CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD …

CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD

KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI IZVEŠTAJINA DAN I ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠAVA

31. DECEMBARA 2020. GODINE

CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SADSADRŽAJ

IZVEŠTAJ NEZVISNOG REVIZORA

KONSOLIDOVANI BILANS USPEHA za godinu završenu 31. decembra 2020. godine

KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU za godinu završenu 31. decembra 2020. godine

KONSOLIDOVANI BILANS STANJA na dan 31. decembra 2020. godine

KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU za godinu završenu 31. decembra 2020.

godine

KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE za godinu završenu 31. decembra 2020. godine

NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završila 31. decembra

2020. godine

KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU za godinu koja se završila 31. decembra 2020.

godine

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SADNAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31.decembra 2020.

9

1. OSNOVNE INFORMACIJE

Priloženi finansijski izveštaji i napomene uz finansijske izveštaje predstavljaju konsolidovanefinansijske izveštaje Grupe. Credit Agricole Banka Srbija a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: Banka) jematično pravno lice Grupe i kao takva je u obavezi da u skladu sa zahtevom Zakona o bankamapripremi konsolidovane finansijske izveštaje na dan i za godinu koja se završila 31. decembra 2020.godine. Konsolidovani finansijski izveštaji uključuju i finansijske izveštaje njenog zavisnog društva CALeasing Srbija d.o.o. Beogad (u daljem tekstu: Društvo).

Credit Agricole banka Srbija a.d. Novi SadCredit Agricole banka Srbija a.d. Novi Sad je osnovana 15. avgusta 1991. godine pod nazivom Yuco –Bank a.d. Novi Sad, u skladu sa Ugovorom o osnivanju i Odlukom Narodne banke Jugoslavije od 19.februara 1992. godine. Banka je registrovana kod Privrednog suda u Novom Sadu 3. marta 1992.godine. Od 20. septembra 2001. godine Banka je poslovala pod nazivom Meridian Bank a.d. Novi Sad,u skladu sa Odlukom Privrednog suda, u Novom Sadu br. Fi. 2766/07. Od 13. marta 2006. godinerešenjem broj 110567-2006 Agencije za privredne registre Republike Srbije Banka je izvršila promenunaziva u Meridian Bank – Credit Agricole Group Akcionarsko društvo Novi Sad i promenu skraćenognaziva u MEBA – CA GROUP AD NOVI SAD.

Na osnovu Rešenja br. BD 137033/2009 Agencije za privredne registre od 04.09.2009. godine Bankaje promenila naziv iz MERIDIAN BANK – CREDIT AGRICOLE GROUP u CREDIT AGRICOLE BANKASRBIJA, odnosno puno poslovno ime glasi: CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AKCIONARSKODRUŠTVO NOVI SAD, BRAĆE RIBNIKARA 4-6.

Realizacijom XVIII emisije akcija u junu 2005. godine, Banka je postala deo Credit Agricole S.A. Paris,jedne od najvećih evropskih grupacija. Akcionar Banke na dan 31.decembar 2020. godine je CreditAgricole S.A. Paris sa 100% učešća.

CA Leasing d.o.o. BeogradDruštvo CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd osnovano je pod nazivom Meridian Leasing d.o.o. Beograd,Odlukom o osnivanju privrednog društva od strane Meridian Bank- Credit Agricole Group a.d. NoviSad, na Skupštini akcionara Merdian bank – Credit Agricole Group a.d. Novi Sad od 10. maja 2007.godine.

Društvo je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije broj 8725 od 12. jula 2007. godine kojom se dajesaglasnost na Odluku skupštine Credit Agricole Banke Srbija a.d. Novi Sad o osnivanju Društva.

Osnivanje Društva upisano je u registar Agencije za privredne registre Republike Srbije pod brojemBD78002/2007 od 20. jula 2007. godine. Registrovani, upisani i uplaćeni osnivački kapital iznosi EUR-a 1.000.000,00, u dinarskoj protivvrednosti ( RSD 78.667.700,00).

Društvo je Odlukom Skupštine od 14. feburara 2011. godine promenilo naziv i upisano u Agenciju zaprivredne registre pod nazivom CA Leasing Srbija d.o.o. 23. marta 2011. godine.

U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana da obavljasledeće poslove:

Depozitne poslove (primanje i polaganje depozita), Kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita), Devizne, devizno-valutne i menjačke poslove, Poslove platnog prometa, Izdavanje platnih kartica, Poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.), Brokersko-dilerske poslove, Izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao), Kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.), Poslove zastupanja u osiguranju, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, Poslove za koje je ovlašćena zakonom i Druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tačke 1. do 11. ovog stava, a

u skladu sa Osnivačkim aktom i Statutom Banke.


10

1. OSNOVNE INFORMACIJE (nastavak)

Organi Banke su: Skupština Banke, Upravni odbor, Izvršni odbor i Odbori.

Banka obrazuje Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Odbor za nagrade i naknade,Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom.

Predsednika i članove Upravnog odbora Banke imenuje Skupština Banke na period od četiri godine, poprethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije. Upravni odbor bira i razrešava predsednikai članove Izvršnog odbora Banke.

Grupa poslovanje obavlja u svom sedištu u Novom Sadu, u ulici Braće Ribnikara 4-6 i u 76 filijala usvim većim gradovima Srbije (31. decembar 2019. godine – 82 filijale).

Grupa je na dan 31. decembra 2020. godine imala 940 zaposlenih (31. decembar 2019. godine – 960zaposlenih). Poreski identifikacioni broj Banke je 101697525. Matični broj Banke je 08277931

Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za godinu koja je završena na dan 31. decembra 2020. godinesu odobreni od strane Upravnog odbora, na sednici održanoj 28. aprila 2021. godine.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Osnovne računovodstvene politike za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja navedene suu daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačijenaznačeno.

2.1 Osnove za sastavljanje i prikazivanje konsolidovanih finansijskih izveštaja

Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe za 2020. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnimstandardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne Banke Srbije koji regulišufinansijsko izveštavanje banaka.

Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su prikazani u formi propisanoj Odlukom o obrascima isadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije broj101/2017, 38/2018 i 103/2018).

Banka je kao matično pravno lice Grupe sastavila i prezentovala i poseban set pojedinačnih finansijskihizveštaja.

Priloženi konsolidovani finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška,izuzev za sledeće stavke koje se vrednuju po fer vrednosti: derivate i finansijska sredstva koja seinicijalno vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe suiskazani u hiljadama dinara (RSD ’000,) osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar predstavljazvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji.

Konsolidovani finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja kojipodrazumeva da će Grupa nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja u sladu sa MSFI podrazumeva upotrebu procena ipretpostavki koje utiču na iznose sredstava i obaveza o kojima se izveštava i na obelodanjivanjeuslovnih finansijskih obaveza na datum finansijskih izveštaja i iznosa prihoda i rashodi o kojima seizveštava tokom izveštajnog perioda. Iako se ove procene rukovodstva zasnivaju na najboljem znanjuo tekućim događajima i aktivnostima, stvarni rezultati se naposletku mogu razlikovati od procena.Oblasti koje podrazumevaju viši stepen prosuđivanja ili složenosti, ili oblasti gde su pretpostavke iprocene značajne za finansijske izveštaje obelodanjene su u Napomeni 4.

Grupa je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politikeobelodanjene u daljem tekstu Napomene 3.


11

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (nastavak)

2.1 Osnove za sastavljanje i prikazivanje konsolidovanih finansijskih izveštaja (nastavak)

Osnova za konsolidaciju

Konsolidovani finansijski izveštaji uključuju finansijske izveštaje Banke i društva nad kojim Banka imakontrolu. Kontrola postoji ako Banka ima moć upravljanja finansijskim i poslovnim politikama društvatako da ostvari koristi od njegovih aktivnosti.

Konsolidacija zavisnog društva otpočinje kada Banka stekne kontrolu nad zavisnim društvom iprestaje kada Banka izgubi kontrolu nad zavisnim društvom. Sredstva, obaveze, prihodi i rashodizavisnog društvakoje je stečeno ili otuđeno u toku godine su uključeni u konsolidovane finansijske izveštaje od trenutkakada je Banka stekla kontrolu do trenutka kada je Banka izgubila kontrolu nad zavisnim društvom.

Finansijski izveštaji zavisnog društva po potrebi se usklađuju na način da se njegove računovodstvenepolitike usaglase sa onima koje koristi Banka kao matična kompanija u okviru Grupe. Sve transakcije,sve stanja, svi prihodi i rashodi unutar Grupe eliminišu se konsolidacijom.

2.2. Promene u racunovodstvenoj politici i obelodanjivanju

Usvojene računovodstvene politike su u skladu sa onima iz prethodne finansijske godine, izuzevsledećih izmenjenih MSFI koji su usvojeni od strane Grupe od 1. januara 2020. godine:

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanjeOdbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao revidirani Konceptualni okvir zafinansijsko izveštavanje 29. marta 2018. godine. Ovaj okvir postavlja sveobuhvatan skup konceptaza finansijsko izveštavanje, uvođenje standarda, smernice potrebne onima koji pripremajudosledne računovodstvene politike kao i pomoć ostalima kojima je u cilju da razumeju i tumačestandarde. Odbor je takođe izdao poseban prateći dokument, Izmene i dopune referenci ukonceptualnom okviru MSFI standarda, koji predstavlja izmene onih standarda na koje je uticano,kako bi se ažurirale i reference izmenjenog Konceptualnog okvira. Cilj izmene referenci je da podržiprelaz na novi Konceptualni okvir za kompanije koje razvijaju računovodstvene politike koristećikonceptualni okvir u slučajevima kada u pojedinim transakcijama MSFI nisu primenljivi. Za one kojipripremaju računovodstvene politike zasnovane na Konceptualnom okviru, na snazi je za period odili nakon 1. januara 2020. godine.

MSFI 3: Poslovne kombinacije (Izmena)Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdao izmene u Definiciji biznisa (Izmene uMSFI 3) sa ciljem rešavanja poteškoća entitetima tokom utvrđivanja toga da li su stekli biznis iliimovinu. Ove izmene se odnose na poslovne kombinacije kojima je dan sticanja u prvom godišnjemizveštajnom periodu koji počinje na dan, ili nakon 1. januara 2020 godine, kao i sticanjima imovinekoja se dese na ili nakon tog perioda, sa mogućnošću ranijeg početka primene. Ne očekuje se da ćeefekti ovih izmena imati značajan uticaj na finansijske izveštaje Grupe.

MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja i MRS 8 Računovodstvene politike, promeneračunovodstvenih procena i greške: 'Definicija materijalnosti' (Izmene)Izmene standarda stupaju na snagu za period počev od 1. januara 2020. godine ili kasnije samogućnošću ranijeg početka primene. Izmene pojašnjavaju definiciju materijalnosti i način na kojise primenjuje. Nova definicija navodi da, 'Informacija je materijalna ako njeno izostavljanje ilipogrešno prikazivanje može da utiče na odluke koje primarni korisnici finansijskih izveštaja opštenamene donose na osnovu tih finansijskih izveštaja, koji pružaju finansijske informacije u vezi sakonkretnim društvom koje izveštava. Pored toga, objašnjenja koja prate definiciju su poboljšana.Izmene i dopune su takođe dovele do toga da definicija materijalnosti bude konzistentna kroz sveMSFI standarde. Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajan uticaj na finansijskeizveštaje Grupe.


12


2.2. Promene u racunovodstvenoj politici i obelodanjivanju (nastavak)

Reforma referentnih kamatnih kamatnih stopa - MSFI 9, MRS 39 i MSFI 7 (Izmene)U septembru 2019. godine IASB je objavio izmene i dopune MSFI 9, MRS 39 i MSFI 7, kojima sezavršava prva faza rada kako bi se odgovorilo na učinke reforme međubankarskih ponuđenih stopa(IBOR) na finansijsko izveštavanje. Objavljene izmene se bave pitanjima koja utiču na finansijskoizveštavanje u periodu pre zamene postojeće referentne kamatne stope alternativnom kamatnomstopom i bave se implikacijama na posebne zahteve računovodstva hedžinga u MSFI 9 Finansijskiinstrumenti i MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje, za koje je potrebna „forward-looking“ analiza. Izmene su osigurale privremene olakšice, primenjive na sve odnose hedžinga, kojisu direktno pod uticajem reforme referentne kamatne stope, koji omogućuju nastavakračunovodstva hedžinga tokom perioda neizvesnosti pre zamene postojeće referentne kamatnestope alternativnim, gotovo bezrizičnim kamatnim stopama. Postoje i izmene MSFI 7 Finansijskiinstrumenti: Obelodanjivanja u vezi dodatnih obelodanjivanja oko neizvesnosti koja proizlaze izreforme referentne kamatne stope. Izmene su na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ilinakon 1. januara 2020. godine, te se moraju primenjivati retrospektivno. Druga faza će sefokusirati na pitanja koja bi mogla uticati na finansijsko izveštavanje kada se postojeća referentnakamatna stopa zameni kamatnom stopom bez rizika (RFR). Ne očekuje se da će efekti ovih izmenaimati značajan uticaj na finansijske izveštaje Grupe.

2.3. Standardi koji su izdati, ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni

Izmena u MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MRS 28 Investicije u pridružene entitetei zajednička ulaganja: Prodaja aktive između investitora i zavisnog društvaIzmene ukazuju na poznato neslaganje zahteva u MSFI 10 i onih u MRS 28, vezanih za prodaju iliunošenje aktive između investitora i njegovih zavisnih društava i zajedničkih ulaganja. Glavnaposledica izmena odnosi se na to da je ukupan gubitak ili dobitak priznat kada transakcija tangiraposlovanje (bez obzira da li je reč o zavisnom društvu ili ne). Delimičan dobitak ili gubitak je priznatkada transakcija tangira aktivu koja ne predstavlja biznis, čak i kada je ova aktiva deo zavisnogdruštva. U decembru 2015. godine Odbor za međunarodne računovodstvene standarde odložio jedatum primene ovog standarda na neodređeno vreme čekajući ishod istraživanja vezano zaprimenu metoda učešća. Ove izmene još uvek nisu usvojene od strane EU. Ne očekuje se da ćeefekti ovih izmena imati značajan uticaj na finansijske izveštaje Grupe.

MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja: Klasifikacija kratkoročnih i dugoročnih obaveza(Izmene)Izmene su na snazi za godišnje periode izveštavanja koja počinju na dan ili nakon 1. januara 2022.godine, a dozvoljena je ranija primena. Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdaopredlog ekspozicije da se datum stupanja na snagu ovih izmena odloži do 1. januara 2023. Ciljizmena je promovisati doslednost u primeni zahteva pomažući kompanijama da utvrde da li je uizveštaju o finansijskom položaju, dugovi i druge obaveze s neizvesnim datumom dospeća potrebnoklasifikovati kao kratkoročne ili dugoročne. Izmene i dopune utiču na prezentaciju obaveza uizveštaju o finansijskom položaju i ne menjaju postojeće zahteve oko merenja ili vremenapriznavanja bilo koje imovine, obaveze, prihoda ili rashoda, niti informacije koje društvaobelodanjuje o tim stavkama. Takođe, izmene i dopune razjašnjavaju zahteve za klasifikacijom dugakoji društvo može da podmiri izdavanjem vlastitih instrumenata kapitala. Ove izmene još uvek nisuusvojene od strane EU. Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajan uticaj na finansijskeizveštaje Grupe.

MSFI 3 Poslovne kombinacije; MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema; MRS 37 Rezervisanja,potencijalne obaveze i potencijalna imovina kao i godišnja poboljšanja 2018-2020 (Izmene)Izmene su na snazi za godišnje periode izveštavanja koja počinju na dan ili nakon 1. januara 2022.godine, uz dozvoljenu raniju primenu. Odbor za međunarodne računovodstvene standarde je izdaoizmene MSFI uskog opsega na sledeći način:


13


2.3. Standardi koji su izdati, ali još uvek nisu stupili na snagu i nisu ranije usvojeni (nastavak)

MSFI 3 Poslovne kombinacije (Izmene) ažurira referencu u MSFI 3 Konceptualni okvir zafinansijsko izveštavanje bez menjanja računovodstvenih zahteva za poslovne kombinacije.

MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema (Izmene) zabranjuje da preduzeće od troškovanekretnina, postrojenja i opreme odbije iznose primljene po osnovu prodaje artikalaproizvedenih dok kompanija priprema sredstvo za njegovo korišćenje. Umesto toga, kompanijaće prepoznati takav prihod od prodaje i vezane troškove u bilansu uspeha.

MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina (Izmene) navodi kojetroškove preduzeće uključuje u određivanju troškova ispunjavanja ugovora u cilju procene da lije ugovor štetan.

Godišnja poboljšanja 2018-2020 dovode do manjih izmena na MSFI 1 Prva primenaMeđunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, MSFI 9 Finansijski instrumenti, MRS 41Poljoprivreda i Ilustrativni primeri za MSFI 16 Lizing.

Ove izmene još uvek nisu usvojene od strane EU. Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imatiznačajan uticaj na finansijske izveštaje Grupe.

MSFI 16 Lizing - COVID-19 olakšice za zakupce (Izmena)Izmena je na snazi za godišnje periode izveštavanja koja počinju na dan ili nakon 1. juna 2020.godine, retrospektivno. Ranija primena je dozvoljena, uključujući i u finansijskim izveštajima kojijoš nisu odobreni za izdavanje na dan 28. maj 2020. Odbor za međunarodne računovodstvenestandarde je izmenio standard kako bi se pružila olakšica zakupcima od primene MSFI 16 uputstvaza računovodstveno evidentiranje modifikacija ugovora o zakupu za olakšice koje se javljaju kaodirektna posledica COVID-19 pandemije. Datom izmenom se obezbeđuje praktičan izuzetak zaračunovodstveni tretman u knjigama zakupa, prilikom prihvatanja bilo kakvih promena uzakupninama, koje su rezultat olakšica usled COVID-19 pandemije, tako što može da ih obuhvatina isti način kao i svaku promenu u okviru MSFI 16, ako promena nije bila modifikacija ugovora ozakupu, samo ako su ispunjeni svi sledeći uslovi: Promene lizing plaćanja dovode do promene zakupnine koja je suštinski ista ili manja od

zakupnine neposredno pre nastanka promene. Svako smanjenje lizing plaćanja utiče samo na plaćanja koja su prvobitno dospela na dan ili pre

30 juna 2021. Nema suštinskih promena ostalih uslova zakupa.Ne očekuje se da će efekti ovih izmena imati značajan uticaj na finansijske izveštaje Grupe.

Reforma referentnih kamatnih stopa – Faza 2 - MSFI 9, MRS 39, MSFI 7, MSFI 4 i MSFI 16(Izmene)

U avgustu 2020. godine, IASB je objavio Reformu referentnih kamatnih stopa - Faza 2, IzmeneMSFI 9, MRS 39, MSFI 7, MSFI 4 i MSFI 16, završavajući svoj rad kao odgovor na reformu IBOR-a.Izmene pružaju privremene olakšice koje se bave efektima finansijskog izveštavanja kada semeđubankarska ponuđena stopa (IBOR) zameni alternativnom gotovo bezrizičnom kamatnomstopom (RFR). Konkretno, izmene predviđaju praktičnu izuzetak kada se obračunavaju promene uosnovi za utvrđivanje ugovornih novčanih tokova finansijske imovine i obaveza, kako bi sezahtevalo prilagođavanje efektivne kamatne stope, ekvivalentno kretanju tržišne kamatne stope.Takođe, dopune uvode olakšice kod prekida hedžing odnosa, uključujući privremeno oslobađanjeod potrebe da se ispuni odvojeno prepoznatljiv zahtev kada je RFR instrument određen za hedžingkomponente rizika. Dalje, dopune MSFI 4 osmišljene su tako da osiguravajućim kompanijama kojejoš uvek primenjuju MRS 39 omoguće da dobiju iste olakšice kao one predviđene izmenama MSFI9. Postoje i izmene MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja koja omogućavaju korisnicimafinansijskih izveštaja da razumeju efekat reforme referentne kamatne stope na finansijskeinstrumente i strategiju upravljanja rizikom entiteta. Izmene su na snazi za godišnje periode kojipočinju na dan ili nakon 1. januara 2021. godine, sa mogućnošću ranijeg početka primene. Kada jeprimena retrospektivna, entitet nije u obavezi da izmeni podatke iz ranijih perioda. Ne očekuje seda će efekti ovih izmena imati značajan uticaj na finansijske izveštaje Grupe.


14

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštajanavedene su u daljem tekstu.

3.1. Uporedni podaci

Uporedne podatke predstavljaju finansijski izveštaji na dan i za godinu završenu na dan 31. decembra2019. godine.

3.2. Funkcionalna i izveštajna valuta

Iznosi u priloženim konsolidovanim finansijskim izveštajima Grupe iskazani su u hiljadama dinara, osimukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe. Svetransakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

3.3. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u konsolidovane finansijske izveštaje Grupe odmeravaju se korišćenjem valuteprimarnog privrednog okruženja u kojem Grupa posluje (funkcionalna valuta). Konsolidovani finansijskiizveštaji su prikazani u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Grupe.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom nameđubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikompreračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti knjižene su u korist ili na teret bilansauspeha kao prihodi ili rashodi od kursnih razlika u okviru pozicije „neto prihodi / rashodi od kursnihrazlika i efekata ugovorene valutne klauzule“.

Devizni kurs utvrđen na međubankarskom tržištu primenjen na preračun pozicija bilansa stanja na dan31. decembra 2020. godine kao i na dan 31. decembra 2019. godine, za date valute iznosi:

31.12.2020. 31.12.2019.

EUR 117,5802 117,5928USD 95,6637 104,9186CHF 108,4388 108,4004


15

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

3.4. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane zakamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda irashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Grupe i komitenta.

Kada se računa efektivna kamatna stopa, Grupa procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sveugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred), ali ne uzima uobzir buduće kreditne gubitke.

Grupa priznaje prihode i rashode od kamata u bilansu uspeha na osnovu metode efektivne kamatnestope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja krozočekivani životni vek finansijskog instrumenta, na bruto knjigovodstvenu vrednost finansijskogsredstva (amortizovana vrednost pre umanjenja za očekivane kreditne gubitke) ili amortizovanuvrednost finansijske obaveze.

Za finansijske instrumente koji nisu kreditno obezvređeni u momentu odobrenja, niti su pretrpeliznačajnu modifikaciju ugovorenih novčanih tokova kao kreditno obezvređeni (nisu POCI), Grupaprilikom obračuna efektivne kamatne stope procenjuje buduće novčane tokove uzimajući u obzir sveugovorene uslove finansijskog instrumenta, ali bez očekivanih kreditnih gubitaka. U slučaju kreditakoji su POCI, Grupa obračunava efektivnu kamatnu stopu usklađenu za kreditni rizik, korišćenjemprocenjenih budućih novčanih tokova koji uključuju očekivane kreditne gubitke.

Grupa priznaje prihode od kamata na finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj vrednostikao i na dužničke instrumente koji se vrednuju preko ostalog rezultata, a rashode od kamata priznajena finansijske obaveze koje se vrednuju po amortizovanoj vrednosti.

Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihodai rashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratnounapred, razgraničavaju se i diskontuju metodom efektivne kamatne stope, tokom perioda trajanjakredita.

3.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga,priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se zaperiod kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i drugebankarske usluge.

3.6. Prihodi od dividendi

Grupa priznaje prihode od dividendi kada ustanovi pravo na naplatu dividende.

3.7. Finansijski instrumenti

Početno priznavanje finansijskih instrumenata

Finansijska sredstva i finansijske obaveze, osim kredita, avansa datih dobavljačima kao i obavezaprema deponentima inicijalno se priznaju u skladu sa datumom zaključenja ugovora. Krediti i avansiprema dobavljačima priznaju se u skladu sa datumom plasmana sredstava na račun klijenta odnosnouplatom avansa na račun dobavljača. Grupa priznaje obaveze prema deponentima u skladu sadatumom deponovanja sredstava u Grupu.


16


3.8. Finansijska sredstva

Klasifikacija finansijskih sredstava

Iz perspektive klasifikacije i merenja, MSFI 9 zahteva procenu svih dužničkih finansijskih sredstavana osnovu kombinacije poslovnog modela Grupe za upravljanje finansijskim sredstvima ikarakteristika ugovorenih novčanih tokova istih (SPPI test).

Poslovni model:

Poslovni model Grupe odražava način na koji Grupa upravlja grupama finansijskih sredstava kako biostvarila svoje poslovne ciljeve.

Poslovni model Grupe ne procenjuje svaki pojedinačni finansijski instrument, već procenjuje grupesrodnih finansijskih instrumenata u okviru portfolija i zasniva se na sledećim faktorima:

Kako su ocenjeni rezultati poslovnog modela kao i kako je procenjena finansijska imovinaobuhvaćena tim modelom i kako se o tome obaveštava rukovodstvo Grupe;

Rizici koji utiču na rezultat poslovnog modela (kao i finansijsku imovinu obuhvaćenu timposlovnim modelom) i kako se upravlja tim rizicima

Važni aspekti procene u okviru poslovnog modela su očekivana učestalost, vrednost i vremeplasmana.

Procena poslovnog modela je zasnovana na razumnim očekivanim scenarijima bez uzimanja u obzir“najgoreg slučaja” ili “ stresnog slučaja”. Ukoliko su novčani tokovi nakon inicijalnog priznavanjarealizovani na drugačiji način od prvobitnih očekivanja Grupe, Grupa ne menja klasifikaciju preostalihfinansijskih sredstava koja se nalaze u poslovnom modelu, ali uzima u obzir ove informacije kadaprocenjuje novonastala ili tek kupljena finansijska sredstva.

SPPI test:

Grupa procenjuje ugovorne uslove finansiranja proverom kroz SSPI (Solely Payment of Principal andInterest) test.

Glavnica se u smislu ovog testa definiše kao fer vrednost finansijskog sredstva prilikom inicijalnogpriznavanja i može se menjati tokom veka trajanja finansijskog sredstva (npr. ako postoje otplateglavnice).

Najznačajniji elementi kamate su vremenska vrednost novca i kreditni rizik povezan sa iznosomnedospele glavnice tokom određenog vremenskog perioda, administrativne troškove i profitnumarginu. Prilikomsprovođenja SPPI testa, Grupa uzima u obzir relevantne faktore kao što su valuta finansijske imovinei period u kome se obračunava kamatna stopa.

Ukoliko finansijsko sredstvo ispuni kriterijume SPPI testa, Grupa vrši vrednovanje ovakvogfinansijskog sredstva po amortizovanoj vrednosti.

Finansijsko sredstvo se mora vrednovati po fer vrednosti ukoliko se ugovoreni novčani tokovi neodnose isključivo na plaćanje glavnice i kamate na neizmireni dug.

Grupa klasifikuje finansijska sredstva prilikom inicijalnog priznavanja u sledeće kategorije:

a) Finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti,b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali rezultat ilic) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha.


17


3.8. Finansijska sredstva (nastavak)

Klasifikacija finansijskih sredstava (nastavak)

a) Finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti

Grupa meri plasmane bankama i klijentima i ostala finansijska ulaganja po amortizovanoj vrednostiukoliko su ispunjena oba navedena uslova:

Finansijsko sredstvo se drži u svrhu prikupljanja ugovorenih novčanih tokova; i Ugovorni uslovi finansijskog sredstva daju na određene datume novčane tokove koji su

isključivo isplate glavnice i kamate (SPPI) na iznos neotplaćene glavnice.

b) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz ostali rezultat

Dužnički instrumenti:

Grupa po MSFI 9 primenjuje novu kategoriju finansijskih sredstava merenih po fer vrednosti kroz ostalirezultat kada su ispunjena oba sledeća uslova:

Instrument se drži u okviru poslovnog modela čiji se cilj postiže prikupljanjem ugovorenihnovčanih tokova i prodajom finansijske imovine; i

Ugovoreni uslovi finansijskog sredstva prolaze SPPI test.

Dužnički instrumenti po fer vrednosti kroz ostali rezultat naknadno se mere po fer vrednosti sadobicima i gubicima koji nastaju zbog promena u fer vrednosti priznatih u ostalom rezultatu. Prihodiod kamata i dobici i gubici od kursnih razlika priznaju se u bilansu uspeha na isti način kao i zafinansijsku imovinu merenu po amortizovanom trošku. Expected Credit Loss (ECL) za dužničkeinstrumente merene po fer vrednosti kroz ostali rezultat ne umanjuje knjigovodstvenu vrednost ovefinansijske imovine u izveštaju o finansijskom rezultatu, koja se meri po fer vrednosti. Umesto toga,iznos koji je jednak rezervisanju za kreditne gubitke koji bi nastali da je imovina vrednovana poamortiziovanom trošku priznaje se u ostalom rezultatu kao akumulirani iznos umanjenja vrednosti,uz odgovarajući efekat na bilans uspeha. Akumulirani gubitak priznat u ostalom rezultatu sereklasifikuje u bilans uspeha pri prestanku priznavanja imovine.

Kada Grupa drži više od jednog ulaganja u iste hartije od vrednosti, smatra se da se ona odlažu pometodi prvi ulazni-prvi izlazni. Prillikom prestanka priznavanja, kumulativni dobici ili gubici koji suprethodno priznati u ostalom rezultatu, reklasifikuju se iz ostalog rezultata u bilans uspeha.

Vlasnički instrumenti:

Po inicijalnom priznavanju, Grupa povremeno izabere da neopozivo klasifikuje neke vlasničkeinstrumente kao vlasničke instrumente po fer vrednosti kroz ostali rezultat kada ispunjavaju definicijukapitala po MRS 32 Finansijski instrumenti: Prezentacija i ne drže se kao namenjeni za trgovanje.Ovakva klasifikacija se određuje po principu instrument-po-instrument.

Dobici i gubici na ovim vlasničkim instrumentima se ne reklasifikuju u rezultat. Dividende se priznajuu bilansu uspeha kao i drugi operativni prihodi kada se utvrdi pravo na isplatu, osim kada Grupa imakoristi od takvih prihoda kao povrat dela troškova instrumenta, u tom slučaju se takvi dobicievidentiraju u ostalom rezultatu. Vlasnički instrumenti po fer vrednosti kroz ostali rezultat nisupredmet procene umanjenja vrednosti.

c) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Finansijska sredstva i finansijske obaveze u ovoj kategoriji se ne drže za trgovanje i obavezno seprilikom inicijalnog priznavanja moraju meriti po fer vrednosti kroz bilans uspeha prema MSFI 9 kadaje ispunjen jedan od sledećih kriterijuma:

Klasifikacija eliminiše ili značajno smanjuje nekonzistentan tretman koji bi inače nastao zbogmerenja sredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka ili gubitaka na drugačijoj osnovi; ili

Obaveze su deo grupe finansijskih obaveza, kojima se upravlja i čija se vrednost utvrđuje kaofer vrednost, u skladu sa dokumentovanim upravljanjem rizicima ili investicionom strategijom.


