CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD …...credit agricole banka a.d. novi sad datum: 25.05.2020. godine credit agricole banka srbija a.d. novi sad objavljivanje podataka i informacija

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD OBELODANJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2019.

OBELODANJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA

ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2019.

SADRŽAJ

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

PODACI I INFORMACIJE BANKE

CREDIT AGRICOLE BANKA A.D. NOVI SAD Datum: 25.05.2020. godine

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA ZA GODINU ZAVRŠENU

31. DECEMBRA 2019. GODINE

Maj 2020. godine

Objavljivanje podataka i informacija za godinu završenu 31. decembra 2019. godine

CAQ4RA7510 2 / 72

Sadržaj

1. OPŠTE INFORMACIJE .................................................................................................................. 4

2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA

UPRAVLJANJE RIZICIMA ................................................................................................................... 5

2.1. Strategija i politike za upravljanje rizicima ............................................................................. 5

2.2. Organizovanje procesa upravljanja rizicima............................................................................ 6

2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima ........................................................................................ 7

2.4. Tehnike ublažavanja rizika .................................................................................................. 13

3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL BANKE ................................ 16

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE I ADEKVATNOST

KAPITALA BANKE ............................................................................................................................ 18

5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE

ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE .................................................................................................. 21

6. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE KAPITALA ........... 24

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA

MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA ........................................................................................... 25

7.1. KREDITNI RIZIK ................................................................................................................. 25

7.1.1. Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja .................................................. 25

7.1.2. Ispravka vrednosti bilanse aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama .... 26

7.1.3. Ukupan iznos izloženosti banke nakon računovodstvenih otpisa izuzimajući efekte tehnika

ublažavanja kreditnog rizika, kao i prosečne izloženosti tokom perioda po klasama izloženosti ..... 27

7.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasama

izloženosti ................................................................................................................................ 29

7.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti ......................................... 32

7.1.6. Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti .............. 37

7.1.7. Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama .............................................................................................................. 38

7.1.8. Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije i podaci o obračunatoj i potrebnoj

rezervi

………………………………………………………………………………………………………………………………………………….40

7.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom

ponderisane aktive .................................................................................................................... 41

7.1.10. Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne kreditne zaštite ...................................... 42

7.1.11. Način bilansnog netiranja i vanbilansnog netiranja ........................................................ 42

7.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima ................. 43

7.2. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE ..................................................................................... 44

7.3. TRŽIŠNI RIZICI ................................................................................................................... 45

7.4. Operativni rizik ................................................................................................................... 46

7.5. Kamatni rizik ...................................................................................................................... 47

7.6. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi ................................................ 49

8. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA POKAZATELJ LEVERIDŽA BANKE ....... 49

9. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU

MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA .............................................................................. 50

10. NAPOMENA O OSTALIM I NEOBJAVLJENIM PODACIMA .......................................................... 54


CAQ4RA7510 3 / 72

11. ANEKSI ................................................................................................................................. 55

11.1. Podaci o kapitalnoj poziciji banke – obrazac PI-KAP (Prilog 1) ........................................... 55

11.2. Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun

kapitala banke – obrazac PI-FIKAP (Prilog 2) .................................................................................. 57

11.3. Obrazac PI – UPK (Prilog 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja Banke sa referencama

na pozicije regulatornog kapitala (Prilog 1) ..................................................................................... 58

11.4. Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala – obrazac PI-AKB

(Prilog 4) ………………………………………………………………………………………………………………………………………………… 60

11.5. Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog

zaštitnog sloja kapitala - obrazac PI-GR (Prilog 5) ........................................................................... 62

11.6. Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala Banke obrazac PI-KZS (Prilog 6) ... 62

11.7. Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-KAP (Prilog kons 1)

63

11.8. Obrazac PI – UPK (Prilog kons 2) – Uporedni pregled konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog

za potrebe kontrola bankarske grupe i konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog u skladu sa MSFI .... 65

11.9. Obrazac PI – UPK (Prilog kons 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja na konsolidovanoj

osnovi sa referencama na pozicije regulatornog kapitala Bankarske grupe (Prilog kons 1) ................ 67

11.10. Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na konsolidovanoj

osnovi – obrazac PI-AKB (Prilog kons 4) ......................................................................................... 70

11.11. Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog

zaštitnog sloja kapitala - obrazac PI-GR (Prilog kons 5) ................................................................... 72

11.12. Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala - obrazac PI-KZS (Prilog kons 6) ... 72


CAQ4RA7510 4 / 72

1. OPŠTE INFORMACIJE

Na osnovu člana 51a Zakona o bankama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) i Odluke Narodne banke Srbije o objavljivanju podataka i informacija banke („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) Credit Agricole Banka Srbija A.D. Novi Sad objavljuje podatke i informacije navedene u nastavku dokumenta Objavljivanje podataka i informacija za godinu završenu 31. decembra 2019. godine (u daljem tekstu: Izveštaj). Crédit Agricole Banka Srbija A.D. (u daljem tekstu: Banka) je u 100% vlasništvu Crédit Agricole S.A. Paris, Francuska (u daljem tekstu: matična Banka). Matična Banka, Crédit Agricole S.A. po podacima iz 2019. godine je treća najveća banka u Evropi, a deseta na svetu po veličini bilansne aktive i kao takva lider u oblasti poslovanja sa fizičkim licima. Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i u 82 filijale (na 31.12.2019.) u svim većim gradovima Srbije. Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525, Matični broj Banke je 08277931, a S.W.I.F.T. adresa je MEBA RS 22. Banka je matično pravno lice u grupi koju čine Credit Agricole Banka a.d. Novi Sad i CA Leasing d.o.o. Beograd. CA Leasing d.o.o. Beograd je društvo koje se bavi poslovima finansijskog lizinga. Banka ima učešće od 100% u kapitalu CA Leasinga d.o.o. Beograd na dan 31. decembar 2019. godine. Podređeno društvo je subjekt koji kontroliše Banka. Finansijski izveštaji podređenog društva uključeni su u konsolidiovane finansijske izveštaje. Računovodstvene politike podređenog društva usklađene su sa politikama Banke. U skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“ br. 62/2013), Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS) i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI), Banka je pored pojedinačnih finansijskih izveštaja sastavila i konsolidovane finansijske izveštaje za 2019. godinu sa podređenim društvom CA Leasing d.o.o. Beograd. Konsolidovani finansijski izveštaji su sastavljeni uz primenu metoda “stavka po stavka”, tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminisani su u potpunosti. Informacije prezentovane u ovom izveštaju koje predstavljaju podatke koji se odnose samo na Banku navedeni su kao Banka. Informacije sa uključenim podacima zavisnog društva su konsolidovani podaci navedeni kao Grupa. Ovim Izveštajem su prikazani kvalitativni i kvantitativni podaci Banke i kao takav predstavlja celokupan pregled u sistemu upravljanja rizicima Banke i kapital Banke. Izveštaj je najvećim delom komplementaran sa Finansijskim izveštajem za godinu koja se završila 31. decembra 2019 godine. Iznosi u ovom Izveštaju su iskazani u hiljadama dinara Republike Srbije (000 RSD), osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Podaci, odnosno informacije objavljene u okviru Izveštaja, za godinu završenu 31. decembra 2019. godine su predmet nezavisne revizije. Izveštaj je dostupan na službenim internet stranicama Banke www.creditagricole.rs. Takođe, podatke odnosno informacije propisane Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka će objaviti i sa stanjem na dan 30. juna tekuće godine. Procena i kontrola adekvatnosti sadržaja tih podataka i informacija vrši se u skladu sa pozitivnim načelima struke i obezbeđivanjem njihove verodostojnosti.

http://www.creditagricole.rs/


CAQ4RA7510 5 / 72

2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA

2.1. Strategija i politike za upravljanje rizicima

Sastavni deo sistema upravljanja rizicama Banke od 2015. godine je i Plan oporavka, pripremljen u skladu sa Zakonom o bankama i Odlukom o planovima oporavka banke i bankarske grupe („Službeni glasnik RS“ br. 71/2015). Svrha njegove primene je efikasnije i blagovremeno prepoznavanje indikatora koji ukazuju na eventualno napuštanje uobičajenog načina poslovanja i potrebe za pojačanom pažnjom rukovodstva sa ciljem postizanja održive stabilnosti u situacijama ozbiljnih finansijskih poremećaja. Strategija banke je da radi na svom razvoju u svim segmentima, kako bi bila referenca za „univerzalnu

banku“. Osnovni cilj banke je da dostigne održivi razvoj sa strogom kontrolom svojih rizika. To znači da

banka kontinuirano preduzima korake sa ciljem da poboljša upravljanje rizicima u skladu sa svojim obimom

poslovanja i da je dobrovoljno odlučila da se ne bavi u značajnoj meri nekim aktivnostima koje se procenjuju

kao rizične kao što su tržišne aktivnosti.

Strategija za upravljanje rizicima banke odnosi se na dugoročne ciljeve utvrđene poslovnom politikom i

strategijom, koji obuhvataju i dugoročne ciljeve u vezi sa nivoom loše aktive Banke, kao i sklonost ka

rizicima definisanim u dokumentu: Izjava o apetitu za preuzimanje rizika koji je definisan u skladu sa

dugoročnim ciljevima i Planom oporavka Banke. Banka razmatra strategiju upravljanja rizikom periodično

i menja je po potrebi, naročito u slučaju značajnih promena poslovne politike banke i strategije i/ili promena

u makroekonomskom okruženju u kome banka posluje. Ovaj pregled se obavlja svake godine u saradnji sa

centralom. Definiše se skup ograničenja i opredeljenja koja su u skladu sa poslovnim planom (budžetom) i

takođe su obrazloženi na godišnjem nivou i u okviru srednjoročnog plana banke.

Strategija upravljanja rizicima je detaljno izložena u politikama za upravljanje rizicima koje regulišu:

• način organizovanja procesa upravljanja rizicima u Banci, • način procene profila rizika i metodologija za identifikaciju, merenje i procenu pojedinih vrsta

rizika, • mere za ublažavanje pojedinih vrsta rizika i pravila za njihovo sprovođenje, • način praćenja i kontrole pojedinih vrsta rizika i uspostavljanje sistema limita Banke, • način odlučivanja o poslovnim transakcijama koji rezultira u praćenju prekoračenja definisanih

limita, • principe funkcionisanja sistema internih kontrola Banke, način i metodologija za sprovođenje

procesa internog procesa procene adekvatnosti kapitala Banke. Politike upravljanja rizicima se revidiraju najmanje jednom godišnje ili češće u slučaju značajnih promena u rizičnom profilu Banke i donose se izmene i dopune istih po potrebi. Politike upravljanja rizicima su bazirane i povezane sa odlukama (Komiteta za rizik grupe) i postavljenim limitima koji se prate i mesečno prezentuju Matičnoj banci i Odboru za reviziju. Pregled politika upravljanja rizicima uključujući i upravljanje finansijama se prezentuju Odboru za reviziju i Upravnom odboru.


CAQ4RA7510 6 / 72


UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak)

2.1 Strategija i politike za upravljanje rizicima (nastavak)

Imajući u vidu poslovnu strategiju Banke, ključni rizici kojima je Banka izložena su kreditni rizik, devizni rizik i operativni rizik. Banka takođe upravlja i rizikom likvidnosti, rizikom koncentracije i kamatnim rizikom. Pored upravljanja navedenim rizicima, kroz svoj sistem kontrole i upravljanja rizicima, Banka razmatra i druge materijalno značajne rizike kojima je izložena.

2.2. Organizovanje procesa upravljanja rizicima

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke i svaki pojedinac u Banci je u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Banka je izložena kreditnom riziku, deviznom i operativnom riziku. Banka je takođe izložena i uticaju rizika likvidnosti, koncentracije i kamatnom riziku. Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja. Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka je uspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika. Upravni odbor i Izvršni odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima. Odbor za reviziju Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci. Odbor za upravljanje rizicima Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima i implementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanju rizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik. Sektor za upravljanje rizicima Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.


CAQ4RA7510 7 / 72



2.2 Organizovanje procesa upravljanja rizicima (nastavak) Odeljenje kontrole rizika Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u Banci. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao i sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost Banke. Interna revizija Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i preporukama.

2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima

Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražavaju očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođene tako da odražavaju trenutno ekonomsko okruženje. Banka takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima.


CAQ4RA7510 8 / 72



2.3 Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak)

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru, Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Banka izložena. Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama. Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Banke o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije. Kreditni rizik Sektor kreditne kontrole koji posluje u okviru Divizije rizika i trajne kontrole identifikuje, meri, vrši procenu, prati i izveštava o kreditnom riziku na nivou portfolia Banke. Izveštaji se dostavljaju menadžmentu Banke, lokalnim regulatornim telima kao i Matičnoj banci, a u skladu sa potrebama krajnjih korisnika izveštaja i to mesečno, kvartalno, godišnje u zavisnosti od definisane dinamike. Prekomerna koncentracija rizika Koncentracija nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promene koje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje. Kako bi izbegla prekomernu koncentraciju rizika, politike i procedure Banke sadrže specifične smernice za razvoj i očuvanje diverzifikovanog portfolia. Shodno tome, Banka kontroliše i upravlja identifikovanim koncentracijama kreditnog rizika.


CAQ4RA7510 9 / 72




Devizni rizik Devizni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijskih rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa, koji proizilazi iz pozicija kako bankarske knjige, tako i knjige trgovanja Banka eksterno regulatorno izveštava o deviznom riziku, odnosno izveštava o neto otvorenoj valutnoj poziciji. Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu sa očekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka je ustanovila adekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno je utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji je niži od graničnog nivoa koji propisuje regulativa) i ustanovila alate za upravljanje rizikom i zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija. U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznih kurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. Operativni rizik Operativni rizik je rizik da će doći do gubitka koji bi proistekao iz pada sistema, ljudskih grešaka, pronevera ili spoljnih događaja. Kad kontrole prestanu da funkcionišu, operativni rizik može da naruši ugled Banke, može imati zakonske posledice ili usloviti nastanak finansijskih gubitaka. Banka ne može očekivati da eliminiše sve operativne rizike, ali uvođenjem rigoroznog kontrolnog okvira i nadgledanjem i odgovaranjem na potencijalne rizike, Banka je u mogućnosti da upravlja ovim rizicima. Kontrola uključuje efektivnu podelu dužnosti, pristup, ovlašćenje i usaglašavanje procedura, obuku osoblja i proces nadgledanja, uključujući i internu reviziju. Izveštaji o operativnom riziku pokazuju razvoj i analize različitih događaja operativnog rizika i ključnih indikatora rizika.


CAQ4RA7510 10 / 72




Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled

nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog povlačenja postojećih izvora

finansiranja, odnosno nemogućnosti pribaljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora

finansiranja) ili otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik

likvidnosti).

Banka nastoji da uspostavi efikasan sistem upravljanja rizikom likvidnosti koji joj omogućuje ispunjavanje svih obaveza koji nastaju u njenom poslovanju čak i u uslovima poremećaja na tržištu. Strateški ciljevi Banke u upravljanju rizikom likvidnosti su:

• Obezbeđivanje uravnotežene strukture i ročnosti sredstava i izvora Banke; • Obezbeđivanje diversifikovanih i stabilnih izvora finansiranja; • Obezbeđivanje odgovarajućih rezervi likvidnosti; • Upravljanje rizikom likvidnosti po značajnim valutama; • Upravljanje neto tokovima gotovine (prilivima i odlivima) • Dnevno upravljanje rizikom likvidnosti • Obezbeđivanje takvog nivoa likvidnosti koji omogućuje nesmetano obavljanje svih poslovnih

aktivnosti • Upravljanje izvorima sredstava Banke na način koji omogućuje održavanje likvidnosti Banke uz

ravnomeran rast njenih plasmana

U preuzimanju i upravljanju rizikom likvidnosti Banka se rukovodi sledećim načelima:

• Konzervativan pristup u procesu preuzimanja rizika likvidnosti;

• Definisanje odgovarajućeg okvira za upravljanje rizikom likvidnosti;

• Obezbeđivanje informacionog sistema koji omogućuje adekvatnu identifikaciju, merenje, praćenje,

kontrolu i izveštavanje o riziku likvidnosti;

• Redovno izveštavanje rukovodećih tela Banke o indikatorima likvidnosti i direkna involviranost ovih

tela u upravljanje rizikom likvidnosti;

• Kontrola rizika likvidnosti preko sistema limita;

• Razvoj sistema internih kontrola u procesu upravljanja rizikom likvidnosti.


CAQ4RA7510 11 / 72




Izloženost riziku likvidnosti Banka prati na nivou eksterno i interno propisanih limita. Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti, što predstavlja eksterni limit izloženosti riziku likvidnosti. Pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja Banke prvog i drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza Banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza Banke sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane. Banka dnevno obračunava pokazatelj likvidnosti i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja ga Narodnoj banci Srbije. Banka takođe definiše sopstvene interne limite izloženosti riziku likvidnosti i iste prati kroz interne izveštaje o dinarskoj i deviznoj likvidnosti Banke koji se dostavljaju rukovodstvu Banke na dnevnom nivou. Najznačajniji izveštaji o riziku likvidnosti uključuju izveštaje o pokazatelju dnevne likvidnosti, dnevnoj dinarskoj i deviznoj likvidnosti, kao i racijima pokrića likvidnosti (PPLA/LCR i NSFR) propisanim Bazel III standardom. Pokazatelje pokrića likvidnom aktivom (PPLA) predstavlja odnos zaštitnog sloja likvidnosti Banke i neto

odliva njenih likvidnih sredstava do kojih bi došlo tokom narednih 30 dana od dana računanja ovog

pokazatelja u pretpostavljenim uslovima stresa. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka

održava vrednost ovog pokazatelja na nivoima koji nije niži od 100%. PPLA je kratkoročni pokazatelj

likvidnosti čije održavanje iznad propisanog nivoa osigurava da Banka poseduje adekvatnu zalihu visoko

likvidne i lako utržive imovine, koja u slučaju potrebe, može brzo i bez većih gubitaka sa se kovertuje u

gotovinu, kako bi u periodu od narednih 30 dana mogla da finansira neplanirane novčane tokove u uslovima

stresa.

