Embed Size (px)
Citation preview
^ITANKA^ITANKAza peti razred osnovne {kole
da li zna{?
analiza teksta
smisli i napi{i
kwi`evni pojmovi
doma}i zadatak
re~nik
VODI^
Qubav i prijateqstvo U^I]EMO:
� o lirskim pesmama i stilskim figurama� o lirskim qubavnim pesmama� o temi, glavnom motivu i toku radwe (fabuli)
u kwi`evnom delu� o nau~nopopularnom tekstu� o romanu za decu � o anegdoti� o lirskom zapisu� o pismu kao obliku kwi`evnog stvarawa
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
� da nau~i{ da recituje{ [a{avu pesmu Miroslava
Anti}a i zapi{e{ {a{ave odgovore na pitawe:„[ta je qubav?“
� da predlo`i{ neka pravila za dobre odnose u odeqewu� da pro~ita{ roman Hajduci Branislava Nu{i}a� da opi{e{ jedan most iz svog kraja
1
4
Gde je bola, gde je jada,– Pesma bla`i;Gde se klone, gde se pada,– Pesma sna`i;Gde su qudi dobre }udi,– Pesma s' ori;[to ne mo`e{ druk~e re}i,– Pesma zbori;Gde utehe nema druge,– Pesma sti`e;A gde sumwa sve obara– Pesma di`e.Jer u pesmi nema mr`we,Qubav vlada;U pesmi je cvetak vere,Melem nada.
Neguj pesmu, wom }e{ skrotitQuta tigra –Ali pesma ne sme bitiPusta igra.Pesma mora biti sveta,Biti ~ista,
Ba{ kô zvezda, u visini[to se blista.
Mora biti bogodana,Plemenita.Mora biti obasjana,Istinita.Mora te}i iz dubineSrca zdrava –Taka pesma sve osvaja,Pokorava.
Taku pesmu gaji, neguj,Dok te traje!Ne skvrni je la`nom du{om,
– Svetiwa je!
Jovan Jovanovi} Zmaj (1833–1904)ro|en je u Novom Sadu. Najve}i jesrpski pesnik za decu. Opevao jede~ji `ivot, igre, de~ji svet samnogo qubavi i `eqe da deca`ive vedro i da postanu dobriqudi. Najpoznatije kwige su mu:Zlatna kwiga za decu, ^ika Jova
srpskoj deci, ^ika Jova srpskoj
omladini i druge. U wegovu ~astodr`avaju se Zmajeve de~je igre
i dodequje Zmajeva nagrada.
}ud
druk~e
melem
bla`iti
skvrniti
svetiwa
skrotiti
bogodan
plemenit
Jovan Jovanovi} Zmaj
PESMA O PESMI
^ime se, po tvom mi{qewu, odlikuje dobra pesma?
Evo zapisa pesnika Du{ana Radovi}a o tome:
Ovo je kriti~ki prozni tekst o poeziji. Sada }emopro~itati Pesmu o pesmi Jovana Jovanovi}a Zmaja,koja govori o tome za{to je pesma va`na i kakvapesma treba da bude.
„Dobra pesma mora biti naslowena na neko iskustvo ili nado`ivqaj. Dobra pesma je ono o ~emu peva i jo{ ne{to {to semo`e povezati sa wenim sadr`ajem... Dobra pesma je plemenitepesni~ke gra|e, razvijenog jezika, bogatog re~nika, neo~eki-vanih prizora i slika, iznena|uju}ih spojeva... Dobra pesmamora biti pametna. Ona mora re}i ~itaocima ono {to nisuznali ni umeli da ka`u onako kako to pesma ume.“
5
Du{an Radovi} u kriti~kom tekstu
J. J. Zmaj u Pesmi o pesmi
� Pesma o pesmi je lirska pesma.
U woj se na slikovit na~in izra -`avaju ose}awa, raspolo`ewa i razmi{qawa pesnika.
� Ovu pesmu krase stilske figure
(izra`ajna sredstva).Epitet – daje novo i dubqezna~ewe re~ima uz koje stoji: ple-
menita pesma, quti tigar.Personifikacija – predmetima i pojavama se pridaju qudskeosobine: pesma zbori, qubav vlada.
Pore|ewem se ne{to {to jenepoznato ~ini razumqivim i jas-nim upore|ivawem sa ne~im {to
je poznato: pesma je ~ista ... ba{ kôzvezda, u visini / [to se blista.
KWI@EVNI POJMOVI
� Navedi po tri odlike dobre
pesme koje navode pisciovih tekstova:
1.
2.
3.
1.
2.
3.
Neguj pesmu, wom }e{ skrotit
Quta tigra –
� Objasni zna~ewe stihova iz pesme (vidi re~nik na kraju ~itanke):
Mora te}i iz dubine
Srca zdrava –
6
Miroslav Anti} (1932–1986)ro|en je u selu Mokrinu kodNovog Sada. On je na{ najve}ipesnik prvih qubavi.Poznate su mu kwige:Nasmejani svet, Plavi ~upe rak,
[a{ava kwiga, Garavi sokak,
Olovka pi{e srcem, Hodaju}i
na rukama i druge.
Mama mi ka`e: {a{avo moje,{ta se to zbiva u tvojoj glavi?
U woj de~aci, ka`em, postoje,de~aci sme|i, crni i plavi.
Mama mi ka`e: {a{avo moje,zar mogu tamo svi da se slo`e?
Ja mami ka`em: kad ve} postoje,nek tu i stoje – {ta se mo`e.
Mama mi ka`e: pusti pri~e,– zbijeni tako na {ta li~e?
Ja rukom mahnemi uzdahnem.
Svi oni li~e, svi mnogo li~ena ne{to lepo kao iz pri~e.
Na sve {to ~ekam. Na sve {to ho}u.Li~e na nemir. I na samo}u.
Mama mi ka`e: {a{avo moje,pa oni, zna~i, ne postoje.
Postoje, ka`em, kao na javide~aci sme|i, crni i plavi.
[ta da se radi, mama veli.
Ja ka`em: ni{ta, ve} da se `elida nikad ~ekawe ne izbledi.
Mama me pita: a da l’ to vredi?A ja se sme{kam: vide}e{ – vredi.
[ta zna~i re~ {a{av? O ~emu bi mogla da govori pesma pod nazivom „[a{ava pesma“?
{a{av
java
Miroslav Anti}
[A[AVA PESMA
7
Zapi{i {a{ave odgovore tvojih drugova i drugaricai svoj odgovor na pitawe: [ta je qubav?
Prona|i u pesmi odgovore na slede}a pitawa:� [ta misli i {ta ose}a majka kad ka`e devoj~ici {a{avo
moje?� [ta majka `eli da sazna?� Prona|i i podvuci u pesmi stihove u kojima se govo ri
o tome kako se ose}a devoj~ica.� Objasni za{to se ona tako ose}a.� O ~emu misli i {ta ose}a devoj~ica kad ka`e: Ja rukom
mahnem / i uzdahnem?� Za{to devoj~ica `eli da nikad ~ekawe ne izbledi?� Za{to je devoj~ica na kraju pesme sa sme{kom rekla:
vide}e{ – vredi?� Zaokru`i dva razloga zbog kojih je ovo lirska pesma:
1. zato {to opeva doga|aje i li~nosti
2. zato {to govori o ose}awima3. zato {to u pesmi preovla|uje pripovedawe4. zato {to je jezik pesme slikovit.
� U ovoj lirskoj pesmi se govori
o qubav nim ose}awima. Zatoova pesma pripada qubavnimlirskim pesmama.
� Tema pesme (ono o ~emu se u woj
govori) je qubav koju ose}adevoj~ica.
� Glavni motiv (glavni pokreta~
misli i ose}awa) u pesmi jequbav.
KWI@EVNI POJMOVI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
DOMA]IZADATAK
Nau~i da reci -tuje{ ovu pesmu.Pogledaj Pravila
za izra`ajno ~itawe
i recitovawe na184. strani~itanke.
8
Koji su naj~e{}i izgovori u~enika za ka{wewe u {kolu?
buntarski
Milovan Vitezovi}
[E[IR PROFESORA KOSTE VUJI]A(odlomak)
Profesor Kosta Vuji} je uobi~ajeno zas-tao ispred razreda. Nikakav `amor nijedopirao kroz vrata. [ta li je sad? Kao danema nikog? Prineo je ruku obodu {e{ira ipolako otvorio vrata. Profesor nije mogaoverovati svojim o~ima.
Maturanti su ustali bez re~i i bez {uma,takore}i. Profesor ih je u ~udu pogledao.Pogledao je potom i u prozor naspram vrata i,premda je prozor bio zatvoren, mirno jeoti{ao do wega i lepo spustio {e{ir na po -licu. Ponovo je pogledao u maturante. Bili sutako mirni da im ni bubice nisu bile ravne.Koliko se se}ao, a toga bi se se}ao, nikad nisubili tako mirni. Pregledao je stolicu, zavi -rio pod katedru. Nije verovao da su se |acismirili bez ikakvog razloga, bez neke plani-rane |avolije. Otvorio je dnevnik, ali nijeznao {ta da po~ne. Ova neuobi~ajena ti{inaizbacila ga je iz sedla. Pomislio je kako je ovostawe da se izludi. Ustao je i po{ao me|u |ake.
„Petrovi}u“, zastao je pored MihailaPetro vi}a. Petrovi} je ustao, lepo, mirno ibez re~i: „Kako si sa zdravqem, Petrovi}u?“
„Hvala na pitawu, gospodine profesore,dobro sam“, odgovorio je naju~tivije od kadaga zna, a zna ga ve} osam godina.
Profesor Vuji} je zavrteo glavom, opi-pao se po le|ima, da mu nisu {ta zaka~ili.Pred wim je bio Pavle Popovi}: „Popovi}u,da nisi slab?“
„Nisam, gospodine.“ Popovi} prvi putnije insistirao na `ivciraju}em propisuoslovqavawa profesora.
„A ti, Mitrovi}u?“„Nisam, gospodine.“„Ima{ li kakvih nezgoda, Mitrovi}u?
Samo reci, blago meni“, u~inilo mu se da jeMitrovi} mawe razbaru{en negoli obi~no.
„Nemam“, kazao je suvo.„Aha. A ti, Prodanovi}u, da nema{ kakvih
briga, svojih ili narodnih?“„Nemam, gospodine“, rekao je bez buntar -
skog naglaska.
9
Milovan Vitezovi} je ro|en1944. godine u Vitezovi}ima kodKosjeri}a. Napisao je zanimqivekwige pesama, pri~a i drama zadecu. Poznate su: Ja i klinci ko
pesnici, Unuci Deda Mraza,
\a~ko doba, Izabrano detiw stvo,
[e{ir profesora Koste Vuji}a
i druge.
Primetio je da Jovan Cviji} nema kwigeu ruci, a ve} ga, godinama, uzalud opomiweda ne ~ita na ~asu, da spremi kwigu u klupudok traje ~as: „Cviji}u, gde ti je kwiga?“
„U klupi, spremqena, gospodine profe-sore, nije red da ~itam na ~asu.“
„A kako ste vi ostali sa zdravqem i uop{te,onako, kako ste?“, zabrinutim pogledom jeobuhvatio ceo razred.
Odgovorili su mu jednoglasno: „Dobro smo“.Profesor se vratio za katedru, kao u
bezna|e: „Pa {ta vam je onda? [to ste mirnii ozbiqni, do |avola?!“
Razredom se zaorio dugo suzdr`avanismeh, koji je izbrisao zabrinutost s profe-sorovog lica. Skamije su za{kriputale.
„Sve mangup do mangupa. Dogovorila sebanda. Umirili se da mene sekiraju. A ja seza bri nuo“, profesorove zabrinutosti jenestalo, smenila ju je qutwa. Otvorio jednevnik i viknuo: „Jovan Cviji}!“
Jovan Cviji} je sko~io, sada ve} sakwigom u ruci.
„Zapisan si u petak dvadeset drugog danisi bio u {koli! Da li ti je to poznato?“
„Poznato mi je, gospodine profesore.“„Ovo {to pi{e, to je fakat. Misli{ li
ti to pravdati?“, profesor je prstima kucaopo mestu gde je Cviji} bio zapisan.
„Mislim, gospodine. Imam opravdawe.“„Na sunce s wim.“„U petak sam bio lepo po{ao u {kolu i
usput se zamislim...“„O ~emu, Cviji}u?“, pitao je Mihailo
Petrovi}.„O prirodnim naukama.“„O prirodnim naukama se ~ovek mo`e
dobro zamisliti. Petrovi}u, ne prekidaj|aka kad daje opravdawe. [ta je bilo daqe,
Cviji}u?“„I i|av{i tako zami{qen, naletim na
uli~ni stub i ... udarim glavom u wega!“„Gde, Cviji}u? Ne}u da ti kle{tima
vadim opravdawe iz usta!“„Pred Narodnim pozori{tem, gospodine.“„Zar opet?“, profesor se nalaktio i
cedio opravdawe.„Nije opet, gospodine profesore.“„A pro{li put?“„Pro{li put nije bio stub...“, Cviji} je
`eleo sve da razjasni.„Nego rupa...“, profesor je istrajavao po
svome.„Da, rupa, gospodine profesore...“„Kod pozori{ta, Cviji}u.“„Ali sa druge strane, tamo gde se gradi
velo drom da velosipedi ne bi gazili mirnegra|ane, prolaznike“, i Cviji} se dr`aosvoga.
„I ti si prva `rtva beogradskog velodro-ma, Cviji}u?“, pitao je profesor sa izves-nom primesom podrugqivosti, kao da se isam zanoveta.
„Moglo bi se re}i, gospodine profesoreVuji}u, ali ja se nadam da }u ostati poznati-ji po ne~em drugom.“ Za Cviji}a sve moraimati meru, pa i profesorova podru -gqivost.
velodrom
bezna|e
velosiped
primesa
zanovetati se
fakat
10
� Napi{i kako izgleda uobi~ajen dijalog izme|u u~enika
i nastavnika u tvojoj {koli.
� Ovde napi{i kako bi trebalo da izgleda dijalog
izme|u u~enika i nastavnika u tvojoj {koli.
� Sakupite u odeqewu sve va{e ideje i po{aqite ih razrednom
stare{ini. Pokrenite akciju „Ho}emo qubaznu {kolu!“.
� Prona|i u tekstu i podvuci dve scene u kojima se iskazuje zbuwenost profesora
Vuji}a.� Kako se profesor Vuji} odnosi prema svojim |acima? Na osnovu ~ega to zakqu~uje{?� Kako se |aci odnose prema profesoru Vuji}u? Po ~emu to mo`e{ da zakqu~i{?� Koji je deo ovog ~asa bio najuzbudqiviji? Za{to?� Prona|i u tekstu i podvuci zelenom bojom re~i profesora Koste Vuji}a iz kojih se
vidi razlog zbog kojeg su ga u~enici do~ekali neobi~no mirno.� Objasni zna~ewe izraza izbaciti nekoga iz sedla.� Slede}e re~enice iz teksta predstavqaju uvod, zaplet i rasplet radwe odlomka iz
pri~e. Pored svake re~enice napi{i koji deo radwe predstavqa (uvod, zaplet, rasplet):
Nastavnik:
U~enik:
! [ta li je sad? Kao da nema nikog?
" Profesor Kosta Vuji} je uobi~ajeno zastao ispred razreda.
# Umirili se da mene sekiraju. A ja se zabrinuo.
Nastavnik:
U~enik:
Nastavnik:
Nastavnik:
U~enik:
Nastavnik:
U~enik:
Nastavnik:
11
� Zaokru`i re~ koja najvi{e odgovara tvojoj oceni navedenog odlomka iz
teksta [e{ir profesora Vuji}a.
a) zanimqiv b) dosadan v) onako
Navedi argumente za svoju ocenu:
NAVO\EWE ARGUMENATA
Argument je dokaz, razlog ili obrazlo`ewe za neku tvrdwu.
DA LI ZNA[?
� \aci o kojima se govori u ovoj pri~i su u~enici Prve
mu{ke gimnazije u Beogradu 1885. godine. To su budu}isrpski nau~nici i kwi`evnici: Jovan Cviji}, geograf,Mihajlo Petrovi} Alas, matemati~ar, Pavle Popovi},istori~ar kwi`evnosti i Milorad Mitrovi}, pesnik.Gimnazija se nalazila u zgradi Velike {kole, sada{wemRektoratu Beogradskog univerziteta (na slici).
1.
2.
3.
Ilustrovao: Andrej Vojkovi}
Kako se ~uva prijateljstvo? Zbog ~ega se gube prijatelji?
Milovan Vitezovi}
DVANAEST SAVETA KOJI ]E TI POMO]I DA STEKNE[I ZADR@I[ PRIJATELJE
1. Uspostavi kontakt. Nemoj uvek da ~eka{da neko drugi povu~e prvi potez. Obi~an poz-drav i osmeh ~ine ~uda.
2. Anga`uj se. U~lani se u klubove koji tezanimaju. Idi na dodatne ~asove u {koli ili vannje. Radi kao dobrovoljac.
3. Daj ljudima do znanja da te zanimaju.Nemoj da govori{ samo o sebi; pitaj ih ne{to onjima.
4. Budi dobar slu{alac. Gledaj one koji ti seobra}aju. Obrati pa`nju na ono o ~emu govore.
5. Usudi se da ka`e{ ne{to o sebi. Kadaoseti{ da bi to bilo dobro, ispri~aj ne{to o svo-jim interesovanjima, talentima i ne~emu {to tije va`no. ALI...
6. Nemoj da se hvali{. Ne}e svako kogaupo zna{ imati iste sposobnosti i interesovanjakao ti. (S druge strane, ne bi trebalo to dakrije{ – a sigurno je da to ne}e{ u~initi kadana|e{ prijatelje koji te vole i cene.)
7. Budi iskren. Reci istinu o sebi, o onomeu {ta veruje{ i do ~ega dr`i{. Kada te neko pitaza mi{ljenje, reci ga otvoreno. Prijatelji vole dabudu iskreni. ALI...
8. Budi ljubazan. Postoje situacije u kojimaje va`nije biti uljudan nego sasvim iskren.Istina ne mora da boli.
9. Nemoj da koristi{ prijatelje samo za toda bi im iznosio svoje probleme. Obrati im sei onda kada je sve u redu.
10. Obavi svoj deo posla. Ta~no tako, posla.Svaki odnos zahteva trud. Nemoj uvek dao~ekuje{ od prijatelja da prave planove i nosesav teret va{eg prijateljstva.
11. Prihvataj druge. Ne moraju svi tvoji prija -telji da misle i da se pona{aju kao ti. (Zar ne bibilo dosadno kada bi bilo tako?)
12. Nau~i da prepozna{ la`ne prijatelje.Neki ljudi su toliko usamljeni da podnose svako-ga – uklju~uju}i prijatelje koji to zapravo i nisu.
© 2004 A. L. Bin, U~ionica bez nasilni{tva. Dozvoljeno kopiranje zarad u nastavi. Kreativni centar
12
13
Kako glasi tvoj predlog?
Zbog ~ega ba{ to predla`e{?
Smisli kratak razgovor u vezi s prvim savetom: „Uspostavi kontakt“.
� Smisli, napi{i i obrazlo`i pred odeljenjem jedan svoj predlog saveta koji bi biokoristan za unapre|enje dobrog dru`enja i razvoj prijateljstva u odeljenju.
!
"
�
�
Odglumi taj razgovor s drugom iz klupe.
Opi{i kako bi nekome dao do znanja da te zanima. [ta bi ga pitao? (3. savet)
� Nau~nopopularni tekst jedelo koje na jasan, razu mljiv,popularan na~in pribli`avanauku ~itaocu.
KNJI@EVNI POJMOVI
� [ta bi ispri~ao o sebi nekome koga `eli{ za prijatelja? (5. i 6. savet)
� Napi{i {ta bi rekao kad bi ~uo {alu na svoj ra~un. (8. savet)
� Zamisli da neko govori kako ne{to mnogo voli ili da ga to veoma zanima, a tebi seto ba{ ne dopada ili ti je dosadno. Napi{i {ta bi kazao u takvom slu~aju. (11. savet)
� Zaokru`i zelenom bojom savete koje ve} primenjuje{.
� Crvenom bojom zaokru`i sve ono {to bi `eleo danau~i{ da primenjuje{.
� Razmisli i odgovori kakva je razlika izme|u ovognau~nopopularnog teksta i pripovetke.
14
Branislav Nu{i}
HAJDUCI(odlomak)
Branislav Nu{i} (1864–1938)ro|en je u Beogradu. Najve}i jehumoristi~ki pisac u srpskojkwi`evnosti. Za decu je napisaoroman Hajduci u kojem govorio ne kim doga|ajima iz svogdetiw stva. Wegove komedije:Narodni poslanik, Sumwivo
lice, Gospo|a ministarka i dru -
I kakve ti sve razgovore ne vodimo mi~etvrtkom po sle podne na hrasto vom stablu,kraj dunavske obale. O sve mu i sva ~e mu {to sekod nas de {a va, ili {to okom sa gle damo, ili{to smo ~uli ili na u~ili. Vi di mo, naprimer, la|u na Du na vu; jo{ je vrlo da le ko,tek je samo dim na gla{ava, i odmah skre nemorazgovor na la|u.
– [ta bi ti voleo – pita Cvr ca Trtu –{ta bi voleo, da si la|a ili 'tica?
– Ja bih voleo da sam 'tica – veli Trta –slobodan sam, letim gde ho}u, a la|a jevezana za vodu, ne mo`e da leti.
– Jest, 'tica, al' do|e lovac pa metne upu{ku dramlije, pa nani{ani, pa dum ... a'tica zakovrne. A la|u ne mo`e lovac daga|a – veli mu Cvrca.
– Ja bih voleo da sam la|a! – veli Drowa.– Voleo bih zato, brate, {to na la|i imakujna, pa kad ogladni{, mo`e{ da jede{.
– E ba{ si glup, Drowo – re}i }e MileVrabac – pa ne jede la|a. To mogu da jedu put-nici, a ne la|a!
I nastavqamo tako razgovor o la|i doknam {to dru go ne odvu~e pa`wu. Pra}ne se,na primer, ribica iz nad povr{ine dunavskei, razume se, odmah }emo o woj raz govarati.
– Je li riba br`a od la|e? – pita Gluva}. – Pa br`a je, dabome, ina~e kako bi mo -
gla da pobegne ispred la|e kad na wu nai|e!– veli mudro Trta.
– Al' 'tica je br`a od ribe! – tvrdi Gluva}.– Za{to? – pitaju drugi. – Pa ima krila, a riba nema krila! – Pa jest! – kao odobravaju svi. – A ja bih, i pored toga, voleo da sam
riba – veli Glu va}. – A {to? – pitamo ga svi naglas.
Gde se obi~no sastaje{ sa dru{tvom posle {kole? O ~emu tada razgovarate?
ge prevedene su na mnoge strane jezike i ~esto se pri ka -zuju u pozori{tima. Po wima su snimani i filmovi.
dramlija
zakovrnuti
15
– Pa prvo zato {to bih mogao da prepli-vam Dunav i deset i dvadeset puta na dan.
– E, to jeste! – uzvikujemo svi i ~istozavidimo Glu va}u {to }e preplivati Dunavdeset i dvadeset puta.
– A jo{ zbog ne~eg voleo bih da sam riba!– dodaje Glu va}, sad ve} ponosan {to ose}ada nas je osvojio.
Mi se svi pretvaramo u znak pitawa igledamo ga pra vo u usta da ~ujemo {ta }e re}i.
– Kad ne znam lekciju, a ja }utim kaoriba. Kad sam ri ba, moram da }utim.
– Jest, al' da si riba ne bi te primili u{kolu! – dodaje Cvrca.
Povodom toga prelazimo na razgovor {tabi ko vo leo da bude kao `ivotiwa.
– Ja bih najvi{e voleo da budem tigar –re }i }e Dro wa – pa kad riknem, da dr {}upro fe sori od mene. Uh, {to bih u`i vao! Za -misli ~as zoologije, pa pita mene profesor:„Zna{ li ti, @iko, {ta je to zoo logija?“ –„Zar ja, tigar, pa da ne znam {ta je zoologija.Ja sam zoologija!“– grmnem ja pa {krgutnemzubima i rik nem, a profesor zoologijedrekne kao jare kad ga koqu, pa poleti pravona prozor, raz bije ga glavom i sko~i dole udvo ri {te. A ja se popnem na pro zor dve mapredwim {apama, pa ja wega on da pi tam:„Ka ̀ ite vi sad meni {ta je zoologija!“ E,tako bih, vi di{, u`ivao!
� Kwiga Hajduci je roman
napisan za decu. To jekwi`evna vrsta u kojojpisac opisuje doga|ajei li~nosti iz de~jeg sveta.
KWI@EVNI POJMOVI
� Za{to je de~ak Trta voleo da bude
ptica?� Zbog ~ega je Drowa `eleo da bude
la|a? Zbog ~ega je hteo da bude tigar?� Istra`i na~in na koji pisac u tekstu
gradi humor. Obrati pa`wu na izne na -|ewa u pripovedawu. Na primer, kadaDrowa ka`e da bi voleo da budela|a, o~ekujemo da to `eli zato {tovoli da putuje u lepe predele i sl.Me|utim, pisac nas iznenadi Dro -wi nom izjavom da mu se la|a svi|azato {to na woj postoji kuhiwau kojoj mo`e da jede kad ogladni.Prona|i i druge sli~ne primerehumora. Objasni ih.
� Ve`bajte ~itawe ovog teksta po
ulogama.
De~aci iz Hajduka imaju sme{ne nadimke. [ta misli{, za{to su ihdobili? Smisli duhovita obja{wewa.
Cvrca
Trta
Drowa
Vrabac
Gluva}
O tome }e{ da sazna{ ne{to vi{ekad bude{ pro~itao roman Hajduci.
16
Sa`eto prepri~aj, u nekolikore~enica, ovaj odlomak iz romanaHajduci.
ANEGDOTA O NU[I]U
� Nu{i} je u jednom dru{tvu
ovako objasnio {ta je totelegraf: – Zamislite veliku ma~ku kojojje rep u Vrawu, a glava u Beo -gradu. Pa kada se povu~e za repu Vrawu, onda u Beogradumjaukne. – Dobro – upitali su ga prija -teqi – a radio ... {ta je ondaradio? – Ista stvar, samo bez ma~ke.
� Anegdote su kratke, duhovite,
{aqive pri~e iz `ivota zname -nitih qudi sa neo~ekivanimzavr{etkom.
KWI@EVNI POJMOVI
� Pro~itaj roman Hajduci B. Nu{i}a
i saznaj {ta su sve do`ivelide~aci koje si upoznao u ovomodlomku.
� U svoj dnevnik ~itawa upi{i
zanimqi ve podatke o romanu (vidiuputstvo o vo|ewu dnevnika nastrani 183).
DOMA]I ZADATAK
17
ksilofon
zarudeti
brvno
zatoka
Ivo Andri}
MOSTOVI(odlomak)
Od svega {to ~ovek u `ivotnom nagonupodi`e i gradi, ni{ta nije u mojim o~imaboqe i vrednije od mostova. Oni su va`nijiod ku}a, svetiji, jer op{tiji, od hramova.Sva~iji i prema svakom jednaki, korisni,podignuti uvek smisleno, na mestu na kom seukr{tava najve}i broj qudskih potreba,istrajniji su od drugih gra|evina i neslu`e ni~em {to je tajno ili zlo.
Veliki kameni mostovi, svedoci i{~e -zlih epoha kad se drugoja~ije `ivelo, mis-lilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra iki{e, ~esto okrzani na o{tro reza nim}o{kovima, a u wihovim sastavcima ineprimetnim pukotinama raste tanka travaili se gnezde ptice. Tanki `elezni mostovi,zategnuti od jedne obale do druge kao `ica,{to drhte i zvu~e od svakog voza koji pro-juri; oni kao da jo{ ~ekaju svoj posledwioblik i svoje savr{enstvo, a lepota wihovihlinija otkri}e se potpuno o~ima na{ihunuka. Drveni mostovi na ulasku u bosanskevaro{ice ~ije izglodane grede poigravaju izve~e pod kopitama seoskih kowa kaoda{~ice ksilofona. I, najposle, oni sasvimmali mosti}i u planinama, u stvari jednojedino ove}e drvo ili dva brvna prikovanajedno uz drugo, preba~eni preko nekoggorskog potoka koji bi bez wih bioneprelazan. Po dva puta u godini gorskabujica odnosi, kad nado|e, ta brvna, aseqaci, slepo uporni kao mravi, seku, te{ui postavqaju nova. Zato se uz te planinskepotoke, u zatokama me|u stenama, vide ~estoti biv{i mostovi; le`e i trunu kao i ostalodrvo naplavqeno tu slu~ajem, ali ta zate-sana brvna, osu|ena na ogaw ili truqewe,izdvajaju se od ostalog nanosa i podse}ajujo{ uvek na ciq kome su slu`ila.
Svi su oni u su{tini jedno i podjednakovredni na{e pa`we, jer pokazuju mesto nakome je ~ovek nai{ao na zapreku i nije zas-tao pred wom, nego je savladao i premostiokako je mogao, prema svom shvatawu, ukusu iprilikama kojima je bio okru`en.
I kad mislim na mostove, u se}awu miiskrsavaju ne oni preko kojih sam najvi{eprelazio nego oni koji su najvi{e zadr`alii zaneli moju pa`wu i moj duh.
Za{to qudi podi`u mostove? Kakve si sve mostove video?
18
Pre svega, sarajevski mostovi. NaMiqacki, ~ije je korito ki~ma Sarajeva, onisu kao kameni pr{qenovi. Vidim ih jasno ibrojim redom. Znam im lukove, pamtimograde. Me|u wima je i jedan koji nosi sud-binsko ime jednog mladi}a, malen ali sta-lan, uvu~en u se kao dobra i }utqiva tvr|avakoja ne zna za predaju ni izdaju. Zatim,mostovi koje sam video na putovawima, no}uiz voza, tanki i beli kao privi|ewa. Kamenimostovi u [paniji, zarasli u br{qan izami{qeni nad sopstvenom slikom u tamnojvodi. Drveni mostovi po [vajcarskoj,pokriveni krovom zbog velikih snegova,li~e na duga~ke ambare i iski}eni su iznu-tra slikama svetiteqa ili ~udesnih doga -|aja, kao kapele. Fantasti~ni mostovi uTurskoj, postavqeni otprilike, ~uvani iodr`avani sudbinom. Rimski mostovi uju`noj Italiji, od belog kamena, sa kojih jevreme odbilo sve {to se moglo odbiti, apored kojih ve} stotinu godina vodi nekinov most, ali oni stoje jo{ jednako, kaoskeleti na stra`i.
Tako, svuda na svetu, gde god se mojamisao krene ili stane, nailazi na verne i}utqive mostove kao na ve~itu i ve~no neza-si}enu qudsku `equ da se pove`e, izmiri ispoji sve {to iskrsne pred na{im duhom,o~ima i nogama, da ne bude deqewa, pro-tivnosti ni rastanka.
Ivo Andri} (1892–1975)ro|en je u Travniku u Bosni.Jedini je srpski kwi`ev nikkoji je dobio Nobelovunagradu, najve}e svetskopriznawe za kwi ̀ evnost,za roman Na Drini }uprija.Pisao je pripovetke i ro -mane. Najpoznatiji romani
su mu, pored nagra|enog, Travni~ka hronika
i Gospo|ica, a me|u najboqim pripovetkama suProkleta avlija, Aska i vuk, Most na @epi
i Put Alije \erzeleza. Poznat je i po deluZnakovi pored puta.
� Pisac u dva pasusa jasno
iskazuje za{to su mostovitoliko va`ni. Obele`i tadva pasusa.
� Kakve sve mostove pisac
pomiwe u tekstu?� Za{to je ~ovek podizao
mostove? Koje je `eqe i razloge imao?
� Koja je zajedni~ka osobina
svih mostova?� Podvuci u tekstu re~enicu za
koju misli{ da je poruka ovogdela.
� Izaberi opis jednog mosta iz ovog
teksta i objasni na koji na~inpisac o`ivqava wegovu sliku. Koje detaqe mosta isti~e? Sa ~im ga poredi?
� Navedi {ta je to {to, kao mostovi,
mo`e da spaja i povezuje qude.
kapela
19
� Napi{i nazive stilskih figura koje
su iskazane podvu~enim tekstom.
Tanki `elezni mostovi,
zategnuti od jedne obale do druge kao `ica,
{to drhte i zvu~e od
svakog voza koji projuri...
reka: mutna,
� Prona|i u tekstu i prepi{i vi{e
epiteta kojima se opisuju mostovi.
potok: brz,
obala: kamenita,
� Smisli i dopi{i vi{e epiteta
uz imenice:
� Prikupi podatke o jednom mostu
iz svog kraja. Opi{i wegovizgled. Saznaj kada je izgra|en, kosve prolazi wime, za{to je va`ani dr. Napi{i o tome sastav. Pri~u o mostu mo`e{ ispri~atii u prvom licu. Most mo`e dapri~a kako je nastao, ko je sveprolazio wime, {ta se svedoga|alo oko wega itd.
DOMA]I ZADATAK
IVO ANDRI] I MOSTOVI
Andri} je detiwstvo proveou Vi{egradu, kraj ~uvenogmosta na reci Drini. Prekomosta je ~esto prolazio i zagle -dao wegove velike kamene lukove.Voleo je da sedi na kamenojklupi na mostu i da slu{apri~e starijih qudi koji su se tu okupqali. Tada je zavoleomostove, a o wima }e kasnijepisati u svojim kwigama.
� Ovaj tekst je napisan u prozi.
U tekstu preovla|uju razmi{qawai ose}awa, a jezik je slikovit.Zato za takav tekst ka`emo da jelirski zapis.
� Prona|i u tekstu argumente
(dokaze) za ovu tvrdwu.
KWI@EVNI POJMOVI
Ivo Andri} kraj mosta na Drini u Vi{egradu
20
Po ~emu prepoznaje{ prijateqstvo izme|u ~oveka i psa?
Danilo Ki{
DE^AK I PAS(odlomak)
Iako mi je zvani~no gazda bio gospodinBerki, ja sam ipak, du{om i telom, pri-padao de~aku. Od svih qudi na svetu s wimsam se najboqe slagao i najboqe spo-razumevao.
Mislim da su tome doprinele, osimwegovih godina, i neke na{e zajedni~keosobine. Verujem da ne gre{im du{u akoka`em da smo on i ja bili po mnogo ~emusli~ni: po lewosti, po razuzdanosti, poodanosti, po `eqi za avanturom. Mislim dane gre{im ako ka`em i to da je taj de~akimao u sebi ne~eg pse}eg: {to se ti~e wegovogwuha i wegove preosetqivosti na mirise,siguran sam da ne gre{im.
Usamqenost i tuga spoji{e na{e `ivote.Wegova tuga za ocem i moja tuga za roditeqimastvori{e me|u nama neku vrstu prijateqstvazasnovanog na srodnosti. Kako sam po~eonaglo da rastem i da sti~em ugled me|useoskim xukcima, kao mudar i u~en pas svogmalog mudrog gospodara, de~ak je postajaosve mawe usamqen, sve ponosniji na mene isve odva`niji. Jer ja sam ga oslobodio nesamo wegovog uro|enog straha od pasa (od teje iste boqke bolovao i wegov otac), nego jei uop{te postao hrabriji, jer je znao da umeni ima sigurnog i odanog za{titnika.Zauzvrat, on me je nau~io raznim korisnimve{tinama koje izazivaju po{tovawe.
Umeo sam da doteram zalutale krave, daotkopavam krti~wake (to iz pustog zadovoq -stva, kako bismo prekratili vreme), dajurim ze~eve, da otkrivam lisi~je jazbine ignezda barskih ptica, da lovim divqe patke,`abe, leptire, zmije. ^ak sam nau~io odde~aka da razgovaram sa wim u ~asovimausamqenosti! Se}am se, jednom, kada nam sebila izgubila krava Naranxa, zamalo nismo
pobegli u svet. De~ak mi je usput poveriote{ke i odgovorne zadatke. Jedna je wegovaporuka bila tolika da sam li~io sebi pre nagoluba pismono{u nego na psa. ^im bismobili jako nesre}ni, odmah smo kovali planda be`imo u svet. A nismo, eto, dospelinikad daqe od tre}eg atara.
De~ak je znao katkad da mi pri~a pri~eili da mi ih ~ita. Mislim da ne preterujemako ka`em da sam ve} bio nau~io napamet
razuzdanost
atar
21
onaj roman ^ovek, kow, pas, {to ga je de~aktoliko puta pri~ao ~obanima, izmi{qaju}i~esto i doteruju}i ga.
Ne, moj `ivot nije roman. On je sav odmalih pri~a, od mnogih malih dogo dov{tina,veselih i tu`nih, no u tim je pri~ama uvekprisutan de~ak, kao {to sam i ja prisutan uwegovim pri~ama.
Prime}ujem u posledwe vreme da je de~aktu`an. Postao je i prema meni nekako hladniji,
obazriviji. Vidim, krije ne{to od mene. Alisam uskoro shvatio o ~emu je re~ i, eto, pono-vo me skolila ona moja stara pse}a tuga.De~ak se opet sprema da ode u svet. Ovoga putaizistinski! U to nema sumwe. Shvatam i toza{to me izbegava: hteo bi da olak{a sebi tajrastanak. A i ja sam se od te iznenadne tugerazboleo. Kuwam pred de~akovim pragom kakomi ne bi pobegao bez opro{taja. Kuwam irazmi{qam o svom `ivotu.
Ose}am, ovaj rastanak ne}u pre`iveti.A-uuu! A-uuu!
PismoDragi gospodine Berki, ovo vam pismo
pi{em iz daleka i ho}u da vas pozdravim ipitam za zdravqe. Polako se privikavam nanove drugove u {koli, ali mi se svi rugajuzbog moga izgovora. Jo{ uvek sawam no}u dasam tamo kod vas, pa me mama budila ba{sino}, jer sam plakao u snu. Mama ka`e da jeto nostalgija i da }e sve to brzo pro}i.
Dragi gospodine Berki, molim vasnajqubaznije da mi se ne smejete zbog ovoga{to }u vam sada re}i: ja sam sino} plakaonajvi{e zbog mog psa Dinga. Ana mi se jo{uvek podsmeva i ka`e da sam ja zaqubqen u togpsa, a mo`da je to i istina, no ja verujem da}ete me vi razumeti i da mi se ne}ete rugati.
Ispri~a}u vam sada kako mi je bilote{ko kada smo krenuli na put, kako me jepotresao taj rastanak. Se}ate se da sam ja,pred sam polazak kola, bio nestao i da samdo{ao u posledwem trenutku, pa su me svigrdili. Kaza}u vam sada gde sam onda bio.Odveo sam Dinga na obalu Kerke da se poz-dravim s wim. Zatim sam ga vezao kai{em zavrbu, a on se nije opirao, samo je cvileo.Hteo je da krene za mnom i molio me je da gapustim, no ja sam mu rekao da ostane, da je`ivot takav i da znam da nikada ne}u na}iboqeg prijateqa od wega, ni me|u psima, nime|u qudima. Onda sam ~uo kako me zovu, pasam otr~ao da se pozdravim sa svima vama.
skoliti
kuwati
nostalgija
22
Se}ate li se, svi smo plakali, i moja majka,i Ana, i va{a mama, i vi. Znali smo da sene}emo nikada vi{e videti.
Onda su kola krenula, a ja sam jo{ uvekplakao, srce mi se kidalo od pla~a. Se}aosam se svih onih godina koje smo tamo pro -veli, mog pokojnog tate, koji se nije nikadvratio, vas i va{e mame, gospo|e Rigo,u~iteqice, Bele Hermana, Lacike Tot, JulijeSabo i ostalih. Usput nisam smeo da seosvrnem, kako ne bih jo{ ja~e zaridao kadabudem ugledao posledwi put selo, zvonik,Grofovsku {umu i sve ostalo. No ipak nisammogao odoleti. I zamislite, gospodineBerki, koga sam ugledao?
Za nama je tr~ao Dingo i cvileo iz svegglasa, a mi smo svi opet zaridali. Onda samzamolio ~ika Martina da ga otera bi~em ida potera kowe br`e, jer nisam mogao dapodnesem vi{e to cviqewe. Dingo je, mo`etezamisliti, bio na kraju snaga, jer je tr~ao zanama sve do ^estrega! Bio je sav zapewen,ispla`ena jezika. Ja sam po~eo da vi~em, daurlam, tako da je ~ika Martin morao dobroda ga i{iba dok ga nije primorao da se zaus-tavi, zapravo da se skqoka od iscrpqenostinasred druma. ^ak i kada je voz krenuo, jasam jednako gledao kroz prozor i plakao.Sve mi se ~inilo da ~ujem wegovo cviqewe ida jo{ uvek juri za nama.
Eto, dragi gospodine Berki, to sam hteoda vam ispri~am i da vas zamolim da minapi{ete jedno pismo o svemu. Pi{ite mi io tome kako je Dingo. Jo{ bih vas samo zamo-lio, ako mi se ne}ete smejati, da mupro~itate ovo moje pismo i da mu ka`ete daja nisam kriv, da ga nisam mogao povesti sasobom i da ga ne}u nikada zaboraviti.Ka`ite mu i to da }u jednog dana, kadapostanem pesnik, napisati o wemu pesmu ilibasnu. U toj }e basni pas da govori. I zva}ese, naravno, Dingo. Molim vas, dakle, gospo-
dine Berki, da mi u~inite to, on }e sve darazume, samo, dok mu govorite, gledajte gapravo u o~i i ponavqajte mu moje ime.Recite mu: „Andi, Andi; Andi te pozdravio“.Govorite mu polako, kao sasvim malom dete-tu. Vide}ete da }e vas razumeti. Po~e}e dacvili kada mu budete pomenuli moje ime. To}e zna~iti da je sve razumeo.
Na kraju vas jo{ molim da ga pazite i damu kupite dobru ve~eru za ovaj novac kojivam {aqem. On najvi{e voli kowetinu (sadosta kostiju), a to mo`ete sigurno dakupite u Bak{i, kod gospodina Feje{a,mesara. Tako|e vas molim, dragi gospodineBerki, da u va{em pismu mojoj mami ne pomi -wete ovaj novac (to je od moje u{te|evine),jer bi mi se Ana sigurno rugala. Zato jenajboqe da pi{ete meni li~no, onako kakosam vas zamolio. Zasada neka bude dosta.
Vas i va{u mamu, kao i gospo|u Rigo isve moje drugove, a posebno Belu Hermana,Laciku Tot i Juliju Sabo i sve ostale, naj -srda~nije pozdravqa i svih se rado se}a.
Va{ jadniAndreas Sam, u~enik
Danilo Ki{ (1935–1989)ro|en je u Subotici. Napisaoje vi{e romana i pripovedakau kojima je ~esto opisivaosvoje detiwstvo i mladost.Wegova najpoznatija dela su:Rani jadi, Ba{ta, pepeo,
Pe{~anik i dr. Kwige su muprevedene na mnoge svetskejezike.
zaridati
skqokati se
23
� Po ~emu su de~ak i pas sli~ni?� [ta u sebi nose i de~ak i pas?� Kako su se de~ak i pas dopuwavali i pomagali jedan drugom?� Kako je de~ak iz pri~e provodio dane? Koju kwigu je mnogo voleo?� Objasni {ta za de~aka i psa zna~e daqina, nepoznati krajevi?� Ko su lica koja pi{u ovaj tekst? Drugim re~ima, ~ije glasove ~uje{ u tekstu?� Kako su se rastali de~ak i pas? Da li je to dobar na~in da se rastane{
s prijateqem?
!
"
Pitawe za de~aka:
� Kako su se zvali odrasli i deca sa kojima je `iveo de~ak na selu? Potra`i u tekstu
wihova imena i napi{i ih.
� Zbog ~ega je de~ak dozvolio da se {ibom otera wegov prijateq pas? [ta ti misli{
o takvoj odluci? Navedi dva razloga zbog kojih tako misli{.
� Za{to je de~ak zamolio da se psu kupi kowetina koju voli? Drugim re~ima, za{to mu je
va`no da pas dobro ve~era?
� [ta misli{, koga je de~ak iz pri~e vi{e voleo – psa ili svoje drugove? Podvuci
u tekstu re~enice koje potkrepquju tvoje mi{qewe.
� Prona|i u re~niku na kraju kwige zna~ewa re~i i izraza:
� Smisli i napi{i pitawa koja bi postavio de~aku i psu.
perspektiva
ta~ka gledi{ta
Pitawe za psa:
nostalgija
Seti se {ta smo nau~ili
Autorska kwi`evnost
Nau~nopopularni tekst
Lirika
1. 1. 2.
3.
2.
Stil (na~in izra`avawa)
1.
Epika Drama
Lirska pesma� u woj se na slikovit
na~in izra`avaju ose}awa,raspolo`ewa i razmi {qa -wa pesnika
PRIMER:
Pesma o pesmi, J. J. Zmaj
Lirska qubavna pesma� u woj se na slikovit
na~in izra`ava ose}awequbavi
PRIMER:
[a{ava pesma, M. Anti}
Roman za decu� kwi`evno delo u kojem
pisac do~arava likovei doga|aje iz de~jeg sveta
PRIMER:
Hajduci, B. Nu{i}
Lirski zapis� prozni tekst u kojem
preovla|uju razmi -{qawa i ose}awa
PRIMER:
Mostovi, I. Andri}
Anegdota� kratka, duhovita,
{aqiva pri~a iz`ivota znamenitihqudi
PRIMER:
Anegdota o Nu{i}u
Epitet� re~ koja se dodaje imenici
da bi iskazala wene odlike;doprinosi `ivostiizra`avawa
2.Personifikacija � stilsko sredstvo kojim se
predmetima i pojavama pri-daju qudske osobine
3.Pore|ewe � stilska figura kojom se
nepoznate pojave ili pred-meti upore|uju sa sli~nimi poznatim da bi postalijasni i razumqivi
� delo koje na jasan, razumqiv i popularan na~in
pri bli`ava nauku ~itaocu
PRIMER:
U~ionica bez nasilni{tva, A. L. Bin
2
@ivimozajedno
U^I]EMO:
� o rodoqubivoj lirskoj pesmi� o temi i motivima u lirskoj pesmi� o oblicima pripovedawa� o pripoveci i o romanu� o poemi� o humoristi~kom romanu� o elementima filma: scenario i kadar
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
� da zapi{e{ jedan razgovor u lokalnom govoru� da napi{e{ deo scenarija za po~etak filma
o Tomu Sojeru� da pro~ita{ roman Do`ivqaji Toma Sojera
i zapi{e{ o wemu utiske u svoj dnevnik ~itawa
Prona|i u re~niku zna~ewe re~i domovina.
Kako sve nazivamo ose}awe qubavi prema domovini?
gruda
Du{an Vasiqev
DOMOVINA
Domovina, to nije mrtva grudakoja nas gvozdenom rukom ve`e;to je qubav za oblak, {to plovi ovuda,za pesmu, {to se ovde razle`e;
qubav za klasje {to bogato buja,za ru`e {to su na grobqima svele,za tresak letwih, besnih oluja,za tugu tica koje se sele.
Domovina, to su sve one sponekojima nas `ivot za se spaja;radost, kad na{a zvona zazvone,toplota maj~inog zagrqaja.
Domovina, to su: `eqe tajne,
magla {to preko pôqa plovi;to su na{e bajke beskrajne,domovina – to su svi na{i snovi.
� Opi{i neki predeo iz svoje domovine koji posebno voli{. Navedi detaqe koji taj
predeo ~ine lepim. Kako se ose}a{ na tom mestu?
27
Du{an Vasiqev (1900–1923)ro|en je u Velikoj Kikindi.Wegove najpo znatije pesme su:^ovek peva posle rata, Pla~
matere ~ovekove i Domovina.U pesmama je najvi{e pisaoprotiv stradawa qudi u ratui protiv dru{tvenih ne -pra vdi.
� Zaokru`i {ta, po tvom mi{qewu, zna~i
izraz mrtva gruda u ovoj pesmi: a) zale|ena grudva snegab) tlo, zemqa na kojoj `ivimov) grumen zemqe.
� [ta, po tvom mi{qewu, zna~e prva dva stiha
iz pesme? Napi{i obja{wewe svojim re~ima.
� Kako bi nazvao ose}awe koje pesnik opisuje
u ovoj pesmi?� Tema ove pesme (ono o ~emu se u woj go -
vori) je domovina. Glavni motiv (misaovodiqa) je qubav prema domovini.
� Posledwi stih u pesmi je poenta pesme.
Objasni wegovo zna~ewe. � Navedi dva argumenta kojim se dokazuje da
je ova pesma lirska.� Prona|i u pesmi i podvuci epitete.
Objasni wihovo zna~ewe.� Objasni {ta je to nostalgija za domovinom.
Potra`i zna~ewe u re~niku.
� Domovina je lirska rodoqubiva
pesma. Lirska rodoqubivapesma govori o ose}awu qubaviprema domovini i svom narodu.
� Glavni motiv je misao vodiqa
u nekom kwi`evnom delu. � Poenta je mesto u kwi`evnom
tekstu kojim se zaokru`avasmisao celog teksta ili nekogwegovog dela; sadr`i pouku,poruku ili zakqu~ak.
KWI@EVNI POJMOVI
28
Stevan Sremac
^I^A JORDAN(odlomak)
Bio je i govedar i pudar, furunxija imlekaxija, i ba{tovanxija i a{~ija, ali jeova dva posledwa zanimawa ipak najvi{ecenio i jednako je jedno drugim zamewivao;i umro je a nikako nije mogao stalno da sere{i za jedno ili drugo zanimawe. Zato je ibio poznat pod oba imena; Jordan ba{tovan -xija i Jordan a{~ija bila su dva imena zajednu istu osobu; deca su ga znala pod imenom~i~a Jordan ba{tovanxija (ili pudar), a odra -sliji pod imenom ~i~a Jordan a{~ija.
A poznat je bio i jednima i drugima kao~ovek koji je dobro ispekao svoj zanat, pa gaje svaki rado zvao. U prole}e bi ga bogatijizvali da okopa ba{tu, da ore`e vo}e, opkopalozu. I on bi sve to posvr{avao na potpunozadovoqstvo – zadovoqni bi bili i oni i on,a ~i~a Jordanu nije ba{ bogzna koliko nitrebalo, jer sem unu~eta Dila nije nikogadrugog od roda imao. Za to je unu~e `iveo. Ani samome Dilu nije bogzna {ta trebalo;leti vo}a, a zimi pe~enih bundeva, i Dilenije ni{ta vi{e ni izvolevao.
Leti bi se ~i~a Jordan naimao da ~uvakrajwe ba{te gazdama ~ije su ku}e bile u~ar{iji. Tu je ~i~a Jordan pudarisao iba{tovanisao. A bio je pouzdan i po{ten, apoglavito pogodan, jer nije imao ni nablizuni nadaleko roda – na primer, kakvih ses-tri~ina ili sinovica, od ~ega se gazde i gaz-darice obi~no pribojavaju – kao {to se tomnogim pudarima desi da imaju; i zato suwim zadovoqni bili i stariji i mla|i, iroditeqi i deca, naro~ito de~urlija. I da
Da li po govoru mo`e{ da prepozna{ ko je iz kog kraja?
Zna{ li kako govore Ni{lija, U`i~anin, Sremac?
Navedi, ako zna{, neke re~i iz tih govora.
Za{to je va`no da se s po{tovawem odnosimo prema dijalektima?
Objasni za{to treba govoriti kwi`evnim jezikom.
se ~i~a Jordan plebiscitom birao za pudara,svi bi de~urlijski glasovi pali na w, a da jezahtevao uverewe o vladawu od wih, dali bimu ga kao vrata veliko.
A i jeste bio slavan ba{tovan u prole}e,i jo{ slavniji pudar u leto i u jesen. Kadstigne jesen, ona {tedra i blagoslovena iobilna jesen sa darima svojim, sa jabukama ikru{kama, breskvama i {qivama, gro`|em iduwama – kako dra`esno izgledaju onda ba{teonima {to vire s poqa kroz plot! Raj, pravi rajsa ~itavim redovima zabrawena raznovrsnaploda. Plave se {qive na savijenim te{kimbremenim granama, rumene se i `ute kru{ke,
dijalekat
pudar
furunxija
a{~ija
ba{tovanxija
opkopati
izvolevati
naimati se
~ar{ija
poglavito
plebiscit
{tedar
bremen
29
sjaju jabuke, i plavi se pepeqasto gro`|eispod po`utelog ve} li{}a, a povorkade~urlije blene s one druge strane plota, sasokaka, i koketuje, a voda im pqu{ti na usta.I ko je taj ko se u ranome detiwstvu nije sabla -znio jednim takvim prizorom, i nije zaboraviopetu zapovest bo`ju koja veli: „Ne kradi!“, azapamtio i setio se one poslovice qudske „daje kradeno gro`|e najsla|e“ – pa mu do{la`eqa da se uspu`e preko plota u tu|u ba{tu?
To je znao i ~i~a Jordan, iako nije biopismen i ~itao to, i tada je Argusovim o~imamotrio na povereno mu ~uvawu imawe. Ali{ta su pomogle wegove Argusove o~i kad je
~i~a Jordan bio pravo, {to rekô narod,adamsko koleno.
– A bre, deco, bre, ~vorci nijedni! – raz -dera se tako jednoga dana i polete s u`asnomjednom motkom na male lopove koji su secrnili kroz {qivovo grawe. – ̂ ek’ da vidimo,}opeci, je li ovo Alajbegova slama ili pustomaslo!
– Lele! Jao, jao! – zagraja{e sa {qivede~urlija koja su se u ovo doba najmawe nadali~i~a Jordanu. A najve}ma se derao mali Gile,kome je ovo prvi put u `ivotu bilo da se krenuotako korporativno u kra|u. Od stra{ne motke~i~a Jordanove, koja je dvaput du`a bila odnosioca joj, sve je strah i trepet jo{ izdalekauhvatio; jedno po jedno stade padati i be`atii skakati kao bez du{e preko plota, dok je ~i~aJordan do pola ba{te stigao.
– Ahaaa! Toj li u~ite u ~koqu, toj li ve jeu~iteq nau~io? – dere se ~i~a Jordan i svebli`e i bli`e dolazi.
– A {to nisi ponô ve}u motku, ~i~aJordane? – smeju mu se deca sklowena i bez -bedna iza plota.
– Ako, ako, podsmevajte mi se, nesre}nici!Sad mi utekoste, ama da zapi{ete kad jo{jedared pojedete slivu odavde! Utekoste, amajedan }e bar da mi plati kad-tad! Da mi plati,em ubavo, em za sve!
I, doista, na veliko zadovoqstvo svoje,opaze de~urlija jednoga druga i sau~esnika,gde se od straha i neve{tine upleo u grane,pa ne mo`e nikud, nego samo kuka i jau~e.
– A gle, Gila! Pazi Gila! Hahaha! Pazi gakako se spleo! – prodera se jedan, pokazuju}i naGila koji je prepla{en skakutao kao veverica sgrane na granu i derao se.
– Jao {to }e da dobije batina! – povikadrugi.
– Odera}e ga ka’ vola u kupusu! – povika{ejo{ nekolicina smeju}i se drugu u nevoqi.
– Jao, ne}u nikad vi{e, ~i~a Jordane,pusti me. Molim te, ne}u nikad! Samo me sadpusti! – moli ga Gile.
– A ne}e{, dete! Ne}e{! Tako si svakizbori kad vidi da su tesna posla! Ama ne}evi{e ~i~a Jordan da bude lud.
– Ne}u, bogami, vi{e! – moli ga Gile.– Ne}e{, dete! Ne mo`e{, pa ne}e{!
Nesam ju~erawi ba~ovanxija i pudar, te dane znam. Tako vika{e i gospodin Lazapo{tar kad be{e u va{e godine. „Ne}u, ne}u,nikad vi{e“, u tri puta ga pu{ta; prevarime, r|a, triput. Ama dolijao je i on. Po~e saslive, a svr{i sa amaneti – ene ga u Po`arevcugde u~i ti{leraj sag po staros!
sablazniti se
ute}i
ubavo
amanet
ti{leraj
sag
sokak
koketovati
Argusove o~i
adamsko koleno
}opek
pusto maslo
korporativno
~koqa
alajbegovaslama
30
– Molim te, ~i~a, samo sad me pusti!Ne}u, bogami! – moli mu se Gile.
– Do danas je bilo, ama od danas nemave}e. Nesu ovo duwe! – veli ~i~a Jordan, paobilazi izdaleka oko drveta na kome seu{eprtqao mali kradqivac novajlija. –Nesu ovo duwe, znam ti muku. Hehe! A da suduwe ili kru{ke, lasno bi vi bilo; ja bibegao od vas, a vi od mene jok!
I, doista, da su to bile kru{ke ili duwe,krivac bi lako; on bi se odbranio, kao imnogi drugi, otvoriv jaku paqbu odozgo naneprijateqa kojim je dominirao – ali kakosu to meke {qive bile, polo`aj mu je biovrlo kriti~an.
– A, {ta }e{ sad, nesretni~e? – pita ga~i~a Jordan, vide}i ga gde ba{ nema kud. –Hehe, dete, {to sad misli{?
– ’O}u da sko~im, glava~ki na zemqu; dase ne dignem `iv, tebi za inat – re~eodlu~no mali zlo~inac kroz pla~, i stade najednu tawu granu koja se savi i tek {to nepu~e pod teretom zlo~instva.
– Uh, uh – viknu prepla{eno ~i~a Jordani pokri {akom o~i, samo da ne gleda straho-tu. – Ludo mlado, {to }e da pogine za ni{to.Eh, majka ti stara! Pa stani na onu drugu,pocvrsta je – ’o}e te odr`ati ubavo.
– Ne}u – dere se dete – ’o}u da poginemza dve pare tu|ih {qiva, a tebi greh nadu{u! Za tu|e {qive ... nisu ni tvoje.
– Uh, uh, lele! Nesretna deca {to prave! Zaparu on glavu, a ja si du{u da izgubim! – jadase ~i~a Jordan i podupire motkom granu. –Silazi dole, vrat da skr{i{, a xaba ti slive!
– Jes’, pa da me posle bije{! Ne}u – pla~edete. – ’O}u da sko~im na ono {iqasto drvo,na pro{}e... Pa da ti napravim posla!
– Eh, nesretno dete, nesretna pamet... Da na -pravi posla i meni i starejima! – hu~e ~i~aJordan. – A ~iji si ti, a bre? Tatko koj’ ti be{e?
– Ja nemam oca!...– Eh, crno udovi~ko dete ... bez tatka...
Zato si takvo!– La`e te, ~i~a Jordane, ima oca! – deru
se oni iza plota.– ^iji si, bre, kazuj se! – preti mu ~i~a
Jordan. – Ne}u da te pustim doklen mi se neka`e{.
– Mila rabaxije sam! – odgovara mukradqivac. – Pusti me, molim te.
– Mila rabaxije? Bre, zar ve} tol’kogsina ima Mile?!
– La`e te, nije, ~i~o! Mile rabaxija inema sina, nego devojke dve! – deru se oniiza plota.
– La`e, la`e! – prokazuje ga jedan. – On jegospodin Milisava, Milisava Jovanovi}a,kazna~eja.
