Dalmatinska Pisma

8/4/2019 Dalmatinska Pisma

1/329

Miljenko Smoje

Dalmatinskapisma

Digitalizacija Knjiga: Equilibrium


2/329

KAZALO

Lipo smo zabordiali u Novu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5U okovina sniga i leda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Nedijom, u ranu zoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16udnog li svita jema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Nesriknja omladina tila bi u Partiju 23U centru ciklona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Ricete za titule 34Ni u kafet in ni u glavu 39

Atroke njemaka dica

A ko zna a bismo mi tili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Di su d a n a s te magine rii 52Najnovija moda: s tat u jarpu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Jesmo li judi oli tukci 60Zapisi jednog pu tn ik a 64

Kad u kaleti u bot letrika gori . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Bi' iz kue dok je na vrime 74Priko Tugari u Frankfurt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Dok ferata u Split ul iza 82Ko eka i doeka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

etnja po portu 91ivija Vijetnam 95Moderna vrimena 100Profundaj se zemjo 105Najneposlovniji poslovni prostor na svitu 111

Lipa je, judi, istorija 116Maa od lubina 120


3/329


4/329

Blaena gripa 263Pod lumbrelom u ledeno doba 268ivot je posta bujniji, sadrajniji 273Mr ana k icana meditacija 278

Ou se vogat, ou dimit 282Bar malo povjerenja 286J a s n o i nejasno 291Daj organizmu sve a trai 295Zatvoren krug snigom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299

Zima, bakalar i papa ovani 305enici i prajci 309Mate juka se u crno zavala 313Sve jemamo a ni ta nim am o 317Raj za jubavnike i lupee 323

Train za noas direktivu 327


5/329

LIPO SMO ZABORDIALI U NOVU!

U ovu Novu godinu s takon smo brivon uletilika da se mislimo uz nju zalipit i nikad, nikad vieiz nje ne iza. Cili grad mi je sliija na veseli pijani

vapor koji s punon paron ulize u luku. A ja uvik i s guton i sa strajon gledan kad nai

vapori ulazidu, oli izlazidu iz porta. I maknen seod rive, oli mula uz koji e akotat. Oparija san sei bogu vie ne virujen.

Eto, samo u zanji deset godin nita manje nego

tri stotine vapori nae bandire jemalo je sudare, atri stotine i etrdeset i dva broda nasukala su sena grebene, hridine, lanterne. Di se sve nai vaporinisu nasukavali? Di sve nisu cipali u hridine i pod

vodne stine? Di se sve nisu sudarili?

Ne znan, jema li na cilu balotu zemajsku te geografske duine i irine di nismo doivili udes, oli

barenko havariju. Ajde, de, a smo se sudarili i nasukavali vanka, ka recimo na vapor "Progres" kodMississippija. (Zabranija bi nain brodovlasnicima

da dajedu brodima taka napredna imena, jer grubo je kad se u naslovima novin pojavi: Nasukan 'Progres!') Dakle, nikako ti i gre u glavu kad se stradana velikome moru, ali ovaka masovna sudaranja inasukavanja u nae domae vode, di se svaki danplovi... Ijadu puti projde uz lanternu, jo ti svitli,daje sinjale a brod - puf u nju.


6/329

Ne pomau njanci radari, jerbo u nas jema bituvik na moru velika magla, slaba vidljivost, velikifortunali, a jopet, s druge strane obala nan je puno razvijena: jema mijardu otoci, grebeni, hridin,tjesnaci, i je li sa mo minut okrene glavu, mora na

jednoga naletit. Istina je i to da san ja gleda nae brode kad su se nasukavali i po lipon vrimenu, po bonaci, po maksimalnoj vidljivosti. Dri lipo rotu,svi su uvjeti idealni, a brod ka da je poludija, samoskrene na jednu, oli drugu bandu i tutaforca u

kraj.Ne mislin se falit, ali jeman svidoke da san dva

put viunski predvidija: nee pro lito a ovi e brod udrit u kraj! Kako san zna, pitat ete? Lako.Bila je litnja no, vruina, eta san se po portu aiz dotinoga broda zovu me da dojden na bierin.I do eter bota razgovara san s kapetanon i prvimmakinjiton i oni su mi se tuili kako puno radu,plovidu dan i no, ne moredu na noge stat od umora. Bidni judi! Toliko su bili umorni da nisu moglispavat. I tako u razgovoru popili smo po pet-est,

more bit i deset, konjaki i ja san sia jer je brodmora isplovit.

A do dva dana brod se nasuka. A drugi put san predvidija nesriu kad san vidija

kapetana zagrljenoga na kormilu s Njemicon; ona

je mekla kapetansku kapu, on je nju uija kako sema no vra i mala je bila tako sm ina , tako s latka da bi teko bilo uza nju vidit i cili kontinenat a nekmoli niku malu hridinu.

Sva sria da nan svi brodi nisu ka 'Ero'. Ti 'Ero'meni je najdrai brod koji je ikad zaplovija moren.Smian je, slii na one starinske vapore graeneza rike, ali je vrst, snaan, dobar na more. Vidija


7/329

san ga jednoga lita kad je uvatija brivu pa udrija usup etarsku rivu. Pu kla je ka dinja a na njemu njanci fria. Gleda san ga kad bi u splitski mul ulizaka u sir.

Cipa je sve a uvati i taki je to snaan brod da

bi, ja mislin, on sam samcat sve flote ovega svitapotopija. Kad bi ga ugleda, omar san trka u porat

vidit oe li i danaska koji diatar uinit.Ba nikidan ga gledan, uliza u luku, lipo se, e-

sno nakrivija, trese se ka bedevija i ja govorin: aj

a, platija je mul, a on lipo, mirno popuzne i akota bez da ita takne, bez da se granfa.udin se: a je, kako to more bit?Govoridu mi: nima vie straja, prominija 'Ero'

motore. Naime, pri je jema stare motore koji bidusvaki as izduili, i makinja bi u manovru stala.

Sad je kompletna nova makinja i dobri 'Ero' plovisad bez bravuri.

Ove san ja primjere iznija da italac uvidi kakonaopaka plovidba, faliveni kurs, slaba manovra- mogu biti izazvani subjektivnim i objektivnim sla bostima i grekama.

Mogu biti slabe makinje, a onda ne pomae ninajbolja posada, jer makinje triba minjat.

A more jopet biti najboji brod, s najmodernijonmakinjon, a posada je malo razvicjana, komodna,pa se voli i zabavit, i napit, i zaspat, a na moru

van je tako, da se brzo izgubi kurs. Nego, di san jaovo judi zabordia? Uputija san se pisat kako smo veselo ulizli u Novu, a svrija na debelo more.

Sve san izmia i vie ne znan a san ono tija rei kakve to ujope veze jema Nova godina s vaporini plovidbom.

Jema bit da mi je jo glava u balunu od novogodinje fete.


8/329

Interesantno! Cilu ovu, tek minulu, godinu bilismo ejni kie, vapili smo za kion, plakali smo zakion. A juta u ponoa, kad su se vere Stare iNove poklopile, uputila se kia, pa kako uputila.

Nebo se otvorilo, na matilo se prosipjala.I lampalo je i grmilo je, munje su se nebon razigrale, pucali su gromi i cilu novogodinju no i cilida n pada la je kia. Njanci sekunde ni fermala.

Proa san rano ujutro kroz Omi, Cetina je na brekla, samo a se ne izlije. I tee mutna, uta, straj

ti je pogledat. Tako je kie palo da se narod pita:oe li nan sad, kad se ovako napadalo, barenkodva miseca davat mukte elektriku?

Dobar je ovo sinjal, puno dobar! im nova po-me ovako u mokro, mogla bi to lako biti godina

obilance, sita godina, rodna, berietna. Nije ni udo a smo u nju ovako veselo zabrivali ka da nikad,nikad vie neemo iz nje iza.

Jo san od fete i nikako se ne mogu, ne dami se udubit u problematiku, a ba me zanima skojima u se prvima problemima sudarit u Novoj.

Ve je utin kako su poeli marirat.


9/329

U OKOVIMA SNIGA I LEDA

Predosjea san da e se nito grubo dogodit ikroz mojane mi je strilavala misal: doma ajde, do-ma ajde, dok ti je vrime!

Bija san, naime, s prijatejima u Hvar. Planirali

smo ostat lovit ribe, igrat na karte puna tri dana,ali ve prvoga dana praznikog vikenda vidin ja:miadu se vitri. S bure okrene na lebi, pa zavrtina jugo, s juga na buru, pa udre na tramuntanu.Ta vitrenasta mianca uzmutila more. Bilo ga jesmino vidit.

U arji ve jugo, a ostali vali od lebia, i tek asu se poeli vajat juni vali, a ovo novi od bure i tre-muntane. Parilo je da su vali pijani pa se teturadu,

vrtidu i sudaradu. To me dalo malo mislit. Eto, nesamo ovik, ne samo drutvo, nego i more, kad je

podlono svima vitrima, kad nima stava, kad je bez vrste orijentacije, postaje pijano i aljivo.

Do a je jo je da n a larmantan sinjal. U otelu ne stalo letrike. Dola je do dvi ure, ali in je uinilaprvi kerac, omar me bilo sumnjivo.

"Ajdemo mi, judi, doma", govorin prijatejima."Di e doma, a tek smo doli?""Doma ajmo, dok nan je na vrime!"Nisu me posluali. A ja s 'Liburnijon' lipo u

Split.

Veliki bili vapor deboto prazan; prikosutra eradni narod navalit. A prikosutra gre mali vaporet


10/329

i bit e guve i vike: moran na posal, ekadu me upoduzee!

Saloni prazni. Smistin se uz ank kraj bazena.Dva stola Inglei koji piju svoj poslipodnevni aj.I akuladu. Ne znan njanci besidu ingleki ali gu-tan ji iz podajega sluat. Kad ji tako slua, anita ne razumi, pari ti se ka da recitiradu e-kspirove stihove. Koja fraza, koja dikcija, koji ritam govora, a ne ko nai kadrafi koji njanci nateleviziju ne znadu izustit dvi beside kako triba.

Dopire do mene i fini vonj lul i ingleki panjuleti,trista mi puti drai od govorne muike.uto sunce kroz isparane pomarivane krpe od

oblaci tone u pijano more. Vapor se trese i ukaka limena katula.

Ako ste opazili, ginganje broda najvie kodi ba

otoanima. Od deset otoani barenko osan patiduod morske bolesti. Kad vaja, uvik se drin dalekood nji.

Oparili su me. Kad jin nakodi biidu iz salonana palube i uvik iz nji letidu rii koji ti vitar nosi

u obraz.I uvik se moran najidit i betimat:"aina i materina, a ne jite kumplire kad vi-

jaate priko mora?"Na brod u je jeda n jedini putn ik, otoanin, i di e

nego puf na me. Pripovida mi kako putuje u Riku

vidit sina, a gledan ga, ve mu se kukuja."Jesi li jija za obid rie?""Kako zna?""Take san ti srie, samo daleko od mene!"Oba kamarjera za ankon jemadu duge kose,

brie i crne oale. U ova moderna vrimena sve seizmialo. Konobari sad sliidu na filmske reisere,a reiseri na konobare.


11/329

Lipo je putovat! Evo i na ove male vijae svataovik vidi i naui.

Nego, oprostite, dragi tioci, mojoj nespretnostikoja me odaleila od glavne teme. Poeja san kakosan uteka s otoka jerbo san utija da e se nitogrubo dogodit. I dogodilo se. Umoran o puta, ranosan se, te veeri, utira u posteju i mirno spava neslute a se vanka velikoga dogaa. U svitanje pro

budi me tuljenje vapori, vidanje brodski sireni.Promislija san: ovo je pala na more magla. A meni

je puno drago kad se magla spusti nad Spliton.To je u nas ritkost. Drago mi je pogotovo okad uLondon vie nima magle. Bija san ja osan danau Londru i kompletno se razoara jerbo ujopenisan vidija tu uvenu ingleku maglu. Pita sanInglee: a di van je magla? Objasnili su mi kako jeodavno vie nima, kako su izumislili nain da je sedeliberadu.

Reka san jin otvoreno:"A a e vam Londra bez magle? Vidit ete, do'

e vrime da e Split Londri i maglu prodavat."

viu, dakle, vapori i otvaran ponistru da vidinSplit u magli. Zablii mi oi bililo. Ajme, a je ovosad?

Ko mi je ovo priko ponistre prostra bile lancune?I koliko ji ovo jema? Ma a lancuni? Asti onega bo

ga, a da nije ovo snig? Je, snig je, pa koji snig! A disan ovo? Je li u Sibir? Na, Artik? Oli Antartik? Jogore, jo jeivije? esnajst miljardi puti gore!

