BEOGRAD // Kratko i jasno – ~istajedinica, ka`e defektolo{kinja Tama-ra Vasiljevi} iz {kole za decu sa smet-njama u razvoju „Novi Beograd“ocenjuju}i ne/uspe{nost uklju~ivanjaove dece u obrazovni sistem Srbije.Dr`ava ne vodi ra~una o toj deci, nji-hovim roditeljima i stru~njacima,specijalne {kole se uop{te ne razliku-ju od redovnih, iako moraju biti zai-sta posebne, a jedino {to imamo dru-ga~ije je individualni obrazovni pro-gram koji pravi tim stru~njaka zasvako dete pojedina~no, obja{njavasagovornica Danasa.

Obavezno je i ocenjivanje dece, ia-ko u {koli „Novi Beograd“, kao i osta-lim specijalnim {kolama, ima „ne-verbalne dece, dece sa te{kim sindro-mima koja su na intelektualnom iemocionalnom nivou u ravni beba“:– Vi ne mo`ete takvu decu oceniti,pri tome imamo iste predmete kaoredovne {kole, poput hemije i fizike.Ili strane jezike i za decu koja ne mo-gu da savladaju i razumeju srpski!

Su{tinski posao posebnih {kola jeda decu osposobe za {to je mogu}esamostalniji ivot i da ih, u skladu sanjihovim mogu}nostima, pripremeza dalje obrazovanje, ka`e TamaraVasiljevi}, koja je upoznata i sa na-prednim sistemima poput holand-skog. Svako dete sa smetnjama u raz-voju i/li invaliditetom posebna je pri-~a, neki de~aci i devoj~ice mogu bezproblema sti}i do akademskog `ivo-ta, ali svi moraju da se obu~e za bri-gu o sebi, socijalizuju i savladajuosnovne ivotne ve{tine.

– Imamo elektronski dnevnikidenti~an onom u redovnim {kola-ma, za na{u decu ima veoma malo li-terature, pa se dovijamo kako zna-mo, ponovo ~itaju}i knjige koje smoobra|ivali na fakultetu i radovestru~njaka – obja{njava Vasiljevi} idodaje da bi komplet literature i na-stavnih u~ila trebalo raditi za svakodete posebno, {to je izuzetno skupo:– Uz pomo} roditelja i {kole povre-meno to u~inimo. Strana II

DECEMBAR 2020. BROJ3

Urednik: Branislav Bo`i}Novinarke: Jelka Jovanovi}, Marjana Stevanovi}, Sla|ana Novosel

Obrada fotografija: Stanislav Milojkovi} Korektura: Marjana Stevanovi}

Prelom: Zoran Spahi}

[tampa: [tamparija Borba Izdava~: Dan Graf

Defektolo{kinja Tamara Vasiljevi} o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

^ista jedinica za inkluziju

Foto:

Priva

tna a

rhiva

Ivanka Jovanovi}, izvr{na direktorkaNacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije

Ne zna se ni koliko ima dece sasmetnjama u razvoju

Strane II-III

Lo{e ogledalo dr`ave: Tamara Vasiljevi} sa decom

NOVI PAZAR // Sedma generaci-ja bo{nja~ke dece zapo~ela je obra-zovanje na maternjem bosan-skom jeziku, koja se izvodi u vas-pitno-obrazovnim ustanovama uSand`aku. Inicijativu je pokrenu-lo Bo{nja~ko nacionalno ve}e(BNV), na osnovu zakonskih od-redaba koje su nacionalnim zajed-nicama dale tu mogu}nost.

Pri~a je krenula pre 16 godina i

za to vreme obrazovanje na bosan-skom jeziku pre{lo je put od izbor-nog predmeta do kompletne nasta-ve. [kolske 2004/05. godine uosnovne {kole uveden je predmetBosanski jezik sa elementima naci-onalne kulture kao izborni. Pet go-dina kasnije, za u~enike od I-VIIrazreda osnovne {kole izbornipredmeti su bili bosanski jezik iknji`evnost, istorija i muzi~ka i li-

kovna kultura. Tada su u~enici odI-V razreda imali ud`benike, a „{e-staci“ i „sedmaci“ su dobijali skrip-te {tampane u Centru za bo{nja~-ke studije u Tutinu. Kompletnoobrazovanje na bosanskom je-ziku, u redovnu nastavu, u{loje {kolske 2013/14. godine i bilisu obuhva}eni u~enici od I-V raz-reda osnovne i prve godine sred-nje {kole. Strana IV

Obrazovanje Bo{njaka na maternjem jeziku

Od izbornog predmeta do kompletne nastave

Podela ud`benika na bosanskom

Foto:

BNV

Gordana ^omi},ministarka za ljudskai manjinska prava idru{tveni dijalog

Pravomanjine je obavezave}ineLi~no se zala`em zaobavezno ravnopravnou~enje i manjinskih ive}inskih jezika ume{ovitim sredinama, bezobzira da li pripadatemanjini ili ve}ini. To je jedinina~in da se bolje upoznatesa sugra|anima Strana IV

Primeri iz praksepoverenice za za{tituravnopravnosti

BrankicaJankovi}:[kola kao klju~borbe protivdiskriminacijeTreba u~initi sve {toinstitucije sistema mogu da deci poka`u da se vrediboriti za pravednije dru{tvoi da je mogu}e izboriti se zaravnopravan tretman

Strana III

Foto:

FoNe

t / N

enad

\or|

evi}

Foto:

FoNe

t-Miks

er

Nastavak sa I strane

^injenica da ogromna ve}ina de-ce sa smetnjama u razvoju i uro|e-nim sindromima ostaju prakti~nodeca ~itavog `ivota u smislu toga daim je neophodna pomo} i kada od-rastu. Me|utim, mnogi, pa i deca saautizmom, a posebno sa lak{im obli-

cima Daunovog sindroma, mogu da budu aktivnouklju~eni u `ivot, pa i kolektivne aktivnosti kakvesu pozori{ne predstave. Tako|e, mogu i da rade,kako {to dosta njih ~ini u lancu restorana Mek Do-nalds, posebnim kafi}ima ili u distribuciji novinakao {to rade u organizaciji magazina LiceUlice.

