CRNOGORCI Libreto opere - maticacrnogorska.me Crnogorci - libreto opere.pdf · nim za takvu vrstu operskog žanra. Godina u kojoj se radnja dešava je 1807. u vrijeme Napoleonovog

309MATICA, proljeće / ljeto 2010.www. maticacrnogorska.me

Uvodno slovo

Komična opera u tri čina Les Monténégrins (Crnogorci),nastala je 1849. godine. Njen tvorac je bio francusko-belgijskikompozitor Arman Mari Limnander (1814-1892), dok se kaoautori libreta potpisuju Alboaz i Žerar. Iako nije potpisan punimimenom, pretpostavlja se da je drugi autor libreta poznati fran-cuski pjesnik Žerar de Nerval. Opera Les Monténégrins premi-jerno je izvedena 31. marta 1849. u nacionalnom teatru OperaKomik u Parizu.

Sredinom XIX vijeka egzotične teme su privlačile operskekompozitore. Tako je Limnander, koji nikada nije posjetio CrnuGoru, bio inspirisan pričama o crnogorskom junaštvu. Radnjase odvija na području Stare Crne Gore i Boke Kotorske i obilu-

prilozi

CRNOGORCILibreto opere

310 MATICA, proljeće / ljeto 2010. www. maticacrnogorska.me

je komičnim elementima i ljubavnim spletkama, karakteristič-nim za takvu vrstu operskog žanra. Godina u kojoj se radnjadešava je 1807. u vrijeme Napoleonovog osvajačkog pohoda naBoku Kotorsku.

Sloboda pjesničke inspiracije i trenutna politička dešavanjaondašnje Francuske, svakako su u drugi plan potisnule autenti-čno istorijsko predstavljanje Crne Gore i Crnogoraca. Ipak, kaošto su kroz likove autori izgradili komični karakter opere, takose u nastupima hora osjeća izražen epski duh Crnogoraca.

Opera je doživjela više izvođenja (pominje se brojka oko 30),da bi se poslije desetogodišnje pauze našla ponovo na repertoa-ru Opere Komik 1858. godine, reducirana na dva čina. Talasvelikih francuskih kompozitora druge polovine 19. vijeka, poti-snuo je u sjenku ovog kompozitora i njegov opus.

Nakon gotovo 160. godina, otvara se mogućnost da seLimnanderova opera Les Monténégrins ponovo postavi, i to uCrnoj Gori, zahvaljujući projektu koji je pokrenula AmbasadaRepublike Francuske u Crnoj Gori i njen ambasador BernarGaranše, a u saradnji sa ministarstvima kultura obije zemlje.Tim povodom je tekst ove opere prvi put preveden i prepjevan nacrnogorski jezik.

Matica crnogorska prepjev i prevod libreta opere CrnogorciArmana Mari Limnandera premijerno predstavlja crnogorskojjavnosti.

Dragan Bogojević


CRNOGORCIKomična opera u tri čina

Tekst: Alboaz i Žerar

Muzika: M. Limnander

Režija: M. Anri

Prevod i prepjev na crnogorski: dr Dragan Bogojević

Podgorica, decembar 2009.


CRNOGORCI

Komična opera u tri čina

Tekst: Alboaz i Žerar1

Muzika: M. Limnander

Režija: M. Anri

Prvi put izvedena u Parizu, na sceni nacionalnog teatra Opera-Komik, 31. marta 1849. godine.

LICA:

Žiška, crnogorski guslarAndrija, crnogorski vođaSeržis, kapetan francuske vojskeFolike, vojnik, u službi kapetana SeržisaRože, brigadirBeatrisa, usvojena Žiškina ćerkaReđina, CrnogorkaDva CrnogorcaCrnogorci, CrnogorkeFrancuski oficiri i vojnici

Radnja se dešava u Crnoj Gori 1807. godine

1 Pripisuje se poznatom francuskom piscu Žeraru de Nervalu (1808-

1855) (prim. prev).


Napomena: Postavka ovog djela, koju je prepisaogdin Paliani, zapravo je postavka objavljena u časopi-su la Revue et Gazette des Théâtres, sa śedištem uulici Sainte-Anne, br. 55.

Crnogorci - komična opera u tri čina


PRVI ČIN

U dvorištu gostionice, pod krošnjama drveća. Stolovi. Stolice.Klupe. Kroz odškrinutu veliku kapiju u pozadini, nazire se selo.Planine. Lijevo i desno kuće.

POJAVA PRVA

ŽIŠKA, ANDRIJA, REĐINA, ROŽE i FOLIKE. Francuskivojnici i Crnogorci zajedno sjede za stolovima. Crnogorci piju.Francuski vojnici piju i kockaju se. Desno od gledalaca, Žiškaležeći puši, zamišljen; gusle su pored njega. Lijevo, Folike iRože igraju karte. Ređina i druge žene služe vojnike.

HOR CrnogoracaPod krošnjama drveća

Pije se, pije se, pije Svaka oluja prijeteća

Od brda ovih se odbije.

FolikeOvo je moje piće!

RožeDonesite nam pehar

Rujna vina crmničkog 2

Loza mirisni behar,Podneblja plemenitog.


2 U tekstu originala piše: vin d’Alsberg. Budući da se govori o vinu u

Crnoj Gori, smatrali smo ovo prilagođavanje opravdanim (prim. prev).


CRNOGORCISipamo i za sto sijedamo!

FolikeVina! Vina! Vragolanko, amo!

Andrija, sa bocom u ruci, čini nervozan pokretKo to reče?

Ređina, tiho AndrijiAndrija, smiri se

(Uzima bocu vina i ide ka Rožeu).

Evo, molim...

RožeHvala, ovu ruku bijelu ljubim.

HOR vojnikaSvuđe mi pobijedićemo

Živio rat, prijatelji!Brzih dana, upoznaćemo

Sva vina na zemlji.

HOR CrnogoracaPod krošnjama drvećaPije se, pije se, pije...

(Časovnik otkucava dva sata).

RožeDva sata! Vrijeme je za smjenu straže.



(Vojnici izlaze, marširajući, s puškama o ramenu, zajedno saRožeom i Folikeom).

Andrija, daje znak Ređini da ih prati i nadgleda

Odoše, lakše se diše, sad je čas! (prema Žiški)Na noge, svi u glas!

Ustaj, bardu naš.Zapoj stihove tanane.

Pjesme uzvišeneHrane duševne

Crnogorskom srcu znane.

Žiška, ustaje i uzima gusle

Prva strofa

U vrletima što nebo parajuBog narod junakâ stvoriBratski zavjet oni dajuVazda biće nepokorni.

Naše pleme nek se lasno zôri S Rimljanima, našim precima, jaše!

Na zastavi našoj sveti krst vijori A na nebu paše

Slavno ime naše!

HORNa zastavi našoj sveti krst vijori ...

Žiška

Druga strofa

Ostaci carstva iz prošlostiŽivima to su uzorne slike

Mišica naša bije bez milosti



Užas sije među nevjernike.Brda naših sloboda postojna

Predaka naših vazda dostojna.

CRNOGORCINa zastavi našoj sveti krst vijori

A na nebu pašeSlavno ime naše!

HORNa zastavi našoj sveti krst vijori... itd

ReđinaEvo ih, ućutiteTo je straža!

Pažnja!Da ih ne naljutite.

(Folike, Rože i vojnici se vraćaju).

ZAJEDNO

HOR CrnogoracaPod krošnjama drveća

Pije se, pije se, pije Svaka oluja prijeteća

Od brda ovih se odbije.

HOR vojnikaSvuđe mi pobijedićemo

Živio rat, prijatelji!Brzih dana, upoznaćemo

Sva vina na zemlji.



HOR CrnogoracaPrijatelji, sipajmo, sipajmo

Ove čaše napunimo Ka’ braća se odnosimoNaše pjesme pjevajmo.

HOR vojnikaČojski

U pobjedu!U slavu!

Našem caru.

(Vojnici i Crnogorci se razilaze, Ređina i Folike, ruku pod ruku,odlaze).

POJAVA DRUGA

ANDRIJA, ŽIŠKA

ŽiškaŠto činiš?

AndrijaTišina! (Čuje se isti zvuk iz daleka).

Andrija, u stranuDobro je, sad sam miran.

ŽiškaAli, o čemu se radi...

AndrijaŠto te se tiče? Treba li tebi da pričam što činim i što tajim?...



ŽiškaPolitičke tajne?... Ne. Da li me briga? Ti si crnogorski vođa, pre-

rušen u odjeću običnog krčmara... Ja sam samo obični bard, koji

luta od plemena do plemena. Ti kuješ zavjeru, a ja pjesmu.

AndrijaU dobri čas!

ŽiškaUostalom, znaš dobro zbog čega sam ovđe. ‘Oće li se Beatrisa

konačno vratit’? Evo mjeces dana kako mi obećavaš njen povra-

tak...

AndrijaTebi se baš žuri da je vidiš?

ŽiškaNju... Moju Beatrisu!... Moje usvojeno dijete... Njen umirući

otac mi je predao u naručje, rekavši: „Žiška, umirem, evo tvoje

kćeri...“ Ah, trebalo je da je zadržim kod sebe, umjesto što je

tebi ostavih.

AndrijaA, što bi joj ti to pružio, jadni pjevče, bez kuće i kućišta?

ŽiškaTo je tačno, sve što imam su moje gusle i moje pjesme...

AndrijaJa sam je učinio dostojnom njenoga oca.



ŽiškaDa, znam da si potpuno ovladao osjećanjima njenog mlađanogsrca i u njoj pobudio jedinstvenu, plemenitu, čistu ljubav, ljubavprema domovini. Znam da je, slušajući tvoja naređenja, obma-njujući sve, savladavajući sve prepreke, uspjela odvažno da uđeu francuske redove, sazna za njihove planove, i tebe, velikogpolitičkog prvaka, uputi kako da ih izigraš...

AndrijaAli, od koga ti sve to ču?

ŽiškaAh! Čista slučajnost... Ja imam svuđe prolaz pjevajući mojebalade... Moje gusle nikoga ne plaše.

AndrijaE, pa dobro, onda znaj da važna misija u koju sam uputio

Beatrisu...

ŽiškaBaš tako sam i mislio... Pošto su uvjereni da će Crnogorci pre-kršiti ugovore iz Presburga 3.

AndrijaKo ti i to reče?

ŽiškaNe sjećam se više... Ali sam načuo da jedna armada cara

Aleksandra kreće da zauzme Kotorski zaliv, odakle imaju otvo-

ren put ka našim planinama.