– Gospodin Milisava! – ~udi se ~i~aJordan. – Bree! Znam ga, znam gospodinMilisava! Pantim ga kad jo{te malecan be{e!Be{e i on ... ama, ovakav uka~enik ne be{e!
– Jeste, wegov je, wegov, bogami, ~i~aJordane! – potvr|uju oni ostali iza plota.
– Ej, gospodin Milisave, gospodin Mili -save! [to te orezili ovaj oka~enik tvoj!
– Nisam, bogami, la`u te, ~i~o, ja ne govo -rim s wima, la`u te! – dere se onaj.
– A ~ek ~ek! Sad kad znam; dok ga vidim,}u mu se pofalim s tebe. Da mu ka`em kakvog|aka ima!
– Nemoj, molim te, ne}u nikad vi{e;samo me sad pusti! – moli ga krivac.
– Jok, jok! Znam ve ja vas sve ubavo! „Lelei pomagaj!“ dok vi je nevoqa, a sutra opet ka’~vorci na istu granu padnete! Sad }u daviknem vlas’, da te pri~uva dokle ja skoknemdo tvoju ku}u, do tatka ti!
– Ajoj, ~i~o, nemoj, nemoj, molim te!– Nemoj da se trudi{! Evo wega samog! –
viknu jedan, pa zagreba u stranu, a sva osta-
rabaxija
prokazivati
kazna~ej
uka~enik
oreziliti
oka~enik
zagrepsti
dominirati
pro{}e
31
la de~urlija prsnu{e kud koje daleko odplota i ba{te gde se drama odigravala, pa sestado{e derati: – Gile Jovanovi}! Evo ga!Gile Jovanovi}.
– Lele! – dere se onaj na drvetu jo{ve}ma kad opazi ko ide odande pravo poredba{te. – Jao, ubi}e me, ubi}e me ako me vidiovde!
A ~i~a Jordanu odjedared bi ne{to `ao.– Ajde, silazi pa begaj kud zna{ – veli mu
~i~a Jordan – a ja }u se, evo, da uklonim!– Ne smem nikud odavde; ne zna{ ti mog
oca kakav je!– Zar ti je ono tatko? – upita ~i~a
Jordan.– Jeste, on je ... ajao!– Ej nesretni~e! Pa on }e da te ubije ako
te vidi tu! – veli ~i~a Jordan.– Jao, ’o}e, kako da ne}e! Ubi}e me!
Ubiti! Ne zna{ ga kakav je krvnik; on negleda kud udara, nego {to dofati. Jaoo!
– Jeste – potvr|uju ostala deca smeju}i se– bije ga kad skrivi, pa sve kao vola u kupusu.
– Jao, jeste, jeste! – dere se onaj.– Pa {ta }e da radi{, nesretni~e? Ne
sme{ na sokak, je l’?– Gile Jovanovi}! – deru se de~urlija da
~uje mimoprolaze}i.– Ne smem nikud!– Pa da te skutam, nesretni~e? – pita ga
~i~a Jordan. – Da te sakrijem dok ne pro|ebeda, a dete?
– Boqe ti da me bije{ nego on; on negleda kud bije.
– Ne}u da te bijem, ne boj se, de!– Ako, ako, boqe ti nego on – veli Gile i
po~iwe da silazi. – Video sam ja, ti ne ume{da bije{. Kad bije{, a dete se smeje.
– More, ne}u da te bijem! Xaba ti ibijewe, kol’ki stra’ izedo’. Kad je takva rabota,pro|e me i qutina!... Kako da te bijem?... Bogte je ubio kad ima{ tatka takva! – veli ~i~aJordan i skida maloga, koji se sme{i krozsuze i pu{ta ga da se skloni u kolebu dok nepro|e opasnost.
� Napi{i drugi naziv slede}ih zani-
mawa. (Pogledaj u re~niku.)
� Stavi znak × ispred zanimawa kojim je
~i~a Jordan najvi{e voleo da se bavi. � Kada se qudi trude da svoj posao
obavqaju dobro, onda oni imajuslede}e osobine:
� Da li je ~i~a Jordan dobro ~uvao
imovinu seqaka koji su mu poveriliba{te? [ta ti misli{ o tome naosnovu ove pri~e?
� Navedi zna~ewe slede}ih re~i:
� Potra`i u re~niku zna~ewe re~i
i izraza: plebiscit, koketovati,adamsko koleno, alajbegova slama,pusto maslo.
Stevan Sremac (1855–1906)ro|en je u Senti, u Vojvo dini.Wegov roman Zona Zamfirova
najboqi je qubavni romanu srpskoj kwi`evnosti, a Pop ]ira i pop Spira sesmatra na {im najboqimhumori sti ~kim romanom. U svojim de li ma Sremac sasimpatijama govori o `ivotu starih Ni{lija,Vojvo|ana i Beogra|ana.
mimoprolaze}i
skutati
rabota
pudar
furunxija
a{~ija
rabaxija
pouzdan
po{ten
pogodan
32
� Na liniji ispod odlomka napi{i naziv odgo-
varaju}eg oblika pripovedawa (dijalog,naracija, deskripcija).
� [ta je to {to predstavqa problem
glavnom liku?� Objasni kako on re{ava taj problem.� Prona|i delove teksta koji oslika vaju ono
{to ~i~a Jordan ose}a prema deci i ozna~iih u tekstu brojevima od 1 do 6:
! ~i~a Jordan je qut na decu
" i daqe je qut i preti im kaznom
# mawe je qut i koleba se
$ boji se da de~ak ne padne s drveta
% sa`aqiv je i dobrodu{an
& pra{ta deci, voli ih i {titi.
� Navedi ~i~a Jordanove osobine. Na
osnovu ~ega ih prepoznaje{? � Navedi osobine dece. Po ~emu zakqu ~uje{
da imaju ba{ te osobine?� Pisac u ovom delu koristi razli~ite oblike
pripovedawa: opis (deskripciju) , pripo -vedawe (naraciju) i dijalog (razgovor).
� Zapi{i razgovor dve osobe
ili vi{e wih. Wihove re~inavedi doslovno, onako kako seizgovaraju u lokalnom govoru.
DOMA]I ZADATAK
ANEGDOTA O SREMCU
Kao profesor istorije, Sremacse ponekad {alio na ra~unpogre{nih odgovora svojihu~enika. Jednom je pitao nekog|aka: „Ko je bio na bosanskomprestolu u to vreme?“ \ak seprise}ao: „Tomislav, Stepan,Bogumil, Jara, Kosa~a...“„Stani!“, prekinuo ga jeSremac. – „Pa to nije prestonego |a~ka klupa!“ (Tada su u {kolama |a~ke klupe bileduga~ke i u wima je sedelo povi{e u~enika.)
Plave se {qive na savijenim te{kim bremenim granama, rumene se i `ute kru{ke, sjaju
jabuke, i plavi se pepeqasto gro`|e ispod po`utelog ve} li{}a...
– Boqe ti da me bije{ nego on; on ne gleda kud bije.
– Ne}u da te bijem, ne boj se, de!
– Ako, ako, boqe ti nego on – veli Gile i po~iwe da silazi.
Leti bi se ~i~a Jordan naimao da ~uva krajwe ba{te gazdama ~ije su ku}e bile u ~ar{iji.
33
Dobro se pona{aju zato {to
Ne pona{aju se dobro jer
Moj zakqu~ak je
� Da li se deca dobro pona{aju u ovoj pri~i?
� Objasni {ta zna~e ~i~a Jordanove re~i:
Xaba ti i bijewe, kol’ki stra’ izedo’. Kad je takva rabota, pro|e me i qutina!
� U kom su kraju Srbije `iveli ~i~a Jordan i de~aci? Navedi argumente za svoje
mi{qewe.
duhovitost –
~estitost –
pravi~nost –
iskrenost –
plemenitost –
� Objasni uz pomo} re~nika zna~ewe re~i:
� Napi{i zna~ewe slede}ih izraza:
sablazniti se prizorom –
skakati kao bez du{e –
34
� Ovaj tekst se mo`e dramatizovati. Podelite uloge i ~itajte ga, sve dok ne budete
spremni za izvo|ewe.
� [ta je u ovoj pri~i tu`no, a {ta sme{no? Navedi argumente za svoje mi{qewe.
� Ono {to se de{ava izme|u ~i~a Jordana i Gileta u ovoj pri~i mogli bismo nazvati
pregovarawem. Kako je Gile tokom pregovarawa sa ~i~a Jordanom svoju slabost pretvorio u snagu?Objasni.
� Objasni {ta ti radi{ kao slabiji u sukobu sa nastavnikom, odnosno roditeqima.
� Navedi redom emocije koje se javqaju u Giletu kako pri~a te~e.
� [ta misli{, za{to je Gile krio od ~i~a Jordana ko mu je otac?
� Za{to su deca volela ~i~a Jordana iako ih je jurio po ba{tama?
U ovoj pri~i tu`no je slede}e:
U ovoj pri~i sme{no je slede}e:
Kakav je tvoj zakqu~ak? Da li je pri~a prete`no tu`na ili vesela?
Bosiqak (Ocimum Basilicum L.). Nau~noime bosiqkovo gr~kog je porekla i zna~imirisavi carev cvetak. Ovo wegovo lepo ime,a jo{ vi{e wegova uloga u na{em narodu,~ine potrebnim da se wime {to boqe upoz-namo. Proslavqeni na{ prirodwak dr JosifPan~i} lepo veli o wemu da on prati Srbinakroza sav wegov `ivot u radosti i `alosti,od kolevke, pa do groba.
Narodna pesma veli da se bosiqak od
mirisa daje. A jedna druga pesma ovako karak-terizuje taj miris:
Oj bosiqe, biqe, beru l’ te devojke?
Kako bi mene, du{o,
Ne brale devojke,
kad miri{em, du{o,
Du{om devoja~kom?
Momak daje devojci u qubavi „strukrumene ru`e“, a devojka momku „struk belabosiqka“ i to je razumqivo, jer je bosiqakkao sveto biqe simbol sre}ne qubavi, dok jepelen gorko cve}e nesre}ne qubavi. Otudabosiqak u devoja~kim ba{tama igra eminent-nu ulogu. U jednoj narodnoj pesmi nalazimo dasu devoj~ini dvorovi koviqe i rano bosiqe. Utoj prilici koviqe zna~i idealan qubavni -~ki odar, a bosiqe devi~ansku qubav. A to istovidimo i u jednoj drugoj narodnoj pesmi:
Moji rani vinogradi
Ni ra|eni ni gra|eni,
Bosiokom posa|eni,
A ru`icom zagra|eni.
Isto to se vidi i iz ove narodne devoja~kepesme:
Vasli|ene, sjeme moje,
Da je meni ime tvoje,
Ja bih znala, gde bih stala:
U junaku za kalpaku.
Devojka, dakle, sebe identifikuje sa
bosiqem. Zato se peva devojci uo~i wenesvadbe:
Bosio~e, bosio~e, u {irinu rasti,
Pa }e mi te (svatovi), bosio~e, mlada
potrgati.
Iz ovakve tesne veze bosiqkove sa devo-ja~kim `ivotom, bosiqak je postao qubavnimgatala~kim biqem. On je u takoj svojoj uloziproro~anske sile i ugleda. Devojka ga uqubavi prema svome izabraniku seje i wemuga namewuje, a bosiqak se dobrom sre}ommomkovom do pono}i sam prekrsti, a u zoruse sam bosiqak u kite vije.
35
Pavle Sofri} Ni{evqanin
BOSIQAK
[ta zna{ o bosiqku? Gde sve mo`e{ da prona|e{ podatke o toj biqci?
Pavle Sofri} Ni{evqanin(1857–1925) bio je profe-sor istorije i geografije.Wegovo najva`nije delo jekwiga Glavnije biqe u narod-
nom verovawu i pevawu kod
nas Srba, iz koje je uzet ovajodlomak.
eminentan
prirodwak
odar
devi~anski
vasli|en
identifikovati se
gatala~ki
potrgati
36
� [ta zna~i naziv cveta bosiqka?� Prema narodnom verovawu, {ta simbolizuje bosiqak, a {ta biqka pelen?
� Prona|i u tekstu argumente koje pisac
navodi da bi dokazao tvrdwu da sebosiqak u narodu smatra simbolomsre}ne qubavi.
Ovaj tekst je pisan stilom.
Argumenti za tvrdwu:
Ovaj tekst je pisan stilom.
Argumenti za tvrdwu:
� Pro~itaj slede}e tekstove u kojima se govori o mostovima. Napi{i koji je od navedenih
tekst ova pisan kwi`evnim, a koji nau~nim stilom. Navedi argumente za svoje tvrdwe.
� Ovaj tekst se razlikuje od
kwi`evnih tekstova (pripovedaka,pesama, drama) po tome {tou wemu nema opisa doga|aja, li -kova, ose}awa i dr., ve} je pisannau~nim stilom. Nau~ni stil seodlikuje preciznim izrazom,upotrebom re~i va`nih zaodre|enu nauku i navo|ewem argu-menata (dokaza) za nau~ne tvrdwe.Pisac u ovom tekstu istra`ujenarodna verovawa o bosiqku. Onsvoje tvrdwe dokumentuje prime -rima iz narodnih pesama.
KWI@EVNI POJMOVI
MOST, gra|evinski objekt kojim se saobra}ajnicaprevodi preko voda, dolina, drugih saobra}ajnica ilibilo kakvih zapreka. Po nameni mo`e biti drumski,`elezni~ki, pe{a~ki, zatim za prevo|ewe vode ilidrugih te~nosti i gasova, most-kanal, a mo`e biti ikom bi novani. Po fiksnosti mo`e biti nepokretan,pokretan ili pontonski. Po materijalu od koga susagra|eni glavni nosa~i (rasponska konstrukcija) mo`ebiti drveni, kameni, ~eli~ni, betonski i dr. Po oblikuglavnog nosa~a mo`e biti sa nosa~ima i konstantnevisine (npr. gredni most), sa nosa~ima zasvo|enog obli-ka (lu~ni most), vise}e konstrukcije i dr.
Veliki kameni mostovi, svedoci i{~ezlih epohakad se drugoja~ije `ivelo, mislilo i gradilo, siviili zarudeli od vetra i ki{e, ~esto okrzani na o{troreza nim }o{kovima, a u wihovim sastavcima ineprimetnim pukotinama raste tanka trava ili segnezde ptice. Tanki `elezni mostovi, zategnuti odjedne obale do druge kao `ica, {to drhte i zvu~e odsvakog voza koji projuri; oni kao da jo{ ~ekaju svojposledwi oblik i svoje savr{enstvo, a lepotawihovih linija otkri}e se potpuno o~ima na{ihunuka.
37
Anton Pavlovi~ ^ehov(1860–1904) ro|en je u gradi}u Tangarogu u Rusiji.Wegove drame Galeb, Ujka
Vawa, Tri sestre i Vi{wik
izvode se na mnogim pozo -ri{nim scenama u svetu.^ehovqeva dela odlikujudubina ose}awa i gorkihumor. Ona spadaju u najbo-qa dela svetske kwi`e v -nosti.
Anton Pavlovi~ ^ehov
[ALA
Vedro, zimsko podne... Mraz jak, puca, iNa|ewki, koja me dr`i ispod ruke, hvata sesrebrenasto iwe po kosi na slepoo~nicama,i na maqama iznad gorwe usne. Mi stojimona visokom bregu. Od na{ih nogu, pa do samezemqe pru`a se strma ravan, u kojoj se sunceogleda kao u ogledalu. Kraj nas su malesanke, tapacirane otvorenocrvenom ~ojom.
– Da se spustimo, Nade`da Petrovna? –mo lim ja. – Samo jedanput! Verujte mi, osta -}emo ~itavi i nepovre|eni.
Ali Na|ewka se pla{i. Sav prostor odwenih malih kaqa~a do kraja ledenog bregaizgleda joj kao stra{na, beskrajno dubokaprovalija. Ona umire od straha i prestajeda di{e kad gleda dole, ~im je ja samoponudim da sedne u sanke; ali {ta }e bitiako reskira da se surva u provaliju. Umre}e,polude}e.
– Prekliwem vas! – ka`em ja. – Ne treba sepla {iti! Znajte, to je malodu{nost, kuka vi~luk!
Na|ewka najzad popu{ta i ja joj po licuvidim da ona popu{ta pred opasno{}u po`ivot. Ja je sme{tam bledu, uzdrhtalu usanke, obavijam je rukom i mi se zajedno sur-vavamo u bezdan.
Sanke lete, kao strela. Presecani vazduh{iba u lice, huk}e, zvi`di u u{ima, se~ebolno, {tipa od gneva, ho}e da smakne glavus ramena. Od pritiska vetra nemamo snageda di{emo. Izgleda da nas je sam |avo zagr-lio kanxama i uz huku vu~e u pakao. Sve okonas sliva se u jednu dugu prugu koja naglojuri... Gle, gle, jo{ trenut samo i izgleda –mi }emo propasti.
– Ja vas volim, Na|a! – ka`em ja polu-glasno.
Sanke po~iwu sve lak{e i lak{e daklize, huka vetra i zvrka saonika nisu vi{etako stra{ni, ne zaustavqa se disawe odstraha i mi smo, najzad, dole. Na|ewka nijeni `iva ni mrtva. Ona je bleda, jedva di{e...Ja joj poma`em da ustane.
– Ni za {ta na svetu drugi put ne smem –ka`e ona gledaju}i me krupnim o~ima punimstraha. – Ni za {ta na svetu! Ja zamalo {tonisam umrla!
Malo docnije, ona dolazi k sebi, i ve}mi upitno piqi u o~i: da li sam ja kazao one~etiri re~i ili su joj se one samo pri~inileu huci vihora? A ja stojim kraj we, pu{im ipa`qivo razgledam svoju rukavicu.
Kako se ose}a{ kada nekoga voli{? Kako se ose}a{ onda kada zna{ da teneko voli?
kaqa~e
reskirati
survavati se
malodu{nost
saonik
38
Ona me hvata pod ruku i mi dugo {etamooko brega. Zagonetka, po svoj prilici, ne dajoj mira. Da li su one re~i izre~ene ilinisu? Da ili ne? Da ili ne? To je pitawesamoqubqa, ~asti, `ivota, sre}e, pitaweveoma zna~ajno, najzna~ajnije na svetu.Na|ewka nestrpqivo, tu`no, pronicqivimpogledom zagleda mi u lice, odgovara neu -mesno, ~eka, ne}u li ja otpo~eti. O kolikopreliva na tom dragom licu, koliko preli-va! Vidim, ona se bori sa sobom, woj jepotrebno ne{to da ka`e, o ne~emu da pita,ali ona ne nalazi re~i, woj je nezgodno,stra{no, smeta radost...
– Znate {ta? – ka`e ona ne gledaju}i umene.
– [ta? – upitam ja.– Hajte jo{ jednom ... da projurimo.Mi se pewemo uza stepenike na breg.
Opet sme{tam bledu, uzdrhtalu Na|ewku usanke, opet letimo u stra{nu provaliju,opet hu~i vetar i stru`u saonice i opet, kadsanke najsilnije i najhu~nije lete, ja govo -rim poluglasno:
– Ja vas volim, Na|ewka!Kad se sanke zaustavqaju, Na|ewka baca
pogled na breg, niz koji tek {to se spustismo,zatim dugo zagleda u moje lice, prislu{kujemoj glas, ravnodu{an i nimalo strastan, isva, sva, ~ak muf i kapuqa~a wena, sva wenapojava – izra`ava krajwu nedoumicu. A nalicu joj je ispisano:
– U ~emu je stvar? Ko je izgovorio one re~i?On, ili mi se samo pri~inilo?
Ta neizvesnost je uznemiruje, izvodi jeiz strpqewa. Sirota devoj~ica ne odgovarana pitawa, tu{ti se, gotova je da zapla~e.
– Da nije vreme da idemo ku}i? – pitam ja.– A meni ... meni se dopada ovo sankawe
– ka`e ona crvene}i. – Kako bi bilo jo{jedanput?
Woj se ,,dopada“ ovo sankawe, a me|utim,sedaju}i u sanke, ona je kao i pre toga bleda,jedva di{e od straha, drhti.
Mi se spu{tamo tre}i put i ja vidimkako me ona gleda u lice, prati moje usne.Ali ja stavqam na usne maramicu, ka{qem i
kad sti`emo do sredine brega, uspevam daprocedim:
– Ja vas volim, Na|ewka!I zagonetka ostaje zagonetka! Na|ewka
}uti, o ne~emu razmi{qa... Ja je ispra}am sasankawa ku}i, ona se stara da ide lak{e,usporava korak i stalno ~eka da li }u jojre}i one re~i. I ja vidim kako pati wenadu{a, kako se ona savla|uje da ne ka`e:
– Nije mogu}e da ih je izgovarao vetar! Aja ne}u da to vetar izgovara!
Sutradan ujutru dobijam ceduqu: ,,Akopo|ete danas na sankawe, svratite po mene.N.“ I od tada ja i Na|ewka po~iwemo svakidan da idemo na sankawe i, spu{taju}i sesankama, svaki put ja izgovaram poluglasnojedne iste re~i:
– Ja vas volim, Na|ewka!Ubrzo se Na|ewka navikava na tu frazu
kao na vino ili na morfijum. Ona ne mo`eda `ivi bez we. Dodu{e, sletati sa bregaisto tako je u`asno kao i pre, ali sad ve}strah i opasnost pridaju naro~itu dra`re~ima qubavi, re~ima koje kao i pre pred-stavqaju zagonetku i mu~e du{u. Pri~iwava
samoqubqe
pronicqiv
muf
tu{titi se
fraza
morfijum
39
se uvek ono dvoje: ja i vetar... Ko joj od nasdvojice izjavquje qubav, ona ne zna, ali wojje, po svoj prilici, ve} svejedno; ma iz kogapehara pio ... svejedno, samo da bude{ pijan.
Jednom u podne odoh na sankawe sam;pome{an u gomili, ja vidim kako bregu pri-lazi Na|ewka, kako me tra`i o~ima... Zatimse boja`qivo pewe stepenicama... Stra{nojoj je da ide sama, o kako je stra{no! Ona jebleda kao sneg, drhti, ide kao na gubili{te,ali ide, ide ne osvr}u}i se, odlu~no. Ona je,po svoj prilici, odlu~ila da poku{a; da li}e se ~uti one zanosne, slatke re~i kad menenema? Ja vidim kako ona, bleda, s otvorenimustima od straha, seda u sanke, zatvara o~ii, pra{taju}i se zauvek sa zemqom, polazi smesta... ,,Zzzz“ ... zvrje saonice. ^uje liNa|ewka one re~i, ja ne znam... Ja vidimsamo kako ona ustaje iz sanki malaksala,nemo}na. I vidi se po wenom licu da i samane zna da li ~uje ne{to ili ne. Strah, dok sespu{tala dole, oduzeo joj je sposobnost daslu{a, da razlikuje zvuke, da shvata...
Ali dolazi i prole}ni mesec mart...Sunce postaje qupkije. Na{ ledeni breg se
mra~i, gubi svoj sjaj i kravi se najzad.Prestajemo da se sankamo. Sirota Na|ewkanema gde vi{e da ~uje one re~i, pa nema niko da ih izgovara jer se vetar ne ~uje, a ja sespremam u Petrograd ... na du`e, mo`da nauvek.
Nekako pred odlazak, na dva dana, sedim usumraku u ba{tici, a od dvori{ta, u komestanuje Na|ewka, ta ba{tica je odvojenavisokom ogradom sa gvozdenim {iqcima...Jo{ je prili~no hladno, na |ubretu ima jo{snega, drve}e je mrtvo, ali ve} miri{e naprole}e i, spremaju}i se na po~inak, `ivograk}u ga~ci. Ja prilazim ogradi i dugogledam kroz {upqinu. Vidim kako Na|ewkaizlazi na stepenice i upravqa tu`an,o~ajni~ki pogled u nebo... Prole}ni vetar jojduva pravo u bledo, setno lice... On jepodse}a na onaj vetar koji nam je hujao ondana bregu kad je ona slu{ala one ~etiri re~ii lice joj postaje `alosno, `alosno, nizobraze }e pote}i suza... I sirota devoj~icapru`a obe ruke, kao da moli taj vetar da jojdonese jo{ jednom one re~i. I ja, sa~ekav{ivetar, izgovaram poluglasno:
– Ja vas volim, Na|a!Bo`e moj, {ta li se zbiva sa Na|ewkom?!
Ona kli~e, sme{ka se celim licem i pru`aruke u susret vetru, radosna, sre}na, neo -bi~no divna.
A ja idem da se pakujem...Davno je to bilo. Sad je Na|ewka ve}
udata; udali su je ili je sama po{la ... sve-jedno, za sekretara plemi}kog masalnog fon -da i sad ve} ima troje dece. Ono kako smo jai ona nekad i{li na sankawe i kako je vetardonosio do we re~i „ja vas volim, Na|ewka“,nije zaboravqeno; za wu je to sada najsre}nija,najne`nija i najlep{a uspomena u `ivotu...
I meni sad, kad sam postao stariji, nijevi{e jasno za{to sam izgovarao one re~i,za{to sam se {alio...
(Preveo Miodrag M. Pe{i})
ga~ac
masalni
40
� Kako je Na|ewka pokazivala svoj strah od
spu{tawa niz padinu? Iz kojih se re~enica tovidi?
� Za{to je pripoveda~ izgovarao re~i:
Ja vas volim, Na|ewka?� [ta je ose}ala i o ~emu je razmi{qala Na|ewka
kada bi ~ula te re~i? Po ~emu to zakqu~uje{? � Prona|i u tekstu i podvuci re~enice koje
pokazuju Na|ewkinu `equ da sazna istinu. � Podvuci u tekstu razli~itim bojama re~enice iz
kojih se vidi kako se mewaju Na|ewkinaose}awa.
� [ta je doga|aj iz pri~e zna~io Na|ewki? � [ta je doga|aj iz pri~e zna~io pripoveda~u?� Plavom bojom podvuci u tekstu lepe detaqe
opisa prirode (pejza`a).� Zelenom bojom podvuci lepe detaqe opisa likova
(portrete).� Prona|i i podvuci u pripoveci re~enicu za
koju misli{ da je poenta (u kojoj je smisao)ovoga dela. Obrazlo`i svoje mi{qewe.
� Izdvoj u tekstu po jedan primer za: naraciju,
dijalog i deskripciju.� Pripovedawe u ovom delu je u prvom licu.
Ispri~aj deo teksta u tre}em licu. [ta zakqu~uje{? Kakav je tvoj utisak?
� Mislim da su pravedni zato {to
� Mislim da nisu pravedni zato {to
� Moj zakqu~ak je
Kakvi su, po tvom mi{qewu, postupci pripoveda~aprema Na|ewki?
� Pejza` – predeo, slika predela;
u kwi`evnom delu to je opisprirode.
� Portret – predstavqawe lica
neke osobe; u kwi`evnom delu toje opis fizi~kog izgleda, alii osobina neke li~nosti.
� Pripovetka – to je pri~a o jednom
doga|aju iz `ivota li~nosti;opisi su detaqni, a u wojobi~no postoji vi{e likova.
KWI@EVNI POJMOVI
SAVETI A. P. ^EHOVAPISCIMA
Pi{ite mnogo i detaqno.Pi{ite i bri{ite, pi{itei kratite. Kad napi{ete pripovetku, trebaodmah izbaciti po~etak i kraj.Tu mi pisci najvi{e la`emo. Umetnost ne trpi la`i. I kra}e, {to je mogu}e kra}episati. Ne treba tro{itisuvi{e re~i. ... U pripoveci treba da budesve na svom mestu. A pisactreba sve to da posmatra sastrane, kao neutralno lice. [to je autor hladniji, to jepripovetka ose}ajnija i potres-nija. I ne treba izmi{qati, fan-tazirati. @ivot kakav jeste...
41
muqa~
va{ari{te
mlin
sala{
~okot
Dobrica Eri}
VA[AR U TOPOLI(odlomak)
1
Lepa je malavaro{ Topola:
Sto ku}a, po{ta,hotel i {kola.Dom zdravqa, pekara,sud, tri du}anai oko pet-{estmalih kafana.Bioskop i kioskkraj va{ari{ta,crkva na Oplencui vi{e ni{ta.
E ima, vala,jo{ ne{to: ~esma.Ali kakva bito bila pesma –da tu, gde samovino se pije,pomiwe stenu{to vodu lije.
Svi qudiiz Topolesvoju varo{hvale i vole.
Sad se tu ku}emoderne grade:Rastu u nebo{arene zgrade.A oko Topoleseqaci sadei gaje ~uvenevinograde.
Ko dobro gro`|ei vino voli –nek zida ku}uu Topoli!
Na vrhu Oplenca,sav od gvo`|a,postoji muqa~ve}i od mlina,i kada po~nemuqawe gro`|a –kroz varo{ jurepotoci vina...E, u to dobai biva va{ar:Sve `ivo krenesa svih sala{a,od Rudnikapa do Rogota –u prestonicusrpskih ~okota!
[ta je to va{ar? Kako, po tvom mi{qewu, izgleda va{ar u nekom mestu?
42
2
^im sunce prhneiz {umskih grana,povrvi svetinasa svih strana:
Drumom, kroz poqai kroz potoke –bujice naroda,kola i stoke...
Neko vozibostana kola,neko vodikowa il’ vola.
Pastiri gonestada ovaca,grn~ari punakola lonaca.Moravci vukutovare `ita,Cigani bakra~e,korpe i sita.I ko zna {ta svetu nije bilo?U{lo u narodneko ludilo –ko da se pqusaksa neba proli,pa sve poneseprema Topoli!Smeh, rika, svirka.Jeka i dreka.Kuqa u varo{{arena reka...
3
I zvoni zvonona nekom volu:– Hej, svi na va{arU Topolu!
.........
Dobrica Eri} je ro|en 1936.godine u selu Dowa Crnu}a u Gru`i. Jedan je od na{ihnajve}ih de~jih pesnika. Napisaoje vi{e kwiga koje govore o le -poti prirode i o `ivotu decena selu. Poznate su: Va{ar
u Topoli, Slavuj i sunce, Ogrlica
od grlica, Frula zlatokrila,Torta sa pet spratova i druge.
� Poema – obimnija pesma u kojoj se prepli}u
lirski i epski elementi i u kojoj preovla|ujenarativni ton. Va{ar u Topoli je humoristi~kapoema. Ona sadr`i, pored ova tri, jo{ 17 delo-va u kojima se na duhovit i ose}ajan na~inpri~a o likovima i doga|ajima sa va{ara.
KWI@EVNI POJMOVI
prhnuti
grn~ar
bostan
bakra~
sito
43
� Navedi re~i iz pesme kojima se slika
varo{ Topola. � Na {ta se odnose navedeni stihovi iz
pesme: Kuqa u varo{ / {arena reka?
Navedeni stihovi odnose se na:a) veliku poplavu posle ki{eb) rascvetalu prirodu u prole}ev) raznoliku masu narodag) reku koja se presijava na suncu.Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
� Ove stihove napi{i u prozi.
^im sunce prhne
iz {umskih grana
povrvi svetina
sa svih strana.
� Zaokru`i ose}awe koje preovla|uje u odlomku iz ove poeme:
a) uznemirenost v) zabrinutostb) qubav g) radost
� Odredi broj slogova za svaki stih
slede}e strofe:
Drumom, kroz poqa
i kroz potoke –
bujice naroda,
kola i stoke...
Neko vozi
bostana kola,
neko vodi
kowa il’ vola.
� Odredi stilske figure i objasni
wihovo zna~ewe.
Rastu u nebo
{arene zgrade.
stilska figura:
zna~ewe:
U{lo u narod
neko ludilo –
ko da se pqusak
sa neba proli...
stilska figura:
zna~ewe:
PESNIK O PESNIKU
On [Dobrica Eri}] jeprirodno narodno blago.U wemu su se sjedinili~ovek i priroda: voda i trava, cve}e i `ito,{uma i kamen, svitac i golub, sunce i oblaci,povetarac i leptir i rodio se pesnik.
Dragan Luki}
44
Za{to se qudi sme{e i raduju kad ugledaju sun~ano jutro?
Mark Tven
TOM SOJER(odlomak)
GLAVA II
Osvanula je subota. Sve`i i svetli letwiuranak, `ivot buja i preliva se. U svakom jesrcu pesma, a kome je srce bilo mlado, tomese pesma i iz grudi otimala. Na sva~ijemlicu sijala je radost, a qudi prosto nisukora~ali nego poigravali. Bagremovi ucvetu, sav vazduh pun wihova miomirisa.
Kardifski breg, koji se izdizao iza sela iiznad sela, ozelenio se li{}em. On je le`aotaman na tolikoj daqini da bi mogao svima dase u~ini kao neka Obe}ana zemqa: sawiva, zaodmor du{u dala, prosto te mami sebi.
Tom se pojavi na stazi. Nosio je vedrokre~a i ~etku sa duga~kom dr{kom. On raz-gleda tarabu, i priroda izgubi svu onu svojuradost, a u wegovu du{u ugnezdi se dubokapoti{tenost. Ima te tarabe u du`inu nekihtrideset jardi, a u visinu bar deset! U~inilomu se da je `ivot prazan i jedna bo`ja muka.On uzdahnu, zamo~i ~etku u kre~ pa pre|ewome preko najvi{e letve. Onda ponovi tuistu radwu, pa jo{ jedared. Tada stade upo -re |ivati tu bezna~ajnu malecnu okre~enuprugu sa bezmernim kontinentom neokre~enetarabe, pa se skqoka, sav o~ajan, na sanduksa nekim drvcetom.
Sa ulaza doskakuta Xim. Nosio je nekolimeno vedro i pevu{io je: „Devoj~ice izBufala“. Donositi vodu sa gradskog bunara –{mrka, to je dotada Tomu uvek izgledalone{to „{to ti je najmr`e“. Ali sad mu nijeizgledalo ni najmawe tako mrsko. Pa se setioda je kod bunara uvek veliko dru{tvo. Belide~aci i devoj~ice, pa mulatska deca icrn~i}i, sve je to tamo uvek ~ekalo na red: eodma rali se, e trampqavali svakojake igra~ke,e ko{kali se, tukli, zazjavali se i terali
trista {ega i komendija. Pa mu pade na um ito da je do bunara samo nekih sto pedesetjardi, a ovamo Ximu da se vrati sa vodom uvedru treba bar jedan sat, nikad mawe, i tojo{ uvek mora neko da po|e po wega.
I tako Tom re~e:– Slu{aj, Xime, odoh ja da donesem vodu,
a ti malo ovde da mi pokre~i{.Xim zavrte glavom i re~e:– Ne mo`em, gospodar Tome. Matora
gospoja ka`i „donesi vode i niskim zazjavaj!Ka`i, misli gospodar Tom pitaj mene kre~imalo, ali ja gledaj svoja posla, a kre~ewegledaj ona“.
– More, Xime, {ta te briga {ta je to onarekla. Ona uvek tako zanoveta. Nego daj ti menivedro, eto mene za minut. Gde }e ona znati!
– Jao, nemoj, gospodar Tom. Matora gospojaskidaj meni glava i „o~erupaj“. Kazao zasi -gurno.
– Ko, zar ona? Koga je ona istukla? Naj -vi{e ako te zvrcne naprstkom po glavi, a kose toga pla{i ba{ bih hteo da znam. Xime,da}u ti kliker. Da}u ti pravi pravcati„kamenac“.
Xim se pokolebao.– Beli belcati kamenac, Xime, ima da
zine{ {to je lep!– Veseqe jedno, znam, priznajem. Ali gospo-
dar Tome, stara gospoja uteraj strah u mene.Ali i Xim je bio samo ~ovek – a isku -
{ewe suvi{e veliko. On spusti svoje vedrona zemqu, pa uze „kamenac“. Samo, nijepro{ao ni minut, polete ti on niz ulicu sasvojim vedrom, a tur mu je brideo, ne pitaj!Tom se svojski dao na kre~ewe, a tetka Polase povu~e sa bojnog poqa, sa papu~om u rucii pobedonosnim osmehom na licu.
Ali Tomova energija nije bila dugoga veka.
uranak
poti{tenost
jard
skqokati se
mulatski
trampqavati
{ega
zanovetati
naprstak
!
"
#
$
%
&
'
45
On se dade u misli, kakve je sve zabavespremao za dana{wi dan, i jadi ga skoli{e.Jo{ samo malo, pa }e svi slobodni de~aci dapoteku pokraj wega, sve pocupkuju}i, `ure}ise na krasne pothvate i izlete, pa ne}e bitikraja wihovoj sprdwi kad ga vide kako jeprinu|en da radi – i sama pomisao na topekla ga kao vatra. On istrese iz xepovasvoje celokupno ovozemaqsko blago i uze gaispitivati: svakojake drangulije, klikeri ikojekakve tri~arije; wime bi mo`da i mogaoda podmiti koga da mu malo pomogne u radu,ali sve je to kratko da otkupi makar i polasata potpune slobode. Te on tako potrpa svata svoja oskudna sredstva u xepove i sasvimse odre~e namere da poku{a sa kupovinom.
Ali u tome mra~nom i o~ajnom ~asuodjednom mu do|e nadahnu}e. I to kakvonadahnu}e! Veliko, izvanredno! On spopadesvoju ~etku i mirno prionu poslu. Na vidikuse pojavi Ben Roxers, ba{ onaj de~ko izme|usvih de~aka ~ijeg se podsmevawa Tom najvi{epribojavao.
Ben se kretao sve podskakuju}i, cupka-ju}i i |ipaju}i – najboqi dokaz da mu jesrce bilo veselo, a o~ekivawa visoka sve dosamih nebesa. Jeo je jabuku, a s vremena navreme ispu{tao je neki dug, zvonak usklik,
posle koga bi dolazilo sasvim duboko:„tumba-lumba, tumba-lumba“; jer on je, zabo-ga, izigravao u ovome ~asu – parobrod!
Pa kako se pribli`avao, on smawi brzinu,zahvati sredinu ulice, na`e desnim bokom{to je mogao vi{e, pa zaokrete sa velikimzamahom, napre`u}i se s mnogo va`nosti i uzsvakojake ve{tine – jer on je predstavqaola|u „Velika Misuri“ i zami{qao da gazidevet stopa. On je bio i brod, i kapetan broda,i sva brodska signalna zvona, sve u isti mah,i zato je morao sebe da zami{qa i gde stoji nakapetanskoj „olujnoj“ palubi, i kako izdajenaredbe i da ih izvr{uje. „Zau-stav’, mom~e!Cin-cilin-cin-cin.“
Najpre se silno bacio isuvi{e napred,pa stade polako da skre}e prema plo~nikuda pristane uz wega. „Okre}i nazad! Cin-ci-lin-cin-cin.“ On ispru`i ruke niz kukove,pa ih onda uko~i. „Desnom nazad! Cin-cilin! [u{! [{u{-mu{!“ Za to vreme desnamu ruka stade da opisuje pozama{ne krugove,jer je u ovaj mah predstavqala to~ak odnekih ~etrdeset stopa. „Jo{ malo natraglevom! Cin-cilin-cin! [u{! [{-u-uu-{!“Sada po~e leva ruka da pravi krugove.
– Stoj, desna! Cin-cilin-cin! Stoj, leva!Napred desnim bokom! Zaustavqaj! Spoqa{wim
sprdwa
skoliti
drangulije
tri~arija
nadahnu}e
stopa
(
)
46
polako okre}i! Cin-bom-cin-bom! [uuu-u{!De, ti tamo, u`e! @ivqe, de, de! Bacaj kono pac.[ta tu gwavite! Palamar oko onog direka tamo– obavijaj! A sad – vu-ci! Potegni! Pristaje se!Ma{ine zaustavqaj – sve! Cim-bom-cin-cilin!
– [ne-t! {t! {t! (Otvorio je sve ventile,poklopce na palubi i sad ih promatra.)
A Tom kre~i li, kre~i: na parobrod neokre}e glave, kao da ga i nema! Ben izbe~io~i na wega, pa }e tek:
„Hi! hi! Dolijao si! Lija lija – pa dolija!“Nema odgovora.Tom posmatra svoj posledwi potez okom
pravoga umetnika; onda jo{ jednom ovla{noustremi svoju ki~icu, pa se opet dade u posma-trawe, kao i malo~as. Ben se namesti ba{ krajwega. Tomu pqusnu voda na usta pri samojpomisli na Benovu jabuku, ali on prionu radu.
Onda }e Ben:– Ej, dru{kane! Ti to kao ne{to riba{?– A, to si ti, Bene! Nisam te ni primetio!– ^uj, idem malo na kupawe, eto, tako ja! A
zar ne bi i ti, samo da sme{? Ali ti vi{evoli{ rad, je l’ da? Naravno, rad ti je miliji!
Tom odmeri de~aka, ne{to malo, pa }ere}i:
– Eto, zar to nije rad?– A {ta ti zove{: rad?Tom nastavi s kre~ewem i odgovori sasvim
nemarno:– Pa sad, kako se uzme, nekom rad, nekom
nije. A jedno ti mogu re}i: to je ne{to {toTomu Sojeru godi.
– Idi bogati, ne}e{ vaqda da mi pri~a{da ti to izistinski voli{!
^etka je i daqe igrala u Tomovoj ruci.– I te kako! Ne znam {to da ne volim!
Nije to svaki dan – tarabu da kre~i{! A komese to de~ku daje prilika kao meni i kad?!
Sad je stvar dobila sasvim drugi izgled. Benprestade grickati jabuku. Tom je pre vla~io~etkom, nekako kico{ki, te ovamo, te onamo – paonda stoj! Izmakne se malo da osmotri na {tamu li~i. Onda opet udari jedan potez ovamo,jedan onamo – pa opet kriti~ki promatra. Benmu prati svaki pokret i sve se vi{e unosi ustvar, uhvatilo ga sasvim. Onda on re~e:
– Slu{aj, Tome, pusti me, bolan, da i jamalo kre~im.
Tom se zamisli; kao da je hteo i da pris-tane; ali se predomislio:
– Nikako, ne ide; ni pomisliti! Vidi{li, tetka Poli prosto prirasla ova tarabaza srce – nije {ala, na samoj je ulici – a daje u pitawu, recimo, zadwa taraba, tu mis-lim ne bi kazala ni{ta; ova ovde – brajkomoj, ima mnogo da se pazi, mora{ da vodi{ra~una; a, priznajem ti, u hiqadi de~aka,{ta ka`em, ni u dve hiqade nema ga koji }eda izvede taj posao kako treba.
– [ta govori{? Tako mu to do|e! De, dajdermeni, samo malkice, da poku{am i ja. Da sam jane{to na tvome mestu, Tome, ja bih tebe pustio!
– Bene, ja bih drage voqe, dajem ti re~po{tenoga Indijanca,* ali tetka Pola!Vidi{ li, koliko je samo Xim hteo ba{ on
* Dati re~ po{tenog Indijanca – zakletva u de~joj igri.
palamar
ki~ica
*
+
47
* Pokoq mladenaca – pokoq dece koji je, prema jevan|equ, narediocar Irod; ovde se misli na de~ake koji }e pasti kao `rtve Tomovelukavosti.
da kre~i, a ona mu nije dala, ni da priviri.Pa navalio i Sid, a ona ni da ~uje. Pa vidi{i sam u kakvom sam ti {kripcu? Ako ti dam,pa ti uzme{ da kre~i{, pa se na tarabine{to pokvari...
– Koje{ta! Pazi}u ja, nemaj brige! Ama,kao da si ti! Pusti me samo malkice! ^uj,Tome, da}u ti jedanput da zagrize{.
– Pa lepo, kad si navalio. Ali nemoj, nemogu, Bene, nikako, `iv me stra’ pojede...
– Da}u ti celu celcatu, sve {to je ostalo!Tom ustupi ~etku. Na licu mu se videlo
da mu te{ko pada, a ovamo srce mu je igralood radosti.
I dok je malopre|a{wi parobrod „VelikaMisuri“ zapeo da dirinxi i preznojavao sena suncu, umetnik, koji se povukao, sedeblizu wega, u hlad, na jedno bure: nogama sekoprca i lomata, jabuku mqaska i sladi, ismi{qa novi „pokoq mladenaca“.*
A nije bilo, da ka`e{, oskudice u materi -jalu: de~aci su prolazili svaki ~as, dolazilisu da se Tomu siti narugaju, a ostajali bi da sesiti nakre~e.
Kad se Ben umorio namrtvo, Tom je napra -vio pazar s Bilijem Fi{erom, koji mu je daozmaja, gotovo bez gre{ke (ne{to malokrpe`a, ali ispravno zakrpqen); pa kada jeBili Fi{er ispao iz igre, onda je XoniMiler kupio pravo, za jednog mrtvog pacovai kanap, kojim pacov mo`e da se zavitlava; itako daqe, i tako daqe, satima i satima.
Sredinom popodneva, Tom, koji je jo{jutros bio puki siroma{ak, prosto se vaqaou bogatstvu, tu nema druge re~i. On je stekao– da ne govorim o onome malo~as – dvanaestklikera, par~e drombuqe, par~e plavog stak-la od vinske boce, da se kroz wega gleda,cevku od kalema za namotavawe pre|e, kqu~(istina bez pera), komadi} krede, stakleni~ep od boce za vino; jednog kalajnog vojnika,dva punoglavca, {est praskavih „`abica“,jedno ma~e }oravo, kvaku mesinganu s vrata,pse}u ogrlicu (bez psa), dr{ku od no`a,~etiri kore od pomoranxe i jedan staribataqeni prozorski okvir. Uz to je bogovskiproveo vreme, nadembelisao se do mile
voqe i u slast, imao dru{tva koliko se samomo`e po`eleti – a taraba okre~ena, i to satri naslage kre~a! Da mu nije ponestalokre~a, doveo bi svakog de~ka u ~itavom seludo bankrotstva.
Tom pomisli u sebi da ovaj na{ svet nijeba{ tako besmislen, ako }emo pravo. On jeotkrio veliki zakon qudske delatnosti, iakonije bio svestan toga svoga otkri}a. Taj zakonglasi: ako ho}e{ da ti ~ovek ili de~ko svimsrcem `udi za ne~im, u~ini samo da se tote{ko posti`e.
Da je Tom bio veliki i mudar filozofkao pisac ove kwige, on bi bio shvatio da jerad – ono {to ~ini{ pod morawe, a da je igra
sve ono na {ta nisi primoran. I tada birazumeo za{to je pravqewe ve{ta~kog cve}aili recimo okretawe o{tra~evog tocila „rad“,a kad ti, brajko, zapne{ iz petnih `ila daobori{ „svih devet“ kegli na kuglani ili dase uspentra{ na vrh Monblana – to ti jesamo „zabava“.
Ima u Engleskoj bogata{a koji teraju~itavo leto putni~ka kola sa ~etiri kowa, ito iz dana u dan, a dnevno prevale nekihdvadeset ili trideset miqa – i to samo zato{to ih – preimu}stvo stoji mnogo novaca.Ali, da im neko samo ponudi platu za tuslu`bu, slu`ba bi im se pretvorila u „rad“i smesta bi je se odrekli.
(Preveo Stanislav Vinaver)
Mark Tven (1835–1910) jedan jeod najve}ih ameri~kih i svetskihpisaca romana za decu i omladinu.U `ivotu je bio {egrt u {tampa -riji, la|ar na reci Misisipi,kopa~ zlata na Divqem zapadu,novinar i jo{ mnogo {to{ta. U wegovim delima ima najvi{ehumora i zanimqivih pustolovi -na. Poznati su mu romani:Do`ivqaji Toma Sojera, Do`ivqaji
Haklberi Fina, Kraqevi} i prosjak,
Jenki na dvoru kraqa Artura i dr.
dirinxiti
zavitlavati
drombuqa
pre|a
bataliti
bankrotstvo
tocilo
miqa
preimu}stvo
,
-
48
� Kako je Tom uspeo da rad pretvori
u zabavu? Opi{i taj manevar.
� [ta misli{, da li je Tom postupio
drugarski kad je svojim drugovimakre~ewe prikazao kao zabavu?Navedi argument za svoje mi{qewe.
� Kako se, po tvom mi{qewu, zabava mo`e pretvoriti u rad?
� Rasporedi aktivnosti kojima se najvi{e bavi{ u one koje su rad i u one koje su zabava.
� Da li me|u tvojim aktivnostima ima vi{e rada ili zabave? Kako procewuje{ taj
odnos? Da li su rad i zabava u tvom slu~aju dobro raspore|eni?
� Prema piscu rad se pretvara u zabavu tako {to
.
� Prema piscu Marku Tvenu rad je: ,
a zabava je .
� Odlomak iz romana Do`ivqaji Toma
Sojera podeqen je na 13 delova.Izaberi odgovaraju}i naslov zasvaki deo i u ku}ice upi{i brojeve.
Ben parobrod
Nasrtaj tetke Poli
Blistav dan
Filozofirawe
Bunar
Spasonosna ideja
Slika slobodnih de~aka
Sawivo brdo
Nove ovce
Pregovori sa Ximom
Obra|ivawe Bena
Nepregledna taraba
Pregovarawe s Benom
aktivnosti koje smatram radom aktivnosti koje smatram zabavom
49
� Drugi kadar:
� Tre}i kadar:
� Roman je najobimnije kwi`evno delo u kojem se
opisuje ~itav `ivot jedne li~nosti ili nizva`nih doga|aja iz wenog `ivota.
� Scenario – tekst prema kojem se snima film;
opis radwi, likova i wihovog pona{awa, mestai vremena u kojem se radwa odigrava.
KWI@EVNI POJMOVI
ANEGDOTE O MARKU TVENU
Tven u kwi`ariJednom je Mark Tven do{ao u poznatu wujor{kukwi`aru i upitao za cenu neke kwige. – ^etiri dolara – rekao je prodavac.– Dobro, ali po{to sam ja novinar, verovatnoimam popust? – upitao je Tven. – Svakako – odgovorio je prodavac.– Pa, tako|e sam i pisac, mo`da i zbog togaimam popust? – nastavio je Tven.– Razume se!– Osim toga ja sam i deoni~ar tog preduze}ai u vezi s tim tra`im popust.– Jasno!– No, jo{ i ovo: ja sam Mark Tven i nadam seda }u i zbog toga dobiti neki popust. Kolikosada ko{ta kwiga? – Izvolite kwigu. Ni{ta ne ko{ta, gospodineTven. Ja Vama dugujem jo{ 80 centi – odgovorioje prodavac.
Tven o sve~anostima i govoruTven je tvrdio da qudi na sve~anosti-ma i priredbama uop{te ne slu{ajuono o ~emu se govori. To je dokazao naslede}em primeru: Kada su ga pozvali na sve~anu ve~eru,do{ao je sa velikim zaka{wewem.Doma}ici se izvinio ovim re~ima: – Oprostite mi {to sam zakasnio.Morao sam brzo da zadavim mojustaru tetku, pa je to potrajalo malodu`e. Trebalo je sa~ekati.– O, ni{ta zato – odgovorila je vese-lo doma}ica – za sve nas je va`no daste nam Vi do{li.
� Pro~itaj roman Do`ivqaji
Toma Sojera i u dnevnik~itawa zapi{i zanimqivepodatke. Vidi uputstvo zavo|ewe dnevnika ~itawa na183. strani ~itanke.
DOMA]I ZADATAK
Mark Tven
u trenucima odmora
Zamisli da snima{ film prema ovom tekstu. Kako bi zapo~eo pisawe scenarija?
� Prvi kadar: Slika sela sa ku}ama i zelenim drvoredom. Bagremovi su rascvetani. Oko
cve}a lete p~ele. Prolaze qudi radosna lica, sme{e se, a hod im je u`urban i odlu~an.
� Kadar – deo filma snimqen neprekinutim
radom kamere na jednom mestu.
Seti se {ta smo nau~ili
Kwi`evni rodovi
Lirika
1. 1.
2.2.
Stil (na~in izra`avawa)
1.
Epika Drama
Lirska rodoqubiva pesma� pesma u kojoj pesnik iskazuje
qubav prema domovini
PRIMER:
Domovina, D. Vasiqev
Lirsko-epske pesme
Poema� obimnija pesma u kojoj se
prepli}u lirski i epski ele-menti i u kojoj preovla|ujenarativan ton
PRIMER:
Va{ar u Topoli, Dobrica Eri}
Pripovetka� pri~a zasnovana na jednom doga|aju
iz `ivota li~nosti, u kojoj obi~nopostoji vi{e likova
PRIMER:
[ala, A. P. ^ehov
Roman� najobimnije kwi`evno delo,
obi~no u prozi, u kojem je opisan~itav `ivot jedne li~nosti ili nizva`nih doga|aja iz `ivota
PRIMER:
Tom Sojer, Mark Tven
Pripovedawe� izlagawe doga|aja,
naj~e{}e u tre}em licu,a ponekad i u prvom
2.Oblici pripovedawa� opis (deskripcija)� pripovedawe (naracija)� razgovor (dijalog)
3.Nau~ni stil� odlikuje se preciznim
izrazom, upotrebom re~iva`nih za odre|enu naukui navo|ewem argumenata zanau~ne tvrdwe
PRIMER:
Bosiqak, P. S. Ni{evqanin
Lirske pesme
3
Umcaruje
U^I]EMO:
� o narodnoj noveli� o zagonetkama, poslovicama i pitalicama� o onomatopeji� o narodnim {aqivim pripovetkama� o narodnim pri~ama o `ivotiwama� o dramskom tekstu� o autobiografiji
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
� da napi{e{ kratku pri~u sa porukom� da dramatizuje{ pri~u Utopio se pop {to
nije ruku dao
� da napi{e{ kratku pri~u o `ivotiwama� da napi{e{ zami{qen intervju s kapetanom
Xonom Piplfoksom
52
pro{wa
oklen
variti
piwata
bob
ralo
pasati
Narodna pripovetka
DEVOJKA CARA NADMUDRILA
@iveo jednom neki siromah u nekoj pe}ini inije imao ni{ta do jednu k}er, koja je bila mnogomudra i i{la je svuda u pro{wu, pa je i oca svogu~ila kako }e prositi i pametno govoriti. Do|ejednom siromah k caru da mu {togod udeli; car gaupita oklen je i ko ga je nau~io mudro govoriti.Ovaj mu odgovori oklen je i kako ga je k}er nau~ila.
– A k}er tvoja od koga se nau~ila? – upitacar, a siromah mu odgovori:
– Bog je wu umudrio i na{a jadna siro ma -{tina. Tada mu car dade trideset jaja i re~e mu:
– Ponesi ovo tvojoj k}eri i reci joj neka miiz tih jaja izle`e pilad, pa }u je darovati; akoli pak ne izle`e, stavi}u te na muke.
Siromah otide pla~u}i u pe}inu i ka`e svek}eri. Ona pozna da su jaja varena i re~e ocu dapo|u po~inuti i da }e se ona za sve pobrinuti.Otac je poslu{a i otide spavati, a ona dohvatipiwatu i pristavi je na vatru punu vode i boba,pa kad svari bob, zovne ujutro oca i re~e mu dauzme ralo i volove pak da ide orati pokraj putakuda }e pasati car i re~e mu:
– Kad vidi{ cara, uzmi bob, po~ni da seje{ ivi~i: haj volovi, po mozi bo`e da rodi vareni bob!Kad te car zapita ka ko mo`e ro diti va reni bob, ati reci: kao i iz varenih jaja izle}i se pilad.
Siromah poslu{a k}er, pa otide te staneorati. Kad ugleda cara gde ide, on stane vikati:
– Haj volovi, pomozi bo`e da rodi vareni bob. ^uv{i car ove re~i, stane na putu i re~e
siromahu: – Siroma{e, kako mo`e roditi vareni bob?
A on mu odgovori: – ^estiti care, kao i iz varenih jaja izle}i
se pilad.
[ta zna~i nadmudriti nekoga?
Za{to je va`no biti mudar?
[ta sve ~oveku mo`e da pomogne da postane mudriji?
Doseti se car odmah da ga je k}er nau~ila, pazapovedi slugama te ga uhvate i dovedu preda w,pa mu onda pru`i povesmo lana govore}i:
– Uzmi to, i od toga ima{ u~initi guminu ijedra sva {to je od potrebe za jedan brod; ako line, izgubi}e{ glavu.
Siromah s velikim strahom uzme povesmo ipla~u}i otide doma i ka`e sve svojoj k}eri.K}er ga po{aqe da spava obe}avaju}i da }e onasve to u~initi. Sutradan uzme mali komad drve-ta, pa probudi oca i re~e mu:
– Na ti ovo drvo i ponesi ga caru neka mi odwega napravi kudequ i vreteno i stativ i osta-lo {to treba, pa }u ja wemu napraviti sve {tonare|uje.
Siromah poslu{a k}er i iska`e caru svekao {to ga je ona nau~ila. Car, ~uv{i ovo,za~udi se i stane misliti {ta }e u~initi, paonda dohvati jednu malu ~a{icu i re~e mu:
– Uzmi ovu ~a{icu i ponesi tvojoj k}eri,neka mi wom preseka more da ostane poqe.
Siromah poslu{a i pla~u}i ponese k}erionu ~a{icu i ka`e joj sve {to je car rekao.Devojka mu re~e da ostavi do sutra i da }e onasve u~initi. A sutradan zovne oca i da mu litrustupe i re~e:
– Ponesi ovo caru i reci mu neka ovimzatisne sve izvore i sva jezera, pa }u ja pre-sekati more.
Siromah otide i ovako caru re ~e. Car videv{ida je devojka mnogo mudrija od wega, zapovedi muda je dovede pred wega; a kad je dovede i oboje sepoklone pred wim, onda je car zapita:
– Pogodi, devojko, {ta se mo`e najdaqe ~uti? Devojka odgovori:
gumina
povesmo
kudeqa
vreteno
stativ
presekati
litra
stupa
53
– ^estiti care, najdaqe se mo`e ~uti grom ila`.
Tada se car dohvati za bradu i, obrnuv{i sesvojoj gospodi, zapita ih:
– Pogodite, koliko vaqa moja brada? Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoli -
ko, onda devojka odgovori svima da nisu pogodili,pa re~e:
– Careva brada vaqa koliko tri ki{e letwe. Car se za~udi, pa re~e: – Devojka je najboqe pogodila. Pa je onda zapita ho}e li biti wegova `ena,
i da druk ~ije ne mo`e biti nego tako. Devojka sepokloni i re~e:
– ^estiti care, kako ti ho}e{ neka bude,samo molim da mi napi{e{ na karti svojomrukom, ako bi se kadgod na me rasrdio i mene odsebe oterao, da sam gospo|a uzeti iz tvoga dvoraono {to mi je najmilije.
Car joj ovo odobri i potpi{e. Po{to pro|emalo vremena, car se na wu razquti i re~e joj:
– Ne}u te vi{e za `enu, nego hajde iz mogadvora kud zna{.
Carica mu odgovori: – Svetli care, poslu{a}u,samo me pusti da preno}im,a sutra }u po}i.
Car joj dopusti da preno}i. Onda carica,kada su bili pri ve~eri, pome{a mu u vino rakijui neka mirisna biqa, i nude}i ga da pije govo-ra{e mu:
– Pij, care, veselo, jer }emo se sutra rasta-ti, i veruj mi da }u biti veselija nego kad sam ses tobom sastala.
