Definisanje agregata blagostanja

Deo 2: Prilagođavanje za razlike između lica

Seminar “Analiza siromaštva u Srbiji”31. Mart – 4. April, 2008

Gorana KrstićEkonomski fakultet, Beograd

Teme

Uvod1. Pitanja agregiranja2. Prilagođavanje za razlike između lica

a) Razlike u troškovima života– po regionima– u vremenu

b) Razlike u sastavu domaćinstva– ekonomija obima– skala ekvivalencije

Zaključna razmatranja

Razlike u troškovima života (po regionima)

Isti proizvodi skuplji u jednom regionu u odnosu na drugi

Razlike u potrošnji proizrokovane razlikama u cenama ne odražavaju razlike u blagostanju

Zbog toga, potrošnju treba korigovati regionalnim indeksom cena

Tako je veća potrošnja rezultat samo potrošnje kvalitetnijih proizvoda ili potrošnje većih količina, a ne većih cena

Razlike u troškovima života (po regionima, nast.)

Indeksi cena po regionima – izbor između postojećih indeksa troškova života ili konstruisati te indekse na osnovu podataka ankete:

1. Specificirati korpu za koju treba porediti cene. Izbor korpe zavisi od vrste analize:

Korpa za liniju siromaštva Prosečne količine i vrednosti izabranih proizvoda

hrane u celoj zemlji. Specifične korpe za svaki region ili svako

domaćinstvo.

Razlike u troškovima života (po regionima, nastavak)

2. Definisati “regione” za koje se računaju indeksi (regioni; regioni & tip regiona - gradski/ostali).

3. Izračunati vrednost korpe za svaki region, koristeći prosečne cene regiona (bilo iz ankete bilo iz drugih istraživanja koja prikupljaju podatke o lokalnim cenama).

4. Izračunati prosečnu korpu na nivou cele zemlje.

Tabela 2. Regionalni indeks cena hrane i cena stanova, 2002-2007.

2002. 2007.

Regioni Regionalni indeks cena hrane

Regionalni indeks cena

stanova

Regionalni indeks cena

hrane

Regionalni indeks cena stanova

Beograd, urbano 1.054 2.940 1.122 2.563

Beograd, ruralno 1.060 0.747 1.064 0.877

Vojvodina, urbano 0.976 1.269 1.000 1.060

Vojvodina, ruralno 0.960 0.424 0.973 0.370

Zapadna Srbija, urbano 0.959 1.450 1.046 1.073

Zapadna Srbija, ruralno 0.931 0.608 0.986 0.385

Šumadija, urbano 0.970 1.627 0.984 1.323

Šumadija, ruralno 0.929 0.585 0.977 0.540

Istočna Srbija, urbano 0.970 1.135 0.987 0.889

Istočna Srbija, ruralno 0.966 0.501 0.918 0.299

Jugoistočna Srbija, urbano 0.949 1.417 0.973 1.138

Jugoistočna Srbija, ruralno 0.914 0.447 0.961 0.567

Ukupno 1.000 1.000 1.000 1.000Izvor: AŽS 2002, 2007.

Razlike u troškovima života (po regionima, nastavak)

4. Izračunati relativni indeks cena za svaki region, kao odnos regionalnog indeksa i nacionalnog indeksa.

J

j

Nationj

Nationj

J

j

Nationj

kj

k

qp

qp

P

1

1

gde je cena proizvoda j u regionu k.kjp

Razlike u troškovima života (u vremenu)

Kada poredimo cene između dva vremenska perioda, indeksi se računaju na osnovu vrednosti korpe tokom vremena.

tperiodatjitemofpricetheispWhere

qp

qp

P

tj

J

j

periodnceReferej

periodnceReferej

J

j

periodrenceRefej

tj

t

1

1

2b. Razlike u sastavu domaćinstva

Mnoga pitanja se nameću kada agregat blagostanja treba prilagoditi veličini i sastavu domaćinstva. Na primer, 1. Da li je četvoročlanom domaćinstvu potrebno dvostruko više nego

dvočlanom domaćinstvu?

