ko{tica, pa ih napuni orasima ili bade-mima. Malo ih posoli spoqa i ukr~kaj u medu koji si pret-hodnomalo razredio vinom. Vatramora da bude blaga, a urme sugotove kada quska po~ne da im se odvaja (oko 5 do 10 minuta).

PATINA OD RIBE

Pripremi bilo koju ribu da èli{, stavi je sirovu u ti-gaw. Dodaj uqa, garuma, vina, vezu praziluka i korijandera;dok se kuva istucaj biber i vezu lovora i origana, dodaj sok odkuvawa ribe, u to razbij dva jajeta i izme{aj. Izru~i u posudui pusti da se veè. Kada je gotovo, pospi biberom i posluì.

Ovo jednostavno jelo moète napraviti sa bilo kojombelom ribom po izboru, a ja vam preporu~ujem list.

– fileti lista (po èqi u skladu sa brojem osoba, receptje pravqen za 2 osobe)

– 1 supena ka{ika maslinovog uqa– 2 supene ka{ike garuma– 1½ dcl belog vina– 2 ve}a praziluka– 1 supena ka{ika sitno seckanog sveèg korijandra ili

ka{i~ica suvog– ½ ka{i~ice mlevenog crnog bibera– po 1 ka{i~ica seckanog lovora i celera– 1 supena ka{ika seckanog sveèg origana ili ka{i~ica

su{enog– 2 jajeta

Filete posoliti, staviti u èqenu posudu, pogodnu zape~ewe u rerni, preliti uqem, garumom i belim vinom, tedodati na kolutove se~eni praziluk i korijander, i pe}i uunapred zagrejanoj rerni na oko 200 stepeni, nekih 15-tak mi-nuta dok ne porumeni. Za to vreme u avanu istucati biber, lo-vor i origano pa, kad je riba gotova ocediti u avanu sok od pe-~ewa i u to razbiti 2 jajeta. Dobro izme{ati, preliti prekoribe i ponovo vratiti u rernu da se zape~e. Sluìti toplo, apre izno{ewa posuti sveè mlevenim biberom.

naziv rubrike

193

PUWENE URME

Velike ili male urme o~isti od ko{tica, pa napuniorasima ili piwulama, ili tucanim biberom. Posoli ihspoqa i prì u ukuvanom medu, pa iznesi.

PUWENE URME

Urme o~isti od ko{tica, pa ih napuni orasima ili bade-mima. Malo ih posoli spoqa i ukr~kaj u medu koji si pret-hodnomalo razredio vinom. Vatramora da bude blaga, a urme sugotove kada quska po~ne da im se odvaja (oko 5 do 10 minuta).

PATINAOD RIBE

Pripremi bilo koju ribu da èli{, stavi je sirovu u ti-gaw. Dodaj uqa, garuma, vina, vezu praziluka i korijandera;dok se kuva istucaj biber i vezu lovora i origana, dodaj sok odkuvawa ribe, u to razbij dva jajeta i izme{aj. Izru~i u posudui pusti da se veè. Kada je gotovo, pospi biberom i posluì.

Ovo jednostavno jelo moète napraviti sa bilo kojombelom ribom po izboru, a ja vam preporu~ujem list.

– fileti lista (po èqi u skladu sa brojem osoba, receptje pravqen za 2 osobe)

– 1 supena ka{ika maslinovog uqa– 2 supene ka{ike garuma– 1½ dcl belog vina– 2 ve}a praziluka– 1 supena ka{ika sitno seckanog sveèg korijandra ilika{i~ica suvog

– ½ ka{i~ice mlevenog crnog bibera– po 1 ka{i~ica seckanog lovora i celera– 1 supena ka{ika seckanog sveèg origana ili ka{i~icasu{enog

– 2 jajetaFilete posoliti, staviti u èqenu posudu, pogodnu za

pe~ewe u rerni, preliti uqem, garumom i belim vinom, tedodati na kolutove se~eni praziluk i korijander, i pe}i uunapred zagrejanoj rerni na oko 200 stepeni, nekih 15-tak mi-nuta dok ne porumeni. Za to vreme u avanu istucati biber, lo-vor i origano pa, kad je riba gotova ocediti u avanu sok od pe-~ewa i u to razbiti 2 jajeta. Dobro izme{ati, preliti prekoribe i ponovo vratiti u rernu da se zape~e. Sluìti toplo, apre izno{ewa posuti sveè mlevenim biberom.

koraci 9-10

194

195

Du{an Stojkovi}

RAFALIMETAFORA RA[E LIVADE

Ra{a Livada:Pesme

Beograd, Prosveta, 2006.

Posle trideset godina pesni~kog }utawa ogla{ava se Ra{aLivada. To ogla{avawe je, jednako kao i Livadino }utawe,pomalo neobi~no. Pesnik se – recimo to najpre – nipo{to nediè iz pesni~kog groba. Wegova poezija je neprestano bilaprisutna u svesti i podsvesti onih koji su se poezijombavili, bilo da su je pisali bilo da su promi{qali o woj. Una{oj kwièvnoj istoriji, iako rano pesni~ki umuklih auto-ra ima (setimo se, na primer, Anice Savi} Rebac, MladenaLeskovca, GvidaTartaqekaopesnika za odrasle~itaoce,Alek-sandra Ti{me, Vladana Desnice; podsetimo se da se poezijisamo retko, ali maestralno, vra}ao Milo{ Crwanski, kao ida su lirici – smatraju}i svoj pesni~ki opus okon~anim – zaìvota zbogom rekli Milan Raki} i Mom~ilo Nastasije-vi}), }utawe Ra{e Livade je najproduktivnije i najizazov-nije.Wegovo }utawe govori. Ono samo sobom peva. Bekstvo odlirike ukazuje se zapravo kao wen esencijalni, unutra{wi,nezaustavqivi progovor. Na{a kwièvnost je imala pesnikeza koje se ~inilo da su se poezije odrekli, da bi joj se ondavratili u punom sjaju sa novoosvojenim pesni~kim prostori-ma i nespornom gustinom i zrelo{}u pevanog. (Privremenosu od poezije digli ruke i takvi svetski pesni~ki velikanikakvi su Pol Valeri ili Rajner Marija Rilke). Takvi su

terazije

koraci 9-10

196

pesnici Jovan Hristi} i Borislav Radovi}. Drugi je upravoonaj ko je na~inio izbor o kojem pi{emo iz jedine tri, davne,pesni~ke zbirke Ra{eLivade:Poprskan znojem kazaqki (1969),Atlantida (1972) iKarantin (1977). Smatraju}i verovatnoprvu zbirku prolegomenom i najavom kasnije realizovanog,Radovi} iz we preuzima jedino tre}i ciklus (bri{e mu, kao isvim ostalim ciklusima koji su se obreli u kwizi o kojojpi{emo, naziv) Morbidne o~i, a izostavqa ostale: Dobrotempirani ~asovnik, Katarke, Vreme mi{eva iNa margina-ma neshvatawa (dva sredwa od netom spomenutih sastoje se odvi{edelnih pesama; iz prve pesme Katarki pozajmqen jenaslov za na{ tekst). Izostavqene je i zakqu~na pesma Spo-menik. Ona je pomalo isko{ena aluzija na ~uvenu provoka-tivnu pesmu Rastka Petrovi}a, koja je na{em najve}em avan-gardnom pesniku natovarila na le|a sukob sa sinodomSrpskepravoslavne crkve. Wena isko{enost nagla{ena je time {toje ona, u su{tini, qubavna pesma u kojoj zaqubqeni spomenikgrade vlastitim telima. Ne bi bilo zgorega da se, uz napome-nu da je Livadin pesni~ki opus maksimalno sveden i zaokru-èn toliko da se i samo pravqewe bilo kakvog izbora izwega ~ini pomalo nepotrebnim, ukratko zadrìmo na onome~ega u Radovi}evom izboru nema. IzvanPesama ostala je veo-ma dobra qubavna, za Livadu prili~no, no vi{e prividno nostvarno,

"umivena" / tradicionalna pesma Intima. Isto se

desilo sa opsesivnim epitetom"mesnat" koji nalazimo u ne-

kolikim primerima (oni pokazuju raspon za~udnosti u Liva-dinoj lirici):

"mesnate lokomotive" (Dobro tempirani ~a-

sovnik, 1);"mesnato more" (Katarke, 2);

"o mesnatim o~ima"

(Katarke, 5). Zapamtimo i metafori~ku / personifikovanusintagmu

"vazduha zadihanog" (No}: liri~na), nadrealnu sin-

tagmu"trunke xeza" (Dobro tempiran ~asovnik, 1), kao i gro-

tesknu pesni~ku sliku:"pili su iz ~a{ica u kolenima" (Uz ci-

klus Dobro tempirani ~asovnik). Ne bi trebalo zaboravitini slede}u, taktilnu, poetsku sliku:

"sva joj koà himen" (Dob-

ro tempiran ~asovnik, 2). U zbirci nalazimo i jedan, potenci-jalni, neologizam (vezan ironi~no uz papu)

"harikirisati"

(kasnije, u poemiHoroskop otkrivamo ~itavu pregr{t:"kape-

tanoprvoklasni" /hleb/;"nadumovati";

"nadapsolutiti";

"o~e-

kiva~";"polnografski";

"poredamazonci";

"poredvolgani";

"poredjangcengjanci":

"poredmisipqani";

"socnadrealista";

u kasnijim zbirkama, posebno u Atlantidi, pesnik ne odu-staje od neologizama:

"balavozelen" / prisetimo se ekspre-

sionisti~kih, posebno traklovskih, sloènih prideva tipa:

"ènskosvetlomrka";

"mu{kotamnomrko";

"besnoùta";

terazije

197

"strvinsko-ùta";

"teturaju}e siva";

"beshlebqe";

"borav-

nik";"ve~eriti";

"vidokru`ni";

"vremenovka";

"zave~er";

"zazorica";

"zaisto~nik";

"zakrmqe";

"zamrtati";

"zanebqen";

"zarod";

"za~ove~je";

"zbogom" i

"zbogiwom";

"zvezdar" (na-

lazimo je u Sarajlijinim pesmama);"zvezdovinski";

"zgodo-

pisac";"zdenbrdo";

"zdenzabit";

"zemqozor";

"izigraj" /im./;

"kadgodost";

"klonoboàc";

"kri{ovit";

"krpomreàr";

"qubo`derni";

"me|uzubqe";

"me|usnovqe";

"mese~anica";

"nejava";

"nemu{karkiwa";

"obalnik";

"obaqanin";

"okean-

ka";"omudrati";

"povrhrazumski";

"pod~ovek";

"pozoriti";

"poqub"/ kosti}evska re~/;

"protivumni"; /pesma/

"puto-

vanka";"ru{wa";

"satvarati";

"svepokret";

"svepomor";

"spomo}";

"stazovati";

"utiha" /im./;

"~ove~ica" /setimo se

one Brane Petrovi}a/;"{tajesadpaovo"). U kasnijim zbir-

kama, opet posebno u Atlantidi, nalazimo i narodske izrazei re~i tipa:

"basati";

"dvared";

"devni";

"zboriti";

"jal"

(upitno);"jezditi";

"isti-istijacki";

"jutroske";

"qubva";

"najvisoki";

"natra`je";

"oklen";

"pojati";

"prejezditi";

"ku-

diti";"spiti";

"upqa~kati";

"tavni";

"tajom";

"trojca";

"~ar-

ni";"~elovo|a";

"~eres ~ega";

"{}eti".Karantin, izuzmemo

li sloèni pridev"mekosuzni" i dvopridev s-umnorni, na

jezi~koj ravni, vrvi turcizmima koji zadobijaju aromu argoa:

"buxak";

"zavrqa~iti";

"fqusnuti";

"fuqawe";

"xexiti";

"xukac".

Kada je oAtlantidi re~, iz pesni~ke celinePlo~e ludegor{takiwe izostavqena je jedna

"pesma" (stvarno jedino

slaba u ~itavoj kwizi) koja po~iwe sa"Divski svete...". Na-

àlost, desilo se isto i sa, uz Raweni ditiramb i Ro|ewesoneta (one nisu {tampane ni u jednoj pesnikovoj kwizi)jednom od tri poema Ra{e Livade – Horoskop. Horoskop jejedna od najboqih poema koju srpska lirika uop{te ima,nezamewivi tekst srpske poetske neoavangarde i, mogu}e je,najsloènije i najboqe poetsko ostvarewe samoga pesnika.Kao takva, nesumwivo zasluùje da joj se posveti zasebantekst, a ovde skre}emo pa`wu na postupak se~ewa re~i kojimse pesnik sluì (npr,

"s / anta" ili

"medv / e|e"; re~ se tako

lomi da se wen drugi deo prebacuje u naredni red a da pritomrazdvojeni delovi ne ~uvaju svoje zna~ewe i ne postajuzasebne re~i). Bilo bi krajwe vreme da se, kada je o srpskojneoavangardi re~, pa`qivim i{~itavawem nove pesni~ketradicije (Miroqub Todorovi}, Vojislav Despotov, VujicaRe{in Tuci}, Milutin Petrovi}, Nikola Cincar Poposki,Miqurko Vukadinovi}, Ivan Negri{orac, Zoran \eri} idrugi) utvrdi ko je, i {ta, uneo u na{u pesni~ku praksu,

koraci 9-10

198

lome}i i inoviraju}i lirsku re~enicu, stih, re~, semanti~kuravan. U poemi nalazimo i specifi~an

"dijalog". Pojavquju

se weni delovi, ispisani kurzivom, koji naj~e{}e po~iwu sa

"A" i wima se najavquje dijalo{ka forma prisutna u ~itavojnarednoj pesni~koj kwizi.

Karantin se izvorno sastojao iz dva ciklusa od po ~e-trnaest pesama: Piqevine i Smole (prvi se uvek okon~avaoosobenim

"refrenom" koji je otpo~iwao, biblijski, sa:

"A

Livada kaè") i pesme Filipika gordih, jedine unutar tre-}eg ciklusa kwige naslovqenog Zave{tawe. Iz dana{weperspektive izgleda kao da je pesnik najavio naslovom posled-weg ciklusa svoje opra{tawe sa poezijom. Borislav Radovi}je u svom izboru iz Livadine poezije me|usobno

"ukrstio"

dva prva ciklusa Karantina, te je pesma jednog i{la na pe-smu drugog. Time se pristiglo do svojevrsne dinamizacijepevanog. Unutar ovog, zakqu~nog, dela kwige pojavile su se iu ranijim zbirkama ne{tampane autorove pesme: Kalfa (nastr. 88) i Gozba u Levijevom domu (str. 122). Druga je

"refren-

ska"; prva nije. Sasvim je jasno da one imaju povla{}enpoloàj u kwizi, te bi bilo nu`no ukratko se zadràti nawima.Kalfa, najpre, jedina je Livadina pesma koja ima moto.On glasi: ...

"Tvoje bi}e tu|e tu|e tvoje / i svaki slepac bi}e

Homer..." Aliteracijama i asonancama, sveop{tom zvukovnomzasi}eno{}u, on ukazuje da }e pesma biti (ona to u najve}ojmogu}oj meri i jeste) pravi vatromet zvuka. Doprinose mumnogobrojne unutra{we rime (npr:

"Crkvu moju mrkvu grad

glad";"Hvata frekvencu mog stiha straha kraha";

"I moj puls

u wemu zve~i – àbokre~i"). Isto tako i rimoizneverenao~ekivawa tipa:

"Ne svodi me tvom gospod"u... Posebno su

efektna humorna (veoma nalik na dadaisti~ka) squbqivawaraznorodnih re~i (npr.

"crkva – mrkva"; ili u pesni~kim

slikama:"Gla|u se mojom goji" i

"Ne kr~mi pomr~inu"). Prvi

stih asocira na ~uvenu kora~nicu Levi mar{ VladimiraMajakovskog. Livadina poezija se, i ina~e, moè tretirati,iako na prvi pogled ne izgleda tako, i kao humorna. Ona bi sesasvim zasluèno na{la u antologiji koja bi bila naslednik~uvenog Popinog Urnebesnika. Moto je ve} signalizirao dase sve kazano u woj mora sagledavati kao do krajnostiambivalentno. Dovoqno je zadràti se na kalfi koji je,ironi~no je to plasirano u pesmi, dvojnik pesnikov. Samapesma je specifi~ni unutra{wi monolog koji se do komi~-nog, tako|e unutra{weg, dijaloga proteè. Jedna od

"najotvo-

renijih" u ~itavoj Livadinoj poeziji. Gozba u Levijevomdomu, napisana u prvom licu mnoìne (

"nas" pokriva i mu{ko

terazije

199

i ènsko istovremeno iza maske nepomi~nog de~aka s ~ijeg seobraza, kao suza, kanulo u ìvot) okon~ava se umnoènomdefinicijom apsolutne negacije, apsolutne }utwe, sveobu-hvatne ti{ine:

"Nikada nigde nikome ni{ta / nemoj da kaè{".

Pogledajmo sada pesme koje se nalaze uPesmama. Kwiga jetrodelna: svaki wen ciklus sastavqen je od pesama koje su seprethodno nalazile u Livadinim objavqenim pesni~kimkwigama. I tako se ukazuje na ono {to je sada sasvim izvesno:Livada je napisao pesni~ku trilogiju, mogu}e najboqu kojusrpska lirika uop{te ima. Ni{ta u wegovoj lirskoj gra-|evini nije bilo ura|eno / napisano slu~ajno.Poprskan zno-jem kazaqki (1969) bio je uvod koji nije samo obe}avao, ve} jei osvajao i ome|ivao pesni~ki prostor unutar kojeg su po-dignute dve do krajwih granica i svedene i izvedene gra|e-vine: Atlantida (1972), poetsko mitsko otkrivawe i{~ez-log kontinenta, ali i onog unutra{weg / podsvesnog duboko iarhetipski zakopanog i u na{oj du{i i Karantin (1977)kojim je davno i{~ezli Zemun postao pesni~ka Joknapatavanalik na foknerovsku. Kwige su gradativno rasle na vred-nosnoj skali, a posledwa je prava muzi~ka kompozicija za dveruke sa finalom. Kao i ona koja joj je prethodila, ona je (biloje takvih poku{aja i ranije, kada je o srpskoj poeziji re~)posle, donekle samo, Du~i}eve petodelne strukturne organi-zacije vlastite lirike i, nesumwivo, Nastasijevi}evih Pet(odnosno sedam) lirskih krugova, najizvedenija i najboqekomponovana kwiga – projekat srpske poezije uop{te.Pesme se

"otvaraju" Pogledom na reku. Prva pesni~ka slika

ove pesme otkriva na pravi na~in sloèni model Livadinapevawa:

rekom pocrvenelih nedogledapocepana glava plovi

za~u|enu kosunemarno nose}i

u dosadnim belim zubima

[ta je pesnik unosio novo u tada{wu srpsku liriku?[taje bila osobenost wegova pevawa? Najpre, izlomqenost stiha.Postojala je ona i ranije u na{em pesni{tvu. Postojala je iona koja je bila veoma nalik onoj za kojom je Livada posegao.No, ona nikada nije bila ni ovoliko originalna ni ovolikofunkcionalna. Ona je donela novi pogled /

"nedogled" na

lirsko. Izostavqawe interpunkcijskih znakova pozivalo jei ovde ~itaoce na saradwu. Pesme su bile svojim grafi~kimizgledom ponu|ene pogledu koji moè i mora sam da se

koraci 9-10

200

prilagodi onom {to gleda. Dve re~i, jedna ispod druge, po-~iwu anaforski sa

"poc";

"glava" se, zvukovno, pomera,

"de-

formi{e" u, narednoj re~i, u plovi, personifikacijaoneobi~ava sintagme pocrvenelih nedogleda, za~u|enu kosu i

"dosadnim belim zubima". Imamo zvukovno poklapawe –

"dosadnim belim", mnogobrojne asonance i alitera-cije. I,kona~no, ne na kraju, samu, na prvi pogled morbidnu, sliku:pocepana glava nosi (svoju ili tu|u) za~u|enu kosu u zubima.Model pesnikovawa autora o kojem pi{emo demon-strira seu prvoj zbirci, recimo, i slikom tipa: na obali br. 1 / poezijazija / u smisao / obale br. 2, kao i zavr{nom poentom (neo}ur-~inovskom; pan~eva~ki pesnik je po~etkom dvadesetog vekarabio u svojoj lirici i antipoetizme tipa: tj., itd, i tomesli~no): pocepana glava / pravi grimase / i tako to. Ako jeprva slika bila morbidna – posledwa je, nema nikakve sum-we, humorna. Moèmo se

"na}i" te re}i (

"junak", nalik na

Zmajevu Kafinu, u obema Livadinim je pocepana glava) da suone crnohumorne.