3 Njemački naziv za Bratislavu, koju su zvali i Požun. Aluzija na Požunski

mir sklopljen 1805. godine između Francuske i Austrije. (prim. prev.).


AndrijaE, pa što?

ŽiškaPa, ništa... Šuškalo se o pobuni...Ustanku...Ali kako je to nemo-guće...

Andrija, živoNemoguće! Ah! Ako Beatrisa uspije, ustanak će se proširiti nasva plemena, i oslobođena od francuske prevlasti, Crna Gora ćepostati ruska provincija.

Žiška, ozlojeđenoRuska provincija!

AndrijaŠto, smeta li ti?

ŽiškaMeni! Veoma. (pribrano i veselo). A što ako Aleksandar poželida mi zabrani da pjevam... On je svemoćan... Istina, biće dare-žljiv za one koji su ga služili... A, Francuska koja, eto, samoobezbjeđuje slobodu i nezavisnost plemenima, i pruža nekakvujalovu zaštitu...

AndrijaPa?

ŽiškaPa... vidiš da se ne razumijem u politiku. Što nama, pjesnicima,znače sve te ovozemaljske stvari?... Mi gledamo u nebo (tiho)da ne bismo viđeli kukavičluk ovđe dolje...



AndrijaŠto reče?

Žiška, nestrpljivo

Rekoh da si mi obeća’ Beatrisin povratak, a nje nema.

AndrijaSmiri se, čoče, samo što nije...

ŽiškaKako?

AndrijaPitao si me za signal na koji sam odgovorio.

ŽiškaE, pa?

AndrijaTo je bila Beatrisa, gledaj, evo je...

POJAVA TREĆA

ŽIŠKA, BEATRISA, ANDRIJA

BeatrisaŽiška!

ŽiškaKćeri moja! Moja Beatrisa...mjesec...više od mjesec dana te neviđeh! Jedva iščekasmo ovo.



BeatrisaAh! Praštajte, praštajte mi obojica, ali, i pored moje želje, zadr-ža‘ me čudni događaj podno Lovćena 4.

ŽiškaPodno Lovćena!

AndrijaJesi li bila u opasnosti?

BeatrisaNe, ali, stigavši noću u to pleme, prije mjesec dana...

ŽiškaNoću...prije mjesec dana... Tako je... ta marama... Ah! Sad mi je

sve jasno; sve su mi ispričali... Pa da, to si bila ti, kćeri moja...

AndrijaPričaj, što je to bilo?

ŽiškaAh! To, kao da sam vidio, kao da još uvijek gledam... Tako jevjerna slika... U podnožju planine, pod svjetlošću baklji, jednanaoružana grupa Crnogoraca... Dvadesetak koraka ispred njih,jedan mladić, francuski oficir, na koljenima, moli da utješe nje-govu majku, koja ga više neće viđeti... Puške su uperene, nišanise... ali, brza kao munja, jedna žena, uznemirena onim što vidi,klizeći kao sjenka kroz noćnu tminu, i...


4 U tekstu originala piše: Lanowich. Zbog replike koja slijedi, smatramo

da je prevod Lovćen, umjesno prilagođavanje. (prim. prev.)


Beatrisa, uzbuđenoViđela je bol, hrabrost, mladost Francuza, pomislila na njegovumajku, i na svoju, koje više nema... Ta žena se bacila, prekrilaga maramom i spasila smrti... Ta žena, to sam bila ja.

AndrijaTi! Ali da su te prepoznali, mogla si sve da upropastiš...

BeatrisaLice mi je bilo pokriveno velom; nije me mogao viđeti... Ali,zato sam ja njega viđela... Majci sam spasila sina. Bog me bla-goslovio.. I, kao što vidite, evo me ovđe, sa vama.

AndrijaSpasila si neprijatelja!...

BeatrisaAh!, nije on neprijatelj... Samo čovjek koji nije mogao da se

brani.

ROMANSA

Prva strofa

Njega spasih, iznenada

I otklonih naum strašni

Priđe meni tiho tada

I pokloni krst časni.

Zbunjen, nijemo gleda me

Bi da zbori, zalud trudi se

Ruka mu u moju svila se

Glasom muklim, preda me:

Ovaj krst poslušaću!



Zatreba li, zovi samo! Da odbranim tebe amô!

I za tebe poginuću!

Druga strofa

Naočit pogled i stas otmjen U srce mi se urezali

Hrabrosti lijepe znamenBol lijepi dokazali.

Zagrliće majka sina, neka!Zadovoljan, srećan, zaputi se

Dugo za njim zagledah seIz daleka odzvanja k’o jeka.

Ovaj krst poslušaću...

AndrijaDosta, dosta... no, govori, jesi li uspjela? Crnogorske vođe...

BeatrisaViđela sam ih... saglasni su da se večeras okupe u dvorcuMaladeta, kako bi dogovorili opšti plan pobune.

AndrijaVečeras? Najzad!

ŽiškaU Maladeti!... Tom starom, napuštenom zamku koga su vjeko-vima pustošile narodne bune... Vrlo vješto...

AndrijaA Francuzi? Jesi li što saznala?



BeatrisaOh! Pa da... Bez obzira na straže, prerušena u drugu odjeću, uspje-la sam da uđem u njihove redove, i isto sam uradila dolazećiovamo. Oficir koji komanduje ovim selom će primiti ili je primioporuku da večeras dođe u zamak Maladeta.

AndrijaVečeras, i on!

ŽiškaZbog čega?

BeatrisaNe znam. Znam samo da se radi o tajnom naređenju i da će setamo uputiti bez pratnje.

AndrijaŠto god da je u pitanju, za nas je neprihvatljivo da on bude udvorcu iste noći kada i mi. Neće moći, makar morali da ubijemokapetana Seržisa...

Beatrisa, užasnutaSeržis, Seržis!?

Žiška, u stranuBeatrisa je preblijeđela, mora da je njega spasila!

Beatrisa, uzbuđenoUbiti ga... Oh, ne, nećete to uraditi! (tiho) On!

ŽiškaPotpuno ispravno, vojnik koji želi da poštuje ugovor, to je pro-past za našu zemlju.



AndrijaPa! Što nas briga, sjutra ćemo mi biti gospodari.

Beatrisa, strijepećiAli, ukoliko on ne bi otišao večeras u dvorac...

AndrijaŠto!

BeatrisaPa, ukoliko on ne bi pošao...

AndrijaNeka ti bude; ali ako ode, gotov je...

Beatrisa, izbezumljenoGotov! Ne, slušajte me.

FolikeDa, da, da, da...

AndrijaTiho, dolaze... Taj vojnik...

BeatrisaPođimo... Sve ću vam tamo reći...

AndrijaPođimo...

Beatrisa, tiho ŽiškiAh, oče moj, treba ga spasiti po svaku cijenu.

Žiška, u stranuJadno dijete! Ona ga voli.

(Sve troje odlaze u zgradu desno).



POJAVA ČETVRTA

FOLIKE, REĐINA

FolikeNe, ne, ne, ne

ReđinaDaj mi ruku.

FolikeNemam ruku.

ReđinaMa, slušaj me.

FolikeNemam uši.

ReđinaPogledaj me.

FolikeNemam oči.

ReđinaPričaj mi.

FolikeNemam jezik. Želim da budem surov, Ređina, želim da budem

surov.



ReđinaAli juče, pa i jutros, govorio si da me voliš.

FolikeJuče sam imao srca..., moguće,... jutros sam imao srca,...vjero-vatno, ali sada, ono više ne kuca za tebe, sat je stao... Treba li dati ponavljam, Ređina, služba je služba...To nije viteški, ali duž-nost zove... (Poziva). Konobar! (Pojavljuje se đevojka). Gle...toje đevojka... Konobar, bocu vina i vatre, kao i obično. (Đevojkadonosi poslužavnik; on sve raspoređuje po stolu, lijevo).

ReđinaMogu li ti što pomoći?

FolikeNe bi mu se to dopalo... Jedino ja smijem da sređujem njegovestvari... Dobro... lula ovđe... udobna stolica i jastučić za noge.

Ređina‘Oće li to, skoro?...

FolikeDa, evo, sad sam tvoj (sijeda). ‘Ajde, udvaraj mi se, počni takošto ćeš mi dati jedan mali poljubac.

ReđinaMali poljubac...

Prva strofa

Dražesni zavodnici Pritvorni ljubavnici Sjajne ptice selice

Vole da nam šapuću



Vole da nam cvrkućuPoznato nam vaše lice.

Samo mali poljubacPoljubac jedan Na rumeno čelo

Samo mali poljubacPoljubac jedanTo je tako malo

Uvijek toga vrijedan!

Druga strofa

Na te priče slasneMedne i prekrasne

Odive mudre, oprezne buditeZnajte, to su ‘tice

S kandžom grabljiviceBogatome ruhu ne žudite.

Samo mali poljubacPoljubac jedan Na rumeno čelo

Samo mali poljubacPoljubac jedan

O, to je tako maloNikad toga vrijedan!

ReđinaJedan poljubac, a ni muž mi još nijesi.

FolikeUskoro, uskoro...

ReđinaKako, uskoro? A kad vojska pođe...



FolikeCrnogorko srca moga, oženiću te, povešću te.

ReđinaStvarno!

FolikePokazaću ti Pariz.

ReđinaPariz, taj veliki grad!

FolikeDa, povešću te... Kako li će te tek tamo zagledati...

ReđinaMene!

FolikeKako će škiljiti... Gle, evo gospodina i gospođe Folike.

ReđinaTako će govoriti!

FolikeZnaš, svi me znaju u toj prijestonici svijeta... zbog čina kojiimam.

ReđinaJa sam mislila da si samo običan vojnik.

FolikeSamo da se zna, posilni sam ja!



ReđinaPosilni... Što je sad to?

FolikePonos francuske vojske... Kako bih ti rekao: blagajnik, sekretar,sobar mog kapetana. Prava rijetkost ljudska... Gospo, za tebe ću daživim, ali za njega, za njega ću da poginem! On je moje sunce, jasam njegova sjenka... Ja mu kuvam... pletem čarape, vezujem kra-vatu i vezem maramice.

ReđinaI svi ti poslovi padoše na jednog čovjeka!

FolikeA da bih to dokazao, dozvoli mi, o Ređina, da ti podarim ovajskromni uzorak mog umijeća.

ReđinaMaramica koju si za mene izvezao...

FolikeDa, koju sam za tebe izvezao. Viteški, nego što!...