Car se opi i zaspa, a carica spravi karocui ponese cara u kamenu pe}inu. Kad se car upe}ini probudi i vide gde je, povi~e:
– Ko me ovde donese? A carica mu odgovori: – Ja sam te donela. Car je upita: – Za{to si ti to od mene u~inila? Da li ti
nisam rekao da vi{e nisi moja `ena? Onda mu ona, izvadiv{i onu kartu, re~e: – Istina je, ~estiti care, da si mi to kazao,
ali p o gledaj {ta si na ovoj karti potpisao: {tomi bude najmi lije u tvome domu, da ponesemsobom kad od tebe po|em.
Car, videv{i to, poqubi je i povrate se opet u carski dvor.
karoca
karta
54
� Objasni kako to qude nevoqa i siroma{tina mo`e da umudri, to jest da ih u~ini
pametnijim.� Prona|i u tekstu i unesi u tabelu zadatke koje je car postavqao siromahu i re{ewa
koja je siromah donosio caru po savetu svoje k}eri.
� Objasni zna~ewe devoj~inih odgovora na careva pitawa:
^estiti care, najdaqe se mo`e ~uti grom i la`.
Careva brada vaqa koliko tri ki{e letwe.
� Za{to je car ponudio devojci da mu bude `ena? � Za{to ju je na kraju car poqubio i vratio u svoj dvor?� Koja je snaga (sila) iz ove pri~e ja~a i od mudrosti?
(zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an)
a) strah b) qubav v) pohlepa g) divqewe
Carevi zadaci Re{ewa siromahove k}eri
!
"
#
� Napi{i po ~emu se razlikuju car i devojka. (Mogu}e odlike devojke: mudra,
snala`qiva, smirena, hrabra, sigurna u sebe, dalekovida, ve{ta.)
� Pomo}u re~nika objasni zna~ewe
slede}ih re~i:
uzrok
posledica
svest
stav
55
� Navedi sli~nosti (zajedni~ke osobine) devojke i cara.
� Smisli i napi{i kratku pri~u ~ija bi poruka glasila: Ko mudro }uti, lepo govori.
� U ovoj narodnoj pripoveci nema ~uda kao
u bajkama. Takve pripovetke nazivamonarodnim novelama jer se u wima govorio onome {to se stvarno dogodilo ili semoglo dogoditi.
KWI@EVNI POJMOVI
� Napravi razlikovni re~nik re~i
iz ove pripovetke:
dijalekatskioblik
kwi`evnioblik
oklen odakle
56
NARODNE MUDROSTIZagonetke, pitalice, poslovice
Zagonetke� Vodom ide ne bu}ka, travom ide ne {u{ka.
� Puna tepsija zlatnih kola~i}a.
� Dudilin svira, tankosava igra.
� Na drvetu dvanaest grana, na svakoj grani ~etirignezda, u svakom gnezdu sedmoro pili}a i svakopile ima svoje ime.
� Nikad niti ga je bilo, niti }e ga biti, a sada je...
� Iz planine micalo, pa u more ticalo.
� Dawu sam la`a, a no}u istina.
� Ene ga i na wemu ono.
� Ne{u{ pro|e kroz goru, a ne {u{nu.
[ta su zagonetke? Zbog ~ega je narod smi{qao zagonetke?
(zvezde na nebu)
(senka)
(vetar i trava)
(godina, mesec, nedeqa, dani)
(dana{wi dan)
(reka)
(san)
(prst i nokat)
(magla)
� Onomatopeja je stilska figura kojom se
podra`avaju glasovi i zvuci iz prirode.Na primer: Bu}ka voda u potoku, a vetar{u{ka u travi.
KWI@EVNI POJMOVI
tankosava
dudilin
� sunce
Smisli zagonetke za:
� ki{u
� oblak
57
Pitalice� Za{to lovac zeca tra`i?
� Bez ~ega ni{ta ne mo`e biti?
� Za{to ~ovek ide?
� Ko je uvek sam u svojoj ku}i?
� Kakve ribe ima najvi{e u moru?
� Koliko ima ~oveka na svetu?
� Kuda ide dete kad navr{i ~etvrtu godinu?
� [ta na zidu bez eksera visi?
� Pitali mi{a: U kojem selu najboqe `ivi{?
� Pitali Turci Marka: Ka`i nam, Marko, za {ta bise najradije potur~io.
Poslovice� Ko se ne namu~i, taj se ne nau~i.� Ko mudro }uti, lepo govori.� Boqe je oka pameti nego sto litara snage.� Pametan polako ide, a brzo do|e.� Da nema vetra, pauci bi nebo pomre`ili.� Drvo se na drvo naslawa, a ~ovek na ~oveka.� Koliko qudi – toliko }udi.� Ko ne ~ini ni{ta – zlo ~ini.� Drvo bez grane i ~ovek bez mane – ne mogu biti. � Dogovor ku}u gradi.� Svetu se ne mo`e ugoditi.� Svaki je po~etak te`ak.
(zato {to ne zna gde je)
(bez imena)
(zato {to ne ume da leti)
(pu`)
(mokre)
(samo ~etiri, jer se preko tog broja ka`e qudi)
(u petu)
(pau~ina)
(u onom gde nema ma~aka)
(– Za inat!)
Ve`baj um i ma{tu:
� Kako bi bilo dobro kada bi moja {kola
� [to bi bilo lepo kad bi roditeqi
� Zar ne bi bilo dobro kad bi |aci
Razmi{qaj i dopuni slede}e re~enice:
� Odredi kojoj vrsti pripadaju
slede}e narodne umotvorine:
Nije zlato sve {to sija.
U vodi se vidi, a u vodi nije.
[ta treba jednoj dobroj ~izmi?
� Zagonetka je kratka duhovita
izreka koja se sastoji od zbuwu-ju}eg pitawa na koje treba odgo -voriti ili opisa pojma kojitreba odgonetnuti. Wom se pokazu-je dosetqivost i o{troumnost.
� Pitalica je kratka vrsta koja se
sastoji od pitawa i o{troumnogodgovora.
� Poslovica je kratka slikovita
pou~na izreka koja je izraz`ivotnog iskustva i mudrosti.
KWI@EVNI POJMOVI
58
Narodna pripovetka
ERO SA ONOGA SVIJETA
Ko pao Tur ~in s Tur ki wom ku ku ru ze, pa napod ne oti de Tur ~in da prep ne i da na po ji ko -wa, a Tur ki wa osta ne od ma ra ju }i se u hla du.Uto uda ri od ne kud Ero:
– Po mo zi bog ka do! – Bog ti po mo gao kme te! A oda kle si ti,
kme te? – Ja sam, ka do, s ono ga svije ta. – Je li, bo ga ti, a nije si li vi |eo ta mo mo -
ga Mu ju, ko ji je umro prije ne ko li ko mje se ci? – O, ka ko ga ne bih vi |eo! On je moj pr vi
kom {i ja. – Pa ka ko je, bo ga ti, ka ko `i vi? – Hva la bo gu, zdra vo je, ali se, bog me, do -
sta mu ~i bez a{lu ka. Ne ma za {to da ku pi du -va na, ni ti ima ~im da pla ti ka vu u dru {tvu.
– A ho }e{ li ti opet na trag? Ne bi li mumo gao po nije ti, da mu po {qem ma lo a{lu ka?
– Bi, za {to ne bi, ja idem sad upra vo ta -mo.
On da Tur ki wa otr ~i ta mo |e joj se mu`bio ski nuo od vru }i ne, te uzme ke su s nov ci -ma i {to go| je bi lo u woj no va ca da Eru dapo ne se Mu ji. Ero do ko pa nov ce, pa met ne uwe dra, pa pobje ̀ e uz po tok. Tek {to Ero za -mak ne uz po tok, al’ eto ti Tur ~i na |e vo di ko -wa da na po ji, a Tur ki wa te pred we ga:
– Da vi di{, moj ~o vje ~e! Tu da sad pro |eje dan kmet s onoga svije ta, pa ka ̀ e za na {e gaMu ju da se mu ~i bez a{lu ka: ne ma za {to daku pi du va na, ni ti ima ~im da pla ti ka vu udru {tvu, te sam mu ja da la ono no va ca {to jebi lo u tvo joj ke si da mu po ne se.
Iz kog kraja je ~ovek koga nazivamo Ero?
Po ~emu su u narodu poznate Ere?
[ta zna~i izraz onaj svijet?
Ero
kada
prepnuti
kmet
a{luk
59
A Tur ~in: – Pa kud ode? Kud ode? A kad mu `e na ka ̀ e da je oti {ao uz po tok,
on da on br ̀ e-bo qe sko ~i na go la ko wa, pa po -}e raj uz po tok. Kad se oba zre Ero i vi de Tur -~i na |e tr ~i za wim, a on on da bje ̀ i! Kad do -|e pod br dom u jed nu vo de ni cu, a on utr ~iunu tra, pa po vi ~e vo de ni ~a ru:
– Bje ̀ i, jad na ti maj ka! Eto Tur ~i na da tepo sije ~e, ve} daj me ni tvo ju ka pu, a na te bimo ju, pa bje ̀ i uz br do tu da oko vo de ni ce.
Vo de ni ~ar, vi dev {i Tur ~i na |e ju ri nako wu, po pla {i se i ne ima ju }i kad pi ta ti za -{to }e i kroz {to da ga po sije ~e, da Eri svo -ju ka pu, a Erovu ba ci na gla vu, pa iz nad vo de -ni ce bje ̀ i uz br do. Ero met ne vo de ni ~a re vuka pu na gla vu, pa jo{ uzme ma lo bra {na te sepo spe i na ~i ni se pra vi vo de ni ~ar. Uto i Tur -~in do tr ~i pred vo de ni cu, pa sja {e s ko wa iule ti u vo de ni cu:
– Ka mo, mo re, ta ki i ta ki ~o vjek {to je sadtu u{ao u vo de ni cu?
A Ero mu ka ̀ e: – Eno ga, vi di{, |e ute ~e uz br do. On da Tur ~in: – Dr ̀ i mi, mo re, ko wa.
Ero uzme ko wa, a Tur ~in uz br do za vo de -ni ~a rom ova mo-ona mo po bu kvi ku. Kad ga ve}stig ne i uhva ti, a on:
– Ka mo nov ci {to si pre va rio mo ju `e nu,te uzeo da po ne se{ Mu ji na oni svijet?
Vo de ni ~ar se sta ne kr sti ti i sne bi va ti: – Bog s to bom, go spo da ru! Ja ni ti sam vi -
|eo tvo je `e ne, ni Mu je, ni no va ca.
I ta ko im pro |e ~i ta vo pô sa ta, dok seosvije ste i vi de {ta je. On da Tur ~in po tr ~ina vrat-na nos ka vo de ni ci; kad ta mo, ali ho -}e{! Ero uz ja hao ko wa, pa oti {ao bez tra ga, aTur ~in sa vi je {ip ke, pa pje {i ce k `e ni. Kadga `e na opa zi bez ko wa, a ona po vi ~e:
– Jao, ~o vje ~e, {ta ura di? Ve li (ta mo woj ma ter!): – Ti si mu po sla la da ku pi ka ve i du va na,
a ja sam mu po slao i ko wa da ne ide pje {i ce.
� U kom dobu u pro{losti se doga|a
radwa ove pripovetke? Po ~emu tozakqu~uje{?
� Zaokru`i one osobine koje odli kuju
Era:
1. grub
2. {aqiv~ina
3. nesnala`qiv
4. pohlepan
5. domi{qat
6. lukav
7. mudar (pametan)
� Za{to je Ero uspeo da prevari kadu?� O ~emu je razmi{qao Tur~in kada
bez re~i br`e-boqe sko~i na gola
kowa, pa po}eraj uz potok?� Za{to je vodeni~ar prihvatio Erov
predlog da zameni kapu i da be`iiz vodenice?
� Kako shvata{ re~enicu I tako im
pro|e ~itavo pô sata, dok se osvi-
jeste i vide {ta je?� O ~emu je razmi{qao i kako se
ose}ao Tur~in kada je „savio{ipke“, pa pje{ice k `eni?
� Kako se Tur~in ose}ao i o ~emu je
mislio kada je `eni rekao: Ti si
mu poslala da kupi kave i duvana,
a ja sam mu poslao i kowa da ne ide
pje{ice?
� Ozna~i pored teksta delove koji
predstavqaju uvod, zapleti rasplet. Objasni za{to si ba{ tako ozna~io pojedine delove.
� Poka`i na primerima iz teksta na
koji je na~in postignuta uzbud qi -vost u pripovedawu i kako jedo~arana brzina razvoja radwe.
bukvik
snebivati se
saviti {ipke
60
� Prona|i u tekstu i objasni mesta koja su ti sme{na.� Ispri~aj ovu pripovetku u prvom licu, i to iz ugla Era, Turkiwe, odnosno Tur~ina.� Po~ni da pri~a{ ovu pripovetku obrnutim redom, od kraja ka po~etku.
[ta zapa`a{?
� Smisli i napi{i poruke ove pripovetke.
� Napi{i vest o doga|aju ispri~anom u ovoj pripoveci i pri tom odgovori na pitawa:
ko, gde, kada, kako, za{to.
� Razmisli o ovoj narodnoj noveli i nastavi zapo~ete misli u vezi s pro~itanim tekstom.
- Prime}ujem
- Pitam se
- To me podse}a na
- [ta ako
61
� [aqive narodne pripovetke
su kratke pri~e u kojima sena {aqiv na~in ismevajuqudske naravi i mane.
KWI@EVNI POJMOVI
~un
prostak
blato
jednogrlice
skapulati
Narodna pripovetka
UTOPIO SE POP [TO NIJE RUKU DAO
Ukr ca ju se u je dan ~un pet-{est pro sta kai je dan pop da se pre ve zu pre ko neke re keili ti bla ta, dok na je dan mah puh ne `e sto kive tar i iz vr ne se ~un, te svi u bla to. Po sre -}i svi su zna li pli va ti, do sa mo ga po pa; dokna~ nu se to pi ti, te se sva ki od wih uhva ti za~un i pre pli va ju na dru gu stra nu. Kad se vra -te ku }i, ka ̀ u i po pa di ji sve ka ko je bi lo i da
se pop bez pa me ti i bez po tre be uto pio. Sta -ne u sav pla~ po pa di ja ku ka ti, kao ko me je ne -vo qa, pa ih za pi ta:
– Ka ko se uto pi? A oni joj od go vo re: – Kad se iz vr nu ~un, a mi svi u vo du pa nu -
smo, svi jed no gr li ce za vi ka smo: „Daj, po pe,ru ku! Daj, po pe, ru ku!“ I on mo ga {e la sno da -ti, tek da ho }a {e, ma ne da de i uto li ko seuto pi.
– Znam ja, ku ka va ku ka vi ca – re ~e po pa di ja– da je ta ko. Ma da ste mu za vi ka li: “Na, po pe,ru ku!”, ho }a {e ska pu la ti, jer je va zda – te {kome ne – na u ~io uzi ma ti, a ne da va ti.
Seti se nekih junaka iz narodnih pripovedaka.
62
� ^emu se narod podsmeva u ovoj pri~i?� Ozna~i sa strane punom linijom onaj deo teksta za koji misli{ da je naracija.
Dijalog u tekstu ozna~i uzdu`nom isprekidanom linijom.
� U ovoj {aqivoj pripoveci postoji `aoka. Potra`i je u tekstu i iska`i je svojim
re~ima.
� Kada bi ti pisao ovakvu pri~u o svom vremenu, koga bi kritikovao? Drugim re~ima,
{ta misli{ da ne vaqa u dru{tvu u kojem `ivi{?
� [ta misli{, za{to je ova narodna pripovetka ispri~ana
u obliku {ale?
� Smisli i napi{i {aqivu pri~u u kojoj }e biti
ismejan neki lew ~ovek. Bilo bi dobro da u svojojpri~i koristi{ naraciju i dijalog.
DOMA]I ZADATAK
63
Narodna pripovetka
ZE^EVI NISU NAJSTRA[QIVIJI
U~i ne ne gde sa sta nak svi ze co vi po za po ve -sti wi ho vog sta re {i ne, te im sta re {i na re ~e:
– Bra }o mo ja, sr ce mi se ra du je kad navas po gle dam i to li ku si lu oko me ne, ali namni je vi {e `i vo va wa na ovo me sve tu od uko rasvih qu di i sva ke ~e tvo ro no ̀ ne `i vo ti we.Ru ga ju nam se da smo stra {qiv ci i da se odsva ko ga bo ji mo, a od {u {wa pla {i mo, a i je -ste ta ko. Ja za i sta pod ovom sra mo tom ne }uvi {e `i ve ti, ne go se idem uto pi ti u ono je ze -ro. Sad, ko ima obra za i ko je moj – za mnom!
On po te ~e, a svi je d nak za wim; ali kaddo |u do vo de, po~ nu `a be na svu pre {u ska -ka ti od stra ha u vo du. Kad to vi de sta re {i -na, po vi ~e na ze co ve:
– Stoj te, ne to pi te se! La ̀ u qu di i svakdru gi ko go vo ri da smo mi naj stra {qi vi jina ovom sve tu; jer vi de ste li ka ko po ska ka -{e `a be u vo du od na {e ga stra ha! Ne go, haj -de mo sva ki oda kle je ko i do {ao, te pri ~aj mopo sve tu; pa ko ne ve ru je – po pa si te mu svup{e ni cu pre me snih po kla da.
Koje sve vrste narodnih pripovedaka zna{?
ukor
pote}i
jednak
na svu pre{u
poklade
64
� Narodna pri~a o `ivoti-
wama je pri po vetka u kojojsu `ivotiwe nosiociradwe. Za razliku odbasne, narodna pri~ao `ivotiwama nemanagla{enu pouku.
KWI@EVNI POJMOVI� Zbog ~ega su se qudi i `ivotiwe podsmevali
ze~evima?� Kako su se ze~evi ohrabrili?� Objasni {ta zna~i izraz imati obraza.
� Zaokru`i poruku koja najvi{e odgovara ovoj
pripoveci.a) Ne podsmevaj se drugima zbog wihove slabosti.b) Po{tuj sebe i veruj u svoje sposobnosti.v) U strahu su velike o~i.
� Smisli i napi{i kratku pri~u o `ivotiwama. Neka jedna od poruka te pri~e bude:
u la`i su kratke noge.
� Pomo}u re~nika objasni zna~ewe slede}ih re~i:
zapa`awe
pore|ewe
gledi{te
zakqu~ak
65
likvidirati
figura
Du{an Radovi}
KAPETAN XON PIPLFOKS(odlomci)
Lica:
KAPETAN XON PIPLFOKSAR^IBALDSEKIRAKORWA^AKONOVAL^UDOVI[TEGUSARIBRZOGOVORE]ISPIKER
(Vetar i talasi)
GUSARI (pevaju): Lepojke iz Havanesve stoje sa strane,pitaju: Kapetane,kako se zove va{ brod?
A kapetan im rukom mane,tim lepojkama iz Havane,{to stoje tako sa strane, sa strane:– Osveta, to je moj brod!
(Muzika)
SPIKER: Posle jedne tu~e u liverpulskojluci, gusarski kapetan Xon Piplfoks, zvaniZvono, bio je penzionisan. Odre|ena mu jebedna penzija i ne{to invalidskog dodatka za72 rane dobijene u gusarskim bitkama.
Zastave i oru`ja odneti su u muzej, ahrabra posada iskrcana na kopno i poslatada se usavr{ava u razli~itim zanatima.
Me|unarodni gusarski savez, u znak pro -testa protiv ove podmukle igre, prestao je danapada engleske trgova~ke brodove, koji su seposle toga toliko namno`ili da su bili sve~e{}i sudari, i to na otvorenom moru...
Kada se, me|utim, u Kineskom moru poja -vilo sedmoglavo ~udovi{te i po~elo kao od{ale da potapa engleske, i ne samo engleskela|e, i kada niko od tada{wih vladinih mezi-maca nije imao hrabrosti da po|e i da~udovi{te likvidira – dakle, kada je sve bilotako kao {to sam vam rekao – javi se na{gusarski kapetan, divna jedna figura, zvaniZvono, i re~e: „Vratite mi jedrewak, vratitemi mojih sedamdeset gusara, vratite mi zastavei oru`je – i neka me pojede morski pas ako sene vratim sa svih sedam glava toga ~udovi{ta!“
Vlada je, razume se, odmah pristala i jedi-no se uprava muzeja dugo protivila, tvrde}ida su gusari odvratni i da }e upropastiti izastave i oru`je. Stvar je ipak ure|ena ikapetan je dobio sve {to je tra`io, uzobe}awe da }e paziti na zastave i da }egusari redovno ~istiti svoje sekire, naro -~ito posle borbi prsa u prsa, po kojima je na{junak bio poznat i omiqen!
(Muzika)
[ta je drama? Po ~emu se razlikuje dramski tekst od pripovetke?
Gde se izvodi dramski tekst?
66
SPIKER: Tu tek, u stvari, po~iwe na{apri~a...
GUSARI (pevaju):Lepojke iz Havane,sve stoje sa strane, sa strane,pitaju: Kapetane,kako se zove va{ brod?
SPIKER: Pesma koju slu{ate ori se na tomdivnom gusarskom brodu... Pevaju je najslavnijigusari sveta, a slu{a Xon Piplfoks, gusar sa72 rane, koga su sramno hteli da penzioni{u ismire bednom penzijom!
Pravac je Kinesko more!GUSARI (nastavqaju pesmu): ... A kapetan
im rukom mane.KAPETAN: Dosta! (Nagli tajac, samo har-
monika ispadne, pa opet tajac.) Sinovi! –sami smo, samo nebo i more! Pitam vas, takovam zastave ovog broda, da li ste ikada usvom pse}em `ivotu sreli ~udovi{te sasedam glava?
GUSARI: Nikad, kapetane!KAPETAN: A pitam vas, tako vam mora, da
li biste hteli da ga vidite?GUSARI: Svakako, kapetane!(Vetar, galebovi, more)
.....................
SPIKER: To je bio jo{ jedan korak bli`eopasnosti. Me|utim, kod posade nije vi{ebilo nikakvog kolebawa. Jedrewak se ukotvikod Crvene stene i kapetan sa nekolikonajhrabrijih momaka prona|e pe}inu brzo ilako, kako je samo on to umeo...
AR^IBALD ({apatom): Jesmo li tu?KONOVAL: Tu smo vaqda...
(Koraci kroz eho)
KAPETAN (sna`no): E-hej!ODJEK: E-hej! E-hej! E-hej!KAPETAN: ^uje{ li me, Pe}ino?PE]INA: ^ujem, {ta se dere{?ODJEK: ^ujem, {ta se dere{?KAPETAN: Do{ao ti je kapetan Xon Pipl -
foks, zvani Zvono, ~ula si vaqda za wega...PE]INA: ^ula sam – ti si brica, je l’ da?KAPETAN: Ve{tice, ne izazivaj, sasu}u
ti ovu kuburu u `drelo!KONOVAL: Ne, kapetane!AR^IBALD: Ne, kapetane, moramo se
savladati!... Ona zna... Zar ho}ete da nasopet vrate u penziju?!...
KAPETAN (qut ali uzdr`an): Do{ao samda mi ka`e{ kako da savladamo sedmoglavo~udovi{te.
67
PE]INA: Zar te nije strah?KAPETAN: [ta se to tebe ti~e?!... Odgo -
varaj na pitawe!...PE]INA: Slu{aj, glupi gusare!... Kladi
se sa tim ~udovi{tem – da si ti pametniji, idobi}e{ opkladu. Ono je jo{ glupqe od tebe!
KAPETAN: Kako da se kladim?PE]INA: Evo ovako, slu{aj: postavi mu
nekoliko pitawa i kladi se s wim da ne}eumeti da odgovori...
KAPETAN: A u {ta da se kladim?PE]INA: Pa u tu tvoju gusarsku glavu...
Ako ono pogodi, ti mu za opkladu daje{glavu... Ako ne pogodi – ti wemu iseci zasvaku pogre{ku po jednu glavu...
KAPETAN: Dobro, a sad ka`i – kakvapitawa da mu postavim?
PE]INA (ironi~no): Pa neka zgodnapitawa...
KAPETAN (nervozno): Kakva su to zgodnapitawa?
PE]INA: Pa da budu vi{e te{ka nego laka!...KAPETAN (ogor~eno prete}i): Slu{aj,
glupa~o, ne izazivaj!... Jer ako te ja sada...AR^IBALD: Ne, kapetane!KONOVAL: Kapetane, mislite na budu -
}nost svoje dece!KAPETAN: Kakve dece, kengure! Otkud
meni deca!
KONOVAL (izviwavaju}i se): Izvinite,hteo sam samo malo da je umilostivim...
KAPETAN (ne`no, mirnije): Ve{tice,imala si sre}u!... Reci sad – kakva pitawa,kakva pitawa da mu postavim?
PE]INA: Vi-{e te-{ka ne-go la-ka!...ODJEK: Vi{e te{ka nego laka!...KAPETAN: I {ta jo{?PE]INA: I ni-{ta vi-{e!ODJEK: I ni{ta vi{e. I ni{ta vi{e!SPIKER: Mo`da bi ve} bio kraj ove na{e
pri~e da ova podla pe}ina nije napra vilagrubu {alu sa na{im junacima. Ostaviti qudesa pola obja{wewa – to zaista mogu samope}ine kamena srca... Momci su se vratili najedrewak, ali bez pesme i sa mnogo novih briga.
........(Hujawe vetra. Tresak. Muzika.)
SPIKER: Neo~ekivano, kad se ba{ ne bimoglo re}i za na{e gusare da su bili sprem-ni, izroni iz mora pred pramac brodaogromno sedmoglavo ~udovi{te!... Ne, takvo~udo jo{ niko ne vide na svetu!... Sedam glavaquto je siktalo sa sedam vratova, plaze}i sehalapqivo... (Sa uzdahom, bez nade.) Gusari,neka vam je sada va{ veliki kapetan napomo}i!!!
^UDOVI[TE: [ta tra`i{ ovde, pacove?
umilostiviti
podao
pramac
siktati
68
Du{an Radovi} (1922–1984)ro|en je u Ni{u. Jedan je odnajve}ih srpskih pisaca za decu.Objavio je slede}e kwige:Kapetan Xon Piplfoks,
Po{tovana deco, Sme{ne re~i,
Pri~am ti pri~u, Vukova azbuka
i druge. Napisao je scenario zade~ju TV seriju Na slovo, na slovo.
Beogradsko de~je pozori{teDu{ko Radovi} dobilo je imepo wemu.
KAPETAN: Do{ao sam da vidim {ta imau tih tvojih sedam glava, gu{teru pijani!
^UDOVI[TE: Ima u svakoj sedam putavi{e nego u tvojoj!
KAPETAN: Kladim se da nema!^UDOVI[TE: Kladim se da ima!KAPETAN: Kladim se u svoju gusarsku
glavu da nema!^UDOVI[TE: Kladim se u svojih sedam
glava da ima!KAPETAN: Dobro, sedmoglavi, ako pris-
taje{ – da ti izmerim pamet... Postavi}u tipitawa... Ako ne odgovori{ ta~no – ode tisvih sedam glava...
^UDOVI[TE: A ako odgovorim?!KAPETAN: Evo ti ove moje gusarske glave!^UDOVI[TE: Hajde, pitaj!KAPETAN (posle kra}e pauze): Reci ti meni
ovako: reci mi – {ta je najlep{e na svetu?^UDOVI[TE: Najlep{e na svetu...
Najlep{e na svetu... Najlep{e na svetu...GUSARI: Ne zna, ne zna, kapetane! Secite
mu glavu – {ta ~ekate?!KAPETAN: Zna{ ili ne zna{?^UDOVI[TE: Znam! Najlep{e na svetu je...KAPETAN: No, zna{ ili ne zna{?^UDOVI[TE: Ne znam!KAPETAN: Daj onda jednu glavu!
(Fijuk sabqe)
^UDOVI[TE (reaguje).KAPETAN: Najlep{a na svetu je gusarska
zastava!^UDOVI[TE: Imam jo{ {est glava, a ti
samo jednu... Postavi drugo pitawe!KAPETAN: A sad mi reci {ta je – najja~e
na svetu?^UDOVI[TE: Najja~i na svetu je slon!KAPETAN (zbuweno): [ta re~e?^UDOVI[TE: Slon je najja~i na svetu!KAPETAN: To ti je neko rekao!^UDOVI[TE: Niko nije rekao. Daj glavu!
Daj glavu, gusare!KAPETAN: ^ekaj malo...^UDOVI[TE: Daj glavu!
KAPETAN: Gre{ka, gu{teru! Pogre{io si!Od jednog slona ja~a su dva slona!
GUSARI (odu{evqewe).KAPETAN: Daj jo{ jednu glavu!
(Fijuk sabqe)
^UDOVI[TE (reaguje).GUSARI (odu{evqewe).^UDOVI[TE: Pitaj jo{ ne{to... Ja imam
jo{ pet glava, a ti samo jednu!KAPETAN: Evo jo{ ne{to, gu{teru!... Reci
mi – {ta je najsla|e na svetu?^UDOVI[TE: Najsla|e na svetu... Najsla|e
na svetu je bundevino seme!GUSARI (grohotan smeh).SPIKER: Kapetana je ovolika glupost ~udo -
vi{ta ve} nervirala. Iako se ne{to nijeose}ao dobro, zamahnu sabqom i pose~e jo{onih pet-{est glava, koje su nemo}no siktalesa tankih vratova!...
(Nekoliko fijuka sabqom. Muzika.)
SPIKER (odahne): Tako se, eto, zavr{ioposledwi podvig hrabrog gusara Xona Pipl -foksa, zvanog Zvono. Kada se vratio u domo -vinu, na~elnik Admiraliteta ponudio mu jesvoju }erku za `enu, veliku jahtu od japanskogdrveta i orden Zlatnoga ma~a, koji je do tadanosio samo jedan puk juri{ne kowice.Kapetan, dirnut ovom pa`wom, zahvali se navelikoj sve~anosti u Londonu. Primi odli -kovawe, a mladoj dami se izvini zbog svogniskog porekla i nedovoqnog obrazovawa. Neo`eni se, dakle, ve} ukrca hrabru posadu najahtu od japanskog drveta i krete na put...Sun~ali su se i pecali ribe, a kada bi pqus-nula ki{a, povla~ili bi se u salone ire{avali ukr{tene re~i!...
GUSARI (pevaju pesmu „Lepojke iz Havane“).
admiralitet
69
� Odgovori jednom re~enicom: koja je tema ove radio drame?� Koji su glavni likovi? Koji su sporedni likovi? � Gde se doga|a radwa? Kada se doga|a?� [ta se dogodilo kapetanu Xonu Piplfoksu? � Kakve probleme ima kapetan? � Kako ih re{ava?� Na koji na~in mu gusari poma`u u re{avawu problema?
� Navedi po dve va`ne osobine glavnih likova. Na osnovu ~ega zakqu~uje{ da ih
likovi poseduju?
Kapetan je zato {to
On je zbog toga {to
^udovi{te je zato {to
Ono je {to se vidi iz
� Podvuci plavom bojom didaskalije koje ukazuju na zvu~ne efekte u tekstu. � Pove`i delove teksta i re~i koje ozna~avaju delove radwe.
� U ovoj radio drami zapa`amo sukobe likova:
! dva stara poznanika, kapetan i pe}ina
Koje jake i neprijatne re~i upotrebqava kapetan u obra}awu pe}ini?
Koje te{ke re~i koristi pe}ina da bi uzvratila kapetanu?
Kada se, me|utim, u Kineskom moru pojavilo sedmoglavo ~udovi{te...
Gusarski kapetan Xon Piplfoks, zvani Zvono, bio je penzionisan...
Kapetana je ovolika glupost ~udovi{ta ve} nervirala. Iako se
ne{to nije ose}ao dobro, zamahnu sabqom i pose~e jo{ onih
pet-{est glava...
zaplet
uvod
rasplet
70
� Humor i smeh u ovoj drami posti`u se na vi{e na~ina. Jedan od na~ina je nesklad
izme|u onoga {to o~ekujemo i onoga {to se doga|a. Na primer: na pitawe {ta jenajja~e na svetu o~ekujemo mudar odgovor, kao: qubav, istina, a odgovor je...
� Drugi na~in postizawa humora je upotreba prejakih re~i (navedi jo{ neke):
pacove, gu{teru pijani, ti si brica,
� O~ekujemo da likovi gusara budu stra{ni i surovi. Me|utim, oni su sme{ni zbog
toga {to su
� Drama je kwi`evno delo u stihu ili prozi u kojem je tok radwe prikazan kroz dijalog
(razgovor) likova. � Radio drama je dramski tekst prilago|en izvo|ewu na radiju. Tekst ~itaju glumci
i pra}en je zvu~nim efektima.� Televizijska drama je prilago|ena prikazivawu na televiziji.� ^in je deo drame (dramskog teksta, pozori{nog komada, predstave) koji predstavqa celinu.� Pojava ili scena je promena li~nosti na pozornici, promena mesta radwe i scenografije
u okviru jednog ~ina.� Dramsku radwu karakteri{e sukob likova.
KWI@EVNI POJMOVI
" dva protivnika – kapetan i ~udovi{te
Navedi uvredqive re~i kapetana upu}ene ~udovi{tu.
Navedi uvredqive re~i ~udovi{ta.
� Glumci mimikom, kretawem, govorom, igrom, pevawem, gestovima o`ivqavaju likove
i izvode dramsku radwu. � Rediteq (re`iser) postavqa dramu na scenu i upu}uje glumce na na~in na koji treba da
glume. � Scenograf se brine o opremi i izgledu scene.� Kostimograf je kreator kostima za pozori{ne predstave.� Za zvu~ne efekte u drami zadu`en je majstor tona.� Muziku za film ili pozori{nu predstavu pi{e kompozitor.� U pojedinim dramama postoji i narator ili spiker koji pripoveda o onome {to se doga|a.
Pitawe
Odgovor
Pitawe
Odgovor
Pitawe
Odgovor
� Zamisli da si novinar i da ima{ zadatak da
napravi{ intervju sa kapetanom brodaPiplfoksom. Smisli i napi{i tri svojapitawa i tri kapetanova odgovora.
71
Deca se mogu smatrati narodom, pa jei kwi`evnost za decu kao narodna,razumqiva za sve, jednostavna, naivnai vedra.
ZANIMQIVA KAZIVAWADU[KA RADOVI]A
Ja sam, pored ostalog, i pisac za decu.Po~eo sam tako. Prvo sam bio onajkoji je napisao Stra{nog lava, zatimonaj koji je stvorio Xona Piplfoksa,
pa daqe, zna{, onaj – Na slovo, na slovo...Danas ve} imam ime i prezime, a svedrugo se podrazumeva. A po~eo sam dapi{em za decu verovatno iz kuka -vi~luka, i `ivotnog i kwi`evnog.Dece i pisawa za decu mawe sam sebojao. Lepo je kad neko ima razloga iraspolo`ewa da pi{e za decu.
Vedrina! Ona je za mene najpre znakde tiwstva, zatim duhovnog i du{evnogzdravqa i, daqe, vedrina je i povod ismisao mog bavqewa literaturom.Vedro misliti i vedro pisati, u smislu– jedno stavno, bistro, pregledno, ~itko,kratko i jasno, to bezmalo zna~i bitisaradnik Sunca.
72
retorta
realka
pneumatski
{piritus
patosati
izlu~iti
publikovati
Seti se teksta Milutina Milankovi}a Kroz vasionu i vekove iz ^itanke za ~etvrti razred.
Ko je bio Milutin Milankovi}?
Milutin Milankovi}]lovan Vitezovi}
USPOMENE, DO@IVLJAJI I SE]ANJA(odlomak)
U ~etvrtom i svim ostalim razredima realkeu~ila se hemija, pa sam se za nju, kao za svakunovu stvar, `ivo zainteresovao, a imali smo ido bra profesora toga predmeta, doktora hemi-je. Zato sam, u ime bo`i}na poklona, poru~io izBe~a razne sprave za hemijske opite, retorte,epruvete, pneumatsku kadu i raznu drugu sta -klariju, pa trono`ac, stalke, grejalicu sa {piritu-som i jo{ {to{ta. Malo sop~e prvog sprata kojeje slu`ilo za umivaonicu, a bilo patosanociglom, preudesio sam u hemijsku laboratoriju iza vreme Bo`i}a otpo~eo u njoj da ozbiljnoradim. Uspeo sam da izlu~im vodonik i kiseoniki vr{im njima one eksperimente koje nam jena{ profesor pokazao.
Kad stigoh u ~etvrti razred, do|e nam zanovog direktora Franja Divi}, matemati~ar odstruke. Ba{ te godine publikovao je nanema~kom jeziku svoju raspravu o osnovnimra~unskim operacijama op{tim brojevima. Onamu poslu`i kao uvod u predavanja mate matikekoja nam je dr`ao. Upotrebio je nekoliko~asova dok nam je, sede}i za svojom katedrom,saop{tio njen sadr`aj. Za vreme svog preda-vanja gledao mi je pravo u o~i, ve} zbog toga{to sam sedeo u prvoj klupi, ba{ ispred same
katedre, a mo`da sam mu i izgledao inteligent-niji od mojih drugova, a valjda je i ~uo da samprvi |ak u razredu. Njegovim pogledom,uprtim u mene, bio sam prinu|en da gapa`ljivo slu{am. Kada je svoja uvodna preda-vanja zavr{io, pozva me pred tablu. I ja po~ehda pri~am sve {to sam iz njegovih predavanjashvatio i zapamtio. On me nije prekidao, ve}me pa`ljivo slu{ao kao lekar {to slu{a bolesni-ka kada mu ovaj pri~a svoju istoriju. Tako je toi{lo pun ~as. Kada, naposletku, zavr{ih iispri~ah sve {to sam znao, on me samo zapitakakvu sam ocenu imao dotle iz matematike.
– Veoma dobru! – odgovorih mu pun ponosa.– Vrlo me ~udi! – na to re~e on.Pretrnuh na te re~i, a on ponovi:– ^udi me, zaista, jer si ti izvanredna mate -
mati~arska glava, kakvu jo{ nisam sreo u svo-joj nastavni~koj praksi.
Nehotice, valjda od ~uda, uhvatih se zaglavu, a ceo razred prsnu u smeh.
Ali direktor osta pri svome sudu, a kada sezavr{i semestar, dade mi najvi{u ocenu. Tajuspeh omili mi matemati~ku nauku.
Milutin Milankovi} (1879–1958)ro|en je u Dalju u Slavoniji.Zavr{io je studije tehnike u Be~u,a zatim je radio kao profesoruniverziteta u Beogradu. Baviose nau~nim radom i napisaoknjige: Nebeska mehanika,Osnove nebeske mehanike,Istorija astronomske nauke,Kroz vasionu i vekove, Krozcarstvo nauke. Postao je jedanod vrhunskih svetskih nau~nika.
semestar
73
� [ta je pomoglo de~aku iz ove pri~e dapostigne dobar uspeh u {koli?
� [ta misli{ o liku profesora matematike? � Koje osobine li~nosti zapa`a{ kod de~aka
iz pri~e? Obrazlo`i svoje mi{ljenje.
� Za{to je, po tvom mi{ljenju, ovaj na{ veliki nau~nik imao potrebu da pi{e o svom detinjstvu?
� Kako je Milutin Milankovi} zavoleo matematiku?
� Ko je tvoj omiljeni nastavnik? Za{to voli{ tog nastavnika?
� Koje predmete najvi{e voli{? Za{to?
� Autobiografija je knji`evno delou kojem pisac opisuje svoj `ivot. Milutin Milankovi} je svoj `ivotopisao u delu Uspomene, do`ivljajii se}anja.
KNJI@EVNI POJMOVI
Seti se {ta smo nau~ili
Narodna kwi`evnost
Narodna poezija
1. 3.
2.
4.
Narodna proza
Narodna novela � pripovetka u kojoj
se govori o onome {to sestvarno dogodilo ili semoglo dogoditi
PRIMER:
Devojka cara nadmudrila
[aqiva narodnapripovetka� kratka pri~a u kojoj se
na {aqiv na~in ismevajuqudske naravi i mane
PRIMER:
Utopio se pop
{to nije ruku dao
Narodna pri~ao `ivotiwama� pripovetka u kojoj
su `ivotiwe nosiociradwe; za razliku odbasne, narodna pri~ao `ivotiwama nemanagla{enu poruku
PRIMER:
Ze~evi nisu
najstra{qiviji
Zagonetka� kratka duhovita
izreka koja se sastojiod pitawa koje imasamo jedan odgovor
PRIMER:
U vodi se vidi, a u vodi
nije (mesec)
5.
6.
Pitalica� kratka prozna usmena
vrsta koja se sastoji odpitawa i o{troumnogodgovora
PRIMER:
Bez ~ega ni{ta
ne mo`e biti? (bez imena)
Poslovica� kratka, slikovita,
pou~na izreka koja jeizraz `ivotnog iskustvai mudrosti
PRIMER:
Pametan polako ide,
a brzo do|e
Autorska kwi`evnost
Lirika
1.
Epika Drama
Autobiografija� kwi`evno delo u kojem pisac
opisuje svoj `ivot
PRIMER:
Uspomene, do`ivqaji i se}awa
Milutin Milankovi}
1.Radio drama� dramski tekst prilago|en
izvo|ewu na radiju; tekst ~itajuglumci i pra}en je zvu~nimefektima
PRIMER:
Kapetan Xon Piplfoks
Du{an Radovi}
Stil (na~in izra`avawa) 1.Onomatopeja� stilska figura kojom se
podra`avaju glasovi i zvuciiz prirode
Grad gradila
bijela vila
4
U^I]EMO:
� o narodnim lirskim mitolo{kim i obrednim pesmama� o lirskoj opisnoj pesmi� o nau~nofantasti~nim kwi`evnim delima� o mitu (mitskoj pri~i)
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
� da prema pesmi Vojevao beli Vide napi{e{ kratku pripovetku� da opi{e{ jedno letwe jutro� da napi{e{ druga~iji zavr{etak bajke o zrncu peska
76
{kerlet
|ever
Narodna pesma
VILA ZIDA GRAD
Grad gradila b’jela vilaNi na nebo ni na zemqu,No na granu od oblaka;Na grad gradi troje vrata:Jedna vrata sva od zlata,Druga vrata od bisera,Tre}a vrata od {kerleta.[to su vrata suha zlata,Na wih vila sina `eni;[to su vrata od bisera,Na wih vila k}er udava;[to su vrata od {kerleta,Na wih vila sama sjedi,Sama sjedi, pogleduje,\e se muwa s gromom igra,Mila sestra su dva brata,A nevjesta s dva |evera;Muwa groma nadigrala,Mila sestra oba brata,A nevjesta dva |evera.
U kojim se pesmama i pri~ama pomiwu vile? Kako one, po tvom mi{qewu, izgledaju?
77
� Kako izgleda vilin grad opisan u ovoj pesmi? Kojim re~ima je do~aran?� Navedi i objasni re~i kojima je naslikan prizor koji vila vidi s vrata.� U pesmi je data slika sre}ne `enidbe sina. Snaha je prihvatila novi dom („nadi-
grala dva devera“). Govori se i o sre}noj udaji k}eri koja je postala voqenau novom domu. [ta se najvi{e slavi, veli~a u ovoj pesmi? Zaokru`i.a) slo`an porodi~ni `ivotb) vilini gradoviv) lepota prirodeg) svadbeni obi~aji
U pesmi zapa`a{re~i ijekavskogizgovor a: bijela,sjedi, |ever, nevjesta.Iz toga mo`e{ dazakqu~i{ da jepesma zabele`ena u kra ju u kojem se govori ijekavskimgovorom. (Ova jezapisana u okoliniBudve u Crnoj Gori.)
� Vuk Karaxi} je zapisao ovakvo narodno verovawe o vilama:
„Vile `ive po velikim planinama i po kamewarima okovoda. Vila je svaka mlada, lijepa, u bijelu tanku haqinuobu~ena i duga~ke, niz le|a i prsi raspu{tene kose.Vile nikome ne}e zla u~initi dokle ih neko ne uvredi“.
Ima pesama u kojima su vile naklowene qudima:poma`u sirotice da spreme darove svatovima, ~inedevojku lepom, le~e rawena junaka.
� Ova narodna lirska pesma pripada grupi mitolo{kih
pesama. To su najstarije sa~uvane narodne lirskepesme, a poti~u iz paganskih vremena. Tada je narodverovao u vile, ve{tice, a`daje, zami{qao sunce,mesec, zvezde, drve}e i dr. kao bi}a koja imaju ~udesnumo}. ^ovek je verovao da priroda ima iste osobinei ose}awa kao i on sam.
KWI@EVNI POJMOVI
� Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe:
\e se muwa s gromom igra
stilska figura:
zna~ewe:
b’jela vila
stilska figura:
zna~ewe:
mila sestra
stilska figura:
zna~ewe:
78
[ta zna~i re~ vojevati? [ta je vojna? A {ta zna~i re~ vojno?
Potra`i zna~ewe ovih re~i u re~niku na kraju kwige.
gromot
tropot
Narodna pesma
VOJEVAO BELI VIDE
Vojevao beli Vide, koledo!Tri godine s kleti Turci, A ~etiri s crni Ugri.Kade Vide s vojske do|e,Sede Vide da ve~era.Stade gromot, stade tropotOko dvora Vidojeva.Al’ govori beli Vide:„Izi|’, qubo, te pogledaj[ta je gromot, {ta je tropotOko dvora Vidojeva!“Kad izi|e verna quba:Kowi mu se kopitaju – Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske do{ô;I golubi s kril’ma biju – Raduju se gospodaru
Da je skoro s vojske do{ô.
79
� Za{to se junak ove
pesme zove beli Vid?� Napi{i savremenim
jezikom:stade gromot
stade tropot
� Koju stilsku figuru
prepoznaje{ upodvu~enoj re~i:stade tropot?
� Smisli i napi{i kratku pripovetku na osnovu ove pesme. Detaqnije opi{i
likove i doga|aj o kojem se govori.
� Ovo je obredna koledarska narodna pesma. Kole dar ske
pesme pevane su zimi, oko 22. decembra, kada je no}najdu`a. Uo~i Bo`i}a grupa mladi}a, koledara, obi-lazila je ku}e po selima i pevala pesme sa pripevomkoledo, `ele}i na taj na~in sre}nu i rodnu novu godinudoma}inu. Qudi su verovali da suncu treba pomo}i dadobije ve}u snagu, da pobedi zimu i da probudi priro-du. U tim pesmama govori se o suncu kao o mladom rat-niku na kowu koji se vra}a ku}i iz bojeva. On se borioprotiv crne vojske mraka i hladno}e. Uku}animadonosi svetlost i blagostawe, a oni mu se zbog togaraduju. Takva je i pesma Vojevao beli Vide.
KWI@EVNI POJMOVI
80
ni{ati se
ped
tanac
OBREDNE LIRSKE NARODNE PESME
Obredne lirske narodne pesme pratile su prirodni kalendar: prole}e, jesen, leto i zimu, pa se nazivaju i kalendarske obredne pesme. Opevale su pojave u prirodi – ki{u,oblake, sunce, pevane su u ~ast radova na poqu, sakupqawa plodova i gajewa stoke. U prole}e, kada se budi priroda, pevane su prole}ne obredne pesme: |ur|evske,lazari~ke, kraqi~ke i dr.
Lazari~ke pesme slave prole}e. Na Lazarevu subotu (Vrbicu) peva i igra grupa
devojaka. Jedna devojka obi~no je preobu~ena u mu{karca i zovu je Lazar. Sve suoki}ene pe{kirima i biqkama. Obilaze selo i uku}anima pevaju pesme, a oni ih za to daruju.
Soko leti visoko,krilo dr`i {iroko,pod krilom mu devojka.
*Nevestice, rosice,kapni vojnu na lice – da se vojno probudi,da ti lice poqubi.
\ur|evske pesme pevaju se po~etkom maja, o \ur|evdanu. U pesmama se izra`ava
`eqa da se otope sneg i led, da bude zdravqa, da livade ozelene i rascvetaju, da sepoqa napune stadima, wive `itom i vo}waci plodovima.
Kamen moste, dr` se, ne ni{aj se,Sam da pro|em i kowa povedem,Da razbijem leda devet peda,Da izvadim vodu ispod leda, Da zapojim lewive devojke,Da zapojim mladu mom~adiju,Koj’ ne mo`e kamen da bacaju,Koj’ ne mo`e tanac da vodiju,Koj’ ne mo`e pesmu da zapoju.
� Objasni na koji se na~in
u ovim pesmama slaviprole}e.
� Izdvoj najlep{e pesni~ke
slike i objasni ih.
� Koje `eqe narodni peva~
izra`ava u ovoj pesmi?� Za{to je qudima va`no
da se te `eqe ostvare?
Da li zna{ {ta zna~i re~ obred? Potra`i zna~ewe te re~i u re~niku.
Nabroj obrede koje zna{.
81
bratiti
Kraqi~ke pesme slave dolazak leta, a pratila ih je igra i podela uloga: birani sukraqica, kraq, barjaktar, dvorkiwa. Sve~ano obu~ene devojke obilazile su ku}ei pevale pesme svakom ~lanu porodice. U pesmama se iskazuje `eqa za sre}om,qubavqu i radovawe `ivotu.
� U ovoj pesmi opevana je radost de -
vojke zbog dolaska ujaka. Koja slikado~arava wenu radost?
� Kojim su re~ima opevana devoj~ina
ose}awa prema ujacima?
Bacala devojkaZa oblak jabuku.Zastala jabukaGore za oblakom.Bratila devojkaSve redom oblake:„Oblaci, oblaci,Draga bra}o moja,Vratite mi natragZla}enu jabuku!
Gosti su mi do{liBra}a materina,Bra}a materina,A moji ujaci.
Kowi su im besniKao gorske vile:Kad po prahu idu,Praha ne di`edu;Kad po vodi gaze,Kopita ne kvase!“
� Koriste}i se re~nikom objasni
zna~ewe slede}ih re~i:
stil
slikovitost
izra`ajnost
� Odredi stilske figure i objasni
wihovo zna~ewe:zla}ena jabuka
stilska figura:
zna~ewe:
Kowi su im besni
Kao gorske vile
stilska figura:
zna~ewe:
82
Dodolske pesme pevane su leti, u su{nom periodu, sa `eqom da se dozove ki{a.Jedna devojka obi~no se obmotavala zelenim biqem. To je bila dodola. S grupomdevojaka ili mladi}a obilazila je selo. Igrala je i pevala ispred svake ku}e.Uku}ani su dodole polivali vodom i darivali ih.
Nasred sela vita jela,oj dodo, oj dodole!Vita jela ~ak do neba.
Na vr’ jele b’jela vila.U krilu joj ogledalo;Okre}e ga, prevr}e ga.
Prevrnu se vedro neboI udari rosna ki{a –oj dodo, oj dodole!
Kakav junak gorom jezdi:Nosi sabqu u zubima,Nosi ki{u u o~ima –oj dodo, oj dodole.
� Na koji na~in dodole
prizivaju ki{u u pesmi?� Kako se u pesmi ni`u
pesni~ke slike? Objasnisvoj do`ivqaj tih slika.
� Navedi re~i kojima je
u ovoj pesmi naslikanoblak.
� Prona|i u ovoj pesmi
i objasni personifi -kacije kojima je do~aranoblak.
83
formacija
eskadrila
salva
musketa
regrutzato~enik
zastor
kico{
spektakl
goropadan
{lep
Nikola Tesla
MOJI IZUMI(odlomak iz autobigrafije)
U to vreme smo se preselili u obli`wuvaro{icu Gospi}. Promena mesta stanovawaza mene je bila prava nesre}a. Gotovo mi jesrce prepuklo na rastanku od na{ih golubo-va, `ivine i ovaca, od na{eg veli~anstvenogjata gusaka koje bi se jutrom dizale podoblake, a sa zalaskom sunca vra}ale sa svojihhranili{ta u tako besprekornoj bojnoj for-maciji da bi se pred wima mogla postideti ieskadrila najboqih modernih avijati~ara.
U na{oj novoj ku}i nisam bio ni{tadrugo nego zato~enik koji je kroz prozorskezastore posmatrao nepoznate qude. Bio samtoliko povu~en da bih radije licem u licestao pred razjarenog lava, no da se sretnemsa bilo kojim od onih gradskih kico{a kojisu tumarali naokolo.
Najte`e mi je bilo nedeqom, kada sammorao lepo da se obu~em i da idem u crkvu.Tamo mi se dogodilo ne{to od ~ije mi se isame pomisli kasnije ledila krv u `ilama.Bila je to moja druga pustolovina u crkvi.Malo pre toga bio sam cele no}i `ivsahrawen u staroj kapeli u neprohodnojplanini, koju je narod pose}ivao samo jednomgodi{we. Bilo je to stra{no iskustvo, ali ovoo kome }u vam govoriti bilo je jo{ gore.
U gradu je `ivela bogata gospo|a, dobraali goropadna `ena, koja je dolazila u crkvubogato iski}ena, obu~ena u haqinu sa ogrom-nim {lepom, okru`ena mno{tvom qudi.Jedne nedeqe, upravo kada sam zavr{iozvowavu na zvoniku, sjurio sam se niz stepeni -ce kojima je ova velika dama gordo silazilai sko~io joj na skut. On se pocepao uz paraju}izvuk koji je bio nalik na salvu ispaqenu izmuskete, koju su ispalili neuve`bani regruti.Moj otac je pobeleo od besa. Blago me jeudario po obrazu, i to je bila jedina fizi~kakazna koju je on ikad primenio, ali se udarcaja skoro i dan danas se}am. Stid i zbuwenostkoji su usle dili bili su neopisivi. Prakti~nosam bio prognan dok se nije desilo ne{todrugo, {to me je iskupilo u o~ima javnosti.
Jedan preduzimqiv mlad trgovac osnovao jevatrogasnu brigadu. Kupqena su nova vatroga snakola, nabavqene uniforme i uve`bani qudi zarad i za paradu. Na kolima je u stvari bilapumpa na kojoj je radilo {esnaestoro qudi ibila je divno ofarbana crvenom i crnombojom. Jednog popodneva organizovana je javnaproba i ma{ina je transportovana do reke.Celokupno stanovni{tvo je do{lo da pri -sustvuje velikom spektaklu.
[ta zna{ o Nikoli Tesli?
84
Po zavr{etku svih govora i ceremonijaizdata je komanda da se pumpa voda, ali izcevi nije potekla ni kap. Profesori istru~waci su uzalud poku{avali da prona|uu ~emu je problem. Neuspeh je bio potpunkada sam ja stupio na scenu.
Moje znawe o mehanizmu nije bilo ni -kakvo, a gotovo isto toliko malo znao sam ovazdu{nom pritisku, ali instinktivno samse setio usisne cevi u vodi i shvatio da jeona zapu{ena. Kada sam ugazio u reku ioslobodio cev, voda je pojurila iz we i pok-vasila mnoga nedeqna odela. Ni Arhimedkoji je tr~ao go kroz Sirakuzu i iz sveg glasavikao: Eureka nije ostavio ve}i utisak odmene. Nosili su me na ramenima i bio samjunak dana.
Po doseqewu u grad zapo~eo sam ~etvo ro -godi{we {kolovawe u takozvanoj pripremnojosnovnoj {koli, gde sam se spremao za vi{u{kolu ili Realnu gimnaziju. U tom razdobqunastavqali su se moji de~a~ki napori i pod-vizi, kao i nevoqe.
Izme|u ostalog, pro~uo sam se kao jedin-stveni {ampion u hvatawu vrana u na{emkraju. Na~in na koji sam ih hvatao bio je vrlojednostavan. Oti{ao bih u {umu, sakrio se u`buwe i podra`avao vranin zov. Obi~no bihdobijao po nekoliko odziva i ubrzo bi nekavrana dolepr{ala do mene u {ibqe. Posletoga jedino je trebalo da bacim komadi} kar-tona da bih privukao wenu pa`wu, sko~im nanoge i {~epam je pre nego {to ona uspe da sei{~upa iz grmqa. Na taj na~in bih uhvatioonoliko vrana koliko sam `eleo.
Ali jednom prilikom dogodilo se ne{to{to me je nateralo da ih po~nem po{tovati.Uhvatio sam divan par vrana i po{ao samku}i sa prijateqem. Na izlazu iz {ume sjatilose hiqade vrana, di`u}i u`asnu graju. Kroznekoliko minuta ptice stado{e da nas gone iubrzo nas opkoli{e. Zabava je trajala dokiznenada nisam dobio udarac u potiqak odkoga sam pao. A onda su me `estoko napale.Morao sam da pustim one dve ptice i biosam sre}an kad sam mogao da se pridru`imdrugu koji se sklonio u pe}inu.
U {kolskoj u~ionici je bilo nekolikomehani~kih modela koji su me interesovalii usmerili moju pa`wu na vodene turbine.Mnoge od wih sam konstruisao i u`ivao uwihovom radu. Kako je neobi~an bio moj`ivot mo`e se videti iz ovog slu~ajnogdoga|aja. Moj ujak nije mario za ovu vrsturazonode i vi{e puta me je prekorevao. Biosam o~aran opisom Nijagarinih vodopadakoji sam pa`qivo pro~itao, a u ma{ti samzamislio veliki to~ak koji pokre}u ovislapovi. Rekao sam ujaku da }u oti}i uAmeriku i tamo ostvariti svoj projekat.Trideset godina kasnije video sam kako semoje ideje ostvaruju na Nijagari i divio senedoku~ivoj tajni uma.
Napravio sam raznorazne naprave i maj -storije, a me|u wima su bili najboqi luk istrele. Kada bih odapeo svoju strelu, ona binestajala iz vidokruga i sa male razdaqinebi probila debelu borovu dasku od jednogin~a. Po{to sam stalno zatezao lukove, ko`ana mom stomaku je oja~ala i postala sli~nakrokodilskoj, pa se ~esto pitam da li mo`dazahvaquju}i ovoj ve`bi ~ak i danas mogu davarim i kamewe. Isto tako, ne mogu dapre}utim svoje igrarije s pra}kom, kojomsam zapawivao gledaoce na hipodromu.
. . .
Ostali uspesi, ma koliko bili veliki,pa{}e u zasenak, ali ja ose}am da mogumirno da se odmaram na svojim lovorikamahiqadu godina.
Nikola Tesla (1856–1943) ro|enje u selu Smiqanu u Lici. On jejedan od najve}ih svetskih prona -la za~a svih vremena. Kaoin`ewer radio je u Budimpe{ti,Parizu i Wujorku. Najva`nija sumu otkri}a u oblasti proizvodwei upotrebe struje i motora, sis-tema preno{ewa elektri~neenergije na daqinu i hiqadedrugih. Na wegovim otkri}imazasnivaju se mnogobrojni ure |ajikoje koristimo u svako dnevnom`ivotu i radu.
ceremonija
turbina
in~
lovorika
85
� Za{to je za de~aka Nikolu promena mesta stanovawa bila „prava nesre}a“?� [ta mu je sve te{ko padalo u novoj sredini?� Kada uzme{ u obzir celu pri~u, {ta zakqu~uje{, gde je Tesla bio sre}niji – na
selu ili u gradu?� Za{to se Tesla bojao gradskih kico{a? Kako ti to shvata{?
� Re~enicu: Ose}ao sam se kao da sam `iv sahrawen zameni re~ima koje tako|e
izra`avaju to {to se wom iskazuje. Navedi sve izraze bliske po zna~ewu.
� Da li iz pri~e mo`e{ da zakqu~i{ gde su se odigrali doga|aji koje Tesla opisuje?
