CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD ......Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: Banka) je osnovana 15. avgusta 1991. godine pod nazivom Yuco – Bank

CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD

POJEDINAČNI FINANSIJSKI IZVEŠTAJINA DAN I ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠAVA

31. DECEMBRA 2019. GODINE

CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SADSADRŽAJ

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

BILANS USPEHA

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU

BILANS STANJA

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31. decembra 2019.

1

1. OSNOVNE INFORMACIJE

Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: Banka) je osnovana 15. avgusta 1991.godine pod nazivom Yuco – Bank a.d. Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodnebanke Jugoslavije od 19. februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u NovomSadu 3. marta 1992. godine. Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom MeridianBank a.d. Novi Sad, u skladu sa Odlukom Privrednog suda, u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13.marta 2006. godine rešenjem broj 110567-2006 Agencije za privredne registre Republike SrbijeBanka je izvršila promenu naziva u Meridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo NoviSad i promenu skraćenog naziva u MEBA – CA GROUP AD NOVI SAD.

Na osnovu Rešenja br. BD 137033/2009 Agencije za privredne registre od 04.09.2009. godine Bankaje promenila naziv iz MERIDIAN BANK – CREDIT AGRICOLE GROUP u CREDIT AGRICOLE BANKASRBIJA, odnosno puno poslovno ime glasi: CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKODRUŠTVO NOVI SAD, BRAĆE RIBNIKARA 4-6.

Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Banka je postala deo Credit Agricole S.A. Paris,jedne od najvećih evropskih grupacija. Akcionar Banke na dan 31. decembar 2019. godine je CreditAgricole S.A. Paris sa 100% učešća.

U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavljasledeće poslove:

· Depozitne poslove (primanje i polaganje depozita),· Kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita),· Devizne, devizno-valutne i menjačke poslove,· Poslove platnog prometa,· Izdavanje platnih kartica,· Poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.),· Brokersko-dilerske poslove,· Izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao),· Kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.),· Poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije,· Poslove za koje je ovlašćena zakonom i· Druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tačke 1. do 11. ovog stava, a

u skladu sa Osnivačkim aktom i Statutom Banke.

Organi Banke su: Skupština Banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori.

Banka obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade,Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom.

Predsednika i članove Upravnog odbora Banke imenuje Skupština Banke na period od četiri godine, poprethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednikai članove Izvršnog odbora Banke.

Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i u 82 filijale usvim većim gradovima Srbije (31. decembar 2018. godine – 82 filijale).

Banka je na dan 31. decembra 2019. godine imala 933 zaposlenih (31. decembar 2018. godine – 940zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matični broj Banke je 08277931.

Finansijski izveštaji Banke za godinu koja je završena na dan 31. decembra 2019. godine su na predlogUpravnog odbora Banke odobreni od strane Skupštine Banke, na sednici održanoj 24. februara 2020.godine.



2

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

2.1 Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2019. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardimafinansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne Banke Srbije koji regulišu finansijskoizveštavanje banaka.

Priloženi finansijski izveštaji su prikazani u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržini pozicija uobrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije broj 101/2017, 38/2018i 103/2018).

Priloženi finansijski izveštaji predstavljaju pojedinačne finansijske izveštaje koji uključujupotraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na ostalom rezultatu, promene na kapitalu itokove gotovine Banke. Banka je sastavila ove pojedinačne finansijske izveštaje za potrebe Narodnebanke Srbije u skladu sa lokalnom regulativom. Banka je takođe sastavila konsolidovane finansijskeizveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja za Banku i svoje povezanolice (Grupu). Korisnici ovih finansijskih izveštaja bi trebalo da ih posmatraju zajedno sa kosolidovanimfinansijskim izveštajima Grupe na dan i za godinu koja se završila 31. decembra 2019. godine, kako bistekli potpune informacije o finansijskom položaju, rezultatima poslovanja i promenama ufinansijskom položaju Grupe kao celine. Metod priznavanja ulaganja u kapital zavisnih društava jeprikazan u napomeni 3.9, a detalji o ulaganjima u zavisna društva su prikazani u napomeni 19.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za sledećestavke koje se vrednuju po fer vrednosti: derivate i finansijska sredsva koja se vrednuju po fervrednosti kroz bilansa uspeha. Finansijski izveštaji Banke su iskazani u hiljadama dinara (RSD ’000),osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da ćeBanka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI podrazumeva upotrebu procena i pretpostavki kojeutiču na iznose sredstava i obaveza o kojima se izveštava i na obelodanjivanje uslovnih finansijskihobaveza na datum finansijskih izveštaja i iznosa prihoda i rashoda o kojima se izveštava tokomizveštajnog perioda. Iako se ove procene rukovodstva zasnivaju na najboljem znanju o tekućimdogađajima i aktivnostima, stvarni rezultati se naposletku mogu razlikovati od procena. Oblasti kojepodrazumevaju viši stepen prosuđivanja ili složenosti, ili oblasti gde su pretpostavke i proceneznačajne za finansijske izveštaje obelodanjene su u Napomeni 4.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politikeobelodanjene u daljem tekstu Napomene 3.



3

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (nastavak)

2.2. Promene u racunovodstvenoj politici i obelodanjivanju

Usvojene računovodstvene politike su u skladu sa onima iz prethodne finansijske godine, izuzevsledećih izmenjenih MSFI koji su usvojeni od strane Banke od 1. januara 2019. godine:

· MSFI 16 Lizing

MSFI 16 definiše principe za priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje lizinga za obe straneu ugovoru, odnosno za kupca („zajmoprimca“) i za dobavljača („zajmodavca“). Novi standard zahtevada zajmoprimac prizna većinu zajmova u svojim finansijskim izveštajima. Zajmoprimci će imati jedanračunovodstveni model za sve vrste lizinga, uz pojedine izuzetke. Računovodstvo zajmodavca ostajesuštinski nepromenjeno. Pogledati napomenu 5. „Еfekti prve primene MSFI 16“.

· MSFI 9: Funkcija pretplate sa negativnom nadoknadom (Izmena)

Izmena omogućava da finansijska imovina sa funkcijom pretplate koja dozvoljava ili zahteva odugovorne strane u ugovoru ili da plati ili primi razumnu kompenzaciju za raniji raskid ugovora (tako daiz perspektive vlasnika imovine može biti "negativne nadoknade“), da bude vrednovana poamortizovanom trošku ili po fer vrednosti kroz ostali rezultat. Ne očekuje se da će efekti ovih izmenaimati značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.

· MRS 28: Dugoročna ulaganja u pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima (Izmene)

Izmene i dopune se odnose na to da li merenje, narocito zahtevi za umanjenje (ispravku) vrednosti,dugoročnih ulaganja u pridružena društva i zajednička ulaganja koja, u suštini, čine deo "netoinvesticije" u pridruženom društvu ili zajedničkom ulaganju, treba da budu regulisani MSFI 9, MRS 28ili kombinacijom oba. Izmene i dopune objašnjavaju da entitet treba da primeni MSFI 9 Finansijskiinstrumenti, pre nego što primeni MRS 28, na dugoročna ulaganja za koje se ne primenjuje metodkapitala (equity metod). U primeni MSFI 9, entitet ne uzima u obzir bilo kakva prilagođavanjaknjigovodstvenog iznosa dugoročnih ulaganja koji proističu iz primene MRS 28. Ne očekuje se da ćeefekti ovih izmena imati značajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.

· IFRIC tumačenje 23: Neizvesnost u pogledu tretmana poreza na dobit

Tumačenje se odnosi na računovodstveni tretman poreza na dobit, u okolnostima kada poreskitretman podrazumeva neizvesnost koja utiče na primenu MRS 12. Tumačenje pruža smernice zarazmatranje neizvesnih poreskih tretmana (pojedinačno ili u celini), potencijalno ispitivanje od straneporeskih vlasti, kao i prikladne metode za reflekotovanje tih neizvesnosti i računovodstvenoobuhvatanje usled promene okolnosti i činjenica. Ne očekuje se da će efekti ovog tumačenja imatiznačajan uticaj na finansijske izveštaje Banke.

· MRS 19: Izmene, ograničenje ili izmirenja plana primanja zaposlenih (Izmena)

Izmene standarda uslovljavaju entitete da uzimaju u obzir ažurirane aktuarske pretpostavke kako biutvrdili tekuće troškove i neto kamatu za preostali period godišnjeg izveštavanja nakon što je na snagustupila izmena, ograničenje ili izmirenje plana primanja zaposlenih. Izmene standarda takođepojašnjavaju kako računovodstvo za izmene, ograničenje ili izmirenje plana primanja zaposlenih utičena primenu zahteva za ograničenje imovine. Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajanuticaj na finansijske izveštaje Banke.

Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao Ciklus godišnjih poboljšanja MSFI 2015 –2017, koji predstavlja skup izmena i dopuna MSFI. Izmene i dopune su primenljive za godišnji periodpočev od ili nakon 1. januara 2019. godine. Banka je procenila da efekti ovih poboljšanja neće imatiuticaja na finansijske izveštaje Banke.



4


2.2. Promene u racunovodstvenoj politici i obelodanjivanju (nastavak)

· MSFI 3 Poslovne kombinacije i MSFI 11 Zajednička ulaganja i aranžmani: Izmene MSFI 3razjašnjavaju da, kada entitet stekne kontrolu nad poslovanjem koje predstavlja zajedničkoulaganje, ponovo se odmerava interes koji ima u tom poslu. Sa druge strane, izmene i dopuneu okviru MSFI 11 pojašnjavaju da, kada entitet stekne zajedničku kontrolu nad poslom kojipredstavlja zajedničko ulaganje, ne vrši se ponovno odmeravanje celokupnog prethodnostečenog interesa u aranžmanu.

· MRS 12 Porez na dobit: Izmene standarda, razjašnjavaju da posledice plaćanja po osnovufinansijskih instrumenata klasifikovanih kao kapital, na porez na dobit, treba da budu priznateuzimajući u obzir gde su priznate prošle transakcije ili događaji koji su generisali raspodeljivudobit.

· MRS 23 Troškovi pozajmljivanja: Izmene standarda, razjašnjavaju 14. pasus standarda, kadaje sredstvo spremno za svoju namenjenu upotrebu ili prodaju, a troškovi pozajmljivanja, kojisu direktno u vezi sa sredstvom, ostanu neplaćeni – treba da budu uključeni u finansijskeobaveze entiteta.

2.3. Standardi koji su izdati, ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni

· Izmena u MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Investicije u pridruženeentitete i zajednička ulaganja: Prodaja aktive između investitora i zavisnog društva

Izmene ukazuju na poznato neslaganje zahteva u MSFI 10 i onih u MRS 28, vezanih za prodaju iliunošenje aktive između investitora i njegovih zavisnih društava i zajedničkih ulaganja. Glavnaposledica izmena odnosi se na to da je ukupan gubitak ili dobitak priznat kada transakcija tangiraposlovanje (bez obzira da li je reč o zavisnom društvu ili ne). Delimičan dobitak ili gubitak je priznatkada transakcija tangira aktivu koja ne predstavlja biznis, čak i kada je ova aktiva deo zavisnogdruštva. U decembru 2015. godine Odbor za međunarodne računovodstvene standarde odložio jedatum primene ovog standarda na neodređeno vreme čekajući ishod istraživanja vezano za primenumetoda učešća. Ne očekuje se da bi primena ovog standarda imala značajan efekat na finansijskeizveštaje Banke.

· Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanjeOdbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao revidirani Konceptualni okvir zafinansijsko izveštavanje 29. marta 2018. godine. Ovaj okvir postavlja sveobuhvatan skup koncepta zafinansijsko izveštavanje, uvođenje standarda, smernice potrebne onima koji pripremaju dosledneračunovodstvene politike kao i pomoć ostalima kojima je u cilju da razumeju i tumače standarde. Odborje takođe izdao poseban prateći dokument, Izmene i dopune referenci u konceptualnom okviru MSFIstandarda, koji predstavlja izmene onih standarda na koje je uticano, kako bi se ažurirale i referenceizmenjenog Konceptualnog okvira. Cilj izmene referenci je da podrži prelaz na novi Konceptualni okvirza kompanije koje razvijaju računovodstvene politike koristeći konceptualni okvir u slučajevima kadau pojedinim transakcijama MSFI nisu primenljivi. Za one koji pripremaju računovodstvene politikezasnovane na Konceptualnom okviru, na snazi je za period od ili nakon 1. januara 2020. godine. Neočekuje se da bi primena ovog standarda imala značajan efekat na finansijske izveštaje Banke.

· MSFI 3: Poslovne kombinacije (Izmena)Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao izmene u Definiciji biznisa (Izmene u MSFI3) sa ciljem rešavanja poteškoća entitetima tokom utvrđivanja toga da li su stekli biznis ili imovinu.Ove izmene se odnose na poslovne kombinacije kojima je dan sticanja u prvom godišnjem izveštajnomperiodu koji počinje na dan, ili nakon 1. januara 2020 godine, kao i sticanjima imovine koja se dese naili nakon tog perioda, sa mogućnošću ranijeg početka primene. Ne očekuje se da bi primena ovihizmena imala značajan efekat na finansijske izveštaje Banke.



5


2.3. Standardi koji su izdati, ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni (nastavak)

· MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja i MRS 8 Računovodstvene politike, promeneračunovodstvenih procena i greške: 'Definicija materijalnosti' (Izmene)

Izmene standarda stupaju na snagu za period počev od 1. januara 2020. godine ili kasnije samogućnošću ranijeg početka primene. Izmene pojašnjavaju definiciju materijalnosti i način na koji seprimjenjuje. Nova definicija navodi da, 'Informacija je materijalna ako njeno izostavljanje ili pogrešnoprikazivanje može da utiče na odluke koje primarni korisnici finansijskih izveštaja opšte namenedonose na osnovu tih finansijskih izveštaja, koji pružaju finansijske informacije u vezi sa konkretnimdruštvom koje izveštava. Pored toga, objašnjenja koja prate definiciju su poboljšana. Izmene i dopunesu takođe dovele do toga da definicija materijalnosti bude konzistentna kroz sve MSFI standarde. Neočekuje se da bi primena ovih izmena imala značajan efekat na finansijske izveštaje Banke.

· Reforma benchmark-a referentne kamatne stope - MSFI 9, MRS 39 i MSFI 7 (Izmene)

Izmene su na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2020. godine, te semoraju primenjivati retrospektivno. Ranija primena je dozvoljena. U septembru 2019. IASB je objavioizmene i dopune MSFI 9, MRS 39 i MSFI 7, kojima se završava prva faza rada kako bi se odgovorilo naučinke reforme međubankarskih ponuđenih stopa (IBOR) na finansijsko izveštavanje. Druga faza će sefokusirati na pitanja koja bi mogla uticati na finansijsko izveštavanje kada se postojeća referentnakamatna stopa zameni kamatnom stopom bez rizika (RFR). Objavljene izmene se bave pitanjima kojautiču na finansijsko izveštavanje u periodu pre zamene postojeće referentne kamatne stopealternativnom kamatnom stopom i bave se implikacijama na posebne zahteve računovodstva hedžingau MSFI 9 Finansijski instrumenti i MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje, za koje jepotrebna „forward-looking“ analiza. Izmene su osigurale privremene olakšice, primenjive na sveodnose hedžinga, koji su direktno pod uticajem reforme referentne kamatne stope, koji omogućujunastavak računovodstva hedžinga tokom perioda neizvesnosti pre zamene postojeće referentnekamatne stope alternativnim, gotovo bezrizičnim kamatnim stopama. Postoje i izmene MSFI-ja 7Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja u vezi dodatnih obelodanjivanja oko neizvesnosti kojaproizlaze iz reforme referentne kamatne stope. Ne očekuje se da bi primena ovih izmena imalaznačajan efekat na finansijske izveštaje Banke.

· MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja: Klasifikacija kratkoročnih i dugoročnih obaveza(Izmene)

Izmene su na snazi za godišnje periode izveštavanja koja počinju na dan ili nakon 1. januara 2022.godine, a dozvoljena je ranija primena. Cilj izmena je promovisati doslednost u primeni zahtevapomažući kompanijama da utvrde da li je u izveštaju o finansijskom položaju, dugovi i druge obavezes neizvesnim datumom dospeća potrebno klasifikovati kao kratkoročne ili dugoročne. Izmene i dopuneutiču na prezentaciju obaveza u izveštaju o finansijskom položaju i ne menjaju postojeće zahteve okomerenja ili vremena priznavanja bilo koje imovine, obaveze, prihoda ili rashoda, niti informacije kojedruštva obelodanjuje o tim stavkama. Takođe, izmene i dopune razjašnjavaju zahteve za klasifikacijomduga koji društvo može da podmiri izdavanjem vlastitih instrumenata kapitala. Ne očekuje se da biprimena ovih izmena imala značajan efekat na finansijske izveštaje Banke.



6

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje finansijskih izveštaja navedene su udaljem tekstu.

3.1. Uporedni podaci

Uporedne podatke predstavljaju finansijski izveštaji na dan i za godinu završenu na dan 31. decembra2018. godine.

3.2. Funkcionalna i izveštajna valuta

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje finansijskih izveštaja navedene su udaljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačijenaznačeno.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nijedrugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcijeu valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

3.3. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnogprivrednog okruženja u kojem Banka posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji su prikazani uhiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu Narodne bankeSrbije, koji je važio na dan poslovne promene.

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikompreračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansauspeha kao prihodi ili rashodi od kursnih razlika u okviru pozicije „neto prihodi / rashodi od kursnihrazlika i efekata ugovorene valutne klauzule“.

Devizni kurs utvrđen na međubankarskom tržištu primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan31. decembra 2019. godine kao i na dan 31. decembra 2018. godine, za date valute iznosi:

31.12.2019. 31.12.2018.

EUR 117,5928 118,1946USD 104,9186 103,3893CHF 108,4004 104,9799



7

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

3.4. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane zakamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda irashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Kada se računa efektivna kamatna stopa, banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sveugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima uobzir buduće kreditne gubitke.

Banka priznaje prihode i rashode od kamata u bilansu uspeha na osnovu metode efektivne kamatnestope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja krozočekivani životni vek finansijskog instrumenta, na bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskogsredstva (amortizovana vrednost pre umanjenja za očekivane reditne gubitke) ili amortizovanuvrednost finansijske obaveze.

Za finansijske instrumente koji nisu kreditno obezvređeni u momentu odobrenja, niti su pretrpeliznačajnu modifikaciju ugovorenih novčanih tokova kao kreditno obezvređeni (nisu POCI), Bankaprilikom obračuna efektivne kamatne stope procenjuje buduće novčane tokove uzimajući u obzir sveugovorene uslove finansijskog instrumenta, ali bez očekivanih kreditnih gubitaka. U slučaju kreditakoji su POCI, Banka obračunava efektivnu kamatnu stopu usklađena za kreditni rizik, korišćenjemprocenjenih budućih novčanih tokova koji uključuju očekivane kreditne gubitke.

Banka priznaje prihode od kamata na finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednostikao i na dužničke instrumente koji se vrednuju preko ostalog rezultata, a rashode od kamata priznajena finansijske obaveze koje se vrednuju po amortizovanoj vrednosti.

Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihodai rashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratnounapred, razgraničavaju se i diskontuju metodom efektivne kamatne stope, tokom perioda trajanjakredita.

3.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga,priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se zaperiod kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i drugebankarske usluge.

3.6. Prihodi od dividendi

Banka priznaje prihode od dividendi kada ustanovi pravo na naplatu dividende.

3.7. Finansijski instrumenti

Početno priznavanje finansijskih instrumenata

Finansijska sredstva i finansijske obaveze, osim kredita, avansa datih dobavljačima kao i obavezaprema deponentima inicijalno se priznaju u skladu sa datumom zaključenja ugovora. Krediti i avansiprema dobavljačima priznaju se u skladu sa datumom plasmana sredstava na račun klijenta odnosnouplatom avansa na račun dobavljača. Banka priznaje obaveze prema deponentima u skladu sadatumom deponovanja sredstava u Banku.



8


3.8. Finansijska sredstva

Klasifikacija finansijskih sredstava

Iz perspektive klasifikacije i merenja, MSFI 9 zahteva procenu svih dužničkih finansijskih sredstavana osnovu kombinacije poslovnog modela Banke za upravljanje finansijskim sredstvima ikarakteristika ugovorenih novčanih tokova istih (SPPI test).

Poslovni model:

Poslovni model Banke odražava način na koji Banka upravlja grupama finansijskih sredstava kako biostvarila svoje poslovne ciljeve.

Poslovni model Banke ne procenjuje svaki pojedinačni finansijski instrument, već procenjuje grupesrodnih finansijskih instrumenata u okviru portfolija i zasniva se na sledećim faktorima:

· Kako su ocenjeni rezultati poslovnog modela kao i kako je procenjena finansijska imovinaobuhvaćena tim modelom i kako se o tome obaveštava rukovodstvo Banke;

· Rizici koji utiču na rezultat poslovnog modela (kao i finansijsku imovinu obuhvaćenu timposlovnim modelom) i kako se upravlja tim rizicima

· Važni aspekti procene u okviru poslovnog modela su očekivana učestalost, vrednost i vremeplasmana.

Procena poslovnog modela je zasnovana na razumnim očekivanim scenarijima bez uzimanja u obzir“najgoreg slučaja” ili “ stresnog slučaja”. Ukoliko su novčani tokovi nakon inicijalnog priznavanjarealizovani na drugačiji način od prvobitnih očekivanja Banke, Banka ne menja klasifikaciju preostalihfinansijskih sredstava koja se nalaze u poslovnom modelu, ali uzima u obzir ove informacije kadaprocenjuje novonastala ili tek kupljena finansijska sredstva.

SPPI test:

Banka procenjuje ugovorne uslove finansiranja proverom kroz SSPI (Solely Payment of Principal andInterest) test.

Glavnica se u smislu ovog testa definiše kao fer vrednost finansijskog sredstva prilikom inicijalnogpriznavanja i može se menjati tokom veka trajanja finansijskog sredstva (npr. ako postoje otplateglavnice).

Najznačajniji elementi kamate su vremenska vrednost novca i kreditni rizik povezan sa iznosomnedospele glavnice tokom određenog vremenskog perioda, administrativne troškove i profitnumarginu. Prilikomsprovođenja SPPI testa, Banka uzima u obzir relevantne faktore kao što su valuta finansijske imovinei period u kome se obračunava kamatna stopa.

Ukoliko finansijsko sredstvo ispuni kriterijume SPPI testa, Banka vrši vrednovanje ovakvogfinansijskog sredstva po amortizovanoj vrednosti.

Finansijsko sredstvo se mora vrednovati po fer vrednosti ukoliko se ugovoreni novčani tokovi neodnose isključivo na plaćanje glavnice i kamate na neizmireni dug.

Banka klasifikuje finansijska sredstva prilikom inicijalnog priznavanja u sledeće kategorije:

a) Finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti;b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali rezultat ilic) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha



9


3.8. Finansijska sredstva (nastavak)

Klasifikacija finansijskih sredstava (nastavak)

a) Finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti

Banka meri plasmane bankama i klijentima i ostala finansijska ulaganja po amortizovanoj vrednostiukoliko su ispunjena oba navedena uslova:

· Finansijsko sredstvo se drži u svrhu prikupljanja ugovorenih novčanih tokova; i· Ugovorni uslovi finansijskog sredstva daju na određene datume novčane tokove koji su

isključivo isplate glavnice i kamate (SPPI) na iznos neotplaćene glavnice.

b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali rezultat

Dužnički instrumenti:

Banka po MSFI 9 primenjuje novu kategoriju finansijskih sredstava merenih po fer vrednosti kroz ostalirezultat kada su ispunjena oba sledeća uslova:

· Instrument se drži u okviru poslovnog modela čiji se cilj postiže prikupljanjem ugovorenihnovčanih tokova i prodajom finansijske imovine; i

· Ugovoreni uslovi finansijskog sredstva prolaze SPPI test.

Dužnički instrumenti po fer vrednosti kroz ostali rezultat naknadno se mere po fer vrednosti sadobicima i gubicima koji nastaju zbog promena u fer vrednosti priznatih u ostalom rezultatu. Prihodiod kamata i dobici i gubici od kursnih razlika priznaju se u bilansu uspeha na isti način kao i zafinansijsku imovinu merenu po amortizovanom trošku. ECL (Expected Credit Loss) za dužničkeinstrumente merene po fer vrednosti kroz ostali rezultat ne umanjuju knjigovodstvenu vrednost ovefinansijske imovine u izveštaju o finansijskom rezultatu, koja se meri po fer vrednosti. Umesto toga,iznos koji je jednak rezervisanju za kreditne gubitke koji bi nastali da je imovina vrednovana poamortiziovanom trošku priznaje se u ostalom rezultatu kao akumulirani iznos umanjenja vrednosti,uz odgovarajući efekat na bilans uspeha. Akumulirani gubitak priznat u ostalom rezultatu sereklasifikuje u bilans uspeha pri prestanku priznavanja imovine. Kada Banka drži više od jednogulaganja u iste hartije od vrednosti, smatra se da se odlažu po metodi prvi ulazni-prvi izlazni. Prillikomprestanka priznavanja, kumulativni dobici ili gubici koji su prethodno priznati u ostalom rezultatu,reklasifikuju se iz ostalog rezultata u bilans uspeha.

Vlasnički instrumenti:

Po inicijalnom priznavanju, Banka povremeno izabere da neopozivo klasifikuje neke vlasničkeinstrumente kao vlasničke instrumente po fer vrednosti kroz ostali rezultat kada ispunjavaju definicijuKapitala po MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija i ne drže se kao namijenjeni za trgovanje.Ovakva klasifikacija se određuje po principu instrument-po-instrument.

Dobici i gubici na ovim vlasničkim instrumentima se ne reklasifikuju u profit. Dividende se priznaju ubilans uspeha kao i drugi operativni prihodi kada se utvrdi pravo na isplatu, osim kada Banka imakoristi od takvih prihoda kao povrat dela troškova instrumenta, u tom slučaju se takvi dobicievidentiraju u ostalom rezultatu. Vlasnički instrumenti po fer vrednosti kroz ostali rezultat nisupredmet procene umanjenja vrednosti.

c) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva i finansijske obaveze u ovoj kategoriji se ne drže za trgovanje i obavezno seprilikom inicijalnog priznavanja moraju meriti po fer vrednosti kroz bilans uspeha prema MSFI 9 kadaje ispunjen jedan od sledećih kriterijuma:

· Klasifikacija eliminiše ili značajno smanjuje nekonzistentan tretman koji bi inače nastao odmerenja sredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka ili gubitaka na drugačijoj osnovi; ili

· Obaveze su deo grupe finansijskih obaveza, kojima se upravlja i čija se vrednost utvrđuje kaofer vrednost, u skladu sa dokumentovanim upravljanjem rizicima ili investicionom strategijom.



10



Klasifikacija finansijskih sredstava (nastavak)

c) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (nastavak)

Finansijska sredstva i finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha evidentiraju se u bilansustanja po fer vrednosti. Promene fer vrednosti evidentiraju se u bilansu uspeha, izuzev promena fervrednosti obaveza nastalih zbog promena u kreditnom riziku Banke. Takve promene u fer vrednostievidentiraju se u rezervi kroz ostali rezultat i ne reklasifikuju se u bilans uspeha. Kamata zarađena ilinastala na instrumentima po fer vrednosti kroz bilans uspeha obračunata je u prihodima ili rashodimaod kamata. Kamata zarađena na imovini koja se obavezno meri po fer vrednosti kroz bilans uspeha seevidentira korišćenjem ugovorene kamatne stope. Prihod od dividendi od vlasničkih instrumenata pofer vrednosti se evidentira u bilansu uspeha kao ostali operativni prihod kada je utvrđeno pravo naisplatu.