S druge strane, ve}ina dece sa invaliditetom,bilo da su slabovida i slepa, gluva i nagluva, polu-pokretna ne tra`e poseban nastavni program, ve}samo posebna nastavna pomagala i prilago|eneobjekte, pre svega {kole. Tamara Vasiljevi} ipakskre}e pa`nju da je za svu decu bez obzira kojojgrupi pripadaju va`no pa`ljivo i stru~no utvrditikoja im vrsta {kolovanja vi{e odgovara, jer nekimogu imati benefite od poha|anja nastave uokviru specijalnih {kola.

– Interresorne komisije postoje na nivou op{ti-na i gradova, ~ine ih psiholog, pedagog, socijalniradnik i defektolog, ali praksa pokazuje da nemadetaljnijeg posmatranja, ve} se savet daje poslejednog susreta sa detetom i roditeljima. Roditeljipotom odlu~uju u koju }e{kolu upisati dete, {to nijedobar metod po{to rodi-telji nemaju dovoljno in-formacija, ~ak ni o stanjusopstvenog deteta ili pakne ele da to stanje prihva-te. Izvesno je da se moramnogo vi{e raditi, kao i sadecom, da bi mogli da do-nose najbolje odluke zadecu – ka`e Vasiljevi} iobja{njava da zbog nepot-punosti ovog sistema kla-sifikovanja ima mnogodece-povratnika u speci-jalne {kole: – Posle dve, trigodine poha|anja redov-ne {kole ustanovi se da de-te ne mo`e da se prilagodii vra}a se u specijalnu {ko-lu. To vreme je izgubljenoi nemogu}e ga je kasnije nadoknaditi po{to je i zadecu sa smetnjama u razvoju najva`niji rani uz-rast, kada najlak{e primaju informacije.

Za uspeh inkluzije od izuzetnog zna~aja je i od-nos druge dece prema vr{njacima koji imaju pro-bleme u razvoju, pa je uz socijalizaciju dece sasmetnjama, neophodna i socijalizacija dece kojanemaju tih problema. Da bi se uspostavio odnos

bez predrasuda neophodno je ve} od vrti}a u~itisvu decu kakav odnos grade, smatra defektolo{ki-nja, koja je saglasna da deca u najranijem uzrastune prave razliku, ve} da predrasude sti~u vaspita-vanjem u ku}i i sistemu.

Deo dece koja dospeju u specijalni re im {kolo-vanja poti~e iz porodica u kojima je njihov rani raz-voj zanemaren iz niza razloga ili su pak zlostavljana

na razli~ite na~ine. Iako nije mogu}e generalizova-ti, Tamara Vasiljevi} nagla{ava da je i sa takvom de-com neophodan individualni rad da bi se {to je mo-gu}e vi{e propu{tenog koliko toliko nadoknadilo.

– Za takvu decu postoji nada da se ubace u re-dovan sistem; ako dovoljno rano po~nemo da ra-dimo sa njima velika je mogu}nost da }e se socija-lizovati i uklju~iti u normalan `ivot, {to podrazu-meva {kolu i kasnije zapo{ljavanje – obja{njavana{a sagovornica koja je deset godina radila i u do-mu za decu bez roditeljskog staranja „Mo{a Pija-de“, u kom je veliki deo {ti}enika bio zanemarenili zlostavljan, pa su oduzeta roditeljima: – Svakoje to dete posebna li~nost, neki nikada ne uspeva-ju da prevazi|u traume. Pri tome, vaspita~i su pre-optere}eni, rade sa grupama u kojima je po dva-desetoro dece i fizi~ki ne mogu da se posvete sva-kom onoliko koliko to stanje deteta zahteva.

Sli~an problem je u inkluzivnom sistemu, ka-da u razred sa tridesetak u~enika dospe dete ko-me je potrebna posebna pa`nja, a u~itelj/ica na-prosto nema vremena za takav rad: – Li~ni asi-stenti tu ne mogu mnogo da promene, oni sunaj~e{}e zadu`eni za staranje o fizi~kim potreba-ma dece, {to je velika pomo} u radu, ali ne i u sa-mom obrazovanju.

Druga strana te medalje je i nemogu}nost ra-da sa posebno nadarenom decom i, po ugledu nanajbolja svetska iskustva, inkluzivna odeljenja bimorala biti prepolovljena da bi nastavnici imalidovoljno vremena da posvete pa`nju onoj decikoja – {to zbog manjka sposobnosti, {to zbog na-darenosti – dobiju odgovaraju}u pa`nju.

II I

BEOGRAD // Ni{ta o nama beznas, me|unarodni koji je preuzelai Nacionalna organizacija osoba sainvaliditetom Srbije, krovna sa 14Saveza OSI koji okupljaju vi{e sto-tina pojedina~nih organizacija savi{e od 300.000 ~lanova. U razgo-voru za Danas izvr{na direktorkaNOOIS procenjuje uspe{nost slo-

gana, posebno kada je re~ o deci sa smetnjama urazvoju i invaliditetom i njihovom pravu na obra-zovanje: – Srbija je zemlja sa ne{to vi{e od sedammiliona stanovnika, od ~ega 17,6 odsto ~ine de-ca, a broj dece sa smetnjama u razvoju i invalidi-tetom nije poznat! Iako je Popis iz 2011. prikupioi podatke o broju OSI, primenjena metodologijanije bila adekvatna pa je rezultirala podatkom dadeca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ~inetek oko 0,7 odsto ukupne populacije dece, {to jeu suprotnosti sa globalno prihva}enim procena-ma da ta deca ~ine pet odsto de~je populacije.

– Poruka Ni{ta o nama bez nas je jasna – orga-nizacije osoba sa invaliditetom treba da budu ute-meljene, posve}ene principima i pravima prepo-znatim u Konvenciji o pravima osoba sa invalidi-tetom i da ih u potpunosti po{tuju, kao i da buduuklju~ene u sve procese dono{enja odluka kroz sa-radnju, konsultacije i aktivno uklju~ivanje osobasa invaliditetom, preko njihovih organizacija, upravne i regulatorne okvire i procedure na svimnivoima. Na{ najzna~ajniji partner je Ministarstvoza rad, zapo{ljavanje, bora~ka i socijalna pitanja –ka`e Ivanka Jovanovi}: – Sektor za za{titu osobasa invaliditetom je najzna~ajniji partner koji po-dr`ava celokupan rad i aktivnosti NOOIS-a, osta-lih Saveza i organizacija osoba sa invaliditetom iznjihove mre`e {irom Srbije, ali i ostale institucijeiz izvr{ne i zakonodavne vlasti, naro~ito Narodnaskup{tina RS. Sna`nu podr{ku u borbi za ravno-pravnost i uklju~enost pru`aju nam i nezavisna

dr`avna tela, poverenica za za{titu ravnopravno-sti i za{titnik gra|ana, ali i mediji.