2. Da li za dva domaćinstva sa istim brojem članova, ali drugačijim sastavom (npr. jedno sa 5 odraslih muškaraca, i drugo sa 1 odraslom ženom i 4 male dece) potreban isti iznos sredstava za dostizanje istig nivoa blagostanja?

Neka forma “normalizacije” treba da se koristi koja omogućuje poređenje domaćinstava prema veličini i sastavu.

Veličina domaćinstva & ekonomija obima

a: Neka dobra i usluge se dele među članovima, kao što su npr. grejanje, ulje za kuvanje, komunalije, korišćenje automobila, itd. To je izvor ekonomije obima.

Pitanje 1: Da li treba agregat potrošnje/izdataka prilagoditi veličini domaćinstva, da bi mogli porediti domaćinstva i porediti agregat sa linijom siromaštva?

Pitanje 2: Kako to da uradimo?

Veličina domaćinstva & ekonomija obima (nast.)

Problem: Da li treba prilagoditi potrošnju zbog ekonomije obima?

Kada se veliki deo budžeta troši na “privatna” dobra,

kao što je hrana, veličina ekonomije obima je mala.

Kada se veliki deo budžeta troši na “javna” dobra (posebno ako su cene i količine visoke - komunalije, struja i sl.), ekonomija obima je veća.

Veličina domaćinstva & ekonomija obima (nast.)

Na osnovu podataka videti da li treba prilagođavati potrošnju zbog ekonomije obima. U siromašnim zemljama, ekonomija obima je veoma mala i najčešće se ne radi prilagođavanje zbog ekonomije obima.

Napomena: Kada se prilagođavanje ne radi, najčešće se precenjuje siromaštvo domaćinstava sa velikim brojem članova i podcenjuje siromaštvo domaćinstava sa malim brojem članova. Potrebna sensitivna analiza.

Veličina domaćinstva & ekonomija obima (nast.)

Rešenje: Kako da izvršimo prilagođavanje zbog ekonomije obima?

Ako se ne radi prilagođavanje zbog ekonomije obima, onda se ukupna potrošnja/izdaci domaćinstva deli sa brojem članova, nema uključivanja “benefita” koje domaćinstvo ima zbog ekonomije obima

gde je Cons potrošnja lica (domaćinstva), a N broj članova.

To se obično radi u manje razvijenim zemljama.

Household

HouseholdIndividual N

ConsCons

Veličina domaćinstva & ekonomija obima (nast.)

Ako prilagođavanje treba izvršiti, onda se ukupna potrošnja deli sa N, gde uzima vrednosti od 0 and 1.

0 ako su sva dobra koja se troše u domaćinstvu “javna”; u tom slučaju svako lice bi trošilo koliko iznosi ukupna potrošnja domaćinstva.

1 ako pretpostavimo da nema “javnih” dobara koje dom. troši; u tom slučaju vraćamo se na prethodni slučaj.

)( Household

HouseholdIndividual N

ConsCons

Sastav domaćinstva & skale ekvivalencije

Problem: Obično se pretpostavlja da je deci i starijima potrebno manje nego licima radnog uzrasta. Slično, nekada se pretpostavlja da je ženama potrebno manje nego muškarcima.

Pitanje 1: Da li treba agregat potrošnje/izdataka prilagoditi sastavu domaćinstva, da bi mogli porediti domaćinstva i porediti agregat sa linijom siromaštva?

Pitanje 2: Kako to da uradimo?

Sastav domaćinstva & skale ekvivalencije (nast.)

Rešenje: Da li treba izvršiti prilagođavanje za sastav domaćinstva?

Ako je deci/starima potrebno isto kao odraslima i pored nižih potreba za kalorijama (npr. zbog visokih troškova za obrazovanje i zdravstvo), manja je potreba za prilagođavanjem.