18



Klasifikacija finansijskih sredstava (nastavak)

c) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (nastavak)

Finansijska sredstva i finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha evidentiraju se u bilansustanja po fer vrednosti. Promene fer vrednosti evidentiraju se u bilansu uspeha, izuzev promena fervrednosti obaveza nastalih zbog promena u kreditnom riziku Grupe. Takve promene u fer vrednostievidentiraju se u rezervi kroz ostali rezultat i ne reklasifikuju se u bilans uspeha. Kamata zarađena ilinastala po osnovu instrumenata koji se klasifikuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha obračunata je uprihodima ili rashodima od kamata. Kamata zarađena na imovini koja se obavezno meri po fervrednosti kroz bilans uspeha se evidentira korišćenjem ugovorene kamatne stope. Prihod od dividendiod vlasničkih instrumenata po fer vrednosti se evidentira u bilansu uspeha kao ostali operativni prihodkada je utvrđeno pravo na isplatu.

Umanjenje vrednosti finansijske imovine

Kada je reč o proceni gubitaka po osnovu obezvređenja kredita, u slučaju rezervisanja na grupnojosnovi (bez obzira da li se nalaze u statusu neizmirenja obaveza ili ne), Grupa vrši pregled kreditnogportfolija najmanje jednom mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. Individualna procenaispravke vrednosti se radi u skladu sa promenama pretpostavki za obračun budućih novčanih tokova,a njihovo revidiranje vrši se najmanje jednom kvartalno.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Grupa koristi statističke modele istorijskih trendovaverovatnoće nastanka gubitka, oporavka, naplate i nastalih gubitaka. Rukovodstvo Grupe vrši proceneo ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikamakreditnog rizika na bazi iskustva kao i na bazi objektivnih dokaza o umanjenju vrednosti portfolijasličnog onom kreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova.Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokovagotovine redovno se revidiraju radi smanjenja svih razlika između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika izmeđuknjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokovadiskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom. Gubici se priznaju u bilansu uspeha iizražavaju se kroz promene ispravke vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenjaiznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

Grupa je uspostavila politiku za izvršenje procene tako što se na kraju svakog izveštajnog periodaproverava da li je kreditni rizik finansijskog instrumenta značajno porastao od početnog priznavanja,uzimajući u obzir promenu rizika neizvršenja obaveza tokom preostalog veka trajanja finansijskoginstrumenta.

Na osnovu navedenog procesa, Grupa grupiše kredite u Stage 1, Stage 2 i Stage 3 kako je opisano unastavku:

Stage 1: Kada se krediti prvi put priznaju, Grupa priznaje rezervisanje na osnovu 12mECL-a.Stage 1 krediti takođe uključuju i one u kojima je kreditni rizik poboljšan kao i kreditereklasifikovane iz Stage 2;

Stage 2: Kada je za neki kredit identifikovan značajan porast kreditnog rizika od njegovognastanka, Grupa evidentira rezervisanje za očekivane kreditne gubitke tokom veka trajanja(LTECL). Krediti iz Stage 2 takođe uključuju one kojima je kreditni rizik poboljšan kao i kreditereklasifikovane iz Stage 3;

Stage 3: Za zajmove umanjene za kreditne gubitke, Grupa evidentira rezervisanje za LTECL.

Za finansijsku imovinu za koju Grupa nema opravdanih očekivanja za povrat celokupnog neizmirenogiznosa ili njegovog dela, bruto knjigovodstvena vrednost finansijske imovine se umanjuje. Ovo sesmatra (delimičnim) prestankom priznavanja finansijskog sredstva.


19


3.8 Finansijska sredstva (nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijske imovine (nastavak)

Izračunavanje ECL – a

Grupa izračunava ECL na osnovu scenarija verovatnoće za merenje očekivanih nedostataka u gotovini,diskontovanih približno EKS. Manjak gotovine predstavlja razliku između tokova gotovine kojidospevaju subjektu u skladu sa ugovorom i novčanim tokovima koje entitet zaista očekuje da primi.Način ECL izračuna je prikazan u nastavku, a ključni elementi su:

PD (Probability of default): Verovatnoća neispunjenja obaveza je procena verovatnoćeneispunjenja obaveza u datom vremenskom periodu. Neispunjenje obaveza se može desitisamo u određeno vreme tokom procenjenog perioda, ukoliko se nije prethodno prestalo sapriznavanjem proizvoda a još uvek je u portfoliju;

EAD (Exposure at default): Izloženost prilikom neispunjenja obaveza predstavlja zbir bilansneizloženosti i vanbilansne izloženosti pomnožene faktorom konverzije (CCF) i umanjen za iznoskolaterala na koga je primenjen procenat za priznavanje. Faktor konverzije (CCF) jeverovatnoća da će vanbilansna izloženost postati bilansna izloženost u slučaju nastupanjastatusa neizmirivanja obaveza (default).

CCF (Credit Conversion Factor): Grupa je definisala internu metodologiju za izračunavanjefaktora konverzije kredita kako bi se pravilno prikazala proporcija neiskorišćenog okvira i/iliodobrenih garancija za koje Grupa očekuje da će biti povučene ili plaćene pre nastankaneizvršenog događaja.

LGD (Loss given default): Gubitak u slučaju neizmirenja obaveza je procena gubitka koji sejavlja u slučaju neizmirenja obaveza u određeno vreme. Zasniva se na razlici izmeđuugovorenih novčanih tokova i novčanih tokova koje bi kreditor očekivao da primi. U svrhuizračunavanja očekivanih kreditnih gubitaka obračunava se samo neobezbeđeni LGD i koristiu konačnom obračunu. U ovoj fazi ne postoji plan da buduća predviđanja utiču na LGD za kojese pretpostavlja da će biti konstantan tokom vremena. Ovo se obično izražava kao procenatEAD.

Modeli ECL metoda su dati u nastavku: Stage 1: 12mECL obračunava se kao deo LTECL, koji predstavljaju ECL koji proizilaze iz

događaja koji dovode do nemogućnosti otplate finasijskijskih instrumenata, a koji su mogući uroku od 12 meseci od dana izveštavanja. Grupa računa 12mECL rezervisanje za umanjenjevrednosti na osnovu očekivanog neispunjenja obaveza u vremenskom periodu od 12 mesecinakon datuma izveštavanja. Ove očekivane 12-mesečne verovatnoće su primenjene napredviđanje EAD i pomnožene sa očekivanim LGD a zatim diskontovane na osnovu približnevrednosti originalne EKS;

Stage 2: Kada se identifikuje značajno povećanje kreditnog rizika od momenta plasiranjasredstava, Grupa evidentira rezervisanje za LTECL. Metodologija je slična prethodnoobjašnjenoj, s tim da je PD procenjen na osnovu čitavog životnog veka instrumenta;

Stage 3: Za kredite koji su umanjeni za kreditne gubitke, Grupa priznaje ukupne kreditnegubitke za ove kredite. Metod je sličan onome primenjenom u Stage 2, sa PD postavljenim na100%.

Uticaj budućih makroekonomskih očekivanja na obračun ECL-a

U skladu sa stavom B5.5.50 standarda MSFI 9, Grupa je odlučila da prilikom obračuna ECL primenifaktore predviđanja makroekonomskih scenarija za buduće tri godine. Grupa trenutno bira jedanscenario za koji se kaže da je "osnovni".

U ovom trenutku koncept "predviđanja budućnosti" primenjuje se samo na PD krive.

Grupa koristi referentni standard ECB koji je povezan sa stres testom 2018. godine koji primenjuješokove za naredne 3 godine. Ovi šokovi menjaju prosečnu PD terminsku struktura u trajanju od trigodine, a zatim se primenjuje povratak u proseku za pet godina.


20



Umanjenje vrednosti finansijske imovine (nastavak)

Vrednovanje kolaterala

Kako bi se ublažio kreditni rizik vezan za finansijsku imovinu, Grupa nastoji da koristi kolaterale.Kolateral se može pojaviti u različitim oblicima: gotovina, hartije od vrednosti, akreditivi / garancije,nekretnine, potraživanja, zalihe, ostala nefinansijska imovina i kreditna poboljšanja kao što susporazumi o netiranju. Računovodstvena politika Grupe za kolaterale ista je i prilikom primene MSFI9 kao što je bila i prilikom primene u MRS 39. Kolaterali, osim preuzetih kolaterala, ne evidentiraju sefinansijskim izveštajima Grupe. Međutim njihova fer vrednost utiče na obračun ECL. Prilikom nastankafinansijskog sredstva, procenjuje se minimalna vrednost ECL, a zatim se ponovo procenjuje natromesečnoj osnovi. Međutim, određeni kolaterali, npr. gotovina ili hartije od vrednosti, vrednuju sena dnevnom nivou.

Grupa koristi trenutne podatke na tržištu za vrednovanje finansijske imovine koja se drži kao kolateral.Ostala finansijska imovina čiju tržišnu vrednost nije lako utvrditi, vrednuje se primenom modela.Nefinansijski kolaterali, poput nekretnina, vrednuju se na osnovu podataka koje pružaju agenti zanekretnine ili na osnovu indeksa cena nekretnina.

Preuzeti kolaterali

Politika Grupe treba da utvrdi da li se preuzeta imovina može iskoristiti za interne potrebe ili je trebaprodati. Imovina namenjena za interne potrebe prenosi se na relevantnu kategoriju imovine, popreuzetoj vrednosti. Imovina za koju je određeno da je treba prodati prebacuje se na imovinunamenjenu prodaji, po fer vrednosti (ako je u pitanja finansijska imovina), a za imovinu koja nijefinansijska, po fer vrednosti umanjenoj za trošak prodaje na dan preuzimanja, a u skladu sa politikomGrupe. Bilo koji višak sredstava vraća se dužnicima.

Modifikacije i prestanak priznavanja finansijskih sredstava

Grupa prestaje da priznaje finansijsko sredstvo, npr. kredit, kada se uslovi i odredbe koji su predmetpregovora promene do te mere da, u suštini, on postaje novi kredit, pri čemu se razlika priznaje kaodobit ili gubitak od prestanaka priznavanja, u iznosu gubitka koji još uvek nije evidentiran.Novopriznati krediti se klasifikuju kao Stage 1 za potrebe merenja ECL.

Prilikom procene da li prestati sa priznavanjem kredita ili ne, između ostalog, Grupa razmatrasledeće faktore:

• Da li je promenjena valute kredita;• Da li je promenjena ugovorna strana;• Da li je modifikacija takva da instrument više ne ispunjava SPPI kriterijume.

Ako modifikacija ne rezultira novčanim tokovima koji su bitno različiti, onda takva modifikacija nedovodi do prestanka priznavanja. Na osnovu promene u novčanim tokovima diskontovanim pooriginalnoj EKS, Grupa evidentira dobitak ili gubitak zbog modifikacije u meri u kojoj gubitak zbogumanjenja vrednosti još uvek nije evidentiran.

3.9. Investicije u kapitalu zavisnih pravnih lica

Zavisno pravno lice je entitet nad kojim Grupa ima kontrolu. Kontrola je uspostavljena kada je Grupaizložena ili ima prava na, varijabilnim prinosima po osnovu učešća u entitetu u koji je investirala i imasposobnost da utiče na te prinose po osnovu moći koju ima nad entitetom u koji je investirala.

Grupa na dan 31. decembra 2020. godine ne poseduje učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica.


21


3.10. Poslovi kupovine i ponovne prodaje hartija od vrednosti (Reverzni repo poslovi)

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određenidan u budućnosti priznati su u bilansu stanja kao krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija. Razlika između kupovne cene i cene pri ponovnoj prodaji tretira se kao prihod po osnovukamate i priznaje se tokom trajanja ugovora primenom metode efektivne kamatne stope.

3.11. Derivati priznati po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Derivat je finansijski instrument ili drugi ugovor sa sve tri sledeće karakteristike: Njegova vrednost se menja u zavisnosti od promene određene kamatne stope, cene

finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa cena ili stopa, kreditnog rejtingaili kreditnog indeksa ili drugih varijabli, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable tavarijabla nije specifična za stranku ugovora (t.j. "osnovna varijabla");

Ne zahteva početno neto ulaganje ili početno neto ulaganje koje je manje od onog koje bi sezahtevalo za druge vrste ugovora od kojih bi se očekivalo da na sličan način odražavajupromene tržišnih faktora;

Podmiruje se na budući datum.

Grupa ulazi u transakcije derivatima sa različitim ugovornim stranama. Derivati se evidentiraju po fervrednosti kao sredstva kada je njihova fer vrednost pozitivna i kao obaveza kada je njihova fervrednost negativna. Promene u fer vrednosti derivata uključuju se u neto prihod od trgovanja.

3.12. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

U Izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju senovčana sredstva na žiro računu Grupe i računima blagajne (dinarske i devizne) i devizna sredstva naračunima kod domaćih i stranih banaka sa originalnom ročnošću do tri meseca.

3.13. Nematerijalna imovina

Nematerijalna imovina se iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravkuvrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.

Nematerijalna imovina Grupe najvećim delom čine licence za računarske softvere, koje imajuograničen vek upotrebe.

Licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih prilikom sticanja i stavljanja uupotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe i perioda nakoji su licence izdate.

Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak uperiodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskimproizvodima koje kontroliše Grupa i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškovaduže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna imovina.

Amortizacija se obračunava na nabavnu vrednost nematerijalne imovine po proporcionalnom metodu,primenom amortizacionih stopa, koje su određene tako da se izvrši njihovo potpuno amortizovanje utoku korisnog veka trajanja. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje od narednogmeseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.

Korisni vek trajanja u 2020. godini :

Softver 5 godinaLicence i ostala nematerijalna imovina 5 godina

Period i metod amortizacije za nematerijalna imovina sa ograničenim vekom upotrebe se proveravanajmanje jednom godišnje.


22


3.14. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine

a) Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i opremu čine građevinski objekti, oprema, ostala osnovna sredstva i ulaganjau tuđa osnovna sredstva radi obavljanja delatnosti.

Nekretnine, postrojenja i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranuispravku vrednosti i eventualne gubitke po osnovu umanjenja vrednosti sredstava.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstava ili priznaju kao posebno sredstvo, kakoje prikladno, samo kada postoji verovatnoća da će Grupa u budućnosti imati ekonomske koristi od togsredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanjaevidentiraju se na teret bilansa uspeha tokom finansijskog perioda u kojem nastaju.

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme obračunava se primenom proporcionalne metode,kojom se nabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva. Obračun amortizacijepočinje od narednog meseca od kada se ova sredstva stave u upotrebu.

Korisni vek trajanja u 2020. godini :

Opis

Građevinski objekti 40 godinaKompjuterska oprema 3 - 7 godinaNameštaj i druga oprema 5 - 7 godinaPutnička vozila 5 godina

Nekretnine, postrojenja i oprema se isknjižavaju iz evidencije po otuđenju, zbog tehničkezastarelosti ili kada se ne očekuje buduća ekonomska korist od upotrebe. Dobici ili gubici po osnovuprodaje ili otpisa osnovnog sredstva (utvrđeni kao razlika između neto prodajne vrednosti i netoknjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda.

b) Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina ili deo nekretnine, koju Grupe drži radi ostvarivanja prihoda odizdavanja nekretnine ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog.

Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti.Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke uključuju se u nabavnu vrednost.

Nakon početnog priznavanja, naknadno vrednovanje investicione nekretnine vrši se primenom metodenabavne vrednosti umanjene za ukupnu obračunatu amortizaciju i obezvređenje.

Amortizacija se obračunava po stopama koje obezbeđuju nadoknađivanje vrednosti investicionihnekretnina u toku njihovog korisnog veka trajanja.

Razlika između fer vrednosti primljenih sredstava i prodajne vrednosti investicionih nekretninaprilikom prodaje priznaje se u bilansu uspeha u periodu u kome je prodaja izvršena, a potraživanje poosnovu prodate i razmenjene investicione nekretnine inicijalno se vrednuje u visini fer vrednosti.

Ako postoje bilo kakve indicije da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Grupaprocenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene zatroškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadivevrednosti kroz bilans uspeha.


23


3.14. Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione nekretnine (nastavak)

b) Investicione nekretnine (nastavak)

Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadnepromene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva.

Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane satim izdacima pripasti Grupi i da može pouzdano da se izmeri. Svi ostali troškovi tekućeg održavanjaterete troškove perioda u kome nastanu.

Kada investicionu nekretninu koristi Grupa kao vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenjai opremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena zatečena vrednost kojaće se nadalje amortizovati.

3.15. Obezvređenje nefinansijskih sredstava

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan izveštavanja, rukovodstvo Grupe analiziravrednosti po kojima su prikazana nematerijalna imovina i osnovna sredstva Grupe. Ukoliko postojiindikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi seutvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži odvrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visinenadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene zatroškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, nateret rashoda.

Nefinansijska sredstva kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajniperiod zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

3.16. Zakup/Lizing

Model MSFI 16 nameće zakupcima obavezu da sve zakupe priznaju u bilansu stanja, pri čemu se uaktivi priznaje pravo korišćenja koje se amortizuje tokom vremena dok se u pasivi priznaje obavezatokom čitavog perioda trajanja zakupa.

Grupa primenjuje standard MSFI 16 “Lizing” za godišnje izveštajne periode koji počinju na dan ili nakon01.01.2019. godine.

Grupa je od 01.01.2019. godine priznala obaveze za zakupe po sadašnjoj vrednosti u visini obavezeza zakup.

Za ugovore zaključene pre 01.01.2019. godine, Grupa je primenila MSFI 16 na one ugovore koji suidentifikovani kao ugovori o zakupu u skladu sa MRS 17 i IFRIC 4.

Diskontna stopa koja se primenjuje za izračunavanje visine zakupa za pravo korišćenja sredstva jeinkrementalna stopa zaduženja na dan potpisivanja ugovora koja se primenjuje na čitav period trajanjazakupa. Primenjena diskonta stopa na osnovu koje je na dan prve primene MSFI 16 u aktivi priznatopravo korišćenja zakupa odnosno u pasivi obaveza po osnovu zakupa, zasnovana na preostalomdospeću ugovora koje se računa počev od 01.01.2019. godine.

Grupa je iskoristila pravo pojednostavljenja priznavanja sredstava i obaveza po osnovu zakupa kojeomogućuje standard MSFI 16:

Nema prilagođavanja vrednosti za ugovore koji ističu u periodu od 12 meseci od datuma prveprimene standarda

Nema prilagođavanja vrednosti za zakupe imovine male vrednosti.


24


3.16. Zakup/Lizing (nastavak)

Grupa priznaje zakupe u bilansu stanja na dan kada je zakupljena imovina stavljena Grupi naraspolaganje. U aktivi se priznaje imovina koja predstavlja pravo korišćenja zakupljene imovine tokomperioda trajanja ugovora na poziciji Nekretnine, postrojenja i oprema (Napomena 20), dok se u pasivipriznaje obaveza plaćanja zakupa na poziciji Ostale obaveze (Napomena 27) u istom roku. Iznoszakupa predstavlja sadašnju vrednost zakupa tokom perioda trajanja ugovora.

Pravo korišćenja sredstva vrednuje se po početnoj vrednosti obaveze za zakup uvećane za eventualnepočetne direktne troškove umanjene za sve eventualne pogodnosti tokom trajanja zakupa. Ovavrednost amortizuje se tokom procenjenog perioda trajanja zakupa.

Visina obaveze po osnovu zakupa može se promeniti u slučaju aneksiranja ugovora o zakupu, promeneperioda zakupa ili izmene visine inkrementalne stope.

U skladu sa pravom na izuzeće navedenim u standardu MSFI 16, kratkoročni zakupi (zakupi sa rokomkraćim od 12 meseci) i zakupi kod kojih je vrednost zakupljene imovine mala, ne priznaju se u bilansustanja. Troškovi lizinga priznaju se u bilansu uspeha Grupe kao operativni troškovi a amortizuju selinearno u skladu sa periodom trajanja zakupa.

U skladu sa standardom, Grupa ne primenju MSFI 16 za zakup nematerijalne imovine.


25


3.17. Primanja zaposlenih

a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Grupa obračunava i plaća doprinose zapenziono i zdravstveno osiguranje i doprinose za osiguranje od nezaposlenosti po stopamautvrđenim zakonom na bazi bruto zarada zaposlenih. Grupa ima zakonsku obavezu da izvrši prenosobustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Grupa nije u obavezi dazaposlenim isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije.Troškovi doprinosa priznaju se u bilansu uspeha u istom periodu kao i troškovi zarada na koje seodnose. Grupa nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu.

b) Otpremnine prilikom odlaska u penziju

Grupa nema sopstvene penzione fondove i po tom osnovu nema identifikovane troškove na dan 31.decembra 2019. godine.

U skladu sa Zakonom o radu i internim Pravilnikom o radu Grupe, Grupa je dužna da zaposlenom isplatiotpremninu prilikom odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitkaradne sposobnosti u visini dve bruto zarade po zaposlenom, isplaćene u privredi Republike Srbije,prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne graniceodređene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenutenaknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Grupa nema preuzetu obavezu isplatejubilarnih nagrada.

Rezervisanja za otpremnine formirana su korišćenjem izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazanau iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata (Napomena 26). Aktuarski dobici, nastali naosnovu efekata promena u demografskim, finansijskim i iskustvenim pretpostavkama koje je aktuarkoristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnine za odlazak u penziju,evidentirani su u korist ostalog rezultata.

3.18. Tekući i odloženi porez na dobit

a) Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezuna dobit pravnih lica Republike Srbije. Grupa tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnihakontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu Poreske prijave za akontaciono – konačno utvrđivanjeporeza na dobit pravnih lica, za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjujepropisana stopa poreza na dobit pravnih lica od 15%, utvrđuje se Poreskim bilansom obveznika porezana dobit pravnih lica.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kaoosnova za povraćaj poreza na dobit plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iztekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali neduže od 5 godina.


26


3.18. Tekući i odloženi porez na dobit (nastavak)

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza, prema bilansu stanja na sve privremenerazlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskimizveštajima injihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa poreza na dobit, na danbilansa stanja, korišćena je za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odloženeporeske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji,koja nije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti naoporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćemu zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanjaprivremene razlike može kontrolisati, i verovatno je da privremena razlika neće biti ukinuta udoglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznoseprenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je verovatno da je nivo očekivanihbudućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeniporeski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreskasredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza utransakciji koja nije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenudobit, niti na oporezivu dobit, ili gubitak, ili na odbitne privremene razlike u vezi sa investicijama uzavisna društva, pridružena društva i zajedničke poduhvate, kada se odložena poreska sredstvapriznaju samo do mere do koje je verovatno da će privremene razlike biti ukinute u doglednojbudućnosti, i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlikemogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja, iumanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitakadovoljan da se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti.Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznajudo mere do koje je postalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan dase odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze izračunavaju se primenom poreske stope poreza na dobit zakoju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženihporeskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih, ili suštinski usvojenih, nadan bilansa stanja. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u netodobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teretostalog rezultata se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist ostalog rezultata.

c) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatuvrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji seplaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani uokviru ostalih rashoda.


27


3.19. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva i prihodi nastali po osnovu poslova u ime i za račun trećih lica, gde Grupa ima ulogu agenta,nisu uključeni u bilansne stavke Grupe.

3.20. Finansijske obaveze

Finansijske obaveze Grupe obuhvataju obaveze po osnovu depozita i ostalih obaveza prema bankama,drugim finansijskim organizacijama i komitentima kao i ostale obaveze iz poslovanja Grupe.

a) Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se inicijalno priznaju pofer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje sevrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti ikrediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti.

b) Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, umanjenoj za nastale transakcionetroškove. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sverazlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju seu bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

Obaveze po osnovu pozajmljenih sredstava klasifikuju se kao tekuće obaveze, osim ukoliko Grupanema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma izveštavanja.

Naknade plaćene pri pribavljanju kredita priznaju se kao transakcioni troškovi do iznosa za koji jeverovatno da će deo ili ceo kredit biti povučen. U tom slučaju, naknada se razgraničava do konačnogpovlačenja kredita. U slučaju da ne postoji dokaz da je delimično ili ukupno povlačenje kreditaverovatno, naknada se kapitalizuje kao avans za likvidnost i amortizuje se u toku perioda na koji sekredit odnosi.

c) Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

Prestanak priznavanja obaveza

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada se obaveza ispuni, poništi ili kada istekne. Kadapostojeću finansijsku obavezu zamenjuje druga od istog zajmodavca u znatno drugačijim uslovima, ilisu uslovi postojeće obaveze bitno modifikovani, takva razmena ili modifikacija se tretira kao prestanakpriznavanja izvorne obaveze i priznavanje nove obaveze. Razlika između knjigovodstvene vrijednostiizvorne finansijske obaveze i isplaćene naknade se priznaje u bilansu uspjeha.

3.21. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje ubilansu stanja, ako i samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatihiznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo iizmiri obaveza.


28


3.22. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Grupa ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultatprošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kadase može pouzdano proceniti iznos obaveze.

Grupa vrši rezervisanja za potencijalne gubitke po preuzetim potencijalnim obavezama, zapotencijalne odlive po sudskim sporovima, za isplatu primanja zaposlenih po osnovu otpremnina idruge potencijalne obaveze ukoliko ispunjavaju uslove priznavanja.

Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebnokoriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenjazakonske ili izvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati povrstama, i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se nepriznaje za buduće poslovne gubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjujuu Napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 34), osim ako je verovatnoća odliva resursa kojisadrže ekonomske koristi veoma mala.

Grupa ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva seobelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

Grupa vrši rezervisanja na teret rashoda za stavke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama donivoa potrebnih rezervisanja, a prema istoj metodologiji kao za kredite i plasmane.


29

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Grupe korišćenje najboljihmogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava iobaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskihizveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanjafinansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene ipretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansuuspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovatimaterijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku narednefinansijske godine.

4.1. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti

Merenje umanjenja vrednosti u skladu sa MSFI 9 za sve kategorije finansijske imovine zahtevaprocenjivanje, posebno za procenu iznosa i vreme budućih novčanih tokova i vrednosti kolateralaprilikom utvrđivanja gubitaka od umanjenja vrednosti i procene značajnog povećanja kreditnog rizika.Ove procene su podstaknute brojnim faktorima i promenama koje mogu rezultirati različitim nivoimaispravke vrednosti.

U primeni MSFI 9, obračun ECL-a Grupe predstavlja rezultat kompleksnih modela sa nizompretpostavki u vezi sa izborom varijabli i njihovim međuzavisnostima. Elementi ECL modela koji sesmatraju računovodstvenim procenama i prosuđivanjima uključuju:

Interni model ocenjivanja kredita Grupe, koji dodjeljuje PD pojedinačnim ocenama; Kriterijume Grupe za procenu da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika, odnosno

rezervisanje za LTECL i kvalitativne ocene; Segmentaciju finansijske imovine kada se njihov ECL procenjuje na zajedničkoj osnovi; Razvoj ECL modela, uključujući različite formule i izbor ulaznih podataka; Određivanje povezanosti između makroekonomskih scenarija i ekonomskih ulaznih podataka,

te efekta na PD, EAD i LGD parametre ECL formule; Izbor makroekonomskih scenarija koji se odnose na budućnost i njihove verovatnoće, da bi

se ekonomski ulazni podaci uneli u ECL modele.

Grupa procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskogsredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupafinansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postojeobjektivni dokazi o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnogpriznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokovefinansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.

Ovi dokazi mogu da uključe dostupne podatke koji ukazuju na to da je nastala nepovoljna promena ustatusu zajmoprimca u Grupi, u pogledu plaćanja obaveza prema Grupi ili nacionalnim/lokalnimekonomskim uslovima koji su u korelaciji sa neizvršenjima obaveza.

Grupa razmatra dokaze obezvređenja na individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajnafinansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi na individualnoj osnovi. Sva značajna sredstvaza koja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju se na grupnoj osnovi kako bi seutvrdilo obezvređenje koje se desilo, ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja nisu individualnoznačajna, a koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se po osnovu sličnih karakteristikarizika.

Gubici usled ispravke vrednosti za pojedinačno značajne plasmane bazirani su na procenidiskontovanih budućih novčanih tokova pojedinačnih plasmana, imajući u vidu otplate i realizaciju bilokojih sredstava koja služe kao kolaterali tih plasmana.


30

4. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE, PROSUĐIVANJA I PRETPOSTAVKE(nastavak)

4.1. Obezvređenje finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nastavak)

Kada je reč o proceni gubitaka po osnovu obezvređenja kredita, Grupa vrši pregled kreditnogportfolija, u slučaju da se radi o rezervisanjima na grupnoj osnovi (bez obzira da li se nalaze u statusuneizmirenja obaveza ili ne) najmanje jednom mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.Individualna procena ispravke vrednosti se radi u skladu sa promenama pretpostavki za obračunbudućih novčanih tokova, a njihovo revidiranje najmanje jednom kvartalno.

Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Grupa koristi statističke modele istorijskih trendovaverovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Rukovodstvo Grupe vršiprocene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstvasa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onomkreditnom portfoliju koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija ipretpostavke koje se koriste za procenjivanje iznosa i rasporeda budućih tokova gotovine redovno serevidiraju radi smanjenja svih razlika između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Obezvređenje sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika izmeđuknjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokovadiskontovanih originalnom efektivnom kamatnom stopom. Gubici se priznaju u bilansu uspeha iodražavaju se u promenama ispravke vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenjaiznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

4.2. Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske gubitke i/ili poreske kredite domere do koje je verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da seneiskorišćeni poreski gubici i/ili poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od stranerukovodstva Grupe je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogupriznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranjaporeske politike (Napomena 15).


31

5. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA2020. 2019.

Prihodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije 98.617 148.238Javna preduzeća 62.773 57.478Druga preduzeća 1.023.532 1.020.566Preduzetnici 141.309 113.383Javni sektor 2.064 83Stanovništvo 3.446.796 3.175.060Strana lica ‘ 5.426Drugi komitenti 67.994 20.642

Ukupno: 4.843.085 4.540.876

Rashodi od kamataBanke i druge finansijske organizacije (309.974) (311.261)Javna preduzeća (2.456) (2.782)Druga preduzeća (234.179) (233.287)Preduzetnici (2.835) (2.566)Javni sektor (14.050) (7.315)Stanovništvo (101.820) (69.855)Strana lica (4.747) (5.494)Drugi komitenti (3.535) (6.404)

Ukupno: (673.596) (638.964)

Neto prihod po osnovu kamata 4.169.489 3.901.912

Prihodi i rashodi od kamata po klasama finansijskih instrumenata:2020. 2019.