LCR je definisan u skladu sa Bazel III pravilima I predstavlja kratkoročnu poziciju likvidnosti Banke. LCR pokazatelj ima za cilj da obezbedi adekvatan nivo visoko likvidne aktive banke (gotovina ili aktiva koja može biti konvertovana u gotovinu bez ili sa malim gubitkom vrednosti) u cilju zadovoljenja potreba za likvidnošću u period od 30 dana stress scenarija. Limit za LCR je definisan u skladu sa smernicama Grupe. U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja gepova likvidnosti

u skladu sa usvojenim limitima po valutama (RSD i EUR i ukupno u RSD), pri čemu podaci korišćeni za

analizu strukture bilansa stanja i vanbilansnih pozicija Banke obezbeđuju i osnovu za analizu indikatora

strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti. Banka mesečno

vrši gep analizu. Na osnovu rezultata gep analize Odbor za upravljanje aktivom i pasivom donosi odluke u

domenu upravljanja rizikom likvidnosti.


CAQ4RA7510 12 / 72

2. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA STRATEGIJU I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak)

2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak)

Kamatni rizik Kamatni rizik je rizik od mogućih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija u bankarskoj knjizi usled promena kamatnih stopa. On se manifestuje kao nepovoljna promena cena aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane. U skladu sa svojim dugoročnim ciljevima, Banka upravlja rizikom kamatne stope na način da se postigne optimalno prihvatljiv nivo rizika, sa ciljem da se smanje potencijalni negativni efekti na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka kreira svoju politiku kamatnih stopa sa ciljem postizanja dobiti i u skladu sa monetarnom politikom NBS-a, kao i razvojem tržišnih stopa. Strategija je da se postigne održiv nivo prihoda u odnosu na troškove na dugi rok strogim pridržavanjem načela određivanja cena i stalnim pracenjem cena preko nadležnih organa banke (Izvršni odbor, Kreditni odbor, Komitet za određivanje cena, Komitet za upravljanje aktivom i pasivom). Politika banke za upravljanje rizikom kamatne stope definiše organizaciju upravljanja kamatnim rizikom i jasno razdvajanje odgovornosti u ovom procesu. Takođe, ova politika propisuje metode za identifikaciju i merenje kamatnog rizika, mere za ublažavanje rizika, metode za definisanje limita, proces odlučivanja o poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja postavljenih limita, kao i metod i učestalost stres-testiranja i korake koji se preduzimaju u slučaju nepovoljnih rezultata stres-testova. Politikom upravljanja rizikom kamatne stope banka je definisala metodologiju za proces interne procene adekvatnosti kapitala u segmentu kamatnog rizika. Proces interne procene adekvatnosti kapitala uspostavljen je sa ciljem da kvantifikuje i kontinuirano održava nivo internog kapitala koji banka smatra adekvatnim za pokrivanje svih vrsta i nivoa rizika kojima je izložena. Banka upravlja različitim vrstama rizika kamatne stope analizom predviđenih gepova aktive i pasive u bankarskoj knjizi. Za stavke aktive i pasive za koje postoji ugovorom definisan rok dospeca i / ili rasporedom promene kamatne stope, osnova za ovu analizu su uslovi iz ugovora sa klijentom. Za stavke aktive i pasive bez ugovorom definisanog roka dospeca i / ili rasporedom promene kamatne stope, osnova za ovu analizu su „konvencije“ Banke koje su zasnovane na statističkoj analizi istorijskog razvoja ovih stavki aktive i pasive. Ove „konvencije“ su dokumentovane od strane Banke i odobrene od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom. Banka takođe uzima u obzir i mogucnost prevremene otplate kredita i ranog povlačenja depozita, na osnovu rezultata svoje statističke analize istorijskog razvoja. Pored toga, Banka vrši mesečne stres-testove za analizu uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital banke. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom određuje limite izloženosti riziku kamatne stope, koji su precizirani u internoj proceduri za upravljanje rizikom kamatne stope.


CAQ4RA7510 13 / 72


2.3. Izveštavanje o upravljanju rizicima (nastavak)

U cilju ublažavanja izloženosti riziku i praćenja efikasnosti primenjenih mera, Banka redovno prati i informiše (mesečno) Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i Komitet za generalni mendžment Banke o izloženosti kamatnom riziku. Takođe kvartalno izveštava Upravni odbor o nivou kamatnog rizika i o poštovanju propisanih limita. Limiti gubitaka Banke zasnovani su na proceni nivoa rizika i najvećeg dozvoljenog gubitka u određenom periodu, pri čemu kod utvrđivanja limita gubitaka Banka vodi računa o nivou kapitala i prihodima. Limiti se revidiraju jednom godišnje od strane Direkcije za upravljanje rizicima Matične banke (DRG CASA), odnosno od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i važe u toku sledeće kalendarske godine. Sektor kontrola upravljanja i MIS sledeće izveštaje izrađuje mesečno i dostavlja ih članovima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i Komitetu za generalni mendžment Banke:

a) GAP analize kamatnog rizika, (i GAP analize za bazni rizik za određene indekse) – u kojim putem kamatnog gepa nadgleda i meri moguće posledice negativnih efekata, usled promena kamatnih stopa, na finansijski rezultat Banke.

b) Stres test kamatnog rizika, (i stres test za bazni rizik za određene indekse) – analiza senzitiviteta koja vrši analizu uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital Banke.

Jednom godišnje, u okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala vrše se simulacije očekivanih i ekstremnih promena kamatnih stopa i projektuje uticaj tih promena na prihode i rashode Banke, kao i eventualni zahtev za dodatnim kapitalom koji može proizaći iz posmatranih promena na krivama prinosa.

2.4. Tehnike ublažavanja rizika

Kreditni rizik je verovatnoća nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke, usled

nemogućnosti dužnika da ispuni svoje obaveze prema Banci. Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou

pojedinačnog potraživanja i na nivou celokupnog kreditnog portfolia. U cilju preuzimanja kreditnog rizika i

upravljanja kreditnim rizikom, Banka je uspostavila adekvatan kreditni proces koji uključuje proces

odobravanja plasmana i proces upravljanja tim rizikom.

Osnovni i najopštiji kriterijumi za odobravanje kredita pravnim licima dati su u Kreditnim politikama u svim

segmentima (Korporativni, MP, Agro). Definisane su isključene grane privrede i zajmoprimci, kao i u kojim

slučajevima je dozvoljen izuzetak.

Odluka o odnosu sa klijentom i odluka za sve kreditne zahteve je na odeljenju za rad sa klijentima (eng – Front Office), a sektor Rizika potvrđuje ove predloge ako su iznad ovlašćenja za odobravanje datog odeljenja za rad sa klijentima.


CAQ4RA7510 14 / 72


2.4. Tehnike ublažavanja rizika (nastavak)

Preliminarna analiza (kvantitativna i kvalitativna) kreditne sposobnosti ugovorne strane vrši se na nivou odeljenja za rad sa klijentima (eng. Front office) i, osim za pojedine proizvode i iznose odobrene u odeljenju za rad sa klijentima, predmeti se šalju Sektoru analize rizika pravnih lica na konačno utvrđivanje rejtinga, konačno usvajanje ili procenu rizika i preporuku / predlog telu za donošenje odluka (Kreditni odbor ili drugo). Preporuka se zasniva na kvalitativnim i kvantitativnim informacijama, i uzima u obzir sve prisutne rizike. Informacije koje se koriste obezbeđuje menadžer za odnos sa klijentom. To su uglavnom najnoviji zvanični finansijski podaci koji su dostupni, biznis plan, kada se razmatra dugoročni plasman, poslednji izveštaji sa sastanaka, funkcionisanje računa, incidenti ako ih ima. Ako analitičar rizika ili Kreditni odbor odluči, zahtevaju se dodatne informacije. Obezbeđenje je svakako jedna od važnih kvalitativnih informacija koja se uzima u obzir u okviru procesa odobravanja kredita. Po utvrđenoj proceduri, mišljenje Pravnog sektora, kojim se potvrđuje mogućnost za uspostavljanje obezbeđenja i ukazivanje na moguće probleme, je deo predmeta, i Sektor za analizu rizika pravnih lica je zadužen za finalnu procenu obezbeđenja u pogledu rizika. Takođe se daje procena sredstava obezbeđenja koja mora da se vrši od strane licenciranog procenitelja kojeg bira Banka (postoji zvanična lista licenciranih procenitelja koji su odobreni / prihvaćeni od strane Banke a drugi mogu biti prihvaćeni samo kao izuzeci). U okviru preporuke koju daje Sektor analize rizika pravnih lica telu koje donosi odluke (Kreditni odbor ili neko drugi), navodi se ukupna procena ponuđenog obezbeđenja. Na osnovu raspoloživih informacija, donosi se zaključak o tome da li je ponuđeno obezbeđenje prihvatljivo za ublažavanje kreditnog rizika. Alat koji se koristi za procenu finansijske i kreditne sposobnosti korporativnih klijenata je Anadefi (alat za interni rejting koji uzima u obzir i kvalitativne i kvantitativne informacije o klijentu), dok se kriterijumi eliminacije koriste da se isključe zahtevi koji u startu nisu u skladu sa kreditnom politikom MP i osnovnim kriterijumima za Agro klijente, pored detaljne kvalitativne i kvantitativne analize. Bilo da se potpisuje samo u odeljenju za rad sa klijentima ili šalje u Sektor Rizika na završnu proveru, „načelo četvoro očiju“ se dosledno poštuje. Korporativni predmeti se proveravaju/ponovno analiziraju najmanje jednom godišnje, po prijemu zvaničnih godišnjih finansijskih izveštaja. Tokom ostatka godine ako se klijent stavlja na listu za posmatranje, rangiranje se smanjuje na rejting E. Ukoliko klijent postane problematičan rangiranje se spušta na rejtinge F/Z i pregleda na mesečnom nivou. Pregledi se obavljaju najmanje jednom godišnje, osim ako Kreditni odbor donese odluku da pregledi treba da se rade na kraći period, a onda to može biti polugodišnje ili kvartalno. Klijenti na listi za praćenje i problematični klijenti pregledaju se na mesečnom nivou, na sednicama Odbora za praćenje i problematične klijente za sve segmente. Svi kriterijumi u vezi sa kreditnim rizikom za odobravanje kreditnih proizvoda su dati u Kreditnoj risk politici i ostalim kreditnim uslovima za odobrenje kreditnih proizvoda za fizička lica u vidu procedure.


CAQ4RA7510 15 / 72


2.4. Tehnike ublažavanja rizika (nastavak) Procedura obuhvata sledeće konkretne teme: opšti kriterijumi prihvatljivosti za odobrenje kreditnih proizvoda banke, uključujući načelo kreditne sposobnosti; posebni kriterijumi po kreditnim proizvodima; prihvatljiv prihod za utvrđivanje kreditne sposobnosti klijenata, slučajevi kada je obavezna saglasnost od Sektora za zakonitost poslovanja (eng. Compliance); dokumentacija neophodna za donošenje kreditne odluke; sistem delegiranja; sredstva obezbeđenja po vrsti kreditnog proizvoda; sadržaj kreditnog dosijea, specifičnosti u pogledu procesa odobravanja kreditnih proizvoda putem PDS aplikacije. Što se tiče odluke, bilo da je potpisana samo u odeljenju za rad sa klijentima, ili poslata Riziku/„Kreditnom odboru“ na konačnu proveru načelo „četvoro očiju“ se dosledno poštuje.


CAQ4RA7510 16 / 72


2.4. Tehnike ublažavanja rizika (nastavak) Portfolio fizičkih lica se redovno prati mesečnim skupom izveštaja, uključujući napredne indikatore ranog upozorenja. Proaktivna komunikacija između Stanovništva i Rizika stanovništva se obezbeđuje redovnim sastancima za pregled Portfolia rizika stanovništva.

3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL BANKE

Na dan 31.12.2019. godine Banka je poštovala zahteve Odluke Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banaka („Službeni glasnik RS“, br. 103/2016, 103/2018 i 88/2019) prilikom izračunavanja regulatornog kapitala. Tokom izveštajnog perioda Banka je imala regulatorni kapital iznad propisanog minimuma. Ukupni regulatorni kapital Banke čini zbir Osnovnog kapitala i Dopunskog kapitala, umanjen za Odbitne stavke od kapitala:

• Osnovni kapital čine akcijski kapital i neraspoređena dobit iz prethodnih godina, kao i umanjenje po osnovu dodatnih prilagođavanja vrednosti, nematerijalnih ulaganja, odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke u skladu sa propisima i potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke.

• Dopunski kapital čine subordinirane obaveze koje ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski kapital banke.

• Odbitne stavke od kapitala čine ulaganja u druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih lica.

Narodna banka Srbije definisala je sledeće limite za kapital:

• minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona i • koeficijent adekvatnosti kapitala od 8%.

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom su:

• da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije, • da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana, • da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima i

koristi drugim zainteresovanim stranama i • da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti kapitala Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke definisanom od strane Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016, 103/2018 i 88/2019) utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti kapitala. Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke, prati se mesečno od strane rukovodstva Banke.


CAQ4RA7510 17 / 72

3. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITAL BANKE (nastavak) Iznos regulatornog kapitala, kao i iznos osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, s pregledom pojedinačnih elemenata kapitala i svih odbitnih stavki na dan 31. decembra 2019. godine za Banku (sa referencama na pozicije bilansa stanja Banke iz Priloga 3) prikazan je u aneksu ovog dokumenta na obrascu PI-KAP (Prilog 1). Kapital Banke predstavlja iznos koji je jednak zbiru ukupnog osnovnog kapitala Banke i ukupnog dopunskog kapitala Banke. Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2019. godine, iznosi 7.839.431 običnih akcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji, odnosno RSD 10.191.260 hiljada. Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan 31. decembra 2019. godine je sledeća:

Broj običnih akcija Učešće

Credit Agricole S.A. 7.839.431 100,00% Dopunski kapital Banke čine subordinirane obaveze koje ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski

kapital banke.

Banka je u decembru 2013. godine izvršila aneksiranje postojećeg subordiniranog kredita (u iznosu od EUR 20 miliona) dobijenog od matične Banke, Credit Agricole SA iz Pariza, čime je produžena ročnost istog, sa marta 2017. godine do aprila 2023. godine. Banka je aneksiranje subordiniranog kredita uradila u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala kojom je precizirano da se iznos subordiniranog kredita koji se uključuje u dopunski kapital Banke mora smanjivati za 20% svake godine u toku poslednjih pet godina do dospeća subordiniranog kredita, tako da se u poslednjoj godini pre dospeća subordinirani kredit uopšte ne uključuje u dopunski kapital Banke. S obzirom da je od aprila 2018. godine otpočeo petogodišnji period pre roka dospeća subordiniranih obaveza, Banka je na 30. jun 2018. godine izvršila obračun u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, tačka 28. stav 2, što je dovelo do smanjenja dopunskog kapitala Banke. Banka je u maju 2019. godine izvršila aneksiranje postojećeg subordiniranog kredita (u iznosu od EUR 20 miliona) dobijenog od matične Banke, Credit Agricole SA iz Pariza, čime je produžena ročnost istog, sa aprila 2023. godine do aprila 2029. godine, a samim tim su ispunjeni uslovi da se subordinirani kredit uključi u celokupnom iznosu u dopunski kapital Banke. U skladu sa Zakonom o bankama („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010, 14/2015) važećim na dan 31. decembra 2019. godine Banka ima dovoljno neto kapitala da zadovolji minimalne zahteve Narodne banke Srbije. Podaci o finansijskim instrumentima koje je Banka uključila u obračun kapitala na dan 31. decembra 2019 godine prikazani su u aneksu ovog dokumenta na obrascu PI – FIKAP (Prilog 2). Podaci i informacije o bilansu stanja Banke sačinjenog u skladu sa MRS/MSFI standardima i raščlanjenim pozicijama koje je putem referenci moguće povezati sa pozicijama kapitala iz izveštaja o kapitalu (osim pozicije Dodatna prilagođavanja vrednosti koja se ne može direktno povezati sa pozicijom iz bilansa stanja Banke) sačinjenog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke (Prilog 1) prikazan je u aneksu ovog dokumenta na obrascu PI-UPK (Prilog 3).


CAQ4RA7510 18 / 72

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE I ADEKVATNOST KAPITALA BANKE

Propisi Narodne banke Srbije kojima se implementiraju Bazel III standardi stupili su na snagu 30.juna 2017.

godine. Banka je od tog izveštajnog perioda bila usklađena sa minimalnim kapitalnim zahtevom u skladu sa

Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) prema kojoj minimalni racio

adekvatnosti kapitala je promenjen sa 12% na 8%.

Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016, 103/2018 i

88/2019), utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala.

Adekvatnost kapitala banke se meri kao odnos kapitala i rizikom ponderisane aktive banke. Prema važećoj

regulativi Narodna banka Srbije zahteva od banaka da održavaju pokazatelje adekvatnosti kapitala (PAK)

na nivoima koji nisu niži od:

• 4.5% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke (koji se izračunava kao odnos osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke);

• 6% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke (koji se izračunava kao odnos osnovnog kapitala i rizične aktive banke)

• 8% za pokazatelj adekvatnosti kapitala banke (koji se izračunava kao odnos kapitala i rizične aktive banke)

Banke su dužne da održavaju sledeće zaštitne slojeve kapitala:

• Zaštitni sloj za očuvanje kapitala (koji predstavlja 2.5% od ukupne rizične aktive banke); • Kontraciklični zaštitni sloj (propisuje ga Narodna banka Srbije i u 2019. godini propisana stopa

kontracikličnog zaštitnog sloja je bila 0%) • Zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik (propisan u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno

indeksiranih plasmana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji); • Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke (Banka ne izdvaja dodatni kapital jer se ne smatra

za sistemski značajnu banku)

Zaštitni slojevi kapitala se unose u apsolutnom iznosu u obrazac KAP-DET i ne uključuju se u obračun

pokazatelja adekvatnosti kapitala.

Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima

je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, a najmanje u visini zbira sledećih kapitalnih zahteva:

• Kapitalnog zahteva za kreditni rizik i rizik druge ugovorne stane, rizik smanjenja vrednosti

kupljenih potraživanja i rizik izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka;

• Kapitalnog zahteva za rizik izmirenje/isporuke (osim slobodnih isporuka);

• Kapitalnog zahteva za tržišni rizik;

• Kapitalnog zahteva za operativni rizik;

Banka na osnovu poslovnih aktivnosti, u skladu sa Stubom 3 Bazela 2, obračunava kapitalne zahteve za:

• Kreditni rizik • Devizni rizik • Operativni rizik


CAQ4RA7510 19 / 72

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE I ADEKVATNOST KAPITALA BANKE (nastavak) Kapitalni zahtev za kreditni rizik izračunava se množenjem ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom sa 8%. Banka izračunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom primenom standardizovanog pristupa za sve klase izloženosti. Kapitalni zahtev za devizni rizik Banka izračunava množenjem zbira ukupne otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 8%. Za izračunavanje regulatornog kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka primenjuje pristup osnovnog indikatora. Banka je na dan 31. decembar 2019. godine u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti

kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016, 103/2018 i 88/2019) obračunala sledeće pokazatelje

adekvatnosti kapitala:

• pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen

odnos osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke – 13,62%;

• pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos

osnovnog kapitala i rizične aktive banke – 13,62%;

• pokazatelj adekvatnosti kapitala banke, koji predstavlja procentualno izražen odnos kapitala i

rizične aktive banke – 16,55%;

Podaci koji se odnose na iznose kapitalnih zahteva za kreditni rizik, devizni rizik i operativni rizik kao i pokazatelj adekvatnosti kapitala za Banku na dan 31. decembra 2019. godine dati su u aneksu ovog dokumenata na obrascu PI-AKB (Prilog 4).


CAQ4RA7510 20 / 72

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE I ADEKVATNOST KAPITALA BANKE (nastavak) Posebno izdvojena regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od kapitala Banke po vrsti i iznosu prikazane su u tabeli u nastavku:

(u hiljadama

RSD)

Osnovni akcijski kapital

Regulatorna prilagođavanja osnovnog akcijskog kapitala - 2

(-) Dodatna prilagođavanja vrednosti - 2

Odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala -

301.942

(-) Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za odložene poreske obaveze -

148.818

(-) Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke -

28.212 (-) Bruto iznos potraživanja od dužnika – fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika) po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita koji se iskazuju na računima 102, 107 i 108 u skladu sa odlukom kojom se propisuju Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru za banke kod kojih je stepen kreditne zaduženosti tog dužnika pre odobrenja kredita bio veći od procenta utvrđenog u skladu sa odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ili će taj procenat biti veći usled odobrenja kredita

- 122.735

(-) Bruto iznos potraživanja od dužnika – fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika) po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita, izuzev kredita prikazanih na poziciji 1.1.1.27 ovog obrasca, koji se iskazuju na računima 102, 107 i 108 u skladu sa odlukom kojom se propisuju Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru za banke, a koji po osnovu kriterijuma ugovorene ročnosti ispunjavaju uslov za primenu odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala propisane odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke

- 2.177

Dodatni osnovni kapital

Odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala

-

Dopunski kapital

Odbitne stavke od dopunskog kapitala

-

Tabela 1: Posebno izdvojena regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od kapitala Banke po vrsti i

iznosu


CAQ4RA7510 21 / 72

4. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA KAPITALNE ZAHTEVE I ADEKVATNOST KAPITALA BANKE (nastavak) U tabeli ispod se nalaze limiti za primenu izuzetaka kod odbitnih stavki od osnovnog akcijskog kapitala

Banke:

(u hiljadama RSD) LIMITI ZA PRIMENU IZUZETAKA KOD ODBITNIH STAVKI OD OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA BANKE

Limit do kojeg se ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje ne odbijaju od kapitala

1.094.150

Limit od 10% osnovnog akcijskog kapitala izračunatog u skladu sa tačkom 21. stav 2. Odluke o adekvatnosti kapitala banke

1.094.150

Limit od 17,65% osnovnog akcijskog kapitala izračunatog u skladu sa tačkom 21. stav 3. Odluke o adekvatnosti kapitala banke

1.931.174

Podoban kapital iz tačke 13. stav 8. Odluke o adekvatnosti kapitala banke

13.293.355

Tabela 2: Limiti za primenu izuzetaka kod odbitnih stavki od osnovnog akcijskog kapitala Banke

5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (eng. Internal capital adequacy assessment process – ICAAP) je uspostavljen tokom 2011. godine s ciljem utvrđivanja i održavanja, na kontinuiranoj osnovi, internog kapitala koji Banka smatra adekvatnim za pokriće rizika kojima je izložena. ICAAP u osnovi služi da proceni da li Banka može da podrži preuzete rizike poređenjem svog profila rizika sa internim kapitalom. Prilikom interne procene adekvatnosti kapitala Banka uvažava regulatorne zahteve, konkretno Odluku o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013, 92/2013, 33/2015, 61/2015, 61/2016, 103/2016, 119/2017, 76/2018, 57/2019, 88/2019 i 27/2020.). Istovremeno, Banka se usklađuje sa standardima Credit Agricole Grupe. ICAAP je uspostavljen kako bi kontinuirano pružao podršku proaktivnom i doslednom upravljanju rizicima Banke, pri tom obezbeđujući adekvatan kapacitet kapitala koji odražava vrstu i nivo profila rizika Banke. Banka na kontinuiranoj osnovi, a najmanje jedanput godišnje, sprovodi dokumentovani proces interne

procene adekvatnosti kapitala koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti banke, a u skladu sa

Strategijom i politikama za upravljanje rizicima kojima je Banka izložena.

Takođe, proces je uspostavljen i kako bi odrazio strategiju, plan i obezbedio proaktivno upravljanje kapitalom. Planiranjem internog kapitala, Banka obezbeđuje održavanje nivoa i strukture kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana, buduće izvore sredstava i njihovo korišćenje kao i sve promene u kapitalnim zahtevima regulatora. Process interne procene adekvatnosti kapitala je usklađen sa ključnim procesima u banci: Budžet /

Strategija, Apetit za preuzimanje rizika, Plan oporavka Banke.


CAQ4RA7510 22 / 72

5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE

ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE (nastavak)

Proces interne procene adekvatnosti kapitala je uključen u sistem upravljanja rizicima i donošenja odluka u Banci i u skladu je sa Strategijom upravljanja rizicima i pojedinačnim Procedurama za upravljanje rizicima kao i Strategijom upravljanja kapitalom i Planom upravljanja kapitala. Ovaj proces je zasnovan na procesu identifikacije i merenja, odnosno procene rizika. On pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao i praćenje svih značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Cilj ovog procesa je da osnaži odnos između rizičnog profila Banke, upravljanja rizicima i sopstvenih sredstava, tj. da obezbedi da Banka raspolaže sa dovoljno kapitala da podrži sadašnje i buduće aktivnosti i pokrije sve materijalno značajne rizike kojima je izložena. Materijalni rizici su oni rizici koji imaju značajan uticaj na aktivnosti Banke, odnosno mogu imati značajan uticaj na finansijski rezultat ili kapital Banke. Proces interne procene adekvatnosti kapitala se redovno analizira, prati i proverava i sastoji se od:

- Analize i projekcije finansijske pozicije i planiranja kapitala; - Procena rizika i identifikacija materijalno značajnih rizika; - Procena sistema upravljanja rizicima; - Merenje i procena potrebnog nivoa internog kapitala za pokriće svih materijalno značajnih rizika; - Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva i raspoloživog internog kapitala; - Integracija internih kontrola i integracija ICAAP-a u procese upravljanja Bankom;

Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke sastoji se iz sledećih faza:

1. Utvrđivanje materijalno značajnih rizika koji se uključuju u proces interne procene adekvatnosti kapitala. Na osnovu metodologija Banke, utvrđeni su kvantitativni i kvalitativni kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuju materijalno značajni rizici koje će Banka uključiti u proces interne procene adekvatnosti kapitala. Pri proceni materijalne značajnosti rizika Banka razmatra sve rizike kojima je izložena, odnosno koje preuzima, koji se mogu podeliti na značajne rizike za koje je potrebno izdvojiti deo kapitala i na rizike koji ne zahtevaju njegovo izdvajanje s obzirom da su procenjeni kao nematerijalni ili Banka njima upravlja kroz sistem upravljanja rizicima.

2. Izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike. Banka je za potrebe Izveštaja o procesu interne procene adekvatnosti kapitala Banke na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi, koristila metode propisane za obračun minimalnih kapitalnih zahteva u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, kao i interne pristupe za merenje istih. Banka je takođe sprovodila stres testiranje za sve materijalno značajne rizike i interni kapital.

3. Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva. Banka se u procesu interne procene adekvatnosti kapitala opredelila za metodologiju alternativnog pristupa prilikom utvrđivanja ukupnih internih kapitalnih zahteva.

4. Poređenje iznosa kapitala izračunatog u skladu sa regulatornim zahtevima i iznosa potrebnog internog kapitala. Poređenjem iznosa kapitala Banke obračunatog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala Banke i iznosa potrebnog internog kapitala obračunatog u procesu interne procene adekvatnosti kapitala, Banka donosi odluku da li treba da preduzima korektivne mere ukoliko je to neophodno. Na dan 31. decembar 2019. godine poređenje ovih elemenata je pokazalo da je Banka ispoštovala ICAAP zahteve. Takođe, izračunati pokazatelji adekvatnosti ukupnog, osnovnog i osnovnog akcijskog kapitala u ICAAP procesu za 2019. godinu su iznad ukupnog supervizorskog zahteva za kapitalom za sva tri pokazatelja što dodatno potvrđuje da je Banka ispoštovala ICAAP zahteve za 2019. godinu.


CAQ4RA7510 23 / 72

5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE (nastavak) Procena internih kapitalnih zahteva proizilazi iz procene budućnosti, neočekivanih gubitaka vezanih za rizike i uključuje poslovne faktore kao što su rast kreditnog portfolija, budući izvori finansiranja i upotreba tih sredstava. Proces procene internih kapitalnih zahteva je adekvatan ako je zasnovan na proceni, merenju i praćenju materijano značajnih rizika koje Banka preuzima usposavljajući na taj način sveukupnu procenu rizika i adekvatan odnos između veličine kapitala, rizičnog profila Banke i budućih aktivnosti definisanih strateškim ciljevima i poslovnim planom. Rizičan profil je set kvalitativnih i kvantitativnih kriterijuma za procenu merljivih i nemerljivih rizika koje preuzima Banka u svom poslovanju. Merljivi rizici su oni koji imaju uticaj na finansijski rezultat i/ili kapital Banke, dok se nemerljivi rizici koji imaju uticaj na Banku posmatraju preko procene. Upravljanje adekvatnosti kapitala Banke podrazumeva niz politika i procedura kojima se obezbeđuje da nivo kapitala Banke bude konzistentan sa profilom rizika Banke i da pokriva zahteve regulatora. Narodna banka Srbije kao regulatorno telo definiše i nadzire kapitalne zahteve za Banku, koji se zasnivaju na Bazel III okviru. Nivo potrebnog kapitala zavisi od koncepta na osnovu kojeg se kapital računa. Ovi koncepti mogu biti:

• regulatorni kapital za rizike iz Stuba 1 Bazela III, • ukupan ekonomski kapital po Stubu 2 Bazela III, u skladu sa ICAAP-om.

Regulatorni i ekonomski kapital se razlikuju po definiciji i po rizicima koje pokrivaju. Regulatorni kapital se računa kroz pondere propisane od strane regulatora i pokriva samo tri vrste rizika: kreditni rizik, tržišni rizik i operativni rizik. Ekonomski kapital može da se računa i primenom internih metodologija i treba da pokrije ne samo rizike iz stuba 1 već sve rizike koje je Banka identifikovala kao materijlno značajne rizike kao i nematerijalno značajne rizike za koje Banka izračunava interne kapitalne kapitalne zahteve kao određeni procenat od ukupnog kapitala Banke.


CAQ4RA7510 24 / 72

5. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE (nastavak) Banka sprovedi internu procenu adekvatnosti kapitala (ICAAP) najmanje jednom godišnje. ICAAP se sprovodi na bazi metodologije definisane od strane NBS, Matične banke i interne ICAAP procedure. ICAAP obuhvata procenu ekonomskog (internog) kapitala potrebnog za pokriće svih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju:

• Kreditni rizik • Kreditni rizik - rizik kocentracije • Kreditno - devizni rizik • Kreditno - rezidualni rizik • Kreditni rizik indukovan kamatnim rizikom • Tržišni rizik - devizni rizik • Operativni rizik • Kamatni rizik • Rizik usklađenosti poslovanja • Strateški rizik • Reputacioni rizik • Rizik likvidnosti • Rizik ulaganja • Rizik zemlje • Rizik smanjenja vrednosti potraživanja

Kroz ICAAP proces Banka redovno pregleda i detaljno analizira sve relevantne rizike koji bi mogli da utiču na njen rizični profil. Rezultati ICAAP procesa ukazuju da Banka raspolaže adekvatnim finansijskim sredstvima i regulatornim kapitalom za pokriće svih identifikovanih rizika, i u regularnim i u stresnim uslovima. Rezultati ICAAP procesa na dan 31. decembar 2019. godine su prezentovani regulatoru, Narodnoj banci Srbije.

6. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE KAPITALA

Osim regulatorno zadatih minimalnih stopa adekvatnosti kapitala, Odlukom o adekvatnosti kapitala („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016, 103/2018 i 88/2019) banke su dužne da održavaju i sledeće zaštitne slojeve kapitala. Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koje su banke u obavezi da održavaju iznad propisanog regulatornog minimuma i ne mogu se koristiti za održavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala banke. Reč je o makroprudencijalnim instrumentima, koji doprinose očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema, budući da se njima povećava otpornost bankarskog sektora, utiče na ograničavanje prekomernih ili potcenjenih izloženosti, povećava kvalitet kapitala banaka i ograničava njegova raspodela. Cilj uvođenja zaštitnih slojeva kapitala jeste ublažavanje ciklične (kontraciklični zaštitni sloj kapitala) i strukturne (zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik i zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke) dimenzije sistemskog rizika.


CAQ4RA7510 25 / 72

6. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE KAPITALA

(nastavak)

Banke su dužne da održavaju sledeće zaštitne slojeve kapitala:

• Zaštitni sloj za očuvanje kapitala (koji predstavlja 2.5% od ukupne rizične aktive banke); • Kontraciklični zaštitni sloj (propisuje ga Narodna banka Srbije i u 2019. godini propisana stopa

kontracikličnog zaštitnog sloja je bila 0%); • Zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik (propisan u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno

indeksiranih plasmana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji); • Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke (Banka ne izdvaja dodatni kapital jer se ne smatra

za sistemski značajnu banku); Odlukom o stopi kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Republiku Srbiju od 8. juna 2017. godine utvrđena je stopa od 0% rizične aktive banke obračunate u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, koja se primenjuje od 30. juna 2017. godine. Podaci koji se odnose na geografsku raspodelu izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Banku na dan 31. decembra 2019. godine dati su u aneksu ovog dokumenata na obrascu PI-GR (Prilog 5). Podaci koji se odnose na iznos kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Banku na dan 31. decembra 2019. godine dati su u aneksu ovog dokumenata na obrascu PI-KZS (Prilog 6).

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA

7.1. KREDITNI RIZIK

7.1.1. Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja Pri obračunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Banka u klasu izloženosti Dospela nenaplaćena potraživanja raspoređuje sva pojedinačna potraživanja po osnovu kojih je dužnik u statusu neizmirivanja obaveza , a koji postoji kada je ispunjen bilo koji od sledećih uslova:

• Klijent je u stečaju/likvidaciji • Partija je utužena • Partija je u materijalno značajnoj docnji većoj od 90 dana • Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, i datum plasmana partije nije stariji od godinu

dana od momenta kada se ispituje NPE (odnosno od datuma plasmana minimum 12 meseci mora biti NPE)

• Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, nalazi se u probnom periodu I na dan izveštavanja se nalazi u materijalno značajnoj docnji >30 dana

• Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja i u toku probnog perioda su učinjeni dodatni ustupci (2. restrukturiranje)

• Partija ima redni broj restruktuiranja ≥ 3 • Klijent ima zadovoljen neki od UTP kriterijuma (pad prihoda, pad kapitala, prezaduženost,

prevarne radnje i dr.) • Postoji druga NPE partija klijenta - pravilo infekcije


CAQ4RA7510 26 / 72

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA

MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak)

7.1 KREDITNI RIZIK (nastavak)

7.1.1. Definicije pojmova dospelih nenaplaćenih potraživanja (nastavak)

Materijalno značajan iznos je iznos veći od apsolutnog i relativnog praga materijalne značajnosti . Relativni prag materijalne značanosti iznosi 1% ukupnih bilansnih izloženosti banke, njenog matičnog ili podređenih društava prema dužniku. Apsolutni prag materijalne značajnosti je iznos veći od 1.000 dinara za dužnika koji je fizičko lice, preduzetnik ili poljoprivrednik, odnosno veći od 10.000 dinara za dužnika koji je pravno lice.