Budin enu u drugu sobu."Di je zob za konja!""Koja zob, koji konj?""Oni konj a e mi vu saonice po gradu.""a si se najranije opija!"


12/329

"Snig, snig je vanka! Ajme a lipo pada!"Otvaran armerune, biingajen, jitan vanka sal

pe, gvante, kapot, vunene bive, train duge mudante, debele dempere i sve a najden stavjan na

se, a ena mi ve pie cilu provitu koju moran do-nit. U nas je taki adet. Jedino kad pade snig, muko gre u spizu da ena nogu ne slomije. Boje daon slomije a da ga ona aiti, nego obratno. Bogati,kako bi to bilo da se ona slomije pa da lei lipo uposteju i komandira a da se on pati oko nje. Volija

bi slomit i noge i ruke, nego to doekat. Na kartumi pie a sve moram kupit.

Najpri pe. Pa garbuna, ako nestane letrike. Mesa za dva dana i bakalara neka se najde, ako se ne

bude moglo iz kue iza.

Faola i katradine. Kafe."A salate?""Ne triba, bit e na pazar miljun dinari kil."Dignen kolet od kapota, nabijen kapu na oi i

sad triba init od sebe malo eroja.

"Ja gren, a ti lipo stoj u teplo"."Polako, s pomnjon!""Ne boj se!""Ne dri ruke u ep, kad bude pada da se mo

doekat! "

"A kako u se doekat kad buden nosija.""Najdi kojega Vlajia da ti nosi."Jo, lipo li je odit po snigu, dok je jo friak, mek,

ist, pari ti se da gazi po bumbaku. Ali, ajme, uprometne ulice, di je snig izgaen a najskoli di suoto ploe i tavele! Na pjacu i u one okolne kaletegleda san prolaznike kako puzedu u neredu, a nikisu padali svaki tri metra.


13/329

Dien jednoga."Ajde, jor, dignite se! ""A a u se dignit kad u jopet past!""Ajme, kako u doma do?" plae jedna ena i

sidi na prag butige. Svi ronjadu, svi betimadu.Gospu ainu, ko je i ovi snig izventa, trista mu

kolpi palo!Snig spada u oborine samo oni desetak prvi

mi nu ti a ka d ga se napada, kad smrzne, o nd a to nijeoborina, to je kataklima, ka trus, ka poplave.

Nima sminije stvari nego gledat Spliane kakogredu po snigu. Gredu ka gatapani polako slumbrelon u jednoj ruci a drugon se dridu zida.

I kako padadu, ostajedu sidit i betimat, a lum- brela iza nji, ka da su pali iz padobrana. A di koji

infotan raspali po lumbreli i kako nogan zamane-joped pade.Dok san doa od kue do 'Prime', ve ujen da

je radijo javija da je dosad u bolnicu dovedenodvadeset graani sa slomivenim rukan i nogan.Koje mi jemamo fine delikane kosti, trebalo bi sva

kome napisat na prsi: fragile!Ne znan, je li to vic, oli istina, ali ve se govori

kako je bolnici nestalo ea, pa slomivene kostistavjadu u daice.

U 'Prime' jagma i karanja oko peic. Nestalo ji je

kroz uru vrimena.Po butigan nima ni bakalara. Nestalo je i suvomeso. Nikor ne zna di se to kupuje garbun.

Snig neprestano pada. Ola, a se nameija! Ovoe nas svi zatrpat! Bre doma, dok je na vrime!Radio-Split daje neprestano upozorenja i obavisti.Dramatino je i sluat. Kosa ti se die na glavi. Upo-zoravadu se graani da ta manje koristidu ulice.


14/329

To, dakle, jema bit da doma stojidu. Upozoravaduse i vozai da ne vozu. Potrebna je zimska oprema.Teka vozila nikako po gradu.

Protrnija san od straja. Ako kamioni ne smidu saobraat, kako e te

opskrba, ko e nan dat spize?"Do e bome, vaporima", siti se moja ena.Koja je prednost na more ivit, nikako ne mo

bit odsien od svita.Javlja se priko radija i civilna zatita. Ajme, ovo

je ka rat.Dolazi mi javit Preidente kunoga savjeta da

je javilo kako svak triba da oisti snig ispred svojekue. Poinje omar i karanje, jerbo je bar polakstanovnitva vanka na vikende, i a emo sad mi

koji smo ostali doma za njih istit da se moredukomodno vratit. Evo na, a edu oni do na gotovo!Bogati, da je bilo! Noge lomit ka i mi! Oete li da

van i tapet podotremo da ne ugazite na snig kad budete izlazili iz auta?

Posla san enu da baci dva bandila sniga, jedan

za me, jedan za nju. A koja e tek bit karanja u neboderima jer ta

mo dojde po centimetra prostora isprid kue na jednoga s tanara. Dosta je da se ovik prigne i prstima skupi baloticu.

A jopet malo ko isti. a emo istit, ol nee sutra sunce pa e sve raskrabit? A a onda ako tri dana ne bude sunca, ako tri

dana bude padalo? Nita, sna emo se. Oli needo vojska pa nas otkopat? Evo, dok ovo piem ve

je tri dana prolo otkako je pa snig. A ulice su jouvik zatrpane, neprohodne, skorenija se po njimaled. Ko e od straja iza iz kue! Sve mi se izmialo,


15/329

vazeja san dan za no. Ne znan kad je podne, kadponoa, kad triba obidvat, a kad se ustat.

Dok sunce ne upee, ostat e mo okovani zaro- bjeni u snigu i ledu. A a bi tek bilo da me zatrpalo

na otoku?


16/329

NEDIJOM, U RANU ZORU...

Bolestan san. Skupilo mi se u glavi i u prsi, bu-lsajen, kajen, kripjen i ripjen i svaki put kad za-kajen ka da mi ko iznutra tenperinon stre. Dvasan dana posteje uinija i jutros se najranije diga.

Sve isto: krepava u posteji, oli na noge.Nedija je, jo nije ni svanulo, prva zvona tekzvonidu. Po ulican nidir nikoga. Tek doli na Rivi,kraj crikve sv. Frane, trevin dvi mlade vore. Judi,a je ovo dolo na svit? Sve se izopailo. Ne obaradusrameljivo, smjerno pogled, nego me merkadu,strilajedu oima. I ja moran glavu prignit. A a je?

A di smo? vora me gleda fio ka muki i a bisad ja mora postat vora. Za dipet se okrien igledan kako gredu u crikvu. Na vrj skale jedna seokrene. Adio, bela! Volta san te, a?

"Belvi" je zatvoren, i svi bufeti okolo. Ola i take-ga grada di se pri otvaradu crikve nego kafane i

bufeti.Pritre jedna cura. Mali, mali mini a duge, duge

noge. U ovu ranu uru ve su jon ruke pune libar i

teki. Di e u ovu uru? Di tre? Bit e, bidna, ostalanoas u prijateljice bubat. Sigurno je tako, ruku bi da da je tako! I lice jon je napaeno, izmueno,zbrkano, vidi se da je toga gradiva protudjala

vraga i po.

Otvorili su 'Belvi'. Seden uz ponistru. Prolaziduprvi autobusi. Prazni.


17/329

Prvi prolaznici. Svi puidu i kaju. Svi bulsaju.Kako nee kad je i po najnovijin mirenjima splitskaarja zagaena priko svake granice. Dozvoljeno jenajvie sto i pedeset ne znan ega sto pedeset, jeli kili, deki, deci ali znan da je u nas u Split nitamanje nego sedan stotin i pedeset. I a se ondatriba udit da na podruju splitske Zajednice zazdravstveno osiguranje svaki dan je na bolovanjeest ijad radnika.

I svake godine ti procenat bolovanji skae za

dvajst posto. Ako se tako nastavi, kroz par godinsvi emo bit na bolovanje. I kako emo svi bit bolesni, nikor nee radit, i krepavat e u posteju i nikor ti nee mo pruit mul vode. A zamislite da jesamo broj bolovanji nosei en narasta sto posto!ene su poele odit na bolovanja od prvoga danatrudnoe i sad ostaje jedino da se javjadu bolesnena Socijalni in uinedu faturetu.

Smijen se jerbo mi je sad pala na pamet ona mala s dugin, dugin nogan. Da se nije noas razbolila?Gledan kroz caklo. A a je sad ovo? Je li mogue?

Di san?Na dno Rive, isprid crikve, skupja se niki udan,

smini svit. Ni bilo nikoga i dok san okrenija glavu ve ji se skupilo dvadesetak, najvie momak i cur.Ma a ono nosidu na kosti? Skije? Taren oi. Je

skije, prave pravcate skije. Bome, znan a su skije, vidija san ji na televiziju. A vidi a su smino obueni. Jemadu crvene ple

tene kape sa punpunon. I dempere sa jelenimana prsi. I konate nike trlie. Ola jin postoli! ee vengo soldaske cokule. Kako moredu odit u

te postole? Ako su proli priko Pjace bit e jinpod nogan oganj siva. Neka u te gvozdene postole


18/329

promariradu priko grada i omar je opina u velikitroak pala. Sve e ploe tribat prominit.

Ve ji j e ma i pedesetak sa ruksac ima, konopima,klanfan. Divota ji je, judi, gledat! Ja ne bi ni jija, ni

pija samo bi planinare gleda.Bija bi da glavu osi da su to Slovenci i da je ko ja njijova planinarska ekskurzija, ali kad su nikiulizli u kafanu popit aj i kad san ji uja govorit,

jemalo me afanat. Moji Spliani, batali gori od mene, a gredu se pust po snigu i verat po vrjima.

Brr... evo vas san se najeija. Kad boje promislinnije ni udo a su Spliani poeli biat u planine.Bar edu iat friku arju a ne se ovod davit usmogu i otrovu.

Zakasnili su jin autobusi, po ure su ji ekali i

bogami, nikor od nji nije zakaja, zabulsa.Da me ni straj nogu slomit i ja bi se ia skijat.Za verat se nisan, niman esta, a i manta mi sekad san na visoko.

Gren i ja doma, u posteju, krepavat. Ripjen, bu-lsajen i svaki put kad zakajen ka da mi ko tenpe-rinon iznutra stre.


19/329

UDNOG LI SVITA JEMA!

Je li ovo, judi, sianj misec? Straj ti mu je i imeizgovoriti Sianj: to studen sve sie, bure zviu,led stiska.

A, ovo, tek je osan uri, a ne mogu pisat, smeta

mi sunce, pa mien stol malo daje od rastvoreneponistre. Sluan na radijo meteoroloki izvjetaj: uZagrebu magla i dva oto nule. Da mi se sad stvoritu Zagreb, samo da malo utin zimu, da se malostresnen i najeurin! A da se sad koji Zagrepaninstvori na Rivu, pa da ne zna u kome smo taunu,

promislija bi: ovo jema bit svibanj.Zvoni mi telefon. I uvik tako: jesan li sija radit

-telefon. Ne javin li se, po ure e zvonit.udnoga li svita sve jema. Sad me ovo na telefon

zva niki ovik, da bi se elija s menon vidit. a san

mu moga re? U redu, dojdite kad oete."Ali, kad van je najzgodnije?""Morete do kad god van pade na pamet.""Ne, ne, zaboga, ne bi van tija smetat, nego

recite uru kad van je najzgodnije."I kad je ve tako fin, paljiv, reka san mu otvo

reno:"Ujutru pien, oko podne gren u kafanu, posli

obida spavan, onda u po proetat, veerat u di-kod vanka, i prema tome, meni bi bilo najzgodnijeda dojdete izmeu dva i tri bota."

"U redu," govori ovik, "onda eto me popodne, juto u dva i po."


20/329

"Ma ne, zaboga, popodne!""Nego kad?""Nikad popodne, jor moj, nego o noi izmeu

dva i tri."

Jema se bit najidija. Zatvorija mi je telefon. udnoga li svita sve jema!Od dvi spliske kockarnice ne radi ni jedna. Ona

u otel 'Marjan' radi samo u sezoni, a ova druga,u 'Lava', koja je radila non-top, zatvorena je pridesetak dan. Dosta naega svita tamo se zabavjalo

po cilu no i sad se svata uje.Ne ti takoga grada bez kockarnice! A di e seovik od mota u ovome smrdjivome Splitu po za bavit? Jedan moj dragi prijatej ba je zanje veeri,kad je kockarnica bila otvorena, izgubija pol milju-na dinari. I sad mi govori:

"Pii, urgiraj da se otvori kockarnica. a ova naa narodna vlast ini narodu dipete? Eto ja sanse ba mislija refat, vratit pineze, a oni zatvaradukockarnicu."