Ređina, razvijajući maramicuKako si ljubazan... Kako drag! Gle, jedno A i jedno S... Ali, tonijesu moji inicijali!

FolikeTo su inicijali moga kapetana, ne umijem druge... Ali, evo ga,dolazi... Tišina u stroju... Na lijevo krug, napred marš. (Ređinaizvodi vojničke korake). Oh... ideš na desno... nema veze (Slijedije). Lijeva! Desna! Lijeva! Desna!...



Ređina, raportiraEvo, posilni! (Izlazi na lijevu stranu).

POJAVA PETA

FOLIKE, SERŽISSeržis, ulazi sa papirima u ruci (pismo sa pečatom) i tada

spazi Folikea.A, ti si...

Folike, u stavu mirnoNa usluzi, kapetane.

SeržisU redu je, ostani.

FolikeDa, kapetane.

Seržis, čitajući pismo koje drži u ruciKapetane, odmah ćete poći u Maladetu, stari zamak na nekolikomilja od sela; najmanji pokret trupa mogao bi da izazove podo-zrenje; ići ćete bez pratnje, samo sa vodičem; izgovor za vašdolazak neka bude radoznalost; što se tiče depeše, otvorićete jesjutra u svitanje; ako nešto nepredviđeno iskrsne, otvorite je,pročitajte i spalite: Povjeravam vam ovu misiju zbog vaše česti-tosti i hrabrosti. (Glasno). Jasno napisano, nema šta... Neka živivojnička logika; kad vam kažu: idi, idete; kad vam kažu: ostani,ostanete; dakle, to je to, lagodno i ne zamara mozak. (PremaFolikeu). Slušaj.



FolikeDa, kapetane.

SeržisIdemo.

FolikeDa, kapetane.

SeržisUzmi jedno magare za namirnice, po‘itaj...

FolikeDa, kapetane. (Okreće se i žurno udaljava).

POJAVA ŠESTA

SERŽIS, ŽIŠKA, pojavljuje se sa lijeve strane

Žiška, u stranuSve je dogovoreno... To je on ... (glasno). Gosn kapetane...

Seržis, uzima lulu i sijedaA, evo i vas, maestro Žiška... Tako mi boga, drago mi je što stedošli... Raskomotite se i sjedite.. Može lula i čaša vina...

Žiška, sijedajućiOd srca ponuđeno, od srca prihvaćeno.

SeržisU dobri čas. Među vašim gorštacima, vaše lice odvaja se ple-menitošću i uvijek mi vas je milo viđeti.



ŽiškaKo kaže da nema više drugarstva na ovom svijetu.

SeržisNaravno, maestro... S druge strane, ne znam, ali nešto baš nije-sam siguram u vašu ljubav prema Francuskoj.

ŽiškaJa!?

SeržisDa, baš vi...

ŽiškaPa! Dobro.... (otresito). Što se tiče umjetnosti, pošto obožavamolijepe i velike stvari...Usuđujem se reći, vama, ispod glasa, kadčujem za sve te podvige, slavu, veličanstvene bitke, uprkossvemu, latim se gusala i zapojem pjesmu.5

Seržis, nazdravljajućiKad je tako! U slavu Francuske.6

ŽiškaRado (vatreno i ustajući). U slavu Francuske!... (otresito).Uvijek u ime umjetnosti, jer, što je briga, nas pjesnike, zove li segospodar Aleksandar ili Napoleon... Naša domovina je svuđe đesu pjesme; naše dobro su naše gusle; naša sloboda je našesrce...7


5 U tekstu originala precrtano, ali ne dovoljno, da se ne može pročitati

(prim. prev.).6 Isto kao pod 5 (prim. prev).7 Isto kao pod 5 i 6 (prim. prev).


SeržisVidim ja da ste vi pravi veseljak.

ŽiškaZa razliku od vas... Uhvatih ja vaš sjetan i zamišljen pogled iviše puta rekoh sebi: gos’n kapetan u srcu krije jednu od onihtajnovitih strasti...

SeržisA, ako vam kažem da ste pogodili.

ŽiškaStvarno! Pričajte mi, a ja ću ispjevati najljepšu baladu.

DUO

ŽiškaHajte, što vas tišti, povjerite se Ja sam pjesnik, vi zaljubiste se,

Treba razumjeti nas obojeJer luckasti smo nas oboje

Volite ljepotu, slavu i istinu.

SeržisDa, volim ljepotu, slavu i istinu.

ŽiškaJa i srce moje, ljubavi varljive prezirući.

Žudimo za snom čistim U visinama plavetnim.



SeržisLjubav moja nerazumna, tajne savršenstvo!

Za vas, pjesniče, pravo je blaženstvo.Sni zlaćani, sni kreposni Na nebu su plodonosni.

ŽiškaZnate li joj ime?

SeržisNe.

Žiška, začuđenoNe!? Ni čija je?

SeržisNe.

ŽiškaAli, ni glas kakav je?

SeržisNe.

ŽiškaNe! Ni kako izgleda?

SeržisNi kako izgleda!

ŽiškaVi ste ludi. Ni ime, ni glas, čak ni izgled.



SeržisNi ime, ni glas, čak ni izgled.

Znam, nije red.

ZAJEDNOČudne li zgode!

Jasno!

Krasno!

Čudne li zgode!

Ljubav šaljiva

Baš zabava živa.

ŽiškaZgodne li zgode!

Jasno!

Slasno!

Zgodne li zgode!

Ljubavi gizdave

Za sanjare prave.

SeržisSlušajte, bez mene!

Te žene voljene

Te neznane žene

Iscrtah ja crte njene!

ŽiškaKako! Niste je viđeli.

A, niste ni čuli

Niti je upoznali

Ali ste je naslikali!



SeržisEvo njenog portreta.

ROMANSA

Prva strofa

Stalno mi je pred očimaNekad mi se i nasmije.

U rovu i bitkama, Danju, noću, ja vidim je.

Najljepša je:Odoljet joj ne možete

Pa kažeteOna je!

I kao ja, zavolite!

Druga strofa

Blagi lik me njen opijaPogled njen stalno prati

Živjeti za nju mi prijaZa nju ću i život dati.

Najljepša je:Odoljet joj ne možete

Pa kažeteOna je!

I kao ja, zavolite!

ZAJEDNO

Zaista, nisam je vidioNisam je čuo

Zauvijek se/ja zaljubio.U neznanku lijepu tu.



ZAJEDNO

ŽiškaČudne li zgode...itd

SeržisZgodne li zgode...itd

SeržisSmijte se koliko hoćete, maestro Žiška. Radi se o uspomeni kojase ureže u srce i ostane... Ali, pričajmo o nečem drugom... Znate,nije baš zabavno kod vas, vaše doline, vaše planine, vaše nošnje,vaši običaji, sve je to lijepo, živopisno, ali, dosadno, brate...8

(U stranu). Izvršimo dosljedno naloge mog generala. (Glasno).Ima li neđe u blizini nešto zanimljivo da se vidi, neke lijeperuševine, neki ruinirani, stari, zamak...

Žiška, u stranuPrimio je depešu...

POJAVA SEDMA

REĐINA, FOLIKE, SERŽIS, ŽIŠKA

FolikeSve je spremno!

SeržisĆuti, budalo!


8 Isto kao pod 5, 6 i 7 (prim.prev).


Folike, raportirajućiDa, kapetane.

Ređina, FolikeuAli, kako sad to...

FolikeĆuti! Bud... o, ne...

Ređina, raportirajućiDa, kapetane.

SeržisNa primjer, pominjali su mi neki stari zamak, na nekoliko miljaodavde... koji se zove...

Ređina, brzoMaladeta!

SeržisTako je.

ReđinaZamak Maladeta. O, bože...

ŽiškaDostojan imena koje nosi, jer je to mjesto prokleto.

SeržisOnda! Idemo li u taj ukleti zamak?



ReđinaIdemo, idemo... nego, odatle često nema povratka; tamo se deša-vaju neke čudne stvari.

FolikeStvarno!

Seržis, veseloO, da... vampiri koji vas ubijaju pogledom, duhovi u lancima.Odgajan sam na takvim pričama.

FolikeOn to zove pričama!

ReđinaAh, ne govorite tako, gos’n oficiru, to može donijeti nesreću.

FolikeI ja tako mislim.

SeržisKako! I ti?

FolikeVidite kapetane, u Bretanji nas uče tri stvari: strahu od Boga,strahu od gosn gradonačelnika i strahu od duhova... Oh, duhovi,od toga me hvata jeza... brrrrr...

ŽiškaIma stvari koje treba poštovati, čak iako u njih ne vjerujemo,gosn kapetane.



SeržisHajte molim vas, maestro Žiška, recite iskreno, imate li želju daotpjevate neku baladu... tema je lijepa... ‘ajde, da je čujemo...

ŽiškaNeku baladu! Evo više od dvjesta godina kako je napisana i svije sa strahom pjevaju.

SeržisE pa onda, otpjevajte nam je, kao što se pjeva u cijeloj zemlji.

FolikeEvo jedne balade koja će me izluđeti.

Žiška

BALADA

Prva strofa

Jelena bješe damaMjesta jednog zlog Prodade dušu sama

Ljepotu dade u zalog.I vremena tijekNju je sačuvao

Još za jedan vijek.

Vazda se štovala Bojte se, bojte, Jelene

Vlastelinke!Zamkom je hodala.



Vampir joj je ime

Privlači vas time

O ljubavi pjevala.

ZAJEDNOVampir joj je ime

Privlači vas time

O ljubavi pjevala.

Žiška

Druga strofa

Duša čarobnice

Noću vas pohodi

S očima uroknice.

I glasom zavodi.

Od lica blaženoga

Pogled ne skidate

I tu sliku prividnoga

Odmah zavolite.

Bojte se, bojte Jelene...itd

ZAJEDNOVampir joj je ime

Privlači vas time... itd

Seržis, veselo

Bravo! Bravo! Maestro Žiška, divno je! Ali, ne vjerujem niti

jednu jedinu riječ...



ŽiškaVi se rugate, moj oficiru, a ipak, nema ni pola vijeka od tada...Bio je, kao danas, 13. septembar, dan Jelenine smrti, dan kadase pojavila utvara... Jedan mladić, stranac kao vi, lakovjeran kaovi, usudio se da uđe u Maladetu.

FolikeTo je nešto što ja nikada ne bih uradio.

ŽiškaI u ponoć, ne bi li ga što bolje privukla i uništila, utvara se pri-kazala u liku njegove voljene.

SeržisAh! Mora da je bio srećan. Priviđenje koje liči na voljenu osobu!...Eto načina da najzad upoznam moju tajanstvenu ljepoticu.