7.1.2. Ispravka vrednosti bilanse aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama Metodologija za obračun ispravki je od 01.01.2018. usklađena sa MSFI 9 koji uvodi novi model za priznavanje gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti - Model očekivanih kreditnih gubitaka (ECL model). Model podrazumeva pristup koji se sastoji iz „tri faze“, zavisno od promene stepena kreditnog rizika od momenta inicijalnog priznavanja sredstava. U praksi, nova pravila podrazumevaju obavezu društava da iskažu inicijalni gubitak, koji je jednak očekivanom gubitku tokom perioda od 12 meseci, u momentu inicijalnog priznavanja finansijskih sredstava kod kojih nije došlo do kreditnog obezvređenja (model očekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda trajanja sredstva za potraživanja od kupaca). Ukoliko postoji značajno povećanje kreditnog rizika, umanjenje vrednosti se odmerava primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda trajanja sredstva, a ne primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda od 12 meseci. Banka formira ispravku vrednosti na individualnoj i statističkoj osnovi. Obračun ispravki vrednosti na individualnoj osnovi se vrši za NPE klijente čija je ukupna izloženost na nivou klijenta>4 MRSD, a na bazi procenjenih budućih novčanih tokova, diskontovanih na iznos sadašnje vrednosti koristeći inicijalnu efektivnu kamatnu stopu potraživanja. Očekivani budući novčani tokovi uključuju očekivane novčane tokove od klijenta koji se direktno zasnivaju na planu otplate, od jemca ili od realizacije kolaterala. Obračun ispravki vrednosti bazirano na statističkom modelu se primenjuje na:

• Klijente čija je ukupna izloženost manja od 4 milliona dinara, • Klijente čija je izloženost veća od 4 MRSD a za koje ne postoji objektivan dokaz umanjenja

vrednosti i nisu uključeni u individualni obračun ispravki vrednosti potraživanja.


CAQ4RA7510 27 / 72

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak)

7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak)

7.1.3. Ukupan iznos izloženosti banke nakon računovodstvenih otpisa izuzimajući efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika, kao i prosečne izloženosti tokom perioda po klasama izloženosti

Sledeće tabele predstavljaju prikaz ukupnog iznosa izloženosti Banke nakon računovodstvenih otpisa, izuzimajući efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2019. godine za Banku i konsolidovano.

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Izloženost Izloženost

(% ukupnog)

Država i centralne banke 18.726.739 6,5% Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave - -

Javna administrativna tela - -

Banke 4.832.946 1,7%

Privredna društva 43.284.449 15,0%

Fizička lica 46.825.459 16,3%

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 38.718.539 13,4%

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 3.159.587 1,1%

Ostale izloženosti 132.306.823 45,9%

Međunarodne razvojne banke 618

Vlasnička ulaganja 178.667 0,1%

Ukupno 288.033.828 100%

Tabela 3: Bruto izloženosti po klasama izloženosti za Banku


CAQ4RA7510 28 / 72



7.1.3 Ukupan iznos izloženosti banke nakon računovodstvenih otpisa izuzimajući efekte tehnika

ublažavanja kreditnog rizika, kao i prosečne izloženosti tokom perioda po klasama izloženosti (nastavak)

(u hiljadama RSD)


(% ukupnog)

Država i centralne banke 18.726.739 6,37%

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 0 0,00%

Javna administrativna tela 0 0,00%

Banke 4.598.257 1,56%

Privredna društva 44.167.089 15,03%

Fizička lica 52.114.005 17,74%

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 38.718.539 13,18%

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 3.174.078 1,08%

Ostale izloženosti 132.326.512 45,04%

Međunarodne razvojne banke 618 0,00%

Vlasnička ulaganja 0 0,00%

Ukupno 293.825.838 100,00%

Tabela 4: Bruto izloženosti po klasama izloženosti za Grupu


CAQ4RA7510 29 / 72



7.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasama izloženosti

Sledeća tabela predstavljaju sveobuhvatni prikaz bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalno značajnim geografskim oblastima za Banku, na dan 31. decembra 2019. godine.

(u hiljadama RSD)

Geografska oblast


(% ukupnog)

Srbija 282.950.396 98,24%

Država i centralne banke 18.726.739

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave -

Javna administrativna tela -

Banke 251.616

Privredna društva 42.783.723

Fizička lica 46.825.459

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 38.718.539

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 3.158.829

Ostale izloženosti 132.306.823 Vlasnička ulaganja 178.667

EU 4.726.596 1,64%

Banke 4.372.499

Privredna društva 352.778


Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 701

Ostalo 356.836 0,12%

Banke 208.831


Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 58 Ukupno 293.825.838 100,00%

Tabela 5: Bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalno značajnim geografskim oblastima za Banku


CAQ4RA7510 30 / 72


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasama

izloženosti (nastavak) Sledeća tabela predstavlja sveobuhvatni prikaz bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalno značajnim geografskim oblastima na konsolidovanoj osnovi, na dan 31. decembra 2019. godine.

(u hiljadama RSD)

Geografska oblast


(% ukupnog)

Srbija 288.742.406 98,27%

Država i centralne banke 18.726.739

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave -

Javna administrativna tela -

Banke 16.927

Privredna društva 43.666.364

Fizička lica 52.114.005

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 38.718.539

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 3.173.320

Ostale izloženosti 132.326.512 Vlasnička ulaganja -

EU 4.726.596 1,61%

Banke 4.372.499



Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 700

Ostalo 356.836 0,12%

Banke 208.831


Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 58 Ukupno 288.033.828 100,00%

Tabela 6: Bruto izloženosti kreditnom riziku prema materijalno značajnim geografskim oblastima za Grupu


CAQ4RA7510 31 / 72


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.4. Geografska raspodela svih izloženosti prema materijalno značajnim oblastima, po klasama

izloženosti (nastavak) Prikaz iznosa izloženosti u statusu neizmirenja obaveza prema značajnim geografskim područjima na dan 31.12.2019.godine:

(u hiljadama RSD)

Geografska područja Podsegment u okviru izloženost u

statusu neizmirenja obaveza Bruto

izloženost

Ispravke vrednosti i

rezervisanja

Beograd Banke 1 0

Privredna društva 407.605 9.394

Fizička lica 574.592 199.799

Vojvodina Banke 372 6


Fizička lica 542.581 247.752

Ostatak Srbije Banke 0 0


Fizička lica 830.175 500.589

EU Banke 701 0

Ostatak sveta Banke 58 0

Ukupno 3.159.587 1.296.872

Tabela 7: Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza prema značajnim geografskim područjima


CAQ4RA7510 32 / 72



7.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti Raspodelu svih izloženosti prema sektorima ili vrsti druge ugovorne strane, po klasama izloženosti s posebnim prikazom dospelih nenaplaćenih potraživanja i izloženosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti i ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, Banka je prikazala u sledećim tabelama.

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Bilansne

izloženosti Vanbilansne

stavke Finansijski

derivati Ukupno

Država i centralne banke 18.695.735 31.004 - 18.726.739

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave - - - -

Javna administrativna tela - - - -

Banke 3.554.355 1.278.592 - 4.832.947 Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima) 17.150.688 26.131.672 2.089 43.284.449 Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima) 35.345.138 11.480.321 - 46.825.459

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 36.397.990 2.320.549 - 38.718.539

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 2.996.423 163.164 - 3.159.587 Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima) 7.594.315 124.712.508 - 132.306.823

Međunarodne razvojne banke 618 - - 618

Vlasnička ulaganja 178.667 - - 178.667

Ukupno 121.913.929 166.117.810 2.089 288.033.828

Tabela 8: Bruto izloženosti prema klasama izloženosti za Banku


CAQ4RA7510 33 / 72


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti (nastavak) Podaci o bruto izloženosti prema klasama izloženosti konsolidovano na dan 31. decembra 2019. godine

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Bilansne

izloženosti Vanbilansne

stavke Finansijski

derivati Ukupno

Država i centralne banke 18.695.735 31.004 - 18.726.739

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave - - - -

Javna administrativna tela - - - -

Banke 3.558.279 1.039.978 - 4.598.257 Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima) 18.256.165 25.908.836 2.089 44.167.089

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima) 40.410.848 11.703.158 - 52.114.005 Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 36.397.990 2.320.549 - 38.718.539

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 3.010.914 163.164 - 3.174.078 Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima) 7.614.004 124.712.508 - 132.326.512

Međunarodne razvojne banke 618 - - 618

Vlasnička ulaganja - - - -

Ukupno 127.944.552 165.879.197 2.089 293.825.838

Tabela 9: Bruto izloženosti prema klasama izloženosti za Grupu


CAQ4RA7510 34 / 72

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak) 7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti (nastavak) Tabela u nastavku daje pregled bruto izloženosti kreditnom riziku prema sektorima (prema NBS sektorskoj strukturi računa za dostavljanje podataka o stanju i strukturi plasmana, potraživanja i obaveza banaka) po klasama izloženosti kao i sveobuhvatni pregled klase izloženosti Dospela nenaplaćena potraživanja na dan 31. decembar 2019. godine. Bruto izloženost prema sektoru i klasama izloženosti sa posebnim osvrtom na izloženosti kod kojih su izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.


CAQ4RA7510 35 / 72

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak) 7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.5. Sektorska raspodela svih izloženosti po klasama izloženosti (nastavak)

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti Sektor Bruto

izloženost

Izloženosti kod kojih je

izvršena ispravka vrednosti

Ispravka vrednosti i

rezervisanja

Država i centralne banke Bankarski sektor u zemlji 18.665.589 18.665.589 716

Javni sektor 61.151 29.630 4

Ukupno 18.726.739 18.695.218 720

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave Ukupno - - -

Javna administrativna tela Ukupno - - -

Banke Bankarski sektor u zemlji 251.613 12.413 1

Sektor drugih komitenata

Sektor preduzetnika 3 3

Sektor stranih lica 4.581.330 3.561.449 16

Ukupno 4.832.946 3.573.865 17

Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima)

Bankarski sektor u zemlji 353.395 2.775

Javni sektor 520 520

Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači 195.373 177.855 125

Sektor drugih komitenata 441.482 382.694 1.986

Sektor drugih preduzeca 38.398.496 21.745.995 29.206

Sektor javnih preduzeca 3.251.042 2.834.339 3.123

Sektor preduzetnika 137.834 117.834 109

Sektor stanovnistva 5.581 3.899 10

Sektor stranih lica 500.726 147.947

Ukupno 43.284.449 25.413.858 34.561

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima)

Bankarski sektor u zemlji 661 661

Javni sektor 588 588 9

Sektor drugih komitenata 65.055 46.790 154


Sektor javnih preduzeca 62.961 25.071 240

Sektor preduzetnika 2.049.325 1.403.365 10.174

Sektor stanovnistva 23.574.558 22.785.767 219.974

Sektor stranih lica 62 1


CAQ4RA7510 36 / 72

Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači 5.955.964 5.428.934 26.553

Ukupno 46.825.459 38.635.565 302.922

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači 6.095.031 2.370.591 2.270

Sektor drugih komitenata 1.907 - -


Sektor preduzetnika 335.812 182.702 427

Sektor stanovnistva 22.308.450 15.916.494 11.395

Ukupno 38.718.539 25.958.247 24.403

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza Bankarski sektor u zemlji 373 373 6

Javni sektor 18 18 10

Sektor drugih komitenata 859.635 609.163 456.377


Sektor javnih preduzeca 61.116 61.116 56.856

Sektor preduzetnika 10.913 9.547 5.031

Sektor stanovnistva 774.677 697.880 232.080

Sektor stranih lica 758 758

Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači 114.396 91.318 12.681

Ukupno 3.159.587 2.684.251 1.296.872

Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima)

Bankarski sektor u zemlji 7.595.303 - -

Javni sektor 472 - -

Sektor drugih komitenata 6.861 - -

Sektor drugih preduzeca 78.477.951 - -

Sektor javnih preduzeca 57.333 - -

Sektor preduzetnika 257.025 - -

Sektor stanovnistva 45.911.879 - -

Ukupno 132.306.823 - -

Međunarodne razvojne banke Sektor stranih lica 618 - -

Ukupno 618 - -

Vlasnička ulaganja Bankarski sektor u zemlji 178.667 - -

Ukupno 178.667 - -

Ukupno 288.033.828 114.961.005 1.659.495

Tabela 10: Bruto izloženosti kreditnom riziku prema sektorima po klasama izloženosti


CAQ4RA7510 37 / 72

7.1.6. Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti Sledeća tabela predstavlja prikaz izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti na dan 31. decembra 2019. godine.

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti do 30 dana od 31-90

dana 0d 91 -

180 dana od 181 do 365 dana

preko 365 dana

Total

Država i centralne banke 18.726.739 - - - - 18.726.739

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave - - - - - -

Javna administrativna tela - - - - - -

Banke 3.555.317 331.460 4.842 70.125 871.203 4.832.946

Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima) 2.216.936

4.320.859 6.439.803

14.344.758

15.962.094 43.284.449

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima) 923.387

2.356.225 3.618.714 6.454.154

33.472.980 46.825.459

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 298.122 387.198 1.071.765 2.790.387

34.171.068 38.718.539

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 1.920.922 71.928 20.415 82.482 1.063.841 3.159.587

Ostale izloženosti (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na naepokretnostima)

132.306.823 - - - -

132.306.823

Međunarodne razvojne banke 618 - - - - 618

Vlasnička ulaganja 178.667 - - - - 178.667

Ukupno 160.127.53

2 7.467.66

9 11.155.53

7 23.741.90

5 85.541.18

6 288.033.82

8

Tabela 11: Izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti


CAQ4RA7510 38 / 72



7.1.7. Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

Podaci o promenama u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama za Banku na dan 31. decembra 2019. godine

(u hiljadama RSD)

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja od komitenata

Ostala sredstva

Rezervisanja za vanbilans Ukupno

Stanje na dan 31.12.2018.

145 1.737.972 4.229 19.567 1.761.913

Nove ispravke vrednosti 1.888 1.129.925 11.037 46.227 1.189.077

Ukidanja ispravke vrednosti

-1.766 -896.783 -9.008 -25.881 -933.438

Otpis 0 -289.070 -1.802 0 -290.872

Neto kursne razlike 0 -4.312 -1 -82 -4.395

Kamata na S3 plasmana 0 -63.165 0 0 -63.165


267 1.614.567 4.455 39.831 1.659.120

Tabela 12: Promene u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke za Banku


CAQ4RA7510 39 / 72



7.1.7 Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama (nastavak)

Podaci o promenama u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama za Grupu na dan 31. decembra 2019. godine

(u hiljadama RSD)

Krediti i potraživanja od banaka i drugih

finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja od komitenata

Ostala sredstva

Rezervisanja za vanbilans

Ukupno


117 1.792.155 4.229 19.567 1.816.068

Nove ispravke vrednosti 1.789 1.133.283 11.037 46.227 1.192.336

Ukidanja ispravke vrednosti

-1.639 -899.559 -9.008 -25.881 -936.087

Otpis 0 -289.070 -1.802 0 -290.872

Neto kursne razlike 0 -4.490 -1 -82 -4.573

Kamata na S3 plasmana 0 -63.165 0 0 -63.165


267 1.669.154 4.455 39.831 1.713.707

Tabela 13: Promene u ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke za Grupu


CAQ4RA7510 40 / 72



7.1.8 Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije i podaci o obračunatoj i potrebnoj rezervi

Na dan 31. decembra 2019. godine, obračunata i potrebna rezerva za procenjene gubitke, obračunate u skladu sa zahtevima Odluke NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, po vrstama druge ugovorne strane, iznosila je:

(u hiljadama RSD)

Ugovorna strana Kategorija klasifikacije

Ukupno A B V G D

Sektor finansija i osiguranja

491.648 5.097 0 6 282.927 779.678

Javna preduzeća 4.279 3.309.723 1 3 61.113 3.375.119

Privredna društva 33.949.237 21.970.237 3.638.252 3.780.506 1.121.638 64.459.870

Preduzetnici 2.187.679 285.481 38.940 10.976 5.186 2.528.262

Javni sektor 4.070 580 0 529 12 5.191

Stanovništvo 45.457.877 235.581 222.771 457.410 413.950 46.787.590

Strana lica 5.080.668 0 5 0 0 5.080.673

Poljoprivrednici 12.109.513 130.897 48.834 39.573 31.949 12.360.765

Drugi komitenti 198.309 12.429 289.424 88 855.541 1.355.791

Ukupno izloženost 99.483.281 25.950.025 4.238.227 4.289.091 2.772.316 136.732.940

Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke

0 0 0 0 0 0

Obezvređenje 284.690 71.882 45.591 66.599 1.190.101 1.658.864

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke

0 0 0 0 0 0

Tabela 14: Obračunata i potrebna rezerva za procenjene gubitke


CAQ4RA7510 41 / 72


7.1 KREDITNI RIZIK (nastavak)

7.1.9 Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom ponderisane aktive

Banka koristi standardizovani pristup kreditnom riziku. Internom procedurom za obračun kapitalnog zahteva za kreditni rizik i COREP izveštavanje je navedeno da Banka koristi kreditne rejtinge eksternih agencija za kreditni rejting za koje je Narodna banka Srbije dala saglasnost, a u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banke.