Umanjenje vrednosti finansijske imovine

Kada je reč o proceni gubitaka po osnovu obezvređenja kredita, u slučaju rezervisanja na grupnojosnovi (bez obzira da li se nalaze u statusu neizmirenja obaveza ili ne), Banka vrši pregled kreditnogportfolija najmanje jednom mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. Individualna procenaispravke vrednosti se radi u skladu sa promenama pretpostavki za obračun budućih novčanih tokova,a njihovo revidiranje vrši se najmanje jednom kvartalno.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Banka koristi statističke modele istorijskihtrendova verovatnoće nastanka gubitka, oporavka, naplate i nastalih gubitaka. Rukovodstvo Bankevrši procene o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sakarakteristikama kreditnog rizika na bazi iskustva kao i na bazi objektivnih dokaza o umanjenjuvrednosti portfolija sličnog onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućihnovčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenjivanje iznosa i rasporedabudućih tokova gotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlika između procenjenih iostvarenih gubitaka.

Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika izmeđuknjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokovadiskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom. Gubici se priznaju u bilansu uspeha iizražavaju se kroz promene ispravke vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenjaiznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

Banka je uspostavila politiku za izvršenje procene tako što se na kraju svakog izveštajnog perioda,proverava da li je kreditni rizik finansijskog instrumenta značajno porastao od početnog priznavanja,uzimajući u obzir promenu rizika neizvršenja obaveza tokom preostalog veka trajanja finansijskoginstrumenta.

Na osnovu navedenog procesa, Banka grupiše kredite u Stage 1, Stage 2 i Stage 3 kako je opisano unastavku:

· Stage 1: Kada se krediti prvi put priznaju, Banka priznaje rezervisanje na osnovu 12mECL-a.Stage 1 krediti takođe uključuju i one u kojima je kreditni rizik poboljšan kao i kreditereklasifikovane iz Stage 2;

· Stage 2: Kada je za neki kredit identifikovan značajan porast kreditnog rizika od njegovognastanka, Banka evidentira rezervisanje za očekivane kreditne gubitke tokom veka trajanja(LTECL). Krediti iz Stage 2 takođe uključuju one kojima je kreditni rizik poboljšan kao i kreditereklasifikovane iz Stage 3;

· Stage 3: Za zajmove umanjene za kreditne gubitke, Banka evidentira rezervisanje za LTECL.

Za finansijsku imovinu za koju Banka nema opravdanih očekivanja za povrat celokupnog neizmirenogiznosa ili njegovog dela, bruto knjigovodstvena vrednost finansijske imovine se umanjuje. Ovo sesmatra delimičnim prestankom priznavanja finansijskog sredstva.



11



Umanjenje vrednosti finansijske imovine (nastavak)

Izračunavanje ECL-a

Banka izračunava ECL na osnovu scenarija verovatnoće za merenje očekivanih nedostataka ugotovini, diskontovanih približno EKS. Manjak gotovine predstavlja razliku između tokova gotovinekoji dospevaju subjektu u skladu sa ugovorom i novčanim tokovima koje entitet zaista očekuje daprimi. Način ECL izračuna je prikazan u nastavku, a ključni elementi su:

· PD (Probability of default): Verovatnoća neispunjenja obaveza je procena verovatnoćeneispunjenja obaveza u datom vremenskom periodu. Neispunjenje obaveza se može desitisamo u određeno vreme tokom procenjenog perioda, ukoliko se nije prethodno prestalo sapriznavanjem proizvoda a još uvek je u portfoliju.

· EAD (Exposure at default): Izloženost prilikom neispunjenja obaveza predstavlja zbir bilansneizloženosti i vanbilansne izloženosti pomnožene faktorom konverzije (CCF) umanjen za iznoskolaterala na koga je primenjen procenat za priznavanje. Faktor konverzije (CCF) jeverovatnoća da će vanbilansna izloženost postati bilansna izloženost u slučaju nastupanjastatusa neizmirivanja obaveza (default).

· CCF (Credit Conversion Factor): Banka je definisala internu metodologiju za izračunavanjefaktora konverzije kredita kako bi se pravilno prikazala proporcija neiskorišćenog okvira i/iliodobrenih garancija za koje Banka očekuje da će biti povučene ili plaćene pre nastankaneizvršenog događaja.

· LGD (Loss given default): Gubitak u slučaju neizmirenja obaveza je procena gubitka koji sejavlja u slučaju neizmirenja obaveza u određeno vreme. Zasniva se na razlici izmeđuugovorenih novčanih tokova i novčanih tokova koje bi kreditor očekivao da primi. U svrhuizračunavanja očekivanih kreditnih gubitaka obračunava se samo neobezbeđeni LGD i koristiu konačnom obračunu. U ovoj fazi ne postoji plan da buduća predviđanja utiču na LGD za kojese pretpostavlja da će biti konstantan tokom vremena. Ovo se obično izražava kao procenatEAD.

Modeli ECL metoda su dati u nastavku:· Stage 1: 12mECL obračunava se kao deo LTECL, koji predstavljaju ECL koji proizilaze iz

događaja koji dovode do nemogućnosti otplate finasijskijskih instrumenata, a koji su mogući uroku od 12 meseci od dana izveštavanja. Banka računa 12mECL rezervisanje za umanjenjevrednosti na osnovu očekivanog neispunjenja obaveza u vremenskom periodu od 12 mesecinakon datuma izveštavanja. Ove očekivane 12-mesečne verovatnoće su primenjene napredviđanje EAD i pomnožene sa očekivanim LGD a zatim diskontovane na osnovu približnevrednosti originalne EKS;

· Stage 2: Kada se identifikuje značajno povećanje kreditnog rizika od momenta plasiranjasredstava, Banka evidentira rezervisanje za LTECL. Metodologija je slična prethodnoobjašnjenoj, s tim da je PD procenjen na osnovu čitavog životnog veka instrumenta;

· Stage 3: Za kredite koji su umanjeni za kreditne gubitke, Banka priznaje ukupne kreditnegubitke za ove kredite. Metod je sličan onome primenjenom u Stage 2, sa PD postavljenim na100%.

Uticaj budućih makroekonomskih očekivanja na obračun ECL-a

U skladu sa stavom B5.5.50 standarda MSFI 9, Banka je odlučila da prilikom obračuna ECL primenifaktore predviđanja makroekonomskih scenarija za buduće tri godine. Banka trenutno bira jedanscenario za koji se kaže da je "osnovni".

U ovom trenutku koncept "predviđanja budućnosti" primenjuje se samo na PD krive.

Banka koristi referentni standard ECB koji je povezan sa stres testom 2017. godine koji primenjuješokove za naredne 3 godine. Ovi šokovi menjaju prosečnu PD terminsku struktura u trajanju od trigodine, a zatim se primenjuje povratak u proseku za pet godina.



12



Umanjenje vrednosti finansijske imovine (nastavak)

Vrednovanje kolaterala

Kako bi se ublažio kreditni rizik vezan za finansijsku imovinu, Banka nastoji da koristi kolaterale.Kolateral se može pojaviti u različitim oblicima: gotovina, hartije od vrednosti, akreditivi / garancije,nekretnine, potraživanja, zalihe, ostala nefinansijska imovina i kreditna poboljšanja kao što susporazumi o netiranju. Računovodstvena politika Banke za kolaterale ista je i prilikom primene MSFI9 kao što je bila i prilikom primene MRS 39. Kolaterali, osim preuzetih kolaterala, ne evidentiraju sefinansijskim izveštajima Banke, međutim njihova fer vrednost utiče na obračun ECL. Prilikom nastankafinansijskog sredstva, procenjuje se minimalna vrednost ECL, a zatim se ponovo procenjuje natromesečnoj osnovi. Međutim, određeni kolaterali, npr. gotovina ili hartije od vrednosti, vrednuju sena dnevnom nivou.

Banka koristi trenutne podatke na tržištu za vrednovanje finansijske imovine koja se drži kaokolateral. Ostala finansijska imovina čiju tržišnu vrednost nije lako utvrditi, vrednuje se primenommodela. Nefinansijski kolaterali poput nekretnina, vrednuju se na osnovu podataka koje pružaju agentiza nekretnine ili na osnovu indeksa cena nekretnina.

Preuzeti kolaterali

Politika Banke treba da utvrdi da li se preuzeta imovina može iskoristiti za interne potrebe ili je trebaprodati. Imovina namenjena za interne potrebe prenosi se na relevantnu kategoriju imovine, popreuzetoj vrednosti. Imovina za koju je određeno da je treba prodati prebacuje se na imovinunamenjenu prodaji, po fer vrednosti (ako je u pitanja finansijska imovina), a za imovinu koja nijefinansijska, po fer vrednosti umanjenoj za trošak prodaje na dan preuzimanja, a u skladu sa politikomBanke. Bilo koji višak sredstava vraća se dužnicima.

Modifikacije i prestanak priznavanja finansijskih sredstava

Banka prestaje da priznaje finansijsko sredstvo (npr. kredit), kada se uslovi i odredbe koji su predmetpregovora promene do te mere da, u suštini, on postaje novi kredit, pri čemu se razlika priznaje kaodobit ili gubitak od prestanaka priznavanja, u iznosu gubitka koji još uvek nije evidentiran.Novopriznati krediti se klasifikuju kao Stage 1 za potrebe merenja ECL.

Prilikom procene da li prestati sa priznavanjem kredita ili ne, između ostalog, Banka razmatrasledeće faktore:

· Da li je promenjena valuta kredita;· Da li je promenjena ugovorna strana· Da li je modifikacija takva da instrument više ne ispunjava SPPI kriterijume.

Ako modifikacija ne rezultira novčanim tokovima koji su bitno različiti, onda takva modifikacija nedovodi do prestanka priznavanja. Na osnovu promene u novčanim tokovima diskontovanim pooriginalnoj EKS, Banka evidentira dobitak ili gubitak zbog modifikacije u meri u kojoj gubitak zbogumanjenja vrednosti još uvek nije evidentiran.

3.9. Investicije u kapital zavisnih pravnih lica

Zavisno pravno lice je onaj entitet nad kojim Banka ima kontrolu. Kontrola je uspostavljena kada jeBanka izložena, ili ima prava na, varijabilnim prinosima po osnovu učešća u entitetu u koji je investiralai ima sposobnost da utiče na te prinose po osnovu moći koju ima nad entitetom u koji je investirala.

Banka na dan 31. decembra 2019. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva CA Leasingd.o.o. Beograd. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti.



13


3.10. Poslovi kupovine i ponovne prodaje hartija od vrednosti (Reverzni repo poslovi)

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određenidan u budućnosti su priznati u bilansu stanja kao krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovukamate i priznaje se tokom trajanja ugovora primenom metode efektivne kamatne stope.

3.11. Derivati priznati po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Derivat je finansijski instrument ili drugi ugovor sa sve tri sledeće karakteristike:· Njegova vrednost se menja u zavisnosti od promene određene kamatne stope, cene

finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa cena ili stopa, kreditnog rejtingaili kreditnog indeksa ili drugih varijabli, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable tavarijabla nije specifična za stranku ugovora (to jest, "osnovna varijabla").

· Ne zahteva početno neto ulaganje ili početno neto ulaganje koje je manje od onog koje bi sezahtevalo za druge vrste ugovora od kojih bi se očekivalo da na sličan način odražavajupromene tržišnih faktora.

· Podmiruje se na budući datum.Banka ulazi u transakcije derivatima sa različitim ugovornim stranama. Derivati se evidentiraju po fervrednosti kao sredstva kada je njihova fer vrednost pozitivna i kao obaveza kada je njihova fervrednost negativna. Promene u fer vrednosti derivata uključuju se u neto prihod od trgovanja.

3.12. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U Izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju senovčana sredstva na žiro računu Banke i računima blagajne (dinarske i devizne) i devizna sredstva naračunima kod domaćih i stranih banaka sa originalnom ročnošću do tri meseca.

3.13. Nematerijalna imovina

Nematerijalna imovina se iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravkuvrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.

Nematerijalnu imovinu Banke najvećim delom čine licence za računarske softvere, koje imajuograničen vek upotrebe.

Licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih prilikom sticanja i stavljanja uupotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe i perioda nakoji su licence izdate.

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak uperiodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskimproizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškovaduže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja.

Amortizacija se obračunava na nabavnu vrednost nematerijalnih ulaganja po proporcionalnommetodu, primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpunoamortizovanje u toku korisnog veka trajanja. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje odnarednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.

Korisni vek trajanja u 2019. godini :

Softver 5 godinaLicence i ostala nematerijalna imovina 5 godinaPeriod i metod amortizacije za nematerijalnu imovinu sa ograničenim vekom upotrebe se proveravajunajmanje jednom godišnje.



14


3.14. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine

a) Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i opremu čine građevinski objekti, oprema, ostala osnovna sredstva i ulaganjau tuđa osnovna sredstva radi obavljanja delatnosti.

Nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranuispravku vrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstava ili priznaju kao posebno sredstvo, kakoje prikladno, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomske koristi od togsredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanjaevidentiraju se na teret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem nastaju.

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme obračunava se primenom proporcionalne metode,kojom se nabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva. Obračun amortizacijepočinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.

Korisni vek trajanja u 2019. godini :

Opis

Građevinski objekti 40 godinaKompjuterska oprema 3 - 7 godinaNameštaj i druga oprema 5 - 7 godinaPutnička vozila 5 godina

Nekretnine, postrojenja i oprema se isknjižavaju iz evidencije po otuđenju, zbog tehničke zastarelostiili kada se ne očekuje buduća ekonomska korist od upotrebe. Dobici ili gubici po osnovu prodaje iliotpisa osnovnog sredstva (utvrđeni kao razlika između neto prodajne vrednosti i neto knjigovodstvenevrednosti) priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda.

b) Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Banka drži radi ostvarivanja prihoda odizdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog.

Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti.Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost.

Nakon početnog priznavanja, naknadno vrednovanje investicione nekretnine vrši se primenom metodenabavne vrednosti umanjene za ukupnu obračunatu amortizaciju i obezvređenje.

Amortizacija se obračunava po stopama koje obezbeđuju nadoknađivanje vrednosti investicionihnekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja.

Razlika između fer vrednosti primljenih sredstava i prodajne vrednosti investicionih nekretninaprilikom prodaje priznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je prodaja izvršena, a potraživanje poosnovu prodate i razmenjene investicione nekretnine inicijalno se vrednuje u visini fer vrednosti.

Ako postoje bilo kakve indicije da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Bankaprocenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene zatroškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadivevrednosti kroz bilans uspeha.



15


3.14. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (nastavak)

b) Investicione nekretnine (nastavak)

Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadnepromene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane satim izdacima pripasti Banci i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg održavanjaterete troškove perioda u kome nastanu.

Kada investicionu nekretninu koristi Banka kao vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenjai opremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena zatečena vrednost kojaće se nadalje amortizovati.

3.15. Obezvređenje nefinansijskih sredstava

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan izveštavanja, rukovodstvo Banke analiziravrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postojiindikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi seutvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži odvrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visinenadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene zatroškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, nateret rashoda.

Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajniperiod zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

3.16. Zakup/Lizing

Računovodstvena politika za lizing do 31. decembra 2018. godine

a) Finansijski lizing – Banka kao zakupac

Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano: da se ovlašćenje držanja ikorišćenja predmeta lizinga prenosi na Banku kao korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, da sepravo svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima određenim u ugovoru, periodtrajanja lizinga je približno jednak korisnom veku upotrebe sredstava i vrednost ugovora o lizingupribližno je jednaka nabavnoj vrednosti sredstava.

Finansijski lizing, kada je Banka zakupac, priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućomobavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Kapitalizovana sredstvauzeta pod lizing se amortizuju tokom perioda trajanja lizinga.

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga kako bi seostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznajudirektno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata.

b) Operativni lizing – Banka kao zakupodavac i zakupac

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavcaodnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Banka uglavnom zaključuje ugovore o poslovnom zakupu. Ukupna plaćanja po osnovu poslovnogzakupa terete rashode u bilansu uspeha na osnovi proporcionalnoj periodu zakupa. Kada se poslovnilizing okonča pre isteka perioda zakupa, svaka se isplata koju zahteva zakupodavac kao kaznu,priznaje kao rashod u periodu u kome se desio prestanak zakupa.



16


3.16. Zakup/Lizing

Računovodstvena politka za lizing od 01.01.2019. godine

Model MSFI 16 nameće zakupcima obavezu da sve zakupe priznaju u bilansu stanja, pri čemu se uaktivi priznaje pravo korišćenja koje se amortizuje tokom vremena dok se u pasivi priznaje obavezatokom čitavog perioda trajanja zakupa.

Banka primenjuje standard MSFI 16 “Lizing” za godišnje izveštajne periode koji počinju na dan ili nakon01.01.2019. godine.

Banka je od 01.01.2019. godine priznala obaveze za zakupe po sadašnjoj vrednosti u visini obavezeza zakup.

Za ugovore zaključene pre 01.01.2019. godine, Banka je primenila MSFI 16 na one ugovore koji suidentifikovani kao ugovori o zakupu u skladu sa MRS 17 i IFRIC 4.

Diskontna stopa koja se primenjuje za izračunavanje visine zakupa za pravo korišćenja sredstva jeinkrementalna stopa zaduženja na dan potpisivanja ugovora koja se primenjuje na čitav period trajanjazakupa. Primenjena diskonta stopa na osnovu koje je na dan prve primene MSFI 16 u aktivi priznatopravo korišćenja zakupa odnosno u pasivi obaveza po osnovu zakupa, zasnovana na preostalomdospeću ugovora koje se računa počev od 01.01.2019. godine.

Banka je iskoristila pravo pojednostavljenja priznavanja sredstava i obaveza po osnovu zakupa kojeomogućuje standard MSFI 16:

· Nema prilagođavanja vrednosti za ugovore koji ističu u periodu od 12 meseci od datuma prveprimene standarda

· Nema prilagođavanja vrednosti za zakupe imovine male vrednosti

Banka priznaje zakupe u bilansu stanja na dan kada je zakupljena imovina stavljena Banci naraspolaganje. U aktivi se priznaje imovina koja predstavlja pravo korišćenja zakupljene imovine tokomperioda trajanja ugovora na poziciji Nekretnine, postrojenja i oprema (Napomena 21), dok se u pasivipriznaje obaveza plaćanja zakupa na poziciji Ostale obaveze (Napomena 28) u istom roku. Iznoszakupa predstavlja sadašnju vrednost zakupa tokom perioda trajanja ugovora.

Pravo korišćenja sredstva vrednuje se po početnoj vrednosti obaveze za zakup uvećane za eventualnepočetne direktne troškove umanjene za sve eventualne pogodnosti tokom trajanja zakupa. Ovavrednost amortizuje se tokom procenjenog perioda trajanja zakupa.

Visina obaveze po osnovu zakupa može se promeniti u slučaju aneksiranja ugovora o zakupu, promeneperioda zakupa ili izmene visine inkrementalne stope.

U skladu sa pravom na izuzeće navedenim u standardu MSFI 16, kratkoročni zakupi (zakupi sa rokomkraćim od 12 meseci) i zakupi kod kojih je vrednost zakupljene imovine mala, ne priznaju se u bilansustanja. Troškovi lizinga priznaju se u bilansu uspeha Banke kao operativni troškovi a amortizuju selinearno u skladu sa periodom trajanja zakupa.

U skladu sa standardom, Banka ne primenju MSFI 16 za zakup nematerijalne imovine.



17


3.17. Primanja zaposlenih

a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka obračunava i plaća doprinose zapenziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopamautvrđenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši prenosobustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi dazaposlenim isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije.Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje seodnose. Banka nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu.

b) Otpremnine prilikom odlaska u penziju

Banka nema sopstvene penzione fondove i po tom osnovu nema identifikovane troškove na dan31.decembra 2019. godine.

U skladu sa Zakonom o radu i internim Pravilnikom o radu Banke, Banka je dužna da zaposlenom isplatiotpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitkaradne sposobnosti u visini dve bruto zarade po zaposlenom, isplaćene u privredi Republike Srbije,prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne graniceodređene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenutenaknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Banka nema preuzetu obavezu isplatejubilarnih nagrada.

Rezervisanja za otpremnine formirana su korišćenjem izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazanau iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 27). Aktuarski dobici, nastali naosnovu efekata promena u demografskim, finansijskim i iskustvenim pretpostavkama koje je aktuarkoristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju,evidentirani su u korist ostalog rezultata.

3.18. Tekući i odloženi porez na dobit

a) Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezuna dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnihakontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu Poreske prijave za akontaciono – konačno utvrđivanjeporeza na dobit pravnih lica, za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjujepropisana stopa poreza na dobit pravnih lica od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom obveznika porezana dobit pravnih lica.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije, obvezniku koji je izvršio ulaganja u osnovnasredstva zaključno sa 2013. godinom, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenogulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini u kojoj jeizvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit izbudućih obračunskih perioda najviše do limita od 33%, ali ne duže od 10 godina.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kaoosnova za povraćaj poreza na dobit plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iztekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali neduže od 5 godina (poreski gubici nastali do 2009. godine se mogu preneti u periodu od 10 godina,odnosno do 2019. godine).



18


3.18. Tekući i odloženi porez na dobit (nastavak)

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza, prema bilansu stanja na sve privremenerazlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskimizveštajima, i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa poreza nadobit, na dan bilansa stanja, korišćena je za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odloženeporeske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji,koja nije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti naoporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćemu zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanjaprivremene razlike može kontrolisati, i verovatno je da privremena razlika neće biti ukinuta udoglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznoseprenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je verovatno da je nivo očekivanihbudućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeniporeski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreskasredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza utransakciji koja nije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenudobit, niti na oporezivu dobit, ili gubitak, ili na odbitne privremene razlike u vezi sa investicijama uzavisna društva, pridružena društva i zajedničke poduhvate, kada se odložena poreska sredstvapriznaju samo do mere do koje je verovatno da će privremene razlike biti ukinute u doglednojbudućnosti, i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlikemogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja, iumanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitakadovoljan da se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti.Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznajudo mere do koje je postalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan dase odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope poreza na dobit zakoju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženihporeskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih, ili suštinski usvojenih, nadan bilansa stanja. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u netodobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teretostalog rezultata se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist ostalog rezultata.

c) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatuvrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji seplaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani uokviru ostalih rashoda.

3.19. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva i prihodi nastali po osnovu poslova u ime i za račun trećih lica, gde Banka ima ulogu agenta,nisu uključeni u bilansne stavke banke.



19


3.20. Finansijske obaveze

Finansijske obaveze Banke obuhvataju obaveze po osnovu depozita i ostalih obaveza prema bankama,drugim finansijskim organizacijama i komitentima kao i ostale obaveze iz poslovanja Banke.

a) Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se inicijalno priznaju pofer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje sevrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti ikrediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti.

b) Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, umanjenoj za nastale transakcionetroškove. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sverazlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju seu bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava klasifikuju se kao tekuće obaveze, osim ukoliko Bankanema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma izveštavanja.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji jeverovatno da će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnogpovlačenja kredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kreditaverovatno, naknada se kapitalizuje kao avans za likvidnost i amortizuje se u toku perioda na koji sekredit odnosi.

c) Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

Prestanak priznavanja obaveza

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada se obaveza ispuni, poništi ili kada istekne. Kadapostojeću finansijsku obavezu zamenjuje druga od istog zajmodavca u znatno drugačijim uslovima, ilisu uslovi postojeće obaveze bitno modifikovani, takva razmena ili modifikacija se tretira kao prestanakpriznavanja izvorne obaveze i priznavanje nove obaveze. Razlika između knjigovodstvene vrijednostiizvorne finansijske obaveze i isplaćene naknade se priznaje u bilansu uspjeha.

3.21. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje ubilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatihiznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo iizmiri obaveza.



20


3.22. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultatprošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kadase može pouzdano proceniti iznos obaveze.

Banka vrši rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, zapotencijalne odlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina idruge potencijalne obaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja.

Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebnokoriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenjazakonske ili izvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati povrstama, i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se nepriznaje za buduće poslovne gubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjujuu Napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 35), osim ako je verovatnoća odliva resursa kojisadrže ekonomske koristi veoma mala.

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva seobelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

Banka vrši rezervisanja na teret rashoda za stavke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama donivoa potrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane.



21

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljihmogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava iobaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskihizveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanjafinansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene ipretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansuuspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovatimaterijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku narednefinansijske godine.

4.1. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti

Merenje umanjenja vrednosti u skladu sa MSFI 9 za sve kategorije finansijske imovine zahtevaprocenjivanje, posebno za procenu iznosa i vreme budućih novčanih tokova i vrednosti kolateralaprilikom utvrđivanja gubitaka od umanjenja vrednosti i procene značajnog povećanja kreditnog rizika.Ove procene su podstaknute brojnim faktorima i promenama koje mogu rezultirati različitim nivoimaispravke vrednosti.

U primeni MSFI 9, obračun ECL-a Banke predstavlja rezultat kompleksnih modela sa nizompretpostavki u vezi sa izborom varijabli i njihovim međuzavisnostima. Elementi ECL modela koji sesmatraju računovodstvenim procenama i prosuđivanjima uključuju:

• Interni model ocenjivanja kredita banke, koji dodjeljuje PD-eve pojedinačnim ocenama• Kriterijume Banke za procenu da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika, odnosno

rezervisanje za LTECL-a i kvalitativne ocene• Segmentaciju finansijske imovine kada se njihov ECL procenjuje na zajedničkoj osnovi• Razvoj ECL modela, uključujući različite formule i izbor ulaznih podataka• Određivanje povezanosti između makroekonomskih scenarija i ekonomskih ulaznih podataka,

te efekta na PD, EAD i LGD parametre ECL formule.• Izbor makroekonomskih scenarija koji se odnose na budućnost i njihove verovatnoće, da bi

se ekonomski ulazni podaci uneli u ECL modele.

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskogsredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupafinansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postojeobjektivni dokazi o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnogpriznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokovefinansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.

Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena ustatusu zajmoprimca u Banci, u pogledu plaćanja obaveza prema Banci ili nacionalnim/lokalnimekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza.

Banka razmatra dokaze obezvređenja na individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajnafinansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi na individualnoj osnovi. Sva značajna sredstvaza koja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju se na grupnoj osnovi kako bi seutvrdilo obezvređenje koje se desilo, ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja nisu individualnoznačajna, a koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se po osnovu sličnih karakteristikarizika.Gubici usled ispravke vrednosti za pojedinačno značajne plasmane bazirani su na procenidiskontovanih budućih novčanih tokova pojedinačnih plasmana, imajući u vidu otplate i realizacijubilo kojih sredstava koja služe kao kolaterali tih plasmana.



22

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE(nastavak)

4.1. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nastavak)

Kada je reč o proceni gubitaka po osnovu obezvređenja kredita, Banka vrši pregled kreditnogportfolija, u slučaju da se radi o rezervisanjima na grupnoj osnovi (bez obzira da li se nalaze u statusuneizmirenja obaveza ili ne) najmanje jednom mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.Individualna procena ispravke vrednosti se radi u skladu sa promenama pretpostavki za obračunbudućih novčanih tokova, a njihovo revidiranje najmanje jednom kvartalno.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Banka koristi statističke modele istorijskihtrendova verovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Rukovodstvo Bankevrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za svasredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnomonom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologijai pretpostavke koje se koriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovnose revidiraju radi smanjenja svih razlika između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika izmeđuknjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokovadiskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom. Gubici se priznaju u bilansu uspeha iodražavaju se u promenama ispravke vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenjaiznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

4.2. Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske gubitke i/ili poreske kredite domere do koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da seneiskorišćeni poreski gubici i/ili poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od stranerukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogupriznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranjaporeske politike (Napomena 15).



23

5. EFEKTI PRVE PRIMENE MSFI 16 - Lizing

MSFI 16 je izdat u januaru 2016. godine i zamjenjuje MRS 17 Lizing, IFRIC 4 Utvrđivanje da li aranžmansadrži zakup, SIC-15 Operativni lizing-Podsticaji i SIC-27 Procena suštine transakcija koje uključujupravni oblik zakupa. MSFI 16 postavlja principe za priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanjelizinga i zahteva od zakupaca da obračunavaju sve zakupe u okviru jednog bilansnog modela sličnogračunovodstvu za finansijski lizing u skladu sa MRS 17. Standard uključuje dva izuzeća od priznavanjaza zakupce - zakup “imovine male vrednosti” (npr. Personalni kompjuteri) i kratkoročni zakupi (tj.zakupi sa rokom zakupa od 12 meseci ili manje). Na datum početka zakupa, zakupac će priznatiobavezu za plaćanje lizinga (tj. obavezu za lizing) i sredstvo koje predstavlja pravo da se koristipredmetno sredstvo tokom trajanja zakupa (tj. pravo na korišćenje sredstva). Od zakupaca će sezahtevati da odvojeno priznaju trošak kamate na obvezu lizinga i trošak amortizacije na pravo nakorišćenje sredstva.