ŽiškaA, sjutradan, neoprezni mladić saznade da je njegova vjerenicaumrla, baš u času kada mu se utvara prikazala.

Seržis, veseloZaista!

Folike, prestravljenoI mi tamo treba da idemo!

Seržis, veseloMa dajte, maestro, pjevajući tu baladu, povjerovali ste i u njensadržaj... Ali, ja se ne plašim Jelene vlastelinke, idemo.

Folike, u stranuMog kapetana je đavo zaposjeo.



Žiška, u stranuNemoguće ga je zadržati. (glasno) Idete sami, u pratnji ovogđetića?

SeržisNaravno.

ŽiškaAli, ni jedan od vas ne poznaje put... Potreban vam je pouzdan isiguran vodič.

SeržisImate pravo, ali ne znam baš nikoga od vaših Crnogoraca koji

bi mi se našao pri ruci.

ŽiškaE, pa onda! Ja ću da rizikujem... Već odavno sam u svađi sa

ljubavi, idem sa vama.

SeržisHvala, maestro... Kao što rekoste maloprije, od srca ponuđeno,od srca prihvaćeno. Folike, uzeo si moje oružje?

Folike, tužnoDa, kapetane, i namirnice...

Žiška, u stranuMoram da kažem Beatrisi... (glasno) Gos’n kapetane, prije negokrenemo, svratimo na po jedno piće... Možda nam bude i poslje-dnje.



SeržisAko je tako, neka bude i najbolje!

FolikeReđina, a da ti napišem testament, da vidiš šta sve imam?

ReđinaAli, ti nemaš ništa.

FolikeIpak prihvati... To je ono što nudim.

POJAVA OSMA

ŽIŠKA, SERŽIS, FOLIKE, ANDRIJA, BEATRISA,CRNOGORCI I CRNOGORKE

Žene, vaniDošla je!

FolikeAli kakva je to buka?

Ređina, prateći pogledomTo je Ciganka koju prati huka...

ŽENSKI HOR, ulazećiDošla je!Ciganka!Igranka

Bez prestanka!Došla je!Ciganka!



Više ne čekajmoČujmo je i počujmo.Smjesta posijedajmo.

ReđinaSamo još tren, pojaviće seSamo još tren, oglasiće se.

ŽENSKI HORCiganka! Došla je!

BeatrisaDošla sam!

Da sudbe tumačim znake.Došla sam!

Da buduće predvidim korake.Patnju svu odagnam

Moć veliku imam.Iz dlanova čitam

K‘o da knjigu gledam.Došla sam!

Izvolite! Kod Ciganke!

HORBez činjenjaBez čuđenjaJer ta ženaTajni nema.

Ništa ne zborimoDobro oslušnimo.

BeatrisaSkitnica sam ja!

Krenite



I staviteDlanove na koljena moja

RužamaBojama

Kartama, bez maneVidjećuReći ću

Dobre vaše straneDođite, dotrčite, znam sve Nakane što su, sudbine ove.

ŽENSKI HORSkitnico, nama kaži

Odgovore brzo, neka!Ma što bilo, i bez laži

Kakva nas to sudba čeka.Ti ćeš nas približiti

MuževimaPokornima.

Ti ćeš nas prikloniti Supruzima

Ljubomornima.

Beatrisa, gledajući Ređini u dlanČovjek lijep jedan

Veoma vrijedanU tebe je zaljubljen.

ReđinaZaljubljen u mene!

FolikeTo misli na mene!



Ređina i HOROna meni/tebi smije se.

Ah! ah! ah!

BeatrisaFrancuz nije vjeranNije baš ni smjeran.

Stoga dobro paziNe vidim na snazi.

Brak previše srećan.

ŽENSKI HOR, okružujući BeatrisuA ja! A ja!

Reci, bez počeka!Sudbu što nas čeka

Pričaj, pričaj, Ciganko!

BeatrisaDošla sam!

Da sudbe tumačim znake.Došla sam!

Da buduće predvidim korake.Patnju svu odagnam

Moć veliku imam.Iz dlanova čitam

K’o da knjigu gledam.Došla sam!

Izvolite! Kod Ciganke!

HORDošla je! Došla je!

Ciganka!Da sudbe tumači znake itd...



Žiška, tiho BeatrisiNe mogu mu ništa, navalio da ide...

Beatrisa, tiho ŽiškiPusti mene... (prema Seržisu). O, lijepi moj oficiru, to nije fer,jedino vi prezirete jadnu skitnicu!

SeržisRadim što i svi, slušam i plješćem.

BeatrisaAli ne želite da vam gledam u dlan... da se ne bojite, možda...

SeržisJa da se bojim tvojih proricanja?

BeatrisaNe izazivajte me, oficiru moj, jer reći ću vam neke stvari...

SeržisAko ti je baš toliki merak... Evo, mog dlana, baš me zanima, davidim...

BeatrisaEvo, samo malo... (Gledajući s pažnjom u Seržisov dlan). Jakodobro vidim, vrlo jasno... Majka vam je još uvijek živa?

Seržis, uzbuđenoDa!... da!

BeatrisaNapisali ste joj pismo?

SeržisDa, pa...



BeatrisaUpravo ga čita... Na licu joj se vidi strah, potom užas... Suze jojlipte niz obraze... ali, od radosti... jer njen sin je spašen.

SeržisKako ti to možeš znati?

BeatrisaJednostavno, ova linija dlana...

SeržisTo je neobično! Ali, to je ono što je bilo u prošlosti... a, to je lakopogoditi...

BeatrisaHoćete li sadašnjost?

SeržisGovori.

BeatrisaSpremate se na put.

SeržisZaista! a to si saznala od...

BeatrisaHoćete li budućnost?

SeržisDa vidimo budućnost...

Beatrisa, pritiskajući dlanAko pođete u Maladetu, vaša voljena će umrijeti. (Veselo). Ali,



gos’n kapetane, previše me zadržavate, ima i drugih koji čekajuna red...

Andrija, približavajući seSada je na mene red (Pruža joj ruku).

Seržis, jako uznemirenŠta sve to treba da znači?

Beatrisa, prema AndrijiOklijeva.

ŽiškaDakle! Gos’n kapetane?...

SeržisKrenimo!

Beatrisa, u stranuDragi bože!

Andrija, tiho BeatrisiČuješ li me... uradi što si mi obećala, ako pođe u zamak, sam jetako htio.

Beatrisa, veoma uzbuđenoDosta je bilo (Ređini). Ideš sa mnom u Maladetu, moram ga spa-siti i vala ‘oću...

SeržisMaestro Žiška, čekam vas.

Beatrisa, ReđiniPohitajmo, treba da stignemo prije njih (Ide prema izlazu, ali jeRože i vojnici vraćaju na scenu).



POJAVA DEVETA

ANDRIJA, ŽIŠKA, FOLIKE, BEATRISA, SERŽIS,REĐINA, ROŽE, CRNOGORCI, CRNOGORKE,

FRANCUSKI VOJNICI

FINALE

ROŽE I HOR VOJNIKAZa tu ženu

Za tu grešnuSmrt i stid nek je!

Ne slušajte jeTo je sirena

Muzika to čini njena.Ne slijedite je. Ne pratite je

Ne slušajte je.Seržis

Čemu prijetnje, čemu vika !?(krici)Ko je sad ta, družbenica?

Rože i vojniciTo je mlada buntovnicaI neprijatelja špijunica!

SeržisZar, s tol’ko ljupkosti, mladosti,

Bješe spremna na izdaju...Ne, ne... nema milosti!

Vojnici, vodite je u ćeliju.



Crnogorci, mole SeržisaPomiluj je!

Vojnici, bijesniKazni je!

Beatrisa, vojnici je vode, pjeva u dnu sceneOvaj krst poslušaću!Zatreba li, zovi samo!

Da odbranim tebe amô!I za tebe poginuću!

(Čuvši stihove, Seržis se okreće i daje znak vojnicima da je oslo-bode, Beatrisa mu prilazi, i dok pjeva posljednje stihove, preda-je mu krst).

SeržisŠto to slušam?

Dragi Bože! Što to gledam?Taj krst... moj je, crte lica... (bolno)

To ste bili vi, vi!... skitnica!

SEDMOROBEATRISA, SERŽIS, ŽIŠKA, ANDRIJA, REĐINA, FOLI-

KE, ROŽE

BeatrisaGlas iz srca zapjevaoI tih riječi on se sjeti

Što mu bjehu na pametiČasni zavjet kad je dao.Tajnu treba prevladatiI nadam se da će znatiSrdžbu svoju sad stišati

I bijes njihov nadvladati.



SviGlas moj/njen iz srca zapjevao

I tih riječi on se sjeti Ona/on je samo u pameti.

Časni zavjet što je/joj dao itd...

Seržis, obraća se BeatrisiSlobodna si, idi! Bog neka te prati! Ti mi život spasi, red je da se vrati.Neke čudne niti, drže nas zajednoAnđeo il‘ đavo, meni je svejedno

Ljubav ću ti dati.

Seržis, opet se obraća Beatrisi, koja želi da odeOdgovori... Preklinjem te.

BeatrisaSrce ovo nikad ne zaboravlja te

Ostaćeš...

SeržisDaću život za te!

BeatrisaZbogom

Putujmo s bogom!

SeržisZbogom!

ROŽE I HOR VOJNIKA, bijesnoNe može baš ona tek tako otići!Buntovnica opet nas će zaobići!



SeržisPoslušajte! (Beatrisi). Možeš ići.

VojniciNe može baš ona tek tako otići!

Seržis, snažnoPoslušajte. Možeš ići.

ZAJEDNO

Žiška, Seržis, Andrija, Folike, Beatrisa, Ređina, CrnogorciViše se ne bojmo patnji i nedaćaBijes njihov zamijeni mirnoća.

U srcima našim cvjeta nada većaOna je/ja sam spašen/a.. Ah, kakva sreća!

ROŽE I FRANCUSKI VOJNICIViše nismo bijesni, mi ga poslušajmo!

U dubinu duše mržnju potisnimo.Postupak joj grešni mi sad oprostimo!Spašena je... Ah! Kako nesrećni smo!

(Na Seržisovu naredbu, vojnici je puštaju, Beatrisa ga pozdrav-lja i izlazi sa Ređinom. Seržis, Žiška i Folike se spremaju zapokret. Zavjesa.)