Prihodi od kamataPo osnovu plasmana komitentima 4.485.158 4.152.091Po osnovu plasmana bankama i drugim finansijskim organizacijama 29.599 48.658Po osnovu reverznih repo poslova 10.427 32.134Po osnovu hartija od vrednosti 22.350 -Po osnovu dinarske obavezne rezerve 19.101 57.065Po osnovu depozita viškova likvidnih sredstava kod NBS 19.341 10.381Po osnovu ostalih plasmana 31.302 31.594Prihodi po osnovu kamata finansijskog lizinga 225.807 208.953

Ukupno: 4.843.085 4.540.876

Rashodi od kamataPo osnovu depozita komitenata (352.647) (191.964)Po osnovu kredita od banaka i drugih finansijskih organizacija (251.484) (381.085)Po osnovu depozita bankama i drugim finansijskim organizacijama (58.490) (54.777)Po osnovu ostalih obaveza – po osnovu zakupa MSFI 16(Napomena 29) (10.975) (11.138)

Ukupno: (673.596) (638. 964)

Neto prihod po osnovu kamata 4.169.489 3.901.912


32

6. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Prihode i rashode od naknada i provizija čine:2020. 2019.

Prihodi od naknada i provizijaPoslovi platnog prometa u zemlji 1.080.739 1.000.162Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 99.797 103.103Poslovi kupovine i prodaje deviza 318.003 264.001Kreditni poslovi 74.575 68.831Poslovi sa platnim karticama 408.731 378.286Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 173.583 156.508Prihodi po osnovu naknade zastupanja u osiguranju 22.543 19.358Prihodi po osnovu posla finansijskog lizinga 12.229 16.720Ostali prihodi od naknada i provizija 22.053 16.564

Ukupno: 2.212.253 2.023.533

Rashodi od naknada i provizijaPoslovi platnog prometa u zemlji (43.281) (33.332)Poslovi platnog prometa sa inostranstvom (34.070) (78.806)Poslovi kupovine i prodaje deviza (84.807) (51.541)Kreditni poslovi (86.348) (47.715)Rashodi naknada iz poslova sa platnim karticama (167.410) (156.783)Provizije za primljene devizne garancije i jemstva (67.341) (61.673)Rashodi po osnovu zastupanja u osiguranju (87.251) (61.319)Naknade Udruženju banaka (24.025) (25.456)Ostali rashodi od naknada i provizija (10.927) (7.572)Rashodi po osnovu posla finansijskog lizinga (8.961) (7.982)

Ukupno: (614.421) (532.179)

Neto prihod po osnovu naknada i provizija 1.597.832 1.491.354


33

7. NETO PRIHOD/(RASHOD) OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKATA UGOVORENE VALUTNEKLAUZULE

2020. 2019.

Pozitivne kursne razlike:- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza 1.213.426 1.182.315- po osnovu ugovorene valutne klauzule 71.321 193.263- po osnovu finansijskog lizinga 13.697 64.266

Ukupno pozitivne kursne razlike: 1.298.444 1.439.844

Negativne kursne razlike:- po osnovu deviznih potraživanja i obaveza (1.172.543) (865.116)- po osnovu ugovorene valutne klauzule (77.947) (483.613)- po osnovu finansijskog lizinga (14.491) (63.521)

Ukupno negativne kursne razlike: (1.264.981) (1.412.250)Neto prihod/(rashod) od kursnih razlika i efekata ugovorenevalutne klauzule 33.463 27.594


34

8. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA KOJA SE NEVREDNUJU PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA

2020. 2019.Prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava:- Gotovina i sredstva kod centralne banke (Napomena 16) 943 962- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 18) 1.794 1.639- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 19) 1.156.380 899.559- Ostala sredstva (Napomena 22) 8.650 9.008Ukupno prihodi od ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava: 1.167.767 911.168

Rashodi obezvređenja finansijskih sredstava:- Gotovina i sredstva kod centralne banke (Napomena 16) (697) (779)- Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija(Napomena 18) (1.558) (1.789)- Krediti i potraživanja od komitenata (Napomena 19) (1.704.387) (1.133.283)- Ostala sredstva (Napomena 22) (13.491) (11.037)Ukupno rashodi obezvređenja finansijskih sredstava: (1.720.133) (1.146.888)

Neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava: (552.366) (235.720)

Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansnestavke:(Napomena 26) 99.364 25.881Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne stavke:(Napomena 26) (115.990) (46.227)Ukupno prihod/rashod od ukidanja rezervisanja za kreditno rizičnevanbilansne stavke: (16.626) (20.346)

Prihodi od ukidanja umanjenja vrednosti finansijskih sredstava kojase vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat 12.859 -Rashodi po osnovu umanjenja vrednosti finansijskih sredstava kojase vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat (16.171) -Ukupno prihod/rashod od umanjenja vrednosti finansijskihsredstava koja se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat: (3.312) -

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 2.720 10.447Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (146) (3.848)

Gubici po osnovu modifikacije finansijskih instrumenata (149.044) -

Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava koja sene vrednuju kroz bilans uspeha: (718.776) (249.467)

9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2020. 2019.Prihodi po osnovu prefakturisanja troškova 699 2.805Prihodi od zakupnina 2.654 4.673Ostali poslovni prihodi 952 1.273Ostali poslovni prihodi - zastupanje u osiguranju 32.548 27.443

Ukupno ostali poslovni prihodi 36.854 36.194


35

10. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2020. 2019.Troškovi zarada i naknada zarada 1.407.857 1.418.508Troškovi poreza i doprinosa na zarade 686.593 687.222Ostali lični rashodi i naknade za privremene poslove 43.822 48.334Rashodi od promene u rezervisanjima za otpremnine (Napomena 26) 5.878 4.983

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 2.144.150 2.159.047

11. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

2020. 2019.

Amortizacija nematerijalne imovine (Napomena 19) 109.754 105.003Amortizacija nekretnina i oprema (Napomena 20) 193.832 180.115Amortizacija investicionih nekretnina (Napomena 21) 4.064 5.001Amortizacija imovine sa pravom korišćenja MSFI 16 (Napomena 20) 244.515 224.817

Ukupno troškovi amortizacije 552.165 514.936

12. OSTALI PRIHODI

2020. 2019.

Prihodi od ukidanja rezervisanja 7.633 24.608Naplaćeni sudski i advokatski troškovi 17.183 9.058Dobici od prodaje osnovnih sredstava 2.409 10.790Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za sudske sporove(Napomena 26) 105 18.424Dobici od prodaje nepokretnosti stečene naplatom potraživanja 4.911 -Ostali prihodi 136.795 107.771

Ukupno ostali prihodi 169.036 170.651

Ostali prihodi u iznosu od RSD 136.795 hiljada u 2020. godini, odnosno u iznosu od RSD 107.771hiljada u 2019. godini se u najvećoj meri odnose na prihode nastale po osnovu računovodstvenogotpisa – naplata glavnica i naknada po osnovu kredita.


36

13. OSTALI RASHODI

2020. 2019.

Zakup (Napomena 29) 14.902 18.870Troškovi zakupa po MSFI 16 – porezi (Napomena 29) 42.184 41.159Premije osiguranja 232.677 302.973Troškovi materijala 239.287 216.238Održavanje osnovnih sredstava 92.803 103.653Održavanje softvera i licenci 156.496 116.768PTT i telekomunikacione usluge 111.678 110.256Tehnička asistencija matična banka 81.262 75.361Reklama i propaganda 48.718 77.534Advokatske usluge 72.715 72.028Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove (Napomena 26) 11.662 22.850Prevoz i dnevnice 34.909 50.854Troškovi taksi 36.237 37.193Profesionalne usluge 63.287 36.900Sudski troškovi 19.682 15.017Transport i pratnja novca 27.490 25.739Čišćenje prostorija 35.068 32.234Troškovi razvoja projekta i projektne dokumentacije 68.119 64.168Obuka kadrova 20.210 22.127Obezbeđenje objekata 25.403 22.793Doprinosi i porezi na zarade na teret poslodavca 20.608 23.031Reprezentacija 12.869 15.333Održavanje bankomata -Osiguranje opšte i tehničke odgovornosti 7.407 6.900Finansiranje zarada invalidnih lica i solidarna pomoć 6.864 6.096Materijalni troškovi zaposlenog osoblja 15.665 13.948Troškovi telekomunikacija – Rojters 6.923 6.360Porez na imovinu i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta 8.383 7.886Manjkovi i štete 1.108 833Hotelski smeštaj i ishrana na službenom putu 2.339 8.278Službeni listovi i časopisi 5.383 4.717Troškovi ostalih poreza 4.739 7.078Donacije i sponzorstva 2.246 3.295Komunalne i elektroinstalaterske usluge 3.019 3.106Članarine udruženjima 3.129 3.258Transportne usluge 3.357 2.932Rashodi po osnovu prodaje i otpisa osnovnih sredstava 163 -Reinstalacija SW ATM softvera 1.660 3.666Rashodi po osnovu promene vrednosti osnovnih sredstava,investicionih nekretnina i nematerijalne imovine 282 2.323Ostali rashodi 12.863 7.418

Ukupno ostali rashodi 1.553.797 1.591.173


37

14. POREZI I ODLOŽENI POREZI

(a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:31.12.2020. 31.12. 2019.

Tekući porez na dobit (135.951) (17.348)Dobitak po osnovu odloženih poreza 6.256 33.166Gubitak po osnovu odloženih poreza (36.657) (7.136)Ukupno (166.352) 8.682

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitkapre oporezivanja i propisane poreske stope

31.12.2020. 31.12. 2019.

Dobit pre oporezivanja 1.025.118 1.133.897

Obračunati porez po stopi od 15% (165.129) (170.084)

Poreski efekti prihoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 106.996 89.781Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe (91.501) (96.582)Poreske olakšice po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih godina - 159.141Dobitak po osnovu odloženih poreza 6.256 33.166Gubitak po osnovu odloženih poreza (36.657) (7.136)Poreska olakšica po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 13.683 396Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha (166.352) 8.682

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Grupe u vezi sa poreskimbilansom 2020. godine.

Odložena poreska sredstva se odnose na oporezive privremene razlike između knjigovodstvenevrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove u 2020. godini, kao iodložena poreska sredstva po osnovu efekta prve primene IFRS-9.

31.12.2020. 31.12. 2019.

Odložena poreska sredstva 61.261 89.958Odložene poreske obaveze - -Neto odložena poreska sredstva 61.261 89.958


38

14. POREZI I ODLOŽENI POREZI (nastavak)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobitak iskazanog u bilansu uspeha i proizvodadobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope (nastavak)

Kretanja na odloženim poreskim sredstvima data su u sledećoj tabeli:

PrvaprimenaMSFI 9

Odloženaporeskasredstva

poreski kredit

Privremenarazlika naosnovnim

sredstvima

Odloženaporeska

sredstva/rezervisanje za

odlazak upenziju,

ostalo-sudskisporovi

Ukupnoodloženaporeskasredstva

Stanje na dan 1. januara 2019. - 28.608 35.055 266 63.929U korist (teret) bilansa uspeha 20.222 (396) 6.183 20 26.029Na teret ostalog rezultata - - - - -Stanje na dan 31. decembra2019. 20.222 28.212 41.238 286 89.958U korist (teret) bilansa uspeha (6.741) (28.212) 5.556 700 (28.697)U korist ostalog rezultata - - - - -Stanje na dan 31. decembra2020. 13.481 - 46.794 986 61.261

Grupa je iskoristila prenosive poreske gubitke i kredite koji su nastali u ranijim godinama.

31.12.2020. 31.12. 2019.Prenosivi poreski krediti- do jedne godine - 2.330- od jedne do pet godina - 13.599- preko pet godina - -

Ukupno prenosivi poreski krediti: - 15.929


39

15. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

Gotovina i sredstva kod centralne banke obuhvataju:

31.12.2020. 31.12.2019.U dinarimaŽiro račun 5.770.349 2.432.857Gotovina u blagajni u dinarima 2.218.853 1.517.663Depoziti viškova likvidnih sredstava 8.500.000 2.500.000AVR 23 69Potraživanja po osnovu kamate na obaveznu rezervu - 3Ukupno u dinarima: 16.489.225 6.450.592

U stranoj valuti.Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 8.797.229 9.731.763Gotovina u blagajni u stranoj valuti 1.835.275 1.136.694Ukupno u valuti: 10.632.504 10.868.457

Bruto gotovina i sredstva kod centralne banke: 27.121.729 17.319.049

Ispravka vrednosti na dan: (217) (463)Ukupno gotovina i sredstva kod centralne banke: 27.121.512 17.318.586

Promene na ispravkama vrednosti31.12.2020. 31.12.2019.

Stanje na kraju prethodne godine 463 648Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 697 779Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (943) (962)Kursne razlike - (2)

Ispravka vrednosti na dan 31.12.2020. 217 463

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa OdlukomNarodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“br. 76/2018), koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopama od :

5% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine,odnosno do 730 dana,

0% na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana.

Grupa je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarskeobavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva izdvaja se u dinarimana žiro račun Grupe. Obračunata dinarska obavezna rezerva za obračunski period od 17. decembra2020. godine do 17. januara 2021. godine iznosila je RSD 7.248.917 hiljada.

Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske obavezne rezerve, u toku 2020. godine, bila je0,30% na godišnjem nivou.


40

15. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE (nastavak)

Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu saOdlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije („Službeniglasnik RS“ br. 76/2018), koja propisuje da banke obračunavaju obaveznu deviznu rezervu po stopiod:

20% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine,odnosno 730 dana,

- 13% na deo devizne osnovice koju čine obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine,odnosno preko 730 dana,

- 100% na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom za sve ročnosti.

Izdvojena devizna obavezna rezerva za obračunski period 17. decembra 2020. godine do 17. januara2021. godine iznosila je EUR 74.486 hiljada (RSD 8.758.063 hiljada). Na iznos ostvarenog prosečnogstanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

16. HARTIJE OD VREDNOSTI

Grupa je 05.05.2020. godine kupila 100 hiljada komada državnih obveznica sa rokom dospeća07.05.2022. godine. Dodatno, Grupa je 02.06.2020. godine kupila 75 hiljada komada državnihobveznica sa rokom dospeća 06.04.2023. godine. Navedene kuponske obveznice su klasifikovane kaofinansijska sredstva koja se drže radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i prodaje. Pored toga,Grupa u svom portfoliju drži i hartije od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha,kupljene od povezanog lica Credit Agricole CIB Paris.

31.12.2020. 31.12. 2019.Hartije od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ostalirezultat (državne obveznice) 1.756.867 -Hartije od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilansuspeha u stranoj valuti (CA CIB Paris) 2.255 3.050Hartije od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilansuspeha u stranoj valuti (Credit Agricole SA) 2.424 -Ukupno hartije od vrednosti 1.761.546 3.050


41

17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

31.12.2020. 31.12.2019.

U dinarimaReverzni repo plasmani kod Narodne Banke Srbije 323.087 4.000.896Dati krediti 17 8Potraživanja po osnovu kamata i naknada 1 -

Ukupno dinari: 323.105 4.000.904

U stranoj valutiSredstva na deviznim računima kod drugih banaka 537.134 356.167Krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 9.663.647 2.094.847Dati krediti 1.313.765 849Dati depoziti 192 1.236.655Razgraničena potraživanja za kamatu 4.190 -

Ukupno strana valuta: 11.518.928 3.688.518

Bruto krediti i potraživanja 11.842.033 7.689.422

Ispravka vrednosti na dan (28) (267)

Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 11.842.005 7.689.155

Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2020. 31.12.2019.

Stanje na kraju prethodne godine 267 117Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 1.558 1.789Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (1.794) (1.639)Kursne razlike (3) -

Ispravka vrednosti na dan 28 267

Potraživanja po reverznim repo transakcijama u iznosu od RSD 323.080 hiljada na dan 31. decembra2020. godine, odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokomdospeća 7 dana i sa kamatnom stopom 1,01% na godišnjem nivou, a iznos od RSD 7 hiljada se odnosina razgraničenu kamatu u periodu od 31. decembra 2020. do 06. januara 2021. godine.

CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA AD NOVI SADNAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE za godinu koja se završava 31. decembra 2020.

42

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

a) Pregled po vrstama korisnika kredita

2020. 2019.U dinarima kratkoročni dugoročni ukupno kratkoročni dugoročni ukupnoPrivreda 4.538.768 5.713.924 10.252.692 3.316.732 4.265.585 7.582.317od toga modifikacije - (1.447) (1.447)Javni sektor 20.833 1.920 22.753 669 2.165 2.834Stanovništvo 2.501.112 26.899.762 29.400.874 1.298.977 19.785.502 21.084.479od toga modifikacije (724) (80.949) (81.673)Drugi komitenti 63.967 87.473 151.440 19.472 116.292 135.764Ukupno u dinarima 7.124.680 32.703.079 39.827.759 4.635.850 24.169.544 28.805.394

U stranoj valutiPrivreda 5.832.837 22.931.226 28.764.063 3.980.606 22.840.991 26.821.597od toga modifikacije - (9.320) (9.320) - - -Javni sektor 77.170 2.175.064 2252234 66.268 2.440.369 2.506.637Stanovništvo 1.886.234 42.009.697 43.895.931 1.158.463 37.348.923 38.507.386od toga modifikacije - (42.443) (42.443) - - -Drugi komitenti 157.281 1.823.163 1.980.444 163.036 888.264 1.051.300Ukupno u stranoj valuti 7.953.522 68.939.150 76.892.672 5.368.373 63.518.547 68.886.920

Bruto potraživanja na dan 31. decembar 15.078.202 101.642.229 116.720.431 10.004.223 87.688.091 97.692.314Bruto potraživanja na dan 31. decembar nakonmodifikacije 15.077.478 101.508.070 116.585.548 10.004.223- 87.688.091- 97.692.314-Ispravka vrednosti potraživanja (313.152) (1.782.793) (2.095.945) (250.116) (1.419.038) (1.669.154)Stanje na dan 31. decembar 14.765.050 99.859.436 114.624.486 9.754.107 86.269.053 96.023.160Stanje na dan 31. decembar nakon modifikacije 14.764.326 99.725.277 114.489.603 9.754.107- 86.269.053- 96.023.160-


43

18. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA (nastavak)

Krediti sa valutnom klauzulom su uključeni u pregled kredita u stranoj valuti.

b) Promene na ispravkama vrednosti bile su sledeće:

31.12.2020. 31.12.2019.

Stanje na kraju prethodne godine 1.669.154 1.792.155Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 1.704.387 1.133.283Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (1.156.380) (899.559)Otpis na teret ispravke vrednosti (61.077) (289.070)Kamata na S3 plasmane (60.170) (63.165)Neto kursne razlike 31 (4.490)

Ispravka vrednosti na dan 2.095.945 1.669.154

Grupa vrši otpis finansijskog sredstva (i pripadajuće ispravke vrednosti) kada ustanovi da je ononenaplativo. Ova odluka se donosi nakon razmatranja informacija kao što su značajne promenefinansijskog položaja dužnika u smislu da više nije u mogućnosti da izmiruje ugovorene obaveze, ilikada prilivi od prodaje sredstva obezbeđenja nisu dovoljni za pokrivanje celokupne izloženosti. Kodneobezbeđenih plasmana stanovništvu, otpisi se uglavnom zasnivanju na statusu neizmirenja obavezau određenom proizvodu. Odgovarajući organ odobrava svaki otpis u skladu sa odlukom upravnogodbora. U skladu sa odlukom NBS („Službeni glasnik RS“ br.77-2017) na snazi od 30. septembra2017. godine o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, Grupa otpisuje plasmane kod kojihispravka vrednosti iznosi 100% bruto knjigovodstvene vrednosti tog plasmana.


44

19. NEMATERIJALNA IMOVINA

Nabavna vrednost Licence i softver Sredstva upripremi Ukupno

Stanje na dan 1.1.2019. godine 841.218 10.689 851.907Nove nabavke 22 101.797 101.819Prenosi 107.426 (107.169) 257Otuđenja (142) - (142)

Stanje na 31.12.2019. godine 948.524 5.317 953.841

Nove nabavke 5.321 115.602 120.923Prenosi 109.289 (109.289) -Otuđenja - (407) (407)

Stanje na 31.12.2020. godine 1.063.134 11.223 1.074.357Ispravka vrednostiStanje na dan 1.1.2019. godine 696.279 - 696.279Amortizacija za period 105.003 - 105.003Otudjenja (142) - (142)

Stanje na 31.12.2019. godine 801.140 - 801.140

Amortizacija ze period 109.754 - 109.754Otudjenja - - -

Stanje na 31.12.2020. godine 910.894 - 910.894

Neotpisana vrednost

Na dan 31.12.2019. godine 147.384 5.317 152.701Na dan 31.12.2020. godine 152.240 11.223 163.463

Neto sadašnju vrednost nematerijalne imovine na dan 31. decembra 2020. godine najvećim delomčine licence i softveri.


45

20. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMAGrađevinski Oprema i

ostalasredstva

Ulaganje uiznajmljeniposlovniprostor

IFRS 16nekretnine

IFRS 16automobili

IFRS 16oprema

IFRS 16ukupno

Osnovnasredstva upripremi

Ukupno nekretnine.postojenja i oprema

Nabavna vrednostobjekti

Stanje na dan 1.1.2019. godine 1.583.416 1.349.659 159.818 - - - - - 3.092.893Efekat prve primene MSFI16 - - - 1.275.065 41.504 50.914 1.367.483 - 1.367.483Nove nabavke - 538 - 69.975 1.180 106.053 177.208 254.619 432.365Prenosi 39.180 178.414 20.040 - - - - (237.891) (257)Prenosi na investicione nekretnie (16.953) - - - - - - - (16.953)Otuđenja - (90.895) (3.187) (41.804) - (36.540) (78.344) - (172.426)Stanje na 31.12.2019. godine 1.605.643 1.437.716 176.671 1.303.236 42.684 120.427 1.466.347 16.728 4.703.105Nove nabavke - 981 - 114.397 68.433 96.955 279.785 115.647 396.413Prenosi 6.854 105.105 20.416 - - - - (132.375) -Otuđenja - (91.516) (2.047) (47.432) (22.975) (10.824) (81.231) - (174.794)Stanje na 31.12.2020. godine 1.612.497 1.452.286 195.040 1.370.201 88.142 206.558 1.664.901 - 4.924.724Ispravka vrednostiStanje na dan 1.1.2019. godine 486.664 969.929 135.900 - - - - - 1.592.493Amortizacija ze period 39.469 132.886 7.760 183.490 20.786 20.541 224.817 - 404.932Otudjenja - (90.895) (3.187) (36.339) - (5.822) (42.161) - (136.243)Prenos na investicione nekretnine (6.230) - - - - - - - (6.230)Stanje na 31.12.2019. godine 519.903 1.011.920 140.473 147.151 20.786 14.719 182.656 - 1.854.952Amortizacija ze period 39.184 145.042 9.606 198.639 23.154 22.722 244.515 - 438.347Otudjenja - (91.360) (2.047) (50.113) (22.975) (16.211) (89.299) - (182.706)Stanje na 31.12.2020. godine 559.087 1.065.602 148.032 295.677 20.965 21.230 337.872 - 2.110.593Neotpisana vrednostNa dan 31.12.2019. godine 1.085.740 425.796 36.198 1.156.085 21.898 105.708 1.283.691 16.728 2.848.153Na dan 31.12.2020. godine 1.053.410 386.684 47.008 1.074.524 67.177 185.328 1.327.029 - 2.814.131

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 34.387 hiljada koji se odnose na zakup nekretnina (koje ne ulaze u IFRS 16 obračun i iznos pdv-a koji se knjiži kao trošaki ne obračunava se po MSFI 16 standardu) uključeni su u bilans uspeha.

Na dan 31. decembra 2020. godine, Grupa nema tereta na osnovnim sredstvima.

Neto sadašnju vrednost opreme na dan 31. decembra 2020. godine najvećim delom čine računarska i telekomunikaciona oprema, kancelarijski nameštaj.


46

21. INVESTICIONE NEKRETNINE

Nabavna vrednostStanje na dan 1.1.2019. godine 201.139Otuđenja (41.906)Prenos sa nekretnina 16.953Stanje na 31.12.2019. godine 176.186

Otuđenja (38.090)Stanje na 31.12.2020. godine 138.096Ispravka vrednostiStanje na dan 1.1.2019. godine 36.999Amortizacija za period 5.001Otudjenja (14.397)Prenos sa nekretnina 6.230Stanje na 31.12.2019. godine 33.833Amortizacija ze period 4.064Otudjenja (9.046)Stanje na 31.12.2020. godine 28.851Neotpisana vrednostNa dan 31.12.2019. godine 142.353Na dan 31.12.2020. godine 109.245

Investicione nekretnine čine stambeni i poslovni prostor koji je generisao u 2020. godini prihode odzakupa u iznosu od RSD 4.417 hiljada (2019: RSD 6.438 hiljada). Tržišna vrednost nema značajnihodstupanja od vrednosti iskazanih u poslovnim knjigama Grupe.


47

22. OSTALA SREDSTVA31.12.2020. 31.12.2019.

Sredstva stečena naplatom potraživanja 286.289 282.927Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 29.959 13.220Prelazni računi 110.213 91.731Razgraničeni ostali troškovi 42.536 45.676Potraživanja za naknade i provizije 20.365 18.414Potraživanja po osnovu prodaje 1.100 1.100Dati avansi 26.707 28.339Ostala aktivna vremenska razgraničenja 2.695 1.574Potraživanja u obračunu 4.352 2.911Razgraničeni rashodi kamata 16 39Potraživanja od zaposlenih 158 135Potraživanja po osnovu više plaćenog poreza 283 5Unapred plaćeni ostali troškovi po poslovima finansijskog lizinga 22.572 19.082

Ukupno ostala sredstva 547.245 505.153

Ispravka vrednosti (6.247) (4.455)

Ukupna ostala sredstva 540.998 500.698

Promene na ispravkama vrednosti ostalih sredstava bile su sledeće:

31.12.2020. 31.12.2019.

Stanje na kraju prethodne godine 4.455 4.229Nove ispravke vrednosti (Napomena 9) 13.491 11.037Ukidanje ispravke vrednosti (Napomena 9) (8.650) (9.008)Otpis na teret ispravki vrednosti (3.049) (1.802)Neto kursne razlike - (1)

Ispravka vrednosti na dan 6.247 4.455


48

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

2020. 2019.Depoziti i ostale finansijske obaveze: Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Narodna banka Srbije - - - - 35 - - 35Domaće banke 75.777 - - 75.777 69.149 - - 69.149Druge finansijske organizacije 299.462 3.273.932 7.679 3.581.073 206.345 1.417.264 2.454.911 4.078.520Matična banka 2.437 4.079.488 296.960 4.378.885 31.958 4.746.215 296.992 5.075.165Obaveze po osnovu kamate i naknade 4.498 - - 4.498 4.111 - - 4.111

UKUPNO 382.174 7.353.420 304.639 8.040.233 311.598 6.163.479 2.751.903 9.226.980

Primljeni krediti Overnight Kratkoročni Dugoročni Ukupno Overnight Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Evropska investiciona banka - - 4.787.961 4.787.961 - 111.266 5.306.712 5.417.978Nemačka razvojna banka - - 3.527.406 3.527.406 - - 2.351.856 2.351.856Matična banka - - 17.985.717 17.985.717 - 1.846.207 15.474.401 17.320.608Obaveze po osnovu kamate i naknade - 51.348 - 51.348 - 53.822 - 53.822

UKUPNO - 51.348 26.301.084 26.352.432 - 2.011.295 23.132.969 25.144.264

Ukupni depoziti i ostale obaveze premabankama 382.174 7.404.768 26.605.723 34.392.665 311.598 8.174.774 25.884.872 34.371.244

Kratkoročni oročeni depoziti od finansijskih organizacija deponovani su na periode do mesec dana, šest meseci i na godinu dana uz kamatne stope u rasponuod 0,10% - 2,20% za dinarske depozite i za depozite u valuti uz kamatne stope u rasponu od 0,90% - 1,00%. Dugoročeni depoziti od finansijskih organizacijadeponovani su na period preko godinu dana uz kamatne stope od 1,70% za dinarske depozite i za depozite u stranoj valuti uz kamatnu stopu u rasponu od1,00%.

U okviru kratkoročnih obaveza u stranoj valuti prema matičnoj banci Credit Agricole S.A. Pariz najznačajnije učešće beleže obaveze po osnovu uzetih depozitau stranoj valuti i to:

- depozita uzetih na period od 181 do 365 dana u iznosu od EUR 34.000 hiljada odnosno RSD 3.997.727 hiljada po kamatnoj stopi u raspono od -0.47%do -0.49% na godišnjem nivou

- depozita uzetih na period od 181 do 365 dana u iznosu od CAD 300 hiljada, odnosno RSD 22.525 hiljada po kamatnoj stopi od 0.3% na godišnjem nivou; depozita u iznosu AUD 450 hiljada odnosno RSD 33.156 hiljada po kamatnoj stopi od u rasponu od 0.15% do 0.33% na godišnjem nivou

- depozita uzetih na period od 91 do 180 dana u iznosu GBP 200 hiljada odnosno RSD 26.080 hiljada po kamatnoj stopi od 0.13% na godišnjem nivou


49

23. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIMORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI (nastavak)

Grupa je na dan 31. decembra 2020. godine ima primljene kredite od matične banke Credit AgricoleS.A. u iznosu od EUR 152.966 hiljada odnosno RSD 17.985.717 hiljada. Grupa je kredite primila tokom2013., 2014., 2015., 2016., 2017., 2018., 2019. i 2020. godine po kamatnim stopama koje se krećuu intervalu od 0,466% do 1,380% sa rokom dospeća od 2021. godine do 2030. godine.

Tokom 2013. i 2014. godine, Grupa je započela saradnju sa Evropskom investicionom bankom i nadan 31. decembra 2020. godine ima EUR 40.721 hiljada odnosno RSD 4.787.961 hiljada primljenihkredita, sa kamatnom stopom od 0,008% do 1,226% i rokom dospeća od 2021. godine do 2030. godine.

Grupa je u toku 2019. godini započela saradnju sa Nemačkom razvojnom bankom i na dan 31.decembra 2020. godine ima EUR 30.000 hiljada odnosno RSD 3.527.406 hiljada primljenih kredita,sa kamatnom stopom 0,25% i rokom dospeća do 2027. godine.

Tabela u nastavku odnosi se na tokove gotovine iz finansijskih aktivnosti u vezi sa obavezama premaEvropskoj investicionoj banci, Nemačkoj razvojnoj banci i matičnoj banci i promenama tokom 2020.godine i 2019. godine.