Kroz zastupni~ki rad NOOIS je dostavio nastotine amandmana na ogroman broj zakona,od kojih su mnogi postali deo zakonodavne re-gulative i prakse, ka`e Ivanka Jovanovi}: – U~e-stvujemo u pripremi izmena i dopuna propisa,predla`e amandmane nadle`nim Skup{tinskimodborima, aktivno u~estvuje u u radnim grupa-ma za dono{enju novih zakona, podzakonskihakata i strate{kih dokumenta. Me|utim, uvo|e-njem u praksu dono{enja zakona po hitnom po-stupku, u velikoj meri su dovedene u pitanjemogu}nosti u na{eg uticanja na dono{enje od-

luka, a to je u suprotnosti sa ~lanom 4, stavom 3Konvencije o pravima osoba sa invaliditetomkoju je Srbija ratifikovala 2009. godine. Dobarprimer u ovoj te{koj godini, koja je posebno po-godila osobe sa invaliditetom, jeste u~e{}e NO-OIS-a u radnoj grupi koja je uradila Strategijuunapre|enja polo`aja OSI za period 2020. do2024, a direktno smo bili uklju~eni i u izradu pr-vog Akcionog plana za njenu primenu.

Pravo na u~e{}e je i gra|ansko i politi~ko pra-vo i obaveza koja se mora po{tovati, a puno i efek-

Tamara Vasiljevi}:^ista jedinica za inkluziju

Deca kao tro{akPoseban aspekt dru{tvene ne/brige proisti~e iz ~i-njenice da ve}ina dece sa smetnjama u razvoju iinvaliditetom nikada ne postanu produktivni ~la-novi dru{tva, pa se na njih gleda kao na tro{ak ia-ko bi bar jo{ jedan deo njih, sa adekvatnim stara-njem koje uklju~uje i obrazovanje, mogao bitiproduktivan.

– Takav odnos dr`ave prema nemo}nima je injeno ogledalo – uverena je Tamara Vasiljevi}: –Prosveta, socijala, zdravstvo i kultura su najboljipokazatelji stanja u dr`avi i te oblasti moraju bitiprioriteti. Mi ~ak nismo ni pomenuti u ovoj kriznojsituaciji koja traje predugo. Nu`na podr{ka tokom epide

Ova godina sa epidemijom zao{trila je probleme OSI sbrane kretanja. Reaguje li tzv. dr`ava sa dovoljno sluh

– Tokom vanrednog stanja, izme|u ostalog obezbrazvoju i za vreme policijskog ~asa, ali jedan od najvstanja bilo je obrazovanje dece sa smetnjama u razvnije moglo da koristi tu podr{ku tokom pandemije,Zbog toga je neophodno intenzivirati napore da obrpandemiju u sistemu prosvete obuhvati u~enike sa iodvijanje nastave u {kolama ili onlajn za vreme papratilaca i pedago{kih asistenata obu~enih da pru`a

[kola „Novi Beograd“ bez dovoljno prostora– Na{a {kola je u pore|enju sa drugima u unutra-{njosti veoma dobro opremljena, ali potrebnonam je mnogo vi{e prostora nego {to imamo dabi rad bio efikasniji – ka`e defektolo{kinja Vasi-ljevi} dodaje da op{tina prosto nije zainteresova-na da im obezbedi adekvatan prostor.

Problem za koji {kola ne snosi odgovornost jeneodgovaraju}a raspodela dece, po{to sistem iovu decu razvrstava po uzrastu, a ne po nivouosposobljenosti za pra}enje programa i drugimkarakteristikama. Kao i u slu~aju zanemarene de-ce koja dospeju u domove, sistemska gre{ka jenerazlikovanje dece, pa u istu grupu dospe detesa izuzetnim problemima u kretanju i hiperaktiv-no dete, a oba istovremeno tra`e punu pa`nju na-stavnika, kao i ostala deca u grupi.

[kola ne snosi odgovornost za sistemske gre{ke: Detalj iz O[ „Novi Beograd“

Foto:

Priva

tna a

rhiva

Jelena Stojanovi}, zamenica za{titnika gra|ana

Nepotpun pravni okvirOstvarivanje prava na podr{ku detetu i u~eniku je ote`ano jer serazli~ite vrste podr{ke finansiraju kroz razli~ite dr`avne sisteme i iz razli~itih nivoa vlasti, pa jekoordinacija podr{ke te{ko ostvariva

BEOGRAD // U ostvarivanju principa obrazovanjaposebna pa`nja se posve}uje mogu}nosti da deca,u~enici i odrasli sa smetnjama u razvoju, invaliditetom iiz osetljivih grupa, bez obzira na sopstvene materijalneuslove, imaju pristup svim nivoima obrazovanja i vaspi-tanja u ustanovama, a lica sme{tena u ustanove socijal-ne za{tite, deca, u~enici i odrasli sa zdravstvenim pro-blemima ostvaruju pravo na obrazovanje za vremesme{taja u ustanovi i tokom bolni~kog i ku}nog le~e-nja. Ostvarivanje prava na podr{ku detetu i u~eniku jeote`ano, jer se razli~ite vrste podr{ke finansiraju kroz raz-li~ite dr`avne sisteme i iz razli~itih nivoa vlasti, pa je ko-ordinacija te{ko ostvariva, a finansiranje mera dodatnepodr{ke detetu i u~eniku neujedna~eno. Neke merepodr{ke zavise od odluka jedinica lokalne samouprave,a u gradu Beogradu i od odluka gradskih op{tina.