DRUGI ČIN

Prostrana sala u gotskom stilu dvorca Maladeta: predmeti uraskošnom venecijanskom stilu, u zapuštenom stanju. U pozadi-ni se nalazi portret žene u kostimu iz 16 vijeka, s natpisom udonjem dijelu: Jelena, 13. septembar 1507. Desno i lijevo odportreta vise zastave. Na desnoj strani, u zadnjem dijelu, ogra-đeno kameno postolje, na koje se silazi širokim stepenicamazaokrugljenog oblika; lijevo, u dnu, velika vrata koja gledaju natrošnu terasu, odakle se vidi more. Bakarni svijećnaci sa polu-potrošenim svijećama, u dnu, uz portal. Otoman, sto sa tri-četi-ri stolice u gotskom stilu; kamin, desno, a pored kamina bakar-ni svijećnjak.

Kada se podigne zavjesa, noć je, jedina svjetlost dolazi od mje-seca i obasjava stepenište i terasu. Duva jak vjetar.

PRVA POJAVA

FOLIKE, s uljanom svjetiljkom, ulazi prvi; ŽIŠKA,

SERŽISFolike

Pod mračnim ovim svodom Jeza mi prolazi venama!I kunem se mojim rodom

Krv mi se ledi žilama.



Seržis, gura gaHrabrost đe ti je, slabiću, ideš sa mnom!

FolikeNapušta me, moliću, zajedno s razumom!

ŽiškaOva noć je ka’ stvorena, da đavo pokuca!

FolikeDrhtim sav od ovog trena... Kad ponoć otkuca!

TRIOPonoć je! Ure strašne!

Iz pakla beštijeU tami se dozivaše

Ko prave furije..

FolikePonoć je!

ŽiškaPonoć je!

ZAJEDNOUskoro će ponoć!

SeržisPonoć je!

Vrijeme opjevanoOd silnika razuzdano

Sve opustilo je!Ponoć je!

Vrijeme začarano



Vrijeme bogom danoSve omamljivo je!

ŽiškaPonoć je!

Vrijeme utvaraVrijeme vila i vampira

Svuđe prati je!

Žiška i FolikePonoć je!

Vrijeme utvaraVrijeme vila i vampira

Svuđe prati je!

SeržisPonoć je! Ponoć je!Vrijeme začaranoVrijeme opjevano.

Sve trojePonoć je!

Uskoro će ponoć!

ŽiškaNije vam žao što ste došli, zar ne, lijepi moj oficiru?

SeržisNe, vala... Puna dva sata u potpunoj pomrčini... Kakav put! Sobije strane zastrašujući klanci... Koliko samo stepenika doovoga mjesta...

FolikeČetiristo sedamdeset sedam! Umalo smo pošli s anđelima...



ŽiškaI to magare tvrdoglavo, koje nikako da krene...

FolikeDa, ali kako bih ga pokrenuo, rekoh mu ovako: „Magare, prija-telju moj, ja sam Bretonac“. S malo riječi, paf... i udarcempride, ubijedih ga! Dokaz je to da su dvonošci pametniji od čet-voronožaca.

Žiška, pokazujući u dnu, lijevoNalazimo se na najvišem vrhu naših planina; tamo lijevo jemore, iznad, bedemi i kula Svetog trojstva za odbranu Kotora.

SeržisU kom dijelu zamka se nalazimo?

ŽiškaU sali za oružje... Pogledajte, na zidovima su još uvijek okače-ne zastave bivših gospodara iz ovih krajeva, a tamo...stara crno-gorska zastava koja treba da se zavijori na dan crnogorske neza-visnosti.

SeržisO, stvarno! Još jedna tradicija... Nego, u ovom prokletom

dvorcu, vraški je hladno!

FolikeUmjesto krvi, venama mi teče led! brrrr... brrr...

SeržisZaloži vatru i spremi nešto za večeru.

Folike, zastrašenVečera! Mislite na večeru!



SeržisSvakako, beno! Kad ne bi samo tako stajao i zijevao naokolo...

FolikeNijesam je još ni probao, a već me hvataju grčevi...

Seržis, prema Žiški

Nas dvojica bi mogli malo da procunjamo i izvidimo ovo mje-

sto, da ne bi bilo kakvih iznenađenja...

ŽiškaPo naređenju, gos’n kapetane.

Seržis, uzimajući lampu

Pođimo, vodite me... oslanjam se na vas...

FolikeA ja!

SeržisTi ostaješ.

FolikeOvđe?...

ŽiškaNaravno, za to vrijeme založite vatru.

SeržisI postavićeš sto...



Folike, prestravljenoKako! Ostavljate me samog... potpuno samog... bez svijetla!

SeržisAh, kako to, da ti, tako hrabar na bojnom polju... sada da se

plašiš?

FolikeDa se plašim, ja! A, ne...ali imam zort, eto... Ma, puškaranje,paljbe, rafali, lako bih ja s tim; ali, čim mi se pomenu utvare...to je jače od mene, srce počinje da lupa, oduzmu mi se noge;pomozite mi, povedite i mene, kapetane, objesiću vam se o vrat...

Seržis, odgurnuvši gaOdbij, slabiću! Hajdemo, maestro Žiška.

(Izlaze živahno na lijevu stranu)

POJAVA DRUGA

FOLIKE, samAh!, Fino mi je pomogao!... Kapetane!... kapetane!... kap... Većsu se udaljili, ostaviše me samog u zamku, u kome se javlja duhvoljene... (Učinilo mu se da čuje neki zvuk). Ko je tamo?Odgovorite... Ne, niko ne odgovara...

Kada vratiće se?Sav tresem se.

Onesvijestiću se.Sveti Vasilije9


9 U tekstu originala piše: Saint Chrysostôme. Za čitaoce u Crnoj Gori,

Sveti Vasilije je opštepoznat, između ostalog, i kao zaštitnik slabih i nemoćnih

(prim.prev).


Pogledaj me!Od te furijeZaštiti me!

Sveti VasilijeDobri duše moj, umirem, strah me!

Umirem, strah me!

POJAVA TREĆA

REĐINA, FOLIKE

DUOReđina, odjednom se pojavljuje

Eto mene!

FolikeReđina!

Ne, to nije ona!To je njen duh!

ReđinaTo je ona!

Vjerna!Da, to je Ređina!

FolikeNe, ućuti, zar ne shvaćaš!

Ne tražim te.Ne volim te.

Ne poznajem te.

ReđinaKako! Ništa ne osjećaš!



A, ne, voljećeš me!Oženićeš me!

FolikeZnam ti igre varalice!

Uze ti lik moje zaručnice. Dosta više!

Ne vidiš više!Ne čuješ više!Ne živiš više!

ReđinaJa? Duša mi ne spava.

Još dobro čujem, vidim...Tik, tak, tik, tak, srce otkucava

Tik, tak, tik, tak, za tebe.

FolikeZavodnica prava!

Zalud pričašLaskašBajaš...

ReđinaAli, ovo je previše!Šta hoćeš ti više!?

FolikeBijela silueta

Zenica Svjetluca

Tik pored uvetaLanaca zveket

Hoda avetBaš ukleta.



Ređina, smijući seBaš ukleta...

Ovo je previše!Smijem se još više!

FolikeIdi, tamo!Sotono!

ReđinaOsmjeh kažeOn te ne laže.

Tvoja samDa, ja sam.

FolikeIdi, tamo!Sotono!

ReđinaPoljubac onaj nježan i blag.Ovog jutra što si mi tražio.Dođi, dođi, baš si mi drag.Dođi, dođi, sad bi ga dobio.

Folike, gotovo da pristaneĐavo me uzima pod svoje

Demonu se dajem, gotovo je!

Ređina, maznim tonomNećeš valjda to odbitiI lijepo me poljubiti?

Folike, krene da je poljubi i brzo se povučeNe, ništa ne osjećam.



Ne čujem teNe sanjam te

Briga me za te!

Ređina, jureći gaČućeš me!

FolikeNe volim te.

ReđinaObožavaćeš me!

FolikeNe poznajem te.

Idi tamo, idi tamo!Poljubac tvoj neću, Sotono!

ReđinaJa !?Sotona!?

E, pa onda evo poljubac Sotone!Pljas, na!!

(Ređina ošamari Folikea i brzo nestaje na desno-Folike, izbe-zumljen, pada na stolicu, vrišti i zove u pomoć).

POJAVA ČETVRTA

FOLIKE, SERŽIS, ŽIŠKA

FolikeMilost, milost, gospođa duh... u pomoć!

SeržisŠto ti je?



Folike, ne prestaje da vičeU pomoć! Ne prilazite!...

ŽiškaAli, to smo mi!

FolikeKo, vi?

SeržisTvoj kapetan...

FolikeA! Da ste viđeli što sam ja vidio... Ređina, bolje reći sam đavo...S očima koje plamte... rogovima ovoliko dugačkim... I ustima...Dva puta većim od glave...

Seržis, obraća se ŽiškiKakav slabić...

FolikeČudovište je htjelo da me poljubi! Odolio sam... Pljas! Dobio samšamar, koji ona nazva poljupcem...

ŽiškaPa, nije to tako strašno...

FolikePoljubac otvorenom šakom...

SeržisStrah mu je pomutio mozak... Bolje bi bilo da si založio vatru ipostavio sto...



FolikeBez svjetlosti!

SeržisBez... Dobro, ‘ajde! Upali one svijeće.

(Folike, pošto je zapalio svijeće, zalaže vatru i sprema večeru.)

Seržis, dok Folike to radi, u stranuDok ne svane, nađimo neku zanimaciju... Naći ću način da uda-ljim Žišku i pročitam depešu.

Žiška, u stranuŠto je odgovor francuskog generala?... ‘Oće li nam ovaj oficir toprenijeti?... Ako je on, ma šta to bilo, pokušajmo da saznamo...

Seržis, posmatra portret osvijetljen svijećamaOgromnog li portreta! Žena obučena u odjeću iz 16. vijeka.

ŽiškaLicem u lice sa fatalnom vlastelinkom ovog zamka... Pogledajteu dnu rama: Jelena, 13. septembar 1507.

Folike, užasnutTrinaesti...

SeržisDa, danas je tri stotine godina od tog datuma... To je dakle talijepa Jelena!... Kad kažem lijepa... Sad mi je jasno zašto sejedna plemenita dama prerušava i dovodi u zabunu svoje bliž-nje... Znam jednu ženu koja se tako ponašala... To je slično i nijemi krivo što sam je vidio.



ŽiškaKad vas tako slušam, gos’n oficiru, stvarno bi se pomislilo daste ovđe došli iz puke radoznalosti.