Primljeni krediti U hiljadama dinaraNeto obaveze na dan 31.12.2019. godine 25.144.264Tokovi gotovine 1.095.024Efekti kursnih razlika 115.618Ostale ne-gotovinske promene (2.474)Neto obaveze na dan 31.12.2020. godine 26.352.432

Ostale ne-gotovinske promene u iznosu od RSD 2.237 odnose se na razgraničene obaveze zaobračunatu kamatu na primljene kredite u stranoj valuti.

Primljeni krediti U hiljadama dinara

Neto obaveze na dan 31.12.2018. godine 21.512.736

Presektorizacija primljenih kredita prekoprograma APEX (443.292)Tokovi gotovine 4.370.564Efekti kursnih razlika (349.566)Ostale ne-gotovinske promene 53.822

Neto obaveze na dan 31.12.2019. godine 25.144.264

Ostale ne-gotovinske promene u iznosu od RSD 53.822 odnose se na razgraničene obaveze zaobračunatu kamatu na primljene kredite u stranoj valuti.


50

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA

Na transakcione depozite stanovništva u dinarima i valuti Grupa ne plaća kamatu.

Oročeni depoziti preduzeća u dinarima do jedne godine su deponovani uz kamatne stope u rasponuod 0,00% do 2.30 % godišnje, a u stranoj valuti od 0.15% do 1.60% godišnje u zavisnosti od periodaoročavanja i valute. Ugovoren je jedan dugoročni dinarski depozit preduzeća i deponovan je sakamatnom stopom 1.70%, a devizni dugoročni su deponovani sa kamatnom stopom u rasponu 0.75%do 1,15%.

Kratkoročni i dugoročni oročeni depoziti fizičkih lica u dinarima i stranoj valuti su deponovani uzkamatne stope u rasponu od 0,50% do 3.00% godišnje (dinari), odnosno od 0,00% do 2.10 % godišnje(devize), u zavisnosti od valute i perioda oročavanja.

2020. 2019.Depoziti i ostale finansijske obaveze u dinarima: 42.820.859 26.040.038Depoziti i ostale finansijske obaveze u stranojvaluti: 58.853.017 43.361.462Primljeni overnight krediti 1.717.484 1.672.779Primljeni krediti posredstvom NBS prekoprograma Apeks 1.914.935 2.251.730

Ukupno depoziti i ostale obaveze premakomitentima 105.306.295 73.326.009


51

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak)

31.12.2020. 31.12.2019.Depoziti i ostale

finansijske obaveze udinarima:

Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 219.684 42.642 - 262.326 243.777 34.142 40.000 317.919Druga preduzeća 22.550.851 5.382.912 273.034 28.206.797 13.427.791 3.253.306 287.749 16.968.846Preduzetnici 3.341.267 146.290 8.965 3.496.522 2.269.677 100.062 9.127 2.378.866Javni sektor 230.091 - - 230.091 11.919 - - 11.919Stanovništvo 8.454.053 724.053 204.942 9.383.048 4.742.649 246.441 376.612 5.365.702Strana lica 251.909 1.200 - 253.109 154.542 44.104 0 198.646Drugi komitenti 883.917 84.428 20.623 988.968 588.121 204.012 6.007 798.140UKUPNO u dinarima 35.931.772 6.381.525 507.564 42.820.861 21.438.476 3.882.067 719.495 26.040.038

Depoziti i ostalefinansijske obaveze u

stranoj valuti:Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno Po viđenju Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Javna preduzeća 136.766 - - 136.766 298.117 - 23.519 321.636Druga preduzeća 15.421.020 4.856.189 1.580.699 21.857.908 6.917.013 2.737.767 1.802.821 11.457.601Preduzetnici 490.806 11.758 35.636 538.200 329.756 141 39.064 368.961Javni sektor 608.810 - 235.160 843.970 478.485 0 352.778 831.263Stanovništvo 19.742.466 3.601.473 9.139.509 32.483.448 15.715.499 1.153.442 10.949.168 27.818.109Strana lica 2.166.614 57.845 423.062 2.647.521 1.606.028 333.770 485.030 2.424.828Drugi komitenti 318.950 26.254 - 345.204 113.044 2.503 23.517 139.064UKUPNO u valuti 38.885.432 8.553.519 11.414.066 58.853.017 25.457.942 4.227.623 13.675.897 43.361.462


52

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA (nastavak)

31.12.2020. 31.12.2019.Primljeni overnight

krediti U dinarima U valuti Ukupno U dinarima U valuti Ukupno

Javna preduzeća 2.477 - 2.477 11.912 - 11.912Druga preduzeća 1.685.451 - 1.685.451 1.615.425 - 1.615.425Preduzetnici 17.562 - 17.562 26.630 - 26.630Javni sektor 1.115 - 1.115 15.055 - 15.055Drugi komitenti 10.878 - 10.878 3.757 - 3.757UKUPNO 1.717.483 - 1.717.483 1.672.779 - 1.672.779

31.12.2020.Primljeni krediti posredstvom NBS prekoprograma Apeks Kratkoročni Dugoročni Ukupno

Evropska investiciona banka - 1.913.647 1.913.647Obaveze po osnovu kamata i naknada 1.287 - 1.287UKUPNO 1.287 1.913.647 1.914.934


53

25. SUBORDINIRANE OBAVEZE

31.12.2020. 31.12.2019.

Subordinirane obaveze 2.838.585 2.368.583

Ukupno subordinirane obaveze 2.838.585 2.368.583

Grupa ima dva primljena subordinirana kredita od matične banke Credit Agricole S.A. Pariz. Prvi jeuzet 2009. godine sa inicijalnim uslovima: EUR 40.000 hiljada sa kamatom od EURIBOR 3M plus3,805% i datumom dospeća 31.03.2017. godine. Aneksom od 06.12.2013. godine uslovi za ovajsubordinirani kredit su promenjeni tako da je novi datum dospeća ugovoren na 28.04.2023. godine anova ugovorena kamatna stopa je bila EURIBOR 3M plus 3,679%. Novim aneksom od 23.05.2019.godine ugovoreni su datum dospeća 28.04.2029. godine i kamatna stopa EURIBOR 3M plus 3,165%.Drugi subordinirani kredit u iznosu od EUR 4.000 hiljade je primljen 01.12.2020. godine sa datumomdospeća 02.12.2030. godine i ugovorenom kamatnom stopom od EURIBOR 3M plus 1,99%.Subordinirani krediti nisu obezbeđeni kolateralom. Sve obaveze koje proističu iz ovih ugovora sesmatraju subordiniranim, odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Grupe, otplaćuju se samo nakonizmirenja obaveza prema ostalim poveriocima.

Tabela u nastavku odnosi se na tokove gotovine iz finansijskih aktivnosti u vezi sa subordiniranimobavezama i promenama tokom 2020. godine i 2019. godine..

U hiljadama dinaraSubordinirane obaveze

Neto obaveze na dan 31.12.2019. 2.368.583

Tokovi gotovine 470.321Efekti kursnih razlika (252)Ostale ne-gotovinske promene (67)


Ostale ne-gotovinske promene u iznosu od RSD 67 odnose se na PVR za obaveze po osnovu kamatana subordinirane obaveze u stranoj valuti.

U hiljadama dinaraSubordinirane obaveze


Tokovi gotovine 64.115Efekti kursnih razlika (89.834)Ostale ne-gotovinske promene 16.726


Ostale ne-gotovinske promene u iznosu od RSD 16.726 odnose se na PVR za obaveze po osnovukamata na subordinirane obaveze u stranoj valuti.


54

26. REZERVISANJA

31.12.2020. 31.12.2019.Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim stavkama 56.429 39.831Rezervisanja za sudske sporove 50.929 64.059Ostala rezervisanja 8.017 8.343Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 78.872 58.857

Ukupno rezervisanja 194.247 171.090

Promene na rezervisanjima bile su sledeće:

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 31.12.2020. 31.12.2019.

Stanje na kraju prethodne godine 39.831 19.567Nova rezervisanja (Napomena 9) 115.990 46.227Ukidanje rezervisanja (Napomena 9) (99.364) (25.881)Neto kursne razlike (28) (82)

Stanje na dan 56.429 39.831Rezervisanja za sudske sporove 31.12.2020. 31.12.2019.

Stanje na početku godine 64.059 94.452Nova rezervisanja (Napomena 14) 11.662 22.850Ukidanje rezervisanja (Napomena 13) (105) (18.424)Korišćenje rezervisanja- plaćanja (24.687) (34.819)Stanje na dan 50.929 64.059

Ostala rezervisanja 31.12.2020. 31.12.2019.

Stanje na početku godine 8.343 8.517Korišćenje rezervisanja – plaćanja (326) (174)

Stanje na dan 8.017 8.343

Rezervisanja za dugoročne beneficije zaposlenih 31.12.2020. 31.12.2019.

Stanje na početku godine 58.857 49.669Nova rezervisanja (Napomena 11) 5.878 4.983Korišćenje rezervisanja – plaćanja (1.113) (301)Aktuarski gubici/dobici 13.621 4.456Ostalo 1.629 50

Stanje na dan 78.872 58.857

Pretpostavke koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze po osnovu otpremnineza odlazak u penziju:

podaci o zaposlenima, ukupan radni staž na dan 31.05.2019. i 31.05.2020. godine, godina rođenja i pol, broj godina do starosne odnosno pune penzije, tablice mortaliteta za Republiku Srbiju 2010-2012, kamatna stopa na dan 31.12.2019. – 4,5% kamatna stopa na dan 31.12.2020. - 3,3%, prosečna bruto zarada u Republici Srbiji u periodu januar-maj 2020. godine i pretpostavljeni rast zarada od 3,8% godišnje tokom celog perioda za koji se rezervišu sredstva


55

26. REZERVISANJA (nastavak)

Promene na rezervisanjima za otpremnine prikazane su u tabeli u nastavku:

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2019. 58.857Troškovi uslugaa. Troškovi tekućeg rada 3.254b. Troškovi minulog radac. Trošak kamate 2.643d. Plaćanja ( 1.483 )Aktuarski dobici/ gubitci proizašli iz: -a. promena u demografskim pretpostavkamab. promena u finansijskim pretpostavkama 17.616c. promena u iskustvenim pretpostavkama (3.644)

Sadašnja vrednost obaveza za primanja zaposlenih 31.12.2020. 77.243

27. OSTALE OBAVEZE

31.12.2020. 31.12.2019.

Obaveze prema dobavljačima 141.734 138.053Obaveze za neto zarade i naknade zarada 166.278 185.172Obaveze za poreze 15.308 10.342Obaveze u obračunu 52.888 46.032Obaveze za finansijski lizing 1.268.525 124Primljeni avansi 39.738 38.396Ostale obaveze 81.936 54.778Prelazni računi 29.311 25.196Obaveze po osnovu zakupa po MSFI 16 (Napomena 29) 66.881 1.282.596

Pasivna vremenska razgraničenja:Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 96.293 78.661Razgraničeni prihodi kamata 226.203 162.311Razgraničeni ostali prihodi 73.988 48.341Ostala pasivna vremenska razgraničenja 4.679 3.051

Ukupno ostale obaveze 2.263.761 2.073.053


56

28. KAPITAL

31.12.2020. 31.12.2019.

Akcijiski kapital – obične akcije 10.661.442 10.191.260

Kapital 10.661.442 10.191.260

Rezerve 7.695 6.993Dobitak prethodnih godina 2.256.688 1.114.274Dobitak tekuće godine 858.641 1.142.579

Ukupno kapital 13.784.631 12.455.106

a) Akcijski kapital

Akcijski kapital Grupe formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija.

Upisani i uplaćeni kapital Grupe na dan 31. decembra 2020. godine iznosi 7.839.431 običnih akcijanominalne vrednosti RSD 1.300 po akcijii odnosno RSD 10.661.442 hiljada (2019.: 7.839.431 običnihakcija nominalne vrednosti RSD 1.300 po akciji odnosno RSD 10.191.260 hiljada).

Struktura akcijskog kapitala po izvodu Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na dan31. decembra 2020. godine je sledeća:

Broj običnihakcija Učešće

Credit Agricole S.A. 8.201.108 100.00%

a) Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojemobičnih akcija u toku godine.

2020. 2019.Dobit raspoloživa akcionarima 858.631 1.142.579Ponderisan prosečan broj običnih akcija izdatih tokom godine 8.194.841 7.839.431

Osnovna zarada po akciji (izražena u RSD po akciji) 104,78 145,75

b) Rezerve

Rezerve u iznosu od RSD 7.695 hiljada na dan 31. decembra 2020. godine (2019.: RSD 6.993 hiljada)se sastoje od aktuarskog dobitka nastalog na osnovu efekata promena u demografskim, finansijskim iiskustvenim pretpostavkama koje je aktuar koristio za obračun rezervacija za buduće obaveze poosnovu otpremnine za odlazak u penziju (Napomena 26) kao i od revalorizacionih rezervi po osnovupromene vrednosti nematerijalne imovine i osnovnih sredstava.


57

29. LIZING U SKLADU SA MSFI 16

Grupa je sklopila ugovore o zakupu poslovnog prostora, automobila i opreme koje koristi zaposlovanje. Ugovori o zakupu poslovnog prostora i opreme su zaključeni na perode od 5 do 10 godina,dok su ugovori o zakupu automobila sklopljeni na period do 5 godina.

Grupa takođe ima ugovore o zakupu koji su zaključeni na period kraći od godinu dana i ugovore ozakupu opreme male vrednosti. Grupa koristi opciju izuzeća kratkoročnih zakupa i zakupa malevrednosti.

Imovina sa pravom korišćenja i promene tokom perioda su prikazane u tabeli u nastavku:

Poslovniprostor Automobili Oprema UkupnoNabavna vrednost

Nove nabavke 114.397 68.433 96.955 279.785Otuđenja (47.432) (22.975) (10.824) (81.231)

Stanje na 31.12.2020. godine 66.965 45.458 86.131 198.554

Ispravka vrednosti

Stanje na 31.12.2019. godine - - - -

Amortizacija ze period 198.639 23.154 22.722 244.515Otuđenja (50.113) (22.975) (16.211) ( 89.299 )

Stanje na 31.12.2020. godine 148.526 179 6.511 155.216

Neotpisana vrednost

Na dan 31.12.2020. godine ( 81.561) 45.279 79.620 43.338

Sledeća tabela prikazuje stanje lizing obaveza i njihovo kretanje tokom perioda:

Stanje na dan 31.12.2019./na dan 1. januara 2019.godine (efekat prve primene MSFI 16) 1.282.596 1.367.483Nabavke 314.823 188.892Kamata (Napomena 6) 10.975 11.138Otuđenje (27.242) (47.531)Plaćanja (244.927) (232.406)Neto kursne razlike (998) (4.980)Na dan 31. decembra 2020./31. decembra 2019. 1.335.227 1.282.596


58

29. LIZING U SKLADU SA MSFI 16 (nastavak)

Ročna struktura lizing obaveza data je u nastavku:

31. decembra 2020. 31. decembra 2019.Dospeće:-do jedne godine 33.009 9.715-do dve godine 20.753 62.115-do tri godine 169.291 44.803-do četiri godine 161.334 270.918-do pet godina 59.354 109.815-preko pet godina 891.486 785.230Stanje na dan 31. decembra 2020. /31.decembra 2019. 1.335.227 1.282.596

U nastavku su iznosi prepoznati u bilansu uspeha Grupe:31.12.2020. 31.12.2019.

Troškovi amortizacije imovine sa pravomkorišćenja (Napomena 12) 244.515 224.817Troškovi kamata po osnovi lizing obaveza(Napomena 6) 10.975 11.138Troškovi poreza povezani sa zakupom poosnovu MSFI 16 (Napomena 14) 42.184 41.159Troškovi vezani za kratkoročne zakupe izakupe male vrednosti (Napomena 14) 14.902 18.870Ukupan iznos na dan 30. juna/31. decembra 312.576 295.984

30. VANBILANSNE POZICIJE

Vanbilansna aktiva, odnosno pasiva Banke na dan 31.12.2020. godine iznosi RSD 207.818.276 hiljadai sastoji se od poslova u ime i za račun trećih lica, garancija i ostalih preuzetih budućih obaveza,derivata namenjenih zaštiti od rizika, kao i od ostalih vanbilansnih stavki koje se ne klasifikuju i neulaze u portfolio (u iznosu od RSD 160.180.784 hiljada).

31.12.2020. 31.12.2019.

Poslovi u ime i za račun trećih lica 458.809 468.031Garancije i ostale preuzete buduće obaveze 45.819.985 41.029.500Ispravka vrednosti garancija i ostalih preuzetih budućih obaveza (56.429) (39.831)

Stanje na dan 31. decembra 46.222.365 41.457.700

a) Poslovi u ime za račun trećih lica

31.12.2020. 31.12.2019.

Kratkoročna potraživanja 6.776 7.343Dugoročna potraživanja 452.033 460.688

Stanje na dan 31. decembra 458.809 468.031

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica najvećim delom se sastoje od:

primljenih sredstava od Nacionalne korporacije za obezbeđenje stambenih kredita u iznosu odRSD 457.144 hiljada (2019.: 465.798 RSD hiljada);

kratkoročnih i dugoročnih kredita odobrenih iz sredstava primljenih od Fonda za razvojpoljoprivrede u isznosu od RSD 262 hiljada (2019.: RSD 843 hiljada);

kao i iznosa od RSD 1.403 hiljada (2019.: RSD 1.390 hiljada) koji se odnosi na prijem menica.


59

30. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak)

b) Garancije i ostale preuzete buduće obaveze

31.12.2020. 31.12.2019.GarancijePlative garancije 4.542.325 2.788.482Činidbene garancije 12.052.978 10.775.699Ispravka vrednosti (50.472) (34.821)

Ukupno plative i činidbene garancije 16.544.831 13.529.361

Nepokriveni akreditivi i dati avali 795.332 1.120.526Ispravka vrednosti (389) (685)

Ukupno nepokriveni akreditivi i dati avali 794.943 1.119.841

Neiskorišćene preuzete obaveze 28.429.349 26.344.793Ispravka vrednosti (5.569) (4.326)

Ukupno neiskorišćene preuzete obaveze 28.423.780 26.340.467

Ostalo 1.358.698 130.112

Stanje na dan 31. decembra 47.122.252 41.119.781

Neiskorišćene preuzete obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogujednostrano otkazati i to: minuse na tekućim računima, revolving kredite preduzećima, višenamenskeokvirne kredite i ostale preuzete neopozive obaveze. Preuzete neopozive obaveze obično imaju fiksnedatume kada ističu ili druge odredbe u vezi isteka. Pošto preuzete neopozive obaveze mogu isteći prepovlačenja kredita od strane komitenata, ukupno ugovoreni iznos ne predstavlja neophodno budućegotovinske odlive. Banka prati ročnost preuzetih neopozivih obaveza po osnovu neiskorišćenihodobrenih kredita jer dugoročne preuzete obaveze nose viši stepen kreditnog rizika od kratkoročnihpreuzetih obaveza.


60

31. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA

U skladu sa članom 18. Zakona o računovodstvu Grupa je obavila usaglašavanja potraživanja slanjemizvoda otvorenih stavki svim svojim dužnicima i poveriocima na dan 30. novembar 2020. godine.

Ukupan iznos overenih IOS-a kojima su potvrđena potraživanja Grupa iznosi RSD 27.372.193 hiljada,čime je postignut procenat usaglašenosti od 42%.

Na osnovu razmenjenih IOS obrazaca sa klijentima ostala su neusaglašena sledeća potraživanja iobaveze:

Ukupan iznos nerešenih IOS-a iznosi RSD 193.745 hiljada.

Osnovni razlog nerešenih IOS-a je zbog netačne adrese,zatim zbog jednog dela poslatih IOS-a koji subili overeni na mestu „osporeno“ bez navođenja komentara razloga osporavanja; nepotpisanih IOSobrazaca za potraživanje pri čemu Grupa smatra da iznos nerešenih IOS-a u navedenom iznosu nije odmaterijalnog značaja.


61

32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

Efekti transakcija sa povezanim licima

Grupa ulazi u poslovne odnose sa matičnom bankom Credit Agricole S.A Pariz i sa ostalim članicama Credit Agricole Grupe. Sledeće tabele prikazuju stanjapotraživanja i obaveza, kao i odgovarajuće prihode i rashode po osnovu poslovnih odnosa sa povezanim licima, zaključno sa datumom bilansa stanja:

2020.Credit

Agricole S.A.Paris

CA CIBParis

CA CIBSweden

CA CIBLondon

CAFranche- Comte

CARomania

CA Cards&

PaymentsProgica Lesica

CA ItaliaSpA ex

Cariparma

CreditLyonnai

s

CAGIP -ex Silca

CA CIBRussia

CAUkrain

e

CA CIBItaly

Milano

CAPolskaS.A.

Hartije od vrednosti 2.424 2.255 - - - - - - - - - - - - - -Krediti i potraživanja 11.378.473 - - - - - - - - - - - - - - -Investicije u zavisna društva - - - - - - - - - - - - - - - -Nematerijalna imovina - - - - - - - - 8.944 - - - - - - -Ostala sredstva 11.482 248 - - - - - - - 172 844 - - - - -Ukupno aktiva 11.392.379 2.503 - - - - - - 8.944 172 844 - - - - -Obaveze po osnovu derivata - 820 - - - - - - - - - - - - - -Depoziti i ostale obaveze 15.568.034 96 - 2.339 - - - - - - - - - - - -Subordinirane obaveze 2.838.585 - - - - - - - - - - - - - - -Rezervisanja - - - - - - - - - - - - - - - -Ostale obaveze 70.671 3.781 - - - - 444 - - - - - - - - -Ukupna pasiva 18.477.290 4.697 - 2.339 - - 444 - - - - - - - - -

Prihod od kamata 28.210 - - - - - - - - - - - - - - -Prihod od naknada 10.299 31.406 981 553 576 199 - - - - - - - - 223 86Neto prihod od kursnih razlika 190.127 56.526 - - - - - 8 - - - 10 - 2 - -Neto prihod po osnovu umanjenjaobezvređenja finansijskih sredstava koja sene vrednuju po fer vrednosti kroz bilansuspeha 238 - - - - - - - 1 - - - 3 1 - -Neto dobitak po osnovu promene fervrednosti finansijskih instrumenata - 113.910 - - - - - - - - - - - - - -Ostali poslovni prihodi 11.406 - - - - - - - - - - - - - - -Ostali prihodi - - - - - - - - - - - - - - - -Ukupni prihodi 240.280 201.842 981 553 576 199 - 8 1 - - 10 3 3 223 86Rashodi kamata 201.416 - - - - - - - - - - - - - - -Rashodi od naknada 170.323 36.502 - - - - - - - - - - - - - -Neto rashod od kursnih razlika 595.192 67.911 - - - - - - - - - 1 - - - -Neto rashod po osnovu obezvređenjafinansijskih sredstava koja se ne vrednujupo fer vrednosti kroz bilans uspeha 242 - - - - - - - 1 - - - - 1 - -Neto gubitak po osnovu promene fervrednosti finansijskih instrumenata - 146.137 - - - - - - - - - - - - - -Troškovi zarada, naknada zarada i ostalilični rashodi 3.091 - - - - - - - - - - - - - - -Ostali rashodi 84.284 1.381,08 - - - - 4.421 6.936 9.411 - - 14.244 - - - -Ukupni rashodi 1.054.548 251.931 - - - - 4.421 6.936 9.412 - - 14.244 - 1 - -


62

32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Efekti transakcija sa povezanim licima

2019.Credit

Agricole S.A.Paris

CA CIBParis

CA CIBSweden

CA CIBLondon

CA Franche-Comte

CARomania

CA Cards &Payments Progica Lesica

CA ItaliaSpA ex

Cariparma

CreditLyonnais

CAGIP -ex Silca

CA CIBRussia

CAUkraine

Hartije od vrednosti - 3.050 - - - - - - - - - - - -Krediti i potraživanja 3.535.690 0 - - - - - - - - - - - -Investicije u zavisna društva 0 0 - - - - - - - - - - - -Nematerijalna imovina 0 0 - - - - - 407 8.436 - - - - -Ostala sredstva 2.105 235 - - - - - - - 172 844 - - -Ukupno aktiva 3.537.795 3.285 - - - - - 407 8.436 172 844 - - -Depoziti i ostale obaveze 16.335.819 97 - 31.860 - - - - - - - - - -Subordinirane obaveze 2.368.583 - - - - - - - - - - - - -Rezervisanja - - - - - - - - - - - - 3 -Ostale obaveze 67.773 3.692 - - - - 801 415 - - - 11.100 - -Ukupna pasiva 18.772.175 3.789 - 31.860 - - 801 415 - - - 11.100 3 -Prihod od kamata 34.661 - - - - - - - - - - - - -Prihod od naknada 11.424 27.405 934 341 580 53 - - - - - - 48 -Neto prihod od kursnih razlika 270.451 30.634 - - - - 5 13 6 - 1 27 - -Neto prihod po osnovuumanjenja obezvređenjafinansijskih sredstava koja sene vrednuju po fer vrednostikroz bilans uspeha 12 - - - - - - - - - - - - -Ostali poslovni prihodi - - - - - - - - - - - - - -Ostali prihodi 6.818 - - - - - - 283 - - 826 - - -Ukupni prihodi 323.366 58.039 934 341 580 53 5 296 6 - 827 27 48 -Rashodi kamata 199.805 - - - - - - - - - - - - -Rashodi od naknada 144.626 24.640 - - - - - - - - - - - -Neto rashod od kursnih razlika 196.699 29.827 - - - - 3 5 3 - 13 6 - 1Neto rashod po osnovuobezvređenja finansijskihsredstava koja se ne vrednujupo fer vrednosti kroz bilansuspeha 20 - - - - - - - - - - - 3 -Troškovi zarada, naknadazarada i ostali lični rashodi 3.363 - - - - - - - - - - - - -Ostali rashodi 75.649 - - - - - 4.524 5.886 9.463 - 20.105- - -

Ukupni rashodi 620.162 54.467 - - - - 4.527 5.891 9.466 - 13 20.111 3 1


63

32. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA (nastavak)

Poslovni odnosi sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem

Grupa ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljemi sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja koji su bazirani na uobičajenim tržišnimuslovima. Stanja na kraju godine su prikazana u sledećoj tabeli:

Stanje na dan31. decembra

2020.


2019.Plasmani i potraživanja 29.851 41.539

Depoziti 238.953 197.910

Naknade članovima Upravnog i Izvršnog odbora. iskazane u bruto iznosu, u toku 2020. godine i 2019.godine, prikazane su u sledećoj tabeli:


2020.


2019.Zarade članova Izvršnog Odbora 172.816 162.655Naknade članovima Upravnog Odbora 4.078 10.837Obračunata druga primanja 35.382 29.975Ukupno 212.276 203.467


64

33. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

33.1. Uvod

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesaneprekidnog identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugihkontrola. Procesi upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Grupe isvaki pojedinac u Grupi je u svom domenu odgovoran za izloženost riziku. Grupa je izložena kreditnomriziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku. Grupa je takođe izložena i uticaju operativnog rizika.Nezavisni proces upravljanja rizikom ne uključuje poslovne rizike koji obuhvataju promene uokruženju, tehnologiji i industriji. Grupa prati ove rizike kroz proces strateškog planiranja.

Grupa je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku,deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizikkoncentracije), riziku trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla.

Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za identifikovanje i kontrolisanje rizika. Međutim, Grupa jeuspostavila odvojena nezavisna tela odgovorna za upravljanje i praćenje rizika.

Upravni odbor i Izvršni odbor

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i zaodobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Grupi.

DivIzija za upravljanje rizicima i trajne kontrole

Divizija za upravljanje rizicima je odgovorna za implementiranje i održavanje procedura vezanih zarizike, čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Kreditni odbor

Kreditni odbor odlučuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrđenim aktima Grupe i obavlja drugeposlove utvrđene aktima Grupe.

Sektori kontrole kreditnog rizika, trajne kontrole,risk analize i tržišnih rizika

Ovi sektori odgovorni su za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima definisanim uGrupi. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću zanezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizikakoji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ove organizacione jedinice takođeobezbeđuju kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO)

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovoran za upravljanje aktivom i obavezama Grupi kao isveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnostGrupe.

Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Grupi se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije,koja ispituje adekvatnost procedura kao i usaglašenost Grupe sa usvojenim procedurama. Internarevizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Grupe i izveštava Odbor za reviziju o svojimnalazima i preporukama.


65

33. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

33.1. Uvod (nastavak)

a) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja

Rizici Grupe se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati unormalnim okolnostima i neočekivane gubitke koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanuna statističkim modelima. Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka,prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Grupa takođe koristi metod najgorihscenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji malaverovatnoća da se dogode.

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavajuposlovnu strategiju i tržišno okruženje Grupe, kao i nivo rizika koji je Grupa spremna da prihvati.Dodatno, Grupa prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnuizloženost svim tipovima rizika i aktivnostima.

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali,analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru,Izvršnom odborou, Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštajisadrže ukupnu kreditnu izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenjetržišnog rizika, racia likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Grupe kvartalno ocenjujeadekvatnost ispravki vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežanizveštaj o rizicima koji sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicimakojima je Grupa izložena.

Za svaki nivo u Grupi sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo dasve poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama.Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Grupeo iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.


66


33.1. Uvod (nastavak)

b) Prekomerna koncentracija rizika

Koncentracija rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada sličnoj industriji, ili istomgeografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanjenjihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostimakoje ih jednako pogađaju. Koncentracija ukazuje na relativnu osetljivost poslovanja Grupe na promenekoje pogađaju određenu industriju ili geografsko područje.

Kako bi se izbegla prekomerna koncentracija rizika, politike i procedure Grupe sadrže specifičnesmernice za razvoj i očuvanje diversifikovanog portfolija. Shodno tome, Grupa kontroliše i upravljaidentifikovanim koncentracijama kreditnog rizika.

33.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Grupe neće biti potpuno naplaćena poduslovima pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da izmirisvoje obaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko licekoje ima bilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Grupi. Jednim dužnikom smatraju se sva povezanalica u smislu člana 2. Zakona o bankama.

Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka oplasmanima Grupe;

2) Grupa utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikompodrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Grupa prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnompolitikom Grupe;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenihugovora isključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Grupe utvrđena je u skladu sanjihovom kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni odstrane Grupe. Ovi kriterijumi, osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni sui sa standardima i kriterijumima Credit Agricole Grupe. Metodologija kreditne procene dužnika sezasniva na analizi:

1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine);2) sadašnjih i budućih planova i očekivanja u poslovanju klijenta;3) kreditne istorije klijenta;4) kvalitetu sredstava obezbeđenja;5) nefinansijkih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta

menadžmenta klijenta, konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.);6) kvalitetu i broju jemaca plataca koji garantuju vraćanje kredita, itd. i to prvo

prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a kasnije i prilikompraćenja i vraćanja kredita.