Ako je veliko učešće izdataka za dobra koja su potrebna svima u istim količinama (grejanje, stanovanje i sl), manja je potreba za prilagođavanjem.

Ako je veliko učešće izdataka za dobra koja se troše u različitim količinama, veća je potreba za prilagođavanjem.

Sastav domaćinstva & skale ekvivalencije (nast.)

Na osnovu podataka ankete videti da li je prilagođavanje potrebno.

U manje razvijenim zemljama, razlike u potrebama su

veće nego u visoko ili srednje razvijenim zemljama.

Napomena: Ako ne vršimo prilagođavanje, precenjuje se siromaštvo domaćinstava sa velikim brojem dece i podcenjuje siromaštvo domaćinstava sa malim brojem dece. Potrebna senzitivna analiza.

Sastav domaćinstva & skale ekvivalencije (nast.)

Rešenje: Kako da izvršimo prilagođavanje zbog sastava domaćinstva?

Ako prilagođavanje zbog različitih potreba nije potrebno, onda se ukupna potrošnja/izdaci domaćinstva deli sa brojem članova. Ukupna potrošnja će biti podjednako raspodeljena članovima.

Household

HouseholdIndividual N

ConsCons

Sastav domaćinstva & skale ekvivalencije (nast.)

Ako je prilagođavanje potrebno izvršiti, onda koristimo skale ekvivalencije.

Skalom se izračunava broj “ekvivalentnih odraslih” u domaćinstvu. Ukupna potrošnja se deli sa “brojem ekvivalentnih odraslih” (različitim licima se dodeljuje različiti ponder).Jedna skala ekvivalencije može izgledati ovako:

)5.0x(

)8.0x()1x(

15underChildren

WomenAdultmaleAdultAdultsEquivalent

N

NNN

Veličina i sastav domaćinstva: rezime

Postoje skale koje uključuju i veličinu i sastav domaćinstva. Primer je OECD skala.

Prvom odraslom se dodeljuje ponder 1. Ostalim odraslima dodeljuje se ponder 0.7, da bi uključili

ekonomiju obima. Deci se dodeljuje ponder 0.5 zbog njihovih manjih potreba u

odnosu na odrasle.

)5.0x(

7.0x1)-(1

15underChildren

AdultsAdultsEquivalent

N

NN

Skale ekvivalencije u praksi Nekoliko mogućnosti:

Normativne (npr., nutricionističke) Empirijske (subjektivne) Arbitrarne (npr., administrativne, per

capita)

Skale ekvivalencije - empirijske

Osnovna formulaN = (A+a*C)q

Gde je A broj odraslih u domaćinstvu, C je broj dece, a su troškovi dece u odnosu na

odrasle i q je parametar ekonomije obima

Skale ekvivalencije - empirijske

Prvo, da ocenimo ekonomiju obima: Subjektivni - Lanjouw and Ravallion pristup

zasnovali na razlici između javnih i privatnih dobara u domaćinstvu:

x/nq = r*x/n + (1-r)*x Prosečna potrošnja je ponderisana suma dva

dela: (a) prosečna potrošnja privatnih dobara; i (b) ukupna potrošnja javnih dobara. Rešavanjem po q , jednačina postaje: q = -ln(1-r+r/n)/ln(n)

Skale ekvivalencije – empirijske Drugo, da ocenimo troškove dece u

odnosu na odrasle: Rothbarth – domaćinstva sa istim

nivoom izdataka (po potrošačkoj jedinici) na dobra koja troše odrasli imaju isti nivo blagostanja

Zaključna razmatranja

1. Senzitivna analiza: Da li zaključci zavise od izabranih opcija? (komponente potrošnje, prilagođavanja za troškove života, skale ekvivalencije itd.)

2. Dodatni indikatori: Ostale mere (“non-income”, npr. zdravstveni status, obrazovanje, pristup uslugama, itd.)