U kru`i} upi{i S ako se navedeni doga|aj odigrao na selu, a G ako se zbio kada jeTesla do{ao u grad. Znak ? upi{i ako nema{ dovoqno informacija za zakqu~ivawe.
� Iste doga|aje pore|aj prema redosledu kojim ih Tesla navodi u pri~i. U prazne
kvadrati}e upi{i odgovaraju}e brojeve od 1 do 6.
� Napravi analizu dobrih i lo{ih strana usamqenosti.
� [ta zakqu~uje{ na osnovu pri~e, da li je Tesla bio usamqen de~ak?
� Na 72. strani ove ~itanke nalazi se tekst Milutina Milankovi}a, koji je tako|e
na{ veliki nau~nik. Po ~emu su detiwstva Milutina Milankovi}a i Nikole Teslesli~na, a po ~emu razli~ita?
Sli~na su:
Razli~ita su po tome {to:
lov na vrane ve~erwi povratak gusaka
konstruisawe modela turbina cepawe gospo|ine haqine
otpu{avawe vatrogasne cevi ga|awe lukom i strelom
dobre strane usamqenosti lo{e strane usamqenosti
86
vidokrug
`ivosno
koprena
kandilo
Vojislav Ili}
ZIMSKO JUTRO
Jutro je. O{tar mraz spalio zeleno lisje,A tanak i beo sneg pokrio poqa i ravni,I sniski, tr{~ani krov. U daqi gube se brezi
I kru`e vidokrug tavni.
U selu vlada mir. Jo{ niko ustao nije,A budan petao ve}, `ivosno lupnuv{i krilom,Pozdravqa zimski dan – i zvu~nim remeti glasom
Taj mir u ~asu milom.
Il’ katkad samo tek zvi`dawe jasno se ~uje
I te`ak, promukô glas. To lovac prolazi selom,I brze mame}i pse, poguren u poqe `uri,
Pokriven koprenom belom.
Svuda je pusto{ i mir. No}na se kandila gase,
A sve`i, jutarwi dah prolê}e doline mirne,I {um se razle`e blag, kad svojim studenim krilom
U gole gran~ice dirne...
Kako, po tvom mi{qewu, izgleda zimsko jutro u prirodi, kada je sve pokriveno snegom?
87
Vojislav Ili} (1860–1894)ro|en je u Beogradu u poro -dici kwi`evnika. Pesme jepo~eo da pi{e jo{ kao |ak.Objavio je tri kwige pesamakoje su veoma bogate re~ima,pune slika i muzike.Wegove pesme bile su velikidoga|aj u srpskoj kwi`evnostii pomogle su mnogim novimpesnicima da se razviju.
� Vojislav Ili} je veliki pesnik, pre svega zato {to je umeo re~ima da stvori
divne slike prirode. Lepota tih slika je u fino zapa`enim detaqima. � Kojim detaqima lirski subjekt, tj. govorno lice, opisuje mir i spo kojstvo
(... tanak i beo sneg pokrio poqa i ravni /... U selu vlada mir...)?� Kojim pojedinostima slika bu|ewe dana?� Kako su prikazane boje u pesmi?� Na koji su na~in do~arani pokreti u pesmi (petao, lovac, pas, jutarwi dah,
gran~ice)?� Kako je stvoren utisak dodira (o{tar mraz spalio zeleno lisje; studenim
krilom u gole gran~ice dirne)? � Koji stihovi iz pesme nagove{tavaju pesnikova ose}awa (mir, spokojstvo i dr.)?
� Slikovitosti jezika ove pesme doprinose i stilske figure. Prona|i i podvuci
plavom bojom epitete (o{tar mraz...), a zelenom bojom personifikaciju.� Nau~i da ovu pesmu ~ita{ izra`ajno. Vidi Pravila za izra`ajno ~itawe
i recitovawe na strani 184.
� Lirska pesma u kojoj pesnik iskazuje
misli i ose}awa kroz opis prirodeje lirska opisna pesma.
� Pejza` je opis nekog predela.
KWI@EVNI POJMOVI
� Zamisli da je pro{la zima i da jednog letweg jutra posmatra{ predeo iz ove
pesme. Opi{i ga sa {to vi{e detaqa.
88
Branko ]opi}
POHOD NA MJESEC
Tek mi je peta godina, a ve} se svijet okomene po~iwe zatvarati i stezati. Ovo mo`e{,a ono ne mo`e{, ovo je dobro, ono nije, ovosmije{ kazati, ono ne smije{. Ni~u takozabrane sa svih strana, jato qutitih gusaka,ho}e i da udare.
– Dobi}e{ ti, mali, po glavi, pa }e tepro}i tvoje budala{tine.
Kako pro}i! Ujutru, ~im otvori{ o~i, etoih odasvud, kqucaju poput vrabaca, pa moramda zapitkujem. Ovaj svijet oko mene {a{av jei budalast, a nisam ja.
Stega popu{ta tek onda kad se pred na{omku}om pojavi stari samarxija Petrak, neu-morna skitnica. Jo{ nije ni u{ao u avliju, ave} grak}e na mog djeda:
– Jesi li `iv, Rade, stari moj paripe?Vidi ga, vidi.
Ihi, po~elo je! Kad on ve} djeda smijenazvati paripom, {ta li }e tek biti saostalom ~eqadi. Na mene }e, vjerovatno, sviu ku}i i zaboraviti, mo}i }u da odmaglimpreko potoka u qeskar.
Kad je samarxija kod nas u gostima, onda jemeni mnogo {to{ta dozvoqeno. Pewem se podrve}u, zavirujem na tavan, {vrqam oko poto-ka, odem ~ak i do malog mlina zavu~enog podnona{u{urena gaja. Zgodio bih tako i u Amerikusamo da znam put i da se ne bojim pasa.
– ^ekaj ti samo, oti}i }e stari Petrak –prijete mi u ku}i kad ve} sasvim prekarda{im.
A ti „Petrakovi dani“ u ranu jesen obi~nosu uvijek bili prazni~ni, sjajni i puni {apata,pa me tako povuku i o{amute da ne znam kud bihprije: kroz kukuruze, niz potok, uz brijeg.
^u~im tako na vrbi i zurim u nijem svjetlucavribqi roj, a onda se pred mojim zasjewenimo~ima odjednom razgrana gusta kro{wa pito-mog kestena s raskokanim prezrelim ~aurama:ih, u kestewar, {ta }e mi ribetine!
[ijem tako ~itav dan tamo-amo, a kad mesuton opkoli i pritjera ku}i, evo ti opetnove napasti – mjeseca.
Ispluta on iza rijetka drve}a na brijegu,bqe{tav, nadomak ruke, tajanstven i nijem,zlatopera riba. I ja zanijemim sav ustrep-tao od skrivene lopovske nade:
– Mo`da bih ga nekako mogao dohvatiti?!No}u se iznenada trgnem iza sna: viri
mjesec kroz prozor, gori ~itavo dvori{te, ibqe{tavi posjetilac unosi mi se u lice i{apu}e:
– Hajdemo!Di`em se lak, opsjednut, ali me ve} na
prvom koraku otrijezni glas vje~ito budnogdjeda:
– Baja, kuda }e{?Oni mene tako uvijek: taman krenem u
ne{to, sav ustreptao, iznad zemqe, kad nekopodvikne, a ja – coc! – o tvrdu ledinu.
Sva sre}a {to jednom u godini do|u iPetrakovi razvezani dani kad se mnogo{to{ta mo`e.
Do|e tako jednom na red i mjesec.Pekla se kod nas rakija od nekih ranih
{qiva, pa se poslom za{lo i u no}. Du{udalo za mene! Prosinula pod kazanom vatra,stric Nixo zarana se napio i zaspao, a uzogwi{te, pod kolnicom, ostali samo djed iPetrak. Djed pazi na kazan, a samarxija mu
budala{tina
raskokati se
kestewar
{iti
isplutati
ledina
prosinuti
kolnica
samarxija
parip
qeskar
na{u{uriti (se)
zgoditi
prekarda{iti
[ta je radoznalost?
Kako se pona{a i ose}a ~ovek koji je radoznao?
89
samo pravi dru{tvo, jer ne}e da se petqa niu kakav posao neposredno vezan za qude. Dakowi piju rakiju, hajde de.
Ja se motam oko wih dvojice, vi{e odma -`em nego poma`em, prislu{kujem wihovrazgovor, pa se najzad toliko osmjelim da sjed-nem sasvim blizu, ve} gotov i da zapitkujem.Pomenu{e mjesec.
– Djede, bi l’ se mjesec mogao dohvatitigrabqama? – iznenada se oglasim ja.
– Heh, {ta wemu pade na um! – do~eka djednekako s visine i ne obra}aju}i se meni negosamarxiji. – Ho}e da doku~i mjesec.
Samarxija uzdahnu i pogleda me preko ~a{e.– Pa neka, ima dje~ak pravo.– [ta ima pravo?– Pa nek proba. Kamo sre}e da sam i ja
nekad tako radio, mo`da bi mi druge ticedanas pjevale.
– Ma {ta tice, {ta... Ti se ve} napio kômoj veseli Nixo.
– Jok, pobratime – tmurno do~eka starac.– Sje}am se kao da je ve~eras bilo: pomoli semjesec nad gajem, sto metara nad na{om ku}om,a mene noge same ponesu k wemu. – Kuda? –drekne }a}a, pa za ma{ice, za kamxiju, za ... nebira ~ime }e. Zatu~e me tako, utuca, izgubihdu{u jo{ od malih nogu. A da sam se jednomoteo i po{ao, Rade, brate moj...
– Eno ga sad vidi. Ma nemoj mi tu kvaritiunuka.
– E, Rade, Rade ... ako je za nas dvojicukasno, nije za ovoga dje~aka. Hajde ti, du{o,ustaj, tra`i grabqe, pa da ja i ti krenemo,eto wega sad iza brda.
Bacam se u }o{ak po one na{e najdu`egrabqe, a stari samarxija polako ispravqanoge, ispravqa le|a, vrat i okre}e se djedu,sjede}ivom i za~u|enom.
– Nas dva odosmo, a ti ~uvaj kazan, staromlinsko kquse.
Djed je toliko zabezeknut da ve} ne umijeni da se pokrene ni da {togod upita. Dr`i uruci praznu ~a{u i gleda za nama dvojicom:{ale se, vaqda, {ta li.
Sporo napredujemo uz mra~an za{aptanbrijeg. Nad nama razgoreno nebo najavqujeblizinu najtajanstvenijeg putnika, mjeseca. Ha,tu su grabqe, samo ga zakva~imo i povu~emo,evo ga za~as u krilu.
Iz nizine, od malene tu`ne djedove vatre,odjekne povik:
– Ehej, budale, vra}ajte se!@ao me te vatrice u dolini, ̀ ao me vika~a,
ali po`ar nada mnom sve je rujniji i {iri, a imoj saputnik ohrabri se glasno rugalicom:
– Umukni, ti doqe, kewac jedan.Dura{no guramo daqe. Ja se ve} pomalo i
pribojavam kako }e to biti, lice u lice sonolika~kim mjesecom, a kao za pakost odoz-do se opet ~uje dozivawe:
– Ehej, magarci, vantazije, ozep{}ete,bog vas ubio!
– U {talu, sivowo stari, pa tamo wa~i –vra}a mu samarxija.
Jo{ mi u srcu kquca tuga za dolinom iostavqenim djedom, ali kad mi kroz kro{watodrve}e bukne u susret, sasvim izbliza, ogro-man mjese~ev po`ar, ja sve zaboravqam iuzbu|eno protepam:
grabqe
doku~iti
}a}a
ma{ice
kamxija
utucati
sjede}iv
kquse
za{aptan
zakva~iti
rujan
rugalica
kewac
dura{no
onolika~ki
vantazija
sivowa
protepati
90
– Evo ga!– Aha, vidi{ li?Starac me prima za ruku i sad zaje -
dni~ki savla|ujemo posledwu kratku uz -brdicu, a kad stignemo do samog vrha, mjeseciznenada odska~e iznad drveta pred nama iuka`e se blistav, smawen i nevino miraniznad susjedne brdske kose.
– Aha, ute~e li, je li! – pobedonosnokli~e starac. – Prepao se grabaqa, a, lolajedna.
Samarxija me ~vrsto prigrli, ne da mida se rastu`im i ka`e sokole}i me:
– Utekô lopov, pa da. Neka, neka. Hajde timeni na|i doqe u selu dje~aka od koga jemjesec klisnuo tako brzo. Nema ga. To si ti,samo ti, a i ja s tobom.
Hm, nema?!... Pa zaista nema takvogdje~aka u ~itavoj na{oj dolini. Nit sam gavidio ni ~uo za wega. Ta ne dolazi xabePetrak ba{ na{oj ku}i. Ja sam tu, ja...
– Delija na{a – dodaje Petrak kao da jekona~no na{ao onu pravu, zavr{nu rije~ za~itavo moje op~arano mjese~arsko tkawe, odkoga mi je glava tako puna da i sama po~iweda zra~i i svijetli kao `uta bundeva zaosta-la u po`wevenu kukuruzi{tu.
– Pametna djedova glava.Stojim tako u obasjanoj no}i, pred hlad-
wikavim nezemaqskim vidikom kakvi sejavqaju samo u snu, pomalo je i stra{no itu`no... Daqe se ili ne mo`e ili se ne ide,ako ve} putnik nije budala i „vantazija“,{to bi kazao moj djed, predobri du{evnistarac ~ija me qubav grije i ovdje, na ovojopasnoj granici gdje se kida sa zemqom itvrdim svakodnevnim `ivotom.
Pa ipak ... ipak hrabro, s prijegorom,gutam ovu gorku kap svoga prvog, dje~jeg,raspe}a: pored mene je ovaj smjeli, neve -zani, koji sve ho}e i sve mo`e, wegova jeruka na mom ramenu, i doqe, u toploj doli-ni, ~eka me i misli na mene onaj drugi,dobri, drago gun|alo, koji }e do kraja tugo-vati i pomiwati me ako se izgubim u svom~udesnom pohodu.
– Djede, Petra~e... – zaustim kroz stegnu-to grlo, a stari potuka~, poga|aju}i mojuneizre~enu dje~ju tugu, spremno nadovezuje:
– Idemo, delijo, idemo. Opet }emo miovamo do}i, ima kad.
Nogu pred nogu, nani`e, po mjese~ini!Kako je drag i pun svaki korak povratka. Ikako sve vi{e raste, primi~e se i u samomsrcu razgara djedova neumorna vatrica. Enoje, bdije, zove i pokazuje nam put.
– He, he, ipak nas ~eka stara paripina –rakoli se Petrak. Ne otpisuju se tako lakoovake dvije delije.
– Evo ih, vra}aju se budala{i! – do~ekaonas je djed Rade, ~ak nam i u susret izlaze}ikao da sti`emo bogzna odakle, mo`da ~ak izAmerike. – [ta je, dohvatiste li mjesec?
– To tebe ne budi briga – otresa sesamarxija. – Ti samo sjedi pod tom tvojomkolnicom i peci rakiju, a nas dvojica znamosvoj posao.
Znamo li – ne znamo, to mi ba{ nije jasno,ali, onako uzbu|en i premoren od ~udesnogno}nog do`ivqaja, brzo sam zadrijemao me|udjedovim koqenima, ja, velika delija, smjelilovac na mjesec, naoru`an grabqama triputduqim od mene. Posqedwe {to mi je od teve~eri ostalo u o~ima bio je razigranplami~ak djedove vatre, koji se neosjetnopreselio i u moj san, i tamo se razastro umo}an i stravi~an mjese~ev po`ar.
Djed me je, ka`u, na rukama odnio ukrevet (kakva bruka za velikog putnika!).Tamo sam svu no} bulaznio, vrtio se i budiobrata, svoga sulo`nika. Djed je grdioPetraka i „wegov benasti kowski mjesec“,mama me je umila ledenom vodom, a kad tonije pomoglo, pri{ila mi je dvije-tri uzobraze, pa sam se primirio i slatko zaspao.
Sjutradan, u golubije sun~ano jutro, sve jeve} bilo iza mene kao san, samo san. Nit mise pri~alo ni zapitkivalo o tome. Tako je,kanda, bilo i s djedom i Petrakom. Sjedilisu kod kazana, a kad sam se ja pojavio, oni nipo ~em ne pomenu{e sino}ni do`ivqaj. Kaoda im je bilo zazorno da se podsje}aju nane{to daleko od svjetlosti dana i zdrave
primati
ute}i
lola
sokoliti
klisnuti
du{evan
prijegor
raspe}e
potuka~
rakoliti se
budala{
otresati se
bulazniti
sulo`nik
zazorno
91
pameti, u ~em se nije lijepo na}i ni kaosau~esnik ni kao svjedok.
Jedino stric Nixo, koji nit je {ta vidioni ~uo, nagazio je, onako mamuran, na onemoje gre{ne osvaja~ke grabqe, pa senadovezao brondati, nikako da sja{e: te koostavqa grabqe gdje im nije mjesto, te {tatrebaju grabqe oko rakije, te znaju li „oni,rasipnici“ (koji to oni?) kako je te{konabaviti dobre grabqe, te ova se ku}arasku}ava, te ovo, te ono... Najzad je tolikodosadio svojim zvocawem da je Petrakuprevr{ilo i on, kao gost i star ~ovjek, na|ese pobu|en da ga uru`i:
– Daj se ve} jednom smiri, kowska muvo![ta smo radili? Skupqali mjese~inu idjeli u stogove, eto {ta smo. Mogao si i ti snama da se nijesi naqoskao.
Odgun|a stric kako ba{ ni „mjese~ari“nijesu bogzna koliko pametniji od pijanaca,pa se brzo nekud izgubi. (– Ode da spava –
primjeti Petrak.) Ostadoh ja sâm, nekakokao ravnopravan i tre}i, uz dvojicu za -vjerenika koji su znali za minuli no}nido`ivqaj s mjesecom.
I kako tada, tako i do dana{weg dana:stojim raspet izme|u smirene djedovevatrice, koja postojano gorucka u tamnojdolini, i stra{nog bqe{tavog mjese~evogpo`ara, hladnog i nevjernog, koji raste nadhorizontom i silovito vu~e u nepoznato.
Pa se onda, katkad, `alovito upitam, kaoda sam nagazio na one stri~eve grabuqe izdjetiwstva:
– Je li pametnije biti mjese~ar ili smirom sjediti kod svoje ku}e, pa kad zagusti,tje{iti se rakijom kao moj strikan?
Branko ]opi} (1915–1984)ro|en je u selu Ha{ani u Bosni.Napisao je dvadeset kwiga zadecu i omladinu i jo{ tolikoza odrasle. Najpoznatije su:U carstvu leptirova i medveda,Pri~e ispod zmajevih krila,Do`ivqaji ma~ka To{e, Deda
Tri{in mlin, Magare}e godine,
Orlovi rano lete, ^arobna {uma,
Ba{ta sqezove boje i druge.
� Kakav problem ima de~ak Baja u ovoj pri~i? [ta ga to mu~i?� Prona|i u tekstu i podvuci re~enice koje ukazuju na de~akovu dilemu.� Na koji na~in de~ak poku{ava da re{i svoj problem?� Navedi re~enice kojima se iskazuje de~akova `eqa za istra`ivawem sveta i za slobodom.� Navedi re~enice koje predstavqaju zabrane odraslih.� Iz ~ega zakqu~uje{ da je de~ak radostan zbog slobode koja nastaje kada do|e Petrak?� Kakav je mesec koji budi de~aka i kako ga poziva?� Objasni re~enicu: Oni mene ... a ja – coc!...
� Objasni po ~emu se vidi da je de~ak Baja radoznao, da ho}e da sazna ono {to je
nepoznato, da `eli nove do`ivqaje.� Po ~emu zakqu~uje{ da je de~ak ma{tovit?� Petrak je radoznalac, lutalica, veseqak, otvoren prema svetu. Navedi primere koji
potvr|uju te wegove osobine.� Deda Rade je skroman, razborit, bri`an, ose}ajan, posve}en porodici. Iz kojih
wegovih postupaka to mo`e{ da zakqu~i{?
mamuran
brondati
sjahati
rasku}avati se
zvocawe
stog
naqoskati se
92
Odobravam zbog toga {to
Ne odobravam zato {to
� Da li odobrava{ de~akovu `equ da dohvati mesec?
� Napi{i obja{wewe Petrakovih re~i: „Pa, nek proba. Kamo sre}e da sam i ja
nekad tako radio...“.
� Objasni de~akovu dilemu koja se javqa onda kada poku{ava da dohvati mesec
i wegovo dvoumqewe izme|u topline doma i ~arolije meseca koja ga mami. Kakavje tvoj stav u vezi s tim?
� Kako bi odgovorio na pitawe s kraja ove pri~e? Za{to bi tako odgovorio?
� Podeli pri~u na pet delova i svakom od wih daj naslov:
!
"
#
$
%
� Navedi jo{ neke primere koji pokazuju kako pisac gradi humor u ovoj pri~i.
- upotrebom prejakih re~i: paripe,
- neskladom izme|u o~ekivanih doga|aja i onoga {to se de{ava:
� Odredi stilske figure i objasni wihovo
zna~ewe:kquca mi tuga za dolinom i ostavqenim djedom
93
� Prona|i u tekstu i prepi{i jo{ neke izraze i re~i koje pisac koristi da bi
slikovito do~arao:
- qudski govor: grok}u, klik}u,
- dan: sjajan,
- mesec: ble{tav,
- jutro: golubije,
- breg: mra~an,
- nebo: razgoreno,
pa se nadovezao brondati
� Razmisli o pro~itanom tekstu i u vezi s wim
nastavi zapo~ete misli: Nisam znao da
Svi|a mi se
Pitam se
[ta bi se dogodilo ako
BRANKO ]OPI] O DETIWSTVU
„Volim da pi{em kwige odetiwstvu, kwige za decu... Akad zavr{im takvu jednu kwigu,ja se ose}am veseo i raspo -lo`en kao da se vra }am sa nekesve~anosti...
I haj-haj, pa zar oko nasnije sve jedno veliko detiw s tvoi bezbri`ni nesta{luk, jednoveliko hodawe na glavi kojesamo uozbiquju i kvare strogemame, poqari, ̀ andari, popovii razni drugi od kojih semora{ kriti i bje`ati, a nisam ne zna{ zbog ~ega...“
stilska figura:
zna~ewe:
stilska figura:
zna~ewe:
Da li zna{ kolika je najve}a dubina mora i okeana?
[ta misli{, kako izgledaju te dubine?
94
milja
@il Vern]lovan Vitezovi}
DVADESET HILJADA MILJA POD MOREM(odlomak)
Bli`ila se pono}. Voda je bila potpunomra~na, ali kapetan Nemo mi je pokazao u dalji-ni crvenkastu ta~ku, kao neku svetlost, udaljenuoko dve milje od Nautilusa. Nisam mogao dapretpostavim kakva je to vatra bila, otkuda i kakose odr`avala u vodi. U svakom slu~aju, ona namje svetlela, istina nejasno, ali sam se uskoronavikao na mrak i tada sam shvatio za{to namnisu potrebne Rumkorfove elektri~ne lampe.
Kapetan i ja smo i{li jedan pored drugogpravo prema ozna~enoj vatri. Ravno tle se poste-peno uzdizalo. I{li smo dugim koracima uzpomo} {tapova. Ali smo ipak sporo napredovali,jer su nam noge stalno upadale u neku vrstumulja pome{anog s algama i glatkim {ljunkom.
To kamenje je bilo rasuto po okeanskomdnu po izvesnom redu koji nisam mogao daobjasnim. Prime}ivao sam neprocenjivo duga~kebrazde kako se gube u mra~nim daljinama. Biloje jo{ ~udnih pojava koje nisam mogao da raz-jasnim. ^inilo mi se da olovnim cipelamagazim po rasutim kostima i da one krckaju podmojim korakom. Kakvom smo to prostranomdolinom prolazili? Hteo sam da pitamkapetana, ali jo{ uvek nisam razumevao govorznacima kojima se jedino moglo sporazumevatiu podvodnim {etnjama.
Sve se vi{e poja~avala crvena svetlost kojanas je vodila i obasjavala nam vidik. Vrlo me jeinteresovalo prisustvo tog ognji{ta pod vodom.Da li je ta pojava bila u vezi sa elektricitetom? Ili}u videti neku prirodnu pojavu, jo{ nepoznatunau~nicima sa zemlje? Ili je to mo`da, pro{lo mije kroz glavu, delo ~ove~ijih ruku? Mo`da }usresti u tim dubinama prijatelje kapetana Nema
koji, kao i on, `ive tim ~udnim `ivotom i on imsada ide u posetu? Mo`da }u tu nai}i na ~itavukoloniju izbeglica koji su, siti zemaljske bede,po{li da tra`e i na{li nezavisnost u dubinamaokeana? Sve takve lude, nemogu}e misli su miprolazile kroz glavu i u tom prenapetomdu{evnom stanju u kome sam bio zbog svih~uda koja sam neprestano gledao, ne bih seza~udio da sam otkrio na dnu mora neki grad okome sanja kapetan Nemo!
Put je bivao sve osvetljeniji. Sa vrha jedneplanine, visoke osam stotina stopa, zra~ila jebela svetlost. Ali to {to sam ja video bio jesamo odblesak od vode. Izvor te neobja{njivesvetlosti bio je na drugoj strani planine.
Po kamenom tlu Atlantika, izbrazdanomkao lavirint, kapetan Nemo se kretao bez okle -vanja. On je poznavao taj mra~ni put. Bez sum-nje je vi{e puta pro{ao njime i nije mogao da seizgubi. Pratio sam ga sa nepokolebljivim pove -renjem. Izgledao mi je kao neki morski duh idok je kora~ao preda mnom, divio sam se nje-govom visokom stasu koji se ocrtavao kao crnasenka prema svetlom horizontu.
Bio je jedan ~as po pono}i. Stigli smo dopodno`ja planine, ali da bismo se popeli, tre-balo je da pro|emo te{ko prohodnim stazamakroz {umu {iblja.
Da, niska {uma mrtvog drve}a, bez li{}a, bezsoka, okamenjenog u vodi, izme|u koga suovde-onde str~ali visoki borovi. Kao ugljeni -sano, drve}e je stajalo uspravno, a grane, kaoizrezane od crne hartije, ocrtavale su se jasnoprema vodenoj tavanici. Kao kad bi se zamislila{uma Harca na padini potopljene planine. Staze
!
"
#
$
95
su bile zakr~ene algama i vodenim travama pokojima je vrveo svet glavono`aca. Hvatao sam seza stabla dok sam se peo uz stene, kidao morskepuzavice koje su se vile s drveta na drvo i pla{ioribe koje su se krile po granama. Bio sam zaneti nisam vi{e ose}ao umor. I{ao sam za neumorn-im vo|om.
Kakav prizor! Kako da ga predstavim? Kakoda opi{em drve}e i stene okru`ene vodom, kojisu donjim delom tonuli u stravi~an mrak, avrhovima bili osvetljeni crvenkastom svetlo{}ukoju je udvostru~avao vodeni blesak? Dok smose peli, stene su se odronjavale za nama uz pot-mulu buku kao lavina. Levo i desno su se videleprostrane zaravni, kao da ih je ~ovek isklesao, ikatkad sam se pitao ne}e li odne kud da iskrsneneki stanovnik ovih podmorskih krajeva.
Ali kapetan Nemo se stalno peo. Nisamhteo da zaostanem i hrabro sam i{ao za njim.Palica mi je bila od velike pomo}i. Svakinespretan korak mogao je da bude opasan natim uskim stazama, use~enim na obroncimakratera, ali ja sam kora~ao sigurno i nisamose}ao vrtoglavicu. ^as sam preskakao dubokepukotine preko kojih se na kopnu ne bih usu-dio da pre|em, ~as sam prelazio preko nesi -gurnog brvna preba~enog preko ambisa, negledaju}i pod noge, po{to mi je pogled biozauzet posmatranjem lepota ovih predela.Ogromne stene su bile nagnute nad nepravil-no isklesanom osnovom, kao da su prkosilezakonu ravnote`e. Prirodne kule, {iroki
blokovi izreckani kao bedemi na tvr|avama,naginjali su se pod uglovima pod kojima se nebi odr`ali na suvu zbog dejstva Zemljine te`e.Zar nisam i ja osetio tu razliku koju stvaragustina vode kad sam se, uprkos te{komodelu, metalnoj kapi i olovnim cipelama, kre-tao kao divokoza uz nepristupa~ne vrleti?
Posle dva ~asa od napu{tanja Nautilusapre{li smo {umski pojas i nad na{im glavamase dizao sto stopa visok vrh planine, kao crnasenka na ble{tavoj svetlosti sa suprotnepadine. Jata riba su se dizala ispred na{ihnogu, kao popla{ene ptice u visokoj travi. Ustenama su bila izlokana nepristupa~naudubljenja, duboke pe}ine, nedosti`ne prova -lije u kojima su se kretale ogromne prilike. Krvmi se ledila kad bi se pojavila neka d`inovskaantena i prepre~ila mi put ili se ~ulo iz mra~nih{upljina stra{no {kljocanje makazama! Hiljadusvetlih ta~aka u pomr~ini: o~i d`inovskihmorskih paukova skrivenih u jazbinama.Rakovi su se propinjali kao oklopnici i pripokretu izvodili {um nalik na zveket gvo`|a, astra{ni polipi su pru`ali pipke kao `ivo {iblje odzmija.
Kakav je to bio ~udan, jo{ nepoznat svet?Kom redu su pripadali ti zglavkari kojima jestena slu`ila kao drugi oklop? Gde je prirodaotkrila tajnu njihovog postojanja i koliko vekovaoni tako `ive u najdubljim slojevima okeana?
Ali nisam mogao da se zaustavim. KapetanNemo nije obra}ao pa`nju, po{to je ve} bio
% &
glavono`ac
vrlet
zglavkar
'
96
navikao na stra{ne `ivotinje. Stigli smo na prvuzaravan gde su me ~ekala i druga iznena|enja.Tu su se nazirale `ivopisne ru{evine, koje supoticale od dela ~ovekovih ruku. U velikimgomilama kamenja mogli su se nazreti nejasnioblici dvoraca, hramova pokrivenih rascveta -lim biljem i, umesto br{ljanom, obraslih debe-lim slojem algi i morskih trava.
Koji je to deo sveta bio potopljen u katakliz-mi? Ko je postavio to stenje i kamenje kaospomenike preistorijskih hramova? Gde sam tobio, kuda me je odvela ma{ta kapetana Nema?
Hteo sam da ga to pitam. Po{to nisam mogao,zaustavio sam ga. Uhvatio sam ga za ruku. Ali mije on samo mahanjem glave pokazao poslednjivrh planine, kao da je hteo da ka`e:
– Hajde, jo{ idi, idi stalno!Poslednjim naporom sam i{ao za njim i za
nekoliko minuta popeo sam se na vrh uzdignutnekoliko desetina metara iznad cele stenovitemase.
Posmatrao sam padinu kojom smo sepopeli. Planina se dizala svega oko sedamstotina do osam stotina stopa iznad doline, alisa suprotne strane visina joj je bila dvostruka.Daleko sam obuhvatio pogledom veliki prostorosvetljen jakom svetlo{}u. Ta planina je ustvari bila vulkan. Pedeset stopa ispod vrha,usred ki{e kamenja i {ljake, kuljala je bujicalave iz {irokog kratera i rasprskavala se u vodikao plameni vodopad. Vulkan je tako osvet -ljavao dolinu do krajnje granice horizonta.
@il Vern (1828–1905) poznati je fran-cuski i svetski pisac. Napisao je nau~no-fantasti~ne romane Put oko sveta za80 dana, Put na Mesec, Deca kapetanaGranta, Pet nedelja u balonu, Put u sredi{teZemlje, Dvadeset hiljada milja pod moremi dr. U njima je predvideo mnoganau~na otkri}a do kojih }e do}i 50 ili 100 godina kasnije. U njegovovreme nije se znalo za podmornice i svemirske letilice, niti {ta se krije u dubinama mora ili na Mesecu.
� Nau~nofantasti~ni romanili pripovetka su knji`evnadela u kojima se opisujuizmi{ljeni svetovi i ~udesnanau~na otkri}a. Radnja seobi~no de{ava na drugojplaneti, u budu}nosti iliu nekoj zemlji iz ma{te.
KNJI@EVNI POJMOVI
Rekao sam da je podmorski krater izbaci-vao lavu, a ne vatru. Vatri je potreban kiseonikiz vazduha, a on se ne stvara pod vodom; alilava ima sopstvene principe u`arenja i mo`e dadostigne belo usijanje, pobedni~ki se bori svodom i s njom u dodiru stvara vodenu paru.Brze struje su rastvarale i odnosile sve gasove,a bujica lave je klizila do podno`ja planine.
Tu, pred mojim o~ima se, u stvari, pojavlji-vao sru{en, razoren, potopljen grad, s razbije -nim krovovima, poru{enim hramovima, razva -lj enim svodovima, stubovima poleglim pozemlji, gde se jo{ ose}ao smisao za skladneproporcije toskanske arhitekture; malo dalje,ostaci velikog vodovoda; ovde, uzvi{enje nekogakropolja s lebde}im oblicima partenona; tamo,ostaci keja, kao da je nekad neka anti~ka luka{titila trgova~ke brodove i ratne la|e kraj obalenekog i{~ezlog okeana; malo dalje jo{, duga~kelinije sru{enih zidina, puste {iroke ulice, ~itavajedna Pompeja potopljena vodom, koju jekapetan Nemo vaskrsavao pred mojim o~ima!
Gde sam? Gde sam? Hteo sam po svakucenu da znam, hteo sam da govorim, hteo samda zbacim metalnu loptu s glave.
Ali kapetan Nemo mi je pri{ao i zaustaviome jednim pokretom. Zatim je podigao par~ekredastog kamena, pri{ao jednoj bazaltnojsteni i napisao samo jednu re~:
ATLANTIDA(Preveo Bora Gruji})
(
)
krater
princip
usijanje
proporcija
akropolj
partenon
bazaltan
97
� Prona|i i dopi{i razli~itim bojama jo{ neke izraze koji u tekstu opisuju kako izgleda:
- kapetan Nemo: kao neki morski duh,
- biljni svet morskih dubina: niska {uma mrtvog drve}a,
- `ivotinjski svet mora: o~i d`inovskih morskih paukova,
- podvodni vulkan: kuljala je bujica lave,
� Prona|i i dopi{i jo{ neka pore|enja iz teksta kao {to je ovo: jata riba su se dizala ...kao popla{ene ptice u visokoj travi,
� Prona|i i napi{i jo{ neke epitete: mra~ni (put),
� Smisli i napi{i naslov za svaki deo teksta ozna~en brojem.
� Navedi razloge zbog kojih smatra{ da je roman Dvadeset hiljada milja pod moremnau~nofantasti~ni roman.
- potonuli grad: duga~ke linije sru{enih zidova,
� U kom je licu napisan ovaj tekst?� Koja je tema ovog teksta (o ~emu se u njemu govori)? � Ko je glavni lik ovog odlomka iz romana? � Navedi neke osobine glavnog lika. Na osnovu ~ega to zaklju~uje{?
!
"
#
$
%
&
'
(
)
98
Gustav [vab
PROMETEJ
U davna, davna vremena, ka`e staro gr~kopredawe, na zemqi su ve} postojali nebo,more, biqe i `ivotiwe. More se talasalo ihu~alo, a u vazduhu se orio pti~ji poj.
Tada stupi na zemqu jedan gorostas, titanPrometej, potomak prastarog bogovskog ple-mena koje je vrhovni bog Zevs nekada zbaciosa prestola i li{io uprave nad svetom.
On od grude zemqe na~ini ~oveka i obdariga dobrim i r|avim osobinama, a bogiwaPalada Atina podari mu `ivot i razum.
Tako posta{e prvi qudi. Ali oni dugovremena nisu znali kako da se poslu`e ruka-ma, nogama i umom: gledali su a nisu videli,slu{ali su a nisu ~uli. Nikakav zanat nive{tinu nisu znali. Nisu umeli da te{ugrede ni bruse kamewe, nisu znali da pekucigle ni ku}e da grade. Nisu pouzdano znalikad je zima, niti kad je prole}e oslavilo.Vrveli su i lutali tamo-amo kao mravi, i sve{to bi radili, bilo im je bez plana i ra~una.
Tada se Prometej sa`ali na qude i zauze seza te jadne stvorove. On ih nau~i da grade ku}ei kolibe, da pre`u `ivotiwe u jaram i koristeih u raznim poslovima, nau~i ih da izra|uju~unove i jedra, da po moru brode. Nau~i ih daposmatraju izgrevawe i zalazak zvezda i uputiih u ve{tinu brojawa i ra~unawa.
On im pokaza kako se iz zemqe dobijagvo`|e, zlato i srebro, uputi ih u sva znawai ugodnosti zemaqskog `ivota.
Postarao se i za wihov boqi `ivot izdravqe. Niko dotle nije znao koje je jelo ipi}e zdravo za ~oveka, niko nije znao da od
uqa pravi melem za rane, te je silan narodbez lekova umirao.
Svim tim znawima i ve{tinama Pro -metej nau~i qude.
Na Olimpu je vladao Zevs sa svojomdecom. Ti mladi bogovi obrati{e pa`wu nanovi rod qudski koji sad be{e nastao. Zasvoju za{titu koju su pru`ili qudskom roduzahtevali su od qudi po{tovawe i obo ̀ a va we,pa odr`a{e i jedan zbor bogova i qudi da nawemu odrede prava i du`nosti qudi. Na tajzbor do|e i Prometej. On je hteo da spre~ibogove da natovare na qude prevelikeobaveze.
Ali je tog titanskog sina prevarila wegovadrska pamet, jer ga navede da obmane bogove.On zakla jednog bika, ise~e ga na komade ina~ini dve gomile – na jednu stavi meso,utrobu i slaninu, a na drugu, ve}u gomilu,gole kosti u loju skrivene – pa re~e bogovi-ma da izaberu {ta im se dopada.
Zevs prozre wegovu nameru, pa re~e:– Prometeju, ti to nisi kako treba podelio!Prometej mu lukavo odgovori:– Veliki Zevse, ti sam izaberi deo koji
ti srce `eli!
predawe
Prometej
gorostas
titan
li{iti
oslaviti
jaram
Da li si ~uo za neki mit o bo`anstvima stare Gr~ke?
99
Zevs se razquti i namerno uze loj.Kad se skide loj, pokaza{e se kosti. Zevs
viknu: – A ti, Japetov sine, jo{ nikako da se
odu~i{ od podvala i prevara!I Zevs naumi da se Prometeju zbog te pre-
vare osveti, pa ne htede da podari ni wemu niqudima dar koji im je namenio da bi krunisaostvorewe sveta i qudi: ne dade im vatru.
Ali se mudri Prometej ni tu ne dadezbuniti: uze duga~ku stabqiku nekog xino v -skog suncokreta i pribli`i se ogwenimsun~evim ko~ijama, na kojima Sunce letikroz vasionu, i hitro zapali stabqiku. Saupaqenom stabqikom spusti se on na zemqu ina~ini ogromnu loma~u ~iji su plamenovisukali visoko u nebo.
Stra{no se ozlojedi Zevs Gromovnik kadto vide, pa da bi se osvetio svom protivnikuPrometeju, odmah stvori zlo i kao prokletstvoposla ga na zemqu: naredi ve{tom nebeskomkova~u Hefestu da mu iskuje lik lepe devojke.Bogiwa Atina, koja je tako|e postalasurevwiva na Prometeja, umota taj lik u sjaj -no ruho i veo, o`ive ga svojim dahom, ukrasiglavu cve}em i zlatnom trakom, i na~ini
krasnu devojku; bog Hermes joj podari jezik, abogiwa Afrodita qupkost.
Tako je Zevs stvorio zanosnu lepu devojkukojoj predade divnu zlatnu kutiju punu svako-jakih zala i nesre}a. Toj devojci Zevs dadeime Pandora {to zna~i: sva~im obda rena, paje otprati na zemqu me|u qude i bogove.
Pandora se uputi mladom Epimeteju, bratuPrometejevom, pa mu dade onu kutiju kaoZevsov dar. Iako je Epimetej sve~ano dao re~svom bratu da od bogova nikakve poklonene}e primati, kad vide prelepu Pandoru idivnu zlatnu kutiju, zaboravi svoje obe}awei primi bogovski dar.
Kad Pandora po Epimetejevoj `eqi di`epoklopac kutije da bi mu pokazala darove, izwe izlete ~itavo jato zala, pa se kao muwerazlete{e i ugwezdi{e po celom svetu. Nadnu kutije be{e ostala samo nada. No, na znaksilovitog Gromovnika, Pandora brzo spustipoklopac i nada ostade zatvorena u kutiji.
Me|utim, zlo i nevoqa preplavi{e zemquu svim oblicima: bole{tine lutahu dawu ino}u kroz narod; ~itava vojska groznicetreskavice napade qude sa svih strana, asmrt ubrza svoje korake. Titanski sin
ozlojediti se
surevwiv
100
� Prometej, junak iz gr~ke mitologije,
postao je simbol (znak) neprestaneborbe ~oveka protiv sila zla, nepravdei `eqe za stalnim napretkom.
� Re~i Prometej i prometejstvo i izrazi
prometejska snaga, prometejska pobuna,prometejske muke tako|e ozna~avajupobunu, bitku, trpqewe i upornostu borbi protiv sile i nepravde.
� Mit je predawe iz starih vremena
o bo`an stvima, legendarnim li~no sti -ma, herojima i doga|ajima.
KWI@EVNI POJMOVI
Gustav [vab (1792–1850)~uveni je nema~ki kwi ̀ ev -nik. U svetu je poznat pokwizi Pri~e iz klasi~ne
starine iz koje poti~ei ova pri~a o Pro meteju.Osim toga, zna~ajne su mui pesme Kowanik na
Bodenskom jezeru i Oluja.
Prometej gun|ao je i ru`io zbog te bo`anskenapasti, smi{qaju}i kako da se osveti.
Ali bog Zevs htede jo{ te`e da kazniPrometeja, te predade tog prkosnika vatrenombogu Hefestu i wegovim slugama. Ovi gasveza{e, pa ga te{kim lancima prikova{eza strmu liticu planine Kavkaza.
Hefest je nerado ispunio Zevsovu zapo -vest, ali {ta je mogao, morao se pokoritivoqi vrhovnog boga.
Tako je Prometej zakovan visio na stra-hotnoj litici i nije mogao umorne ruke inoge nikud da pokrene. Mada su ga vetrovi,sveop{ta majka Zemqa i upravqa~ sun~evihko~ija Helios mnogo `alili i molili da sepokori i Zevsu popusti, i mada mu je i samZevs novim strahotama pretio, on ne savikolena i ne htede da moli za milost.
– Ono {to mu je sudbina namenila – govoriobi on – to mora podnositi ~ovek koji je kadarda uvidi nesavladivu silu neizbe`nosti.
Ali Zevs je ispunio svoju pretwu: onposla zarobqenom Prometeju ogromnog orlakoji mu je iz dana u dan kidao i pro`diraoxigericu; iskidano meso bi preko no}i opetzaraslo i podmla|ivalo se.
Trideset hiqada godina imalo je da trajeto mu~ewe i nije se moglo okon~ati sve dokneko dragovoqno ne bi pristao da se ̀ rtvuje iPrometeja na tim stra{nim mukama zameni.
Neizbrojne godine tako pro|o{e.Najzad osvanu dan oslobo|ewa.Posle mnogo stole}a ne~uvenih muka,
nai|e onuda junak Herakle koji be{e po{aopo hesperidske jabuke.* Kad ugleda orlu{inukako kqunom ~upa grudi Titana, zape luk iodape strelu, pa ubi stra{nu pti~urinu i oslo -bodi gorostasa od okova.
A da bi se ipak ispunila Zevsova voqa,prikova{e za stenu kentaura (~udovi{tepola ~ovek, a pola kow), koji drage voqepristade da `rtvuje svoj `ivot za Pro -meteja. Da ne bi razgnevio Zevsa {to seoslobodio okova pre odre|enog vremena,Prometej stavi na prst gvozdeni prsten nakome se nalazio jedan kami~ak od onekavkaske stene.
Tako je Zevs mogao re}i da je odr`ao re~i prikovao neprijateqa, Titana Prometeja,za sva vremena za kavkasku stenu.
A i qudi od tog doba nose u prstewu kamewe.(Preveo Jovan Maksimovi})
* Hesperidske jabuke su zlatne jabuke iz vrta Hesperida koje je bogiwazemqe Gea poklonila Zevsu i Heri prilikom wihovog ven~awa.Hesperide su bile ~uvarke tog vrta.
101
� Kako su, prema ovom mitu, stvoreni prvi qudi?� Koje su probleme imali qudi u po~etku, po{to su stvoreni?� ^emu je sve Prometej nau~io qude?� Za{to se Zevs razgnevio na Prometeja?� Na koji je na~in Prometej darovao qudima vatru?� Kako je stvorena Pandora, devojka sva~im obdarena?� [ta se dogodilo sa Pandorinom kutijom?� Kako je Zevs kaznio Prometeja?� Na koji se na~in Prometej odnosio prema ovoj kazni?� Kako je Prometej oslobo|en?� Objasni nastanak obi~aja no{ewa prstena s kamenom.
� Koje Prometejeve osobine i na~ine pona{awa smatra{ dobrim? Objasni za{to.
� Koje Prometejeve osobine i pona{awa ne smatra{ dobrim? Napi{i za{to.
� Smisli i napi{i ~ime bi napunio Pandorinu kutiju i {ta bi potom pustio u svet.
� [ta bi zatvorio u takvu kutiju da se ne {iri po svetu?
� Navedi {ta sve u ovoj pri~i predstavqa snagu dobra.
� Navedi {ta sve predstavqa silu zla.
102
Stevan Rai~kovi}
BAJKA O ZRNU PESKA
Na pustiwski pesak, koji je le`ao nepo-mi~no, padali su u`areni zraci sunca. Svudaunaokolo, do u nedogled, vladala je muklati{ina. Tako je to trajalo danima i meseci-ma, godinama i vekovima.
Jedno maleno zrnce, koje se nalazilo napovr{ini pe{~anih naslaga, otpo~e jednogajutra, nekim ~udom, da misli. U wegovojsi}u{noj glavi rojile su se velike slike onekom druk~ijem i neobi~nijem `ivotu.Pe{~ano zrnce je za`elelo da se pokrene izsvoje za`arene jednoli~nosti, da napustiovo dosadno mesto sa kojeg se nije ~uo ni{um, ni glas, niti se moglo bilo {ta, sempeska, videti.
Uto dunu pustiwski vetar.Jedan sloj peska sa povr{ine pokrenu se
sa svoje nepomi~nosti i polete kroz vazduh.U sivom pe{~anom oblaku, koji je plovio nadpustiwom, nalazilo se i zrnce koje misli. Uwegovoj si}u{noj glavi prvi put je likovalamisao:
„Po~elo je, najzad!“Posle nekoliko ~asova vazdu{ne vo`we
zrnce pade kraj jedne zelene oaze. Na}uliloje svoj si}u{ni sluh i oslu{kivalo veselo
klokotawe izvora. Dani i no}i su postajalisve zanimqiviji. U oazu su navra}ali bedui-ni sa kamilama. Dovikivali su se me|usobom, a ponekad i pevali. O, koliko je samotada bilo {umova!
Meseci i godine su prolazili. U si}u { -noj glavi su ponovo otpo~iwale da se rojevelike slike o druga~ijem `ivotu.
I od tada, kako bi dunuo vetar, tako bi izrnce koje misli ulazilo u sivi pe{~anioblak, koji bi ga preseqavao na sve novija izanimqivija mesta.
Si}u{na glava nije mirovala. Stalno suse u woj rojile velike slike. Maleno zrnce jesve ~e{}e `udelo za novim vetrom koji mu jeuvek donosio promenu.
Jednoga dana dunu neki stra{ni vetar kojije satima vitlao pe{~ani oblak nad pusti-wom sve dok ga ne nanese nad morsku pu~inu.Tako se maleno zrnce na|e i na morskom dnu.
Posmatralo je sada velike i male ribe ioslu{kivalo iznad sebe huku talasa.
Vodene struje koje su ga vaqale pre-mesti{e ga najzad i do mesta odakle subageri vadili pesak za gradwe. Kad se jedno-ga jutra zrnce probudilo na lopati, otpo~ewegova duga vo`wa. Samo, ovoga puta, bezvetra. Vozilo se sada kamionima, vozovimai kolicima. U wegovoj si}u{noj glavi care -vala je samo jedna misao:
„To je, dakle, onaj veliki `ivot!“U nekom velikom gradu, u nekoj velikoj
ulici, radnici ga pome{a{e sa `itkimkatranom i ugradi{e u asfalt. Danima supreko wega, uz buku, prelazile automobilske
[ta je bajka?
Po ~emu se bajke razlikuju od drugih vrsta pripovedaka?
Stevan Rai~kovi}(1928–2007) ro|en je u Neresnici u Srbiji.Objavio je nekoliko kwigaza decu: Veliko dvori{te,
Dru`ina pod suncem, Gurije,
Vetrewa~a, Male bajke (izkoje je i ova pri~a) i druge.
!
"
#
$
%
beduin
103
gume. Maleno zrnce je sa osmehom oslu{ki-valo `amor velegrada, sve dok mu se ponovone ukaza slika o druk~ijem `ivotu.
Zrnce koje misli je napregnuto o~ekiva-lo vetar.
Ali, kada se vetar pojavio, zrnce nijeuspelo, onako zarobqeno u asfaltu, ni zadlaku da se pomeri sa svoga mesta.
Vetar je ulicom, preko wega, veselovitlao samo izgu`vane hartijice.
� Po ~emu ti ova pri~a li~i na bajku?
Po ~emu se razlikuje od bajke?� Podvuci plavom bojom re~enice iz
kojih se vidi zbog ~ega je junak ovepri~e, maleno zrnce peska, `eleloda se pokrene i da napusti mesto ukojem `ivi.
� Za{to je zrnce iznenada uzviknulo:
„Po~elo je, najzad!“?� Zbog ~ega je zrncetu u oazi bilo
zanimqivo?� Kuda je sve putovalo zrnce peska
posle odlaska iz oaze?
� Delovi pri~e su obele`eni brojevima. Napi{i koje zvukove zrnce ~uje u kom delu
teksta.
Zvukovi u delu 1:
Zvukovi u delu 2:
Zvukovi u delu 3:
Zvukovi u delu 4:
Zvukovi u delu 5:
� Opisuju}i do`ivqaje zrnca peska Stevan Rai~kovi}, u stvari, govori o ne~em drugom.
O ~emu, zapravo, govori ova pri~a?
� [ta misli{ o sudbini zrnca?
� U pri~i o Nikoli Tesli pokrenuli smo razmi{qawe o zna~aju promena za ~ovekov
`ivot. U tabeli je prostor za pore|ewe ova dva teksta. Uporedi odnos dva autoraprema promeni.
� [ta ti misli{
o promenama?Navedi svojemi{qewe i dvarazloga zbog kojihtako misli{.
Nikola Tesla: Promena je... Stevan Rai~kovi}: Promena je...
� Zameni kraj pri~e (peti deo) nekim drugim zavr{etkom.
Ako misli{ da su promene dobre, neka kraj bude poziti-van, a ako misli{ da su lo{e, neka bude tu`an.
DOMA]I ZADATAK
Seti se {ta smo nau~ili
Autorska kwi`evnost
Lirika
1. 1.
Epika Drama
Lirska opisna pesma� pesma u kojoj pesnik
iskazuje misli i ose}awakroz opis prirode
PRIMER:
Zimsko jutro, V. Ili}
Nau~nofantasti~ni romanili pripovetka� kwi`evno delo u kojem se opisuju izmi{qeni svet
i ~udesna nau~na otkri}a; radwa se obi~no de{avana drugoj planeti, u budu}nosti ili u nekoj zemqi izma{te
PRIMER:
Dvadeset hiqada miqa pod morem, @il Vern
Narodna kwi`evnost
Narodna poezija
1.
Narodna proza
2.Lirsko-epske pesme
3.Epske pesmeLirske pesme
� Mitolo{ke
narodne pesmepesme u kojima se javqaju likovi i doga|aji zasnovani na ~ovekovom verovawu u natprirodna bi}a
PRIMER:
Vila zida grad
� Obredne
narodne pesmepovezane su sa obredimakojima treba da seumilostive prirodne i bo`anske sile, da~oveku podare bogat rod,zdravqe, dobru `etvu i sl. Mogu biti: lazari~ke,|ur|evske, kraqi~ke,dodolske i druge
PRIMER:
Vojevao beli Vide
5
Kad mati mesimedewake
U^I]EMO:
� o tome {ta sve doprinosi slikovitosti jezika� o dijalogu i monologu� o legendi i bajci� o razli~itim oblicima (formama)
pripovedawa� o dramskom tekstu
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
� da deo pripovetke Prva brazda ispri~a{
u prvom licu� da napi{e{ kratku bajku� da uporedi{ pripovetke Prva brazda i Desetica
� da nacrta{ izgled scene za prvi ~in predstave
Biber~e
106
Branko V. Radi~evi}
KAD MATI MESI MEDEWAKE
Evo ga ve~e iznad ku}a.
Nad ogwem kô ~arobwak ~ara.I ve} se di`e mirisna parameda i testa vru}a.
To mati belom rukom {aramedewak slatki, rumena cveta,me| kola~ima kola~ cara,sa dvoranima od cimeta.
Kao da {apne, kô da mazi...U plamen sa obraza terarumen svoju i jara plazijezik od vanile i {e}era.U malom telu tih bra{wewaka
prokqu~ô ogaw u divni slad.A mati, kô sto obe{ewaka,jo{ okom sladi, za tvoju glad.
Na stolu pleh od ~ista ruja.Ko martov~i} sipi {e}erni prah.U tvom stomaku slatka olujai mirisni, meda, dah.
I ve~e je kao od fila.Otvara mati prozor u {ir.Odjednom bukne celi svemirkao najsla|a vanila.
~arati
bra{wewak
slad
ruj
martov~i}
fil
Kojoj se poslastici najvi{e raduje{? Za{to?
Branko V. Radi~evi}(1925–2001) ro|en je u ^a~ku. Pisao je pesme i pri~e. Najpoznatije kwigesu mu: Pri~e o de~acima,
Bajka o {aqiv~ini, U~eni
ma~ak, ^udotvorno oko,
Pesme o majci, Zov vrbove
svirale i druge.
� Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe:
a mati, kô sto obe{ewaka
stilska figura:
zna~ewe:
jara plazi jezik
stilska figura:
zna~ewe:
mirisna para
stilska figura:
zna~ewe:
107
� Zaokru`i slovo ispred onih re~i koje najvi{e odgovaraju ose}awima lirskog
subjekta prema majci, kola~ima i domu.a) strah i strepwab) qubav i toplinav) ~e`wa i tuga
� Prona|i u pesmi re~i i izraze kojima su opisani:
!
"
#
$
ve~e u ku}i
majka
kola~i
glad de~aka
� Svaka strofa ove pesme je jedna pesni~ka slika. Smisli kratke naslove od najvi{e
~etiri re~i za svaku strofu (sliku).
!
"
#
$
%
� Lirski subjekt je
govorno lice u lirskojpesmi na koje pesnikprenosi svoja ose }a wa,do`ivqaje i razmi{ -qawa. To mo`e bitiglavni junak pesme, ali i sam pesnik ukoliko je on glavnijunak.
KWI@EVNI POJMOVI
108
� Ovde napi{i recept za pravqewe medewaka ili nekog drugog slatki{a. Uporedi
jezik i stil pesme s jezikom recepta. [ta zapa`a{?
KAKO SAM POSTAO DE^JI PISAC
Vra}ao sam se s posla ku}i, a devoj~ica me moja pitala:– [ta si mi doneo, tata?Setio sam se svoje majke i nastavio igru zapo~etu u detiwstvu:– Doneo sam ti pri~u.– Pri~u?– Da: pravu pravcatu pri~u.– A kakva je to pri~a? – pitala je moja devoj~ica.– ^ekaj, {to si nestrpqiva. Prvo, hajde da ru~amo. A posle, polako, kada ti legne{ da
spava{, ispri~a}u pri~u koju sam ti doneo.I tako, otegla se pri~a kroz sve moje kwige za decu. Jer, ko }e deci napri~ati toliko pri~a!Nijedna pri~a nije dovoqno duga~ka.Pri~am, pri~am, ispri~am pri~u, a ona mi govori – jo{ pri~aj, mala je ta tvoja pri~a.Nijedna pri~a nije dovoqno {arena.Pri~am, smi{qam, izmi{qam, vezem, dolagujem, polagujem.Ali opet ~ujem ono dozlaboga znano – jo{ jednu pri~u, jo{ samo jednu, molim te, jo{ samo
malo pri~aj.Kao da sam znao da }e se roditi i radoznali de~ak. O, da znate kako on voli pri~e!Pri~aj, pri~aj.Ali wemu sam dosko~io: pri~e su napisane. I sad – jednostavno ~itam. I svoje i tu|e. Zar
bi neko verovao: da ~itam samo svoje?Nedovoqno za bogatstvo de~jeg sveta.
Branko V. Radi~evi}
109
Branko V. Radi~evi}
KAD OTAC BIJE
Tajna je tajna...
Otac kad bije sina,ma koliko ruka gruba bilaodjednom – postaje fina.
Tajna je tajna...
Al’ ako ve} mora da se krije:otac u stvari i ne bije.
Tajna je tajna...
Isto bi se tako proveo,maj~in sine,kada bi se iznenadapreobukla tvoja mati:pritegla opasa~,nakostre{ila br~ine...
Do neba ne bi se digla uka...Ali – ruka...
Tajna je tajna...
Nisam {aqiv~ina da bih je za sebe ~uvô:nekada se o~evi nepovratno pomaj~e,oproste sinu, a sebe – povuku za uvo.
Kako se ose}a{ kada te izgrde ili kad dobije{ batine?
� O kojoj tajni govori ova pesma?� Kako to o~eva ruka kad bije
odjednom postaje fina?
� Smisli i napi{i odgovore roditeqa i deteta na temu Batine ZA ili PROTIV.
- Odgovor roditeqa:
- Odgovor deteta:
uka
pomaj~iti se
110
Milovan Gli{i}
PRVA BRAZDA
I
Uvrh sela Velike Vrbnice, ~ak, gore – ve}pod planinom Vratarnom – vidi se odovud, sLatkova~kih pogledi, skromna seoska ku}icai uz wu dve-tri zgradice.
To je ku}a udovice Mione.Pokojni Sibin Xami} poginuo je u dru-
gome ratu iza Jankove klisure.I sad se pri~aju pri~e o Sibinovu juna{tvu
i kura`i. Ko ga god spomene u Velikoj Vrbnici,svak }e re}i: „Bog da ga prosti!“
Wegova Miona ostade samohrana s trojesiro~adi. Dva sin~i}a i jedna k}i. Sve jednodrugom do uveta. Najstarijem, Ogwanu, be{etek sedma godina.
Seosku ku}u ne mo`e zadesiti gr|a nesre}anego kad ostane bez mu{ke glave.
Ta je nesre}a zadesila jo{ mnoge ku}e uovome kraju. Mnoga udovica `alila je ipre`alila svoga doma}ina. Posle godinu-dvedana neka se preudade; neka ode u rod iodvede svoju decu tu|em ocu.