Svi jemci-platci po svakom potraživanju Grupe, prolaze isti proces procene kreditne sposobnosti, kaoi osnovni dužnik.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne Banke Srbije, u Banci je u januaru 2017. godineoformljen Sektor za upravljanje rizičnim plasmanima u okviru koga se nalaze organizacione jedinicezadužene za kontakt sa klijentima i zaštitu od kreditnog rizika. Ovaj Sektor sprovodi i postupakprinudne naplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta u skladu sa ugovorenim rokovima idostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne radnje u cilju naplate.


67


33.2. Kreditni rizik

Rizici po potencijalnim obavezama srodni kreditnom riziku

Grupa izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Grupa ima potencijalnuobavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Grupa se izlaže rizicima srodnimkreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Grupe određenoj grupi dužnikaili pojedinačnom dužniku. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj komitenatapripada istoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike,izloženi su istim faktorima koji utiču na prihode i rashode komitenata što može biti od uticaja naizmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugimokolnostima koje ih jednako pogađaju. Da bi se i ostvario i održao sigurniji kreditni porfolio i da bi seminimizirao rizik koncentracije, ustanovljavaju se mere bezbednosti definisanjem maksimalnog nivoaizloženosti i kreditnih limita kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni glasnik RS“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012,123/2012, 23/2013 – dr. odluka, 43/2013, 92/2013, 33/2015, 61/2015, 61/2016, 103/2016,119/2017, 76/2018, 57/2019, 88/2019, 27/2020 i 67/2020 – dr.odluka) velika izloženost Grupeprema jednom licu ili prema grupi povezanih lica predstavlja izloženost koja iznosi najmanje 10%kapitala.


68


33.2. Kreditni rizik (nastavak)Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost Grupe kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženjakredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

31.12.2020

Klase finansijskihsredstava

Maximalnaizlozenost

Od čega:stage 1

Od čega:stage 2

Od čega: stage 3

Stanjebez stage

Ispravkavrednosti

Od čega:ispravkevrednostistage 1


Od čega: ispravke vrednosti stage 3Ispravka bezstage

NetoUkupnostage 3

od čega:Stage 3

(Individulani)

od čega:Stage 3

(Kolektivni)

Ukupnoispravkevrednostistage 3

Ispravkastage 3

(Individualni)

Ispravkastage 3

(Kolektivni)

Sredstva kod centralnebanke 23.067.602 23.067.602 0 0 0 0 0 217 217 0 0 0 0 0 23.067.384Hartije od vrednosti 1.761.546 1.756.867 0 0 0 0 4.679 3.275 3.275 0 0 0 0 0 1.758.271Krediti i potrazivanja odbanaka i drugihfinansijskih organizacija 11.842.035 14.335.829 3 15 0 15 0 30 21 0 9 0 9 0 11.842.005Krediti i potraživanja odkomitenata 116.720.432 106.645.654 14.082.924 2.991.805 2.174.042 817.813 0 2.095.980 328.520 317.075 1.447.715 1.123.307 324.408 0 114.624.452Stanje nakon modifikacija 116.585.549 106.645.654 14.082.924 2.991.805 2.174.042 817.813 0 2.095.980 328.520 317.075 1.447.715 1.123.307 324.408 0 114.489.569- od toga: Javni sektor 2.274.987 2.213.621 449 60.897 60.892 25 0 59.866 3.547 6 56.313 56.300 13 0 2.215.121-od toga: Privreda 39.019.274 34.592.644 11.074.954 351.646 276.471 75.205 0 460.891 93.093 129.672 238.126 179.990 58.137 0 38.558.383Modifikacije -10.767 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0-od toga: Stanovništvo 73.294.286 69.349.593 2.988.642 956.052 215.900 740.152 0 732.769 228.887 185.786 315.427 50.471 264.956 0 72.561.517Modifikacije -124.117 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0-od toga: Drugi komitenti 2.131.884 489.796 18.879 1.623.209 1.620.779 2.431 0 842.453 2.993 1.612 837.848 836.547 1.302 0 1.289.431Potrazivanja po osnovuderivata namenjnenihzastiti od rizika 695 0 0 0 0 0 695 0 0 0 0 0 0 0 695Ostala sredstva 390.250 87.681 13.881 7.827 2.122 5.705 280.860 6.247 28 95 6.123 2.122 4.001 0 349.218Bilansna aktiva 153.782.560 145.893.634 14.096.808 2.999.647 2.176.164 823.532 286.234 2.105.748 332.061 317.170 1.453.847 1.125.429 328.417 0 151.642.027Stanje nakon modifikacija 153.647.676 145.893.634 14.096.808 2.999.647 2.176.164 823.532 286.234 2.105.748 332.061 317.170 1.453.847 1.125.429 328.417 0 151.642.027Pllative i činidbenegarancije 16.595.303 15.541.280 1.036.502 17.521 16.322 1.199 0 50.472 22.344 24.389 3.738 3.735 4 0 16.544.832Nepokriveni akreditivi 795.332 788.278 7.055 0 0 0 0 389 182 206 0 0 0 0 794.944Neiskorišćene preuzeteobaveze 28.429.349 25.724.009 2.697.838 7.502 86 7.417 0 5.569 4.138 1.191 240 3 236 0 28.423.781Ostalo 1.358.698 0 0 0 0 01.358.698 0 0 0 0 0 0 0 1.358.698Potencijalne i preuzeteobaveze 47.178.683 42.053.566 3.741.395 25.024 16.408 8.6161.358.698 56.429 26.665 25.786 3.978 3.738 240 0 47.122.254Stanje na dan 31.decembra 200.961.243 187.947.200 17.838.203 3.024.670 2.192.573 832.1481.644.932 2.162.177 358.726 342.957 1.457.825 1.129.167 328.657 0 198.764.281Stanje nakon modifikacija 200.826.360 187.947.200 17.838.203 3.024.670 2.192.573 832.1481.644.932 2.162.177 358.726 342.957 1.457.825 1.129.167 328.657 0 198.764.281


69


33.2. Kreditni rizik (nastavak)

Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak)

Maksimalna izloženost Grupe kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženjakredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze.

31.12.2019.


Maximalnaizlozenost

Od čega:stage 1

Od čega:stage 2

Od čega: stage 3

Stanje bezstage

Ispravkavrednosti



Od čega: ispravke vrednosti stage 3

Ispravkabez stage NetoUkupno

stage 3

od čega:Stage 3

(Individulani)

od čega:Stage 3

(Kolektivni)

Ukupnoispravkevrednostistage 3

Ispravkastage 3

(Individualni)

Ispravkastage 3

(Kolektivni)

Sredstva kodcentralne banke 14.664.693 14.664.693 - - - - - 463 463 - - - - - 14.664.230Hartije od vrednosti 3.050 - - - - - 3.050 - - - - - - - 3.050Krediti i potrazivanjaod banaka i drugihfinansijskihorganizacija 7.689.422 7.689.415 5 2 - 2 - 267 266 - 1 - 1 - 7.689.155Krediti i potraživanjaod komitenata 97.692.314 85.449.642 3.238.975 2.831.885 2.217.023 614.863 6.171.812 1.669.154 225.381 129.638 1.259.548 1.055.414 204.135 54.587 96.023.160- od toga: Javnisektor 2.509.471 2.447.749 588 61.134 61.113 21 - 59.348 2.474 9 56.865 56.854 12 - 2.450.123-od toga: Privreda 34.403.914 27.681.666 269.746 1.146.030 1.129.063 16.967 5.306.472 648.427 67.166 2.862 528.871 520.628 8.243 49.528 33.755.487-od toga:Stanovništvo 59.591.865 54.954.384 2.951.317 827.497 233.066 594.432 858.667 518.602 153.961 126.565 235.453 41.423 194.030 2.623 59.073.263-od toga: Drugikomitenti 1.187.064 365.843 17.324 797.224 793.781 3.443 6.673 442.777 1.780 202 438.359 436.509 1.850 2.436 744.287Potrazivanja poosnovu derivatanamenjnenih zastitiod rizika 788 - - - - - 788 - - - - - - - 788Ostala sredstva 364.815 40.337 10.524 5.973 2.119 3.854 307.981 4.455 17 85 4.353 2.039 2.314 - 360.360Bilansna aktiva 120.415.082 107.844.087 3.249.504 2.837.860 2.219.142 618.719 6.483.631 1.674.339 226.127 129.723 1.263.902 1.057.453 206.450 54.587 118.740.743Pllative i činidbenegarancije 13.564.181 13.451.742 39.988 72.451 72.451 - - 34.820 14.400 678 19.742 19.742 - - 13.529.361Nepokriveni akreditivi 1.120.526 1.120.526 - - - - - 685 685 - - - - - 1.119.841Neiskorišćenepreuzete obaveze 26.344.793 26.067.164 259.426 18.203 16.538 1.665 - 4.326 3.806 431 89 - 89 - 26.340.467Ostalo 130.112 - - - - - 130.112 - - - - - - - 130.112Potencijalne ipreuzete obaveze 41.159.612 40.639.432 299.414 90.654 88.989 1.665 130.112 39.831 18.891 1.109 19.831 19.742 89 - 41.119.781

Stanje na dan 31.decembra 161.574.694 148.483.519 3.548.918 2.928.514 2.308.131 620.384 6.613.743 1.714.170 245.018 130.832 1.283.733 1.077.195 206.539 54.587 159.860.524


70



Maksimalna izloženost kreditnom riziku (nastavak)

Maksmimalna izloženost kreditnom riziku Grupe sa stanjem na dan 31. decembra 2020. godine i nadan 31. decembra 2019. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja može se analizirati krozsledeća geografska područja, po klasama finansijskih sredstava.

Srbija Ostalo

Klase finansijskih sredstava Beograd Vojvodina OstatakSrbije

EvropskaUnija Ostatak_sveta Ukupno 2020.

Sredstva kod centralne banke 23.067.602 23.067.602Hartije od vrednosti 1.756.867 4.679 1.761.546Krediti i potrazivanja od banakai drugih finansijskih organizacija 328.000 2 11.337.343 176.690 11.842.035Krediti i potraživanja odkomitenata 43.368.505 48.489.186 24.862.742 116.720.432Stanje nakon modifikacija 43.368.505 48.489.186 24.862.742 116.585.548-od toga: Privreda 16.926.376 16.378.974 5.713.924 39.019.274Modifikacije (10.767)-od toga: Stanovništvo 23.415.064 31.057.496 18.821.726 73.294.286Modifikacije (124.117)-od toga: Javni sektor 2.212.849 18 62.121 2.274.987-od toga: Drugi komitenti 814.215 1.052.698 264.971 2.131.884Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 695 695Ostala sredstva 60.632 299.198 16.091 14.016 313 390.250

Bilansna aktiva 68.253.605 49.117.079 24.878.835 11,356,038 177.004 153.782.560Stanje nakon modifikacija 68.253.605 49.117.079 24.878.835 11,356,038 177.004 153.647.676

Potencijalne i preuzeteobaveze 27.122.666 11.738.495 5.285.012 2,526,597 505.912 47.178.683

od toga: plative i činidbenegarancije 10.266.057 3.351.687 1.472.737 998,909 505.912 16.595.303od toga: nepokriveni akreditivi 417.415 25.177 352,741 795.332od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 16.439.194 8.177.881 3.812.275 28.429.349od toga: Ostalo 183.751 1.174.947 1.358.698Potencijalne i preuzeteobaveze 95.376.271 60.855.574 30.163.847 13.882.635 682.916 200.961.243

Stanje na dan 31. decembra 95.376.271 60.855.574 30.163.847 13.882.635 682.916 200.826.359


71



Kategorije bilansne aktive i vanbilansnih stavki kod kojih je Grupa izložena kreditnom riziku na dan 31.decembra 2019. godine prikazane su u narednoj tabeli.

Srbija Ostalo

Klase finansijskih sredstava Beograd Vojvodina OstatakSrbije

EvropskaUnija Ostatak_sveta Ukupno 2019.

Sredstva kod centralne banke - 14.664.693 - - - 14.664.693Hartije od vrednosti - - - 3.050 - 3.050Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 2 4.005.771 1 3.461.025 222.623 7.689.422Krediti i potraživanja odkomitenata 38.086.355 40.296.602 19.309.357 - - 97.692.314-od toga: Privreda 15.168.703 14.798.940 4.436.271 - - 34.403.914-od toga: Stanovništvo 19.755.386 25.296.150 14.540.329 - - 59.591.865-od toga: Javni sektor 2.447.115 13 62.343 - - 2.509.471-od toga: Drugi komitenti 715.151 201.499 270.414 - - 1.187.064Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika - 788 - - - 788Ostala sredstva 46.944 300.449 13.157 4.168 97 364.815

Bilansna aktiva 38.133.301 59.268.303 19.322.515 3.468.243 222.720 120.415.082

Potencijalne i preuzete obaveze 25.029.736 10.408.614 4.328.505 1.258.642 134.115 41.159.612

od toga: plative i činidbenegarancije 8.238.609 3.173.621 1.111.972 905.864 134.115 13.564.181od toga: nepokriveni akreditivi 727.463 37.798 2.487 352.778 - 1.120.526od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 16.063.664 7.067.083 3.214.046 - - 26.344.793od toga: Ostalo - 130.112 - - - 130.112Maksimalna izloženostkreditnom riziku na dan 31.decembra 2019. 63.163.037 69.676.917 23.651.020 4.726.885 356.835 161.574.694


72



Analiza finansijskih sredstava Grupe za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembra 2020. godine, koje se klasifikuju po industrijskim sektorimapre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja prikazana je u sledećoj tabeli:

Klase finansijskih sredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo Ukupno2020.

Sredstva kod centralne banke 23.067.602 - - - - - - - - - 23.067.602Hartije od vrednosti 1.761.546 - - - - - - - - - 1.761.546Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 11.842.035 - - - - - - - - - 11.842.035Krediti i potraživanja od komitenata 65.135 69.598.456 12.758.585 13.364.691 2.164.982 4.910.182 2.830.233 6.344.803 553.701 4.129.664 116.720.432Stanje nakon modifikacija 65.135 69.598.456 12.758.585 13.364.691 2.164.982 4.910.182 2.830.233 6.344.803 553.701 4.129.664 116.585.549-od toga: Privreda 45.478 - 60.893 2 - - 29.419 2.066.285 - 72.910 2.274.987Modifikacije 17.403 - 11.503.337 12.029.175 1.955.243 4.747.918 2.362.685 3.215.467 220.755 2.967.290 39.019.274

-od toga: Stanovništvo - - - - - - - - - --

10.767Modifikacije 2.254 69.598.456 858.412 1.181.460 209.739 102.249 157.511 274.991 327.549 581.666 73.294.286

-od toga: Javni sektor - - - - - - - - - --

124.117-od toga: Drugi komitenti - - 335.943 154.054 - 60.015 280.618 788.059 5.397 507.798 2.131.884Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika - - 173 523 - - - - - - 695Ostala sredstva 303.816 14.021 2.286 1.960 7.876 84 5.319 2.630 4.886 47.371 390.250

Bilansna aktiva 37.040.134 69.612.477 12.761.044 13.367.174 2.172.859 4.910.266 2.835.551 6.347.433 558.588 4.177.035 153.782.560Stanje nakon modifikacija 37.040.134 69.612.477 12.761.044 13.367.174 2.172.859 4.910.266 2.835.551 6.347.433 558.588 4.177.035 153.647.676

Potencijalne i preuzete obaveze 3.323.378 2.707.938 9.663.861 11.419.773 411.454 874.707 8.795.804 4.471.188 59.450 5.451.132 47.178.683od toga: plative i činidbene garancije 1.508.690 21.040 2.250.148 3.481.864 372.623 79.533 5.357.338 1.607.091 11.420 1.905.555 16.595.303od toga: nepokriveni akreditivi 352.741 - 3.527 41.138 - - - 390.871 7.055 - 795.332od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 287.000 2.686.897 7.305.912 7.817.293 38.830 795.174 3.438.466 2.473.225 40.975 3.545.576 28.429.349od toga: Ostalo 1.174.947 - 104.273 79.477 - - - - - - 1.358.698Potencijalne i preuzete obaveze 40.363.512 72.320.414 22.424.904 24.786.947 2.584.312 5.784.972 11.631.355 10.818.621 618.038 9.628.167 200.961.243

Stanje na dan 31. decembra 40.363.512 72.320.414 22.424.904 24.786.947 2.584.312 5.784.972 11.631.355 10.818.621 618.038 9.628.167 200.826.360


73



Analiza finansijskih sredstava Grupe za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke na dan 31. decembra 2019. godine. koje se klasifikuju po industrijskim sektorimapre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja je prikazana u sledećoj tabeli:

Klase finansijskih sredstava Finansije Stanovništvo Prerađivačka Trgovina Rudarstvo Poljoprivreda Građevinarstvo Saobraćaj Usluge Ostalo Ukupno2019.

Sredstva kod centralne banke 14.664.693 - - - - - - - - - 14.664.693Hartije od vrednosti 3.050 - - - - - - - - - 3.050Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 7.689.422 - - - - - - - - - 7.689.422Krediti i potraživanja od komitenata 16.664 56.940.131 11.398.553 10.689.115 2.009.450 4.543.419 2.249.933 5.653.261 323.227 3.868.561 97.692.314-od toga: Privreda 14.327 - 10.370.956 9.647.104 1.835.168 4.491.517 1.832.399 3.089.841 149.051 2.973.551 34.403.914-od toga: Stanovništvo 2.319 56.940.131 613.717 885.404 173.052 51.631 106.535 223.429 174.043 421.604 59.591.865-od toga: Javni sektor - - 61.113 1 - 1 29.359 2.338.756 - 80.241 2.509.471-od toga: Drugi komitenti 18 - 352.767 156.606 1.230 270 281.640 1.235 133 393.165 1.187.064Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika - - - 788 - - - - - - 788Ostala sredstva 293.565 10.954 2.091 7.895 7.016 60 4.423 391 887 37.533 364.815

Bilansna aktiva 22.667.394 56.951.085 11.400.644 10.697.798 2.016.466 4.543.479 2.254.356 5.653.652 324.114 3.906.094 120.415.082

Potencijalne i preuzete obaveze 1.698.045 2.174.071 8.221.479 12.058.970 219.051 1.228.802 7.982.957 4.514.826 60.807 3.000.604 41.159.612od toga: plative i činidbene garancije 1.042.960 14.988 1.898.212 3.155.381 160.405 109.575 4.131.766 1.729.104 10.090 1.311.700 13.564.181od toga: nepokriveni akreditivi 352.778 - 3.528 78.047 - - - 676.631 7.056 2.486 1.120.526od toga: neiskorišćene preuzeteobaveze 302.307 2.159.083 6.255.214 8.759.955 58.646 1.119.227 3.851.191 2.109.091 43.661 1.686.418 26.344.793od toga: Ostalo - - 64.525 65.587 - - - - - - 130.112

Stanje na dan 31.decembra 24.365.439 59.125.156 19.622.123 22.756.768 2.235.517 5.772.281 10.237.313 10.168.478 384.921 6.906.698 161.574.694


74



Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta.

Osnovni tipovi kolaterala su sledeći:

za komercijalne kredite: depoziti. garancije. hipoteke na nekretninama. zaloge na pokretnimstvarima i zaloge na potraživanjima. depoziti. jemstva drugih lica.

za plasmane stanovništvu: depoziti. hipoteke na nepokretnostima. zaloge na pokretnimstvarima. a po stambenim kreditima i osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranjestambenih kredita.

Rukovodstvo Grupe je informisano tržišnoj vrednosti sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstvaobezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe. se uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenjaprilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.

Restruktuirani plasmani komitentima

Restrukturiranje plasmana komitentima podrazumeva: redefinisanje dužničko–poverilačkih odnosaGrupe i dužnika tj. odobravanje dodatnih ustupaka klijentu zbog pogoršanja njegovog finansijskogstanja koji ne bi bili odobreni da dužnik nije u poteškoćama. bez obzira na to da li je određeni iznospotraživanja dospeo. da li je to potraživanje obezvređeno i da li je za njega nastupio status neizmirenjaobaveza.

Restruktuiranje plasmana komitentima podrazumeva sve aktivnosti koje Grupa preduzima.. a kojimase menjaju svi bitni uslovi pod kojima je potraživanje prema komitentu inicijalno odobreno. Toobuhvata promenu ročnosti za vraćanje glavnice ili kamate. smanjenje kamatne stope. promenudatuma dospeća rata. promenu iznosa anuiteta. usvojen plan reorganizacije. kao i druge promenekojima se olakšava položaj dužnika u odnosu na uslove koji bi bili u trenutku promene uslova odobrenidrugom dužniku sa istim ili sličnim nivoom rizika.

Bez obzira da li je komitent fizičko lice. preduzetnik. poljoprivrednik ili pravno lice u slučaju predonošenja odluke o restruktuiranju neophodna je poseta komitentu uz izradu izveštaja o finansijskommonitoringu njegovog poslovanja ili prihoda.

Svako restruktuiranje potraživanja mora da sadrži mišljenje nadležnog odeljenja za procenu kreditnogrizika. dok je konačna validacija u skladu sa važećim sistemom ovlašćenja.

Restrukturiranje potraživanja se radi uz primenu odgovarajućih mera restrukturiranja kojepodrazumevaju promenu originalno ugovorenih uslova i načina otplate potraživanja pri čemu su noviuslovi i način otplate prilagođeni novonastalom risk profilu klijenta. Prilikom analize fajla se procenjujeda li je restrukturiranje plasmana prema dužniku ekonomski održivo i opravdano i za dužnika i za Grupušto podrazumeva detaljnu analizu razloga koji su doveli do finansijskih poteškoća dužnika. projekcijubudućih novčanih tokova. a u skladu sa internim procedurama za odobravanje plasmana komitentimaGrupe.


75



U tabelama ispod su prezentovana ukupna restrukturirana potraživanja Grupe na dan 31. decembra 2020. godine i na dan 31. decembra 2019. godine. kaoi tržišne vrednosti sredstava obezbeđenja do nivoa potraživanja koji služe kao sredstvo obezbeđenja tih plasmana.

Podaci o restruktuiranim potraživanjima prikazuju takođe njihovo kretanje u periodu od godinu dana kao i strukturu prema merama restruktuiranja.

Sledeća tabela predstavlja podatke o restruktuiranim potraživanjima na dan 31. decembra 2020. godine.

Klase finansijskih sredstavaBruto vrednost

ukupnih potrazivanja

Akumuliraneispravkevrednostiukupnih

potrazivanja

Bruto vrednostrestruktuiranih

potrazivanjaOd toga:

S3Od toga: S1 i

S2

Akumuliraneispravke vrednosti

restruktuiranihpotrazivanja

% restruktuiranihpotrazivanja

Vrednostsredstava

obezbedjenjarestruktuiranih

potrazivanjaSredstva kod centralne banke 23.067.602 217 - - - - 0.00% -Hartije od vrednosti 1.761.546 3.275 - - - - 0.00% -Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 12.021.970 30 - - - - 0.00% -Krediti i potraživanja od komitenata 109.686.494 2.036.681 676.058 508.499 167.559 339.960 0.62% 505.372Stanje nakon modifikacija 109.551.612 2.036.681 676.058 508.499 167.559 339.960 0.00% 505.372-od toga: Javni sektor 2.274.987 59.866 60.892 60.892 - 56.300 2.68% 48.572-od toga: Privreda 33.043.267 403.528 189.413 189.330 83 129.455 0.57% 139.494Modifikacije (10.767) - - - - - 0.00% --od toga: Stanovništvo 72.242.695 730.834 234.059 66.583 167.476 7.286 0.32% 216.837Modifikacije (124.117) - - - - - 0.00% --od toga: Drugi komitenti 2.125.545 842.453 191.694 191.694 - 146.919 9.02% 100.469Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 695 - - - - - 0% -Investicije u zavisna drustva 178.667 - - - - - 0% -Ostala sredstva 355.464 6.247 43 43 - 43 0.01% 38

Bilansna aktiva 147.072.438 2.046.450 676.101 508.542 167.559 340.003 0.46% 505.410Stanje nakon modifikacija 146.937.556 2.046.450 676.101 508.542 167.559 340.003 0.46% 505.410Plative i činidbene garancije 16.595.303 50.472 - - - - 0% -Nepokriveni akreditivi 795.332 389 - - - - 0% -Neiskorišćene preuzete obaveze 28.429.349 5.569 - - - - 0% -Ostalo 1.358.698 - - - - - 0% -

Potencijalne i preuzete obaveze 47.178.682 56.430 - - - - 0% -

Stanje na dan 31. decembra 2020.godine 194.251.120 2.102.880 676.101 508.542 167.559 340.003 0.35% 505.410Stanje nakon modifikacija 194.116.239 2.102.880 676.101 508.542 167.559 340.003 0.35% 505.410


76



Sledeća tabela predstavlja podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja na dan 31. decembra 2020. godine :

Klase finansijskih sredstava Bruto vrednostna pocetku

godine

Potrazivanja koja surestruktuirana u toku

godine

Potrazivanja koja su utoku godine prestala da

se smatrajurestruktuiranim

Uticajkursa

Drugepromene

Brutovrednost nakraju godine

Neto vrednostna krajugodine

Krediti i potraživanja odkomitenata 682.477 107.157 (84.069) (189) (29.318) 676.058 336.098-od toga: Javni sector 61.113 - - (7) (214) 60.892 4.592-od toga: Privreda 279.366 16.799 (30.134) (159) (76.459) 189.413 59.958-od toga: Stanovništvo 190.392 90.358 (44.615) (17) (2.059) 234.059 226.773-od toga: Drugi komitenti 151.606 - (9.320) (6) 49.414 191.694 44.775Ostala sredstva 40 - - - 3 43 -Na dan 31. decembra : 682.517 107.157 (84.069) (189) (29.315) 676.101 336.098

Druge promene se najvećim delom odnose na smanjenje izloženosti restruktuiranih kredita po osnovu naplate potraživanja.


Klase finansijskih sredstava Smanjenje kamatne stope Produzenje roka otplate Druge mere UkupnoKrediti i potraživanja od komitenata 341.249 333.982 827 676.058-od toga: Javni sector - 60.892 - 60.892-od toga: Privreda 121.037 68.376 - 189.413-od toga: Stanovništvo 76.992 157.067 - 234.059-od toga: Drugi komitenti 143.220 47.647 827 191.694Ostala sredstva 5 36 2 43Bilansna aktiva 341.254 334.018 829 676.101

U okviru drugih mera restruktuiranja promene se odnose na 2 potraživanja gde je urađeno produženje grace perioda i pomeranje rate kredita dugoročnogkredita u okviru istog konačnog roka otplate i bez promene kamatnih stopa.


77



Sledeća tabela pretstavlja podatke o restruktuiranim potraživanjima na dan 31. decembra 2019. godine.

Klase finansijskih sredstava

Brutovrednostukupnih

potrazivanja

Akumuliraneispravkevrednostiukupnih

potrazivanja

Bruto vrednostrestruktuiranih

potrazivanja

Od toga:S 3

Od toga:S 1 i S 2

Akumuliraneispravkevrednosti

restruktuiranihpotrazivanja

%restruktuiranih

potrazivanja

Vrednostsredstava

obezbedjenjarestruktuiranih

potrazivanjaSredstva kod centralne banke 14.664.693 463 - - - - - -Hartije od vrednosti 3.050 - - - - - - -Krediti i potrazivanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 7.689.422 267 - - - - - -Krediti i potraživanja od komitenata 97.692.314 1.669.154 682.477 530.698 151.779 341.411 0.70% 527.681-od toga: Javni sektor 2.509.471 59.348 61.113 61.113 0 56.854 2.44% 55.055-od toga: Privreda 34.403.914 648.427 279.366 268.979 10.387 149.944 0.81% 247.265-od toga: Stanovništvo 59.591.865 518.602 190.392 49.000 141.392 7.154 0.32% 163.065-od toga: Drugi komitenti 1.187.064 442.777 151.606 151.606 0 127.459 12.77% 62.296Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 788 - - - - - - -Ostala sredstva 364.815 4.455 40 40 - 40 0.01% 30

Bilansna aktiva 120.415.082 1.674.339 682.517 530.738 151.779 341.451 0.57% 527.711Plative i činidbene garancije 13.564.181 34.820 - - - - - -Nepokriveni akreditivi 1.120.526 685 - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 26.344.793 4.326 - - - - - -Ostalo 130.112 0 - - - - - -

Potencijalne i preuzete obaveze 41.159.612 39.831 - - - - - -

Stanje na dan 31. decembra 2019. godine 161.574.694 1.714.170 682.517 530.738 151.779 341.451 0.42% 527.711


78



Sledeća tabele predstavlja podatke o promenama restruktuiranih potraživanja na dan 31. decembra 2019. godine :

Klase finansijskih sredstavaBruto vrednost

na pocetkugodine

Potrazivanja kojasu restruktuirana u

toku godine

Potrazivanja koja su utoku godine prestala

da se smatrajurestruktuiranim

Uticaj kursa Drugepromene

Brutovrednost nakraju godine

Netovrednost nakraju godine

Krediti i potraživanja od komitenata 1.196.660 90.457 (523.784) (4.356) (76.501) 682.477 341.066-od toga: Javni sektor 95.645 - (760) (1.050) (32.723) 61.113 4.259-od toga: Privreda 628.124 - (319.756) (2.438) (26.565) 279.366 129.422-od toga: Stanovništvo 142.124 90.457 (25.776) (538) (15.875) 190.392 183.238-od toga: Drugi komitenti 330.767 - (177.492) (330) (1.338) 151.606 24.147Ostala sredstva 70 - (5) - (25) 40 -

Na dan 31. decembra : 1.196.730 90.457 (523.789) (4.356) (76.526) 682.517 341.066


Klase finansijskih sredstava Smanjenje kamatne stope Produzenje roka otplate Druge mere UkupnoKrediti i potraživanja od komitenata 341.707 321.591 19.179 682.477-od toga: Javni sektor - 61.113 - 61.113-od toga: Privreda 193.586 85.780 - 279.366-od toga: Stanovništvo 64.729 116.318 9.345 190.392-od toga: Drugi komitenti 83.392 58.380 9.834 151.606Ostala sredstva 3 36 1 40

Bilansna aktiva 341.710 321.627 19.180 682.517

Vezano za podatke o strukturi restruktuiranih potraživanja prema merama restruktuiranja. u okviru drugih mera se nalazi produženje grace perioda u okviruiste ročnosti restruktuiranog potraživanja.