Zakupci ce takođe morati da ponovo vrednuju obavezu za lizing po nastanku određenih događaja (npr.promena u trajanju lizinga, promena u buducim placanjima lizinga usled promene indeksa ili stope kojase koristi za određivanje tih placanja). Zakupac ce generalno priznati iznos ponovnog vrednovanjaobaveze za lizinga kao korekciju prava na korišćenje sredstva.

Računovodstvo davaoca lizinga u skladu sa MSFI 16 je u suštini nepromenjeno u odnosu naračunovodstvo prema MRS 17. Davaoci lizinga ce nastaviti da klasifikuju sve ugovore o zakupukoristeci isti princip klasifikacije kao prema MRS 17 i razlikovati dve vrste lizinga: operativni ifinansijski lizing.

MSFI 16, koji je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2019. godine,zahteva od zakupaca i zakupodavaca detaljnija obelodanjivanja nego u skladu sa MRS 17.

Prelazak na MSFI 16

Banka je od 01. januara 2019. godine prešla na MSFI 16 u skladu sa modifikovanim retrospektivnimpristupom.

Banka je izabrala da koristi izuzeca, koja su predložena standardom:· Ugovore o zakupu čija je vrednost objekta ili opreme koja se iznajmljuje (kad je novo) manja

od 5.000.00 eur; i· Ugovore o zakupu čiji je period zakupa kraći od 12 meseci.

Kao rezultat primene MSFI 16, Banka će ugovore koji su ranije bili priznavani kao operativni lizing,sada kvalifikovati kao zakupe definisane novim standardom: nekretnine, tehnička oprema i vozila.

MSFI 16 zahteva priznavanje troška amortizacije po osnovu prava korišćenja sredstva i priznavanjerashoda od kamata po osnovu povezane lizing obaveze.

Za obračun sadašnje vrednosti imovine sa pravom korišćenja i obračuna obaveze po osnovu zakupauzima se ugovoreni neto iznos. Iznos neodbitnog PDV-a po osnovu Ugovora o zakupu poslovnogprostora sklopljenih sa pravnim licima i porez na dohodak građanja po Ugovorima o zakupu poslovnogprostora sklopljenih sa fizičkim licima knjiži se kao rashod perioda.

Na osnovu izračunate sadašnje vrednosti Banka inicijalno priznaje vrednost imovine sa pravomkorišćenja i obavezu po osnovu zakupa za svaki pojedinačni ugovor.

U početnom periodu zakupa učešće kamate je veće od glavnice uz istovremeno priznavanje i rashodaamortizacije po osnovu početno utvrđene vrednosti imovine na koju Banka ima pravo korišćenja.

U početnom periodu, zbir kamate i amortizacije nije jednak stvarnom mesečnom plaćanju. U početkuje veći, a u kasnijim godinama zakupa se smanjuje što je osnovna razlika u odnosu na dosadašnji načinpriznavanja rashoda koji je podrazumevao da rashod bude linearno priznat tokom čitavog periodazakupa. Prilikom prve primene MSFI 16, pravo na korišcenje sredstva lizinga je generalno mereno uiznosu obaveze po osnovu lizinga, koristeci prosečnu inkrementalnu stopu zaduživanja:

· Za EURu rasponu od 0,15% do 1,15%.; i· Za RSD u rasponu od 4,11% do 5,35%.



24

5. EFEKTI PRVE PRIMENE MSFI 16 - Lizing (nastavak)

U nastavku su prikazani efekti prve primene MSFI 16 u bilansu stanja po vrstama zakupa:

Nekretnine, postrojenja i oprema 01.01.2019

Nekretnine – poslovni prostor 1.193.431Vozila 41.504Oprema 50.914

Ukupna neto vrednost 1.285.849Ostale obaveze

Nekretnine – poslovni prostor 1.193.431Vozila 41.504Oprema 50.914

Ukupno 1.285.849

Usvajanje MSFI 16 nije imalo efekata na neraspoređenu dobit Banke i materijalno značajnog efekta naobračun adekvatnosti kapitala na 01.01.2019. godine.

Obaveze za zakup na dan 01. januara 2019. godine mogu se uskladiti sa obavezama za operativnizakup na dan 31.12.2018. godine:

Buduća minimalna plaćanja neotkazivih obaveza po osnovuoperativnog lizinga na dan 31.12.2018. 1.291.493Prosečna inkrementalna stopa zaduživanja 1,15

Diskontirane obaveze za operativni zakup 1.123.037

Obaveze koje nisu priznate - kratkoročni lizing (61.733)

Obaveze koje nisu priznate - lizing sredstava niže vrednosti (7.737)

Razlika između projektovane i procenjene vrednosti 232.282Lizing obaveze na dan 01.01.2019. 1.285.849



25

6. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

2019. 2018.Prihodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije 148.834 156.845Javna preduzeća 57.478 24.430Druga preduzeća 841.325 804.634Preduzetnici 89.205 81.344Javni sektor 83 129Stanovništvo 3.169.876 2.702.390Strana lica 5.426 76Drugi komitenti 20.292 36.738

Ukupno: 4.332.519 3.806.586

Rashodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije 271.272 217.118Javna preduzeća 2.782 1.549Druga preduzeća 232.394 166.057Preduzetnici 2.566 1.637Javni sektor 7.315 4.763Stanovništvo 69.855 62.660Strana lica 5.494 2.700Drugi komitenti 6.404 2.492

Ukupno: 598.082 458.976

Neto prihod po osnovu kamata 3.734.437 3.347.610

Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata:2019. 2018.

Prihodi od kamataPo osnovu plasmana komitentima 4.152.091 3.632.462Po osnovu plasmana bankama i drugim finansijskim organizacijama 49.254 55.149Po osnovu reverznih repo poslova 32.134 38.770Po osnovu hartija od vrednosti - 133Po osnovu dinarske obavezne rezerve 57.065 60.977Po osnovu depozita viškova likvidnih sredstava kod NBS 10.381 1.949Po osnovu ostalih plasmana 26.177 17.146Po osnovu ostalih plasmana i sredstava u stranoj valuti 5.417 -

Ukupno: 4.332.519 3.806.586

Rashodi od kamataPo osnovu depozita komitenata 316.565 241.858Po osnovu kredita od banaka i drugih finansijskih organizacija 191.964 184.695Po osnovu depozita bankama i drugim finansijskim organizacijama 79.308 32.423Po osnovu ostalih obaveza –po osnovu zakupa MSFI 16 (Napomena 30) 10.245 -

Ukupno: 598.082 458.976

Neto prihod po osnovu kamata 3.734.437 3.347.610



26

7. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihode i rashode od naknada i provizija čine:2019. 2018.

Prihodi od naknada i provizijaPoslovi platnog prometa u zemlji 1.003.130 860.047Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 103.181 161.896Poslovi kupovine i prodaje deviza 264.980 263.968Kreditni poslovi 68.884 68.388Poslovi sa platnim karticama 378.290 358.767Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 158.552 141.343Prihodi po osnovu naknade zastupanja u osiguranju 19.358 32.305Ostali prihodi od naknada i provizija 6.032 4.551

Ukupno: 2.002.407 1.891.265

Rashodi od naknada i provizijaPoslovi platnog prometa u zemlji 33.332 32.125Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 78.013 66.868Poslovi kupovine i prodaje deviza 51.541 98.759Kreditni poslovi 47.715 39.471Rashodi naknada iz poslova sa platnim karticama 156.783 126.527Provizije za primljene devizne garancije i jemstva 61.673 51.535Rashodi po osnovu zastupanja u osiguranju 61.319 32.420Naknade Udruženju banaka 25.456 25.128Ostali rashodi od naknada i provizija 791 1.009

Ukupno: 516.623 473.842

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1.485.784 1.417.423

8. NETO PRIHOD/(RASHOD) OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNEKLAUZULE

2019. 2018.

Pozitivne kursne razlike:

- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza 1.182.636 1.957.202- po osnovu ugovorene valutne klauzule 193.494 684.944

Ukupno pozitivne kursne razlike: 1.376.130 2.642.146

Negativne kursne razlike:- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza (865.223) (1.828.848)- po osnovu ugovorene valutne klauzule (484.150) (794.064)

Ukupno negativne kursne razlike: (1.349.373) (2.622.912)

Neto prihod/(rashod) od kursnih razlika i efekata ugovorenevalutne klauzule 26.757 19.234



27

9. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJA SE NEVREDNUJU PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA

2019. 2018.Prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava:- Gotovina i sredstva kod centralne banke (Napomena 16) 962 256- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 17) 1.766 5.016- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 18) 896.783 1.015.579- Ostala sredstva (Napomena 23) 9.008 20.249Ukupno prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava: 908.519 1.041.100

Rashodi obezvređenja finansijskih sredstava:- Gotovina i sredstva kod centralne banke (Napomena 16) (779) (491)- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 17) (1.888) (852)- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 18) (1.129.925) (1.231.389)- Ostala sredstva (Napomena 23) (11.037) (27.738)Ukupno rashodi obezvređenja finansijskih sredstava: (1.143.629) (1.260.469)

Neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava: (235.110) (219.369)

Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansnestavke:(Napomena 27) 25.881 30.951Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke:(Napomena 27) (46.227) (40.379)Ukupno prihod/rashod od ukidanja rezervisanja za kreditno rizičnevanbilansne stavke: (20.346) (9.428)

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 10.447 7.142Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (3.848) (1.051)

Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava koja sene vrednuju kroz bilans uspeha: (248.857) (222.706)

10. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2019. 2018.Prihodi od dividendi i učešća 62.092 49.190Prihodi po osnovu prefakturisanja troškova 2.805 2.815Prihodi od pružanja usluga tehničke asistencije CA Leasing –povezano lice 3.952 5.208Prihodi od zakupnina 7.676 7.966Ostali poslovni prihodi 1.235 1.240

Ukupno ostali poslovni prihodi 77.760 66.419



28

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2019. 2018.

Troškovi zarada i naknada zarada 1.356.272 1.313.334Troškovi poreza i doprinosa na zarade 678.310 665.863Ostali lični rashodi i naknade za privremene poslove 47.202 41.900Rashodi/(prihodi) od promene u rezervisanjima za otpremnine(Napomena 27) 4.856 3.666

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 2.086.640 2.024.763

12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

2019. 2018.

Amortizacija nematerijalne imovine (Napomena 20) 103.295 95.875Amortizacija nekretnina i oprema (Napomena 21) 179.395 154.350Amortizacija investicionih nekretnina (Napomena 22) 5.001 4.951Amortizacija imovine sa pravom korišćenja MSFI 16 (Napomena 21) 217.396 -

Ukupno troškovi amortizacije 505.087 255.175

13. OSTALI PRIHODI

2019. 2018.

Prihodi od ukidanja rezervisanja 24.608 19.934Naplaćeni sudski i advokatski troškovi 9.058 12.359Dobici od prodaje osnovnih sredstava 10.790 47.953Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za sudske sporove(Napomena 27) 18.424 2.327Dobici od prodaje nepokretnosti stečene naplatom potraživanja - 1.938Ostali prihodi 107.771 76.923

Ukupno ostali prihodi 170.651 161.434

Ostali prihodi u iznosu od RSD 107.771 hiljada u 2019. godini, odnosno u iznosu od RSD 76.923hiljada u 2018. godini se u najvećoj meri odnose na prihode nastale po osnovu računovodstvenogotpisa – naplata glavnica i naknada po osnovu kredita.



29

14. OSTALI RASHODI

2019. 2018.

Zakup 14.876 275.540Troškovi zakupa po MSFI 16 – porezi (Napomena 30) 41.159 -Premije osiguranja 302.841 266.677Troškovi materijala 215.676 192.223Održavanje osnovnih sredstava 103.653 104.051Održavanje softvera i licenci 110.953 97.998PTT i telekomunikacione usluge 108.880 99.251Tehnička asistencija matična banka 75.361 90.062Reklama i propaganda 77.283 92.363Advokatske usluge 71.766 63.315Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove (Napomena 27) 22.850 67.551Prevoz i dnevnice 50.854 51.599Troškovi taksi 37.193 36.995Profesionalne usluge 35.316 31.832Sudski troškovi 15.017 12.770Transport i pratnja novca 25.739 24.836Čišćenje prostorija 31.990 27.389Troškovi razvoja projekta i projektne dokumentacije 64.168 66.488Obuka kadrova 22.127 23.517Obezbeđenje objekata 22.793 19.463Doprinosi i porezi na zarade na teret poslodavca 23.031 18.123Reprezentacija 14.172 14.433Osiguranje opšte i tehničke odgovornosti 6.900 6.469Finansiranje zarada invalidnih lica i solidarna pomoć 6.096 5.616Materijalni troškovi zaposlenog osoblja 13.948 5.426Troškovi telekomunikacija – Rojters 6.360 5.364Porez na imovinu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta 7.886 7.573Manjkovi i štete 833 1.400Hotelski smeštaj i ishrana na službenom putu 8.278 6.904Službeni listovi i časopisi 4.717 5.129Troškovi ostalih poreza 6.629 6.216Donacije i sponzorstva 3.295 2.761Komunalne i elektroinstalaterske usluge 3.106 3.100Članarine udruženjima 2.478 2.379Transportne usluge 1.297 1.476Rashodi po osnovu prodaje i otpisa osnovnih sredstava - 817Reinstalacija SW ATM softvera 3.666 1.365Rashodi po osnovu promene vrednosti osnovnih sredstava,investicionih nekretnina i nematerijalne imovine 2.323 -Ostali rashodi 6.212 2.282

Ukupno ostali rashodi 1.571.721 1.740.753



30

15. POREZI I ODLOŽENI POREZI

(a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:31.12.2019. 31.12. 2018.

Tekući porez na dobit (804) (4.731)Dobitak po osnovu odloženih poreza 33.055 196Gubitak po osnovu odloženih poreza (7.136) (24.474)

Ukupno 25.115 (29.009)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitkapre oporezivanja i propisane poreske stope

31.12.2019. 31.12. 2018.

Dobit pre oporezivanja 1.103.899 781.955

Obračunati porez po stopi od 15% (165.585) (117.293)

Poreski efekti prihoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 96.832 64.872Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (91.588) (65.827)Poreske olakšice po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih godina 159.141 111.187Dobitak po osnovu odloženih poreza 33.055 196Gubitak po osnovu odloženih poreza (7.136) (24.474)Poreska olakšica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 396 2.330

Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha 25.115 (29.009)

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Banke u vezi sa poreskimbilansom 2019. godine.

Odložena poreska sredstva se odnose na oporezive privremene razlike između knjigovodstvenevrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove u 2019. godini, kao iodložena poreska sredstva po osnovu efekta prve primene IFRS-9, dok iz prethodnog perioda Bankaima odložena poreska sredstva po osnovu poreskog gubitka i poreskih kredita.

31.12.2019. 31.12. 2018.

Odložena poreska sredstva 89.561 63.643Odložene poreske obaveze - -

Neto odložena poreska sredstva 89.561 63.643



31

15. POREZI I ODLOŽENI POREZI (nastavak)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobitak iskazanog u bilansu uspeha i proizvodadobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope (nastavak)

Kretanja na odloženim poreskim sredstvima data su u sledećoj tabeli:

PrvaprimenaMSFI 9

Prenosiviporeski

krediti/

Privremenarazlika naosnovnim

sredstvima

Ukupnoodloženaporeskasredstva

Stanje na dan 1. januara 2018. - 53.082 34.839 87.921- (24.474) 196 (24.278)U korist (teret) bilansa uspeha- 28.608 35.035 63.643Stanje na dan 31. decembra 2018.

20.222 (396) 6.092 25.918U korist (teret) bilansa uspeha20.222 28.212 41.127 89.561Stanje na dan 31. decembra 2019.

Banka ima na raspolaganju prenosive poreske gubitke i kredite koji su nastali u ranijim godinama imogu se koristiti u narednim fiskalnim godinama kao što je prikazano u sledećoj analizi.

31.12.2019. 31.12. 2018.

Prenosivi poreski gubici- do jedne godine - 1.401.632- od jedne do pet godina - -- preko pet godina - -Ukupno prenosivi poreski gubici: - 1.401.632

31.12.2019. 31.12. 2018.Prenosivi poreski krediti- do jedne godine 2.330 16.459- od jedne do pet godina 13.599 16.231- preko pet godina - -Ukupno prenosivi poreski krediti: 15.929 32.690

Kao što je gore navedeno, Banka je priznala odložena poreska sredstva na osnovu prenosivih poreskihgubitaka do iznosa za koji smatra da će biti iskorišćen na osnovu trenutnih očekivanja u vezi sabudućim oporezivim dobicima.



32

16. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

Gotovina i sredstva kod centralne banke obuhvataju:

31.12.2019. 31.12. 2018.U dinarimaŽiro račun 2.432.857 7.367.911Gotovina u blagajni u dinarima 1.517.663 1.418.745Depoziti viškova likvidnih sredstava 2.500.000 -AVR 69 -Potraživanja po osnovu kamate na obaveznu rezervu 3 6Ukupno u dinarima: 6.450.592 8.786.662

U stranoj valuti.Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 9.731.763 7.232.319Gotovina u blagajni u stranoj valuti 1.136.694 1.019.006Ukupno u valuti: 10.868.457 8.251.325

Bruto gotovina i sredstva kod centralne banke: 17.319.049 17.037.987

Ispravka vrednosti na dan: (463) (648)Ukupno gotovina i sredstva kod centralne banke: 17.318.586 17.037.339

Promene na ispravkama vrednosti31.12.2019. 31.12.2018.

Stanje na kraju prethodne godine 648 -Efekat prve primene MSFI 9 - 414Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 779 491Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (962) (256)Kursne razlike (2) (1)

Ispravka vrednosti na dan 31.12.2019. 463 648

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“br. 76/2018), koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopama od :

- 5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine,odnosno do 730 dana,

- 0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarskeobavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarimana žiro račun Banke. Obračunata dinarska obavezna rezerva za obračunski period od 17. decembra2019. godine do 17. januara 2020. godine iznosila je RSD 5.515.372 hiljada.

Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske obavezne rezerve, u toku 2019. godine, bila je1,13% na godišnjem nivou.

Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu saOdlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeniglasnik RS“ br. 76/2018), koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopiod:

- 20% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine,odnosno 730 dana,

- 13% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana,

- 100% na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom za sve ročnosti.Izdvojena devizna obavezna rezerva za obračunski period od 17. decembra 2019. godine do 17.januara 2020. godine iznosila je EUR 61.791 hiljada (RSD 7.266.131 hiljada). Na iznos ostvarenogprosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.



33

17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

31.12.2019. 31.12.2018.

U dinarimaReverzni repo plasmani kod Narodne Banke Srbije 4.000.896 2.501.323Dati krediti 62 47Ukupno dinari: 4.000.958 2.501.370

U stranoj valutiSredstva na deviznim računima kod drugih banaka 356.167 845.115Krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 2.094.847 568.641Dati krediti 849 100.678Dati depoziti 1.236.655 776.370

Ukupno strana valuta: 3.688.518 2.290.804

Bruto krediti i potraživanja 7.689.476 4.792.174

Ispravka vrednosti na dan (267) (145)Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 7.689.209 4.792.029

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2019. 31.12.2018.

Stanje na kraju prethodne godine 145 4.174Efekat prve primene MSFI 9 - 135Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 1.888 852Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (1766) (5.016)

Ispravka vrednosti na dan 267 145

Potraživanja po reverznim repo transakcijama u iznosu od RSD 4.000.000 hiljada na dan 31.decembra 2019. godine, odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbijesa rokom dospeća 7 dana i sa kamatnom stopom 1,01% na godišnjem nivou, a iznos od RSD 896 hiljadase odnosi na razgraničenu kamatu u periodu od 31. decembra 2019. do 08. januara 2020. godine.



34

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

a) Pregled po vrstama korisnika kredita2019. 2018.

U dinarima kratkoročni dugoročni ukupno kratkoročni dugoročni ukupnoPrivreda 3.314.767 4.265.585 7.580.352 2.835.350 2.436.082 5.271.432Javni sektor 669 2.165 2.834 449 2.139 2.588Stanovništvo 1.298.806 19.785.502 21.084.308 2.904.198 13.660.552 16.564.750Drugi komitenti 19.472 116.292 135.764 106.810 123.757 230.567Ukupno udinarima 4.633.714 24.169.544 28.803.258 5.846.807 16.222.530 22.069.337

U stranoj valutiPrivreda 2.495.961 19.021.129 21.517.090 4.042.900 13.841.327 17.884.227Javni sektor 66.268 2.440.369 2.506.637 157.917 1.153.350 1.311.267Stanovništvo 301.433 37.347.457 37.648.890 546.465 33.703.189 34.249.654Drugi komitenti 156.363 888.264 1.044.627 154.507 747.053 901.560Ukupno ustranoj valuti 3.020.025 59.697.219 62.717.244 4.901.789 49.444.919 54.346.708

Stanje na dan31. decembra 7.653.739 83.866.763 91.520.502 10.748.596 65.667.449 76.416.045

Ispravkavrednostipotraživanja (205.024) (1.409.543) (1.614.567) (262.986) (1.474.986) (1.737.972)Stanje na dan31. decembra 7.448.715 82.457.220 89.905.935 10.485.610 64.192.463 74.678.073

Krediti sa valutnom klauzulom su uključeni u pregled kredita u stranoj valuti.

b) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2019. 31.12.2018.

Stanje na kraju prethodne godine 1.737.972 3.541.465Efekat prve primene MSFI 9 - 226.874Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 1.129.925 1.231.389Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (896.783) (1.015.579)Otpis na teret ispravke vrednosti (289.070) (2.169.621)Kamata na S3 plasmane (63.165) (71.483)Neto kursne razlike (4.312) (5.073)

Ispravka vrednosti na dan 1.614.567 1.737.972

19. INVESTICIJE U ZAVISNA DRUŠTVA

Učešća u kapitalu predstavljaju ulaganje u zavisno društvo CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd štopredstavlja 100% učešća u kapitalu zavisnog društva.

31.12.2019. 31.12.2018.Učešće u kapitalu zavisnog pravnog lica CA Leasing d.o.o. Beograd 178.667 128.667

Ukupno investicije u zavisna društva 178.667 128.667



35

20. NEMATERIJALNA IMOVINA

Nabavna vrednostLicence i softveri Sredstva u pripremi Ukupno

Stanje na dan 01.01.2018. godine 727.434 408 727.842Nove nabavke - 109.018 109.018Prenosi 98.737 (98.737) -

Stanje na 31.12.2018. godine 826.171 10.689 836.860

Nove nabavke - 101.797 101.797Prenosi 107.426 (107.169) 257Otuđenja (142) - (142)

Stanje na 31.12.2019. godine 933.455 5.317 938.772

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2018. godine 590.926 - 590.926Amortizacija za period 95.875 - 95.875

Stanje na 31.12.2018. godine 686.801 - 686.801

Amortizacija za period 103.295 - 103.295Otudjenja (142) - (142)

Stanje na 31.12.2019. godine 789.954 - 789.954

Neotpisana vrednost

Na dan 31.12.2018. godine 139.370 10.689 150.059Na dan 31.12.2019. godine 143.501 5.317 148.818

Neto sadašnju vrednost nematerijalne imovine na dan 31. decembra 2019. godine najvećim delomčine licence i softver.



36

21. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Građevinski Oprema iostala

sredstva

Ulaganje uiznajmljeni

poslovniprostor

IFRS 16nekretnine

IFRS 16automobili

IFRS 16oprema

IFRS 16ukupno

Osnovnasredstva upripremi

Ukupnonekretnine,postojenja i

opremaNabavna vrednostobjekti

Stanje na dan 1.1.2018. godine 1.584.602 1.250.591 151.480 - - - - - 2.986.673

Nove nabavke - - - - - - - 153.472 153.472Prenosi 2.746 137.301 13.425 - - - - (153.472) -Otuđenja (3.932) (51.608) (5.087) - - - - - (60.627)

Stanje na 31.12.2018. godine 1.583.416 1.336.284 159.818 - - - - - 3.079.518

Efekat prve primene MSFI16 - - - 1.193.431 41.504 50.914 1.285.849 - 1.285.849

Nove nabavke - - - 69.975 1.180 106.053 177.208 254.619 431.827Prenosi 39.180 178.414 20.040 - - - - (237.891) (257)Prenosi na investicione nekretnie (16.953) - - - - - - - (16.953)Otuđenja - (90.895) (3.187) (41.804) - (36.540) (78.344) - (172.426)

Stanje na 31.12.2019. godine 1.605.643 1.423.803 176.671 1.221.602 42.684 120.427 1.384.713 16.728 4.607.558

Ispravka vrednostiStanje na dan 01.01.2018. godine 448.457 898.866 135.499 - - - - - 1.482.822Amortizacija za period 39.610 109.251 5.488 - - - - - 154.349Otuđenja (1.403) (49.747) (5.087) - - - - - (56.237)

Stanje na 31.12.2018. godine 486.664 958.370 135.900 - - - - - 1.580.934

Amortizacija ze period 39.469 132.166 7.760 176.069 20.786 20.541 217.396 - 396.791Otudjenja (90.895) (3.187) (36.339) - (5.822) (42.161) - (136.243)Prenos na investicione nekretnine (6.230) - - - - - - - (6.230)

Stanje na 31.12.2019. godine 519.903 999.641 140.473 139.730 20.786 14.719 175.235 - 1.835.252

Neotpisana vrednostNa dan 31.12.2018. godine 1.096.752 377.914 23.918 - - - - - 1.498.584Na dan 31.12.2019. godine 1.085.740 424.162 36.198 1.081.872 21.898 105.708 1.209.478 16.728 2.772.306



37

21. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA (nastavak)

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 34.351 hiljada koji se odnose na zakup nekretnina (koje neulaze u IFRS16 obračun i iznos pdv-a koji se knjiži kao trošak i ne obračunava se po MSFI 16standardu) uključeni su u bilans uspeha.

Na dan 31. decembra 2019. godine, Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.

Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2019. godine najvećim delom čine računarska itelekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj.

22. INVESTICIONE NEKRETNINE

Nabavna vrednost Ukupne investicione nekretnine

Stanje na dan 01.01.2018. godine 185.461Nove nabavke 15.678

Stanje na 31.12.2018. godine 201.139

Otuđenja (41.906)Prenos sa nekretnina 16.953

Stanje na 31.12.2019. godine 176.186

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 01.01.2018. godine 32.048Amortizacija za period 4.951

Stanje na 31.12.2018. godine 36.999

Amortizacija ze period 5.001Otudjenja (14.397)Prenos sa nekretnina 6.230

Stanje na 31.12.2019. godine 33.833

Neotpisana vrednostNa dan 31.12.2018. godine 164.140

Na dan 31.12.2019. godine 142.353

Investicione nekretnine čine stambeni i poslovni prostor koji je generisao u 2019. godini prihode odzakupa u iznosu od RSD 6.438 hiljada (2018: RSD 6.688 hiljada). Tržišna vrednost nema značajnihodstupanja od vrednosti iskazanih u poslovnim knjigama Banke.



38

23. OSTALA SREDSTVA

31.12.2019. 31.12.2018.

Sredstva stečena naplatom potraživanja 282.927 280.491Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 10.279 41.539Prelazni računi 91.731 69.478Razgraničeni ostali troškovi 45.676 39.718Potraživanja za naknade i provizije 18.775 15.452Potraživanja po osnovu prodaje 1.100 1.974Dati avansi 28.012 11.792Ostala aktivna vremenska razgraničenja 841 1.692Potraživanja u obračunu 2.911 1.928Razgraničeni rashodi kamata 39 46Potraživanja od zaposlenih 135 390Potraživanja po osnovu više plaćenog poreza 5 3.138

Ukupno ostala sredstva 482.431 467.638

Ispravka vrednosti (4.455) (4.229)

Ukupna ostala sredstva 477.976 463.409

Promene na ispravkama vrednosti ostalih sredstava bile su sledeće:31.12.2019. 31.12.2018.