Od 28. februara 2012. godine Banka primenjuje kreditne rejtinge agencije Moody’s Investor Servise Ltd., koja je navedena na listi podobnih agencija za rejting koju je objavila Narodna banka Srbije . Banka ove rejtinge koristi za dodeljivanje pondera rizika izloženosti koje su raspoređene u klasu izloženosti prema državama i centralnim bankama, bankama i privrednim društvima. Pojedinačni kreditni rejtinzi agencije Moodys raspoređeni su od strane NBS u odgovarajuće nivoe kreditnog kvaliteta. Pregled mapiranja dugoricnih kreditnih rejtinga prema Moody’s u nivoe kreditnog kvaliteta

Opis Nivo kreditnog kvaliteta Moody’s rejting Mapiranje dugoročnih kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta (za izloženosti prema državama, centralnim bankama, bankama i privrednim društvima)

1 2 3 4 5 6

od Aaa do Aa3 od A1 do A3 od Baa1 do

Baa3 od Ba1 do Ba3

od B1 do B3 Caa i niže

Mapiranje kratkoročnih kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta (za izloženosti prema bankama ili privrednim društvima)

1 2 3

4 do 6

P-1 P-2 P-3 NP

Mapiranje po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

1 2

3 i 4 5 i 6

od Aaa do Aa3 od A1 do A3 od Baa1 do

Baa3 B1 i niže

Tabela 15: Mapiranje rejtinga


CAQ4RA7510 42 / 72

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak) 7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.9. Primena eksternih rejtinga po standardizovanom pristupu obračuna kreditnim rizikom ponderisane aktive (nastavak) Sledeća tabela predstavlja prikaz izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta uključujući i izloženosti koje predstavljaju odbitne stavke od kapitala, za Banku na dan 31. decembra 2019. godine.

(u hiljadama RSD)

Stepen kreditnog kvaliteta Ponder rizika % Izloženost pre primene

kreditne zaštite

Izloženost nakon primene kreditne

zaštite

1 0% 21.380.995 25.236.751

10% - -

2 20% 4.715.736 5.446.055

35% 22.291.108 22.291.108

3 50% 9.318.936 9.318.936

4 75% 46.522.538 44.512.549

5 100% 179.811.935 177.285.018

6 150% 285.337 236.166

Ostali ponderi kreditnog rizika 178.667 178.667

Odbitne stavke od kapitala 301.942 301.942

Tabela 16: Izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite

7.1.10. Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne kreditne zaštite Banka prevashodno primenjuje gotovinu i gotovinske ekvivalente deponovane kod Banke kao instrumente materijalne kreditne zaštite.

7.1.11. Način bilansnog netiranja i vanbilansnog netiranja Banka još uvek ne primenjuje bilansno i vanbilansno netiranje kao tehniku ublažavanja kreditnog rizika pri obračunu kreditnog rizika.


CAQ4RA7510 43 / 72

7. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA IZLOŽENOSTI RIZICIMA I PRISTUPE ZA MERENJE, ODNOSNO PROCENU RIZIKA (nastavak) 7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak)

7.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima Osnovne vrste pružalaca kreditne zaštite po osnovu garancija i kreditnih derivata Garancije koje se primenjuju kao nematerijalna kreditna zaštita su pružene od strane:

• Država – samo garancija pružena od strane Republike Srbije • Komercijalnih banaka dovoljnog kreditnog kvaliteta –izloženostima obezbeđenim garancijom banke sa preostalim rokom dospeća dužim od tri meseca, Banka dodeljuje ponder kreditnog rizika države u kojoj banka garantor ima sedište ili ponder kreditnog rizika 50% u zavisnosti od toga koji je ponder veći.

7.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima (nastavak) Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnosti Stambene nepokretnosti u kojima stanuje vlasnik te nepokretnosti kao i komercijalne nepokretnosti i poljoprivredna zemljišta se priznaju kao instrumenti kreditne zaštite uz ispunjavanje svih uslova za priznavanje definisanih u Odluci o adekvatnosti kapitala. Ispunjenost pripisanih uslova predstavlja preduslov za klasifikaciju date izloženosti u klasu izloženosti obezbeđenih hipotekama uz primenu nižeg pondera kreditnog rizika, u protivnom Banka primenjuje viši ponder kreditnog rizika u skladu sa Odlukom. Koncentracija tržišnog ili kreditnog rizika u okviru primenjenih tehnika ublažavanja kreditnog rizika Rizik koncentracije je rizik koji nastaje, direktno ili indirektno, od izloženosti banke istom ili sličnom izvoru rizika ili istom ili sličnom tipu rizika. Posebno obuhvata rizik od izloženosti banke jednom licu ili grupi povezanih lica. Koncentracija rizika se odnosi na:

• velike izloženosti; • grupe izloženosti sa istim ili sličnim faktorima rizika, kao što su ekonomski sektori, geografska

područja, vrste proizvoda, itd; • instrumente kreditne zaštite, uključujući ročnu i valutnu neusklađenost između velikih izloženosti

i instrumenata kreditne zaštite po osnovu ovih izloženosti (ne odnosi se na CAS). Banka ima definisan set limita od strane Grupe na bazi koga prati i upravlja rizikom koncentracije. Nivoi pojedinačne koncentracije zavise od rejtinga klijenta, top 20 limita koncentracije. Pored toga, sub-limiti se postavljaju prema vrsti kredita (fizička lica), prema sektoru delatnosti i prema ročnosti. Banka limite prati na mesečnom nivou od strane Sektora za kontrolu kreditnih rizika i izveštava Menadžment banke, matičnu banku Credit Agricole SA i Odbor za reviziju. Limiti se proveravaju na godišnjem nivou, a po potrebi i češće u saradnji sa Matičnom bankom. Takođe Banka prati i upravlja velikim izloženostima koje su definisane u NBS Odluci o upravljanju rizicima. Rizik koncentracije se interno prati / kontroliše na mesečnom nivou, a na tromesečnom nivou se izveštava Narodna banka Srbije u skladu sa propisima.


CAQ4RA7510 44 / 72


7.1. KREDITNI RIZIK (nastavak) 7.1.12. Vrednovanje instrumentima kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima (nastavak) Podaci o izloženosti (nakon netiranja) obezbeđenih instrumentima materijalne i nematerijalne kreditne zaštite po klasama izloženosti za Banku na dan 31. decembra 2019. godine predstavljeni su u sledećoj tabeli.

(u hiljadama RSD)

Klasa izloženosti

Iznos Izloženosti obezbeđenih

instumentima materijalne kreditne

zaštite

Iznos Izloženosti obezbeđenih

instumentima nematerijalne kreditne

zaštite

Privredna društva (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima) 756.812 1.381.003

Fizička lica (isključujući dospela nenaplaćena potraživanja kao i izloženosti obezbeđenje hipotekama na nepokretnostima) 1.656.780 353.209

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 93.184 36.850 Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 278.420 29.819

Ukupno 2.785.196 1.800.880

Tabela 17: Izloženosti obezbeđenih instrumentima materijalne i nematerijalne kreditne zaštite po klasama

izloženosti

7.2. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE

Rizik druge ugovorne strane jeste mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije, odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji. U skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije, Banka računa aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za finansijske derivate primenom Metode tekuće izloženosti propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala. U skladu sa istom, izloženost riziku druge ugovorne strane čini zbir tekuće izloženosti po osnovu ugovora čija je fer vrednost pozitivna (za ugovore čija je fer vrednost negativna ona je jednaka nuli) i potencijalne izloženosti koja se dobija množenjem hipotetičke vrednosti glavnice svakog ugovora sa odgovarajućim faktorom konverzije. U toku 2019. godine Banka je poslovala sa Forward Outright ugovorima, kao rezultat potrebe njenih klijenata. Na 31. decembra 2019. godine je izloženost u Forward Outright ugovorima po osnovu rizika druge ugovorene strane iznosi 2.089 hiljada dinara.


CAQ4RA7510 45 / 72


7.2. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE (nastavak)

Banka je tokom 2019. godine obavljala Reverse REPO transakcije sa Narodnom bankom Srbije koja je ujedno i izdavalac hartija od vrednosti koje su osnov ugovora. Iznos izloženosti riziku druge ugovorne strane prema centralnom trzišnom učesniku jednaka je nuli pod uslovom da centralni trzišni učesnik nije odbio njihovo izvršenje. Banka takođe nema izloženosti po osnovu transakcija uzimanja ili davanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti, kreditne derivate iz knjige trgovanja, kao i transakcije sa dugim rokom izmirenja.

7.3. TRŽIŠNI RIZICI

Pri obračunu kapitalnih zahteva za tržišne rizike Banka primenjuje standardizovani pristup. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala kapitalni zahtev za tržišne rizike jednak je zbiru kapitalnog zahteva za cenovni rizik za poslovne aktivnosti iz knjige trgovanja, kapitalnog zahteva za devizni rizik za sve poslovne aktivnosti i kapitalnog zahteva za robni rizik za sve poslovne aktivnosti. Na dan 31. decembra 2019. godine Banka ima pozicije u Knjizi trgovanja koji se tiču Terminskih transakcija (Forward Outright) kupoprodaje deviza sa klijentima ali zbog materijalne beznačajnosti Knjige trgovanja (Odluka o adekvatnosti kapitala -„Službeni glasnik RS “, br. 103/2016 i 103/2018”, tačka 310 stav 4) nije u obavezi da obračunava kapitalni zahtev za cenovni rizik u skladu sa glavom VII odeljak 2. Devizni rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promena deviznog kursa. Ovaj rizik proizilazi iz pozicija kako bankarske knjige tako i knjige trgovanja Banke. Pokazatelj deviznog rizika je odnos između ukupne neto otvorene devizne pozicije Banke (uključujući i otvorenu poziciju u zlatu) i kapitala Banke koji se obračunava u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala. Prema pomenutoj Odluci, Banka je dužna da obezbedi da njena neto otvorena pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala. Banka svakodnevno meri devizni rizik prema metodologiji Narodne banke Srbije kroz Dnevni izveštaj o pokazatelju deviznog rizika i strogo vodi računa o njegovoj usklađenosti sa propisom. Bitno je istaći da je Banka opredeljena za optimizaciju FX rezultata i rizika koji se preuzima imajući u vidu volatilnost deviznog kursa. Izvršni Odbor Banke je usvojio limite za maksimalno prekonoćnu otvorenu poziciju, unutardnevnu otvorenu poziciju koja je daleko ispod propisanih 20%. Prosečan pokazetelj deviznog rizika za 2019. godinu iznosio je 0.,84%. Kapitalni zahtev za devizni rizik se obračunava množenjem zbira neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 8%. Na 31. decembra 2019. godine kapitalni zahtev za devizni rizik iznosi RSD 9.111 hiljada, a konsolidovani kapitalni zahtev za devizni rizik iznosi RSD 5.651 hiljada. Banka trenutno nema izloženosti po osnovu robnog rizika.


CAQ4RA7510 46 / 72


7.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik i rizik usklađenosti poslovanja. Pravni rizik predstavlja mogućnost nastanka gubitka usled kazni i sankcija proisteklih iz sudskih sporova po osnovu neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza, kao i usled kazni i sankcija izrečenih od strane regulatornog tela. Rizik usklađenosti poslovanja može se javiti u sledecim kategorijama: • Interna i Eksterna prevara i klijenti, proizvodi i poslovna praksa u celini • U ostalim kategorijama u zavisnosti od slučaja Banka identifikuje i procenjuje događaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezi sa operativnim rizikom, uzimajući u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore. Banka meri, odnosno procenjuje izloženost operativnom riziku uzimajući u obzir mogućnost, odnosno učestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj na Banku, s posebnim osvrtom na događaje za koje je malo verovatno da će nastati, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke. Banka za potrebe izračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik primenjuje pristup osnovnog indikatora u skladu sa NBS Odlukom o adekvatnosti kapitala banke. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora jednak je iznosu trogodišnjeg proseka indikatora izloženosti pomnoženog stopom kapitalnog zahteva od 15%. Indikator izloženosti izračunava se kao zbir neto prihoda od kamata i neto nekamatnih prihoda na osnovu sledećih elemenata:

• prihodi i rashodi od kamata • prihodi od dividendi i učešća • prihodi i rashodi od naknada i provizija • dobici i gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti • prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza • prihodi i rashodi od kursnih razlika • ostali prihodi iz redovnog poslovanja.

U izračunavanje indikatora izloženosti ne uključuje se:

• prihodi i rashodi indirektnih otpisa plasmana po osnovu bilansnih pozicija • rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije • ostali rashodi iz redovnog poslovanja • realizovani dobici/gubici po osnovu finansijske imovine koja nije namenjena trgovanju • ostali prihodi koji ne potiču iz redovnog poslovanja Banke (npr. prihodi po osnovu ugovora o

osiguranju).


CAQ4RA7510 47 / 72


7.4. Operativni rizik (nastavak)

Troškovi nastali na temelju spoljne usluge, plaćeni trećim stranama koje nisu matične firme, podružnice Banke ili pravna lica pod nadzorom nadležnog regulatornog tela koje se organizuje na isti način kao i u EU, smatraju se kao ostali troškovi poslovanja. Indikatori izloženosti koji se uzimaju kao osnova za računanje kapitalnog zahteva za operativni rizik, su indikator izloženosti za godinu t-3, indikator izloženosti za godinu t-2 i indikator izloženosti za godinu t-1 (t označava tekuću godinu, odnosno godinu u kojoj se sastavlja izveštaj). Primenom ove metodologije, kapitalni zahtev (KZ) za operativni rizik na dan 31. decembar 2019. iznosi (u

000 RSD):

KZ = [(4.178.192+4.700.277+5,378,033)/3] x 15% = 712,825

7.5. Kamatni rizik

Banka je izložena kamatnom riziku u zavisnosti od učestalosti i načina usglašavanja kamatnih stopa na aktivu i pasivu sa tržišnim stopama. Kako bi mogla da utiče na visinu razlike aktivnih i pasivnih pozicija (gep) koje nose različte kamatne stope (fiksne ili varijabilne) i raspored u vremenu prilagođavanja varijabilnog dela kamatnih stopa tržišnim uslovima (re-pricing) Banka mesečno izrađuje sledeće vrste izveštaja:

- GEP analize kamatnog rizika, (i baznog rizika) – merenje rizika neusklađenosti dospeća (za stavke s fiksnom kamatnom stopom) i ponovnog određivanja cena (za stavke sa promenljivom kamatnom stopom);

- Stres test kamatnog rizika, (i baznog rizika)– analiza senzitiviteta koja vrši analizu uticaja promene krive prinosa na finansijski rezultat i kapital Banke.

Mesečni izveštaji se prezentuju Odboru za upravljanje aktivom i pasivom Banke, Narodnoj banci Srbije, a izveštaji se šalju i Matičnoj banci.

Na osnovu odluke DRG (Direkcija za upravljanje rizicima Matične banke) i odobrenja Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Banka je definisala sledeće interne limite za rizik kamatne stope:

• NPV limit (limit neto sadašnje vrednosti) za stres test kamatnog rizika (i baznog rizika) zasnovan na scenariju promena dinarskih i deviznih kriva prinosa naviše i naniže;

• Globalni (ukupni) limit za rizik kamatne stope koji je iskazan u RSD, a predstavlja zbir operativnih limita za gepove kamatne stope za dinarski i devizni podbilans;

• Operativne limite za ALM gepove kamatne stope za dinarski i devizni podbilans pojedinačno, odnosno operativni limit za određenje indekse varijabilne kamatne stope (operativni limiti baznog rizika). Odbor za upravljanje aktivom i pasivom može vršiti preraspodelu vrednosti operativnih limita za ALM gepove kamatne stope u korist dinarskih ili deviznih limita pod uslovom da iznos globalnih limita za svaku godinu pojedinačno ostane nepromenjen.

(u hiljadama RSD)

Godina 2017 2018 2019

Indikator izloženosti 4.178.192 4.700.277 5.378.033


CAQ4RA7510 48 / 72


7.5. Kamatni rizik (nastavak)

Za izradu GEP analize, Banka proizvodi sledeće izveštaje:

• Pozicije aktive i pasive po ugovorenom planu otplate (krediti, depoziti sa ugovorenim rokom dospeća, subordinirane obaveze). Prilikom kreiranja ovog izveštaja uzimaju se u obzir i procenjene stope prevremenih otplata kredita i prevremenih povlačenja depozita dobijene na osnovu istorijske analize.

• Pozicije aktive i pasive po planu otplate po konvencijama koje u obzir uzimaju i status klijenta u Banci (dozvoljena prekoračenja, transakcione i depozite po viđenju)

• Pozicije aktive i pasive koje su nekamatonosne i pozicije u skladu sa normama Grupe (kapital, osnovna sredstva).

• Neusklađenost dospeća za stavke sa fiksnom kamatnom stopom (GEP = Pasiva – Aktiva). • Za bazni rizik se u obzir uzimaju samo one pozicije aktive i pasive koje su ugovorene sa indeksom za

koji sve izrađuje gap analiza. Na osnovu njih, ukupni gepovi kamatne stope iskazuju se kao zbir gepova u tri podsegmenta:

• Gepovi treasury aktivnosti (međubankarski plasmani i pozajmice)

• Gepovi poslovanja sa klijentima (plasmani klijentima i depoziti od klijenata)

• Gepovi ostalih aktivnosti.

Model koji Banka primenjuje omogućuje projekcije gepova kamatne stope za period od deset godina, s tim

što se projekcije gepova za prve dve godine prikazuju na mesečnom nivou, a projekcije gepova za ostalih

osam godina na godišnjem nivou. Ukupni gepovi i kamatne stope za prvu godinu izračunavaju se kao

pokretni mesečni prosek (prosečna vrednost u periodu od dvanaest meseci počev od izveštajnog meseca).

Ukupni gepovi i kamatne stope za drugu godinu izračunavaju se kao kalendarski mesečni prosek (prosečna

vrednost u periodu januar-decembar godine koja sledi izveštajnoj godini). Ukupni gepovi i kamatne stope

za ostale godine prikazuju se kao prosečno stanje izračunato na bazi stanja za godinu koja prethodi godini

za koju se prikazuje gep i godinu za koju se prikazuje gep. Model omogućuje praćenje gepova i kamatne

stope po valuti (RSD i EUR) i zbirno za obe valute. Model je statički, odnosno, ne uzima u obzir promene

stanja pozicija aktive i pasive u budućnosti.