Samo na prvi pogled izgleda da su Livadine pesme glasne.Wima progovara ti{ina. Od samih svojih po~etaka (to nijebilo u dovoqnoj meri vidqivo, pre svega zbog velike zvu-kovne zasi}enosti pesama, unutra{we jezi~ke buke) one sui{le ka }utawu (ni~im reme}enoj ti{ini) kao svom izvo-ri{tu. O ti{ini je, u eseju Estetika }utawa (1967), objav-qenom u kwizi Stilovi radikalne voqe, majstorski pisalaSuzan Zontag. Ona navodi Remboa koji je u}utao sasvim, ali iVitgen{tajna koji diè ruke od filosofije i la}a se poslaseoskog u~iteqa i bolni~kog pomo}nika, kao i MarselaDi{ana koji se posve}uje {ahu. Iako su se sva trojica

"baci-

la" u neprekidno }utawe, onio nije poni{tilo wihovo delo.

"Naprotiv, ono retrospektivno daje jednu dodatnu snagu ivjerodostojnost onome {to je prekinuto – odbacivawe djelapostaje novi izvor wegove vaqanosti, potvrda neosporqiveozbiqnosti. (...) Ukoliko je umjetnik ozbiqan, on je nepre-kidno stavqen u ku{wu da prekine dijalog koji vodi s publi-kom." Suzan Zontag razlikuje }utwu kao odluku (ova rezul-tira samoubistvom; npr.HajnrihfonKlajst,BrankoMiqkovi}ili Lotreamon) i }utwu kao kaznu (finalni proizvod jeludilo; setimo se Fridrha Helderlina ili Antonen Artoa).Beketovo dramsko delo, pribegavawem sve ve}oj redukcijikazivanog, zavr{ava u nemosti. Isto se de{ava sa muzi~kimkompozicijama Kejxovim. Kafkina èqa da Broh uni{ti sve{to je napisao a ostalo je u rukopisu, uz istovremeno àqe-we{to je bilo{ta i objavio, govori o pi{~evom poku{aju da

terazije

201

prebri{e samo pisawe, jednako kao i sam ìvot. Nimalo slu-~ajno, Gustav Janouh nam svedo~i da je ~e{ki pisac bio maj-stor gestualnog

"kazivawa". Gest je zamena, i ne samo sim-

boli~ka, za re~.

Iz prve zbirke preuzeti ciklus (tamo je imao naslovMorbidne o~i) sa~iwava deset pesama sa re~ju pogled unaslovu (Pogled na reku, Pogled na asocijacije, Pogled nasusedstvo, Pogled na poete, Pogled na pogled, Pogled nano}na raspadawa,Pogled na neki nesklad,Pogled na oparanuamajliju, Pogled na neki tu|i obi~aj i Pogled upore|ewaradi), gotovo li{ene interpunkcijskih znakova, uglavnomsvedene na mala slova, upadqivih grafi~kih

"likova", delo

je enfant terrible-a tada{we srpske lirike (samo dve godinepre wega, rajkovao je, daleko suspregnutije i formalno pi-tomije, u Zimomori Rajko Petrov Nogo, a Despotov se pri-premao da se pojavi, 1972, zbirkom Prvo tj. pesmina slikare~i, u literarnoj areni). Livadine pesme daleki su, sasvimoriginalni, odaziv na ranije Snimke (ali i druge) Davi~ovejezi~ke i pesni~ke vratolomije. Livada je pesnik sa vi{epesni~kih lica. Jedno je, nesumwivo, ono koje ga ~ini nadrea-listom bez nadrealizma. Pritom, on nadrealizam ne odbacu-je ve} ga, modifikovanog, o~i{}enog od svih papirnatih ukra-sa, ukqu~uje, asocijativno, u samo jezgro vlastita pesnikovawa.

Zadrìmo se ukratko na"morbidnim o~ima" ranih Liva-

dinih pesama. Wima vlada vrve` asocijativnih slika.Gotovo svaki stih je su{tinski ambivalentan semanti~ki,vi{eslojan. Pesme se razvijaju u razli~itim rukavcima, moguse i{~itavati tako {to, nagla{avawem jednog od mogu}ihzna~ewa pojedinih stihova, u krajwem ishodu nude razli~ite

"poruke". Razigranost pesama uslovno se

"ko~i" (izmewe-

nim) ponavqawima. Ilustrujemo spomenuto navo|ewem pri-deva uz imenicu lice u pesmi Pogled na asocijacije:

"odvratno", potom

"bezbojno", zatim

"razobli~eno". Isto

nalazimo i kada je o"razmrdavawu" re~i mastilo u pesmi

Pogled na poete re~:"igrasmo re~i u mastilu";

"da se oku-

pamo u mastilu";"neka mastila su sre}na". Jo{ efektnije je

trijadno"ponavqawe", ovaj put nadrealno gradativno, pri-

meweno u pesmi Pogled na oparanu amajliju:"devet golih

baba","devet je nagih krstova";

"devet golih grobova". Svaka

pesma ima, oneobi~enu,"pri~u". Ova deluje kao daleka

"sli-

ka" sna, makar samo fragmenata odsawanog. Razigrani su ispregovi re~i:

"krepki tonovi iluzije" (Pogled na sused-

stvo);"mr{ave o~i intuicije" (Isto);

"mirisima samo}e"

(Pogled na tu|i obi~aj); u"materici mozga" (Pogled na neki

koraci 9-10

202

nesklad). Hiperbola je, uz metaforu i ironiju, stilska fi-gura koju pesnik veoma ~esto

"aktivira":

"u ponorima na{eg

krvotoka" (Pogled na asocijacije);"mese~ina pr{ti na

grudima prolaznice" (Pogled na neki nesklad);"kada je jutro

istokom sevnulo" (Pogled na oparanu amajliju);"makovi zve-

~ahu na vetru" (Isto). Na drugom polu koji dodiruje Liva-dino pesni~ko klatno nalaze se slike dubinski nadrealne,(moè se, uz pomo} I. A. Ri~ardsa, govoriti o su{tinskojalogi~nosti poezije uop{te, pa i Livadine) kojima se, iro-ni~no, uz a(l)ud/dirawe govori, ludisti~ki, o otu|ewu unu-tar kojeg ne svojom krivicom jesmo:

"roba pati kada je ne

kupujemo / mi smo im najlep{a propala qubav" (Pogled napoete);

"mi seksualno ìvimo sa sobom" (Isto);

"prona|em

iznenada svoje telo / na prozoru" (Pogled na neki nesklad).Nezaboravne su, delveovske, slike:

"{ta je to sa ulicom /

zmijom prose~nih le{eva" (Pogled na pogled);"sred grada /

mesec o~i grize" ("Pogled na no}na raspadawa");

"prozori

skupqaju marke" (Isto);"drugi kraj pup~ane vrpce u dimwa-

cima je" (Pogled upore|ewa radi).

I kasnije Livada sledi osvojeni model. îni to samo zre-lije i dora|enije. Platonu i Isusu, koji se spomiwu u prvojzbirci, pridruùju se u narednim i: Avgustin, Asklepije,Afrodita, Barnaba i Dizma, Beovulf, David Atlanti|anin,Deuklion, Majster Ekhart, Erata, Majmonides, Tomas Man,Minos, Noje, Ovidije, Pitija, Platon, Plejade, Sabataj Ce-vi, Sokrat, Fidija, Hidra. Junaci su preuzeti uglavnom iz an-ti~ke istorije, mitologije i umetnosti. O prisustvu antikeu na{oj filosofiji i kwièvnosti napisali su dragocenetekstove Anica Savi}-Rebac a nezaobilaznu kwigu, Helen-ska tradicija i srpska kwièvnost dvadesetog veka (1963)Slavko Leovac. Livadina Atlantida pridruùje se nezao-bilaznim kwigama srpske lirike, poputMleka iskoni (1962)Miodraga Pavlovi}a i Aleksandrijske {kole (1963) JovanaHristi}a. Simbolika i{~ezlog kontinenta (o wemu Platonpi{e u Timaju i Kritiji), zami{qenog, odsawanog ba{la-rovski, prostora je nesumwivo vi{esmislena. I u Karanti-nu Livada polazi od simboli~kog zna~ewa koje je pridodato,sada izolovanom, opsednutom, zatvorenom prostoru izme|u(tu, u kontumacu, se odlu~uje ko je bolestan a ko zdrav, koostaje u ìvotu, a koga smrt oduzima i odvodi sa sobom u svojsvet; u zemunskom karantinu je nekoliko puta, i ne mnogoprijatno, na pu{komet odMilo{evih pretwi, boravio i VukStefanovi} Karaxi} koji ga kontumacom i naziva. Kao {tose od kuge, kada se imenuje gotovo neizle~iva bolest, beì do

terazije

203

re~i kuma kojom se ne{to blisko krsti, tako je ocu srpskepismenosti, ovaj put li~no, neprijatno i zazorno bilo ime-novawe prostora u kojem je bio gotovo nadomak smrti koju jeobesni kwazMilo{ lako na dar mogao da mu po{aqe). Atlan-tida je dowi breg u frojdovskoj slici, nevidqivo, podsvesno.Karantin je ono izme|u, lelujavo, nedefinisano sasvim.

Pri~a o i{~ezloj Atlantidi istovremeno je lirska po-vest o duboko utemeqenoj, u tradiciju evropske kulture kaoizviiskra, usa|enoj gr~koj civilizaciji. Ono {to je nestaloizjedna~eno je sa onim {to se neizbrisivo pamti. Da je ovogr~ki lirski letopis svedo~e nam naslovi mnogobrojnih pe-sama: Pitija napu{ta Delfe, Minosov povratak iz rata,Pri~a o l(e)utalicama, Dnevnik Galijota, 81 re~ feni~an-skog mornara Fetoski disk, Fidija napu{taHeladu, Afro-dita zabogarka, Erata napu{taHelikon, Plo~a Sokratomisklesana... Nimalo slu~ajno, motiv napu{tawa nekog pro-stora javqa se u trima pesmama. Oni koji odlaze su: Pitija,Fidija i Erata.

Osnovni interpunkcijski znak je u ovoj zbirci dvota~ka.[ta ona ozna~ava? Ne{to iz ne~eg proishodi. Imamo iz-vori{te i ono odatle poteklo i proisteklo. Pritom se nesvodi sve ne deqewe; drugo se u prvom ogleda.

Pesnik pribegava ~estim unutra{wim rimama. Zvukomjo{ vi{e bogati pesni~ko tkivo. Koristi se

"ogledalskim"

igrama re~i. Nastavqa da eksperimenti{e sa grafi~kim iz-gledom pesama. ûvaju}i smisao pevanog, pribliàva se nakorak do signalisti~kih pesama. Slede}i korak (Livada gane}e u~initi) bio bi skok u vizuelno pesni{tvo. Namerno,lirski

"podzemno", uvodi u kontekst zbirke ono {to joj na

prvi pogled ne pripada (npr. bugar{tice).

Oksimoron je figura koja izbija u prvi plan:"kao ìvot

neizle~iva" (PozdravAtlantidi),"Aliiod smehaSrcepre-

pukne" (Kwiga o satriteqima),"slepa srca" (Plo~a lude

gor{takiwe),"Svodovi briznu{e / u sumpornu radost raza-

rawa" (Katarza neba levantanskog).

Sinestezija (poluoksimoron?), tako|e:"crni laju vetri"

(Kwiga o satriteqima); crveni stubovi kao zvuci bubwa(Isto);

"gladnog oka brodimo" (Dnevnik galijota). Livada u

podsvesti ~uva ~uvenu teoriju danas poprili~no zaboravqe-nog (upam}enog u istoriji svetske kwièvnosti zapravo samopo toj teoriji) francuskog simbolista Rene Gila o obojeno-sti i povezanosti sa muzi~kim instrumentima (sinestezij-skoj u biti) vokala, ali i nekolikih suglasnika.

koraci 9-10

204

Pesnik koji veli"Prepoznah gramatiku tvog opstanka"

(Pozdrav Atlantidi; pri~a o opstanku onoga {to je nepo-vratno i{~ezlo da bi boravilo samo u na{im snovima, pod-svesnim arhetipskim slikama, se}awima ili

"se}awima",

duboko je i sama oksimoronska) tvori pregr{t nezaboravnihmetafori~kih sintagmi i pesni~kih slika:

"golema modrica

no}i" (PozdravAtlantidi);"rojevi me / oreola ~ekaju" (Mi-

nosov povratak iz rata);"na krznu zraka" (Pri~a o LeUta-

licama);"ve~nost u jetri galije" (Dnevnik galijota);

"stado

kometa" (Plo~a Sokratom isklesana);"brane trepavica"

(Fidija napu{taHeladu);"kristalna sekira ti{ine" (Me|u-

snovja Davida Atlanti|anina);"I duh moj / uzdarje tvoje /

sklono prahu trne / kao koà na vetar prislowena" (Isto).

Pesnik se i u ovoj zbirci p(r)oigrava li~nim zamenica-ma: ja; ti; mi. Komunicira se, dijalo{ki, sa svetom, sobom,podsvesnim, du{om.

"Razmrdava" se simbolika brojeva. Ne-

kolike pesme prave su pesme-brojanice. Nekolike se (da liironi~no?) nazivaju

"plo~ama" (aludira li se tako na nad-

grobne spomenike, ste}ke?): Plo~a o lEutalicama, Plo~alude gor{takiwe, Plo~a Sokratom isklesana, Plo~a o 4inoplemenika; Plo~a bugar{tica. Kwiga o satriteqima(ima tri glave; i naslovom i ritmiziranom

"prozom" pri-

ziva Bibliju i biblijski stih; tehni~ka inovacija koju onadonosi je preno{ewe neretko po jednog glasa iz re~i kojom seokon~ava red, u naredni red) ima poeti~ko oneobi~ewe:

"Jer

dan izgovara ep A no} kazuje pesmu". Mnogo je va`niji od wihnaoko prikriveni, a vi{e nego jasno upu}ivala~ki, dubokopolemi~ki, politi~ki, kriti~ki, ubojiti prozni pasa` kojiglasi:

"I ovako zborismo UIME REVOLUCIJE UIME ZAKONA

U GLAVARSKOIMENEIMANEBESAVI[ENEPOSTOJE RU@I^-

WACI." Pravi poliEti~ki progovor.

Osobeni xojsovski tok svesti Ra{a Livada uvodi prvi(ciqamo na uspe{ne postupke /

"modele") u srpsku poeziju u

pesmi Minosov povratak iz rata koju stoga citiramoiscela, da bismo videli ~ime na{a lirika, kada je o eksperi-mentisawu i osvajawu novih poetskih prostora re~, raspolaè:

Deùrno krvoproli}e zavr{eno U vr{idbe u danmira Ko svetac grdni silazim Rojevi meoreola ~ekaju I poqupci u nogeI mada }e podanici spomo}bqeska mog [}eti upesku satvaratisatove âstansam glavar

terazije

205

Odbi}udarove Hm?{tajesadpaovo Prevratili zbrka Nigde vatrometa niklika Nigde prkosnika ni dou{nika samodve nenavidnice u ko{uqama od ~ipke vremenovkeKo korabqa slomqena na àlu Oslu{kuju divovskumuèvnost okeana Samo dve od ~itavognaroda A narodom tim sam igospu svoju varao[tavi{e Izsmolastog ~unama{u ène Haaj! Pa tosu ène iz Kerne Otoka ambrozijei roga~a One {to miri{u na 3 godi{wa doba[to ~etvrto bradavicu otrgnutuPovrh ku}a ostavi{eDecu da im hrani ûjete eej! ~ujete li viSecite mi nokte do ìvaca Ako nisamglave{ina va{ A one se smejuViju maramama VinarimaIz Kartage De~acimaobalnika Krpo-mreàrimaSvimaosim meni Igalebqim glasnicimaGore U susedstvu Plejada Koje O ko je kriv {to ~aspoBede u nedequ padeU nedequ u danpija~ni

Da je pesni~ko klatno Ra{e Livade i daqe gotovo neome-|eno u svom lelujawu, pokaza}emo odlomkom iz pesme Pla~lude gor{takiwe koji je upio u sebe poetski dah mladog Rast-ka Petrovi}a, najavangardnijeg srpskog pesnika ikada ro|enog:

Tu gde kro~i stopalo mi belotopola nikne pod topolompotok {ikne u zrakjutarwi zrako sestreu modarvisokmrak

koraci 9-10

206

Karantin je ostvarena mini-malaremovska kwiga. UzPi-smo Ivana V. Lali}a, najboqa koju srpska lirika posle Dru-gog svetskog uop{te ima. (Druge dobre pesni~ke zbirke srp-skih pesnika – Popine, Miodraga Pavlovi}a, Nikole Cin-carPoposkog – uklapaju se u{ire pesni~ke projekte. Zavr{-na kwiga Livadine trilogije, kao kwiga lirske geografije,gradska (ali simboli~ka, nikako ne fotografska), moè sedovesti u vezu i sa kwigom za~etnicom svekolike evropskemoderne poezije BodlerovimCve}em zla.

Prvi stihKapetanije, prve pesme zbirkePlovidbe vi{ene li~e na na{e sudbine specifi~an je lirski odaziv na ~uve-ne stihove:

"Ali malo ko zna tajnu: / nije vaàn svr{etak, /

Va`na je samo plovidba" iz pesmeArgonauti spomenutogIva-na V. Lali}a, a ovaj je

"eho" ~uvenih Bodlerovih Putovawa.

Ovo navodimo ne bismo li pokazali kako se, kao i Mandeq-{tamova na primer, poezija pesnika o kojempi{emomoèkom-parativno izu~avati tako {to bi se (kako je to svojevreme-no, na primer, u~inio Kiril Taranovski kada je o Mandeq-{tamovoj lirici bila re~) tretirala kao, izme|u ostalog, icitatna poezija, ona koja ne zaboravqa da se ni{ta ex nihilone ra|a.

Osnovni fon na kojem se moè ova kwiga i{~itavatinesumwivo jeBiblija. Refrensko, prisutno u svakoj neparnojpesmi, A Livada kaè biblijsko je van svake sumwe. Navedi-mo"kazivawa":

"Ako si od dana:Idi u dan, / ako si od no}i:Idi

u no}; Preduga~ka privi|ewa zamute pogled; Ma koliko se vi-ne, / pticu oprqi dim wenog gnezda; Po~etak dobar, kraj lo{: /Poruke ostaju; Okreni se, gori ti orman; Ti, koji peva{, akosi od tog soja: / pazi, da ne dopeva{; Klica proklija, / samo nauga{enoj zvezdi; To {to nema hleba, / samo je znak da ima soli;Labud, nigde toliko lep: / Kao na trulom pawu; Li{}e opada,horizonti se {ire; On nema ni{ta, uzmi od wega; Na mojoj siusni niko, / moja ti re~: Zavi~aj; Nikada nigde nikome ni{ta/ nemoj da kaè{; Preti, ili }e }e te zaboraviti; U~iteqnikada ne otkriva sve / svojim u~enicima. Ako ih voli." Po-sledwa pesma kwige, izdvojena od ostalih, epilo{ka, izvrsna

"Filipika gordih" ima dva

"kazivawa".

"Teè je sazdati ru-

{ene hromine, / nego novu ku}u." / I kaè:"/ Pomeri nogu,

lek je pod cipelom". Bilo bi besmisleno tretirati ih kaoumne poente. Mnogo vi{e, one su humorno obrtawe naglavce~itave pesme.Crnohumornop(r)oigravawe sBiblijom, ali i sasvime (dakle, apsolutno sa svime), {to je iz we proisteklo.

Serija pesama naslovima (pesme, relativno ~esto, kasnije

"ratuju" sa wima)

"pokriva" zanimawa, u kombinaciji sa

terazije

207

porodi~nim i fizi~kim / mentalnim odrednicama: Biblio-tekarka, Silexija, Po{tar, Kalfa,Majka, Izgnanici, Kwi-èvnik;Mesar,Slepac,Sve{teik,Manijak,Drvodeqa,Ludak,Supruga,O~evi,Qubavnik, Neznanac.

Livada i u ovoj zbirci iznutra"pomera" / grana pesme. Slu-

ì se proznom tehnikom unutra{weg monologa, ~ak itehnikom toka svesti (na primer, pesmaMajka). Pribliàvase, a da ne (pro)pada u wega, proznom diskursu u lirskom ostva-rewuPismo Rabina Alkalaja.

Sintagme su i daqe onebi~ene:"iglicemirisa" (Silexija).

Isti je slu~aj i sa pesni~kim slikama (stepen ludizma pri-sutnog u wima je pove}an):

"Kao{to ~irevi cvr~aka bole ovu

no}" (Silexija);"Samo mi{evi grickaju / gwili trapist

svetlosti" (Sinagoga);"Al guta~ sve-guta~ guta / Crkvu moju

mrkvu grad glad" (Kalfa);"[ilo svetlosti bu{i kaldrmu, /

I no} se, kao prqava voda, / Sliva u rupice" (Majka);"Prate

prste mesara Kako / Strasno Spretno Boànstveno / Jednumrcinu razlaè..." (Mesar);

"Ilova~a / {aka gazdinog duha u

prahu" (Livnica zvona),"Kolo zvona – narodni ustanci" (Liv-

nica zvona). Izabrane su pesni~ke slike koje na najboqi mo-gu}i na~in pokazuju dijapazonLivadinih asocijativnih ume}a.One i{tu ~itaoce spremne da u stihove zarone ~itavomsvojom du{om.

Kqu~ni stih ove zbirke, ali i ~itave Livadine lirike,nalazi se u pesmi indikativna naslovaîstili{te i glasi:

"Karantina vi{e nema (u-nama-je)". Ako neka lirika zahtevada bude u nama, ~itaocima, da postane deo nas samih, onda je to,nema nikakve sumwe, upravo Livadina. Pored ve} spomenuteodli~ne poeme Horoskop, nezaobilazne u srpskoj lirici,pesnik ima najmawe jednu antologijsku pesmu –Nikolajevskacrkva – bez koje se ne moè zamisliti ni najrigoroznijaantologija, ne samo savremene, srpske lirike.

koraci 9-10

208

Ala Tatarenko

@ENSKIODJEKMU[KEISPOVESTI

Gordana ]irjani}:Poqubac

Narodna kwiga, Beograd, 2007.

Ne slu~ajno o mu{ko-ènskim pri~ama

pi{u uglavnom ène. Mu{ko poimawe

te teme je ne{to jednostavnije... A kad

nekim slu~ajem nije, onda to drè u sebi.

Ili pi{u remek-delca.

Slobodan Vladu{i}

Sre}ne ène sre}u se uglavnom u kwigama koje pi{u mu{-karci... Do takvog (pesimisti~kog) zakqu~ka do{la sam, pro-~itav{i jedan za drugim pet vrednih romana iz pera èna-pisaca. Mo`da sam pogre{ila i svaki je roman trebalo vide-ti kao ostrvo, posebno, usamqeno, okruèno talasima (kwi-èvne kritike), ali... tako se ve} desilo. Nakon uìvqava-wa u pet lirskih (is)povesti, na ivici depresije, ~itateqkase – sasvimènski – pobunila: za{to, ZA[TO su junakiwe bo-lesne, neuroti~ne, ostavqene, nesre}ne sa sobom? Za{to sebacaju kroz prozor, u reku, u zagrqaj slu~ajnog mu{karca, dokmu{ki deo romaneskne scene uglavnom uìva? U herc-roma-nima sve je druga~ije, tamo svaka dobra devojka dobija svog (za-sluènog) princa, a sekretarica – milionera, dok u ozbiqnojkwièvnosti pri~a o zadovoqnoj èni izgleda spisateqica-ma... nekako nepristojno, {ta li.

terazije

209

I zato mi se u~inio jo{ zanimqivijim poku{aj Gordane]irjani} da ispri~a o qubavnoj drami mu{karca, protago-nisti neobi~nog qubavnog trougla. U romanuPoqubac svakood devetnaest poglavqa sastoji se od dva dela: prvi ~ine mono-lozi Luke-invalida u kolicima, glavnog junaka povesti, doku drugom ~italac ~uje glasove wegove snahe Bulke ili beo-gradske slikarkeKatarine.Povla{}eni poloàj mu{kog pri-poveda~a zapaà se ne samo po wegovoj prisutnosti u svakompoglavqu, ve} i po tome{to se javqa kao suvereni narator. Uodeqcima koji pripadaju Bulki, osim wenog glasa, javqa seglas objektivnog pripoveda~a koji komentira svet oko junaki-we i wu samu, dok prisustvo svedokiwe Lukine ispovesti, ano-nimne prostitutke, moè se smatrati nemim: ~italac ~ujesamo jedan glas.

Dobiv{i na lutriji, Luka odlazi u hotel na obali mora dabi ispri~ao obnaènoj èni povest svog ìvota. Nagost slu-{ateqice treba da mu pomogne da se duhovno

"raskop~a", a i

da do~ara sliku iz wegovog sna o Katarini. Psihologizacijalikova je odavno progla{ena zastarelom, ali ipak sumwi~a-vi ~italac upita}e se da li }e se tako zaista slobodnije ose}a-ti {ezdesetogodi{wak koji nikad nije video ènsko telo...Sam govor junaka izazva}e opet odre|ene sumwe: on je izrazi-to"pisani", kao da se junak obra}a odsutnom ~itaocu, a ne

stvarnoj, prisutnoj (bar na po~etku) prostitutki.

Pri~a o bolesti i slabosti prepli}e se sa pri~om o quba-vi i snazi. Luka je, i pored svoje nepokretnosti, glava poro-dice, najpametniji, najobrazovaniji, najuticajniji. I dok po-neki poznanici smatraju da je on tek teret za porodicu, Bulkasmatra druga~ije. Mada i ona opisuje svog devera kao te{kog~oveka, ~ije je prisustvo u ku}i iskomplikovalo wen ìvot.Sam Luka vidi sebe u ulozi spasioca bratovqevog braka, a{ta o tomemislibrat Ja{a– tone}emoda saznamo, jer prostorpri~e rezervisan je za trougao mu{karca-invalida i dveène. Jedna od wih je stamena Bulka, pomalo kruta, ali odanaporodici, druga – lepr{ava umetnica Katarina, koja beì uKotor iz svog beogradskog qubavnog trougla. Na krajuromana prakti~na Ja{ina èna seti}e se davnog poqupca.Taj poqubac u Bijeli, daleko od Luke – obaveznog svedokawihove qubavi – ona vidi kao nagove{taj mogu}e sre}e kojase nije ostvarila. Ali, roman je dobio naslov po jednom dru-gom poqupcu. Zbog tog – Katarininog, prvog i posledweg usvom ìvotu –Luka }e biti sre}no nesre}an deset godina. Jer,kako upu}uje epigraf na po~etku romana,

"dobar duh i zao duh

obi~no imaju isto lice". I ove se re~i ne odnose samo na

koraci 9-10

210

Katarinu, koja je otvorila nove vidike i dala nadu ~oveku,koji se navikao na svoju o{te}enost, ve} i na Luku, i na Bulku.

Vi{eslojnost romanu daju sloèni likovi, vi|eni iz triperspektive. Luka

"za sebe" i Luka

"za druge" nisu isti. Mo`-

da zato je spisateqica na samom po~etku kwige"naterala"

Kotorane da pri~aju o junaku, mada te duga~ke pri~e nisu mo-tivisane logikom radwe. Na pitawe jesu li oni videli wenogdevera, upitani raspredaju kakav je Luka i {ta je u~inio zawih. Mada preterano razu|eni (mora da su i{li na ìvceuznemirenoj èni koja ùri), ti monolozi svedoka potvr|ujuiz naknadne perspektive izjavu samog junaka:

"Nisam isti kad

popijem". Prouzrokovanoj pi}em pri~qivosti Luka duguje ipo~etak ~udnovate romanse sa Katarinom. Me|utim, wegovikozerski napori ne bi urodili poqupcem da slikarka nijepogre{no protuma~ila upu}enu joj naredbu:

"Mora da sam u

Luki prepoznala Olivera, wegovu ma|iju i onu neku samouve-renost razmaènog ~oveka, kada me je u na{em prvom susretupozvao da mu pri|em i da ga poqubim". Sve Lukine simpatijebile su pokorne, poslu{ne devojke i ène, `rtve mu{ke iliroditeqske voqe. Sarajka Drina odmah pada {aka srcolomcuNiku, Doru udaju (zapravo prodaju) bez wene voqe, Bulka muje najblià sve dok je bespomo}na. U najblistavije trenutkeromanse sa Katarinom spadaju poqubac prema wegovom nare-|ewu i wena ispovest, kad ga uplakana zove u pomo}. Ali, Ka-tarina ubrzo uvi|a svoju gre{ku: Luka nije razmaèni reì-ser Oliver iz wene mladosti, ve} nesre}ni ~asovni~ar, sklonma{tarewu.

Zanimqivost lika Luke leì zapravo u tome da je praviLuka negde izme|u pri~a o wemu, izme|u sopstvene slike du-hovne nadmo}i i vi{eglasnih, a kontradiktornih izjava owegovoj naravi. Retko kada pisci uvi|aju prostu ~iwenicu daqudi, u kontaktu sa razli~itim qudima, ispoqavaju razli~i-te osobine. Nije sve do govornika, ima tu i velikog uticajasagovornika. I Luka se mewa, prilago|avaju}i se promenamau na~inu komunikacije: nekad Bulkina najboqa prijateqica,on se pretvara u wen krst. Samog sebe junak vidi kao krst utrenutku kad leì na zemqi nakon utakmice, u posledwimtrenucima svog sre}nog detiwstva.

Simbolika krsta u romanu povezana je sa lajtmotivom kri-la koja mogu biti kako pti~ja, tako i an|eoska. Lukini odno-si sa Bogom su komplikovani, iz li~nih razloga on okre}ele|a sve{tenicima katoli~ke i pravoslavne vere, ali te{koje re}i da li to zna~i za wega ateizam. Aluzija na mogu}nostskrivene vere nalazi se u sceni Bulkinog susreta sa jednim

terazije

211

drugim, mladim Lukom, koji je podse}a na an|ela slomqenihkrila. Luka gubi svoja fudbalerska krila, i wemu ostaje sa-mo pra}ewe leta drugih: ptica i qudi. Katarinu Bulka vidi(tako|e) kao pticu slomqenih krila, a sebe sawa kako kupujeod oca i majke krila, i taj san naziva sme{nim. Lukina snahagovori o gubitku krila u trenutku kad se ispostavqa da zbogdevera ne moè da se preseli u boqu ku}u.

U romanu prisustvujemo dvema izlo`bama slika, svaka odkojih otkriva tajne namere teksta. Izlo`ba epoha ptica iza-ziva Lukino ~u|ewe zbog qudske ruke jastreba (~italac znada je to ruka Katarininog qubavnika) i rajske ptice, ubijenena prozoru vi{espratnice. Sve te slike pri~aju povest sli-karkine qubavne drame. Luka, po svedo~ewu Katarine, sawadvorac sa kavezom otvorenih vratanaca, koji je namewen@ar-ptici – wegovoj snahi. Sama slikarka kaè u pismu:

"Zato za Luku (...) dok sedi nepokretan, poku{avam da uhva-tim u letu@ar-pticu, golim rukama, kako bih mu pokazala dawena krila nisu od plamena, ve} samo odblesak sunca, iluzi-ja. Htela bih, zbog sebe i zbog wega, da pokaèm da je mogu}esase}i krila tim gadnim pti~urinama, preduprediti patwu".Ova odluka zvu~i sasvim mu{ki, kao i umetni~ina nelagod-nost nakon saznawa {ta je zna~io za Luku wen poqubac:

"Na-

pisala sam re~enicu koju kaè mu{karac, po{to devojci kojutek jedva poznaje napravi dete. Mogu ti re}i da se upravo ta-ko ose}am". Bulka smatra da je Katarina – pustolov, {to opetdodaje tom ènstvenom liku mu{ku crtu.

Odgonetka te ~udnovate (na prvi pogled) dvojnosti lika ko-ji u o~imaprotagonistaimastatusidejeènskosti–leì,~inise, u samom liku Luke. Na izlo`biEros na platnuKatarinapredstavqa svoje vi|ewe erotskog, koje nije, kako to nalaèstara tradicija, vezano za ènsko telo. Ona slika bi}e neo-dre|enog pola, u invalidskim kolicima, koje se samozadovo-qava svojimitu|imrukama.Tako spisateqica skre}epa`wu nasu{tinsku bespolnost ute{iteqa mlade Bulke i savetnika ubra~nomìvotu, ravnopravnog ~lana kruòka amazonki u pen-ziji.Mada, ako se zamislimo nad psiholo{kim portretom ovogkwièvnog lika, sagledamo wega u relacijama sa Bulkom iKatarinom, uvide}emo da je Luka, zapravo – èna....

Poku{avaju}idaizbegneop{tamestapripovedawa"izèn-

skog ugla", G. ]irjani} u centar qubavne drame stavqa ~asov-ni~ara Luku. Dodeliv{i glavnu ulogu invalidu, spisateqicaje obrazloìla rawivost mu{kog junaka i prirodnu neostvar-qivost wegovih èqa. Wegova pasivnost obja{wena je kakosuènim vidicima, tako i li~nim, pogre{nim pristajawem

koraci 9-10

212

junaka na wih. S druge strane, pasivnost ~oveka u kolicamapribliàva ga tipi~nojènskoj poziciji

"one koja ~eka".Bul-

ka dolazi u wegovu sobu da mu se izjada, Katarina mu prilazida ga poqubi, a kasnije da podeli sa wim svoje probleme. Svremenom Bulka zauzima feministi~ki (kako ga vidi Luka,t.j. sli~an mu{kom po odlu~nosti) stav, a Katarina se ose}akao mu{karac-zavodnik. I kad Luka kaè da

"mu{karci nisu

pa`qivi, ne`ni, ni romanti~ni" – ne govori o sebi. I kadatvrdi:

"Mi mu{karci skloni smo da pobrkamo uìtak s qu-

bavqu";"mi" ne pomaè da ga vidimo kao pripadnika mu{kog

sveta. Tu je i ~iwenica da on moè da se ispovedi samo èni,koja }e ga razumeti za razliku od mu{karca. Sama pri~a o po-qupcukoji nemoèbitiprostopoqubac– tipi~no jeènska,kao i misli da bi sve bilo druga~ije kad bi zasnovao porodicu.

"Moè li vrtlog na platnu ili u pesmi da bude opasan, a da

se umetnik nije na{ao u centru vrtloga?" – pita Katarina. –Zar ne vide u ptici, u iskidanom cvetu, u klatnu ~asovnika,vekni hleba, u invalidskoj stolici, da to sam ja?" Slikar je utome {to slika, pisac – u tome {to pi{e. Mo`da zato utrouglu Poqupca nema mu{karaca, ve} tri ène, nesre}ne:mawe ili vi{e, svaka na svoj na~in. Na kraju romana javqa seslika belog putni~kog broda koji izlazi iz zaliva, na slobo-du koje su bile li{ene junakiwe.

"Pogled se otima ka otvore-

nom moru, u slobodu od tamnih brda, a nebo, tamo na zapadu, upozadini broda, upravo po~iwe da se rumeni"...

Putevi na zapad su sre}ni – ta teorija nije nova u kwi-èvnim delima. Dramu ~asovni~ara Luke pronicqiva proda-va~ica iz kwiàre vidi u zatvorenosti vidika, ~ak i vi{enego u wegovoj osaka}enosti. I tu bi bilo zanimqivo da upo-redimo dvojicu junaka u kolicima: Luku, i starca iz pri~eGorana Petrovi}a Iznad pet tro{nih saksija. Protagoni-sta pripovetke tako|e je osu|en na nepokretnost, od detiw-stva. I on odbija duhovnu pomo} sve{tenika. Mada, za razli-ku od Luke, on nema nikog svog i ne izlazi iz ku}e vi{e godina.Luka ìvi u prelepom, prepunom turista, gradu na obali mo-ra, starac– unajpopularnijoj, najlep{oj bawiu zemqi. Obojicasu iskqu~eni iz vreve sveta oko wih. Te{e}i Katarinu, Lukakaè da se

"svakog jutra raduje svetlosti, kaè sebi: danas je

novi dan, jedinstven i neponovqiv, zasluùje da ga proìvi{punim plu}ima". Da li da mu verujemo?... Bilo kako bilo,Luka pet dana popravqa ~asovnike, dok bezimeni starac sva-kog dana, od prole}a do kasne jeseni,

"diriguje" na terasi, skla-

paju}i i {ire}i ruke. I on je, poput Luke, svestan toga da pro-mene najlak{e uvi|a onaj koji se ne kre}e. I on vidi dubqe

terazije

213

nego drugi, zato {to, citiramo li Katarinu, onaj koji ìvi udoga|ajima nema vremena za doìvqaj. Luka i starac, li{enidoga|aja, nadome{taju ih doìvqajem. Starac iz Pe-trovi}eve pri~e godinama se obra}a Bogu, postavqaju}i mupitawa muzikom. Da li je u pravu prodava~ica iz kwiàre,koja smatra da Luka ne nalazi u kwigama odgovor na svojapitawa? Od samog junaka ne}emo saznati za wegovu zapita-nost. Vide}emo zato kako }e se razba{kariti u poqupcu, kao{to se wegov brat razba{kario u braku. Kad ukus poqupcai{~ili, na wegovom mestu ostaje praznina, bez metafizi~-kih pitawa – koja, ipak, vi{e more mu{ke glave.U romanima drugih spisateqica tako|e neretko nailazi-

mo na mu{karce sa ènskim psihi~kim osobinama, na neu-roti~ne, sklone suicidu (zbog qubavi) junake. U Poqupcu,uostalom, imamo posla sa uslovnim mu{kim junakom, kao{toima u romanu i drugih uslovnosti: tako, mladi}i iz crno-gorskog sela, kasnije Kotorani, isti~u svoje crnogorstvo, agovore ekavski, bez ikakvih crnogorskih obele`ja... Romanposeduje lirsku snagu kad se bavi pitawima o oro~enosti qu-bavi, nali~jem strasti, isplativo{}u ìvota u metafori –pitawima koja imaju ukus ènske ose}ajnosti, bez obzira nato {to protagonist drame nosi mu{ko ime Luka.

Nekad su pretpostavke o ènskom polu Homera bile zasno-vane na tome da mu{karac navodno nije mogao tako dobro opi-sati ène. Upoznav{i mu{ke junake romana iz pera savreme-nih spisateqica, moè se pretpostaviti: dramati~no zaqub-qeni mu{karci sre}u se uglavnom u kwigama koje pi{uène.

koraci 9-10

214

Ilija Baki}

PRED SENKOMÊTRDESETIH

Laslo Bla{kovi}:@ene pisacaKOV, Vr{ac, 2006.

Nova pesni~ka kwiga Lasla Bla{kovi}a, zapaènog pis-ca mla|e sredwe generacije (ro|en 1966.g.), na klapni zadwekorice, donosi kratki autopoeti~ki tekst u kome, izme|uostalog, moèmo pro~itati i slede}e re~enice:

"U vreme kad

sam po~iwao, pla{io sam se da }e mi ìvot prote}i u suvi{ejednoli~nom miru za jednog pesnika. Gde je ìvot, pitao samse. Skoro ni osetio nisam, a ve} je do{ao ~as kada je jediniideal svih mojih lirskih ja postao – ostati ìv." U nastavku,pesnik kaè:

"Nikada nisam video ni o{tru, tvrdu granicu

izme|u poezije i proze. Sve je to ista stvar: disawe na nosili usta. Zato svaka moja pesma ima u sebi pri~u, kao {to samu sve svoje romane inkorporirao (uglavnom) ~itave pesme.(...) Kona~no, sasvim je svejedno da li ovo izgovaram ja, ilikakav mawe-vi{e izmi{qeni junak, zar ne?"

Svaki tekst kojim pesnik (ili drugi stvaralac) tuma~isvoje poeti~ke svetonazore moè se prihvatati dvojako: kaosvojevrsna ispovest, ali i kao mistifikacija. Ako se prihva-ti stara mudrost da pesma zna vi{e od svog tvorca, jasno je dasu dometi autopoeti~kih tekstova ograni~eni. No, ovo ne zna-~i da se u wima ne mogu na}i odre|ena obja{wewa, zna~ewskireperi ili obrasci razmi{qawa koje je autor preto~io u

terazije

215

svoje tekstove. âk i ako autor poseè sa mawe ili vi{eo~itim karikirawem i ostavqawem la`nih tragova, uo~ava-we tih i takvih odstupawa otkriva, kao u negativnom ogleda-lu, stvarne namere. Zbog svega toga je uvek korisno imati predsobom pesnikovu verziju onoga {to bi trebalo da se nalazi upesmama. Naravno, ovo

"uputstvo za upotrebu i ~itawe" ne sme

se shvatati kao kona~no i jedino mogu}e (upravo zbog pome-nute pesme koja zna vi{e), ve} kao dobrodo{ao krajputa{ napoduhvatu otvarawa i otkrivawa jedne poetske tvorevine.

Bla{kovi}eve re~i o ìvotu i pesni{tvu skiciraju wego-vu poziciju u trenutku stvarawa.Pesnik je, naime, na sredokra-}i svoga postojawa, u vremenu kada je fizi~ka i mentalna sna-ga u zenitu. S druge strane, pak, wegovo iskustvo name}e mu,hteo-ne hteo, potrebu analizirawa dosada{weg

"pre|enog pu-

ta", odnosno razmeravawe pro{lih doga|awa sa pozicija li~-ne sada{we ìvotne mudrosti. Ho}e li nekada{wi postupcii ideje

"poloìti test vremena" ili ne, odnosno ho}e li inten-

zitet doìvqaja koji su ih pratili biti stavqeni pod znakpitawa – neizvesno je, pa otuda jednako izazovno ali i zastra-{uju}e. (Ako je za utehu, isti doga|aji bi}e i nadaqe predmetpreispitivawa i revizije, {to dozvoqava mogu}nost da budunegativno oceweni ali i da budu

"rehabilitovani".)

Nakon {to i{~ita prve od pet numerisanih ali bezime-nih ciklusa, posetilac ove kwige sti~e utisak da zaista imapred sobom specifi~no svo|ewe ra~una i to, ~ak, organizova-no po odre|enim temama koje su raspore|ene po va`nosti –qubav je, naravno, na prvom mestu. Me|utim, kako pesme iciklusi odmi~u, postaje jasno da pesnik nije imao nameru dapravi striktni

"bilans stawa" ili

"popis ìvotnih zaliha"

ve} da se opredelio za slobodniji pristup materiji, ostavqa-ju}i na voqu, slobodu i domi{qatost ~itaocima da iz stihovaprepoznaju krucijalne istine. Pesme, dakle, nisu egzemplar-ne ili doktrinarne, nemaju direktne poruke – ve} kroz poje-dina~no, mikrokosmi~no, doti~u op{tije principe, vredno-sne skale i gradacije.Ni ton stihova nije pou~no deklarativanve} varira izme|u (samo)ironije, cinizma i distance saponekim (istina retkim) iznena|uju}e toplim i mekim vale-rom. Otuda u istoj pesmi (Kraj citata) mogu stajati stihovi

"Do tebe se pre moè sti}i/ nekom vrstom tunela od li{}a"i"Ti ne postoji{,/ kaè{ i plazi{ mi se,// èno,/ naprav-

qena od hladnog,/ radijatorskog rebra." U pesmi po kojoj je ikwiga dobila naslov, pesnik zapo~iwe varirawem slike zna-ne iz (kako sam kaè, osredwih) filmova i romana: prepo-znavawem devojke/ène u mrtva~nici, da bi iz ove situacije

koraci 9-10

216

izveo nekoliko univerzalno funkcioni{u}ih pravila do-brih i lo{ih emotivnih veza. Ta lako}a nizawa slika,upotrebe obrazaca koji zatim bivaju prekora~eni, na delu jeu svim pesmama ove kwige. Kao dodatak lepr{avosti i sve-ìni, pesnik u stihove udeva i znane kolokvijalne fraze ilifraze koje su potekle iz literature (

"U po~etku mlidijah",

"Oduvek sam bio starmali") koje kontrapunktira sa oneobi-~enim, sugestivnim i upe~atqivim slikama.

Drugi ciklus donosi niz pesama, ispovednih u iskazu, me|ukojima je nekoliko sa varqivom detiwom, pozicijom koja vodido uznemiruju}ih finala. Bilo da je lirski subjekt-govornikpesnik ili neki wegov junak, prizori iz pesama Zlatno dobaiPosmrtna maska svojomfatalisti~kom zaokruèno{}u bezpatetike svode ra~une li~nog postojawa. Sve {to se de{avaizme|u dva grani~na trenutka, ro|ewa (vi|enog ne kao fi-zi~ki ~in ve} kao tren kada se sti~e samosvest, ma koliko onabila mala) i nestanka – jesu faze odrastawa, dopune saznawai wihovog mewawa pod uticajem okolnosti i ste~enog isku-stva. Tre}i ciklus dodaje novi aspekt portreta subjektovog,literaturu kao izazov, kao veliku, trajnu muku koja donosiprobleme u komunikaciji umetnika, najpre sa samim sobom apotom i sa ostatkom

"obi~nog" sveta. Umetnost donosi zano-

se i iluzije, ali i varqive rezultate. Kao {to je egzisten-cija razapeta izme|u ro|ewa i smrti – i umetnost ~ere~e hte-wa i nadawa, s jedne strane, i nezainteresovanost i ismejava-we, s druge (brojnije) strane. U tri pesme ~etvrtog ciklusaosetna je raznorodnost pesni~kih fokusiranosti iza koje se,ipak, moè nazreti zajedni~ki imenilac koji je vi{estrukaza~u|enost sopstvenom pojavom (ina~e tako retka u uhodanimìvotima). Bilo da je re~ o razmi{qawu pred snimkom gene-rala Mladi}a, o bukvalnom pra`wewu sebe na stranice tu|ekwige ili o provokativno negativno intoniranom monologu,u krajwem to jesu reakcije pesnika/lirskog junaka, jesu we-gova li~na de{avawa. [ta bi o tome moglo da se kaè? Ono{to tvrdi pesnik:

"Nisam ose}ao/ ni griù/ ni kajawe./ Ne

videh u tome/ ni{ta za analizu ili/ transport zna~ewa.// Ni-sam poku{avao da prona|em/ razloge, autorstvo, utehu.// Jedno-stavno sam to ~inio." Ili je sam ~in bega od analize dovoqa-no sugestivan?Odgovornaovopitawesvakodaje sam, u svojeime.

Peti, zavr{ni segment kwige, nominalno je okrenut puto-vawima (prostornim) u kojima se, pak, de{avaju ona duhovna –jer svako putovawe je, pre svega, putovawe u i kroz sebe. Bi-lo da uìva

"u nekorisnom putu", pose}uje Sloveniju ili

uìva u lokalnim znamenitostima, junak, zate~en vi|enim,

terazije

217

uspeva da vidi i iza scena i da se kroz glas kojim govori ikroz pore|ewa koja pravi autoportreti{e:

"Na izlasku/ iz

svog mesa,/ iz te klanice,/ jo{ sam se mogao zaneti mi{qu/ daje kwièvnostvelikodu{na";pitase:

"Imamliwu{ku{verce-

ra?"; konstatuje:"A od svega, u stvari,/ ostala mi je samo/ sta-

ra jutarwa idila","Nisam nau~io da zvi`dim,/ i prema tome/

te{ko da mogu biti/ |ubretar ili ko~ija{,/ navija~ ili bun-xija," i, kona~no,

"Naravno,/ jedva se nazirem." Ovakve, slo-

bodne i razbaru{ene izjave ugra|ene su u {iroke prizore du-gih pesama. U petom ciklusu sabrano je najvi{e dugih pesama,na pisawu kojih Bla{kovi} istrajava kroz celokupni do-sada{wi opus. A takav na~in pevawa podrazumeva dugotrajnukoncentraciju i preciznu pesni~ku

"dramaturgiju", u svemu

druga~iju od pesama koje se stvaraju i izgovaraju"na dah". î-

talac koji ulazi u dugu pesmu susre}e se sa vrlo specifi~-nim svetom koji name}e i traì posebne tehnike disawa, za-paàwa i govorewa. Po{to se ne libi naracije, Bla{kovi}u svojim stihovima razvija pri~u, ali je osloba|a svih bala-sta proznog diskursa, uspevaju}i da prizori sadrè vredno-sne i zna~ewske esencije kojima, potom, slobodno gradi nekedruga~ije stvarnosti. A u wima pro{lost, apsurd, poznavawasmrti i nadawa stoje rame uz rame i tvore portret bi}asvesnog sopstvenih ograni~ewa ali i sloboda.

U kona~nom sagledavawu kwiga@ene pisaca Lasla Bla{-kovi}a otkriva se kao nadahnuti niz prizora iz

"ìvota i

prikqu~enija" junaka koji, dostigav{i do ranih sredwih go-dina svog trajawa, uspeva, zahvaquju}i sa~uvanoj radoznalo-sti i osetqivosti, da se samoodredi prema pro{losti isada{wosti (a time i budu}nosti). Stihovi ove kwige doka-zuju da je pesnik sa~uvao visprenost zapaàwa koju uspe{nonadogra|uje preciznim zakqu~ivawima i sugestivnim, pre-poznatqivim poetskim glasom.

koraci 9-10

218

Marko R. Dabeti}

MESOME[ANOU SLIVNIKU

Dejan N. Kosti}:Me{ano meso

NKC, Ni{, 2006.

Ne{to je ovde smrdeloi bukvalno i kao metafora.

Dejan N. Kosti}, Gnom

Pre nego {to po~nem, samo da napomenem da zaista nemamni{ta protivDejanaN.Kosti}a, li~no. îni se da u Srbiji po-stoji potreba da se to pomene, da se ni{ta ne prepu{ta pod-razumevawu. Preuze}u i rizik da postanem neumesno li~an(A{ta bih i mogao da dovedem time u pitawe? Profesional-nost?), pa }u re}i da sam, na osnovu dva susreta sa wim u stva-ri i o~ekivao daMe{ano meso bude, ako ne nekakvo literar-no dobro kwièvnog juga, ono barem po{tena underground pro-za. Dopadqiv dizajn korica, verovatno najboqi u pro{logo-di{woj produkciji NKC-a, ratoboran moto na pole|ini – sveje to veoma raspiruju}e zaèqu da se barem jedna kwiga godi{-we, napisana uNi{u, ne izvrgne u razo~arawe.Mo`da ba{ tadoza o~ekivawa, koja prethodi i{~itavawu svake nove kwi-ge, svojim nali~jem ponajboqe oslikava jedan bolan sindrom,endemi~an u doma}oj kwièvnosti, a o~itan u nedostatku pra-vih aspiracija kaliterarnomkod doma}ihpisaca.Ako surazli-~iti vidovi anti/metaumetni~kog i, samim tim i anti/metak-wièvnog (ili boqe: neumetni~kog i nekwièvnog) shvata-wa stvarala{tva i prihva}eni jednom kao na~in da se jeziva

terazije

219

dràvna stvarnost nekako savlada, procesuira ili baremizobli~i u ciqu opstanka duha, now this shit has gone too far.Zato ponavqam: nemam ni{ta protiv Dejana N. Kosti}a.

Ali, wegovo pisawe predstavqa supstrat i omen svega onog{to gu{i pisanu re~ i stvara fatalne trombove u krvotokudoma}e kwièvnosti, zastoj koji bi za krajwi ishod mogao daima jednu od najsmrdqivijih kulturnih sepsi ikad zabeleènih.

Za slu~aj da nisam bio dovoqno jasan:Me{ano meso je pri-mer licemerno neambiciozne metaproze iskucane iz okriqanajjeftinije navija~ke pri~e koja, sa tipi~no ju`wa~kim ta-lentom za takve stvari, uspeva da ~itavim trajawem ostane upoku{aju da istovremeno podilazi brojnim ciqnim grupama:navija~ima, kafanskim propisima, {ovinistima svake vrste,patnicima od svesrpske ambivalentne qubavi za srpstvo, de-cidiranim heteroseksualcima, krimosima, i naravno, qutimju`wa~kim prozaistima. Stomaci koji su uvek pivski, {ama-ri koji su uvek slepa~ki, ène koje su uvek sa nekoliko viwa-ka previ{e u sebi, tresci koji uvek prekidaju no}nu ti{inu.Kao da je neko osudio kwièvnost pruge koja je uvek ju`na, naboravak u mraviwaku stereotipa, koji }e joj na kraju ogloda-ti i posledwu ~esticu ìvog mesa i ostaviti ula{tren kosturu rupi da pla{i budu}e generacije. Pitam se je li u Ni{u do-zvoqeno pisati o jo{ koje~emu osim fudbala, je*awa, krimi-nala i politike. Mnogo je lak{e dnevnu {tampu uzeti za re-dimejd i u~initi umetno{}u, nego li shvatiti kwige kao{tosu Me{ano meso ili Hobo (apsolutno me briga za NIN-ovunagradu, nisam je smetnuo s uma! Ne zaboravimo da je vrli ì-ri uvrstio u najuì izbor iêtiri zida i grad) kao kwièv-nost. Uop{te, pisawe Kosti}evo sa religioznom dosledno{}uponavqa sve oma{ke i grozote pisawa Zorana ]iri}a, Zvon-ka Karanovi}a i sli~nih.

Primeraradi, u pri~iGnom, nai}i}etena slede}ure~enicu:

"Aktovku samostavioodmahkraj ulaznih vrata, pored upra-

vo izuvenih cipela, kako je ni u kom slu~aju ne bih zaboraviosutradan, i oka~io kaput i nevoqno krenuo u izigravawe mrt-vo-umornog detektiva koga ~eka pla}eni ubica sa metkom na ko-me je izgravirano wegovo ime u obliku prelepe snajke koja }eprvo da vodi qubav sa wim do iznemoglosti, a kasnije mu zabi-je metak pored oznojenog ~ela."1

Prvo, tu je taj motiv privatnog detektiva kojiìvi u sviw-cu. êndler, pogodili ste. Bukovski,Palp, pogodili ste.

1 Dejan N. Kosti},Me{ano meso, Biblioteka Traga~i, NKC, 2006, str. 131.

koraci 9-10

220

Drugo, tu je prepoznatqiv manir ]ire Magi~nog da svudai bez potrebe trpa metafore ukorewene u seksu. Pomiwawevo|ewa qubavi sa ènom prosto ne moè da {kodi, pa makari ovako, u konstrukciji koja bi razvalila vilice i prvih me-|u ultraistima. Metak na kome je izgravirano ne~ije ime uobliku prelepe snajke? NKC bi mogao da raspi{e konkurs zailustraciju ovoga, pa da se svi lepo zabavimo.

Recimo da kovanicu"mrtvo-umorni" upi{emo u doprino-

se mladog autora srpskom jeziku, a da ono zabijawe metka po-red ~ela {tamparskom propustu; ostaju nam prelepa snajka isveè izuvene cipele.

Sledi re~enica koja bi mogla da zbuni neoprezne:

"Bio je to samo obi~an gnom koji je hrkao ba{ na onom kre-

vetu na kome sam ja nameravao da ispruìm noge, a koji je usto2

i bio jedini."3

One koji bi pomislili da se ovde radi o Gaimenovskomzame{aniju mitskih svetova sa doma}om atmosferom prepu-{tam nesretnoj im sudbini. Ali, ostaju dileme: da li je gnomust'o i da li je bio jedini? Ili je to bio krevet?Po{tede}u nedu`nog ~itaoca minucioznije analize ostat-

ka pri~e, i pomenu}u samo dve stvari: protagonista u nastav-ku }aska sa Bogom, pravoslavnim, sa

"ZZ Top bradom", u kafe-

teriji Veseli obla~ak, u prisustvu Pere i gos'n Ilije, a è-ne na kraju (Gnom je posledwa pri~a u zbirci. Ako ste usledodsustva {tamparskog miga pomislili da je to Biografija, ukrivu ste) bivaju srozane do mere koja se i pored svega nije da-la naslutiti u prvoj pri~i, iako ima nekih nagove{taja; nai-me, u prvoj pri~i, devojku ~ija je glava prikqe{tena prozo-rom automobila protagonista

"obra|uje" kao u dobrom starom

vicu o Muji i kozi, a u posledwoj nije ~ak ni u stawu da ènu,po bilo ~emu bitnom, od koze i razlikuje, {to, poga|ate, vodiu zaplet ofucan jo{ u masnim vicevima iz {kolskog dvori{-ta. Ako takav humor ne volite, jednostavno se ne kvalifiku-jete za uìvawe u imaèrijiMe{anog mesa.

Nave{}u jo{ primer tre}e pri~e u zbirci, naslovqeneMi}ina posledwa tura. Ne zato {to sam kriti~ar-sadista,ve} da bih jo{ jednom podvukao duhovnu vezu izme|u Kosti-}evog pisawa i novijih sedimenata na hridi takozvane

"urba-

ne pripovedne proze ju`ne pruge". Ne}u se zadràvati ni najezi~kim mawkavostima (napisati

"svoju biografiju" – ume-

sto autobiografiju, itd.), ve} }u, ukratko, izloìti zaplet:

2 Kurziv je autorov.3 Isti tekst, str. 132

terazije

221

dva ortaka, Mi}a prevara i narator, odlaze u Pirot radi ne-ke ilegalne rabote, nakrcani mr`wom prema ovom gradu iPiro}ancima, ~iji se koreni gube negde u humusu konstanti-novi}evskog kolektivnog, plemenskog pam}ewa; umesto da ihpo dogovoru sa~eka pajta{ u {vercu Zvonko Cajzla, tu je izve-sniPrle(!) Bugarin, pirotski kriminalac, koji jednog (Mi}u)ubija, a drugog ostavqa u ìvotu da {iri aber o wegovoj mo}i.

Pa, ako smo i istrpeli da nam se u Hobo-u servira (pseu-do)ambivalentno sawarewe o blizini monolitne li~nostizlog mafioze koji vlada gradom, a da nam se odlazak autobu-som na koncert Red Hot Chili Peppersa u Budimpe{tu nudikao dolce vita jednog Ni{lije koji ìvi u zlim devedesetim,te da slu{amo neve{te i mu~no trivijalne dijaloge projek-tovane na protagonistu i wegovog drugara krimosa, dok u au-tu ispred {kole za decu ometenu u razvoju ~ekaju klinke koje}e podvestiodvratnomprivatniku–~imesmozasluìlida (sadaiz uredni~kog okriqa tog istog Zorana ]iri}a) budemo jo{jednom zasuti pubertetskim rekonstrukcijama mafija{kihsmaknu}a i dijalo{kim partijama koje svojom naivno{}u i bo-lesnim nedostatkom ikakvog otklona od opisanih nedela vre-|aju i ukus, i inteligenciju ~itaoca?4 Nije li, mo`da, vremeda se nekako na|e put iz srpske redakcije gorba~ovqevskihvremena smutwe, kad su sve devojke glupe i zaqubqene u kri-minalce, a utoka je jedini zakon? Nije li vreme da se presta-ne sa groznim genetskim inèweringom, formulisanim ukalemqewu tamjana i crnine, sarme i xointa na mitologijuwesterna, êndlera iBukovskog?Najzad, nije li vreme da tre{i kemp odu na poduì, zasluèni odmor i sa sobom povedu sveone koji su ih pogre{no shvatili i jo{ gore primewivali?

Koliko }e se jo{ ~ekati na iskrenu kwigu u u~maloj i nasmrt bolesnoj kulturnoj sredini Ni{vila, u kojoj se nagradedaju iskqu~ivo za zasluge, a zasluge se broje decenijama kojesu provedene u nezamerawu gazdama?

Me{ano meso i Ni{ki kulturni centar ne nude odgovor.Barem ne onaj koji bi nas obradovao.

4Ako me pam}ewe ne vara, mislim da sam"me{ano meso" i kao opis za

ne~iju prozu prvi put i ~uo u nekoj ]iri}evoj izjavi, u doba nastankaHobo-a (ili je to bila Smrt u El Pasu?)

koraci 9-10

222

Violeta Stojmneovi}

U GRAVITACIONOMPOQUZABORAVQENIH STVARI

Vidfrid Georg Zebald: Saturnovi prstenovi

Plato, Beograd, 2006.

Saturnove prstenove sa~iwavaju ledeni kristali i,kako se pretpostavqa, meteorske ~estice, koje kruè okoplanete u ekvatorskoj ravni. Verovatno je re~ o deli}imanekog ranijeg meseca, koga je, s obzirom da se nalazio isuvi{eblizu planeti, uni{tio uticaj wene plime i oseke.

Ovaj moto sa svojim ilustrativnim i simboli~kim re-ferencama jedan je od

"ulaza" u Zebaldov putopisni roman

Saturnovi prstenovi. Druga dva, preuzeta izMiltona i Kon-rada, govore o moralnoj ambivalentnosti i nerazlu~ivosti,tj. ~ovekovoj nemogu}nosti da dobro i zlo jasno raspozna, {to~esto odvodi u pravcu indiferentnosti, apatije, iskqu~i-vawa. Me|utim, Zebald se ne iskqu~uje, bar ne u smislu mo-ralne i intelektualne angaòvanosti. Naprotiv, gowen unu-tra{wim imperativom, svestan da nesigurno balansira na ru-bu praznine, praznine koja preti i bi}u sveta i bi}u ~oveka,zapo~iwe wegov narativni zastupnik pri~u o putovawu, ~akhodo~a{}u, kroz britansku oblastSafolk. Ta pri~a sastavqe-na iz velikog broja mawih, sintetisanih hronotopom puta izkojega se, kako to Bahtin kaè, perpendikularno granaju, isenzibilitetom pripoveda~a lutalice, tj. wegovim interpre-tativnim strategijama i interesom za ekscentri~no i margi-nalno, ~ine i jednu li~nu istoriju te oblasti. Ta

"istorija"

u svakom svom segmentu potvr|uje legitimitet narativnog,dakle imaginarne, autoreferencijalne konstrukcije, bez pre-tenzija na op{te vaèwe, teleolo{ki koncept ili proveru

terazije

223

referencijalne istinitosti, to je borhesovska istorija kojapitawe o odnosu stvarnog i fikcionalnog ~ini izli{nim inesuvislim, istorija koja svoju konzistentnost i vrednostcrpi iz subjektivnog; lokalna, mikro-istorija, fragmentar-na, diskontinuirana, puna praznina koje su neizbeàn deo sva-kog, narativnog, istorijskog, nacionalnog, li~nog ili bilokakvog drugog identiteta. Izme|u pojedinih segmenata nemarelacija identiteta, jo{ mawe kauzalnosti ili hronologije:Zebald bez komentara i postulirawa nudi uo~ene podudar-nosti i sli~nosti, kao provizorne i arbitrarne hipoteze za~itaoca sklonog da u pro{lom traì obuhvatne i ujediwu-ju}e smislove. [to se samog pripoveda~a ti~e, on od pretpo-stavki ne polazi, ve} samim delom za wima traga, mo`dagowen onim fantomom ponavqawa ~ije prisustvo u jednomtrenutku poistove}ivawa sa prijateqem u ~ijoj ku}i boraviose}a. Da li je taj fantom ono {to se}awe ~ini tako srodnimsnu – hiperbolisanoj i izvitoperenoj slici koja boqe odautenti~ne otkriva su{tinu doìvqaja? ... umetnost re-prezentovawa istorije. Ona po~iva samo na falsifikova-wu perspektive. Treba pomenuti da roman ne daje neposredneputopisne bele{ke, ve} naknadno se}awe na taj put i wegovmisaono-emocionalni kontekst, dakle da se na li~nom odra-àva ono {to Zebald implicitno otkriva na globalnom pla-nu – sada{wost sopstvenim vrednosnim i zna~ewskim krite-rijumima selekcije i konstrukcije stvara pro{lost.

Zebaldove pri~e jesu"meteorske ~estice" i

"ledeni kri-

stali" – a paqewe leda je jedno od ~uda sveca po kome jepripoveda~ dobio ime – komadi}i jednog ve} nepostoje}eg,ta~nije, posuvra}enog sveta, sveta{to se utami lagano uvla-~i u samog sebe, sveta iskustva i patwe. Stvari nove, neupo-trebqavane, nepatinirane, Zebaldu su odbojne, ne zbog anti-kvarske strasti, zbog nekriti~kog i pateti~nog pijeteta premasvemu starom, ve} zato {to su bez pri~e, {to se iz wih ne mo-è pro~itati neka sudbina, {to nisu deo neke narativnestrukture. Zebald u pro{lom ne traì uzore i velikane, netraga ni za sopstvenim poreklom, niti za pove}avawem koli-~ine znawa, ve} samo i jedino za pri~om – pristupaju}i isto-riji aistorijski, bave}i se wome kao neko ko je osu|en dasvuda vi|a neko bivawe (Ni~e,Okoristi i{teti istorijeza ìvot), da se neprestano suo~ava sa preobiqem istorijekoje ne moè ni da savlada, ali ni da ignori{e. (U Zebaldo-vom posledwem romanu, Austerlic, nemogu}nost ~oveka daistoriju potisne, da se pona{a kao da je nema u sada{wosti,vrlo je re~ito ilustrovana.)Materijalni ostaci pro{losti,

koraci 9-10

224

tretirani i restruktuirani kao da su tekstovi, bez obzira nawihovu prirodu, vr{e pritisak i iziskuju komunikaciju, re-kontekstualizovawe vrednosti, ali ono {to pre svega pri-vla~i Zebaldovu pa`wu jesu praznine, koje nikakva hermene-uti~ka ve{tina ne uspeva da ispuni na adekvatan i zadovoqa-vaju}i na~in; koliki da je god semanti~ki potencijalostataka, zna~ewska neiscrpivost praznine ga prevazilazi.

Slike, verbalne i vizuelne, zapu{tenosti i zatrtosti ne-kada prosperitetnih gradova i luka, slike usamqenih, raz-ru{enih ili zatravqenih objekata u beskrajnim praznim pro-storima, pustare, nenastaweni krajolici nalik lavirintu,romanti~arski samotni predeli, re~ju – atmosfera melanho-lije, umora, propadawa glavni je izvor {timunga Saturnovihprstenova, koji vodi saznawu da se u svakom novom obliku ve}nalazi senka razarawa. Takva atmosfera ~itavu oblast ~ininalik mauzoleju, a mauzoleji i stara, napu{tena grobqa su uZebaldovom delu ina~e ~este pojave, kao znaci odsutnosti ipraznine.1

(Auto)destruktivne nagone prirode koja se gu{i u sopstve-nom izobiqu i ~oveka uvek spremnog na uni{tavawe, Zebaldotkriva u svemu o ~emu govori, jer ma {ta da je wegova tema,wegovo su{tinsko interesovawe je pitawe Holokausta, nesamo kao istorijskog, ve} i kao op{teg, antropolo{kog ~ina.Rembrantova slika âs anatomije koja, u Zebaldovoj inter-pretaciji, nije samo grupni portret, ve} je pre svega, zbogna~ina na koji je prikazana ruka le{a i lekarevi postupci sawom, slika odmazde nad mrtvim lopovom; biblijska pri~a oproterivawu zlih duhova u sviwe koja legitimi{e shvatawesviwa kao ne~istih, u stvari je opravdawe za istrebqivawe

1 Ovakva atmosfera za Zebalda je, ina~e, karakteristi~na. Ona je o~igled-na i u Austerlicu. Insistiranje na su{tinskoj odsutnosti ~oveka, koji jetako|e stvar pro{losti i trag, ~ini da ~ak i kada opisuje naseqena mesta,~ak metropole, oni izgledaju kao da u wima zaista nema qudi ili kao da suti qudi dematerijalizovani, neprimetni, vi{e duhovi nego stvarne osobe.Samao poneki pojedinac se izdvoji iz tog mno{tva, te Zebaldovi Pariz,London, Amsterdam itd. mogu da budu bu~ni i prenatrpani, ali ne qudima,nego stvarima koje su oni proizveli i zvucima koje te stvari proizvode.Podsetiv{i se u jednom trenutku svog putovawa kroz Englesku ranijegputa avionom i doìvqaja sveta iz pti~je perspektive, pripoveda~Saturnovih prstenova kaè da bilo da ~ovek leti iznad neke pustiwe iliiznad megalopolisa od Bostona do Filadelfije, “to uvek izgleda kao da nepostoje qudi, kao da postoji samo ono{to su stvorili i u ~emu se sada kriju(moje podvla~ewe) ... A ipak su prisutni svuda ... i sve vi{e upregnuti ukomplikovane mreè koje daleko prevazilaze ono {to svako od nas moèuop{te zamisliti...” (moja podvla~ewa, s obzirom da je slika mreè,naro~ito u Austerlicu, tako|e jedna od konstanti Zebaldovog dela).

terazije

225

ove vrste, pa, dakle, i za ispoqavawe krvo`dernosti; ekspe-rimenti sa haringom koja se u nau~ne svrhe komada pokazujukoliko je lako saznajnim interesom racionalizovati suro-vost i sadizam, masakri u Jasenovcu i drugim usta{kim lo-gorima ~ija morbidnost je dodatno za~iwena fotografijamaegzekucije koje su na~inili sami xelati, imperijalisti~kazverstva {irom sveta, itd. ... istorija sastavqena od ne-sre}a i osporavawa... ~ak i u svesti kineske carice – despotai apsolutiste; katastrofe kao jedine izvesnosti u neprohod-nosti sveta i ìvota, {to ìvot ~ini izbegli{tvom, ose-}awem da je ~ovek preìveli iz neke bitke velikih razmera,poput Vaterloa. Na svakom koraku smrt, ali i ostaci, tra-govi, ono {to je preìvelo dejstvo vremena, prirodnih silai ~oveka, i pitawe na koji na~in te tragove u fizi~om svetu,ili u svesti pojedinca ili kolektiva, treba ~itati i doìv-qavati. Motiv vatre koji se u delu javqa u vi{e navrata, po-vodom interpretacije Braunovog traktata o urnama ili krozpri~u o samospaqivawu izvesnog Frederika Farara, povezuje,naro~ito kroz opoziciju sa ~estim metaforama leda i lede-nica, dve kqu~ne teme – teme destrukcije i komemoracije.

Zebalda interesuje paradoksalna prisutnost odsutnog, ongovori o stvarima iqudima ~ije je postojawe na granici pro{-losti i sada{wosti, ali, zbog na~ina na koji ~ovek saznaje idoìvqava pro{lost, a {to Zebaldove pri~e re~ito ilustru-ju, i na granici fikcije i stvarnosti. Na povla{}enim me-stima, tj. kako }e re}i u romanuAusterlic,

"na mjestima koja

vi{e pripadaju pro{losti nego sada{wosti ... gotovo fizi~-ki osje}am kako se strujawe vremena usporava u gravitacij-skom poqu zaboravqenih stvari"; aktuelna percepcija poste-peno apsorbuje se}awe, odnosno imaginarnu, iskonstruisanuviziju pro{lih doga|aja, sve dok jedan hibridan doìvqaj neproizvede hibridan prostor, u kome su vremenske ravni me|u-sobno stopqene, u kome se vremenski tok saìma i sabija u tre-nutak, prostor koji

"vremenom treba da dovede do nove stvar-

nosti preko ~iste nerealnost". Oblastima kojima prolazion pristupa arheolo{ki, u svemu vidi trag ili podse}awe. Em-patija, intuitivno iskustvo sudbine nekog ~oveka ili nekegra|evine, mawe-vi{e posredno u vezi sa oblastima kroz kojeprolazi, vodi istraìvawu, pre svega tekstualnih dokumena-ta, istraìvawu koje prvobitan doìvqaj treba da produbi ida postane osnov jedne pri~e, koja nastaje zajedni~im dejstvomhermeneutike i poetike, pri~a koje }e biti kolikofaktograf-ski potkrepqena, precizna, pedantna, utemeqena na detaqu,toliko i sopstvenim senzibilitetom oìvqena i novim,

koraci 9-10

226

Zebaldovim tekstom, vaspostavqena. No, ne postoji na~in nakoji se pri~a o pro{lom ikako moè iscrpsti, nikakav zna-kovni sistem je ne moè obuhvatiti, naknadne misaone kon-strukcije ja~e su od evokativne mo}i stvarnosti, koja moèda provocira bavqewe pro{lim, ali ne i da izbegne da budepodvedena pod apstraktne {ablone, izme|u kojih opet zjapipraznina. Utoliko su Zebaldove pri~e i pripovesti nepot-pune, ~esto zaista nezavr{ene, nezakqu~ene ili naglo, sko-kom u sada{wost ili neko drugo vreme, prekinute, tako da uprividu kontinuiteta i celovitosti, narativne i istorij-ske, otkriju prelom.

Otkrivaju}i se kroz oblike pejzaà i gra|evina sa kojimase na svom putu sre}e i u kojima pronalazi obrise sopstvenihsnova i strahova, skrivaju}i se iza pri~a o drugima, Konradu,[atobrijanu..., ~ije pateti~ne, groteskne, melodramati~neili tragi~ne sudbine povezuje psiholo{ka i fizi~ka ekscen-tri~nost, nasilna ili dobrovoqna emigracija,ìvot obeleènuznemiruju}om sumwom u sebe i svoje delo, Zebald i sebe, kaopripoveda~a i lika, predstavqa u tragovima, fragmentarnoi mozai~ki, kre}u}i se po horizontali i vertikali prosto-ra, vremena, sopstvenog identiteta, tu|ih ìvota i wihovogsmisla. Sopstvo i drugost kod wega su fluidne, nestabilnekategorije, o ~emu svedo~i i jedna specifi~na stilska crta,koja je u Saturnovim prsenovima jo{ uvek samo tendencija,~iji }e se modaliteti sistematki razviti u Austerlicu. KodZebalda, naime, nema uobi~ajenog uobli~avawa direktnog,indirektnog i slobodnog indirektnog govora, a o~ito je ipotpuno odsustvo dijaloga, kao kod Tomasa Bernharda, ali izdruga~ijih razloga – dijalog je mogu} samo sa drugim, poku{ajempatije i neposredovane komunikacije kod Zebalda proiz-vodi jedan napukli {izofreni, polifoni monolog. Iskaznisubjekat ~as pripada pripoveda~u Zebaldu, ~as nekom od we-govih likova, a da prelaz sa jednog

"ja" na drugo ~esto nije ek-

splicitno obeleèn, sem ponekad, pri ~emu je naj~e{}i signaluvo|ewe engleskog, odnosno francuskog jezika.

U svakoj od svojih pri~a Zebald implicitno postavqa pi-tawe o svrsishodnosti: ~emu rogobatne, prevelike ili previ-{e kitwaste gra|evine, ili pak one oronule i napu{tene,gra|evine koje su, preìvev{i ambicije i aspiracije svojihvlasnika i graditeqa, izgubile i svoju simboli~ku ili stvar-nu funkciju; ~emu svi ti neobi~ni, megalomanski predmetikoje prikazuje, ~emu delo i stvarawe uop{te, ili, boqe re}i,~emu stvari bogate zna~ewem, ali bez upotrebne i pragmati~-ne vrednosti. Qudi koje sre}e i upoznaje na svom putovawu, a

terazije

227

koji se mogu okarakterisati kao"saturnovi prstenovi", ~e-

stice u orbiti vezane za na{ svet gravitacionim poqem zemqe,ali ne i zaista na woj, i sami su tvorci takvih disfunkcio-nalnih objekata, osobewaci, borci za nemogu}e ciqeve. Takvobitisawe na margini sveta, ta neupletenost u konvencio-nalne oblike ìvota, nepragmati~nost i zanesenost najo~i-glednija je u slu~aju izvesne porodice E{beri: majka sa svo-jom

"bibliotekom" semewa za cve}e, sinovqev model broda s

kojim on nema nikakavih namera, tri k}eri – tri Penelope –i wihova izvanredna tkawa navode na pomisao da je bilo ka-kav oblik stvarala{tva nuàn uslov opstanka. Lajtmotiv svi-lene bube i wenog tkawa, koji postepenom amplifikaciomzna~ewa postaje simbol stvarala{tva{to prevazilazi nepo-mirqivu dihotomiju izme|u ìvota i smrti, jer vrhunac ì-vota sa smr}u izjedna~ava, a koji zavr{ava delo u vidu napo-mene da se u izvesnim zemqama u ku}ama umrlih ogledala pre-krivaju crnom svilom, kako se du{a {to odlazi ne bi omelana svom putu – tu pretpostavku kao da potvr|uje. Ako, kakokaè jedan od Zebaldovih ekscentri~nih likova, koji useoskoj {tali gradi model Jerusalimskog hrama, i svakimdanom mora da se suo~i sa, usled sve ve}eg opsega znawa, sveve}om sloèno{}u svog zadatka (sem ako nije podlegao sklo-nosti da rastu}u sloènost konstrukcija sopstvenog duhapome{a sa napretkom u spoznaji, kako }e se Zebald izrazitipovodom svojih sumwi u vezi sa sopstvenim motivima i svr-hom svog pisawa), ako, dakle, ceo na{ rad ne po~iva ni na~emu drugom do upravo na idejama, koje vremenom neprestanomewaju obli~je i koje nas zaradtoga neretko ponukaju da ono{to{to smo smatrali dovr{enim uni{timo i po~nemo izpo~etka, onda su pred ~ovekom samo dve mogu}nosti: odusta-jawe ili traèwe smisla i vrednosti u nezavr{ivom. Zebaldbira ovo drugo – ìvot i delo kao projekat, kao nedostiànciq ka kome se ~ovek uvek kre}e, ne pribliàvaju}i se nikadtoliko da bi dosegnuto dobilo vid kona~nosti, a time i ne-savr{enstva. To potvr|uje kako hronotop puta, koji je jednaod konstanti Zebaldovog dela (tako npr. u Austerlicu obapripoveda~a iz razli~itih razloga, koji se svi mogu svesti napotragu za pri~om, lutaju po Evropi), tako i formalna neza-vr{enost i polimorfnost wegovih narativnih formi.

Narativno tkivo Saturnovih prstenova sa~iweno je odniza opisa, refleksija, poku{aja rekonstrukcije nekih rani-jih vremena, anegdota, pripovesti, komentara tu|ih tekstovakoji ukqu~uju i citate, istoriografskih prikaza odre|enihfenomena kao {to je gajewe svilenih buba i fotografija.

koraci 9-10

228

Dakle, re~ je o putopisu enciklopedijske, neki bi reklisva{tarske, razgranatosti, ~ija struktura nalikuje struk-turi za koju je ser Tomas Braun – povla{}ena

"srodna du{a"

– smatrao da je fundamentalna: niz paralela i dijagonalakoje ih presecaju, nalik mreì, stvaraju}i, u Zebaldovom slu-~aju, tematska ~vori{ta, simboli~ne slike koje vreme prevo-de u hijerofaniju bezvremenog i svevremenog: slika lavirint-skog seoskog puta, trenutak poistove}ivawa sa prepla{enimzecom na molu, slika bube koja po vodi plovi od jedne do drugesenke itd.

Fotografije su Zebaldu bitno izraàjno sredstvo i on ihkoristi u svim svojim delima. Wihova funkcija je vi{estru-ka. Pre svega, re~ je o dokumentarnom materijalu u funkcijipoja~avawa autenti~nosti prikaza, jer omogu}avaju da se de-lo ~ita kao album slika sa stvarnog putovawa, sa neuobi~a-jeno opse`nim komentarima tog puta, ali su i upori{ta duhukoji se u neprohodnostima i nepoznanicama sveta koleba igubi – materijalan, opipqiv trag ne~eg {to je bilo. Foto-grafije napu{tenih objekata koji naj~e{}e nisu zumirani,ve} prikazani kao si}u{ni i krhki u ogromnom praznom pro-storu poja~avaju i neposrednije proizvode ve} komentari-sanu atmosferu umora i odumirawa. Kao uspomena, kao ne{to{to svoju pragmati~nu funkciju ostvaruje tek naknadno, kad~ovek uzima fotografiju da bi se podsetio ili da bi drugompokazao gde je bio, one su materijalizacija pro{losti tj. stva-rnog u stawu pro{losti (Rolan Bart, Svetla komora) i je-dinog odnosa koji je ~ovek u mogu}nosti da sa wom uspostavi,odnosa subjektivnog posredni{tva, li~nog stava – wihov pra-vi referen je vreme. Ilustrativna funkcija fotografisa-nih pejzaà i objekata nudi ~itaocu mogu}nost da Zebaldovverbalni prikaz sameri sa vizuelnom predstavom, da uporedinarativnu i fotografsku poetiku, kao i mnogostrukost odno-sa koji se grade izme|u re~i i slike. Ne treba zanemariti niparodijsko-ironijski elemenat u kori{}ewu fotografija: nakrajuXX veka, kada je delo pisano, prevlast vizuelnog medi-ja i ikoni~nosti kao nezaobilanih u svakodnevnom ìvotu jepotpuna. Povr{ina, izgled, oznaka koja sve vi{e gubi, ne samovezu sa ozna~enim, ve} i potrebu za wim, postaje samodovoq-na. Vizuelni materijal bilo koje vrste kao da je postao neop-hodna po{tapalica mi{qewu, ili, u smislu umetawa gotovihvizuelnih predstava, ne{to {to, od slu~aja do slu~aja, moèbiti i sredstvo provocirawa i sredstvo ograni~avawa i usme-ravawa imiginacije. Putovawe bez fotografije kao svedokai suvenira,aliikaosredstvaizraàvawailipre,demonstrirawa,

terazije

229

sopstvenog senzibiliteta koji odre|uje izbor scena i objeka-ta i na~in kadrirawa, za modernog ~oveka je nezaobilazno.Mnemotehni~ka i memorijalna sredstva, materijalni objek-ti na koje ~ovek prenosi funkciju pam}ewa, vremenom su svemawe trajna i monumentalna, svojom prolazno{}u sve vi{e isama nalik prolaznosti onog na {ta upu}uju. Me|utim, vi{enego kori{}ewe modela pona{awa modernog putnika, bez obzi-ra koji su uzroci i ciqeviwegovog putovawa, ako oni uop{tei postoje, {to je u slu~aju u delu opisanog pute{estvija disku-tabilno, Zebalda interesuje kulturnafunkcijafotografije iweno simboli~ko zna~ewe na epistemiolo{kom i egzistenci-jalnom planu. Umetawe fotografija je formalizacija po-gleda koji posreduje izme|u ~itaoca i sveta, pogleda koji odkrhotina tog sveta stvara svet dela, pogleda koji u procesudoìvqavawa izjedna~uje opaàwe i predstavqawe. One in-sistiraju na ~iwenici da, ma koliko bili pouzdani podaci nakoje se poziva, pripoveda~ nikada ne govori samo i iskqu-~ivo, niti nesumwivo o svetu, ve} o sopstvenoj viziji, da samodre|uje ugao, {irinu i dubinu kadra, ekspoziciju i otvorblende koji }e dati mawe ili vi{e o{tru ili mutnu sliku.Wegovefotografije su, po svemu sude}i ono,{toBart uSvet-loj komori naziva misaonom fotografijom – one navode narazmi{qawe i domi{qawe i u tom smislu su subverzivne, na-ro~ito prema konvencijalnim upotrebama (mada koketirajusa voajeristi~kim i feti{isti~kim impulsima prose~nogproizvo|a~a i posmatra~a fotografije). One su, rekla bih,otvorene za pri~u, dovoqno provokativne i diskretne daizazivaju ~itaoca da oko wihovih pretpostavqenih refere-nata izgradi ~itavu narativnu mreù, ili vi{e wih. One supoziv na popuwavawe sveta pri~om, poziv na ozna~avawe.Wihovo postojawe uvodi u delo tenziju izme|u ni~eanskogpogleda {to odbija dubinu i nabokovqevske

"prozirnosti

stvari", tenziju izme|u vizuelne predstave kao medijuma ikao znaka. Ta tenzija, utemeqena na nemogu}nosti intelektakoji se zadovoqava ~iwenicama i podacima da savlada para-dokse emocije i svesti, potrebu da se formalan obrazac kojipodaci grade ispuwava i prepuwava, ostaje nerazre{ena izme-|u poimawa i intuicije, izme|u apodikti~kog i hipoteti~-kog, u domenu jednog

"mo`da" utemeqenog vi{e na zna~aju ne-

go na zna~ewu tzv. ~iwenica. Jedini odgovor na aporeti~nostsveta jeste svest koja se ozbiqno, bez postmodernisti~kogpoigravawa sa zna~ewima i paradoksima (auto)referenci-jalnosti, svesna sopstvenih retori~kih strategija, prepu{taèqi za razumevawem i osmi{qavawem.

koraci 9-10

230

Na taj na~in Zebald, po uzoru na svog Tomasa Brauna, stva-ra svoj Museum Clausum, imaginarni ili poluimaginarnirepozitorij u svom duhu, strukturu ~iji temeq je samosvestanproces selekcije i strukturirawa.

231

Gordana ]irjani}

INTIMNAMAPA SVETA

Kwièvnica i prevodilac sa {panskog i engleskog, Gor-dana ]irjani} (1957) ro|ena je u Stepanovi}evu, Ba~ka. Pi-{e poeziju i prozu. Do sada je objavila kwige pesama: Mese-~eva trava (1980); Gospa od sedam grehova (1983), Pred vra-tima vodenijem (1988),Gorka voda (1994).Kwige zapisa:Pismaiz[panije (1995)Nova pisma iz [panije (2002). Zbirka pri-povedaka: Velaskezovom ulicom do kraja (1996) Ve~nost je, ka-ù, duga~ka (2006). Romani: Pretposledwe putovawe (2000),Ku}a u Puertu (2003),Poqubac (2007).

@iri~asopisaPolitikeBazarproglasio je Gordanu]ir-jani} za dobitnicu nagrade

"@ensko pero" (2000), za roman

Pretposledwe putovawe (zajedno saMarijom Jovanovi} i kwi-gom Spletkarewe sa sopstvenom du{om).

RomanKu}a u PuertuNIN-ov ìri je izabrao me|u sedamnajboqih u 2004. godini. îm se kwiga pojavila, izazvala je ve-liku pa`wu i u inostranstvu. U {panskom govornom podru~-ju, u pripremi je nekoliko prevoda.

KORACI: Za po~etak razgovora, jedno uobi~ajeno pitawe:po~eli ste kao pesnik, a uspeh i priznawa do{li su sa pri~a-ma i romanima. ZaVa{uprozu kriti~ari prime}uju

"da je jasno

da ju je pisao pesnik." Time, reklo bi se, Vi ste i daqe pesnik,na neki na~in. Poznato je da ste u jednom trenutku napu-stili i poeziju i mesto prebivali{ta, i krenuli ka novimtragawima.Dalibistenamne{tovi{erekliotomperiodu?

licem u lice

koraci 9-10

232

GORDANA ]IRJANI]: Oti{av{i u [paniju 1985. ja ni-sam napustila poeziju nego jedan na~in ìvota koji mi se utom trenutku, kao pesniku, u~inio nedelotvornim. @ivelasam u Beogradu na jedan eminentno pesni~ki na~in, {to zna-~i da sam se kretala iskqu~ivo u kwièvnim krugovima.Bila sam zaposlena u Zadu`bini Ive Andri}a, gde su piscitako|e rado svra}ali. Politika je ve} bila zaposela na{erazgovore. Nekako sam se vrtela u istom krugu iskustva i tumi je postajalo tesno. Uo~ila sam, tako|e, da mi motivacijaza sastavqawe nove zbirke pesama nije dobra: da zapravo samoispuwavam neki ustaqeni ritam objavqivawa, da se trudimda odgovaram na o~ekivawa kwièvne sredine koja me je odne-govala, da ostanem u igri. To je bila spoqa{wa motivacijakoju nije pratila i unutra{wa. Uprkos objavqenim pesni~-kim zbirkama shvatila sam da moj odnos prema kwièvnostijo{ nije definisan, a {to se mog ìvota ti~e da tapkam uiskustvu. Nisam to mogla onda ni sebi da kaèm, ali sam ose-}ala da me sredina gu{i a da ja jo{ moram da se gradim. Ni-{ta boqe nisam mogla da smislim od totalnog reza, od udaqa-vawa. Jo{ jednom krenuti od po~etka! Umesto sigurnosti,egzistencijalne i pesni~ke, koja mi se prikazala sivom iosredwom, opredelila sam se za rizik. No to ne zna~i da sampoeziju napustila. U to vreme, prvih godina mogìvota u[pa-niji, prevodila sam velikog pesnika Luisa Sernudu ~ija jekwiga Stvarnost i èqa objavqena u Beogradu 1990, a svojuzasad posledwu zbirku pesama tako|e sam napisala u[panijii objavila 1996. Ali tu kwigu, Gorka voda, napisala samprate}i iskqu~ivo vlastiti ritam, bez ikakve spoqa{wemotivacije ili nekog umi{qenog tu|eg o~ekivawa. Ona je~ista od svake vrste povodqivosti.

'Pripovedawe, ba{ kao i se}awe, pode{ava ~iweni~nustvarnost prema potrebi teksta. Stara je istina da kwi-èvnost crpi snagu iz uspomena, a uspomene su ne{to unu-tra{we, takore}i pode{ena stvarnost', rekli ste u jednomintervjuu (Politika, 15. XII 2003). Posle odlaska u [pani-ju, za{li ste u svet proze, mogli smo ~itati tekstove uovda{wim ~asopisima, a potom je nastala kwiga, zar ne?

Tekstovi koje sam slala iz [panije u Beograd, tokom de-set godina, nisu pisani sa kwièvnim pretenzijama. Obrelasam se u novoj sredini i sa ìvom znatièqom upijala sve{to mi se nudilo, a nudilo se mnogo. Pojavila se potreba dautiske i saznawa, razmi{qawa i neprestana pore|ewa delims nekim, pa sam ubrzo privatna pisma zamenila Pismima iz

licem u lice

233

[panije, tekstovima koje sam slala u Beograd i koji su u raz-nim medijima i{li s tim nadnaslovom. Bila je to nekakva po-treba prema sredini iz koje sam oti{la, a

"pisma" sam pisala

s disciplinom hroni~ara ne libe}i se pri tom da unosim ili~ni ton. Nije bilo druge ambicije sem da se saznawa idoìvqaji zabeleè, i verovala sam da su ti tekstovi, pisaniza novine, kratkoveki kao i novinska hartija. Trebalo je dapro|e gotovo deset godina da bi mi razni qudi u Beograduskrenuli pa`wu da su moja

"pisma" bila rado ~itana i i{~e-

kivana, a zatim da mi urednikMatice srpske, VasaPavkovi},predloì da ih objedinim u kwigu. Za mene je to bilo iz-nena|ewe ali sam, vra}aju}i se na te tekstove, i sama otkrilawihovu sveìnu, koju im je omogu}io upravo onaj nepreten-ciozni pristup, i kwièvni stil od koga nisam mogla da umak-nem ~ak i kad sam mislila da pi{em novinski ~lanak. Kritkaje posle rekla da ta

"pisma", pa`qivo spakovana u kwigu,

mogu ~ak da se ~itaju kao roman. Rekla bih da je to bilo mojeneplansko ispisivawe rukopisa unutar racionalnog iskaza,i nehoti~no ukora~ewe u prozu. Verujem da me je to iskustvopelcovalo, i za ubudu}e, od svake vrste pretencioznosti.

Va{ mu` Hose Antonio, bio je ugledni {panski pisac inovinar, ali je bio i Va{ duhovni srodnik?

Hosea Antonija sam upoznala kad se wegov dru{tveni istvarala~ki luk ve} spu{tao, kad je dru{tvo s wim svodilora~une. Pojavila sam se u Madridu kad je on dobijao nekestra{no va`ne nagrade za ìvotno delo, te od kraqa, te odgradona~elnika, te od Evropskog udruèwa novinara... Samje rekao u jednom intervjuu:

"... Sad samo ~ekaju da umrem." Ova

izjava nije bila tako bezazlena, jer je on, kao novinar, biotrn u oku mnogim vladama, ~ak i tada{woj, socijalisti~koj,koja se sigurno kajala{to je ranije uzdizalawegov minuli rad.Tokom frankizma nazivali su ga

"demokratskom save{}u", a

posle, kad je demokratija pobedila, demokratski vladari suse pitali

"[ta }e nam sad ovo?" Nije se ovajdio od pobede

"svojih", nije mu to trebalo, i retko ko je razumeo wegovu po-ziciju: ostati nezavistan. âk ni kad se oènio mladomènomnije mu padalo na pamet da vaskrsava ambiciju, kako bi wuimpresionirao uticajem i novcem. Kad sam ga upoznala, zawega se govorilo da je to ~ovek sa najboqim vezama u Madri-du. Ali, nikad ga nisam videla da je te veze koristio za ma {tadrugo sem za novinarske informacije iz prve ruke. Uz to,HoseAntonio nije bio tipi~ni

"stari{meker", kao{to ja ni-

sam bila tipi~na"mlada supruga". Prona{li smo se nezavisno

koraci 9-10

234

od"dru{tvene stvarnosti", kao dvoje pesnika. Nama je oboma

~ak bilo sme{no {to privla~imo pa`wu na javnim skupovi-ma, jer nismo bili nikakav

"mondenski par" koji bi izvukao

korist od nekakve svoje neobi~nosti. HoseAntonio je bio pre-zasi}en

"svetskom vrevom", sa zadovoqstvom se povukao u mi-

ran ìvot, a meni je upravo odgovaralo da sve {to jo{ ima dada kao intelektualac, daje samo meni. Na pola puta izme|umoje sveìne i wegove mudrosti na{li smo ogroman prostorsrodstva i zajedni{tva. Uz wega sam bila u prilici da ranoosetim, iako posredno dodu{e, prolaznost i ispraznost svihspoqnih manifestacija dru{tvenog ugleda, kao{to sam ranonau~ila da vrednujem ono{to je u na{imìvotima neprolazno.

Borislav Peki} napisao je PISMAIZ TU\INE od teksto-va koje je pisao za londonski radio, a VA[A PISMA IZ [PA-NIJE nastala su iz tekstova odaslatih prijateqima iredakcijama, ponaj~e{}e su to bile 'Kwièvne novine' ili'Politika'. Da li je bar na po~etku boravka bilo nostal-gije, a {ta je bio pravi razlog za odlazak, ili 'mutna me{a-vina povoda'?

O povodima za odlazak ve} sam ne{to rekla, mada je touvek naknadna pamet. Mo`da bi najta~nije bilo da kaèm dasam naprosto èlela da letim. Se}am se tako|e ne~ega {to jerekao jedan starac u Zadu`bini Ive Andri}a: da ~ovek kojise ozbiqno bavi jezikom i kwièvno{}u mora da izabere jo{jednu domovinu, da je zavoli i upozna tako duboko kako bimogao boqe da vrednuje vlastitu zemqu i vlastiti jezik. Tome je podstaklo na razmi{qawe: dotle je engleski jezik biomoj prvi strani jezik i, kad god se ukazivala prilika, odla-zila sam u Englesku, Vels, Irsku. London mi je bio glavnoodredi{te, ali sam shvatila da su meni ta zemqa i wen duhprili~no odbojni. Istovremeno me je stra{no mamila [pa-nija, ali sam{panski jezik samo natucala. U jednom trenutkusam se na{la pred dilemom: da se borim za jedan posao u Lon-donu, koji mi je ponu|en, ili da iskoristim kratku sti-pendiju u[paniji, koja mi je ve} bila odobrena. Nije moglo ijedno i drugo, zbog vremenskog preklapawa. Odlu~ila sam seza[paniju, ne zato{to je to bio vrabac u ruci, nego zato{tosam poslu{ala srce. Vi{e su me privla~ila ~etiri meseca u[paniji nego{est godina u Londonu. A po{to je ìvot nepred-vidiv, u [paniji sam ostala deset godina i trajno se za wu ve-zala. To je sad domovinamoje }erke i neprestano se tamo vra}am.

U svemu tome, ose}awe nostalgije nikad nisam negovala. Toje za mene ~emerno ose}awe, i za iole odlu~nu osobu apsolut-no

licem u lice

235

nepotrebno. Kad god sam èlela da budem na nekom drugommestu, tamo sam i odlazila. Nije lako donositi takve odluke,ali je jo{ teè

"ìveti bez ìvota", a to je nostalgija. Da me

je ne{to prinudilo da odem iz svoje zemqe, verovatno bihdruga~ije govorila.Ali ako je odlazak pitawe slobodnog izbo-ra, ispuwewe pozitivne èqe a ne bekstvo, nema tu mesta ni-kakvom ose}awu usuda. îm je Beograd po~eo da mi nedostaje,ja sam se vratila.

Prvi ~lanak u kwizi PISMA IZ [PANIJE (1995) i NOVI-NARSTVO JE POEZIJA pisan je u formi razgovora sa piscem,pesnikom i novinarem Hose AntoniomNovaisom. Da li ga mo-ète predstaviti na{im ~itaocima kao kwièvnika? U{panskoj literaturi on je nezaobilazno ime, me|utim, na-{em kwièvnom podru~ju poznat je fragmentarno.

Hose Antonio Novais nije nezaobilazno ime u {panskojkwièvnosti. Kad se pojavio na kwièvnoj sceni bio je veo-ma hvaqen, a wegov glas izdvajan kao autenti~an. Izme|u 1947.i 1959. objavio je ~etiri zbirke pesama, dve drame i dve kwigepripovedaka. Pesme i pri~e su mu uvr{}ene u nekoliko anto-logija. Ali wegov kwièvni dar i kwièvni glas zagu{iloje novinarstvo, kome se iz eti~kih razloga predao celim svo-jim bi}em. Wegovo bavqewe novinarstvom zna~ilo je aktiv-nu borbu u veoma mutnim vremenima: pro{ao je kroz hap{ewa,zatvore, dugogodi{we sudske procese i godinama ìveo bezli~nih dokumenata, pra}en i prislu{kivan. Bio je jedan odonih novinara koji su trn u oku ministrima informisawa,jer je pisao za stranu {tampu, pre svega za francuski

"Mond",

tokom dve decenije, svakodnevno. Kasnije, kad su opasne bor-be ostale samo u se}awu, pisci i prijateqi nagovarali su Ho-sea Antonija da pre{tampa svoje kwige pripovedaka, smatra-ju}i da su stilski i jezi~ki briqantne, ali wemu tako ne{tonije bilo ni na kraj pameti.

"Zaborav je logi~an" govorio je.

"Ne treba se pla{iti zaborava." Jo{ za ìvota mu se prepu-stio kao zasluènom odmoru. Hose Antonio je, dakle, nezao-bilazno ime u istoriji {panskog novinarstva tokom periodafrankizma i

"tranzicije", a kao pisac... – wegova zvezda je

jasno zasjala, ali kratko.

U kwizi PISMA IZ [PANIJE postavqate zanimqivopitawe: da li je zabriwavaju}i socijalni status pisaca znakda je {panska nacija faustovski prodala du{u prizemnim~arima materijalnih udobnosti. U kwizi je to postavqenopitawe, a da li imamo i odgovor?

koraci 9-10

236

Kao u svakoj diktaturi tako i u {panskoj, dràva je {ted-ro dotirala onu umetnost koja ju je slavila, pa ~ak i onu kojaje prema woj bila bezvremeno neutralna. Iako je postojalainstitucija cenzure, ~ak su se i levi~ari dovijali da okuse sadràvnih jasli. No, mnogi su bili i progoweni. [panskodru{tvo je pro{lo tranziciju u nekoj vrsti zanosa, a evrop-ski i ekonomski bum odigrali su se muwevitom brzinom, pri~emu se umetnost na{la na brisanom prostoru. Kwièvnostje prepu{tena trì{tu bez vizije ni politi~kih skrupula.Mo`da velika nacija moè to sebi da dozvoli, bez trajne{tete sa stanovi{ta vekova. Danas je u [paniji skupo bitipesnik, a uz to podrazumeva veliku usamqenost. Prozni pi-sac mora da pristane na zakone trì{ta i na igru izdava~a –pa, kom obojci kom opanci. Stvarala~ka dokolica, koja je deospisateqskog posla, nije dozvoqena. Pisac koji èli da pra-ti vlastiti ritam i da se ravna u radu iskqu~ivo literarnimmerilima, odbijaju}i da se povinuje ukusu {iroke ~itala~kepublike, mora da ima dobru zale|inu. U trci za uspehom, kojaje nametnuta kao religija, mnogi pisci, ~ak i veoma talento-vani, brzo izgore. Umesto kwièvne klime, koju ne obezbe-|uju velikani nego dobar prosek, u [paniji, kao i drugde gdetrì{te name}e pravila umetnosti, buja diletantizam.Talenat je ne`na biqka koju korov diletantizma lako zagu-{i. Kaèm, dakle, da je u celoj Evropi kwièvnost postalavelika industrija u kojoj nije te{ko na}i

"interesantnog"

pisca, ali je gotovo nemogu}e na}i majstore stila ilistubove duha.

U jednom intervjuu ste govorili o uticaju kwièvno-sti: 'U principu, kwièvnost daje naknadni komentar isto-rijskih doga|aja i dru{tvenih prilika, ali malo uti~e namaticu zbivawa.' (Letopis Matice srpske, mart 2005). Po-nekad nam se ~ini da je u pro{losti literatura imala ve}izna~aj i uticaj na dru{tvo. Ili da postavimo druga~ije pi-tawe:kakobikwièvnostmogladauti~eikolika jewenamo}?

Ritam vremena u kome ìvimo ~ini nas jako nestrpqivimza sve. Uticaj kwièvnosti na dru{tvene prilike ili na tokistorije nije vidqiv, ni neposredno merqiv. Uticaj kwièv-nosti je suptilan, od we ne treba o~ekivati ne{to {to jojnije svojstveno, kao {to se ne treba zavaravati mi{qu da je

"pisac savest dru{tva". Racionalna postavka iz starih vremenada je svrha kwièvnosti da

"zabavi i podu~i" nije izgubila

vrednost, koliko god da je varirala u me|uvremenu, od jednedo druge epohe, od teorije do teorije. Pisac koji na dovoqno

licem u lice

237

zanimqiv na~in uvodi ~itaoca u svet duha, emocija, promi{-qawa o dru{tvenim pojavama, istoriji ili qudskoj prirodi,ve} samim tim obavqa koristan posao pomagawa u li~nomgra|ewu. A li~no gra|ewe ili obrazovawe, i tu o~igledno nemislim na formalno obrazovawe, je najsigurniji put ka na-pretku dru{tva. [to vi{e qudi zavede, a zavodi ih na putrazmi{qawa i osetqivosti, kwièvnost time vi{e i uti~e.Ona je danas u nepovoqnom poloàju pred ~arima TV ekrana.Televizija lak{e zavodi, jer se obra}a ~ulima a ne duhu. Noona pri tom razlewuje misao, oduzimaju}i ìvotno vreme.Televizijskim qudima je lak{e manipulisati nego onimaokrenutim kwizi, pa je zato vladarima sveta stalo da infor-misanost proglase novim vidom prosve}enosti. Borba je ne-ravnopravna, no kwièvnost }e trajati dok postoje ~itaoci,a ~itaoci }e trajati dok postoji qudska potreba zaslobodnim razmi{qawem.

Kad je re~ o jeziku, uticaj kwièvnosti je jo{ suptilniji.Ona ~uva jezik i obnavqa jezik, a jezik je tle i ogledalo kul-ture u naj{irem smislu re~i. No i pojam kulture je obe{~a{-}en, wu svemo}na politika tretira kao nekakav prirepak.Marksisti~ka teza da je kultura nadgradwa, da dolazi na redtek posle hleba i mostova, koliko je neta~na toliko je {tet-na i rasprostrawena. Kultura je na po~etku svega i na kraju,bez we ne bi postojali ni hleb ni vino, ni put ni most, akamoli berza koja je weno pervertirano ~edo.

Prilikom odlu~ivawa za nagradu '@ensko pero' (Poli-tike Bazar) za 2000. godinu, Zoran Glu{~evi} je rekao da jeto 'jedno veliko priznawe ènama i jedan {amar mu{kojkonzervativnosti.' (Politika 30. V 2001) Kada nagradu do-bije mu{karac, nikada se ne bi reklo da je to '{amar èn-skoj' konzervativnosti, ili literaturi. Za{to je uvek, ka-da je ènska kwièvnost u pitawu, neminovno naglasititu podelu?

To zaista nije moja tema. Iole ozbiqni kriti~ki teksto-vi o mojim kwigama nikad nisu isticali pitawe ènskog ru-kopisa ili ènskog senzibiliteta u wima. Ako uop{te imapotrebe za bilo kakvim odmeravawem pozicija u savremenojkwièvnosti, mene interesuje celokupan teren, a ne

"geto"

ènske kwièvnosti. Izjava koju ste naveli izre~ena je zbognagrade, zbog marketinga, prosto zato {to je u toj prilicibilo zgodno da se ba{ to kaè. Ne mislim da ima teìnu nitida povodom we treba polemisati. îwenica da sam ja ènskobi}e, a ne mu{ko, nikad me nije preterano zaokupqala u svetlu

koraci 9-10

238

vrednovawa posla kojim se bavim. Vaqda zato {to ne tr~imza uspehom, pa nisam imala prilike da doìvim neuspeh kojibih onda pripisala polnoj diskriminaciji. Prosto ne raz-mi{qam o tome. Druga je stvar {to sam u svojim ranim teksto-vima otvarala pitawe polnog identiteta i imala potrebu davrednujem onoènsko u mu{karcu i ono mu{ko u èni, izmi{-qaju}i hermafrodite, brane}i se od qudske drame nepotpu-nosti, od ve~ne ~e`we za drugim, nekakvom polnom

"celo{}u".

Ali to su zaista druge stvari, koje nemaju veze sa dru{tve-nim prepucavawem izme|u polova kao da su stvarno u pitawudva protivni~ka tabora.

Okvirna radwa romana KU]A U PUERTU de{ava se u {pan-skom gradi}u Puerto de SantaMarija, ali i na Kubi, u Ba~-koj, Italiji, Francuskoj itd. Vi ste [paniju poznavaliiznutra, a ne kao stranac, u woj ste se ose}ali kao kod ku}e.Da li su navedena mesta, i dràve, Va{a odredi{ta koja do-bro poznajete: gde ste ìveli, odrastali, pose}ivali...?

Za kwièvni tekst to nije tako va`no, ukoliko lokacijadeluje autenti~no. Ako je prostor bitan za pri~u, logi~no jeda pisac poznaje mesto u koje je pri~u smestio. Na primer, mojroman Pretposledwe putovawe odvija se na drumu i pun jepojedinosti o tome {ta likovi na drumu vide, {to pokre}ewihove razgovore i unutra{we monologe. Bilo bi nedelo-tvorno i ostavilo, roman papirnatim, da sam ja, kojim slu~ajem,taj drum izmislila. Naprotiv, pro{la sam wime nekolikoputa, ~ak sa sveskom u ruci dok je tekst nastajao, da proverimili da se podsetim. U drugim slu~ajevima, kad je lokacija sa-mo dekor koji nema naro~itu funkcionalnost u tekstu, mogu}eje nazna~iti pozadinu lakim potezom, a o eventualnim de-taqima se obavestiti. Eto, na primer, ja nisam znala iz isku-stva koje bi drvo moglo da raste u brdima San Huan, na Kubi,gde su se odvijale odsudne bitke u Kubanskom ratu. Ali, kadve} pi{em o doìvqaju jednog ratnika na toj lokaciji, {umuu kojoj se izgubio opisiva}u kao ma koju tropsku {umu, no, za-rad utiska autenti~nosti, potrudi}u se da saznam naziv nekeendemske vrste koja ba{ tamo uspeva. Ili, ako se deo pri~eodvija u Francuskoj, dozvoli}u sebi, kao pisac, da govorimsamo o onome {to stranac moè da vidi golim okom: naime,moj lik je stranac koji prolazi kroz Francusku, ne znaju}ini{ta o toj zemqi, ni jezik. On vidi to {to vidi; malo, dodu-{e jer je zaokupqen uzmicawem od policije. A toliko sam ija videla. Ba~ko selo koje opisujem dobro mi je poznato, zatoga i opisujem, mada eksplicitno nigde ne navodim wegov

licem u lice

239

naziv. Da sam kojim slu~ajem smestila selo u Ju`nu Srbijuimala bih dve opcije: da se usredsredim na psihologiju liko-va i zaba{urim pozornicu, nazna~im je samo u op{tim pote-zima, ili da odem tamo da

"snimim" teren. Ono {to dobro zna-

mo naj~e{}e detaqnije i opisujemo; ono {to nam je potrebno,a ne znamo iz prve ruke, dajemo samo u naznakama.

RomanKU]AUPUERTU pisali ste dve godine, a kako sutek-le pripreme i sakupqawe gra|e?

Pomiwala sam"stvarala~ku dokolicu" koja je bitan deo

rada na kwizi. Neko neupu}en pomislio bi da je tu va`na

"dokolica" i da je spisateqski ìvot pun odmarawa. Kolikoputa mi se desilo da me neko pita ~ime se bavim, pa kad ja ka-èm

"Pi{em. Ja sam pisac", da zatraì obja{wewe:

"Dobro,

to. Ali {ta radi{?" Sam ~in zapisivawa je, ~ini mi se, naj-lak{i deo posla. Roman Ku}a u Puertu zrio je barem godinudana, ako sam jo{ u stawu da odredim to vreme. U tom perioduintenzivnog razmi{qawa o tekstu i dovo|ewa sebe u raspo-loèwe koje tekst treba da emituje, pisac je pomalo kao psi-hi~ki bolesnik koji se pretvara da ìvi normalno i da jeprisutan u stvarnosti. On je, zapravo, u svojoj pri~i zaokup-qen konstrukcijom, kao {to je ~ovek koji gradi ku}u i u snuzaokupqen majstorima, nabavkom gra|e i snatrenim prosto-rom. To je podzemni tok svesti koji je nametnula disciplina,iako je neko naziva inspiracijom. U mom slu~aju, sve je kre-nulo od Brunovog rukopisa od koga je trebalo napraviti kwi-gu. Okvir za tu kwigu se polako {irio, u prstenovima, dokgalerija oko patija konkretne ku}e u Puertu, ona

"galerija

svetlosti", nije postala objediwuju}i, naj{iri prsten jedne{iroke pri~e o iluzijama HH veka. Objediwuju}i prsten je,dakle, postala jedna intimna qudska drama glavne junakiwe.[irok istorijski zamah mogao je imati smisla samo kroz li~-nu prizmu. Bilo koji drugi pristup, sa stanovi{ta

"objek-

tivnosti" ili"sveznaju}eg pripoveda~a", bio bi osu|en na

neuspeh, jer je roman kao ànr ve} video i ovo i ono, a menenije toliko interesovala istorijska akribija, niti sam utome jaka, koliko me je interesovao odraz istorije na sudbinumalog ~oveka. Neki likovi su izuzetni qudi, ali posle mli-na istorije svaki je ~ovek podjednako malen.

Dobar deo gra|e za roman nalazio se u meni, u se}awima natu|a se}awa, ali mnogo toga je trebalo proveravati, raspitivatise, ~itati, jer se}awe je nepouzdano i selektivno, ono ~esto neide daqe od utisnutog raspoloèwa. Roman, kao konstrukcija,jo{ pre po~etka pisawa bio je ~vrsto sloèn, projekat je bionacrtan, a za popuwavawe prostora, unutra{wu dekoraciju,

koraci 9-10

240

uobraziqa je imala posla na pretek. Sesti i pisati, tako|e nezna~i pisati sve vreme, nekad je potrebno satima sedeti predpraznim papirom pre nego {to se

"nadrqa" prva verzija. Po-

sle se na tom predlo{ku radi, posle se uspostavqa ono {tonazivaju

"stilom pisca". Retko je prva verzija i kona~na ver-

zija, veoma retko. Ne govorim ovde o nekakvom receptu za pi-sawe, niti mislim da svi tako rade, nego se prise}am kako jeto meni i{lo s Ku}om u Puertu.

Roman o kome govorimo je epskih razmera, saga o XX veku.Pri~a obuhvata razli~ite geografske {irine: od Portu-galije do[panije, odHercegovine doSrbije.[taVamtipro-stori intimno zna~e, da li se vremenom slika o wima mewa-la, zbog qudi koji su nekada ìveli u wima, kojih vi{e nema?

Postoje mesta, gradovi, zemqe, koji na na{oj intimnojmapi sveta imaju naro~iti zna~aj. Va{e pitawe sadrì suge-stiju jednog zapaàwa koje je ta~no: se}awe uti~e da se nekomesto u na{oj svesti pretvori u mit, ono samo nije nam to-liko va`no kao {to je va`na slika koju o wemu nosimo. Akoga jo{ i oìvimo u nekom kwièvnom tekstu, mi ga za sebezapravo petrifikujemo. Ima mesta koja sam opisivala, kat-kad i s qubavqu, ali koja su upravo zbog toga izgubila za menesvaki zna~aj. Ostrvo Lansarote, kome sam u romanu Pret-posledwe putovawe posvetila jedno poglavqe upravo zato{to me je op~inilo, uop{te me vi{e ne interesuje, s wim samse oprostila zauvek, upravo kroz tekst. U neka druga mesta,koja smo opisali, prinu|eni smo da se ponovo vra}amo ili dau wima boravimo. Ali, ona sad jesu druga~ija. Dok nisam na-pisala

"odu" Balkanskoj ulici, kroz koju svakodnevno pro-

lazim, mo`da i nisam bila svesna da je volim i koliko je vo-lim. Sada sam toga svesna, kao {to verujem da i neki ~itaoci,koji su zavoleli Ku}u u Puertu, posle tog romana na druga-~iji na~in prolaze Balkanskom ulicom. Zar nam je Kosan~i-}ev venac ostao isti, nama koji smo ~itali Peki}evo Hodo-~a{}e Arsenija Wegovana?

Zanimqiva je Va{a teza o Evropi i Srbiji u vreme rata;kaète: 'Nije trebalo braniti Srbiju, nego Evropu. Ja se za-laèm za to da Srbija jeste Evropa kakva god trenutno bi-la politi~ka mapa kontinenta i da je ratNATO-a protivSrbije zapravo bio rat protiv Evrope.' (Politika, 14. XII2003). Vi ste u [paniji poku{ali da objavqujete tekstoveo Srbiji, pa ~ak i o Andri}u, ali su, pokatkad, skra}ivani,sve do trenutka kada Vas vi{e i nisu pozivali na saradwu.

licem u lice

241

Za{to bi se Srbija branila, pa zar ona nije u Evropi? Ko-liko jo{ vremena treba da protekne da bismo se vratili naonaj, ipak, nekada{wi boqi tretman?

Kad bih i izbliza znala odgovor na to pitawe, sigurno sene bih bavila kwièvno{}u nego ne~im sasvim drugim. Uonoj meri u kojoj se obra}a budu}nosti i politici, ceo mojroman je zapravo jedno otvoreno pitawe poput ovog va{eg. Stim {to ja prièqkujem, ne samo druga~iju Srbiju nego idruga~iju Evropu.

Bilo bi interesantno da nam ne{to vi{e kaète o pre-vo|ewu na{ih kwiga na druge jezike. Jednom prilikom stenapomenuli da ste, za vreme boravka u Meksiku imali dogo-vor o prevodu Va{ih kwiga, a istovremeno iskazali i neveri-cu prema tome. Da li je kwiga prepu{tena slu~ajnostima?

Ve} sam govorila o kwièvnoj industriji u zapadnim zem-qama. Ta pri~a moè da se pro{iri i na prevo|enu kwi-èvnost. Izdava~i u zapadnoevropskim zemqama traè samo

"upakovanu robu", dakle, kwige za koje je u zemqama poreklave} obavqen marketing i koje su ve} prevedene. Ministar-stva kulture zemaqa u na{em okruèwu finansiraju pre-vo|ewe najboqih kwiga iz svoje godi{we produkcije i imaju{ta da ponude velikim izdava~kim industrijama. Kod nastako ne{to ne postoji, a po{to nemamo ni instituciju kwi-èvnog agenta, niti }emo je na ovako malom trì{tu imati,na{a kwiga je prema inostranstvu zaista prepu{tena slu-~aju. Neka nagrada moè, ali i ne mora, da skrene pa`wu, papreostaju samo li~ne veze. No, u mom slu~aju ni to ne vredijer nemam trgova~kog dara, ne pada mi na pamet da bilo komepreporu~ujem svoju prozu. Doslovce prepu{tam stvar slu~a-ju. Zapravo, uzdam se u prevodioce. Neki su ve} imali sluha dame sami

"otkriju" i hrabrosti da se upuste u prevo|ewe. Izda-

va~i vole da daju prerane najave, ali dok ne budemo imali urukama od{tampanu kwigu, neozbiqno je da ja ispoqavambilo {ta sem neverice.

'Proza Gordane ]irjani} mnogo je vi{e usmerena ka rela-ciji uspostavqenoj od LI^NOG prema OP[TEM, relaciji~ove-ka prema wegovoj naciji, istoriji, jeziku', zapisala jeIvana Milivojevi} (Re~, br. 11.12, 1995). Ako se sloìte saovom konstatacijom, onda da Vas upitamo, kwizi VE^NOSTJE, KA@U, DUGA^KA.

koraci 9-10

242

Spadam me|u one pisce koji ve~ito po~iwu da pi{u"prvi

put u ìvotu". Uop{te se ne oslawam na svoj"ispisani ru-

kopis", pred novim tekstom, pogotovo posle duè pauze, neretko ose}am pani~nu nemo}... Te pri~e su sasvim, druga~ijeiskustvo oda romana. Roman sam vu~e napred, jer je re~ o jed-nom kontinuiranom raspoloèwu. Pri~e su me|usobno razli-~ite, a najteè je preveslati sebe od jednog do drugog raspo-loèwa, iz meseca u mesec, koliko otprilike traje, kod mene,pisawe pri~e od petnaestak stranica. Taman se zagreje{, pase ohladi{. Tu su potrebne i pauze, a onda nailaze pote{ko}es ponovnim uspostavqawem ritma. Bo`da bi pri~e trebalopisati, tokom godina, pa kad se skupi... Ali meni je posleKu}eu Puertu bilo te{ko da zaronim u novi roman, a ne umem dabesposli~im. I tako, nekoliko tema koje sam dugo nosila usebi, dobile su oblik pripovedaka. Za to vreme uspela sam daiza|em iz orbite onog zama{nog romana koji je imao svoje

"pre" i svoje

"posle".

RadwaromanaPOQUBACde{ava se uKotoru.Tema je, najkra-}e re~eno, melodrama u Lukinoj uobraziqi; kratak, intimi-sti~ki, ispovedni roman u kome je u tri glasa ispri~anatra-gi~na i autenti~na pri~a o qubavnom ìvotu jednog inva-lida. Izgleda da je tema qubavi oduvek prisutna u Va{emkwièvnomradu, bez obziradali stepisalipoeziju iliprozu?

Tek kad sam objavila roman Poqubac, po~iwe da se pri-me}uje da sam oduvek pisala o qubavi; mo`da je tome dopri-nela i bele{ka iz recenzije, na koricama kwige. Ali, nije liqubav centralna tema gotovo svih romana koje volimo? Stim {to niko ne}e re}i za Rulfovog Pedra Parama ili zaSabatov Tunel ili zaManovuSmrt u Veneciji da su qubavniromani, jer bi ih to, kao, umawilo. Vidite, vra}amo se na pri~uo èni piscu i mu{karcu piscu: i sami kaète da je Poqubacmelodrama, a melodrama je ne{to sentimentalno, pateti~-no, izve{ta~eno. Uverena sam da nisam napisala sentimen-talan ni cmizdrav roman, ali budu}i da samèna, prvo{to seuo~ava to je ose}ajnost, makar bila duboka i autenti~na. Dabi ènu kao pisca uzeli ozbiqno, ona mora da se trudi da bu-de mu{ki ironi~na, i da bira

"ozbiqne" teme, po mogu}stvu

iz istorije ili politike. Po{to sam ja taj"paso{" odavno

zaradila, malo sam htela i da provociram: da vidim kako }ekritika primiti naslov Poqubac za ozbiqan roman koji jenapisala èna. Ve} se malo i zabavqam reakcijama: etabli-rani kriti~ari gotovo da su zbuweni, kao da zaziru da ne

licem u lice

243

prehvale tekst s takvim naslovom; nadobudni ùtokqunci seunapred jeè. Ali, oni bi i za naslovIzgubqene iluzije vero-vatno rekli isto: da nije inventivan. Dakle, ja bih za Poqu-bac rekla da je to, pre svega, roman o smislu ìvota, o obele-ènosti i o predrasudama, a qubavno ose}awe je wegova klima,elementarno stawe, kao {to je vazduh u na{imìvotima ele-mentarno vaàn a neprimetan, ~ak i kad je zaga|en, pun smoga.

Povodom novog romana rekli ste: 'To je minimalisti~-ki roman o jednom trenutku koji je nebitan za ~ove~anstvoali sudbonosan i preloman za individuu i iziskuje od svihnas da se oslobodimo predrasuda koje postoje prema invali-dima i setimo se koliko su i oni qudi kao i svi mi.' Ta zapi-tanost pred ivalidima moè nas podsta}i i na mnoga drugarazmi{qawa, samo ih treba podsta}i, izazvati, zar ne?

Iskreno se nadam da ovaj roman tera na razmi{qawe. Kaoi uvek, ~ini mi se, ja samo otvaram pitawa, ne nudim odgo-vore, jer ih nemam. Odgovori su uvek jednozna~ni, i uvek samzazirala od qudi koji imaju odgovor na sve. U mojoj prozisamo }ete na}i trud za razumevawem, i sebe i drugih.

Kada ste govorili o ironiji, a povodom istog romana ( 'Po-litika', 30. april – 2. maj 2007.) izneli ste veoma zanimqi-vo mi{qewe: 'Ne spadam u one pisce koji sa strane ili odoz-go gledaju na ìvot, pa se sme{kaju ili se grohotom smeju, kaoda im je sve jasno. To je suvi{e intelektualno.' Ako se seti-mo Ti{me, onda znamo da je on svoje junake 'pronalazio' u naj-zabitijim kafanama, mra~nim ulicama, neveselim mestima,itd. Gde Vi pronalazite svoje 'likove', 'junake'?

Svakako ih ne izmi{qam, ali isto tako ne pravim foto-grafije iz ìvota. Neki podsticaj iz stvarnosti uvek po-stoji, a naro~ito mi je va`no da

"iz prve ruke" poznajem onu

elementarnu situaciju o kojoj pi{em. Dakle, kao {to se nebih usudila da napi{em Pretposledwe putovawe, roman obolesti na smrt bra~nog partnera, da nisam vrlo dobro znala{ta je to, isto tako se ne bih usudila da izmi{qam ili pret-postavqam nevoqe jednog invalida, kad ne bih imala bliskogprijateqa u toj situaciji, ~iju ìvotnu borbu pratim godinama.Naravno da su

"~iwenice" i narativna okosnica u oba ta ro-

mana izmi{qene, ali psihologija likova nije, wihova aura jeprenesena iz ìvota. To im omogu}uje da deluju autenti~no.

koraci 9-10

244

Mene interesuju"krupne" teme i ve~ne istine, a za takve podu-

hvate je pogubno ako likovi i wihova preìvqavawa delujupapirnato.

Razgovor vodila

Radmila Giki}-Petrovi}

245

ILIJA BAKI] (1960, Vr{ac), pesnik i kriti~ar. Objavioslede}e kwige: Resurekciona se~a po~etnog poloàja (1993),Ortodoksna opozija alternative slobodnog izbora –artefakt 1 (1995),Prenatalniìvot (1997, 2005),@eliteli da besplatno letite? (1997), Novi Vavilon, prosa bru-talis (1998, 2001), Ja, Razara~ (1998),Koren kqu~a, nali~je ravno-dnevice (1999),Slava dekadnog sistema ili oAEIOU (2000),Dole, u Zoni, pri~e internet izdawe (www.rastko.org.yu)(2000), 2002, vizuelna poezija (2002),Protoplazma (2003),Pre-ko granice milenijuma (signalizam – izazov prestupa), esejisa Zvonkom Sari}em (2005). Zastupqen je u antologijamasrpske i jugoslovenske fantastike:Tamni vilajet, Nova srp-ska fantastika, Fantasti~na re~. Dobitnik je nekolikonagrada za svoje domete u nau~noj fantastici i kratkoj pri-~i. @ivi i radi u Vr{cu.