79



Kvalitetom finansijskih sredstava Grupa upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskihsredstava koje su izložene kreditnom riziku na dan 31. decembra 2020. godine. Prezentovani iznosi su u bruto iznosu bez umanjenja za ispravke vrednosti:

Ukupno 2020

Stage 1 Stage 2 Stage 3Stanje bez

stage

Klase finansijskih sredstavaVisok stepen

Standardnistepen

Sub-standardni

stepen Visok stepenStandardni

stepen

Sub-standardni

stepen

Sub-standardni

stepenDospeli

neobezvređeniSredstva kod centralne banke 23.067.602 23.067.602Hartije od vrednosti 1.761.546 1.756.867 4.679Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 11.842.035 11.514.035 327.982 3 15Krediti i potraživanja odkomitenata 116.661.135 91.895.125 14.745.687 3.112.409 1.804.471 2.154.347 2.630.059 319.037Stanje nakon modifikacija 116.526.252 91.895.125 14.745.687 3.112.409 1.804.471 2.154.347 2.630.059 319.037-od toga: Javni sektor 2.274.987 2.066.928 146.693 0 7 442 60.917-od toga: Privreda 38.961.911 22.413.579 12.174.823 2.379.245 1.229.888 455.459 308.917Modifikacije -10.767-od toga: Stanovništvo 73.292.352 67.387.494 1.961.499 733.159 574.396 1.679.753 876.879 79.173Modifikacije -124.117-od toga: Drugi komitenti 2.131.884 27.124 462.672 5 181 18.693 1.383.346 239.864Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 695 695Ostala sredstva 390.250 81.981 5.700 5.765 4.876 3.240 7.827 280.860Bilansna aktiva 153.723.263 103.491.142 39.903.838 3.118.174 1.809.350 2.157.587 2.637.900 319.037 286.234Stanje nakon modifikacija 153.588.379 103.491.142 39.903.838 3.118.174 1.809.350 2.157.587 2.637.900 319.037 286.234Plative i činidbene garancije 16.595.303 10.007.902 5.533.378 761.189 225.947 49.367 13.500 4.022Nepokriveni akreditivi 795.332 356.268 432.010 7.055Neiskorišćene preuzete obaveze 28.429.349 15.615.210 10.108.799 1.596.075 1.032.438 69.325 3.114 4.388Ostalo 1.358.698 1.358.698Potencijalne i preuzete obaveze 47.178.683 25.979.380 16.074.186 2.364.318 1.258.385 118.692 16.614 8.410 1.358.698Stanje na dan 31. decembra 200.901.946 129.470.522 55.978.024 5.482.492 3.067.735 2.276.279 2.654.514 327.447 1.644.932Stanje nakon modifikacija 200.767.063 129.470.522 55.978.024 5.482.492 3.067.735 2.276.279 2.654.514 327.447 1.644.932


80



Kvalitetom finansijskih sredstava Grupa upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet plasmana po klasama finansijskihsredstava koje su izložene kreditnom riziku na dan 31. decembra 2019. godine. Prezentovani iznosi su u bruto iznosu bez umanjenja za ispravke vrednosti:

Ukupno 2019

Stage 1 Stage 2 Stage 3 Stanje bez stageNedospeli i

neobezvređeni

Klase finansijskihsredstava Visok stepen Standardni

stepenVisok

stepenStandardni

stepen

Sub-standardni

stepen

Sub-standardni

stepen

Dospelineobezvređeni

Visokstepen

Standardnistepen

Dospelineobezvre

đeniObezvređeni

Bezstepenakvaliteta

Sredstva kod centralnebanke 14.664.693 - 14.664.693 - - - - - - - - - -Hartije od vrednosti 3.050 - - - - - - - - - - - 3.050Krediti i potrazivanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija 7.689.422 3.683.649 4.005.765 1 5 - 2 - - - - - -Krediti i potraživanja odkomitenata 97.692.314 77.303.514 8.146.129 15.757 2.142.527 1.080.690 2.510.994 320.891 1.718.232 4.368.486 30.507 54.587 --od toga: Javni sektor 2.509.471 2.339.634 108.115 - 8 580 61.134 - - - - - --od toga: Privreda 34.403.914 19.938.030 7.743.636 389 74.450 194.907 1.146.030 - 1.477.322 3.747.122 27.681 54.347 --od toga: Stanovništvo 59.591.865 54.750.105 204.280 15.357 2.050.756 885.203 746.495 81.002 239.053 616.548 2.826 240 --od toga: Drugi komitenti 1.187.064 275.745 90.098 11 17.313 - 557.335 239.889 1.858 4.815 - - -Potrazivanja po osnovuderivata namenjnenih zastitiod rizika 788 - - - - - - - - - - - 788Ostala sredstva 364.815 32.293 8.044 16 4.246 6.262 5.973 - 25.054 - - - 282.927

Bilansna aktiva 120.415.082 81.019.456 26.824.631 15.774 2.146.778 1.086.952 2.516.969 320.891 1.743.286 4.368.486 30.507 54.587 286.765Plative i činidbene garancije 13.564.181 11.062.236 2.389.507 - 14.444 25.544 61.868 10.582 - - - - -Nepokriveni akreditivi 1.120.526 419.015 701.511 - - - - - - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 26.344.793 20.784.733 5.282.431 2.376 66.523 190.527 1.447 16.756 - - - - -Ostalo 130.112 - - - - - - - - - - - 130.112Potencijalne i preuzeteobaveze 41.159.612 32.265.984 8.373.449 2.376 80.967 216.071 63.315 27.338 - - - - 130.112

Stanje na dan 31. decembra 161.574.694 113.285.440 35.198.080 18.150 2.227.745 1.303.023 2.580.284 348.229 1.743.286 4.368.486 30.507 54.587 416.877


81



U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i statistički ispravljeni na dan 31. decembra 2020. godine :

Statističke Individualne Bez stage-a

Klase finansijskih sredstava Ukupno Stage 1 Stage 2 Stage 3 Ukupno statističke Stage 3Stanje bez

StageSredstva kod centralne banke 23.067.602 23.067.602 - - 23.067.602 - -Hartije od Vrednosti 1.761.546 1.756.867 - - 1.756.867 - 4.679Krediti i potrazivanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija 12.021.970 12.021.952 3 15 12.021.970 - -Krediti i potraživanja od komitenata 109.686.494 100.377.005 6.368.076 767.371 107.512.452 2.174.042 -Stanja nakon modifikacija 109.551.612 100.377.005 6.368.076 767.371 107.512.452 2.174.042 -od toga : Javni sektor 2.274.987 2.213.621 449 25 2.214.095 60.892 -od toga : Privreda 33.043.267 29.287.811 3.448.958 30.027 32.766.796 276.471 -Modifikacije (10.767) - - - - - -od toga : Stanovništvo 72.242.695 68.392.117 2.899.790 734.888 72.026.795 215.900 -Modifikacije (124.117) - - - - - -od toga : Drugi komitenti 2.125.545 483.456 18.879 2.431 504.766 1.620.779 -Potraživanja po osnovu derivata namenjenih zaštiti odrizika 695 - - - - - 695Investicije u zavisna društva 178.667 - - - - - 178.667Ostala sredstva 355.464 52.896 13.881 5.705 72.482 2.122 280.860

Bilansna aktiva 147.072.438 137.276.322 6.381.960 773.091 144.431.373 2.176.164 464.901Stanja nakon modifikacija 146.937.556 137.276.322 6.381.960 773.091 144.431.373 2.176.164 464.901Plative i činidbene garancije 16.595.303 15.541.280 1.036.502 1.199 16.578.981 16.322 -Nepokriveni akreditivi i avali 795.332 788.277 7.055 - 795.332 - -Neiskorišćene obaveze 28.429.349 25.724.008 2.697.838 7.417 28.429.263 86 -Ostalo 1.358.698 - - - - - 1.358.698Potencijalne i preuzete obaveze 47.178.682 42.053.565 3.741.395 8.616 45.803.576 16.408 1.358.698

Stanje na dan 31. decembra 2020. 194.251.120 179.329.887 10.123.355 781.707 190.234.949 2.192.572 1.823.599Stanja nakon modifikacija 194.116.239 179.329.887 10.123.355 781.707 190.234.949 2.192.572 1.823.599


82



U sledećoj tabeli je dat prikaz obezvređenih plasmana koji su individualno i statistički ispravljeni na dan 31. decembra 2019. godine :

Statisticke Individualne Bez stage-a

Klase finansijskih sredstava Ukupno Stage 1 Stage 2 Stage 3Ukupno

statističke Stage 3Stanje bez

StageSredstva kod centralne banke 14.664.693 14.664.693 - - 14.664.693 - -Hartije od vrednosti 3.050 - - - - - 3.050Krediti i potrazivanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 7.689.422 7.689.415 5 2 7.689.422 - -Krediti i potraživanja od komitenata 97.692.314 85.449.641 3.238.975 614.863 89.303.479 2.217.023 6.171.812-od toga: Javni sektor 2.509.471 2.447.749 588 21 2.448.358 61.113 --od toga: Privreda 34.403.914 27.681.666 269.746 16.967 27.968.379 1.129.063 5.306.472-od toga: Stanovništvo 59.591.865 54.954.383 2.951.317 594.432 58.500.132 233.066 858.667-od toga: Drugi komitenti 1.187.064 365.843 17.324 3.443 386.610 793.781 6.673Potrazivanja po osnovu derivata namenjnenih zastiti od rizika 788 - - - - - 788Ostala sredstva 364.815 40.337 10.524 3.854 54.715 2.119 307.981

Bilansna aktiva 120.415.082 107.844.086 3.249.504 618.719 111.712.309 2.219.142 6.483.631Plative i činidbene garancije 13.564.181 13.451.742 39.988 - 13.491.730 72.451 -Nepokriveni akreditivi 1.120.526 1.120.526 - - 1.120.526 - -Neiskorišćene preuzete obaveze 26.344.793 26.067.164 259.426 1.665 26.328.255 16.538 -Ostalo 130.112 - - - - - 130.112

Potencijalne i preuzete obaveze 41.159.612 40.639.432 299.414 1.665 40.940.511 88.989 130.112

Stanje na dan 31. decembra 2019. godine 161.574.694 148.483.518 3.548.918 620.384 152.652.820 2.308.131 6.613.743


83



U sledećoj tabeli je dat prikaz promena nivoa obezvređenja u toku 2020. godine po bruto izloženostiza potraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanja kojanemaju nivo obezvređenja):

Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTALBruto stanje na dan 31.12.2019. 148.485.066 3.548.918 2.928.514 - 154.962.498Novoodobreni plasmani / povećanjeizloženosti / kursne razlike 95.661.282 4.019.143 337.409 100.017.834Zatvoreni plasmani / smanjenjeizloženosti / kursne razlike (58.133.976) (2.464.335) (405.165) (61.003.476)Transfer u Stage 1 6.482.054 (2.036.282) (10.033) 4.435.739Transfer u Stage 2 (6.729.917) 7.336.108 (102.004) 504.187Transfer u Stage 3 (165.924) (122.842) 288.766 -Otpisi (49) 1.400 (12.768) (11.417)

Bruto stanje na dan 31.12.2020. 185.598.536 10.282.110 3.024.718 198.905.364

U sledećoj tabeli je dat prikaz promena nivoa obezvređenja u toku 2019. godine po bruto izloženostiza potraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanja kojanemaju nivo obezvređenja):

Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTALBruto stanje na dan01.01.2019. 121.923.714 3.138.657 3.100.694 - 128.163.065Novoodobreni plasmani /povećanje izloženosti /kursne razlike 83.721.290 1.015.552 311.503 - 85.048.345Zatvoreni plasmani /smanjenje izloženosti /kursne razlike (56.272.810) (1.382.121) (483.520) - (58.138.452)Transfer u Stage 1 792.304 (783.355) (8.949) - -Transfer u Stage 2 (1.596.568) 1.683.631 (87.063) - -Transfer u Stage 3 (84.328) (121.870) 206.307 - 109Otpisi (83) (1.575) (110.458) - (112.116)Bruto stanje na dan31.12.2019. 148.483.518 3.548.918 2.928.514 - 154.960.951


84



U sledećoj tabeli je dat prikaz promena ispravki vrednosti po nivoima obezvređenja u toku 2020.godine za potraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanjakoja nemaju nivo obezvređenja):

Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTALIspravka vrednosti na dan 31.12.2019. 248.064 131.039 1.283.733 1.662.836Novoodobreni plasmani / povećanje izloženosti /kursne razlike 208.713 134.320 169.938 512.971Zatvoreni plasmani / smanjenje izloženosti /kursne razlike

(128.168) 88.751 (2.035) (41.452)

Transfer u Stage 1 44.134(36.661

) (1.017) 6.456Transfer u Stage 2 (14.800) 27.159 30.263 42.622Transfer u Stage 3 3.829 1.239 11.329 16.397Otpisi - (12) (34.387) (34.399)

Ispravka vrednosti na dan 31.12.2020. 361.772 345.835 1.457.824 2.165.431

U sledećoj tabeli je dat prikaz promena ispravki vrednosti po nivoima obezvređenja u toku 2019.godine za potraživanja koja su bila svrstana u neki od nivoa obezvređenja (nisu prikazana potraživanjakoja nemaju nivo obezvređenja):

Stage 1 Stage 2 Stage 3 POCI TOTAL

Ispravka vrednosti na dan 01.01.2019. 215.446 89.016 1.458.099 - 1.762.561Novoodobreni plasmani / povećanje izloženosti /kursne razlike 176.156 60.295 132.039 - 368.490Zatvoreni plasmani / smanjenje izloženosti /kursne razlike (158.553) (19.949) (229.133) - (407.636)Transfer u Stage 1 16.007 (14.234) (1.774) - -Transfer u Stage 2 (3.795) 21.682 (17.887) - -Transfer u Stage 3 (241) (5.950) 6.299 - 108Otpisi (0) (30) (63.910) - (63.940)

Ispravka vrednosti na dan 31.12.2019. 245.019 130.830 1.283.733 - 1.659.583


85



U tabelama ispod su prikazana potraživanja prema nivoima obezvređenja razvrstana po intervalimadocnje. u skladu sa internom metodologijom Grupe za obračun ispravke vrednosti na dan 31.decembra 2019. godine:

Nivo obezvređenja 1 (Stage 1):

Klase finansijskih sredstava Nije u docnjiDocnja do30 dana

Od 31-60

dana

Od 61-90

danaPreko

90 dana UkupnoSredstva kod centralne banke 23.067.602 - - - - 23.067.602Hartije od vrednosti 1.756.867 - 1.756.867Krediti i potrazivanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija 12.021.936 16 - - - 12.021.952Krediti i potraživanja odkomitenata 97.971.571 2.405.435 - - - 100.377.006-od toga: Javni sektor 2.213.621 - - - - 2.213.621-od toga: Privreda 29.123.028 164.783 - - - 29.287.811-od toga: Stanovništvo 66.151.810 2.240.307 - - - 68.392.117-od toga: Drugi komitenti 483.112 345 - - - 483.457Ostala sredstva 48.654 4.242 - - - 52.896Bilansna aktiva 134.866.630 2.409.693 - - - 137.276.323Plative i činidbene garancije 15.541.280 - - - - 15.541.280Nepokriveni akreditivi 788.277 - - - - 788.277Neiskorišćene preuzeteobaveze 25.526.931 197.078 - - - 25.724.009Ostala sredstva - - -Potencijalne i preuzeteobaveze 41.856.488 197.078 - - - 42.053.566

Ukupno 176.723.118 2.606.771 - - - 179.329.889


Klase finansijskih sredstavaNije u docnji

Docnjado 30dana

Od 31-60 dana

Od 61-90 dana

Preko90

dana UkupnoKrediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 3 - - - - 3Krediti i potraživanja odkomitenata 5.239.579 577.628 406.984 143.885 - 6.368.076-od toga: Javni sektor 449 - - - - 449-od toga: Privreda 3.360.456 65.226 23.276 - - 3.448.958-od toga: Stanovništvo 1.859.795 512.402 383.708 143.885 - 2.899.790-od toga: Drugi komitenti 18.879 - - - - 18.879Ostala sredstva 7.676 3.662 2.312 231 - 13.881Bilansna aktiva 5.247.258 581.290 409.296 144.116 - 6.381.960Plative i činidbene garancije 1.028.519 7.983 - - - 1.036.502Nepokriveni akreditivi 7.055 - - - - 7.055Neiskorišćene preuzete obaveze 2.683.956 13.433 440 9 - 2.697.838Potencijalne I preuzete obaveze 3.719.530 21.416 440 9 - 3.741.395

Ukupno 8.966.788 602.706 409.736 144.125 - 10.123.355


86


33.2. Kreditni rizik (nastavak

Nivo obezvređenja 3 (Stage 3)

Klase finansijskih sredstavaNije udocnji

Docnja do30 dana

Od 31-60 dana

Od 61-90dana

Preko 90dana Ukupno

Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 2 - - - 13 15Krediti i potraživanja od komitenata 227.949 60.981 83.835 87.719 2.480.928 2.941.412-od toga: Javni sektor 10 - - - 60.907 60.917-od toga: Privreda 51.478 5.864 17.131 14.086 217.939 306.498-od toga: Stanovništvo 176.190 55.117 66.704 73.633 579.144 950.788-od toga: Drugi komitenti 271 - - - 1.622.938 1.623.209Ostala sredstva 1.411 104 65 30 6.217 7.827

Bilansna aktiva 229.362 61.085 83.900 87.749 2.487.158 2.949.254Plative i činidbene garancije 5.197 - - 2 12.322 17.521Neiskorišćene preuzete obaveze 6.269 907 180 6 140 7.502Potencijalne I preuzete obaveze 11.466 907 180 8 12.462 25.023

Ukupno 240.828 61.992 84.080 87.757 2.499.620 2.974.277

Bez stage-a:

Klase finansijskih sredstava Nije u docnji

Docnjado 30dana

Od 31-60 dana

Od 61-90 dana

Preko 90dana Ukupno

Hartije od vrednosti 4.679 - - - - 4.679Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 695 - - - - 695Investicije u zavisna drustva 178.667 - - - - 178.667Ostala sredstva 280.860 - - - - 280.860Bilansna aktiva 464.901 - - - - 464.901Ostalo 1.358.698 - - - - 1.358.698Potencijalne I preuzete obaveze 1.358.698 - - - - 1.358.698

Ukupno 1.823.599 - - - - 1.823.599

U tabelama ispod su prikazana potraživanja prema nivoima obezvređenja razvrstana po intervalimadocnje. u skladu sa internom metodologijom Grupe za obračun ispravke vrednosti na dan 31.decembra 2019. godine:


Klase finansijskih sredstava Nije u docnji Docnja do30 dana

Od 31-60dana

Od 61-90dana

Preko90 dana Ukupno

Sredstva kod centralne banke 14.664.693 - - - - 14.664.693Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 7.689.415 - - - - 7.689.415Krediti i potraživanja od komitenata 83.936.796 1.512.846 - - - 85.449.642-od toga: Javni sektor 2.447.750 - - - - 2.447.750-od toga: Privreda 27.541.442 140.224 - - - 27.681.666-od toga: Stanovništvo 53.581.761 1.372.622 - - - 54.954.383-od toga: Drugi komitenti 365.843 - - - - 365.843Ostala sredstva 32.928 7.411 - - - 40.339

Bilansna aktiva 106.323.832 1.520.257 - - - 107.844.089Plative i činidbene garancije 13.441.092 10.650 - - - 13.451.742Nepokriveni akreditivi 1.120.526 - - - - 1.120.526Neiskorišćene preuzete obaveze 26.059.929 7.235 - - - 26.067.164Potencijalne i preuzete obaveze 40.621.547 17.885 - - - 40.639.432

Ukupno 146.945.379 1.538.142 - - - 148.483.521


87




Klase finansijskih sredstava Nije udocnji

Docnja do30 dana

Od 31-60dana

Od 61-90 dana

Preko90dana

Ukupno

Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 5 - - - - 5Krediti i potraživanja od komitenata 2.216.254 664.008 268.014 90.699 - 3.238.975-od toga: Javni sektor 588 - - - - 588-od toga: Privreda 196.227 67.597 212 5.710 - 269.746-od toga: Stanovništvo 2.002.115 596.411 267.802 84.989 - 2.951.317-od toga: Drugi komitenti 17.324 - - - - 17.324Ostala sredstva 9.848 213 335 127 - 10.523

Bilansna aktiva 2.226.107 664.221 268.349 90.826 - 3.249.503Plative i činidbene garancije 39.988 - - - - 39.988Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 256.320 1.941 1.072 93 - 259.426Ostalo - - - - - -

Potencijalne preuzete obaveze 296.308 1.941 1.072 93 - 299.414

Ukupno 2.522.415 666.162 269.421 90.919 - 3.548.917


Klase finansijskih sredstava Nije udocnji

Docnjado 30dana

Od 31-60 dana

Od 61-90 dana

Preko 90dana Ukupno

Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 2 - - - - 2Krediti i potraživanja od komitenata 113.639 178.581 21.597 101.719 2.416.349 2.831.885-od toga: Javni sektor 10 - - - 61.123 61.133-od toga: Privreda 35.868 90.847 421 74.183 944.711 1.146.030-od toga: Stanovništvo 77.547 87.734 21.176 27.536 613.505 827.498-od toga: Drugi komitenti 214 - - - 797.010 797.224Ostala sredstva 1.445 23 84 24 4.396 5.972

Bilansna aktiva 115.086 178.604 21.681 101.743 2.420.745 2.837.859Plative i činidbene garancije 60.127 - 12.324 - - 72.451Nepokriveni akreditivi - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 17.274 - - 61 868 18.203Ostalo - - - - - -

Potencijalne i preuzete obaveze 77.401 - 12.324 61 868 90.654

Ukupno 192.487 178.604 34.005 101.804 2.421.613 2.928.513


88



Bez stage-a:

Klase finansijskih sredstava Nije u docnji Docnja do30 dana

Od 31-60

dana

Od 61-90

dana

Preko 90dana

Ukupno

Hartije od vrednosti 3.050 - - - - 3.050Potrazivanja po osnovu derivatanamenjnenih zastiti od rizika 788 - - - - 788Krediti i potraživanja od komitenata 6.141.305 27.549 1.667 1.291 - 6.171.812-od toga: Javni sektor - - - - - --od toga: Privreda 5.278.791 26.014 1.667 - - 5.306.472-od toga: Stanovništvo 855.841 1.535 - 1.291 - 858.667-od toga: Drugi komitenti 6.673 - - - - 6.673Ostala sredstva 307.981 - - - - 307.981

Bilansna aktiva 6.453.124 27.549 1.667 1.291 - 6.483.631Ostalo 130.112 - - - - 130.112

Potencijalne i preuzete obaveze 130.112 - - - - 130.112

Ukupno 6.583.236 27.549 1.667 1.291 - 6.613.743

Procena obezvređenja plasmana

Prilikom određivanja postojanja objektivnog dokaza umanjenja vrednosti Grupa koristi sledeću listupotencijalnih objektivnih dokaza obezvređenja koja je definisana Internim uputstvom za određivanjestatusa klijenata Grupe:

Interni rejting dužnika ukazuje na to da je dužnik u statusu neizmirenja obaveza Dužnik kasni u izmirenju obaveza prema državi. drugim poveriocima. zaposlenima >60 dana

(ovaj objektivni dokaz umanjenja se prati putem blokade računa klijenta). Evidentno je smanjenje poslovnih prihoda u prethodne dve godine ili u kraćem vremenskom

periodu >50% Kapital dužnika je značajno smanjen usled gubitka u prethodna dva perioda izveštavanja -

>50% Tekući pokazatelj kapaciteta servisiranja duga (DSCR racio) je ispod zadovoljavajućeg nivoa

<1.1 Nad dužnikom je pokrenut predstečajni/stečajni postupak Nad dužnikom je pokrenuta likvidacija Dužnik je obrisan iz APR-a. Dužnik je označen kao „fraud case“ Postoji dokaz da je FL preminulo na osnovu statusa tekućeg računa u CAS. uz dodatni podatak

o tome da li postoji pristupilac dugu ili ne. Postoji dokaz da je potraživanje klijenta stavljeno na prinudno dospeće.

Grupa određuje visinu ispravke vrednosti na pojedinačnoj osnovi zа sve individualno značajneklijente zа koje postoji objektivаn dokаz umаnjenjа vrednosti potraživanja čija je ukupna izloženostveća od 4 milionа RSD na dаn procene vrednosti. kao i za sve izloženosti koje se knjiže vanbilansno.a nа osnovu sаdаšnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokovа korišćenjem originalneinicijalne efektivne kаmаtne stope (EKS).


89



Procena obezvređenja plasmana (nastavak)

Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir očekivana buduća naplata iz redovnogposlovanja klijenta ili naplata iz kolaterala uz primenu hair cut-a u skladu sa Internom metodologijomGrupe za obračun ispravki vrednosti na individualnoj i kolektivnoj osnovi. Ukoliko se klijent suočavasa finansijskim poteškoćama takođe se sagledava mogućnost ostvarivanja poslovnih planovakomitenta. sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja. kao i realna vrednost po kojoj sekolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala. raspoloživost alternativnefisnansijske podrške komitentima. mogućnost naplate dospelih potraživanja. kao i vremenskadimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši na svaki datum bilansa stanja.osim u slučajevima kada nepredvidive okolnosti zahtevaju mnogo veću pažnju i učestaliju procenu.

Procena ispravki vrednosti bazirano na statističkom modelu

Obračun ispravke vrednosti na statiskom nivou se primenjuje na:

Klijente čija je ukupna izloženost manja od 4 milliona dinara. Klijente čija je izloženost veća od 4 MRSD a za koje ne postoji objektivan dokaz umanjenja

vrednosti i nisu uključeni u individualni obračun ispravki vrednosti potraživanja.

U skladu sa MSFI 9. za priznavanje gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti koristi se Modeločekivanih kreditnih gubitaka (ECL model). Model podrazumeva pristup koji se sastoji iz „tri faze“.zavisno od promene stepena kreditnog rizika od momenta inicijalnog priznavanja sredstava. U praksi.nova pravila podrazumevaju obavezu društava da iskažu inicijalni gubitak. koji je jednak očekivanomgubitku tokom perioda od 12 meseci. u momentu inicijalnog priznavanja finansijskih sredstava kodkojih nije došlo do kreditnog obezvređenja (model očekivanih kreditnih gubitaka tokom periodatrajanja sredstva za potraživanja od kupaca). Ukoliko postoji značajno povećanje kreditnog rizika.umanjenje vrednosti se odmerava primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom periodatrajanja sredstva. a ne primenom Modela očekivanih kreditnih gubitaka tokom perioda od 12 meseci.


90



Sledeća tabela prikazuje podatke o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pružaocima garancija po sektoru kreditiranja i kategorijama potraživanja na dan31. decembra 2020. godine:

Vrednost sredstava obezbeđenjaGarancije ** izdate od strane

Klase finansijskihsredstava Depozit

Hartije odvrednosti

Stambenenepokretnosti

Drugenepokretnosti

Zaloge narobnimzapisima izivotinjama Države Banke

Licapovezanog sadužnikom

Drugihlica

Krediti i potraživanja odkomitenata 1.705.628 - 26.914.054 15.517.133 26.089 954.107 2.107.812 - 93.336-od toga: Javni sector - - - 48.572 - - - - --od toga: Privreda 908.213 - 982.105 7.255.387 - 742.507 2.105.500 - 53.775-od toga: Stanovništvo 522.777 - 25.850.770 7.243.285 26.089 151.826 2.312 - 39.561-od toga: Drugi komitenti 274.638 - 81.179 969.889 - 59.774 - - -Ostala sredstva 76 - 85 54 - - - - -

Bilansna aktiva 1.705.704 - 26.914.139 15.517.187 26.089 954.107 2.107.812 - 93.336Plative i činidbenegarancije 1.118.492 - 183.746 1.364.980 - - 1.494.798 62.343 -Nepokriveni akreditivi 353.916 - - 14.595 - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 393.540 - 16.696 386.757 1.489 - 141.559 - -Potencijalne i preuzeteobaveze 1.865.948 - 200.442 1.766.332 1.489 - 1.636.357 62.343 -Stanje na dan 31.decembra 2020. godine 3.571.652 - 27.114.581 17.283.519 27.578 954.107 3.744.169 62.343 93.336


91



Sledeća tabela prikazuje podatke o vrsti i vrednosti sredstava obezbeđenja i pruzaocima garancija po sektoru kreditiranja i kategorijama potraživanja na dan31. decembra 2019. godine:

Vrednost sredstava obezbedjenjaGarancije ** izdate od strane

Klase finansijskih sredstava Depozit Hartije odvrednosti

Stambenenepokretnosti

Drugenepokretnosti

Zaloge narobnimzapisima izivotinjama

Države Banke Lica povezanogsa dužnikom

Drugihlica

Krediti i potraživanja odkomitenata 1.590.217 - 24.210.927 14.615.281 156.965 - 2.389.928 - 112.454-od toga: Javni sektor - - - 55.055 - - - - --od toga: Privreda 799.552 - 830.709 8.196.750 144.774 - 2.389.928 - 56.279-od toga: Stanovništvo 504.662 - 23.298.324 6.138.842 12.191 - - - 56.175-od toga: Drugi komitenti 286.003 - 81.894 224.634 - - - - 0Ostala sredstva 87 - 43 1.506 - - - - 0

Bilansna aktiva 1.590.304 - 24.210.970 14.616.787 156.965 - 2.389.928 - 112.454Plative i činidbene garancije 876.066 - 185.875 1.458.532 - - 1.037.251 125.546 -Nepokriveni akreditivi 375.591 - - 24.880 - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 301.954 - 38.502 235.346 - - 697.910 516.000 -Potencijalne i preuzeteobaveze 1.553.611 - 224.377 1.718.758 - - 1.735.161 641.546 -Stanje na dan 31. decembra2019. godine 3.143.915 - 24.435.347 16.335.545 156.965 - 4.125.089 641.546 112.454


92



Sledeća tabela prikazuje fer vrednost kolaterala samo za nivo obezvređenja 3 (Stage 3). na dan 31. decembra 2020. godineMaximalnaizloženost

Fer vrednost kolaterala NetoizloženostKlase finansijskih sredstava Depozit Hipoteke Garancije Ostalo Ukupno

Krediti i potrazivanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 15 - - - - - 15Krediti i potraživanja od komitenata 2.941.412 270.966 1.651.613 21.430 2.565 1.946.574 994.838od toga : Javni sektor 60.917 - 48.572 - - 48.572 12.345od toga : Privreda 306.498 - 176.028 11.416 96 187.540 118.958od toga : Stanovništvo 950.788 1.304 375.945 10.014 2.469 389.732 561.056od toga : Drugi komitenti 1.623.209 269.662 1.051.068 - - 1.320.730 302.479Ostala sredstva 7.827 58 57 - - 115 7.712

Bilansna aktiva 2.949.254 271.024 1.651.670 21.430 2.565 1.946.689 1.002.565Plative i činidbene garancije 17.521 5.192 - - - 5.192 12.329Neiskorišćene preuzete obaveze 7.502 6 - - - 6 7.496Potencijalne i preuzete obaveze 25.023 5.198 - - - 5.198 19.825

Stanje na dan 31. decembra 2020. godine 2.974.277 276.222 1.651.670 21.430 2.565 1.951.887 1.022.390

Sledeća tabela prikazuje fer vrednost kolaterala samo za obezvređene kredite na dan 31. decembra 2019. godine.Maximalnaizloženost

Fer vrednost kolaterala NetoizloženostKlase finansijskih sredstava Depozit Hipoteke Garancije Ostalo Ukupno

Krediti i potrazivanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija 2 - - - - - 2Krediti i potraživanja od komitenata 2.831.885 275.877 1.790.004 1.116 2.204 2.069.201 762.684od toga : Javni sektor 61.133 - 55.055 - - 55.055 6.078od toga : Privreda 1.146.030 - 1.027.053 - - 1.027.053 118.977od toga : Stanovništvo 827.498 6.189 403.274 1.116 2.204 412.783 414.715od toga : Drugi komitenti 797.224 269.688 304.622 - - 574.310 222.914Ostala sredstva 5.972 53 1.374 - - 1.427 4.545Bilansna aktiva 2.837.859 275.930 1.791.378 1.116 2.204 2.070.628 767.231Plative i činidbene garancije 72.451 4.000 49.545 - - 53.545 18.906Nepokriveni akreditivi - - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 18.203 - - - - - 18.203Potencijalne i preuzete obaveze 90.654 4.000 49.545 - - 53.545 37.109Stanje na dan 31. decembra 2019. godine 2.928.513 279.930 1.840.923 1.116 2.204 2.124.173 804.340


93



Sledeća tabela prikazuje podatke o potraživanjima koja su obezbeđena nepokretnostima premavrednosti LTV pokazatelja na dan 31. decembra 2020. godine

Vrednost LTV pokazatelja Vrednost potraživanja koja su obezbeđenahipotekom na nepokretnostima

Ispod 50% 8.695.872Od 50% do 70% 13.591.029Od 70% do 90% 15.769.401Od 90% do 100% 1.903.733Od 100% do 120% 1.928.398Od 120% do 150% 1.348.241Preko 150% 5.187.919

Ukupno 48.424.593

Prosečan LTV pokazatelj za 2020. godinu 79.27

Sledeća tabela prikazuje podatke o potraživanjima koja su obezbeđena nepokretnostima premavrednosti LTV pokazatelja na dan 31. decembra 2019. godine

Vrednost LTV pokazatelja Vrednost potraživanja koja su obezbeđenahipotekom na nepokretnostima

Ispod 50% 7.616.770Od 50% do 70% 11.585.445Od 70% do 90% 14.356.008Od 90% do 100% 3.070.342Od 100% do 120% 1.830.615Od 120% do 150% 1.059.986Preko 150% 4.528.271

Ukupno 44.047.437

Prosečan LTV pokazatelj za 2019. godinu 79.57

*LTV pokazatelj predstavlja odnos bruto vrednosti potraživanja i tržišne vrednosti nepokretnostikojom je to potraživanje obezbeđeno.Pod problematičnim potraživanjima (NPE) Grupa svrstava svako potraživanja koje ispunjava jedan odsledećih kriterijuma:

Partija je u stečaju/likvidaciji Partija je utužena Partija je u materijalno značajnoj docnji većoj od 90 dana Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja. i datum plasmana partije nije stariji od

godinu dana od momenta kada se ispituje NPE Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja. nalazi se u probnom periodu I na dan

izveštavanje se nalazi u materijalno značajnoj docnji >30 dana Partija je bila NPE u momentu restrukturiranja i u toku probnog perioda su učinjeni

dodatni ustupci (2.restrukturiranje) Partija ima redni broj restruktuiranja ≥ 3 Partija ima oznaku "Real objective evidence" Postoji druga NPE partija klijenta - pravilo infekcije za pravna lica


94



Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama potraživanja u nivou obezvređenja 3 (stage 3) na dan 31. decembra 2020.