Napada se socijalizam, koji krati graanske slo

bode. Sitija san se odmar jedne moje stare, sad vepokojne tete, kojoj je najdraa pisma bila 'bandjeraroa la triumfera'. Bila je, kako je ona govorila, estoka komunitovica, petavala je roge popima, a in

je dola narodna vlast, smista se razoarala. Ovako je to bilo.

Mala unuka jon je dola plau doma."a je, a ti je? Zato plae?""Potirala me metrovica iz skule!""a si, nesriknjice, uinila?""Nita!"

"Ne bi te za nita potirala.""Nala me dva uenka u kosu i potirala me doma."


21/329

Poludila je moja teta. Da nee? Omar je ila uskulu vikat, izacovala je uitejicu i svata jon iz-govprila. Da dite ne smi jemat gnjidicu i koji ueniu vlase? Ola i take narodne vlasti? Moglo se jematuenke u skulu i za vrime Franje cara. I za vrimekraja Aleandra. Pa ni Talijanci, ni Njemci, koji su bili okupatori, nisu tirali dicu radi uenak. A sad ji naa narodna vlast tira.

Tako i ovi kockari ka moja teta. Koja je to narodna vlast, a ne da narodu malo kockat?

Bija san i ja tamo, mislin u kockarnicu, dva putu povirit i jema san a vidit.Nai igradu puno boje i ee nego stranci. Gut

je vidit naega ovika koji u pet minuti izgubi stone ijad, pa i miljun-dva, a ne trepne okon. A kaddobije, kako samo baci manu krupjeru.

A vidija san i nike bive visoke funkcionere, kojisu se, okad su sminjeni, puno diperali. A a e, bidni, nego se bacit u rulet. Ali vaja re istinu. Neka su izbaeni iz partije, jopet igraju samo sa crvenili etonima.

Jema bit daje ova naa narodna vlast malo i di-prtoasta. Pustila je jude da izgubidu pineze a sad jin niti ne daje mogunost da se moredu refat.

Slua san i jednu interesantnu polemiku. Zatona ovik ne bi smija gubit svoje pineze na ruletu,a more ji gubit na porsku kladionicu? Najpri, na

ruleti su puno vee anse za dobitak. Drugo, na rulet je jopet ogranien ulog, a na portsku kladionicunije i mo ispunit miljardu tiketi. Oli kako to: mokupit miljardu dinari sreki klasne lutrije, oli lota,a ne mo bacit ijadu dinari na crno, oli crveno?

Od drugi interesantni noviteti mogu javit da suse doli, i to blizu Splita, omar za Klisa, pojavili vuji opori.


22/329

Nikidan su u jedno selo upali vuci usrid bilegadana i jednoj staroj udovici zaklali est ovac. Ba

je davala ovcan jist kad eto ti ji. Zanju ovcu su jon iz ruke istrgli. Bidna stara nije je tila dat, vuk

potie na jednu, stara na drugu bandu. Jemala jepriko ruke pribaenu jaketu i jaketon je vuka pounci tukla. Uz poklane ovce i razderanu jaketuproklinjala je stara lovce. U Dalmaciji jema na ija-de lovac, na svakoga zeca, na svaku jarebicu dojde bar po deset puak. A kad vuci ovce koju, nidir

lovca nima. A je li dikod poletila grivna, eto ti ji naijade i pari ka da su vibe openarodne obrane.


23/329

NESRIKNJA OMLADINA TILA BI U

PARTIJU!

Od svega a san ove nedije uja, najlipje, najin-teresantnije stvari uja san - znate di? - nikad ne

biste pogodili - uja san u Tugare.

Ovako je to bilo.U petak pozapodne vazeja ja vikend i gren se ma

lo odmorit, rekreirat, u Tugare, na istu mosorskuarju i dobru spizu u otariji 'Kod Luia'. J u t o poja veeravat, a eto ti tri momka.

"Jeste li vi ti i ti?"Smrklo mi se. a je ovo dolo da ni u Tugare vie ne mo biti miran.

a u re:"A, eto, jesan!""Znate, mi ba drimo sastanak.""Ko van krati, po meni morete i dva.""Nego doli smo vas zvat da prisustvujete...""Nisan van ja ba, mladii, od veliki sastanki, a

sad san i na vikend, evo vidite... veerajen..." A, e, ko se moga obranit? Najskoli, kad su mi

se predstavili ko omladinci, predstavnici radnikeklae. Jedan radi u kver, drugi u 'Konstruktora',trei u 'Pomgrada'. I, ajde ti, odbij kad te radnikaklaa zove.

Vanka je bija mrak, prst se prid noson nije vidija,

i oni su me vodili cestom, pa uz nike skalinade."A di ovo gremo?"


24/329

"Evo doli smo, ovo je naa kola!"Tri-eter gnjila bania u ladnoj betonskoj pro

storiji. Po zidima slike pop-pivai i ostaci novogo-dinjeg dekora.

Sastanak je ve poeja. Dolo je dvade se ta k mla

dii, dvi-tri cure, Preidente omladine iz Omia itot je jo predava koji je marksistikom kruokuodra predavanje.

Isprva nita nisan razumija. Nika una, nervo-ata diskusija. Omladinci se nito puno raeili

i po dva u botu diskutiradu, pa kako diskutiradu,pocrvenidu jin glave, nabreknu jin vratnje ile,strilaju oima, tuedu akan po nikome malomestoliu i, svaki put kad aka bugne, eka da seraspade.

Pritidu birokraciji u opini da ji vue za nos

(otvoreno su rekli da ji zajebaje). Padadu velike beside: birokrati, tehnomenaeri, neprijateji kojidobro znadu svoj posal. Otiedu stvar samo da omladinu revoltiradu i tufadu pa da se jopet svakainicijativa umrtvi i raspade.

Nita po bogu ne razumin.Spominjadu nikoga poera na biikletu i pred

sjednika mjesne zajednice, pa nikoga koji da je gla vni u Mjesnu zajednicu i jednoga koji je jopet gla vni u crkveni odbor.

Pitam moje vodie:

"Koji je to poer, a koji predsjednik? Koji je uZajednicu, a koji je u crikvu?""Ma to je isti!""Koji je isti?""Isti je u Zajednicu i u crkveni odbor.""An, tako!"

"E tako! I jopet je isti poer na biikleti i predsjednik Mjesne zajednice."


25/329

Puno mi se tilo za poet vatat konce. A virujte da to po malima mistima nije ba ni la

ko. Smina su naa mala mista! Svata se u njimamia i izmia.

I uini se parangal koji nikako vie ne mo raz-mrsit.

Diskutira tako jedan bistri momak, kako su omladinci, u prvom redu omladinci-radnici koji su ispekli zanat i razvili socijalistiku, proletersku svistu velikim radnim kolektivima, nakon Pisma, tili i

u Tugare povest akciju. "Prouili smo", govori momak, "mi Pismo i bacili se na posal."Osnovali su marksistiki kruok, pozvali preda

vae, omladina dolazi, slua, ui a neki nai starijidrugovi ne daju svojoj dici da dolaze na predavanjai sastanke.

"Znamo mi zato vi drite kruoke, tila bi se omladina utirat u partiju, a neete vi tako!"

"A ko se to buni? Ko van to ne da, je li pop?", pitan ja moje vodie.

"Ma kakvi pop, lako je s popon, ali je teko sa

nain drugovima. Misle, dolaze mladi, pa mi gu bimo pozicije."I sad recimo, kad bi ja napisa, da je sekretaru

nike partijske organizacije u nikom naem malommistu drae da omladina ui katekiam, nego marksizam, ne biste mi virovali.

A zapravo je tako. Njega katekiam ne more sruit, a marksizam more. Nego to su ve teoretskarazmatranja u koja sad neemo ulizat.

Omladina je osnovala kruok, marksistiki kruok, povela akciju da se cesta kroz misto, planiranana pet metri irine, proiri na sedan i tridesetnji stavili su potpise da e to uinit dobrovojninradom.


26/329

I cesta je iroka sedan metri.I onda se omladina bacila u akciju da zgradi

sebi omladinski dom, zapravo prostoriju di e seokupjat, zabavjat, drat sastanke.

I sad poinju nevoje.I tek sad nita ne razumi.Odobrena je lokacija, opina se sloila, dodiljena

je omladini nika parcela, omar su je omeili i ujutronali sve meje poruene.

"Oo, neemo tako!" rekla je omladina. "Ne more

se tako u socijalizmu!"Nisu se tili obraunavat sa ovikon koji je to ui-

nija, nego su lipo ili zvat miliciju. Dola je milici ja, ulizla u kuu prikritelja-ruioca, a omladinatare ruke i guta kako e sad ovi vidit boga svoga.

Nito puno se milicija gori zadrala.I izala je vanka skupa s tim ovikom. Nima ale, vodidu ga u preun.

Ma ke, vodi on nji u otariju, pa onda su i ti dotini i milicija uinili i partiju na balote i puno selipo zabavili.

Sve ja to sluan na sastanku, u diskusiji, i kakoovik ne da da se gradi na toj parceli, njemu e omladina suzit pogled na cestu, krv e se prolit, ali onne pristaje.

K vragu i pogled, uvucite se unutra, traite kom

promis, m u d r a je poruka iz Omia.Omladina oe, pristaje, dobro neka bude kompromis, mi emo se povu, u n u t r a , neemo za tvarat poglede, ali neka vlasnik kue ukloni svoje prajce, danam ne vonja u novome domu. Neka bira izmeuprajci i pogleda.

Zemja van je dodiljena, smatrajte da je vaa - poruka je iz Omia.


27/329

Ali potpisa predsjednika nima. eka ga se vepuste misece. Omladinci tuedu akon o stol, pu ure su u Omiu gubili:

"Dojdite sutra, dojdite do pet dan."Pa jopet do pet, pa do deset i tako ve misecima.Misli omladina da je to lako, da je to ajnc-zva-

jnc, ali to su imovinsko-pravni odnosi, zat ita zakonitosti...

I kako je tekla diskusija, ja san cilo vrime mislijada je to zemja koja pripada, oli koja je pripadala,

tome oviku koji je sruija mee.Ma kakvi, to je op inska zemja! I kompleks na ko

me je ti ovik diga svoju kuu je isto opinski, i dvorokolo je opinska zemja, naa narodna zemja, pa je narodnome oviku malo estotin kvadratni metri

pa opali jo malo, pa jo malo, pa dojde kup us, pa voke pa prajci. I mogla bi iza cila velika farma danima nesriknje narodne omladine.

A ba ta zemja, uz cestu priko puta otarije sadkad je doa asfalat a i vodovod e pro brzo, sad

bi ta zemja kurila ka cukar, gastarbajteri ve nude

petnajst ijad za metar.I sad se na narodnoj zemji namiadu trapule

narodnoj omladini. A ruku na srce, opasna je ta omladina. Nije to

vie on a zatucana seoska omladina, prola je sku-

le po fabrikan, priti akon, citira Pismo, ui marksizam.Progucalo bi se ti komad zemje, ali a onda ako

se omladini tek otvara apetit? Ve se spominje iigralite. Asti Isukrsta i igralite, a ni dosta a popprid crikvom daje balun i mriu i koe za koarkui odbojku. Nesriknja omladina! I nikor od nji ne bi ia u crkveni odbor a kako e onda koordinirat


28/329

rad odbora i Mjesne zajednice. I onda bi se jo taporka omladina priko markstistikog kruoka tilafikat u partiju pa sve a se dosad uinilo, zapravozaplelo, rasistit.

Neemo mi tako! Polako omladino, sad emonajpri ekat amandmane, novi ustav, kongres, izbore.

Polako, nismo za jedan dan, prid vama je cili i vot. A oli mi stari, rutinirani jemamo samo jednufintu, samo jednu trapulu? tufat e vas, splanut

e entuzijazam, udunit e se kruoci, a ostat e ipogled i prajci. I crkvenjaci.

Traje jo diskusija. Zapinila se omladina, tueakan o gnjili stol i udo jedno kako se ti gnjili stolne raspade. Jema bit bilo ilavo drvo. Zabolit edu

ji klanci a needu ga razbit.Pa da nisu draesna naa mala mista?


29/329

U CENTRU CIKLONA

Ova nedija bila je u znaku kie i gromi i od velikog buratanja i pucanja jedva da se ita drugoulo. Ne volin kad grmi, mislin, kad ono puno grmii siva.

Ali in san priko radija uja meteorolokuprognozu, po kojoj se centar ciklone, koja je prouzrokovala grubo vrime u ciloj zemji i u Italiji, nalazi juto u srednjoj Dalmaciji, omar me bilo drago.Omar san poeja vikat:

"Grmi, udri, cipaj, neka vididu di je centar ! Dosta

su nan govorili kako smo mi ovod jedna periferija.Evo vam sad ta periferija!"

Toliko san se oduevija da san kad je najeegrmilo otvorija ponistru i poeja pleskat cikloni ko

ja je svoj centar stacionirala ovod izmeu Splita,

Braa i olte."Evala ti, raspali, ne tedi, udri, neka se svisprenu! Dosta nan je bit periferija sa lokalnin ne-

verinima i burinima."Ko je ikad obadava nae lokalne nevere? Koga

se za nji frigalo ako su bile samo nae, lokalne.

Uvik smo, mislin u meteorolokom smislu, bili od-rebatajica drugi daleki podruji. Uvik je u nas lipo, oli grubo vrime ovisilo o cikloni, anticikloni,grebenima i depresijama na Atlantiku, enovekomzalivu, o Alpama i Karpatima.

I di mi nee bit drago ut: centar ciklone juto iznad ovi nai kup? Smista bi potpisa: neka tri mise-


30/329

ca tuedu gromi i cipa kia, samo neka ostanemocentar od koga e svaki jemat prenge, jerbo centarodluuje ko e okisnit, ko e ostat suv, di e opalitgrom, di e se spustit magla, di e cipat krupa.

Cili ivot sluan: lokalne nevere, lokalni problemi, lokalna vlast, lokalni novinar.

Gledan kroz ponistru. Asti boga, oli se ono iznadijova poelo vedrit. Vas san protrnuja, ali nije, do

bro je.Mui, stislo je, oblaci se nisko spustili, sve je po

krilo i dobro se centar ciklone usidrija. E ne, mona je , nije zna izabrat lokaciju? Moga je falit?

Jopet grmi. Jo a lipo grmi, koji lipi zvuk ka muika.

Evo, i trei dan a se ne mien s ponistre, a oko

lo sve siva i puca."Ol, si lud," vie ena iz kuine, "oe da te ubi-

je?""Frega me se, ubit e me moj ciklon, centralni,

a ne tuji, podmukli od rebatajice."

I di svake nedije mora ut akod novoga za pripast se. Sad je najnovija da se mirila zagaenostspliske arje i utvrdilo se da nan je grad opasno otrovan. Otrov od grada.

ujem vanka komentare."Promisli: stoipedeset je jo dozvoljeno, to je po

etak.""Koji stoipedeset?""Ne znan ta: je li grami, kili, deki, ali mi smo

zagaeno sedanstotinipedeset.""Sedanstotinipedeset jin kolpi palo! Sedansto-

ipedeset vragov izili u svaki zalogaj.""A kome to, an?"


31/329

"Ne znan kome, ali mislin openito zagaenosti.""A Socijalni se jo buni da svit gre puno na bolo

vanja, da se puno duperadu dekoti?""Boje bi jin bilo muat.""Eno a likari govoridu. Neka ono itadu!""Ono je bilo za sprenut se.""Sve je vei broj bulsavi Spliani.""O straja ne mo sluat a se bulsa, kaje, ripje."I je, judi! etajte spliskin kaletan za mirne, vrile,

litnje noi kad svit spava s otvorenim ponistran.

ut ete rkanje, ut ete i koji itac, ali bar iz svakepete ponistre, uje se kaaj. Nikor gori ne more spa

vat a ga kaaj gui. A ujutru kad velerini zoveduna posal kad se zapali prvi panjulet - svud suvikaaj i ripjanje. St ra ot a jedna!

Radi te zagaenosti najbulsaviji smo grad u ciluEvropu. Jo edu nas zvat bulsavi Split! Lipega liepiteta!

Likari govoridu da se sve vie Spliani javja saoteenin onin kapcima.

Je, tako je! Znan po sebi. Koliko puti su mi,

kad gren vanka Splita, primjetili: morali biste viespavat, manje pit jer su van kapci natekli.

I ko e jin sad po protumait da to nije ni spa vanje, ni alkohol, ni duvan, nego spliska zagaenost.

A one najtee bolesti, koje Spliane radi zaga- jenosti nosidu leva-leva, neemo njanci spominjato straja.

Jo doma uvan tudije od pri dvajst godin u ko jima je bija zacr tan urbanist iki razvoj Splita i cilaindustrija, svi fumari bili su locirani iza brda. Sve

je bilo lipo, pametno planirano. Cila e se Zagorai tako spustit u grad koji e se bavit turizmom, us-


32/329

lugan, more i ostat akod iste industrije, koja fa brika bez dima, a sve druge gori, iza brda. Zagorase uglavnom ve kalala, a industrija se nije uspelanego je ostala di je i jo se razvila.

I kad gleda iz daleka Split, vas je u dimu, u magli; zadimjeniji od Esena i Liverpula skupa. Paripo dimu: asti gospu, ta ovi uvod proizvodidu, ovisu ei od Japanac i Njemac? A da nije kvera i

vapori mogli bismo komadno re: a eto proizvodimomalo cimenta i puno dima.

Onda je bila velika kampanja za filtere. Govorilose: in se stavu filtri na fumare, nee vie dimit.Jesu filtri skupi, ali edu se brzo isplatiti jerbo

ostaje u njima najfinija cementna praina koja semore prodat u zlato.

Kupilo se filtre, potroilo devize a jopet dimi. u- jen da je i novi problen di e se bacit ta praina kojakupi u filtrima i koja se morala prodat u zlato.

Nima zlata, ostala je praina.Sad ujem: e, nije to ba tako, tr iba kupit i sk upe

naknadne ureaje i triba znat rukovat s filtrima.

Kada je to lako? Ko je to moga znat? Ko se togamoga sitit?I a emo sad? Oemo li sad kupit nove filtre ko

ji edu filtrirat ve postavljene filtre. A kad bi se to i riilo, a nan vridi, kad ostaje u

Split problem tridesetijad tonobili od koji je svaki

jedan izvor zagaivanja.Lako je nan jo za fumare, ali ko nas od ove late

i benzine more spasit? Projde li priko Rive u justati je gut od benzine.

uje se u vezi s tin pridlog da se bar u centar

grada zabrani saobraaj tonobili.Ko e to vie zabranit kad su se tonobili utirali usvaku kaletu, u svaki dvor, u svaku talu.


33/329

Ne moremo se vie vraat na kare i karoce, tovare i konje.

Spominjen se kad je tacija karoci bila isprid Luke kapetanije. Oli je i onda bilo sve higijenski?

Oli i onda nije priko cile Rive vonjala konjskapiota, najskoli liti kad bi se ueila. Ajme, koji je jopet to bija smrad? A di je ono kad bi se vuklakavalkada tovari priko rive. I na svaki korak kojatovarja, oli konjska balega. Istina dica su kupila iprodavala za gnoj, ali dok bi se skupilo, kad bi se

razgazilo, dok bi jo i posli vonjalo, kupile su se izunzile brakuje pa ti posli dolazile doma u vizite ioblizale te po nosu, po justima, oli bi ti se istreslepo pijatu.

Oli doma, oli u susistvo uvik je koga bolija trbuj,

oli su ga vodili u bolnicu."a mu je?""Ma nita, jema bit okusija ono a je brakuja

zagadila." A volin i benzin nego brakuje.


34/329

RICETE ZA TITULE

Dopustite mi, dragi tioci, drugarice i drugovi,gospoe i gospodo, da i ja iznesen svoj stav, svojemiljenje po pitanju meusobnoga tituliranja naega svita. To je jedno pitanje puno sloeno, kompli

cirano i suptilno i meni se pari da svaka sredina,svaki grad, jema svoje specifike.

U Splitu se, na primjer, titulira drugovaije negou Zagreb. Nikad nikor nikome nije u nas reka: milostivi oli milostiva, ritko se uje i gospodin, jer se

ree jor, ali zato se esto uje gospoja. Interesantno je to da je u Splitu tako malo gospodini, a tako puno gospoji. Jema u nas i drugov, ali ajme u Splitdrugu kad mu ponu govorit gospodine! Boje muse omar po obisit!

Molin samo malo strpjenja da sve analiziramo istavimo na svoje misto!Moja pokojna teta jemala je svoj iroki repertoar

tituliranja, koji je, pari mi se, bija tipian za nausredinu.

Svit koji nije poznavala, po butigan, na pazaru,u pekariji, u susretima na ulicu, titulirala je jednostavno: ovie, eno. Ako bi ve s njima ulizla urazgovor, onda bi znala re - ovik moj lipi, oli eno moja. I to je bilo puno mudro jer nikad ni moglafalit. Svaki muki je ovik, svako ensko je ena,odnosno cura.


35/329

Sve zanatlije, postolare, brijae, zidare, kovaezvala je - metre, s tin da bi onima koje poznajedodala i ime - metre Toni, metre Jozo. Likaruse obraala sa doture, profeuru sa profeure, apoeru koji bi jon nosija penjun rekla bi - jorpoer. Puno je volila poere i iskazivala je punopotovanje prema monturanome oviku. I feratje-rima je govorila - jor feratjer, jer je to isto bilamontura i sigurni dravni kruv. kovacina koji jedolazija vazest smee zvala je - kume i prijateju,

i s njin je uvik bila u dobre, dala bi mu i bierinrakije.Policjote, fante koji po kuan gredu plinit i pici-

gamorte nije volila njanci vidit, i nj i nije nikakozvala.

Ali jednome oviku uvik se obraala s prisvitli.Mislite biskupu? Ma ke, biskupe i pope ni mogla

vidit. Prisvitli je za nju bija j eda n ovik koji jenosija karte od letrike. udija san se zato ga zovePrisvitli.

"Mirita on! Zna li ti da mu je dida prodava lu i

terike, otac petroljo i ferale, a on radi na letrinopoduzee. I kai mi: ko u Split mirita bit Prisvitlinego on?"

An bravo, i jednoga visokoga kovacina koji je jema priko dva metra zvala je - Vaa Visost.

Znala je re i drug, ali to uvik uz nika imena.

Recimo drug Baja, drug Petica. Za nju drug je bijasamo komunita kojega su zatvarali i tukli po pre-unima, koji je sve rtvova za ideju i nikakve maena njemu ne smi bit.

Karakteristino je to da ne samo ona nego nikor

u Split nikad jo nije niti ufalice izustija gospodinBaja, jor Petica. To se ne more dogodit, da to reemislili bidu da si lud, oli da ini vic.


36/329

Ni drugu Vici, oviku i po, ne mo ti re gospodin Vice. Splianin e recimo naelniku re jor naelnik, jor Preidente, jor ministre, ali neka Baja,neka Vice budu naelnici oli ministri onde to negre. Di bili da bili, na svakoj funkciji, oni su drug

Vice, drug Baja, drug Petica.Ist ina je i to da Spliani nikad ni su znali titulavat.

Nimadu za to nikakva smisla ni talenta.Spominjen se kad su igrai Ajduka, misto da po-

zdravidu krajicu rukoljubon ili poklonon, zavikali:

"Tri puta zdravo za krajicu!" I onda: "Zdravo, zdra vo, zdravo!"

Oli kad je poznati Splianin Juti bija s krajen ulov. Cilo ga je vrime zva - jor kraj, a kad je izbijaprid njima zec, turne ga:

"Kraj, ti boga, a eka, pucaj!"Jema je sto puti prav, jer dok bi izgovorija cilu

titulu Vae Velianstvo, zec bi davno uteka.Bija san jedan put ka reporter na suenju jednoj

puno sminoj druini kurab, makroi, verceri koji

su namatali pa pritukli i opjakali jednoga naivnogatrgovca. Nije to bija rav svit, ali, eto, dogodilo se.Nisu tega nesriknjega dana jemali posla, mierija,nikor olda u ep a bili su edni i gladni. I namirijain se ti trgovac.

Glavna optuena titulira cilo vrime suca; gospodin sudac.

I ovi se najidi: "Nisam gospodin nego drug!""Ma di u ja vas, gospodin sudac, tako zvat? Oli

ne vidite ko san i a san?""Onda me nikako nemoj oslovjavat!"

"Dobro... gospodin sudac... jor... ne, tila sanre... ne mogu, nikako ne mogu, gospodin sudac."


37/329

I sva se, bidna, smantala i vie nije justa otvorila.

Ti problem tituliranja je u nas jo vie zaotrensa turizmom.

Kako konobar more znat ko je a. Svakome fu-retom obrati se gospodine, svakome domaemudrug. A jema fureti koji govoridu po naki. I je li,recimo, na ovik-iseljenik koji jema amerikanskipaso drug oli gospodin.

Anketira san i nikoliko Splianki na pazaru i

one su to pitanje vulgarno pojednostavile.Gospodin, odnosno gospoja je za nji ejade koje jema puno pinez, kojima pritie, a drugovi su onikoji se jedva pokriju, oli in fali.

"Bogata," govori jedna, "ne more bit nikomedrug nego samo bogatau, jer da je on na drug,

onda bi bogatstvo podilija. Drugovi moraju izmeusebe podilit zanji panjulet."

Sit i gladan ne moredu bit drugovi! Jema san iprilike ut siromaje, mierje, kako se meju sobontitulaju - gospo moja, jor moj dragi - i ne da mi

nije smetalo nego bilo me drago ut kako jedandrugoga u svojoj mierji diedu i kadidu. A jopet san uja i lokalne Onazise koji svakoga

zovedu drue. Reka san ja na poetku da je to svekomplicirana i suptilna materija. Svata ovik uivotu uje. I govoridu ti: drug si i nisi drug, i go

spodin si i nisi gospodin.I sad oe se najidit kad ti reedu gospodin, olinisi gospodin?

Mora bit da je najboje ka u Italiji, tamo su mena primjer titulali: dotore, profeore, kavaljere,raionjere, komendatore, i ja san se isprsija: as ti boga koji san imprejun ostavija? ujete li a metitulaju?


38/329

Malo je falilo a me nisu poeli zvat Ekselencijo,i ja se jopet ne bi nita jidija ka a se Prisvitli nije

jidija kad bi ga moja teta zazvala.Eto, tako van je to, drugarice i drugovi, moje da

me i gospodo. Budite vi samo judi i nita drugo, paemo sve drugo riit lako!


39/329

NI U KAFETIN NI U GLAVU!

Pripa san se! Nito mi je! Ne znan ta, ali je: ta je da je! Izgubija san svaki radni elan, izduija san,ne da mi se nita radit, samo bi cili dan plandova.Sada istina, nisan se nikad ni ubiva poslon, nisan

ni jema ba veliki radni kapacitet, ali jopet sannito malo vuka, koliko san moga, a sad - nita!Tuin se jednome prijateju a on mi odgovara

prion o volima i oranju:"Upregnuta u jaram, oru ledinu dva vola. A trei

pase travu. I od ona dva koja oru, jedan uvik vue jae, drugi slabije. A oni trei, koji vazdan samo pase, da zna govorit, pri kraju bi dana zavika: Dosta!Danas smo se puno naorali!"

"I di si mene stavija? Koji san ja od ta tri vola?""Ne znan ti ja, brate! Sam se nai! Ako ore, ori

i uti; ako pase - vii!"Lupe jedan vlaki! E, ba ga neu posluat i

neu bit ni jedan od ta tri vola nego jedna sridnja varijanta: malo past, malo orat, malo vikat!

Zaboravija san van u poetku spomenit da me

ovi nerad spopa okad san se vratija s vijaa. Okadsan se zavitova da se nidir neu micat, vrag mini da mira i est dan skoknija san do Zagreba iBeograda. I ne mogu se potuit, nije mi bilo loe,

bilo mi je lipo. Jema san i fini susreti i pametnikontakti, svata san uja i nauija, obogatija sansvoja znanja, proirija vidike, a jedino a san izgu-


40/329

bija - voju za rad. Nosija san sobon i makinjetu dane kasnin sa svojin novinarskin obavezan, ali njanci rige napisa nisan. I pripa san se: ajme, judi, ta

je ovo s menon, zar san u est dan posta tukac?Tako je meni jedan moj Splianin, marangun,

plaka kad mu se posli prve godine tudiranja sin vratija iz Zagreba.

"Ajme meni, a su mi od diteta uinili? Poslasan jin Ajntajna., vratili su mi tukca!"

Jema, judi, nikoga vraga u tome! Ne govorin ja

da je to niko pravilo, ali zna se dogodit. Oli nimai nai knjievnika koji su lipo, pametno pisali doksu, recimo, bili metri po dalmatinskim seliman, aim dojdu u veliki grad, nito se u njima slomije ipomu krolavat.

Dosauje se metar u nekoj vukojebini, ui po-

rku diicu, nima pametni kontakti, nima lektrike,nima libar, svaki trei dan mu poer donese no

vinu, a on pie lipe novele, romane, drame.I dojde u veliki grad di jema sve uvjete, di su

teatri, koncerti, izlobe, bibjoteke; izmisli mu i mi-

sto da prima plau a ne radi, samo da proizvodi,da pie, a on - nita.Sad se tome vie ne udin, sad mi je i to jasno.

Samo kod knjievnika ti proces, ta pritvorba, ila jepolako, kroz godine, a kod mene sve u est dan.

A ak bi tek bilo da san misto est dan osta

est godin? Mora bi skupjat koletu, prosit za pijatfaola, ali u nas je i prosjaenje zabranjeno.Umra bi, judi, od glada! I sad se moran polako

rekuperavat od vijaa.Nego sad, dok ovo pien, jedna stvar mi pada na

pamet. Interesantna stvar. U nas jema dosta judiod pera, knjievnika i novinara koji nikad nitane piedu. Dra ga gospe neka to razumi: ovik je


41/329

od pera, ive od pera a nita ne pie. Nikad nita.Godinan.

A da to nije koje novo bratstvo, novi red knjievniki i novinarski koji je poloija zavit da nikad u

ivotu needu vazest pero u ruke?Kako moredu, oklen jin ta unutranja snaga damoredu godinan o svemu muat? Nikad na nitareagirat?

A postoji i usmena knjievnost, pa more biti dasu oni usmeni knjievnici i novinari.

A priznajte da triba isto bit puno, puno pametanda bi se bez pisanja ivilo od pisanja. A ne samoto nego u nas se zna dogodit da a manje pie- to ti kreiju plau, a najvie ti dadu kad nita nepie.

Mi emo, na primjer napast ovika da puno pie,da se u sve mia i, kad se zaleti pa falije, brojit emo mu i pineze za svaku karticu koju je napisa,a onega drugoga bidnoga koji justa ne otvara, koji

je i slova zaboravija, falit emo i davat emo mu

unaprid pineze za projekte. A nikidan ba itan kako su napali i novinare,da ji j e m a koji ne pi u nego ekadu mirna vrimena.Nikako se ne bi sloija, pri bi reka da jema u nas

judi od pera koji ekadu da se prominidu slova.

A najdrai su mi jopet oni koji bidu pisali, koji je-madu velike ideje i planove, ali ekadu jer danasnisu vrimena, nisu vrimena za slobodnog ovikaod pera.

I vi mislite da oni ta ekadu? ekadu crnog vraga! Nego puno in je lake glumit nego priznatnemo.

Jednome san reka:


42/329

"Ako jema ta u kafetin a straj te objavit, nimadi tampat, daj meni, ja u ti pribacit u Ingleku, uItaliju, u Njemaku, di oe pa neka ovi nai zinu."

Zinija je on. Problidija je.

"a si se pripa, ako nee na Zapad, pribacit uti na Istok?""Ti si provokator!" kriknija je."A ti kurbin sin i kreten! I nita nima ni u glavu

ni u kafetin!"I jidan san a mene sve toka pisat a u nas se mo

re ivit, i to dobro ivit, od pisanja bez pisanja. Eda ja znan tu ricetu, omar bi poeja okolo apjat.

"Jo, koji san ja pisac, koje ideje jeman, ta bisve iz mene izlazilo kad bi ovo bila jedna slobodnazemja?"

Nikome se ne utirajen, nikome ne fikajen, i vi-rujte mi, tioci, da san bar dosad sve reka, sve napisa a san tija i jema re. I jo me nisu, fala bogu,njanci jedan jedini dan (da udren u drvo) u preunzatvorili.

A zna san ja ujidat. I falit i pogodit. A znalo se

na me i vikat. I pritili mi prston: ujida, je li? Ako ujidan, ujidan svoje, neu ujidat ingleku

krajicu!


43/329

ATROKE NJEMAKA DICA!

Nikidan gren u Podgoru i da u ulist u otel sta-nen na vrata. Asti gospu, a san rastresen!? Kakosan moga ovako falit? Misto u otel, upa san u dijidom.

Ola koji lipi diji dom? Ka pravi otel! I to A kategorije!Omar do ulaza veliki bazen u caklo. Bar sto dice

unutra se plaska. Skau dica, plivadu, inidu tum bule. Gutadu.

Izajden vanka a niki ovik tre za menon."Di ete?"

"Gren u otel.""Ovi van je jedini otvoren. Sobu smo van ve re

zervirali.""Ovod? U diji dom?"

On se nasmije. iri nemono ruke."A a mi moremo?""Ozbiljno je ovo otel?""Dat emo van sobu na zanji pod. Bit ete gori

mirni."

Di nisan bija, a nisan vidija, ko zna koliko san,more bit i stotin, oteli prominija u ivotu ali ovo udo jo nisan doivija.

Jema bit da u otelu i nima gosta koji nije doabar sa dvoje dice. Nosi ji pape, vue ji mama, treduisprid bakice. Dica svi uzrasti: od maleni koji joiadu mliko do berekini.


44/329

Gren u restoran obidvat, nisan ni poe jist a ve dvi dije glave, jedna s jedne, druga s druge bande, naslanjadu se bradon o stol.

"A a je, mii moji mali?""Nita, iko!"

"A di van je mamica?""Eno onamo!" kaijedu mi prstiima."Ona a mirno ji?"U ovakvin situacijan nikad ne znan a u init.

Ou li ji dignit na kolino pa jin dat papat. Lipo, li-

icon!I da san ja zna di u do bija bi van barba kupijaukalice.

Dico moja, a san van tako drag pa ste se omaruza me prilipili.

A oete li a popit? Kamerjer, dvi kokte! Samome nemojte polit!

A mamica mirno ji i priko zalogaja mi se nasmije.Guta kako me njezina diica zabavjaju. Ba jonfala!

Divnu, krasnu diicu jemate, gospojo! Oemo li

se sad i igrat, mii moji? Da ja kleknen ispod stolapa da vi na me jaite ka na konja? Ajde najditekurju pa emo vikat io!

Deset minuti ekan lift. Upiren u botune. Dobro je, evo ga! Ni se ni kala a uza me ve dvi mamice i

petero dice. Di u ulist prvi, moran ji pustit.ekan drugi lift, jopet se ni dobro ni ferma aoto mi nogu, ka kroz tunel, letidu unutra dica.

Koja su ovo moderna dica? Jema bit da njancine spavadu. Od ranoga j u t r a do ka sno u no uviksu budna.

Vozidu se lifton gori-doli, tredu po skalan, igra-du se na vatalo. I kako su samo obuena! Svi,


45/329

do njanci jednoga, svi jemadu baden mantele opunje.

Ve prvi dan o etiri lifta, koliko ji jema otel,tri su u kvaru. U niku ruku mi je drago jer kolikosu god dica iva toko su jin roditelji lini, krepani.Mlade gospoje koje jemadu sobe na prvi pod, za neuinit samo deset skalini, po ure ekadu lift.

A da buden miran meni su dali sobu na zanjipod. Isto gutan a su lifti u kvaru.

Tatice i mamice igradu u salonu na karte, oli i

taju romane, bakice pletu, akuladu, uveer svi nateleviziju a diicu putaju da se vogaju po otelu.Osobje se vata za glavu!"Nita nemojte govorit! Da vi znate koju su nan

samo etu uinili? Otel su nan ruvinali!"Interesantno je to da svako nae dite vridi za dva,

za eter, ma a za eter, i za est njemake dice.Ujope se to ne more uporedit. Svako je nae ditemiljardu posto ivje od njijovoga.

Vodidu i Njemci sobon dicu liti po otelima. Vidijasan ja, ali ako meni ne virujete pitajte kamarjere,

sobarice, direture, pitajte cili personal.I svi edu van re: tu furetu dicu deboto i ne vidi i ne uje. Prosti boe, jemadu dicu a ka da jii nimadu. a e ti njiov odgoj, to je sve ap-tak!.

Dica od tri godine sididu za stolon ka stari judi.Ne znadu ni plakat. Kad si vidija jedno njemako

dite da je nervoasto, da je zacenilo?Nima jin ni tri godine a ve jidu p eru non , k id adu

meso noen. A u nas jema mu petnajst, cure vataa za stolon plae: "Pape okini mi meso!"

I pape mu isicka meso i pita ga. To su mi jopetnajdrae scene i dok mali klipan papa papi iz pe-runa, ja mu uvik tepan tako, tako, sunce moje pametno!