Broj stru~nih saradnika u ustanovama obrazovanjai vaspitanja nije ni pribli`no dovoljan za uspostavlja-nje i razvijanje usluga dodatne podr{ke deci i u~enici-ma unutar ustanova obrazovanja i vaspitanja. Broju~enika u odeljenjima preveliki je za sprovo|enjeobrazovnog procesa zasnovanog na individualizova-nom pristupu i uva`avanju potreba deteta i u~enika,kao i za osmi{ljavanje, planiranje i sprovo|enje uslu-ga dodatne podr{ke deci i u~enicima kojima je onapotrebna radi razvijanja njihovih kapaciteta do kraj-njih granica. Nedovoljna je obu~enost nastavnika, vas-pita~a i saradnika o inkluzivnom obrazovanju i na~inui modelima pru`anja dodatne podr{ke deci i u~enici-ma. Interresorne komisije nisu uspostavljene u svimop{tinama, niti sve komisije rade, suo~avaju se sa ne-

Ivanka Jovanovi}, izvr{na direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije

Nije poznato ni koliko ima dece sasmetnjama u razvoju

Nedovoljnonovca i

opreme:Jelena

Stojanovi}

DECEMBAR 2020. I IIII

tivno u~e{}e organizacija osoba sa invaliditetomtrebalo bi shvatiti kao proces, a ne kao pojedina~nii jednokratni doga|aj, nagla{ava na{a sagovornica.

U fokusu ovog na{eg razgovora su deca sa in-validitetom i smetnjama u razvoju u {kolskom si-stemu. Da li su ova deca jednaka deci koja nema-ju pote{ko}a? I koliko se i u kom smislu prome-nilo poslednjih decenija?

– Razli~iti sektori i dr`avni resori koriste razli~i-te klasifikacije, a sve to decu sa smetnjama u razvo-ju i invaliditetom dovodi u neravnopravan polo`aj

u odnosu na decu bez invaliditeta. Poslednjih godi-na, naro~ito od uvo|enja inkluzivnog obrazovanja2009. godine, dosta toga se pro, a poseban napre-dak je ostvaren u visoko{kolskom obrazovanju, {toje ohrabruju}e. Me|utim, i dalje postoje brojne.Obrazovanje je proces kojim se obezbe|uje pun in-telektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizi~kirazvoj svakog deteta, a u isto vreme ono predstavljapreduslov za zapo{ljavanje, samostalni ivot i uklju-~enost u zajednicu. Statistika pokazuje vrlo nepo-voljnu sliku: 12,2 odsto osoba sa invaliditetom nijepoha|alo osnovno obrazovanje, 52,7 odsto starijihod 15 godina ima osnovno obrazovanje ili nepotpu-nu osnovnu {kolu, dok svega 6,5 odsto vi{e ili viso-ko obrazovanje. @ene sa invaliditetom imaju ni i ni-vo obrazovanja u pore|enju sa mu{karcima sa in-validitetom.

Predrasude i stereotipi koji se svode na „neupo-trebljivi su“, s jedne strane, a s druge prepreke ko-je uklju~uju fizi~ke barijere i neprilago|enost jav-nih ustanova, uklju~uju}i {kole, potrebama OSI,vidljivi su golim okom. Na koji na~in ih prevazi}i?

– Da bi se otklonile brojne prepreke u obrazo-vanju, a tu spadaju i predrasude i stereotipi, neop-hodno je kontinuirano podizati svest o zna~ajuobrazovanja za osobe sa invaliditetom. Pored toga,ono {to je neophodno jeste iz godine u godinu po-ve}avati broj pedago{kih asistenata, kao i li~nihpratilaca deteta, koji nemaju pedago{ku funkcijuve} su podr{ka i pomo} konkretnom detetu, a ovausluga se pru`a iz sistema socijalne za{tite, ali iomogu}iti jednake {anse za obrazovanje i isti pri-stup inkluziji u svim sredinama.

Tako|e, deca koja su u ustanovama socijalneza{tite u velikoj meri su isklju~ena iz obrazovanja,a ona deca koja su u uklju~ena u obrazovanje,skoro isklju~ivo poha|aju specijalne {kole zaobrazovanje u~enika sa smetnjama u razvoju i in-validitetom, a to bi moralo da se promeni.

Pored redovnih {kola, u Srbiji i dalje postojetzv. specijalne {kole. Cilj je {to ve}i broj dece uklju-~iti u redovni obrazovni sistem, odnosno pove}a-ti dostupnost inkluzivnog obrazovanja deci sasmetnjama u razvoju i invaliditetom koja ive ka-ko u institucijama, tako i u otvorenoj zajednici.

Osim toga, potrebno je raditi na ve}oj poveza-nosti tr`i{ta rada i obrazovanja dece sa smetnjamau razvoju i invaliditetom i omogu}iti im razvoj ve-{tina i znanja koja su relevantna za kasnije u~e{}eu tr`i{tu rada. Praksa je pokazala i da su nastavni-ci nedovoljno pripremljeni za inkluziju, a da bi seto promenilo potrebno je obezbediti obuku o in-kluzivnom obrazovanju i unaprediti ve{tine ko-munikacija.

Brankica Jankovi}: [kola kaoklju~ borbe protiv diskriminacijeBeograd // Najte`a, ali i najbitnija borba protivdiskriminacije treba da se vodi upravo u {kolama,jer je to period odrastanja i suo~avanja sa razli~itimnepravdama koje uti~u na razvoj i sazrevanjedeteta i tada treba u~initi sve {to institucije sistemamogu da deci poka`u da se vredi boriti zapravednije dru{tvo i da je mogu}e izboriti se zaravnopravan tretman, ka`e za Danas poverenica zaza{titu ravnopravnosti Brankica Jankovi}.

– Ve}ina slu~ajeva iz na{e prakse pokazuje da jemogu}e re{iti problem ako se prijavi. Sa drugestrane, ne treba da postane pravilo da se mora{`aliti da bi se u praksi primenjivali zakon, ve} da tobude ne{to {to se podrazumeva, a individualnislu~ajevi diskriminacije nailaze na punu osudu svih,kako bi se {to vi{e fokusirali da svi zajednopomognemo onima koji su najranjiviji me|u nama– dodaje na{a sagovornica.

[kola, odnosno ~itav vaspitno-obrazovni sistem jeklju~na karika u borbi protiv svih vidova diskriminacije,a kako vremenom postaje i poligon diskriminacije,posebno prema osetljivim grupama dece, to je i mestogde se u korenu mogu sase}i sve predrasude istereotipi koji prate decu sa invaliditetom i smetnjamau razvoju od samog ro|enja.