Stanje na kraju prethodne godine 4.229 42.085Efekat prve primene MSFI 9 - (7.177)Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 11.037 27.738Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (9.008) (20.249)Otpis na teret ispravki vrednosti (1.802) (38.164)Neto kursne razlike (1) (4)

Ispravka vrednosti na dan4.455 4.229



39

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

31.12.2019. 31.12.2018.Depoziti i ostale finansijskeobaveze: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Narodna banka Srbije 35 - - 35 - - - -Domaće banke 69.149 - - 69.149 69.231 1.040.112 - 1.109.343Druge finansijske organizacije 276.835 1.693.806 2.454.911 4.425.552 347.042 1.501.607 1.418.335 3.266.984Matična banka 31.958 4.746.215 296.992 5.075.165 55.902 4.044.736 298.512 4.399.150Obaveze po osnovu kamate inaknade 4.307 - - 4.307 13.099 - - 13.099

UKUPNO 382.284 6.440.021 2.751.903 9.574.208 485.274 6.586.455 1.716.847 8.788.576

Primljeni krediti Overnight Kratkoročni Dugoročni Ukupno Overnight Kratkoročni Dugoročni UkupnoEvropska investiciona banka - - 5.306.712 5.306.712 - - 4.722.660 4.722.660Nemačka razvojna banka - - 2.351.856 2.351.856Matična banka - - 11.264.579 11.264.579 - - 11.346.682 11.346.682Obaveze po osnovu kamate inaknade - 28.061 - 28.061 - 33.420 - 33.420

UKUPNO - 28.061 18.923.147 18.951.208 - 33.420 16.069.342 16.102.762

Ukupni depoziti i ostale obavezeprema bankama 382.284 6.468.082 21.675.050 28.525.416 485.274 6.619.875 17.786.189 24.891.338

Kratkoročni oročeni depoziti od finansijskih organizacija deponovani su na periode do mesec dana, dva meseca, tri meseca, šest meseci i na godinu dana uzkamatne stope u rasponu od 0,53% - 2,75% za dinarske depozite i za depozite u valuti uz kamatne stope u rasponu od 0,60% - 1,00%. Dugoročeni depoziti odfinansijskih organizacija deponovani su na period preko godinu dana uz kamatne stope od 2,30% za dinarske depozite i za depozite u stranoj valuti uz kamatnestope u rasponu od 1,00% - 1,25%.



40

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIMORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak)

U okviru kratkoročnih obaveza u stranoj valuti prema matičnoj banci Credit Agricole S.A. Pariznajznačajnije učešće beleže obaveze po osnovu uzetih depozita u stranoj valuti i to:

- depozita uzetih na period od 31 do 90 dana u iznosu od EUR 15.000 hiljada odnosno RSD1.763.892 hiljada po kamatnoj stopi od -0,36% na godišnjem nivou;

- depozita uzetih na period od 91 do 180 dana u iznosu od EUR 25.000 hiljada odnosno RSD2.939.820 hiljada po kamatnoj stopi od - 0,33% na godišnjem nivou;

- depozita uzetih na period od 181 do 365 dana u iznosu od CAD 300 hiljada, odnosno RSD24.123 hiljada po kamatnoj stopi od 2,00% na godišnjem nivou i depozita u iznosu AUD 250hiljada odnosno RSD 18,380 hiljada po kamatnoj stopi od 1,32% na godišnjem nivou.

Banka na dan 31. decembra 2019. godine ima primljene kredite od matične banke Credit Agricole S.A.u iznosu od EUR 95.793 hiljada odnosno RSD 11.264.579 hiljada. Banka je kredite primila tokom2013., 2014., 2015., 2016., 2017., 2018. i 2019. godine po kamatnim stopama koje se kreću uintervalu od 0,548% do 1,422% sa rokom dospeća od 2019. godine do 2029. godine.

Tokom 2013. i 2014. godine, Banka je započela saradnju sa Evropskom investicionom bankom i nadan 31. decembra 2019. godine ima EUR 45.128 hiljada odnosno RSD 5.306.712 hiljada primljenihkredita, sa kamatnom stopom od -0,423% do 1,226% i rokom dospeća od 2020. godine do 2027.godine.

Banka je u 2019. godini započela saradnju i sa Nemačkom razvojnom bankom, te na dan 31. decembra2019. godine ima EUR 20.000 hiljada odnosno RSD 2.351.856 hiljada primljenih kredita, sa kamatnomstopom 0,25% i rokom dospeća do 2025. godine.

Tabela u nastavku odnosi se na tokove gotovine iz finansijskih aktivnosti u vezi sa obavezama premaEvropskoj investicionoj banci, Nemačkoj razvojnoj banci i matičnoj banci i promenama tokom 2019.godine i 2018. godine.

Banka je na zahtev Narodne banke Srbije počev od januara 2019. godine izvršila presektorizacijuprimljenih kredita od Evropske investicione banke posredstvom države – APEX krediti, odnosnoizvršena je promena sektorske strukture sa 74 – Eksteritorijalne organizacije i tela na 50 – Republičkiorgani i organizacije.

Primljeni kreditiU hiljadama dinara

Neto obaveze na dan 31.12.2018. godine 16.102.762

Presektorizacija primljenih kredita preko programa APEX (443.292)Otplate kredita 3.584.075Efekti kursnih razlika (320.398)Ostale ne-gotovinske promene 28.061

Neto obaveze na dan 31.12.2019. godine 18.951.208

Ostale ne-gotovinske promene u iznosu od RSD 28.061 odnose se na razgraničene obaveze zaobračunatu kamatu na primljene kredite u stranoj valuti.



41

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIMORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak)

U hiljadama dinara Primljeni krediti

Neto obaveze na dan 31.12.2017 11.828.998

Tokovi gotovine 4.525.694Efekti kursnih razlika (285.350)Ostale ne-gotovinske promene 33.420

Neto obaveze na dan 31.12.2018 16.102.762

Ostale ne-gotovinske promene u iznosu od RSD 33.420 odnose se na razgraničene obaveze zaobračunatu kamatu na primljene kredite u stranoj valuti.

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA

Na transakcione depozite stanovništva u dinarima i valuti Banka ne plaća kamatu.

Oročeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponuod 0,05% do 3,15 % godišnje, a u stranoj valuti od 0,10% do 2,85% godišnje u zavisnosti od periodaoročavanja i valute. Dugoročnih dinarskih depozita preduzeća nije bilo, a devizni dugoročni sudeponovani sa kamatnom stopom u rasponu 0,95% do 1,00%.

Kratkoročni i dugoročni oročeni depoziti fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uzkamatne stope u rasponu od 0,50% do 3,50% godišnje (dinari), dnosno od 0,00% do 2,50 % godišnje(devize), u zavisnosti od valute i perioda oročavanja.



42

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak)

2019. 2018.Depoziti i ostale finansijske obaveze u dinarima 26.040.038 20.049.581Depoziti i ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 43.361.462 37.628.888Primljeni overnight krediti 1.672.779 1.735.050Primljeni krediti posredstvom NBS preko programa Apeks 2.251.730 -

Ukupno depoziti i ostale obaveze prema komitentima 73.326.009 59.413.519

31.12.2019. 31.12.2018.Depoziti i ostale

finansijske obaveze udinarima:

Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 243.777 34.142 40.000 317.919 225.627 10.082 100 235.809Druga preduzeća 13.427.791 3.253.306 287.749 16.968.846 9.555.348 3.204.806 325.443 13.085.597Preduzetnici 2.269.677 100.062 9.127 2.378.866 1.746.684 51.923 6.505 1.805.112Javni sektor 11.919 - - 11.919 26.871 - - 26.871Stanovništvo 4.742.649 246.441 376.612 5.365.702 3.697.302 344.134 154.764 4.196.200Strana lica 154.542 44.104 0 198.646 193.747 2.601 - 196.348Drugi komitenti 588.121 204.012 6.007 798.140 369.497 133.640 507 503.644

UKUPNO u dinarima 21.438.476 3.882.067 719.495 26.040.038 15.815.076 3.747.186 487.319 20.049.581

Depoziti i ostalefinansijske obaveze u

stranoj valuti:Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Poviđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 298.117 - 23.519 321.636 723.653 20.564 - 744.217Druga preduzeća 6.917.013 2.737.767 1.802.821 11.457.601 5.895.558 3.457.352 696.110 10.049.020Preduzetnici 329.756 141 39.064 368.961 321.234 6.366 39.680 367.280Javni sektor 478.485 0 352.778 831.263 177.308 47.385 401.862 626.555Stanovništvo 15.715.499 1.153.442 10.949.168 27.818.109 16.982 16.897.880 5.781.224 22.696.086Strana lica 1.606.028 333.770 485.030 2.424.828 2.507.235 117.869 415.438 3.040.542Drugi komitenti 113.044 2.503 23.517 139.064 71.280 33.908 - 105.188UKUPNO u valuti 25.457.942 4.227.623 13.675.897 43.361.462 9.713.250 20.581.324 7.334.314 37.628.888



43

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak)

31.12.2019. 31.12.2018.

Primljeni overnight krediti U dinarima Uvaluti Ukupno U

dinarimaU

valuti Ukupno

Javna preduzeća 11.912 - 11.912 10.707 - 10.707Druga preduzeća 1.615.425 - 1.615.425 1.453.047 - 1.453.047Preduzetnici 26.630 - 26.630 148.605 - 148.605Javni sektor 15.055 - 15.055 120.000 - 120.000Drugi komitenti 3.757 - 3.757 2.691 - 2.691UKUPNO 1.672.779 - 1.672.779 1.735.050 - 1.735.050

26. SUBORDINIRANE OBAVEZE

31.12.2019. 31.12.2018.

Subordinirane obaveze 2.368.583 2.377.576

Ukupno subordinirane obaveze 2.368.583 2.377.576

Banka ima primljeni subordinirani kredit od matične banke Credit Agricole S.A. uzet 2009. godine sainicijalnim uslovima: EUR 40.000 hiljada sa kamatom od EURIBOR 3M plus 3,805% i datumom dospeća31.03.2017. godine. Aneksom od 06.12.2013. godine uslovi za subordinirani kredit su promenjenitako da je datum dospeća 28.04.2023. godine i sa kamatnom stopom EURIBOR 3M plus 3,679%.Novim aneksom od 23.05.2019. godine ugovoreni su datum dospeća 28.04.2029. godine i kamatnastopa EURIBOR 3M plus 3,165%. Subordinirani kredit nije obezbeđen kolateralom, sve obaveze kojeproističu iz ugovora se smatraju subordiniranim, odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Banke,otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalim poveriocima.

Tabela u nastavku odnosi se na tokove gotovine iz finansijskih aktivnosti u vezi sa subordiniranimobavezama i promenama tokom 2019. godine i 2018. godine.

U hiljadama dinaraSubordinirane obaveze

Neto obaveze na dan 31.12.2018. 2.377.576

Tokovi gotovine (64.115)Efekti kursnih razlika (89.834)Ostale ne-gotovinske promene 16.726


Ostale ne-gotovinske promene u iznosu od RSD 16.726 odnose se na PVR za obaveze po osnovukamata na subordinirane obaveze u stranoj valuti.

31.12.2019.Primljeni krediti posredstvom NBS preko programaApeks Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Evropska investiciona banka - 2.250.461 2.250.461Obaveze po osnovu kamata i naknada 1.269 - 1.269UKUPNO 1.269 2.250.461 2.251.730



44

26. SUBORDINIRANE OBAVEZE (nastavak)

U hiljadama dinara Subordinirane obaveze


Tokovi gotovine (80.434)Efekti kursnih razlika (99.658)Ostale ne-gotovinske promene 13.683


Ostale ne-gotovinske promene u iznosu od RSD 13.693 odnose se na PVR za obaveze po osnovukamata na subordinirane obaveze u stranoj valuti.

27. REZERVISANJA31.12.2019. 31.12.2018.

Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama 39.831 19.567Rezervisanja za sudske sporove 63.531 93.924Ostala rezervisanja 8.343 8.517Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 57.635 48.589

Ukupno rezervisanja 169.340 170.597



45

27. REZERVISANJA (nastavak)

Promene na rezervisanjima bile su sledeće:

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 31.12.2019. 31.12.2018.

Stanje na kraju prethodne godine 19.567 5.711Stanje na 01.01.2018. (efekat prve primene MSFI 9) - 4.439Nova rezervisanja (Napomena 9) 46.227 40.379Ukidanje rezervisanja (Napomena 9) (25.881) (30.951)Neto kursne razlike (82) (11)

Stanje na dan 39.831 19.567

Rezervisanja za sudske sporove 31.12.2019. 31.12.2018.

Stanje na početku godine 93.924 49.479Nova rezervisanja (Napomena 14) 22.850 67.551Ukidanje rezervisanja (Napomena 13) (18.424) (2.327)Korišćenje rezervisanja- plaćanja (34.819) (20.779)


Ostala rezervisanja 31.12.2019. 31.12.2018.

Stanje na početku godine 8.517 8.560Korišćenje rezervisanja – plaćanja (174) (43)


Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 31.12.2019. 31.12.2018.

Stanje na početku godine 48.589 34.782Nova rezervisanja (Napomena 11) 4.856 3.666Korišćenje rezervisanja – plaćanja (301) (1.168)Aktuarski gubici/dobici 4.441 11.309Ostalo 50 -


Pretpostavke koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnineza odlazak u penziju:

· podaci o zaposlenima,· ukupan radni staž na dan 31.05.2018. i 31.05.2019. godine,· godina rođenja i pol,· broj godina do starosne odnosno pune penzije,· tablice mortaliteta za Republiku Srbiju 2010-2012,· kamatna stopa na dan 31.12.2018. – 4,6%· kamatna stopa na dan 31.12.2019. - 4,5%,· prosečna bruto zarada u Republici Srbiji u periodu januar-maj 2019. godine i· pretpostavljeni rast zarada od 3,7% godišnje tokom celog perioda za koji se rezervišu sredstva



46

27. REZERVISANJA (nastavak)

Promene na rezervisanjima za otpremnine prikazane su u tabeli u nastavku:Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2018. 48.589Troškovi uslugaa. Troškovi tekućeg rada 2.682b. Troškovi minulog rada -c. Trošak kamate 2.224d. Plaćanja (301)Aktuarski dobici/ gubitci proizašli iz:a. promena u demografskim pretpostavkama -b. promena u finansijskim pretpostavkama 8.261c. promena u iskustvenim pretpostavkama (3.820)

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2019. 57.635

28. OSTALE OBAVEZE31.12.2019. 31.12.2018.

Obaveze prema dobavljačima 136.151 103.170Obaveze za neto zarade i naknade zarada 178.583 172.213Obaveze za poreze 6.175 11.465Obaveze u obračunu 46.032 40.649Primljeni avansi 9.697 10.923Ostale obaveze 52.783 53.213Prelazni računi 25.196 22.899Obaveze po osnovu zakupa po MSFI 16 (Napomena 30) 1.208.693 -

Pasivna vremenska razgraničenja:Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 78.661 73.122Razgraničeni prihodi kamata 162.261 210.881Razgraničeni ostali prihodi 48.378 42.332Ostala pasivna vremenska razgraničenja 3.051 6.124

Ukupno ostale obaveze 1.955.661 746.991

29. KAPITAL

31.12.2019. 31.12.2018.

Akcijiski kapital – obične akcije 10.191.260 10.191.260

Kapital 10.191.260 10.191.260

Rezerve 6.879 11.219Dobitak prethodnih godina 1.052.182 423.417Dobitak tekuće godine 1.129.014 752.946Ukupno kapital 12.379.335 11.378.842

a) Akcijski kapitalAkcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija.

Upisani i uplaćeni kapital Banke na dan 31. decembra 2019. godine iznosi 7.839.431 običnih akcijanominalne vrednosti RSD 1.300 po akcijii odnosno RSD 10.191.260 hiljada (2018.: 7.839.431 običnihakcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji odnosno RSD 10.191.260 hiljada).Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan31. decembra 2019. godine je sledeća:

Broj običnihakcija Učešće

Credit Agricole S.A. 7.839.431 100.00%



47

29. KAPITAL (nastavak)

b) Rezerve

Rezerve u iznosu od RSD 6.879 hiljada na dan 31. decembra 2019. godine (2018.: RSD 11.219 hiljada)se sastoje od aktuarskog dobitka nastalog na osnovu efekata promena u demografskim, finansijskim iiskustvenim pretpostavkama koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze poosnovu otpremnine za odlazak u penziju (Napomena 26) kao i od revalorizacionih rezervi po osnovupromene vrednosti nematerijalne imovine i osnovnih sredstava.

30. LIZING U SKLADU SA MSFI 16

Banka je sklopila ugovore o zakupu poslovnog prostora, automobila i opreme koje koristi zaposlovanje. Ugovori o zakupu poslovnog prostora i opreme su zaključeni na perode od 5 do 10 godina,dok su ugovori o zakupu automobila sklopljeni na period do 5 godina.

Banka takođe ima ugovore o zakupu koji su zaključeni na period kraći od godinu dana i ugovore ozakupu opreme male vrednosti. Banka koristi opciju izuzeća kratkoročnih zakupa i zakupa malevrednosti.

Imovina sa pravom korišćenja i promene tokom perioda su prikazane u tabeli u nastavku:

Poslovniprostor Automobili Oprema Ukupno

Nabavna vrednostEfekat prve primene MSFI16 -stanje na 01.01.2019 1.193.431 41.504 50.914 1.285.849

Nove nabavke 69.975 1.180 106.053 177.208Otuđenja (41.804) - (36.540) (78.344)

Stanje na 31.12.2019. godine 1.221.602 42.684 120.427 1.384.713Ispravka vrednostiStanje na 1.1.2019. godine - - - -

Amortizacija ze period 176.069 20.786 20.541 217.396Otudjenja (36.339) - (5.822) (42.161)

Stanje na 31.12.2019. godine 139.730 20.786 14.719 175.235

Neotpisana vrednostNa dan 31.12.2019. godine 1.081.872 21.898 105.708 1.209.478



48

30. LIZING U SKLADU SA MSFI 16 (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje stanje lizing obaveza i njihovo kretanje tokom perioda:

Na dan 01. januara 2019. godine - efekat prve primene MSFI 16 1.285.849

Nabavke 188.892Kamata (Napomena 6) 10.245Otuđenje (47.531)Plaćanja (223.971)Neto kursne razlike (4.791)

Na dan 31. decembra 2019. 1.208.693

Ročna struktura lizing obaveza na dan 31.12.2019. godine data je u nastavku:

Dospeće:-do jedne godine 9.715-do dve godine 62.115-do tri godine 44.803-do četiri godine 270.918-do pet godina 109.815-preko pet godina 711.327Stanje na dan 31. decembra 2019. 1.208.693

U nastavku su iznosi prepoznati u bilansu uspeha Banke:

2019.Troškovi amortizacije imovine sa pravom korišćenja (Napomena 12) 217.396Troškovi kamata po osnovi lizing obaveza (Napomena 6) 10.245Troškovi poreza povezani sa zakupom po osnovu MSFI 16 (Napomena 14) 41.159Troškovi vezani za kratkoročne zakupe i zakupe male vrednosti(Napomena 14) 15.212

Ukupan iznos na dan 31. decembra 284.012

31. VANBILANSNE POZICIJE

Vanbilansna aktiva, odnosno pasiva Banke na dan 31.12.2019. godine iznosi RSD 179.969.975 hiljadai sastoji se od poslova u ime i za račun trećih lica, garancija i ostalih preuzetih budućih obaveza,derivata namenjenih zaštiti od rizika, kao i od ostalih vanbilansnih stavki koje se ne klasifikuju i neulaze u portfolio (u iznosu od RSD 138.342.331 hiljada).



49

31. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak)

31.12.2019. 31.12.2018.

Poslovi u ime i za račun trećih lica 468.031 481.885Garancije i ostale preuzete buduće obaveze 41.029.500 32.419.833Ispravka vrednosti garancija i ostalih preuzetih budućih obaveza (39.831) (19.567)

Stanje na dan 31. decembra 41.457.700 32.882.151

a) Poslovi u ime za račun trećih lica31.12.2019. 31.12.2018.

Kratkoročna potraživanja 7.343 7.293Dugoročna potraživanja 460.688 474.592

Stanje na dan 31. decembra 468.031 481.885

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica najvećim delom se sastoje od:

24 primljenih sredstava od Nacionalne korporacije za obezbeđenje stambenih kredita u iznosu odRSD 465.798 hiljada (2018.: 479.740 RSD hiljada);

25 kratkoročnih i dugoročnih kredita odobrenih iz sredstava primljenih od Fonda za razvojpoljoprivrede u iznosu od RSD 843 hiljada (2018.: RSD 891 hiljada);

26 kao i iznosa od RSD 1.390 hiljada (2018.: RSD 1.254 hiljada) koji se odnosi na prijem menica.

b) Garancije i ostale preuzete buduće obaveze31.12.2019. 31.12.2018.

GarancijePlative garancije 2.788.482 3.026.537Činidbene garancije 10.775.699 8.657.989Ispravka vrednosti (34.821) (14.386)

Ukupno plative i činidbene garancije 13.529.361 11.670.140

Nepokriveni akreditivi i dati avali 1.120.526 1.072.833Ispravka vrednosti (685) (9)

Ukupno nepokriveni akreditivi i dati avali 1.119.841 1.072.824

Neiskorišćene preuzete obaveze 26.344.793 19.662.474Ispravka vrednosti (4.326) (5.172)

Ukupno neiskorišćene preuzete obaveze 26.340.467 19.657.302

Ostalo 130.112 281.561

Stanje na dan 31. decembra 41.119.781 32.681.827



50

31. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak)

Neiskorišćene preuzete obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogujednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenskeokvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksnedatume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći prepovlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoreni iznos ne predstavlja neophodno budućegotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenihodobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnihpreuzetih obaveza.

32. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA

U skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu Banka je obavila usaglašavanja potraživanja slanjemizvoda otvorenih stavki svim svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2019. godine.

Ukupan iznos overenih IOS-a kojima su potvrđena potraživanja Banke iznosi RSD 31.410.310 hiljada,čime je postignut procenat usaglašenosti od 61%.

Na osnovu razmenjenih IOS obrazaca sa klijentima ostala su neusaglašena sledeća potraživanja iobaveze:

Ukupan iznos nerešenih IOS-a iznosi RSD 373.745 hiljada.

Osnovni razlog nerešenih IOS-a je zbog netačne adrese,zatim zbog jednog dela poslatih IOS-a koji subili overeni na mestu „osporeno“ bez navođenja komentara razloga osporavanja; nepotpisanih IOSobrazaca za potraživanje pri čemu Banka smatra da iznos nerešenih IOS-a u navedenom iznosu nijeod materijalnog značaja.



51

33. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

Efekti transakcija sa povezanim licima

Banka ulazi u poslovne odnose sa matičnom bankom Credit Agricole S.A Pariz i sa ostalim članicama Credit Agricole Grupe. Sledeće tabele prikazuju stanjapotraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode po osnovu poslovnih odnosa sa povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

2019. Credit AgricoleS.A. Paris

CA CIBParis

CA CIBSweden

CA CIBLondon

CAFranche-

Comte

CARomania

CA Cards &Payments Progica Lesica

CA Leasingd.o.o.

Beograd

CA ItaliaSpA ex

Cariparma

CreditLyonnais

CAGIP - exSilca

CA CIBRussia

CAUkraine

Hartije od vrednosti - 3.050 - - - - - - - - - - - - -Krediti i potraživanja 3.535.690 0 - - - - - - - 54 - - - - -Investicije u zavisna društva 0 0 - - - - - - - 178.667 - - - - -Nematerijalna imovina 0 0 - - - - - 407 8.436 - - - - - -Ostala sredstva 2.105 235 - - - - - - - 2.332 172 844 - - -Ukupno aktiva 3.537.795 3.285 - - - - - 407 8.436 181.053 172 844 - - -Depoziti i ostale obavezeSubordinirane obaveze 16.335.819 97 - 31.860 - - - - - 347.228 - - - - -Rezervisanja 2.368.583 - - - - - - - - - - - - - -Ostale obaveze - - - - - - - - - 1 - - - 3 -Ukupna pasiva 67.773 3.692 - - - - 801 415 - 37 - - 11.100 - -

18.772.175 3.789 - 31.860 - - 801 415 - 347.266 - - 11.100 3 -Prihod od kamataPrihod od naknada 34.661 - - - - - - - - 596 - - - - -Neto prihod od kursnih razlika 11.424 27.405 934 341 580 53 - - - 8.524 - - - 48 -Neto prihod po osnovu umanjenjaobezvređenja finansijskih sredstavakoja se ne vrednuju po fer vrednostikroz bilans uspeha 270.451 30.634 - - - - 5 13 6 552 - 1 27 - -Ostali poslovni prihodi 12 - - - - - - - - 127 - - - - -Ostali prihodi - - - - - - - - - 69.047 - - - - -Ukupni prihodi 6.818 - - - - - - 283 - - - 826 - - -

323.366 58.039 934 341 580 53 5 296 6 78.846 - 827 27 48 -Rashodi kamata

Rashodi od naknada 199.805 - - - - - - - - 7.065 - - - - -Neto rashod od kursnih razlika 144.626 24.640 - - - - - - - - - - - -Neto rashod po osnovu obezvređenjafinansijskih sredstava koja se nevrednuju po fer vrednosti kroz bilansuspeha 196.699 29.827 - - - - 3 5 3 644 - 13 6 - 1Troškovi zarada, naknada zarada iostali lični rashodi 20 - - - - - - - - 100 - - - 3 -Ostali rashodi 3.363 - - - - - - - - - - - - - -

Ukupni rashodi 75.649 - - - - - 4.524 5.886 9.463 - - 0 20105- - -Depoziti i ostale obaveze 620.162 54.467 - - - - 4.527 5.891 9.466 7.809 - 13 20111 3 1



52

33. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Efekti transakcija sa povezanim licima

2018. Credit AgricoleS.A. Paris

CA CARDS &PAYMENTS

CA CIBSweden

CA CIBRomania

CA CIBLondon

CA CIBParis

CAFranche -

Comte

CALeasing Lesica Progica Silca

Krediti i potraživanja 2.043.657 - - - - - - 100.493 - - -

Investicije u zavisna društva - - - - - - - 128.667 - - -

- - - - - - - - 11.770 407 -

Ostala sredstva 1.991 - - - - 904 - 3.759 - - -

Ukupna aktiva 2.045.648 - - - - 904 - 232.919 11.770 407 -

Depoziti i ostale obaveze 15.778.800 - - - 616 - - 193.359 - - -

Subordinirane obaveze 2.377.576 - - - - - - - - - -

Ostale obaveze 58.752 744 - - - 24 - 36 953 - -

Ukupna pasiva 18.215.128 744 - - 616 24 - 193.395 953 - -

Prihod od kamata 38.081 - - - - - - 189 - - -

Prihod od naknada 10.821 - 741 111 1.212 44.620 571 9.407 - - -

Ostali prihodi 15 - - - - - - 57.458 - - -

Neto pozitivne kursne razlike 67.962 6 - - - 1.415 - 20 - 1 -

Ukupni prihodi 116.879 6 741 111 1.212 46.035 571 67.074 - 1 -

Rashod kamata 187.276 - - - - - - 3.325 - - -

Rashod naknada 108.810 - 63 - - 46.862 - - - - -

Ostali rashodi 98.139 4.643 - - - - - 42 2.819 2.580 6.468

Neto negativne kursne razlike - - - - - - - - - - 5

Ukupni rashodi 394.225 4.643 63 - - 46.862 - 3.367 2.819 2.580 6.473



53

33. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem

Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljemi sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja koji su bazirani na uobičajenim tržišnimuslovima. Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli:

Stanje na dan31. decembra

2019.


2018.Plasmani i potraživanja 41.539 55.829

Depoziti 197.910 174.133

Naknade članovima Upravnog i Izvršnog odbora. iskazane u bruto iznosu, u toku 2018. godine i 2017.godine, prikazane su u sledećoj tabeli:


2019.