46/329

Di e on sam sluit noen i perunon? Bogati, dase mali ubode?

Oni njanci ne vodidu konta o svojoj dici. Za stolka da i nisu. Stariji se razgovaradu, dica sluadu inikor za nji ne obadaje.

Kad jin reedu lafen, oni gredu lafen, samota se naklonidu starijima i reedu - gute naht!

Ni jedan ne trepje noga n, ne rasplae se, ne cene.Mali Njemac od eter godine ve jema zaduenjada uva malu sestru od dvi godine. I on je vodi va

nka, kupa je, ui je plivat. A otac i mater moredu komodno po cilo jutro

na izlet.Personal otela mui i trpi. Gre li a izustit omar

na to jidno skou.

"a e ti po usporeivat nas i Njemce? To jedruga vrst svita, drukiji adeti, drukije navike."Njemci su prema dici tvrdi, strogi. More on bit

i najei miljunarijo i kad mu zaeli dite ovo oliono, jopet mu on nee dat. Njemako dite sve mora

jist, nima ovo me drago, ovo neu. A, e, bila bi mu

lipa? Oni bidu dite pustili da izgladni.Ja mislin da za Njemce ujope nisu dica. Oni ne

bidu smili jemat dicu. Trebalo bi jin zabranit!I ne razumim: a se personal po otelima mora

jidit i kripjat zubima.

Dica su dica, ne ti ako dite uine malo ete?I kako nikad nije bilo tako dice po otelima ka ovezime, oteljeri su se malo i pripali. Govoridu da ako

bi ovako moralo bit i dojduu zimu, da ne bidu niotvorili otel.

Koju su samo od nae diice prengu uvatili?Ne moredu se inoma nai oteli potuit da jin

ovu zimu fali ivost. Jema je i na pritek!


47/329

Povirija san u jo nekoliko dalmatinski oteli. Isvuda, judi, ista slika! Od cike, vike, bubetanja vra-tima, uura nai vridni radni judi ne moredu sekoncentrirat.

Bravo, to san i zaboravija re da nima otela bezkojega seminara, simpozijuma, savitovanja. Prosvi-tni radnici, knjigovoe, feratjeri, raunovoe, svese bacilo na uzdizanje po otelima.

Koliko su kamarjeri, samo dok nosidu kafe i bi-erini, uli referati i diskusij mogli su, da su bili

pomnjivi, svi postat akademici.I ba je pametno da se ve dicu o mlika pome

vucarat po otelima. Neka se naviknu od mali nogna otele i to prve klae. Tako se stvara klijentela iosiguraje prosperitet naega oteljerstva.

A najdrae od svega a san jopet uja ove danepo otelima to je ponuda iz unutranjosti jednomenaemu otelu da e drat u njemu simpozijum, olinauno savitovanje ali samo pod uvjetom ako tedane bude u otel koji maskenbal.

Na to savitovanje omar bi doli nji dvista i pedeset.

Je nan se drago makaravat! I na simpozijume isavitovanja putovat pod moretan.


48/329

A KO ZNA A BISMO MI TILI?

Jugo. Kia. I ou li sad aplaudirat nebu a sesmilovalo i pustilo nan ovu kiu?

Sutra moj kvart nima letrike. Od sedan ujutrudo sedan uveer. Puno bi bilo boje, puno bi bilo

lagje ne znat da u ti i ti dan, od te i te ure, nee jemat letrike. Boje bi bilo da to dojde iznenada. Jerovako kad zna, onda se mora spremat. Ve osandan cili moj kvart vri pripreme za ti jedan mranidan. Na primjer: jema dva dana da cili kvart vonjapo sarmi. Nee bit letrike, nee se mo sutra kuvati najboje uinit sarme pa je sutra samo malo napiritjeru podgrijat. Dosta da se jedna domaicatoga sitila i rekla svojoj prijatejici i omar se, kao podirektivi, cilin kvarton irija miris sarme.

Ne volin sarme! Ne volin kiu!

Dere gnjilo, glavobolno jugo. A kia roska, samoroska. Tek toko da sve bude mokro, umidno, dase skupi blato, da ti iporka postole, da ti trcapo nogavican. Bar da udre povodanj? Ovako kiamore padat sedan ijad godin, nee napunit rike i

jezera.

Dipetozato, lupeko nebo! Jeman kiu, jemansarme, a niman letrike.

A vanka jopet ne mogu iza jerbo u okisnit alumbrelu jopet ne mogu otvorit jerbo jugo pue ilumbrelu e mi okrenut, ice razbit.

Zato smo jemali toko povjerenja u falo nebo inevirne rike i jezera? Oli ni bilo bolje radit centrale


49/329

na garbun? Oli atomske jer, fala bogu, bar atomine fali!

Kad sam spomenija atomsku centralu, sitijasan se, im je bila prva planirana, omar su se uliprotesti. Smian je na svit! On protestira kontra

svega.Nai susidi Trogirani protestirali su pri kontra

izgradnje aerodroma, a sad kontra irenja. Velikireoplani kalajedu se i diedu iznad njijovoga lipogagradia, inidu veliki uur, cili gradi dre i trese

se i more se jo dogodit i digracja.Katelani su se bunili kontra eliane. U DugiRat su protestirali kontra irenja tvornice. Splianisu protestirali kad su se u Meje tili gradit oteli. Bogati, da je bilo otele gradit, a di emo se mi rekreiratdi emo se mi kupat?

Vranjiani sad protestiraju da se u njijov malikver tija dovest dok.

Taki smo mi! Evo meni prvome je drago da jesad Split odnosno Trogir uru vrimena udaljen odPariza i drago mi je da mogu skoknit u Pariz kadzaelin, ali nije mi drago da mi reoplani uuradupovrj glave. I budu me kad spavan.

Kad ono liti po ure zaspen uz rastvorenu po-nistru a digne me grmjavina aviona, vas se stre-snem, doivin ok i dogodi mi se da sanjan bombardiranje.

Evo mi u Split smo estoko kontra tega da seindustrija locira u gradu, oli blizu grada. Zato danan zagauje arju? Sve pogone tribalo bi locirat

vanka, iza brda. E, ali sva radna mista tribalo bilocirat a blie svojoj kui. Tako da mo najvie upet minuta skoknit od kue do tvornice.

Svi bismo tili istu arju, slobodne vidike, perivojei ardine oko kue; nije nan drago njanci vidit fu-


50/329

mare, sluat sirene, uure avioni, puno nan jedrae cvrkutanje tii, zelene uvale, isto more...

I svi smo za to da se otvaradu nova radna mi-sta, da se smanji broj nezaposleni, ali, za gospu,neemo uur, neemo fumare...

Naemu oviku je, na primjer, puno drago kadon more iz kue, sa svoje ponistre, liti gledat teatarske predstave, oli kino na otvoreno.

I on gleda, guta. Ali ako mu se ne gleda, akomu drimje, onda on protestira, otvara radio, kalaje

gospe, jer njemu oni ispod, oni manjamuktai, a-ltibanki, ne dadu spavat.

Svi smo isti. I evo ja prvi tija bi da je lipi dan, dane pue jugo, da ne pada kia, da nima blata a danan su rike i jezera puna puncata, da letrike jema

za bacivat.Ne volin kiu, ne volin sarme, ne volin uure.Ou letriku, laganu juvu, leoga janjca, tii da mipivadu i da mogu skoknit u Pariz, u London, kad migod padne napamet. Meni su isprid kue, zapravoisprid nosa zgradili veliki otel-neboder Marjan. I

kad jeman tamo po na edutu, kad aelin po ukafanu popit kafu, drago mi je a je otel isprid nas,ali kad rastvorin ponistru a ou vidit otoke, onda

bi u otel-neboder puca iz topa jer mi krede vitu.Oli, na primjer, ja etan po Rivi i dok etan, dok

san eta, ajen k vragu svaki tonobil koji mimome projde. porka smrdljiva lata ne da oviku mirno etat, ne more vie ejade protegnit noge.

Ali kad svrin bit pjeak, eta i kad seden utonobil i projden priko Rive - ajen k vragu etae,sve pjeake.

"Neradi jedini, a se vrtite ka prdaci po gaan!Radit, radit a ne etat i smetat prometu!"


51/329

I gospe neka sad razumi a bi ja to, zapravo,tija. I a bismo svi mi tili.

Tili bismo da kia pada u Bosnu a nan u Split,u Dalmaciji, da je vedro, da sunce sja i da jema le-

trike. I tili bismo aerodrome, ali bez uura iznadnai glav i nai kampanili.I nova radna mista bez novi fumari, doki i dizalic.

Svata bismo mi tili jemat, ali jopet, da je sluatnae proteste i betimje, nita od svega ne bismo

jemali. Ni ovo malo a sad jemamo!

/


52/329

DI SU DANAS TE MAGINE RII?

Ne mo o dragosti! Vedra sunana Dalmacija?Ko je tu la izmislija? Danas je, evo, juto dvadesetdan da gnjijemo u mranome, sablasnom nordijskom pejsau. Sad je deset uri ujutru, a moja je

Dalmacija tako svitla da moran ugat letriku, jer,uz rastvorenu ponistru, ne vidin pisat. Jopet lampa - jopet grmi. Koje san srie, jo e mi gromopalit u makinjetu.

A takoga san raspoloenja, tako san svega tufda mi se i to friga. Samo ako jema udrit, neka ud

re omar, a ne pri kraju posla, kad san se ve ispa-tija.

Nikidan smo nad sridnjon Dalmacijon jemalistrani, jeivi orkan i po meteorolokin izvjetajimacentar tisumilibarske ciklone bija je ju to iznadSplita.

Parilo je da nan nima spasa, da e sve vrag od-nit. Vitar je tuka forcon od deset bofori, gulija jestabla, otvara krove, nosija ku pe, raznija je ha ngari radionicu 'Dalmacija-auta', a u Milni je, ujen,demolira tvornicu sardini.

Meteorolozi govoridu da se zaista radilo o orkanu,o uraganu, a dosta naeg svita, meu njima i ja,uvireni smo da je to prola morska pijavica, oli tro-mba-marina. Jerbo od uragana koji guli stabla,nosi krove ku, rui zide, stradalo bi ire podruje.I kako to da je uragan izgulija stabla a od etrdesetijad auti po splitskin ulican nije privalija njanci


53/329

jednoga. A nikor mi nee re da je lagje izgulit sta bla iz zemje nego privrnit fiu. Uragan s forcon odpriko deset bofori ruvina bi po Splita, raznija bi uportu i po luican brode, jedrilice, motorine.

A mene je uvatilo na Rivu, dakle u centar centratisumilibanskag ciklona, i nije me odnilo ni u more, ni me diglo u arju, nije udrilo s menon o zid,nije mi njanci odnilo kapu s glave.

I po meni to je morala bit prava pravcata pijavica,odnosno, a je lipje ut, tromba-marina.

Oli ovi meteorolozi danas a znadu? a oni ujo-pe znadu o trombi-marini? Svaka jin je druga - ito kratkorona - prognoza falivena, a oni edu mido govorit o tromba-marini?

Kako san ja iz ribarske famije, o njoj san ijadu

prii uja. Jedan stari splitski ribar kleja mi se da jenjegov dida zna odvratit, oli ukrotit svaku trombu-marinu. J e m a je on nike magine rii, niku tajnuformulu i uspeja bi se na provu gajete i izgovorija

bi, ka molitvu, te velike beside udnoga zvuka iuura i diga bi ruku i s onin krivim ribarskin bri-

tvulinom svaku bi trombu-marinu u srid sride propara i ona bi se ispiala.

A bilo je to u davno vrime, kad su dobre trombe-marine znale dignut cilu gajetu, oli leut s osan dru-gov u njemu i spustit ji s jedne pote na drugu, di

ji je eka bogat ulov.I stari ti ribar zna je razlikovat dobre i zle, zna je koju e probuat a koju e pustit da ga prinese.I svi su se paruni tukli ko e tega starca primit udruinu, jer svak je s njim bija siguran na moru.

I ja, judi, sve to virujen, virujen da moradu bitnike magine rii koje moredu odvratit svaku ne-

voju, svako zlo pritvorit u dobro.


54/329

I sve mi se pari da je ova tromba-marina, koja je prola priko Splita i dila Braa, bila jedna osri-dnja, ni dobra a ni puno zla. Ako je malo demolirala radionicu 'Dalmacija-auta', more bit da je to

osvetila sve one vozae koji se bunidu na 'Dalma-cija-auto' i njezin servis. Oli je malo svita tilo razbit njezina cakla pa se nisu usudili?