Seržis, u stranuŠta on to priča? (Glasno) A koji bi to drugi motiv imao, po

vama?

ŽiškaOh! Ja ne znam... Ima toliko toga... Prirodna neustrašivost fran-cuskog karaktera... pasivna poslušnost koja vlada u vojsci.10..naređenje... misija...

Seržis, u stranuK’o da nešto sumnja?

ŽiškaMožda nekoga tražite? Neko koga želite da vidite?

Seržis, u stranuMoram biti oprezan (Glasno). E, pa, tako je, maestro Žiška,došao sam večeras s namjerom da vidim nekoga...

Žiška, živoA koga to?

SeržisTo je... moja tajanstvena ljepotica... I, ako je ono što kažete

tačno, uradiću sve što treba, da bih je večeras vidio...


10 Isto kao pod 5, 6, 7, 8 (prim.prev).


ŽiškaMa, nije moguće, gos’n kapetane, ne mogu da vjerujem...

SeržisU redu! Sami ćete procijeniti. Folike, postavi sto za troje...

FolikeAli, samo vas je dvoje.

SeržisNas dvoje i vlastelinka treća... (Naklon prema portretu).Ukoliko želi da mi učini čast i prihvati moju skromnu večeru.

FolikeTako mi!

SeržisO, da, idemo do kraja...

ŽiškaTo ćemo tek da vidimo.

SeržisA, izazivate me... Za sto... (U stranu) Treba da povjeruje da

sam ovđe zbog duha.

ŽiškaKad vi kažete... Za sto... (U stranu) To svakako nije ona, alipošto navaljuje, neka mu bude...

Seržis, ide da sjedne za sto sa ŽiškomMalo veselosti, pobogu... Jelenini obožavaoci su bili veseli,



budimo i mi... Opijali su se, pijmo... Pjevali su, pjevajmo...Ajde, pjesniče, zapjevajte u čast Jelene, naše vlastelinke...Počnite, mi ćemo vas pratiti...

ŽiškaRado.

FolikeFalširaću, nema druge...

PJESMA

Prva strofa

ŽiškaGospo krasna

Volim suze tvojeKaplja rosna

Cvijeću mije boje.U zoru lijepa je

Kad dan se zarudiJoš ljepša je

Kad ljubav se budi.

Plava il’ crna, budiKoju izabrati?U životu, ljudi, Treba uživati.

ZAJEDNO

Žiška, Seržis, FolikeU životu, ljudi, Treba uživati.



Druga strofaŽiška

San blaženi Samo neka traje

Da ne staneNoću da potraje!

Stvari lijepeS proljeća nam dođu

Ruže prelijepeS vremenom i prođu.

Plava il’ crna, budiKoju izabrati?U životu, ljudi, Treba uživati.

ZAJEDNOU životu, ljudi, Treba uživati.

SeržisEto de, pjevamo i izazivamo

A buka što se čujeMi sami je pravimo.

ŽiškaJoš nije vrijeme.

SeržisAh, zbog takve žene Treba duha prizivati

Iz carstva tamna istjeratiI ljepotu osloboditi, koja će reći: eto mene!



(Čuje se pucanj vani)

SeržisNeko puca!

Folike, odvažnoPucanj! U dobri čas, to mi leži...

Seržis, stavlja ruku na depešuMožda se radi o iznenađenju.

Folike, s pištoljemIznenađenje... Sada... Ni makac više, kapetane, povratih se, namene je red. (Izlazi živo lijevo, u dnu)

SeržisŠta bi ovo moglo da znači, maestro Žiška?

ŽiškaMene pitate... Sjetite se tradicije, znate, neke kobne stvari kojene možemo objasniti, ali se dešavaju... Upravo ste čuli da ježena koju volite ubijena.

SeržisBeatrisa... Beatrisa mrtva! A, ne, to nije moguće... Taj đavo odčovjeka s njegovom hladnokrvnošću i baladama.

ŽiškaA, sada više ne biste da idete dalje...

SeržisJa! Slušajte me dobro... (uzima čašu i okreće se prema portretu)



Pijem, fatalna vlastelinko, za tebe sadZa ljubav tvoju sudbom rastavljenu.Pijem! Neka duh Jelene, k’o nekad

Na gozbu dođe, za tebe pripremljenu.Ako si ljepa kao ona koju volim

Razum da izgubim, imaš takav darSipaj u moj pehar, baš to sada želim

Zaborav, otrov, il ljubavni nektar.

POJAVA PETA

ŽIŠKA, SERŽIS, BEATRISA (Otkucava ponoć. Svjetlostu pozadini se gasi pod naletima vjetra. Sa desnog stepeništa,vidi se kako silazi žena odjevena u bijelo, s dugačkim nabranimplaštom i zlatnim krčagom u ruci).

ŽiškaJelena

VlastelinkaVidite

Bježite!

SeržisNe, ne! (Žiška nestaje lijevo u dnu)

POJAVA ŠESTA

SERŽIS, BEATRISA (Seržis, pošto je ostao sam, prilaziduhu koji se zaustavio na stepenicama. Vidjevši da se radi oženi, uzima svoj pehar i odvažno ga pruža Beatrisi da mu sipa.Ispija na iskap, baca ga i daje znak Beatrisi da priđe).



BeatrisaNa poziv tvoj, o, ti koji si me volio, dolazim!

Glas tvoj je dopro do boravišta tužnog..Tu nada, avaj, pod lijesom zatvorenim

Prognanima jedini ostade zalog.

SeržisKo si ti?

Beatrisa, podižući veoGledaj.

Seržis, zaprepaštenBeatrisa!? Ali, kako!

BeatrisaZakone sudbine ne poznaješ nikako.

Iz svratišta kobnog, pobjegla sam smjelo. Tamo nekog voliš i izgubiš, igrajuć’ se s Bogom!

Tvojim dolaskom ovđe, držiš mi opijelo.I, sjena moja, avaj, govori posljednje ti zbogom.

SeržisStvarno ti si?Vidim, jesi.

Ništa ne znači miTajna ta puna strahota.

Živa il mrtva, pripadaš mi Sad si tu, moja si ljepota.

BeatrisaIdi, ne plaši se, tebe volim

Volim te zauvijek



Ni smrt neće biti lijekDrugačije ja ne želim!Moja priča je utješnaDušu tvoju uvjeriću

Vidna il‘ nevidnaO tebi ja brinuću.

SeržisAh, ostani još maloDo tebe mi je stalo.

Očarala si oči i srce moje.San il‘ java

Đevojka iz snovaK’o anđeo sa neba poje.

BeatrisaKad poželiš, ti mene pozovi

Neka Bog te blagoslovi.Još hoću za život tvoj novi

Moliti se božanskoj blagosti.

SeržisAko smrt tebe zazove

Istog trena mene nek pozove.Duše naše zajedno nek plove

Na počinak vječni u kuću žalosti.

BeatrisaTamo su dani vječne mladosti.

SeržisZa zaljubljene

Proljeće ne vene.



BeatrisaTamo su uvijek nove radosti.

SeržisTamo ljubavi trajuNikad ne prestaju.

ZAJEDNOOživljavajući besmrtni plamen

Čiste duše i ljubavi divne.Još ljepšim čini se znamenIz tmine suncu kad‘ se vine.

SeržisMa ne, živa si, a tvojoj mladiniU grobnom hladu mjesto nije.

Hoću... Ali, u nekoj sam mučnini...Ah! Lažno sve ovđe mi je...

HOR CRNOGORACA, iz pozadine, ne vide seUsred tmineMjestu tišineOsvetu kujmoTihi budimo

Njega osudimoSmrt zadajmo.

SeržisDa l’ u pjesmi noći turobne?Ili u peharu, slutim izdaju!Ispih pića otrovi zlokobneŠto mnome sada vladaju...



BeatrisaLjubav te moja prati i tebe brani.Još nije vrijeme sreće očekivane.

SeržisLjubav tražim, glas nježni me hrani.

Predajem se čarima blagosti neznane.

(Tokom posljednjih stihova, privučen Beatrisinim glasom, kao dahalucinira, prilazi otomanu teturajući se, pada na njega i zaspi).

HOR CRNOGORACA, iz pozadine, ne vide se, ali se bolje čujuUsred tmineMjestu tišineOsvetu kujmoTihi budimo

Njega osudimoSmrt zadajmo.

Seržis, bori se sa snom, uzima depešu, otvara jeU iznenadnom slučaju... depeša... pročitajte i spalite...

BeatrisaŠto radi? To pismo!

SeržisNe mogu da čitam... Ne mogu da vidim... Oh! Moj Bože! (pono-vo pada na krevet i ispušta pismo).

Beatrisa, podiže pismoTo pismo... pročitajmo. (Čita): „U Sali za oružje zamkaMaladeta... (Završava čitanje šapatom).



Seržis, očajno, boreći se sa snom i polu se pridigavšiOh! Još malo snage... Snage... Ta depeša, ako je nađu, gotovsam... To je moja čast, moj život... Ako me volite... Ako mevol... (ponovo se sruši i zaspi).

BeatrisaNjegova čast... Njegov život!... Ah! (Spaljuje depešu). Nikoneće znati, bez ja!

POJAVA SEDMA

ŽIŠKA, SERŽIS, uspavan, BEATRISA

Žiška, trčećiBeatrisa! Beatrisa!

Beatrisa, pokazujući na SeržisaGledaj!... Ispunila sam obećanje; ništa nije vidio, ne može ništani viđeti... Spašen je!

ŽiškaNema mu spasa!

BeatrisaNema mu spasa!

ŽiškaPrevarili smo se. Ovaj Francuz nije došao da nas špijunira, većda ispuni neku misiju.

BeatrisaA, zna li se koju?



ŽiškaNe, ali su crnogorski prvaci ubijeđeni da se radi o nečemu što jepogubno za nas, te traže njegovu smrt.

BeatrisaBože blagi!

Crnogorci, vaniSmrt! Smrt! Smrt!

Žiška11

Čuješ li te bijesne povike?

POJAVA OSMA

SERŽIS, uspavan, ANDRIJA, ŽIŠKA, BEATRISA,REĐINA, crnogorski prvaci, žene, koje prve ulaze na scenu,predvođene Ređinom, i okružuju Seržisa i Beatrisu.

MUŠKI HORMora umrijetiSuze potrijeti

Za stranca milosti nemaPreviše čekamoU napad idemo

Osveta se sprema.

BeatrisaAh! Život rađe oduzmite.Sestre vaše molbu čujte!


11 U tekstu originala piše Andrija. Čini se logičnim da ovu repliku izgo-

vara Žiška. (prim.prev.)