Brutovrednost

na pocetkugodine

Nova Stage 3 Smanjenje Stage 3Uticajkursa

Ostalepromene

Brutovrednost na

krajugodine

Netovrednostna krajugodine

Od togakupljeno

Od toga:naplaceno

Od toga:prodato

Od toga:otpisano

Krediti i potrazivanja odbanaka i drugih finansijskihorganizacija 2 13 - - - - - - - 15 6Krediti i potraživanja odkomitenata 2.831.884 455.220 - (217.379) (156.440) (10.344) (50.595) (354) (127.959) 2.941.412 1.536.458-od toga: Javni sektor 61.133 4 - (229) (229) - - (7) 16 60.917 4.604-od toga: Privreda 1.146.031 71.758 - (45.935) (20.486) (7.305) (18.144) (243) (865.113) 306.498 111.131-od toga: Stanovništvo 827.497 383.310 - (148.158) (115.707) - (32.451) (50) (111.811) 950.788 635.362-od toga: Drugi komitenti 797.223 148 - (23.057) (20.018) (3.039) - (54) 848.949 1.623.209 785.361Ostala sredstva 5.973 2.192 - (3.174) (2.510) - (664) - 2.836 7.827 1.704

Bilansna aktiva 2.837.859 457.425 - (220.553) (158.950) (10.344) (51.259) (354) (125.123) 2.949.254 1.538.168Plative i činidbenegarancije 72.450 1.199 - - - - - 350 (56.478) 17.521 13.783Nepokriveni akreditivi - - - - - - - - - - -Neiskorišćene preuzeteobaveze 18.203 7.499 - - - - - - (18.200) 7.502 7.263Potencijalne i preuzeteobaveze 90.653- 8.698- - - - - - 350 (74.678)- 25.023- 21.046-Stanje na dan 31.decembra 2020. godine 2.928.512 466.124 - (220.553)- (158.950_- (10.344)- (51.259)- (4) (199.801) 2.974.277 1.559.122


95



Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama problematičnih potraživanja na dan 31. decembra 2019:

Klase finansijskih sredstava

Brutovrednost

napocetkugodine

Nova Stage 3 Smanjenje Stage 3 Uticajkursa

Ostalepromene

Brutovrednostna krajugodine

Netovrednostna krajugodine

Od togakupljeno

Od toga:naplaceno

Od toga:prodato

Od toga:otpisano

Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija 1 1 - - - - - - - 2 1Krediti i potraživanja odkomitenata 3.033.295 400.572 - (477.636) (202.220) (170.778) (104.638) (11.133) (113.213) 2.831.885 1.572.338-od toga: Javni sektor 94.890 13 - (32.734) (32.734) - - (1.050) 14 61.133 4.269-od toga: Privreda 1.138.480 44.699 - (21.362) (17.467) - (3.895) (5.321) (10.466) 1.146.030 617.159-od toga: Stanovništvo 825.038 349.555 - (243.777) (144.698) - (99.079) (2.225) (101.093) 827.498 592.044-od toga: Drugi komitenti 974.887 6.305 - (179.763) (7.321) (170.778) (1.664) (2.537) (1.668) 797.224 358.866Ostala sredstva 5.631 1.369 - (2.231) (1.556) - (675) (1) 1.204 5.972 1.620

Bilansna aktiva 3.038.927 401.942 - (479.867) (203.776) (170.778) (105.313) (11.134) (112.009) 2.837.859 1.573.959Plative i činidbene garancije 60.724 12.324 - - - - - (256) (341) 72.451 52.709Nepokriveni akreditivi - - - - - - - - - - -Neiskorišćene preuzete obaveze 1.043 18.120 - - - - - - (960) 18.203 18.114

Potencijalne i preuzete obaveze 61.767 30.444 - - - - - (256) (1.301) 90.654 70.823Stanje na dan 31. decembra 2018.godine 3.100.694 432.386 - (479.867) (203.776) (170.778) (105.313) (11.390) (113.310) 2.928.513 1.644.782


96



Sledeća tabela prikazuje podatke o promenama sredstava stečenih naplatom potraživanja na dan 31. decembra 2020. i na dan 31. decembra 2019.

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanjaStambene

nepokretnostiDruge

nepokretnostiFinansijska

sredstvaOstala sredstva

stečena naplatom UkupnoBruto vrednost na dan 01.01.2020. 63.354 219.573 - - 282.927Stečena u toku perioda 2.233 883 - - 3.116Prodata u toku perioda (2.659) (72) - - (2.731)Vraćeno na potraživanje (2.170) - (2.170)Procena u toku perioda (117) (165) (282)Stavljena u funkciju u toku perioda (npr. Osnovno sredstvo iliinvesticiona nekretnina) - - - - --Reklasifikovana u sredstva namenjena prodaji - - - - -od čega: prodata u toku perioda - - - - -Bruto vrednost na dan 31. decembra 2020. 60.641 220.219 - - 280.860Akumulirana ispravka vrednosti - -od čega: ispravke vrednosti u toku perioda - - - -Neto vrednost na dan 31. decembra 2020. 60.641 220.219 - - 280.860

Vrste sredstava stečenih naplatom potraživanja Stambenenepokretnosti

Drugenepokretnosti

Finansijskasredstva

Ostalasredstvastečena

naplatom

Ukupno

Bruto vrednost na dan 01.01.2019. 61.201 219.290 - - 280.491Stečena u toku perioda 4.476 283 - - 4.759Prodata u toku perioda - - - - -Stavljena u funkciju u toku perioda (npr. Osnovnosredstvo ili investiciona nekretnina) (2.323) - - - (2.323)Reklasifikovana u sredstva namenjena prodaji - - - - -od čega: prodata u toku perioda - - - - -Bruto vrednost na dan 31. decembra 2019. 63.354 219.573 - - 282.927Akumulirana ispravka vrednosti - - - - -od čega: ispravke vrednosti u toku perioda - - - - -

Neto vrednost na dan 31. decembra 2019. 63.354 219.573 - - 282.927


97



Covid 19

U prvom kvartalu 2020. godine. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju izazvanuvirusom korona (covid-19). Pandemija je izazvala značajan pad ekonomskih aktivnosti na globalnomnivou koji je negativno uticao. i za koji se očekuje da će nastaviti da negativno utiče. i na poslovanjebanaka i ostvarene rezultate. Budući uticaj pandemije na globalnu privredu kao i poslovanje CA Grupe.rezultate i finansijski položaj ostaje neizvestan. Pandemija je rezultirala u implementiranju brojnihmera od strane predstavnika vlasti svake pogođene države sa ciljem da se ograniči širenje i uticajvirusa kao što su zabrane i ograničenje putovanja. karantini. policijski čas. Implementirane mere suznačajno ograničile i poslovne aktivnosti i negativno uticale na učesnike na tržištu. ali i poslovnepartnere i klijente CA Grupe.

Pandemija izazvana virusom Covid-19 izaziva veliku nesigurnost i u ekonomiji i na tržištu RepublikeSrbije. Pravila socijalnog distanciranja i ograničenja kretanja koja je nametnula Vlada doveli su dousporavanja ekonomije i značajnog pada prihoda u pojedinim industrijama. Uvedeni su paketi državnepomoći (odlaganje plaćanja poreza i drugi fiskalni stimulansi. direktna pomoć preduzetnicima ipreduzećima u privatnom sektoru) kao i programi moratorijuma u otplati obaveza Bankama. Iakotakve mere ublažavaju negativne ekonomske efekte. one komplikuju pravovremeni odrazpotencijalnog pogoršanja kreditnih portfolia.

Kao odgovor na krizu izazvanu virusom. Banka je uvela sledeće: Vanredni „portfolio review“ za pravna lica; Klijenti koji su pod mogućim negativnim uticajem trenutne situacije stavljeni su pod poseban

monitoring i mesečno se prate U segmentu fizičkih lica. za klijente koji su zaposleni kod poslodavaca koji se nalaze u

industrijama koje su pogođene krizom vrši se dodatna analiza prilikom odobravanja plasmana; Korigovan je obračun EL-a za klijente koji su identifikovani kao potencijalno pogođeni krizom.

Očekivani kreditni gubici (ECL)

Kao što je pomenuto u Napomeni 3. povecanje ECL-a je rezultat ponovne procene parametarakreditnog rizika i migracije klijenata u gore pomenute kategorije putem značajnog povecanja kreditnogrizika. Prihvatanje moratorijuma kao vida olakšice u izmirenju kreditnih obaveza nije rezultiraloautomatskim transferom iz Stage 1 u Stage 2 već se nastavilo sa pojedinačnim procenama i drugihokolnosti koje bi dovele do pogoršanja u otplati. restruktuiranja ili default-a.

Banka je sagledala izloženost po industrijama kako bi identifikovala one za koje se očekuje da će bitinajviše pogođene posledicama pandemije. Banka je izvršila pregled klijenata iz najviše pogođenihindustrija (Ugostiteljstvo. turizam. auto industrija. delovi veleprodaje i maloprodaje). Klijenti koji su.prema ekspertskoj proceni Banke. ocenjeni kao klijenti povećanog i višeg rizika migrirani su u lošijekategorije rizika (lifetime ECL). Takođe. Banka je izvršila ponovnu procenu parametara kreditnogrizika. na prvom mestu PD parametra. oslanjajući se na ekspertsku procenu.

Rezultat ponovne procene parametara kreditnog rizika i migracije klijenata u lošije kategorije jepovećanje očekivanog kreditnog gubitka (ECL) za 165 miliona dinara u toku 2020. godine

U narednim tabelama dat je pregled povećanja iznosa očekivanog kreditnog gubitka (ECL) u toku2020. godine kao posledica pandemije izazvane virusom covid-19.

Data tabela predstavlja efekat povećanja očekivanog kreditnog gubitka kao posledica pandemijeizazvane virusom covid-19 po klasama rizika (stage) I klasama finansijskih sredstava:


98



Covid 19Povećanje ECL-a

Klase finansijskih sredstava Stage 1 Stage 2 Stage 3 UkupnoSredstva kod centralne banke - - - -Hartije od Vrednosti - - - -Krediti i potrazivanja od banaka idrugih finansijskih organizacija - - - -Krediti i potraživanja odkomitenata - 142.321 - 142.321od toga : Javni sektor - - - -od toga : Privreda - 102.006 - 102.006od toga : Stanovništvo - 40.315 - 40.315od toga : Drugi komitenti - - - -Potraživanja po osnovu derivatanamenjenih zaštiti od rizika - - - -Investicije u zavisna društva - - - -Ostala sredstva - 1 - 1Bilansna aktiva - 142.322 - 142.322Plative i činidbene garancije - 21.990 - 21.990Nepokriveni akreditivi i avali - 191 - 191Neiskorišćene obaveze - 737 - 737Ostalo - - - -Potencijalne i preuzete obaveze - 22.918 - 22.918Ukupno povećanje u period 1.1.-31.12.2020. - 165.240 - 165.240


99



U tabeli ispod prikazan je efekat povećanja očekivanog kreditnog gubitka kao posledica pandemije izazvane virusom covid-19 po najviše pogođenim granamaindustrije:

Covid 19

Klase finansijskihsredstava Građevinarstvo Poljoprivreda

Prerađivačkaindustrija Rudarstvo Saobraćaj Trgovina Usluge Ostalo Stanovništvo Ukupno

Sredstva kod Centralnebanke -Hartije od vrednosti -Krediti i potraživanja odbanaka i drugih finansijskihinstitucija -Krediti i potraživanja odkomitenata 3.271 2.296 34.130 - 5.408 54.225 3.985 7.475 31.532 142.321od toga: Privreda 3.271 2.296 31.669 - 4.827 51.931 949 7.063 102.006od toga: Stanovništvo 2.461 580 2.294 3.036 411 31.532 40.315od toga: Javni sektor -od toga: Drugi komitenti -Potraživanja po osnovuderivata namenjenih zaštitiod rizika -Investicije u zavisna društva -Ostala sredstva - 0 1 1

3.271 2.296 34.130 - 5.408 54.225 3.985 7.475 31.533142.322

-Bilansna aktiva

2.909 - 12.901 - 1.201 4.485 194 1.041 18622.918

-Potencijalne i preuzeteobavezeod toga: plative i činidbenegarancije 2.909 12.696 1.123 4.323 - 939 21.990od toga: nepokriveniakreditivi i avali - 191 191od toga: neiskorišćenepreuzete obaveze 205 78 162 3 102 186 737od toga: Ostalo -

6.180 2.296 47.031 - 6.609 58.710 4.179 8.515 31.719 165.240Ukupno povećanje u period1.1.-31.12.2020.


100



Covid 19

U tabeli ispod prikazan je efekat povećanja očekivanog kreditnog gubitka kao posledica pandemijeizazvane virusom covid-19 po vrstama kreditnih proizvoda:

Povećanje ECL-a

Stage 1 Stage 2 Stage3

Ukupno

Dugoročni Kredit - 96.802 - 96.802Okviri za kredite - Dugoročni - - - -Plative garancije - 13.201 - 13.201Okviri za kredite - Kratkoročni - 5.336 - 5.336Kratkoročni Kredit - 4.741 - 4.741Činidbene Garancije - 8.789 - 8.789Faktoring kratkoročni - 1.164 - 1.164Dozvoljeni Minus - 1.047 - 1.047Ostalo - 2.463 - 2.463Pravna lica* - 133.542 - 133.542Dugoročni Keš Krediti - 23.487 - 23.487Stambeni Kredit - 3.284 - 3.284Dugoročni Auto Krediti - 3.792 - 3.792Ostalo - 1.134 - 1.134Stanovništvo** - 31.697 - 31.697

Ukupno povećanje u period 1.1.-31.12.2020. - 165.240 - 165.240*sa preduzetnicima**samo fizička lica


101


33.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe uslednesposobnosti Grupe da ispunjava svoje dospele obaveze i to zbog:- Povlačenja postojećih izvora finansiranja. odnosno nemogućnosti pribaljanja novih izvora

finansiranja (rizik likvidnosti izvora finansiranja).- Otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik

likvidnosti).

Likvidnost Grupe predstavlja sposobnost Grupe da finansira povećanje aktive i izmiri obaveze u skladusa njihovim rokovima dospeća bez gubitaka. Rizik likvidnosti nastaje iz činjenice da Grupa obavljafunkciju zbog koje je i osnovana. a to je ročna transformacije kratkoročnih izvora sredstava(prvenstveno klijentskih depozita) u dugoročne kredite. Zbog toga Grupa nastoji da uspostavi efikasansistem upravljanja rizikom likvidnosti koji joj omogućuje ispunjavanje svih obaveza koji nastaju unjenom poslovanju čak i u uslovima poremećaja na tržištu.

Strateški ciljevi Grupe u upravljanju rizikom likvidnosti su:- Obezbeđivanje uravnotežene strukture i ročnosti sredstava i izvora Grupe;- Obezbeđivanje diversifikovanih i stabilnih izvora finansiranja;- Obezbeđivanje odgovarajućih rezervi likvidnosti;- Upravljanje rizikom likvidnosti odvojeno po značajnim valutama;- Upravljanje neto tokovima gotovine (prilivima i odlivima);- Dnevno upravljanje rizikom likvidnosti;- Obezbeđivanje takvog nivoa likvidnosti koji omogućuje nesmetano obavljanje svih poslovnih

aktivnosti;- Upravljanje izvorima sredstava Grupe na način koji omogućuje održavanje likvidnosti Grupe uz

ravnomeran rast njenih plasmana.

U preuzimanju i upravljanju rizikom likvidnosti Grupa se rukovodi sledećim načelima:- Konzervativan pristup u procesu preuzimanja rizika likvidnosti;- Definisanje odgovarajućeg okvira za upravljanje rizikom likvidnosti;- Obezbeđivanje informacionog sistema koji omogućuje adekvatnu identifikaciju. merenje.

praćenje. kontrolu i izveštavanje o riziku likvidnosti;- Redovno izveštavanje rukovodećih tela Grupe o indikatorima likvidnosti i direkna involviranost

ovih tela u upravljanje rizikom likvidnosti;- Kontrola rizika likvidnosti preko sistema limita;- Razvoj sistema internih kontrola u procesu upravljanja rizikom likvidnosti.

Grupa meri izloženost riziku likvidnosti redovnom izradom pokazatelja likvidnosti:- Pokazatelj likvidnosti Banke (DL)- Uži pokazatelj likvidnosti Banke- Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom (PPLA)- Analiza ročne neusklađenosti bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki Grupe (gep

analiza) za unapred utvrđene periode uključujući i period od jednog dana;- Pokazatelj stabilnih izvora finansiranja (PSR (Position in stable resources));- Stres testovi likvidnosti.

POKAZATELJ LIKVIDNOSTI:

Pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja Grupe prvog i drugog reda. s jednestrane. i zbira obaveza Grupe po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza Grupe saugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti.s druge strane. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije. Grupa održava nivo likvidnosti tako dapokazatelj likvidnosti:

- Iznosi najmanje 1.0 – kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane umesecu;

- Ne bude manji od 0.9 duže od tri uzastopna radna dana;- Iznosi najmanje 0.8 kad je obračunat za jedan radni dan.


102


33.3. Rizik likvidnosti (nastavak)

Pokazatelj likvidnosti tokom 2020. i 2019. godine je bio sledeći:2020. 2019.

Prosek za period 1.86 1.72Maksimalan za period 2.30 2.13Minimalan za period 1.53 1.30Na dan 31. decembra 2.04 1.84

Grupa dnevno obračunava pokazatelj likvidnosti i u propisanim rokovima i na propisani način dostavljaga Narodnoj banci Srbije.

UŽI POKAZATELJ LIKVIDNOSTI:

Uži pokazatelj likvidnosti predstavlja odnos likidnih potraživanja Grupe prvog reda. s jedne strane. izbira obaveza Grupe po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza Grupe sa ugovorenim rokomdospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti. s druge strane.U skladu sa propisima Narodne banke Srbije. Grupa održava nivo likvidnosti tako da uži pokazateljlikvidnosti:

- Iznosi najmanje 0.7 kad je obračunat kao prosek užih pokazatelja likvidnosti za sve radne daneu mesecu;

- Ne bude manji od 0.6 duže od tri uzastopna radna dana- Iznosi najmanje 0.5 kad je obračunat za jedan radni dan.

Uži pokazatelj likvidnosti tokom 2020. i 2019. godine je bio sledeći:2020. 2019.

Prosek za period 1.24 1.22Maksimalan za period 1.57 1.67Minimalan za period 0.88 0.84Na dan 31. decembra 1.36 1.16

Grupa dnevno obračunava uži pokazatelj likvidnosti i u propisanim rokovima i na propisani načindostavlja ga Narodnoj banci Srbije.

POKAZATELJ POKRIĆA LIKVIDNOM AKTIVOM (PPLA):

Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom (PPLA) predstavlja odnos zaštitnog sloja likvidnosti Grupe i netoodliva njenih likvidnih sredstava do kojih bi došlo tokom narednih 30 dana od dana računanja ovogpokazatelja u pretpostavljenim uslovima stresa. U skladu sa propisima Narodne banke Srbije. Grupaodržava vrednost ovog pokazatelja na nivoima koji nije niži od 100%.

PPLA je kratkoročni pokazatelj likvidnosti čije održavanje iznad propisanog nivoa osigurava da Grupaposeduje adekvatnu zalihu visoko likvidne i lako utržive imovine. koja u slučaju potrebe. može brzo ibez većih gubitaka sa se kovertuje u gotovinu. kako bi u periodu od narednih 30 dana mogla dafinansira neplanirane novčane tokove u uslovima stresa.

PPLA za decembar 2020. godine iznosio je 161.98%.

Grupa mesečno obračunava PPLA i dostavlja ga Narodnoj banci Srbije u propisanim rokovima i napropisani način.


103



GEP ANALIZA:

Grupa vrši analizu ročne neusklađenosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki sa ciljemidentifikovanja potencijalnih nedostataka likvidnosti sa kojima se može suočiti. Analiza ročneneusklađenosti zasnovana je na sledećim pretpostavkama:- Analiza uzima u obzir samo bilansne i vanbilansne pozicije koje proizvode novčane tokove. Stavke

poput kapitala Grupe ili osnovnih sredstava nisu uvrštene u izveštaj osim u slučaju kada i oneproizvode prilive ili odlive gotovine (planirana dokapitalizacija. isplata dividendi. kupovina iprodaja osnovnih sredstava);

- Analiza je zasnovana na neto principu (bruto plasmani – ispravke vrednosti);- Prilikom procene budućih novčanih tokova. Grupa primenjuje konzervativan pristup i uzima u obzir

samo prilive po plasmanima klijentima koji su svrstani u NBS kategorije A. B ili V;- Izveštaj prikazuje buduće prilive i odlive po značajnim valutama i ukupno za sve valute u dinarima;- Osim budućih priliva/odliva po glavnici. izveštaj uzima u obzir i buduće prilive/odlive po kamatama

i naknadama;- Izveštaj se sačinjava po materijalno značajnim valutama i ukupno u RSD za sve valute;- Gep za svaki vremenski period računa se kao razlika između aktive i pasive za taj vremenski

period;- Kumulativni gep za neki vremenski period predstavlja sumu gepa za taj period i gepova za sve

prethodne periode.

Obezbeđenje usaglašenosti. odnosno kontrolisane neusaglašenosti ročne strukture aktive i pasiveGrupe je od fundamentalnog značaja u procesu upravljanja rizikom likvidnosti. Za banke nijeuobičajeno da postoji potpuna ročna usklađenost budući da neusaglašena pozicija potencijalnopovećava profitabilnost. ali u isto vreme povećava i rizik od gubitka.

U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja gepovalikvidnosti u skladu sa usvojenim limitima po valutama (RSD i EUR i ukupno u RSD). pri čemu podacikorišćeni za analizu strukture bilansa stanja i vanbilansnih pozicija Grupe obezbeđuju i osnovu zaanalizu indikatora strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizikalikvidnosti.

Grupa mesečno vrši gep analizu. Na osnovu rezultata gep analize Odbor za upravljanje aktivom ipasivom donosi odluke u domenu upravljanja rizikom likvidnosti.


104



Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Grupe prema preostaloj ročnosti. sa stanjem na dan 31. decembra 2020. godine.Obelodanjeni iznosi obaveza predstavljaju ugovorene. nediskontovane tokove gotovine. uključujući i preuzete neopozive obaveze i finansijske garancije. doksu finansijska sredstava obelodanjena u neto iznosu na osnovu ugovorenih dospeća.

Do mesec dana Od 1 do 3 meseca Od 3 do 12 meseci Od 1 do 5 godina Preko 5 godinaUkupno 31.12.2020.Gotovina i sredstva kod Centralne banke 13.641.787 1.652.108 5.104.486 4.602.827 2.130.369 27.131.577Krediti i potraživanja od banaka 12.040.385 4.816 21.626 1.768.458 - 13.835.285Krediti i potraživanja od komitenata 3.266.599 7.236.476 25.644.331 55.990.670 28.942.673 121.080.749Ukupna finansijska sredstva 28.948.771 8.893.400 30.770.443 62.361.955 31.073.042 162.047.611

Do mesec dana Od 1 do 3 meseca Od 3 do 12 meseci Od 1 do 5 godina Preko 5 godinaUkupno 31.12.2020.Depoziti prema bankama 689.240 1.916.417 7.486.955 8.937.973 9.086.069 28.116.654Depoziti prema komitentima 81.967.239 4.211.187 9.397.715 9.581.820 341.071 105.499.033Subordinirane obaveze 22.655 11.993 53.969 287.836 3.049.796 3.426.251Ukupno finansijske obaveze 82.679.134 6.139.598 16.938.640 18.807.629 12.476.936 137.041.937

Ročna neusklađenost na 31.12.2020. (53.730.363) 2.753.802 13.831.803 43.554.326 18.596.106 25.005.674

Zahtevi likvidnosti za finansiranje garancija i neopozivih preuzetih obaveza značajno su niži od iznosa obaveza iskazanih u tabeli iznad. imajući u vidu da Grupane očekuje da će treće strane povući sredstva u ugovorenim vremenskim okvirima.


105



Sledeća tabela prikazuje finansijska sredstva i finansijske obaveze Grupe prema preostaloj ročnosti. sa stanjem na dan 31. decembra 2019. godine.Obelodanjeni iznosi obaveza predstavljaju ugovorene. nediskontovane tokove gotovine. uključujući i preuzete neopozive obaveze i finansijske garancije. doksu finansijska sredstava obelodanjena u neto iznosu na osnovu ugovorenih dospeća.

Do mesec dana Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina Preko 5 godina Ukupno 2019.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 5.657.157 1.863.523 4.202.340 3.751.201 1.907.945 17.382.166Krediti i potraživanja od banaka 7.690.172 - - - - 7.690.172Krediti i potraživanja od komitenata 9.216.649 6.341.900 21.867.879 44.737.821 25.548.070 107.712.319Ukupna finansijska sredstva 22.563.978 8.205.422 26.070.219 48.489.022 27.456.015 132.784.656

Do mesec dana Od 1 do 3meseca

Od 3 do 12meseci

Od 1 do 5godina Preko 5 godina Ukupno 2019.

Depoziti prema bankama 2.082.197 3.980.184 7.940.592 11.821.455 9.182.363 35.006.792Depoziti prema komitentima 52.373.519 3.845.895 8.219.800 8.817.480 202.649 73.459.341Subordinirane obaveze 22.116 10.779 48.507 258.704 2.610.561 2.950.668Ukupno finansijske obaveze 54.477.832 7.836.858 16.208.899 20.897.639 11.995.573 111.416.801

Ročna neusklađenost na 31.12.2019. (31.913.854) 368.564 9.861.320 27.591.384 15.460.441 21.367.855

U skladu sa Politikom za upravljanje rizikom likvidnosti Grupe propisani su način. dinamika i odgovornosti u procesu merenja istog. određivanje limita. kao iizveštavanje o izloženosti riziku likvidnosti a sve u cilju njegove kontrole i ublažavanja.

Pored regulatornih limita za rizik likvidnosti. Grupa definiše interne limite (nivoe ranog upozorenja na povećanje rizika likvidnosti) i iste prati kroz interneizveštaje koji se dostavljaju rukovodstvu Grupe na dnevnom i mesečnom nivou.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za praćenje rizika likvidnosti. usklađivanje ročne strukture bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki.upravljanje rizikom likvidnosti i predlaganje mera i aktivnosti za održavanje likvidnosti i drugih mera od značaja za finansijsku stabilnost Grupe.