I to a je ona, tromba-marina, digla cili jedan teki kamion i s njin smeila okolo dva-tri tonobila- to znai da je tila, mogla je dvajst ijad auti po spli-tskin ulican ka peruinu, ka kartuinu pomest.

U blizini 'Dalmacija-auta' jema ono mali siromaki kuic od late i k a r t u n a i di koje blokete. Znatete kuice. Kad ste blizu nji, straj vas se zakajat dase ne prosedu. I ta tromba-marina, koja je stabla

gulila, kamion privrnula, hangar raznila - bila jetako duevna i tako pomnjiva da s oti kuic nijenjanci jednu latu, njanci jedno drivce odnila. Evosad san se toga sitija i omar san siguran da je to

bila puno dobra tromba-marina. Boja, potenija,

pravednija od inpektorski i ti drugi slub u opinita se falidu ruenjen ovi kuic koje prestavjadudivju izgradnju.

Kad otijen u novine da se koja od ti kuic sruila, uvik me za srce uji. Jerbo, kuice te nisu gra

ene od morbina, nego od jute nevoje. Ali jo nisan protija da je sruena koja vila,koji dvorac i tvrave, sagraene obino iz morbina,kontra svi regul, siledijski, otimaju narodu uvale,obalu, more. Dok se kuice od evara ruidu, taopasna i najdivjija izgradnja ostaje netaknuta.

Znan, te vile, dvorce i tvrave nije laka sorit, triba puno dinamita za dignut ji u arju i puno je lagje


55/329

i bezopasnije i cinije zakajat se a kuice od evarasame se od sebe ruidu.

Sve bi prigorija samo da mi je znat one maginelii staroga ribara. Uspeja bi se na provu gajete i

nasrid mora zva bi, molija, zaklinja sve trombe-inarine ovega naega neba da udruidu force i sa jednu sedan ijad bofori raznesu sve te dvorce i for-tice.

Zaklinja bi ji: u papar ji sve samlijte, i zide i skalinade i mule i hangare i plae, ali kuice od evara

da niste takli, da jin njanci lata ne zauka! Lakoemo mi za tu malu divju izgradnju, in poduzeeda stani, ona e se samo od sebe sruit.

Ali a e kad maginu formulu ne znan? Moguovako samo s prove gajete vikat, jidit se i petavat

roge. Evo svrija san! Dobro je, jer gromi jo cip adu,ali makinjeta je ostala cila.


56/329

NAJNOVIJA MODA: STAT U JARPU

Velike su se promine dogodile u splitskom stiluivota. udne! Neobjanjive!

Vazmimo na primjer Rivu, oli jo boje Pjacu, u venu splitsku Pjacu, koja je kroz vikove bila naj

popularnije splitsko sastajalite i etalite. Svi puti vodili su na Pjacu i svaki se graanin na njoj morapojavit bar dva puta na dan. Govorilo se: amo naPjacu ut a jema novo? inovnici, suci, profeuripri posla doli bi proetat priko Pjace. Skulari bidoli uinit ir pri i posli skule. Poslovni sastanci,

ali i jubavni, ugovarali su se na Pjacu. in svriutakmica, s placa tri na Pjacu, karat se i sluatkomentare. ak i demontranti su morali uinitir priko Pjace i ba tot razbit koji izlog i pobit se spolicjotima i endarima.

Pjaca je jemala svoj red, svoj est, svoje zakone.Sve se znalo. Svak je na njoj jema svoje misto.

im bi momak prvi put obuka duge gae, omar bi se trka utirat u prvi red etai koji bi se lipija uzstaru opinsku vinicu. Tot bi se ti najmlaji turalii tiskali koju godinu dok bi nauili etat kako bog

zapovida i onda su stekli dirit primistit se u drugu filu di se ve migalo, korteavalo i uzdisalo. e-nidbeni kandidati etali su u treoj fili, a stariganci, koji su svoje uinili, akulali bi i iravali nadrugi kraj, uz kafanu 'Central'.

I danas tot morete na di kojega uglednoga likara, inenjera, profeura, jidnoga i razoaranoga


57/329

to se Pjaca skroz prominila, a vie na njoj nimani reda ni zakona, a on, eto, odlazi, betima, jidi se,ali se ne more otrest stare navike. ekadu ga domazona, dica, more bit i unuci, a on isto svaku veerstoji ka priboden u svoj kantun i izgubjen, punprezira, gleda a je ova danaja ml ados t uinila odnae lipe, dobre Pjace.

Nita se vie na Pjacu ne razumi. O gada je nerno gledat! Danas se vie po njoj ne eta. Nikorne iraje. Ona nije vie etalite, posta la je j e n o

veliko stajalite. Svaku veer krcata je mladosti, alinikor se ne mie. Svi stojidu. Na ure stotine, ijadenji, momak i cur, stojidu nepomini, inkantani. Ka

veliko stado. Ka ovce. Interesantno da se svi zbijuna donji dil Pjace di su tri kalete i najei promet.Samo se nabivaju, stivaju jedan uz drugoga i ajmeprolazniku koji tot upade, ne more po po ure ninaprid, ni nazad. Stoji tot ka i oni i njanci ne moizvadit ruke iz epa. Ne mo zapalit.

Nikidan sam namjerno upa u tu guvu da vidina inidu, o emu razgovaradu. Ne inidu nita.

I deboto i da jus ta ne otvaradu. Stojidu ka da ji jeko udrija macolon po glavi.

Barenko da se tiu, da se pipadu, ma ni to! Gornja polovica Pjace zna bit ritko naseljena, ak ipusta, a ijade nji samo se doli tiska, zbija i guta

boga svoga. a jin je god tisnije, ue, a je manjerepira, to jin je drae, to vie gutiradu.I Riva nije vie etalite i ona je isto veliko jedno

stajalite. Razlika je u tome da je ona podnevno, aPjaca veernje stajalite.

Ba sad, dok traju lipi zimski dani, dok Rivapliva u suncu i svitlosti, njezin etalini dil, podpalmama, uz komi, posta je parkiralite za tono-


58/329

bile i stajalite za mladost. Ko e to razumit? Zatomladost stoji, zato ne gre, zato ne eta? Koji suto psiholoki, bioloki, fizioloki oli socijoloki procesi?

Pri su momci i cure odili na rendese pa Marjanu,na Tursku kulu, a danas je ta njihova nepokretnosttako sveobuhvatna da ni na rendese ne gredu. Ako

ji uvati voja jubit se i milovat, onda jopet to iniduna stajalitu, u jarpu. Gledan jin noge. Da nisu be-teni? Ne, nisu, jemadu obe noge zdrave, mogli bi-

du odit, ali ne gredu. Stojidu. Svi stojidu. A najsminije tek dolazi. Uveer, ako je ladno,

ako bura pue, onda svi tredu u Belvija. Mislitesidit. Ma vraga, gredu u Belvija isto stat na noge.

To uda nidir se na svitu ne more vidit.

Kafana se brzo napuni i ko uvati stol sede, ali todrugima nita ne smeta, oni neprestano dolazidu,trpadu se. Dolazi ji stotine, more bit i ijadu mladiii cur, i zbijedu se ako stoli, oko anka, uz ponistiru,uz zrcala, po skalinan, prid zahodon, u zahodu, ikad se ne moredu vie zbijat unutra onda se zbiju

prid vratima.Konobari fermadu radit, moradu fermat jer i da

oe ne moredu vie prolazit. I konobari stanu i pri-kriu ruke.

Sve donedavno Belvi je bija kafana za ozbiljniji

svit, za penjunate koji bi doli popit kafu i protitnovine. Ako bi zaluta koji momak, s vrat bi poe vikat:

"Oli Austrije, jo a smrdi naftalina!" A onda iznenada, na juri, Belvi je osvojen. Upa

la su unutra dica, skulari sa librima i poeli su po

Belviju pisat zadae. Za vrime odmora stotine njiskokli bi u Belvija popit pepsi, oli vinjak.


59/329

Penjunati su zinuli. I pobigli. I konobari nitane razumidu.

A ko more razumit da se u kafani ne gre viesest? Gre se uru, dvi na noge stat.

Novin u kafani vie ne triba. Ne triba vie nikonobari. U najmodernije kafane ne tribadu vienjanci stoli i katrige.

Oklen je u Split importirana ova nova stajalinamoda? Di san ja vanka bija, nidir to udo nisan

vidija. U druga dalmatinska mista sve je manje-vi-

e normalno. U kafanu se sidi, na etalitima seeta.

Samo u Split se stoji. Stoji se na jarpu, zbijenoi najboje je da je tako tisno da se ne more s tat nadvi noge nego samo na jednu.

Pita san mladie i cure:"Ma dobro recite mi: zato stojite, zato se zbi-jate?"

Svi su rekli:"A tako, drago nan je stat.""A nije van boje odit?"

"Zato odit? A di?"Onda nita. Stojte kad van je drago stat! Ne

stojite meni na kal.


60/329

J E S M O LI JUDI OLI TUKCI?

Uvik je to tako u ovo doba godine. Vrime je dane more bit gore.

Nebo isto, modro, vedro, da ne more vedrije bit.Sunca jema napritek, svitlost smeta, blii prid

oi, a bura zvide i ladno je.Sunce te tepli, a bura te ladi, i zapravo ne znani di si, ni kako ti je. Je li vrue oli ti je zima?

Kako ovik u odu minja poicjune, tako mu sei minja godinje doba. Ako si dikod u zaklonici od

vitra, pari ti se da je ve poelo lito i omar skidakapot, rastvara kouju. Uine koji korak, najdese u lad, izloen vitru - opali te bura, uji zima.

I a je najgore, ne mo se obranit od sunca, nemo se zatitit od bure.

Sunce tue u oi, mora nosit litnje crne oale.

A vitar jopet die prainu i tiska ti je ispod oali.Oi se stiskadu, suzidu i crvenidu, zakrvaridu seka od plaa.

Volin i najgnjilije jugo i grome i bure i matuneda padaju s neba vengo ovu sunanu-burnu va

rijantu kad koa gripavi a jazik postaje tvrd, suvu justima.Jeivo!Ispod oali pome zapravo plakat i razjeca se

ka dite.Po ovako me vrimenu njanci mi se ne mili iza

iz kue. Zatvorija san dobro sve ponistre, navuka


61/329

koltrine da me ni igla svitlosti ne pronajde i neubode.

Zaboga, ne radit! Nikako se naprizat!Eto, tek zanji godin nauka priznaje i tudije

se piu kako vrimenske prilike utiu na zdravje iponaanje ovika. I kad ti vrime poinje smetat -likari svituju - najboje je puno spavat, osan-deveturi spavat ka top. Nita ne mislit, ne uzbuivatse, neka sve vrag ako tebe nosi, ti se lipo utira uposteju i re. A kad se ustane, kad si se naspava,

jopet ne radit, nego omar tri u prirodu, na frikuarju, u umu, na more, u planine. I jopet nita neradit, nita ne mislit. Samo stoj ka tukac i dii pra

vilno i duboko. Likarska je riceta - omar fermatradit. Ne smi se naprezat ni fiziki ni duevno, jer

radi li, uinak ti je mali, a posal lako more ispastnaopako.Pa da nisu likari pametni? Svaki jin svit zlata

vridi. Nego a bi bilo kad bi se ja tija drat ti medicinski propisi i kad bi se javija na Socijalno: "Evome, doture, smeta mi vrime, ne bi jedno pet-estdan radija, samo u spavat i etat u prirodu."

Izbacili bidu me na glavu vanka. A u nae novine ti isti likari mi piedu kako je

jedini lik ne radit, boravit u prirodu jer svako naprezanje kad vrime smeta pojaava krvni tlak, pri-

ti kolpon i aninon pektoris.I sad: kako ja mogu bilo ta radit kad znan da to

radin kontra sebe, kontra svoga zdravja? ajedume na posal, a u isto mi vrime svituju da ne radin,da ne mislin, da lein. Dakle, da priman plau i dazabuajen. Sve mi se pari da bi likarima tribalostrogo zabranit pisat po novinan. Budemo li ji sluali, svi emo svrit u ludnicu. Gotovo i nima dana


62/329

da ne protijen koje novo njijovo otkrie. Eto, odsvega m e s a najvolija san ji st govedinu. Sad u ovitaun govedinu malo debju s kiselin kupuson.

Bija bi se udavija u govedinu, nikad me tufalane bi. A onda san proita u novine kako je govedinanajgori otrov. Od govedine dolazi skleroza.