Poverenica dobija zna~ajan broj pritu`bi koje seodnose na slu~ajeve kada detetu sa smetnjama urazvoju i invaliditetom nije bio obezbe|en li~nipratilac iako je mi{ljenjem interresorne komisije deteimalo potrebu za pratiocem: – Analiza je pokazala dau mnogim op{tinama li~ni pratilac nije bioprepoznat kao usluga socijalne za{tite u lokalnimodlukama i da je postojala razli~ita praksa na lokalu.

Svim jedinicama lokalne samoupravepoverenica je uputila preporuku za ostvarivanjeravnopravnosti, kao i koje sve neophodne mere iaktivnosti treba preduzeti da se obezbedi

uspostavljanje i pru`anje usluge li~nog pratiocadeci kojoj je ova usluga nu`na.

– Na diskriminaciju dece zbog zdravstvenogstanja ukazao nam je otac devoj~ice kojem je uusmenom razgovoru u vrti}u re~eno da njegova}erka ne mo`e da ide na zimovanje sa ostalomdecom zbog toga {to ima „dijagnozu“. U tokupostupka je utvr|eno da je pred{kolska ustanovasvojim pravilnikom propisala dodatne uslove za

decu koja imaju neko hroni~no oboljenje, alergiju isl. i od roditelja zahtevala dodatne lekarske izve{taje,koji bi potvrdili da dete mo`e da ide na zimovanje, sobzirom na zdravstveno stanje – izdvaja Jankovi}jedan od primera koji ilustruju stav dela gra|ana.

Poverenica je u ovom slu~aju konstatovala kakopred{kolska ustanova stavila u nepovoljniji polo`ajdecu s obzirom na njihovo zdravstveno stanje inametnula im dodatnu obavezu koja se drugoj deci

u istoj situaciji ne name}e, zbog ~ega joj jepreporu~eno da ukloni ovu odredbu iz pravilnika: –Pred{kolska ustanova nas je obavestila da je Upravniodbor izmenio pravilnika, odnosno da je spornaodredba izbrisana.

U konkretnom slu~aju je, o~ito, jedna uop{tenaodredba iskori{}ena kao paravan za diskriminaciju,po{to „dijagnoza“ smetnji u razvoju ne mo`e biti isto{to i prehlada ili neko drugo uobi~ajeno sezonskooboljenje koje se lako prenosi u kolektivu.

Foto:

FoNe

t-Miks

er

Betonski stub i „Ciganin“– Postupaju}i po pritu`bi utvrdili smo da je u {koli za osnovno i srednje obrazovanje nastavnica kazni-la u~enicu romske nacionalnosti tako {to joj je naredila da za vreme velikog odmora, dok su sva drugadeca u dvori{tu, stoji na hodniku i „pridr`ava“ betonski stub koji se nalazi u holu {kole. U toku postup-ka je utvr|eno da je ova mera koju je nastavnica preduzela, kako je navela, iz razloga bezbednosti,predstavlja povredu dostojanstva u~enice, te da se njom stvara ose}aj poni`enosti, uznemirenosti i od-ba~enosti. Utvrdili smo diskriminaciju i preporu~ili da {kola organizuje obuku za zaposlene na temu dis-kriminacije u obrazovanju i preduzme aktivnosti u cilju spre~avanja diskriminacije i vr{nja~kog nasilja.[kola je donela plan aktivnosti koje }e biti preduzete – navidi poverenica.

Drugi primer pokazuje zna~aj aktivnosti u spre~avanju diskriminacije. Majka de~aka romske nacio-nalnosti je navela da se vi{e puta obra}ala {koli jer su njenog sina, od prvog dana kada je krenuo u {ko-lu, „srpska deca zvala Ciganinom“, kao i da su ga tukla i {utirala. U toku postupka je utvr|eno da je {ko-la preduzela mere povodom svake maj~ine prijave, o ~emu su dostavili dokaze. Poverenik je dao mi{lje-nje da nije utvr|eno da je {kola diskriminisala de~aka na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj ma-njini, me|utim, Poverenik je dao preporuku mera {koli u vezi daljeg preduzimanja aktivnosti na spre-~avanju diskriminacije i vr{nja~kog nasilja. [kola je u program za{tite dece od diskriminacije i nasilja uvr-stila i dodatne preventivne i intervente aktivnosti u cilju stvaranja bezbednog okru`enja za sve u~enike.

emijesvih uzrasta i njihovih staratelja/roditelja, po~ev od za-ha i {ta nam je kriza poslala kao opomenu.be|eno je pravo na kretanje osobama sa smetnjama u

ve}ih problema tada, kao i nakon ukidanja vanrednogvoju. Zna~ajan broj dece koje koristi podr{ku u nastavi, a onlajn nastava nije u dovol?noj meri pristupa~na.razovni sistem postane jo{ inkluzivniji i da odgovor nainvaliditetom. Posebno je bitno stvoriti preduslove zandemije, ali uz obezbe|ivanje dovol?nog broja li~nihaju podr{ku u uslovima pandemije.

NapomenaTekstovi su deo projekata „I MI HO]EMO DA BUDEMO \ACI“ i „Obrazovanje na maternjem jeziku – jednaka{ansa za sve“, koji se sufinansira sredstvima iz bud`eta Republike Srbije – Ministarstvo za kulturu iinformisanje. Stavovi izneti u sadr`ajima ne odra`avaju nu`no stavove organa koji je odobrio sredstva.

Primeri iz praksepoverenice za za{tituravnopravnosti pokazujuda diskriminacije ima, ali da se mo`e spre~iti

dostatkom novca, prostora, opreme, kao i sredstava zaterenski obilazak i opservaciju dece u obrazovnoj i po-rodi~noj sredini. Ponegde ~lanovi komisija nisu pla}eni,a u ve}ini op{tina i gradova koordinatori i povremeni ~la-novi ne dobijaju naknadu za obavljene poslove.

Projektno finansiranje usluga dodatne podr{ke neobezbe|uje njihovu odr`ivost i stalnost, usluge seuglavnom gase zavr{etkom projekata. Mogu}nost po-ha|anja {kola za obrazovanje u~enika sa smetnjamau razvoju i invaliditetom u nekim je sredinama razlogza podr{ku u redovnim {kolama.