2018.Zarade članova Izvršnog Odbora 144.984 145.006Naknade članovima Upravnog Odbora 4.105 5.710Obračunata druga primanja 29.975 27.663

Ukupno 179.064 178.379

34. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

34.1. Uvod

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesaneprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugihkontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Banke.Banka je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku,deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizikkoncentracije), riziku trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla. Nezavisni proces upravljanja rizikom neuključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene u okruženju, tehnologiji i industriji. Banka prati overizike kroz proces strateškog planiranja.

Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Banka jeuspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i zaodobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Banci.



54

34. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

34.1. Uvod (nastavak)

DivIzija za upravljanje rizicima i trajne kontrole

Divizija za upravljanje rizicima je odgovorna za implementiranje i održavanje procedura vezanih zarizike, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Kreditni odbor

Kreditni odbor odlučuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrđenim aktima banke i obavlja drugeposlove utvrđene aktima banke.

Sektori kontrole kreditnog rizika, trajne kontrole,risk analize i tržišnih rizika

odgovorni su za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim u Banci. Svakaposlovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću za nezavisnu kontrolurizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika koji proističe izuvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ove organizacione jedinice takođe obezbeđujukompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama Banke kao isveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnostBanke.

Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Banci se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije,koja ispituje adekvatnost procedura kao i usaglašenost Banke sa usvojenim procedurama. Internarevizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke i izveštava Odbor za reviziju o svojimnalazima i preporukama.

a) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja

Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati unormalnim okolnostima i neočekivane gubitke koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanuna statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka,prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Banka takođe koristi metod najgorihscenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji malaverovatnoća da se dogode.

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavajuposlovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati.Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnuizloženost svim tipovima rizika i aktivnostima.

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali,analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru,Izvršnom odborou, Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštajisadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenjetržišnog rizika, racia likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Banke kvartalno ocenjujeadekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežanizveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicimakojima je Banka izložena. Za svaki nivo u Banci sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima,kako bi se obezbedilo da sve poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurniminformacijama. Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovimaIzvršnog odbora Banke o iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i drugeznačajne informacije.



55


34.1. Uvod (nastavak)

b) Prekomerna koncentracija rizika

Koncentracija rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istomgeografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanjenjihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostimakoje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Banke na promenekoje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje.

Kako bi se izbegla prekomerna koncentracija rizika, politike i procedure Banke sadrže specifičnesmernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolija. Shodno tome, Banka kontroliše i upravljaidentifikovanim koncentracijama kreditnog rizika.

34.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Banke neće biti potpuno naplaćena poduslovima pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da izmirisvoje obaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko licekoje ima bilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Banci. Jednim dužnikom smatraju se sva povezanalica u smislu člana 2. Zakona o bankama.

Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka oplasmanima Banke;

2) Banka utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikompodrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Banka prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnompolitikom Banke;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenihugovora isključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Banke utvrđena je u skladu sanjihovom kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni odstrane Banke. Ovi kriterijumi, osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni sui sa standardima i kriterijumima Credit Agricole Grupe. Metodologija kreditne procene dužnika sezasniva na analizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjihi budućih planova i očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstavaobezbeđenja; 5) nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvalitetamenadžmenta klijenta, konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); 6) kvalitetu i broju jemacaplataca koji garantuju vraćanje kredita, itd. i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva zaodobravanje kredita, a kasnije i prilikom praćenja i vraćanja kredita.

Svi jemci-platci po svakom potraživanju Banke, prolaze isti proces procene kreditne sposobnosti, kaoi osnovni dužnik.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne Banke Srbije, u Banci je u januaru 2017. godineoformljen Sektor za upravljanje rizičnim plasmanima u okviru koga se nalaze organizacione jedinicezadužene za kontakt sa klijentima i zaštitu od kreditnog rizika. Ovaj Sektor sprovodi i postupakprinudne naplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta u skladu sa ugovorenim rokovima idostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne radnje u cilju naplate.



56


34.2. Kreditni rizik (nastavak)

Rizici po potencijalnim obavezama srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnuobavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnimkreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Banke određenoj grupi dužnikaili pojedinačnom dužniku. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj komitenatapripada istoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike,izloženi su istim faktorima koji utiču na prihode i rashode komitenata što može biti od uticaja naizmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugimokolnostima koje ih jednako pogađaju. Da bi se i ostvario i održao sigurniji kreditni porfolio i da bi seminimizirao rizik koncentracije, ustanovljavaju se mere bezbednosti definisanjem maksimalnog nivoaizloženosti i kreditnih limita kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12,123/12, 23/13, 43/13, 92/13, 33/15 , 61/15, 61/2016, 103/2016, 119/2017, 76/2018, 57/2019 i88/2019) velika izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica predstavljaizloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala.



57



Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost Banke kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženjakredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

31.12.2019.

Klasefinansijskihsredstava

Maximalnaizlozenost

Od čega:stage 1

Od čega:stage 2

Od čega: stage 3Stanje

bezstage

Ispravkavrednosti

Od čega:ispravkevrednostistage 1


Od čega: ispravke vrednosti stage 3Ispravka

bezstage

NetoUkupnostage 3

od čega:Stage 3

(Individulani)

od čega:Stage 3

(Kolektivni)

Ukupnoispravkevrednostistage 3

Ispravkastage 3

(Individualni)

Ispravkastage 3

(Kolektivni)

Sredstva kodcentralnebanke 14.664.693 14.664.693 - - - - - 463 463 - - - - - 14.664.230

Hartije odvrednosti 3.050 - - - - - 3.050 - - - - - - - 3.050

Krediti ipotrazivanjaod banaka idrugihfinansijskihorganizacija 7.689.476 7.689.469 5 2 - 2 - 267 266 - 1 - 1 - 7.689.209

Krediti ipotraživanjaod komitenata 91.520.502 85.449.642 3.238.975 2.831.885 2.217.023 614.863 - 1.614.567 225.381 129.638 1.259.548 1.055.414 204.135 - 89.905.935

-od toga:Javni sektor 2.509.471 2.447.749 588 61.134 61.113 21 - 59.348 2.474 9 56.865 56.854 12 - 2.450.123

-od toga:Privreda 29.097.442 27.681.666 269.746 1.146.030 1.129.063 16.967 - 598.899 67.166 2.862 528.871 520.628 8.243 - 28.498.543

-od toga:Stanovništvo 58.733.198 54.954.384 2.951.317 827.497 233.066 594.432 - 515.979 153.961 126.565 235.453 41.423 194.030 - 58.217.219



58

-od toga:Drugikomitenti 1.180.391 365.843 17.324 797.224 793.781 3.443 - 440.341 1.780 202 438.359 436.509 1.850 - 740.050

Potrazivanjapo osnovuderivatanamenjnenihzastiti odrizika 788 - - - - - 788 - - - - - - - 788

Investicije uzavisnadrustva 178.667 - - - - - 178.667 - - - - - - - 178.667

Ostalasredstva 341.253 41.829 10.524 5.973 2.119 3.854 282.927 4.455 17 85 4.353 2.039 2.314 - 336.798

Stanje na dan31. decembra 114.398.429 107.845.633 3.249.504 2.837.860 2.219.142 618.719 465.432 1.619.752 226.127 129.723 1.263.902 1.057.453 206.450 - 112.778.677

Pllative ičinidbenegarancije 13.564.181 13.451.742 39.988 72.451 72.451 - - 34.820 14.400 678 19.742 19.742 - - 13.529.361

Nepokriveniakreditivi 1.120.526 1.120.526 - - - - - 685 685 - - - - - 1.119.841

Neiskorišćenepreuzeteobaveze 26.344.793 26.067.164 259.426 18.203 16.538 1.665 - 4.326 3.806 431 89 - 89 - 26.340.467

Ostalo 130.112 - - - - - 130.112 - - - - - - - 130.112

Stanje na dan31. decembra 41.159.612 40.639.432 299.414 90.654 88.989 1.665 130.112 39.831 18.891 1.109 19.831 19.742 89 - 41.119.781

UKUPNO 155.558.041 148.485.065 3.548.918 2.928.514 2.308.131 620.384 595.544 1.659.583 245.018 130.832 1.283.733 1.077.195 206.539 - 153.898.458



59



Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost Banke kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženjakredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

31.12.2018.

Klasefinansijskihsredstava

Maximalnaizlozenost

Od čega:stage 1

Od čega:stage 2

Od čega: stage 3

Stanjebez

stageIspravkavrednosti



Od čega: ispravke vrednosti stage 3

Ispravkabez

stage NetoUkupnostage 3

od čega:Stage 3

(Individulani)

od čega:Stage 3

(Kolektivni)

Ukupnoispravkevrednostistage 3

Ispravkastage 3

(Individualni)

Ispravkastage 3

(Kolektivni)Sredstva kodcentralnebanke 14.600.236 14.600.236 - - - - - 648 648 - - - - - 14.599.588Hartije odvrednosti 6.124 - - - - - 6.124 - - - - - - - 6.124Krediti ipotrazivanjaod banaka idrugihfinansijskihorganizacija 4.792.174 4.792.173 - 1 - 1 - 145 145 - - - - - 4.792.029

Krediti ipotraživanjaod komitenata 76.416.045 70.384.559 2.998.191 3.033.295 2.476.372 556.923 - 1.737.972 209.548 88.509 1.439.915 1.235.565 204.350 - 74.678.073-od toga:Javni sektor 1.313.855 1.218.199 766 94.890 94.885 5 - 59.858 433 20 59.405 59.402 3 - 1.253.997-od toga:Privreda 23.155.659 21.580.976 436.203 1.138.480 1.125.647 12.833 - 574.406 65.819 611 507.976 499.573 8.403 - 22.581.253-od toga:Stanovništvo 50.814.404 47.428.369 2.560.997 825.038 283.195 541.843 - 488.305 142.867 87.877 257.561 63.590 193.971 - 50.326.099-od toga:Drugikomitenti 1.132.127 157.015 225 974.887 972.645 2.242 - 615.403 429 1 614.973 613.000 1.973 - 516.724Potrazivanjapo osnovuderivatanamenjnenihzastiti odrizika 1.661 - - - - - 1.661 - - - - - - - 1.661



60

Investicije uzavisnadrustva 128.667 - - - - - 128.667 - - - - - - - 128.667Ostalasredstva 318.035 27.448 4.465 5.631 2.020 3.611 280.491 4.229 19 61 4.149 2.020 2.129 - 313.806Stanje na dan31. decembra 96.262.942 89.804.416 3.002.656 3.038.927 2.478.392 560.535 416.943 1.742.994 210.360 88.570 1.444.064 1.237.585 206.479 - 94.519.948Pllative ičinidbenegarancije 11.684.526 11.584.829 38.973 60.724 60.414 310 - 14.386 425 1 13.960 13.960 - - 11.670.140Nepokriveniakreditivi 1.072.833 1.072.833 - - - - - 9 9 - - - - - 1.072.824Neiskorišćenepreuzeteobaveze 19.662.474 19.564.403 97.028 1.043 - 1.043 - 5.172 4.652 445 75 - 75 - 19.657.302

Ostalo 281.561 - - - - - 281.561 - - - - - - - 281.561Stanje na dan31. decembra 32.701.394 32.222.065 136.001 61.767 60.414 1.353 281.561 19.567 5.086 446 14.035 13.960 75 - 32.681.827

UKUPNO 128.964.336 122.026.481 3.138.657 3.100.694 2.538.806 561.888 698.504 1.762.561 215.446 89.016 1.458.099 1.251.545 206.554 - 127.201.775



61



Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak)

Maksmimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2019. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja može se analiziratikroz sledeća geografska područja, po klasama finansijskih sredstava.

Klase finansijskih sredstavaUkupno2019.

Srbija Ostalo

Beograd VojvodinaOstatakSrbije

EvropskaUnija

Ostataksveta

Sredstva kod centralne banke - 14.664.693 - - - 14.664.693Hartije od vrednosti - - - 3.050 - 3.050Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 56 4.005.771 1 3.461.025 222.623 7.689.476Krediti i potraživanja od komitenata 34.766.538 38.523.440 18.230.524 - - 91.520.502- od toga: Privreda 12.314.916 13.274.392 3.508.134 - - 29.097.442- od toga: Stanovništvo 19.293.600 25.049.454 14.390.144 - - 58.733.198- od toga: Javni sektor 2.447.115 13 62.343 - - 2.509.471- od toga: Drugi komitenti 710.907 199.581 269.903 - - 1.180.391Potraživanja po osnovu derivata namenjenih zaštiti odrizika - 788 - - - 788Investicije u zavisna društva 178.667 - - - - 178.667Ostala sredstva 23.382 300.449 13.157 4.168 97 341.253

Bilansna aktiva 34.968.643 57.495.141 18.243.682 3.468.243 222.720 114.398.429

Potencijalne i preuzete obaveze 25.029.736 10.408.614 4.328.505 1.258.642 134.115 41.159.612

od toga: plative i činidbene garancije 8.238.609 3.173.621 1.111.972 905.864 134.115 13.564.181od toga: nepokriveni akreditivi 727.463 37.798 2.487 352.778 - 1.120.526od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 16.063.664 7.067.083 3.214.046 - - 26.344.793od toga: Ostalo - 130.112 - - - 130.112Maksimalna izloženost kreditnom riziku na dan 31.decembra 2019. 59.998.379 67.903.755 22.572.187 4.726.885 356.835 155.558.041



62


Kategorije bilansne aktive i vanbilansnih stavki kod kojih je Banka maksimalno izložena kreditnom riziku na dan 31. decembra 2018. godine prikazane su unarednoj tabeli.

Klase finansijskih sredstavaUkupno2018.

Srbija Ostalo

Beograd VojvodinaOstatakSrbije

EvropskaUnija

Ostataksveta

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 - - - - 14.600.236Hartije od vrednosti - 6.124 - - - 6.124Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 100.521 2.506.217 1 1.911.768 273.667 4.792.174Krediti i potraživanja od komitenata 29.819.253 31.635.295 14.961.497 - - 76.416.045- od toga: Privreda 10.645.517 9.816.659 2,693.483 - - 23.155.659- od toga: Stanovništvo 17.291.712 21.618.362 11.904.330 - - 50.814.404- od toga: Javni sektor 1.217.772 - 96.083 - - 1.313.855- od toga: Drugi komitenti 664.252 200.274 267.601 - - 1.132.127Potraživanja po osnovu derivata namenjenih zaštiti odrizika 1.441 220 - 1.661Investicije u zavisna društva 128.667 - - - - 128.667Ostala sredstva 14.479 288.777 11.855 2.829 - 318.035

Bilansna aktiva 44.664.597 34.436.633 14.973.353 1.914.597 273.762 96.262.942

Potencijalne i preuzete obaveze 18.539.902 8.765.348 3.852.810 1.543.334 - 32.701.394

od toga: plative i činidbene garancije 5.810.638 3.419.806 1.265.332 1.188.750 - 11.684.526od toga: nepokriveni akreditivi 672.415 39.222 6.612 354.584 - 1.072.833od toga: neiskorišćene preuzete obaveze 11.791.503 5.290.105 2.580.866 - - 19.662.474od toga: Ostalo 265.346 16.215 - 281.561Maksimalna izloženost kreditnom riziku na dan 31.decembra 2018. 63.204.499 43.201.981 18.826.163 3.457.931 273.762 128.964.336

UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)34.



63



Analiza finansijskih sredstava Banke za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembra 2019. godine, koje se klasifikuju po industrijskim sektorimapre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja prikazana je u sledećoj tabeli:

Klase finansijskihsredstava Finansije Stanovništvo

Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda

Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo Ukupno

Sredstva kodCentralne banke 14.664.693 - - - - - - - - - 14.664.693

Hartije od vrednosti 3.050 - - - - - - - - - 3.050

Krediti i potraživanjaod banaka i drugihfinansijskihinstitucija 7.689.476 - - - - - - - - - 7.689.476

Krediti i potraživanjaod komitenata - 56.940.131 11.398.553 9.293.668 870.751 4.309.507 1.851.234 4.528.140 212.134 2.116.384 91.520.502

od toga: Privreda - - 61.113 1 - 1 29.359 2.338.756 - 80.241 2.509.471

od toga:Stanovništvo - - 10.370.956 8.447.311 856.124 4.290.402 1.489.601 2.122.471 53.534 1.467.043 29.097.442

od toga: Javni sektor - 56.940.131 613.717 691.259 14.627 19.087 51.065 66.894 158.587 177.831 58.733.198

od toga: Drugikomitenti - - 352.767 155.097 - 17 281.209 19 13 391.269 1.180.391

Potraživanja poosnovu derivatanamenjenih zaštitiod rizika - - - 788 - - - - - - 788

Investicije u zavisnadruštva 178.667 - - - - - - - - - 178.667



64

Ostala sredstva 295.057 10.954 2.091 7.895 7.016 60 4.423 391 887 12.479 341.253

Bilansna aktiva 22.830.943 56.951.085 11.400.644 9.302.351 877.767 4.309.567 1.855.657 4.528.531 213.021 2.128.863 114.398.429

Potencijalne ipreuzete obaveze 1.698.045 2.174.071 8.221.479 12.058.970 219.051 1.228.802 7.982.957 4.514.826 60.807 3.000.604 41.159.612

od toga: plative ičinidbene garancije 1.042.960 14.988 1.898.212 3.155.381 160.405 109.575 4.131.766 1.729.104 10.090 1.311.700 13.564.181

od toga: nepokriveniakreditivi i avali 352.778 - 3.528 78.047 - - - 676.631 7.056 2.486 1.120.526

od toga:neiskorišćenepreuzete obaveze 302.307 2.159.083 6.255.214 8.759.955 58.646 1.119.227 3.851.191 2.109.091 43.661 1.686.418 26.344.793od toga: Ostalo - - 64.525 65.587 - - - - - - 130.112

Stanje na dan 24.528.988 59.125.156 19.622.123 21.361.321 1.096.818 5.538.369 9.838.614 9.043.357 273.828 5.129.467 155.558.041



65



Analiza finansijskih sredstava Banke za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembra 2018. godine. koje se klasifikuju po industrijskim sektorimapre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja je prikazana u sledećoj tabeli:

Klasefinansijskihsredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo UkupnoSredstva kodCentralnebanke 14.600.236 - - - - - - - - - 14.600.236Hartije odvrednosti 6.124 - - - - - - - - - 6.124Krediti ipotraživanja odbanaka i drugihfinansijskihinstitucija 4.792.174 - - - - - - - - - 4.792.174Krediti ipotraživanja odkomitenata - 49.397.398 9.587.016 6.944.547 747.102 3.895.075 1.080.838 3.120.293 202.396 1.441.380 76.416.045od toga:Privreda - - 8.567.472 6.164.266 747.101 3.878.475 763.729 1.942.868 59.658 1.032.090 23.155.659od toga:Stanovništvo - 49.397.398 398.273 625.217 1 16.599 33.937 46.597 142.736 153.646 50.814.404od toga: Javnisektor - - 94.886 - - - 7 1.130.819 - 88.143 1.313.855od toga: Drugikomitenti - - 526.385 155.064 - 1 283.165 9 2 167.501 1.132.127Potraživanja poosnovuderivatanamenjenihzaštiti od rizika - - - 220 - 1.441 - - 1.661Investicije uzavisna društva 128.667 - - - - - - - - - 128.667Ostala sredstva 289.347 9.243 2.062 3.011 2.465 48 546 58 1.124 10.131 318.035

Bilansna aktiva 19.816.548 49.406.641 9.589.078 6.947.778 749.567 3.895.123 1.082.825 3.120.351 203.520 1.451.511 96.262.942

Potencijalne ipreuzeteobaveze 1.669.617 1.901.128 5.287.171 11.381.962 124.726 695.210 4.138.741 4.459.504 55.639 2.987.696 32.701.394



66

od toga: plativei činidbenegarancije 1.191.661 11.445 1.666.383 3.531.806 54.330 73.244 1.681.565 1.757.128 6.449 1.710.515 11.684.526od toga:nepokriveniakreditivi i avali 354.585 - 6.612 229.463 - - 27.923 447.158 7.092 - 1.072.833od toga:neiskorišćenepreuzeteobaveze 123.371 1.889.683 3.591.408 7.604.478 70.396 621.966 2.186.675 2.255.218 42.098 1.277.181 19.662.474od toga: Ostalo - - 22.768 16.215 - - 242.578 - - - 281.561

Stanje na dan 21.486.165 51.307.769 14.876.249 18.329.740 874.293 4.590.333 5.221.566 7.579.855 259.159 4.439.207 128.964.336



67



Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta.

Osnovni tipovi kolaterala su sledeći:

· za komercijalne kredite: depoziti, garancije, hipoteke na nekretninama, zaloge na pokretnimstvarima i zaloge na potraživanjima, depoziti, jemstva drugih lica.

· za plasmane stanovništvu: depoziti, hipoteke na nepokretnostima, zaloge na pokretnimstvarima, a po stambenim kreditima i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranjestambenih kredita.

Rukovodstvo Banke je informisano o tržišnoj vrednosti sredstava obezbeđenja i traži dodatnasredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, uzima se u obzir tržišna vrednost sredstvaobezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.

Restruktuirani plasmani komitentima

Restrukturiranje plasmana komitentima podrazumeva: redefinisanje dužničko–poverilačkih odnosabanke i dužnika tj. odobravanje dodatnih ustupaka klijentu zbog pogoršanja njegovog finansijskogstanja koji ne bi bili odobreni da dužnik nije u poteškoćama, bez obzira na to da li je određeni iznospotraživanja dospeo, da li je to potraživanje obezvređeno i da li je za njega nastupio status neizmirenjaobaveza.

Restruktuiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Banka preduzima, a kojimase menjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraživanje prema komitentu inicijalno odobreno. Toobuhvata promenu ročnosti za vraćanje glavnice ili kamate, smanjenje kamatne stope, promenudatuma dospeća rata, promenu iznosa anuiteta, usvojen plan reorganizacije, kao i druge promenekojima se olakšava položaj dužnika u odnosu na uslove koji bi bili u trenutku promene uslova odobrenidrugom dužniku sa istim ili sličnim nivoom rizika.

Bez obzira da li je komitent fizičko lice, preduzetnik, poljoprivrednik ili pravno lice u slučaju predonošenja odluke o restruktuiranju neophodna je poseta komitentu uz izradu izveštaja o finansijskommonitoringu njegovog poslovanja ili prihoda.

Svako restruktuiranje potraživanja mora da sadrži mišljenje Odeljenja kreditnog rizika, konačnavalidacija je u skaladu sa važećim sistemom ovlašćenja.

Restrukturiranje potraživanja se radi uz primenu odgovarajućih mera restrukturiranja kojepodrazumevaju promenu originalno ugovorenih uslova i načina otplate potraživanja pri čemu su noviuslovi i način otplate prilagođeni novonastalom risk profilu klijenta. Prilikom analize fajla se procenjujeda li je restrukturiranje plasmana prema dužniku ekonomski održivo i opravdano i za dužnika i za bankušto podrazumeva detaljnu analizu razloga koji su doveli do finansijskih poteškoća dužnika, projekcijubudućih novčanih tokova, a u skladu sa internim procedurama za odobravanje plasmana komitentimaBanke.



68



U tabelama ispod su prezentovana ukupna restrukturirana potraživanja Banke na dan 31. decembra 2019. godine i na dan 31. decembra 2018. godine, kaoi tržišne vrednosti sredstava obezbeđenja do nivoa potraživanja koji služe kao sredstvo obezbeđenja tih plasmana.

Podaci o restruktuiranim potraživanjima prikazuju takođe njihovo kretanje u periodu od godinu dana kao i strukturu prema merama restruktuiranja.

Sledeća tabela predstavlja podatke o restruktuiranim potraživanjima na dan 31. decembra 2019. godine.

Klase finansijskih sredstava

Brutovrednostukupnihpotrazivanja

Akumuliraneispravkevrednostiukupnihpotrazivanja

Bruto vrednostrestruktuiranihpotrazivanja

Od toga:S3

Od toga:S1 i S2

Akumuliraneispravkevrednostirestruktuiranihpotrazivanja

% restruktuiranihpotrazivanja

Vrednostsredstavaobezbedjenjarestruktuiranihpotrazivanja

Sredstva kod centralne banke 14.664.693 463 - - - - - -Hartije od vrednosti 3.050 - - - - - - -Krediti i potrazivanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 7.689.476 267 - - - - - -Krediti i potraživanja od komitenata 91.520.502 1.614.567 682.477 530.698 151.779 341.411 0,75% 527.681-od toga: Javni sektor 2.509.471 59.348 61.113 61.113 0 56.854 2,46% 55.055-od toga: Privreda 29.097.442 598.899 279.366 268.979 10.387 149.944 0,96% 247.265-od toga: Stanovništvo 58.733.198 515.979 190.392 49.000 141.392 7.154 0,32% 163.065-od toga: Drugi komitenti 1.180.391 440.341 151.606 151.606 0 127.459 12,84% 62.296Potrazivanja po osnovu derivata namenjnenihzastiti od rizika 788 - - - - - - -Investicije u zavisna drustva 178.667 - - - - - - -Ostala sredstva 341.253 4.455 40 40 - 40 0,01% 30

Bilansna aktiva 114.398.429 1.619.752 682.517 530.738 151.779 341.451 0,60% 527.711Plative i činidbene garancije 13.564.181 34.820 - - - - - -Nepokriveni akreditivi 1.120.526 685 - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 26.344.793 4.326 - - - - - -Ostalo 130.112 - - - - - - -

Potencijalne i preuzete obaveze 41.159.612 39.831 - - - - - -

Stanje na dan 31. decembra 2019. godine 155.558.041 1.659.583 682.517 530.738 151.779 341.451 0,44% 527.711



69



Sledeća tabela predstavlja podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja na dan 31. decembra 2019.


Brutovrednost napocetkugodine

Potrazivanja koja surestruktuirana u tokugodine

Potrazivanja koja su utoku godine prestala dase smatrajurestruktuiranim

Uticajkursa

Drugepromene

Brutovrednost nakraju godine

Netovrednost nakraju godine

Krediti i potraživanja od komitenata 1.196.660 90.457 (523.784) (4.356) (76.501) 682.477 341.066-od toga: Javni sector 95.645 - (760) (1.050) (32.723) 61.113 4.259-od toga: Privreda 628.124 - (319.756) (2.438) (26.565) 279.366 129.422-od toga: Stanovništvo 142.124 90.457 (25.776) (538) (15.875) 190.392 183.238-od toga: Drugi komitenti 330.767 - (177.492) (330) (1.338) 151.606 24.147Ostala sredstva 70 - (5) - (25) 40 -Na dan 31. decembra : 1.196.730 90.457 (523.789) (4.356) (76.526) 682.517 341.066

Druge promene se najvećim delom odnose na smanjenje izloženosti restruktuiranih kredita po osnovu naplate potraživanja.

Sledeća tabela predstavlja podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja na dan 31. decembra 2019. godine :

Klase finansijskih sredstava Smanjenje kamatne stope Produzenje roka otplate Druge mere UkupnoKrediti i potraživanja od komitenata 341.707 321.591 19.179 682.477-od toga: Javni sector - 61.113 - 61.113-od toga: Privreda 193.586 85.780 - 279.366-od toga: Stanovništvo 64.729 116.318 9.345 190.392-od toga: Drugi komitenti 83.392 58.380 9.834 151.606Ostala sredstva 3 36 1 40Bilansna aktiva 341.710 321.627 19.180 682.517

U okviru drugih mera restruktuiranja promene se odnose na 2 potraživanja gde je urađeno produženje grace perioda i pomeranje rate kredita dugoročnogkredita u okviru istog konačnog roka otplate i bez promene kamatnih stopa.



70



Sledeća tabela predstavlja podatke o restruktuiranim potraživanjima na dan 31. decembra 2018. godine.


Brutovrednostukupnihpotrazivanja

Akumuliraneispravkevrednostiukupnihpotrazivanja

Bruto vrednostrestruktuiranihpotrazivanja

Od toga:S3

Od toga:S1 i S2

Akumuliraneispravkevrednostirestruktuiranihpotrazivanja

%restruktuiranihpotrazivanja

Vrednostsredstavaobezbedjenjarestruktuiranihpotrazivanja

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 648 - - - - - -Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - - -Krediti i potrazivanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 4.792.174 145 - - - - 0,00% -Krediti i potraživanja od komitenata 76.416.045 1.737.972 1.196.660 782.300 414.360 521.639 1,57% 871.699-od toga: Javni sektor 1.313.855 59.858 95.645 94.885 760 59.421 7,28% 94.885-od toga: Privreda 23.155.659 574.406 628.124 292.479 335.645 144.509 2,71% 602.910-od toga: Stanovništvo 50.814.404 488.305 142.124 64.169 77.955 12.258 0,28% 111.170-od toga: Drugi komitenti 1.132.127 615.403 330.767 330.767 - 305.451 29,22% 62.734Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 1.661 - - - - - - -Investicije u zavisna drustva 128.667 - - - - - - -Ostala sredstva 318.035 4.229 70 70 - 70 - 41

Bilansna aktiva 96.262.942 1.742.994 1.196.730 782.370 414.360 521.709 - 871.740Plative i činidbene garancije 11.684.526 14.386 - - - - 0,00% -Nepokriveni akreditivi 1.072.833 9 - - - - 0,00% -Neiskorišćene preuzete obaveze 19.662.474 5.172 - - - - 0,00% -Ostalo 281.561 - - - - - - -

Potencijalne i preuzete obaveze 32.701.394 19.567 - - - - - -

Stanje na dan 31. decembra 2018. godine 128.964.336 1.762.561 1.196.730 782.370 414.360 521.709 - 871.740



71



Sledeća tabele predstavlja podatke o promenama restrukturiranih potraživanja na dan 31. decembra 2018. godine


Brutovrednost napocetkugodine

Potrazivanja kojasu restruktuirana utoku godine

Potrazivanja koja su utoku godine prestala dase smatrajurestruktuiranim

Uticajkursa

Drugepromene

Brutovrednost nakraju godine

Netovrednost nakraju godine

Krediti i potraživanja od komitenata2.658.373 206.996 1.473.794 (6.622) (188.293) 1.196.660 675.022

-od toga: Javni sector 101.230 - - (237) (5.348) 95.645 36.224

-od toga: Privreda2.139.685 109.525 1.417.986 (6.119) (196.981) 628.124 483.615

-od toga: Stanovništvo 100.774 97.471 55.808 (151) (162) 142.124 129.866-od toga: Drugi komitenti 316.684 - - (115) 14.198 330.767 25.317Ostala sredstva 109 - 64 - 25 70 -

Na dan 31. decembra :2.658.482 206.996 1.473.858 (6.622) (188.268) 1.196.730 675.022

Sledeća tabela predstavlja podatke o strukturi restrukturanih potraživanja prema merama restruktuiranja na dan 31. decembra 2018.

Klase finansijskih sredstava Smanjenje kamatne stope Produzenje roka otplate Druge mere UkupnoKrediti i potraživanja od komitenata 457.055 718.988 20.617 1.196.660-od toga: Javni sector 760 94.885 - 95.645-od toga: Privreda 188.619 439.505 - 628.124-od toga: Stanovništvo 6.691 124.701 10.732 142.124-od toga: Drugi komitenti 260.985 59.897 9.885 330.767Ostala sredstva 27 41 2 70Bilansna aktiva 457.082 719.029 20.619 1.196.730

U okviru podataka o promenama restruktuiranih potraživanja u okviru drugih promena prikazane su promene za restruktuirane partije koje su nastale kaoposledica naplate odnosno pada izloženosti. Vezano za podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja, u okviru drugih merase nalazi produženje grace perioda u okviru iste ročnosti restruktuiranog potraživan



72



Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskihsredstava koje su izložene kreditnom riziku na dan 31. decembra 2019. godine. Prezentovani iznosi su u bruto iznosu bez umanjenja za ispravke vrednosti:

Ukupno 2019

Stage 1 Stage 2 Stage 3

Stanjebezstage

Klase finansijskih sredstavaVisok stepen

Standardnistepen

Sub-standardni

stepenVisokstepen

Standardni stepen

Sub-standardni

stepen

Sub-standardni

stepen

Dospelineobezvre

đeni

Sredstva kod centralne banke 14.664.693 - 14.664.693 - - - - - - -Hartije od vrednosti 3.050 - - - - - - - - 3.050Krediti i potrazivanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 7.689.476 3.683.703 4.005.765 - 1 5 - 2 - -Krediti i potraživanja od komitenata 91.520.502 77.303.514 8.146.129 - 15.757 2.142.527 1.080.690 2.510.994 320.891 --od toga: Javni sektor 2.509.471 2.339.634 108.115 - - 8 580 61.134 - --od toga: Privreda 29.097.442 19.938.030 7.743.636 - 389 74.450 194.907 1.146.030 - --od toga: Stanovništvo 58.733.198 54.750.105 204.280 - 15.357 2.050.756 885.203 746.495 81.002 --od toga: Drugi komitenti 1.180.391 275.745 90.098 - 11 17.313 - 557.335 239.889 -Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 788 - - - - - - - 788Investicije u zavisna drustva 178.667 - - - - - - - - 178.667Ostala sredstva 341.253 33.785 8.044 - 16 4.246 6.262 5.973 - 282.927Bilansna aktiva 114.398.429 81.021.002 26.824.631 - 15.774 2.146.778 1.086.952 2.516.969 320.891 465.432Plative i činidbene garancije 13.564.181 11.062.236 2.389.507 - - 14.444 25.544 61.868 10.582 -Nepokriveni akreditivi 1.120.526 419.015 701.511 - - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 26.344.793 20.784.733 5.282.431 - 2.376 66.523 190.527 1.447 16.756 -Ostalo 130.112 - - - - - - - - 130.112Potencijalne i preuzete obaveze 41.159.612 32.265.984 8.373.449 - 2.376 80.967 216.071 63.315 27.338 130.112Stanje na dan 31. decembra 155.558.041 113.286.986 35.198.080 - 18.150 2.227.745 1.303.023 2.580.284 348.229 595.544



73



Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskihsredstava koje su izložene kreditnom riziku na dan 31. decembar 2018. godine. Prezentovani iznosi su u bruto iznosu bez umanjenja za ispravke vrednosti:

Ukupno2018

Stage 1 Stage 2 Stage 3Stanjebez stage

Klase finansijskih sredstavaVisokstepen

Standardnistepen

Sub-standardni stepen

Visokstepen

Standardni stepen



Dospelineobezvređeni

Sredstva kod centralne banke 14.600.236 - 14.600.236 - - - - - - -Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - - - - 6.124Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 4.792.174 2.285.957 2.506.216 - - - - 1 - -

Krediti i potraživanja od komitenata 76.416.04562.917.23

8 7.467.322 - 49.683 1.887.174 1.061.332 2.752.288 281.008 --od toga: Javni sektor 1.313.855 1.131.290 86.908 - - 6 760 94.891 - -

-od toga: Privreda 23.155.65914.540.92

2 7.040.056 - 10.141 27.013 399.048 1.138.440 39 -

-od toga: Stanovništvo 50.814.40447.234.90

9 193.461 - 39.541 1.859.938 661.517 785.186 39.852 --od toga: Drugi komitenti 1.132.127 10.117 146.897 - 1 217 7 733.771 241.117 -Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 1.661 - - - - - - - - 1.661Investicije u zavisna drustva 128.667 - - - - - - - - 128.667Ostala sredstva 318.035 19.873 7.575 - 14 2.853 1.598 5.631 - 280.491

Bilansna aktiva 96.262.94265.223.06

8 24.581.349 - 49.697 1.890.027 1.062.930 2.757.920 281.008 416.943Plative i činidbene garancije 11.684.526 8.920.602 2.664.227 - - 7.563 31.410 49.798 10.926 -Nepokriveni akreditivi 1.072.833 661.861 410.972 - - - - - - -

Neiskorišćene preuzete obaveze 19.662.47415.802.05

1 3.762.352 - 3.856 50.644 42.528 923 120 -Ostalo 281.561 - - - - - - - - 281.561

Potencijalne i preuzete obaveze 32.701.39425.384.51

4 6.837.551 - 3.856 58.207 73.938 50.721 11.046 281.561

Stanje na dan 31. decembra128.964.33

690.607.58

2 31.418.900 - 53.553 1.948.234 1.136.868 2.808.641 292.054 698.504



74



U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i statistički ispravljeni na dan 31. decembra 2019. godine:

Statističke Individualne Bez stage-a

Klase finansijskih sredstava Ukupno Stage 1 Stage 2 Stage 3Ukupno

statističke Stage 3Stanje bez

StageSredstva kod centralne banke 14.664.693 14.664.693 - - 14.664.693 - -Hartije od Vrednosti 3.050 - - - - - 3.050Krediti i potrazivanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 7.689.476 7.689.469 5 2 7.689.476 - -Krediti i potraživanja od komitenata 91.520.502 85.449.641 3.238.975 614.863 89.303.479 2.217.023 -od toga : Javni sektor 2.509.471 2.447.749 588 21 2.448.358 61.113 -od toga : Privreda 29.097.442 27.681.666 269.746 16.967 27.968.379 1.129.063 -od toga : Stanovništvo 58.733.198 54.954.383 2.951.317 594.432 58.500.132 233.066 -od toga : Drugi komitenti 1.180.391 365.843 17.324 3.443 386.610 793.781 -Potraživanja po osnovu derivata namenjenih zaštiti odrizika 788 - - - - - 788Investicije u zavisna društva 178.667 - - - - - 178.667Ostala sredstva 341.253 41.829 10.524 3.854 56.207 2.119 282.927Bilansna aktiva 114.398.429 107.845.632 3.249.504 618.719 111.713.855 2.219.142 465.432Plative i činidbene garancije 13.564.181 13.451.742 39.988 - 13.491.730 72.451 -Nepokriveni akreditivi i avali 1.120.526 1.120.526 - - 1.120.526 - -Neiskorišćene obaveze 26.344.793 26.067.164 259.426 1.665 26.328.255 16.538 -Ostalo 130.112 - - - - - 130.112Potencijalne i preuzete obaveze 41.159.612 40.639.432 299.414 1.665 40.940.511 88.989 130.112Stanje na dan 31. decembra 2019. 155.558.041 148.485.064 3.548.918 620.384 152.654.366 2.308.131 595.544



75



U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i statistički ispravljeni na dan 31. decembra 2018. godine:

Statističke Individualne Bez stage-a

Klase finansijskih sredstava Ukupno Stage 1 Stage 2 Stage 3Ukupno

statističke Stage 3Stanje bez

StageSredstva kod centralne banke 14.600.236 14.600.236 - - 14.600.236 - -Hartije od vrednosti 6.124 - - - - - 6.124Krediti i potrazivanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 4.792.174 4.792.173 - 1 4.792.174 - -Krediti i potraživanja od komitenata 76.416.045 70.384.559 2.998.191 556.923 73.939.673 2.476.372 --od toga: Javni sektor 1.313.855 1.218.199 766 5 1.218.970 94.885 --od toga: Privreda 23.155.659 21.580.976 436.203 12.833 22.030.012 1.125.647 --od toga: Stanovništvo 50.814.404 47.428.369 2.560.997 541.843 50.531.209 283.195 --od toga: Drugi komitenti 1.132.127 157.015 225 2.242 159.482 972.645 -Potrazivanja po osnovu derivata namenjnenih zastiti odrizika 1.661 - - - - - 1.661Investicije u zavisna drustva 128.667 - - - - - 128.667Ostala sredstva 318.035 27.448 4.465 3.611 35.524 2.020 280.491Bilansna aktiva 96.262.942 89.804.416 3.002.656 560.535 93.367.607 2.478.392 416.943Plative i činidbene garancije 11.684.526 11.584.829 38.973 310 11.624.112 60.414 -Nepokriveni akreditivi 1.072.833 1.072.833 - - 1.072.833 - -Neiskorišćene preuzete obaveze 19.662.474 19.564.403 97.028 1.043 19.662.474 - -Ostalo 281.561 - - - - - 281.561Potencijalne i preuzete obaveze 32.701.394 32.222.065 136.001 1.353 32.359.419 60.414 281.561Stanje na dan 31. decembra 128.964.336 122.026.481 3.138.657 561.888 125.727.026 2.538.806 698.504



76



U sledećoj tabeli je dat prikaz promena nivoa obezvređenja u toku 2019. godine po bruto izloženostiza potraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanja kojanemaju nivo obezvređenja):

Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTALBruto stanje na dan 31.12.2018. 122.026.481 3.138.657 3.100.694 - 128.265.832Novoodobreni plasmani / povećanjeizloženosti / kursne razlike 83.722.837 1.015.552 311.503 - 85.049.892Zatvoreni plasmani / smanjenjeizloženosti / kursne razlike (56.375.577) (1.382.121) (483.520) - (58.241.218)Transfer u Stage 1 792.304 (783.355) (8.949) - -Transfer u Stage 2 (1.596.568) 1.683.631 (87.063) - -Transfer u Stage 3 (84.328) (121.870) 206.307 - 109Otpisi (83) (1.575) (110.458) - (112.116)Bruto stanje na dan 31.12.2019. 148.485.066 3.548.918 2.928.514 - 154.962.498

U sledećoj tabeli je dat prikaz promena nivoa obezvređenja u toku 2018. godine po bruto izloženostiza potraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanja kojanemaju nivo obezvređenja):

Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTALBruto stanje na dan 01.01.2018. 107.190.344 2.508.213 5.722.986 - 115.421.544Novoodobreni plasmani /povećanje izloženosti / kursnerazlike 63.880.429 834.845 324.918 - 65.040.191Zatvoreni plasmani / smanjenjeizloženosti / kursne razlike (48.017.390) (1.060.101) (1.720.943) - (50.798.435)Transfer u Stage 1 619.115 (610.364) (8.751) - -Transfer u Stage 2 (1.567.486) 1.598.810 (31.324) - -Transfer u Stage 3 (78.322) (126.301) 204.624 - -Otpisi (209) (6.445) (1.390.815) - (1.397.469)Bruto stanje na dan 31.12.2018. 122.026.481 3.138.657 3.100.694 - 128.265.832

U sledećoj tabeli je dat prikaz promena ispravki vrednosti po nivoima obezvređenja u toku 2019.godine za potraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanjakoja nemaju nivo obezvređenja):

Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTALIspravka vrednosti na dan 31.12.2018. 215.446 89.016 1.458.099 - 1.762.561Novoodobreni plasmani / povećanje izloženosti/ kursne razlike 176.156 60.295 132.039 - 368.490Zatvoreni plasmani / smanjenje izloženosti /kursne razlike (158.553) (19.949) (229.133) - (407.636)Transfer u Stage 1 16.007 (14.234) (1.774) - -Transfer u Stage 2 (3.795) 21.682 (17.887) - -Transfer u Stage 3 (241) (5.950) 6.299 - 108Otpisi (0) (30) (63.910) - (63.940)Ispravka vrednosti na dan 31.12.2019. 245.019 130.830 1.283.733 - 1.659.583

U sledećoj tabeli je dat prikaz promena ispravki vrednosti po nivoima obezvređenja u toku 2018.godine za potraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanjakoja nemaju nivo obezvređenja):



77



Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTALIspravka vrednosti na dan 01.01.2018. 219.707 93.990 3.504.414 - 3.818.111Novoodobreni plasmani / povećanjeizloženosti / kursne razlike 167.175 36.036 129.809 - 333.021Zatvoreni plasmani / smanjenje izloženosti/ kursne razlike (180.749) (35.842) (856.033) - (1.072.624)Tansfer u Stage 1 18.330 (15.885) (2.444) - -Tansfer u Stage 2 (8.546) 16.150 (7.605) - -Tansfer u Stage 3 (469) (5.370) 5.839 - -Otpisi (2) (63) (1.315.881) - (1.315.947)Ispravka vrednosti na dan 31.12.2018. 215.446 89.016 1.458.099 - 1.762.561

Kategorija nedospelih i neobezvređenih finansijskih sredstava koji su prezentovani u prethodnojtabeli prikazuje performing potraživanja bez kašnjenja po sledećim pozicijama:

· visokog stepena kvaliteta na dan 31.12.2018 i 31.12.2019. u ovu kategoriju su svrstanapotraživanja koji nemaju status Watch ili NPE, za korporativne klijente sa internim rejtingomocene od A+ do C-, a za retail klijente imaju najboji rejting po internoj IFRS 9 metodologiji zaispravke. Ovi klijenti se svrstavaju u stage 1 ili stage 2;

· standardnog stepena kvaliteta na dan 31.12.2018 i 31.12.2019 su svrstana potraživanja kojanemaju status watch ili NPE , za korporativne kliejnte sa internim rejtingom od D+ do E+, a zaretail klijente da nisu svrstani u najbolju kategoriju po internoj IFRS 9 metodologiji za ispravke.Ovi klijenti se svrstavaju u stage 1 ili stage 2;

· substandardnog stepena kvaliteta na dan 31.12.2018 i 31.12.2019. sa statusom watch ili NPEi ovi klijenti se svrstavaju u stage 2 ili stage 3;

Dospela neobezvređena finansijska sredstva sa 31.12.2018. i 31.12.2019. u ovu kategoriju susvrstana potraživanja sa statusom NPE i koja nalaze se u stage 3, a kod kojih je obračunata ispravkajednaka nuli.

Obezvređeni plasmani po MSFI 9 sa 31.12.2018. i sa 31.12.2019 su svi plasmani obezvredjeni iprikazani su po stage –vima 1,2 ili 3.

U tabelama ispod su prikazana potraživanja prema nivoima obezvređenja razvrstana po intervalimadocnje, u skladu sa internom metodologijom Banke za obračun ispravke vrednosti na dan 31.decembra 2019. godine:



78



Nivo obezvređenja 1 (Stage 1)

Klase finansijskih sredstava Nije u docnjiDocnja do30 dana

Od31-60

dana

Od61-90

dana

Preko90

dana UkupnoSredstva kod centralne banke 14.664.693 - - - - 14.664.693Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 7.689.469 - - - - 7.689.469Krediti i potraživanja od komitenata 83.936.796 1.512.846 - - - 85.449.642-od toga: Javni sektor 2.447.750 - - - - 2.447.750-od toga: Privreda 27.541.442 140.224 - - - 27.681.666-od toga: Stanovništvo 53.581.761 1.372.622 - - - 54.954.383-od toga: Drugi komitenti 365.843 - - - - 365.843Ostala sredstva 34.420 7.411 - - - 41.831Bilansna aktiva 106.325.378 1.520.257 - - - 107.845.635Plative i činidbene garancije 13.441.092 10.650 - - - 13.451.742Nepokriveni akreditivi 1.120.526 - - - - 1.120.526Neiskorišćene preuzete obaveze 26.059.929 7.235 - - - 26.067.164Potencijalne i preuzete obaveze 40.621.547 17.885 - - - 40.639.432Ukupno 146.946.925 1.538.142 - - - 148.485.067


Klase finansijskih sredstavaNije u docnji

Docnjado 30dana

Od 31-60 dana

Od 61-90

dana

Preko90

dana UkupnoKrediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 5 - - - - 5Krediti i potraživanja od komitenata 2.216.254 664.008 268.014 90.699 - 3.238.975-od toga: Javni sektor 588 - - - - 588-od toga: Privreda 196.227 67.597 212 5.710 - 269.746-od toga: Stanovništvo 2.002.115 596.411 267.802 84.989 - 2.951.317-od toga: Drugi komitenti 17.324 - - - - 17.324Ostala sredstva 9.848 213 335 127 - 10.523Bilansna aktiva 2.226.102 664.221 268.349 90.826 - 3.249.498Plative i činidbene garancije 39.988 - - - - 39.988Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 256.320 1.941 1.072 93 - 259.426Ostalo - - - - - -Potencijalne I preuzete obaveze 296.308 1.941 1.072 93 - 299.414Ukupno 2.522.410 666.162 269.421 90.919 - 3.548.912



79




Klase finansijskih sredstavaNije udocnji

Docnjado 30dana

Od 31-60

danaOd 61-90 dana

Preko 90dana Ukupno

Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 2 - - - - 2

Krediti i potraživanja od komitenata 113.639 178.581 21.597 101.719 2.416.3492.831.88

5-od toga: Javni sektor 10 - - - 61.123 61.133

-od toga: Privreda 35.868 90.847 421 74.183 944.7111.146.03

0-od toga: Stanovništvo 77.547 87.734 21.176 27.536 613.505 827.498-od toga: Drugi komitenti 214 - - - 797.010 797.224Ostala sredstva 1.445 23 84 24 4.396 5.972

Bilansna aktiva 115.086 178.604 21.681 101.743 2.420.7452.837.85

9Plative i činidbene garancije 60.127 - 12.324 - - 72.451Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 17.274 - - 61 868 18.203Ostalo - - - - - -Potencijalne I preuzete obaveze 77.401 - 12.324 61 868 90.654

Ukupno 192.487 178.604 34.005 101.804 2.421.6132.928.51

3

Bez stage – a

Klase finansijskih sredstava Nije u docnji

Docnjado 30dana

Od 31-60

dana

Od 61-90

danaPreko

90 dana UkupnoHartije od vrednosti 3.050 - - - - 3.050Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 788 - - - - 788Investicije u zavisna drustva 178.667 - - - - 178.667Ostala sredstva 282.927 - - - - 282.927Bilansna aktiva 465.432 - - - - 465.432Ostalo 130.112 - - - - 130.112Potencijalne I preuzete obaveze 130.112 - - - - 130.112Ukupno 595.544 - - - - 595.544



80



U tabelama ispod su prikazana potraživanja prema nivoima obezvređenja razvrstana po intervalimadocnje, u skladu sa internom metodologijom Banke za obračun ispravke vrednosti na dan 31.decembra 2018. godine:



Nije u docnjiDocnja do30 dana

Od31-60

dana

Od61-90

dana

Preko90

dana UkupnoSredstva kod centralne banke 14.600.236 -- -- -- -- 14.600.236Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 4.792.173 -- -- -- -- 4.792.173Krediti i potraživanja od komitenata 68.986.244 1.398.315 -- -- -- 70.384.559-od toga: Javni sektor 1.218.199 -- -- -- -- 1.218.199-od toga: Privreda 21.320.973 260.003 -- -- -- 21.580.976-od toga: Stanovništvo 46.290.057 1.138.312 -- -- -- 47.428.369-od toga: Drugi komitenti 157.015 -- -- -- -- 157.015Ostala sredstva 20.468 6.980 -- -- -- 27.448Bilansna aktiva 88.399.121 1.405.295 -- -- -- 89.804.416Plative i činidbene garancije 11.555.471 29.358 -- -- -- 11.584.829Nepokriveni akreditivi 1.072.833 -- -- -- -- 1.072.833Neiskorišćene preuzete obaveze 19.562.148 2.255 -- -- -- 19.564.403Potencijalne i preuzete obaveze 32.190.452 31.613 -- -- -- 32.222.065Ukupno 120.589.573 1.436.908 -- -- -- 122.026.481


Klase finansijskih sredstava Nije udocnji

Docnja do30 dana

Od 31-60 dana

Od 61-90

dana

Preko90

dana UkupnoKrediti i potraživanja od komitenata 2.127.414 538.327 233.346 99.104 - 2.998.191-od toga: Javni sektor 766 - - - - 766-od toga: Privreda 371.646 2.392 51.692 10.473 - 436.203-od toga: Stanovništvo 1.754.777 535.935 181.654 88.631 - 2.560.997-od toga: Drugi komitenti 225 - - - - 225Ostala sredstva 4.054 106 135 170 - 4.465Bilansna aktiva 2.131.468 538.433 233.481 99.274 - 3.002.656Plative i činidbene garancije 38.973 - - - - 38.973Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 90.286 1.695 5.047 - - 97.028Ostalo - - - - - -Potencijalne i preuzete obaveze 129.259 1.695 5.047 - - 136.001Ukupno 2.260.727 540.128 238.528 99.274 - 3.138.657



81




Klase finansijskih sredstavaNije udocnji

Docnjado 30dana

Od 31-60

dana

Od 61-90

danaPreko 90

dana UkupnoKrediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 1 - - - - 1Krediti i potraživanja od komitenata 325.586 32.222 24.105 41.038 2.610.344 3.033.295-od toga: Javni sektor 5 - - - 94.885 94.890-od toga: Privreda 199.343 39 199 13.290 925.609 1.138.480-od toga: Stanovništvo 126.148 32.183 23.484 27.748 615.475 825.038-od toga: Drugi komitenti 90 - 422 - 974.375 974.887Ostala sredstva 1.315 12 25 16 4.263 5.631Bilansna aktiva 326.902 32.234 24.130 41.054 2.614.607 3.038.927Plative i činidbene garancije 60.724 - - - - 60.724Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 832 - 112 - 99 1.043Ostalo - - - - - -Potencijalne I preuzete obaveze 61.556 - 112 - 99 61.767Ukupno 388.458 32.234 24.242 41.054 2.614.706 3.100.694

Bez stage – a

Klase finansijskih sredstava Nije udocnji

Docnja do30 dana

Od 31-60dana

Od 61-90dana

Preko90 dana Ukupno

Hartije od vrednosti 6.124 - - - - 6.124Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 1.661 - - - - 1.661Investicije u zavisna drustva 128.667 - - - - 128.667Ostala sredstva 280.491 - - - - 280.491Bilansna aktiva 416.943 - - - - 416.943Ostalo 281.561 - - - - 281.561Potencijalne I preuzete obaveze 281.561 - - - - 281.561Ukupno 698.504 - - - - 698.504

Procena obezvređenja plasmanaPrilikom određivanja postojanja objektivnog dokaza umanjenja vrednosti Banka koristi sledeću listupotencijalnih objektivnih dokaza obezvređenja koja je definisana Internim uputstvom za određivanjestatusa klijenata Banke:

· Interni rejting dužnika ukazuje na to da je dužnik u statusu neizmirenja obaveza· Dužnik kasni u izmirenju obaveza prema državi, drugim poveriocima, zaposlenima >60 dana

(ovaj objektivni dokaz umanjenja se prati putem blokade računa klijenta).· Evidentno je smanjenje poslovnih prihoda u prethodne dve godine ili u kraćem vremenskom

periodu >50%· Kapital dužnika je značajno smanjen usled gubitka u prethodna dva perioda izveštavanja -

>50%· Tekući pokazatelj kapaciteta servisiranja duga (DSCR racio) je ispod zadovoljavajućeg nivoa

<1.1· Nad dužnikom je pokrenut predstečajni/stečajni postupak· Nad dužnikom je pokrenuta likvidacija· Dužnik je obrisan iz APR-a.· Dužnik je označen kao „fraud case“· Postoji dokaz da je FL preminulo na osnovu statusa tekućeg računa u CAS, uz dodatni podatak

o tome da li postoji pristupilac dugu ili ne.· Postoji dokaz da je potraživanje klijenta stavljeno na prinudno dospeće.



82



Procena obezvređenja plasmana (nastavak)

Banka određuje visinu ispravke vrednosti na pojedinačnoj osnovi zа sve individualno značajneklijente zа koje postoji objektivаn dokаz umаnjenjа vrednosti potraživanja čija je ukupna izloženostveća od 4 milionа RSD na dаn procene vrednosti, kao i za sve izloženosti koje se knjiže vanbilansno,a nа osnovu sаdаšnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokovа korišćenjem originalneinicijalne efektivne kаmаtne stope (EKS).

Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir očekivana buduća naplata iz redovnogposlovanja klijenta ili naplata iz kolaterala uz primenu hair cut-a u skladu sa Internom metodologijomBanke za obračun ispravki vrednosti na individualnoj i kolektivnoj osnovi. Ukoliko se klijent suočavasa finansijskim poteškoćama takođe se sagledava mogućnost ostvarivanja poslovnih planovakomitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja, kao i realna vrednost po kojoj sekolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativnefisnansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenskadimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja,osim u slučajevima kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću pažnju i učestaliju procenu.

Procena ispravki vrednosti bazirano na statističkom modelu

Obračun ispravke vrednosti na statiskom nivou se primenjuje na:

· Klijente čija je ukupna izloženost manja od 4 milliona dinara,· Klijente čija je izloženost veća od 4 MRSD a za koje ne postoji objektivan dokaz umanjenja

vrednosti i nisu uključeni u individualni obračun ispravki vrednosti potraživanja.