Smista san se ostavija govedine i pija san samo juvu. A on da san protija da je juva p u n o opasnijaod samog mesa, jerbo je on a govei ko nc etrat. Di upo san sebe trovat? Omar san se i juve ostavija.

Priporuili su likari meso na gradele, na aru. Ajde, to mi ni mrsko. Bacija san se na meso nagradele. Zaboravlja san re i to da san se i duvana bija ostavija, zapravo ostavi san se panjuleti, a,po likarskim svitima, poeja sam dimit na lulu ko

ja je ka daleko manje opasna.I kupija san cilu kolekciju lul. Griza san meso s

gradel ka vuk i dimija ka Turko. Onda san protijamedicinski lanak da je dvadesetak deki mesa nagradele isto ka da si popuija tri katule panjuleti.Jer da nima gorega otrova i veega uzronika raka

nego je erava, najskoli od garbuna. A ja san vrie garbuna sarija! Koliko san me

sa na aru izija moga san popalit miljardu panjuleti.

Doa je i lanak kontra lul i cilu san kolekciju

itnija kroz ponistru.Gu tira s a n i kafu pit dok n i s a n protija da jekafa najvei uzronik raka beike.

Deboto me afanalo! Omar san trka u kondut. Ajme, bidna moja beika! Ostavi san se kafe i mi-sto nje svako jutro bierin travarice. Dok jopet

nisan proita: metili u rakiju izazivjedu rak grla.Otad i grlo mi je suvo, rapavo. Ogadili su mi tako,


63/329

i pulast re, i teletinu, i voe, i povre, i u zanju svrilo je da san samo vodu pija.

Bila me alost i pogledat.I onda san se sitija i reka: a ne, morete po k

vragu, i vi, i vaa medicina!Otad jin sve a mi dojde pod zube i dimin jopetezdeset panjuleti. Virujte mi kad nisan puija,parija san sam sebe ka da san kukavica ka da sano straja uteka s bojnoga poja.

Eto, koliko san se zanija i revoltira i zaboravija

san o emu san ono poeja pisat. An, bravo, kako je vrime opako, gadljivo, da ne more bit gore. Nikamianca od vrimena, sudar lita i zime. Litnje su nceu zimska bura. Oi suzidu ispod crni oali. Jazikpostaje tvrd, justa se suidu. Koa se gripavi. A

likari dajedu svite: ne radit, nita ne radit, ne na-prezat se, samo spavat devet-deset uri na dan ietat u prirodu.

Pada mi na pamet kako bi bilo telefonski nazvatOnazisa.

"Ari, molin te, poaji mi ek na pet-est ijad do

lari!" Ajte, drugovi likari, lovit rake a ne inempjavat

svit po novinan.


64/329

ZAPISI JEDNOG PUTNIKA

Kako pie ova naa tampa sve e ferata putnikerastirat. Evo, ja san ve mora partit, svrit za me

jedan vaan posal, ali nikako mi se ne da, sveodgaan i kad odluin - sutra gren! - eto ti omar

u novine koji novi zastraujui podatak o stanjuu nain eljeznican i ja se pripaden, jopet put od-godin, neka se stanje bar malo popravi. Dosad,

bar se tako govorilo, najbolje, najsigurnije je biloputovat posli koje nesrie jer da su onda feratjeriniko vrime na oprezu, onda si siguran dok se ta

nesria ne zaboravi. A sad tampa svaki dan iznova tue: nima si

gurnosti, ivoti su putnika u opasnosti. I kakosad mogu mirno putovat, platit kartu a priti miopasnost ne samo da poginem nego da me njancine moredu identificirat.

Eto, juer san proita kako su od deset mai-novoi tri dola na posal pijana a nita manje negodeset ferati je prolo kroz crveno.

I onda itan izjavu jednoga feratjerskog visokogrukovodioca, zapravo je to vie apel na putnike,

nego izjava, u kojoj on upozorava putnike da je u nji- jovome interesu kad vididu pijanoga mainovou,oli ako vididu da u lokomotivu nosi botilje vina, olirakije, da ga smista prijavidu efu stanice koji ega skinit s makinje.

I sad bi ja kad putujen feraton mora do na ta-ciju jedno dvi uri pri, raspitat se za mainovou:


65/329

di je, kad e do, da ga vrag ni odni lokat u koju betulu? I ou li po u kontrolu po betulan?

Sad san se sitija: kad se ono pri godin dan prodavalo vino na Rivu, po korniu, uvik su feratjeri

dolazili botiljan i ja san guta gledat kako feratjerprovaje, pucketa jazikon, i onda se lipo sa feraliemu jednu ruku a botiljan, oli demejanican u druguuputi put tacije.

U stara vrimena se znalo di je dobro vino po batelantima a onda su posli feratjeri postali mjero

davni.Onda su ferate bile na garbun pa su judi ejali,

grlo in je o garbuna bilo uvik suvo i morali su za-livat. I bit e jin bidnima osta ti beteg i sad kad jesve na letriku.

Koliko san se puti u feratu i nasmija sa popru-canima konduktjerima, najskoli s onima iz spavai kol, a jedan put san i u novine pisa kako smoiz Zagreba doli u Split a na je kondutjer jo upregrae ka janje u ho dni ku spava, nisi mogapro a je iz njega bazdilo i jedva smo ga uspili pro budit. Ali jedno je pijani kondutjer, a drugo pijanimakinjita. Kondutjer ti jedino more falit kartuprobuat, oli u spavaa kola nee da ti skuva kafu,i kara se s tobon, ali ko je to moga ikad promislitda ua i oni naprid u lokomotivu. I kad oedni da

zna stat kraj bufeta uz prugu pa mu kompozicijapobigne.

I sad se na me ka na jednoga putnika apelirada pri nego seden u kupe pogledan je li makinjitapijan, je li botiljice nosi sobon. A kako u znat jeli pijan?

Mogu li, pitan ja odgovornega druga koji je upu-tija ti apel, mogu li se uspet na lokomotivu i lipo


66/329

ga, uljudno, zamolit da mi malo pue? Mogu li mumalo biingavat okolo da vidin je li boice dikodsakrija?

Oe li se ovik najidit, oe li se uvridit? A taako me baci iz lokomotive na prsi vanka?

Zapravo jedino bi sigurno bilo da ja tega mogamakinjitu kojemu u povjerit svoj ivot slidin cilidan, svu dvajstieter ure. Sve u stopu za njin, da

vidin di sve uliza, gre li okolo po bufetima, da vidinkad obidavaje i veeraje, koja mu je doa i je li le-

ga, je li se malo odmorija posli obida. Moga bi ga ja slidit po dana a on dar poslat enu da me onazamini.

I a je naroito vano sa stajalita nae humanosti ako ga uvatin poprucanoga mogu ga mirno, bez grinje savjesti prijavit nadlenima jer ne moreizgubit misto, nee ostat bez kruva mu dica jer zatake prekraje dobije se obino opomena, oli kojamala interna kaznica. More on bit i vie puti uva-en na dilu jopet mu nikor ne more nita jer akomu se da otkaz jopet ga sud vrati.

Bit e da je to pametno, da to triba da bude tako jer ako bi se poprucane feratjere tiralo iz slubeonda bi se umrtvija saobraaj, bar po ferati stalo

bi na tacije jer ne bi jemale osobja. A onda itan i to kako je bit feratjer teki jedan

posal, odgovoran a slabo plaen. I kad su judi sla bo plaeni onda su diperani, ne mo ti od nji puno ni trait.

I zato a je on slabo plaen ja bi mora u feratupoginit! I a bi sad tribalo, da mi svi putnici prinego ferata krene skupimo izmeju sebe koletu, ko

ijadu, ko dvi, pa kad skupimo da odnesemo ma-kinjiti:


67/329

"Evo ti, kume, pa lipo pametno vozi!"I kad san ja pri vijaa sve to uinija, kad san

poduzeja sve mire opreza, slidija dvajstietiri uremoga makinjistu, inija ga da mi pri partence jo

pue, biingava mu po lokomotivi da ni sakrijaalkohol i kad san mu manu odnija da mu popravinplau - j o pe t ni san siguran jer san tek riija faktorovik a sad su ostali drugi nesigurni faktori.

Jemamo nove, brze lokomotive a starinske nesigurne pruge; misto da sve na tacijan bude auto-

matizirano, da se radi uz ovake lokomotive na kompjutere, na botune jo uvik se mae feralien, vrtina mainin-telefone ka u prve dane sinjske feraine. Cila je tehnika ostala na reru.

I popuze na taciju feratjer, razbije se ferali i

omar triba zvat eperte da me identificiradu. A ja, evo, moran feraton putovat! A ne da mi se,tampa svata pie i rukovodioci feratjeri svatagovoridu, dajedu upozorenja i kako sad mogu putovat. Neu, neka vrag i posal nosi, u feratu negren! Putovat u samo di se more po brodon. Sad

istina i nai brodi postiu svjetske rekorde u nasu-kavanju, u havarijan, u sudarima, ali s broda mogu skoit, vazest alvaomine, oli se uvatit za kojudaicu.


68/329

KAD U KALETI U BOT LETRIKA GORI

Volin oni na mali, pripropsti, grezi, a jopet nikako smini, fini, uvodievski, iezli, nestali svit.Je li to svit izgubjen, smantan od ivota, bez orijentacije, tragian? More bit i da nije? More bit da

je ivot zbunjen i smantan, sad komian, sad tragian, a oni ga uzimaju i ive onakoga kakvi je iprolazidu kroz ti porki ivot bez glumjenja, bezmorete.

A znate da ti svit i nije ba sasvim ieza! Jo ga

jema, ali ga mi iz nai moderni vidikovci - iz palaci,iz neboderi, iz avioni i tonobili - ne vidimo.Evo van jedne prie iz tega staroga Splita, za

pravo ne prie nego istinitoga dogaaja koji sedogodija u travnju misecu 1974. godine u jednojkaleti Splita I. Ovo Split I sasvim je suvino bilododat jerbo u Splitu III to se nikako nije moglo dogodit. Ko e tamo dat kaletu?

Bot je blizu, bot od noi, i mala kala, s pot leu ican, balaturan i sa zahodima vanka koji se, obiljeni ja-pnom, srebrenidu na miseini - spava. Ajme a je,

ne spava kala, eno gori letrika na podu kume Do-mine. U kui su samo ona i mu jon Pako, a dicasu se poenila i ila svojin puten.

Oo, je a je da je kad letrika na ovu uru gori!Mora da se nito etra dogodilo.

Ni prolo desetak minuti, palidu se i druge le-trike po komoran. Glave na ponistru.


69/329

"a je, a jin se dogodilo?""Njemu oli njoj?""Nju juer nije sladilo.""Ajmo vidit a je!"

"Evo tren, neka se samo zaogrnen."Nikor nije ni reka ni promislija: stariji su judi,more bit da ne moredu spavat, pa su ugali svitlo iakuladu. a edu akulat pod letriku, pedeset sugodin blizu skupa, a moredu se kara t i u mraku. Nikor nije promislija: more bit da Pako, oli Domina

itadu. A, e! itat edu ingleku enciklopediju.Svia koja je gorila u bot digla je cilu kaletu. kri-

pjale su drvene skale kad su susidi ulizali i onda je jedan od nji, koji jema najveltije noge, istrka i dopo ure vratija se vas zapinjen a uza nj zasvitlitja se

bili mantel likara.Bidnoj Domini popustilo je srce. "Brzo s njon u bolnicu!" reka je likar.

Pri vengo je likar doa suside su je prominile,uredile i sva je bila ka spoa i bez straja je moglau opidal. Spremile su i lavaman, sapun i isti u-gaman za likara. Ona je leala i mavala glavom isapjala: "Neu u bolnicu, neu, ako jeman umrit,doma u umrit."

Poeli su je nagovarat. Onda je jora Mare mudrorekla: "Neka bu de njezina! Jer more se, bidna, i na-

jidit, moredu joj skoit ivci, pa ako je kolpa, jematemo je na duu."jor Pako se zbunjen vrtija po kui. a e init,

oli on a more pomo? Voli on svoju Dominu, voli je kao i sebe, ako ne i vie, ali drimjalo mu se ion je iva. I da se razbudi ia je u kuinu napit se vina. Sino kad je veera na stolu je u boci osta lo jo dva prsta 'Bepa'.


70/329

Na stol stoji boca a vina vie nima. Asti Isukrsta,polokali su! I di se ovik nee infotat? Pametan je on,zna on a se sve u ovakvim prilikan, kad je kofujunu kui, more dogodit i a sve more nestat.

U ovakvin prilikan uvik triba bit na oprezu. Vr

Documents

Dalmatinska Pisma