Jedan od prioriteta Grupe je da osigura da se njene dospele obaveze izmiruju na vreme a da Grupa pri tome u potpunosti ispunjava regulatorne zahteveNarodne banke Srbije. S tim u vezi. Grupa je obezbedila adekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje imovinom iobavezama sa aspekta novčanih tokova i njihove koncentracije sa ciljem ročnog usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumevaprocenu budućih potreba za likvidnim sredstvima uzimajući u obzir promene u regulatornom. ekonomskom i političkom okruženju Grupe. Takvo planiranjepodrazumeva izradu različitih strategija upravljanja imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Grupe za likvidnim sredstvima.


106


33.4. Tržišni rizik

Tržišni rizici su mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe poosnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Grupe koje nastaju usled kretanjacena na tržištu.

Tržišni rizici obuhvataju devizni rizik. cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i poosnovu vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik.

a) Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupepo osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamtnih stopa.

Grupa upravlja različitim oblicima kamatnog rizika i to:- Rizikom vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cena (repricing risk);- Rizikom krive prinosa (yield curve risk) kome je izložena zbog promene oblika krive prinosa;- Baznim rizikom (basis risk) kome je izložena zbog različitih referentnih kamatnih stopa kod

kamatno osetljivih pozicija sa sličnim karakteristikama što se tiče dospeća ili ponovnogodređivanja cena;

- Rizikom opcija (optionality risk). kome je izložena zbog ugovornih odredaba u vezi sa kamatnoosetljivim pozicijama (krediti sa mogućnošću prevremene otplate. depoziti sa mogućnošćuprevremenog povlačenja i dr.).

Kamatni rizik se javlja zbog mogućnosti da promene u kamatnim stopama utiču na buduće novčanetokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Grupe je utvrdio limite kamatnihstopa za definisane vremenske periode.

Kamatni rizik utvrđuje se kao stepen izloženosti bilansnih pozicija Grupe negativnom efektu promenakamatnih stopa na tržištu. posmatrano sa aspekta uticaja na: tekuću finansijsku poziciju Banke(primarno. neto finansijski rezultat) i adekvatnost kapitala Grupe. Rezultat promene kamatnih stopamože biti povećanje ili smanjenje kamatnih marži. Grupa redovno usklađuje svoje kamatne stope sakretanjem tržišnih kamatnih stopa.

Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene aktivnih kamatnih stopa u odnosu na nivo pasivnihkamatnih stopa. sa jedne strane. i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnihi pasivnih kamatnih stopa. sa druge strane.

Svrha upravljanja rizikom kamatne stope kao segmentom upravljanja aktivom i pasivom je da odredioptimalnu kamatnu stopu a samim tim i prihod Grupe. uzimajući u obzir uslove na tržištu ikonkurentsko okruženje. S obzirom na ovaj cilj. Grupa pažljivo procenjuje osetljivost prihoda na naglepromenama tržišnih kamatnih stope.

U cilju zaštite od izloženosti riziku kamatne stope. Grupa ugovara varijabilnu kamatnu stopu.usklađuje strukturu kamatonosne aktive i obaveza na koje se plaća kamata i koristi druga sredstvaupravljanja rizikom kamatnih stopa.

Grupa upravlja kamatnim rizikom tako što:

a) adekvatno utvrđuje nivo kamatne marže. odnosno usklađuje visinu kamatnih stopa napozicijama kamatno osetljive aktive i pasive; i/ili.

b) obezbeđuje ročnu usklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (kada je utvrđena fiksnakamatna stopa) odnosno usklađuje rok (vremenski interval za ponovno utvrđivanje kamatnihstopa u slučaju kada se primenjuje promenljiva kamatna stopa).

Grupa je izložena promenama nivoa tržišnih kamatnih stopa koje utiče na njenu finansijsku poziciju itokove gotovine na način da povećavaju ili smanjuju njenu kamatnu maržu. Kamatne stope Grupe sezasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Grupa ih redovno usklađuje sa promenama tržišnih stopa.Aktivnost upravljanja rizikom kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate iodržavanje kamatnih stopa Grupe na konzistentnom nivou u skladu sa njenom poslovnom strategijom.Odbor za upravljanje aktivom i pasivom upravlja rizikom kamatne stope tako što vrši ročnousklađivanje pozicija aktive i pasive na osnovu makroekonomskih analiza i predviđanja kao i analize ipredviđanja trendova kamatnih stopa na tržištu za različite segmente aktive i pasive.


107


33.4. Tržišni rizik (nastavak)

a) Kamatni rizik (nastavak)

Sledeće tabele prikazuju izloženost Grupe kamatnom riziku na dan 31. decembra 2020. godine i na dan 31. decembra 2019. godine. Finansijska sredstva iobaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamatne stope ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

AKTIVADo mesec

danaOd mesec do tri

mesecaOd tri do šest

meseciOd šest mesecido godinu dana

Preko jednegodine

Nekamatonosno Ukupno 2020

Gotovina i sredstva kod Centralne banke(Napomena 17) 14.270.297 - - - - 12.851.215 27.121.512Hartije od vrednosti - - - - 1.761.546 - 1.761.546Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskihorganizacija (Napomena 18) 10.881.137 956.633 - - - 4.235 11.842.005Krediti i potraživanja komitenata (Napomena 19) 1.103.245 1.867.572 1.321.211 6.953.910 95.159.689 8.083.976 114.489.603Potraživanja po osnovu derivata namenjenihzaštiti od rizika - - - - - 695 695Ukupno finansijska sredstva 26.254.679 2.824.205 1.321.211 6.953.910 96.921.235 20.940.121 155.215.361

OBAVEZE Do mesecdana

Od mesec do trimeseca

Od tri do šestmeseci

Od šest mesecido godinu dana

Preko jednegodine

Nekamatonosno Ukupno

Depoziti i ostale obaveze prema bankama. DFO iCentralnoj banci (Napomena 25) 983.768 31.700 26.080 7.209.674 19.605.589 6.535.854 34.392.665Depoziti i ostale obaveze prema komitentima(Napomena 26) 24.257.163 2.010.812 1.518.496 8.796.409 13.823.272 54.900.143 105.306.295Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštiti odrizika - - - - - 2.344 2.344Subordinirane obaveze (Napomena 27) 16.659 - - - 2.821.926 - 2.838.585Ukupno finansijske obaveze 25.257.590 2.042.512 1.544.576 16.006.083 36.250.787 61.438.341 142.539.889Neto izloženost kamatnom riziku na dan: 31.decembar 2020. godine 997.089 781.693 (223.365) (9.052.173) 60.670.448 (40.498.220) 12.675.472


108




AKTIVA

Do mesecdana

Od mesecdo tri

meseca

Od tri došest meseci

Od šestmeseci do

godinudana

Preko jednegodine

Nekamatonosno

Ukupno2019.

Gotovina i sredstva kod Centralne banke(Napomena 16) 4.932.848 - - - - 12.385.738 17.318.586Hartije od vrednosti - - - - 3.050 - 3.050Krediti i potraživanja od banaka i drugihfinansijskih organizacija (Napomena 17) 7.331.411 - - - - 357.744 7.689.155Krediti i potraživanja komitenata (Napomena 18) 973.182 1.435.042 2.435.030 4.623.369 86.224.222 332.315 96.023.160Potraživanja po osnovu derivata namenjenihzaštiti od rizika - - - - - 787 787

Ukupno finansijska sredstva 13.237.441 1.435.042 2.435.030 4.623.369 86.227.272 13.076.584 121.034.738

OBAVEZE Do mesecdana

Od mesecdo tri

meseca

Od tri došest meseci

Od šestmeseci do

godinudana

Preko jednegodine

Nekamatonosno

Ukupno2019.

Depoziti i ostale obaveze prema bankama. DFO iCentralnoj banci (Napomena 23) 330.348 2.915.596 4.141.919 758.850 25.884.872 339.659 34.371.244Depoziti i ostale obaveze prema komitentima(Napomena 24) 19.632.490 387.657 2.472.378 3.162.631 16.635.010 31.035.843 73.326.009Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštitiod rizika - - - - - 2.101 2.101Subordinirane obaveze (Napomena 25) 16.726 - - - 2.351.857 - 2.368.583Ukupno finansijske obaveze 19.979.564 3.303.253 6.614.297 3.921.481 44.871.739 31.377.603 110.067.937Neto izloženost kamatnom riziku na dan: 31.decembar 2019. godine (6.742.123) (1.868.211) (4.179.267) 701.888 41.355.533 (18.301.019) 10.966.801


109




U upravljanju kamatnim rizikom Grupa koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena kamatnihstopa i projektuje uticaj tih promena na svoj bilans uspeha. Rizik promene kamatnih stopa se takođeprati analizom senzitiviteta – scenario analizama. odnosno merenjem uticaja promene kamatnih stopana prihode i rashode Grupe.

Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Grupe na promene kamatnih stopa (4% za RSD i2% za EUR i ostale strane valute) uz nepromenjene ostale varijable. Senzitivnost bilansa uspeha merise izračunavanjem efekata uticaja pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode odkamata ostvarenih po osnovu finansijskih sredstava i obaveza.

Donja tabela prikazuje efekte pretpostavljenih promena kamatnih stopa na bilans uspeha Grupe nabazi ostvarenih kamatnih stopa Grupe na dan 31. decembra 2020. godine i na dan 31. decembra 2019.godine.

Valuta

Promena uprocentnompoenu

Senzitivnostbilansa uspeha2020.

Promena uprocentnompoenu

Senzitivnostbilansa uspeha2019.

Povećanje procentnih poenaRSD 4% 26.345 4% (86.974)EUR 2% 57.274 2% 151.667

Smanjenje procentnih poenaRSD 4% 39.825 4% 185.216EUR 2% (41.675) 2% (141.695)

b) Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik od gubitka po otvorenim pozicijama koji proizilazi iz fluktuacije deviznogkursa i posledično promene vrednosti dinara u odnosu na valute u kojima Grupa ima plasmane iobaveze. Izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlika koje se evidentirajuu bilansu uspeha.

Grupa upravlja deviznim rizikom kroz usklađivanje valutne strukture aktive i pasive. a u skladu saočekivanim promenama deviznog kursa. Da bi smanjila izloženost ovom riziku. Grupa je ustanovilaadekvatne metode za njegovo praćenje i merenje. interno utvrdila nivo prihvatljivog rizika (koji.naravno. mora biti u granicama nivoa koji propisuje regulativa) i ustanovila alate za upravljanje rizikomi zaštitu od neprihvatljivih deviznih pozicija.


110



b) Devizni rizik (nastavak)

Tokom 2020. godine. Grupa je imala veoma aktivnu ulogu na domaćem međubankarskom deviznomtržištu i koristila upravo mogućnosti tog tržišta za efikasno upravljanje svojom deviznom pozicijom.Kako bi se smanjio negativni uticaj oscilacije kursa na strukturu devizne aktive i pasive. Grupa jednevno pratila i merila devizni rizik i vršila usaglašavanje devizne pozicije.

Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Grupe na dan 31. decembra 2020. godine:

Pozicija EUR USD CHF Ostalevalute Ukupno

Neto spot pozicija 1.395.660-

106.021-

1.174.998 5.942 120.583Devizna imovina 93.142.663 4.234.492 759.121 260.869 98.397.145Devizne obaveze 91.747.003 4.340.513 1.934.119 254.927 98.276.562

Neto forward pozicija -1.254.581 104.273 1.174.947 24.639

Duga pozicija - 104.273 1.174.947 1.279.220Kratka pozicija 1.254.581 1.254.581Duga otvorena pozicija 141.079 6.736 147.815Kratka otvorena pozicija - 1.748 51 794 2.593Neto otvorena pozicija 147.815Kapital 15.718.771Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2020. godine 0.94Pokazatelj deviznog rizika31. decembra 2019. godine 0.53

Devizni podbilans osim sredstava i obaveza denominiranih u stranoj valuti uključuje i sredstva iobaveze u dinarima sa valutnom klauzulom.

U upravljanju deviznim rizikom Grupa koristi simulaciju očekivanih i ekstremnih promena deviznihkurseva i projektuje uticaj tih promena na bilans uspeha. U sledećim tabelama prikazan je uticajočekivanih promena deviznih kurseva na neto rezultal Grupe. a da su pritom sve ostale varijable ostalenepromenjene.

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2020. godine:

Valuta

Promenadeviznog kursa

Uticaj na bilansuspeha u 000

RSD


Uticaj nabilans uspeha

u 000 RSDEUR -15% 21.162 5% (7.054)USD -15% (262) 5% 87CHF -15% (8) 5% 3

Osetljivost bilansa uspeha na promenu deviznih kurseva za 31. decembar 2019. godine:

Valuta


Uticaj na bilansuspeha u 000

RSD


Uticaj nabilans uspeha

u 000 RSDEUR -15% 9.138 5% (3.046)USD -15% 165 5% (55)CHF -15% 39 5% (13)


111



c) Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupeusled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih. neodgovarajućih unutrašnjih procedura iprocesa. neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Grupi. kao i usled nastupanjanepredvidivih eksternih događaja.

Operativni rizik uključuje i pravni rizik.

Zbog činjenice da operativni rizik može da naruši ugled Grupe i može da ima negativne zakonskeposledice ili uslovi nastanak finansijskih gubitaka. Grupa je uvela rigorozan kontrolni okvir i nadzornad ovim rizikom. Grupa ne može u potpunosti da eliminiše sve operativne rizike. ali je u mogućnostida upravlja ovim rizicima.Kontrola operativnih rizika podrazumeva efektivnu podelu dužnosti. nadležnosti i odgovornosti.usaglašavanje procedura. obuku osoblja i nadzor nad ovim rizikom.

d) Rizici ulaganja

Rizici ulaganja Grupe obuhvataju rizike njenih ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovnasredstva i investicione nekretnine. Prema regulativi Narodne banke Srbije. ulaganje Grupe u jedno licekoje nije lice u finansijskom sektoru ne sme preći 10% njenog kapitala. Ukupna ulaganja Grupe u licakoja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva i investicione nekretnine Grupe ne smejupreći 60% kapitala Grupe.

U skladu sa navedenom regulativom. Grupa prati visinu ulaganja i visinu regulatornog kapitala. Svojomposlovnom strategijom Grupa je definisala obim i dinamiku ulaganja u skladu sa svojim poslovnimpotrebama. Strategija Grupe je samo ulaganje u osnovna sredstva neophodna za podršku poslovanjuGrupe. Takođe. strategija je da se ograniče ove investicije u odnosu na nivo kapitala Grupe i da buduu skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Osim toga. strategija Grupe nije da investira u drugeentitete u nefinansijskom sektoru.

e) Rizik zemlje

Rizik zemlje je rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Grupa izložena. odnosno rizikmogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe zbog nemogućnostiGrupe da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih. ekonomskih ilisocijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Pošto Grupa odobrava plasmane licima sa sedištem ili prebivalištem van teritorije Republike Srbije. usistem upravljanja rizicima uključila je i rizik zemlje. Strategija Grupe je da posluje samo sa licima čijeje sedište odnosno prebivalište u zemljama čiji rejting nije ispod rejtinga Republike Srbije.

f) Reputacioni rizik

Reputacioni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe zbognegativnog mišljenja javnosti o načinu poslovanja Grupe. Grupa limitira izloženost ovom riziku krozneprekidno unapređenje internih politika koje regulišu proces upravljanja ovim rizikom.


112


33.5. Upravljanje kapitalom

Kapital Grupe predstavlja zbir osnovnog i dopunskog kapitala. pri čemu osnovni kapital predstavljazbir osnovnog akcijskog i dodatnog osnovnog kapitala. Navedene vrste regulatornog kapitala serazlikuju prema svom kvalitetu u smislu raspoloživosti za pokriće rizika i gubitaka iz poslovanja Grupe.pa tako osnovni kapital predstavlja kapital raspoloživ za pokriće rizika ili gubitaka tokom poslovanjana kontinuiranoj osnovi dok je dopunski kapital sačinjen od elemenata koji služe za pokriće rizika iligubitaka u slučaju prestanka poslovanja. Osnovni akcijski kapital predstavlja deo osnovnog kapitalanajvišeg kvaliteta i može se koristiti bezuslovno. u celosti i bez odlaganja za pokriće rizika ili gubitakaiz poslovanja čim do njih dođe.

Zakonom o bankama i drugim relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da bankemoraju da održavaju minimalni iznos kapitala u dinarskoj protivvrednosti 10 miliona evra premazvaničnom srednjem kursu.

Ciljevi Grupe u pogledu upravljanja kapitalom su:

Da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije; Da obezbedi nivo i strukturu kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana; Da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa akcionarima

i koristi drugim zainteresovanim stranama i Da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Grupe.

Grupa upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovimai rizicima karakterističnim za aktivnosti Grupe. Rukovodstvo Grupe redovno prati pokazateljeadekvatnosti kapitala Grupe i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije idostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja kapitala.

Propisi Narodne banke Srbije kojima se implementiraju Bazel III standardi stupili su na snagu 30. juna2017. godine. Grupa je od tog izveštajnog perioda bila usklađena sa minimalnim kapitalnim zahtevomu skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala („Službeni glasnik RS“. br. 103/2016. 103/2018.88/2019. 67/2020 i 98/2020). prema kojoj je minimalni racio adekvatnosti kapitala promenjen sa12% na 8%.

Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. utvrđuje se način izračunavanja kapitala Grupe ipokazatelja njegove adekvatnosti. Adekvatnost kapitala Grupe se meri kao odnos kapitala i rizikomponderisane aktive Grupe. Prema važećoj regulativi Narodna banka Srbije zahteva od banaka daodržavaju pokazatelje adekvatnosti kapitala (PAK) na nivoima koji nisu niži od:

- 4.5% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala Grupe (koji se izračunava kao odnososnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive Grupe);

- 6% za pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala Grupe (koji se izračunava kao odnos osnovnogkapitala i rizične aktive Grupe)

- 8% za pokazatelj adekvatnosti kapitala Grupe (koji se izračunava kao odnos ukupnog kapitala irizične aktive Grupe).

Grupa na mesečnom nivou izračunava pokazatelje adekvatnosti kapitala na osnovu kojih rukovodstvoBanke donosi poslovne odluke u sferi upravljanja kapitalom.

Osim regulatorno zadatih minimalnih stopa adekvatnosti kapitala Odlukom o adekvatnosti kapitala(„Službeni glasnik RS“. br. 103/2016. 103/2018. 88/2019. 67/2020 i 98/2020) banke su dužne daodržavaju i zaštitne slojeve kapitala.

Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koje su banke u obavezi daodržavaju iznad propisanog regulatornog minimuma. Reč je o makroprudencijalnim instrumentima.koji doprinose očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. budući da se njima povećavaotpornost bankarskog sektora na gubitke. smanjuju se prekomerne ili potcenjene izloženosti.povećava kvalitet kapitala banaka i ograničava njegova raspodela. Cilj uvođenja zaštitnih slojevakapitala jeste ublažavanje ciklične (kontraciklični zaštitni sloj kapitala) i strukturne (zaštitni slojkapitala za strukturni sistemski rizik i zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke) dimenzijesistemskog rizika.


113


33.5. Upravljanje kapitalom (nastavak)

Grupa je dužna da održava sledeće zaštitne slojeve kapitala:

- Zaštitni sloj za očuvanje kapitala (koji predstavlja 2.5% od ukupne rizične aktive Grupe);- Kontraciklični zaštitni sloj (propisuje ga Narodna banka Srbije. U 2019. godini propisana stopa

kontracikličnog zaštitnog sloja iznosila je 0%);- Zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik (iznosi 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih

plasmana Grupe odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji);- Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke (Grupa ne izdvaja zaštitni sloj kapitala za

sistemski značajne banke jer nije identifikovana kao sistemski značajna banka)

Grupa sprovodi i proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) u skladu sa važećomregulativom Narodne banke Srbije Odlukom o upravljanju rizicima (Službeni glasnik RS“. br. 45/2011.94/2011. 119/2012. 123/2012. 23/2013 – dr. odluka. 43/2013. 92/2013. 33/2015. 61/2015.61/2016. 103/2016. 119/2017. 76/2018. 57/2019. 88/2019. 27/2020 i 67/2020 – dr.odluka) iinternim aktima usvojenim od strane nadležnih organa Grupe.Interna procena adekvatnosti kapitala pretstavlja proces procene svih značajnih rizika kojima je Grupaizložena ili bi mogla biti izložena u svom poslovanju.Proces interne procene adekvatnosti kapitala Grupa sprovodi kroz sledeće faze:

- Procena profila rizika banke u svrhe ICAAP procesa;- Identifikacija rizika. mapiranje rizika i procena njihove materijalnosti;- Procena i merenje rizika. odnosno izračunavanje internog kapitalnog zahteva za svaki

pojedinačni rizik;- Utvrđivanje ukupnog internog kapitalnog zahteva;- Izračunavanje iznosa kapitala u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (regulatorni

kapital). raspoloživog internog kapitala i pokazatelja adekvatnosti kapitala;- Formiranje izveštaja o ICAAP-u.

Grupa je usklađena sa regulatornim zahtevima u pogledu adekvatnosti kapitala.


114



Sledeće tabele prikazuju obračunate iznose regulatornog kapitala i pokazatelja adekvatnosti kapitalana dan 31. decembra 2020. godine kao i na dan 31. decembra 2019. godine:

31.12.2020.

Osnovni kapitalNominalna vrednost uplaćenih akcija. osim preferencijalnih 10.661.442Neraspoređena dobit iz ranijih godina 2.181.196Dobit tekućeg perioda koja ispunjava uslove za uključivanje dobiti uOAK 306.565Regulatorna priloagođavanja osnovnog akcijskog kapitala (dodatnaprilagođavanja vrednosti) (3)Nematerijalna ulaganja pre umanjena za povezane odložene poreskeobaveze (163.463)Odložena poreska sredstva koja zavise od buduđe profitabilnosti -Odbitne stavke propisane tačkom 13.. stav 1.. odredbe od 13) do15) OAK (88.892)

12.896.854Dopunski kapitalSubordinirane obaveze 2.821.926

2.821.926

Kapital na dan 31. decembra 2020. godine 15.718.771

31.12.2019.

Osnovni kapitalNominalna vrednost uplaćenih akcija. osim preferencijalnih 10.191.260Neraspoređena dobit iz ranijih godina 1.052.182Regulatorna priloagođavanja osnovnog akcijskog kapitala (dodatnaprilagođavanja vrednosti) (2)Nematerijalna ulaganja pre umanjena za povezane odložene poreskeobaveze (152.701)Odložena poreska sredstva koja zavise od buduđe profitabilnosti (28.212)Odbitne stavke propisane tačkom 13.. stav 1.. odredbe od 13) do15) OAK (124.912)

10.937.615Dopunski kapitalSubordinirane obaveze 2.351.857

2.351.857

Kapital na dan 31. decembra 2019. godine 13.289.472


115



31.12.2020.Rizična bilansna i vanbilansna aktiva:Kapitalni zahtev za kreditni rizik. rizik druge ugovorne strane i rizikizmirenja / isporukepo osnovu slobodnih isporuka 6.888.489Kapitalni zahtev za devizni rizik 11.825Kapitalni zahtev za operativni rizik 816.341Kapitalni zahtev za rizik prilagođavanja kreditne izloženosti 35

Ukupno kapitalni zahtevi 7.716.690

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala 13.37Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke 13.37Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke 16.30

31.12.2019.Rizična bilansna i vanbilansna aktiva:Kapitalni zahtev za kreditni rizik. rizik druge ugovorne strane i rizikizmirenja / isporukepo osnovu slobodnih isporuka 6.060.656Kapitalni zahtev za devizni rizik 9.111Kapitalni zahtev za operativni rizik 722.534Kapitalni zahtev za rizik prilagođavanja kreditne izloženosti 33

Ukupno kapitalni zahtevi 6.792.334

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala 12.88Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke 12.88Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke 15.65

Pokazatelj leveridža

Pokazatelj leveridža predstavlja odnos osnovnog kapitala (u skladu sa Odlukom o adekvatnostikapitala banke) i ukupnog iznosa izloženosti Grupe (u skladu sa Metodologijom za izradu izveštaja opokazatelju leveridža) i iskazuje se u procentima. Ukupna izloženost predstavlja zbir bilansnih ivanbilansnih izloženosti.

Prema Bazel III standardima. minimalna vrednost ovog pokazatelja propisana je na 3%.

Ovaj pokazatelj predstavlja dopunu pokazatelja adekvatnosti kapitala i. za razliku od pokazateljaadekvatnosti kapitala. pokazuje nivo finansijskog leveridža koji nije zasnovan na stepenu rizičnostiimovine. imajući u vidu da se izračunava kao odnos osnovnog kapitala i aktive banke koja nijeponderisana nivoom rizika.

Na dan 31. decembra 2019. godine pokazatelj leveridža Grupe je iznosio 7.75%.

Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije

Grupa je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljimaposlovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim naosnovu navedenog Zakona. na dan 31. decembra 2020. godine. Grupa je usaglasila sve pokazateljeposlovanja sa propisanim vrednostima.


116



Ostvareni pokazatelji poslovanja Grupe na dan 31. decembra 2020. godine i na dan 31. decembra2019. godine. bili su sledeći:

Pokazatelj poslovanjaPropisanavrednost

Ostvarenavrednost

2020

Ostvarenavrednost

2019.

Ulaganje banke u osnovna sredstva i lica kojanisu u finansijskom sektoru

maksimum60% 18.16% 22.50%

Zbir velikih izloženosti bankemaksimum

400% 53.98% 72.98%

Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:– u prvom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.78 1.67– u drugom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.90 1.90– u trećem kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.86 1.50– u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1.00 1.92 1.71

Pokazatelj deviznog rizikamaksimum

20% 0.94% 0.53%Izloženost banke prema jednom licu ili grupipovezanih lica

maksimum25% 16.39% 18.97%

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskogkapitala minimum 4.5% 13.37 12.88Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitalabanke minimum 6% 13.37 12.88Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke minimum 8% 16.30 15.65

Fer vrednost podrazumeva cenu koja bi bila ostvarena prodajom imovine ili prenosom obavezeizmeđu učesnika na tržištu na dan odmeravanja.

Poslovna politika Grupe je da obelodani informacije o fer vrednosti aktive i pasive za koju postojezvanične tržišne informacije i kada se fer vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

Fer vrednost nekog finansijskog sredstva ili finansijske obaveze sa varijabilnom kamatnom stopompribližno je jednaka njegovoj knjigovodstvenoj vrednosti jer se nominalna vrednost tog instumentaredovno usklađuje sa njegovom tržišnom vrednošću. Za finansijska sredstva ili obaveze sa fiksnomkamatnom stopom. fer vrednost se izračunava tako što se budući očekivani tokovi gotovine diskontujudo njihove sadašnje vrednosti primenom tekućih tržišnih kamatnih stopa.

Za hartije od vrednosti kojima se trguje. fer vrednost se izračunava na osnovu kotiranih tržišnih cena.Fer vrednost ostalih hartija od vrednosti se računa kao neto sadašnja vrednost budućih očekivanihnovčanih tokova.

Fer vrednost neopozivih kreditnih obaveza i potencijalnih obaveza su iste kao i njihoveknjigovodstvene vrednosti.

Grupa koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskihinstrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata.

Nivo 2: Komparativni pristup - koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ilidrugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finansijskoginstrumenta i

Nivo 3: Mark to model pristup - koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta. već su izvedenena osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednostiinstrumenta.


117


33.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obavezaU narednoj tabeli prikazane su fer vrednosti finansijskih instrumenata po navedenoj hijerarhiji:

Finansijska imovina na 31. decembra 2020. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kod Centralnebanke 27.121.512 - - 27.121.512

Krediti i potraživanja od banaka - - 11.842.005 11.842.005Krediti i potraživanja odkomitenata - - 100.445.316 100.445.316

27.121.512 - 112.287.321 139.408.833Ukupna finansijska imovina

Finansijske obaveze na 31. decembra 2020. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoDepoziti i ostale obaveze premabankama i finansijskimorganizacijama i centralnoj banci

- - 34.392.665 34.392.665

Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima - - 104.695.420 104.695.420

Subordinirane obaveze - - 2.838.585 2.838.585

- - 141.926.670 141.926.670Ukupne finansijske obaveze

U narednoj tabeli prikazane su fer vrednosti finansijskih instrumenata po navedenoj hijerarhiji:

Finansijska imovina na 31. decembra 2019. godine:

Finansijska imovina Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kod Centralnebanke 17.318.586 - - 17.318.586Krediti i potraživanja od banaka - - 7.689.422 7.689.422Krediti i potraživanja odkomitenata - - 97.692.314 97.692.314

17.318.586 - 105.381.736 122.700.322Ukupna finansijska imovina

Finansijske obaveze na 31. decembra 2019. godine:

Finansijske obaveze Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoDepoziti i ostale obaveze premabankama i finansijskimorganizacijama i centralnoj banci - - 34.371.244 34.371.244Depoziti i ostale obaveze premadrugim komitentima - - 73.326.009 73.326.009Subordinirane obaveze - - 2.368.583 2.368.583

- - 110.065.836 110.065.836Ukupne finansijske obaveze


118

34. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING

a) Potraživanja po osnovu lizinga

Buduća minimalna potraživanja po osnovu operativnog lizinga prikazana su kao što sledi:

2020. 2019.

Do 1 godine 6.679 8.500Od 1 do 5 godina 26.716 34.000

33.395 42.500

b) Sudski sporovi

Grupa vodi sudske sporove protiv trećih lica samo radi naplate svojih potraživanja. Na dan 31.decembra 2020. godine. Grupa vodi 3.640 spora (2019. godine: 1.542 spora) radi naplate svojihpotraživanja u kojima najveća vrednost glavnog potraživanja iznosi RSD 869.031 hiljada (2019.goddine: RSD 869.000 hiljada).

Protiv Grupe se vodi 3.930 spora čija je ukupna vrednost 986.467 hiljada dinara (2019. godine: 980spora vrednosti 550.941 hiljada dinara). Rezervisanja po sudskim sporovima prikazana su u okvirupozicije rezervisanja (Napomena 28). Rukovodstvo Grupe procenjuje da neće nastati materijalnoznačajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku. iznad iznosa za koje je izvršenorezervisanje.

c) Poreski rizik

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena.

U Republici Srbiji poreske obaveze ne zastarevaju u periodu od 5 godina. U različitim okolnostimaporeski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreskeobaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Grupe smatra da suporeske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima iskazane u skladu sa važećomzakonskom regulativom.

35. DODATNE INFORMACIJE O TOKOVIMA GOTOVINE

31.12.2020. 31.12.2020. 31.12.2019.

Gotovina 4.054.128 2.654.357Žiro račun 5.770.294 2.432.780Nostro računi 537.133 356.165

Stanje na dan 10.361.555 5.443.302

Obavezna rezerva u stranoj valuti kod Narodne banke Srbije nije raspoloživa za svakodnevne poslovnetransakcije Grupe i iz tog razloga nije deo tokova gotovine (Napomena 16).

Documents

CRÉDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD …