Ciljevi lingvistikeCiljevi lingvistike mogu se konceptualno razloiti na mnoge komponente. Ako poemo od naeg dijagrama (v. str. ll), ne ulazei u razne mogue komplikacije, lako emo videti da svaki od glavnih aspekata jezika podrazumeva sopstvene ciljeve, kojima odgovaraju posebne lingvistike discipline ili pristupi. Tako se moe rei kako je glavni ci lj opte lingvistike da otkrije i obrazloi jezike univerzalije, a deskriptivne lingvistike, da iscrpno opie i klasifikuje sve jezike sveta. Cilj teorijske lingvistike bio bi da modeliranjem jezike structure i upotrebe sagleda i objasni optu formu jezika kao funkcionalnog sistema koji se diferencirano ostvaruje u komunikaciji meu ljudima; a cilj primenjene li ngvistike, da izgradi teoriju i metodologiju primenjivanja lingvistikih saznanja na iroki spektar praktinih problema u vezi sa upotrebom jezika u drutvu. Lingvistika u uem smislu imala bi za cilj da osvetli strukturu i realizaciju jezikih sistema; psiholingvistika, da izloi psiholoke aspekte usvajanja i upotrebe jezika; a sociolingvistika, da razradi interakciju ovih procesa sa drutvenim pojavama, odnosno da sagleda jezik u njegovom drutvenom kon tekstu.Analogno ovome, moglo bi se govoriti i o posebnim zadacima fonologije, morfologije, sintakse, semantike, pragmatike itd., kao i drugih, drukije definisanih lingvistikih disciplina. Svi takvi ciljevi morali bi, razume se, da budu valjano elaborirani, a ne samo grubo naznaeni kao ovde; takoe bi morali da u optimalnoj meri meusobno korespondiraju, to ukljuuje i njihovu odgovarajuu hijerarhizaciju.Kako je u svemu ovome re ne samo o opisu nego i o objanjenju, valja primetiti da, koliko god i samo opisivanje pojedinih jezikih pojava moglo da bude sloeno, njihovo objanjenje predstavlja jo vei problem - posebno u kontekstu jedne koherentne eksplanatorne teorije jezika u celini, kakva se u ovom idealizovanom vienju ima na umu. Naime, dok se parcijalna objanjenja raznih vrsta jo mogu razlono nuditi s pozivom na empirijske injenice i teorijske pretpostavke o prirodi ispitivanih pojava, do danas ostaje u sutini nepoznato iz kojih su upravo razloga jezici onakvi kakvi jesu, zato imaju ba ona obeleja koja imaju a ne neka druga, slina ili ak bitno drukija svojstva. ak je mogue da se nikad nee ni doi do potpunog, razraenog i do kraja uverljivog odgovora na pitanja ovog reda, to bi znailo da se tu radi o pokuaju saznavanja nesaznatljivog. No ipak je jasno da se objanjenju teiti mora, makar i samo naelno, i u perspektivi ako ne i u svakodnevnoj istraivakoj praksi.