Sibinova Miona ne htede se ugledati na svo -je, po nesre}i, druge. Otresita i vredna `enaprihvati u svoje ruke i te{ke ratarske poslove.
Mioni se sve ~inilo – do}i }e Sibin, pakako }e mu pogledati u o~i kad zate~e svojuku}u rasturenu i pustu!
Pokojni Sibin ima dosta bra}e i brata -naca, odeqaka. Svi su vredni, otresiti, dobro-du{ni qudi. Nema dana kad se koji od wih nesvrati ku}i Mioninoj, da joj pomogne {togod.
Najvi{e je pomagao Mioni mla|i bratSibinov, Jelenko.
Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi:– Za{to me, snaho, ne poslu{a{? [to ne
pre|e{ u na{u ku}u? Vidi{ li, jadna nebila, da ne mo`e{ izi}i na kraj s tomde~icom! Kud }e{, jadnice, pre? Da ima{sto ruku, opet ne bi mogla tako sama sti}i dasve uradi{. [to ne do|e{ barem dok tide~ica stanu na snagu?...
– Ne mogu, de{o! – odgovorila bi muMiona uzdahnuv{i.
– Ama {to ne mo`e{, snaho? U na{ojku}i bilo bi ti lak{e i rahatnije.
– Kako bih ja, bolan de{o, mogla ugasitiovo ogwi{te, gde su se ova siro~ad prvi putvatre ogrejala! [ta bih rekla posle svojojdeci kad bi me zapitali: „^ija je, nano, onoku}a {to je zarasla u zovu i korov, te niko nesme ni dawu u wu u}i?“ Kad bih takou~inila, mene bi sapreo onaj hleb i so {tosam pojela u ovoj ku}i s pokojnim Sibinom!Sa~uvaj, bo`e! Nikad, de{o, nikad!...
Jelenko samo slegne ramenima, pa zajmiralo i volove, te ode na wivu da uzoreMioni koliko joj treba za usev.
Ti dobri qudi pomagali su joj svakad ute`em radu poqskom – {to ve} ne mo`e dasavlada slaba `enska ruka. Oni joj uzorumalo wive, poseju i srede kao sebi. Ostaloradi sama Miona. Sama okopava, plevi,`awe. Nikad se ne}e po`aliti da joj jete{ko. Ho}e i u tom da joj pomognu. Woj~isto bude krivo. Obi~no im odgovori:
– Hvala vam! Gde je bilo te`e tu ste mipomogli. Ovo ve} mogu polako i sama!
kura`
odeqak
de{a
rahatno
sapreti
pleviti
`eti
[ta sve mo`e da zna~i re~ brazda?
Kako izgleda brazda na wivi?
111
II
Prolazi godina po godina.Miona se ve} navikla na samotiwu i
teret. ^isto sad ne bi verovala da mo`ebiti i druk~ije! Deca joj poodrasla. Ogwanuzeo petnaestu godinu. Ide u {kolu. Velikije |ak. Du{anka navr{ila trinaestu. Onauveliko odmewuje majku u ku}evnim poslovi-ma. Ako Miona zorom podrani na wivu dau`awe koji snop vi{e, ili ode na livadu dapoplasti ono {to je Jelenko ju~e pokosio –ne}e u podne, kad se vrati ku}i, ostati bezru~ka. Du{anka se brine o tom kao kakvamatora redu{a. Ume ~ak i poga~u da umesi.Najmla|i, Senadin, uzeo je devetu godinu.Jo{ gradi ponekad pucaqke od zove, ali jekadar da pri~uva jagawce i da istera ovcena popas. Vajdica je i od wega.
Hvala bogu, de~ica su Mionina zdrava ivesela, razborita i vredna. Odevena su kaoiz najboqe gazdinske ku}e. Mioni je punosrce kad ih pogleda.
– Ti}i moji lepi! – pro{aputala bi ~estouzdahnuv{i. – Bo`e jaki, molim ti se, podr`ime u zdravqu i snazi dok mi ne oja~aju ovakrila moja!
Dobar je bog. On je saslu{ao ovu usrdnumolitvu samohrane udovice.
Qudi iz sela divili su se dura{nostiMioninoj. Svud su je hvalili i wome uko-revali svoje doma}ice kad bi se malo olenile.Samo jedno be{e im za ~udo: kako je mogla tako
samohrana odvojiti od ku}e Ogwana i opremitiga u {kolu! To su joj kao i zamerali.
I sam Jelenko prekoreo je jedanput Mionuzbog toga. Be{e se svratio sa svojim stricem,starim Jezdimirom, pa posle razgovora osvemu i sva~emu, re}i }e snasi:
– Vala, svak ti se `ivi ~udi kako sedajani{... Jesi vredna, jesi pametna. Samosi ne{to sludovala...
– A {ta to, de{o? – upita Miona i pogle-da Jelenka malo za~u|eno.
– [to ono dete ne ostavi kod ku}e da tibarem {togod pomogne? Toliki imu}niji izadru`niji qudi, pa nisu kadri odvojiti svojedece. Ti si ionako sirota i mu~enica, pa...
– Ne dam ja, de{o, da mi deca budu posled-wa u selu! – odgovori Miona i zaplami semalo u obrazu! Pokojni Sibin, bog da gaprosti, ~esto je govorio kako }e, ako do~eka,{kolovati Ogwana. Ja sam mu ispu nila `equ.Kad sam se mu~ila toliko godina, ne}e mi zarbiti ni{ta ako se promu~im jo{ neko vreme.
– Ono jest, snaho – po~e stari Jezdimir.– Sve je to lepo i krasno, ali opet: ti si etosama u ku}i, pa ti je zauvar makar i malapomo} i olak{ica.
– Ta Ogwan }e mi sad o Petrovu dneizu~iti i ostati kod ku}e. Ako bog da zdravqa,da}u odmah na jesen i Senadina. Ne}u ja da mideca budu slepa kod o~iju! – odgovori Mionatako pouzdano i odse~no da joj ni Jelenko niJezdimir ne umedo{e re~i re}i.
Prozbori{e jo{ dve-tri o drugim stva -rima, pa se digo{e i odo{e.
samotiwa
poplastiti
redu{a
popas
vajdica
dura{nost
dajaniti se
zadru`an
zauvar
112
– Mu`-`ena! – re~e ~i~a Jezdimir polako,po{to odmako{e od ku}e Mionine.
III
Nastao je ~asni post. Zima ve} prevalila.Ne duva vi{e o{tra ustoka ni hladni sever.Sad se beli vetar igra golim granama visokihbukava – po{av od @upe, pa sve do @eqina,Nera|e i Kopaonika. Sneg svud gotovo okopneo.Samo onaj na Suhome rudi{tu ne haje za belivetar; on }e se rasplinuti tek posle, kadpripeku junske vru}ine.
Na sve strane razmileli se vredniratari. Oru wive popevaju}i i nadaju}i sedobroj godini.
Tek u podne sti`e Miona iz ~ar{ije.I{la je tamo zorom da obi|e Senadina.
Ona je odr`ala svoju re~. Ogwan je oPetrovu dne dovr{io ~etvrti razred, a Senadinje odmah po Preobra`ewu po{ao u prvi.
Taman Miona ozdo uz vo}wak, a Du{ankaispade iz ku}e. Stutoqila ne{to u lepu{arenu torbi~icu, pa se nekud `uri.
– Kuda }e{ ti, Du{anka?– Ene-de! Zar i ti do|e? – odgovori Du {an -
ka gotovo kao i zbuwena. – Ba{ dobro, da neostane ku}a sama... Eto ja po{la do brala...
– E? A gde je on?– Na wivi tamo iza laza... Re~e da mu
donesem ru~ak.– A zar ne}e do}i ku}i da ru~a?– Ne}e.– A {to?– Oti{ao je s volovima i ralom...– E! – ~isto uskliknu Miona. – Pa {to mi
odmah ne ka`e{, vesela bila? Daj meni tutorbi~icu! Ja }u mu odneti...
– Neka, nano, ti si umorna. Odne}u muja... Pa onda...
– [ta, ~edo?– Rekao mi brale da ti ne ka`em odmah.
„Ho}u“, veli „da obradujem nanu...“– O, bog mi ga obradovao!... Nisam ja, dete,
umorna! Ta nisam ni osetila kad sam do{la...Eh, ba{ ti ne vaqa posao {to mi odmah ne kaza!
Vidi ti wega!... Daj mi tu torbicu! Podne jeeto prevalilo!... A je li oti{ao odavno?
– Pa i nije. Tek ako je sad stigao na wivu...Miona brzo uze torbicu od Du{anke,
zagleda {ta je spremqeno, pa ode `urno.Du{anka osta pred ku}om – gledaju}i
~isto za~u|eno za svojom majkom.
IV
Wiva iza laza nema vi{e od dana orawa.Zemqa potak{a; kad je dobra godina, rodidve-tri krstine jarice.
Ogwan taman obrazdio prvu brazdu, paho}e da ovrati, kad eto ti mu majke.
– Nuto moga matorca kako mi radi! –kliknu Miona radosno, pritr~av{i, pa uzegrliti i qubiti Ogwana.
Ogwan se malo iznenadi.
ustoka
okopneti
rudi{te
ozdo
stutoqiti
brale
laz
potak{i
jarica
krstina
ovratiti
nuto
113
– Pa sre}an ti rad, doma}ine moj! – nas-tavi Miona. – Gle, gle! Kako je to krasnabrazdica, pa kako je duboka!... O, mene lude!Govorim koje{ta, a ti si umoran, rabotni~emoj! Dela, evo ... evo seja ti spremila iru~ak...
Tu Miona brzo povadi iz torbice {to jespremqeno. Prostre torbicu, pa razredi powoj: malo soli, luka, nekoliko pe~enihkrompira, tanku poga~icu, zastrug me`ganika,pa i ~uturicu, govore}i:
– E, gle ti Du{anke! Spremila ti i~uturicu vina. Matorka moja! Zna ona {tavaqa umornu ~oveku... Ustavi ralo, sine!Dosta si radio!
I suze joj grunu{e.– [ta ti je, nano? – re~e Ogwan sed-
nuv{i. – Ti pla~e{?– Ni{ta, sine, ni{ta! Eto smejem se!...
Dela uzmi, gladan si, znam... Bogami, i ja sezabavih malo dole u ~ar{iji. Da zna{ kakou~iteq hvali Senadina!
– Sedi i ti, nano, da ru~amo zajedno –re~e Ogwan lome}i i woj par~e poga~ice.
– Neka, sine! Ru~a}u ja kod ku}e. Du{an -ka me ~eka – odgovori Miona stoje}i i kaodvore}i sina. – Ti misli{ i ja sam umorna.Nisam, Ogwane! Mogu ja vazdan stojati,sinko! Ama uzmi! Neka, sti}i }e{. Ne mora{ti sve danas uzorati... E, gle ti wega! Ba{ore kao matorac! Ka`e meni Du{anka... A jamislim, {ali se, vrag jedan!
I opet joj suze udari{e. Ona ih bri{erukavom i smeje se.
Ogwan se ~isto zbunio. Neki plamenudario mu u lice. Zausti da rekne ne{to, paba{ ne ume.
Miona ga opet nudi.Po~e da }ereta s wime kao dete – sve
stoje}i. Re~e kako }e o~uvati {enicu s tewive, samo za blage dane. Mesi}e od we~esnicu, kola~ za krsno ime. Najlep{e jebra{no od starog `ita.
– Samo ako dobro rodi – re~e Ogwan. –Zna{ i sama, nano, da nam je ova wiva ponaj-tak{a. @ito se gotovo svakad izglavni~a.
– O rodi}e, sine!... Mora roditi! Taovake zemqe nema ni u Moravi! Ovde nikadnije bilo ni glavnice ni quqa... Vide}e{ tikako }e tu biti dobra {enica...
Ogwan poru~a, pa se di`e te prihvatiopet ralo i o{inu volove...
Miona stoji i gledi sina kako kao petli}opskakuje, tegle}i za ru~icu i navijaju}iralom ~as na jednu ~as na drugu stranu. Radje te`ak, a detiwa ruka jo{ neja~ka.
Nekoliko puta Miona htede da pritr~i ida mu pomogne ... ali ne{to ne smede. Ni samane zna za{to!
Pribra torbi~icu, pa po|e polako ku}i.Osvrtala se nebrojeno puta i gledala
Ogwana. Videla je kad je uzorao ~ak i tre}ubrazdu!...
Obuze je neka ~udna radost. I pla~e joj se– i smeje joj se. Ne zna ni sama za{to! Malo,pa tek prozbori onako sama: „Ta red je jed-nom da i mene bog obraduje! I zar ja nisamsre}na? Ko to ka`e?! Te kako sam sre}na!More, imam ja sina! Imam doma}ina, hej!Ne}e meni vi{e poslovati tu|e ruke. Aja!Nema niko ovakog deti}a. Eno ga ore! Ne mo`eboqe ni Jelenko! Momak je to! Jo{ godinu, dvepa }u ga i o`eniti – ako bog da! O, ta i moja}e ku}a propevati!“
Du{anka ne pamti da je ikad videlamajku veseliju nego tad kad se vratila s wiveiza laza...
Do{la je ku}i pevu{e}i neku veselupesmicu.
Milovan Gli{i} (1847–1908)ro|en je u selu Gradac kodVaqeva. On je tvorac srpskeseoske pripovetke i prevodi-lac sa ruskog i francuskogjezika na srpski. Poznata sumu dela: Glava {e}era, Redak
zver, komedija Podvala idruga. Potomke SibinaXami}a upoznao je u selu
Velikoj Vrbnici u @upi ispod Kopaonika kadaje 1884/1885. godine u tom selu radio napopisu seoskih doma}instava.
rabotnik
seja
zastrug
me`ganik
~uturica
}eretati
blag dan
~esnica
krsno ime
izglavni~ati se
glavnica
quq
aja
deti}
114
� [ta misli{, za{to je na kraju pripovetke Miona plakala?� Kako, po tvom mi{qewu,izgleda mesto radwe ove pripovetke?� Po ~emu se mo`e utvrditi vreme radwe u ovoj pripoveci?� Objasni osobine lika Mione na primerima iz teksta:
- Koji su weni `ivotni problemi?- Kako takve probleme re{ava ve}ina udovica iz sela?- Koji su Mionini `ivotni stavovi i odluke? Na koji na~in ona prihvata odgovornost
za o~uvawe porodice?- Kakve je `ivotne uspehe postigla?- [ta misli{ o wenim ose}awima prema deci, rodbini, poslu, ~asti?- Kojim re~ima pisac karakteri{e Mionu?- Navedi osobine koje zapa`a{ u wenoj li~nosti.
� Objasni zna~ewe slede}ih re~enica iz pri~e:
– Ti}i moji lepi! – pro{aputala bi ~esto uzdahnuv{i.
– Ne}u ja da mi deca budu slepa kod o~iju.
– Nuto moga matorca kako mi radi! – kliknu Miona radosno...
– Ogwan se ~isto zbunio. Neki plamen udario mu u lice.
– Miona htede da pritr~i i da mu pomogne ... ali ne{to ne smede. Ni sama ne zna
za{to!
� Navedi i objasni re~i koje govore o po{tovawu i qubavi u porodici. � Prona|i u pripoveci i objasni jo{ neke primere za razli~ite oblike pripovedawa:
- za naraciju (pripovedawe):
Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje, po nesre}i, druge.
- za opis (deskripciju):
Uvrh sela Velike Vrbnice, ~ak, gore ve} – pod planinom Vratarnom...
- za dijalog (razgovor):
– Kuda }e{ ti, Du{anka? – Ene-de! Zar i ti do|e? – odgovori Du{anka...
- za monolog (obra}awe jednog lika samom sebi):
Ta red je da i mene jednom bog obraduje! I zar ja nisam sre}na? Ko to ka`e?!...
� Ova pripovetka je napisana u tre}em licu. Zapo~ni u nekoliko re~enica da pri~a{
ovu pri~u u prvom licu, kao da je kazuje Miona.
� Za Prvu brazdu je re~eno da je jedna od najboqih
pripovedaka u srpskoj kwi`evnosti, da je dirqiva,topla i da je prava himna radu, selu i majkama.Napi{i svoju ocenu ove pri~e.
115
� Smisli i napi{i tri druga~ija naslova za ovu pri~u.
� Ispri~aj deo pri~e u prvom licu iz ugla Mioninog sina Ogwana.
� Dijalog je razgovor dve
ili vi{e li~nosti.� Monolog je obra}awe
jednog lika samom sebi,odnosno publici.
KWI@EVNI POJMOVI
Orawe ralom
116
Grozdana Oluji}
NEBESKA REKA
Tekle reke, svaka po svome: neka na istok,neka na zapad, a neka s planine pravo u more.Pa i kuda bi?
Velika re~na majka spokojno je nad-gledala ra|awe novih reka, unapred imodre|uju}i tok. S rekama nema iznena|ewa,nema briga. Ne ra|aju se ~esto budale kao ona{to je htela da te~e ispod zemqe. Majka svihreka osmehnu se tek ro|enoj k}eri i podi`epalicu ka zapadu, kad mala tvrdoglavicare~e:
– Ne}u na zapad!– Ti onda teci na jug, a mo`e{ i na sever!
– strpqivo re~e Velika re~na majka, ali tekro|ena k}i nije htela ni na sever, ni na jug,niti s planine u more. Sva svetla, svaprozra~na odmahivala je glavom, ponavqa-ju}i: – Ne, i ne!
Velika re~na majka uzdahnu.– Sve reke jedva ~ekaju da uplove u more!
– re~e i pomilova po obrazu najmla|u k}er,kad ova odse~e:
– Ne ja!– Pa kuda }e{? – zabrinu se Majka svih
reka.Mala svojeglavica je }utala. Sudbina
reke je da te~e u dolinu, u more, ali wuprivla~e sne`ni planinski vrhunci i ru`asunca u modrinama neba, o~aravaju je oblacii zvezde.
– Kad bih postala nebeska reka! –pro{aputa, a Velika re~na majka zadrhta odu`asa.
– Tog nije bilo, niti }e biti, k}eri!Nijedna se reka jo{ nije popela u nebo.
Nijedna nije tekla me|u zvezdama. Boqepo`uri da stigne{ u dolinu, u more, dok nisupo~eli zimski mrazevi! – re~e Majka svihreka strogo i odlu~i da pripazi na tekro|enu k}er.
Mala reka nevoqno se po~e spu{tati, aliod toga ~asa sve reke i re~ice, svi izvori ipotoci budno su stra`arili. Obale i korito~uvali su je da ne pobegne, stene joj pre~ileput, planina je zaustavqala. Ko da pobegne odtakve stra`e?
Zamrla od tuge, mala reka je }utala, adani su se krunili kao zrnevqe kukuruza.Majka svih reka ve} poverova da joj je najmla|ak}i zaboravila svoju suludu `equ, kad sejedne no}i prolomi oluja. Kao vatrene zmijeskakale su muwe po nebu, a gromovi survavalistewe s planine. [}u}urene u svojim koriti-ma, reke su prestravqeno }utale, ne usu|u -ju}i se da se pomaknu.
Ali, kada jutro svanu, Majka svih reka
Kako izgleda duga?
Zna{ li neko narodno verovawe o dugi?
117
opazi da je korito male reke prazno izabrinu se: kamo je mogla oti}i?
– U potragu za wom! – naredi svim vodamau planini i veliko tragawe po~e, mada jeki{a jo{ romiwala.
Gde je sve nisu tra`ili, gde sve nisuzavirili: i u {umu, i u kamewar, i u pe}inu,i u gusti{! Ali, maloj reci ni traga! Majkasvih reka ve} htede da naredi novo tragawe,kad oseti da ki{a lagano prestaje i ~u zadi-vqeni krik neke ptice:
– Pogledajte!Velika re~na majka s mukom podi`e glavu
uvis i re~e:– Ne tra`ite je vi{e!Preko ~itavog neba, sva blistava, kao
{areni luk, putovala je mala reka. Jedan krajluka doticao je vrh planine, drugi je ne`nozarawao u more, ali ona sama nije pripadalani planini ni moru. Bila je nebeska reka.Nazvali su je duga.
romiwati
Grozdana Oluji} jero|ena 1934. godineu Erdeviku u Sremu.Napi sala je vi{e kwigaza decu i odrasle.Poznata su joj dela:Glasam za qubav, Sedefna
ru`a i druge bajke,Nebeska reka i druge bajke,Zvezdana lutalica i dr.
� Za{to se za tek ro|enu k}er reke
ka`e da je mala tvrdoglavica ilisvojeglavica?
� [ta ti misli{ o `eqi tek
ro|ene male reke?� Podvuci i objasni one re~enice
kojima majka male reke izra`avabrigu za svoje dete.
� Po ~emu ova pri~a li~i na bajku?
Po ~emu li~i na legendu? � Koje osobine lika male reke
zapa`a{? Po ~emu zakqu~uje{ daje takva?
� Proveri i obrazlo`i osobine
Majke svih reka.
� Legende su kra}e pri~e koje se prenose
s kolena na koleno; predawa o `ivotuneke osobe, o postanku nekog mesta,neke pojave u prirodi ili nekojistorijskoj li~nosti.
� Bajke su pri~e o ~udesnim doga |a -
jima i izmi{qenim bi}ima.
KWI@EVNI POJMOVI
118
� Smisli i napi{i poruke ove bajkovite pri~e.
� Smisli i napi{i kratku bajku ili legendu koja govori o tome kako su nastali grom i muwa.
� Ova pri~a govori o postanku jedne prirodne pojave, pa prema tome nalikuje kwi`evnoj
vrsti koja se naziva legenda. Me|utim, u woj postoje ~udesni doga|aji i likovi, po ~emuje sli~na bajci.
119
desetica
Ivan Cankar
DESETICA
Ponekad mra~no i te{ko padne ~oveku nadu{u tihi nejasni strah, koji mu oduzme svusnagu, svu radost, sve pouzdanje. Gor~inesvakodnevnog `ivota odjednom postanusilne, nesnosne; javi se savest, udari po srcukao ~eki}em i svi gresi, i oni najmanji, ve} za -bo ravljeni, izi|u pred o~i. Za{to `iveti dalje?Pa sve je, sve, sve je izgubljeno... I boja`ljivaruka dr{}u}i se pru`a za rukom posestrimom,pla{ljivo oko se obazire i tra`i prijateljskipozdrav.
Taj trenutak nije su|en samo ~oveku kojije pre{ao dug put i ve} sluti smrt i grob. Unajlep{e jutro dune hladno}a na du{u, takoda sve misli padnu na tle kao da su od kamena.Zakuca gvozdenim prstom u veselo ve~e ubu~nom dru{tvu; ruka koja je dr`ala ~a{uklone, o~i se ra{ire, smeh se sledi na usna-ma... Tako i dete ponekad iznenada usredmirne igre vrisne, uzdrhti i u nepojmljivomstrahu privije se uz majku.
Bilo mi je dvanaest ili trinaest godina;i{ao sam u tre}i razred realke. Jednog jesenjegjutra probudio sam se rano; tek je svitalo, usobi je bio sumrak. Soba je bila velika, paipak mi se toga jutra u~inila uska i tesna, svanabijena i pretrpana stvarima, kao pri selid-bi. Uza zidove stajala su ~etiri kreveta, me|unjima police za knjige, veliki drveni kov~ezikoji su li~ili na sanduke, ormani za odelo, nasredini ogroman sto pokriven knjigama isveskama. Sve je to u sumraku dobilo ~udne,izobli~ene, nekako neprijateljske oblike i~inilo utisak neopisive bede i `alosti. Naostalim posteljama le`ali su moji drugovi; svisu jo{ spavali ~vrstim jutarnjim snom; lica suim bila vrela, zajapurena, usta poluotvorena.Bili su stariji od mene; ve} druga godina kako
stanujemo i spavamo u jednoj sobi, a ipak imnisam pravi drug; gledali su me popreko, nisâm ne znam za{to. Bili su to selja~ki sinovi,sna`ni, bu~ni, veseli; a u meni je bilo, negdesasvim na dnu, ne{to gorko i turobno, {to jemo`da i nehotice izbijalo i u re~ima i uo~ima.
U prozore je udarala ki{a, sasvim tiho,kao mekim prstima; lila je ve} nedelju dana udugim, tankim mlazevima; to je bila ona ki{akoja ~oveka rastu`uje, ~ini tupim i zastre musve vedre slike, a otkriva druge, nepoznate, u
Seti se nekog trenutka kada ti je bilo te{ko zato {to si daleko od svoje porodice.
120
sivo ruho zavijene. Vazduh u sobi bio jete`ak, zagu{ljiv, zaudaralo je na ostatke slabeve~ere, na ki{u, na neokupana, znojava tela,na otrovni dah bolesnika.
Sve sam to video i osetio u jednom jedinomtrenutku. I svega me je pro`eo gorak, nemilo -srdan bol. Taj te{ki, otrovni zadah u sobi u~iniomi se odjednom kao slika i obele`je moga`ivota. ^itavoga `ivota, od prvih `alosnihuspomena pa do kraja, daleko u bezdanubudu}nost koju sam jasno video pred sobom.Toliko me je bilo strah da sam se jedvausu|ivao da di{em; le`ao sam potpuno mirno,o~iju {iroko uprtih u sumrak. To je bilo kao usnu, kad ~ovek u jednom jedinom trenutkupreleti godine i decenije – sve je to jedna jedi-na slika, u jednom jedinom okviru, a lica hi -ljadu, razroga~ene o~i gledaju uko~eno, kao izve~nosti. Svi gorki ~asovi se vra}aju i srce ih use}anju oseti devet puta te`e nego {to ih jeosetilo prvi put. Se}anje ide daleko, odgr}e sve
zavese. Se}ao sam se doga|aja koji su se desilikad sam tek prohodao i kad su me jo{ obla~iliu duga~ku nespretnu suknjicu. Vratile su seve~eri kad bih zaspao uplakanih o~iju; vratilasu se jutra kad sam se budio ne otvaraju}i o~ida ne bih video dan, da ga nikada vi{e ne bihvideo. Poti{tenost se prelila u o~ajanje, u nemiu`as pred `ivotom, u saznanje da putnezadr`ivo vodi nizbrdo, u bezdanu dubinu, ida nema spasa. Nisam mogao ni da jeknem, nida zajecam; srce mi je ne{to stezalo nemilosrd-nom silom.
Gazdarica je u{la u sobu. „De~aci, ustajte!“ Bila je velika i debela, podbula lica; bojao
sam je se kao ne~eg neprijateljskog, zlu-radog; ona je to, verovatno, i znala, jer ni onamene nije volela. A toga jutra bila mi je jo{stra{nija, ogromna kao planina, mra~na itu|a; uzdrhtao sam kad me je o{inula malimsivim o~ima i brzo sam ustao.
bezdan
zlurad
121
Bilo mi je hladno dok sam se obla~io; igladan sam bio; nisam imao doru~ak, dok suga ona trojica imala; iz kuhinje je prijatnomirisala kafa. Kod ku}e sam rekao da ujutrudobijam kafu tamo negde u [enpeterskojulici, a to nije bilo istina. Postalo mi je te{koi ~udno kad sam na stolu ugledao velike,pune {olje iz kojih se slatko i toplo pu{ilo;pored svake {olje bio je komad belog hleba saporumenelom, dobro pe~enom korom kojarska pod zubima.
„[ta bih sad i kuda bih?“, pomislio sam.Kod ku}e nisam mogao da ostanem, a ne bihni mario; radije bih u pono} i{ao u mrtva~nicu.U prozor je tiho udarala ki{a. Kad bih samopola sata i{ao ulicama, bio bih mokar doko`e i svi bi znali u ~emu je stvar. A {kole meje bilo strah; u~enje mi nije zadavalo brige,ali tamo mi je sve bilo tu|e, neljubazno; sta-jao sam pred nastavnikom kao razbojnik predsudijom.
S knjigama pod pazuhom izi|oh na ulicu.Vlaga se odmah uvu~e u cipele i stresoh seod zime. Ki{a mi je sipala u lice, knjige samsakrio pod kaputi}. Ulice su bile sumorne,sive; sve je bilo sivo, ku}e, ljudi, misli, savsvet; trotoar je bio klizav, po ulicama su seskupljale i razlivale velike bare; kad bi pro-lazila kola, prskalo je na obe strane i ljudi suse sklanjali; neba nije bilo, siva magla visilaje do mokrih krovova. Ljudi koje sam sretaobili su svi mrki, nepristupa~ni, kao da u glaviskrivaju mra~ne misli, ru`ne brige, `urili sukraj mene, svi su gledali u zemlju.
Nisam i{ao pravo prema {koli, jo{ je bilosuvi{e rano. I{ao sam ulicama, a nisamgledao nikuda, niti sam {to tra`io. Katkad suiz otvorene pekarnice zamirisale tople sve`ezemi~ke, one zlatno`ute; jedanput zarska{,pa je nestane. Ki{a je tiho padala; iz oluka pouglovima je curilo, bare su rasle, prekrivaleulice od trotoara do trotoara; ~im bih
rskati
122
koraknuo, {ljapnulo bi i voda mi je u cipela-ma brizgala ve} izme|u prstiju.
[kolska zgrada bila je vrlo visoka i vrlogospodstvena; bio sam pred njom kao pros-jak pred dvorcem. Prozori su gledali mrko istrogo kao u~itelji. Kad sam u{ao u predvor-je, oborio sam glavu i bilo mi je te{ko. Takobi ~ovek u{ao u hram neprijatelja, rukusvezanih na le|ima, sav bedan i poni`en.Noge su mi bile te{ke, i{ao sam polako postepenicama, pognut, kao {to idu starci.
U u~ionici je bilo vrlo toplo, ali mirisalo jetu|e, neprijatno, sam bog zna kako, kaoposle re~i „Ruhe!“ Kad ~ovek ugleda te ured-no i bri`ljivo pore|ane klupe, najednom vi{enije ~ovek nego |ak i broj u prozivniku. Bol tikljuje u srcu, bije u potiljak – a ti misli kad lije ro|en Klop{tok.
Nisam uop{te znao koji je nastavnik na~asu ni {ta govori; ~itavo vreme samo jednamisao bila je u meni: „Ama zavr{i ve} jed-nom, to ionako nije ni{ta; prestani!“ – Krajmene je sedeo moj debeli drug, sin ljubljan-skog kr~mara, i bez prestanka jeo. Sakrivaose iza {irokih le|a onoga ispred sebe i jeo.Imao je okruglo, zadriglo lice i zle, tvrdi~keo~i; debele ruke bile su mu ve~ito masne, jerje samo jeo i jeo. Meni je u grudima bilo suvoi prazno, jezik mi je bio krut.
U deset, za vreme odmora, svi su oti{li dakupe kobasice kod vratara ili da se jure podvori{tu. Ja nisam znao kuda bih. U srcu mepeklo {to sâm sam, sasvim sâm. Najradije bihuzviknuo, mada sam bio dete: „Bo`e, daj daumrem!“
Pri|e mi drug i re~e: „Hej, ima{ pismo!“ Zaista, na tabli je bilo napisano moje ime.
Po|oh vrataru te{kim, umornim koracima,kao starac.
Kad sam primio pismo, ruke su mi drhtalei sakrio sam se kod prozora da nijedno nedos-tojno oko ne vidi to sveto pismo. Krupna,draga, neve{ta slova pokazivala su maj~inuruku. Otvarao sam ga polako i, vrlo ~udno, nasrcu mi je bilo i radosno i te{ko. Unutra su
bila ona ista krupna, te{ka, neve{ta slova:„Dragi sine!“ Jer mati je tek od nas decenau~ila da pi{e: da se ne bi stidela. Kad samra{irio pismo, ne{to zveknu na pod; sagoh sei uzeh; bila je desetica.
Ona tanka, izlizana, srebrna desetica,kakvih ve} odavno nema. Kad sam je uzeo uruku, obuzelo me bla`eno ose}anje. Sve jeuzdrhtalo, zatalasalo se u meni, podiglo meuvis, kao u plamenu ljubavi. Video sam onudragu, uvelu, drhtavu ruku koja je me|uprstima dr`ala poslednju deseticu i najzad jespustila u pismo. Jer desetica je bila posled -nja, to sam znao, kao da je na njoj bilozapisano.
Sakrio sam se sasvim u kut da me niko nebi video. Iz srca, iz grudi, iz ~itavog telaprovalio je pla~, tresao me kao u groznici. Alikad sam se stepenicama vra}ao u u~ionicu,bilo je u meni svetlo, svetlo. Mati je iz daljinevidela moj bol, i sme{e}i se pogledala namene, kao {to bi pogledalo samo dragosunce. I gle, ~udo bo`je, zaista su se oblacirasturili i veselo sunce zasjalo je kroz prozor.
Majke vi{e nema, a ni onih starih deseti-ca, i dani su sada prazni i pusti sve do no}i.
(Prevela Dora Pilkovi}-Maksimovi})
Ivan Cankar (1876–1918)poznati je slovena~ki pisac.Odra stao je u siroma{nojporodici, rano je ostao bezoca, pa se te{ko {kolovao.Slovenija je tada bila podaustro ugarskom vla{}u.Poznata dela su mu:pripovetke Sluga Jernej
i njegovo pravo, Domovino, ti si kao zdravlje, [oljica kafe i romani: Martin Krpan, Na klancu i dr. U svojim delima pisao je o nepravdama koje su postojale u tada{njem dru{tvu.
brizgati
zadrigao
123
� Koji deo pri~e je ostavio najve}i utisak na tebe? Za{to?� Koja je tema ove pripovetke?� Ko je glavni lik u ovoj pri~i? Koji su sporedni likovi?� Gde se doga|a radnja ove pripovetke? Kada se de{ava?� Radnja ove pripovetke veoma je sa`eta. U njoj se najvi{e govori o ose}anjima iraspolo`enjima glavnog junaka. Ispri~aj sadr`aj ove pripovetke.
� Koji su problemi glavnog junaka? Navedi neke od njih.� [ta sve uti~e na sumorno raspolo`enje glavnog junaka? Prona|i u tekstu re~enice kojeukazuju na to.
� Kakva su se}anja glavnog junaka na detinjstvo?� Prona|i i podvuci u tekstu one delove u kojima se opisuje glad glavnog lika.� Pri~u mo`emo podeliti na vi{e delova:! Uvod" Opis unutra{njeg prostora (enterijera), opis drugova i raspolo`enja glavnog junaka# Se}anje na rano detinjstvo$ Opis gazdarice, hladno}e i ose}aja gladi% Ulica – ki{a i sumorno raspolo`enje& [kola i ose}anje poni`enosti' Ose}anje usamljenosti na odmoru( Maj~ino pismo) Epilog (zavr{ni deo knji`evnog dela u kojem se opisuje ono {to se desilo posle, dalja
sudbina junaka)
Prona|i te delove i ozna~i ih u tekstu odgovaraju}im brojevima.
� Prona|i i u tabelu upi{i jo{ neke izraze kojima se opisuju:
soba ulica/ulice gazdarica {kola u~ionica drug iz klupe
- pretrpanastvarima
- sumorne i sive - velika i debela - prozori sugledali mrkoi strogo
- mirisalo je tu|e,neprijatno
- debeo
124
� Za{to su glavnom junaku ovepripovetke drhtale ruke kada jeprimio pismo? Objasni.
� Koja su ga ose}anja obuzela kadaje prona{ao deseticu u pismu?
� Podvuci u tekstu najlep{e re~eniceo majci.
� Uporedi pripovetke Prva brazda i Desetica. Upi{i zaklju~ke u tabelu.
� Pripovedanje u knji`evnom tekstumo`e da ima razli~ite oblike:pripovedanje u prvom licu i pri po -vedanje u tre}em licu.
� Ova pri~a je napisana u prvom licu(Bilo mi je dvanaest ili trinaest godi-na...)
KNJI@EVNI POJMOVI
Desetica Prva brazda
Uslovi u kojima se `ivi
Odnosi me|u ljudima iz okoline
Likovi majki
Likovi dece
Poruke pripovedaka
Misli i ose}anja o kojima se govori
Oblik (forma) pripovedanja
125
Qubi{a \oki}
BIBER^E(odlomak)
L I C A :PRIPOVEDA^MAJKABIBER^EDOBRI[A, wegov drug
SVADI[A, wegov drug
STOGODAN, starac iz sela
CARICADIVNA, wena k}i
VITEZ STRAHAPRINC KUKAVI^KIZVEZDAN, nau~nik na dvoru
GRDILO, ugledni dvoranin
TUWO, wegov sluga
STRA@ARDvorani, princeze
Doga|a se u vreme kada su postojale ale.
PRIPOVEDA^:Bilo je to nekad, u davna vremena.@ivela je tada jedna dobra `enau kolibi maloj na ivici sela.Da dobije sina, to je `arko htela.Neka bude beo ili poput crnca,makar mawi i od biberovog zrnca,samo da je kraj we, da ima svog sina.To joj be{e `eqa najve}a, jedina.I jednoga dana tako se i zbilo:dobila je dete crnokoso, milo,pa radosti wenoj nije bilo kraja.Koliba je wena blistala od sjaja.Ono {to je htela mada be{e stekla,ipak jedna rana srce joj je pekla:wenoga jedinca Biber~e su zvali,zato {to je bio isuvi{e mali,a to je za majku bila `alost jakada sin bude mawi od svojih vr{waka.Zato ipak nije `ivela u sre}i:`elela je `arko da poraste ve}i.Prolazile tako godine i dani.
Sva su deca rasla kô kru{ke na grani,postali mladi}i. Al’ gle sudbe klete:samo je Biber~e ostao jo{ dete.Da li je kasnije porastao ve}i?[ta je sa wim bilo? To }e bajka re}i.
I ^INDvori{te Biber~etove ku}e. Biber~e
i Svadi{a se ma~uju, a Dobri{a sudi.
I SCENA
BIBER^E, SVADI[A, DOBRI[A
SVADI[A: (napada)
Polo`i oru`je!BIBER^E: (prelazi u protivnapad)
A sad ne{to ka`i!
Seti se bajke Biber~e. O ~emu se u woj govori?
126
DOBRI[A: (Podi`e ruku Biber~etu kao bok -
sa~u posle pobede.) Ti si pobedio.SVADI[A: Ne}u, to ne va`i! Ja sam se sa -pleo.BIBER^E: A ti boqe gledaj.SVADI[A: Hajde jo{ jedanput! (uzima ma~)
DOBRI[A: (Svadi{i) Ne, borbu mu predaj.Biber~e je od svih najve{tiji ma~em.SVADI[A: Ja mu ne priznajem.DOBRI[A: Pokori se ja~em!SVADI[A: Ne}u!BIBER^E: Ho}e{ opet da poka`em delom?SVADI[A: Dobro. Al’ ti priznaj: boqe ga -|am strelom.BIBER^E: Hajdemo da prvo oprobamo sre}u!SVADI[A: Pobedi}u.BIBER^E: Ne znam.SVADI[A: Ka`em ti.BIBER^E: Vide}u.DOBRI[A: (Nate`e luk da bi namaknuo kanap;
ne uspeva u tome.)
Mislim da od ovog nema goreg luka!BIBER^E: Daj meni da probam!SVADI[A: (Uzima od Dobri{e luk. Biber~etu)
Slaba ti je ruka. Pogledajte sada kako }e toi}i, jer ovo je ne{to, ovo su mi{i}i! (Razmetqivo pokazuje mi{i}e. Proba da
zategne luk – ne ide.)
DOBRI[A: Te{ko se savija.SVADI[A: Kakvo je to drvo!BIBER^E: Mo`e{ da se hvali{, al’ uradiprvo.(Uzme luk, sedne na wega i nategne ga.)
DOBRI[A: [ta zna~i kada se um i snagaslo`e!SVADI[A: Ih, ~udna mi ~uda, tako svakomo`e!DOBRI[A: Prvi }u da ga|am!BIBER^E: [ta }emo za metu?SVADI[A: Hajde da ga|amo fazane u letu!BIBER^E: Pa pogodi{ oblak; on pukne i tada odjedanput po~ne ki{ica da pada.(Biber~e i Dobri{a se smeju.)
SVADI[A: (prete}i)
To mi se ti ruga{?DOBRI[A: Hajde, sva|u mani! Jer, prvoi prvo: gde su ti fazani?
SVADI[A: Gde su?... Nije va`no... Gde su? Pau {umi. Ali takve {ale ne trpim, razumi!(Biber~etu)
Jo{ si ti pilence {to viri iz quske. Tebese ne pla{e koko{ke ni guske.BIBER^E: Mo`da je to ta~no. Al’ drugovina{i vrlo dobro znaju ko se koga pla{i.SVADI[A: Da ne misli{ mo`da da te se jabojim? Tebe }e strah biti dokle god postojim.DOBRI[A: Ili prestanite s tim brbqawemludim il’ se potucite, a ja }u da sudim.SVADI[A: Spreman sam za tu~u.DOBRI[A: Stvoren si od zlobe.SVADI[A: Ja }u s jednom rukom, a ti }e{ saobe.BIBER^E: Dobro, nek ti bude.DOBRI[A: Znaj, i tebe krivim.BIBER^E: Kad je wemu drago ja se ne pro-tivim. (Uhvate se uko{tac. Biber~e ve{to obori
Svadi{u.)
SVADI[A: Ovako ne va`i. (Ho}e da nastavi
borbu.)
BIBER^E: Gde }e{? Ruke k sebi!SVADI[A: Hvata{ na brzinu.BIBER^E: Polako, ne grebi!DOBRI[A: Prestanite! Evo, dolazi ti mama!(Biber~e pu{ta Svadi{u.)
SVADI[A: Jo{ nije pre~i{}en ra~un me|unama. (Svadi{a i Dobri{a odlaze. Dolazi Majka.)
127
II SCENA
MAJKA, BIBER^E
MAJKA: [ta je opet bilo?(Biber~e }uti.)
Hajde, pru`i ruku! Ti zna{ da je ru`no kadse deca tuku.(Gleda ogrebotinu.)
Treba da razume{: ja~i su od tebe. Vidi{kako taj zna dobro da ogrebe.BIBER^E: I on, isto tako, dobio je svoje.MAJKA: Ru`no je kad sva|e me| vama postoje.BIBER^E: Wegova je pakost za sve ovo kriva:neprestano preti, uvek izaziva. Rekao jeopet ono {to i ju~e: da }e jednom rukom meneda istu~e. Pokazao sam mu da nije ba{ tako.MAJKA: Ubudu}e, sine, u~ini ovako: akoneko po~ne da te pretwom goni zamoli galepo da se s puta skloni. Ako ne}e, nego`eqan borbe pri|e, najboqe }e biti da sezaobi|e, jer i sam uvi|a{ sva|a ~emu vodi.Nemoj ovo vi{e da ti se dogodi.BIBER^E: Mislio sam borba da je na~inboqi. Al’ dobro, po tvojoj neka bude voqi.MAJKA: I da te ne ~ekam, do|i {to pre ku}i.BIBER^E: Ni{ta se ne brini, ne}u sepotu}i.(Majka odlazi. Nailazi Stogodan.)
Qubi{a \oki} (1929–1996)ro|en je u Danilovgraduu Crnoj Gori. Bio je dramskipisac, rediteq i profesorFakulteta dramskih umetno -sti. Napisao je vi{e kwigadramskih tekstova za decu, od kojih su najpoznatije: U cara Trojana kozje u{i,
Biber~e, Pozori{ne bajke,
Olovni nov~i}, Kolari}u-
-Pani}u, De~ja pozornica.
� Zbog ~ega Biber~etova majka,
i pored toga {to joj se ispunila`eqa, ipak nije `ivela u sre}i?
� Za{to su se Biber~e i Svadi{a
tukli?� Kojim re~ima Svadi{a izaziva
sukob?� Da li se Biber~e pravedno
pona{a? Na osnovu ~ega tozakqu~uje{?
� [ta majka govori Biber~etu? [ta
mu savetuje?� Podelite uloge. Odglumite ovaj
dramski tekst.
� Pro~itaj ovaj dramski tekst
u celini (kao lektiru). Svojeutiske i zapa`awa zapi{iu dnevnik ~itawa (vidiDnevnik ~itawa na str. 183).
DOMA]I ZADATAK
pakost
Kada si ve}i lo{e je to {to
1.
2.
Karakteristike drugarskog nadmetawa su:
Karakteristike nasilnog pona{awa su:
128
Odnos dva de~aka je
Tako mislim zbog toga {to
� Kako bi objasnio razliku izme|u nasilnog pona{awa i obi~nog drugarskog
nadmetawa i igrawa?
� Kako bi okarakterisao odnos izme|u Biber~eta i Svadi{e? Da li su oni nasilni jedan
prema drugom? Dr`i se definicija koje si sam napisao. Argumentuj svoje mi{qewe.
� Smisli jo{ dva nadimka za Biber~e. Imaj u vidu wegove osobine prikazane u ovom tekstu.
Kada si ve}i dobro je to {to
� Za{to je Biber~etova majka `elela da joj dete bude ve}e? Da li je uvek dobro biti ve}i?
129
� Zamisli da ovu dramu priprema{ za izvo|ewe na pozornici.
Nacrtaj izgled scene na kojoj se izvodi prvi ~in ove drame.
Seti se {ta smo nau~ili
Autorska kwi`evnost
Lirika
1.
2.
Epika Drama
Bajka � pri~a o ~udesnim
doga|ajima i li~nostima
Legenda� kra}a pri~a koja se prenosi
s kolena na koleno; predawe o `ivotu neke osobe, o postankunekog mesta, neke pojave u prirodiili o nekoj istorijskoj li~nosti
PRIMER:
Nebeska reka, G. Oluji}
1.Drama� kwi`evno delo u stihu ili prozi,
pisano u dijalo zima, a namewenoizvo|ewu u pozori{tu, na filmu,radiju ili televiziji; zasniva sena sukobu likova
PRIMER:
Biber~e, Q. \oki}
Stil (na~in izra`avawa)
OBLICI PRIPOVEDAWA
Pripovedawe u prvom licuPripovedawe u tre}em licu
1.Opis(deskripcija)
2.Pripovedawe(naracija)
3.Dijalog� razgovor dve ili vi{e
li~nosti u kwi`evnom delu
4.Monolog� govor jedne li~nosti
u kwi`evnom delu; oblikpripovedawa u kojem selik obra}a sebi, odnosnopublici
6
Putovawe u pro{lost
U^I]EMO:
� o narodnim bajkama� o narodnim juna~kim pesmama
pretkosovskog ciklusa� o biografiji� o romanu� o delu pisanom nau~nim
stilom
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
� da navede{ argumente kojima
dokazuje{ da je tekst A`daja
i carev sin bajka� da napi{e{ ocenu vrednosti
pesme Uro{ i Mrwav~evi}i
� da pro~ita{ roman Robinson
Kruso i da o wemu napi{e{pismeni sastav za lektiru
132
Narodna pesma
SVETI SAVO
Zbor zborila gospoda ri{}anskaKod bijele crkve Gra~anice:„Bo`e mili, ~uda velikoga!Kud se |ede car-Nemawe blago,Sedam kula gro{a i dukata?“Tu se desi Nemawi}u Savo,Pa govori gospodi ri{}anskoj:„Oj Boga vam, gospodo ri{}anska!Ne govor’te o mom roditequ,Ne govor’te, ne grije{’te du{e:Nije babo raskovao blagoNa naxake ni na buzdovane,Ni na sabqe ni na bojna kopqa,Ni dobrijem kowma na ratove;Ve} je babo potro{io blagoNa tri slavna srpska namastira;Jednu babo sagradio crkvu:B’jel Vilindar nasred Gore Svete,Krasnu slavnu sebe zadu`binu,Vje~nu ku}u na onome sv’jetu,Da se wemu poje letur|ijaOnog sv’jeta, kao i ovoga;Drugu babo sagradio crkvu:Studenicu na Vlahu Starome,Krasnu slavnu majci zadu`binu,Svojoj majci carici Jeleni,Vje~nu ku}u na onome sv’jetu,Da s’ i wojzi poje letur|ijaOnog sv’jeta, kao i ovoga;Tre}u babo sagradio crkvu:Miqe{evku na Hercegovini,Krasnu slavnu Savi zadu`binu,Vje~nu ku}u na onome sv’jetu,Da s’ i wemu poje letur|ijaOnog sv’jeta, kao i ovoga“.
Uglas viknu gospoda ri{}anska:„Prosto da si, Nemawi}u Savo!Prosta du{a tvojih roditeqa!Prosta du{a, a ~estito t’jelo
133
� Za{to su sredwovekovni vladari podizali manastire?� Ko su „gospoda ri{}anska“?� [ta zna~i „zbor zboriti“?� [ta je Sveti Sava govorio „gospodi ri{}anskoj“?� Kako su gospoda odgovorila Svetom Savi?� Objasni zna~ewe re~i: blagosiqati, blagoslov, kleti i kletva.� Zaokru`i slovo ispred one ideje koja u ve}oj meri odgovara ovoj pesmi:
a) Dobro je ako vladari ~ine delo za op{te dobro svog naroda.b) Dobar je ~ovek koji ~ini dobro drugima.
� Ova pesma ima tri dela:
! pitawe" odgovor na pitawe# komentar onih koji su postavili pitawe.Doka`i ovu tvrdwu na tekstu.
� U ovoj pesmi susre}u se razli~iti oblici kazivawa:
! dijalog" opisivawe (deskripcija)# pripovedawe (naracija)Prona|i u tekstu primere za sva tri oblika.
� Ova pesma je sastavqena od stihova koji imaju deset slogova. Kako se naziva takav stih?� Prona|i u pesmi i podvuci nekoliko epiteta.� Na {ta se odnose navedeni stihovi? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
� Deseterac je stih od
deset slogova. Na{ejuna~ke (epske) pesmeispevane su u desetercu.
KWI@EVNI POJMOVI
Manastir Gra~anica – zadu`bina kraqa
Milutina Nemawi}a
Nije babo raskovao blago
Na naxake ni na buzdovane,
Ni na sabqe ni na bojna kopqa,
Ni dobrijem kowma na ratove
a) otac nije topio zlato i srebro i od wihpravio ratnu opremu
b) otac nije potro{io blago na nabavkuratne opreme
134
Narodna bajka
A@DAJA I CAREV SIN
Bio jedan car, pa imao tri sina. Jednomnajstariji sin po|e u lov, pa kako izi|e izagrada, sko~i zec iza grma, a on za wim, te ovamote onamo dok ute~e zec u jednu rekavicu. Carevsin za wim, kad tamo, a to ne bio zec negoa`daja, pa do~eka careva sina te ga pro`dere.
Kad posle toga pro|e nekoliko dana, acarev sin ne dolazi ku}i, stanu se ~uditi{ta bi to bilo da ga nema. Onda po|e sred-wi sin u lov, pa kako izi|e iza grada, a zecsko~i iza grma, a carev sin za wim, te ovamote onamo dok ute~e zec u onu rekavicu.Carev sin za wim, kad tamo, a to ne bio zecnego a`daja, pa ga do~eka te pro`dere. Kadposle toga pro|e nekoliko dana, a carevisinovi ne dolaze natrag ni jedan, zabrine sesav dvor. Onda i tre}i sin po|e u lov, ne bili i bra}u na{ao. Kako izi|e iza grada,opet sko~i zec iza grma, a carev sin za wim,te ovamo te onamo dok ute~e zec u onu reka -vicu. A carev sin ne htedne i}i za wim, negopo|e da tra`i drugoga lova govore}i u sebi:„Kad se vratim, na}i }u ja tebe“.
Potom hodaju}i dugo po planini ne na|eni{ta, pa se onda vrati u onu rekavicu, kadtamo, ali u rekavici jedna baba. Carev sin jojnazove Boga: „Pomozi Bog, bako!“ A baba muprihvati: „Bog ti pomogao, sinko!“ Onda jezapita carev sin: „Gde je, bako, moj zec?“ A onamu odgovori: „Moj sinko, nije ono zec, nego jeono a`daja. Toliki svet pomori i zatomi“.^uju}i to carev sin, malo se zabrinu, pa re~ebabi: „[ta }emo sad? Tu su vaqda i moja dvabrata propala“. Baba mu odgovori: „Jesu
bogme; ali nije fajde, nego sinko idi ku}i,dok nisi i ti za wima“. Onda joj on re~e:„Bako, zna{ li {ta je? Ja znam da si i ti radada se oprosti{ te napasti“. A baba mu se ute~eu re~: „O moj sinko, kako ne bih! I mene je takouhvatila, ali sad se nema kud“. Onda on nas-tavi: „Slu{aj dobro {to }u ti kazati. Kaddo|e a`daja, pitaj je kuda ide i gde je wezinasnaga, pa sve qubi ono mesto gde ti ka`e da jojje snaga, kao od miline, dokle je isku{a{, pa}e{ mi posle kazati kad do|em“.
Posle carev sin otide u dvor, a babaostane u rekavici. Kad do|e a`daja, stane jebaba pitati: „Ta gde si, zaboga? Kuda takodaleko ide{? Nikad ne}e{ da mi ka`e{kuda ide{“. A a`daja joj odgovori: „E, mojabako, daleko ja idem“. Onda joj se baba staneumiqavati: „A za{to tako daleko ide{?Ka`i mi gde je tvoja snaga. Ja da znam gde jetvoja snaga, ja ne znam {ta bih radila odmiline, sve bih ono mesto qubila“. Na to sea`daja nasmeje, pa joj re~e: „Onde je mojasnaga u onom ogwi{tu“.
Onda baba pritisne grliti i qubitiogwi{te, a a`daja kad to vidi, udari u smeh,pa joj re~e: „Luda `eno, nije tu moja snaga.Moja je snaga u onom drvetu pred ku}om“.Onda baba opet pritisne grliti i qubitidrvo, a a`daja opet u smeh, pa joj re~e:„Pro|i se, luda `eno, nije tu moja snaga“.Onda baba zapita: „Da gde je?“ A a`dajastane kazivati: „Moja je snaga daleko, nemo`e{ ti tamo oti}i. ^ak u drugome carstvukod careva grada ima jedno jezero, u onom
rekavica
fajda
ute}i se (u re~)
pro}i se
zatomiti
Za{to qudi smi{qaju bajke? [ta nas u wima najvi{e privla~i?
135
jezeru ima jedna a`daja, a u a`daji vepar, au vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac,u onome je vrapcu moja snaga“.
Baba kad to ~uje, re~e a`daji: „To je bogmedaleko, to ja ne mogu qubiti“. Sutradan kada`daja otide iz rekavice, carev sin do|e kbabi, pa mu baba ka`e sve {to je ~ula oda`daje. Onda on otide ku}i, pa se preru{i:obu~e pastirske haqine i uzme pastirski{tap u ruke, te se na~ini pastir pa po|e usvet. Idu}i tako od sela do sela i od grada dograda najposle do|e u drugo carstvo i u carevgrad, pod kojim je u jezeru bila a`daja.
Do{av{i u onaj grad stane raspitivatikome treba pastir. Gra|ani mu ka`u da trebacaru. Onda on upravo k caru. Po{to ga pri-jave, pusti ga car preda se, pa ga zapita:
„Ho}e{ li ~uvati ovce?“ A on odgovori: „Ho}u,svetla kruno!“ Onda ga car primi i stane gasvetovati i u~iti: „Ima ovde jedno jezero, ipokraj jezera vrlo lepa pa{a, pa kakoizjavi{ ovce, one odmah idu onamo te se raz-vale oko jezera, ali koji god ~oban tamootide, onaj se vi{e ne vra}a natrag; zato,sinko, ka`em ti, ne daj ovcama na voqu kudone ho}e, nego dr`i kuda ti ho}e{“.
Carev sin zahvali caru, pa se opravi iizjavi ovce, i uzme sa sobom jo{ dva hrta {tomogu zeca u poqu sti}i, i jednoga sokola {tomo`e svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde.Kako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru,a ovce kako do|u na jezero, odmah se razvaleoko jezera, a carev sin metne sokola na jednukladu, a hrte i gajde pod kladu, pa zasu~e ga}ei rukave te zagazi u jezero, pa stane vikati:„O a`dajo, o a`dajo! Ta izi|i mi danas namejdan da se ogledamo, ako `ena nisi!“A`daja se odzove: „Sad }u, carev sine, sad“.
svetovati
izjaviti
razvaliti se
opraviti se
ogledati se
136
Malo ~as, eto ti a`daje, velika je,stra{na je, gadna je! Kako a`daja izi|e,uhvati se s wim popojaske, pa se ponesiletni dan do podne. A kad podne prigreje,onda re~e a`daja: „Ta pusti me, carev sine,da zamo~im svoju pustu glavu u jezero, pa date bacim u nebeske visine“. A carev joj sinodgovori: „Bre, a`dajo, ne kopaj trica; da jemeni careva devojka da me poqubi u ~elo,jo{ bih te vi{e bacio“. A`daja se na toodmah otpusti od wega i otide u jezero.
Kad bude predve~e, on se lepo umije iopravi, sokola metne na rame i hrte uza se,a gajde pod pazuho, pa krene ovce i po|e ugrad sviraju}i u gajde. Kad do|e u grad, savse grad slegne kao na ~udo gde on do|e, a prenijedan ~oban nije mogao do}i s onoga jeze-ra. Sutradan carev sin opravi se opet, ipo|e s ovcama upravo k jezeru. A car po{qeza wim dva kowanika da idu kradom da vide{ta on radi, te se oni popnu na jednu visokuplaninu otkuda }e dobro videti.
A ~oban kako do|e, metne hrte i gajde podkladu onu, a sokola na wu, pa zasu~e ga}e irukave te zagazi u jezero, pa povi~e: „Oa`dajo, o a`dajo, izi|i mi na mejdan da sejo{ ogledamo, ako `ena nisi!“ A`daja mu seodzove: „Sad }u, carev sine, sad“. Malo ~as,eto ti a`daje, velika je, stra{na je, gadna je.Pa se uhvate popojaske te se ponesi letnidan do podne. A kad podne prigreje, ondare~e a`daja: „Ta pusti me, carev sine, dazamo~im svoju pustu glavu u jezero, pa da tebacim u nebeske visine“. A carev joj sinodgovori: „Bre, a`dajo, ne kopaj trica; da jemeni careva devojka da me poqubi u ~elo,jo{ bih te vi{e bacio“. A`daja se na toodmah otpusti od wega i otide u jezero.
Kad bude pred no}, carev sin krene ovcekao i pre, pa ku}i sviraju}i u gajde. Kad u|eu grad, sav se grad uskoleba i stane se ~uditigde ~oban dolazi ku}i svako ve~e, {to prenijedan nije mogao. Ona dva kowanika jo{ supre od carevoga sina bila do{la u dvor ipripovedila caru sve po redu {ta su ~uli ivideli. Sad kad car vide ~obana gde se vratiku}i, odmah dozove k sebi svoju k}er i ka`ejoj sve {ta je i kako je. „Nego“, veli, „sutrada ide{ s ~obaninom na jezero, da gapoqubi{ u ~elo“.
Ona kad to ~uje, brizne plakati i stanese moliti ocu: „Nigde nikoga nema{ do menejedinu, pa i za mene ne mari{ da poginem“.Tada je otac uzme sloboditi i hrabriti: „Neboj se, k}eri moja, vidi{, mi promenismotolike ~obane, pa koji god izi|e na jezero,nijedan se ne vrati, a on evo dva dana kakose s a`dajom bori, pa mu ni{ta ne naudi.
popojaske
poneti se
ne kopaj trica
uskolebati se
137
Ja se uzdam u Boga da on mo`e tu a`daju svla-dati, samo idi sutra s wime, eda bi nasoprostio te napasti {to toliki svetpomori“.
Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu isunce ogranu, usta ~oban, usta i devojka, pase sta{e opremati na jezero. ^obanin jeveseo, veseliji nego igda, a devojka carevatu`na, suze proliva, pa je ~oban te{i:„Gospo|o seko, ja te molim nemoj plakati,samo u~ini {to re~em, kad bude vreme, tipritr~i i mene poqubi, pa se ne boj“. Kadpo|o{e i kreto{e ovce, ~oban putem jednakoveseo, svira u gajde veselo, a devojka idepokraj wega, pa jednako pla~e, a on ka{topusti dulac, pa se okrene wojzi: „Ne pla~i,zlato, ne boj se ni{ta“.
Kad do|u na jezero, ovce se odmah raz-vale oko jezera, a carev sin metne sokola nakladu, a hrte i gajde poda wu, pa zasu~e ga}ei rukave, pa zagazi u vodu i povi~e: „Oa`dajo, o a`dajo, izi|i mi na mejdan da sejo{ ogledamo, ako `ena nisi!“ A`daja seodzove: „Sad }u, carev sine, sad“. Malo ~as,eto ti a`daje, velika je, stra{na je, gadna je!Kako izi|e, uhvate se popojaske, pa se pone-si letni dan do podne. A kad podne prigreje,tada besedi a`daja: „Ta pusti me, carev sine,da zamo~im svoju pustu glavu u jezero, pa date bacim u nebeske visine“. A carev joj sinodgovori: „Bre a`dajo, ne kopaj trica; da jemeni careva devojka da me poqubi u ~elo,jo{ bih te vi{e bacio“. Kako on to re~e, acareva devojka pritr~i i poqubi ga u obraz,u oko i u ~elo. Onda on mahne a`dajom ibaci je u nebeske visine, te a`daja kadpadne na zemqu sva se na komade razbije, akako se ona na komade razbije, sko~i iz wedivqi vepar, pa nagne begati, a carev sinvikne na ~obanske pse: „Dr`i! Ne daj!“ A psisko~e te za wim, pa ga stignu, i odmah ga ras-trgnu, ali iz vepra sko~i zec, pa nagne prekopoqa, a carev sin pusti hrte: „Dr`i! Nedaj!“ A hrti za zecom te ga uhvate i odmahrastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carevsin pusti sokola te soko uhvati goluba idonese carevome sinu u ruke. Carev sin uzme
goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, aon dr` vrapca.
Kad uhvati vrapca, re~e mu: „Sad da mika`e{ gde su moja bra}a“. A vrabac muodgovori: „Ho}u, samo mi nemoj ni{tau~initi. Odmah iza grada tvojega oca imajedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri{ibqike; podseci one tri {ibqike, pa udriwima po korenu; odmah }e se otvoriti gvoz-dena vrata od velikoga podruma. U onomepodrumu ima toliko qudi i starih i mladih,i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i`ena i devojaka da mo`e{ naseliti ~itavocarstvo; onde su i tvoja bra}a“.
Kad vrabac to sve iska`e, carev ga sinodmah za vrat, te udavi. Car glavom bija{eizi{ao i popeo se na onu planinu od kuda suoni kowanici gledali ~obana, te i on gledaosve {to je bilo. Po{to ~oban tako do|e glavea`daji, po~ne se i suton hvatati, i on selepo umije, uzme sokola na rame, a hrte uzase, a gajde pod pazuho, pa sviraju}i kreneovce i po|e dvoru carevu, a devojka poredwega jo{ u strahu. Kad do|u u grad, sav segrad slegne kao na ~udo.
Car koji je sve wegovo juna{tvo gledao splanine, dozove ga preda se, pa mu da svojuk}er, te smesta u crkvu, pa ih ven~aju i u~ineveseqe za nedequ dana. Potom se carev sinka`e ko je on i otkud je, a car se onda i savgrad jo{ ve}ma obraduje, pa po{to carev sinnavali da ide svojoj ku}i, car mu da mnogepratioce i opravi ga na put.
Kad budu kod one rekavice, carev sinzaustavi sve pratioce, pa u|e unutra tepodse~e one tri {ibqike i udari wima pokorenu, a gvozdena se vrata odmah otvore,kad tamo, a to u podrumu svet Bo`ji. Ondacarev sin zapovedi da svi izlaze jedan pojedan i da idu kud je kome drago, a on stanena vrata. Izlaze}i tako jedan za drugim, etoti i bra}e wegove; on se s wima zagrli ii`qubi. Kad ve} sav narod izi|e, zahvale mu{to ih je popu{tao i izbavio i otidu svakisvojoj ku}i. A on sa svojom bra}om i mladomotide ku}i svome ocu, i onde je `iveo icarovao do svoga veka.
dulac
oprostiti
nagnuti
slegnuti se i sle}i se
138
� Sa kojim se problemima susre}e junak ove bajke, najmla|i carev sin?� Kako re{ava te probleme?� Kako je baba uspela da otkrije tajnu a`dajine snage?� Za{to se carevi} preru{io u pastira?� [ta je carevi} hteo da ka`e kada je govorio: „Da je meni careva devojka da me
poqubi u ~elo, jo{ bih te vi{e bacio“?� Objasni na primerima iz teksta moralne vrednosti glavnog junaka:
hrabrost, upornost, plemenitost, mudrost, snala`qivost, samopouzdawe.
� Objasni navedene poruke ove bajke. Smisli i dopi{i jo{ jednu poruku ove bajke.
! U svetu ima zla, a ono je ~esto prikriveno.
" Za dobro i sre}u se vaqa boriti – ne dolaze sami od sebe.
# ^ovek treba da veruje u sebe i svoju snagu. (Potra`i u tekstu argumente za ovu tvrdwu.)
$ Zlo se pobe|uje mudro{}u, hrabro{}u, uporno{}u i dobrim delima.
%
� Ova bajka je uzbudqiva zato {to glavni junak stalno nailazi na nove prepreke, ~ime
napetost sve vi{e raste. Navedi prepreke i na~ine na koje ih junak nadvladava.
� Pove`i delove radwe sa odgovaraju}im primerima iz teksta:
Kad uhvati vrapca, re~e mu: „Sad da mi ka`e{ gde su moja bra}a“.
... i onde je `iveo i carovao do svoga veka.
Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud
je kome drago...
Moja je snaga daleko, ne mo`e{ ti tamo oti}i.
Bio jedan car, pa imao tri sina.
... a to ne bio zec nego a`daja, pa do~eka careva sina te ga pro`dere.
po~etak zapleta
rast zapleta
uvod
vrhunac zapleta
rasplet
epilog
prepreka na~in na koji je junak nadvladava
1.
2.
3.
4.
5.
6.
139
� Navodimo {est razloga zbog kojih je ovo delo bajka:
1. ~udesni likovi i doga|aji2. doga|aji sme{teni u neodre|eno vreme i prostor3. simbolika brojeva 3, 7, 94. junaci se bore za pravdu i pri tom nailaze na
velike prepreke5. dobro pobe|uje zlo6. junaci su nagra|eni za hrabrost.
� Narodne bajke su
pripovetke u kojima segovo ri o ~udesnim likovi-ma i doga|ajima.
� Epilog je zavr{ni deo
kwi`evnog dela u kojem seopisuje ono {to se desiloposle, daqa sudbina junaka.
KWI@EVNI POJMOVI
Na osnovu analize ovog dela doka`i da se radi o bajci. Drugim re~ima, za navedene karakteristike napi{i primere iz pri~e.
140
Narodna pesma
@ENIDBA DU[ANOVA
Kad se `eni srpski car Stjepane,nadaleko zaprosi |evojku,u Le|anu, gradu latinskome,u latinskog kraqa Mijaila,po imenu Roksandu |evojku;car je prosi, i kraq mu je daje.Car isprosi po kwigam' |evojku,pak doziva Todora vezira:"Slugo moja, Todore vezire,da mi ide{ bijelu Le|anu,mome tastu, kraqu Mijailu,da mi s wime svadbu ugovori{:kada }emo po}i po |evojku,koliko li povesti svatova;da mi vidi{ Roksandu |evojku:mo`e l' biti za cara carica,mo`e l' biti svoj zemqi gospo|a;da je vidi{ i da prstenuje{".Veli wemu Todore vezire:"Ho}u, care, dragi gospodine";pak s' opremi, ode u Latine.Kada do|e bijelu Le|anu,lijepo ga kraqu do~ekao:vino pi{e ne|eqicu dana.Tada re~e Todore vezire:„Prijatequ, Mijailo kraqu,nije mene care opravioda ja pijem po Le|anu vino,ve} da s tobom svadbu ugovorim:kad }e care do}i po |evojku,u koje li doba od godine,
koliko l' }e povesti svatova;i da vidim Roksandu |evojku,da je vidim i da prstenujem".Tada re~e Mijailo kraqu:„Prijatequ, Todore vezire,{to me care za svatove pita,neka kupi koliko mu drago,po |evojku kada wemu drago;nego }e{ mi cara pozdraviti:nek ne vodi svoja dva sestri}a,dva sestri}a, dva Vojinovi}a,Vuka{ina i s wim Petra{ina;u pi}u su te{ke pijanice,a u kavzi qute kavgaxije;opi}e se, zametnu}e kavgu,pak je te{ko xevap dati kavziu na{emu bijelu Le|inu.A |evojku sada }e{ vi|etii prsten joj dati po zakonu".A kada je tavna no}ca do{la,ne donose vo{tane svije}e,ve} po mraku izvode |evojku.Kad to vi|e Todore vezire,on izvadi od zlata prstewesa biserom i dragim kamewem:razasja se soba od kamewa –taka mu se u~ini |evojkada je qep{a od bijele vile;prstenova Roksandu |evojkui dade joj hiqadu dukata,i |evojku bra}a odvedo{e.
kavga
Le|an
[ta zna{ o caru Du{anu? Za{to su ga zvali Du{an Silni?
xevap
141
Kad ujutru jutro osvanulo,opremi se Todore vezire,pak otide bijelu Prizrenu.Kada do|e bijelu Prizrenu,pita wega srpski car Stjepane:„Slugo moja, Todore vezire,vi|e li mi Roksandu |evojku?Vi|e li je i prstenova li?[to govori kraqu Mijailo?"Todor wemu sve po redu ka`e:„Vi|eh, care, i prstenovah je.Da kakva je Roksanda |evojka,onakove u Srbina nema!Dobro zbori kraqu Mijailo:po |evojku kada tebe drago,svata kupi koliko ti drago;samo te je kraqu pozdravio:da ne vodi{ dva sestri}a tvoja,dva sestri}a, dva Vojinovi}a;u pi}u su te{ke pijanice,a u kavzi qute kavgaxije:opi}e se, zametnu}e kavgu,pak je te{ko xevap dati kavziu Le|anu, gradu latinskome".Kad to za~u srpski car Stjepane,udari se rukom po koqenu:„Jao mene do boga miloga!Dotle li se zulum oglasiood sestri}a od Vojinovi}a!A tako mi moje vjere tvrde,dokle mene to veseqe pro|e,obojicu ho}u objesitio vratima grada Vu~itrna,po svijetu da me ne sramote!"Stade care kupiti svatove;skupi svata dvanaest hiqada,pak podi`e niz Kosovo ravno.Kad su bili ispod Vu~itrna,gledala ih dva Vojinovi}a,me|u sobom mladi govorili:„[to l' se ujak na nas rasrdio,te nas ne {}e zvati u svatove?Netko nas je wemu opadnuo,
s wega `iva meso otpadalo!Car otide u zemqu latinsku,a junaka sa sobom ne imanijednoga od roda svojega,koji bi mu bio u nevoqi,ako bi mu bilo za nevoqu;Latini su stare varalice,ujaka }e na{eg pogubiti,a nezvani i}i ne smijemo".Veli wima ostarjela majka:„\eco moja, dva Vojinovi}a,vi imate brata u planini –kod ovaca Milo{-~obanina;najmla|i je, a najboqi junak,a za wega care i ne znade.Po{qite mu list kwige bijeleneka do|e gradu Vu~itrnu;ne pi{'te mu {to je i kako je,ve} pi{ite: ‘Majka je na smrti,pak te zove da te blagosovi,da na tebe kletva ne ostane;nego br`e hodi b’jelu dvoru,ne bi l' `ivu zastanuo majku!’To su bra}a majku poslu{ala;br`e pi{u kwigu na koqenu,te je {aqu u [aru planinu,svome bratu, Milo{-~obaninu:„Oj Milo{u, na{ ro|eni brate,br`e da si gradu Vu~itrnu!Stara nam je majka na umoru,pak te zove da te blagosovi,da na tebe kletva ne ostane".Kada Milo{ sitnu kwigu primi,kwigu gleda, a suze proqeva.Pita wega trideset ~obana:„O Milo{u, na{a poglavice,i dosad su kwige dolazile,al' se nisu sa suzam' u~ile!Otkud kwiga, ako boga znade{?"Sko~i Milo{ na noge lagane,pa govori svojim ~obanima:„Oj ~obani, moja bra}o draga,ova kwiga jest od dvora moga:
zulum
opasti
kwiga
142
stara mi je na umoru majka,pak me zove da me blagosovi,da na mene kletva ne ostane;vi ~uvajte po planine ovce,dok ja odem i natrag se vratim".Ode Milo{ gradu Vu~itrnu.Kad je bio blizu b'jela dvora,dva su brata pred weg i{etalaa za wima ostarjela majka.Veli wima Milo{ ~obanine:„Za{to, bra}o, ako boga znate?!Bez nevoqe jer gradit nevoqu?"Vele wemu do dva mila brata:„Hodi, brate, ima i nevoqe".U b'jela se lica izqubi{e,Milo{ majku u bijelu ruku.Stado{e mu redom kazivatikako care ode po |evojkunadaleko, u zemqu latinsku,a ne zove svojijeh sestri}a:„Ve}, Milo{u, na{ ro|eni brate,ho}e{, brate, nezvan za ujakomu svatove po}i nazorice?Ako wemu bude do nevoqe,da se wemu u nevoqi na|e{;ako li mu ne bude nevoqe,mo`e{ do}i da se ne kazuje{“.To je Milo{ jedva do~ekao:„Ho}u, bogme, moja bra}o draga;kad ujaku ne}u, da kome }u?"Tad ga bra}a opremat stado{e;ode Petar opremat kula{a,a Vuka{in oprema Milo{a:na weg me}e tananu ko{uqu,do pojasa od ~istoga zlata,od pojasa od bijele svile;po ko{uqi tri tanke |e~erme,pak dolamu sa tridest putaca;po dolami toke sakovane,zlatne toke od ~etiri oke;a na noge kov~e i ~ak{ire;a svrh svega bugar-kabanicu,i na glavu bugarsku {ubaru:na~ini se crni Bugarine,ni bra}a ga poznati ne mogu;dado{e mu kopqe ubojitoi ma~ zelen staroga Vojina;Petra{in mu izvede kula{ame|edinom svega op{ivena,da kula{a care ne poznade.
L'jepo su ga bra}a sjetovala:„Kad, Milo{u, dostigne{ svatove,pita}e te tko si i otkud si;ti se ka`i zemqe Karavla{ke:„Slu`io sam bega Radul-bega,ne {}e mene slu`bu da isplati,pak ja po|oh u svijet bijeli,da |ego|i boqe slu`be tra`im;pak sam ~uo za svate careve,i pristô sam nezvan za svatovirad’ komada qeba bijelogai rad' ~a{e crvenoga vina".^uvaj dobro dizgen od kula{a,jer se kula{ jeste nau~ioputovati s kowma carevijem".Tada Milo{ okrenu kula{a,pak za carem ode u svatove.Na Zagorju susti`e svatove.Pitaju ga ki}eni svatovi:„Otkud ide{, mla|ano Bugar~e?"Milo{ im se iz daleka ka`e,kô {to su ga bra}a nau~ila.Lijepo ga svati do~eka{e:„Dobro do{ô, mla|ano Bugar~e!Nek je jedan vi{e u dru`ini!"Kad su bili putem putuju}i –zlu nauku Milo{ nau~iokod ovaca u [ari planini:pospavati svagda oko podne –on zadrema na kowu kula{u.Kako dizgen oslabi kula{u,di`e glavu, ode kroz svatove,obaquje kowe i junake,dokle do|e kowma carevijem;kako do|e, s wima u red stade.Lale {}ahu biti Bugarina,al' ne dade srpski car Stjepane:„Ne udrite mla|ano Bugar~e,Bugar~e se spavat nau~ilopo planini ovce ~uvaju}i;ne udrite, ve} ga probudite".Bude wega lale i vojvode:„Ustan' more, mla|ano Bugar~e!Bog ti staru ne ubio majku,koja te je takoga rodilai u svate caru opremila!"Kad se prenu Milo{ Vojinovi},te sagleda caru o~i ~arne,kula{ ide s kowma carevijem;on pokupi dizgene kula{u,
nazorice
kula{
|e~erma
dolama
toke
oka
kov~a
me|edina
zelen
lala
Karavla{ka
~aran
143
pa i{}era wega iz svatova,udara ga o{trom bakra~lijom:po tri kopqa uprijeko ska~e,po ~etiri nebu u visine,unapredak ni broja se ne zna;iz usta mu `ivi ogaw sipa,a iz nosa modar plamen su~e.Stade svata dvanaest hiqadate gledaju kowa u Bugara;kowa glede, a sami se ~ude:„Bo`e mili, ~uda velikoga!Dobra kowa, a lo{a junaka!Jo{ takoga ni vi|eli nismo;jedan bje{e u zeta careva,i sada je u Vojinovi}a".Gledale ga jo{ tri {i}arxije:jedno jeste \akovica Vu~e,a drugo je Nestopoq~e Janko,a tre}e je mom~e Prijepoq~e;gledali ga, pak su govorili:„Dobra kowa mladog Bugarina!Ba{ ga ov|e u svatov'ma nema,ta nema ga ni u cara na{eg;hajde malo da izostanemo,ne bi li ga kako izmamili".Kad su bili do klisure blizu,izosta{e do tri {i}arxije,pa govore Milo{-~obaninu:„^uje{ more, mla|ano Bugar~e!Ho}e{ dati kowa na razmjenu?Da}emo ti kowa jo{ boqega,i jo{ prida stotinu dukata,i suvi{e ralo i volove,pak ti ori te se qebom rani".Veli wima Milo{ Vojinovi}:„Pro|'te me se, do tri {i}arxije!Boqeg kowa od ovog ne tra`im,ni ovoga umirit ne mogu.[to }e mene stotina dukata?Na kantar ih mjeriti ne znadem,a brojem ih brojiti ne um'jem.[to }e mene ralo i volovi?Mene nije ni otac orao,pak je mene qebom odranio".Tad govore do tri {i}arxije:„^uje{ more, mla|ano Bugar~e!Ako ne da{ kowa na razmjenu,mi }emo ga na silu oteti!"Al' govori Milo{ Vojinovi}:„Sila otme zemqu i gradove,
kamol' mene kowa otet ne}e!Volim dati kowa na razmjenu,jer ne mogu pje{ke putovati".Pa ustavi svojega kula{a,pru`i ruku ispod me|edine;oni misle bakra~liju skida,al' on skida zlatna {estoperca,te udara \akovicu Vuka:koliko ga lako udario,tri puta se Vu~e premetnuo.Veli wemu Milo{ Vojinovi}:„Toliki ti rodili grozdoviu pitomoj tvojoj \akovici!"Pobje`e mu Nestopoq~e Janko;sti`e wega Milo{ na kula{u,udari ga me|u ple}i `ive,~etiri se puta premetnuo:„Dr` se dobro, Nestopoq~e Janko!Tolike ti jabuke rodileu pitomu Nestopoqu tvome!"Bje`i jadno mom~e Prijepoq~e;dosti`e ga Milo{ na kula{u,te i wega kucnu {estopercem,sedam se je puta premetnulo:„Dr` se dobro, mom~e Prijepoq~e!Pa kad do|e{ Prijepoqu tvome,povali se me|u |evojkama|e s' oteo kowa od Bugara!"Pa okrenu kowa za svatovi.Kad do|o{e bijelu Le|anu,razape{e po poqu {atore.Zob izi|e kowma carevijem,nema ni{ta kowu Milo{evu.Kad to vi|e Milo{ Vojinovi},
bakra~lija
{i}arxija
{estoperac
premetnuti se
144
uze torbu na lijevu ruku,od zobnice jedne te do druge,dok je svoju punu napunio;pa on ode tra`it mehanxiju:„Mehanxija, daj da pijem vina!“Mehanxija wemu odgovara:„Id’ odatle, crni Bugarine!Da s’ donio bugarsku kopawu,ako bih ti i usuo vina;za te nisu ~a{e pozla}ene!“Pogleda ga Milo{ poprijeko,udari ga rukom uz obraze:koliko ga lako udario,tri mu zuba u grlo sasuo.Moli mu se mladi mehanxija:„Ne udri me vi{e, Bugarine!Bi}e tebe vina izobila,ako caru ne}e ni dostati“.Milo{ vi{e ne {}e ni iskati,ve} sam uze pak se napi vina.Dok se Milo{ malo pona~ini,utom svanu i ogranu sunce;al’ povika sa grada Latin~e:„Oj, ~uje{ li, srpski car Stjepane!Eto doqe pod gradom Le|anomizi{ô je kraqev zato~ni~e,zove tebe na mejdan juna~ki;vaqa i}i mejdan dijeliti,ili ne}e{ odavde izi}i,ni izvesti svata nijednoga,a kamoli Roksandu |evojku!“Kad to za~u srpski car Stjepane,on telala pusti u svatove;telal vi~e i tamo i amo:„Nije l’ majka rodila junaka,i u svate caru opremila,da za cara na mejdan izi|e?^estita bi wega u~inio“.Al’ se nitko na}i ne moga{e.Car s’ udari rukom po koqenu:„Jao mene do Boga miloga!Sad da su mi dva sestri}a moja,dva sestri}a, dva Vojinovi}a,sad bi oni na mejdan izi{li“.Istom care u besjedi be{e,Milo{ ide, a kula{a vodido pred {ator srpskog car-Stjepana:„Je l’ slobodno, care gospodine,da ja idem na mejdan u poqe?“Veli wemu srpski car Stjepane:
„Jest slobodno, mla|ano Bugar~e;jest slobodno, al’ nije prilike!Ako zgubi{ mlada zato~nika,~estita }u tebe u~initi“.Uzja Milo{ pomamna kula{a,pa okrenu od bjela {atora,zametnuv{i kopqe naopako,govori mu srpski car Stjepane:„Ne nos’, sinko, kopqe naopako,ve} okreni kopqe unapredak,jer }e ti se smijati Latini“.Veli wemu Milo{ Vojinovi}:„^uvaj, care, ti gospodstva tvoga!Ako mene do nevoqe bude,ja }u lasno kopqe okrenuti;ako li mi ne bude nevoqe,doneti ga mogu i ovako“.Pa otide niz poqe le|ansko.Gledale ga Latinke |evojke,gledale ga, pak su govorile:„Bo`e mili, ~uda velikoga!Kakva je to careva zamjena?!Ta na wemu ni haqina nema!Veseli se, kraqev zato~ni~e!Nema{ na {to sabqe izvaditi,nit je ima{ o {to krvaviti“.U to doba do|e do {atora,|e zato~nik sjedi pod {atorom,za kopqe je svezao dorata.Veli wemu Milo{ Vojinovi}:„Ustan’ more, bijelo Latin~e,da juna~ki mejdan dijelimo!“Al’ govori bijelo Latin~e:„Id’ odatle, crni Bugarine!Nemam o {to sabqe poganiti,kad na tebe ni haqina nema“.Ra`quti se Milo{ Vojinovi}:„Ustan’ more, bijelo Latin~e!Na tebe su poboqe haqine,s tebe }u ih na sebe obu}i“.
zametnuti
lasno
mehanxija
kopawa
iskati
pona~initi se
zato~nik
telal
145
Tad Latin~e na noge posko~i,pak posjede pomamna dorata,odmah ode poqem razigravat;Milo{ wemu stade na biqezi.Baci kopqe bijelo Latin~ena Milo{a u prsi juna~ke;Milo{ dr`i zlatna {estoperca,na wega je kopqe do~ekao,prebio ga na tri polovine.Veli wemu bijelo Latin~e:„^ekaj malo, crni Bugarine,lo{e su mi kopqe podmetnuli,dok otidem da kopqe prom’jenim“.Pak pobje`e preko poqa ravna,al’ povika Milo{ Vojinovi}:„Stani malo, bijelo Latin~e;Milo bi ti bilo pobjegnuti!“Pak po}era po poqu Latin~e,do}era ga do le|anskih vrata,al’ le|anska vrata zatvorena.Pusti kopqe Milo{ Vojinovi},te prikova bijelo Latin~e,prikova ga za le|anska vrata,pak mu rusu odsije~e glavu,kula{u je baci u zobnicu;pa uvati wegova dorata,odvede ga caru ~estitome:„Eto, care, zato~nika glave!“Car mu dade blago nebrojeno:„Idi, sinko, te se napij vina,~estita }u tebe u~initi!“Tek {to Milo{ sjede piti vino,al’ povika sa grada Latin~e:„Eto, care, pod Le|anom gradomna livadi tri kowa viteza,pod sedlima i pod ratovima,i na wima tri plamena ma~a,vrhovi im nebu okrenuti:da presko~i{ tri kowa viteza!Ako li ih presko~iti ne}e{,ne}e{ izi} ni izvest |evojke“.Opet viknu telal po svatov’ma:„Nije l’ majka rodila junakai u svate caru opremila,da presko~i tri kowa vitezai na wima tri plamena ma~a?“Taj se junak na}i ne moga{e.Al’ eto ti mlada Bugarinapred {atora srpskog car-Stjepana:„Je l’ slobodno, care gospodine,
da presko~im tri kowa viteza?“„Jest slobodno, moje drago d’jete!Nego skini bugar-kabanicu,bog ubio onoga terzijukoji ti je toliku srezao!“Govori mu Milo{ Vojinovi}:„Sjedi, care, pak pij rujno vino,ne brini se mojom kabanicom!Ako bude srce u junaku,kabanica ne}e ni{ta smesti:kojoj ovci svoje runo smeta,on|e nije ni ovce ni runa!“Pa on ode u poqe le|ansko.Kada do|e do dobrijeh kowa,on provodi svojega kula{a,pa kula{u svome progovara:„^ekaj mene u sedlo, kula{u!“A on pro|e s one druge strane,zaigra se preko poqa ravna,i presko~i tri kowa vitezai na wima tri plamena ma~a,ustavi se na svojem kula{u;pa on uze tri kowa viteza,odvede ih srpskom car Stjepanu.Malo vreme zatim postajalo,al’ povika sa grada Latin~e:„Hajde sada, care Srbqanine,pod najvi{u kulu u Le|anu!Na kuli je kopqe udareno,na kopqu je od zlata jabuka:ti strijeqaj kroz prsten jabuku!“Milo{ vi{e ne {}e ni ~ekati,ve} on pita cara ~estitoga:„Je l’ slobodno, care gospodine,da strijeqam kroz prsten jabuku?“„Jest slobodno, moj ro|eni sinko!“Ode Milo{ pod bijelu kulu,zape str’jelu za zlatnu tetivu,ustrijeli kroz prsten jabuku,pak je uze u bijele ruke,odnese je caru ~estitome;lijepo ga care obdario.Malo vreme zatim postajalo,al’ povika sa grada Latin~e:„Eto, care, pod bijelom kulomiza{la su dva kraqeva sina,izveli su tri l’jepe |evojke,tri |evojke, sve tri jednolike,i na wima ruho jednoliko:idi poznaj koja je Roksanda;
terzija
dorat
rus
zobnica
rat
146
ako li se koje druge ma{i{,ne}e{ izi} ni iznijet glave,a kamoli izvesti |evojke!“Kad je care r’je~i razumio,on doziva Todora vezira:„Idi, slugo, te poznaj |evojku!“Todor mu se pravo kunija{e:„Nijesam je, care, ni vi|eo,jer su mi je po mraku izvelikada sam je ja prstenovao“.Car s’ udari rukom po koqenu:„Jaoj mene do boga miloga!Nadmudrismo i nadjuna~ismo,pak nam osta cura na sramotu!“Kad to za~u Milo{ Vojinovi},on otide caru ~estitome:„Je l’ slobodno, care gospodine,da ja poznam Roksandu |evojku?!“
„Jest slobodno, moje drago d’jete,al’ je jadno u te pouzdawe:kako }e{ ti poznati |evojku,kad je nigda ni vi|eo nisi?!“Al’ govori Milo{ Vojinovi}:„Ne brini se, care gospodine!Kad ja bijah u [ari planinikod ovaca dvanaest hiqada,za no} bude po trista jawaca,ja sam svako po ovci poznavô;Roksandu }u po bra}i poznati“.Veli wemu srpski car Stjepane:„Idi, idi, moje drago d’jete!Ako bog da, te pozna{ Roksandu,da}u tebi zemqu Skenderiju,u dr`avu za `ivota tvoga“.Ode Milo{ niz poqe {iroko.Kada do|e |e stoje |evojke,zbaci s glave bugarsku {ubaru,skide s le|a bugar-kabanicu –zasija se skerlet i kadifa,zasja{e se toke na prsima
i zla}ane kov~e na nogama:sinu Milo{ u poqu zelenukao jarko iza gore sunce –pak je prostre po zelenoj travi,prosu po woj burme i prstewe,sitan biser i drago kamewe.Tad izvadi ma~a zelenoga,pa govori trima |evojkama:„Koja je tu Roksanda |evojka,nek savije skute i rukave,neka kupi burme i prstewe,sitan biser i drago kamewe;ako li se koja druga ma{i,vjera moja tako mi pomogla,osje} }u joj ruke do lakata!“Kad to ~u{e tri l’jepe |evojke,obje krajwe sredwu pogleda{e,a Roksanda u zelenu travu;savi skute i svil’ne rukavepak pokupi burme i prstewe,sitan biser i drago kamewe;a |evojke dvije pobjego{e.Ali Milo{ utje} im ne dade,ve}e obje uvati za ruke,sve tri vodi pred cara Stjepana;caru dade Roksandu |evojku,i dade mu jednu uz Roksandu,a tre}u je sebe ustavio.Car Milo{a me|u o~i qubi,al’ jo{ ne zna tko je i otkud je,Povika{e ki}eni ~au{i:„Spremajte se, ki}eni svatovi,vrijeme je dvoru putovati!“Spremi{e se kita i svatovi,povedo{e Roksandu |evojku.
. . .Kad su bili kroz poqe Kosovo,Milo{ ho}e gradu Vu~itrnu,pa govori srpskom car Stjepanu:„Zbogom ostaj, moj mili uja~e,
Skenderija
kadifa
~au{
147
moj uja~e, srpski car Stjepane!“Tada se je care osjetioda je ono Milo{ Vojinovi},pa govori svojemu ne}aku:„Ta ti li si, dijete Milo{u?!Ta ti li si, moj mili ne}a~e?!Blago majci koja te rodilai ujaku koji te imade!Za{to mi se otprije ne ka`e{,nego sam te putem namu~io:i konakom, i gladi, i `e|u?“Te{ko svuda svome bez svojega!
osjetiti se
� Epska (juna~ka) narodna pesma
opeva neki zna~ajan doga|aj:juna~ko delo, bitku, borbu zaoslobo|ewe od porobqiva~a ilipodvig koji se pesmom ~uva odzaborava. ^esto je pevana uzgusle i prenosila se s kolena nakoleno, usmenim putem.
KWI@EVNI POJMOVI
� Veliki umovi, kao {to su Gete, poqski pisac Adam Mickijevi~ i drugi, smatrali su
da srpske narodne juna~ke (epske) pesme spadaju u red najlep{ih tvorevina svetskekwi`evnosti. „To je vrhunac savr{enstva koji je mogao da dosegne slovenski stil“ –pisao je Adam Mickijevi~.Wihova lepota i vrednost su u:
! uzbudqivim doga|ajima o kojima govore
" moralnoj veli~ini qudskih vrednosti za koje se zala`u
# lepoti i snazi likova i wihovih podviga
$ bogatstvu jezika i stila.
� Pesma @enidba Du{anova jedna je od najlep{ih narodnih pesama. Na{ je zadatak da
u woj sagledamo pomenute vrednosti.� Kojim su umetni~kim postupcima u pesmi do~arani uzbudqivi doga|aji?
- Navedi stihove koji predstavqaju: uvod, po~etak zapleta, rast zapleta, vrhunaczapleta i rasplet.
� Na koji se na~in posti`u stalna neizvesnost i napetost u radwi ({ta ne zna car,
{ta ne znaju svatovi, Latini, {ta se o~ekuje itd.)?� Navedi careve re~i iz pesme koje ukazuju na razvoj wegovih ose}awa prema Milo{u
Vojinovi}u.
� Za koje se moralne vrednosti zala`e ova pesma? Objasni to analizom lika Milo{a
Vojinovi}a.
� Navedi re~i koje imaju isto ili sli~no zna~ewe.
mehanxija:
mejdan:
kavga:
148
� Prona|i u pesmi stihove koji opisuju Milo{a Vojinovi}a: wegov izgled, snagu,
ve{tinu, hrabrost, pravednost, mudrost, snala`qivost, jednostavnost, duhovitost,plemenitost.
� Prona|i u pesmi stihove koji bi mogli da budu poruke pesme.
� Prona|i u pesmi primere za: pripovedawe (naraciju), opisivawe (deskripciju)
i za dijalog (razgovor).
� Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe:
Sinu Milo{ u poqu zelenu
kao jarko iza gore Sunce
stilska figura:
zna~ewe:
na weg me}e tananu ko{uqu
do pojasa od ~istoga zlata,
od pojasa od bijele svile
stilska figura:
zna~ewe:
149
Veselin ^ajkanovi}
NARODNA VEROVANJA O BILJKAMA(odlomak)
Ru`a je, kao i kod drugih naroda (Hehn,Kulturpflanzen, 251 id.) tako i kod nas, cvetljubavi. U ljubavnim i narodnim pesmamaspominje se ~esto; sa njom se ~esto identifiku-je mlada devojka (upor. Sofri}, 192 id.).Ljubavna gatanja s pomo}u nje vr{e se na\ur|evdan. U okolini \ev|elije uo~i \ur|ev -dana obele`i devojka crvenim koncem triru`ina cveta i svaki cvet nazove nekim mu{kimimenom; sutradan pozove drugarice da poka`ukoji ho}e cvet i da joj tako poka`u su|enika(SEZ, 40, 65). Magi~ne trave i predmeti, spomo}u kojih devojka vra~a da je momakzavoli, ostavljaju se uo~i \ur|evdana dapreno}e pod ru`om (SEZ, 14, 59) Za r|av znaksmatra se ako ru`in cvet padne s de vo ja ~keglave (Sofri}, 192).
O postanku ru`e i njene crvene boje pri~ajuse u na{em narodu razne skaske. Bog se jed-nom razgnevio na |avola i naredio an|elu daga uhvati. Ali |avo bude br`i i an|eo nemogadne u~initi ni{ta. Zato Bog re~e an|eluda, kad pojuri |avola, otvori pred njim ru`inogranje, pa }e se |avo zaplesti. Tako se i desi.Onda |avo prokune ru`u da na njoj izniknetrnje, a Bog sa svoje strane blagoslovi da nosinajlep{i cvet. I {to su rekli, i jedno i drugo stek-lo se (Sofri}, 191). Mogu}e je da se ovde ima uvidu divlja ru`a. U okolini Ni{a pri~a se da jeranije ru`a najpre bila bela, ali otkako se nekadevojka, ne znaju}i za bodlje, ubola, postale suru`e crvene (Sofri}, 1.s.). Po jednoj skaski izSarajeva ru`a je postala iz krvi nevinopogubljene sestre (Matica Hrvatska, Hrv. nar.pjesme, 5, 116, v. TR\, NN@, 5, 9). Me|unaro-dni motiv o devojci kojoj iz usta padaju ru`e (v.Grimm, 13, 89, 135) i Bolte-Polivka (1,100; 2,279; 3, 91) poznat je i u na{im pripovetkama,npr. SEZ, 41, 478.
Veselin ^ajkanovi}(1881–1946), profesorUniverziteta u Beo gradu,radio je na prikupljanjui prou~avanju narodnih umo -tvo rina. Najpoznatije knjigesu mu: Mit i religija u Srba,Srpske narodne pripovetke,Re~nik srpskih narodnih vero -vanja o biljkama i druge.
� Narodna verovanja o ~udesnoj mo}ibiljaka i nekih `ivotinja, verovanja dasu Sunce, Mesec, zvezde, gromovi i munje, ki{e i snegovi sile bogova kojivladaju svetom, poti~u iz davnih vre-mena. U mnogim na{im krajevima,posebno na selima, neka od tihverovanja ~uvaju se i danas.
� Koja su narodna verovanja bilavezana za ru`u? Za{to?
� Ovaj tekst Veselina ^ajkanovi}apisan je nau~nim stilom. Po ~emu se takav na~in kazivanja razlikuje od knji`evnog stila pripovetke?
� U tekstu pisanom nau~nim stilomnema opisa ose}anja, do`ivljaja, raz-govora li~nosti, stilskih figura. Jezikje precizan, a koriste se re~i (termini)koje su karakteristi~ne za odre|enuoblast nauke. U zagradama se nalazeizvori iz kojih pisac takvog tekstauzima podatke kojima se slu`i pripisanju.
identifikovati se
su|enik
skaska
ste}i se
Da li zna{ neko narodno verovanje o biljkama?
Seti se teksta P.S. Ni{evljanina o bosiljku.
150
Narodna pesma
URO[ I MRWAV^EVI]I
Sastala se ~etiri tabora na ubavu na poqu Kosovu, kod bijele Samodre`e crkve: jedno tabor Vuka{ina kraqa, drugo tabor despota Ugqe{e, tre}e tabor vojevode Gojka, a ~etvrto carevi}-Uro{a. Carevi se otimqu o carstvo; me|u se se ho}e da pomore, zla}enima da pobodu no`i, a ne znadu na kome je carstvo. Kraq Vuka{in veli: “Na mene je!” Despot Ugqe{’: “Nije, neg na mene!” Vojvod’ Gojko: “Nije, neg na mene!” ]uti nejak carevi} Uro{u, }uti d’jete, ni{ta ne besjedi, jer ne smije od tri bratijenca, bratijenca, tri Mrwav~evi}a. Pi{e kwigu Vuka{ine kraqu, pi{e kwigu i {iqe ~au{a do Prizrena, grada bijeloga, do onoga protopop-Nedeqka, neka do|e na Kosovo ravno, da on ka`e na kome je carstvo: on je sv’jetla cara pri~estio, pri~estio i ispovjedio, u wega su kwige starostavne. Pi{e kwigu despote Ugqe{a, pi{e kwigu i {iqe ~au{a do Prizrena, grada bijeloga, do onoga protopop-Nedeqka. Tre}u pi{e vojevoda Gojko, i on {iqe ogwena ~au{a; a ~etvrtu carevi} Uro{u,
pi{e kwigu i {iqe ~au{a. Sva ~etiri sitne kwige pi{u i po{iqu ogwene ~au{e, sve potajno jedan od drugoga. Sasta{e se ~etiri ~au{a u Prizrenu, gradu bijelome, kod dvorova protopop-Nedeqka, ali prota doma ne bija{e, no u crkvi bje{e na jutrewi, na jutrewi i na letur|iji. Kol’ko s’ silni ogweni ~au{i, koliko su silni od silnijeh, te ne k}e{e kowe odjahati, no u crkvu kowe nagoni{e, potego{e pletene kanxije, udaraju protopop-Nedeqka: „Br`e hajde, protopop-Nedeqko, br`e hajde na Kosovo ravno, da ti ka`e{ na kome je carstvo; ti si sv’jetla cara pri~estio, pri~estio i ispovjedio, u tebe su kwige starostavne; ja l’ }e{ sada izgubiti glavu!“ Suze roni protopop Nedeqko, suze roni, pa wima govori: „Odbijte se, silni od silnijeh, dok u crkvi zakon savr{imo, znati }e se na kome je carstvo“. Tako su se oni uzmaknuli. A kad zakon bo`ji savr{i{e, izqego{e pred bijelu crkvu; tad govori protopop Nedeqko: „\eco moja, ~etiri ~au{a, ja sam sv’jetla cara pri~estio,
protopop
bratijenac
~au{
pri~estiti (se)
ispovediti (se)
starostavan
[ta se dogodilo sa srpskom dr`avom posle smrti cara Du{ana?
Ko je nasledio cara Du{ana? Za{to se raspalo srpsko carstvo?
izle}i
151
pri~estio i ispovjedio, al’ ga nisam pitao za carstvo, ve} za grije’ {to je sagr’je{io; no idite u Prilipa grada, do dvorova Kraqevi}a Marka, a do Marka, do mojega |aka; kod mene je kwigu nau~io, kod cara je Marko pisar bio, u wega su kwige starostavne, i on znade na kome je carstvo. Vi zovite na Kosovo Marka, ho}e Marko pravo kazivati, jer se Marko ne boji nikoga, razma jednog boga istinoga“. Otido{e ~etiri ~au{a, otido{e ka Prilipu gradu, b’jelu dvoru Kraqevi}a Marka. Kad su bili pred bijele dvore, udari{e zvekirom na vrata. To za~ula Jevrosima majka, pa doziva svoga sina Marka: „Sine Marko, moje ~edo drago, tko udara zvekirom na vrata?
Ba{ kâ da su babovi ~au{i”. Usta Marko te otvori vrata,
~au{i se pokloni{e Marku: „Bo`ja t’ pomo}, gospodaru Marko!” A Marko ih omilova rukom: „Dobro do{li, moja |eco draga!” Jesu l’ zdravo Srbqi vitezovii ~estiti carevi i kraqi?” ^au{i se smjerno pokloni{e: „Gospodaru, Kraqevi}u Marko, sve je zdravo, ali nije mirno: gospoda se te{ko zavadila na Kosovu, poqu {irokome, kod bijele Samodre`e crkve, i oni se otimqu o carstvo; me|u se se ho}e da pomore, zla}enima da pobodu no`i, a ne znadu na kome je carstvo; tebe zovu na Kosovo ravno, da im ka`e{ na kome je carstvo”. Ode Marko u gospodske dvore, pak doziva Jevrosimu majku: „Jevrosima, moja mila majko, gospoda se jesu zavadila na Kosovu poqu {irokome, kod bijele Samodre`e crkve, i oni se otimqu o carstvo;
razma
152
me|u se se ho}e da pomore, zla}enima da pobodu no`i, a ne znadu na kome je carstvo; mene zovu na poqe Kosovo, da im ka`em na kome je carstvo”. Kol’ko Marko te`io na pravdu, tol’ko moli Jevrosima majka: „Marko sine, jedini u majke, ne bila ti moja rana kleta, nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po stri~evima, ve} po pravdi boga istinoga! Nemoj, sine, izgubiti du{e! Boqe ti je izgubiti glavu nego svoju ogr’je{iti du{u”. Uze Marko kwige starostavne, pa opremi sebe i [arina, [arinu se na ramena baci, otido{e u Kosovo ravno. Kad su bili kraqevu {atoru, re~e tade Vuka{ine kraqe: „Blago mene do boga miloga! Eto mene moga sina Marka: on }e kazat na mene je carstvo, od oca }e ostanuti sinu”. Marko slu{a, ni{ta ne govori, na {atora ne okre}e glavu. Kad ga vi|e Ugqe{a vojvoda, tad Ugqe{a rije~ govorio: „Blago mene, eto mi sinovca! On }e kazat na mene je carstvo. Ka`i, Marko, na mene je carstvo, oba }emo bratski carovati!” [uti Marko, ni{ta ne besjedi, na {atora ne okre}e glavu. Kad ga vi|e vojevoda Gojko, tade Gojko rije~ govorio: „Blago mene, eto mi sinovca! On }e kazat na mene je carstvo. Kad je Marko jo{ neja~ak bio, ja sam Marka vrlo milovao, u svilena wedra uvijao, kano krasnu od zlata jabuku; kud sam go|e na kowu hodio, sve sam Marka sa sobom vodio. Ka`i, Marko, na mene je carstvo, ti }e{, Marko, prvi carovati,
rana
153
a ja }u ti biti do koqena!” [uti Marko, ni{ta ne govori, na {atora ne okre}e glavu. Pravo ode bijelu {atoru, ka {atoru nejaka Uro{a, dogna [arca caru do {atora; on|e Marko [arca odsjednuo. Kad ga vi|e nejaki Uro{u, lako sko~i sa svil’na du{eka, lako sko~i, pake progovori: „Blago mene, eto moga kuma, eto kuma, Kraqevi}a Marka! On }e kazat na kome je carstvo”. Ruke {ire, u grla se grle, u bijelo cjelivaju lice, za juna~ko pitaju se zdravqe, pa sjedo{e na svil’na du{eka. Tako malo vreme postajalo, danak pro|e, tavna no}ca do|e. Kad ujutru jutro osvanulo i pred crkvom zvona udari{e, sva gospoda do{la na jutrewe. U crkvi su slu`bu savr{ili, izqego{e iz bijele crkve, u stolove pred crkvu sjednuli, {e}er iju, a rakiju piju. Marko uze kwige starostavne, kwige gleda, a govori Marko: „A moj babo, Vuka{ine kraqu, malo l’ ti je tvoje kraqevine? Malo l’ ti je – ostala ti pusta! – ve} s’ o tu|e otimate carstvo? A ti, stri~e, despote Ugqe{a, malo l’ ti je despotstva tvojega? Malo l’ ti je – ostalo ti pusto! – ve} s’ o tu|e otimate carstvo? A ti, stri~e, vojevoda Gojko, malo l’ ti je vojvodstva tvojega? Malo l’ ti je – ostalo ti pusto! – ve} s’ o tu|e otimate carstvo? Vidite li, bog vas ne vidio! Kwiga ka`e: na Uro{u carstvo! Od oca je ostanulo sinu, |etetu je od koqena carstvo; wemu carstvo care naru~io na samrti, kad je po~inuo”. Kad to za~u Vuka{ine kraqu,
sko~i kraqu od zemqe na noge, pa potr`e zla}ena hanxara, da ubode svoga sina Marka. Bje`i Marko ispred roditeqa, jer se wemu, brate, ne pristoji sa svojim se biti roditeqem. Bje`i Marko oko b’jele crkve, oko b’jele crkve Samodre`e, bje`i Marko, a }era ga kraqu, dok su triput kolo sastavili oko b’jele Samodre`e crkve. Gotovo ga bje{e sustigao, al’ iz crkve ne{to progovara: „Bje`’ u crkvu, Kraqevi}u Marko! Vidi{ |e }e{ danas poginuti, poginuti od svog roditeqa, a za pravdu boga istinoga!” Crkvena se otvori{e vrata, Marko bje`i u bijelu crkvu, za wime se vrata zatvorila. Kraq dopade na crkvena vrata, po direku udari hanxarom, iz direka krvca pokapala. Tad se kraqe bio pokajao, te je rije~ bio govorio: „Lele mene do boga jednoga, |e pogubih svoga sina Marka!” Al’ iz crkve ne{to progovara: „A ~uje{ li, Vuka{ine kraqe! Ti nijesi posjekao Marka, ve} posje~e bo`jega an|ela”. Na Marka je vrlo `ao kraqu, te ga quto kune i prokliwe: „Sine Marko, da te bog ubije! Ti nemao groba ni poroda! I da bi ti du{a ne ispala –dok turskoga cara ne dvorio!” Kraq ga kune, car ga blagosiqa: „Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv’jetlo na divanu! Tvoja sabqa sjekla na mejdanu! Nada te se ne na{lo junaka! Ime ti se svuda spomiwalo, dok je sunca i dok je mjeseca!” [to su rekli, tako mu se steklo.
odsjednuti
cjelivati
po~inuti
koqeno(od koqena)
hanxar
dopasti
ste}i se
154
� Oko ~ega su se sporili velika{i?� Kako pokazuju svoju silu, mo} i `equ za vla{}u?� Za{to je Marko Kraqevi} u pesmi odre|en za onog koji treba da presudi?� Prona|i i prepi{i stihove iz pesme koji poru~uju kako treba pravedno suditi. Ti
stihovi su vekovima ~uvani i isticani kao vrhovni moralni princip. Zato ih trebanau~iti napamet.
� Kako se zava|eni velika{i obra}aju Marku? [ta mu sve nude da bi presudio u wihovu
korist? Kako mu se obra}a carev sin, nejaki Uro{?� Na koji na~in Marko presu|uje? [ta mo`e{ da zakqu~i{ iz wegove presude?� Prona|i u pesmi stihove koji osvetqavaju lik Marka, wegove osobine, kao {to su:
hrabrost, pravi~nost, mudrost, vite{tvo, pa`qivost, skromnost i dr.� [ta se saznaje o Marku iz o~eve kletve i kumovog blagoslova?� Koji su sukobi opevani u pesmi?� Navedi nekoliko uzbudqivih trenutaka iz pesme kojima se, od uvoda do epiloga,
posti`e napetost u radwi.
� Napi{i svoje mi{qewe o pesmi Uro{ i Mrwav~evi}i. Daj svoj sud o:
! uzbudqivosti doga|aja – radwe
" moralnim na~elima koja isti~e pesma
# likovima
$ stilskim figurama.
155
pustimi~ke
kumbara
xebana
tane
talijer
Sovjet
priku~ivati se
Vuk Stefanovi} Karaxi}
@ITIJE AJDUK VEQKA PETROVI]A(odlomak)
Kad se vojska turska prikupi u Vidin, ondase dignu nekolike iqade turski kowika, tepre|u preko Timoka, samo da vide kako je; noVeqko i do~eka oko Bukov~e, i sre}no i uzbijenatrag. Potom tre}i dan udari sva sila turska,s topovima i sa svom opravom, te pre|e prekoTimoka. On istina s ono svoje vojske, {to jemogao izvesti iz {an~eva, izi|e opet predTurke, i sa neiskazanom rabro{}u udari, da bii opet uzbio; no {ta je on sa svoji 3–400kowika i s toliko vla{ki soldata u ravnu poqumogao u~initi turskoj vojsci od 15–16.000? Sjednom se vojskom tukao, a dvije su, tri obi-lazile, da mu za|u s le|a; i tako on ustupi, iizmi~u}i se pred Turcima do|e u Negotin. Tuno} izi|e opet iz Negotina, te udari na Turke;no Turci se odr`e. I tako je poslije nekolikodana svaki dan izilazio u poqe i sa neiska -zanom rabro{}u tukao se s Turcima, no Turci seutvrde i pograde {an~eve oko Nego tina.Turcima do|e u pomo} Rexep iz Adakale, i kara -vla{ki knez Karaxa, i sam veliki vezir,Ru{i}-pa{a; a u wega i od ono malo vojske {toje imao, izginu i izrane se najboqi junaci.
Turci su se svaku no} kroz zemqu bli`epriku~ivali k srpskim {an~evima, i najposlijesu se tako blizu bili priku~ili, da su se bati-nama pustimi~ke mogli tu}i. Tu ve} sad drugogaboja nije bilo, osim sa {an~eva iz topova i izkumbara i iz pu{aka. Turci sve kule negotinsketopovima i kumbarama razvale i obore, i samaona najve}a kula, |e je on sjedio, padne i onsi|e u podrum. Najposlije mu nestane xebane,osobito taneta i topovski i pu{~ani, zatopokupi sva kalajna kandila i ka{ike i tawire,te rastopi na pu{~ana taneta; a u topove je, kadsu neg|e Turci ~inili juri{, metao najposlije italijere.
Jo{ ispo~etka, kako je vi|eo da mu xebanenestaje, pisao je Sovjetu u Biograd da mu po{quxebane; i krivio i {to za ranije nijesu to ure-dili i vi{e mu xebane poslali; i najposlijeprijetio im, govore}i: „Ako Bog da, te ovu ranuprebolim, koja je sad na meni (tj. ako izi|e `iviz Negotina), o}emo se na zimu pitati, kako sedr`i carevina“. Iz Biograda po{aqu mu odma(po onome istom prijatequ, koji mu je govorio dase ne zatvara u Negotin) jednu la|u topovski
[ta zna{ o Hajduk Veqku Petrovi}u?
Kakve su wegove zasluge u Prvom srpskom ustanku?
uzbiti
oprava
{anac
vla{ki
soldat
ustupiti
vezir
156
taneta i narede da se baruta i pu{~ane xebaneuzme iz Pore~a, i da mu se kako po{qe, ako budemogu}e; no to sve za wega stigne dockan u Pore~,a ni ostalima se ne mogne unijeti u Negotin.Tako|er je pisao i Mladenu da mu se po{qepomo}, kao {to je bilo ugovoreno; no Mladen,uzdaju}i se u Veqkovo juna{tvo, mislio je daNegotin ne}e tako lasno propasti, a {to }e seVeqko malo vi{e namu~iti nije mario, nego jejo{ govorio: „Kad je mir, wemu se pjesma pjeva ipo 10 muzikanta za ru~kom sviraju: nek se dr`isad“. I tako odga|aju}i od danas do sjutra, nepo{qe mu pomo}i.
Sad ve} kako su se Turci tako priku~ili inije se vi{e moglo izlaziti na poqe da se swima bije, on je i dan i no} odao po {an~evimai qude slobodio i ure|ivao da ~uvaju dobro.Tako jedno jutro (prvi dana mjeseca avgusta)izi|e u jedan mali {anac i na tabqama stanenare|ivati i kazivati kako }e se ne{to zagra-diti i popraviti, {to su turski topovi bilirazvalili; a turski ga tobxija zagleda, pa poteg-ne iz topa, te ga udari isprijeka krosred ple}a,i tako ga prekine i raznese da ni{ta vi{e nijemogao re}i do: „dr`-“ i s tom polovinom rije~ipadne mrtav na zemqu. Kako on tako padne,momci wegovi, koji su on|e bili oko wega, odmauzmu nekake trave, {to je za kowe biladone{ena i on|e se desila, te ga pokriju da gaqudi ne vide; i tako je do mraka tu le`ao mrtav,a uve~e ga brat wegov Milutin s momcima uzme,te ga iznese iz {anca i sarani kod crkve. Zaludusu tako smrt wegovu krili: vojska sva jo{ onajdan pozna da Veqka nema me|u wima; i iznaj -prije jedni stanu govoriti da seranio, pa le`i; a drugi, da jepro{ao kroz Turke i oti{ao poindat; a malo poslije svi doznaduda je poginuo. Dok je on sa svojimmomcima svaki ~as po {an~e -vima prolazio, niko nije smiopokazati da se popla{io i sluti-ti na zlo, nego je svaki moraobiti slobodan i veseo, ako mu sei ne}e; a kako wega nestane, voj -ska odma povi~e da se vi{e nemo`e dr`ati u Nego tinu, nego da
se mora bje`ati, makar kako. I tako Srbi petidan poslije wegove smrti ostave Negotin i po -bje gnu u Pore~. Potom odma sav onaj kraj, a maloposlije i sva Srbija pozna da Veqka nema.
Veqko je bio tanka i visoka struka,sme|e kose i vrlo mali brkova, duguqastisuvi obraza, {iroki usta i poduga~ka, malopoku~asta nosa; i nije mu mlogo vi{e bilood 30 godina kad je poginuo. Po srcu i potelesnom juna{tvu bio je prvi ne samo uSrbiji, nego se mo`e slobodno re}i i ucijeloj Evropi svoga svud ratnoga vremena.U vrijeme Ahila i Milo{a Obili}a on bizaista wiov drug bio, a u wegovo vrijeme Bogzna bi li se oni mogli s wim isporediti. Noto wegovo preveliko juna{tvo Kara|or|ije iMladen ove po{qedwe godine nijesu upotre-bili kao {to bi vaqalo. Negotin, kao isvaki drugi grad, mogao bi mlogo mawijunak, ali dobar urednik, ~uvati boqe odwega; a on bi u poqu pred odabranimkowicima vrijedio vi{e nego iqada drugije.A osim toga on je svagda potrebovaostarje{inu da mu ka`e {ta }e ~initi; to jeon sam pri znavao i jo{ je kazivao da bi odsviju srpski starje{ina, s kojima je voje-vao, najvolio slu{ati Vuicu i kneza MilojaTeodorovi}a (a za Mladena je javno govorio,da on nije za vojsku i da Srbi moraju bitinadbijeni i nesre}ni |ego| on zapovjeda iupravqa). Kao {to mlogi veliki qudi pozna-ju svoju vrijednost, tako je i Veqko svoju poz-navao i ~esto se srdio {to |ekoje malevojvo dice, koje su svoja vojvodstva mawom
rabro{}u ili s novcima i sla`ama dobili (kao npr. XodaVra`o grna~ki, Jova Pore~ki,@ivko Kladovski, MilisavZaje~arski), imaju ime i ~estkao i on; i ~esto bi govorio:„Da Bog da da se Srbi ne umires Turcima dok sam go| ja `iv,jer kako Turci udare, odmamene stanu malo odlikovati odovi koko {ara; a da se umiri sTurcima, onda bi mi i `enesudile; a kad ja umrem, da imHajduk Veqko Petrovi}
(rad Uro{a Kne`evi}a)
poznati
poku~ast
tabqa
odlikovati
indat
� Navedi re~i koje imaju isto ili sli~no zna~ewe sa slede}im re~ima:
xebana
penxer
vojevati
157
Bog da mir, pa nikad vi{e rata da nemaju“.Istina da se Crni \or|ije gotovo vi{e bojaowega nego on Crnoga \or|ija, ali je slu{aozapo vijesti dosta dobro, osobito kako se biopreselio u Negotin. Bio je pravi ajduk i timse imenom di~io i ponosio do svoje smrti.
Vuk Stefanovi} Karaxi}(1787–1864) ro|en jeu Tr{i}u kod Loznice. U~e -stvo vao je u Prvom srpskomustanku i bio svedok mnogihburnih doga|aja iz tog vre-mena. Sakupqao je narodnepesme, pripovetke i drugeumotvo rine i objavio ih je
u vi{e kwiga. Napisao je prvu gramatiku i prvire~nik srpskog jezika, usavr{io azbuku, pisao o doga|ajima i li~nostima svoga doba, o `ivotu i obi~ajima na{eg naroda i dr. Po svemu tome Vukje jedan od nekoliko najve}ih umova srpske kulture.
� Kakav je tvoj utisak i sud o Hajduk Veqku na osnovu ovog teksta?� Kako se u ovom tekstu opisuje turski juri{ na Negotin i stawe u obe vojske?� Kako su se pona{ale srpske vojvode po{to ih je Veqko molio za pomo}?� Navedi sve uzroke pada Negotina i Hajduk Veqkove pogibije.� Ovo je istorijski tekst. Kakva je razlika izme|u ovakvog na~ina kazivawa i pripovedawa
u pripovetki ili romanu?� Prona|i u tekstu i podvuci plavom bojom re~i i izraze koji opisuju Veqkov izgled.
Napi{i svoj zakqu~ak o tome.
� Zelenom bojom podvuci deo teksta u kojem se opisuju wegove karakterne osobine.
[ta zakqu~uje{? Napi{i.
� Biografija (`ivotopis, `itije) je kwi -
`ev no delo u kojem je opisan `ivot nekeistaknute li~nosti.
KWI@EVNI POJMOVI
158
Danijel Defo
ROBINSON KRUSO(odlomak)
^esto sam poku{avao da ispletem korpu,ali je pru}e, koje sam uspevao da na|em, bilotako kratko da mi ni{ta nije i{lo od ruke.
Kao dete sam u`ivao da odlazim jednomkorparu u na{em gradu i da ga posmatram kakoradi. I sada mi je to dobrodo{lo. Deca supronicqiva i vole da poma`u odraslima.Pomno posmatraju}i korparev rad, ubrzo samuo~io kako se pletu korpe i u granicama svojemo}i pomagao svome prijatequ u radu. Polakosam nau~io da pletem korpe ba{ kao i on.Samo sada nisam imao materijala. Najzad misinu misao: ne}e li vaqati za ovaj posao graneonog drve}a od kojeg sam napravio ogradu? Pate grane mora da su savitqive i gipke kao una{e vrbe ili ive. I re{ih da poku{am.
Sutradan sam oti{ao do letwikovca, odsekaonekoliko grana biraju}i najtawe i uverio se dasu one pogodne za pletewe korpi da ne mo`e boqebiti. Idu}i put sam do{ao sa sekirom da odjed-nom nakre{em {to vi{e grana. Nisam moraodugo da tragam jer je drve}e ove vrste raslo ovdeu velikom broju. Nase~eno pru}e prebacio sam isklonio u dvori{te kolibe.
Kad je nastao period ki{a, seo sam daradim i opleo mnogo korpi. One su mislu`ile za mnoge potrebe: iznosio sam uwima zemqu, dr`ao razne stvari itd. Dodu{e,korpe su mi izlazile nekako nezgrapne, nisamim umeo dati lep oblik, ali su u svakomslu~aju dobro slu`ile svojoj nameni, a menije to jedino i bilo potrebno.
Otada sam se ~esto morao baviti pletewemkorpi: stare su se lomile ili bi dotrajale, pa
su bile potrebne nove. Izra|ivao sam korpeod svake ruke: i velike i male, ali sam seuglavnom snabdeo dubokim i jakim korpama za~uvawe ̀ itarica; hteo sam da mi slu`e umestovre}a. Istina, zasad sam imao malo `itarica,ali sam nameravao da ih prikupqam tokomslede}ih godina.
Ve} sam pomenuo kako sam mnogo `eleo daobi|em celo ostrvo i nekoliko puta sam dola -zio do potoka i jo{ vi{e uzvodno, do onogmesta gde sam sagradio kolibu.
Odatle se moglo slobodno pre}i na suprot-nu obalu ostrva koju jo{ nisam video.Dohvatim pu{ku, sekiru, ve}u koli~inu baru-ta, sa~me i kur{uma, za svaki slu~aj ponesemdva dvopeka i veliku evenku suvog gro`|a, paput pod noge. Za mnom je kao uvek tr~kao pas.
Kada sam stigao do kolibe, ne zaustavqa-ju}i se po|em daqe prema zapadu. I neo~eki-vano, posle pola ~asa hodawa, ugledah predsobom morsku pu~inu, a na pu~ini, za divno~udo, kraji~ak zemqe.
Bio je vedar i sun~an dan i dobro samraspoznavao zemqu, samo nisam mogao odredi-ti je li to kopno ili ostrvo. Visoravan se pro-stirala sa zapada na jug i bila je vrlo dalekood mog ostrva – ra~unam ~etrdeset miqa, akone vi{e.
Pojma nisam imao koja je to zemqa. Jednosam pouzdano znao: to je van svake sumwe deoJu`ne Amerike koji verovatno le`i blizu{panskog poseda. Sasvim je mogu}no da tamo`ive uro|enici qudo`deri i, da sam tamodospeo, moj polo`aj bi bio gori nego sada.
Zamisli da si na nekom pustom ostrvu na kojem nema qudi.
Kako bi pribavqao hranu, pravio ode}u i skloni{te?
sa~ma
kur{um
evenka
Roman Robinson Kruso je pri~a o mla di }u ~iji je brod razbila oluja na moru i koga su morskitalasi izbacili na obalu pustog ostrva. Ovaj odlomak iz tog romana govori o Robinsonovom obi-lasku okoline nekoliko godina po dolasku, kada je ve} bio navikao na boravak na pustom ostrvu.
159
Ova pomisao je izazvala u meni naj`ivquradost. Dakle, uzalud sam kleo svoju sudbinu.Ona je mogla biti mnogo `alosnija. Nije treba-lo da se mu~im jalovim `alopojkama i timeza{to me je bura izbacila ba{ ovde, a ne na nekodrugo mesto. Prema tome, treba da sam zahvalansudbini {to je bila prema meni tako milostiva.
Razmi{qaju}i ovako, i{ao sam laganodaqe i pri tome sam se na svakom koraku mogaoosvedo~iti da je ovaj deo ostrva mnogoprivla~niji od onog gde sam podigao svoj prvidom. Svuda su unaokolo bile zelene livade,nagizdane divnim cve}em, prekrasni gajevi iptice koje su zvonko pevale.
Zapazio sam da se ovde jate papagaji ipo`eleh da jednog ulovim: verovao sam da }uga pripitomiti i nau~iti da govori. Poslenekoliko uzaludnih poku{aja uspeo sam dauhvatim mladog papagaja. [tapom sam gao{inuo po krilu i on nije mogao da uzleti.Ostao je o{amu}en od udarca, ali sam gapovratio i odneo ku}i. Posle sam ga nau~io dame zove po imenu.
Kad sam izbio na morsku obalu, jo{ jednomsam se osvedo~io da me je udes bacio u najgorikraj na ostrvu.
Sva obala ovde bila je prosto zasejanakorwa~ama, a tamo gde sam ̀ iveo za godinu i po
160
dana na{ao sam samo tri. Ovde je bilo bezbrojptica svih vrsta. Bilo je i takvih koje nikadnisam video. Meso nekih ptica bilo je vrloukusno, mada nisam znao kako se zovu. Od onihkoje sam poznavao, pingvini su bili najboqi.
Dakle, podvla~im jo{ jednom: ova je obalau svakom pogledu bila privla~nija od moje. Ame|utim, nisam nimalo ̀ eleo da se ovde nase-lim. Pro`ivev{i u svome {atoru bezmalo dvegodine, srodio sam se sa onom okolinom; aovde sam se ose}ao kao do{qak, gost, bilo mije nekako nelagodno i ~eznuo sam za ku}om.
Izbiv{i na obalu, okrenuo sam se na istoki prevalio obalom oko dvanaest miqa. Tu sampobo u zemqu visoku motku da obele`im mesto,po{to sam nameravao da idu}i put do|em sasuprotne strane; i uputih se natrag.
Hteo sam da se vratim drugim putem.„Ostrvo nije veliko – razmi{qao sam – pa
na wemu ne mogu zalutati. U krajwem slu~ajuispe}u se na ~uku, pogleda}u i videti gde je mojstari dom.“
Me|utim, grdno sam pogre{io. Odmakav{ise od obale dve-tri miqe, neosetno sam sespustio u {iroku dolinu koju su tako ~vrstoopasivali bregovi obrasli gustom {umom, danije bilo nikakve mogu}nosti da odredim gdesam. Mogao sam se upravqati prema suncu, alije onda trebalo ta~no znati gde je sunce u ovodoba dana.
Najgore je bilo to {to je ova tri ili ~etiridana dok sam tumarao dolinom vreme bilotmurno i sunce se nikako nije pomaqalo. Nakraju sam opet morao da izbijem na morskuobalu, na ono mesto na kojem se dizala mojamotka.
Odatle sam se vratio ku}i starim putem.I{ao sam lagano i ~esto sedeo da otpo~inemjer je bila velika pripeka, a ja sam moraonositi mnogo te{kih stvari – pu{ku, metke isekiru.
(Preveo i obradio za decu
Du{an Timotijevi})
� [ta je Robinsonu bilo od pomo}i
pri pletewu korpi?� Za {ta su mu korpe slu`ile?� Čega se bojao? Čemu se obradovao?� Za{to nije `eleo da promeni
mesto boravka na ostrvu?� Kako je u jednom trenu izgubio
orijentaciju?� Koje su poruke ovog dela?
� Pro~itaj ovo delo za lektiru.
Zapi{i zanimqive podatke uDnevnik ~itawa (vidi str. 183).
DOMA]I ZADATAK
Danijel Defo (1661–1731) poznati je engleski pisac.Postao je u svetu ~uven poovom romanu. U wemu jeispri~ao i veliki deoistorije ~ovekove – kako sesnalazio da stvori usloveza `ivot i kako ga je rado -znali duh vukao ka novimsaznawima o svetu.
161
� Robinson Kruso je morao da hranu i stvari dr`i u posudama. Dosetio se kako bi mogao
da isplete korpe od pru}a. Smisli i ti jo{ tri na~ina na koje bi u prirodi mogao danapravi{ ~inije i korpe za dr`awe hrane.
� Popuni tabelu samo podacima koji su navedeni u tekstu. (Nemoj da upisuje{ svoje
pretpostavke, ve} samo podatke iz teksta.)
� Sa`mi u tri re~enice ceo odlomak o Robinsonovim do`ivqajima.
� Na osnovu ovog teksta napi{i pet kqu~nih re~i.
1.
2.
3.
podaci iz teksta
geografski polo`aj i veli~inaostrva na kojem se zatekao Robinson
du`ina boravka na ostrvu dve godine
~ime se Robinson hranio
kojim se aktivnostima bavio
raspolo`ewa Robinsona Krusoa
Seti se {ta smo nau~ili
Autorska kwi`evnost
Lirika
1.
Epika Drama
Biografija (`ivotopis, `itije) � kwi`evno delo u kojem se opisuje
`ivot neke istaknute li~nosti
PRIMER:
@itije Hajduk Veqka Petrovi}a
od Vuka Karaxi}a
1.Narodne bajke� pripovetke koje
govore o ~udesnimdoga|ajima i li~nos-tima
PRIMER:
A`daja i carev sin
Narodna poezija
1.
Narodna proza
Lirske pesme2.
Lirsko-epske pesme3.
Epske pesme� opevaju znamenite doga |a je
i li~nosti; dele se na ciklu se:pretko so v ski, koso vski cik-lus, ciklus pesama o Kra qe -vi}u Marku, hajdu~ki i usko~ki ciklus i ciklu s o borbama za oslobo|eweSrbije i Crne Gore
Pretkosovski ciklus
obuhvata pesme o Nemawi}ima(Nemawi, Savi, Du{anu i Uro{u) i Mrwav~evi}ima(Vuka{inu, Ugqe{i i Gojku)
PRIMER:
@enidba Du{anova
Uro{ i Mrwav~evi}i
Putovawe u putopis
U^I]EMO:
� o poemi� o putopisu� o opisnoj lirskoj pesmi� o rimi, ritmu i refrenu� o dramskom tekstu
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
� da ve`ba{ opisivawe detaqa� da napi{e{ basnu sa zadatim likovima � da se pripremi{ za izvo|ewe jedno~inke
Kirija Branislava Nu{i}a
7
164
Branko Radi~evi}
\A^KI RASTANAK(odlomak)
Sunce za|e, a spu{ta se tama,Na nebu je ve~erwa~a sama,Nebo vedro, a reka se ~istaTamo-amo u prugama blista.Oj Dunavo, o ti, reko silna,Ala si umilna!Koliko sam puta preveseoSa drugovi u la|icu seo,Za’vatio veslom i desnicom,Otisnuo s’ vodom i maticom.Ni se bure, ni gromovne bukePopla{ile pouzdane ruke.Kad grom riknu, kada muwa sevnu,Tada mla|an, ponajsla|e pevnu.Sever duva, vodom poquqiva,Voda burna u ~un zapquskiva,Val za valom u ~asak nagrnu,Lati ~amac, pa ga i prevrnu,Sve u vodu – ao krasne muke!
[~ekasmo se na noge i ruke,Pa za ~asak, eto, bra}a ludaDogrca{e do brega i pruda.Mlogo li se tako kad i kadaU se glava pouzdala mlada –Telo ~ilo, a ume{na ruka,Sretno sam se ja uvek izvuka’:
Ja sam tebi mlado telo predôKano ocu svome {to bi ~edo,Jer da ’tede moga{e me jednomRukom svojom zadr`ati lednom.Ta kad ono, u vodi, neuka,Dovatila ta samrtna muka, Kad se voda nada mnome sklopi,Oj Dunavo, ti me ne utopi!Ti me di`e, pri’vati obala,Za to tebi do nebesa fala –
Rekô onda, pa }u i svakada,Ali, zbogom ostaj meni sada!
ve~erwa~a
umilan
dogrcati
breg
prud
Na {ta pomisli{ kad ~uje{: |a~ki `ivot, |a~ko doba, |a~ke igre, |a~ki rastanak i sl.?
� Smisli i napi{i vi{e epiteta koji bi
mogli da stoje uz imenice:
reka
sunce
vetar
nebo
ve~e
165
Branko Radi~evi} (1824–1853) ro|en jeu Slavonskom Brodu.Najlep{e |a~ke daneproveo je u SremskimKarlovcima. Bio jeodli~an |ak i omiqen u dru{tvu zbog svoje vesele prirode. Wegova
kwiga Pesme jedna je od najlep{ih kwiga u srpskoj kwi`evnosti. Umro je mlad odtuberkuloze i sahrawen na brdu Stra`ilovuiznad Sremskih Karlovaca.
� Ovi stihovi su odlomak iz poeme \a~ki rastanak kojom se pesnik rastaje sa
|a~kim `ivotom: drugovima, veselim igrama, berbom gro`|a, vinogradima,Stra`ilovom i Dunavom.
� Koje misli i ose}awa pobu|uju u tebi ovi stihovi?� Podvuci u pesmi i objasni re~i i izraze kojima je naslikano ve~e na reci.� Kako je u pesmi opisana reka Dunav? Kojim detaqima?� Za{to je reka Dunav silna, a za{to je umilna?� Za{to su pesniku muke na reci krasne muke? Objasni.� Koje je ose}awe iskazano u stihu: Ali, zbogom ostaj meni sada? � Navedi epitete koji stoje uz imenice reka, nebo, ruka, telo.
PESMA ZA SPOMENAR
Neke pesme Branka Ra -di ~evi}a toliko su voqe neda je za wih napisana mu -zi ka, pa se i dan-danasrado pevaju. To su, na pri -mer: Devojka na studencu,
Cic, Kletva, Kolo (iz \a~kog
rastanka), Ukor, Mini Ka -
ra xi} u spomenicu i druge.Branko je bio zaqubqen uMinu, }erku Vuka Kara xi}a.U wen spomenar zapisao jepesmu koju joj je posvetio.
166
� Prepoznaj pesmu po epitetima koji su u woj upotrebqeni.
� Na osnovu navedenih karakteristika prepoznaj kwi`evni lik i seti se naslova
kwi`evnog dela u kojem se javqa.
Ako je pesma sveta, ~ista, bogodana, istinita,
naslov pesme je: ,
.
.
.
a ime pesnika je:
Ako je sneg tanak i beo,
ako je krov niski, tr{~ani,
ako je glas te`ak i promukao,
naslov pesme je: ,
a ime pesnika je:
Ako su {atori bijeli,
ako su kwige starostavne,
ako su ~au{i ogweni,
naslov pesme je: ,
a pesnik je:
Kwi`evni lik je:
Naslov dela je:
Kwi`evni lik je:
Naslov dela je:
Kwi`evni lik je:
Naslov dela je:
On istrese iz xepova svoje celokupno ovozemaqsko blago i uze ga ispitivati: svakojake dran-
gulije, klikeri i kojekakve tri~arije; wime bi mo`da i mogao da podmiti koga da mu malo pomogne
u radu, ali sve je to kratko da otkupi makar i pola sata potpune slobode. Te on tako potrpa sva
ta svoja oskudna sredstva u xepove i sasvim se odre~e namere da poku{a sa kupovinom.
A poznat je bio i jednima i drugima kao ~ovek koji je dobro ispekao svoj zanat, pa ga je svaki
rado zvao. U prole}e bi ga bogatiji zvali da okopa ba{tu, da ore`e vo}e, opkopa lozu. I on bi
sve to posvr{avao na potpuno zadovoqstvo – zadovoqni bi bili i oni i on...
Obuze je neka ~udna radost. I pla~e joj se – i smeje joj se. Ne zna ni sama za{to! Malo, pa tek
prozbori onako sama: „Ta red je jednom da i mene bog obraduje! I zar ja nisam sre}na? Ko to ka`e?! Te
kako sam sre}na! More, imam ja sina! Imam doma}ina, hej! Ne}e meni vi{e poslovati tu|e ruke.
167
brektati
zainta~iti
Vida Ogwenovi}
PUTOVAWE U PUTOPIS(odlomak)
Putopisni tekst i danas kod mene izazivaizvestan otpor, za~et jo{ davno, u detiwstvu ustvari, izazvan strahom od {kolskih zadata-ka u kojima je obi~no trebalo da opi{emoutiske sa izleta u prirodu.
Naro~ito mi se jedan od wih ucrtao use}awe kao pravi o`iqak. Nisam poznavalave}e intelektualno mu~ewe, iako tada jo{nisam znala da se to tako zove, od naprezawada, sede}i u klupi, smislim neku re~enicu,recimo o temi: [ta sam videla jednog majskogjutra u poqu. U drugim prilikama ~estoprekorevana zbog raspri~anosti u sastavima,kad je trebalo da napi{em ne{to o toj livadina koju su nas dan pre toga vodili u obrazovnesvrhe, mozak mi se prosto bio udrvenio inisam ba{ ni~ega mogla da se setim, kao dasam prespavala taj izlet.
Tako je u stvari bilo svakad, kad god smoimali takav pismeni zadatak, ali te se groznelivade posebno se}am zbog velike pretrpqenenepravde. Jedva sam uspela da pre no {to je
zvono objavilo kraj ~asa skrpim nekolikonezgrapnih re~enica u kojima je na vi{ena~ina bilo izra`eno da je poqe bilo zelenoi {iroko, a majski dan svetao.
Da bih taj pejza` malo o`ivela, a napisbar mrvicu produ`ila, dodala sam da jenasred livade kloparala ogromna vetrewa~a,{to, naravno, nije bilo ta~no, pa me nas-tavnica zbog toga, s pravom, pred celimrazredom ismejala. Gde si ti videla vetre-wa~u?, pitala me smeju}i se. U frizeraju, kodBo`ane, odgovorila sam spremno. Gde, gde,ponovila je pitawe. U frizerskoj radwi„Mimoza“, zainta~ila sam i ja, na {ta se onai doslovno zagrcnula od smeha, a sa wom i ceorazred. Nisam znala da u frizerajima dr`evetrewa~e, to je ne{to novo, ka`e ona, pa opetu smeh, ha, ha, ha. Ona je brektala, a |aci supotcikivali, kao da ih je neko golicao.
To je zaista bilo nepravedno, a naro~ito mebolelo to {to se kiko}u moje drugarice, iako sudobro znale da govorim pravu i celu istinu.
Putopis je kwi`evno delo u kojem pisac iznosi svoja zapa`awa i razmi{qawa
o krajevima kroz koje prolazi, opisuje svoje do`ivqaje i susrete s qudima.
Ovo kwi`evno delo nije putopis, ve} samo razmi{qawe o pisawu putopisa.
� U ovoj ^itanci ima mnogo opisa prirode. Pro~itaj opis prirode sa str. 86 (Vojislav
Ili}, Zimsko jutro) i opis prirode sa str. 44 (po~etak odlomka iz romana Do`ivqaji
Toma Sojera Marka Tvena). O ~emu, u stvari, govore pisci u tim opisima?
168
Malo koja devoj~ica iz na{eg mesta nijei{la na {i{awe u „Mimozu“, kod Bo`ane.^uvena kao frizerka lake ruke koja mo`e daizravna i najgu{}u kosu na svetu, Bo`ana jenas klinke {i{ala okrenute licem zidu, jerbismo se ina~e stalno vrpoqile gledaju}i seu ogledalu u koje smo mogle da se pogledamotek na kraju, kad je nova frizura ve} bilagotova. Tada se, me|utim, vi{e nismo dobrovidele, od suza zbog katastrofalnog izgledaposle „goli}awa“.
Na zidu, u koji smo za vreme te operacijeulep{avawa ma i nehotice buqile, visila jeogromna slika molera i firmopisca Feje{a(prva latini~na slova koja sam nau~ila bilasu ta iz wegovog potpisa). Na woj se ba{kari-la ogromna vetrewa~a, ra{irenih krila, nadpoqanom punom masla~ka i belih rada.Zurila sam toliko puta u taj slikani prizordok je Bo`ana {trickala makazama iza mojihu{iju, oblikuju}i frizuru „bubikopf“, kojusmo mi deca zvali „goli}awem“, tako da sampoznavala i najsitniji potez na slici.
Svaki put kad bismo se najzad iskobeqaleiz Bo`aninih ruku, zakliwu}i se predodraslima da vi{e nikad ne}emo nogom
stupiti u to mu~ili{te, nabijale smo doobrva kapu koju smo nosile u rezervi bezobzira na godi{we doba. Frizerka Bo`anase, me|utim, samo povinovala shvatawuna{ih roditeqa da je kratka kosa polazdravqa, a kad se tome doda ~isto}a kojapokriva onu drugu polovinu, bolest powihovom shvatawu nije imala nikakve {ansekod nas „ogoli}anih“ devoj~uraka.
Nastavnicu je, verovatno, {i{ala okrenutuogledalu, mo`da ona stvarno nije ni videlaFeje{ovu vetrewa~u, mada svejedno nijemorala onoliko da se cepa od smeha, ali onedevoj~ice ulizice, dobro su znale da neizmi{qam, i nisu htele da me brane. Zatoneka mi niko ne spomiwe lepotu prirode ima{tovite opise wenih tajni. Meni je i daqelep{a vetrewa~a iz frizeraja.
� Za{to je kod devoj~ice postojao otpor prema pisawu putopisa?� Za{to ju je kikotawe wenih drugarica naro~ito bolelo?� O ~emu su razmi{qale devoj~ice dok ih je {i{ala frizerka Bo`ana?� Za{to su devoj~ice stavqale kape na glave posle {i{awa?� Da li je ovo tekst putopisa ili odlomak iz pripovetke? Obrazlo`i svoje mi{qewe.� U kom licu se ovde pripoveda?
Vida Ogwenovi} je ro|enau Dubo~kama kraj Nik{i}a.Pi{e drame, romane i pripovetke. Poznate sujoj kwige: Melanholi~ne
drame, Devojka modre kose,
Setne komedije, Stari sat
i druge.
goli}ati
bubikopf
povinovati se
169
� Smisli boqi na~in obra}awa nastavnice devoj~ici posle slabo ura|enog zadatka
i opi{i ga.
� Za{to je te{ko pisati opise prirode?
Nastavnica je mislila:
Drugarice su mislile:
Vida je mislila:
� Vida Ogwenovi} u ovom tekstu opisuje jedan nesporazum. Kao devoj~ica bila je
uvre|ena pona{awem nastavnice i svojih drugarica. [ta su, u stvari, imale na umunastavnica i drugarice kada su se smejale, a {ta Vida kada je branila svoj rad?
� Napi{i {ta je trebalo da joj ka`u drugarice.
� Smisli na~in na koji bi ubedio/la devoj~icu da pisawe putopisa mo`e biti zanim qivo.
170
Stevan Rai~kovi}
LETO NA VISORAVNI
Na visoravni, gde je sjalo
Od sunca sve kô ogledalo,^ini se sad da ne}e statiKi{a i sunce opet sjati.
Al’ presta... Tek sa li{}a smokveCede se kapi. Drhte lokve.I ve} od sunca blesnu kri{om:Korwa~in oklop opran ki{om.
^esto se ka`e da se lepota krije u detaqima i nijansama boja, mirisa
ili u pokretima bi}a i predmeta. Da li ti se de{ava da od {ume ne
vidi{ drve}e? [ta to zna~i?
� Ve`baj zapa`awe detaqa. Posmatraj, na primer, neki predmet na stolu ili cvet na
livadi. [ta zapa`a{? Kako se u zavisnosti od svetlosti mewaju boje? Ima li pokreta?Ima li mirisa? Napi{i svoja zapa`awa.
171
� Navedi razloge zbog kojih je ovo lirska opisna pesma (pogledaj u Leksikonu kwi`evnih
pojmo va). Obrazlo`i ih i potkrepi primerima iz teksta.
� Koji su ti detaqi iz pesme privukli pa`wu? Za{to?� ^itaj pesmu i utvrdi iz koliko se pesni~kih slika sastoji.� Detaq koji se pojavquje u prvoj pesni~koj slici je: visoravan obasjana letwim
suncem. Navedi jo{ neke detaqe.� Navedi detaqe koji se pojavquju u drugoj pesni~koj slici.� Navedi detaqe iz tre}e pesni~ke slike.� [ta nagove{tava pojava korwa~e?
172
Desanka Maksimovi}
POKO[ENA LIVADA
Livada kraj reke sawa.Zrikavci tu`no zri~u.Pomrlih trava du{eJo{ lebde vrh otkosa[to se lagano su{e.O, vi ne znate tu`nuO smrti trava pri~u.
Zrikavci tu`no zri~u.
Jutros do|o{e nekiDivovi kao hra{}eU domovinu trava;I mrtvo pade bezbrojQupkih {arenih glava;I bezbroj ne`nih telaZdenu{e u pla{}e
Divovi kao hra{}e.
Svega devojka jednaZlatnog, okruglog okaI trepavica beli’Lepr{a na livadiI rawenicima deliMirisne osmehe ~edneUmesto crvena soka.
Devojka zlatnoga oka.
Sutra opet u zoruDo}i }e divovi oviI stra{ne surove vileZdenu}e u sena mnogaMirisne glave mile.Le`a}e u jednom grobuToliki milioni.
Do}i }e divovi oni.
Tu`no zrikavci zri~u,^uje se do oblaka;Ve~era celog `aleZelen-kowici svojeLepe viteze pale.Pla~u nad grobovimaMrtvih dragih junaka,
^uje se do oblaka.
otkos
zdenuti
pla{}e
Desanka Maksimovi} (1898–1993)ro|ena je u selu Rabrovici kod Va -qeva. Najve}a je srpska pesni ki wa.Za wu se ka`e da je pesni kiwa toplog
srca i de~je du{e. Objavila je vi{ekwiga za decu i omladinu: Vrt
detiwstva, Patuqkova quqa {ka,
[arena torbica, Vetrova uspa -
vanka, Ako je verovati mojoj baki,
Buntovan razred, Pisma iz {ume, Ptice na ~esmi,
\a~ko srce itd.
Kojih pesama i pri~a Desanke Maksimovi} se se}a{?
! livada kraj reke sawa
" qupkih {arenih glava
# divovi kao hra{}e
$ zlatnog, okruglog oka
173
� Kako izgleda livada koja kraj reke sawa?� Za{to na livadi zrikavci toliko tu`no
zri~u da se ~uje do oblaka?� Kojim se re~ima u pesmi slikaju kosci
(kosa~i)?� Podvuci u pesmi opis jedinog nepoko{enog
cveta bele rade. Kojim je detaqimanaslikan?
� Kako bela rada te{i rawene trave?� Navedi stihove koji se u pesmi ponavqaju
(refren).� Istra`i na koji na~in rima i ponavqawe
stihova uti~u na melodiju i ritam pesme.Kako uti~u na zna~ewe i poruke pesme?
� Kojoj vrsti pesama pripada ova pesma?
Obrazlo`i za{to.
� Koje su stilske figure kori{}ene u slede}im
stihovima:
� Razmisli malo o pro~itanoj pesmi, a zatim nastavi zapo~ete re~enice.
Dok ~itam razmi{qam o
Nisam znao/znala da
Pitam se
Kad bih mogao/mogla
JUNACI DESANKINIHPESAMA
„Junaci mojih pesama su obi -~no qudska ose}awa, bi}a i po -jave koje sam upoznala i za vo lelau detiwstvu, sunce, prole}e, svapriroda uop{te... Ponekad mi se~ini da prirodu ose}am vi{e kaokakva zverka, nego kao ~ovek...
Poneki kriti~ari ka`u da sujunaci mojih dela boqi nego {tosu obi~ni qudi u `ivotu. Ako jetako, onda bi se moglo zakqu~itida je jedan od junaka mojih deladobrota kao qudska osobina.“
Desanka Maksimovi}
� Rima (slik) je podudarawe, po kla -
pawe glasova na kraju stihova. � Ritam je ravnomerno ponavqawe
slogova, rima, stihova ili strofau pesmi. To je, tako|e ponavqawere~i i re~enica u proznom tekstu.Takva pona vqawa ~ine muziku tek-sta i ja~aju wegovo zna~ewe.
� Refren je ponavqawe ve}ih
celina u pesmi (stiha ilistrofe).
KWI@EVNI POJMOVI
174
Jovan Du~i}
POLJE
Je~mena `uta polja zrela,Re~ni se pli}ak zra~i;Kupina sja sun~ana, vrela,Tu zmija ko{ulju svla~i.
Put pra{ljiv kud se mrâva vu~eZa ~etom crna ~eta;@eleznu `icu cvr~ak su~e,Najdu`u ovog leta.
I skakavaca minu jato...S topola jastreb mladiBaci u sun~ev sjaj i zlatoSvoj krik ve~ite gladi.
Jovan Du~i} (1871–1943)ro|en je u Hrupjeli kod Trebinja.Jedan je od najve}ih srpskihpesnika. Napisao je dve knjigepod nazivom Pjesme, jednu sanaslovom Lirika, pesme u proziPlava lirika, putopis Gradovii himere i knjigu misli podnazivom Blago cara Radovana.
[ta je opisna lirska pesma? Navedi nazive nekih opisnih pesama.
175
� Opi{i raspolo`enje koje ova pesma izaziva u tebi.� Objasni slede}e pesni~ke slike:
- Je~mena `uta polja zrela
- Kupina sja sun~ana, vrela
- @eleznu `icu cvr~ak su~e, / Najdu`u ovog leta
- S topola jastreb mladi / Baci u sun~ev sjaj i zlato / Svoj krik ve~ite gladi
� Smisli i napi{i kratku pri~u o `ivotinjama u kojoj }e likovi biti zmija, cvr~ak i jastreb. Za{toje zmija svukla ko{ulju? Za{to cvr~ak uporno peva? [ta je jastreb izrekao svojim krikom?
� Napi{i kojoj knji`evnoj vrsti pripada ova pesma i za{to.
� Navedi nekoliko najlep{ih epiteta iz pesme.
176
Branislav Nu{i}
KIRIJA[ala u jednom ~inu (odlomak)
LICA:OtacMajkaStarija – }er~icaMla|a – }er~icaStariji – sin~i}Mla|i – sin~i}Izvr{iteqAdvokatski pisar@andarm
II(Deca obu~ena da bog sa~uva, iskrpqena po
turu i kolenima, u odelu prekrojenom i isha-
banom, sru~e se u sobu.)
OTAC: Ka`ite deco: dragi~ka!DECA: Dragi~ka!OTAC: Putujemo, idemo na put!DECA: @iveo!OTAC: Je l’ volite da putujete?DECA: Volimo!OTAC: Tako. E to je lepo od vas. A gde bi ti,
ki}o (najmla|em), voleo da putuje{, na primer?MLA\I: Ja u Zemun.OTAC: Ti nema{ velikih pretenzija i to je
lepo od tebe! (Starijem.) A ti?STARIJI: Ja u Vrawe.OTAC: Vrlo dobro, to je i onako usput kad
se po|e u Zemun. (Mla|oj.) A ti, gde bi tivolela da putuje{?
MLA\A: Ja, tata, u Italiju. Tako bih volelada putujem u Italiju.
OTAC: Sasvim. Italija je lepa zemqa,treba tamo da putujemo.
MLA\A: Pa zar }ete me voditi?
OTAC: Razume se. Ajde, spremi se!MLA\A (ska~e veselo): Jaoj, ala je to divno,
putova}u u Italiju.OTAC (starijoj): A ti?STARIJA: Ja bih tako volela u [vajcarsku.OTAC: U [vajcarsku?MLA\A: Ona, znate, ima zimski kaput,
pa zato voli da ide u [vajcarsku, a ja nemam, pazato volim da idem u Italiju.
OTAC: I}i }emo i u [vajcarsku, i uItaliju, i u Zemun, i u Vrawe. Ajde, ajde,spremite se, pakujte se!
DECA: @iveo! (Ho}e da po|u.)
OTAC: Stojte! Povedite i majku, nek se iona spakuje.
MAJKA: Ama ostavi ti mene. Eto ti deca, paih zalaguj.
OTAC: Povedite majku kad vam ka`em,ina~e ne}emo putovati.
DECA (opkole majku i guraju je u drugu sobu):Ajde, bolan, nemoj da pokvari{, ajde, ajde,ajde!...
OTAC (sam, {eta krupnim koracima):Odista, bila bi to divna stvar kad bi se ~ovekmogao tako poslu`iti uobra`ewem. Odem, naprimer, ku}evlasniku i ka`em mu: Dobar dan,gazda! Do{ao sam da vas zamolim da uobraziteda sam vam platio kiriju.
MALI (na vratima): Tata, mogu li ja dapovedem Hektora?
OTAC: Povedi, brate, dabome da ga povede{.MALI (povu~e se).OTAC (nastavqa razmi{qawe): Ili, odem,
recimo, gospodinu ministru...
ishaban
pretenzija
zalagivati
uobraziti
[ta zna~i re~ kirija? Kome se pla}a kirija?
[ta se doga|a ako se kirija ne plati?
Ovo je odlomak iz dramskog dela (jedno~inke) Branislava Nu{i}a pod nazivom Kirija. U delu se govori o siroma{noj porodici koja nema dovoqno novca da plati kiriju. Me|utim,~lanovi porodice `eleli bi i da putuju. Po{to ni za to nema novca, otac porodice na{aqiv na~in poku{ava da ih odvede na putovawe.
177
MLA\A (na vratima): Tatice, je l’ mogu daponesem i moju lutku?
OTAC: Ama ponesi, razume se, i lutku, iobru~, i sve ponesi, sve!
MLA\A (povu~e se).OTAC (nastavqa razmi{qawe): Odem, re -
cimo, gospodinu ministru i ka`em mu...MAJKA (na vratima): Ka`i mi, ~ove~e, jo{
jedan put, je l’ ozbiqno da pakujem?OTAC: Razume se, najozbiqnije pakuj.MAJKA: [ta?OTAC: Sve, sve {to imamo u ku}i, sve!MAJKA: I tvoj zimski kaput?OTAC: On je, istina, sav iscepan, ali
da}emo ga u Italiji da se okrpi.MAJKA (krsti se).OTAC: Nemoj se krstiti, molim te, nego
pakuj se! Vide}e{ samo kako se mo`e i bezpara putovati.
MAJKA (krste}i se povla~i se).OTAC (nastavqa razmi{qawe): Odem, reci-
mo, gospodinu ministru i ka`em mu: Dobar dan,gospodine ministre. Do{ao sam da vas zamolimda uobrazite da ja imam pune godine slu`be. Ion lepo uobrazi. Bilo bi to odista divno!(Spoqa se ~uje u`asna dreka i larma.) Aha, evo ih,idu putnici! (Nailaze `ena i deca obu~ena za
put, nose}i sve {to su stigla. Starija, koja
putuje u [vajcarsku, obukla zimski kaput i
{ubaru, nose}i harmoniku pod mi{kom; mla|a,
koja putuje u Italiju, letwe odelo, slamni
{e{ir i nosi lutku od krpa napravqenu. Mla|i
vodi za uzicu neku xukelu i ima trumbetu u ruci,
stariji poneo kavez sa pticom.) Vrlo dobro!
Vrlo dobro! Izgledate kao izistinski putnicikoji putuju u Italiju i [vajcarsku. Deder dazauzmemo mesta, jer, kao {to vidite, velika jenavala, a dug je put, pa treba da zauzmemo {topre mesta. (To govore}i name{ta kraj otvorena
prozora stolice po redu, kao {to su otprilike
sedi{ta u vagonima.) Tako ... tako ... Ajde, sadsedajte, zauzimajte mesta!
MAJKA: Ama idi, ~ove~e bo`ji, ne terajbar sa mnom komendiju.
DECA: Pa zar ne}emo odistinski da putujemo?OTAC: Pa ne}emo, dabome, kad, eto, ne}e
mama.DECA: Ajde, bolan, mama!OTAC: Ne kvari deci voqu. Sedi, sedi
molim te!MAJKA (krste}i se seda).OTAC (deci): Ovde ti, a ti ovde. Tako. Ti
sedi ovde, a ti onde. Smestite stvari. Tajkofer metni ovde da ne smeta, a tu kutijumakni ovamo... Tako. Evo ja }u ovde kraj mame.
MLA\I: Pa je l’ to mi kobajagi?OTAC: Kobajagi, dabome.DECA (razo~arana): Aaaaa!...OTAC: Kobajagi, ali }e izgledati sasvim
kao i odistinski, vide}ete vi samo. E, deder,uobrazite sad svi da je voz krenuo. Sviraj ti utu trumbetu.
MLA\I (svira).OTAC: E, ajd’ sad za mnom, poma`ite,
vi~ite kao ja:Trupa-trupTrupa-trupTrupa-trupa-trup...
178
(Deca pristaju, te po~nu u horu pevati,
lupati nogama i drugim predmetima tako da
unekoliko podra`avaju `eleznicu.) Stoj! Sviraj!(Ustane. Mla|i zasvira.) Zemun pet minuta. E,pogledajte, deco, tamo. Ono {to vidite, to jegrad Zemun. Zemun le`i na Dunavu i gleda uBeograd. Zemun je grad ~ije se stanovni{tvo presvetskog rata bavilo pregledom paso{a, a poslesvetskoga rata, to je varo{ u kojoj stanuju oni~inovnici koji ne mogu da na|u kvartir uBeogradu. Sviraj! Polazi! (Seda. Mla|i svira.)
HOR: Trupa-trupTrupa-trup Trupa-trupa-trup...
OTAC (ustaje): Stoj! Sviraj! (Mla|i svira.)
Vrawe, pet minuta. To {to vidite sad, to jeVrawe. Ta je varo{ ranije bila na samoj granicidr`avnoj, a sad se povukla vi{e u unutra{wost.Vrawe je ~uveno po tome {to je tu Ko{tanaCiganka prona{la Boru Stankovi}a kwi`evni-ka. (Seda.) Polazi! Sviraj! (Mla|i svira.)
HOR: Trupa-trupTrupa-trupTrupa-trupa-trup...
OTAC (ustaje): Stoj! Sviraj! (Mla|i svira.)
E, deco, ovo je Italija. Gledajte, deco, gledajtei u`ivajte. To {to vidite, to je Italija, zemqapuna znamenitosti i lepota. Ono tamo, viditeli, ono je ~uveno jezero Lago Ma|ore koje jeznamenito po tome {to je papa Bonifacije~etrdeset drugi, prilikom jedne fudbalskeutakmice, preplivao to jezero na labudu. A onotamo, {to se iskrivilo kao gospodin Simasudija, to je ~uvena kula u Pizi koja je zname -nita po tome {to je kriva. A ono tamo, sasvimdaleko, ono je znamenita planina Kvirinal,na vrhu koje je Romeo prvi put izjavio qubavJuliji. Stanovni{tvo Italije je mnogobrojno inajvi{e se bavi svirawem u mandolinu i`derawem makarona. Klima je u Italijipromenqiva, a ta promenqivost zavisi odbarometra. Ipak je najve}im delom toplaklima, tako da se ne nose zimski kaputi inepotrebna su drva za ogrev, usled ~ega~inovnici u Italiji imaju mnogo mawidodatak na skupo}u. Italija je vrlo plodnazemqa i u woj ra|aju najvi{e zejtin, vino,
pomoranxe i atentatori. Eto, to vam je sve {totreba da znate iz geografije Italije... Jeste li,dakle, videli Italiju?
DECA: Jesmo!OTAC: Voz polazi. Sviraj! (Sedne.)
HOR: Trupa-trupTrupa-trupTrupa-trupa-trup...
OTAC (ustane): Stoj! Sviraj! (Mla|i
svira.) E, deco, ovo {to vidite, to je[vajcar ska koja se ina~e u geografiji zovei Monblan. Gledajte te lepote i divite se iu`ivajte. Planina Monblan, ve~itopokrivena snegom, ~uvena je jedino po tome{to se na wu svake godine pewu besposleniqudi. Prestonica [vajcarske je Bern, kojaje ~uvena po tome {to u wenoj zoolo{kojba{ti ima i medveda, a drugi grad, @eneva,
~uvena je zbog mnogih jeze ra koja nikad neplave okolinu, pa stoga u [vajcarskoj i nepostoji ministarstvo voda kao kod nas. U[vajcarskoj je leti zima, a zimi leto, i zatowu rado pose}uju grudobolnici i vojni~kidezerteri sviju zemaqa. Kod [vajcaraca jevera i narodnost privatno zanimawe, astanovni{tvo se najvi{e bavi jodlovawem ibu{ewem rupa u siru koji se, zbog tih rupa,zove {vajcarski sir. Sem {vajcarskog sira,stanovni{tvo se u [vajcarskoj bavi jo{ iproizvodwom snega i gle~era. Eto, to vam jesve {to treba da znate o geografiji [vaj-carske. A sad, po{to smo obi{li i Zemun, iVrawe, i Italiju i [vajcarsku, ajd’mo daqe!Sviraj! (Mla|i svira.)
HOR: Trupa-trupTrupa-trupTrupa-trupa-trup...
OTAC (ustane): Stoj! Sviraj!STARIJI: A gde smo sad, tata?OTAC: Ovo je granica!STARIJI: A {ta ima tu da se vidi?OTAC: Na granici stanuju finansi i tu se
vr{i pregled stvari.MLA\I: A kako se to radi?OTAC: Tako. U|e jedan ~inovnik i
`andarm, pa onda onaj ~inovnik pita: jesu lito va{i koferi? (Spoqa se ~uje kucawe.)
atentator
kvartir
grudobolnik
dezerter
jodlovati
gle~er
finans
179
MAJKA (Do sada je sedela pogru`ena, ~ude}i se
postupcima svoga mu`a i smeju}i im se pogdekad.
Kad ~uje kucawe, ona sko~i s mesta i ode na suprot-
nu stranu, `eniraju}i se da je ko zate~e u biv{em
polo`aju): Ko to sad mo`e biti?STARIJA: Pa to su vaqda finansi za pre-
gled stvari.DVOJE MLA\IH (radosno): Neka u|u, neka u|u! OTAC: Ulazi!
III^INOVNIK (Sa wim ulazi jedan mladi}
koji nosi portfeq pod pazuhom i jedan
`andarm.): Ja sam sudski izvr{iteq. (Razvija
akta.) Vama je poznato da se presudom Suda od27. juna ove godine O.Br. 14467 vama imajupopisati stvari za du`nu petomese~nu kiriju,ostavqaju}i vam petnaest dana za regulisaweduga.
MAJKA (Klone o~ajno na stolicu na drugoj
strani.)
OTAC (te{ko uzdahne): Poznato mi je!^INOVNIK: [ta imate dakle za popis?
(Uzima kofere i daje ih `andarmu koji ih
otvara.)
OTAC: Eto, to {to vidite. Cela moja imo -vina, koliko sam mogao za dvadeset godinaslu`be u dr`avi da ste~em, nalazi se u ova dvakofera. Ku}ni name{taj nije moj, jer dr`imoname{ten stan. Eto, ta dva kofera, to nam jesve imawe. Mi smo znali da }ete vi do}i, pasmo naro~ito skupili sve i slo`ili da vam
bude pri ruci za popis.^INOVNIK: Hvala lepo.OTAC: Na malo.^INOVNIK (Popisuje stvari, koje `andarm
vadi, sporazumevaju}i se sa advokatskim pisa -
rom. Posle sporazuma): Popisa}emo ovakopau{alno. Uzabrawuje vam se, dakle, sve odelo,ve{ i svi ostali pokretni predmeti na|eni uku}i, sem odela koje je na vama, s tim da nesmete to otu|iti. Stvari se ostavqaju vama na~uvawe i, za petnaest dana, ako ne reguli{etedug za kiriju, izlo`i}e se prodaji. Mi smosvoju du`nost svr{ili. (Potpisuje i daje mu
jedan primerak.) Hvala na predusretqivosti!OTAC: Na malo, izvol’te i drugi put!^INOVNIK: Zbogom! (Odlazi, a sa wime i
ostali koji su do{li.)
MAJKA (o~ajno): Eto ti tvoje putovawe!OTAC: Ako, sad smo bar i tu brigu smi -
rili, platili smo kiriju.STARIJI: Jesu li to, tata, bili carinici?OTAC: Jeste, du{o, pregledali su nam
stvari i – sad smo pre{li granicu!STARIJI: A ho}emo li sad daqe da putujemo?MLA\I: Pa ho}emo dabome!MLA\A: A kuda sad, tata?OTAC (Sad ve} jetko, nervozno, zlobno):
Kuda? Pa eto, deco, svr{ili smo putovawe isad se mo`emo vratiti u otaxbinu. Ti si videoZemun, ti Vrawe, ti Italiju, a ti [vajcarsku.Mama je izle~ila reumatizam, a ja sam platiokiriju. Sad smo svi zadovoqni i mo`emo sevratiti u otaxbinu. [to }e nam Monblan iBonifacije, {to }e nam Kvirinal i LagoMa|ore? U na{oj otaxbini ~ekaju nas u brat -ski zagrqaj finansi, carinici, poreznici iegzekutori. U otaxbinu, u otaxbinu! Sviraj!Sviraj! (Mla|i svira.) Voz polazi! (On ustaje
odvojen na sredini grupe, tupo i o~ajno gledaju}i
preda se.)
HOR: Trupa-trupTrupa-trupTrupa-trupa-trup...
ZAVESA
portfeq
`enirati se
pau{alno
uzabrawivati
otu|iti
regulisati
predusretqivost
reumatizam
egzekutor
pogru`en
180
� Odredi prostor u kojem se odvija radwa i vreme radwe ovog dela.� Kakve probleme ima glavni lik iz ovog dela?� Na koji na~in poku{ava da ih re{i?
� Koje osobine zapa`a{ kod likova iz ovog dela?
� Objasni poentu (glavnu misao) ove drame iskazanu zavr{nim re~enicama koje izgo-
vara glavni lik.
� Podelite se u grupe i ~itajte tekst po ulogama. Ako imate mogu}nosti, pripremite se
da izvedete predstavu po ovom komadu. Izaberite re`isera, glumce, scenografa,muzi~kog urednika, kostimografa i odaberite druga lica koja bi radila na prikazi-vawu komada. Nakon premijere napi{ite kratku ocenu o woj.
Otac je zato {to
Majka je zato {to
Deca su zbog toga {to
181
� Zamisli nastavak radwe ovog dramskog dela. Napi{i ga u obliku drame. [ta govo -
ri otac? [ta govore deca? [ta govori majka?
KO JE PAO NA ISPITUZBOG NU[I]A
Dok je Nu{i} kao penzioner sedeo u kafani Ruski car u Beogradu i ispijao kafu,pri{ao mu je jedan roditeq i po`alio mu se:
– Gospodine Nu{i}u, moj sin zbog vas pade na maturi!– Kako? – za~udi se Nu{i}.– Pa, eto, zatra`io od wega profesor da izre|a sve ono {to ste vi napisali, a on
nije znao ni polovinu.– E, moj prijatequ – odgovori Nu{i} – kada bi mene, evo, neki profesor sada
pitao {ta sam napisao, ni ja ne bih znao da odgovorim i pao bih na ispitu.(Kosta Dimitrijevi}, Nu{i} – ~arobwak smeha, Beograd 1965, str. 207)
Seti se {ta smo nau~ili
Autorska kwi`evnost
Narodna kwi`evnost
Lirika Epika Drama
1.Narodne bajke
2.Narodne novele
3.[aqive narodne pripovetke
4.Pri~e o `ivotiwama
5.Zagonetke
6.Pitalice
7.
8.
Poslovice
Narodna poezija
1.
Narodna proza
Lirske pesme� mitolo{ke pesme� obredne (kalen-
darske) pesme(koledarske, dodol -ske, |ur|evske, laza -ri~ke, kraqi~ke)
1.
2.Lirsko-epske pesme
2.Lirsko-epske pesme
3.Epske pesme� pesme pretkosovskog
ciklusa
qubavna pesma
rodoqubiva pesma
opisna pesma
poema
pripovetka
bajka
Narodne legende
drama
radio drama
roman
legenda
roman za decu
lirski zapis
nau~nofantasti~ni roman
biografija
autobiografija
Stil (na~in izra`avawa) Oblici pripovedawa� opis (deskripcija)
� pripovedawe (naracija)
� dijalog (razgovor dve ili vi{e li~nosti)
� monolog (obra}awe jednog lica samom
sebi, odnosno publici)
pripovedawe u prvom licupripovedawe u tre}em licu
1.
2.
Stilske figure� epitet� pore|ewe� personifikacija� onomatopeja
Nau~ni stil
Lirske pesme
183
Za{to treba ~itati kwige
Zato {to one ~oveku pru`aju u`ivawe, u wegov `ivot unose lepotu i ~inega boqim. Prijatno nam je kada se sa wima dru`imo. Kwige bogate ma{tu, {ire vidike, u~e mudrosti.One nude novo bogatstvo re~i, a re~i su najmo}nije ~ovekovo oru|e ioru`je. Često se kultura jednog ~oveka meri po tome koliko je dobrihkwiga pro~itao, pa se ka`e da je na~itan ili veoma na~itan, {to zna~iobrazovan, kulturan.
Zbog ~ega je va`no voditi dnevnik ~itawa
Jedno dobro delo je pro~itati kwigu, drugo dobro delo je razmi{qati o woj,a tre}e je zapisati svoja zapa`awa i zanimqive delove iz we.Tako na{e ~itawe dobija krunu. Dnevnik ~itawa mo`e postati lep spomenari zanimqiva pri~a o na{em razvoju.
Kako se vodi dnevnik ~itawa
Nabavi svesku ~vr{}ih korica od sto strana (za jedan razred ili za vi{erazreda). Po~ni da je ukra{ava{. Upi{i naslov, svoje ime, adresu, ne{tonacrtaj, zalepi, dodaj neki ukras i sl. Slede podaci o pro~itanoj kwizi: naziv dela, ime pisca, broj stranica,glavni likovi, sporedni likovi.Ako ima{ zadatak da o kwizi pi{e{ sastav ili govori{, zapi{i i druge va`nepodatke. Primer: roman Tom Sojer, Marka Tvena:Lik Toma Sojera: hrabar, str. 176, 178; nesta{an, str. 52; plemenit, str. 178; dosetqiv, str. 265; pravedan, str. 203; vetropir, str. 17...Humor: str. 52–53 (4. pasus); str. 73–75, str. 82...Uzbudqiva mesta: razgovor na grobqu, str. 86; na su|ewu, str. 203...Lep opis: str. 17...Onda prepi{i lepe misli. Primer: Mali princ, A. Egziperija: Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi... Ako ho}e{ prijateqa – pripitomi me.
Lepe misli iz kwiga su biseri koji }e ti osvetqavati put. Zatim prepi{i lepe i zanimqive re~i koje vredi pamtiti i koristiti ih i u govoru i u pisawu.Primer: Va{ar u Topoli, D. Eri}a:
Sunce se topi kô zlatno zvonce; brbqiva vodenica; `ubor sre}e...
U dnevnik ~itawa mo`e{ zapisati i svoj sastav o kwizi za ~as lektire.
DNEVNIK ^ITAWAD
184
Šta je to izra`ajno ~itawe? To je ubedqivo, upe~atqivo, slikovito, jasno, te~no i `ivo ~itawe. Jedna re~ mo`e da ima vi{e zna~ewa, u zavisnosti od smisla teksta u kojem se na|e, a isto tako se mo`ei izgovoriti na mnogo na~ina. Koje }emo joj zna~ewe dati, pitawe je na{eg ume}a da vladamo jednom odnajve}ih umetnosti – umetno{}u govora. Recitovawe pak u govornoj umetnosti ima posebno mesto. To jeoblik govora u kojem re~i obla~e svoje najsve~anije ruho.
Zbog toga je va`no: � Ako izlazi{ na scenu, budi ozbiqan, siguran i odmeren. Nije dobro da istr~i{ ili da suvi{e
sporo iza|e{.
� ^itawe i recitovawe po~ni nakon kra}e pauze, kada se publika umiri. Po~ni smireno i uzdr`ano,tako da se oseti da si se predao tekstu.
� Dok ~ita{ ili recituje{, trebalo bi da se u`ivi{ u sadr`aj teksta, to jest da zamisli{ ono o ~emu se u tekstu govori. O tome D. Kalezi} u kwizi O recitovawu pi{e:
Kad pesmu ~itam – vidim je,
Kada je slu{am – ~ujem je,
Kada je govorim – ona govori mene.
� Trudi se da jasno izgovara{ svaku re~ i da se svi glasovi u svakoj re~i dobro ~uju.
� ^itawe i recitovawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno, ve} neke delove treba da izgovara{ti{e, a neke glasnije, neke br`e, a neke sporije. To zavisi od sadr`aja teksta i ose}awa koja tekst u tebi pobu|uje.
� Va`no je da po{tuje{ ta~ke, zareze, uzvi~nike, upitnike i druge znake interpunkcije. Kod svakogznaka treba zastati, napraviti kra}u ili du`u pauzu. Pauze su veoma va`ne, jer daju mo} re~ima.
� Prilikom recitovawa pokreti ruku i gestovi treba da budu odmereni, u skladu sa onim o ~emu segovori u pesmi i sa raspolo`ewem koje postoji u woj.
� Va`no je da ~itawe i recitovawe budu prirodni, nalik na svakodnevni govor.
� Radi lak{eg pripremawa, tekst ozna~i, prema svom ose}awu, slede}im znacima:
– – – – – ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj ti{e
ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj glasnije
| na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi kra}u pauzu
|| na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi du`u pauzu
––——— ove re~i posebno naglasi.
PRAVILA ZA IZRA@AJNO ^ITAWE I RECITOVAWE
185
Pi{i kao {to govori{ – poru~io nam je Vuk Karaxi}. Prvo vaqa imati dobre `eqe, zamisli, ose}awai namere. Drugo, treba tra`iti za dobre misli jo{ boqe re~i, birati ih (kao {to se biser ni`e). Tre}e,truditi se da re~enica bude kratka i jasna, precrtavati sve suvi{ne re~i, nalaziti nove i sve`e.
Pisana re~ ima veliku mo}, jer mo`e du`e da traje od izgovorene, mo`e br`e i daqe da se prenosi i{iri. Zbog toga: � Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{.
� Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu.
� Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov.
� Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad.
� Tvoj sastav treba da ima po~etak, sredinu i kraj.
� Unesi ose}awa u svoj rad (tugu, radost, qutwu, uzbu|ewe, iznena|ewe).
� Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. Imena mesta i qudi tako|e pi{i velikim po~etnim slovom.
� Na kraju re~enice stavi ta~ku, upitnik ili uzvi~nik.
� Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa sli~nim zna~ewem).
� Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{.