Dobro mene poslušajteRađe mene sad ubijte

Milost! Sudbu ne kušajte!

Andrija i CrnogorciSmrt! Smrt! Našim tiranima!

ŽiškaAh! Nesoji, stid vas bilo

Duša pišti, meni miloHrabrost vraća mi se znana.

Vojnika koji ubije, stid ga bilo!Vojnika nenaoružana.

Udrite, kukavice, udrite vojnika nenaoružana.

Andrija i CrnogorciBaš nas ništa ne zanima!Nema priče kad se gine

Za osvetu domovine.Smrt! Smrt! Tiranima!

Beatrisa, Žiška, Ređina, ženeDobro nas poslušajteMolbu našu uslišite!Domovinu uvažite

Milost! Sudbu ne kušajte!

(Crnogorci, s jataganima u ruci, žele da napadnu Seržisa, kojijoš spava. Beatrisa i žene se bacaju na koljena. Žiška zadržavaAndriju. Zavjesa).



TREĆI ČIN

Na sceni je podijum zamka oivčen puškarnicama; lijevo se videzgrade; desno, polurazrušene kule, malo dalje, stijene. Na podi-jum se dolazi s desna, s pogledom na Bokokotorski zaliv.

PRVA POJAVA

REĐINA, CRNOGORCI, LJUDI I ŽENE(Kada se podigne zavjesa, razdanilo se).

HOREvo ide zora,

Uždilo se nebo s moraOd plamenaLjubavna.

ReđinaOpjevajmo vatreno jutrenjeOpjevajmo, kao ono svježe

Cvijeće koje žeže.Opjevajmo dana svitanje.

Zajedno uvijek slavimo radost.I ljubav i mladostUz zvuke gusala

Pjevajmo, drugarice, oj!Oj, Vesela! 12


12 U tekstu originala piše: La Romaïka. Budući da se ne radi o nekoj poz-

natoj francuskoj pjesmi, smatrali smo ovo prilagođavanje opravdanim (prim.

prev.).


To je planina naših poj.La, la, la, la, la, la,Tugu da otjeramo

Stih veseo trebamo.Evo ga! ela!Oj, Vesela!

HOREvo ga! ela!Oj, Vesela!

La, la, la, la, la, la.

ReđinaPrva strofa

Zemljo čarobnaLjepota jedna

Tebe će splesti u žice.Kraljice smo u brdima

Vladamo njima.Nevjera je gospodar ravnice.

Kad nas gnjaviLjubomoran u ljubaviSumorno će naći lice.

On bi nas osvojioDa je samo ponudio.

Nježnu riječ, uzdah, buket cio...Zemljo čarobna itd...

HOR I PLESUz zvuke gusala

Pjevajmo! Oj Vesela!



ReđinaDruga strofa

O sunce blistajuće Izlazeće!

Tebi služe i odviše.Vatre tvoje užarene

Srcu opomene.Ali ljubav može više.

Riječi ove, bićeSvemoguće

Momke one osmjeliše Taj što se usudi.

Neka vas ne čudi.Da poljubac, pogled il uzdah pobudi?

O sunce blistajuće Izlazeće! Itd...

HOR I PLESAČIUz zvuke gusala

Pjevajmo! Oj, Vesela!

POJAVA DRUGA

ŽIŠKA i ostali

ŽiškaĆutite, ćutite

Ni pjesme, ni slavljaNeko će umrijeti, nesrećan nas ostavlja.

A,vi pjevate... Ćutite!Kleknite!

Svi se molite!



HORKraljico azura, u tebe se uzdaju

Da ti molbe danas dospijuDa ga anđeli tvoji čuvajuI nad njim krila razviju.

Sveta BogorodiceŽivot ti mu spasiTo te moli srceNada naša ti si.

Žiška, posllije pjesmeHajdemo, hajdemo, prijatelji moji, uvijek vjerujte savjetima ipjesmama vašeg barda. (Ređina i Crnogorci odlaze u tišini).

POJAVA TREĆA

ŽIŠKA, dva CRNOGORCA

Žiška, prema prvom Crnogorcu koji se pojavljujeŠta ima novo? Jesu li svi naši prijatelji na okupu?

Prvi CrnogoracDa...Ali ih strpljenje izdaje... Smatraju da je došao trenutak zaakciju.

Žiška, prema drugom CrnogorcuA, Francuzi?

Drugi CrnogoracBio sam do njihovih prvih redova. Prije zore, svi su bili podoružjem i spremni na pohod. Čini mi se da čekaju s nestrplje-njem neko naređenje, neki signal, da krenu u napad.



ŽiškaA Beatrisa?

Drugi CrnogoracObilazi linije odbrane sa Ređinom i priča sa stražarima.

ŽiškaHvala Bogu! Nije još sve izgubljeno... Vratite se kod naših, reci-te im da Žiška bdi... Ponesite im poruku; ovđe im piše šta im ječiniti; to je pjesma barda koja će najaviti trenutak oslobođenja.Hajte. (Izlaze). A, sada, treba mi kapetan Seržis (Vidi ga kakoulazi). Evo ga!

POJAVA ČETVRTA

SERŽIS, ŽIŠKA

Seržis, sam sa sobom, ne vidi ŽiškuKakav užasan san! Uzalud se trudim da se sjetim što je bilo...

Žiška, prilazećiGos’n kapetane...

SeržisVi! Vi! Brzo ovamo, maestro Žiška!

ŽiškaGos’n kapetane, svaki trenutak je dragocjen... Za sat vremenaćete umrijeti... Za manje od sat vremena treba da spasim vas,slavu vaše vojske i nezavisnost moje zemlje.

SeržisŠta hoćete da kažete? Je li u pitanju nova klopka, maestro Žiška,i može li vas Andrijin zarobljenik smatrati još uvijek za prijate-lja?



ŽiškaVaš prijatelj! Nego što sam... Evo vas već dva dana pratim ustopu... Juče sam vas vodio u zamak Maladetu, štiteći vas usituacijama opasnim po život... Odbranio sam vas od jataganakoji su se sinoć nadvijali nad vašom glavom! Ah! ako ste misli-li da me samo neka neodređena naklonost pjesnika vukla premavama, varate se, gos’n oficiru...Slušajte... Ja i moji prijatelji smosmisli plan u korist Francuske, koji samo što se nije ostvario.Signal od strane francuskog generala treba da nas uvjeri da želida nam pomogne. Taj signal, kapetane, to je cilj vaše misije,koju ste uzalud htjeli od mene da sakrijete.

SeržisAli...

ŽiškaJoš jednom ponavljam, naši dani su odbrojani... Mene se ništane plašite... Ah! Kunem se u moje gusle, koje pjevaju o pleme-nitim podvizima i nikoga još nijesu izdale... Kunem se, rukakoju vam pružam je ruka prijatelja...

Seržis, stežući mu rukuVjerujem vam.

ŽiškaE, dobro! Taj signal koji treba da poslušaju vaša i moja braća.

Recite mi, koji je?

SeržisTaj signal, ali ja ne znam koji je!

ŽiškaŠta kažete?



SeržisRadi se o depeši koju je trebalo da pročitam u svitanje; u njoj jesigurno sve pisalo...

ŽiškaI, onda?

SeržisDoveli su me ovđe... Kada sam se probudio, tražio sam depešu...Nijesam je našao... Ukrali su mi je!

ŽiškaBože dragi! Ah, jedino je Andrija mogao da je uzme... On sadasve zna... Ah, požurimo, ako još nije kasno... Lukavstvo, snagu,silu, sve ću da upotrijebim, ako treba, da saznam što je u depe-ši... Jer od toga zavisi vaš život i spas moje zemlje. (Izlazi užur-bano, desno, prema dnu scene).

POJAVA PETA

SERŽIS, sam, potom FOLIKE

SeržisŽivot, reče li... Šta ja tu više mogu da uradim! Kao vojnik ijunak, nijesam ispunio povjerenu mi misiju... Uvučen sam uklopku jedne spletkašice, koja me na kraju izdala... Ah! da menepitaju, malo su mi vremena ostavili...

Folike, živo ulazi, s lijeve straneTo je nedostojno, nepravedno!... Tražim osvetu!

SeržisPolako! Što je s tobom?



FolikeŠto mi je! Te rđe neće da me strijeljaju sa vama!

SeržisHoćeš da umreš sa mnom!

FolikeBah! Vrijeme za put je dobro, a u dvoje, putovanje traje kraće.

SeržisHrabri mladiću! Ne razmišljaš! Zaboravljaš na starog oca!

FolikeOh! Da... Moj otac... Dobra starina, plakaće, to je sigurno... Aliće reći: dobro si uradio, sine moj!

SeržisNe, ne... Potreban si mu... Ni riječi više... Reci mi, je li ostalo štonovca u tvom opasaču?

FolikeTri hiljade franaka u kovanicama, gajnc novi!

SeržisTo ćeš dati svome ocu u moje ime.

FolikeOh! Hvala, moj kapetane... Jadni moj otac!...

SeržisU pravi čas. Sad vidiš koliko ti znači i kako ti je teško da gaostaviš, zar ne?



FolikeNaprotiv! On je sada bogat čovjek; više mu nijesam potreban.Oh! Vi možete da odete, ali naći ću ja način da vam se pridru-žim.

SeržisKako! Nećeš valjda?

FolikeUbiću se, nego! Oh, ne; nije se dobro ubiti, to je loše i tamogore, ne bih bio u istom garnizonu sa vama... Ali, kada bududošli, biću tu... Spremniji od njihovog baruta, ako imaju dvade-set zrna za mog hrabrog kapetana, naći će se i jedan kuršum zanjegovog jadnog posilnog, koji ga toliko voli!

SeržisDosta... Dosta... Nikada mi nijesi odbio naređenje...

FolikeNe, nikada!

SeržisOnda dobro! Ima da živiš... Naređujem ti...

FolikeAli...

SeržisMolim te...

FolikeDa, kapetane.



SeržisHtio bih da te zamolim za još jednu uslugu... Slušaj... Ostaće

samo jedna žena koju volim i koja me voli kao svetica... Moja

mati.

Folike, potrešeno

Da, kapetane.

SeržisNapisaću joj pismo koje ćeš joj dati.

Folike, isto potrešen

Da, kapetane.

SeržisBićeš pored nje, tješiti je, uplakanu... Reći ćeš joj da mi je ostao

najveći žal i bol što joj ne mogu udijeliti oproštajni poljubac

prije nego odem.

Folike, plačući

Kapetane!