U skladu saMSFI 9, za priznavanje gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti koristi se Model očekivanihkreditnih gubitaka (ECL model). Model podrazumeva pristup koji se sastoji iz „tri faze“, zavisno odpromene stepena kreditnog rizika od momenta inicijalnog priznavanja sredstava. U praksi, novapravila podrazumevaju obavezu društava da iskažu inicijalni gubitak, koji je jednak očekivanomgubitku tokom perioda od 12 meseci, u momentu inicijalnog priznavanja finansijskih sredstava kodkojih nije došlo do kreditnog obezvređenja (model očekivanih kreditnih gubitaka tokom periodatrajanja sredstva za potraživanja od kupaca). Ukoliko postoji značajno povećanje kreditnog rizika,umanjenje vrednosti se odmerava primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom periodatrajanja sredstva, a ne primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda od 12 meseci.



83



Sledeća tabela prikazuje podatke o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru kreditiranja i kategorijama potraživanja na dan31. decembra 2019. godine:

Vrednost sredstava obezbeđenjaGarancije ** izdate od strane

Klase finansijskih sredstava Depozit Hartije odvrednosti

Stambenenepokretnosti

Drugenepokretnosti

Zaloge narobnimzapisima izivotinjama

Države Banke

Licapovezanogsadužnikom

Drugihlica

Krediti i potraživanja odkomitenata 1.590.217 - 24.210.927 14.615.281 156.965 - 2.389.928 - 112.454-od toga: Javni sector - - - 55.055 - - - - --od toga: Privreda 799.552 - 830.709 8.196.750 144.774 - 2.389.928 - 56.279-od toga: Stanovništvo 504.662 - 23.298.324 6.138.842 12.191 - - - 56.175-od toga: Drugi komitenti 286.003 - 81.894 224.634 - - - - 0Ostala sredstva 87 - 43 1.506 - - - - 0Bilansna aktiva 1.590.304 - 24.210.970 14.616.787 156.965 - 2.389.928 - 112.454Plative i činidbene garancije 876.066 - 185.875 1.458.532 - - 1.037.251 125.546 -Nepokriveni akreditivi 375.591 - - 24.880 - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 301.954 - 38.502 235.346 - - 697.910 516.000 -Potencijalne i preuzeteobaveze 1.553.611 - 224.377 1.718.758 - - 1.735.161 641.546 -Stanje na dan 31. decembra2019. godine 3.143.915 - 24.435.347 16.335.545 156.965 - 4.125.089 641.546 112.454



84



Sledeća tabela prikazuje podatke o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru kreditiranja i kategorijama potraživanja na dan31. decembra 2018. godine:

Vrednost sredstava obezbeđenjaGarancije ** izdate od strane

Klase finansijskih sredstava Depozit Hartije odvrednosti


Drugenepokretnosti

Zaloge narobnimzapisima izivotinjama

Države Banke

Licapovezanogsadužnikom

Drugihlica

Krediti i potraživanja odkomitenata 1.794.963 - 22.411.408 13.154.466 161.555 - 515.851 2.013 99.353-od toga: Javni sector - - - 94.885 - - - - --od toga: Privreda 1.025.345 - 754.885 7.664.071 140.160 - 515.851 2.013 47.391-od toga: Stanovništvo 497.713 - 21.579.868 5.163.648 21.395 - - - 51.962-od toga: Drugi komitenti 271.905 - 76.655 231.862 - - - - -Ostala sredstva 107 - 27 1.502 - - - - -Bilansna aktiva 1.795.070 - 22.411.435 13.155.968 161.555 - 515.851 2.013 99.353Plative i činidbene garancije 901.383 - 159.537 1.302.736 - - 1.155.057 - 6.131Nepokriveni akreditivi 355.766 - - 35.136 - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 306.445 - 27.876 411.546 - - 2.161 516.000 -Potencijalne i preuzeteobaveze 1.563.594 - 187.413 1.749.418 - - 1.157.218 516.000 6.131Stanje na dan 31. decembra2018. godine 3.358.664 - 22.598.848 14.905.386 161.555 - 1.673.069 518.013 105.484



85



Sledeća tabela prikazuje fer vrednost kolaterala samo za nivo obezvređenja 3 (Stage 3), na dan 31.decembra 2019. godine

Maximalnaizloženost

Fer vrednost kolaterala Netoizloženos

tKlase finansijskih sredstava Depozit HipotekeGarancije Ostalo Ukupno

Krediti i potrazivanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija 2 - - - - - 2Krediti i potraživanja odkomitenata 2.831.885 275.877 1.790.004 1.116 2.204 2.069.201 762.684od toga : Javni sektor 61.133 - 55.055 - - 55.055 6.078od toga : Privreda 1.146.030 - 1.027.053 - - 1.027.053 118.977od toga : Stanovništvo 827.498 6.189 403.274 1.116 2.204 412.783 414.715od toga : Drugi komitenti 797.224 269.688 304.622 - - 574.310 222.914Ostala sredstva 5.972 53 1.374 - - 1.427 4.545Bilansna aktiva 2.837.859 275.930 1.791.378 1.116 2.204 2.070.628 767.231Plative i činidbene garancije 72.451 4.000 49.545 - - 53.545 18.906Nepokriveni akreditivi - - - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 18.203 - - - - - 18.203Potencijalne i preuzeteobaveze 90.654 4.000 49.545 - - 53.545 37.109Stanje na dan 31. decembra2019. godine 2.928.513 279.930 1.840.923 1.116 2.204 2.124.173 804.340

Sledeća tabela prikazuje fer vrednost kolaterala samo za obezvređene kredite na dan 31. decembra2018. godine.

Maximalnaizloženost

Fer vrednost kolaterala NetoizloženostKlase finansijskih

sredstava Depozit Hipoteke Garancije Ukupno

Krediti i potrazivanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija

1 - - - - 1

Krediti i potraživanja odkomitenata 3.033.295 271.605 1.939.424 - 2.211.029 822.266

-od toga: Privreda 1.138.480 39 1.067.708 - 1.067.747 70.733-od toga: Stanovništvo 825.038 651 473.006 - 473.657 351.381-od toga: Javni sektor 94.890 - 94.885 - 94.885 5-od toga: Drugi komitenti 974.887 270.915 303.825 - 574.740 400.147Ostala sredstva 5.631 53 1.503 - 1.556 4.075Bilansna aktiva 3.038.927 271.658 1.940.927 - 2.212.585 826.342Plative i činidbenegarancije 60.724 4.310 49.798 - 54.108 6.616

Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 1.043 - - - - 1.043

Potencijalne i preuzeteobaveze 61.767 4.310 49.798 - 54.108 7.659

Stanje na dan31.decembar 2018. godine 3.100.694 275.968 1.990.725 - 2.266.693 834.001



86



Sledeća tabela prikazuje podatke o potraživanjima koja su obezbeđena nepokretnostima premavrednosti LTV pokazatelja na dan 31. decembra 2019. godine

Vrednost LTV pokazateljaVrednost potraživanja koja su

obezbeđena hipotekom nanepokretnostima

Ispod 50% 7.616.770Od 50% do 70% 11.585.445Od 70% do 90% 14.356.008Od 90% do 100% 3.070.342Od 100% do 120% 1.830.615Od 120% do 150% 1.059.986Preko 150% 4.528.271Ukupno 44.047.437Prosečan LTV pokazatelj za 2019. godinu 79.57

Sledeća tabela prikazuje podatke o potraživanjima koja su obezbeđena nepokretnostima premavrednosti LTV pokazatelja na dan 31. decembra 2018. godine:

Vrednost LTV pokazateljaVrednost potraživanja koja su

obezbedjena hipotekom nanepokretnostima

Ispod 50% 6.488.116Od 50% do 70% 11.220.949Od 70% do 90% 14.553.671Od 90% do 100% 1.743.906Od 100% do 120% 1.093.616Od 120% do 150% 1.270.293Preko 150% 3.691.321

Ukupno 40.061.872

Prosečan LTV pokazatelj za 2018. godinu 75.46

*LTV pokazatelj predstavlja odnos bruto vrednosti potraživanja i tržišne vrednosti nepokretnostikojom je to potraživanje obezbeđeno.Pod problematičnim potraživanjima (NPE) Banka svrstava svako potraživanja koje ispunjava jedan odsledećih kriterijuma:

· Partija je u stečaju/likvidaciji· Partija je utužena· Partija je u materijalno značajnoj docnji većoj od 90 dana· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, i datum plasmana partije nije stariji od

godinu dana od momenta kada se ispituje NPE· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja, nalazi se u probnom periodu I na dan

izveštavanje se nalazi u materijalno značajnoj docnji >30 dana· Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja i u toku probnog perioda su učinjeni

dodatni ustupci (2.restrukturiranje)· Partija ima redni broj restruktuiranja ≥ 3· Partija ima oznaku "Real objective evidence"· Postoji druga NPE partija klijenta - pravilo infekcije za pravna lica· Partija fizickog lica je u materijalno znacajnoj docnji vecoj od 90 dana i bruto izlozenost

partije je veca od 20% bruto izlozenosti klijenta.



87



Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama potraživanja u nivou obezvređenja 3 (stage 3) na dan 31. decembra 2019.

Klase finansijskihsredstava

Brutovrednost

napocetkugodine

Nova Stage 3 Smanjenje Stage 3Uticajkursa

Ostalepromene

Brutovrednostna krajugodine

Netovrednostna krajugodine

Od togakupljeno

Od toga:naplaceno

Od toga:prodato

Od toga:otpisano

Krediti i potrazivanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija 1 1 - - - - - - - 2 1Krediti i potraživanja odkomitenata 3.033.295 400.572 - (477.636) (202.220) (170.778) (104.638) (11.133) (113.213) 2.831.885 1.572.338-od toga: Javni sektor 94.890 13 - (32.734) (32.734) - - (1.050) 14 61.133 4.269-od toga: Privreda 1.138.480 44.699 - (21.362) (17.467) - (3.895) (5.321) (10.466) 1.146.030 617.159-od toga: Stanovništvo 825.038 349.555 - (243.777) (144.698) - (99.079) (2.225) (101.093) 827.498 592.044-od toga: Drugi komitenti 974.887 6.305 - (179.763) (7.321) (170.778) (1.664) (2.537) (1.668) 797.224 358.866Ostala sredstva 5.631 1.369 - (2.231) (1.556) - (675) (1) 1.204 5.972 1.620

Bilansna aktiva 3.038.927 401.942 - (479.867) (203.776) (170.778) (105.313) (11.134) (112.009) 2.837.859 1.573.959Plative i činidbene garancije 60.724 12.324 - - - - - (256) (341) 72.451 52.709Nepokriveni akreditivi - - - - - - - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 1.043 18.120 - - - - - - (960) 18.203 18.114Potencijalne i preuzeteobaveze 61.767 30.444 - - - - - (256) (1.301) 90.654 70.823Stanje na dan 31. decembra2018. godine 3.100.694 432.386 - (479.867) (203.776) (170.778) (105.313) (11.390) (113.310) 2.928.513 1.644.782



88



Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama potraživanja u nivou obezvređenja 3 (stage 3) na dan 31. decembra 2018.


Brutovrednost

napocetkugodine

Nova Stage 3 Smanjenje Stage 3

Uticajkursa

Ostalepromene

Brutovrednostna krajugodine

Netovrednostna krajugodineOd toga

kupljenoOd toga:

naplacenoOd toga:prodato

Od toga:otpisano

Krediti i potrazivanja od banakai drugih finansijskihorganizacija 4.138 1 - 4.139 45 - 4.094 1 - 1 -Krediti i potraživanja odkomitenata 5.610.198 428.118 - 2.868.296 718.772 860.736 1.288.788 (9.564) (127.161) 3.033.295 1.593.379-od toga: Javni sektor 100.312 4 - 5.218 5.218 - - (236) 28 94.890 35.486-od toga: Privreda 2.753.725 93.220 - 1.548.904 512.384 860.736 175.784 (7.336) (152.225) 1.138.480 630.503-od toga: Stanovništvo 1.783.352 334.318 - 1.246.345 142.959 - 1.103.386 (947) (45.340) 825.038 567.476-od toga: Drugi komitenti 972.809 576 - 67.829 58.211 - 9.618 (1.045) 70.376 974.887 359.914

Ostala sredstva 36.794 2.116 - 27.939 1.140 - 26.799 (1) (5.339) 5.631 1.483

Bilansna aktiva 5.651.130 430.235 - 2.900.374 719.957 860.736 1.319.681 (9.564) (132.500) 3.038.927 1.594.862

Plative i činidbene garancije 63.935 6.926 - - - - - (120) (10.017) 60.724 46.765Nepokriveni akreditivi - - - - - - - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 4.388 999 - - - - - - (4.344) 1.043 967

Ostalo - - - - - - - - - - -

Potencijalne i preuzete obaveze 68.323 7.925 - - - - - (120) (14.361) 61.767 47.732

Stanje na dan 31. decembra2018. godine 5.719.453 438.160 - 2.900.374 719.957 860.736 1.319.681 (9.684) (146.861) 3.100.694 1.642.594



89



Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja na dan 31. decembra 2019. i na dan 31. decembra 2018.

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanjaStambene

nepokretnostiDruge

nepokretnostiFinansijska

sredstvaOstala sredstva

stečena naplatom UkupnoBruto vrednost na dan 01.01.2019. 61.201 219.290 - - 280.491Stečena u toku perioda 4.476 283 - - 4.759Prodata u toku perioda - - - - -Stavljena u funkciju u toku perioda (npr. Osnovno sredstvo iliinvesticiona nekretnina) (2.323) - - - (2.323)Reklasifikovana u sredstva namenjena prodaji - - - - -od čega: prodata u toku perioda - - - - -Bruto vrednost na dan 31. decembra 2019. 63.354 219.573 - - 282.927Akumulirana ispravka vrednosti - - - - -od čega: ispravke vrednosti u toku perioda - - - - -Neto vrednost na dan 31. decembra 2019. 63.354 219.573 - - 282.927

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanja


Drugenepokretnosti

Finansijskasredstva

Ostalasredstvastečena

naplatom

Ukupno

Bruto vrednost na dan 01.01.2018. 41.449 201.993 - - 243.442Stečena u toku perioda 19.752 58.243 - - 77.995Prodata u toku perioda - (25.268) (25.268)Stavljena u funkciju u toku perioda (npr. Osnovno sredstvo iliinvesticiona nekretnina) - (15.678) - - (15.678)Reklasifikovana u sredstva namenjena prodajiod čega: prodata u toku perioda - - - - -Bruto vrednost na dan 31. decembra 2018. 61.201 219.290 - - 280.491Akumulirana ispravka vrednostiod čega: ispravke vrednosti u toku periodaNeto vrednost na dan 31. decembra 2018. 61.201 219.290 - - 280.491



90


34.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke uslednesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog:- Povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribaljanja novih izvora

finansiranja (rizik likvidnosti izvora finansiranja),- Otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik

likvidnosti).

Likvidnost Banke predstavlja sposobnost Banke da finansira povećanje aktive i izmiri obaveze u skladusa njihovim rokovima dospeća bez gubitaka. Rizik likvidnosti nastaje iz činjenice da Banka obavljafunkciju zbog koje je i osnovana, a to je ročna transformacije kratkoročnih izvora sredstava(prvenstveno klijentskih depozita) u dugoročne kredite. Zbog toga Banka nastoji da uspostavi efikasansistem upravljanja rizikom likvidnosti koji joj omogućuje ispunjavanje svih obaveza koji nastaju unjenom poslovanju čak i u uslovima poremećaja na tržištu.Strateški ciljevi Banke u upravljanju rizikom likvidnosti su:

- Obezbeđivanje uravnotežene strukture i ročnosti sredstava i izvora Banke;- Obezbeđivanje diversifikovanih i stabilnih izvora finansiranja;- Obezbeđivanje odgovarajućih rezervi likvidnosti;- Upravljanje rizikom likvidnosti odvojeno po značajnim valutama;- Upravljanje neto tokovima gotovine (prilivima i odlivima);- Dnevno upravljanje rizikom likvidnosti;- Obezbeđivanje takvog nivoa likvidnosti koji omogućuje nesmetano obavljanje svih poslovnih

aktivnosti;- Upravljanje izvorima sredstava Banke na način koji omogućuje održavanje likvidnosti Banke

uz ravnomeran rast njenih plasmana.

U preuzimanju i upravljanju rizikom likvidnosti Banka se rukovodi sledećim načelima:- Konzervativan pristup u procesu preuzimanja rizika likvidnosti;- Definisanje odgovarajućeg okvira za upravljanje rizikom likvidnosti;- Obezbeđivanje informacionog sistema koji omogućuje adekvatnu identifikaciju, merenje,

praćenje, kontrolu i izveštavanje o riziku likvidnosti;- Redovno izveštavanje rukovodećih tela Banke o indikatorima likvidnosti i direkna involviranost

ovih tela u upravljanje rizikom likvidnosti;- Kontrola rizika likvidnosti preko sistema limita;- Razvoj sistema internih kontrola u procesu upravljanja rizikom likvidnosti.

Banka meri izloženost riziku likvidnosti redovnom izradom pokazatelja likvidnosti:- Pokazatelj likvidnosti Banke (DL)- Uži pokazatelj likvidnosti Banke- Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom (PPLA)- Analiza ročne neusklađenosti bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki Banke (gep

analiza) za unapred utvrđene periode uključujući i period od jednog dana;- Pokazatelj stabilnih izvora finansiranja (PSR (Position in stable resources));- Stres testovi likvidnosti.

POKAZATELJ LIKVIDNOSTI:

Pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja Banke prvog i drugog reda, s jednestrane, i zbira obaveza Banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza Banke saugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti,s druge strane. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka održava nivo likvidnosti tako dapokazatelj likvidnosti:

- Iznosi najmanje 1,0 – kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane umesecu;

- Ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana;- Iznosi najmanje 0,8 kad je obračunat za jedan radni dan.



91


34.3. Rizik likvidnosti (nastavak)

Pokazatelj likvidnosti tokom 2019. i 2018. godine je bio sledeći:2019. 2018.

Prosek za period 1,72 1,39Maksimalan za period 2,13 1,71Minimalan za period 1,30 1,22Na dan 31. decembra 1,84 1,47

Banka dnevno obračunava pokazatelj likvidnosti i u propisanim rokovima i na propisani način dostavljaga Narodnoj banci Srbije.

UŽI POKAZATELJ LIKVIDNOSTI:

Uži pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos likidnih potraživanja Banke prvog reda, s jedne strane, izbira obaveza Banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza Banke sa ugovorenimrokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s drugestrane.U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka održava nivo likvidnosti tako da uži pokazateljlikvidnosti:

- Iznosi najmanje 0,7 kad je obračunat kao prosek užih pokazatelja likvidnosti za sve radne daneu mesecu;

- Ne bude manji od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana- Iznosi najmanje 0,5 kad je obračunat za jedan radni dan.

Uži pokazatelj likvidnosti tokom 2019. i 2018. godine je bio sledeći:2019. 2018.

Prosek za period 1,22 1,02Maksimalan za period 1,67 1,32Minimalan za period 0,84 0,80Na dan 31. decembra 1,16 1,06

Banka dnevno obračunava uži pokazatelj likvidnosti i u propisanim rokovima i na propisani načindostavlja ga Narodnoj banci Srbije.

POKAZATELJ POKRIĆA LIKVIDNOM AKTIVOM (PPLA):

Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom (PPLA) predstavlja odnos zaštitnog sloja likvidnosti Banke i netoodliva njenih likvidnih sredstava do kojih bi došlo tokom narednih 30 dana od dana računanja ovogpokazatelja u pretpostavljenim uslovima stresa. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Bankaodržava vrednost ovog pokazatelja na nivoima koji nije niži od 100%.

PPLA je kratkoročni pokazatelj likvidnosti čije održavanje iznad propisanog nivoa osigurava da Bankaposeduje adekvatnu zalihu visoko likvidne i lako utržive imovine, koja u slučaju potrebe, može brzo ibez većih gubitaka sa se kovertuje u gotovinu, kako bi u periodu od narednih 30 dana mogla dafinansira neplanirane novčane tokove u uslovima stresa.

PPLA za decembar 2019. godine iznosio je 123,54%.

Banka mesečno obračunava PPLA i dostavlja ga Narodnoj banci Srbije u propisanim rokovima i napropisani način.



92



GEP ANALIZA:

Banka vrši analizu ročne neusklađenosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki sa ciljemidentifikovanja potencijalnih nedostataka likvidnosti sa kojima se može suočiti. Analiza ročneneusklađenosti zasnovana je na sledećim pretpostavkama:- Analiza uzima u obzir samo bilansne i vanbilansne pozicije koje proizvode novčane tokove. Stavke

poput kapitala Banke ili osnovnih sredstava nisu uvrštene u izveštaj osim u slučaju kada i oneproizvode prilive ili odlive gotovine (planirana dokapitalizacija, isplata dividendi, kupovina iprodaja osnovnih sredstava);

- Analiza je zasnovana na neto principu (bruto plasmani – ispravke vrednosti);- Prilikom procene budućih novčanih tokova, Banka primenjuje konzervativan pristup i uzima u obzir

samo prilive po plasmanima klijentima koji su svrstani u NBS kategorije A, B ili V;- Izveštaj prikazuje buduće prilive i odlive po značajnim valutama i ukupno za sve valute u dinarima;- Osim budućih priliva/odliva po glavnici, izveštaj uzima u obzir i buduće prilive/odlive po kamatama

i naknadama;- Izveštaj se sačinjava po materijalno značajnim valutama i ukupno u RSD za sve valute;- Gep za svaki vremenski period računa se kao razlika između aktive i pasive za taj vremenski

period;- Kumulativni gep za neki vremenski period predstavlja sumu gepa za taj period i gepova za sve

prethodne periode.

Obezbeđenje usaglašenosti, odnosno kontrolisane neusaglašenosti ročne strukture aktive i pasiveBanke je od fundamentalnog značaja u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za banke nijeuobičajeno da postoji potpuna ročna usklađenost budući da neusaglašena pozicija potencijalnopovećava profitabilnost, ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka.

U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja gepovalikvidnosti u skladu sa usvojenim limitima po valutama (RSD i EUR i ukupno u RSD), pri čemu podacikorišćeni za analizu strukture bilansa stanja i vanbilansnih pozicija Banke obezbeđuju i osnovu zaanalizu indikatora strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizikalikvidnosti.

Banka mesečno vrši gep analizu. Na osnovu rezultata gep analize Odbor za upravljanje aktivom ipasivom donosi odluke u domenu upravljanja rizikom likvidnosti.



93



Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Banke prema preostaloj ročnosti, sa stanjem na dan 31. decembra 2019. godine.Obelodanjeni iznosi obaveza predstavljaju ugovorene, nediskontovane tokove gotovine, uključujući i preuzete neopozive obaveze i finansijske garancije, doksu finansijska sredstava obelodanjena u neto iznosu na osnovu ugovorenih dospeća.

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2019.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 5.657.157 1.863.523 4.202.340 3.751.201 1.907.945 17.382.166Krediti i potraživanja od banaka 7.690.226 - - - - 7.690.226Krediti i potraživanja od komitenata 8.951.959 5.917.964 20.129.228 40.722.557 25.546.607 101.268.315Ukupna finansijska sredstva 22.299.342 7.781.486 24.331.568 44.473.758 27.454.552 126.340.706

Do mesecdana

Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina

Preko 5godina

Ukupno2019.

Depoziti prema bankama 1.891.882 3.993.542 6.481.489 7.611.633 9.182.363 29.160.910Depoziti prema komitentima 52.373.519 3.845.895 8.219.800 8.817.480 202.649 73.459.341Subordinirane obaveze 22.116 10.779 48.507 258.704 2.610.561 2.950.668Ukupno finansijske obaveze 54.287.517 7.850.216 14.749.796 16.687.817 11.995.573 105.570.919

Ročna neusklađenost na 31.12.2019. (31.988.175) (68.730) 9.581.772 27.785.942 15.458.978 20.769.787

Zahtevi likvidnosti za finansiranje garancija i neopozivih preuzetih obaveza značajno su niži od iznosa obaveza iskazanih u tabeli iznad, imajući u vidu da Bankane očekuje da će treće strane povući sredstva u ugovorenim vremenskim okvirima.



94



Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Banke prema preostaloj ročnosti, sa stanjem na dan 31. decembra 2018. godine.Obelodanjeni iznosi obaveza predstavljaju ugovorene, nediskontovane tokove gotovine, uključujući i preuzete neopozive obaveze i finansijske garancije, doksu finansijska sredstava obelodanjena u neto iznosu na osnovu ugovorenih dospeća.

Do mesec danaOd 1 do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina Ukupno 2018.

Gotovina i sredstva kod Centralnebanke 7.680.407 1.180.923 3.488.183 3.189.753 1.585.200 17.124.467Krediti i potraživanja od banaka 4.792.029 - - - - 4.792.029Krediti i potraživanja od komitenata 9.984.589 4.591.413 15.545.594 30.458.991 23.303.101 83.883.687Ukupna finansijska sredstva 22.457.026 5.772.336 19.033.776 33.648.744 24.888.301 105.800.183

Do mesec danaOd 1 do 3

mesecaOd 3 do 12

meseciOd 1 do 5

godinaPreko 5godina Ukupno 2018.

Depoziti prema bankama 3.661.568 2.263.712 5.536.557 7.011.334 7.085.980 25.559.151Depoziti prema komitentima 45.494.191 2.062.157 6.181.345 5.660.208 97.427 59.495.328Subordinirane obaveze 20.302 13.238 59.570 2.456.558 - 2.549.668Ukupno finansijske obaveze 49.176.061 4.339.107 11.777.473 15.128.099 7.183.407 87.604.147

Ročna neusklađnost na31.12.2018. (26.719.035) 1.433.229 7.256.304 18.520.645 17.704.894 18.196.036

U skladu sa Politikom za upravljanje rizikom likvidnosti Banke propisani su način, dinamika i odgovornosti u procesu merenja istog, određivanje limita, kao iizveštavanje o izloženosti riziku likvidnosti a sve u cilju njegove kontrole i ublažavanja.

Pored regulatornih limita za rizik likvidnosti, Banka definiše interne limite (nivoe ranog upozorenja na povećanje rizika likvidnosti) i iste prati kroz interneizveštaje koji se dostavljaju rukovodstvu Banke na dnevnom i mesečnom nivou.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za praćenje rizika likvidnosti, usklađivanje ročne strukture bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki,upravljanje rizikom likvidnosti i predlaganje mera i aktivnosti za održavanje likvidnosti i drugih mera od značaja za finansijsku stabilnost Banke



95



Jedan od prioriteta Banke je da osigura da se njene dospele obaveze izmiruju na vreme a da Bankapri tome u potpunosti ispunjava regulatorne zahteve Narodne banke Srbije. S tim u vezi, Banka jeobezbedila adekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanjeimovinom i obavezama sa aspekta novčanih tokova i njihove koncentracije sa ciljem ročnogusklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih potreba zalikvidnim sredstvima uzimajući u obzir promene u regulatornom, ekonomskom i političkom okruženjuBanke. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategija upravljanja imovinom i obavezamakako bi se osigurale potrebe Banke za likvidnim sredstvima.

34.4. Tržišni rizik

Tržišni rizici su mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke poosnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke koje nastaju usled kretanjacena na tržištu.

Tržišni rizici obuhvataju devizni rizik, cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i poosnovu vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik.

a) Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Bankepo osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamtnih stopa.

Banka upravlja različitim oblicima kamatnog rizika i to:- Rizikom vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cena (repricing risk);- Rizikom krive prinosa (yield curve risk) kome je izložena zbog promene oblika krive prinosa;- Baznim rizikom (basis risk) kome je izložena zbog različitih referentnih kamatnih stopa kod

kamatno osetljivih pozicija sa sličnim karakteristikama što se tiče dospeća ili ponovnogodređivanja cena;

- Rizikom opcija (optionality risk), kome je izložena zbog ugovornih odredaba u vezi sa kamatnoosetljivim pozicijama (krediti sa mogućnošću prevremene otplate, depoziti sa mogućnošćuprevremenog povlačenja i dr.).

Kamatni rizik se javlja zbog mogućnosti da promene u kamatnim stopama utiču na buduće novčanetokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite kamatnihstopa za definisane vremenske periode.