Konvencije na osnovu kojih se u Modelu za izračunavanje gepova kamatne stope projektuje kretanje

bilansnih pozicija bez ugovorene ročnosti i vanbilansnih pozicija utvrđuju se na bazi statističke analize koja

uzima u obzir istorijsko kretanje stavki aktive i pasive bez ugovorene ročnosti, a prema metodologiji

definisanoj od strane Matične banke. Na osnovu svih rezultata analize Divizija finansija Banke dostavlja

Predlog konvencija za bilansne i vanbilansne pozicije na usvajanje Komitetu za finansije Matične banke i

Odboru za upravljanje aktivom i pasivom.

U postupku merenja odnosno procene rizika od promene kamatnih stopa Banka respektuje limite koje

propisuje Matična banka (koji se primenjuju na rolling principu tokom perioda od 12 meseci). U toku 2019.

godine Banka je zabeležila pet proboja globalnih limita gepova kamatnih stopa.


CAQ4RA7510 49 / 72


7.5. Kamatni rizik (nastavak)

Stres test kamatnih stopa se vrši na osnovu gepova kamatnih stopa Banke posebno po valuti za RSD i za

EUR deo bilansa stanja. Cilj testa je da kvantifikuje efekat na neto rezultat Banke u slučaju nastanka

okolnosti iz stres scenarija, odnosno promena kamatnih stopa za deo bilansa stanja koji je denominovan u

evrima za +/-2% i za deo bilansa stanja koji je denominovan u dinarima za +/-4%. Mesečni i godišnji gepovi

se množe uvećanim/umanjenim stopama i diskontuju se na neto sadašnju vrednost. Tako diskontovani

gepovi se sabiraju. U toku 2019. godine Banka nije zabeležila ni jedan proboj zadatog limita.

Stres test baznog rizika se vrši na osnovu gepova baznog rizika, za unapred definisane indekse. Mesečni i

godišnji gepovi se množe uvećanim/umanjenim stopama i diskontuju se na neto sadašnju vrednost. Tako

diskontovani gepovi se sabiraju. U toku 2019. godine Banka nije zabeležila ni jedan proboj zadatog limita.

Rizik opcija nastaje zbog ugovornih odredaba u vezi sa kamatno osetljivim pozicijama (krediti sa mogućnosću prevremene otplate, depoziti sa mogućnosću prevremenog povlačenja, i dr.). Banka vrši istorijsku analizu stopa prevremene otplate kredita i prevremenog povlačenja depozita, na osnovu koje se tako procenjene stope uključuju u obračun gepova kamatnog rizika.

7.6. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi

Banka na dan 31. decembra 2019. godine nije imala izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi.

8. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA POKAZATELJ LEVERIDŽA BANKE

Banka je na dan 31. decembar 2019. godine u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) obračunala pokazatelj leveridža, koji predstavlja odnos osnovnog kapitala i iznosa izloženosti banke. Pokazatelj leveridža se obračunava kao količnik osnovnog kapitala, koji se dobija kao zbir osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i iznosa izloženosti banke i iskazuje se u procentima.

(u hiljadama RSD)

KAPITAL I UKUPNA IZLOŽENOST

Osnovni kapital 10.941.498 Ukupna izloženost za obračun pokazatelja leveridža 131.089.516

POKAZATELJ LEVERIDŽA

Pokazatelj leveridža 8,35% Tabela 18: Pokazatelj leveridža Banke


CAQ4RA7510 50 / 72

9. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA

Banka je podređeno društvo u potpunom vlasništvu CREDIT AGRICOLE S.A. sa sedištem u Parizu, Francuska koja sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS) i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI), koji su raspoloživi za javnu upotrebu na internet stranicama www.credit-agricole.com. Počev od 10. maja 2007. godine, Banka postaje matično pravno lice koje pripada Bankarskoj grupi koju čine Credit Agricole Banka Srbija ad Novi Sad i preduzeće za finansijski lizing CA Leasing d.o.o. Beograd. U skladu sa zakonskom regulativom Banka kao pravno lice koje ima kontrolu nad jednim ili više pravnih lica – zavisnih društava je u obavezi da sastavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje. Prema članu 126. Stav 5 Zakona o bankama („Službeni glasnik RS br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) i Odlukom o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi („Službeni glasnik RS br. 45/2011), Banka nije u obavezi da u konsolidovani finansijski izveštaj grupe uključi podređena društva koja nisu banka, u slučaju da je ukupna bilansna suma jednog podređenog društva manja od 1% ukupne bilansne sume banke odnosno bankarskog holdinga. Banka na osnovu gore navedene zakonske regulative ulaganje u podređeno društvo CA Leasing d.o.o. Beograd konsoliduje po metodu pune konsolidacije. Konsolidacija se vrši primenom metode pune konsolidacije za zavisno pravno lice CA Leasing d.o.o. Beograd. Banka, u skladu sa MRS 27 „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštajiʺ sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje sa CA Leasing d.o.o primenjujući metod „stavka po stavka“, tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminišu se u potpunosti. Pregled zavisnih podređenih društava na dan 31. decembra 2019. godine:

Procenat vlasništva Delatnost zavisnog društva CA Leasing d.o.o. Beograd 100% Finansijski lizing

http://www.credit-agricole.com/


CAQ4RA7510 51 / 72

9. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA (nastavak) U skladu s Odlukom o objavljivanju podataka i informacija u aneksu ovog dokumenta dati su sledeći obrasci:

- Obrazac PI-KAP (Prilog kons 1) – detaljna struktura regulatornog kapitala na konsolidovanoj

osnovi na dan 31. decembar 2019 godine (sa referencama na pozicije konsolidovanog bilansa

stanja iz Priloga 3);

- Obrazac PI- FIKAP ( Prilog kons 2) – osnovne karakteristike elemenata regulatornog kapitala

na konsolidovanoj osnovi;

- Obrazac PI- UPK (prilog kons 3) se sastoji iz dve tabele:

- Tabela k1 – uporedni pregled konsolidovanog Bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i Bilansa stanja iz Konsolidovanih finansijskih izveštaja sačinjenih u skladu s Međunrodnim računovodstvenim standardima finansijskog izveštavanja;

- Tabela k2 – Bilans stanja Bankarske grupe iz konsolidovanih Finansijskih izveštaja sačinjenih u skladu sa MSFI sa raščlanjenim pozicijama koje je putem referenci moguće povezati sa pozicijama kapitala iz izveštaja o kapitalu na konsolidovanoj osnovi sačinjenog u skladu sa Odlukom kojoj se uređuje izveštavanje o adekvatnosti kapitala banke (Prilog kons 1);

- Obrazac PI-AKB (Prilog kons 4) – pregled obračunatih kapitalnih zahteva na konsolidovanoj

osnovi;

- Obrazac PI-GR (Prilog kons 5) – geografska raspodela izloženosti značajnih za izračunavanje

kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala na konsolidovanoj osnovi;

- Obrazac PI-KZS (Prilog kons 6) –iznos kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala na

konsolidovanoj osnovi;


CAQ4RA7510 52 / 72

9. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA (nastavak) Posebno izdvojena regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od kapitala Bankarske grupe po vrsti i iznosu prikazane su u tabeli u nastavku:

(u hiljadama

RSD)

Osnovni akcijski kapital

Regulatorna prilagođavanja osnovnog akcijskog kapitala - 2

(-) Dodatna prilagođavanja vrednosti - 2

Odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala -

305.825

(-) Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za odložene poreske obaveze -

152.701

(-) Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke -

28.212 (-) Bruto iznos potraživanja od dužnika – fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika) po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita koji se iskazuju na računima 102, 107 i 108 u skladu sa odlukom kojom se propisuju Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru za banke kod kojih je stepen kreditne zaduženosti tog dužnika pre odobrenja kredita bio veći od procenta utvrđenog u skladu sa odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ili će taj procenat biti veći usled odobrenja kredita

- 122.735

(-) Bruto iznos potraživanja od dužnika – fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika) po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita, izuzev kredita prikazanih na poziciji 1.1.1.27 ovog obrasca, koji se iskazuju na računima 102, 107 i 108 u skladu sa odlukom kojom se propisuju Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru za banke, a koji po osnovu kriterijuma ugovorene ročnosti ispunjavaju uslov za primenu odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala propisane odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke

- 2.177

Dodatni osnovni kapital

Odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala -

Dopunski kapital

Odbitne stavke od dopunskog kapitala -

Tabela 19: Posebno izdvojena regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od kapitala Grupe po vrsti i

iznosu


CAQ4RA7510 53 / 72

9. PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA (nastavak) U tabeli ispod se nalaze limiti za primenu izuzetaka kod odbitnih stavki od osnovnog akcijskog kapitala Grupe:

(u hiljadama RSD) LIMITI ZA PRIMENU IZUZETAKA KOD ODBITNIH STAVKI OD OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA BANKE

Limit do kojeg se ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje ne odbijaju od kapitala 1.093.762

Limit od 10% osnovnog akcijskog kapitala izračunatog u skladu sa tačkom 21. stav 2. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 1.093.762

Limit od 17,65% osnovnog akcijskog kapitala izračunatog u skladu sa tačkom 21. stav 3. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 1.930.489

Podoban kapital iz tačke 13. stav 8. Odluke o adekvatnosti kapitala banke 13.289.472

Tabela 20: Limiti za primenu izuzetaka kod odbitnih stavki od osnovnog akcijskog kapitala Grupe Banka je na dan 31. decembar 2019. godine u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016) obračunala pokazatelj leveridža, koji predstavlja odnos osnovnog kapitala i iznosa izloženosti banke i izražava se u procentima, na konsolidovanoj osnovi.

Tabela 21: Pokazatelj leveridža Grupe

(u hiljadama RSD)

Osnovni kapital 10,937,615

Ukupna izloženost za obračun pokazatelja leveridža 137,049,788

Pokazatelj leveridža 7.98%

KAPITAL I UKUPNA IZLOŽENOST

POKAZATELJ LEVERIDŽA


CAQ4RA7510 55 / 72

11. ANEKSI

11.1. Podaci o kapitalnoj poziciji banke – obrazac PI-KAP (Prilog 1)

(u hiljadama RSD)

Redni

br.Naziv pozicije Iznos

Referenca na

Prilog 3Veza sa OAK*

Osnovni akcijski kapital: elementi

1 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuće emisione premije 10,191,260

1.1. od čega: akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 8.OAK 10,191,260

a tačka 7. stav 1. odredba pod 1)

i tačka 8.

1.2.od čega: Pripadajuće emisione premije uz instrumente iz tačke 1.1. tj. iznos uplaćen iznad nominalne

vrednosti tih instrumenata - tačka 7. stav 1. odredba pod 2)

2Dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama, a za koju je skupština banke donela

odluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital 1,052,182

b (deo pozicije

iz Bilansa

stanja

tačka 10.stav 1.

3

Dobit tekuće godine ili dobit iz prethodne godine za koju skupština banke još nije donela odluku da će biti

raspoređena u osnovni akcijski kapital koja ispunjava uslove iz tačke 10. st. 2. i 3. za uključivanje u osnovni

akcijski kapital - tačka 10. st. 2. i 3.

4 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici - tačka 7. stav 1. odredba pod 4)

5 Rezerve iz dobiti i ostale rezerve banke, osim rezervi za opšte bankarske rizike - tačka 7. stav 1. odredba pod 5)

6 Rezerve za opšte bankarske rizike - tačka 7. stav 1. odredba pod 6)

7 Učešća bez prava kontrole (manjinska učešća) koja se priznaju u osnovnom akcijskom kapitalu ** -

8 Osnovni akcijski kapital pre regulatornih prilagođavanja i odbitnih stavki (zbir od 1 do 7) 11,243,442

Osnovni akcijski kapital: regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke

9 Dodatna prilagođavanja vrednosti (-)

- 2

AVA (nije

sastavni deo

Bilansa stanja)

tačka 12. stav 5.

10 Nematerijalna ulaganja, uključujući gudvil (umanjena za iznos odloženih poreskih obaveza) (-) - 148,818

c tačka 13. stav 1. odredba pod

2)

11

Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja prostiču iz

privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14.

stav 1. OAK - 28,212

d (deo pozicije

iz Bilansa

stanja)

tačka 13. stav 1. odredba pod

3)

12Fer vrednosti rezervi u vezi sa dobicima ili gubicima po osnovu instrumenata zaštite od rizika novčanog toka

za finansijske instrumente koji se ne vrednuju po fer vrednosti, uključujući i projektovane novčane tokove -


1)

13 IRB pristup: negativan iznos razlike dobijen obračunom u skladu s tačkom 134. OAK (-)tačka 13. stav 1. odredba pod

4)

14 Povećanje kapitala koje je rezultat sekjuritizacije izloženosti (-) - tačka 11.

15Dobici ili gubici po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koji su posledica promene

kreditne sposobnosti banke -


2)

16 Imovina u penzijskom fondu sa definisanim naknadama u bilansu stanja banke (-) -


5)

17

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala,

uključujući i sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala koje je banka dužna ili može biti dužna da

otkupi na osnovu ugovorne obaveze (-) -


6)

18

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru

koja imaju uzajamna ulaganja u banci, a koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-)

-


7)

19Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala

lica u finansijskom sektoru u kojem banka nema značajno ulaganje (-) -


8)


lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje (-) -


9)

21Iznos izloženosti koje ispunjavaju uslove za primenu pondera rizika od 1.250 %, a koje banka odluči da odbije

od osnovnog akcijskog kapitala umesto da primeni taj ponder -


11)

21.1.

od čega: učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru u iznosu preko 10% kapitala tih lica,

odnosno učešća koja omogućavaju efektivno vršenje znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na

poslovnu politiku tog pravnog lica (-) -


11) alineja prva

21.2. od čega: sekjuritizovane pozicije (-) -


11) alineja druga

21.3. od čega: slobodne isporuke (-) -


11) alineja treća

22

Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke i koja proističu iz privremenih razlika

(iznos iznad 10% osnovnog akcijskog kapitala banke iz tačke 21. stav 2, umanjen za iznos povezanih poreskih

obaveza ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK ) (-) -


1)

23Zbir odloženih poreskih sredstava i ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno

ulaganje iz tačke 21. stav 1. OAK, koji prelazi limit iz tačke 21. stav 3. OAK (-) - tačka 21. stav 1.

23.1.od čega: Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u

finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje -


2)

23.2. od čega: Odložena poreska sredstva koja proističu iz privremenih razlika - tačka 21. stav 1. odredba pod

1)

24 Gubitak tekuće i ranijih godina, kao i nerealizovani gubici (-) - tačka 13. stav 1. odredba pod

1)

25

Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna

kapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu u

kojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokriće

rizika ili gubitaka (-) -


12)

26Iznos za koji odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala banke premašuju iznos dodatnog osnovnog

kapitala banke (-) -


10)

27 Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke -


13)

28Ukupna regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala (zbir od 9 do

27) - 177,032

29 Osnovni akcijski kapital (razlika između 8 i 28) 11,066,410


CAQ4RA7510 56 / 72

11.1 Podaci o kapitalnoj poziciji banke – obrazac PI-KAP (Prilog 1) – nastavak

(u hiljadama RSD)

Redni


Referenca na

Prilog 3Veza sa OAK*

Dodatni osnovni kapital: elementi

30 Akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 23. OAK i pripadajuće emisione premije -

tačka 22. stav 1. odredbe pod

1) i pod 2)

31Instrumenti osnovnog kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dodatnom osnovnom

kapitalu** -

32 Dodatni osnovni kapital pre odbitnih stavki (30+31) -

Dodatni osnovni kapital: odbitne stavke

33Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dodatnog osnovnog kapitala,

uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) -


1)

34Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru

koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-) -


2)

35Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u

finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) -


3)

36

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom

sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije

hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) -


4)

37 Iznos za koji odbitne stavke od dopunskog kapitala banke premašuju iznos dopunskog kapitala banke (-) - tačka 26. stav 1. odredba pod

5)38 Ukupne odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala (zbir od 33 do 37) -

39 Dodatni osnovni kapital (razlika između 32 i 38) -

40 Osnovni kapital (zbir 29 i 39) 11,066,410

Dopunski kapital: elementi

41Akcije i drugi instrumenti dopunskog kapitala i suboordinirane obaveze, koji ispunjavaju uslove iz tačke 28.

OAK i pripadajuće emisione premije uz instrumente 2,351,857

e (deo pozicije

iz Bilansa

stanja)

tačka 27. stav 1. odredbe pod

1) i pod 2)

42 Instrumenti kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dopunskom kapitalu ** -

43 Prilagođavanja za kreditni rizik koja ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski kapital tačka 27. stav 1. odredbe pod

3) i pod 4)

44 Dopunski kapital pre odbitnih stavki (zbir od 41 do 43) 2,351,857

Dopunski kapital: odbitne stavke

45Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dopunskog kapitala i subordinirane

obaveze, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) -


1)

46

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u

finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa



2)

47Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane

obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) -


3)

48

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala i subordinirane

obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu

vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) -


4)

49 Ukupne odbitne stavke od dopunskog kapitala (zbir od 45 do 48) -

50 Dopunski kapital (razlika između 44 i 49) 2,351,857

51 Ukupni kapital (zbir 40 i 50) 13,418,267

52 Ukupna rizična aktiva 80,343,450 tačka 3. stav 2.

Pokazatelji adekvatnosti kapitala i zaštitni slojevi kapitala

53 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke (%) 13.62% tačka 3. stav 1. odredba pod 1)

54 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke (%) 13.62% tačka 3. stav 1. odredba pod 2)

55 Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke (%) 16.55% tačka 3. stav 1. odredba pod 3)

56 Ukupni zahtevi za zaštitne slojeve kapitala (%)*** 4.85% tačka 433.

57 Osnovni akcijski kapital raspoloživ za pokriće zaštitnih slojeva (%)**** 9.12%


CAQ4RA7510 57 / 72

11.2.