SeržisSad mogu mirno da umrem... Obećavaš li?

Folike, plačući

Da, kapetane.

SeržisHvala... Hvala, prijatelju moj. (Vraća se u tamnicu).



POJAVA ŠESTA

FOLIKE, potom Beatrisa, REĐINA

FolikeNjegov prijatelj! Naziva me svojim prijateljem! Kad pomislimda će ga strijeljati! Ali, to je nemoguće! Ne radi se tako s kape-tanima... (Ugleda Ređinu i Beatrisu kako ulaze, s lijeve strane).

Beatrisa, prema FolikeuTiho!

FolikeKako?

ReđinaTiho! Jedva smo se probile dovde... Ako nas spaze...

FolikeAh! Ništa ne razumijem, želim da spasim mog kapetana.

BeatrisaI nas dvije!

FolikeAh! Bravo! Slušam vas.

BeatrisaTrojica stražara sa ove strane su već pridobijena.

FolikeDobro!



BeatrisaOstaju još dvojica, Ređina će pričati sa njima.

FolikeDobro!

BeatrisaEvo, Ređina, uzmi ovaj krst, narukvice, cekine... Daj im sve

to...

Ređina‘Oću, ‘oću, ne brini.

BeatrisaOdavde mogu sve da vidim... Ako budeš uspjela, mahni mara-mom... Pohitaj, ostalo nam je malo vremena...

Folike, prema ReđiniTrenutak... Idem sa vama.

ReđinaVi! Ali, ako vas vide?

FolikePrerušiću se.

ReđinaAko vas ubiju?

FolikeUmrijeti za mog kapetana! Zbog toga sam rođen i stvoren.



BeatrisaJesi, jesi! Pohitajte, pohitajte!

FolikeBeatrisa, veoma vas cijenim. (izlazi sa Ređinom, desno).

POJAVA SEDMA

BEATRISA, sama

Bože moj! Samo da uspiju!... Andrija je dao tako stroga naređe-nja... Oh, još uvijek se ne usuđujem da pogledam... Drhtim,bojim se... Oh! Pogledajmo... (Gleda). Dobro, Ređina priča sastražarom... Priča... moli ga...Bože! Udaljava se!... Dakle, nijeuspjela! Oh, ne, ne, ne!... Njena marama... Maše maramom...Oh, hvala, hvala, moj Bože... Spašen je... Slobodan je... Evo ga,ide!...

POJAVA OSMA

BEATRISA, SERŽIS, ulazi i ne vidi Beatris

Beatrisa, prilazećiSeržis!

SeržisBeatrisa!

DUOSeržis

Pusti me, ti što me izdaSrcu mi više nisi draga.



Lažnom ljubavlju, glasa blagaNeprijatelju ti me preda.

BeatrisaAh moj Bože! Što govori, u čemu sam opet grešna!

SeržisLijepa i pritvornaA izraza pokornaI čela otvorena.

Nevinašca izgled I ljubavan pogledTo je igra njena.

BeatrisaOnu koja vas voli, optužiti tako!Zločin i kleveta to je svakako!

Ko te izvukao iz smrtne opasnosti?Trebalo te obmanuti, i spasit, što prije.

Obmanuh te, jer bi te k’o furijeNa moje oči zgromili, a ja sam te spasila.

Ali, uradih i ovo; dođi, stražari su popustili,Za bijeg sve smo pripremili

Požurimo, prije nego li dođu!

SeržisAko je tako, zahvalan sam tebi.

Ali, na tvom mjestu, život moj, spašavao ne bi‘.Života mi više nema! Za misiju nemam ispriku!

Razumiješ li što znači čast jednom vojniku?Oh! Kako ću pred moju braću?

Kako bijesu tom odoljeću?Kako prezir da otrpim?



Šta! Ja sam Francuske

Izigrao povjerenje

Zemlju moju gubim!

ZAJEDNOOh! Kako ću pred moju/tvoju braću?

Kako bijesu tom odoljeću?

Kako prezir da otrpim? Itd.

BeatrisaRazumiješ li što znači ljubav jedne žene?

Saznaćeš sve... Ne bole me optužbe nečasne.

Na mene nek‘ svale prezir i stid sav.

Saznaćeš sve; na mene prezir sav.

SeržisNe, ne, ne želim čast, ako to je cijena.

Ah! Što će reći tvoja braća?

BeatrisaŠto me se tiču moja braća?

SeržisBijesu tom se ne uzvraća!

BeatrisaČikam ih za njihov bijes.

Izdadoh, da čast spasim tvoju.

Zemlju moju.

ZAJEDNOIsti žar od prije



Dušu našu grije

Ko to mrčno krije

Od nas odvojiti.

Srca što pokreće

Isto kolo sreće

Patnja vala neće

Nikad razdvojiti.

(Orkestar nastavlja da svira prigušeno).

Seržis, prema Beatrisi

A, sada govori... Govori... Ona depeša, viđela si je... Šta piše u

njoj?

Beatrisa, prisjećajući se

„U sali za oružje zamka Maladeta nalazi se zastava koju

Crnogorci najviše štuju... Čim zora zarudi, okačite je na kulu

Svetog trojstva“.

Seržis, živo

Tu zastavu... Da... vidio sam je noćas... Potrčimo.

POJAVA DEVETA

SERŽIS, BEATRISA, ŽIŠKA

ŽiškaNema više vremena... Taj signal je trebalo dati u svitanje...

Francuzi su ga zaista očekivali... Sada se udaljavaju... Andrija

likuje, a nama samo preostaje da umremo...



TRIO

SeržisSudbino, pravila su tvoja neumitna

Nek’ srdžba tvoja pravedna Stigne samo mene.

Seržis, Beatrisa, ŽiškaSudbino, pravila su tvoja neumitna

Nek’ srdžba tvoja pravedna Stigne samo mene.

Samo za njih molimMoj život ne želimPoštedi mi voljene.

Seržis, prema ŽiškiObećaj mi da ćeš je štititi.

ŽiškaDo sudnjeg dana ću je paziti.

SeržisDobro, onda! zavjet tvoj ćeš upamtiti.

Bježite oboje... sam ću se umoriti!

BeatrisaNebo zna da sam ti žena

Patiš li, moram i ja.Duša tvoja je i mojaUmreš li, moram i ja.

SeržisU tom trenu uzvišenom



U društvu tom voljenomUkazano Božjom rukom Koji putem putujemo.

BeatrisaU tom trenu uzvišenom itd.

ŽiškaSmrt, hvale mi imamo!Zadatak mi tršavamoOd života opraštamoZajedno se rukujemo.

ZAJEDNOU tom trenu uzvišenomU društvu tom voljenomUkazano Božjom rukom Koji putem putujemo.Smrt, hvale mi imamo!Zadatak mi tršavamoOd života opraštamoZajedno se rukujemo.

POJAVA DESETA

SERŽIS, ŽIŠKA, BEATRISA, REĐINA, FOLIKE

Folike, hitro ulazi, sav prašnjav, sa povojem na lijevoj ruciGovorite o umiranju! A jedinica koja dolazi da nas oslobodi!

SVIFolike!



Seržis

Šta to pričaš! Francuska vojska još nije otišla?

Folike

Francuska vojska!... Odatle dolazim... (Pokazuje na ruku). Bolje

pogledajte što su mi Crnogorci usput ostavili za uspomenu...

SVI

Povrijeđen!

Folike

Nije važno.

Žiška

Pričaj, što ti se desilo?

Folike, prema Seržisu

Ovako... Kad sam vidio da odbijate da pođete, rekoh sebi: posto-

ji samo jedan način da spasim mog kapetana... Idem da obavije-

stim naše drugove... Magare je spremno čekalo; pojahao sam

tvrdoglavka... Na prvoj liniji odbrane, paf! Ništa... Na drugoj

liniji odbrane, paf! Još uvijek ništa. Pohitali smo iz sve snage...

Ko je? Prijatelj. Naša predhodnica se upravo sprema da ode...

Uzbuna! Prije će biti propast svijeta i zemljotresi, nego što će

nestati moj kapetan... Pucnji! Uzbuna odliježe do logora...

Ponovo uzjahah tvrdoglavka... Ne da je galopirao, nego je

letio... Moja duša je sišla u njegove noge... Na prvoj liniji, ista

igra, paf! Ništa... Na drugoj, paf! Pogođen... Ali, imam iskustva,

tri puta sam ja ranjavan...



Seržis

Hrabri mladiću!

Folike, uzbuđeno

Za nekoliko trenutaka, Francuzi će biti ovđe... Oh! Živjećete vi,

moj kapetane... inače, da nije tako, dobri Bog, koji zna koliko

vas volim, ne bi pustio da se vratim...

Žiška, radosno

(Prema Seržisu) Da, živjećete... Francuzi dolaze, daj ovamo te

gusle... Pjesma barda čuće se sve do naših prijatelja, tu pjesmu

oslobodilačku koja ih doziva... (Uzima gusle i pjeva uz pratnju).

Crna Goro, Bogu mila!

HOR, iz daleka, desno

Crna Goro, Bogu mila!

HOR, iz daleka, lijevo

Crna Goro... itd.

(Nakon toga, čuju se topovski plotuni).

Folike, uzneseno

Čujete li, dolaze naši?

Žiška, prema Seržisu

To najavljuje vašu slobodu...

Seržis, pružajući ruku Beatrisi

I moju sreću.



(U tom trenutku sa svih strana ulaze Crnogorci. Jedan od njihnosi zastavu. Francuski vojnici i oficiri ulaze živo, idu premaSeržisu i opkoljavaju ga; drugi se penju uz zidine i prolaze krozpuškarnice. Žene nose barjake i mašu sa njima prema vojnici-ma. Seržis uzima francusku, Žiška crnogorsku zastavu).

ŽiškaCrna Goro, Bogu mila!Slobodna za vazda bila.

Kao snijegNa tvojim brdima.

HORCrna Goro, Bogu mila!Slobodna za vazda bila.

Kao snijegNa tvojim brdima.

(Dok hor pjeva, Seržis i Žiška su stavili jednu pored druge fran-cusku i crnogorsku zastavu. Seržis pruža ruku Beatrisi Ređinazgrabi Folikea ispod ruke. Francuzi i Crnogorci se grle i ljube,topovska paljba ne prestaje... Zavjesa.)

Kraj

Documents

CRNOGORCI Libreto opere - maticacrnogorska.me Crnogorci - libreto opere.pdf · nim za takvu vrstu operskog žanra. Godina u kojoj se radnja dešava je 1807. u vrijeme Napoleonovog