RADMILA GIKI]PETROVI] - Vidi:Koraci 11-12/2006

MARKO DABETI] ro|en je 1980. u Prokupqu, maj~inomzavi~aju. Beograd –Berane (tadaIvangrad, o~evo rodno mesto)– Prokupqe je ruta na kojoj je prveo svoje najranije detiwst-vo. Nakon toga ostajeuProkupqu do punoletstva. 1999. upisu-je engleski jezik i kwièvnost na Filolo{kom fakultetuUniverziteta u Beogradu, koji godinu dana kasnije napu{tazbog lo{e aure kompromisa (èleo je da studira dramaturgi-ju) i porodi~nih trzavica. Krajem 2000. vra}a se u Prokupqei upisuje istoriju umetnosti na Pristin{kom univerzitetu,tada izme{tenom u Blace. Upu{ta se u kratku pozori{nuavanturu, glumi u amaterskim postavkama Sna letwe no}i imawe poznate makedonske drame Kad odem. Najva`nije od

kora~ali su

koraci 9-10

246

svega, po{to je sve svoje pri~e iz studentskih dana u Beograduuni{tio, zapo~iwe svoj prvi roman, koji jo{ uvek pi{e. Ume|uvremenu se 2002. seli u Ni{. U okviru edicije Traga~iNi{kog kulturnog centra 2005. mubiva objavqena prva kwi-ga, Intima.U pitawu je fragmentarno organizovani kratkiroman proèt poetikom opsesije, naj~e{}e pogre{no (madane sasvim bez razloga) tuma~en kao kolekcija poetske proze.Sa grupom odmetnika od NKCa i edicije Traga~i organizuje~itawa iza zatvorenih vrata. Bitni qudi su u celoj stvaribili iIvica@ivkovi}[umar (Pun bojler s pijani `dralo-vi, Jedniqudi, Hipoteze..) i BojanIli}Bokerini (Kafe pau-za za Hip Hop Stalkera ), a ~itava stvar je dovela do otkri-vawa nekoliko mla|ih autora koji }e tek re}i svoje. Iste,2005. godine odlu~uje da se zaposli u reìji ni{ke Televi-zije 5, kako bi isfinansirao kraj svojih studija. To se nije do-godilo, tako da je jo{ apsolvent. Trenutno, svoje snage ulaèu posledwe radove na svom romanu iz ni{ke ere (neki ododba~enih/radnih naslova su:Kraqevstvo za kowa,Wene suzesu lep{e, Polusvet, Pasji grad-), i u povremene nastupe sabendom Paganska qubav, post-rock sastavom koji trenutnopodràva Bojana Ili}a Bokerinija u promociji wegovedolaze}e zbirke pesama,Monolit u plastu sena.

ALEKSANDRAKORDAPETROVI](1965,Beogradu), docentna Filolo{kom fakultetu u Beogradu na Grupi za ~e{ki je-zik i kwièvnost. Predaje istoriju ~e{ke kwièvnosti,objavquje radove i prikaze u slavisti~koj periodici, objavi-la kwigu Od robota do insekata (Recepcija dramskog delaKarela âpeka u srpskoj kulturi) (Zadu`bina Andrejevi},Beograd 2006), kao i prevod kwige Jaroslava RudisaNebo podBerlinom (Geopoetika, Beograd 2004).

TAWA KRAGUJEVI] - Vidi: Koraci 7-8/2007

ZDRAVKO KRSTANOVI] (1950, Siveri}, Dalmacija) pje-snik, prozaista, kriti~ar, dramski pisac, scenarista. Gim-naziju poha|ao u Kninu i Splitu, jugoslavenske jezike i kwi-èvnosti i komparativnu kwièvnost diplomirao naFilozofskom fakultetu u Zagrebu. Do oktobra 1991. ìviou Splitu, a otada ìvi u Beogradu. Objavio kwige pjesama:Kneèvina riba (1974), Ku}a (1978), Slogovi od vode, nasrpskom i makedonskom (1981), Dinamit (1982), Obrnutimajstor (1984), Druge planine (1989),Pjesme na drumu (1994),

kora~ali su

247

Izabrane pjesme (1995),Isus Hrist u poqu (1996),Rukopis izrose (1997), Uskoro, svi}e (1998) i Soba bez ogledala (2000);kao i zbirku lirskih zapisa Kwiga od sna i jave (1998).Wegova kwiga Pri~e iz hada, prevedena na vi{e jezike, od1992. do 2000. doìvjela je dvanaest izdawa. Autor jemonodrame ôvik na svitu, kap na listu, u dvije verzije(1979. i 1980), TV drame Starac (1983) i scenarija za kratkiigranmi film Rajski vrt (1980). Priredio je Libar Mi-qenka Smoje (1981), Erotske narodne pjesme (1984), antolo-giju srpske narodne poezije Zlatna pjena od mora (1990), Du-brova~ke elegije Luja Vojnovi}a (1997), Gozbu Pavla Sola-ri}a (1999) i ûdesni kladenac / antologiju srpskogpjesni{tva od Barawe do Boke Kotorske (2002).

BOGISLAV MARKOVI] (1940). Prozni pisac. Dobitniknekoliko zna~ajnih nagrada za pri~u:Stevan Sremac, ]amilSijari}, Laza Lazarevi}, Milutin Uskokovi}, Lapis Hi-strae i druge. Objavio je pet romana i tri kwige pri~a. @i-vi i radi u Beogradu.

PETAR MATOVI], (1978, Uìce), ìvi u Poègi. Diplo-mirao srpsku kwièvnost na Filolo{kom fakultetu uBeogradu. Pi{e poeziju i eseje. Dobitnik prve nagrade naXXIII Limskim ve~erima poezije. Kwiga pesama – Kamernikomadi (Opelo samo}i). Zastupqen u vi{e zbornika poezije(Srpsko pero, Rukopisi – Pan~evo,… ). Objavquje u perio-dici (Me|aj, Mostovi, Kwièvna re~, Tre}i Trg, LetopisMatice srpske, Kwièvni magazin, Beogradski kwièvni~asopis, Poqa...).

Kontakt: [email protected], [email protected]

MARIJA MILINKOVI] (1982) apsolvent na Grupi za~e{ki jezik i kwièvnost na Filolo{kom fakultetu uBeogradu. Do sada nije objavljivala svoje prevode.

SLA\ANAMILINKOVI] - Vidi: Koraci 7-8/2007

MIROSLAV CERA MIHAILOVI] (1955, Preobraèwe,na jugu Srbije), pi{e, uglavnom, poeziju. Zastupqen je u vi{ezbornika i antologija. Prevo|en. Nagrade: Pe~at varo{isremsko›karlova~ke, Kosovski boùr (nagrada manifestaci-je Gli{a Elezovi} ), Drainac...Bavi se ure|iva~kim radom.

koraci 9-10

248

Nastoji da opstane u Vrawu. Kwige poezije: Tr~i narod (1983),Kwiga ~etvorice (1985), Panika (1987), Problem br. 1 (zadecu)(1988), \avo preè ata (1990), Prilike su takve (1990),Metla za po ku}u, Matica srpska (1993),Kqrpene na utroba-ta (1996), Lom (1999), Svrtka u Nesvrtu, (2000), Kraj }e ka-è (2003), Kqu~ne ta~ke (2004), Sol na ranu, (2004)

STANISLAVPAVI] (1970, u Bazel) (sticajem okolnosti)ali detiwstvo proveo u Sarajevu a osnovnu {kolu zavr{io uBeogradu (Filip Kqaji} Fi}a, na Banovom Brdu).Sredwu{kolu i Fakultetu za elektrotehniku Univerze u Qubqanizavr{io dakleu Sloveniji. Od 1993. ìvi u Londonu, a od1995. sve ~e{ce svra}a u Beograd. Sve to sticajem porodi~nih(razvedenih) okolnosti. Kwièvnos}u po~iwe da se bavi tekposle tridesete godine.Debitantski roman treba uskoro damu iza|e iz {tampe na jesen, u izdawu jednog malogpan~evackog izdava~a (za Sajam kwiga). U�sopstvenoj nakla-di� objavio zbirku pesama u Londonu (podeqena “na{ima”tamo). U rukopisu ima dosta toga.

SLOBODANPAVI]EVI] - Vidi: Koraci 3-4/2006

MARINA PETROVI] (1983, Kru{evac) apsolvent naFilolo{kom fakultetu u Beogradu,odsek za ~e{ki jezik ikwièvnost. Do sada nije objavqivala.

SNE@ANA POPOVI] (1982, Kotor) diplomirani filo-log ~e{kog jezika i kwièvnosti. Prevode objavqivala uvi{e istaknutih kqièvnih ~asopisa.

e-mail adresa: [email protected]

VESNA RADOJEVI] (1983, Beograd) apsolvent na Filo-lo{kom fakultetu u Beogradu,odsek za ~e{ki jezik i kwi-èvnost. Do sada nije objavqivala.

IVANA STANISAVQEVI] (1979, Beograd) apsolventbohemistike (studijska grupa: ~e{ki jezik i kwièvnost),Filolo{ki fakultet u Beogradu, Katedra za slavistiku.

VIOLETA STOJMENOVI] (1980, Poàrevac), diplomi-rala na Filolo{kom fakultetu u Beogradu na Katedri za

kora~ali su

249

op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti 2003. @ivi uBoru gde radi kao bibliotekar u Narodnoj biblioteci.

DU[AN STOJKOVI] - Vidi: Koraci 3-4/2007

ALA TATARENKO - Vidi: Koraci 3-4/2005

GORDANA ]IRJANI] (1957), objavila je kwige pesamaMese~eva trava (1980), Gospa od sedam grehova (1983), predvratima vodenijem (1988) i Gorka voda (1994), kwige zapisaPisma iz[panije (1995),Nova pisma iz[panije (2002), kwi-gu pripovedaka Velaskezovom ulicom do kraja (1996) i ro-manePretposledwe putovawe (2000)Ku}a u Puertu (2003) iPoqubac (2007). Prevodi sa engleskog i {panskog. @ivi uBeogradu.

EKREM HAMID - Vidi: Koraci 7-8/2006

TIHANAHAMOVI] - Vidi: Koraci 3-4/2007

SA[A HAXI TANÎ] (1948, Leskovac), pripoveda~,romansijer, pesnik i kwièvni esejist. Bavi se uredni~kim,prire|iva~kim i antologi~arskim radom. ^lan Udruèwakwièvnika Srbije i Srpskog PEN centra. Objavio je tri-desetak kwiga. Kwige izabrane pripoveda~ke proze objavqe-ne su mu u Italiji, [paniji, Makedoniji i Rumuniji. Prevo-|en na jo{ desetak drugih jezika. Zastupqen je u vi{e antolo-gija i pregleda savremene srpske proze kod nas i u svetu. Zakwigu Zvezdama povezani dobio je Andri}evu nagradu (1991).Dobitnik je i nagrada Oslobo|ewe grada Ni{a, �Lazar Vu~-kovi~�, �Zak Konfino� i �Ramonda serbika�. Direktor jeNarodnog pozori{ta u Ni{u.

SVETLANA [EATOVI]-DIMITRIJEVI] (1975) diplo-mirala 1998. na Filolo{kom fakultetu, smer srpska kwi-èvnost i jezik sa op{tom kwièvno{}u, magistrirala 2002.godine na istom fakultet sa temom ‘�Intertekstualnost upesni{tvu Ivana V. Lali}a�‘. Predmet wenih istraìva-wa su poeti~ki problemi u srpskom pesni{tvu 20. veka, aposebnu pa`wu je posvetila prou~avawima odnosa kwièvnetradicije i modernih kwièvnih postupaka. Do sada je

koraci 9-10

250

objavila vi{e od pedeset nau~nih i kriti~kih radova iz oveoblasti i nau~nu monografiju Tradicija i inovacija.Intertekstualnost u pesni{tvu Ivana V. Lali}a(FilipVi{wi}, 2004). Zaposlena u Institutu za kwièvnost iumetnost u Beogradu.

ALEKSA [EGOTA (Beograd, 1982), apsolvent naFilolo{kom fakultetu, odsek ê{ki jezik i kwièvnost.Do sada nije objavqivao.

koraci 9-10

162

BELE[KE O AUTORIMA

PETR [ABAH (PETR ŠABACH, 1951) завршио је Филозофски факултет уПрагу а затим променио многа занимања, од ноћног чувара до стручногреферента. Данас се бави искључиво писањем и, захваљујући специфич-ном хумору који одликује његову прозу, спада у најчитаније савременечешке ауторе. У својим причама и новелама надовезује се на храба-ловску традицију. Прославила га је новела Бакице (Babičky, 1998) у ко-јој хуморно описује реалност комунистичке Чехословачке кроз сећањајунака на своје две баке различите политичке оријентације. Велику по-пуларност стекле су и књиге Како потопити Аустралију (Jak potpit Au-strálii, 1886), Посебни проблем Франтишека С. (Zvláštní problém Fran-tiška S., 1996), Путовање морског коњица (Putování mořského koně, 1998),Пијане банане (Opilé banány, 2001).

МИХАИЛ ВИВЕГ (MICHALVIEWEGH, 1962) сматра се данас најуспешни-јим чешким писцем чије књиге се преводе на многе језике и достижу ви-соке тираже, поновна издања и обавезне екранизације. Његове књигеСјајне зезнуте године (Báječná léta pod psa, 1992), Идеје љубазног чи-таоца (Nápady laskavého čtenáře, 1993), Васпитање девојака у Чешкој(Výchova dívek v Čechách, 1994), Записивач очинске љубави (Zapisova-telé otcovský lásky, 1998), Између две ватре (Vybíjená, 2004) и др. носеснажан печат аутобиографског. Углавном су то сећања на детињство усоцијалистичкој Чехословачкој, педагошко искуство из периода рада уосновној школи, дилеме родитељства, брачна криза и криза средњихгодина. Постмодернистичке методе колажирања текста и префињенаиронија са којом аутор слика реалност око себе, чине главне квалитетеВивегове прозе. Неки Вивегови романи преведени су и код нас (Сјајнезезнуте године, Васпитање девојака у Чешкој, Између две ватре).

ИВАН КЛИМА (IVAN KLÍMA, 1931) је прозаик и аутор позоришних и радиодрама. Шездесетих година био је уреник Литерарних новина, а 70-их и80-их налази се на листи забрањених писаца те ради углaвном неква-лификоване послове. После 1989.г. оснива Савез чешких писаца, а од1990.г. до 1993.г. је председник чешког ПЕН клуба. Најпознатији Клими-ни романи су: Љубавно лето (Milosné léto, 1973), Судија из сажаљења(Soudce z milosti, 1986), Љубав и ђубре (Láska a smetí, 1987), Последњистепен поверења (Poslední stupeň důvěrnosti, 1996), као и збирке причаМоја радосна јутра (Má veselá jitra, 1978), Моји златни занати (Mojezlatá řemesla, 1990) и др. Његови романи и приче преведени су на преко30 језика. Нашим читаоцима доступне су његове приче Љубавни разго-вори (2002) и роман Ни свеци, ни анђели (2005).

ВИОЛА ФИШЕРОВА (VIOLA FISCHEROVÁ, рођ. 1935) је песникиња којаспада у плејаду оних аутора који у периоду

"нормализације–нису могли

да објављују. Од 1968.г. живела је у егзилу у Швајцарској. Тек деведесе-тих година објављене су њене збирке песама Задушне песме за ПавелаБуксу (Zádušní básně za Pavla Buksu, 1990), Прерасла блискост (Odrostlá


163

blízkost, 1998), Дивљи пут ка кући (Divoká dráha domovů, 1998) и др.Поезија Фишерове богата је тананим рефлексијама и саморефлексија-ма, препуна мотива смрти, самоће и носталгије за изгубљеним време-нима. Прича из овог избора је прозни првенац ауторке.

МИЛОШ УРБАН (MILOŠ URBAN, 1967), писац, преводилац и уредниккњижевних часописа. Студирао је англистику и скандинавистику уПрагу, а деведесетих година ради као уредник листа Млада фронта.Објавио је шест романа од којих је највећи успех постигао роман Сенкакатедрале (Stín katedraly, 2003) написан као детективски роман пун та-јанствености, мистике и симбола, где се аутор на постмодернистичкина-чин игра са читаоцем. Познате су и његове две драме Мало љубави(Trochu lásky) и Ножeви и руже (Nože a růže). Приповетке објављује укњижевним часописима и у оквиру едиције Листен. Преводи са енгле-ског, између осталог и дела И.Б. Сингера и Ј. Барнса.

ИРЕНА ДОУСКОВА (IRENA DOUSKOVÁ, 1964) песникиња и прозаик,почетком деведесетих објавила је збирку песама Прашко чудо (Pražskýzázrak). Прозни првенац је епистоларни роман Голдстејн пише ћерки (Gold-stein píše dceři). Роман Поносни Буџeс (Hrdý Budžes) је књига која је про-славила ауторку и по којој је постављена успешна позоришна представа.Хуморно и самоиронично протагонискиња романа присећа се апсурдно-сти периода хусаковске нормализације 70-их година у Чехословачкој. Ауто-биографски наставак ове књиге је роман Оњегин је био Рус (Oněgin bylRusák). Доускова је и аутор две збирке приповедака Доктор Кот(Doktor Kott) и По чему се разликује ова ноћ (Čím se liší tato noc).

ЗДЕЊЕК ЈИЗЕРА ВОНАСЕК (ZDENěK JIZERA VONÁSEK, 1936),ликовни уметник и писац. Прву прозу објавио је у оквиру едиције Ли-стен у избору Воли ме више (Miluj mě víc). Ипак, познатији је његовневелики роман Плес на неједнаким ногама (Tanec na nestejně vysokýchnohou, 2003) у коме је осликан бизарни паноптикални свет обичних де-таља у једном малом граду. Поступке ликова аутор оживљава хумор-ним коментарима па доживљаји јунака делују помало апсурдно. Реал-ност после

"сомотске револуције"– приказана је иронично и саркастично.

Еда Крисеова (Eda Kriseová, 1940), новинарка и списатељица. Студи-рала је журналистику и до 1968.г. радила је у часопису Млади свјет, даби после постала репортер часописа Листи и асистент у Институту заисторију и теорију медија. Од 1972.г. због политичке блискости са Вац-лавом Хавелом, постаје забрањени писац, да би после 1989.г. обављалафункцију саветнице председника. Осим романа Помпејанка(Pompejanka, 1977) и Мачећи животи (Kočičí životy, 1997), објавила јенеколико збирки приповедака, као и репортаже из егзотичних земаља,нпр. из Јапана. Autorka je i monografije o Vaclavu Havelu.

Иван Бинар (Ivan Binar, 1942), писац и преводилац, рођен у Боскови-цама а студирао је у Острави на Педагошком институту. Шездесетихгодина бави се педагошким радом и уређује часопис Трамп. Тих годинаје веома активан у студентском позоришту а због своје представе- мју-зикла Син пука провео је у затвору период 1971-73.

"због подривања и

koraci 9-10

164

потпиривања". Емигрира у Беч 1977,г. а осамдесетих ради у Мниховуу редакцији Радија Слободна Европа. Деведесетих се враћа у Праг, и упериоду 2003-04 обавља функцију председника Савеза писаца. Бид-нарово дело је под утицајем

"генерације битника", те су основни моти-

ви његових књига потреба за одбраном унутрашње слободе. Насловинеких његових књига су: Ко, шта је господин Габријел (Kdo, co je panGabriel, 1974), Реконструкција (Rekonstrukce, 1977), Ограда (Ohrada,1997), Седам поглавља из живота Вацлава Нетушила, или Са бицик-лом око света (Sedm kapitol ze života Václava Netušila, aneb S kolemkolem světa, 2000).

Ива Пекаркова (Iva Pekárková, 1963) је студирала микробиологију ивирологију, а 1985.г. је емигрирала у САД где је радила као социјалнарадница, барменка и таксиста. Од 1997.г. живи у Прагу, где се бавипревођењем и публицистиком. Роман Округли свет (Kulatý svět, 1993)инспирисан је ауторкиним боравком у избегличком кампу, док је романДај ми ту лову (Dej mi ty prachy, 1996) слика живота њујоршких так-систа. Ауторка је путописа У Индију – где друго? (Do Indie-kam jinam?,2001) и репортажа о Америци (Šest miliard Amerik). Животом уАмерици инспирисана је и збирка прича Љубав у Њујорку (Láska v NewYorku), које се одигравају у средини џезера, боема, чешких и кубанскихемиграната, у црначким квартовима. Пекаркова је заступљена са сво-јим причама у скоро свим издањима едиције Листен.

Documents

ceobroj