Usluga li~nog pratioca jedna je od naj~e{}e neobe-zbe|enih usluga i pored utvr|ene potrebe deteta;zbog toga je Za{titnik gra|ana u vi{e navrata op{tina-ma i gradovima upu}ivao preporuke. Tamo gde jeusluga uspostavljena nije obezbe|en dovoljan brojobu~enih li~nih pratilaca. Sli~na je situacija i sa peda-go{kim asistentima, koju uslugu obezbe|uje Republi-ka. Broj pedago{kih asistenata nedovoljan je u odno-su na potrebe dece, u~enika i ustanova i ve} godina-ma se zadr`ava na istom nivou, dok se detektuju po-trebe ustanova i u~enika za ovom uslugom.

Postoje}i pravni okvir nije uredio pedago{ku asisten-ciju i nije u dovoljnoj meri uredio uslugu li~nog pratio-ca, na {ta je za{titnik gra|ana tako|e ukazivao u svojimredovnim godi{njim izve{tajima, kao i u preporukamaupu}enim nadle`nim organima. Pred{kolsko vaspita-nje i obrazovanje i dalje je nedovoljno dostupno deci izosetljivih dru{tvenih grupa. Dono{enjem novog Zako-na o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, do-stupnost ne}e biti pobolj{ana, jer su tro{kovi pred{kol-

skog vaspitanja i obrazovanja prevaljeni na porodice,dok JLS odlu~uju da li }e i koliko u~estvovati u ekonom-skoj ceni boravka dece. I dalje je prisutno upisivanje de-ce sa smetnjama u razvojne grupe, pa ~ak i odbijanje dase dete sa smetnjama u razvoju upi{e u redovnu grupu.

Za{titnik gra|ana je utvrdio i da nedostaju podza-konski akati o obrazovanju za u~enike na ku}nom i bol-ni~kom le~enju i preporu~io je njihovo dono{enje. Pre-poruka Za{titnika je sprovedena usvajanjem Pravilnikao na~inu organizovanja nastave za u~enike na du`emku}nom i bolni~kom le~enju iz 2018. godine.

Ima napretka, ali i dalje je mnogo prepreka u obrazovanju osoba sa invaliditetom: Ivanka Jovanovi}

Foto:

Priva

tna a

rhiva

Ustanove bez pristupaPristupa~nost objekata ustanova obrazovanja ivaspitanja je na rudimentarnom nivou. U ve}iniJLS nisu pristupa~ne sve ustanove, niti svi objektiustanova. Tamo gde je pristupa~nost obezbe|e-na to je u~injeno na najosnovnije na~ine i kroz iz-mene i adaptacije spoljnog dela objekta, dok jeunutra{njost objekata i dalje po pravilu nepristu-pa~na deci sa invaliditetom. esto se nepristupa~-nost unutra{njosti objekta „re{ava“ organizova-njem nastave u odre|enom delu {kole (prize-mlje), te se na taj na~in deca, u~enici i odrasli pri-lago|avaju prostoru, a ne prostor njihovim potre-bama. Skoro jedna tre}ina JLS nije obezbedila pri-stupa~nost u osnovnim {kolama na svojoj terito-riji, a skoro polovina JLS nije obezbedila pristu-pa~ne pred{kolske ustanove i srednje {kole.

IV DECEMBAR 2020. II

acionalni saveti nacionalnihmanjina trebalo bi do kraja de-cembra Ministarstvu za ljud-

ska i manjinska rava i dru{tveni dijalogdostave sve primedbe i probleme iz svo-je nadle`nosti, po kojima }e se onda po-stupati, ka`e za Danas ministarka ovognovouspostavljenog resora Gordana^omi} u ~iju nadle`nost su pre{le i naci-onalne manjine, odnosno sveti koji ihpredstavljaju. Pravo na obrazovanje namaternjem jeziku u skladu sa me|una-rodnim i doma}im standardima, jednood ~etiri temeljna prava i nadle`nosti.

Kao Vojvo|anka i dugogodi{njapoliti~arka imate direktno i posrednoiskustvo sa problemima i uspesima uobrazovanju dece i odraslih na ma-njinskim jezicima.

– Obrazovanje na jezicima nacional-nih manjina je ustavna i zakonska oba-veza i samoobavezivanje dr`ave, a kao imnoga druga zapisana prava ima pote-{ko}a u sprovo|enju. Ministarstvo po-svete je prethodnih godina puno u~inilona obrazovanju dece iz osam nacional-nih manjina na maternjem jeziku i veru-jem da }e i online nastava, koja je sadaaktuelna, postati rutina i za tu decu, ka-ko i za decu koja u~e na srpskom jeziku.Puno je problema kad je re~ o {kolova-nju dece na albanskom jeziku, ali to semora re{avati kompromisno.

Li~no se zala`em za obavezno ravno-pravno u~enje i manjinskih i ve}inskih je-zika u me{ovitim sredinama, bez obzirada li pripadate manjini ili ve}ini. To je jedi-ni na~in da se bolje upoznate sa sugra|a-nima. Na{a obaveza kao ministarstva jeda kroz dru{tveni dijalog unapre|ujemoonu oblast, a budu}i dr`avni sekretar/kaza primenu prava nacionalnih manjinana lokalnom nivou vodi}e ra~una i o to-me. Ne samo o striktnom po{tovanjuprava na obrazovanje na maternjem je-ziku u skladu sa zakonom, ve} i da kasni-je, po zavr{etku {kolovanja, ti mladi ljudimogu da se zaposle, shodno pravima ko-ja su im garantovana i u procentu koji impripada. To je klju~no ako zaista ho}emoda `ivimo zajedno. Ja sam `ivela u deluNovog Sada gde su Ma|ari ve}inska za-jednica i u~ila sam ma|arski i verujte daje to odli~no iskustvo i odli~an na~in dase zaista razumete sa ljudima, da ih po-{tujete i uva`avate.

To se i radi, ali ~ini se ne ba{ na rav-nim osnovama – od manjina se pri-

rodno o~ekuje da znaju i srpski, a odve}ine – kako odlu~e sami.

– To nije samo stvar odluke, li~ne ilipoliti~ke, ve} kulture ljudskih i manjin-skih prava. Na{a obaveza kao ve}ine jeda manjinama obezbedimo i slu`benuupotrebu pisma i jezika i {kolovanje, kul-turu i informisanje. Plan je da u saradnjisa nacionalnim savetima nacionalnihmanjina sa~inimo predlog za Radio tele-viziju Srbiju da se obezbedi i informativ-ni i kulturni program koji bi upotrebomsvih jezika ljude pribli`imo jedne drugi-ma i uputimo ih u polo`aj manjinskih za-jednica, obave{tavamo kako o proble-mima koje imaju tokom obrazovanja irada, tako i o prednostima koje imamozato {to `ivimo sa razli~itim kulturama itradicijama. Nemojte da zaboravite nibogatu muziku i literaturu koju ba{tini-mo zahvaljuju}i upravo multieti~nosti.

Romska zajednica je u svakom po-gledu u specifi~nom polo`aju. [ta tujo{ treba menjati sem ~injenice da {tovi{e dece treba ne samo da ide u {ko-lu, nego i da je zavr{i?

– Ta~no je da romska nacionalna ma-njina ima unekoliko te`e zadatke pred so-bom za puno uklju~ivanje i jednak polo-`aj u dru{tvu nego druge manjine. Romisu, kad pitate ve}inu, najudaljeniji po et-ni~koj distanci, uz Hrvate i Albance, a si-gurna sam da je u osnovi toga rasizam iantiromizam. Zadatak ve}ine je – ako ne-}e dobrovoljno od toga da odustane – dadonese propise koji }e njoj i svima zabra-niti pona{anje na predrasudama o Romi-ma i ideologijama na kojima se zasnivajurasizam i antiromizam. Posao ve}ine saromskom zajednicom je da svede na {toje mogu}e manju meru, a najbolje elimi-ni{e napu{tanje {kole, osnovne ili srednje,samo zato {to je to „tradicija“. I devoj~icei de~aci romske manjine najbolju {ansuza ivot dobijaju kroz {kolovanje.

Za sve to i ve}ini i manjini treba po-mo}, otuda i toliko programa me|una-rodne zajednice i nevladinog sektora; Ro-mi zaslu`uju podr{ku zbog na~ina na kojisu iveli stotinama godina na marginamazbog slepila dru{tva. Oni su jednaki sa na-ma, njihovi kultura i identitet su dragoce-ni i moramo u~iti sve da i stvarno budujednaki. Nemojte zaboraviti da Romi iRomkinje zbog svega {to im se de{avalo ide{ava ive petnaest godina kra|e od pri-padnika ve}ine i drugih nacionalnih ma-njina, a to se mo`e promeniti samo akobudu imali jednake {anse kao drugi.

Gordana ^omi}, ministarka za ljudska i manjinska prava i dru{tveni dijalog

Pravo manjine je obaveza ve}ine

Nastavak sa I strane

Od {est op{tina u ovom delu Srbi-je, nastava na bosanskom jeziku seodvija u polovini – Novom Pazaru,Tutinu i Sjenici, gde `ivi najvi{e Bo-{njaka, i u {koli u Brodarevu na pod-ru~ju prijepoljske op{tine. Premapodacima BNV-a, tom nastavom jeove godine obuhva}eno 16.672 u~e-nika osnovnih i srednjih {kola ipred{kolaca, {to je 59,06 odsto odukupnog broja dece u ove tri op{ti-ne. Nastava je organizovana u 39vaspitno-obrazovnih ustanova; tri 3pred{kolske, 26 osnovnih i 10 sred-njih {kola. Od 30 osnovnih {kola, na-stava na bosanskom jeziku organi-zovana je u 26 – 13 u Novom Paza-ru, sedam u Tutinu i {est u Sjenici.Nastava na bosanskom jeziku orga-nizovana je u 10 srednjih {kola: {estu Novom Pazaru i po dve u Tutinu iSjenici. U sve tri lokalne zajednice pojedna ima pred{kolsko obrazovanjena bosanskom jeziku, kojim je obu-hva}eno 1.112 mali{ana raspore|e-nih u 90 grupa. U osnovnim {kola-ma je 11.904, a u srednjim 3.656.

Skripte, iz kojih se u~io bosanskijezik kao izborni predmet, zameni-li su pravi ud`benici. Sada se u na-stavi na bosanskom jeziku koristi201 ud`benik od vi{e izdava~a, kojise nalaze u katalogu Ministarstvaprosvete. Od toga 53 su autorski i148 je prevedenih ud`benika. Pot-predsednik BNV prof. dr Sait Ka~a-por podse}a da su marta 2016.BNV, Ministarstvo prosvete i Za-vod za ud`benike, potpisali Memo-randum o saradnji za izdavanjeud`benika na bosanskom jeziku: –Tim dokumentom Zavod za ud`be-nike se obavezao da izradi, do tada,nedostaju}e ud`benike, kojim je

obuhva}eno {est prevedenih ud`-benika sa srpskog jezika i 39 autor-skih. Za predmete Istorija, Muzi~kai Likovna kultura rade dodaci pro-gramima na srpskom jeziku.

Za predmet Istorija programimana srpskom jeziku dodati su nastav-ni sadr`aji koji su bitni za o~uvanjebo{nja~kog nacionalnog identitetai istorije. Kada su u pitanju Muzi~-ka i Likovna kultura dodate su na-stavne jedinice specifi~ne za bo-{nja~ku nacionalnu zajednicu i nje-ne kulturne vrednosti. U nastavi suzastupljeni stvaraoci u mu~koj i li-kovnoj umetnosti iz bo{nja~kogkorpusa i celokupna kulturna ba{ti-na i nasle|e Bo{njaka Sand`aka.

– Ud`benici koji se koriste u na-stavi na bosanskom jeziku napisanisu na bosanskom jeziku i latini~nimpismom. Re~ je o autorskim ud`be-nicima Bosanski jezik i knji`evnosti dodacima ud`benika za predmeteod nacionalnog zna~aja Istorija,Muzi~ka i Likovna kultura, a zaostale predmete ura|eni su prevodina bosanski jezik i la-tini~no pismo – ka-`e potpredsednikBNV i napominje dasu u skladu sa refor-mama obrazovanjareformisani i ud`beni-ci na bosanskomjeziku za prvi,drugi, tre}i, peti,{esti i sedmirazred osnov-ne {kole i dasu ura|eni autorski ud`benici zaBosanski jezik i knji`evnost, ^itan-ka, Gramatika i radne sveske, pre-vedeni ud`benici iz op{teobrazov-nih predmeta. Po~ela je reforma iud`benika za ~etvrti i osmi razred

osnovne {kole, koji }e se u nastavikoristiti od slede}e {kolske godine.