11.3. Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke – obrazac PI-FIKAP (Prilog 2)

Redni

br.Karakteristike instrumenta Akcijski kapital Subordinirane obaveze

1. Emitent Credit Agricole S.A. Paris Credit Agricole S.A. Paris

1.1. Jedinstvena oznaka (npr. CUSIP, ISIN ili oznaka Bloomberg za privatne plasmane) ISIN: MEBA29856

Tretman u skladu s propisima

2. Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala bankeInstrument osnovnog

akcijskog kapitalaInstrument dopunskog kapitala

3.Individualni/(pot)konsolidovani/individualni i (pot)konsolidovani nivo uključivanja

instrumenta u kapital na nivou grupe

Individualni i

(pot)konsolidovaniIndividualni i (pot)konsolidovani

4. Tip instrumenta Obične akcijeSubordinirani dug izdat u vidu finansijskog

instrumenta

5.Iznos koji se priznaje za potrebe izračunavanja regulatornog kapitala (u hiljadama

dinara, sa stanjem na dan poslednjeg izveštavanja)10,191,260 hiljada RSD

U dopunski kapital Banke uključen je iznos

od 2,044,133 hiljada RSD koji ispunjava

uslove za uključivanje u skladu sa Odlukom

o adekvatnosti kapitala

6. Nominalna vrednost instrumenta 10,191,260 hiljada RSD 2,000,008.40 EUR

6.1. Emisiona cena _ _

6.2. Otkupna cena _ _

7. Računovodstvena klasifikacija Akcijski kapital Obaveza - amortizovana vrednost

8. Datum izdavanja instrumenta 20.09.2001. 31.03.2009.

9. Instrument s datumom dospeća ili instrument bez datuma dospećaInstrument bez datuma

dospećaInstrument sa datumom dospeća

9.1. Inicijalni datum dospeća Bez datuma dospeća 28.04.2023.

10. Opcija otkupa od strane emitenta uz prethodnu saglasnost nadležnog tela Ne Da

10.1.Prvi datum aktiviranja opcije otkupa, uslovni datumi aktiviranja opcije otkupa i

otkupna vrednost_ 01.04.2014. (5 godina nakon valute kredita)

10.2. Накнадни датуми активирања опције откупа (ако је применљиво) _ Nisu definisani datumi prevremene otplate

Kuponi/dividende Kamata po subordiniranom kreditu

11. Fiksne ili promenljive dividende/kuponi _ _

12. Kuponska stopa i povezani indeksi _ _

13. Postojanje mehanizma obaveznog otkazivanja dividende _ _

14.1.Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava

u vezi s vremenom isplate dividendi/kupona_ _

14.2.Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava

u vezi sa iznosom dividendi/kupona_ _

15. Mogućnost povećanja prinosa (step up) ili drugih podsticaja za otkup Ne Ne

16. Nekumulativne ili kumulativne dividende/kuponi _ _

17. Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Nekonvertibilan Konvertibilan

18. Ako je konvertibilan, uslovi pod kojima može doći do konverzije _ Ugovorom nije definisan

19. Ako je konvertibilan, delimično ili u celosti _ U celosti konvertibilan

20. Ako je konvertibilan, stopa konverzije _ _

21. Ako je konvertibilan, obavezna ili dobrovoljna konverzija _ Dobrovoljna

22. Ako je konvertibilan, instrument u koji se konvertuje _Instrument osnovnog akcijskog kapitala

(Obične akcije)

23. Ako je konvertibilan, emitent instrumenta u koji se konvertuje _

Konverzija subordiniranog kredita Matične

banke Credit Agricole S.A. Paris u Akcijski

kapital Credit Agricole Banke Srbija AD

Novi Sad

24. Mogućnost smanjenja vrednosti Ne Ne

25.Ako postoji mogućnost smanjenja vrednosti, uslovi pod kojima može doći do

smanjenja vrednosti _ _

26. Ако постоји могућност смањења вредности, делимично или у целости _ _

27. Ako postoji mogućnost smanjenja vrednosti, trajno ili privremeno _ _

28. Ako je smanjenje vrednosti privremeno, uslovi ponovnog priznavanja _ _

29.Tip instrumenta koji će se pri stečaju, odnosno likvidaciji naplatiti neposredno pre

navedenog instrumenta

Subordinirani dug izdat u

vidu finansijskog

instrumenta

Drugo

30. Neusklađene karakteristike konvertovanih instrumenata Ne Ne

31. Ako postoje navesti neusklađene karakteristike _ _


CAQ4RA7510 58 / 72

Obrazac PI – UPK (Prilog 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja Banke sa referencama

na pozicije regulatornog kapitala (Prilog 1)

(u hiljadama RSD)

Oznaka

pozicijeNaziv pozicije Bilans stanja

Reference na

Prilog 1

А AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 17,318,586

A.II Založena finansijska sredstva -

A.III Potraživanja po osnovu derivata -

A.IV Hartije od vrednosti 3,050

A.V Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7,689,209

A.VI Krediti i potraživanja od komitenata 89,905,935

A.VII Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

A.VIII Potraživanja po osnovu derivata namenjnenih zaštiti od rizika 788

A.IX Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate -

od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru -

A.X Investicije u zavisna društva 178,667

od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru 178,667

A.XI Nematerijalna impovina 148,818 c

A.XII Nekretnine, postrojenja i oprema 2,772,306

A.XIII Investicione nekretnine 142,353

A.XIV Tekuća poreska sredstva -

A.XV Odložena poreska sredstva 89,561 d

A.XVI Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja -

A.XVII Ostala sredstva 477,976

od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u

iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno tih lica -

A.XXUKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0017 u bilansu

stanja) 118,727,249

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Obaveze po osnovu derivata -

PO.IIDepoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i

centralnoj banci 28,525,416

PO.III Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 73,326,009

PO.IV Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika 2,101

PO.V Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

PO.VI Obaveze po osnovu hartija od vrednosti -

PO.VII Subordinirane obaveze 2,368,583 e

od čega subordinirane obaveze koje se uključuju u dopunski kapital banke 2,351,857 e

PO.VIII Rezervisanja 169,340

PO.IXObaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se

obustavlja -

PO.X Tekuće poreske obaveze 804

PO.XI Odložene poreske obaveze -

PO.XII Ostale obaveze 1,955,661

PO.XIIIUKUPNO OBAVEZE (POZICIJE POD AOP oznakama od 0401 dо 0412 u bilansu

stanja) 106,347,914


CAQ4RA7510 59 / 72

11.3 Obrazac PI – UPK (Prilog 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja Banke sa referencama

na pozicije regulatornog kapitala (Prilog 1) – nastavak

(u hiljadama RSD)

Oznaka

pozicijeNaziv pozicije Bilans stanja

Reference na

Prilog 1

KAPITAL

PO.XIV Akcijski kapital 10,191,260

od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih

akcija 10,191,260 a

od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala, osim preferencijalnih

kumulativnih akcija -

od čega nominalna vrednost preferencijalnih kumulativnih akcija -

od čega emisiona premija preferencijalnih kumulativnih akcija -

PO.XV Sopstvene akcije -

od čega stečene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija -

od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije -

PO.XVI Dobitak 2,181,196

od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina 1,052,182 b

od čega dobit iz tekuće godine 1,129,014

PO.XVII Gubitak -

od čega gubici iz prethodnih godina -

od čega gubitak tekuće godine -

PO.XVIII Rezerve 6,879

od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju element osnovnog kapitala -

od čega ostale pozitivne rezerve -

od čega ostale negativne rezerve -

od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve -

od čega dobit po osnovu obavezabanke vrednovanih po fer vrednosti koja je

ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke -

od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekata promene fer

vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava koja se, u skladu

sa MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi -

PO.XIX Nerealizovani gubici -

od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti -

PO.XX Učešća bez prava kontrole -

od čega manjinska učešća u podređenim društvima -

PO.XXIUKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP

oznaka iz bilansa stanja: 0414 - 0415 + 0416 - 0417 + 0418 - 0419 + 0420) ≥ 0 12,379,335

PO.XXII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja

sledećih AOP oznaka iz bilansa stanja: 0414 - 0415 + 0416 - 0417 + 0418 - 0419 +

0420) < 0 -

PO.XXIIIUKUPNO PASIVA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka

iz bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423) 118,727,249

V.P VANBILANSNE POZICIJE

V.P.A Vanbilansna aktiva 168,834,002

od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu,osim preferencijalnih kumulativnih

akcija -

od čega iznos preferencijalnih kumulativnih akcijabanke uzetih u zalogu -

V.P.P Vanbilansna pasiva 168,834,002


CAQ4RA7510 60 / 72

11.4. Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala – obrazac PI-AKB (Prilog 4)

(u hiljadama RSD)

Iznos

1

I KAPITAL 13,293,355

1. UKUPAN OSNOVNI AKCIJSKI KAPITAL 10,941,498

2. UKUPAN DODATNI OSNOVNI KAPITAL -

3. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 2,351,857

II KAPITALNI ZAHTEVI 6,427,476

1.

KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE, RIZIK

SMANjENjA VREDNOSTI KUPLjENIH POTRAŽIVANjA I RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO

OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA 5,705,508

1.1. Standardizovani pristup (SP) 71,318,848

1.1.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama -

1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave -

1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima -

1.1.4. Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama -

1.1.5. Izloženosti prema međunarodnim organizacijama -

1.1.6. Izloženosti prema bankama 980,100

1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 19,832,899

1.1.8. Izloženosti prema fizičkim licima 26,560,393

1.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 18,897,254

1.1.10. Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 1,530,661

1.1.11. Visokorizične izloženosti -

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica -

1.1.13. Izloženosti po osnovu sekjuritizovanih pozicija -

1.1.14. Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom -

1.1.15. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove -

1.1.16. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 446,667

1.1.17. Ostale izloženosti 3,070,874

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB) -


1.2.2. Izloženosti prema bankama -

1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima -

1.2.4. Izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.4.1. od čega: Izloženosti prema fizičkim licima obezbeđene hipotekama na nepokretnostima-

1.2.4.2. od čega: Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.4.3. od čega: Izloženosti prema malim i srednjim preduzećima koje su razvrstana u ovu klasu

izloženosti -

Redni br. Naziv


CAQ4RA7510 61 / 72

11.4 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala – obrazac PI-AKB

(Prilog 4) - nastavak

(u hiljadama RSD)

Iznos

1

1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -

1.2.5.1. Primenjeni pristup: -

1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika -

1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa -

1.2.5.1.3. Pristup internih modela -

1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -

1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi -

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovoljno diversifikovanim

portfolijima -

1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja -

1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku -


1.2.7. Izloženosti po osnovu ostale imovine -

2KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH

TRANSAKCIJA -

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 9,111

3.1.Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih

pristupa 9,111

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti -

od čega kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu sekjuritizovanih pozicija -

3.1.2. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti -

3.1.3. Dodatni kapitalni zahtev za velike izloženosti iz knjige trgovanja -

3.1.4. Kapitalni zahtev za devizni rizik 9,111

3.1.5. Kapitalni zahtev za robni rizik -

3.2.Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internih

modela -

4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 712,825

4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora 712,825

4.2.Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog/alternativnog

standardizovanog pristupa -

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa -

5 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK PRILAGOĐAVANJA KREDITNE IZLOŽENOSTI 33

5.1 Napredni metod -

5.2 Standardni metod 33

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA (%) 13.62%

IV POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG KAPITALA (%) 13.62%

V POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 16.55%

Redni br. Naziv


CAQ4RA7510 62 / 72

11.5. Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala - obrazac PI-GR (Prilog 5)

11.6. Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala Banke obrazac PI-KZS (Prilog 6)

(u hiljadama RSD)

Iznos izloženosti

prema

standardizovanom

pristupu

Iznos

izloženosti

prema IRB

pristupu

Zbir dugih i

kratkih

pozicija iz

knjige

trgovanja

Iznos

izloženosti

iz knjige

trgovanja

prema

internom

modelu

Iznos izloženosti

prema

standardizovanom

pristupu

Iznos

izloženosti

prema IRB

pristupu

Od čega:

opšte

kreditne

izloženosti

Od čega:

izloženosti

iz knjige

trgovanja

Od čega:

izloženosti po

osnovu

sekjuritizacije

Ukupno

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

1.Raščlanjavanje

po državama

1.1. Srbija 70,263,637 0 0 0 0 0 5,621,091 0 0 5,621,091 0.9989 0%

1.2. SAD 73,974 0 0 0 0 0 5,918 0 0 5,918 0.0011 0%

2. Ukupno 70,337,610 0 0 0 0 0 5,627,009 0 0 5,627,009 1 0

Stopa

kontracikličnog

zaštitnog sloja

kapitala

Redni

br.

Opšte kreditne izloženostiIzloženosti iz knjige

trgovanja

Izloženosti po osnovu

sekjuritizacijeKapitalni zahtevi

Ponderi

kapitalnih

zahteva

1. Ukupna rizična aktiva 80,343,450

2. Specifična stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala 0%

3. Zahtev za kontraciklični zaštitni sloj kapitala banke 0


CAQ4RA7510 63 / 72

11.7. Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-KAP (Prilog kons 1)

(u hiljadama RSD)

Redni


Referenca na Prilog

3Veza sa OAK*

Osnovni akcijski kapital: elementi

1 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuće emisione premije 10,191,260

1.1. od čega: akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 8.OAK 10,191,260

a tačka 7. stav 1. odredba

pod 1) i tačka 8.

1.2.od čega: Pripadajuće emisione premije uz instrumente iz tačke 1.1. tj. iznos uplaćen iznad nominalne

vrednosti tih instrumenata -

tačka 7. stav 1. odredba

pod 2)

2Dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama, a za koju je skupština banke

donela odluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital 1,052,182

b (deo pozicije iz

Bilansa stanja tačka 10.stav 1.

3

Dobit tekuće godine ili dobit iz prethodne godine za koju skupština banke još nije donela odluku da će biti

raspoređena u osnovni akcijski kapital koja ispunjava uslove iz tačke 10. st. 2. i 3. za uključivanje u osnovni

akcijski kapital -

tačka 10. st. 2. i 3.

4 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici -


pod 4)

5 Rezerve iz dobiti i ostale rezerve banke, osim rezervi za opšte bankarske rizike -


pod 5)

6 Rezerve za opšte bankarske rizike -


pod 6)

7 Učešća bez prava kontrole (manjinska učešća) koja se priznaju u osnovnom akcijskom kapitalu ** -

8 Osnovni akcijski kapital pre regulatornih prilagođavanja i odbitnih stavki (zbir od 1 do 7) 11,243,442

Osnovni akcijski kapital: regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke

9 Dodatna prilagođavanja vrednosti (-)

- 2

AVA (nije sastavni

deo Bilansa stanja) tačka 12. stav 5.

10 Nematerijalna ulaganja, uključujući gudvil (umanjena za iznos odloženih poreskih obaveza) (-) - 152,701

c tačka 13. stav 1.

odredba pod 2)

11

Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja prostiču iz

privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14.

stav 1. OAK - 28,212

d (deo pozicije iz

Bilansa stanja)

tačka 13. stav 1.

odredba pod 3)

12Fer vrednosti rezervi u vezi sa dobicima ili gubicima po osnovu instrumenata zaštite od rizika novčanog toka

za finansijske instrumente koji se ne vrednuju po fer vrednosti, uključujući i projektovane novčane tokove -

tačka 12. stav 1.

odredba pod 1)

13 IRB pristup: negativan iznos razlike dobijen obračunom u skladu s tačkom 134. OAK (-)tačka 13. stav 1.

odredba pod 4)

14 Povećanje kapitala koje je rezultat sekjuritizacije izloženosti (-) - tačka 11.

15Dobici ili gubici po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koji su posledica promene

kreditne sposobnosti banke -

tačka 12. stav 1.

odredba pod 2)

16 Imovina u penzijskom fondu sa definisanim naknadama u bilansu stanja banke (-) -

tačka 13. stav 1.

odredba pod 5)

17

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala,

uključujući i sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala koje je banka dužna ili može biti dužna da

otkupi na osnovu ugovorne obaveze (-) -

tačka 13. stav 1.

odredba pod 6)

18

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom

sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci, a koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala

banke (-) -

tačka 13. stav 1.

odredba pod 7)


lica u finansijskom sektoru u kojem banka nema značajno ulaganje (-) -

tačka 13. stav 1.

odredba pod 8)


lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje (-) -

tačka 13. stav 1.

odredba pod 9)

21Iznos izloženosti koje ispunjavaju uslove za primenu pondera rizika od 1.250 %, a koje banka odluči da odbije

od osnovnog akcijskog kapitala umesto da primeni taj ponder -

tačka 13. stav 1.

odredba pod 11)

21.1.

od čega: učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru u iznosu preko 10% kapitala tih lica,

odnosno učešća koja omogućavaju efektivno vršenje znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na

poslovnu politiku tog pravnog lica (-) -

tačka 13. stav 1.

odredba pod 11) alineja

prva

21.2. od čega: sekjuritizovane pozicije (-)

-

tačka 13. stav 1.


druga

21.3. od čega: slobodne isporuke (-)

-

tačka 13. stav 1.


treća

22

Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke i koja proističu iz privremenih razlika

(iznos iznad 10% osnovnog akcijskog kapitala banke iz tačke 21. stav 2, umanjen za iznos povezanih

poreskih obaveza ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK ) (-) -

tačka 21. stav 1.

odredba pod 1)

23Zbir odloženih poreskih sredstava i ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno

ulaganje iz tačke 21. stav 1. OAK, koji prelazi limit iz tačke 21. stav 3. OAK (-) - tačka 21. stav 1.

23.1.od čega: Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u

finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje -

tačka 21. stav 1.

odredba pod 2)

23.2. od čega: Odložena poreska sredstva koja proističu iz privremenih razlika -

tačka 21. stav 1.

odredba pod 1)

24 Gubitak tekuće i ranijih godina, kao i nerealizovani gubici (-) -

tačka 13. stav 1.

odredba pod 1)

25

Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna

kapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu u

kojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokriće

rizika ili gubitaka (-) -

tačka 13. stav 1.

odredba pod 12)

26Iznos za koji odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala banke premašuju iznos dodatnog osnovnog


tačka 13. stav 1.

odredba pod 10)

27 Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke -

tačka 13. stav 1.

odredba pod 13)

28Ukupna regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala (zbir od 9 do

27) - 180,915

29 Osnovni akcijski kapital (razlika između 8 i 28) 11,062,527


CAQ4RA7510 64 / 72

11.7 Podaci o kapitalnoj poziciji banke na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-KAP (Prilog kons 1) –

nastavak

(u hiljadama RSD)

Redni


Referenca na Prilog

3Veza sa OAK*

Dodatni osnovni kapital: elementi

30 Akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 23. OAK i pripadajuće emisione premije

-

tačka 22. stav 1.

odredbe pod 1) i pod 2)

31Instrumenti osnovnog kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dodatnom osnovnom

kapitalu** -

32 Dodatni osnovni kapital pre odbitnih stavki (30+31) -

Dodatni osnovni kapital: odbitne stavke

33Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dodatnog osnovnog kapitala,

uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) -

tačka 26. stav 1.

odredba pod 1)

34

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom

sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-

) -

tačka 26. stav 1.

odredba pod 2)

35Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u

finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) -

tačka 26. stav 1.

odredba pod 3)

36

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom

sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije

hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) -

tačka 26. stav 1.

odredba pod 4)

37 Iznos za koji odbitne stavke od dopunskog kapitala banke premašuju iznos dopunskog kapitala banke (-) -

tačka 26. stav 1.

odredba pod 5)

38 Ukupne odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala (zbir od 33 do 37) -

39 Dodatni osnovni kapital (razlika između 32 i 38) -

40 Osnovni kapital (zbir 29 i 39) 11,062,527

Dopunski kapital: elementi

41Akcije i drugi instrumenti dopunskog kapitala i suboordinirane obaveze, koji ispunjavaju uslove iz tačke 28.

OAK i pripadajuće emisione premije uz instrumente 2,351,857

e (deo pozicije iz

Bilansa stanja)

tačka 27. stav 1.


42 Instrumenti kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dopunskom kapitalu ** -

43 Prilagođavanja za kreditni rizik koja ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski kapital tačka 27. stav 1.


44 Dopunski kapital pre odbitnih stavki (zbir od 41 do 43) 2,351,857

Dopunski kapital: odbitne stavke

45Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dopunskog kapitala i subordinirane

obaveze, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) -

tačka 30. stav 1.

odredba pod 1)

46

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u

finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa


tačka 30. stav 1.

odredba pod 2)

47Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane

obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) -

tačka 30. stav 1.

odredba pod 3)

48

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala i subordinirane

obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu

vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) -

tačka 30. stav 1.

odredba pod 4)

49 Ukupne odbitne stavke od dopunskog kapitala (zbir od 45 do 48) -

50 Dopunski kapital (razlika između 44 i 49) 2,351,857

51 Ukupni kapital (zbir 40 i 50) 13,414,384

52 Ukupna rizična aktiva 84,904,171 tačka 3. stav 2.

Pokazatelji adekvatnosti kapitala i zaštitni slojevi kapitala

53 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke (%) 12.88%


pod 1)

54 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke (%) 12.88%


pod 2)

55 Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke (%) 15.65%


pod 3)

56 Ukupni zahtevi za zaštitne slojeve kapitala (%)*** 4.94% tačka 433.

57 Osnovni akcijski kapital raspoloživ za pokriće zaštitnih slojeva (%)**** 8.38%


CAQ4RA7510 65 / 72

11.7. Obrazac PI – UPK (Prilog kons 2) – Uporedni pregled konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrola bankarske grupe i konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog u skladu sa MSFI

(u hiljadama RSD)

Oznaka

pozicijeNaziv pozicije

Konsolidovani bilans

stanja kao u

objavljenim

finansijskim

izveštajima


stanja po regulatornom

metodu i obuhvau

konsolidacije

А AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 17,318,586 17,318,586

A.II Založena finansijska sredstva - -

A.III Potraživanja po osnovu derivata - -

A.IV Hartije od vrednosti 3,050 3,050

A.VKrediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih

organizacija 7,689,155 7,689,155

A.VI Krediti i potraživanja od komitenata 96,023,160 96,023,160

A.VIIPromene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od

rizika - -

A.VIII Potraživanja po osnovu derivata namenjnenih zaštiti od rizika 788 788

A.IX Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate - -

od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga

lica u finansijskom sektoru - -

A.X Investicije u zavisna društva - -


lica u finansijskom sektoru - -

A.XI Nematerijalna ulaganja 152,701 152,701

A.XII Nekretnine, postrojenja i oprema 2,848,153 2,848,153

A.XIII Investicione nekretnine 142,353 142,353

A.XIV Tekuća poreska sredstva - -

A.XV Odložena poreska sredstva 89,958 89,958

A.XVIStalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja

koje se obustavlja - -

A.XVII Ostala sredstva 500,698 500,698


lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10%

kapitala tih banaka, odnosno tih lica - -

A.XXUKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od

0001 do 0017 u bilansu stanja) 124,768,602 124,768,602

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Obaveze po osnovu derivata - -

PO.IIDepoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim

finansijskim organizacijama i centralnoj banci 34,371,244 34,371,244

PO.III Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 73,326,009 73,326,009

PO.IV Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika 2,101 2,101

PO.VPromene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od

rizika - -

PO.VI Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - -

PO.VII Subordinirane obaveze 2,368,583 2,368,583

od čega subordinirane obaveze koje se uključuju u

dopunski kapital banke 2,351,857 2,351,857

PO.VIII Rezervisanja 171,090 171,090

PO.IXObaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i

sredstava poslovanja koje se obustavlja - -

PO.X Tekuće poreske obaveze 1,416 1,416

PO.XI Odložene poreske obaveze - -

PO.XII Ostale obaveze 2,073,053 2,073,053

PO.XIIIUKUPNO OBAVEZE (POZICIJE POD AOP oznakama od

0401 dо 0412 u bilansu stanja) 112,313,496 112,313,496


CAQ4RA7510 66 / 72

11.8 Obrazac PI – UPK (Prilog kons 2) – Uporedni pregled konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrola bankarske grupe i konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog u skladu sa MSFI – nastavak

(u hiljadama RSD)

Oznaka

pozicijeNaziv pozicije


stanja kao u

objavljenim

finansijskim

izveštajima


stanja po regulatornom

metodu i obuhvau

konsolidacije

KAPITAL

PO.XIV Akcijski kapital 10,191,260 10,191,260

od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim

preferencijalnih kumulativnih akcija 10,191,260 10,191,260

od čega emisiona premija po osnovu akcijskog

kapitala, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - -

od čega nominalna vrednost preferencijalnih

kumulativnih akcija - -

od čega emisiona premija preferencijalnih kumulativnih

akcija - -

PO.XV Sopstvene akcije - -

od čega stečene sopstvene akcije banke, osim

preferencijalnih kumulativnih akcija - -

od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativne

akcije - -

PO.XVI Dobitak 2,256,853 2,256,853

od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina 1,114,274 1,114,274

od čega dobit iz tekuće godine 1,142,579 1,142,579

PO.XVII Gubitak - -

od čega gubici iz prethodnih godina - -

od čega gubitak tekuće godine - -

PO.XVIII Rezerve 6,993 6,993

od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju element

osnovnog kapitala - -

od čega ostale pozitivne rezerve - -

od čega ostale negativne rezerve - -

od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve - -

od čega dobit po osnovu obavezabanke vrednovanih

po fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog

rejtinga banke - -

od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po

osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava,

hartija od vrednosti i ostalih sredstava koja se, u skladu sa

MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi - -

PO.XIX Nerealizovani gubici - -

od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od

vrednosti - -

PO.XX Učešća bez prava kontrole - -

od čega manjinska učešća u podređenim društvima - -

PO.XXI

UKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno

oduzimanja sledećih AOP oznaka iz bilansa stanja:

0414 - 0415 + 0416 - 0417 + 0418 - 0419 + 0420) ≥ 0

12,455,106 12,455,106

PO.XXII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA (rezultat sabiranja,

odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz bilansa

stanja: 0414 - 0415 + 0416 - 0417 + 0418 - 0419 + 0420) <

0 - -

PO.XXIII

UKUPNO PASIVA (rezultat sabiranja, odnosno

oduzimanja sledećih AOP oznaka iz bilansa stanja:

0414 + 0422 - 0423)

124,768,602 124,768,602


V.P.A Vanbilansna aktiva 179,966,993 179,966,993

od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu,osim

preferencijalnih kumulativnih akcija - -

od čega iznos preferencijalnih kumulativnih

akcijabanke uzetih u zalogu - -

V.P.P Vanbilansna pasiva 179,966,993 179,966,993


CAQ4RA7510 67 / 72

11.8. Obrazac PI – UPK (Prilog kons 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja na konsolidovanoj osnovi sa referencama na pozicije regulatornog kapitala Bankarske grupe (Prilog kons 1)

(u hiljadama RSD)

Oznaka

pozicijeNaziv pozicije Bilans stanja Reference

А AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 17,318,586

A.II Založena finansijska sredstva -

A.III Potraživanja po osnovu derivata -

A.IV Hartije od vrednosti 3,050

A.V Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7,689,155

A.VI Krediti i potraživanja od komitenata 96,023,160

A.VII Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

A.VIII Potraživanja po osnovu derivata namenjnenih zaštiti od rizika 788

A.IX Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate -

od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u

finansijskom sektoru -

A.X Investicije u zavisna društva -


finansijskom sektoru -

A.XI Nematerijalna ulaganja 152,701 c

A.XII Nekretnine, postrojenja i oprema 2,848,153

A.XIII Investicione nekretnine 142,353

A.XIV Tekuća poreska sredstva -

A.XV Odložena poreska sredstva 89,958 d

A.XVIStalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se

obustavlja -

A.XVII Ostala sredstva 500,698


finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih

banaka, odnosno tih lica -

A.XXUKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do

0017 u bilansu stanja) 124,768,602

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Obaveze po osnovu derivata -

PO.IIDepoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim

organizacijama i centralnoj banci 34,371,244

PO.III Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 73,326,009

PO.IV Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika 2,101

PO.V Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

PO.VI Obaveze po osnovu hartija od vrednosti -

PO.VII Subordinirane obaveze 2,368,583 e

od čega subordinirane obaveze koje se uključuju u

dopunski kapital banke 2,351,857 e

PO.VIII Rezervisanja 171,090

PO.IXObaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava

poslovanja koje se obustavlja -

PO.X Tekuće poreske obaveze 1,416

PO.XI Odložene poreske obaveze -

PO.XII Ostale obaveze 2,073,053

PO.XIIIUKUPNO OBAVEZE (POZICIJE POD AOP oznakama od

0401 dо 0412 u bilansu stanja) 112,313,496


CAQ4RA7510 68 / 72

11.9 Obrazac PI – UPK (Prilog kons 3) - Raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja na

konsolidovanoj osnovi sa referencama na pozicije regulatornog kapitala Bankarske grupe (Prilog kons 1)

– nastavak


CAQ4RA7510 69 / 72

(u hiljadama RSD)

Oznaka

pozicijeNaziv pozicije Bilans stanja Reference

KAPITAL

PO.XIV Akcijski kapital 10,191,260

od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim

preferencijalnih kumulativnih akcija 10,191,260 a

od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala,

osim preferencijalnih kumulativnih akcija -

od čega nominalna vrednost preferencijalnih kumulativnih

akcija -

od čega emisiona premija preferencijalnih kumulativnih

akcija -

PO.XV Sopstvene akcije -

od čega stečene sopstvene akcije banke, osim

preferencijalnih kumulativnih akcija -

od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativne

akcije -

PO.XVI Dobitak 2,256,853

od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina

1,114,274

b (u KAP nije

uključena

celokupna

konsolidovana

dobit )

od čega dobit iz tekuće godine 1,142,579

PO.XVII Gubitak -

od čega gubici iz prethodnih godina -

od čega gubitak tekuće godine -

PO.XVIII Rezerve 6,993

od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju element

osnovnog kapitala -

od čega ostale pozitivne rezerve -

od čega ostale negativne rezerve -

od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve -

od čega dobit po osnovu obavezabanke vrednovanih po fer

vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga

banke -

od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po

osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava,

hartija od vrednosti i ostalih sredstava koja se, u skladu sa

MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi -

PO.XIX Nerealizovani gubici -

od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti -

PO.XX Učešća bez prava kontrole -

od čega manjinska učešća u podređenim društvima -

PO.XXI

UKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno

oduzimanja sledećih AOP oznaka iz bilansa stanja: 0414 -

0415 + 0416 - 0417 + 0418 - 0419 + 0420) ≥ 0

12,455,106

PO.XXII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA (rezultat sabiranja,

odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz bilansa

stanja: 0414 - 0415 + 0416 - 0417 + 0418 - 0419 + 0420) < 0 -

PO.XXIIIUKUPNO PASIVA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja

sledećih AOP oznaka iz bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423) 124,768,602


V.P.A Vanbilansna aktiva 179,966,993

od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu,osim

preferencijalnih kumulativnih akcija -

od čega iznos preferencijalnih kumulativnih akcijabanke

uzetih u zalogu -

V.P.P Vanbilansna pasiva 179,966,993


CAQ4RA7510 70 / 72

11.9. Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na konsolidovanoj osnovi – obrazac PI-AKB (Prilog kons 4)

(u hiljadama RSD)

Iznos

1

I KAPITAL 13,289,472

1. UKUPAN OSNOVNI AKCIJSKI KAPITAL 10,937,615

2. UKUPAN DODATNI OSNOVNI KAPITAL -

3. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 2,351,857

II KAPITALNI ZAHTEVI 6,792,334

1.KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE, RIZIK SMANjENjA VREDNOSTI KUPLjENIH POTRAŽIVANjA I RIZIK

IZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA 6,060,656

1.1. Standardizovani pristup (SP) 75,758,206


1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave -

1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima -

1.1.4. Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama -

1.1.5. Izloženosti prema međunarodnim organizacijama -

1.1.6. Izloženosti prema bankama 981,267

1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 20,951,111

1.1.8. Izloženosti prema fizičkim licima 30,319,973

1.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 18,897,254

1.1.10. Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 1,530,819

1.1.11. Visokorizične izloženosti -

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica -


1.1.14. Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom -

1.1.15. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove -


1.1.17. Ostale izloženosti 3,077,782

Redni br. Naziv


CAQ4RA7510 71 / 72

11.10 Podaci o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na konsolidovanoj

osnovi – obrazac PI-AKB (Prilog kons 4) – nastavak

(u hiljadama RSD)

Iznos

1

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB) -


1.2.2. Izloženosti prema bankama -

1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima -

1.2.4. Izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.4.1. od čega: Izloženosti prema fizičkim licima obezbeđene hipotekama na nepokretnostima -

1.2.4.2. od čega: Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima -

1.2.4.3. od čega: Izloženosti prema malim i srednjim preduzećima koje su razvrstana u ovu klasu izloženosti -


1.2.5.1. Primenjeni pristup: -

1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika -

1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa -

1.2.5.1.3. Pristup internih modela -

1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja -

1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi -

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovoljno diversifikovanim portfolijima -

1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja -

1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku -


1.2.7. Izloženosti po osnovu ostale imovine -

2 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENjA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA -

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 9,111

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih pristupa9,111

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti-

od čega kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu sekjuritizovanih pozicija-

3.1.2. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti -

3.1.3. Dodatni kapitalni zahtev za velike izloženosti iz knjige trgovanja -

3.1.4. Kapitalni zahtev za devizni rizik 9,111

3.1.5. Kapitalni zahtev za robni rizik -

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internih modela -

4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 722,534

4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora 722,534

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog/alternativnog standardizovanog pristupa -

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa -

5 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK PRILAGOĐAVANJA KREDITNE IZLOŽENOSTI 33

5.1 Napredni metod -

5.2 Standardni metod 33

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA (%) 12.88%

IV POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG KAPITALA (%) 12.88%

V POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 15.65%

Redni br. Naziv


CAQ4RA7510 72 / 72

11.10. Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala - obrazac PI-GR (Prilog kons 5)

11.11. Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala - obrazac PI-KZS (Prilog kons 6)

(u hiljadama RSD)

Iznos izloženosti

prema

standardizovanom

pristupu

Iznos

izloženosti

prema IRB

pristupu

Zbir dugih i

kratkih

pozicija iz

knjige

trgovanja

Iznos

izloženosti

iz knjige

trgovanja

prema

internom

modelu

Iznos izloženosti

prema

standardizovanom

pristupu

Iznos

izloženosti

prema IRB

pristupu

Od čega:

opšte

kreditne

izloženosti

Od čega:

izloženosti

iz knjige

trgovanja

Od čega:

izloženosti po

osnovu

sekjuritizacije

Ukupno

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

1.Raščlanjavanje

po državama

1.1. Srbija 74,701,828 0 0 0 0 0 5,976,146 0 0 5,976,146 0.9990 0%

1.2. SAD 73,974 0 0 0 0 0 5,918 0 0 5,918 0.0010 0%

2. Ukupno 74,775,801 0 0 0 0 0 5,982,064 0 0 5,982,064 1 0

Stopa

kontracikličnog

zaštitnog sloja

kapitala

Redni

br.

Opšte kreditne izloženostiIzloženosti iz knjige

trgovanja

Izloženosti po osnovu

sekjuritizacijeKapitalni zahtevi

Ponderi

kapitalnih

zahteva

(u hiljadama RSD)

1 Ukupna rizična aktiva 84,904,171

2 Specifična stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala 0%

3 Zahtev za kontraciklični zaštitni sloj kapitala banke 0

Documents

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD …...credit agricole banka a.d. novi sad datum: 25.05.2020. godine credit agricole banka srbija a.d. novi sad objavljivanje podataka i informacija