PRAVILA ZA DOBRO PISAWE SASTAVAaaaa
186
anegdota – kratka, duhovita, {aqiva pri~a sa neo~ekivanim zavr{etkom iz `ivotaznamenitih qudi
autobiografija – kwi`evno delo u kojem autor sam pi{e o svom `ivotu, obi~no od ro|ewado trenutka pisawa
bajka – pri~a fantasti~ne sadr`ine ~iji je autor poznat; opisuje svet ~udesnog i ~arobnog;u woj se javqaju natprirodna i izmi{qena bi}a: vile, a`daje, ve{tice, zmajevi i ~arob waci;glavni lik se bori sa silama zla i uvek ih pobe|uje; uporedi: narodna bajka
basna – kratka pri~a u stihu ili prozi s ciqem da pou~i; glavni likovi su `ivotiwe kojeimaju qudske osobine i pona{aju se kao qudi; u basni se kazuje jedno, a misli se na drugo;na kraju se nalazi pouka ili naravou~enije; uporedi: narodna pri~a o `ivotiwama
biografija – kwi`evno delo u kojem se opisuje `ivot neke istaknute li~nosti
deseterac – stih od deset slogova; naj~e{}i stih na{e narodne poezije
deskripcija – vidi: opis
didaskalije (remarke) – napomene, obja{wewa pisca u zagradama u dramskom tekstu; upu}ujuna izgled scene (pozornice), na pona{awe i postupke likova, na mesto radwe i sl.
dijalog – razgovor dva lika ili vi{e likova u nekom kwi`evnom delu; uporedi: monolog
dodolske pesme – letwe obredne lirske narodne pesme vezane za kult plodnosti; namewenesu dozivawu ki{e i povezane su sa zemqoradwom; devojka dodola, obmotana zelenilom prekogole ko`e, u vreme su{e obilazi sela sa drugaricama i mladi}ima; zaustavqaju se predku}ama i igraju i pevaju, a doma}ica na dodolu izliva pun kabao vode; potom sledidarivawe; stihovi dodolskih pesama opisuju obredne radwe i imaju pripev oj dodo, oj dodole
drama – kwi`evno delo u stihu ili prozi, pisano u dijalozima, a nameweno izvo|ewu u pozo -ri{tu, na filmu, radiju ili televiziji; zasniva se na sukobu likova
|ur|evske pesme – obredne lirske narodne pesme (kalendarske pesme) koje se pevaju na\ur|evdan, uo~i praznika i tokom cele nedeqe pre praznika; sveti \or|e, prema pesmama,otapa led, donosi zdravqe, igru i veseqe, puni livade cve}em i wive `itom
epilog – zavr{ni deo kwi`evnog dela u kojem se opisuje ono {to se desilo posle, daqasudbina junaka
epitet – stilska figura, re~ – naj~e{}e pridev – koja se dodaje imenici da bi iskazalawene op{te ili posebne odlike; doprinosi `ivosti izra`avawa
epska (juna~ka) narodna pesma – pesma, obi~no u desetercu, koja opeva neki zna~ajandoga|aj: juna~ko delo, bitku, borbu za oslobo|ewe od porobqiva~a ili podvig koji se pesmom~uva od zaborava; ~esto je pevana uz gusle; prenosila se s kolena na koleno, usmenim putem
zagonetka – kratka duhovita izreka, govorno-misaona pitalica koja se sastoji od pitawakoje ima samo jedan odgovor, a zasniva se na upore|ivawu pojmova; wom se pokazujedosetqivost i o{troumnost
kalendarske pesme – obredne narodne pesme vezane za proslavqawe godi{wih doba i promeneu prirodi; osnov svih pesama je izra`avawe dobrih `eqa; dele se na pesme letweg i zimskog
LEKSIKON KWI@EVNIH POJMOVA
A
B
D
\
E
Z
K
L
187
perioda, pesme prema godi{wim dobima ili na pesme povezane sa zemqoradni~kimposlovima – sejawem, gajewem i ubirawem plodova
koledarske pesme – obredne lirske narodne pesme koje su pevane oko zimske kratkodnevice(21. decembra), a povezane su s kultom plodnosti, ra|awem sunca, nove godine i terawemzime; pevane su s pripevom koledo, {to zna~i: kolo, sunce; u tim pesmama ~est je motivmladog kowanika u rasko{noj opremi, koji je simbol sunca
kraqi~ke pesme – obredne lirske narodne pesme (kalendarske pesme) kojim se proslavqajudugodnevica (22. jun) i dolazak leta; vezane su za hri{}anski praznik Duhova (Trojice)kada sve~ano odevene devojke, kraqice, obilaze ku}e u selu i pevaju pesme sa pripevom qeqo
ili lado, zbog ~ega ove pesme imaju naziv i ladarske pesme ili ladarice; pevaju o `ivotnojradosti i o sre}i
ladarske pesme (ladarice) – vidi: kraqi~ke pesme
lazari~ke pesme – obredne lirske narodne pesme (kalendarske pesme) kojim se proslavqadolazak prole}a; pevale su ih devojke lazarice, idu}i od ku}e do ku}e oki}ene zelenimgran~icama na Lazarevu subotu (Vrbicu), nedequ dana pre Uskrsa, sa `eqom da doma}in,doma}ica i uku}ani budu zdravi; o~uvale su se posebno u isto~noj i ju`noj Srbiji i na Kosovu
legenda – kra}a pri~a koja se prenosi s kolena na koleno; narodno predawe o `ivotu nekeosobe, o nekom neobi~nom doga|aju ili istorijskoj li~nosti; izmi{qena pri~a, bajka
lirska qubavna pesma – pesma u kojoj se izra`ava ose}awe qubavi, lepota voqenog bi}ai qubavna ~e`wa
lirska opisna pesma – pesma u kojoj pesnik iskazuje misli i ose}awa kroz opis prirode
lirska pesma – pesma u kojoj se izra`avaju ose}awa, raspolo`ewa i razmi{qawa pesnika;po tome koja se ose}awa wima iskazuju, ove pesme mogu biti qubavne, rodoqubive, misaone,opisne, {aqive i dr.; dele se na narodne (kojima autor nije poznat) i umetni~ke (za kojeznamo ko ih je napisao)
lirska rodoqubiva pesma – pesma u kojoj pesnik iskazuje qubav prema domovini,nacionalnoj pro{losti i kulturnom nasle|u svog naroda
lirski zapis – prozni tekst pisan slikovitim jezikom u kojem preovla|uju razmi{qawai ose}awa
lirski subjekt – govorno lice u lirskoj pesmi; to mo`e biti glavni junak pesme, ali i sampesnik ako je on junak pesme
lirsko-epske pesme – pesme u kojima se lirske teme predstavqaju na epski na~in
mit – predawe iz starih vremena, pri~a o bogovima, herojima, natprirodnim bi}ima,vilama i sl., ali i o doga|ajima sa istorijskom podlogom; nastao je iz potrebe primitivnog~oveka da objasni neobja{wivo, iz neznawa i obmane, a prenosio se usmenim putem
mitolo{ke pesme – lirske i epske pesme i balade u kojima se javqaju likovi i doga|ajizasnovani na ~ovekovom verovawu u natprirodna bi}a
monolog – oblik pripovedawa, prikazivawa dramske radwe u kojoj se jedna li~nost neobra}a drugoj osobi, ve} sebi, odnosno publici; uporedi: dijalog
motiv – deo teme, umetni~ka misao, misao vodiqa u nekom kwi`evnom delu koja nosi todelo; mo`e biti glavni (osnovni) i sporedni
L
M
188
naracija – vidi: pripovedawe
narodna bajka – pripovetka fantasti~nog sadr`aja koja je nastala u narodu; govorio nat prirodnim bi}ima i nestvarnim de{avawima; junak se bori za pravdu, a o~ekivanisre}an kraj stalno se odla`e nizom napetih doga|aja; uporedi: bajka
narodna pri~a o `ivotiwama – pripovetka u kojoj su `ivotiwe nosioci radwe; za razlikuod basne, narodna pri~a o `ivotiwama nema nagla{enu pouku; uporedi: basna
nau~nopopularni tekst – delo koje na jasan, razumqiv, popularan na~in pribli`ava nauku~itaocu
nau~nofantasti~ni roman – kwi`evno delo u kojem se opisuje svet razli~it od stvarnogsveta; radwa se obi~no odvija na drugoj planeti, u budu}nosti ili u nekoj izmi{qenoj zemqi
novela – narodna pripovetka realisti~ke sadr`ine, bliska bajci, u kojoj se junak uvekizvla~i iz nevoqe ili neobi~nih situacija zahvaquju}i snala`qivosti ili dovitqivostisvojih pomaga~a; glavna poenta novele je u re{avawu zadataka ili zagonetaka – pitalica
obredne lirske narodne pesme – najstarije usmene tvorevine; izvo|ene su tokom razli~itihobreda – delova starih religija koje su obo`avale sunce i zemqu i izra`avale strah odnatprirodnih bi}a; takvi obredi i obi~aji vremenom su primali i hri{}anska obele`ja;pevawem takvih pesama ~ovek je nastojao da umilostivi prirodne sile da mu podare bogatrod, zdravqe, dobru `etvu i sl.; vezane su za godi{wa doba i prastare svetkovine (pa senazivaju i kalendarskim obrednim pesmama); vidi: dodolske pesme, |ur|evske pesme,kalendarske obredne pesme, koledarske pesme, kraqi~ke pesme, lazari~ke pesme
onomatopeja – stilska figura kojom se podra`avaju glasovi i zvuci iz prirode, a osnovasu joj re~i takvog porekla
opis (deskripcija) – opisivawe, predstavqawe ~oveka ili prirode u nekom kwi`evnomdelu; sastoji se od prizora iz prirode, karakteristi~nih detaqa i mno{tva pesni~kih slika
pejza` – predeo, slika predela; u kwi`evnom delu to je opis prirode
personifikacija – stilsko sredstvo kojim se o`ivqavaju pojave i predmeti tako {toim se pridaju qudske osobine; wim se ono {to je ne`ivo predstavqa kao da je `ivo
pitalica – kratka prozna usmena vrsta; sastoji se od pitawa i o{troumnog odgovora;ponekad je to duhovita anegdota s poentom u odgovoru
poema – du`a, obimnija pesma u kojoj se prepli}u lirski i epski elementi i u kojojpreovla|uje narativan ton
poenta – mesto u kwi`evnom tekstu kojim se zaokru`ava smisao celog teksta ili nekogwegovog dela; ona sadr`i pouku ili poruku koja saop{tava zakqu~ak
pojava – promena li~nosti na pozornici, promena mesta radwe, scenografije u okvirujednog ~ina; uporedi: scena
pore|ewe – stilska figura kojom se nepoznate, nejasne pojave ili predmeti ~inerazumqivim i jasnim upore|ivawem sa sli~nim, poznatim pojavama ili predmetima;ono je obi~no veoma slikovito i izaziva jaka ose}awa
portret – u slikarstvu i vajarstvu to je verno predstavqawe lica neke osobe; u kwi`evnomdelu to je opis lica, odela, pojave neke osobe, a tako|e i wenih ose}awa i karaktera
poslovica – kratka slikovita pou~na izreka koja je izraz `ivotnog iskustva i mudrosti
O
P
N
189
pripovedawe (naracija) – izlagawe doga|aja, naj~e{}e u tre}em licu, ali ponekad i u prvom
pripovetka – pri~a zasnovana na jednom doga|aju iz `ivota li~nosti; opisi su detaqni,a u woj obi~no postoji vi{e likova
putopis – kwi`evna vrsta u kojoj pisac iznosi svoje utiske o zemqama kroz koje putuje;opisuje prirodne lepote, qude koji u tim predelima `ive, wihovu kulturu i obi~aje;u putopisu ima bekstva od samog sebe, od sredine u kojoj se `ivi, ali i potrebe za promenomi upoznavawem novih naroda
remarke – vidi: didaskalije
refren – ponavqawe ve}ih celina u pesmi (stiha, strofe), ~ime se isti~e osnovnopesnikovo ose}awe ili glavna misao
rima – podudarawe, poklapawe glasova na kraju stihova, slik
ritam – ravnomerno ponavqawe stihova i rime u pesmi, odnosno re~i i re~enica u proznomtekstu; zahvaquju}i ritmu pesma ili pri~a lepo zvu~e
roman – najobimnije kwi`evno delo, obi~no u prozi; u wemu je opisan ~itav `ivot jedneli~nosti ili niz va`nih doga|aja iz wenog `ivota
roman za decu – pisan za najmla|e jezikom koji je wima blizak; u wemu pisac do~aravadoga|aje i li~nosti iz de~jeg sveta
slik – vidi: rima
stil – na~in izra`avawa misli u kwi`evnom delu; mo`e biti: kwi`evni, razgovorni,nau~ni, administrativni i novinarski
stilske figure – jezi~ka izra`ajna sredstva, precizan odraz qudskih misli i ose}awau jednom misaonom ili emocionalnom trenutku
sukob – glavni deo dramskog teksta; do wega dolazi sukobqavawem, suprotstavqawem dveli~nosti, obi~no pozitivne i negativne, li~nosti i sredine u kojoj lik `ivi, ali to mogubiti i unutarwi sukobi u istoj li~nosti; iz sukoba proisti~u zaplet i radwa
scena – najmawa tematska jedinica u dramskoj radwi, promena li~nosti na pozornici;uporedi: pojava
scenario – prozni tekst sa dijalozima i podelom na scene prema kojem se snima film;detaqan opis celokupnog sadr`aja: svih radwi, likova i wihovog pona{awa, mesta radwei vremena u kojem se ona odigrava
tema – ono o ~emu se u delu govori
ciklus – skup pesama, obi~no epskih, grupisanih oko nekog doga|aja ili li~nosti; izdvajajuse neistorijski (s mitolo{kim i hri{}anskim temama) i istorijski (o istorijskimdoga|ajima od 12. veka do danas) koji se deli na: pretkosovski ciklus (ciklus Nemawi}ai Mrwav~evi}a), kosovski ciklus, ciklus Kraqevi}a Marka, ciklus Brankovi}a i Jak{i}a,hajdu~ki i usko~ki ciklus, ciklus o borbama za oslobo|ewe Crne Gore i Srbije i cikluspesama novijih vremena
~in – deo drame (dramskog teksta, pozori{nog komada, predstave) koji predstavqa celinu
{aqive narodne pripovetke – kratke pri~e sastavqene od vedrih i duhovitih epizodau kojima se na {aqiv na~in ismevaju qudske naravi i mane
R
S
TC
^[
190
Skra}enicedijal. – dijalekatskizb. im. – zbirna imenicaIzr. i izr. – izrazijek. – ijekavskimn. – mno`inanekw. – nekwi`evnopesn. – pesni~kipogrd. – pogrdnopokr. – pokrajinskifig. – figurativno
adamsko koleno (izr.) – osmo dete iste majke koje je, ponarodnom verovawu, obdareno najboqim osobinama,ali nema sre}e u `ivotuadmiralitet – vrhovna komanda ratne mornariceaja – ne, nikakoakropoq – trg na uzvi{ewu u anti~kim gradovimaalajbegova slama (izr.) – ono {to nema vlasnika, onoo ~emu niko ne brine i ne vodi ra~una; imawe bezvlasnikaamanet – ovde: po{tanska po{iqka sa ozna~enomvredno{}uargument – dokaz, razlog ili obrazlo`ewe za nekutvrdwuArgus – ve~ito budan div iz gr~ke mitologije sa stoo~iju Izr. Argusove o~i o~i koje sve vide i svezapa`ajuatar – teritorija nekog mesta, okrugatentator – izvr{ilac atentata, uspelog ili neuspelogpoku{aja ubistva neke va`ne li~nostia{luk – novac za tro{ak, obi~no za jelo i pi}ea{~ija – kuvar; vlasnik a{~inice, gostionicebazaltan – koji je od bazalta (stene vulkanskogporekla), koji u sebi sadr`i bazaltbakra~ – kotao od bakrabakra~lija – metalna papu~ica koja visi s obe stranesedla o kai{u, u koju jaha~ stavqa nogu pri uzjahivawu,stremen, uzengijabankrotstvo – ekonomska i nov~ana propast; propastuop{tebataliti – 1. pokvariti, o{tetiti 2. ostaviti,napustitiba{tovanxija – onaj koji se bavi ba{tovanstvom,povrtarstvom, vo}arstvom, uzgajawem cve}a, ba{tovanbeduin – stanovnik pustiwe, vodi~ trgova~kihkaravana kroz Saharubezdan – 1. koji je bez dna, neizmerno dubok2. neizmeran, beskrajanbezna|e – o~aj, o~ajawe, beznadnost
blag dan – ve}i praznik, slava, blagdanblagosiqati – davati svoj blagoslovblagoslov – 1. bo`ja milost koja se izliva na nekog iline{to, sre}a, blagostawe 2. a. dozvola hri{}anskecrkve da se ne{to izvr{i b. pristanak na ne{to,obi~no sa `eqom da nekome to bude sre}nobla`iti – umirivati, sti{avati, smawivati; te{itiblato – jezero s glibovitim, blatwavim dnombob – jednogodi{wa zeqasta biqka koja se koristi zaishranubogodan – 1. od boga dat, uro|en, bogomdan2. izvanredanbostan – lubenice i diwebrazda – 1. a. usek u zemqi koji pravi raonik plugapri orawu od jednog kraja oranice do drugog b. komadzemqi{ta {irok koliko i raonik; komad zemqi{tauop{te fig. pravac rada, mi{qewa 2. jaruga, jarak3. bora na licu, na ko`i 4. udubqewe, ulegnu}e, `leb5. brazgotina, ogrebotina, naprsnu}e 6. trag koji nekoili ne{to ostavqa za sobom pri kretawu po povr{inine~ega (npr. vode) 7. fig. granica, prepreka; ogradabrale – naziv odmila za bratabratijenac – a. brat b. bratanacbratiti – 1. uzeti nekoga za pobratima, bratimiti2. nazivati bratom, smatrati nekoga bratom,prijateqembra{wewak – kola~ ili hleb napravqen od bra{na,obi~no spremqen za putbrvno – stablo pose~enog drveta o~i{}eno od granakoje slu`i za gradwu brvnara ili za prelaz preko rekebreg – ovde: obala rekebrektati – te{ko disati, huktatibremen – pun, ispuwen, optere}en, plodanbrizgati – {ikqati, prskati, naglo izbijatibrondati – mumlati, mrmqati, brundatibubikopf – vrsta `enske frizure kod koje je kosapod{i{ana kratko, kao kod de~akabudala{ – glupak, budalabudala{tina – nerazuman, nepromi{qen postupak ilizamisao, idejabuzdovan – sredwovekovno oru`je, gvozdena kugla sa{iqcima na kra}oj dr{cibukvik – bukova {umabulazniti – 1. govoriti u bunilu, buncati 2. govoritibesmislice, trabuwatibuntarski – buntovni~ki, pobuweni~kivajdica – vajda, dobit, korist; uporedi: fajdavantazija – onaj koji fantazira, ma{ta, zanesewak,sawar, fantazijavariti – zagrevawem dovoditi do kqu~awa (te~nost);kuvati (jelo)
RE^NIK
A
B
V
191
vasli|en – bosiqakva{ar – skup velikog broja prodavaca i kupaca najednom mestu radi trgovawa, sajamva{ari{te – mesto na kojem se odr`ava va{ar,sajmi{tevezir – visoki dr`avni ~inovnik u Turskoj carevinivelodrom – biciklisti~ka staza, trkali{te zabiciklistevelosiped – prevozno sredstvo na dva to~ka, biciklve~erwa~a – zvezda koja se javqa odmah po zalaskusunca, narodni naziv za planetu Veneruvidokrug – prostor koji se mo`e obuhvatiti pogledom,vidikVilindar – Hilandar, srpski manastir na Svetoj gori,na poluostrvu Atosu u Gr~koj, zadu`bina StefanaNemaweVlah – 1. stanovnik Vla{ke, rumunske pokrajine,~ovekrumunske nacionalnosti 2. pogrd. naziv za pripadnikadruge vere, ~oveka iz drugog kraja a. pravoslavni ilipokatoli~eni Srbin (za katolike) b. hri{}anin (zamuslimane)vla{ki – koji se odnosi na Vlahe, koji pripadaVlasimavojevati – voditi rat, ratovativojna – rat, ratovawe; ratni pohodvojno – 1. a. verenik, mlado`ewa b. mu`, suprug2. vojnik, junakvreteno – drveni obli {tapi} na koji se pri predewunamotava predivovrlet – strma strana brda; kamenito i neprohodnomestogatala~ki – koji se odnosi na one koji gataju, vra~aju,na gatare, vra~arega~ac – vrsta vraneglavnica – bolest, parazitna gqivica u `itnom klasuglavono`ac – morski meku{ac s kracima kojima hvataplengledi{te – na~in posmatrawa, shvatawa ne~ega,stanovi{te Izr. ta~ka gledi{ta – polo`aj s kojeg sene{to posmatra, prosu|uje, stanovi{te; uporedi:perspektiva (2)gle~er – ledena masa koja se sa visokih planinaspu{ta niz strme padine u dolinu, lednikgoli}ati – 1. ~initi nekoga golim 2. postajati gogoropadan – lako razdra`qiv, besan, razjarengorostas – vrlo visok i jak ~ovek, div, xingrabqe (mn.) – poqoprivredno oru|e sa zupcima kojeslu`i za skupqawe sena, li{}a i sl., grabuqeGra~anica – sredwovekovni manastir na Kosovu;sagradio ga je kraq Milutingrn~ar – zanatlija koji pravi lonce, lon~argromot – treska, lupa, buka; uporedi: tropotgro{ – 1. novac razli~itih vrednosti u raznimvremenima 2. nov~i}, para obi~no bez ve}e vrednostigruda – komad meke ili rastresite materije (sira,snega, zemqe i sl.) Izr. rodna gruda – otaxbina
grudobolnik – osoba bolesna od tuberkuloze,tuberkulozni bolesnikgumina – vrlo debelo u`e kojim se vezuju la|edajaniti se – izlaziti na kraj s te{ko}amadevi~anski – ~edan, nevindezerter – vojnik koji pobegne iz vojske, vojni begunacdesetica – nov~anica ili metalni novac od desetjedinica (dinara, kruna i sl.); ovde: deseti deoforintedeti} – 1. a. mu{ko dete, de~ak b. poodrastao de~ak;mladi}, momak v. mlad o`ewen ~ovek; zreo ~ovek2. hrabar, smeo momak, junakde{a – re~ odmila za devera, mu`evqevog bratadijalekat – nekwi`evni govor; skup narodnih govorasa nekim zajedni~kim osobinama, nare~jedirinxiti – raditi te`ak posaodogrcati – grcaju}i, bore}i se s krajwim te{ko}amado}i, sti}ido`ivqaj – doga|aj koji je neko li~no iskusio,do`iveodoku~iti – dohvatiti, doma{iti, dosegnutidolama – starinska haqina s rukavima, duga~ka dokolena, koja se opasivala pojasomdominirati – 1. biti ja~i 2. (nad ne~im) nadvisivati,uzdizati se visoko iznad ne~egadomovina – 1. zemqa u kojoj je neko ro|en, otaxbina2. rodni kraj, zavi~ajdopasti – ovde: naglo, brzo, iznenada do}idorat – kow tamnori|e dlakedosetqivost – osobina onoga koji je dosetqiv, koji seume sna}i u te{kom polo`aju, domi{qatost,dovitqivost, snala`qivostdramlija – sa~ma, metalne kuglice kojima se puni~aura municije za lova~ku pu{kudrangulije (mn.) – sitni ukrasni predmeti malevrednostidrombuqa – primitivan metalni muzi~ki instrumentna kojem se svira tako {to se osloni na zube, a jednomse rukom udara wegov krajdruk~e – na drugi na~in, druga~ijedudilin – frula{dulac – cev na gajdama u koju se duvadura{no – izdr`qivo, istrajnodura{nost – izdr`qivost, otpornost, ~vrstinaduhovitost – osobina onoga koji je duhovit, koji je punduha, zabavandu{evan – koji je dobra srca, plemenit, osetqiv premadrugome|ever (ijek.) – 1. mu`evqev brat, dever 2. momak kojiu svatovima vodi mladu|e~erma – deo ode}e bez rukava, jelek, prslukevenka – sve`aw vinove loze s gro`|emegzekutor – izvr{ilac odluka sudskih, upravnihi finansijskih vlastieminentan – istaknut, ugledanempatija – sposobnost ~oveka da pre`ivqava ose}awadrugog ~oveka i da se u`ivqava u wih, saose}awe
G
\
E
D
192
Era i Ero – Hero, Hercegovac; tako|e ~ovek iz u`i~kogkrajaeskadrila – mawa vazduhoplovna jedinica`enirati se – ustru~avati se, snebivati se, stideti se`eti – se}i i skupqati `ito srpom, kosom ili`etelicom`ivosno – na `ivostan, `ivahan na~in, jakozavitlavati – zamahuju}i okretati i bacatizagrepsti (nekw. zagrebati) – 1. grebu}i zaka~iti,zaparati, ogrepsti 2. po~eti grepsti 3. ovde: potr~ati,pobe}i, strugnuti, uma}izadrigao – koji je pun i rumen, podgojen, dobrouhrawen, debeo (obi~no u licu i vratu)zadru`an – koji `ivi u porodi~noj zadruzi, a neodvojenozadu`bina – 1. imawe, novac koji neko daje u dobro -tvorne svrhe, a za spas du{e 2. manastir, crkva ilineka druga gra|evina podignuta „za du{u“ i u spomendarodavcazazorno – sa stidom, stidno, srame}i sezainta~iti – vi{e puta tvrditi jedno te istozakva~iti – zaka~iti, uhvatiti kukomzakqu~ak – 1. kona~na odluka nakon raspravqawao nekom pitawu, re{ewe 2. sud izveden iz jednog, dvaili vi{e sudova 3. kratak izvod, rezimezakovrnuti – naglo se razboleti, zanemo}ati; umretizalagivati – varati, obmawivatizametnuti – zabaciti, prebaciti iza ne~egazanovetati – pri~ati koje{ta; zanovetati se – zbijati{alu, {ega~iti se, {aliti sezapa`awe – ono {to je zapa`eno, uo~eno; napomenazaridati – po~eti ridati, tu`no i glasno zajecati,isprekidano zaplakatizarudeti – po~eti rudeti, crveneti se, rumeneti sezastor – ono ~ime je ne{to zastrveno, pokrivenoprostirawem, zavesazastrug – okrugao drveni sud s poklopcem iz kojeg sejede ili se u wemu ~uvaju sir ili kajmakzatoka – mawi zaliv u reci, mali deo mora koji zalaziu kopno; zatvoreni rukavac teku}e vode, deo reke,potoka odvojen od glavnog tokazatomiti – ugu{iti; uni{titi, satrti, istrebiti,upropastitizato~enik – onaj koji je u zato~ewu, zato~en, zarobqen,zatvorenik, zarobqenik, robija{zato~nik – zastupnik, zamenik, onaj koji umesto nekogizlazi na megdanzauvar – koliko toliko od koristi, na korist, makari maluza{aptan – uquqkan, uspavan {apatom; za~aranzvocawe – dosa|ivawe ~estim, stalnim primedbamaoko sitnica, zakerawe, xangrizawezglavkar – beski~mewak sa ~lankovitim telomi oklopomzgoditi (pokr.) – oti}i, dospetizdenuti – slo`iti u stog ili plastzelen – ovde: sjajan
zlurad – koji se raduje tu|oj nesre}i, zlonameranzobnica – torba iz koje kow jede zobzulum – nasiqe, tiranijaidentifikovati se – poistovetiti se s nekim iline~im, postati isti kao neko drugiizvolevati – birati, hteti, tra`iti ne{to {to jenajboqe, najukusnije, najlep{eizglavni~ati se – oboleti od `itne bolesti glavnice(o `itu)izjaviti – ovde: isterati, izvesti ovce na pa{uizle}i – ovde: iza}iizlu~iti – izdvojiti lu~ewemizra`ajnost – 1. osobina onoga {to je izra`ajno,jasnost, slikovitost 2. mo}, sposobnost izra`avawaimati obraza (izr.) – usuditi se, usu|ivati se na nekipostupak; biti hrabar, ~astanindat – pomo}, potpora u qudstvu, hrani ili novcu
in~ – engleska i ameri~ka mera za du`inu (2,54 cm)iskati – tra`itiiskrenost – osobina onoga koji je iskren, otvoren,koji izra`ava ono {to misli i ose}aisplutati – 1. iza}i, di}i se na povr{inu vode,isplivati 2. fig. pojaviti se, pokazati se, iskrsnutiispovediti ijek. ispovjediti (nekoga) – primitine~iju ispovest; ispovediti se ijek. ispovjediti se –dati ispovest sve{tenikuishaban – koji je istro{en od duge upotrebejava – stvarnost, budno stawejaram – drvena naprava koja se stavqa na vratvolovima da bi mogli vu}i kola i plug
jard – engleska i ameri~ka mera za du`inu (91,43 cm)jarica – vrsta p{enice koja se seje u prole}ejednak – odmahjednogrlice – u jedan glas, jednoglasno, slo`nojodlovati – pevati na naro~it, poseban na~in ~estoi naglo prelaze}i sa niskih na visoke tonovekavga – sva|a, sukob; obra~un, tu~akada – ugledna, otmena Turkiwa, dobra doma}ica,kadunakadar – deo filma snimqen neprekinutim radomkamere na jednom mestukadifa – vrsta materijala s kratkim i mekimdla~icama, somot, pli{kazna~ej – blagajnikkaqa~e – gumena obu}a koja se navla~i preko cipelaili ~izama da bi se sa~uvale od blata ili vlagekamxija – kanxija, bi~kandilo – staklena posudica sa uqem i fitiqem kojise pali pred ikonomkao bez du{e (izr.) – veoma velikom brzinom,izbezumqenokapela – mala zgrada namewena religioznim obredimapodignuta na grobqu, pri crkvi, u bolnicama i sl.Karavla{ka – turski naziv za ju`ni deo Rumunijekaroca – vrsta kola sa ~etiri to~ka, s krovom i visokimsedi{tem za ko~ija{a, karucekarta – ovde: hartija
Z
J
K
I@
193
kvartir – stankewac – magarackestewar – {uma kestenova, kestenikkico{ – onaj koji voli da se kiti, doteruje i razme}eodevawemki~ica – slikarska ~etkicakletva – javno izre~ena `eqa da nekog stigne, da mu sedogodi najve}e zlo, prokletstvokleti – izricati prokletstvo, prokliwatiklisnuti – pobe}i, uma}i, kidnutikquse – r|av, star ili neuhrawen kowkmet – seqak bezemqa{ koji `ivi na imawu svoggospodara i daje mu deo od prihoda sa zemqekwiga – ovde: pismo Izr. sitna kwiga pismo pisanositnim slovimakov~a – metalna kukica za zakop~avawe odela, kop~akoketovati – 1. pokazivati naklonost prema nekome sa`eqom da se privu~e pa`wa, privla~iti pa`wu,koketirati 2. paradirati, razmetati se ne~im,isticati sebe i svoju vrednostkoleno ijek. koqeno (u izr. od koqena) – prelaziti u nasledstvo, u amanet slede}oj generaciji, od roditeqa na decu kolnica – spremi{te, pokriveno skloni{te za kolakopawa – malo korito, drven sud izdubqen u jednom ko madudrveta, koji slu`i za me{ewe testa ili prawe rubqakoprena – tanak providan veo kojim se ne{to pokrivaili prekrivakorporativno – zajedni~ki, skupnokrater – levkast otvor na vrhu vulkanakrsno ime – slavakrstina – gomila unakrsno slo`enih snopovapo`wevenog `itaksilofon – muzi~ki instrument, udaraqka sa nizommetalnih ili drvenih plo~ica u koje se udara drvenim{tapi}imakudeqa – vlakna konopqe, lana ili vune skupqena takoda se iz wih mo`e presti konac; uporedi: povesmokula{ – kow `u}kastosive, pepeqaste, mi{je bojekumbara – vrsta starinskog topakuwati – a. ose}ati se slabim, bolesnim b. drematikura` – odva`nost, hrabrostkur{um – pu{~ano zrno, metaklaz – wiva u planini na mestu na kojem je iskr~ena{uma; {uma pose~ena u tu svrhulala – u~iteq vladarove dece, dvoraninlasno – lakoledina – dugo neorana zemqaLe|an – u epskoj poeziji naziv za dalek tu|inski, „latin -ski“ grad; mogao je biti neki mleta~ki grad ili \enovaletur|ija – glavno bogoslu`ewe u pravoslavnoj crkvi,liturgijalikvidirati – uni{titi; ubiti nekogalitra – stara mera za te`inu i te~nosti, ~etvrtina oke
(oko 320 g)li{iti – u~initi da neko ostane bez ne~ega, uskratitinekome ne{to, oduzeti nekome ne{to
lovorika – 1. drvo sa ko`astim zimzelenim ovalnimlistovima, lovor 2. venac od lovorovog li{}a, simbolpobede i priznawa Izr. odmarati se na lovorikamabiti zadovoqan onim {to je postignutolola – 1. obe{ewak, veseqak, mangup 2. skitnicaqeskar (ijek.) – leskova {umica, {ibqak, {umale{nika, leskarquq – vrsta korova koji raste u `itumalodu{nost – neodlu~nost, pla{qivostmamuran – koji se jo{ nije otreznio posle preteranogpi}a, kome jo{ nije bistro u glavimartov~i} – sneg u martu (?)masalni – koji se odnosi na masu nasledstva, nacelokupnu pokretnu i nepokretnu imovinu umrlogma{ice (mn.) – metalna naprava sa dva kraka zadohvatawe i razgrtawe `ara u pe}ima{ta – sposobnost zami{qawa ne~ega {to ne postoji,fantazija, uobraziqame|edina – medve|e krznome`ganik – jelo od kuvanog i izgwe~enog pasuqamejdan – okr{aj, boj, bitka, megdanmelem – 1. lekovita mast koja se stavqa na ranu2. (u atributskoj slu`bi, pesn.) koji je kao lek, kojile~i, lekovitmehanxija – vlasnik mehane, kr~me, kafane, kafexija
miqa – engleska i ameri~ka mera za du`inu (1609 m)Miqe{evka – Mile{eva, srpski sredwovekovnimanastir u blizini Prijepoqa, zadu`bina kraqaVladislavamimoprolaze}i – onaj koji prolazi mimo, porednekoga, mimoprolaznikmlin – zgrada u kojoj se snagom vode iz reke ili potokamequ `itarice i tako dobija bra{nomorfijum – hemijska supstanca koja u mawoj doziuspavquje, a u ve}oj je opasna opojna droga; u medicinise koristi za ubla`avawe bolovamulat – melez, me{anac, ro|en iz veze crnca ibelkiwe i suprotnomulatski – koji se odnosi na mulata, koji pripada mulatumuqa~ – oru|e kojim se muqa gro`|emusketa – starinska vojni~ka pu{ka, mu{ketamuf – krzneni greja~ za ruke u obliku torbice,otvoren s dve stranenagnuti – ovde: navaliti, pojuriti, potr~atinadahnu}e – stvarala~ki polet, inspiracijanadmudriti – pokazati se pametnijim, razboritijim,lukavijim, mudrijim od nekoganazorice – silom, s mukomnaimati se – odlaziti na rad pod najam, na odre|enovreme i po utvr|enoj ceninaqoskati se – napiti se, mnogo se opitinamastir – crkva sa zgradama u kojima `ive monasiili monahiwe, manastirnaprstak – metalna navlaka koja se pri {ivewu stavqana vrh prsta da bi ga za{titila od uboda iglena svu pre{u – vidi: pre{a
L
Q
M
N
194
naxak – sredwovekovno hladno oru`je, kombinacijamaqa i sekirena{u{uriti (se) – podi}i uvis (kosu, dlaku, perje),nakostre{iti se, narogu{iti sene kopaj trica – vidi: tricani{ati se – wihati se, quqati se, klatiti senostalgija – tuga, ~e`wa za rodnim krajem, pro{lo{}unuto – uzvik iznena|ewa: vidi-vidi!, gle!obred – skup religioznih radwi i wihovo obavqawepo ta~no utvr|enim pravilima, na primer: ven~awe,kr{tewe, pu{ewe lule mira kod Indijanaca i sl.ovratiti – obrnuti, okrenuti nazadogledati se – ovde: oku{ati, odmeriti svoju umnu ilifizi~ku snagu u borbiodar – posteqa, krevetodeqak – onaj koji se odelio, izdvojio iz zajedni~kogdoma}instva, porodi~ne zadruge i uzeo deo imawaodlikovati – ovde: izdvojiti, izdvajati , ista}i,isticatiodsednuti ijek. odsjednuti – ovde: odsesti, skinuti se,si}i s kowaozdo – s dowe strane, odozdoozlojediti se – najediti se, naqutiti se
oka – stara mera za te`inu (1280 g)oka~enik – vragolast de~ak, vrag, |avo, spadalo,obe{ewak; nevaqalac; uporedi: uka~enikoklen – odakleokopneti – skoro se rastopiti, istopiti seonolika~ki (dijal.) – onoliki, veoma velikiopasti – obediti, ocrniti, opawkati, oklevetatiopkopati – kopaju}i oko neke biqke, vo}ke prigrnutizemqu uz wu, okopatioprava – oprema, sprema, sve {to je potrebno za nekipoduhvatopraviti se – ovde: spremiti se pa krenuti na putoprostiti – ovde: spasti, izbaviti, osloboditioreziliti – osramotiti, posramitiosetiti se ijek. osjetiti se – ovde: dosetiti seoslaviti – uzeti maha, preovladatiotkos – koli~ina trave koja se odse~e jednim zamahomkose; red trave koji ostaje iza kosa~aotresati se – o{tro odgovarati, odbrusivatiotu|iti – dati drugom u svojinupakost – zlurado raspolo`ewe, ose}awe radosti zbogtu|e nesre}epalamar – debelo brodsko u`eparip – 1. kow 2. zdrav, sna`an a glup, tvrdoglav ~ovekpartenon – hrampasati – prolaziti, pro}ipatosati – postavqati, postaviti patos, poplo~ati,poplo~avati podpau{alno – na pau{alan na~in, pribli`no,otprilike, |utureped – starinska mera za du`inu, pedaq; rastojawe izme|u
vrhova ispru`enog palca i malog prsta (oko 25 cm)penxer – prozor
perspektiva – 1. pravila prikazivawa tela gledanog s nekog odre|enog mesta 2. ta~ka gledawa, stajali{te s kojeg se ne{to posmatra 3. daqina, prostor 4. budu}nostpiwata – zemqani sud ili metalni kotli} koji sestavqa na vatru da se u wemu kuva hranapla{}e (zb. im.) – plastovi senaplebiscit – neposredno glasawe naroda o nekompitawu, referendumpleviti – ~istiti od korovaplemenit – a. ~estit, po{ten; po`rtvovan,velikodu{an b. koji ima op{tu vrednost, uzvi{en ciqplemenitost – osobina onoga koji je plemenit, kojiima dobro srce, koji se isti~e najboqim osobinama,svojstvo onoga {to je plemenitopneumatski – koji se odnosi na vazduh, koji delujepomo}u zgusnutog vazduhapovesmo – sve`aw vune, konopqe ili lana koji sevezuje oko preslice; uporedi: kudeqapovinovati se – pokoriti sepoglavito – naro~ito, pre svega, u prvom redu,ponajvi{epogodan – koji odgovara potrebama, zahtevima,povoqan, podesanpogru`en – zgrbqen, savijen, sagnutpodao – beskarakteran, podmukaopoznati – ovde: uvideti, shvatiti, uveriti sepoklade – dan uo~i posta Izr. mesne poklade posledwidan kad se jede mesopoku~ast – prili~no ku~ast, kukast, krivpomaj~iti se – pretvoriti se u majkupona~initi se – okrepiti se jelom i pi}emponeti se – ovde: porvati sepopas – kratko jutarwe napasawe stoke pred mu`upoplastiti – skupiti poko{eno seno u plastpopojaske – oko pojasa, oko strukapore|ewe – 1. upore|ivawe, sravwivawe 2. stilskafigura komparacija 3. oblik opisnih prideva kojimse izri~e razli~iti stepen osobine iskazanepridevomportfeq – ovde: ko`na pqosnata fascikla s vi{epregrada za no{ewe spisa, dokumenataposledica – ono {to nastaje, proizlazi iz nekogpostupka, ono {to nu`no sledi iz uzroka, rezultatpotak{i – uz imenicu zemqa: slaba, mr{ava, posnapote}i – 1. po~eti te}i 2. potr~ati, po`uritipoti{tenost – stawe onoga koji je poti{ten, utu~en,snu`den, tu`anpotrgati – ovde: ubratipotuka~ – potucalo, skitnicapouzdan – u koga se mo`e pouzdati, koji zaslu`uje punopoverewe, koji se ne mewapo~inuti – 1. odmoriti se 2. umretipo{ten – moralno ispravan, ~astan, ~estitpravi~nost – osobina onoga koji je pravi~an,pravedan, koji postupa po zakonu i zasluzi, pravednost
P
O
195
pramac – predwi deo brodapredawe – pri~a koja se prenosi s kolena na kolenopredusretqivost – osobina onoga koji je predusretqiv,uslu`an, susretqiv, uslu`nostpre|a – vuneni, laneni ili pamu~ni konci dobijeniupredawempreimu}stvo – 1. svojstvo koje nekoga izdvaja oddrugih, prednost 2. povlastica, privilegijaprekarda{iti – preterati, u~initi ne{to preterano,zabrazditipremetnuti se – prebaciti se, preokrenuti se,prevrnuti seprepnuti – privezati kowa za ne{to, ali tako da mo`eda se kre}e i pase travupresekati – ispquskati, isprazniti vodu iz bunara,~amca, ovde: iz morapretenzija – preteran zahtev za ne~im, te`wa za ne~imvelikimpre{a – velika `urba; preka potreba; nevoqaIzr. na svu pre{u u `urbi, brzo, hitnoprijegor (ijek.) – odricawe od li~nih interesa u koristdrugih, po`rtvovanost, pregorpriku~ivati se – pribli`avati se, dolaziti,primicati se nekome ili ne~emuprimati – uzimati ono {to se daje, pru`a; prihvatati,hvatati rukomprimesa – ono {to je ne~emu dodato i sme{anoprincip – 1. poreklo, po~etak, osnov 2. osnovnopravilo, osnovno u~ewe, polazna misao neke nauke3. glavna ideja, ube|ewe, na~eloprirodwak – nau~nik koji istra`uje prirodupri~estiti (nekoga) – u hri{}anskoj crkvi, datinekome pri~est; pri~estiti se primiti pri~est,~estice belog hleba i vino, kao znak opro{taja grehaprokazivati – odavati nekoga, potkazivatiPrometej – u gr~koj mitologiji sin diva Japeta koji jes neba ukrao vatru i doneo je qudima; zbog toga ga jeZevs surovo kaznio – prikovao ga je za stenupronicqiv – koji dobro zapa`a, prime}uje, koji brzoi pravilno shvataproporcija – uzajamna zavisnost i odnos delova nekeceline, skladprosinuti – sinuti kroz ne{to, po~eti se sijati,zablistatiprost – 1. lako razumqiv, jednostavan 2. obi~an,svakida{wi 3. a. neizve{ta~en, prirodan,prostodu{an b. ograni~en, priglup 4. nevaspitan,neotesan 5. opro{ten, bez zamerke Izr. prosta du{aneka mu (ti, im) bog oprosti prosto da si, prosto tibilo, neka ti je prosto neka ti bude opro{tenoprostak – prost, neobrazovan, ne{kolovan ~ovekprotepati – po~eti tepati, tepaju}i re}i, progovoritiprotopop – sve{tenik najstariji po rangu, protojerejpro}i se (ne~ega) – ostaviti ne{to, di}i ruke od ne~egapro{wa – prosja~ewe, tra`ewe milostiwepro{tac – uzan pqosnat kolac zaboden u zemqu kao deoograde
pro{}e – zb. im. od pro{tacprud – peskovito zemqi{te na obali reke ili mora,pli}akprhnuti – uzleteti, poleteti, odleteti ma{u}ikrilima; ovde: naglo se pojaviti, preleteti prekone~egapublikovati – objaviti, objavqivati kwigupudar – ~uvar vinogradapustimi~ke – baciti zamahom rukepusto maslo (izr.) – ono {to niko ne ~uvarabaxija – prevoznik robe teretnim zapre`nimkolimarabota – posao, rad, trudrabotnik – radnikradoznalost – osobina onoga koji je radoznao, te`waza saznavawem ne~ega, qubopitqivostrazvaliti se – ovde: ra{iriti se, rasprostreti serazma – osimrazuzdanost – raspu{tenost, neobuzdanostrakoliti (se) – otegnuto kokodakati pre nego {to sesnese jaje (o koko{ki) fig. govoriti {ta bilo,brbqati, blebetatiralo – drveni plug koji vuku volovi, kojim se nekadaoralorana – ovde: hrana, mlekoraskovati – 1. osloboditi okova 2. prekovati u ne{to,iznova, ponovo skovatiraskokati se – raspucati se na vatri (o kukuruznomzrnu); fig. ra{iriti se, rascepiti se, raspasti serasku}avati se – upropa{}avati ku}u lo{im radom,ostajati bez ku}e, bez imovineraspe}e – raspiwawe, prikivawe na krst fig. stradawe,patwaraspolo`ewe – 1. du{evno stawe, ose}awe prijatnostiili neprijatnosti izazvano uticajem spoqnih~inilaca 2. stav prema ne~emu 3. veselost, vedrina,razdraganostrat – kowski nakit, rahtrahatno – spokojno, mirno, prijatno, udobnorealka – nekada{wa sredwa {kola u kojoj se nisuu~ili klasi~ni jezici, ve} prirodne nauke(matematika, fizika, hemija i sl.); prvom razredu te{kole odgovara dana{wi peti razred osnovne {koleregrut – vojnik koji je tek stupio u vojskuregulisati – ovde: urediti, srediti; otplatiti dugredu{a – `ena koja u seoskoj ku}i vodi doma}instvopo redu i vremenu koji su odre|enirekavica – vodenica poto~arareskirati – izlagati se opasnosti, rizikovatiretorta – stakleni sud u obliku lopte s dugim, nadolepovijenim grli}em, koji se koristi za hemijskeeksperimentereumatizam – bolest kostiju, zglobova i mi{i}aromiwati – sitno padati, sipiti (o ki{i)rskati – odavati {um mrve}i se pri `vakawu, krckati,hrskatirugalica – podrugqiva pesma
R
196
rudi{te – mesto na kojem je bio rudnikruj – rumenilo, ru`i~asta bojarujan – crvenkast, rumen, crvenrus – crvenkast, plav (o boji kose)sablazniti se – 1. ovde zna~i: polakomiti se za ne~imprimamqivim, ne mo}i se odupreti gre{nim `eqama2. ose}ati se neprijatno zbog nekog doga|aja,skandalizovati sesaviti {ipke (izr.) – pokuwiti se, pa oti}ineobavqena poslasag – sad, sadasala{ – poqsko imawe van sela, s ku}om i stajamasalva – istovremeno pucawe ve}eg ili maweg brojapu{aka ili topova, plotun, paqbasamarxija – zanatlija koji pravi samare, drvenenaprave nalik sedlu koje se stavqaju na le|a kowu,mazgi ili magarcu kad nose teretsamoqubqe – ose}aj dostojanstva, osetqivost na sve{to ga mo`e povreditisamotiwa – samo}a, usamqenostsaonik – 1. sankama utrven put po snegu 2. sneg pogodanza sankawe 3. jedan od dva spreda uvis povijenadrveta na sankama koji klize po snegusapreti – pretrpeti stradawa, kaznu, kaznitisa~ma – sitna olovna zrna za lova~ku pu{kusvest – 1. a. sposobnost ~oveka da misli i rasu|uje,razum b. pam}ewe, se}awe 2. psihi~ko stawe u kojem je~ovek svestan sebesvet – 1. sve {to postoji, svemir, vasiona 2. planetaZemqa 3. qudi, qudsko dru{tvo, narod Izr. onaj svet(svijet) prema verovawima, postojawe ~ovekove du{ei posle smrti, drugi, zagrobni `ivot, svet mrtvihsvetiwa – ono {to se uzdi`e, {to se smatra svetim,nepovredivim, uzvi{enim, neprikosnovenimsvetovati – upu}ivati savetima, savetovatisvojeglavica – svojeglava, tvrdoglava, samovoqna`enska osobaseja – naziv odmila za sestrusemestar – pola godine nastave, polugo|esivowa – naziv za vola ili magarca sive dlakesiktati – 1. odavati o{tar, isprekidan zvuk (o zmiji)2. grditi, napadatisito – naprava za prosejavawe bra{na i drugihsipkavih materija, obi~no sa mre`om zategnutom nadno {ireg obru~a, u kojoj se zadr`avaju krupnijikomadisjahati – si}i s kowa fig. prestati s gun|awemsjede}iv (ijek.) – koji sedi, sede}i, sede}iv,nepokretanskapulati – spasti se, sa~uvati se, izbaviti seskaska – narodna pri~askvrniti – ~initi skvrnu, sramotu, obe{~a{}ivati,sramotiti, uni`avati, skvrnaviti, skrnavitiSkenderija – zemqa oko Skadraskqokati se – sru{iti se, pastiskoliti – savladati, shrvati, nadvladati, oboritiskrotiti – umiriti, savladati, ukrotiti; pripitomiti
skutati – skloniti, sakritislad – 1. proizvod dobijen od je~ma, koji se upotrebqavau proizvodwi piva 2. slast, u`ivawe, prijatnostslegnuti se i sle}i se – ovde: skupiti se sa svihstrana, nagrnuti (o mnogima)slikovitost – osobina onoga {to je slikovito, {to jepuno slika, lepih opisa, `ivopisno; izra`ajnostsnebivati se – ose}ati se nezgodno, zbuweno pri nekomiznena|ewuSovjet – Praviteqstvuju{~i sovjet serbski, osnovan1805. kao najvi{a dr`avna vlastsokak – mala ulica, uli~icasokoliti – hrabriti, podsticatisoldat – vojniksolidarnost – svest o potrebi uzajamne odgovornostii me|usobne pomo}ispektakl – 1. privla~na, zanimqiva predstava, films velikim brojem u~esnika 2. velika proslava ilipriredba 3. neobi~an prizor na javnom mestusprdwa – podsmevawe, {ega~ewestav – 1. polo`aj tela 2. a. odnos, dr`awe premanekome ili ne~emu b. na~ela, uverewe, mi{qewe3. odva`no, dostojanstveno dr`awe u nekoj prilici4. a. odeqak u nekom tekstu koji obi~no po~iwe novimredom, pasus b. deo muzi~kog komadastarostavan – koji je od starine, starodrevan,starinski Izr. kwige starostavne va`ni stari spisi,poveqestativ – tka~ki razbojste}i se – dogoditi se, ispuniti sestil – 1. na~in pismenog iskazivawa misli koji jesvojstven nekom piscu 2. na~in izra`avawa u likovnojumetnosti, arhitekturi, unutra{woj dekoraciji,odevawu i sl.stog – ovalna, pri vrhu u{iqena gomila snopqa ilisena, plast
stopa – engleska i ameri~ka mera za du`inu (32,40 cm)Studenica – prvi srpski sredwovekovni manastir nareci Studenici, u blizini Ibra, zadu`bina StefanaNemawestupa – neo~i{}ena kudeqa i lanena vlakna, ku~inastutoqiti – smotati, zgrabiti ne{to na brzinusu|enik – onaj koji je sudbinom odre|en za mu`asulo`nik – onaj koji `ivi zajedno s nekim u istoj sobisurvavati se – stropo{tavati se, ru{iti se, spu{tatise u provalijusurevwiv – zavidqiv, qubomoran, zlobantabqa – postoqe ili kola na koja se postavqao top, lafettalijer – starinski srebrni novac, talirtanac – igra uz muziku, plestane – pu{~ano ili topovsko zrno, metaktankosava – koja je tanka, vitkata~ka gledi{ta – vidi: gledi{tetvrdoglavica – tvrdoglava, svojeglava, samovoqna`enska osobatelal – ogla{iva~, objavqiva~ vesti, glasnikterzija – kroja~
T
S
197
titan – u gr~koj mitologiji, div koji se pobunio protivbogovati{leraj – stolarski zanattoke (mn.) – metalne plo~ice i dugmeta pri{iveni napredwi deo |e~erme ili dolame kao ukras ili zaza{titu grudi u bitkama, kao okloptocilo – okrugao brus, ~ijim se obrtawem o{treno`evi i sekiretrampqavati – razmewivati, trampititrica – 1. (mn.) opne, quske od samlevenog zrnevqa`ita koje ostaju u situ posle mlevewa, mekiwe2. bezna~ajna, bezvredna stvar, tri~arijaIzr. ne kopaj trica ne {ali se, ne budi ludtri~arija – stvar bez ikakve vrednostitropot – treska, lupa, buka; uporedi: gromotturbina – naprava koja se okre}e pod pritiskom vodeili pare i proizvodi elektri~nu energijutu{titi se – mra~iti se, mr{titi se}a}a – otac, tata}eretati – pri~ati, govoriti, ~avrqati}opek – 1. pas, pseto 2. mangup, glupak, budala}ud – 1. narav, karakter 2. voqa, raspolo`eweubavo – lepo, divnouzabrawivati – zabrawivati, uskra}ivatiuzbiti – odbiti, potisnutiuzrok – 1. pojava koja izaziva drugu pojavu kao svojuposledicu 2. razlog, povoduka – hu~awe, huka, bukauka~enik – vidi: oka~enikukor – o{tra zamerka nekome zbog nekog r|avogpostupkaumilan – 1. vrlo prijatan 2. umiqat, qubakumilostiviti – u~initi da se neko smiluje, sa`aliuobraziti – u ma{ti stvoriti sliku ne~ega {to nepostojiuranak – rano jutro; rano ustajaweusijawe – stawe usijanosti, za`arenost Izr. belousijawe najvi{a ta~ka zagrevawa kad izgleda da je sjajbeouskolebati se – zatalasati se, uskome{ati seustoka – isto~ni vetar, ko{ava, isto~wakustupiti – odstupiti, uzma}i, povu}i se (o vojsci)ute}i – pobe}i, uma}iute}i se (u re~) – upasti u re~, ume{ati se u govorutucati – 1. tu~kom usitniti 2. utu}i, ubiti3. upropastiti, uni{titifajda – korist, dobit, vajda; uporedi: vajdicafakat – ono {to se stvarno desilo, {to postoji,~iwenicafigura – ovde: istaknuta li~nostfil – puwewe, nadev za torte i kola~efinans – carinski slu`benik, carinikformacija – 1. oblik, sastav, sklop 2. grupa, skupina,gomila; jatofraza – izraz koji lepo zvu~i, a u stvari je bezsadr`ajafurunxija – 1. onaj koji pravi furune, pe}i 2. pekar
hanxar – kratak {iqat no`, uglavnom kriv, ponekadukra{en dijamantima, sedefom i sl.celivati ijek. cjelivati – qubiticeremonija – utvr|eni red neke proslave~aran – crn~arati – vra~ati, baviti se vraxbinama~ar{ija – trgova~ka ulica ili kraj grada~au{ – 1. stare{ina nad nekoliko vojnika u turskojvojsci 2. a. onaj koji pazi na red u svatovimab. {aqivxija u svatovima 3. glasnik 4. dvorskistra`ar~esnica – bo`i}na poga~a koja se za ru~kom lomi nakomade (~esti); u wu se stavqa nov~i}, a veruje se da}e onaj koji u svom komadu na Bo`i} na|e paru bitisre}an~estitost – osobina onoga koji je ~estit, moralnoispravan, po{ten, ~astan, po{tewe~koqa – {kola~okot – stablo vinove loze~un – mali plitak ~amac~uturica – okrugao i pqosnat drveni sud za dr`awevode ili pi}a, ~uturaxebana – municija i druga vojna oprema, meci svihvrsta za vatreno oru`jexevap – odgovor Izr. xevap dati kavzi smiriti sva|u{anac – dubok rov s nasipom kao odbrambeno sredstvou ratu{a{av – budalast, lud, luckast{ega – gruba {ala; rugawe, ismevawe{estoperac – buzdovan sa {est pera, {iqaka, zubaca{iti – 1. sastavqati iglom i koncem iskrojene delovetkanine izra|uju}i ode}u ili obu}u 2. fig. a. brzo i}i,tr~ati, juriti b. prolaziti, probijati se{i}arxija – razbojnik, pqa~ka{{kerlet (skerlet) – skupocena tkaninaqubi~astocrvene boje{lep – 1. duga~ak skut `enske haqine koji se vu~e pozemqi 2. teretni brod bez motora privezan za tegqa~koji ga vu~e{piritus – vrsta alkohola dobijena destilacijom izvo}a, skroba ili celuloze{tedar – koji rado daje, poklawa, dare`qiv
]
U
F
HC^
X
[
Sadr`aj
1. Qubav i prijateqstvo .............3Pesma o pesmi – Jovan Jovanovi} Zmaj ........... 4[a{ava pesma – Miroslav Anti} .................. 6[e{ir profesora Koste Vuji}a – Milovan Vitezovi} ........................................... 8
Dvanaest saveta koji }e ti pomo}i da stekne{i zadr`i{ prijatelje – Alan L. Bin ............................ 12Hajduci – Branislav Nu{i} .......................... 14Mostovi – Ivo Andri} ................................... 17De~ak i pas – Danilo Ki{ ............................. 20Seti se {ta smo nau~ili ................................. 24
2. @ivimo zajedno ................... 25Domovina – Du{an Vasiqev ........................... 26^i~a Jordan – Stevan Sremac ........................ 28Bosiqak – Pavle Sofri} Ni{evqanin ....... 35[ala – Anton Pavlovi~ ^ehov ...................... 37Va{ar u Topoli – Dobrica Eri} .................. 41Tom Sojer – Mark Tven ................................... 44Seti se {ta smo nau~ili ................................. 50
3. Um caruje .............................. 51Devojka cara nadmudrila – narodna pripovetka ...................................................... 52Narodne mudrosti – zagonetke, pitalice, poslovice ........................................ 56Ero s onoga svijeta – narodna pripovetka .... 58Utopio se pop {to nije ruku dao – narodnapripovetka ....................................................... 61Ze~evi nisu najstra{qiviji – narodnapripovetka ....................................................... 63Kapetan Xon Piplfoks – Du{an Radovi} ... 65
Se}anja – Milutin Milankovi} .......................... 72Seti se {ta smo nau~ili ................................. 74
4. Grad gradila bjela vila ....... 75Vila zida grad – narodna pesma ................... 76Vojevao beli Vide – narodna pesma ............. 78Obredne obi~ajne pesme ................................ 80
Moji izumi – Nikola Tesla .......................... 83Zimsko jutro – Vojislav Ili} ....................... 86Pohod na mjesec – Branko ]opi} .................. 88
Dvadeset hiljada milja pod morem – @il Vern ................................................................. 94Prometej – Gustav [vab ................................. 98Bajka o zrnu peska – Stevan Rai~kovi} ...... 102Seti se {ta smo nau~ili ............................... 104
5. Kad mati mesi medewake ... 105Kad mati mesi medewake – Branko V. Radi~evi} ..................................... 106Kad otac bije – Branko V. Radi~evi} ........ 109Prva brazda – Milovan Gli{i} ................ 110Nebeska reka – Grozdana Oluji} .............. 116
Desetica – Ivan Cankar ................................ 119Biber~e – Qubi{a \oki} .......................... 125Seti se {ta smo nau~ili ............................... 130
6. Putovawe u pro{lost .......... 131Sveti Savo – narodna pesma ....................... 132A`daja i carev sin – narodna pripovetka .................................... 134@enidba Du{anova – narodna pesma ......... 140
Narodna verovanja o biljkama – Veselin ^ajkanovi} ......................................... 149Uro{ i Mrwav~evi}i – narodna pesma ..... 150@itije Hajduk Veqka – Vuk Karaxi} .......... 155Robinson Kruso – Danijel Defo ................ 158Seti se {ta smo nau~ili ............................... 162
Indeks autora
7. Putovawe u putopis ........... 163\a~ki rastanak – Branko Radi~evi} ...... 164Putovawe u putopis – Vida Ogwenovi} ... 167Leto na visoravni – Stevan Rai~kovi} .... 170
Poko{ena livada – Desanka Maksimovi} 172Polje – Jovan Du~i} ........................................ 174Kirija – Branislav Nu{i} ......................... 176Seti se {ta smo nau~ili .............................. 182
Dnevnik ~itawa ............................................. 183Pravila za izra`ajno ~itawe i recitovawe ............................................ 184Pravila za dobro pisawe ....................... 185Leksikon kwi`evnih pojmova ............... 186Re~nik ..................................................... 190
Andri}, Ivo 17–18Anti}, Miroslav 6Bin, Alan L. 12Vasiqev, Du{an 26Vern, @il 94–96Vitezovi}, Milovan 8–9Gli{i}, Milovan 110–113Defo, Danijel 158–160Du~i}, Jovan 174\oki}, Qubi{a 125–127Eri}, Dobrica 41–42Ili}, Vojislav 86Jovanovi}, Jovan Zmaj 4Karaxi}, Vuk Stefanovi} 155–157Ki{, Danilo 20–22Maksimovi}, Desanka 172Milankovi}, Milutin 72
Nu{i}, Branislav 14–15, 176–179Ogwenovi}, Vida 167–168Oluji}, Grozdana 116–117Radi~evi}, Branko 164–165Radi~evi}, Branko V. 106,109Radovi}, Du{an 65–68Rai~kovi}, Stevan 102–103, 170Sofri}, Pavle Ni{evqanin 35Sremac, Stevan 28–31Tven, Mark 44–47Tesla, Nikola 83–84]opi}, Branko 88–91Cankar, Ivan 119–119^ajkanovi}, Veselin 149^ehov, Anton Pavlovi~ 37–39[vab, Gustav 98–100
A
dr Simeon Marinkovi}
Slavica Markovi}
Du{an Pavli}, Dobrosav Bob @ivkovi}, Ivica Stevanovi}, Milan Pavlovi},
Boris Kuzmanovi} i Tihomir ^elanovi}
Violeta Babi}
prof. dr Stani{a Veli~kovi}, Filozofski fakultet u Ni{u
Jelena @uri}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti, O[ „J. J. Zmaj“ u Pan~evu
An|elka Ru`i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti
Violeta Babi}
An|elka Ru`i}
Du{an Pavli}
Marko Huber
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
mr Qiqana Marinkovi}
© Kreativni centar, 2007
200
^ITANKAza peti razred osnovne {koleprvo izdawe
autori
ilustrovali
re~nik i leksikon izradila
recenzenti
lektor
urednik
likovni urednik
priprema za {tampu
izdava~
za izdava~a
copyright
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru
uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00269/2007-06
od 20. novembra 2007. godine
CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:811.163.41+821(075.2)
^ITANKA : za peti razred osnovne {kole / [[priredili]Simeon Marinkovi}, SlavicaMarkovi} ; ilustrovali Du{an Pavli} ... [i dr.]; re~nik ileksikon izradila Violeta Babi}]. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd :Publikum). - 200 str. : ilustr. ; 27 cm
Tekst }ir. i lat. - Podatak o autorima preuzet iz kolofona.- Tira` 10.000. - Leksikon kwi`evnih pojmova: str. 186-189. - - Re~nik: str. 190-197.
ISBN 978-86-7781-569-11. Marinkovi}, Simeon [urednik] 2. Markovi}, Slavica[urednik]
COBISS.SR-ID 145573132