Profesor Ka~apor nagla{ava da jeobrazovanje na bosanskom jeziku„u potpunosti u skladu sa postoje-}im sistemom obrazovanja u Srbiji“i da je „razlika u odnosu na obrazo-vanje ve}inskog naroda u tome {tose izvodi na bosanskom jeziku kaomaternjem Bo{njaka i sa akcentomna izu~avanje bosanskog jezika iknji`evnosti, nacionalne istorije,muzi~ke i likovne kulture i kultur-ne ba{tine Bo{njaka“.

Svake godine BNV or-ganizuje besplatnu

podelu ud`benikau~enicima koji seobrazuju na ma-ternjem bosan-skom jeziku, a{kole, u kojima se

organizuje ova nastava, dodeljivanasu savremena nastavna sredstva. Po-slednjih nekoliko godina, u progra-ma besplatnog obezbe|ivanja ud`be-nika na bosanskom jeziku uklju~ilase i Turska razvojna agencija (TIKA),koja je samo za ovu {kolsku godinu,obezbedila 1.670 kompleta knjiga zau~enike prvog razreda osnovne {ko-le. Svake godine Vije}e organizujeedukaciju za nastavnike, posle kojihdobijaju sertifikate da su kvalifikova-ni da predaju na bosanskom jeziku.Za sedam godina realizovano je 335edukativnih programa, kojima je ob-uhva}eno vi{e od 2.200 prosvetnihradnika iz ovog kraja. Od pre {est go-dina sertifikate o osposobljenosti zaizvo|enje nastave na bosanskom je-ziku izdaje Dr`avni univerzitet NoviPazar (DUNP).

U {kolama se organizuju takmi-~enja za predmete na bosanskomjeziku, pola`e se i mala matura natom jeziku, sve srednje {kole imajupo nekoliko odeljenja sa nastavomna bosanskom jeziku i na prijem-nim ispitima tra`i se ne{to manjibroj poena od smerova na srpskomjeziku. BNV je, za najbolje u~enikeu osnovnim {kolama, ustanovilo idiplome „Muhamed Hvai Uskufi“ i„Avdo Me|edovi}“.

Pre nekoliko godina pokrenutaje inicijativa da se na DUNP osnujestudijski program za Bosanski jeziki knji`evnost. Od razgovora se daljenije odmaklo.

Obrazovanje Bo{njaka na maternjem jeziku

Od izbornog predmetado kompletne nastave

Poku{aj politizacijePo~etak uvo|enja obrazovanja nastave na bosanskom pra}en je brojnim pro-blemima. Od roditelja su dolazile informacije da se na njih vr{i pritisak da de-cu upisuju u odeljenja na bosanskom jeziku, da u {kolama dobijaju odgovo-re da imaju odeljenja samo na bosanskom, da treba da u~estvuju u pisanjunove obrazovne istorije... Direktori {kola, gde nije bilo dovoljno |aka za tunastavu, dobijali su prijave od tada{njeg predsednika BNV u tehni~kom man-datu Esada D`ud`a „zbog nepo{tovanja zakona“. Na kraju su takve prijaveodba~ene kao neosnovane. Odeljenja su postajala etni~ki ~ista. Prvi su glas,protiv takvog na~ina organizovanja nastave, podigle nevladine organizaci-je. Tada su i ud`benici do u~enika stizali sa velikim zaka{njenjem.

Kritike za lo{u organizaciju i realizaciju nastave na bosanskom jeziku, javilesu se i iznutra BNV. O tome su govorili i jo{ na to ukazuju opozicioni ve}nici sa li-ste Matica bo{nja~ka, ~iji je nosilac aktuelni potpredsednik Skup{tine Srbije Mu-amer Zukorli}. U izve{tajima BNV se tvrdi da broj u~enika, koji se obrazuju nabosanskom jeziku, u porastu. Biv{i predsednik BNV Esad D`ud`o, koji je i najza-slu`niji za uvo|enje obrazovanja na maternjem jeziku za bo{nja~ku decu, tvrdisuprotno. Pro{le godine, tvrdio je da je broj smanjen za skoro tre}inu. Tada su izBNV tra`ili od direktora {kola da se roditelji ponovo izja{njavaju na kojem jezi-ku }e im se dece obrazovati i da tom izja{njavanju prisustvuje i predstavnik na-cionalnog saveta. Ministarstvo prosvete je to proglasilo nezakonitim, a BNV op-tu`ilo „srpske medije i re`imske satelite u Sand`aku za negativnu kampanju“.

Ove godine, D`ud`o tvrdi da je upis „pao za vi{e od ~etiri procenta“. Razlo-zi za to su „ne posve}ivanje dovoljno pa`nje obrazovanju na bosanskom jezi-ku i ne postojanje dobre komunikacije BNV sa roditeljima, {kolama i Mini-starstvom prosvete“. D`ud`o optu`uje aktuelni saziv BNV za blokiranje stu-dijskog programa Bosanski jezik i knji`evnost na DUNP“: – U izradi elabora-ta, za akreditaciju tog programa, u~estvovali su eksperti sa pet univerzitetaiz BiH. Taj dokument je predat Ministarstvu prosvete i Komisiji za akreditaci-ju i dalje se od toga nije oti{lo.

N

Foto:

FoNe

t / N

enad

\or|

evi}

prof. dr Sait Ka~apor, potpredsednik BNV

Kako je po~elo?Prvi javni ~as na bosanskom jezikuu Sand`aku, odr`an je 20. oktobra2004. u O[ „Dr Ibrahim Baki}“ u tu-tinskom selu Leskova. Bosanski je-zik je uvr{ten me|u 10 manjinskihjezika u Srbiji 23. decembra 2005.godine na osnovu Zakona o ratifi-kaciji Evropske povelje o regional-nim ili manjinskim jezicima. Celo-kupna nastava na bosanskom jezi-ku po~ela je {kolske 2013/14. u No-vom Pazaru, Tutinu i Sjenici. U 35osnovnih i srednjih {kola bilo je168 odeljenja sa 4.088 u~enika.