Kamatni rizik utvrđuje se kao stepen izloženosti bilansnih pozicija Banke negativnom efektu promenakamatnih stopa na tržištu, posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Banke(primarno, neto finansijski rezultat) i adekvatnost kapitala Banke. Rezultat promene kamatnih stopamože biti povećanje ili smanjenje kamatnih marži. Banka redovno usklađuje svoje kamatne stope sakretanjem tržišnih kamatnih stopa.

Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnihkamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnihi pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

Svrha upravljanja rizikom kamatne stope kao segmentom upravljanja aktivom i pasivom je da odredioptimalnu kamatnu stopu a samim tim i prihod Banke, uzimajući u obzir uslove na tržištu ikonkurentsko okruženje. S obzirom na ovaj cilj, Banka pažljivo procenjuje osetljivost prihoda na naglepromenama tržišnih kamatnih stope.



96


34.4. Tržišni rizik (nastavak)

a) Kamatni rizik (nastavak)

U cilju zaštite od izloženosti riziku kamatne stope, Banka ugovara varijabilnu kamatnu stopu,usklađuje strukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstvaupravljanja rizikom kamatnih stopa.

Banka upravlja kamatnim rizikom tako što:a) adekvatno utvrđuje nivo kamatne marže, odnosno usklađuje visinu kamatnih stopa na

pozicijama kamatno osetljive aktive i pasive; i/ili,b) obezbeđuje ročnu usklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrđena fiksna

kamatna stopa) odnosno usklađuje rok (vremenski interval za ponovno utvrđivanje kamatnihstopa u slučaju kada se primenjuje promenljiva kamatna stopa).

Banka je izložena promenama nivoa tržišnih kamatnih stopa koje utiče na njenu finansijsku poziciju itokove gotovine na način da povećavaju ili smanjuju njenu kamatnu maržu. Kamatne stope Banke sezasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklađuje sa promenama tržišnih stopa.Aktivnost upravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate iodržavanje Bančinih kamatnih stopa na konzistentnom nivou u skladu sa njenom poslovnomstrategijom. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom upravlja rizikom kamatne stope tako što vrširočno usklađivanje pozicija aktive i pasive na osnovu makroekonomskih analiza i predviđanja kao ianalize i predviđanja trendova kamatnih stopa na tržištu za različite segmente aktive i pasive.



97




Sledeće tabele prikazuju izloženost Banke kamatnom riziku na dan 31. decembra 2019. godine i na dan 31. decembra 2018. godine. Finansijska sredstva iobaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamatne stope ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

AKTIVADo mesec

dana

Odmesecdo tri

meseca

Od trido šestmeseci

Od šestmeseci do

godinudana

Prekojednegodine

Nekamatonosno Ukupno 2019.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke(Napomena 17) 4.932.848 - - - - 12.385.738 17.318.586Hartije od vrednosti - - - - 3.050 - 3.050Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija (Napomena 18) 7.331.465 - - - - 357.744 7.689.209

Krediti i potraživanja komitenata (Napomena 19) 708.4921.011.1

061.976.

314 3.465.31982.412.

389 332.315 89.905.935Potraživanja po osnovu derivata namenjenih zaštitiod rizika - - - - - 787 787

Ukupno finansijska sredstva 12.972.8051.011.1

061.976.

314 3.465.31982.415.

439 13.076.584 114.917.567

OBAVEZEDo mesec

dana

Odmesecdo tri

meseca

Od trido šestmeseci

Od šestmeseci do

godinudana

Prekojednegodine

Nekamatonosno Ukupno 2019.

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, DFO iCentralnoj banci (Napomena 25) 69.401

2.928.954

2.941.520 500.146

21.675.050 410.345 28.525.416

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima(Napomena 26) 19.632.490 387.657

2.472.378 3.162.631

16.635.010 31.035.843 73.326.009

Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštiti odrizika - - - - - 2.101 2.101

Subordinirane obaveze (Napomena 27) 16.726 - - -2.351.8

57 - 2.368.583

Ukupno finansijske obaveze 19.718.6173.316.6

115.413.

898 3.662.77740.661.

917 31.448.289 104.222.109Neto izloženost kamatnom riziku na dan: 31.decembar 2019. godine (6.745.812)

(2.305.505)

(3.437.584) (197.458)

41.753.522

(18.371.705) 10.695.458



98




Do mesecdana

Od mesec dotri meseca

Od tri do šestmeseci

Od šest mesecido godinu dana

Preko jednegodine Nekamatonosno

Ukupno2018.

AKTIVAGotovina i sredstva kodCentralne banke (Napomena 17) 7.367.584 - - - - 9.669.755 17.037.339Hartije od vrednosti - - - - 6.124 - 6.124Krediti i potraživanja od banakai drugih finansijskih organizacija(Napomena 18) 3.845.108 - - 100.437 - 846.484 4.792.029Krediti i potraživanjakomitenata (Napomena 19) 606.387 924.243 1.223.478 7.491.792 64.129.115 303.058 74.678.073Potraživanja po osnovu derivatanamenjenih zaštiti od rizika - - - - - 1.661 1.661Ukupno finansijska sredstva 11.819.079 924.243 1.223.478 7.592.229 64.135.239 10.820.958 96.515.226OBAVEZEDepoziti i ostale obaveze premabankama, DFO i Centralnoj banci(Napomena 23) 2.044.177 592.809 1.317.114 2.735.355 17.786.189 415.694 24.891.338Depoziti i ostale obaveze premakomitentima (Napomena 24) 17.189.420 1.167.418 2.151.183 5.391.519 7.812.036 25.701.943 59.413.519Obaveze po osnovu derivatanamenjenih zaštiti od rizika - - - - - 134 134Subordinirane obaveze(Napomena 25) 13.683 - - - 2.363.893 - 2.377.576Ukupno finansijske obaveze 19.247.280 1.760.227 3.468.297 8.126.874 27.962.118 26.117.771 86.682.567Neto izloženost kamatnomriziku na dan: 31. decembra2018. godine (7.428.201) (835.984) (2.244.819) (534.645) 36.173.121 (15.296.813) 9.832.659



99




U upravljanju kamatnim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena kamatnihstopa i projektuje uticaj tih promena na svoj bilans uspeha. Rizik promene kamatnih stopa se takođeprati analizom senzitiviteta – scenario analizama, odnosno merenjem uticaja promene kamatnih stopana prihode i rashode Banke.

Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Banke na promene kamatnih stopa (4% za RSD i2% za EUR i ostale strane valute) uz nepromenjene ostale varijable. Senzitivnost bilansa uspeha merise izračunavanjem efekata uticaja pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode odkamata ostvarenih po osnovu finansijskih sredstava i obaveza.

Donja tabela prikazuje efekte pretpostavljenih promena kamatnih stopa na bilans uspeha Banke nabazi ostvarenih kamatnih stopa Banke na dan 31. decembra 2019. godine i na dan 31. decembra 2018.godine.

Valuta

Promena uprocentnom

poenu

Senzitivnostbilansa uspeha

2019.

Promena uprocentnom

poenu

Senzitivnostbilansa uspeha

2018.Povećanje procentnih poenaRSD 4% (86.974) 4% (37.817)EUR 2% 151.667 2% (193.940)

Smanjenje procentnih poenaRSD 4% 185.216 4% 60.301EUR 2% (141.695) 2% 300.619

b) Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik od gubitka po otvorenim pozicijama koji proizilazi iz fluktuacije deviznogkursa i posledično promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Banka ima plasmane iobaveze. Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlika koje se evidentirajuu bilansu uspeha.

Banka upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive, a u skladu saočekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku, Banka je ustanovilaadekvatne metode za njegovo praćenje i merenje, interno utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji,naravno, mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa) i ustanovila alate za upravljanje rizikomi zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija.



100



b) Devizni rizik (nastavak)

Tokom 2019. godine, Banka je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem međubankarskom deviznomtržištu i koristila upravo mogućnosti tog tržišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom.Kako bi se smanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive, Banka jednevno pratila i merila devizni rizik i vršila usaglašavanje devizne pozicije.

Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 31. decembra 2019. godine:

EUR USD CHF Ostale valute UkupnoPozicijaNeto spot pozicija 168.838 (63.424) 262 8.357 114.033Devizna imovina 73.635.672 1.984.541 1.318.628 215.149 77.153.990Devizne obaveze 73.466.834 2.047.965 1.318.366 206.792 77.039.957Neto forward pozicija (64.676) 64.525 - - (151)Duga pozicija - 64.525 - - 64.525Kratka pozicija 64.676 - - - 64.676Duga otvorena pozicija 104.162 1.101 262 8.357 113.882Kratka otvorena pozicija - - - - -Neto otvorena pozicija 113.882Kapital 13.293.355Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2019. godine 0,86Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2018. godine 4,43

Devizni podbilans osim sredstava i obaveza denominiranih u stranoj valuti uključuje i sredstva iobaveze u dinarima sa valutnom klauzulom.

U upravljanju deviznim rizikom Banka koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznihkurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticajočekivanih promena deviznih kurseva na profit banke, a da su pritom sve ostale varijable ostalenepromenjene.

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2019. godine:

Valuta

Promenadeviznog kursa

Uticaj na bilansuspeha u 000

RSD



RSDEUR -15% 15.624 5% (5.208)USD -15% 165 5% (55)CHF -15% 39 5% (13)

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2018. godine:

Valuta



RSD



RSDEUR -15% 82.439 5% (27.480)USD -15% (25) 5% 8CHF -15% 167 5% (56)



101

34. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)34.4. Tržišni rizik (nastavak)

c) Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Bankeusled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura iprocesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanjanepredvidivih eksternih događaja.

Operativni rizik uključuje i pravni rizik.

Zbog činjenice da operativni rizik može da naruši ugled Banke i može da ima negativne zakonskeposledice ili uslovi nastanak finansijskih gubitaka, Banka je uvela rigorozan kontrolni okvir i nadzornad ovim rizikom. Banka ne može u potpunosti da eliminiše sve operativne rizike, ali je u mogućnostida upravlja ovim rizicima.

Kontrola operativnih rizika podrazumeva efektivnu podelu dužnosti, nadležnosti i odgovornosti,usaglašavanje procedura, obuku osoblja i nadzor nad ovim rizikom.

d) Rizici ulaganja

Rizici ulaganja Banke obuhvataju rizike njenih ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovnasredstva i investicione nekretnine. Prema regulativi Narodne banke Srbije, ulaganje Banke u jedno licekoje nije lice u finansijskom sektoru ne sme preći 10% njenog kapitala. Ukupna ulaganja Banke u licakoja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva i investicione nekretnine Banke ne smejupreći 60% kapitala Banke.

U skladu sa navedenom regulativom, Banka prati visinu ulaganja i visinu regulatornog kapitala. Svojomposlovnom strategijom Banka je definisala obim i dinamiku ulaganja u skladu sa svojim poslovnimpotrebama. Strategija Banke je samo ulaganje u osnovna sredstva neophodna za podršku poslovanjuBanke. Takođe, strategija je da se ograniče ove investicije u odnosu na nivo kapitala Banke i da buduu skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Osim toga, strategija Banke nije da investira u drugeentitete u nefinansijskom sektoru.

e) Rizik zemlje

Rizik zemlje je rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena, odnosno rizikmogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogućnostiBanke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ilisocijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Pošto Banka odobrava plasmane licima sa sedištem ili prebivalištem van teritorije Republike Srbije, usistem upravljanja rizicima uključila je i rizik zemlje. Strategija Banke je da posluje samo sa licima čijeje sedište odnosno prebivalište u zemljama čiji rejting nije ispod rejtinga Republike Srbije.

f) Reputacioni rizik

Reputacioni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke zbognegativnog mišljenja javnosti o načinu poslovanja Banke. Banka limitira izloženost ovom riziku krozneprekidno unapređenje internih politika koje regulišu proces upravljanja ovim rizikom.



102


34.5. Upravljanje kapitalom

Kapital Banke predstavlja zbir osnovnog i dopunskog kapitala, pri čemu osnovni kapital predstavljazbir osnovnog akcijskog i dodatnog osnovnog kapitala. Navedene vrste regulatornog kapitala serazlikuju prema svom kvalitetu u smislu raspoloživosti za pokriće rizika i gubitaka iz poslovanja Banke,pa tako osnovni kapital predstavlja kapital raspoloživ za pokriće rizika ili gubitaka tokom poslovanjana kontinuiranoj osnovi dok je dopunski kapital sačinjen od elemenata koji služe za pokriće rizika iligubitaka u slučaju prestanka poslovanja. Osnovni akcijski kapital predstavlja deo osnovnog kapitalanajvišeg kvaliteta i može se koristiti bezuslovno, u celosti i bez odlaganja za pokriće rizika ili gubitakaiz poslovanja čim do njih dođe.

Zakonom o bankama i drugim relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da bankemoraju da održavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra premazvaničnom srednjem kursu.

Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom su:

- Da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije;- Da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana;- Da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima

i koristi drugim zainteresovanim stranama i- Da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovimai rizicima karakterističnim za aktivnosti Banke. Rukovodstvo Banke redovno prati pokazateljeadekvatnosti kapitala Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije idostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja kapitala.

Propisi Narodne banke Srbije kojima se implementiraju Bazel III standardi stupili su na snagu 30. juna2017. godine. Banka je od tog izveštajnog perioda bila usklađena sa minimalnim kapitalnim zahtevomu skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016, 103/2018i 88/2019) prema kojoj je minimalni racio adekvatnosti kapitala promenjen sa 12% na 8%.

Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, utvrđuje se način izračunavanja kapitala Banke ipokazatelja njegove adekvatnosti. Adekvatnost kapitala Banke se meri kao odnos kapitala i rizikomponderisane aktive Banke. Prema važećoj regulativi Narodna banka Srbije zahteva od banaka daodržavaju pokazatelje adekvatnosti kapitala (PAK) na nivoima koji nisu niži od:

- 4,5% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala Banke (koji se izračunava kao odnososnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive Banke);

- 6% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala Banke (koji se izračunava kao odnos osnovnogkapitala i rizične aktive Banke)

- 8% za pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke (koji se izračunava kao odnos ukupnog kapitala irizične aktive Banke).

Banka na mesečnom nivou izračunava pokazatelje adekvatnosti kapitala na osnovu kojih rukovodstvoBanke donosi poslovne odluke u sferi upravljanja kapitalom.

Osim regulatorno zadatih minimalnih stopa adekvatnosti kapitala, Odlukom o adekvatnosti kapitala(„Službeni glasnik RS“ br. 103/2016, 103/2018 i 88/2019) banke su dužne da održavaju i zaštitneslojeve kapitala.

Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koje su banke u obavezi daodržavaju iznad propisanog regulatornog minimuma. Reč je o makroprudencijalnim instrumentima,koji doprinose očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema, budući da se njima povećavaotpornost bankarskog sektora na gubitke, smanjuju se prekomerne ili potcenjene izloženosti,povećava kvalitet kapitala banaka i ograničava njegova raspodela. Cilj uvođenja zaštitnih slojevakapitala jeste ublažavanje ciklične (kontraciklični zaštitni sloj kapitala) i strukturne (zaštitni slojkapitala za strukturni sistemski rizik i zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke) dimenzijesistemskog rizika.



103


34.5. Upravljanje kapitalom (nastavak)

Banka je dužna da održava sledeće zaštitne slojeve kapitala:

- Zaštitni sloj za očuvanje kapitala (koji predstavlja 2.5% od ukupne rizične aktive Banke);- Kontraciklični zaštitni sloj (propisuje ga Narodna banka Srbije. U 2019. godini propisana stopa

kontracikličnog zaštitnog sloja iznosila je 0%);- Zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik (iznosi 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih

plasmana Banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji);- Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke (Banka ne izdvaja zaštitni sloj kapitala za

sistemski značajne banke jer nije identifikovana kao sistemski značajna banka)

Zaštitni slojevi kapitala se unose u apsolutnom iznosu u obrazac KAP-DET i ne uključuju se u obračunpokazatelja adekvatnosti kapitala.

Banka sprovodi i proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) u skladu sa važećomregulativom Narodne banke Srbije (Odlukom o upravljanju rizicima banke („Službeni glasnik RS“ br.45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013 – dr. odluka, 43/2013, 92/2013, 33/2015,61/2015, 61/2016, 103/2016, 119/2017, 76/2018, 57/2019 i 88/2019) i internim aktimausvojenim od strane nadležnih organa Banke.Interna procena adekvatnosti kapitala pretstavlja proces procene svih značajnih rizika kojima je Bankaizložena ili bi mogla biti izložena u svom poslovanju.Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banka sprovodi kroz sledeće faze:

- Procena profila rizika banke u svrhe ICAAP procesa;- Identifikacija rizika, mapiranje rizika i procena njihove materijalnosti;- Procena i merenje rizika, odnosno izračunavanje internog kapitalnog zahteva za svaki

pojedinačni rizik;- Utvrđivanje ukupnog internog kapitalnog zahteva;- Izračunavanje iznosa kapitala u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (regulatorni

kapital), raspoloživog internog kapitala i pokazatelja adekvatnosti kapitala;- Formiranje izveštaja o ICAAP-u.

Banka je usklađena sa regulatornim zahtevima u pogledu adekvatnosti kapitala.

Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodnebanke Srbije

U skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki („Službeni glasnik RS“. br.94/11, 57/12, 123/12, 43/13,113/13, 135/14, 25/15, 38/15, 61/16, 69/16 i 91/16,101/2017,114/2017 103/2018, 8/2019), Banka vrši obračun rezervisanja za procenjene gubitke za bilansnu ivanbilansnu aktivu prema kriterijumima definisanim u navedenoj Odluci.

Prema odredbama ove Odluke utvrđeni su uslovi pod kojima je Banka dužna da obračunarezervisanja za procenjene gubitke koja se obračunavaju kao zbir:

0% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A;2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B;15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V;30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G;100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D;

Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu saprocenom naplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: docnje dužnika u izmirenju obaveza,finansijskog položaja dužnika i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja.



104



Rezerve za procenjene potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodnebanke Srbije (nastavak)

Obračunata rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktivei rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrđene internom metodologijom, koja obuhvataprimenu IFRS 9 standarda. Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji jepotreban za pokriće svih rizika kojima je Banka izložena i da se pokazatelj adekvatnosti kapitalaodržava na nivou koji nije ispod 8%.

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadržanog u kreditnomportfoliju Banke, obračunava se u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki(„Službeni glasnik RS“. br. 94/11, 57/12, 123/12, 43/13,113/13, 135/14, 25/15, 38/15, 61/16,69/16 i 91/16,101/2017, 114/2017 i 103/2018 i 8/2019). Banka je dužna da utvrdi iznos potrebnerezerve za procenjene gubitke, koji predstavlja zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjenegubitke obračunate u skladu sa ovom Odlukom i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktivei rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika.

Prelaskom na Bazel III standarde omogućeno je isključivanje ove stavke iz obračuna kapitala ukolikose ispune uslovi iz tačke 34.a Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, što jeBanka i učinila.

Izvršni odbor Banke je na sednici 27. septembra 2017. godine doneo Odluku o umanjenju iznosapotrebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa tačkom 34.a Odluke o klasifikaciji bilansne aktivei vanbilansnih stavki banke, odnosno o ukidanju rezervi za procenjene gubitke, imajući u vidu da jeučešće problematičnih kredita odobrenih dužnicima iz nefinansijskog i nedržavnog sektora u ukupnimkreditima odobrenim dužnicima iz tih sektora iznosilo manje od 10%.

Na dan 31.12.2019. godine, NPL racio iznosio je 3% tako da, u skladu sa Odlukom o adekvatnostikapitala banke i Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, potrebna rezervaza procenjene gubitke nije uzeta kao odbitna stavka prilikom obračuna regulatornog kapitala Banke.



105



Sledeće tabele prikazuju obračunate iznose regulatornog kapitala i pokazatelja adekvatnosti kapitalana dan 31. decembra 2019. godine kao i na dan 31. decembra 2018. godine:

31.12.2019.

Osnovni kapitalNominalna vrednost uplaćenih akcija. osim preferencijalnih 10.191.260Neraspoređena dobit iz ranijih godina 1.052.182Regulatorna priloagođavanja osnovnog akcijskog kapitala (dodatna prilagođavanjavrednosti) (2)Nematerijalna ulaganja pre umanjena za povezane odložene poreske obaveze (148.818)Odložena poreska sredstva koja zavise od buduđe profitabilnosti (28.212)Odbitne stavke propisane tačkom 13., stav 1., odredbe od 13) do 15) OAK (124.912)

10.941.498Dopunski kapitalSubordinirane obaveze 2.351.857

2.351.857

Kapital na dan 31. decembra 2019. godine 13.293.355

31.12.2018.

Osnovni kapitalNominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih 10.191.260Neraspoređena dobit iz ranijih godina 423.417Regulatorna priloagođavanja osnovnog akcijskog kapitala (dodatna prilagođavanjavrednosti) (8)

Nematerijalna ulaganja pre umanjena za povezane odložene poreske obaveze (150.059)Odložena poreska sredstva koja zavise od buduđe profitabilnosti (28.608)

10.436.002Dopunski kapital:Subordinirane obaveze 2.044.133

2.044.133

Kapital na dan 31. decembra 2018. godine 12.480.135

31.12.2019.Rizična bilansna i vanbilansna aktiva:

Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja / isporukepo osnovu slobodnih isporuka 5.705.508Kapitalni zahtev za devizni rizik 9.111Kapitalni zahtev za operativni rizik 712.825Kapitalni zahtev za rizik prilagođavanja kreditne izloženosti 32

Ukupno kapitalni zahtevi 6.427.476

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala 13,62Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke 13,62Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke 16,55



106



31.12.2018Rizična bilansna i vanbilansna aktiva:Kapitalni zahtev za kreditni rizik, rizik druge ugovorne stranei rizik izmirenja / isporuke po osnovu slobodnih isporuka 4.705.652Kapitalni zahtev za devizni rizik 44.269Kapitalni zahtev za operativni rizik 665.358Kapitalni zahtev za rizik prilagođavanja kreditne izloženosti 71

Ukupno kapitalni zahtevi 5.415.350

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala 15,42Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke 15,42Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke 18,44

Pokazatelj leveridža

Pokazatelj leveridža predstavlja odnos osnovnog kapitala (u skladu sa Odlukom o adekvatnostikapitala banke) i ukupnog iznosa izloženosti Banke (u skladu sa Metodologijom za izradu izveštaja opokazatelju leveridža) i iskazuje se u procentima. Ukupna izloženost predstavlja zbir bilansnih ivanbilansnih izloženosti.

Prema Bazel III standardima, minimalna vrednost ovog pokazatelja propisana je na 3%.

Ovaj pokazatelj predstavlja dopunu pokazatelja adekvatnosti kapitala i, za razliku od pokazateljaadekvatnosti kapitala, pokazuje nivo finansijskog leveridža koji nije zasnovan na stepenu rizičnostiimovine, imajući u vidu da se izračunava kao odnos osnovnog kapitala i aktive banke koja nijeponderisana nivoom rizika.

Na dan 31. decembra 2019. godine pokazatelj leveridža Banke je iznosio 8,35%.

Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljimaposlovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim naosnovu navedenog Zakona, na dan 31. decembra 2019. godine, Banka je usaglasila sve pokazateljeposlovanja sa propisanim vrednostima.



107



Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2019. godine i na dan 31. decembra2018. godine, bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanja Propisana vrednost Ostvarenavrednost 2019.

Ostvarenavrednost 2018.

Ulaganje banke u osnovna sredstva i licakoja nisu u finansijskom sektoru maksimum 60% 21,93% 13,32%

Zbir velikih izloženosti banke maksimum 400% 72,95% 43,48%

Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:– u prvom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,67 1,30– u drugom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,90 1,29– u trećem kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,50 1,43– u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,71 1,27

Pokazatelj deviznog rizika maksimum 20% 0,86% 4,43%Izloženost banke prema jednom licu ili grupipovezanih lica maksimum 25% 18,96% 20,88%Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskogkapitala minimum 4,5% 13,67 15,42Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitalabanke minimum 6% 13,67 15,42Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke minimum 8% 16,61 18,44

44.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost podrazumeva cenu koja bi bila ostvarena prodajom imovine ili prenosom obaveze izmeđuučesnika na tržištu na dan odmeravanja.

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o fer vrednosti aktive i pasive za koju postojezvanične tržišne informacije i kada se fer vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

Fer vrednost nekog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze sa varijabilnom kamatnom stopompribližno je jednaka njegovoj knjigovodstvenoj vrednosti jer se nominalna vrednost tog instumentaredovno usklađuje sa njegovom tržišnom vrednošću. Za finansijska sredstva ili obaveze sa fiksnomkamatnom stopom, fer vrednost se izračunava tako što se budući očekivani tokovi gotovine diskontujudo njihove sadašnje vrednosti primenom tekućih tržišnih kamatnih stopa.

Za hartije od vrednosti kojima se trguje, fer vrednost se izračunava na osnovu kotiranih tržišnih cena.Fer vrednost ostalih hartija od vrednosti se računa kao neto sadašnja vrednost budućih očekivanihnovčanih tokova.

Fer vrednost neopozivih kreditnih obaveza i potencijalnih obaveza su iste kao i njihoveknjigovodstvene vrednosti.



108


34.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza(nastavak)

Banka koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskihinstrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata.

Nivo 2: Komparativni pristup - koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ilidrugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finansijskoginstrumenta i

Nivo 3: Mark to model pristup - koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedenena osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednostiinstrumenta.

U narednoj tabeli prikazane su fer vrednosti finansijskih instrumenata po navedenoj hijerarhiji:

Finansijska imovina na 31. decembra 2019. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kod Centralnebanke 17.318.586 - - 17.318.586Krediti i potraživanja od banaka - - 7.689.476 7.689.476Krediti i potraživanja odkomitenata - - 91.520.502 91.520.502

17.318.586 - 99.209.978 116.528.564Ukupna finansijska imovina

Finansijske obaveze na 31. decembra 2019. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoDepoziti i ostale obaveze premabankama i finansijskim organizacijama icentralnoj banci - - 28.525.416 28.525.416Depoziti i ostale obaveze prema drugimkomitentima - - 73.326.009 73.326.009Subordinirane obaveze - - 2.368.583 2.368.583Ukupne finansijske obaveze 104.220.008 104.220.008

Finansijska imovina na dan 31. decembra 2018. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralnebanke 17.037.339

- -17.037.339

Krediti i potraživanja od banaka - - 4.792.174 4.792.174

Krediti i potraživanja od komitenata - - 76.416.045 76.416.045

17.037.339 - 81.208.219 98.245.558Ukupna finansijska imovina



109


34.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza(nastavak)

Finansijske obaveze na 31. decembra 2018. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoDepoziti i ostale obaveze premabankama i finansijskimorganizacijama i centralnoj banci

- - 24.891.338 24.891.338

Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima - - 59.413.519 59.413.519

Subordinirane obaveze - - 2.377.576 2.377.576- - 86.682.433 86.253.692Ukupne finansijske obaveze

35. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING

a) Potraživanja po osnovu operativnog lizinga

Buduća minimalna potraživanja po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao što sledi:

2019. 2018.

Do 1 godine 8.500 8.550Od 1 do 5 godina 34.000 34.200

42.500 42.750

b) Sudski sporovi

Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica samo radi naplate svojih potraživanja. Na dan 31.decembra 2019. godine, Banka vodi 1.542 spora (2018. godine: 1.438 spora) radi naplate svojihpotraživanja u kojima najveća vrednost glavnog potraživanja iznosi RSD 869.000 hiljada (2018.goddine: RSD 869.000 hiljada).

Protiv Banke se vodi 978 sporova čija je ukupna vrednost 550.259 hiljada dinara (2018. godine: 304spora vrednosti 455.848 hiljada dinara). Rezervisanja po sudskim sporovima prikazana su u okvirupozicije rezervisanja (Napomena 27). Rukovodstvo Banke procenjuje da neće nastati materijalnoznačajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku, iznad iznosa za koje je izvršenorezervisanje.

c) Poreski rizik

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena.

U Republici Srbiji poreske obaveze ne zastarevaju u periodu od 5 godina. U različitim okolnostimaporeski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreskeobaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da suporeske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima iskazane u skladu sa važećomzakonskom regulativom.

Documents

CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD ......Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: Banka) je osnovana 15. avgusta 1991. godine pod nazivom Yuco – Bank